Madarski Privirdenik 2012

Mađarski privrednik

Poštovani čitaoci!

MAĐARSKI PRIVREDNIK je izdanje na srpskom jeziku grupe novina HID izdavačke kuće „Feliciter Kiado“ iz Mađarske. Želja nam je, da u saradnji sa Nacionalnim uredom za ekonomske odnose sa inostranstvom (HITA), ljudima koji rade u privrednoj diplomatiji, mađarsko-srpskom komorom, d.o.o.

Mac-Line Hungary-jem i drugim organizacijama dođemo u kontakt sa privrednicima iz više zemalja.

I ove godine čitaoci će moći uzeti u ruke MAĐARSKI PRIVREDNIK u četiri zemlje, ali na više sajmova, nego prošle godine. U ovoj publikaciji svoje proizvode i usluge predstaviće vam rekordan broj, blizu 70 firmi iz Mađarske. Možda ćete upravo Vi biti taj, koji će među njima naći odgovarajućeg, a možda i više potencijalnih partnera koji su bliski vašoj delatnosti, i to u nadi dugoročnih i obostrano berićetnih poslovnih odnosa. Nemojte oklevati! Ako nađete firmu, koja je interesantna za vas, pišite e-mail ili nazovite je telefonom, povežite se s njima!

Veliki broj firmi, koje se predstavljaju u našoj publikaciji dokazuje da su preduzetnici iz Mađarske otvoreni za saradnju sa inostranstvom, imaju ozbiljne

namere da uspostave poslovne veze i da čekaju jav­ ljanje potencijalnih partnera.

Pored direktnih kontakata, radi stvaranja drugih mogućnosti, možete se obratiti izdavaču MAĐARSKOG PRIVREDNIKA, savetnicima za ekonomska pitanja u mađarskoj diplomatiji koji rade u Vašoj zem­lji, ili mađarsko-srpskoj komori.

U MAĐARSKOM PRIVREDNIKU pored predstavljanja preduzeća iz Mađarske naći ćete informacije o nekim privrednim granama odnosno o stanju bilateralnih privrednih odnosa. U tim člancima naći ćete takve informacije, koje će Vas uveriti u to: pred Vama su povoljne mogućnosti, imaćete priliku da uspostavite efikasne poslovne odnose.

Mađarska je zainteresovana, da se i dalje razvijaju privredni odnosi sa susednim i bliskim zemljama, tako i sa Vašom zemljom. Budite partner u tome!

Uspešne poslove želi vam: Deneš Kovač glavni urednik

MAĐARSKI PRIVREDNIK 2012 | Izdavač: ©Feliciter Kiadó Kft., Web: www.feliciter.net, www.feliciter.hu. E-mail: feliciter@felciter.hu Odgovorni izdavač: dr Judit Kovač (Kováts Judit) | Urednik: Deneš Kovač (Kováts Dénes) | Prevodilac: Tibor Mačai (Mácsai Tibor) | Saradnici: Emilia Cirjak (Czirják Emília), Žofia Danko (Dankó Zsófia), Katalin Katona, Anita Kotranji (Kotrányi Anita), Viktor Kovač (Kováts Viktor), Ildiko Sanji (Szanyi Ildikó), Silvia Teški (Teski Szilvia) | Grafika/dizajn: Šandor Talpaš (Talpas Sándor) | Štampa: Grafit Nyomda “R” Kft. | Sva prava su zadržana!

3

Mađarski privrednik

Bilateralna ekonomska i trgovinska saradnja između Mađarske Mađarska je bila i ostala jedan od najvažnijih ekonomskih i trgovinskih partnera Srbije. Jedan od najvažnijih strateških ciljeva mađarske spoljne ekonomije predstavlja razvijanje odnosa sa državama Zapadnog Balkana, pa je tako i Srbija jedan od najbitnijih naših partnera. Ovo strateško partnerstvo dokazuju i podaci spoljnotrgovinske robne razmene, koja je u 2011. godini zabeležila rast od približno 10%. Zapravo u proteklih deset godina spoljnotrgovinska robna razmena između Mađarske i Srbije bila je u stalnom porastu, izuzev 2009. u kojoj je međunarodna ekonomska i finansijska kriza došla najviše do izražaja. U protekloj godini je izvoz Mađarske u Srbiju povećan za 9,6%, a izvoz Srbije u Mađarsku za 8,9%. Mađarska, koja je peti najznačajniji spoljnotrgovinski partner Srbije u uvozu, ostvaruje značajan suficit u razmeni sa Srbijom.

Vrednost mađarskog izvoza u prošloj godini iznosio je 665 miliona evra, dok je Srbija u Mađarsku izvozila robu u vrednosti od 249 miliona evra. Prema podacima Privredne komore Srbije, najznačajniji izvozni artikli Srbije u spoljnotrgovinskoj razmeni sa Mađarskom su šećer, proizvodi od šećera i med (14%), električna energija (13%), povrće i voće (7%), čvrste biljne masti i ulja (6%), odnosno razni gotovi proizvodi (5%). Vodeći artikli u izvozu Mađarske u Srbiju su plastične materije u primarnim oblicima (16%), nafta i naftni derivati (12%), prirodni i in­ 4

dust­rijski gas (8%), proizvodi od metala (5%) i električna energija (5%).

Mađarska je u prošloj deceniji bila jedan od najznačajnijih investitora u Srbiji. U periodu između 2005–2010. iz naše zemlje u Srbiju stiglo je približno 300 miliona evra stranih direktnih ulaganja, čime se Mađarska nalazi na 11. mestu među stranim investitorima. Na osnovu podataka Narodne banke Srbije, u prvih deset meseci 2011. godine priliv direktnih ulaganja iz Mađarske u Srbiju iznosio je 45 miliona evra i na osnovu toga je Mađarska osmi najveći investitor u Srbiji u prošloj godini. Najveći priliv mađarskih investicija ostvaren je 2006. godine (180 miliona evra), zahvaljujući najviše OTP banci i mađarskoj naftnoj kompaniji MOL. Naime najveća mađarska banka je u Srbiji kupila tri domaće banke (Niška banka, Zepter banka i Kulska banka), pa je spajanjem te tri srpske banke nastala OTP banka Srbija. MOL Grupa je u decembru 2005. godine otvaranjem prve benzinske pumpe u Beogradu započela razvijanje svoje maloprodajne mreže u Srbiji, koja se sada već sastoji od 33 benzinske pumpe. Među najznačajnijim mađarskim investitorima u Srbiji nalazi se i Conti Tech, koji je za 11 miliona evra kupio 70% Kolubare univerzal iz Velikih Crljena i prihvatio sprovođenje investicionog programa u vrednosti od 4 miliona evra. Masterplast Grupa je u Subotici otvorila jednu od svojih najvećih fabrika, koja je ujedno i najmodernija fabrika polisti-

Mađarski privrednik

i Srbije rola u regionu. Građevinsko-putarska firma Betonút je 2007. godine za 1,57 miliona evra privatizovala preduzeće Valjevoput i obavezala se za sprovođenje investicionog programa u vrednosti od 2,7 miliona evra. Značajna ulaganja su ostvarila i preduzeća poput Elzett Certa, čija je osnovna delatnost vele- i maloprodaja okova za građevinsku stolariju, Isoplus, koji uspešno učestvuje u brojnim projektima širom Srbije, odnosno firma Fornetti, koja je u Subotici izgradila svoju najveću fabriku u regionu. Nadamo se da će se ulaganja mađarskih kompanija nastaviti i u narednim godinama. Jedna od najznačajnijih budućih investicija može da bude izgradnja hotelskog i banjskog kompleksa u Bečeju, o izvršenju tog 30 miliona evra vrednog projekta je krajem 2011. godine potpisan ugovor između mađarskog preduzeća Akvaprofit (Aquaprofit) i Opštine Bečej.

Na osnovu dosad navedenog, moglo bi se reći da su ekonomski odnosi između Mađarske i Srbije na visokom i zadovoljavajućem nivou, međutim uvek ima prostora za napredak. Od oblasti u kojima bi saradnja između ove dve susedne države mogla biti mnogo intenzivnija, svakako treba da spomenemo poljoprivredu i prehrambenu industriju. Naime, kako Mađarska, tako i Srbija, raspolažu sa velikim obradivim poljoprivrednim zemljištima. Od svih industrijskih grana, najveći uticaj priključenja Mađarske Evropskoj uniji imalo je upravo na poljoprivredu, pa bi naša iskustva

mogla da budu dragocena i za srpski agrar. Zahvaljujući investiciji italijanskog Fiata, odlične mogućnosti za kooperaciju pružaju se i u oblasti autoindustrije.

Mađarski dobavljači auto delova već godinama uspešno sarađuju sa proizvođačima automobila koji su otvorili fabriku u Mađarskoj (Suzuki, General Motors, Audi i Mercedes), pa bi to svoje iskustvo rado podelili sa potencijalnim poslovnim partnerima u Srbiji. Izvanredni potencijali za saradnju postoje i u oblasti zaštite životne sredine, pre svega u izgradnji objekata za prečišćavanje otpadnih voda ili deponija za odlaganje otpada. Mađarske firme su takođe zainteresovane za ulaganja u sektor energetike – pre svega u obnovljive izvore energije, odnosno za infrastrukturne projekte. Svakako trebamo da vodimo više računa o prednostima koje pružaju sporazumi o slobodnoj trgovini Srbije, pre svega sa Carinskom unijom Rusije, Belorusije i Kazahstana, jer bi saradnja na ovim trećim tržištima bila od obostrane koristi za Mađarsku i Srbiju.

Bez obzira na drugi talas ekonomske i finansijske krize, odnosno tešku situaciju u državama Evropske unije, činimo sve da bi dalje razvijali saradnju između Mađarske i Srbije. U interesu toga firme iz Mađarske će i u 2012. godini – baš kao i prethodnih godina – učestvovati na najznačajnijim sajmovima i izložbama u Srbiji. Planiramo da na marginama ovih priredbi, organizujemo sastanke mađarskih i srpskih preduzetnika, jer se nadamo da će te aktivnosti doprineti dodatnom razvijanju ekonomskih i trgovinskih odnosa između Mađarske i Srbije.

