Mp 2015 01

PRIVREDNIK Magazin na srpskom jeziku grupe listova „MOST“

Veći značaj saradnje

Intenzivirajmo saradnju!

1/2015

Mađa r s k i

Važna je stabilnost

VIŠEPOLNI ELEKTRIČNI KONEKTORI ZA INDUSTRIJU VRHUNSKOG KVALITETA Spisak proizvoda LEMO je veoma širok. Zahvaljujući modularnom konceptu kao i širokom izboru kontaktnih konfiguracija i različitih kućišta nudimo 50.000 kombinacija polova sa prečnikom od minijaturnih 3 mm do 50 mm za kablove sa maksimalnim prečnikom od 30 mm i 106 polova.

LEMO već 60 godina projektuje precizne konektore čiji broj iz godine u godinu raste zahvaljujući sopstvenom razvoju. LEMO i povezane firme, REDEL i COELVER širom sveta trenutno snabdevaju preko 100.000 kupaca u više od 80 zemalja. Grupacija LEMO širom sveta zapošljava 1300 saradnika.

Širok asortiman proizvoda Modularni koncept LEMO konektora omogućava izbor priključka, koji najviše odgovara datoj primeni.

Pouzdanost Zahvaljujući kvalitetu delova i sirovina životni vek LEMO konektora je uvek duži od uređaja kod kojih se primenjuju.

Otporna izvedba Konektori se mogu primenjivati u okruženju sa jakim mehaničkim uticajima, vibracijama i udarcima.

Estetika Harmoničan, haj-tek dizajn LEMO konektora dopunjava i čini estetskim koncept instrumentalne table.

EMC zaštita Metalna košuljica obezbeđuje efikasno eliminisanje smetnji i zaštitu.

Dugoročno obezbeđeni proizvodi LEMO garantuje, da dugoročno obezbeđuje izabrani konektor, makar koliko je specijalan, jer najveći broj LEMO konektora sastavljen je od standardnih elemenata.

Kružni konektori LEMO-a premijum kvaliteta sa puš-pul kontaktima

predstavljaju idealnu konfiguraciju prema najvećem broju zahteva na tržištu, bez obzira na to, da li se radi o medicinskim mernim instrumentima, industrijskoj regulaciji, audio/video uređajima, primeni u telekomunikacijama ili u auto industriji.

Samo da navedemo neke od interesantnih primena: automobilizam, sektor I+R, vojna industrija, za sportske prenose HD kvaliteta, filmski i audio studiji, zubarska oprema, savremeni defibrilatori, a u ekstremnim uslovima: nuklearna industrija, atomskim centralama, pa čak i u svemiru predstavljaju pouzdano rešenje.

LEMO je stvorio više standarda za konektore, između ostalog i za konektore HDTV 3K.93C i NIM-CAMAC 00.250.

Izbor odgovarajućih konektora za različite projekte je važan i nimalo jednostavan proces. LEMO obezbeđuje stručnu podršku, savete i pomoć u nalaženju najboljih rešenja. Za tehničku pomoć obratite se LEMO predstavništvu.

THE ORIGINAL PUSH-PULL CONNECTORS Električna i optička Ambienti ostilihibridna primena HDTV Le serie F, M e H (erSerija 3K.93C predstavlja mafrodite) a bloccagstandard u HD tehnici, gio Push-Pull o a vitekoja con je kompatibilna sa propisima corpo in lega d’alluminio di SMPTE, EBU i ARIB. Isporučuje se colore antracite. u 11 različitih modela konektora.

Alta resistenza alle vibrazioni (gunfire) ese agli idrocarburi.

Garantuje 20.000 konekcija Disponibili in più digubitka 20 moduz 0,10 dB ulaznog i <-45dB gubitka zbog refleksije.

Za snažna mehanička opterećenja Serije F, M i H (hermafrodita) su od aluminijske legure boje antracita, navojne ili sa pušpul tehnologijom. Izuzetno su otporne na vibracije i postojane su na ulje.

Isporučuju se u 20 različitih modela, od 2 do 114 polova.

Serija REDEL P Serija REDEL P se proizvodi u 3 dimenzije (1P, 2P, 3P), (PSU ili PEI) od plastike u bogatom izboru boja.

Broj polova je od 2 do 34 sa likvidnim priključkom, kao i za koaksijalni kabl odnosno hibridni.

B, S, K i E Konektori prema puš-pul standardu.

Broj polova od 2 do 106, niskonaponski, za termo elemente, visokonaponski, sa optičkim i hibridnim priključkom u 8 dimenzija i 6 modela.

Serije K i E su sa zaštitom IP68.

Kelemen Gábor Inženjer prodaje

REDEL Elektronika Kft. 1201 Budapest Nagysándor József u. 6-12.

Tel.: +36/1/421-4753 Fax: +36/1/421-4757 Mobil: +36/30/500-2263 gkelemen@lemo.com www.lemo.com

Poštovani Čitaoče!

U ruci imate prvi ovogodišnji broj publikacije Mađarski privrednik, koji sadrži nove informacije o našin privrednim odnosima i o privredi Mađarske.

Mađarske i Srbije odnosno Mađarske i Makedonije, dostigavši rekordnu vrednost. Privredni subjekti i političari podjednako tvrde: još uvek nismo iskoristili sve mogućnosti, dakle ima prostora za razvoj saradnje Kao što ste se već navikli: moći ćete i mogući su novi rekordi. Ti rekordi da se upoznate sa ponudom broj- međutim ne služe tome, da se hvanih mađarskih preduzeća, koja tra- limo postignutim rezultatima, nego že privredne kontakte sa željom da služe dokazivanju akterima privrepostanu – možda upravo Vaš – novi dnog života: svi mogu naći svoju poslovni partner. računicu, mogu uspešno poslovati, imati profitabilan uvoz ili izvoz, dakle U ovoj publikaciji biće reči o kretanju jednom rečju: da budu uspešni. mađarsko-srpske, mađarsko-makedonske, mađarsko-crnogorske i I veoma aktivna Mađarsko-srpska mađarsko-bosansko-hercegovačke trgovinska i industrijska komora – privredne saradnje. kao i važne manifestacije u njenoj organizaciji – ne mogu biti izostaZnačaj bilateralnih privrednih od- vljeni iz naše publikacije, a možete nosa i perspektive te saradnje naj- mnogo toga pročitati o aktuelnostibolje pokazuju podaci o značajnom ma mađarske privrede, poljoprivrede međusobnom prometu između i prehrambene industrije.

MAĐARSKI PRIVREDNIK

Magazin na srpskom jeziku grupe listova „MOST“ 1/2015

Cilj Mađarskog privrednika je da čitaoce još više približi našoj zemlji, da im pomogne u upoznavanju Mađarske i njene privrede, razvoja trgovine, svet novih dobavljača i davalaca usluga, koji mogu postati vaši dugoročni partneri.

Nadamo se, da će Mađarski privrednik biti ne samo korisno, već i informacijama bogato, interesantno štivo za Vas.

Ugodno čitanje i uspešne poslove Vam želi: Deneš Kovač glavni urednik

Izdavač: ©Feliciter Kiadó Kft. www.feliciter.net feliciter@felciter.hu http://issuu.com/mprivrednik ISSN 2064-938X Sva prava su zadržana!

Odgovorni izdavač: dr Judit Kovač Urednik: Deneš Kovač Prevodilac: Tibor Mačai Saradnici: Marianna Biri Žofia Danko, Fružina Kotan, Anita Kotranji, Viktor Kovač, Ildiko Sanji, Silvia Teški Grafika/dizajn: Šandor Talpaš Štampa: Grafit Nyomda “R” Kft.

SZÁMÍTÓGÉPES TALPVIZSGÁLAT

PODIART ulošcima za zdrave noge!

Kompjuterska dijagnostika stopala, projektovanje i proizvodnja pojedinačnih uložaka putem patentiranog postupka!

Naši ulošci se proizvode od mekih, prirodnih materijala, hipoalergeni su i ugodni za nošenje.

Garancija vrhunskog kvaliteta: dvodecenijsko iskustvo, vrhunski stručnjaci, 200 partnera u 10 zemalja, pola miliona ispitanih nogu, pola miliona prodatih uložaka.

Šta nudimo našim partnerima?

• • • •

uređaj za ispitivanje stopala stručnu teorijsku i praktičnu obuku obezbeđenje pojedinačnih uložaka, garanciju za proizvode neprekidan razvoj i modernizaciju proizvoda.

Nudimo nadalje: papuče, klompe i sandale!

Za dodatne informacije stojimo Vam na raspolaganju:

Podiart Kft. • H-1184 Budapest, Mikszáth K. u. 77. Теl.: +36/1/297-6061 • Fax: +36/1/297-6062 mail@podiart.hu • www.podiart.com

MAĐARSKI PRIVREDNIK d 3

Mađarsko-srpski privredni i trgovinski odnosi Mađarska Srbiju i nadalje smatra jednim od svojih najvažnijih političkih i privrednih strateških partnera. Bilateralni odnosi idu uzlaznom linijom u mnogim aspektima, što dokazuje i zajednička inicijativa za modernizaciju pruge Budimpešta-Beograd. Početak realizacije ovog projekta može se očekivati u drugoj polovini ove godine. Važno je napomenuti, da Mađarska u punoj meri podržava Srbiju u njenoj EU-integraciji, i upravo zbog toga smatramo naročito važnim, što su početkom 2014. godine počeli pregovori o pridruživanju između Srbije i EU. Izvanredni politički odnosi – nadamo se – imaće uticaj i u oblasti privrede. Za to postoje sve šanse, pošto između susednih zemalja, Mađarske i Srbije postoje mnoga područja u kojima postoje ozbiljne mogućnosti za napredak. Osnove daljeg razvoja privrednih odnosa postoje, ugovorni odnosi između dve zemlje su uređeni. U zadnjih desetak godina potpisani bilateralni sporazumi o regulisanju međusobnih odnosa: sporazum o privrednoj saradnji (2005), sporazum o izbegavanju dvojnog oporezivanja (2003), o pospešivanju i uzajamnoj zaštiti investicija (2005).

Bilateralni odnosi su trenutno najintenzivniji u oblasti spoljne trgovine. Promet roba između Mađarske i Srbije – izuzimajući zastoj usled krize – pokazuje stalan rast, a karakteristična je značajna mađarska aktiva. Mađarski izvoz u Srbiju 2013. godine iznosio je 1 191,5 miliona evra, što je povećanje od 4,2% u odnosu na prethodnu godinu. Naš uvoz je iznosio 468,3 miliona evra sa rastom od 31,5%. Mađarska je – slično prethodnim godinama – 2013. godine bila 5. najveći izvoznik u Srbiju (iza Italije, Nemačke, Rusije i Kine). Bez obzira na značajno povećanje izvoza Srbije Mađarska još uvek raspolaže velikom aktivom u bilateralnoj trgovini sa Srbijom.