Dusko Karagics (Duško Karagić) Zamenik šefa Ekonomske kancelarije Ambasada Republike Mađarske, Beograd 11000 Beograd, Braničevska 13/3 Tel.: 00-381-11-344-7046 Faks: 00-381-11-344-7169 E-mail: ecohunoffice@beocity.net 5

Mađarski privrednik

Grade poslovne veze —— Rad se nastavlja, širi se krug zadataka! Ako bismo želeli u jednoj rečenici opisati plan MSTIK za 2012. godinu, to bi se moglo sumirati na ovaj način – započeo je naš razgovor Mikloš Jojart, potpredsednik Mađarsko-srpske trgovinske i industrijske komore.

—— Kako ste počeli godinu?

—— Pre svega treba istaći, da i ove godine glavni prioriteti ostaju nepromenjeni, želimo doprineti izgradnji prekograničnih poslovnih veza između Mađarske i Srbije, posvećujući posebnu pažnju malim i srednjim preduzećima. Naš dosadašnji, poznati sistem se dalje razvijao i jačao otvaranjem našeg predstavništva u Novom Sadu, u Regionalnoj privrednoj komori Novog Sada, koje pored predstavništva u Subotici organizuje poslovne kontakte u Vojvodini i u Srbiji. Tom krugu se priključuje u stručnoj sferi Ekonomska kancelarija Ambasade Mađarske u Beogradu.

—— Ove godine koje će biti „tradicionalne“ aktivnosti?

—— Trebamo istaći jednu od naših osnovnih informativnih baza, internet prezentaciju na adresi www.mszkik.hu, putem koje posetiocima sajta pružamo neprekidne informacije, koje nedeljno više puta ažurira-

6

Planovi Mađarsko-srpske trgovinske i industrijske komore za 2012. godinu mo. Najposećenije su rubrike Aktuelno, Poslovne ponude i Programi, ali mnogi čitaju i vesti Vojvodine danas i Mađar soa.

Bez nas nezamislivi su novosadski međunarodni sajam hrane i poljoprivrede, odnosno međunarodni sajam u Subotici, na kojima organizujemo stručne konferencije. U vezi MSP će se organizovati više stručnih sastanaka, susreta privrednika, a već smo započeli i njihove pripreme.

—— Kakva je situacija sa novim graničnim prelazom, čije je otvaranje planirano za 2012. godinu?

—— Naravno da je prisutno zdravo nestrpljenje među preduzetnicima, pošto će novi granični prelaz između Ašothaloma i Bačkih Vinograda za privrednike iz Mađarske i Srbije u kritičnim letnjim odnosno prazničnim periodima znatno olakšati prohodnost granica i da jedva čekaju njegovo otvaranja. Planirana predaja ove investicije je kraj ove godine. U prvom koraku u obe zemlje je izgrađen put do tačaka graničnih prelaza, put je predat novembra 2011., počelo je uspostav­ ljanje službenih mesta za organe reda i carinske službenike...

—— Da li će biti novina u aktivnostima komore?

—— Poznato je, da je u okviru sektora MSP jedna od vodećih grana industrija auto delova i njihov plasman multinacionalnim kompanijama.

Ta činjenica je odavno poznata onima koji upravljaju privredom u Srbiji, a trenutno i kod njih jača ova privredna grana,

Mađarski privrednik

Sedište Komore u Novom Sadu pošto to zahteva nova investicija od strane FIAT-a. Mi smo se prihvatili obaveze, da u saradnji sa Zemaljskim savezom proizvođača auto delova Mađarske (MAJOSZ), tražeći podršku više organizacija (SIEPA, ambasade, saveza proizvođača auto delova Srbije, itd.) organizujemo stručnu konferenciju, poslovne susrete B2B radi prenošenja naših povoljnih iskustava. Nadamo se i tome, da će se stvarati takvi odnosi, u kojima MSP obe zemlje – i u ovoj struci – naći prave partnere.

—— U 2012. zainteresovani ste za dva IPA projekta. Šta je suština ovih prekograničnih projekata?

—— Jeste. Suština IPA projekata je, da iz dve zemlje najmanje po 1 partner zajedno razrade projekat od mogućih, i da ih podrže iz izvora Evropske unije i nacionalnih izvora. Naša komora je zainteresovana za projekte GATE TO EUROPE i INNOINFO. —— Ako se javi neka firma, da traži partnere iz Srbije ili Mađarske, interesuje se za tržišta u Srbiji odnosno Mađarske, šta joj valja činiti?

Krištof Satmari, državni sekretar za privrednu regulativu Ministarstva nacionalne ekonomije, predsednik naše komore; dr Kristina Berta, zamenica državnog sekretara Ministarstva unutrašnjih poslova; Slavko Parać, predsednik Skupštine grada Subotice - svečani čin presecanja vrpce prilikom predaje novoizgrađenog puta.

—— Prvo tačno mora formulisati svoje ideje, zamisli, i da ih potvrdi elektronskim pismom.

Dobro je, ako o tome pripremi i priloži jednu prezentaciju, neki materijal. To može biti adresa njene internet prezentacije, ako se iz toga mogu upoznati osnovne delatnosti te firme. Kontakti, reference mogu pomoći u stvaranju pozicija, usklađujemo ih i nakon toga predlažemo rešenje, koje sa naše strane smatramo najoptimalnijim.

(Postavljanje ponude na naš sajt, prisustvo na sajmovima, na bazi konkretnog adresara direktno povezivanje sa potencijalnim partnerima, dostavljanje promotivnih materijala na konkretne adrese, učešće na susretima B2B, itd.). Moramo istaći onaj kapital, koji čine naše veze, s kojima raspolažemo u pogledu nacionalnih komora uz priv­ 7

Mađarski privrednik

rednu osovinu Budimpešta – Kečkemet – Segedin – Subotica – Novi Sad – Beograd. Tu moramo da ubrojimo i županijske odnosno regionalne privredne komore u Sekešfehervaru, PeNajverovatnije će izgledati ovako čuju, Đeru, Solnoku, Kikindi, Zrenjaninu i Somboru.

Praktično je da nam se obratite pismom kroz info@mszkik.hu, a možete nas pozvati i na telefon +36 70/45-222-33.

Mikloš Jojart, potpredsednik komore na konferenciji GATE TO EUROPE

GATE TO EUROPE Pun naziv projekta: Gate to Europe. Elaboration of studies of a potencial cross-border industrial park Skraćeni naziv projekta: Gate to Europe Referentni broj projekta: HUSRB/1002/213/132.

Glavni korisnik: Mađarsko-srpska trgovinska i industrijska komora, Segedin Partneri: Partneri: Regionalna privredna komora iz Subotice, Trgovinska i industrijska komora županije Čongrad, Segedin Trajanje projekta: 01.12.2011. – 30.11.2012.

Glavni cilj projekta „Gate to Europe“ je izrada studija izvodljivosti industrijskih parkova u okviru prekogranične saradnje, koji bi se parkovi osnovali u Opštini Subotica i u Tompi, na mađarskoj strani granice.

Najvažniji zadaci projekta: 1. Izrada stručnih dokumenata za pripremu osniva­ nja industrijskih parkova:

8

Mađarski privrednik

• analitička procena stanja, koja analizira vlasničke odnose, tržišne mogućnosti i namere investitora, • kompleksna studija izvodljivosti i ekonomičnosti, • analiza pravnog okruženja, • marketinški plan, • plan tehničke studije, koja služi kao osnova projektovanja industrijskih parkova.

2. Osnivanje prekogranične organizacije, za uprav­ ljanje razvoja industrijskih parkova i koja garantuje stvarnu realizaciju projektnih ciljeva, i da doprinosi izgradnji industrijskih parkova. Prekograničnoj saradnji i regionalnom razvoju doprinosi i time, što će u toj organizaciji i Subotica i Tompa imati svoje predstavnike, a time saradnja sa partnerima može biti redovna i efikasnija.

3. Afirmacija inicijative: obezbediće se održavanjem otvarajuće i zatvarajuće konferencije, funkcionisanjem jednog sajta, izdavanjem tri brošure i izradom dva filma.

Ciljne grupe: 1. Potencijalni investitori, dobavljači i proizvođači, preduzetnici

2. Donosioci odluka na različitim nivoima 3. Donosioci odluka u više pograničnih regija, koji imajući u vidu dobar primer i efikasnost mogu pok­renuti slične inicijative.

Neposredni rezultati projekta: 1. Započinju pripreme za osnivanje po jednog in­ dust­rijskog parka sa prekograničnim odnosima; 2. Stvoriće se prekogranična organizacija, koja će upravljati ovim procesom; 3. Potencijalni investitori, dobavljači, proizvođači i donosioci odluke će dobijati blagovremene i neprekidne informacije o inicijativi.

Posredni rezultati projekta: 1. U opštinama Subotica i Tompa nastaje po jedan industrijski park sa prekograničnim vezama.

2. Povećava se broj investitora u regiji i broj radnih mesta, smanjuje se nezaposlenost.

3. U pograničnoj regiji i osovini između Mađarske i Srbije formira se jedna konkurentna, perspektivna regija.

4. Međunarodne informacije o ovoj inicijativi privlače strane ulagače.

9

Mađarski privrednik

Pun naziv projekta: InnoInfo: Innovatively demolishing business-information barriers between Serbian and Hungarian SMEs Skraćeni naziv projekta: InnoInfo Referentni broj projekta: HUSRB/1002/211/109.

Glavni korisnik: Mađarsko-srpska trgovinska i industrijska komora, Segedin Partner: Lokalna samouprava opštine Mali Iđoš Trajanje projekta: 01. 11. 2011. – 31. 10. 2012.

U okviru projekta stvorićemo informacioni portal i centar za firme iz Mađarske i Srbije. Cilj centra je da u pograničnoj regiji pomogne stvaranje, funkcionisanje i saradnju preduzeća.

Projekat obuhvata sledeće aktivnosti: • Stvaranje zajedničkog informacionog portala (InnoInfo portal) na mađarskom, srpskom i engleskom jeziku. Putem portala obezbediće se razmena informacija iz oblasti finansija i o mogućnostima ulaganja, kao i ažurne vesti u vezi osnivanja preduzeća u Mađarskoj i u Srbiji. Preduzetnici će moći izraditi svoj sajt u sklopu informacionog portala. Izradio bi se i priručnik, čime bi pomagali rad preduzetnika.

• Afirmisanju usluga projekta doprineli bi izdavanjem trojezične PR publikacije i komercijalnim filmom, koji bi se emitovao u regionalnim TV programima.

• Radi jačanja javnosti rada u okviru projekta snimiće se dvojezični PR film o informacionom centru i o dvema konferencijama. Na zatvarajućoj konferenciji sumiraćemo rezultate projekta i prikazaćemo novi uslužni sistem.

• U Malom Iđošu formiraćemo informacioni centar za preduzetnike. U obnovljenom delu jedne postojeće zgrade osnovaće se in10

formacioni centar, koji će preduzetnicima iz Mađarske i Srbije obezbediti potrebne informacije. Obnovljeni deo zgrade bi u nastavku funkcionisao kao uslužni regionalni centar za edukaciju malih i srednjih preduzeća. Kolege će obučiti stručnjaci, koji će im pomoći i u radu.

Ciljne grupe: • Mala i srednja preduzeća iz Mađarske, koja žele nastupiti na tržištu Srbije, sa željom uspostavljanja poslovnih odnosa.

• Mađarski ulagači zainteresovani za investicije u Srbiji.

• Mala i srednja preduzeća iz Srbije, koja žele nastupiti na tržištu Mađarske, sa željom uspostavljanja poslovnih odnosa.

• Mala i srednja preduzeća iz Srbije, koja žele sarađivati sa preduzećima iz Mađarske.

Neposredni rezultati projekta: • InnoInfo portal za preduzetnike iz Mađarske i Srbije, na kojem preduzetnici mogu urediti svoj sajt.

• Širenje poslovnih saznanja o susednim zemljama MSP iz Mađarske i Srbije.

• Informacioni i regionalni obrazovni centar za preduzetnike u Malom Iđošu.

• Povećanje broja privrednih kontakata između dve zemlje.

Posredni rezultati projekta: • Porast preduzeća i mešovitih preduzeća, koja se nastanjuju u susednoj zemlji.

• Porast vrednosti uloženog kapitala u susednoj zemlji i broja radnih mesta.

• Jačanje saradnje komora iz Mađarske i Srbije, a zahvaljujući tome poboljšaće se kvalitet zajedničkih usluga.

• Aktivnija privredna, društvena i kulturna saradnja može ubrzati proces priključenja Srbije Evropskoj uniji.

Mađarski privrednik Mađarska i Crna Gora

Prisustvo u ulaganjima Odnosi između Mađarske i Crne Gore tradicionalno su razgranati, ne postoje problemi, postoji uzajamna blagonaklonost među našim zemljama. U saradnji Mađarske i Crne Gore najjača oblast jeste privreda, zahvaljujući naročito mađarskim ulaganjima, koja igraju odlučujuću ulogu u privredi Crne Gore.

Mađarske je među prvima, 12. juna 2006. priznala novu, nezavisnu državu, a nakon toga među našim zemljama uspostavljeni su diplomatski odnosi na nivou ambasadora. Naša zemlja od 18. decembra 2003. ima Počasni konzulat u naselju Zelenika, u blizini grada Herceg Novog, na čijem je čelu počasni konzul Čaba Mađar.

Aktivan dijalog I trenutno se vodi intenzivan bilateralni dijalog na visokom nivou: Predsednik Crne Gore, Filip Vujanović 5–6. aprila 2011. je posetio Budimpeštu, u junu je premijer Viktor Orban razgovarao u Crnoj Gori – a na toj poseti imao je u pratnji više privrednika, koji su zainteresovani za tu regiju. Serija susreta će se verovatno nastaviti i 2012.

Računamo na posetu premijera Igora Lukšića Budimpešti, a pre toga očekuje se susret ministra za nacionalnu ekonomiju, Đerđa Matolčija i ministra za finansije Milorada Katnića.

Već u toku proleća na poziv Tarzana Miloševića, čelnika resora za poljoprivredu Crne Gore Podgorici će učiniti posetu i Šandor Fazekaš, ministar za ruralni razvoj.

Radne grupe Mađarsko-crnogorske mešovite komisije za privredu – čija se sledeća sednica prema očekivanjima održati u Budimpešti u prvoj polovini 2012. godine – zajedno rade u oblastima politike stanovanja, građevinarstva, turizma, komunalne infrastrukture i upravljanja okolinom.

Razvijeni privredni odnosi U Crnoj Gori je naša zemlja sa 405 miliona evra FDI treći najznačajniji investitor. Proteklih godina dinamično je raslo ulaganje mađarskog kapitala u Crnoj Gori: CKB, koja je u vlasništvu OTP-a, jeste najveća banka u Crnoj Gori, mađarski Telekom je prisutan kroz udeo stečeno u Crnogorskom Telecomu, a Hunguest Hotels je kupio vlasnička prava jednog primorskog hotela u Herceg Novom.

Uz podršku Nacionalnog ureda za ekonomske odnose sa inostranstvom u toku godine na više sajmova mogu učestvovati mađarske firme, koje žele stići na tržište ove balkanske zemlje, odnosno žele razvijati već postojeću poslovnu saradnju. U proleće 2012. imaće priliku za zajednički nastup na Sajmu hrane u 11

Mađarski privrednik

Budvi, a zatim i na Sajmu ekologije. U toku jeseni na Sajmu građevinarstva računa se na uobičajeno izraženo prisustvo izlagača iz Mađarske.

Pored razvoja poslovnih odnosa među preduzećima, postoje mogućnosti i za proširivanje saradnje među institucijama. Od ovih svakako treba istaći, da je u toku razrada teksta međudržavnog sporazuma o naučno-tehnološkoj saradnji. Očekuje se potpisivanje ovog dokumenta u toku godine.

Promet roba između Mađarske i Crne Gore (u milionima EUR)

Izvor: KSH (Centralni ured za statistiku) 12

Početkom jula 2007. u Herceg Novom osnovan je Mađarsko-crnogorski poslovni savet uz učešće firmi iz Mađarske i Crne Gore, koje su najvažnije sa aspekta saradnje dve zemlje. Između 24. i 30. oktobra 2010. u zajedničkoj organizaciji Saveza džoint venčure i ekonomskog savetnika u Podgorici realizovan je program Balkanska ekspedicija, koji je imao za cilj, da izvidi tržišne mogućnosti naših malih i srednjih preduzeća u Crnoj Gori odnosno u regionu.

Takav pozitivan odnos karakteriše ne samo političke rukovodioce, već i građane, zahvaljujući njihovim povoljnim ličnim iskustvima, koje su stekli zahvaljujući turizmu. U Podgorici Mađarsku svrstavaju u najuži krug prijateljskih zemalja, zahvalni su političkim gestovima i podršci, koju smo iskazali pre osamostaljenja Crne Gore. Naročito visoko cene naše poslovne odnose i izraženo ulagačko prisustvo Mađarske. Naša buduća saradnja prvenstveno zavisi od toga, da li će Mađarska moći da zadrži svoje privredne pozicije u Crnoj Gori.

Crna Gora u Mađarskoj u pogledu privrednih odnosa i dalje uživa prioritet. Mađarska je 2010. bila 7. na listi uvoznika Crne Gore, a na listi iz­ voznih partnera na 9. mestu. Robni promet je zbog svetske ekonomske krize 2010. je počeo rasti. U 2009. godini usledio je pad od 40%, a nakon godinu dana rast je iznosio 19,4%. Naš uvoz iz Crne Gore je više nego dupliran, rast iznosi 110%, pa je spolj-

Mađarski privrednik

notrgovinski suficit na mađarskoj strani sa 14,7 miliona evra smanjen na 5,8 miliona evra. 2010. godine u Crnu Goru smo imali izvoz od 33,1 milion evra (2009. ta vrednost je iznosila 27,7 miliona evra), a naš import je iznosio 27,3 miliona evra (2009. ta vrednost je iznosila 13 miliona evra). U periodu I–IX 2011. naš eksport je iznosio 26,6 miliona evra sa rastom od 10% (u istom periodu 2010. ova vrednost je iznosila 24,0 miliona evra), a import 37,0 miliona evra, što u odnosu na vrednost od 17,4 miliona evra iz istog perioda 2010. znači rast od 113% (!!!). U prometu roba nakon dugo vremena nastala je pasiva na mađarskoj strani.

Struktura našeg eksporta je savremena, u njoj najznačajnije stavke čine mašine i transportna sredstva, elektronski uređaji, automobili, zatim hrana, građevinski materijali i hemijska sredstva. U importu značajnu stavku predstavljaju obojeni metali, metalurški proizvodi, zatim proizvodi od gvožđa i čelika. U izuzetno značajnom skoku našeg uvoza iz Crne Gore istaknutu ulogu igra uvoz aluminija i proizvoda od aluminija.

Dalje perspektive, mogućnosti Crna Gora sa svojim relativno povoljnim poslovnim okruženjem, nis­ kim nivoom troškova i poreza, ekonomskom politikom, koja je u službi ulaganja i napretkom integracionih procesa zemlje može postati jedna od regionalnih baza mađarskih preduzeća. To potvrđuju i iskustva više preduzeća iz Mađarske, koje rade u toj zemlji. Tržište Crne Gore je otvoreno za strana ulaganja, mađarski nouhau, tehnologija i izvoz robe može biti i nadalje uspešan u regionu. U razvoju privredne saradnje posebnu ulogu može imati razvoj sistema institucionalnih odnosa, uspos­ tavljanje naučno-istraživačke saradnje.

Mogu se identifikovati sledeće oblasti saradnje: Saradnja u oblasti građevinarstva, politike stanovanja i prostornog uređenja: energetski efikasno obnavljanje stambenog fonda Crne Gore; projekti u cilju povećanja tehničkog i bezbednosnog nivoa građevinarstva, podizanje nivoa sertifikacije u proizvodnji građevinskog materijala, uspostavljanje twinning programa.

Komunalna infrastruktura, upravljanje okolinom, upravljanje otpadom i otpadnim vodama: Odlaganje opasnog otpada, rekultivacija deponija otpada, zatim početak saradnje u oblasti revizije plana upravljanja otpadom Crne Gore. Učešće mađarskih firmi na tenderima u Crnoj Gori, koji budu raspisani za oblast upravljanja otpadnim vodama, odnosno izgradnje objekata i kanalizacije.

Saradnja u oblasti energetike, u istraživanju nafte i zemnog gasa: Uspostaviti saradnju u proizvodnji naftinih derivata, u gasnoj i u elektroprivredi, kao i u korišćenju obnovljivih izvora energije. Uključivanje Ervin Sel Mađarske u izgradnju mini hidro- regionalni ekonomski savetnik centrala, izvoz energetske opreme.

Regionalna ekonomska kancelarija Saradnja u oblasti ulaganja u Ambasada Mađarske turizam, dalje učešće u razvoju ho- 81000 Podgorica, Kralja Nikole 104. telijerstva.