U periodu januar-oktobar 2014. izvoz Mađarske je iznosio 1 064,5 miliona EUR, što je rast od 7,1% u odnosu na isti period prethodne godine, dok je uvoz Mađarske iz Srbije imao vrednost od 356,4 miliona evra, što pokazuje pad od 5,5%. Mađarska aktiva je iznosila 708,1 miliona evra. Struktura mađarskog izvoza je relativno savremena, pošto 55% izvoza otpada na visoko prerađene proizvode, a značajan udeo imaju i energenti (32,8%).

Nažalost zadnjih godina nivo uzajamnih ulaganja zaostaje za očekivanjima i mogućnostima, odnosno i dalje pokazuje asimetričnost. U Srbiji na žalost malo je firmi, koja su u međunarodnim okvirima sposobni za značajan izvoz kapitala – a ciljne zemlje ovih malobrojnih firmi su uglavnom bivše jugoslovenske republike – pa ne iznenađuje, što direktna ulaganja kapitala (FDI) iz Srbije u Mađarsku imaju zanemarujuću vrednost. Iz Mađarske je mnogo više FDI stigao u Srbiju, i prema podacima Narodne banke Srbije u periodu između 2005. i 2011. sa blizu 350 miliona evra direktnih neto ulaganja Mađarska je 11. na listi zemalja sa najviše ulaganja u Srbiji. Moramo međutim napomenuti, da najveće mađarske firme (npr.

MOL, OTP) su od sredine 2000-tih godina prisutne u Srbiji, pa zadnjih godina ulaganja iz Mađarske zaostaju u odnosu na uobičajen nivo iz proteklih godina. Vredi međutim napomenuti, da je Mađarska 2013. sa 45,7 miliona evra neto FDI bilansom četvrti najveći investitor u Srbiji iza Holandije, Belgije i Nemačke. U prvoj polovini 2014. iz Mađarske je u Srbiji uloženo 18,4 miliona EUR FDI. Ekonomska kancelarija Očekuje se da će 2015. godine mađarAmbasade Mađarske ske firme učestvovati na više sajmova u 11000 Beograd, Srbiji. Najveće interesovanje tradicioBraničevska 13/3. nalno se pokazuje prema Sajmu poljTel.: +381/11 344 7046 oprivrede i hrane u Novom Sadu, pa Fax: +381/11-344-7169 se i ove godine na ovoj sajamskoj E-mail: belgrade@hipa.hu manifestaciji može računati na najveći broj preduzeća iz Mađarske.

Firme iz oblasti ekološke industrije 4 d MAĐARSKI PRIVREDNIK

iz godine u godinu pokazuju sve veće interesovanje za Srbiju, pa je beogradska stručna izložba Ecofair ušla u krug sajmova, na kojima Mađarska finansijski pomaže učešće domaćih firmi. Zbog značajne mađarske nacionalne manjine za Mađarsku je važan Međunarodni i regionalni sajam privrede u Subotici, na kojem takođe u lepom broju učestvuju izlagači iz Mađarske.

U sledećem periodu najveća šansa za razvoj bilateralnih privrednih, trgovinskih i poslovnih odnosa pruža se u energetici, zaštiti okoline, u poljoprivredi, građevinarstvu i turizmu. U energetici mađarska preduzeća su najaktivnija na planu korišćenja obnovljivih izvora energije i zbog toga traže potencijalne partnere iz Srbije za projekte u oblasti biomase, hidroelektrana i geotermalne energije. Važna je energetska efikasnost, pošto u toj sferi mađarska preduzeća imaju ozbiljna iskustva. Napretkom Srbije u EU-integracijama sve važnije će biti pitanja iz oblasti zaštite okoline. Mađarska se pre nekoliko godina nalazila u sličnoj situaciji, pa tadašnja iskustva Mađarske mogu biti od velike koristi za Srbiju. U turizmu firme iz Mađarske bi najviše učestvovale u rekonstrukciji postojećih i u izgradnji novih termalnih banja u Srbiji.

Naravno ne smemo zaboraviti poljoprivredu, odnosno prehrambenu industriju. U Srbiji naime raširenih ruku dočekuju strance koji žele investirati u ove privredne grane. Preduzeća iz dve zemlje bi morala dati veći naglasak na saradnju radi zajedničkog nastupa na trećim tržištima, jer sporazumi o slobodnoj trgovini koje je potpisala Srbija (carinska unija Rusije, Kazahstana i Belorusije, Turska, CEFTA) nude izvanredne mogućnosti za nastup na tim tržištima.

Nikad do sada nije bila tako ujednačena saradnja Mađarske i Srbije, bilateralni odnosi nikad nisu bili bolji od današnjih.

To je izjavio premijer Mađarske, Viktor Orban i Peter Sijarto, ministar za spoljnu ekonomiju i spoljnu politiku u februaru u Budim-

održavanje dobrih odnosa sa Mađarskom, spremna je dalje razvijati te odnose i da zajednički odrede uzajamne interese radi postizanja konkretnih rezultata. Istovremeno se zahvalio Mađarskoj na podršci evropskim integracijama Srbije: na pomoći u vidu prenošenja iskustava i pomoći eksperata.

Mađu temama pregovora naveo je i otvaranje graničnih prelaza na mađarsko-srpskoj granici. Kako je rekao, i Srbiji je u interesu da bude što više graničnih prelaza između dve zemlje,

Veći značaj saradnje pešti, nakon obavljenih razgovora sa Ivicom Dačićem, sa prvim potpredsednikom Vlade i ministrom spoljnih poslova. (Pre toga u januaru u Beogradu je održan susret ministara spoljnih poslova.)

Nakon susreta ministara spoljnih poslova Peter Sijarto je izjavio: vrednost efikasne saradnje još više povećava, što smo do toga prešli dug put i u svetu koji se brzo menja dobra saradnja država dobija veći značaj.

Prema mišljenju Sijartoa Srbija može doprineti ostvarivanju geopolitičkih interesa Mađarske u ovom regionu, tako postizanju mira, širenju trgovinskih odnosa kao i povećanju energetske sigurnosti.

O bilateralnim privrednim odnosima je rekao, da je proteklih godina u značajnoj meri povećan promet roba i usluga između Mađarske i Srbije. 2013. je nadmašio sve dosadašnje rekorde, i u prvih 10 meseci 2014. je dostigao dalji rast od 3,5%, pa se da pretpostaviti, da je prošle godine postignut novi rekord u prometu. Za pospešivanje prometa Mađarska nacionalna kuća z.a.d. i Eximbanka će otvoriti predstavništvo u Beogradu, i da će sa dodatnom kreditnom linijom od 45 miliona evra pomoći malim i srednjim preduzećima iz Mađarske i Srbije u jačanju bilateralne poslovne saradnje. O modernizaciji pruge Budimpešta-Beograd rekao je, da će dve zemlje do 15 aprila izraditi studiju izvodljivosti, zatim će kineska strana dati ponudu za finansiranje i da ove godine mogu početi radovi na realizaciji projekta. On je izjavio: pošto je stabilnost važna u regionu, Mađarska podržava Srbiju na njenom putu ka Evropskoj uniji.

Ivica Dačić je takođe naglasio značaj veoma dobrih bilateralnih odnosa, i bio je mišljenja, da je postignuti razvoj u proteklih 2–3 godine rezultat odlučnosti rukovodstva dve zemlje.

Uspelo se u rešavanju starih, ozbiljnih problema, a to je rezultat od istorijske vrednosti. Dodao je: svemu tome doprinelo je mnogobrojno usaglašavanje državnika dve zemlje kao i njihovi odnosi zasnovani na poverenju.

Srpski ministar spoljnih poslova je rekao sledeće: njegova zemlja je zainteresovana za

ali i da bude adekvatna zaštita granice sa aspekta ilegalne migracije i kriminala. Govorio je i tome, da Mađarska i Srbija nije ciljna zemlja ilegalnih migranata sa Kosova, s toga EU bi trebala ozbiljnije tretirati ovo pitanje.

••• U januaru je saopšteno, da na modernizaciji pruge Budimpešta-Beograd počeće pripremni radovi u tri pravca nakon što su Mađarska, Srbija i Kina u Beogradu potpisale plan saradnje.

O izgradnji brze pruge između glavnih gradova Srbije i Mađarske 2015. počinje izrada studije izvodljivosti, priprema međuvladinog sporazuma, koji će urediti osnove investicije u skladu sa međunarodnim pravom, kao i izrada modela finansiranja.

Modernizacija će početi krajem godine – najavio je na zajedničkoj konferenciji Peter Sijarto, ministar za spoljnu privredu i spoljne poslove. Zorana Mihajlović, srpska ministarka za infrastrukturu i Hsi Hsian-ping, potpredsednik Nacionalne komisije za razvoj i reforme Kine (NDRC). Saradnja Kine i Srednje Evrope nije samo kineski i srednjoevropski interes, nego je istinski evropski interes, jer je u interesu cele Evropske unije da razne regije i članice EU uspešno sarađuju sa Kinom – rekao je Peter Sijarto.

Prema rečima mađarskog ministra za spoljne poslove ova investicija će se u moguće najkraćem roku realizovati u sklopu finansijske i tehnološke saradnje Kine i Srednje Evrope.

Time što će Srbija i mađarska biti deo ove investicije, „postići ćemo da jedan važan pravac svetske trgovine prođe kroz Mađarsku i Srbiju“. Iz Kine roba u Evropu stiže kroz grčke luke, pa je u interesu i Beograda i Budimpešte da u buduće ova roba u Zapadnu Evropu stigne na ovom novom putnom pravcu i to na najbolji i najbrži način.

Zorana Mihajlović, ministarka za infrastrukturu Srbije je iznela planove za ovu godinu.

Nakon potpisivanja memoranduma – u kojem se sumiraju ideje u vezi studije ostvarljivosti - mađarska i srpska strana će pripremiti svoje predstudije ostvarljivosti, koje će proslediti kineskoj strani, koja će ih uskladiti i izraditi konačnu verziju. Konačne studije moći će se izraditi do kraja juna, a početak radova se može očekivati do kraja godine.

Kineska strana će dati ponudu za finansiranje 85% vrednosti investicije, pa se u sledećim mesecima mora postići dogovor oko uslova kredita. Između Budimpešte i Beograda izgradiće se električna železnica na dva koloseka, moraće se obnoviti pruga u dužini od 350 kilometara, od toga 166 kilometara u Mađarskoj, 184 u Srbiji – stoji u dokumentu o detaljima sporazuma. Železnica će omogućiti brzine i do 200 km na sat, pa vreme putovanja može se i više nego prepoloviti.

Udaljenost od blizu 400 kilometara vozovi trenutno prelaze za 8 sati, a nakon modernizacije pruge vreme putovanja će se smanjiti na 2 sata i 40 minuta. O investiciji od blizu 3 milijardi evra strane su prvi put razgovarale 2013. godine u Bukureštu na samitu Istočna-Severna Evropa-Kina. Sporazum o izgradnji pruge potpisan je u Beogradu decembra prošle godine.

MAĐARSKI PRIVREDNIK d 5

Mađarsko-srpska trgovinska i industrijska komora je – kako je to uobičajeno – i u proteklom periodu je aktivno radila na razvoju mađarsko-srpskih privrednih odnosa.