Tel.: +382-20-602-880 Razmena iskustava i transfer +382-20-602-910 tehnologije u šumarstvu i u stočar- Faks.: +382-20-625-243 stvu.

E-mail: podgorica@hita.hu 13

Mađarski privrednik Mađarska i Makedonija

Mala preduzeća u prvom planu Za Mađarsku Makedonija je u oblasti ulaganja i trgo­ vine jedno je od važnih, perspektivnih tržišta jugoistočne Evrope, i Makedoniju smatramo i nadalje izglednim partnerom.

Sa tom zemljom naša država održava tradicionalno dobre odnose, pa je u proteklom periodu održano više susreta na visokom nivou. Od njih svakako treba istaći, da je u prvoj polovini 2011. godine posetio Skopje premijer Viktor Orban. U njegovoj pratnji bilo je više privrednika, koji su vodili pregovore sa relevantnim firmama iz Makedonije. Ove godine očekuje se uzvratna poseta premijera Makedonije, koja će se upriličiti u Budimpešti. 2011. je potpisan Sporazum o privrednoj saradnji sa Makedonijom, koji je u međuvremenu i stupio na snagu. Ove godine, prema očekivanjima, sazvaće se sednica Mađarsko-makedonske mešovite privredne komisije. U toku je imenovanje dvojice kopredsednika.

Realizovana ulaganja Sa Mađarske strane u protekle dve decenije realizovano je jedno značajnije ulaganje, investicija Mađarskog Telekoma u 2001., međutim bisu usledili koraci sličnog značaj. Bilo je nekoliko manjih ulaganja, na čijem čelu je osnivanje pogona Fornetti 2009. godine u vrednosti od milion evra. Gro mađarskih ulaganja čini investicija u telekomunikacije od pre 10 godina, 14

ali i uz to naša zemlja se smatra trećim najvećim investitorem u Makedoniji.

Prema podacima Narodne banke Mađarske FDI kapital iz Mađarske u Makedoniji početkom 2010. iznosio 446 miliona evra. Mađarska želi da zadrži i proširi svoju ulagačku ulogu u Makedoniji.

Proteklih godina bila su karakteristična ulaganja od strane malih i srednjih preduzeća u vrednosti od nekoliko stotina hiljada do 1,5 miliona evra (manji proizvodni pogoni, distributivni centri, npr. Fornetti, Masterplast, itd.). Navedene firme imaju kćerke firme u jugoslovenskoj regiji, koje dobro funkcionišu, a koristeći njihovo poznavanje terena investicije se uglavnom realizuju putem njih. Makedonija je za Mađarsku jedno važno izvozno tržište u jugoistočnoj Evropi.

Najvažniji proizvodi, koje se izvoze iz Mađarske: mašine i uređaji, drumska vozila, telekomunikacije, uređaji za snimanje i reprodukciju zvuka, električne mašine i uređaji, instrumenti, sirovina za plastičnu industriju. Izvoze se još: proizvodi od gume, papir, karton, tekstilna vlakna, tkanine, tekstilni proizvodi, gvož­ đe i čelik, kancelarijske mašine i oprema za mašinsku obradu podataka, a u oblasti prehrambene industrije mlečni proizvodi, jaja, žitarice i proizvodi od žitarica, drugi prehrambeni proizvodi, ulje životinjskog i biljnog porekla, mast, vosak, zatim lekovi i farmaceutski proizvodi. U importu značajnu stavku predstavljaju povrće i voće, kao i metalurški proizvodi.

Mađarski privrednik

Mađarska je do jeseni 2008. permanentno povećavala svoj izvoz na tržište Makedonije, i zahvaljujući tome promet roba je učetvorostručen u periodu od 2005. do 2008. Zbog svetske ekonomske krize 2009. naš izvoz je smanjen za 20%, a uvoz je opao za oko 35%. 2010. je mađarski izvoz praktično stagnirao, ali je ipak bio značajan: iznosio je 103 miliona evra. Naš uvoz je znatno porastao, ali volumen dotoka robe iz Makedonije je mali, iznosio je svega 6 miliona evra.

U prvih 9 meseci 2011. naš izvoz je počeo intenzivno rasti, i uz stopu od 6,7% povećanja dostigao 78,9 miliona evra (2010. u istom periodu to je iznosio 73,9 miliona evra), a naš uvoz iznosio je 4,8 miliona evra (2010. godine ta vrednost je bila 4,2 miliona evra).

džoint venčure vodila je konsultacije sa partnerima iz Makedonije o pospešivanju trgovinskog prometa između dve zemlje.

Istaknute oblasti saradnje mogu biti: građevinarstvo, energetika, komunalna infrastruktura i uprav­ ljanje okolinom, elektrotehnika, prehrambena industrija i poljoprivreda. Sa mađarske strane nudimo naša iskustva o pripremama za članstvo u Evropskoj uniji, a naročito na planu razvoja malih i srednjih preduzeća. Važno je napomenuti značaj sporazuma o saradnji, koji će se uskoro potpisati od strane komora i agencija za ulaganja Mađarske i Makedonije.

Ervin Sel regionalni ekonomski savetnik Tel.: +382-20-602-880 +382-20-602-910 Faks.: +382-20-625-243 E-mail: podgorica@hita.hu

Promet roba između Mađarske i Makedonije (u milionima EUR)

Rast interesovanja prema regiji Mađarskim firmama sajmovi i izložbe u Skoplju pružaju povoljne mogućnosti za predstavljanje. Uz podršku Nacionalnog ureda za ekonomske odnose sa inostranstvom firme iz Mađarske početkom marta mogu učestvovati na sajmu građevinarstva u Skoplju, a najverovatnije u toku jeseni i na izložbi Tehnoma.

Proteklih godina smo se trudili, da jačamo veze između malih i srednjih preduzeća, a u sklopu tih napora održano je nekoliko foruma privrednika, najčešće povodom značajnijih izložbi u Skoplju (Teh­ noma, Agrofood), a u jesen 2010. delegacija Saveza

Izvor: KSH (Centralni ured za statistiku) 15

Mađarski privrednik Mađarska i Bosna i Hercegovina

Sve življi privredni odnosi

Privredno-ekonomski odnosi Mađarske i Bosne i Hercegovine datiraju od sredine 90-tih godina – u vreme formiranja države – kada je i Mađarska želela učestvovati u obnovi ove ratom izmučene zemlje.

U vidu pomoći u prvo vreme dopremljeni su medicinski instrumenti i lekovi. Kao ekonomski savetnik prvi put sam boravio u Sarajevu 1995. godine, kada sam učestvovao na tadašnjim konferencijama za obnovu. Danas opet u svojstvu ekonomskog savetnika pomažem u nalaženju partnera iz dvema zemljama, u razvoju trgovine i ulaganja. Privreda Bosne i Hercegovine se do danas konsolidovala, njene firme su se ojačale i ravnopravno učestvuju u evropskoj trgovini i privrednim odnosima. Iako je neophodno poboljša-

ti poslovno okruženje, privredno-ekonomski odnosi Mađarske i Bosne i Hercegovine nakon najniže tačke u 2009. godini ponovo intenzivno rastu i pružaju nove perspektive.

Između Mađarske i Bosne i Hercegovine potpisani su svi bitniji bilateralni sporazumi u oblasti privredno-ekonomskih odnosa, među njima sporazum o zaš­titi ulaganja, o izbegavanju dvostrukog oporezivanja odnosno o međunarodnom drumskom prevozu roba. Bilateralni sporazum o privrednoj saradnji, koji je potpisan 2006. godine, kao i Mešovita komisija za ekonomsku saradnju Mađarske i Bosne i Hercegovine daje okvire za određivanje pravaca razvoja privrednih odnosa i otklanjanje prepreka.

Robna razmena Mađarske i Bosne i Hercegovine

Hrana, piće, duvan Sirovine Energenti Prerađevine Mašine, mašinska oprema Ukupno: Izvor: CZS 16

2009 45,9 24,4 45,5 90,8 37,9 244,5

Izvoz 2010 54,7 19,9 33,1 107,7 50,3 265,8

% 119% 82% 73% 119% 133% 109%

2009 1,1 11,5 0,2 28,0 8,2 49,0

Uvoz 2010 0,8 16,1 0,7 57,5 3,6 78,6

% 66% 141% 395% 205% 44% 160%

2009 47,1 35,9 45,7 118,8 46,1 293,6

u milionima evra Promet 2010 % 55,5 118% 36,0 100% 33,8 74% 165,2 139% 53,9 117% 344,4 117%

Mađarski privrednik

Promet roba U našim privrednim odnosima glavnu ulogu ima trgo­vina, koja se dinamično razvijala uoči ekonomske krize. 2009. godine izvoz iz Mađarske je opao na nivo od 62% izvoza u 2008., a izvoz iz Bosne i Hercegovine je opao na 38%. Promet je 2010. opet povećan za 17%, a to je blizu proseka drugih balkanskih zemalja i Mađarske. 2010. izvoz iz Mađarske iznosio je 266 miliona evra, a izvoz iz Bosne i Hercegovine dostigao je vrednost od 79 miliona evra. Taj rast je nastavljen i 2011., što je pokrenut rastom tražnje, koja je zasnovana na komplementarnom karakteru privrede dveju zemalja, kao i povećanim aktivnostima firmi. Očekuje se da promet uskoro dostigne godišnji nivo od 400 miliona evra.

U ukupnom spoljnotrgovinskom prometu Bosne i Hercegovine od blizu 10,5 milijardi evra Mađarska se nalazi na 8. mestu iza Hrvatske, Srbije, Nemačke, Slovenije, Italije, Austrije i Švajcarske. Turska je na 9., a Rusija se nalazi tek na 26. mestu. Mišljenja sam – imajući u vidu ekonomske veze bivših jugoslovenskih republika, i da nismo neposredni susedi - ovo je veoma dobar rezultat, koji se naravno može i treba popraviti.

Federacija Bosne i Hercegovine ima istaknutu ulogu u privrednim odnosima Mađarske i Bosne i Hercegovine. U Republici Srpskoj prema partnerima se

često odnose bez konkurencije, a Brčko distrikt sa 40 hiljada stanovnika ima manji udeo i zbog svoje veličine. 67% izvoza Mađarske odlazi u FBiH, 26% u RS, a 7% u BD. U našem uvozu učešće FBiH iznosi 76%, RS 23%, a BD 1%.

Mogućnosti trgovine, perspektivne grane i proizvodi Za firme iz Bosne i Hercegovine odnosno Mađarske uslove robne razmene reguliše sporazum o trgovini između Bosne i Hercegovine i Evropske unije. Prilog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju s Evropskom unijom stupio je na snagu 1. jula 2008. Carine i kvote od tada se smanjuju, a nameravani minimum će dostići 2013. Na 95–97% proizvoda poreklom iz EU nema carine, ali pojedini prehrambeni, tekstilni proizvodi i metaloprerađivački proizvodi i dalje podležu carini. Carine i kvote za proizvode iz Mađarske (EU) dostupni su na sledećem linku:

http://www.dei.gov.ba/bih_i_eu/ssp/Default.aspx?id=1172

Široka paleta proizvoda iz Mađarske je popularna u Bosni i Hercegovini: • Poljoprivreda i prehrambena industrija tradicionalno izvozi pšenicu, proizvode mlinarske indust­ rije, živinu, goveđe meso, konzerve voća i povrća, stočnu hranu, male poljoprivredne mašine, hemi17

Mađarski privrednik

kalije. Jestivo ulje Floriol je vodeće na tržištu Bosne i Hercegovine, 2010. i 2011. je dobitnik naziva „superbrend“.

• Možemo izvoziti širok krug drugih proizvoda, među njima energetske i električne mašine, elemente dalekovoda, hemijske proizvode, auto delove, karton od papira, materijal za ambalažu, lekove, staklo, itd.

U oblasti infrastruktura i zaštite okoline naše firme bi rado učestvovale u projektovanju putne mreže, koridora 5/c (CEH Kft. i Unitef Kft.), u rekonstrukciji toplana, kanalizacije, vodovodnih mreža, za koje možemo obezbediti i uređaje odnosno tehnologiju za prečišćavanje voda (GE Zenon Kft.), izolovane cevi (Isoplus Kft.), itd.

U ulaganjima u infrastrukturu za učešće mađarskih firmi možemo obezbediti takozvani kredit kupcu mađarske Eximbanke, koji je korišćen i u slučaju ulaganja u prečistač u Tuzli. Naše firme rado učestvuju zajedno sa firmama iz Bosne i Hercegovine na međunarodnim tenderima (Svetske banke, EBRD, EU), kao što je bio slučaj Transelektra pri rekonstrukciji jednog od blokova tuzlanske elektrane.

U Bosni i Hercegovini kupujemo metale, minerale, među njima boksit, zatim tekstilne proizvode, nameštaj, hemikalije, proizvode od drveta.

18

Ulaganje kapitala Bosna i Hercegovina – naročito Federacija – nam je važan partner sa aspekta izvoza kapitala i na planu uključivanja u tokove privatizacije. Do sada je pedesetak firmi iz Mađarske uložilo 120–140 miliona evra.

Najveći ulagač je Konzorcijum MOL-INA, koji je stekao 67% udela u Energopetrol d.d., i upravlja sa ukupno 110 benzinskih stanica. MAL Zrt. je kupio rudnik boksita u Jajcu, a Messer Hungarogaz Kft. kupio je Plin Sarajevo. Fornetti Kft. je otvorio svoje prodavnice.

U Bosni i Hercegovini se oseća nedostatak kapitala, od 1994. godine u zemlju je ušlo svega 6,2 milijarde evra FDI. Mađarske firme i trenutno traže mogućnosti ulaganja. MVM (Mađarska električna privreda) zajedno sa Elektroprivredom iz Bosne i Hercegovine razmatra mogućnost zajedničkog učešća u ulaga­ njima u elektrane, a zauzvrat bi dugoročno dobijala električnu energiju. OVIT je zainteresovan za održavanje električnih dalekovoda. Olajterv bi želeo da se uključi u izgradnju gasovoda.

Uslovi, podrška za uspostavljanje kontakata Mislim, da 2012. godine privreda i Mađarske i Bosne i Hercegovine može izaći iz krize i da 2013. će krenu-

Mađarski privrednik

ti brži rast BNP. Mađarskoj su potrebni proizvodi iz Bosne i Hercegovine, boksit i energenti, a Bosni i Hercegovini bi dobro došao kapital iz Mađarske odnosno pšenica ili jestivo ulje. Uzajamne potrebe i uspostavljeni odnosi stvaraju dobru osnovu za dalji iskorak.

Mađarskim firmama poslovno okruženje, koje se menja od entiteta do entiteta, različiti pravni i institucionalni sistemi, loša platežna sposobnost predstavlja poslovni rizik. Prema izveštaju Svetske banke „Doing Business 2011“ Bosna i Hercegovina poprav­lja svoje pozicije, od 183 zemalja nalazi se na 114. poziciji.

Nadamo se, da projekti, koji su podržani od strane Evropske unije za poboljšanje poslovnog okruženja uskoro će doneti daljnje rezultate. Naša privredno-

-ekonomska saradnja bi se još intenzivnije razvijala, ukoliko bi centralna vlada, koja je formirana sa zakašnjenjem, preuzimanjem evropske regulative i njihovim proširenjem na entitete što pre stvorila u zemlji jedinstveni ekonomski prostor.

Kancelarija za ekonomske odnose sa inostranstvom Ambasade Mađarske u Sarajevu u stvaranju veza između firmi iz Mađarske i Bosne i Hercegovine pomaže obezbeđivanjem informacija po meri zainteresovanih partnera. Kancelariji se godišnje obrati stotinjak firmi iz Mađarske i pedesetak iz Bosne i Hercegovine. Mi im obezbeđujemo tržišne i informacije o proizvodima, postupcima, posavetujemo ih, spajamo ih sa potencijalnim partnerima. Sarađujemo sa Agencijom za razvoj mađarskih ulaganja i izvoza (HITA), koja podržava organizaciju poslovnih foruma. Ove godine smo organizovali učešće na Međunarodnom sajmu u Mostaru učešće 15–20 mađarskih firmi. U krugu mađarskih preduzeća popularizujemo ponude Poljoprivrednog sajma „AGROS“ u Banja Luci, odnosno ZEPS – Zeničkog privrednog sajma.

Ukoliko kao predstavnik firme iz Bosne i Hercegovine tražite partnera, robu ili kapital iz Mađarske, obratite nam se, Ekonomskoj kancelariji Ambasade Mađarske u Sarajevu. Mi ćemo Vam pomoći prema svom najboljem znanju.

Dr Sült Tibor (Tibor Šilt) vodeći diplomata za spoljnu ekonomiju Ambasada Mađarske u Sarajevu 71000 Sarajevo, Splitska 2.

Tel: +387/33/205-302 E-mail: sarajevo@hita.hu E-mail: tsult@mfa.gov.hu 19

Mađarski privrednik

Proizvođači auto delova udruženi u savez Zemaljski savez proizvođača auto delova Mađarske (MAJOSZ) svoju osnivačku sednicu održao je aprila 1993. godine. Rešenjem Suda glavnog grada od 18. juna 1993. god. registrovana je kao društvena interesna organizacija.

Od sredine 2000. godine članovi smo organizacije European Association of Automotive Suppliers, odnosno CLEPA, što je sastavljena reč od početnih slova naziva na francuskom jeziku. CLEPA je interesna organizacija industrije auto delova Evropske unije, kao svojevrsna kišobranska organizacija saveza auto industrije, koja funkcionišu u zemljama članicama Evropske unije. Za nas je velika čast, što u međunarodnoj organizaciji mi predstavljamo Mađarsku.

Prema našem Statutu – u skladu sa namerama vlasti – cilj nam je zastupanje ekonomskih i društ­ venih interesa firmi, koje rade u oblasti proizvodnje auto delova i sklopova u Mađarskoj. Cilj nam je, da ova industrijska grana dobije realno međunarodno društveno i ekonomsko priznanje, kao i njihovo integrisanje u Evropsku uniju. Želimo da pomognemo našim članovima u oblasti tehničkog razvoja, trgovine i poslovanja. Poboljšanje konkurentnosti, redovno informisanje, širenje njihovih privrednih i tržišnih veza smatramo našim prvenstvenim zadatkom. Želimo postići, da naši članovi dospeju na što višu stepenicu dobavljačke lestvice, da 20

svoju delatnost pomere od proizvodnje jednostavnih proizvoda ka složenijim sklopovima, od uslužne proizvodnje do kompleksne delatnosti, koja u sebi ima i razvojne elemente. Našim članstvom je pok­ri­ vena cela zemlja. Podaci naših članova i prijatelja se nalaze u bazi podataka na adresi www.majosz.hu, gde se mogu naći sve najvažnije informacije. Među našim članovima podjednako su prisutni proizvođači glavnih sklopova, jednostavnih sklopova i delova.

Naše članice su dobro reprezentovane od strane našeg predsedništva od 7 članova. Obavljanje dnevnih zadataka obezbeđuje sekretarijat pomoću stručnih komisija.

U Savetu za usaglašavanje interesa mi zastupamo interese poslodavaca domaćih proizvođača auto delova.

Godišnje organizujemo 20-tak stručnih manifestacija, konferencije, stručnih predavanja, susreta privrednika, sastanaka dobavljača, itd. Deo ovih manifestacija održavamo u zemlji, a većinu u inostranstvu. Kao deo marketinških aktivnosti naših članova godišnje organizujemo učešće na 7–8 stručnih izlož­ bi. Imamo radne kontakte odnosno razmenu informacija sa savezima auto industrije iz 60-tak zemalja.

Našu efikasnost dokazuju i podaci, da i pored toga, što je članstvo u našem savezu dobrovoljno, za proteklih 18 godina broj članova se stalno povećavao i trenutno imamo 210 članova i 84 organizacija, koja podržavaju naš rad.

Mađarski privrednik

Rad saveza se odvija u tri oblasti: 1. Zastupanje interesa.

• zastupanje mađarskih proizvođača auto delova u zemlji i u inostranstvu, i stvaranje povoljnog ekonomskog položaja.

• Razrada stavova o ekonomskim pitanjima, koja utiču na konkurentnost preduzeća, i njihovo dos­ tavljanje nadležnim organima.

• Saradnja sa nadležnim stručnim telima Ministarstva za nacionalne resurese po pitanju auto delova.

• U vezi interesa naših članova konsultacije sa drugim ministarstvima, organima vlasti i organizacijama sa državnim ovlašćenjima (npr.

Nacionalnim uredom za ekonomske odnose sa inostranstvom).

• Na planu zaštite tržišta doprinos lojalnoj tržišnoj utakmici stavljanjem u prvi plan tehničkog i kvalitativnog nivoa delova, koji se stavljaju u promet.