Mikloša Jojarta, izvršnog potpredsednika smo zamolili, da ukratko sumira urađeno.

Pored obavljanja svakodnevnih aktivnosti organizovali smo niz manifestacija bilo kao glavni, bilo kao suorganizatori. Februara 2014. smo održali prvu stručnu konferenciju u godini sa naslovom „Srbija na pragu ulaska u EU“. Tada smo potpisali sporazum o saradnji sa Mađarsko-srpskim poslovnim savetom, i predstavili smo publikaciju Priručnik za preduzetnike koji se spremaju u Srbiju u 2014. godini. U publikaciji prvenstveno smo predstavili privredno okruženje u Srbiji za firme koje se spremaju za Srbiju, a bilo je reči i o našoj komori i o našim dosadašnjim rezultatima. U februaru smo i u Subotici organizovali informativni susret.

Aktivna Komora U maju na Novosadskom međunarodnom sajmu smo bili prisutni izložbenim štandom i štandom za informacije, organizovali smo stručni dan Mađarske i B2B susret privrednika.

U junu smo u Subotici na Međunarodnom i regionalnom sajmu privrede bili prisutni na sličan način, kao i na Međunarodnom sajmu Inocoop, koji je održan u avgustu u Zrenjaninu. Mogućnosti postavljanja mađarsko-srpskih poslovnih veza na nove osnove za MSP – bio je naslov stručne konferencije i susreta preduzetnika koji je organizovan u novembru u Segedinu, a seriju velikih manifestacija završili smo u Kanjiži organizovanjem preduzetničkog foruma i prekograničnog poslovnog susreta.

Na stručnim danima, konferencijama na više lokacija iz dve zemlje bilo je prisutno preko 500 firmi. Mnogi zainteresovani su se obratili štandovima za informacije, a broj bilateralnih razgovora nadmašio je 1000 - rekao je Mikloš Jojart, koji je dodao, da se očekuje rast prometa od 8-10 miliona evra. (Ukupan spoljnotrgovinski promet dve zemlje u 2014. godini se očekuje na nivou od 1800 miliona evra, sa značajnom mađarskom aktivom.)

U toku godine komora je sklopila veoma važne bilateralne sporazume sa brojnim domaćim i srpskim organizacijama. Imali su povlašćenu ulogu u funkcionisanju subotičke i novosadske kancelarije Poslovne mreže Karpatske regije (PMKR), što je omogućilo da učestvuju u stručnom upravljanju kao i u organizaciji tehničke realizacije tih poslova.

Komora je potpisala sporazum sa Mađarsko-srpskim poslovnim savetom, kao strateškim partnerom, pošto taj savet pomaže u nastupu izrazito velikih preduzeća, firmi (OTP, Ulagački fondovi, IT-firme, preduzeća iz oblasti telefonije i telekomunikacija, itd.).

Potpisani su bilateralni sporazumi sa regionalnim privrednim komorama Vojvodine, Novog Sada, Subotice, Kikinde, Zrenjanina, Sombora, zatim sa lokalnim samoupravama u Vojvodini, sa raznim udruženjima kao i brojnim domaćim organizacijama: MAJOSZ, Savez industrijskih parkova, Udruženje vojvođanskog prijateljstva, itd.

Komora održava stručne kontakte sa Ambasadom Srbije u Budimpešti, kao i sa inostranim predstavništvima Mađarske (Ambasada u Beogradu, Generalni konzulat u Subotici, nadležna odeljenja Ministarstva nacionalne ekonomije, Ministarstva za spoljnu ekonomiju i spoljnu politiku, itd.). Na sastanke Mešovite komisije za privredu redovno se poziva komora, čije stručne predloge je prihvatila i mađarska i srpska strana.

Poslovanje komore je uravnoteženo – rekao je izvršni potpredsednik - imamo 60 članova, 2/3–1/3 se zastupljene mađarske odnosno srpske firme. Naše istaknute manifestacije pored korišćenja sopstvenih resursa u većem delu organizujemo uz podršku PMKR, kao i Mađarske trgovinske i industrijske komore, Ministarstva nacionalne ekonomije, a usmeravanjem naših stručnih kontakata trudimo se da obezbedimo dodatu vrednost uz podršku sa strane kako bi naše manifestacije bile što uspešnije. Članstvo i rukovodstvo naše komore je veoma aktivno, uvek možemo računati na podršku i „pozadinski rad“ 12 do 15 preduzeća.

Povodom petogodišnjice našeg osnivanja možemo reći, da imamo važnu ulogu u organizaciji prekogranične privredne saradnje dve zemlje, a to se može videti i iz stalno rastućeg broja MSP, koja nam se obraćaju radi informacija i pomoći – završio je svoje izlaganje Mikloš Jojart, koji je još rekao: već početkom 2015. god. su takođe učestvovali na više manifestacija. www.mszkik.hu/sr • info@mszkik.hu 6 d MAĐARSKI PRIVREDNIK

Konferencija u Sentešu U Sentešu je na konferenciji za jačanje poslovnih veza između mađarskih i srpskih firmi 6. februara 2015. potpisana su dva sporazuma o saradnji.

Sporazumi su potpisani između samouprave Grada Senteša i Mađarsko-srpske trgovinske i industrijske komore (MSTIK), odnosno između MSTIK i Zemaljskog saveza proizvođača auto delova Mađarske (MAJOSZ). Cilj sporazuma je da ugovorne strane pospeše razgranate veze Mađarske i Republike Srbije, a unutar toga da jačaju pozicije aktera privrednog života, svojih partnera, odnosno firmi u svojim gradovima i da obezbede razmenu informacija na i o tržištima Srbije i Mađarske.

Cilj konferencije je bio, da jačaju efikasnost prekograničnih privrednih veza malih i srednjih preduzeća Mađarske, Srbije odnosno Vojvodine (naročito sa aspekta izvoza Mađarske), zatim da se uključe novi akteri, samouprave u realizaciju organizacionih zadataka.

Iznete informacije su omogućile sticanje ažurnih saznanja, zatim stvaranje bilateralnih B2B poslovnih veza i mogućnost ličnog upoznavanja sa organizacijama i njihovim predstavnicima koji su učestvovali u organizaciji ove manifestacije.

Učesnici su prvenstveno stigli sa područja Senteša, Čongrada, Orošhaze i Kiškunfeleđhaze, zatim iz Vojvodine, i to predstavnici komora, lokalnih samouprava i predstavnici MSP.

Forum u Kanjiži U decembru 2014. je u Kanjiži održan susret sa ciljem jačanja poslovnih, privrednih veza sa firmama iz Mađarske, uz učešće preduzetnika i privrednika iz opštine odnosno iz Mađarske.

Na susretu potpisan je sporazum o saradnji Opštine Kanjiže i Mađarsko-srpske trgovinske i industrijske komore. Prema sporazumu komora će transferom znanja i praktičnih iskustava pomoći u pripremama srpske strane za proces evropskih integracija, i u tom cilju će komora organizovati edukaciju i stručne radionice. Strane će se truditi – uz pomoć partnera iz Srbije – da se upoznaju (i da koriste) sporazume o slobodnoj trgovini Srbije i Rusije (zatim Belorusije i Kazahstana), odnosno sličan sporazum između Srbije i Ukrajine i to na razne načine, između ostalog osnivanjem mešovitih preduzeća u Srbiji, investicijama mađarskih firmi u Srbiji, itd.

Mikloš Jojart, izvršni potpredsednik komore je sporazum iz Kanjiže nazvao kamenom međašem: – Zadatak samouprava je da pomognu lokalnim preduzetnicima da privuku investitore i da stvore tržišne veze. Ovo je praktično sporazum o tome. Mi želimo pomoći u tome, da preduzetnike iz Mađarske dovedemo u Kanjižu, a samouprava se obavezuje, da će nas pomagati u tim namerama. U zameniku gradonačelnika smo našli dobrog partnera za to. On se izrazito bavi privrednim pitanjima i

shvatio je, šta želimo. Ova saradnja predstavlja model, i ako se pokaže uspešnom, onda bismo želeli slične sporazume potpisati i s drugim samoupravama u Srbiji.

U prvom delu susreta učesnici su čuli nekoliko stručnih predavanja, a zatim su vodili poslovne razgovore, u toku kojih su mogli pregovarati i o konkretnim ponudama.

Zamenik gradonačelnika, Ervin Hužvar je izrazio radost zbog potpisivanja sporazuma, jer na ovaj način moguć je zajednički nastup u jačanju privrednih veza.

– Mađarski privrednici su došli sa konkretnim ponudama, i pokušali smo da im za to nađemo lokalne preduzetnike, dakle da spojimo zainteresovane strane. Teme predavanja su bila takva, da budu korisni svim učesnicima. O mogućim aplikacijama, o novinama iz preduzetničke sfere, odnosno o pogodnostima uvođenja standardizovanih sistema za upravljanje kvalitetom. Zadnja tema je uvrštena izrazito zbog gostiju iz Mađarske. To je bilo pitanje otvaranje prema Rusiji. Pošto zemlje unije ne mogu izvoziti u Rusiju, pružala bi im se izvanredna prilika ukoliko bi ovde otvorili firme, jer zahvaljujući sporazumu Srbije i Rusije mogli bi izvoziti u tu zemlju uz svega 1% carine.

Učesnici su informisani o istraživanjima i razvoju, o funkcionisanju malih i srednjih preduzeća, o standardizovanim sistemima upravljanja kvalitetom, kao i o ulozi i značaju postupka za dobijanje sertifikata.

Učesnici susreta su mišljenja da je potpisivanje sporazuma o saradnji i lični kontakti privrednika iz Mađarske i Srbije stvaraju povoljne osnove za jačanje privrednih veza između dve pogranične regije i da to već sledeće godine može doneti konkretne rezultate.

Dr Mihalj Bimbo, gradonačelnik Kanjiže i Mikloš Jojart, izvršni potpredsednik Mađarsko-srpske trgovinske i industrijske komore su potpisali zajednički Sporazum o saradnji

Osvetljenje prema želji kupaca!

Očekujemo javljanje partnera-distributera i zastupnika marke!

Unutrašnje osvetljenje institucija od fluorescentnih cevi do LED tehnologije: • opšte osvetljenje kancelarija • opšte osvetljenje čistih prostora • specijalno industrijsko osvetljenje • osvetljenje hodnika, prolaza

Proizvodnja svetlećih tela: • razvoj • inovacije • rešenja prema ideji investitora/arhitekte!

Kontakt osoba: Janoš Deneš +36/30/473-7394 denes.janos@compasslighting.hu

MAĐARSKI PRIVREDNIK d 7

Modernizacija odnosno izgradnja pruge Budimpešta-Beograd i Segedin-Subotica-Baja ima veliki značaj u jačanju srpsko-mađarskih odnosa. To je naglasio Rade Dobrac, izvanredni i opunomoćeni ambasador Republike Srbije na stručnom forumu, koji je u novembru održan u Segedinu radi jačanja privredne saradnje dve zemlje.