2. Razvoj konkurentnosti.

• Pružanje pomoći u izgradnji i auditu savremenih sistema za upravljanje kvalitetom, koji se prime­ njuju u auto industriji. Promocija i širenje sistema ISO 9001, QS 9000, VDA 6.1, ISO/TS 16949, itd. putem konsultacija i predavanja.

• Prenošenje informacija o savremenim postupcima za ocenu kvaliteta proizvoda.

• U oblasti obrazovanja stručnjaka za kvalitet saradnja sa stručnim organizacijama.

• Širenje informacija o savremenim logističkim pos­ tupcima, posredovanje specijalizovanih firmi za određene usluge • Pružanje pomoći u vidu informacija za nabavku sirovina i energenata • Predavanja o savremenim informatičkim sistemima, obezbeđivanje konsultacija sa stručnim organizacijama • Organizacija kurseva za menadžment radi sticanja savremenih saznanja za rukovođenje • Organizacija razmene tehničkih iskustava i poseta fabrikama.

3. Uspostavljanje kontakata, informatika • Osnovu našeg informacionog sistema čini računarska baza podataka, a svakodnevni zadatak nam je njeno stalno osavremenjavanje i ažuriranje podataka.

• Na osnovu baze podataka redovno pružamo informacije našim članovima i potencijalnim partnerima.

• Putem web-prezentacije o našim članovima mogu se naći informacije na mađarskom i engleskom jeziku.

• Izrada informativnih materijala i publikacija i njihova distribucija.

21

Mađarski privrednik

• Radi uspostavljanja kontakata organizujemo kolektivni sajamski nastup, pružamo usluge u oblasti međusobnog informisanja.

• U našu delatnost spada organizacija i održavanje raznih međunarodnih i domaćih konferencija i predavanja.

• Prihvatamo organizaciju poslovnih susreta, dobavljačkih sastanaka, pomažemo učešće naših članova na manifestacijama, koje organizuju drugi.

• Neprekidno širenje veza sa auto industrijom i industrijom auto sklopova, neprekidno negovanje već postojećih odnosa je naš svakodnevni zadatak.

• Traženjem i nalaženjem investitora, partnera za kooperaciju, i doprinoseći stvaranja kontakata između njih i naših članica doprinosimo širenju međunarodnih i domaćih partnerskih veza.

• Neprekidan cilj nam je stvaranje i širenje saradnje međunarodnih saveza.

• Smatramo važnim, da o svim bitnim pitanjima ove industrijske grane obezbedimo ažurno informisanje naših članica.

Herbert Rup (Rupp Herbert) predsednik Laslo Bogdanovič (Bogdanovits László) generalni sekretar

22

Mađarski privrednik

Dobra godina za mađarsku poljoprivredu Sve u svemu, za mađarsku poljoprivredu prošla godina je bila dobra, prinosi su bili dobri, a i pozitivan je bilans izvoza-uvoza.

U GDP-u Mađarske poljoprivreda učestvuje sa 3–4 posto. Agrar i dalje ima snažan izvozni učinak, u proseku niza godina ima aktivu od 1–2 milijarde forinti, a to je 38% spoljnotrgovinskog suficita. Na osnovu prethodnih računica 2011. ukupan rast poljoprivrede iznosi 26%. Bruto dodata vrednost je povećana za 48%, neto dohodak preduzetnika iz poljoprivredne delatnosti povećan je za 75% u odnosu na 2010.

Prošle godine u prvih devet meseci izvoz poljopriv­ rede je povećan sa 21,2%, odnosno na vrednost od 4,9 milijardi evra. Uvoz ima manji rast, na 3,1 milijardu evra, što znači, da je spoljnotrgovinski bilans poljo­ priv­rede pozitivan. Učešće poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u ukupnom izvozu Mađarske je sa ranijih 7,9% povećano na 8,4%. Učešće u ukupnom uvozu iznosi 5,8%, što znači povećanje sa 0,3%.

Na osnovu devetomesečnih podataka o spoljnoj trgovini izvoz živih goveda povećan je sa oko 19%, a uvoz je za 11,7% veći od prošlogodišnjeg. Izvoz živih svinja je povećan u prvih devet meseci 2011., dok je uvoz opao. Žive svinje uvozimo iz Holandije, Nemačke i Češke, a izvoz ide ka Rumuniji, Slovačkoj i Austriji. Cene svinja – kao i prethodnih godina – i 2011. su pratile cene u uniji. Proizvođačka cena tovnih

svinja iz domaće proizvodnje u prvih 11 meseci proš­ le godine za 10% je bila veća od cena u prethodnoj godini. Cena tovljenika je zahvaljujući rastu potražnje od septembra neprekidno rastao, tako da ovom prilikom je izostalo uobičajeno sezonsko snižavanje cena.

Broj prijavljenih klanja ovaca je u odnosu na isti period prethodne godine smanjen za 17%, dok je klanje živine u periodu od I–III kvartal 2011. iznosilo 115,9 miliona, što je za 3,8 miliona veće, nego lane.

Prošle godine proizvođačke cene su povećane za 15%, a u najvećoj meri se osećao rast cena žive stoke i proizvoda životinjskog porekla, kod kojih je stopa rasta 55%. Jedino su smanjene proizvođačke cene povr­ća, iako su troškovi te proizvodnje bili više za 15%.

Zahvaljujući suvom i toplom vremenu, jesenji po­ ljoprivredni radovi su završeni ranije od uobičajenog vremena iz prethodnih godina. Proizvodnja kukuruza je bila veća za 15% u odnosu na 2010. U skladišta dopremljeno je 8,06 miliona tona kukuruza. U Mađarskoj 2011. godine proizvedeno ukupno529 hi­ ljada tona. Zahvaljujući povoljnim vremenskim prilikama, prosečan rod po hektaru bio je veći za 6 tona u odnosu na prethodne godine.

U proleće 2011. godine šećerna repa je sejana na 15.000 hektara, što je 21% veća površina nego pret­ hodne godine, a ukupan rod je iznosio 735 hiljada tona. To je za 7% više od količine iz prethodne godi23

Mađarski privrednik

ne. Sadržaj šećera je varirao između 17,7–18,9 – što se smatra veoma visokim.

Vlada Mađarske ima za cilj, da preokrene nepovoljna kretanja u ruralnim područjima, da poveća zapošljavanje, da jača porodična gazdinstva i da razvija lokalna tržišta. Plan „Ignac Daranji“ se odnosi prvenstveno na mala i srednja gazdinstva, ali su uključena i velika gazdinstva, pošto bez njih nije moguće održati poljoprivredu Mađarske.

Pored privrednog učinka poljoprivreda igra značajnu ulogu i u zapošljavanju. Zahvaljujući pojednostavljenim pravilima zapošljavanja u toku godinu dana udvostručen je broj zaposlenih u ovoj sferi. Po­ ljo­privredna i turistička preduzeća su jula 2010. godine prijavila 254 hiljade sezonskih radnika, a prošle godine dvostruko više, tačnije 512 hiljada.

U znatnoj meri su povećana ulaganja u mašinski park mađarske poljoprivrede: njihov iznos u prvih devet meseci dostigao je 51 milijardu forinti, a to je 68% više, nego pre godinu dana. 2010. je svega 35 milijardi forinti je iznosila prodaja poljoprivrednih mašina, što je značio drastičan pad u odnosu na 2009. godinu, kada je prodaja nadmašila iznos od 140 milijardi forinti.

24

2011. godine rezervni delovi su kupljeni u vrednosti od 26,5 milijardi forinti, odnosno potrošeno je na njih za 16% više novca. Povećana je potražnja i za radnim mašinama.

U proteklih 10 godina mašinski park poljoprivrede dostigao je znatan razvoj, gazde su kupili nove mašine u vrednosti od 770 milijardi forinti. Za to vreme u Mađarskoj je kupljeno 30 hiljada novih traktora, pa na 100 hektara poljoprivredne površine pada 2,5 traktora.

U slučaju radnih mašina postignut je značajan rast tržišta. 2011. godine prodato je 53% više mašina za obradu zemlje i 84% više sejačica u odnosu na isti period 2010. godine. Kod sušara prodaja je povećana za 64% u odnosu na isti period 2010.

U zadnje vreme pored ulaganja u mehanizaciju za biljnu proizvodnju, došlo je do značajnijih ulaganja i u stočarstvo.

Iako je za mađarsku industriju poljoprivrednih mašina važno zadovoljavanje domaćih potreba, pro­ izvođači u zemlji učestvuju u ukupnoj prodaji sa svega 10%. Među novim članicama Evropske unije jedino se Mađarska smatra neto uvoznikom u oblasti poljoprivrednih mašina.

Mađarski privrednik

Građevinarstvo u Mađarskoj Zemaljska stručna asocijacija preduzetnika u građevinarstvu (ÉVOSZ) na osnovu informacija od svojih članica na kraju poslovne godine tradicionalno sastav­lja bilans godine i vrši procene ta sledeću, 2012. godinu.

Na osnovu tog bilansa smo sačinili naš pregled.

Pre dobrih godinu dana – ispostavilo se: preterano optimistički – privredni analitičari, ali i strukovne organizacije u 2011. godini prognozirali su zaustav­ ljanje pada građevinarstva, uz rast od 2–3%. Prognoze su korigovane u toku godine, ali život je nadmašio i najpesimističnija očekivanja. EVOSZ je očekivao godišnji pad grane za 8–10%, a sumirajući signale iz firmi to znači ukupan pad od 10–12%. To znači, da u odnosu na zadnju godinu pre recesije, dakle u odnosu na 2006. godinu po stalnim cenama proizvodnja je opala za 45%. Pad proizvodnje je prisutan u – različitoj meri – u svim glavnim grupacijama, uz različita kretanja.

U niskoj gradnji recesija se osećala od početka 2009. zahvaljujući povoljnom uticaja narudžbi države i drugih zajednica (autoput, mostovi, investicije u zaštiti okoline, metro, itd.), pa je za firme iz oblasti niskogradnje, u gradnji infrastrukture recesija je imala kraći ciklus. 2010–2011. međutim i niskogradnja odnosno gradnja infrastrukture pokazuje izrazit pad.

U visokogradnji, u grupi stručnih i instalaterskih pos­ lova recesija se odužila i izraženija je od granskog proseka, a uticaj recesije još više pojačava činjenica,

da su u ovoj oblasti prisutne srednja i mikro preduzeća u veoma velikom broju. Kriza građevinskog tržišta, koja se sve više duži, najveće gubitke je prouzrokovala u gradnji stanova, jer su preduzetnici u proteklih 5 godina izgubili 70% svog tržišta. Poveća­ nje cena građevinara u proteklih pet godina nijednom nije dostiglo stopu inflacije. Građevinske firme već godinama samo delimično mogu prebaciti uticaj inflacije na krajnje potrošače. Zbog niskih cena za 2011. godinu procenjuje se, da će srazmerna dohodovnost grane biti „0“. Očigledno je, da će to dovesti do masovnog gašenja firmi. Za celu 2011. godinu očekuje se prestanak rada oko 5000 preduzeća.

U proteklih 5 godina za 70.000 je smanjen broj legalno zaposlenih, a znatno je povećana srazmera onih, koji su zaposleni na delimično radno vreme.

Očekivana posledica drastičnog pada tražnje je, da će 2012. godina biti šesta gladna godina građevinara.

Na tržištu Evropske unije pad građevinarstva Mađarske je najveći. Prema Centralnom uredu za statistiku (KSH) proizvodni rezultati građevinara u članicama EU pokazuju velike razlike. Ako se 2005. uzme kao bazna, krajem marta 2011. godine građevinarstvo je bilo u Nemačkoj na 130%, u Poljskoj na 170%, u Rumuniji na 138, u Slovačkoj na 111%, u Francuskoj na 96%, u Sloveniji na 85%, u Portugalu na 71%, a u Mađarskoj na 65%. To je rezultat tome, što su se neke zemlje već odmakle od najniže tačke recesije na 25

Mađarski privrednik

građevinskom tržištu. Tržište Belgije, Austrije, Poljske, Nemačke i Francuske pokazuje znakove oživ­ ljavanja, zaustavljen je dalji pad u Italiji, Portugalu i Slovačkoj, a učinak građevinara Slovenije, Rumunije i Mađarske i dalje opada.

Ekonomska kriza, teška situacija na tržištu dovela je do promena na planu kreditiranja od strane banaka, pa je mnogim firmama onemogućeno finansiranje rada i realizacije projekata. Prema nekim računicama, usled ekonomske krize na nivou zemlje procenjuje se, da vrednost onih radova, koji su prolongirani, izostali u proteklih tri godine iznosi oko 3.000 milijardi forinti. (To su ranije pripremljene, započete investicije, koje su zastale, odložene važne investicije, razvojni potezi samouprava, koji su ostali bez potrebnih sopstvenih sredstava).

Odužena recesija mađarskog građevinarstva prirodno, povlači za sobom brojne negativne procese.

Propale su firme, koje su decenijama tradicionalno bile uspešne, raspali su mnogi organizacioni, stručni i dobavljački sistemi, međusobna dugovanja su se ustalila na visokom nivou, ta dugovanja se reprodukuju na nivou 400 milijardi forinti, a iracionalno niske izvođačke cene prouzrokuju brojne negativne posledice.

Na građevinskom tržištu prisutna i sve izraženija recesija u zadnjih 5 godina, bez obzira na veliči26

nu firme, preduzeća, preduzetnika pomera ka crnoj ekonomiji. Sužene i sve suženije tržišne mogućnosti ne dovode do „čišćenja“ poslovnih procesa.

Ugovori se sklapaju na iracionalno niskom nivou, pa 2011. još više su se otvorile cenovne makaze u građevinarstvu. Posledica toga jeste da se stalno koriguje tehnički sadržaj datog objekta, paralelno time se koriguju i postaju nepregledni izmenjeni ugovori, ne prihvata se stvarno izvršeni tehnički poslovi, blokiraju se opravdane fakture, ustaljuju se međusobna dugovanja. 2011. postala je raširena tržišna pojava neizmerno odlaganje isplate dela sredstava, koji potiču iz fondova unije. Izvođači mesecima predfinansiraju vreme birokratije, koja kontroliše isplatu iznosa podrške, snose posledice koje proizilaze iz nepripremljenosti nosioca projekata, njihovog nestručnog obračuna, nedostataka u izveštavanju. U odnosu na predate tehničke faze finansijske faze su u kašnjenju od šest meseci.

Pozitivni pomaci u 2011.: • Usvajanje novog zakona o javnim nabavkama, koji stvara prostor za pripremu uredbi za sprovođenje javnih nabavki u oblasti gradnje i investicija.

• Početak programa za energetski efikasnu rekonstrukciju zgrada i za stvaranje doma.

Mađarski privrednik

Osnovni problemi u 2011.: Kod većine problema, koji pogađaju građevinarstvo, umesto pozitivnih pomaka primećuje se dalje pogoršanje.

• Zbog veoma niske ekonomičnosti rada i likvidnosti preduzeća ove grane, banke nikako, ili samo uz visoku cenu finansiraju većinu građevinskih preduzeća.

• Nema pomaka na planu odgovornosti naručioca – ni u vidu lične odgovornosti, niti odgovornosti organizacije – za negativne posledice zbog potpisivanja ugovora po irealno niskim cenama u pos­ tupcima javnih nabavki.

• Bez reorganizacije privrednih postupaka pred sudovima ne može se efikasno izboriti za skraćenje trajanja postupaka. 2011. došlo je do daljeg rasta zlonamerno pokrenutih postupaka.

• Kod poslova, koji se finansiraju iz izvora unije, i dalje je karakteristično, da se daju veoma niski avansi, a na protivvrednost izvršenih poslova, na isplate čeka se pola godine.

• Dalji gubitak tržišta od strane firmi, koja grade stanove, nije usporen pokretanjem programa za stvaranje doma, pošto zasad Vlada može obezbediti za program veoma nizak iznos sredstava, a i za predštednju treba izvesno vreme.

• Narudžbe građevinarima dalje sužava moratorij na gradnju megamarketa, koji važi od 1. januara 2012.

• Recesija prekriva probleme stručnog osposob­ ljavanja i usavršavanja za potrebe građevinarstva.

Građevinska preduzeća puno očekuju od toga, što je značajni deo zadataka u oblasti stručnog ospo­ sobljavanja preneto u privredne komore.

• Neophodno je, da se još više pojednostave pos­ tupci u građevinarstvu, kod organa vlasti. U tom pravcu EVOSZ i srodne organizacije podnele su brojne predloge, pitanje je međutim, šta će zakonodavac učiniti s tim predlozima. Zasad je primetno, da se u više ministarstava, ponegde uz nepot­ rebnu paralelnost rad eksperata, obrada predloga se odvija u komisijama.

Očekivanja Na očekivanja za 2012. godine u građevinarstvu poprilično utiče poznato stanje narudžbi, kao i volumen već potpisanih ugovora.

Ukupan obim narudžbi – prema računicama EVOSZ-a – na kraju ove godine biće za 40% manji, nego što je bilo krajem decembra 2010. To znači, da u 2012. godini zasigurno će doći do daljeg pada obima i vrednosti proizvodnje. Prema očekivanjima 27

Mađarski privrednik EVOSZ-a vrednost izgradnje i montaže na nivou zemlje u 2012. godini biće manja za dodatnih 5–6%. Taj pad može biti još izraženiji, ukoliko mere vlade u toku 2012. (pregrupisanjem ili na teret budžetskih rezervi) neće obezbediti dodatna sredstva za potrebe programa za stvaranje novog doma, programa za bolnice, programa za rekonstrukciju obrazovnih ustanova i za neke druge programe.

Građevinska preduzeća – u saglasnosti sa industrijom građevinskog materijala i preduzećima za uređenje i razvoj nekretnina – računaju na to, da će se radi privlačenja investicija u Mađarsku i pospešivanje privrede Vlada će razraditi operativni program, koji u drugoj polovini 2012. može izazvati i narudžbe za izgradnju odnosno investicije, koje se zasad ne primećuju.

Suštinsko poboljšanje na tržištu stanova u prvoj polovini 2012. godine sigurno nema svoju realnost. Pomoć vlade korisnicima kredita u devizama može izazvati prinudnu mobilnost na tržištu stanova, gde svaka promena vlasnika može rezultirati narudžbama manje vrednosti za rekonstrukciju stana, što će značiti posao za mikro- i mala preduzeća. Predštednja stanovništva, kreditne konstrukcije stambenih blagajni i banaka, povlastice u finansiranju od strane poslodavaca i lokalnih samouprava, zajedničko usmeravanje budžetskih izvora može izazvati platežno sposobnu tražnju od druge polovine 2012. godine u oblasti energetski efikasnih rekonstrukcija i u stvaranju novog doma.

Najniža tačka u gradnji stanova će biti 2012. Prema EVOSZ-u broj novoizgrađenih i predatih stanova može se očekivati između 15-16.000 predatih stanova.

U organizacionoj strukturi grane ne mogu se očekivati suštinske promene. Broj preduzeća će biti velik, negde oko 97.000, a unutar toga može se očekivati povećanje udela preduzeća, koja ne obavljaju nikakvu delatnost. Broj ovih firmi – prema proceni EVOSZ-a – može dostići cifru od 15–16.000 firmi. „Spavanje“ firmi jeste sredstvo za preživljavanje tržišne recesije, odnosno radi se o statističkom prisustvu „spavajućih“ preduzeća, koja mogu veoma brzo zauzeti mesto propalih firmi, koji su bankrotirali.

28

Mađarski privrednik

29

Mađarski privrednik

30

Mađarski privrednik

31

Mađarski privrednik TRAŽITE POSLOVNOG PARTNERA IZ MAĐARSKE? OGLAŠAVAJTE SE NA PORTALU VESTI

WWW.FELICITER.NET!

Na portalu vesti na mađarskom jeziku Izdavačke kuće Feliciter (Feliciter Kiadó) objavljujemo baner vaše firme ili u rubrici Ajánló (Preporučujemo) članak-reklamni tekst o vašem preduzeću po povoljnim cenama.

O novinama na portalu vesti o ekonomskim odnosima sa inostranstvom putem e-vesnika obaveštavamo više hiljada preduzeća, pa postoji realna šansa da nađete poslovnog partnera u Mađarskoj.

Pišite nam i-mejl, i mi ćemo Vas informisati o detaljima:

feliciter@feliciter.hu

32

Mađarski privrednik

33

Mađarski privrednik

34

Mađarski privrednik

35

Mađarski privrednik

36

Mađarski privrednik

SMD Technology Kft.