U Srbiji trenutno radi oko 400 srpsko-mađarskih mešovitih preduzeća. Mađarska je peti najveći strani investitor i peti najveći izvoznik u Srbiju. 2013. godine trgovinski promet dve zemlje je dostigao najveću istorijsku vrednost sa iznosom od preko 1,6 milijardi evra. Taj pozitivan trend nastavljen je i 2014. godine, pošto prethodni podaci govore o daljem rastu bilateralnog trgovinskog prometa. Vlada Mađarske je u proteklih 4 godina posvetila je posebnu pažnju Vojvodini, koja je jedna od privredno najrazvijenijih regija u Srbiji, a posle Nemačke je drugi najveći privredni partner naše zemlje.

projekat – rekla je Tinde Juhas (Juhász Tünde), poverenik Vlade u Uredu Vlade u Županiji Čongrad.

Poverenik Vlade je govorila i o mogućnostima koje pružaju izvori sredstava Evropske unije. O korišćenju tih sredstava upravo se vode pripremni razgovori, ali već se vidi da u periodu od 2014. do 2020. moći ćemo realizovati programe u vrednosti od 60 miliona evra. Među prioritetima predpristupnih fondova odnosno IPA programa nalazi se zaštita životne sredine, klimatske promene, razvoj privrede i poboljšanje konkurentnosti MSP. “ Cilj i zadatak je isti i Cilj ove manifestacije je bio da se međusobno približe firme sa obe strane granice, da na ovoj i na drugoj strani granice: u vlastitom zainteresovane informišu o aktuelnim raspisima, kao i da nakon uspostavljanja čvrstih po- interesu treba da tražimo partnere s kojima litičkih veza dođe do korisne privredne saradnje za obe strane. Rade Dobrac je rekao, da je na osnovu uzajamnog poverenja možemo Mađarska sa Vojvodinom uspostavila čvrstu privrednu saradnju, a to žele proširiti na celu Srbiju. „U svim oblastima želimo razvijati odnose Mađarske i Srbije, jer pored političke i privredna saradnja može biti veoma berićetna za obe strane. Srbija ima ozbiljne veze sa takvim bogatim tržištima, koje Mađarska nedovoljno koristi, a Mađarska ima mnogo više iskustava u IPA projektima, pa uzajamno možemo učiti jedni od drugih - dodao je ambasador. - Obe zemlje su tranzitne, ali ne znamo dovoljno koristiti tu pogodnost. Srbija ima mnogo veće mogućnosti od onoga što Vojvodina može nuditi. Današnja konferencija odnosno sledeći period može doneti veliki napredak za obe zemlje. „Istini za volju, Ured Vlade Mađarske nema usko određene zadatke na planu uspostavljanja privrednih odnosa, ali ipak, svim sredstvima podržavamo tu aktivnost. Naši brojni stručni Rade Dobrac, izvanredni i opunomoćeni ambasaorgani imaju živu i veoma dobru saradnju sa srodnim organima u Srbiji, u prethodnom fi- dor Republike Srbije i Ištvan Seri, počasni prednansijskom ciklusu Evropske unije uspešno smo aplicirali na sredstva. Zahvaljujući tome sednik Trgovinske i industrijske komore županije organi javne zdravstvene zaštite Novog Sada i Segedina uspešno su realizovali zajednički Čongrad pri srdačnom pozdravu

Zajedno i posao lakše ide

Oblast delovanja: privreda, kultura i obrazovanje.

Privreda: • Organizovano povezivanje i prezentacija mađarskih firmi i institucija sa lokalnim samoupravama u Srbiji: Rakovica, Prijepolje, Užice, Lajkovac…, kao i povezivanje firmi i svih zainteresovanih iz Srbije sa Mađarskom.

• Organizacija grupnog nastupa privrednika svih oblasti i delatnosti iz Mađarske i Srbije na Međunarodnom sajmu preduzetništva “Biznis Baza” na Beogradskom sajmu.

Do sada smo organizovali sedam susreta Univerzitetskih reprezentacija Mađarske i Srbije u šahu uz saradnju PEP-a (Visoka škola za poslovnu ekonomiju I preduzetništvo) iz Srbije i BEAC-a iz Budimpešte.

U okviru Gardoša funkioniše i Umetnički klub sa poznatim Akademskim umetnicima.

Predsednik udruženja: Laslo Vadleve Tel.: +38/163-268-504 E-mail: laslo.vadleve@gmail.com

8 d MAĐARSKI PRIVREDNIK

Uspešna godine u spoljno-ekonomskoj saradnji sarađivati radi postizanja zajedničkog cilja“ – istakla je Tinde Juhas.

Imre Varga, sekretar Mađarsko-srpskog poslovnog saveta je mišljenja, da saradnja u tri oblasti može doneti dinamičan rast. Među velikim infrastrukturnim projektima naveo je modernizaciju pruge Budimpešta-Beograd, revitalizaciju pruge Segedin-Subotica-Baja, izgradnju Južnog toka odnosno razvojne projekte u izgradnji kanalizacije i telekomunikacionih sistema. Nismo umeli dovoljno iskoristiti sporazum o slobodnoj trgovini Srbije sa Rusijom, jer zahvaljujući tome putem mešovitih preduzeća iz Srbije možemo u značajnoj meri povećati domaći izvoz. Važan je i razvoj regionalne saradnje između malih i srednjih preduzeća. Promet u oba pravca trenutno se kreće oko 1 milijarde evra, što može dalje rasti povećanjem platežne moći.

Ištvan Seri, počasni predsednik Trgovinske i industrijske komore županije Čongrad je istakao, da saradnja MSP nudi ozbiljne mogućnosti, a u pripremama Srbije za ulazak u EU u skorije vreme i komore će imati ozbiljnu ulogu.

Učesnici iz Mađarske i Srbije – njih preko 100! – dobili su informacije o aktuelnim pogledima Srbije i Vojvodine na moguće spoljnoekonomske odnose sa Mađarskom. Iznete su najnovije informacije o prekograničnim IPA programima, a očekivanim raspisima za dodelu sredstava, koji se odnose na neprofitne organizacije, ali posredno i profitne organizacije će biti zainteresovane, jer prema tim informacijama savremeniji pristup prekograničnoj podršci privrednim pitanjima imaće veću ulogu u novom raspisu.

Mađarsko-srpska trgovinska i industrijska komora je strateški partner Mađarsko-srpsko poslovnom savetu u zajedničkom pojavljivanju. Savet inače brine o tzv. makro preduzećima (OTP, MOL, CBA, Investicioni fondovi, itd.), o njihovom prekograničnim odnosima, pa zajedno praktično pokrivaju čitav dijapazon mađarskih preduzeća i preduzetnika.

I treći deo konferencije je bio uzbudljiv, pošto je izneto 8 stručnih referata o najvažnijim pitanjima odnosno temama.

Uspešno funkcioniše novi, jedinstveni sistem upravljanja spoljnom ekonomijom – izjavio je Laslo Sabo (Szabó László), državni drkretar Ministarstva za spoljnu ekonomiju i spoljnu politiku.

Laslo Sabo je prilikom razgovora sa pred- Nacionalne trgovinske kuće funkcionistavnicima štampe o 2014-toj godini izjavio šu na 4 kontinenta, i one pokrivaju najvažje sledeće: sva tri nogara novog sistema – nija izvozna tržišta izvan Evropske unije. U Nacionalna agencija za investicije (HIPA), bazi podataka Nacionalne trgovinske kuće Eximbanka i sistem Nacionalnih trgovinskih trenutno nalazi se više od 2000 preduzeća. kuća – imaju iza sebe uspešnu godinu. HIPA Kroz sistem Nacionalne trgovinske kuće usje realizovao 60 projekata. Eximbanka, koja pešno mogu nastupiti na inostranim tržištipomaže izvoz malih i srednjih preduzeća je ma i najmanje firme. Na ovaj način najviše se plasirao kredite u iznosu od 327 milijardi fo- prodaje potrošna dobra „premijum“ kvaliteta rinti, a krozv Nacionalne trgovinske kuće – – prvenstveno prehrambeni i poljoprivredni od kojih je osnovano 25, a do kraja godine će proizvodi. Interesantno je, da u Mongoliji na proraditi isto još toliko – realizuju se više od tržištu vodeće su čokolade proizvedene u 400 poslova.

Mađarskoj.

Nastavlja se kampanja „Hajdemo izvoFirma ExtractunPharma je osnovaziti!“ kroz koju pokuna 1993. To je preduzeće za prošavaju pospešivati izvodnju lekova sa stopostotnim mala i srednja premađarskim vlasništvom. duzeća da se iskušaju i na inostranim Naša osnovna delatnost, usluge: tržištima. U okviru • Proizvodnja, pakovanje i promet sopstvenih programa Eximbanfarmaceutskih proizvoda • Razvoj generičkih lekova, sastavljanje Opšteg ka posle Đera, Nađtehničkog dokumenta (CTD dosijea) i njihova kaniže, Miškolca i registracija.

Kečkemeta otvara • Naše farmaceutske usluge: filijale u još pet gra» Razvoj proizvoda, proizvodnja lekova odnosno njihovo pakovanje po narudžbi. dova u unutrašnjosti. » Obavljanje poslova distribucije i logistike, Prema računicama saradnja sa fabrikama lekova u Mađarskoj i u Eximbanke njihova inostranstvu. kreditna aktivnost je » Analiza farmaceutskih proizvoda, obezbeđenje dozvole za stavljanje u promet, audit domaćih za 252 milijardi foi inostranih proizvođača.. rinti povećala neto • Trgovina na veliko lekova, uslužno skladištenje izvoz Mađarske, • Promovisanje lekova pomoću promotera kod čime je generisan lekara i u apotekama. poreski prihod od ExtractumPharma Zrt. 74 milijarde forinti.

H-1044 Budapest, Megyeri út 64.

Eximbanka je od poTel.: +36/1/233-0661 stavljanja sadašnje budapest@expharma.hu www.expharma.hu strukture maja 2012. godine krajem 2014. je potpisala aranžman sa 500-im poGyógyszergyártó, Forgalmazó és Szaktanácsadó zRt. slovnim partnerom.

MAĐARSKI PRIVREDNIK d 9

S ovom zemljom naša država neguje tradicionalno dobre odnose: decembra 2012. je u pismenom obliku potvrdila svoju višegodišnju praksu. u bilateralnim odnosima zemlju nazivamo prema njenom ustavnom nazivu: Republika Makedonija. U proteklom periodu bilo je više susreta na visokom nivou. Od njih treba istaći zvaničan susret premijera Mađarske i Makedonije, Orbana Viktora i Nikole Gruevskog u Skoplju 5. decembra 2013.

2011. smo potpisali Sporazum o privrednoj saradnji s Makedonijom, koji je u međuvremenu stupio na snagu. 19. i 20. februara 2013. u Budimpešti je održana osnivačka sednica Međuvladine mešovite komisije za privredu Mađarske i Makedonije. Delegacije pod rukovodstvom Petera Sijartoa, državnog sekretara za spoljnu politiku i spoljnu ekonomiju u Uredu premijera i Valona Saraqinija, ministra privrede Makedonije radile su u četiri radne grupe: razvoj poslovne saradnje i MSP, poljoprivreda, energetika i turizam. Povodom sednice mešovite komisije Mađarska trgovinska i industrijska komora (MTIK) je potpisala sporazum o saradnji sa Privrednom komorom Makedonije, a s ciljem razvoja saradnje u turizmu sličan sporazum su potpisali predstavnici nadležnih ministarstava. U proleće potpisan i sporazum o saradnji između Nacionalnog ureda za spoljnu ekonomiju i Agencije za razvoj Makedonije (Invest in Macedonia), kao i sporazum o saradnji mađarskog Ministarstva za ruralni razvoj i Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Makedonije.

Stalno jačanje bilateralnih institucionalnih i spoljnotrgovinskih odnosa

Ervin Szél ekonomski savetnik Ekonomska kancelarija Ambasada Madarska Mirka Ginova 27.

1000 Szkopje Tel: +389 2 309 2066 eszel@mfa.gov.hu

Mađarska i Makedonija Za Mađarsku na planu ulaganja i trgovine Makedonija je važno tržište jugoistočne Evrope, koje je u ekspanziji.

Makedoniju i nadalje smatramo za svog perspektivnog partnera.

U Skoplju je krajem maja 2013. godine održan novi zvanični susret kopredsednika Mešovite komisije. U toku susreta Strane su se dogovorile o još efikasnijoj bilateralnoj saradnji u oblasti energetike, turizma, građevinarstva i zaštite životne sredine. Istovremeno sa ovim dogovorima održan je susret privrednika, na kojem su učestvovali stručnjaci iz preduzeća obe zemlje i to u zajedničkoj organizaciji Privredne komore Makedonije i MTIK. Mađarski privrednici su nakon razgovora u Skoplju posetili Bitolj i Ohrid, gde su se sreli sa čelnicima gradova i privrednicima – poslovnim partnerima.

Bilateralna privredna saradnja postaje sve intenzivnija. To potvrđuje, da je već 3. i 4. decembra 2013. u Skoplju održana i druga sednica Mešovite komisije za privredu Mađarske i Makedonije. U toku posete premijera Viktora Orbana Skoplju, drugog dana sednice MKP u zajedničkoj organizaciji HITA i Invest in Macedonia održan je susret privrednika. Taj skup su otvorili premijeri dve zemlje.

Održavanje treće sednice mađarsko-makedonske MKP planira se u drugoj polovini održati u Budimpešti u drugoj polovini 2015. godine u Budimpešti, a tome će prethoditi susret kopredsednika MKP u junu 2015.

U protekle tri godine potpisano je devet međudržavnih sporazuma u oblasti privrede i zasnovani su odnosi bratskih gradova između 10 mađarskih i makedonskih partnera. U toku su pripreme za pobratimljenje još blizu deset gradova. Ti odnosi mogu imati pozitivan uticaj ne

10 d MAĐARSKI PRIVREDNIK

samo za saradnju u oblasti kulture i nevladinog sektora, već i spoljnotrgovinskih odnosa.

21. jula 2014. otvorena je kancelarija Mađarske trgovinske kuće a. d. (MTK), prva u regiji Zapadnog Balkana i 13. u svetu. Počasni gost na otvaranju bio je Peter Sijarto ministar za spoljnu ekonomiju i spoljnu politiku. U toku posete ministar iz Mađarske je u Skoplju razgovarao sa pet makedonskih ministara zaduženih za oblasti privrede.

MTK a. d. je u toku 2014. organizovalo prezentacije u četiri makedonska grada: Štipu, Ilindenu, Tetovu i Prilepu. Uz podršku i pomoć MTK a.d. na 40. međunarodnom sajmu „Technoma“ predstavljeno je 15 preduzeća iz Mađarske, a održan je i susret privrednika.

I dalje Mađarska ima značajna ulaganja u Makedoniji Mađarska je u protekle dve decenije realizovala jedno značajno ulaganje, investiciju Telekoma Mađarske 2001, koju međutim nisu

sledili slični značajni koraci. Iako je bilo više manjih ulaganja, na čelu sa osnivanjem firme Fornettija 2009. godine u vrednosti od milion evra, većinu mađarskih ulaganja još uvek čini posao sklopljen pre 10 godina u oblasti telekomunikacija. No, bez obzira na to, Mađarska je još uvek treći najveći ulagač u Makedoniji.

Prema evidenciji Narodne banke Mađarske uloženi kapital iz Mađarske krajem 2011. godine iznosio je 334 miliona evra, a time je na zavidnom 5. mestu najvećih investitora u Makedoniji. Proteklih godina karakteristična su bila ulaganja malih i srednjih preduzeća u iznosima od nekoliko stotina hiljada evra do 1,5 miliona evra (manji proizvodni pogoni, distributivni centri, npr. Fornetti, Masterplast, itd.). Navedene firme imaju firme-kćerke, koje veoma dobro funkcionišu na prostorima bivše Jugoslavije, i koristeći njihovo poznavanje lokalnih prilika, ulaganja se realizuju uglavnom putem njih. Makedonija je za Mađarsku jedno od važnih izvoznih tržišta u regiji jugoistočne Evrope.

Najvažniji mađarski izvozni artikli su: mašine i oprema, drumska vozila, uređaji telekomunikacije, uređaji za snimanje i reprodukciju tona, električne mašine, uređaji, instrumenti, sirovina za plastiku. Među njih spadaju i proizvodi od gume, papir, karton, tekstilna vuna, tkanine, tekstilni proizvodi, gvožđe i čelik, kancelarijske mašine, mašine za obradu podataka, a u oblasti prehrambene industrije mlečni proizvodi, jaje, pšenica i pšenični proizvodi, drugi prehrambeni proizvodi, životinjsko i biljno ulje, mast, vosak, zatim lekovi i medicinski proizvodi. U uvozu značajnu stavku čine prerađevine, povrće, voće kao i topioničarski proizvodi.

Mađarska je do jeseni 2008. god. uspevala neprekidno povećavati svoj izvoz na makedonsko tržište, i zahvaljujući tome promet roba je učetvorostručen u periodu od 2005. do 2008. Usled svetske ekonomske krize 2009. god. naš je izvoz opao za 20%, a uvoz za oko 35%. 2010. je izvoz Mađarske praktično stagnirao, ali je još uvek bio značajan: iznosio je 103 miliona evra. U našem uvozu prisutan je značajan rast, ali izvoz Makedonije u našu zemlju je malog obima i jedva dostiže 6 miliona evra. 2011. godine u prometu roba oseća se spora konsolidacija: naš izvoz je povećan za 2,4% i iznosio je 105,5 miliona evra, a uvoz uz povećanje od 8,6% iznosio je 6,8 miliona evra. 2011. godine izvoz Mađarske u Makedoniju je povećan za 2,4% i iznosio je 105,5 miliona evra, a uvoz iz Makedonije povećan je za 8,6% i dostigao je iznos od 6,8 miliona evra. 2012. je došlo do daljeg rasta mađarskog izvoza. Taj rast je iznosio

13,1%, i povećan je na 119,1 milion evra, a uvoz Mađarske je povećan za 5,2% i iznosio je 8,4 miliona evra. Trend rasta izvoza nije zaustavljen ni u 2013. godini. Prema podacima Centralnog zavoda za statistiku 2013. smo izvozili robe u vrednosti od 114,18 miliona evra, dok je naš uvoz iznosio 6,47 miliona evra. Dalji razvoj dinamičnih bilateralnih odnosa nagoveštava i to, da je u prvih 11 meseci 2014. godine naš izvoz povećan za 21,5%, a uvoz iz Makedonije je za 86,2% bio veći nego prethodne godine. Prema prognozi može se očekivati da će naš ukupan izvoz u 2014. godini dostići maksimum u zadnjih 11 godine, što je 2008. godine iznosio 132,2 miliona evra. Izvoz Makedonije u Mađarsku je u periodu januar-novembar 2014. je u značajnoj meri nadmašio dosadašnji maksimum, dostigavši vrednost od 10,95 miliona evra.

Sve veće interesovanje za regiju

Mađarska zahvaljujući

Pored toga Makedonija sa svojim povoljnim svom geopolitičkom ulagačkim okruženjem predstavlja novo, do položaju, ima izvanredne sada neiskorišćeno tržište za preduzetnike iz mogućnosti da sa Mađarske. Naša zemlja raspolaže sa potrebzemljama Balkana nim iskustvom i znanjem da u skorije vreme u uspostavi strateško više ključnih oblasti – kao što su energetika, saobraćaj, poljoprivreda i turizam – postane partnerstvo. potencijalni partner Makedonije.

Podržavajući EU integracije Makedonija Vlada Mađarske je Vladi Makedonije ponudila delegiranje jednog EU-eksperta u Skoplje od 1. marta 2015.

U odnosima dve zemlje saradnja preduzeća može postati potencijalna tačka proboja, pošto i Mađarska i Makedonija podržava razvoj poslovne kooperacije. U Makedoniji već više od 10 godina rade preduzeća iz Mađarske. Mala i srednja preduzeća (MSP) Mađarske najveće interesovanje ispoljavaju za granske projekte na bazi tehnologije i znanja. Na planu razvoja poslovne saradnje identifikovane su sledeće mogućnosti: u energetici preduzeća iz Mađarske su spremna učestvovati na konkursima za izgradnju i razvoj dalekovoda u cilju jačanja energetske sigurnosti Republike Makedonije, zatim u projektu razvoja centralne hidroelektrane, kao i u održavanju i razvoju postojećih termoelektrana. Dve zemlje će u buduće sarađivati i u oblasti saobraćaja. U tom cilju će činiti korake radi ubrzanja izgradnje saobraćajnog koridora 10, kao i u uspostavljanju do sad nedostajućeg vazdušnog saobraćaja. Preduzeća iz Mađarske će najverovatnije imati mogućnost za učešće i u investicijama za razvoj infrastrukture. Za očekivati je, da će MNTK a.d. (MNKH Zrt.) i 2015. godine podržati učešće mađarskih firmi na sajmovima i izložbama, kao i na susretima privrednika u Makedoniji.

MNTK a.d. 2015. planira kolektivno učešće na Međunarodnom sajmu prehrambene industrije kao i na sajmu „TECHNOMA“, koji će se održati u Skoplju.

U skorije vreme možemo računati na još intenzivniju saradnju privrednih komora naših zemalja. Naročiti rezultat i važan korak predstavlja osnivanje Sekcije Zapadnog Balkana unutar Mađarske trgovinske i industrijske komore, koja ima za zadatak razvoj privredno-trgovinske saradnje sa zemljama regije. Novoosnovana Sekcija ima za cilj da pomogne preduzećima iz Mađarske u njihovom pojavljivanju na tržištima regiona (Albanija, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Crna Gora, Kosovo). Radom sekcije rukovodi Atila Galamboš (Galambos Attila), izvršni direktor Communautrade Europe Kft-a. Istaknute oblasti saradnje mogu biti: građevinarstvo, energetika, komunalna infrastruktura i ekološka industrija, elektrotehnika, prehrambena industrija i poljoprivreda. Mađarska sa svoje strane nudi iskustva stečenih u pripremama za ulazak u Evropsku uniju, a posebno iskustva u razvoju MSP.