DC / DC Converters AC / DC Power Supplies Medical Power Supplier DIN-Rail Power Supplies DC / AC Inverters

Opticals

DVI Connectors

Modular Plugs

HDMI Connectors

Modular Jacks

IEEE 1394

USB Connectors

Custom Cables

Mini-Din

Audio Jacks

DC-Power

FPC Connectors

H-1042 Budapest, Rózsa u. 35 V/31 sales@smd.hu

SMD .hu 37

Mađarski privrednik

Delatnost firme: • Projektovanje, izrada i promet ekstrudera za prehrambenu industriju i proizvodnju stočne hrane, njihovo montiranje, uhodavanje, servisiranje i popravka.

• Promet, montiranje i uhodavanje uređaja za sušenje i hlađenje • Projektovanje i izrada mašinske opreme u proizvodnje stočne hrane: skladištenje, merenje po recepturi, mešanje, mlevenje, kondicioniranje, ekstrudiranje, sušenje-hlađenje, ovlaživanje, pakovanje.

Hex-Tech Kereskedelmi és Szolgáltató Kft. H-6640 Csongrád, Vörösmarty u. 1 Tel./Faks: +36/63/474-921 • +36/63/474-919 Mobil: +36/30/578-8194 E-mail: info@hex-tech.hu • Web: www.hex-tech.hu

38

Mađarski privrednik

Tražite poslovnog partnera iz Mađarske?

Oglašavajte na portalu

www.feliciter.net!

Pišite nam i-mejl, i mi ćemo Vas informisati o detaljima:

feliciter@feliciter.hu

39

Mađarski privrednik

40

Mađarski privrednik

41

Mađarski privrednik

42

Mađarski privrednik

43

Mađarski privrednik

44

Mađarski privrednik

45

Mađarski privrednik

46

Mađarski privrednik

47

Mađarski privrednik

48

Mađarski privrednik

Štitnici ivica

Papirne cevi

Papirna burad

Kombi kutije

Halaspack Csomagolóanyag Bt. • H-6400 Kiskunhalas, Középső Ipartelep 6.

Tel.: +36/77/421-344 • Faks: +36/77/522-260 E-mail: halaspack@halaspack.hu • Web: www.kunertgruppe.com

49

Mađarski privrednik

Poslovne ponude firmi iz Mađarske APK Kft.:Veletrgovina čeličnom robom u skladu sa DIN, EN i ANSI standardima ........................................................................................................... 28 AC Trup Kft.: Projektovanje i ugradnja BES toplotnih pumpi i grejnih sistema .......... 34 Alfa-Gép Kft.: Jedinstvena ponuda kompletnih linija mašina za poljoprivredu.......... 46 Antiseptica 2000 Kft.: Stočna hrana, premiksi za goveda, svinje, ovce i živinu ........ 48 Apimex Kft.: Uvoz-izvoz svežeg i smrznutog voća – povrća................................................. 43 Becse Művek Kft.: Čipsevi natur i različitih ukusa, grickalica – oblanda sa sirom...................................................................................................................................... 42 Bernador Kft.: Mlekarski kuteri: industrijski, poluindustrijski, laboratorijski .............. 39 BL Metál Hungária Kft.: Sve što je zavarivanje – širok asortiman proizvoda............ 37 B.P. & Procomtec Kft.: PRODAJE SE presa za ulje CSP-60! .............................................. 39 Brilliance Kft.: Industrijske hemikalije i hemijski proizvodi za domaćinstva .............. 32 Charolais B-A-Z.: Rasplodne junice i rasplodni bikovi od matičnih odgajivača Šarolej Mađarske ............................................................................................................. 48 Charolais Kft.: Prodaja sertifikovanih rasplodnih bikova i junica Šarolej ....................... 47 CSE-M Kft.: Američke mašine za ubiranje konzumnog i semenskog kukuruza, boranije i paprike ............................................................................................................. 46 Csúzi Antal: Nerđajući rezervoari za vinarstvo i prehrambenu industriju ..................... 38 Dávid Ponyva Kft.: Inovacija u proizvodnji cerada – još jači i sigurniji materijali ................................................................................................................. 22 Dynea Hungary Kft.: Lepila i kondicioneri za drvnu industriju ....................................... 31 eFeF Kft.: Ukusni proizvodi, viršle i salame od ćurećeg i pilećeg belog mesa ................ 41 Euro-Nasi Kft.: Ukiseljeni proizvodi od mađarskih proizvođača i sigurnih izvora ........ 45 Exotherm Bt.: Efikasno tretiranje vode – omekšivači, separacija soli, deferizatori ......... 29 Élgépszer Kft.: Prodaja obnovljenih i novih mašina, opreme za prehrambenu industriju ...................................................................................................................... 38 Fabek-Gép Kft.: Nove i polovne mašine, promet pribora i delova ................................... 30 FarmForg Kft.: Veletrgovina poljoprivrednih, baštenskih i industrijskih proizvoda ........................................................................................................................ 44 Farm System Kft.: Farma brojlera godišnjeg kapaciteta od 600 hiljada komada – prodaja ili zakup .............................................................................................................. 44 50

Mađarski privrednik Felső-Bácskai Agrolabor Kft.: Uzimanje i analiza uzoraka zemljišta, upravljanje agrarnim okruženjem .................................................................................................. 44 Feliciter Kiadó: Tražite poslovnog partnera iz Mađarske?

Oglašavajte na portalu www.feliciter.net!..................................................................................... 32 Gafor Kft.: Za prese za testa iz sopstvene proizvodnje obezbeđujemo teflonske matrice ................................................................................................... 39 Gironde Kft.: Razvoj i proizvodnja kvalitetnih kozmetičkih preparata i hemikalija za domaćinstva .............................................................................................................. 50 Glas-Gran Kft.: Tegle, flaše za konzerve, alkoholna pića i zatvarači ................................ 36 Habi Kft.: Prodaja radnih mašina i delova MTZ i T-25 ............................................................ 46 Halaspack Bt.: Štitnici ivica, papirne cevi, papirna burad, kombi kutije ......................... 49 Haltáp Kft.: Specijalna hrana za ribe, proizvodnja i plasman kvalitetne suve hrane za pse .............................................................................................................................................. 45 Hex-Tech Kft.: Ekstruderi za prehrambenu industriju i za stočnu hranu – ključ u ruke sa održavanjem .............................................................................................................. 38 Huminisz Kft.: Kondicioneri bilja KONDISOL i folijarna đubriva SOLVITIS ................................................................................................................................. 44 Hungaro-Farm Kft.: Proizvodnja, prerada i veletrgovina semenske robe i visokokvalitetnih semena! .................................................................................................................. 42 Hungaro Torma Kft.: Sveži hren i bio hren od najboljih mađarskih sorti – kontrolisana proizvodnja .................................................................................................................... 43 Ilkotrade Kft.: Promet žive stoke: svinje i goveda ...................................................................... 47 Iwinex Kft.: Voćne kriške od 100% sušenog voća, proizvodi umočeni u čokoladu ........................................................................................................ 42 Kelly 2000 Zrt.: Sve za pakovanje u domaćinstvima - alufolija, papir, folije za pečenje, itd. .......................................................................................................................................... 49 Ker-Tész Szövetkezet: Veletrgovina voća i povrća .................................................................. 43 Kiss-Gerencsér Autóház: Proizvodnja mobilnih uređaja za prodaju mleka i automata za doziranje mleka .......................................................................................................... 39 Korax Gépgyár Kft.: Mašine za prehrambenu industriju i tehnologije za klanice ......................................................................................................................... 40 Korax Solar: Kvalitetni solarni elementi ......................................................................................... 40 Krnács Kft.: Kašike za razne radne mašine i potrošni delovi ................................................ 29 Kühl Kft.: Proizvodnja i prodaja delova za rashladnu tehniku i klimatizaciju i uklopnih satova ..................................................................................................................................... 34

MFSE: Za ekonomičnu proizvodnju nudimo kvalitetnu mađarsku rasplodnu stoku ............................................................................................................................................... 48 Materiál Szövetkezet: Kvalitetne boje, lepkovi i zaptivni materijali ................................ 32 Mechanker Kft.: Regulatori vazduha .............................................................................................. 35 METSÄ WOOD Hungary Kft.: Finske šper ploče svetskog kvaliteta za ekološka i konkurentna rešenja .................................................................................................. 30 MNC Kft.: Precizni nosači alata i pribor za zahtevne korisnike ........................................... 37 Mogép Kft.: Noževi, sečiva i nosači sečiva za kosačice i poljomašina za košenje i sitnjenje biljnih delova ...................................................................................................... 46 MOTE Kft.: Vrata sa aluminijskim okvirom, ekskluzivni stolovi od aluminija ............. 31 Pangus Gumitermék Zrt.: Sve što je potrebno za popravku guma ................................ 33 Pannon-Protect Kft.: Prodaja sredstava za zaštitu i negu drvene građe, promet antipirena .................................................................................................................................. 30 Pas-Q Bt.: Mašinsko rezanje, obradni centri – pogodni i za obradu 4-tom osovinom ..................................................................................................................................... 33 Plastomatic Kft.: Promet mašina za plastičnu industriju i sredstava za korišćenje obnovljive energije .................................................................................................... 35 Qualifood Kft.: Vrhunski kvalitet proizvoda od živine, smrznuto voće i povrće ....................................................................................................................... 41 ReMat Zrt.: Reciklaža i proizvodi od plastičnih materijala na ekološki način .............. 36 Sajt-Kalmár Kft.: Širok asortiman kvalitetnih mađarskih proizvoda od mleka ......... 41 Siva-Mont Kft.: Ima novog pod suncem – mini elektrane na Sunčev pogon .............. 29 SMD Technology Kft.: DC/DC Converters, AC/DC Power Supplies, Medical Power Supplier, DC/AC Inverters ............................................................................... 37 Stuco Kft.: Radna odeća, zaštitne cipele, zaštita na radu na visokom nivou .................. 33 Tamker Kft.: Pogonska tehnika – linearna tehnika, električna oprema za dizalice, inženjering ......................................................................................................................... 35 Technic-Soft Kft.: Razvoj i proizvodnja sredstava za linije tehničkog pregleda, dijagnostičkih softvera, itd. ............................................................................................ 36 TechnoPig Kft.: Sve za svinjarstvo od vodosnabdevanja do ishrane i uzgoja ............... 47 Tisza-Fish Kft.: Uzgoj slatkovodne ribe, trgovina živom ribom, transport žive ribe, usluge prevoza ................................................................................................ 45 Vitamór Kft.: Proizvodnja raznih pekmeza, džemova, otkup višnje u alkoholu .......... 43 Weld-Impex Kft.: Aparati za zavarivanje, mašine za plazma sečenje, pribor za zavarivanje ............................................................................................................................ 34 51