MAĐARSKI PRIVREDNIK d 11

Mađarska odlučno podržava evroatlantsku integraciju Zapadnog Balkana, a unutar toga integraciju Bosne i Hercegovine. Ubeđeni smo, da je mesto i budućnost Bosne i Hercegovine u Evropskoj uniji. Zajednička istorijska prošlost i geografska blizina predstavlja poseban odnos između dve zemlje; a sve to je pozitivno uticalo na našu privrednu saradnju. Širenje i produbljivanje naših privrednih odnosa je od zajedničkog interesa.

U cilju razvoja privrednih odnosa Mađarska i Bosna i Hercegovina su 2006. potpisali Sporazum o privrednoj saradnji, na osnovu kojeg dve zemlje imaju Mešovitu komisiju za ekonomsku saradnju. Potpisani sporazumi u oblasti privrede između Mađarske i Bosne i Hercegovine – o zaštiti ulaganja, o eliminisanju dvojnog oporezivanja – kao i potpisani Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Evropske unije i Bosne i Hercegovine obezbeđuju odgovarajuće okvire za nastup mađarskih firmi i ulagače na tržištima Bosne i Hercegovine.

Mađarska i Bosna i Hercegovina

čanju njihove konkurentnosti kreditna linija za kupce Eximbanke. Za to dobar primer predstavlja Isoplus, koji Bosni i Hercegovini isporučuje cevi.

Politička i privredna elita Bosne i Hercegovine, organi vlasti, državne institucije u obavljanju privrednih aktivnosti imaju istaknuti cilj: pospešivanje privrede, povećanje broja investitora, pomoć u nastupu inostranih firmi na tržištu BiH. Jeftina radna snaga, niske poreske stope i članstvo Bosne i Hercegovine u CEFTA, kao i sporazum u trgovini sa Turskom zemlju mogu učiniti privlačnom za strane investitore.

Najvažniji cilj Ambasade Mađarske u Sarajevu jeste da u saradnji sa partnerima iz Mađarske i Bosne i Hercegovine snime oblasti u kojima postoje pontencijali za

Intenzivirajmo saradnju!

Bosna i Hercegovina je važan spoljnotrgovinski partner Mađarske na Zapadnom Balkanu.

U ekonomskim odnosima dve zemlje promet roba ima odlučujuću ulogu. Iz Mađarske najviše se izvozi: pšenica, jestivo ulje i auto gume. Bosna i Hercegovina Mađarskoj isporučuje aluminij, korund, odnosno proizvode od čelika i metala.

Mađarske firme su zainteresovane za ulaganja u Bosni i Hercegovini. Bez obzira na postojanje faktora koji otežavaju nastup inostranih firmi – npr. nedostatak jedinstvenog ekonomskog prostora, složena zakonska regulativa – više firmi iz Mađarske (npr. MOL, Exclusive Change) je prisutna u Bosni i Hercegovini kao uspešan investitor.

Za mađarske proizvode na tržištu Bosne i Hercegovine najveće mogućnosti nudi izvoz poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda. Bosni i Hercegovini nedostaju žitarice, šećer i prerađevine od šećera, mlečni proizvodi, odnosno i lokalna mesna industrija ne može zadovoljiti potrebe, dakle i u tom segmentu postoje potrebe za uvozom.

Za mađarske investitore izvanredne mogućnosti nudi oblast energetike. U Bosni i Hercegovini čeka se na realizaciju brojnih projekata na različitim nivoima za izgradnju hidro- odnosno termoelektrana. Projekti zasnovani na obnovljivim izvorima energije, prvenstveno u oblasti vetrogeneratora i sunčeve energije takođe obećavaju brojne mogućnosti za firme iz Mađarske.

Infrastruktura zemlje je relativno nerazvijena, a za privredu Bosne i Hercegovine predstoje važni zadaci u oblasti zaštite životne sredine. To znači mogućnost mađarskim firmama u izradi projekata odnosno u izgradnji puteva, tunela, kanalizacije i vodovoda, mreža daljinskog grejanja, itd. Da bi se dobili poslovi na izgradnji infrastrukture, mađarskim firmama značajnu mogućnosti pruža u ja12 d MAĐARSKI PRIVREDNIK

intenziviranje privredne saradnje. Cilj nam je nadalje povećanje obima robnog prometa, širenje kruga proizvoda, i da se na tržištu Bosne i Hercegovine pojavi što više investitora iz Mađarske.

U Ambasadi prvenstveno ataše za spoljnu ekonomiju ima zadatak, da brine o poslovnim obraćanjima firmi iz Mađarske. Diplomata informiše mađarske firme o mogućnostima koje im se pružaju u Bosni i Hercegovini, informiše ih o specifičnostima političkog i privrednog ok­ruženja, po­ maže im u terenskim aktivnostima i u procesima sklaPeter Hetei panja posloataše za spoljnu ekonomiju va. Po potrebi pruža podršku Ambasada Madarska u uspostavljan71000 Sarajevo, Splitska 2. ju partnerskih Tel.: +387 33 205-302 • 216-512 veza.

PHetei@mfa.gov.hu

Evroatlantska integracija Crne Gore je od ključne važnosti za stabilnost Zapadnog Balkana, stoga Mađarska odlučno podržava namere ze zemlje za ulazak u EU – rekao je Peter Sijarto, ministar za spoljnu ekonomiju i spoljne poslove.

Ministar je u februaru imao pregovore sa Igorem Lukšićem, ministrom spoljnih poslova Crne Gore. Na zajedničkoj konferenciji za štampu Peter Sijarto je istakao: od zemalja Zapadnog Balkana Crna Gora je najbliža priključenju EU i NATO-u, a što je brža evroatlantska integracija te zemlje, tim je izvesnija stabilnost te regije.

Za Mađarsku stabilnost Zapadnog Balkana je od izuzetnog značaja. U sadašnjim promenama u svetskoj politici i u svetskoj ekonomiji destabilizacija bi mogla biti pogubna – izjavio je Peter Sijarto, i kako je rekao: Mađarska je i do sada podržavala i u buduće će podržati evroatlantsku integraciju Crne Gore. Rekao je da bi Crna Gora ove godine trebala dobiti i formalan poziv za članstvo u NATO-u, jer nema razloga za kašnjenje. O ulasku te zemlje u EU on je rekao, da Evropska komisija mora da ubrza pregovore.

Ministar spoljnih poslova Mađarske o bilateralnoj privrednoj saradnji je izneo sledeće: od članica EU Mađarska je drugi najveći investitor u Crnoj Gori.

Trgovinske odnose moramo unaprediti, a u tome može biti od pomoći činjenica, da je Mađarska nacionalna trgovinska kuća z.a.d. i Eximbanka otvorila predstavništvo u Podgorici, a Eximbanka je otvorila kreditnu liniju od 45 miliona evra za pospešivanje saradnje malih i srednjih preduzeća iz Mađarske i Crne Gore. Krajem marta će zasedati Mešovita komisija za privredu, a Vlada je u završnoj fazi pregovora o uspostavljanju direktnih vazdušnih veza. Ministar je istakao, da dve zemlje mogu sarađivati prvenstveno u prehrambenoj industriji i u obezbeđivanju energetske sigurnosti. Nudi se stipendija za 30 učenike iz Crne Gore za nastavak studija na univerzitetima u Mađarskoj.

Igor Lukšić je istakao: Mađarska veoma dobro poznaje region Zapadnog Balkana, sto-

Ekonomska kancelarija Ambasada Mađarske 81000 Podgorica, Kralja Nikole 104.

Tel.: +382-20-602-880 +382-20-602-910 Fax: +382-20-625-243 podgorica@hipa.hu

Mađarska i Crna Gora

Važna je stabilnost ga su veoma zahvalni na tome, što Mađarska podržava evroatlantsku integraciju Crne Gore.

Ministar spoljnih poslova Crne Gore je naglasio: njegova je zemlja spremna za ulazak u NATO i u tom cilju su spremni učiniti sve. Napomenuo je da se sprovode reforme u oblasti pravne sigurnosti, bezbednosne politike i izgradnje demokratskog sistema institucija. On je brzinu pregovora o EU-integraciji je nazvao solidnom, ali – kako je rekao – crnogorsko društvo je opredeljeno za postizanje članstva u uniji.

Igor Lukšić je izrazio nadu da će MSP iz Crne Gore i Mađarske iskoristiti mogućnost, koju im pruža Eximbanka. Pozdravio je i mogućnost otvaranja direktnih vazdušnih linija, što – prema njegovim rečima – može doprineti rastu turizma. On je istakao značaj saradnje dve zemlje u sferi energetike i rekao je, kako se nada da će se na ovom planu narednih nedelja osetiti konkretni rezultati.

Lepljenje drva za sva vremena

dyneahungary@dynea.com

MAĐARSKI PRIVREDNIK d 13

Treba se truditi, da se proizvodi iz Mađarske vidljivo razlikuju od prehrambenih proizvoda drugih zemalja. Treba da bude jasno, da se radi o genetski nemodifikovanim proizvodima, i da su proizvedeni u čistom, prirodnom okruženju i da imaju izvanredan kvalitet. U slučaju hrane iz Mađarske to je taj plus, sa kojima se ne mogu dičiti – sem nekoliko njih – od nas bogatije države - rekao je Šandor Fazekaš, ministar poljoprivrede.

Ocenjujući protekle četiri godine sa aspekta poljoprivrede, rekao je sledeće: poljoprivreda i prehrambena industrija se stabilizovala i počela da raste u periodu između 2010. i 2014. Napravljen je iskorak u prerađivačkoj industriji, i povećano je učešće agrara u ukupnom izvozu Mađarske.

Poljoprivreda odnosno povezane grane obezbeđuju 20–25 odsto ukupnog učinka mađarske privrede.

Broj zaposlenih je povećan za 20%, trenutno je sa punim radnim vremenom zaposleno 200.000 ljudi, a tome treba dodati članove porodičnih poljoprivrednih gazdinstava i broj praproizvođača. Osnovni zakon garantuje, da je država bez GMO, a zakon o „hungarikumu“ donet je sa ciljem zaštite posebno kvalitetnih tradicionalnih mađarskih proizvoda.

U vezi budućnosti poljoprivrede ministar je rekao: širi se tržište poljoprivrednih proizvoda, pa u buduće treba da povećamo proizvodnju. U Briselu su još u toku pregovori o uslovima podrške programima za razvoj poljoprivrede i ruralnih područja Mađarske za planski period 2014-2020. Više poglavlja je uspešno zaključeno. Ove godine Vlada je duplirala iznos podrške za poboljšanje uslova za držanje stoke, i to sa 19 na 38 milijardi forinti. Putem konkursa zainteresovanima će biti na raspolaganju oko 300 milijardi forinti za razvojne programe u prehrambenoj industriji i za jačanje konkurentnosti. Nakon završetka pregovora u EU o programima ruralnog razvoja prvi raspisi biće objavljeni u drugoj polovini godine.

Ukupan produkt poljoprivrede Mađarske u periodu između 2010. i 2013. povećan je za 37%, vrednost investicija za 27%, a proizvodnja je za trećinu veća u odnosu na re-

Napredovanje agrara

Proizvođač sirovina za pekarsku industriju traži veletrgovca za plasman svojih proizvoda • Dodaci, • tostovana brašna žitarica (slad za bojenje) • gotove osnovne smeše, • smeše zrna, • sirove ljuspice žitarica.

info@szupermix.hu www.szupermix.hu 14 d MAĐARSKI PRIVREDNIK

zultate sa početka decenije. Paralelno s tim investicije su 2014. porasle za daljih 14%, a kupovina poljoprivredne mehanizacije je veća za 60%. Povećan je stočni fond, a profitabilnost je godišnje poboljšana za 15–20%.

Na tržištu Mađarske učešće domaćih prehrambenih proizvoda dostiglo je 75–80% u

Prodaja svinja za klanje!

E-mail: ilkotrade@upcmail.hu

odnosu na 50% od pre 10 godina. Vrednost izvoza agrara je pretprošle godine iznosila 8,1 milijardu evra, što dokazuje, da poljoprivreda ima odlučujuću ulogu u spoljnoj trgovini zemlje. Strategija otvaranja ka istoku otvorila je nova tržišta za mađarske proizvode, a istovremeno ruski embargo je unazadovao širenje izvoza. Ovaj nedostatak – nadamo se – biće nadomešten ulaskom novih tržišta Srbije i Hrvatske.

Šandor Fazekaš je među najvažnije zadatke sledećeg perioda naveo je nastavak stvaranja jedinstvene mreže istraživačkih institucija u agraru i stručnog usavršavanja, razvoj oranične infrastrukture i povećanje učešća kvalitetnih proizvoda iz ruralnih područja. Kako je istakao: Vlada je izdvojila 300 milijardi forinti za razvoj prehrambene industrije. Takođe smatra, da je važno povećati potrošnju domaćeg mesa i mleka.

Manja proizvodnja uljane repice

Prema prognozi organizacije Oil World u ekonomskoj 2015/2016. godini smanjiće se proizvodnja repice u svetu. Računaju na rod od 65-67 miliona tona, što je za 2-9% manje nego tekuće godine.

U Evropskoj uniji 2015. godine sa 6,5 miliona ha (-4%) u skladišta biće smešteno 20,5 miliona tona zrna (-3,6 miliona tona). U Mađarskoj, prema podacima Nacionalne agrarne komore uljana repica je u jesen 2014. zasejana je na 211 hiljada hektara, što je za 3% manje nego 2013. Stručnjaci međutim govore o tome, da su preterane računice komore, pošto je zbog padavina prošle godine često osujećena namera poljoprivrednika, a i netretirano seme je proizvođače učinilo nesigurnim. Smatraju, da je realna površina pod repicom na nivou od 180 hiljada hektara.

Biće više žitarica

Međunarodni savet za žitarice (IGC) računa na proizvodnju veće količine pšenice i kukuruza u ekonomskoj 2014/2015. godini u odnosu na rekordnu prethodnu godinu, dok prognoze govore o manjoj proizvodnji ječma za 4%. Pored žitarica ohrabruje veća globalna proizvodnja uljarica.

Zahvaljujući povećanoj ponudi u drugoj polovini 2014. godine na svetskom tržištu došlo je pada cena najvažnijih sirovina za stočnu hranu. Iako je i u novoj godini umerenije je interesovanje na međunarodnom tržištu, u Mađarskoj je bez PDV-a i transportnih troškova došlo je do rasta proizvođačkih cena kod žitarica za 4–14%, a kod uljarica za 9–11% u odnosu na decembar 2014. godine.

Višnje, trešnje, šljive i crne ribizle na malo i veliko, u željenom pakovanju direktno od proizvođača!

Obavljamo i sve poslove oko izvoza i uvoza!

Raspolažemo potrebnim fitopatološkim sertifikatima i sertifikatima o kvalitetu biljaka!

Kontakt: feherattila@invitel.hu Kuvajte i vi u kotlićima proizvedenih u „Családi Tűz Kft”.

Sveže voće i povrće iz Mađarske.

Višnje, trešnje, jabuka, kineski kupus. Čekamo Vaše javljanje!

Astero Kft. E-mail: info@astero.hu Telefon: + 36 23 428 089 www.astero.hu

Ova porodična firma osnovana 1987. godine u svom pogonu za emajliranje proizvodi kotliće vrhunskog kvaliteta, koji se već sa zadovoljstvom koriste u mnogim zemljama: H-6449 Mélykút, Vezér u. 23.

• kotlići za gulaš, nogari za kotliće Tel./Fax: +36/77/460-365 • kotlići za ribu Mobil: +36/30/225-5511 • kotlići za posluživanje bogracsgyartas@gmail.com • emajlirane oranije, ložišta - katlanke, www.bogracs.eu • emajlirana ložišta za kotliće, www.csaladikonyha.bogracs.eu kućice za kotliće, roštilji.

MAĐARSKI PRIVREDNIK d 15

Rasplodne junice i rasplodni bikovi u svako doba kod matičnih uzgajivača Šarolej (Charolais) Mađarske!

Uvoz – izvoz konzumnih jaja!

Klase: S, M L, XL

abaujirt@hu.inter.net svab.istvan@szermgrt.hu charolais@charolais.lin.hu annafarm@invitel.hu anka.istvan@t-online.hu szloboda.bela@gmail.com sapicharolais@gmail.com meggy.aszo@t-online.hu charolaisfarm@gmail.com delpannonfarm@freemail.hu info@nemakft.com

Fészek Aranya Kft. info@feszekaranya.hu • www.feszekaranya.hu

Raste izvoz H-8162 Küngös, Thury major, 01130 hrsz.

Tel./Fax: +36/88/441-080 • Mobil: +36/20/936-6791 mohacsibekft@gmail.com • www.mohacsibe.hu

živine Prema podacima Centralnog zavoda za statistiku Mađarske uvoz živine od 53 hiljade tone nije bitno veći od prošlogodišnjeg. Za razliku od toga, izvoz živinskog mesa je porastao na 195 hiljada tona, što je za 5,8% više od prošlogodišnjeg.

Najviše smo izvozili u Rumuniju (31 hiljada tona), Austriju (25 hiljada tona), Nemačku (21 hiljada tona) i Slovačku (19 hiljada tona).

U odnosu na prošlu godinu na početku ove godine i u Mađarskoj i u Evropskoj uniji smanjena je cena živine.

Više goveda i svinja

Prošle godine u Mađarskoj došlo je do povećanja broja goveda i svinja – saopštio je Centralni zavod za statistiku.

Broj goveda je krajem 2014. iznosio 802 hiljade, dakle godišnji rast iznosi 20 hiljada. U proteklih 10 godina broj goveda je porastao za 100 hiljada.

Fond svinja je krajem prošle godine dostigao cifru od 3.126.000 komada, dok je 2013. ta cifra jedva dostizala 3 miliona komada.

Broj krmača je za godinu dana povećan za 10 hiljada, i trenutno ih je 200 hiljada komada. Od krupne stoke jedino je došlo do pada broja ovaca i to za 2%, i njihov broj iznosi 855 hiljada.

16 d MAĐARSKI PRIVREDNIK

Prodaje se nemački Holmer i američki WICK kombajn za repu!

Interesovati se: +36/30/635-7217 pal.szarvas@terracoop.hu

Izgradnja kućica za gajenje biljaka i gljiva, može i sa celokupnom tehnologijom i konsaltingom.

Növény-ház Kft. • Gabor Čolak novenyhazkft@gmail.com • www.noveny-haz.hu

Voćke naših predaka iz Karpatskog basena!

Prodaja tradicionalnih i specijalnih kalemljenih sadnica!

Vršimo i razmnožavanje voćaka!

Rasadnik Barna i sinovi

Tel.: +36/20/770-5055 • faiskolaosi@gmail.com • www.barnaesfiai.hu

Sopstveni proizvodi od lucerke!

• granule lucerke (pelet) • lucerkino brašno Proizvodnja u vlastitom pogonu.

Tražite našu ponudu!

SMARAGDNE TUJE (THUJA OCCIDENTALIS) IZ MAĐARSKE!

Vaša pitanja i javljanje očekujemo na: mullerkaroly56@gmail.com H-6034 Helvécia, Rákóczi utca (Pored Kečkemeta) Tel.: +36-20/553-0107

U kontejnerima, u različitim visinama.

Cene: • 100-120 cm, kontejner od 5 litara: • 120-140 cm, kontejner od 5 litara: • 100-120 cm, kontejner od 8 litara: • 120-140 cm, kontejner od 8 litara:

4,30 EUR 5,00 EUR 5.50 EUR 6,00 EUR

FORMULA-GP KFT.

H-4220 Hajdúböszörmény, Külső-újvárosi út Tel./Fax: +36/52/371-328 • Mobil: +36/30/965-4993 formula-gp@formula-gp.hu

Sadnice loze i loza za kalemljenje!

Rasadni materijal testiran na viruse!

Sorte: bela i crna vinova loza.

Radimo prema sertifikovanim EU standardima.

Po povoljnim cenama nudimo bezvirusne sadnice voćki • Trešnja • Višnja • Šljiva • Dunja • Kajsija

I. kl. 1-godišnja I. kl. 1-godišnja I. kl. 1-godišnja I. kl. 1-godišnja I. kl. 1-godišnja

Interesovati se: Míg József (Jožef Mig) +36/70/453-9979

Daljnje informacije: www.oltvany.hu Traženje ponude: info@oltvany.hu Mogyorósi Tiborné • H-8300 Tapolca Bem u. 24.

MAĐARSKI PRIVREDNIK d 17

BIMCE U J L E Z A NAŠ

Insekticidi za veterinu i domaćinstva tva

Treba više veštačkog đubriva

U 2018. godini očekuje se, da će potrebe sveta za veštačkim đubrivima nadmašiti 200 miliona tona, što je za 25% više u odnosu na 2008 – stoji u najnovijoj studiji Organizacije za hranu i poljoprivredu UN (FAO).

Na osnovu toga očekuje se godišnji rast potreba od 1,8%. Proizvodni kapaciteti za sva tri makroelemenata (N, P, K) se proširuju iznad tih potreba. 2018. godine potrebe za nitrogenom u Africi iznosiće 4 miliona tona, u Evropi skoro 16 miliona tona, u celoj Americi 23,5 miliona tona a u Aziji 74 miliona tona. Azija moraće uvoziti sve tri komponente, a u Evropi će biti višak tih proizvoda.

U Zapadnoj Evropi do 2018. ne očekuje se povećanje potrošnje veštačkih đubriva, dok u istočnom delu starog kontinenta očekuje se rast od 3,6%.

18 d MAĐARSKI PRIVREDNIK

Mađarska Vlada ima nameru da u sledećem ciklusu za razvoj zalivnih sistema obezbedi 40 milijardi forinti. Time bi se sa 100 hiljada hektara površina pod zalivnim sistemima bi porasla na 150.000 hektara. U našoj zemlji trenutno 200 hiljada hektara ima vodoprivrednu dozvolu, što je svega 5% svih obradivih površina. Za razliku od Mađarske, u Evropskoj uniji u proseku zaliva se 13,5% poljoprivrednog zemljišta. U Mađarskoj 1–1,5 miliona hektara se smatra osetljivim na sušu, dakle veoma daleko smo od nekog idealnog stanja. U ovu oblast se teže investira, jer se oseća nesigurnost na tržištu zakupa poljoprivrednog zemljišta.

40 milijardi za zalivanje

Imamo kvalitetnu semensku robu

Mađarska je 6. najveći izvoznik semenske robe u svetu iza Francuske, Holandije, Sjedinjenih Američkih Država, Nemačke i Čilea.

Od 2010. neprekidno raste proizvodnja, u ovoj grani ove godine računaju sa proizvodnjom semena na oko 130 hiljada hektara. Dva faktora mogu doprineti daljem rastu ove grane: dugoročno pojedina gazdinstva samo proizvodnjom semena i stočarstvom mogu dostići 1800 hektara (zakon o zemlji), a sa druge strane, u Evropi se još uvek trude da obezbede proizvodnju genetski nemodifikovane hrane. Stari kontinent mora sve više trošiti na stvaranje genetskih osnova ukoliko želi ostati konkurentan se semenom iz prekookeanskih zemalja.

Tražene su poljoprivredne mašine U prvih 9 meseci prošle godine promet poljoprivrednih mašina u Mađarskoj je povećan za 60 odsto postigavši vrednost od 125 milijardi forinti, a na svetskom tržištu kao da je došlo do zastoja.

Prema prvim podacima 2014. u Mađarskoj je registrovana najveća prodaja poljoprivredne mehanizacije u ovoj deceniji. Promet poljoprivrednih mašina je bio iznad vrednosti iz 2009. godine, koja je bila zadnja godina sa velikom finansijskom podrškom za nabavku mašina.

U odnosu na ranije godine u značajnoj meri je porastao broj prodatih traktora. Poljoprivrednici Mađarske su u periodu januar-septembar 2014. kupili ukupno 2900 traktora, što je za 1641 više od količine iz prethodne godine. Najtraženiji su bili tipovi ispod 200 KS – one, za koje su bili raspisani i konkursi – kao i traktori male širine, voćarski, vinogradarski traktori sa oko 100 KS. Utrostručen je broj nabavljenih traktora u opsegu od 91 do 140 KS. U značajnoj meri je povećana potražnja za raznim kosačicama, mašinama za baliranje i atomizerima odnosno prskalicama. Od potonjih prodato je 523 komada, a prethodne godine svega 91! Od kosačica i mašina za roto baliranje prodaja je skoro udvostručena.

Nabavku mašina je u velikoj meri pomogla kreditna linija za rast sa povoljnim kamatama do najviše 2,5%, kao i finansijska podrška za razvoj stočarskih farmi odnosno za razvoj tehnologije u povrtarstvu.

Rukovanje mašinama, kao i njihovo održavanje i popravka zahteva odgovarajuće tehnička obrazovanost, a za sticanje tog znanja for-

mirana je mreža stručnih škola u oblasti agrara, saradnja sa univerzitetima odnosno dualno obrazovanje. Širokom saradnjom, na inicijativu Saveza distributera poljoprivrednih mašina i opreme (MEGFOSZ) Ministarstvo poljoprivrede je pokrenuta aktivnost „Postani i ti poljomašinista“ na bazi konkursa, koja u značajnoj meri doprinosi obezbeđivanju odgovarajućih kadrova.

Ministar poljoprivrede je mišljenja, da poljoprivreda Mađarske ima uzlaznu putanju, ali da još uvek postoje mogućnosti daljeg razvoja – dakle još ima rezervi.

FISKALNE KASE, TEHNIČKA OPREMA ZA BENZINSKE PUMPE • prodaja i servisiranje fiskalnih kasa, sistema sa fiskalnim kasama i čitačima bar kodova • automati za upravljanje benzinskim pumpama, proizvodnje interfejsa za pumpe • razvoj i proizvodnja druge vrste industrijskog upravljanja (za kontrolu ulaza, up­ rav ljanje rešetki, automati za tankiranje) Automate za tankiranje sopstvenog razvoja Petro­Matic­između­ostalog­koriste­na­10­lokacija Wáberer’s-Szemerey zRt. Eutron Hungária Kft. • H­1476 Pázmánd, Deák F. u. 1.

E­mail: eutron@eutron.hu • Web: www.eutron.hu

Polovne građevinske mašine Volvo (čeoni utovarivač, bager, demper, itd.) od Deli és Társai Kft-a!

• BOMAG kompaktori, delovi, mašine za sabijanje, • Delovi za SHM, O&K, ruski, VAMMAS finski HBM-NOBAS grejdere.

Daljnje informacije: www.delikft.hu Traženje ponude: info@delikft.hu Tel./Fax: +36/53/310-476

SAMOSTALAN STRUČNI SERVIS I TRGOVINA Kompletan asortiman polovnih BOMAG mašina za sabijanje rastresitih materijala, vibracione ploče, valjci za sabijanje zemljišta i asfalta, freze, finišeri, mašine za stabilizaciju zemlje i kompaktori za otpad.

Prodaja, iznajmljivanje i finansiranje polovnih mašina. Snabdevanje svim rezervnim delovima i servisiranje. Konsalting o primeni namenskih mašina.

Govorimo mađarski, engleski i nemački.

Kovács Árpád és Társai Kft. H-2051 Biatorbágy, Alkotmány u. 16.

Tel.: +36 23 311 412 Fax: +36 23 530 412 info@tomoritestechnika.hu www.tomoritestechnika.hu Kontakt: Arpad Kovač • Tel.: +36 30 931 9905 MAĐARSKI PRIVREDNIK d 19

ÉKSZER ÉS SZERSZÁM

30 godina iskustva u proizvodnji alata!

ISO 9001 Registered

Quality Management

Nudimo Vam svoje slobodne proizvodne kapacitete: • konstrukcija i izrada alata za secanje-savijanje limova i za brizganje plastike, • izrada pojedinačnih delova od lima i plastike (i u malim serijama), • proizvodnja alata i mašinskih delova, • izrada prototipa postupkom 3D. rapid maks. dimenzije 60x80x60 mm, • proizvodnja mikrolivenih delova, proizvoda, • elektroeroziona obrada punom i žičanom elektrodom, proizvodnja elektroda, • proizvodnja nakita.

Preciznost, pouzdanost, kratki rokovi!

Za ponudu i cene obratite se na e-mail: info@fermy.hu

Fermy2000 Kft. • H-6724 Szeged, Boros József u. 30.

Tel./Fax:+36/62/310-440 • Mobil: 36/30/337-8889 • www.fermy.hu

Sve što je potrebno za pripremu površine!

• Mašine i delovi za peskarenje • Širok asortiman abraziva!

Za dodatne informacije posetite naš sajt: www.homokfuvo.com!

SOFIA BLAST KFT.

H-4034 Debrecen, Ruyter u. 1. • info@homokfuvo.com

KOVANI DELOVI ZA AUTO INDUSTRIJU SIROVINE OD SPECIJALNIH ČELIKA PROIZVODNJA OPREME ZA LOGISTIKU SKLADIŠTENJE/SELEKTIRANJE

www.qsm.hu

20 d MAĐARSKI PRIVREDNIK

INDIA

Naša firma ima višedecenijsko stručno iskustvo. U 100 postotnom je mađarskom vlasništvu, a u sklopu lon poslova obavljamo: • Proizvodnju aparata za zavarivanje • Savijanje ivica • Proizvodnju transformatora • Elektrostatičko • Obradu metala, sečenje limova nanošenje praha Očekujemo javljanje partnera i distributera!

TRAKIS NAGYKŐRÖS Kft. H-2750 Nagykőrös, Kossuth L. u. 79.

Tel.: +36/53/350-488 • Fax: +36/53/352-996 szucsjanos@trakis.hu • www.trakis.hu

Proizvodimo i trgovinama na veliko nudimo kvalitetne listove tračnih testera od nemačkih i švedskih sirovina u koturima od 25 i 50 metara.

Izrađujemo gotove listove tračnih testera po meri, spremnih za upotrebu od nemačkih, švedskih i francuskih sirovina širine 10–205 mm, prema traženom nazubljenju, razmetanjem zubaca, steliranjem ili ojačanim nazubljenjem.

Marke u našoj ponudi:

Wizon, Humax, Forestill, Volner, Crova, Niko, Uddeholm, Jensen.

Prodaja, proizvodnja i popravka • vakum pumpi sa vodenim prstenom, • ekscentričnih pužnih pumpi • zaptivača sa kliznim prstenom • centrifugalnih pumpi i • samousisnih pumpi.

Kapos-Mechanika Kft.

Tel.: +36/82/512-944 • kapos-m@cbn.hu • www.kapos-mechanika.hu

TPMS SAFETY ON ROAD

hidro@hidro.hu www.hidro.hu Tel.: +36/1/424-6040 Fax: +36/1/227-0897 H-1222 Budapest, Nagytétényi út 96/A N: 47°24’43” E: 19°01’50”

Električno grejanje za industriju, grejna tehnika direktno od proizvođača!

• Šipkasta grejna tela » sa metalnim plaštom i bez plašta » uranjajuća grejna tela » bojler velike snage » za otpuštanje vijaka » sa rebrastim aluminijskim kućištem

• Grejna tela sa plaštom » grejno telo jezgra i duvaljka » cilindrično grejno telo bez plašta, sa termoizolacijom » grejno telo sa keramičkim uloškom

Preporučujemo Vam nadalje: • ostale uređaje grejne tehnike i njihove delove, • sisteme hlađenja, grejanja i klimatizacije, • uređaje za korišćenje sunčeve energije.

• Ostala grejna tela » ravna grejna tela » za grejanje vazduha i za duvanje toplog vazduha » za sušenje peškira » grejna tela po narudžbi

Vrhunski kvalitet naših proizvoda garantuje: • višefazna kontrola kvaliteta, • višedecenijsko iskustvo u proizvodnji.

Thermo-Team Hőtechnikai Kft. • H-1158 Budapest, Késmárk u. 14/b Tel.: +36/1/4171-661 • Fax: +36/1/418-6411 info@thermoteam.hu • www.thermoteam.hu MAĐARSKI PRIVREDNIK d 21

MPC Industries: razvoj, projektovanje, proizvodnja i promet šelni za creva.

Iz naše ponude izdvajamo: pužne šelne, superšelne, obujmice za fiksiranje creva, akumulatorske kleme, specijalne šelne. Šelne proizvodimo od materijala različitog kvaliteta, i za svaku industrijsku primenu možete ih naći u našoj ponudi.

Raspolažemo sertifikatima ISO, a na zahtev obezbeđujemo i izjave o saobraznosti.

Daljnje informacije: www.mpcindustries.eu MP Bilincs Kft Magyarország H-3372 Kömlő, Petőfi Sándor u. 37. • Tel./Fax: +36/36481-056 maria@mpcindustries.eu • kati@mpbilincs.t-online.hu

ISO-FÉM Kft. – Vaš partner u 4 oblasti!

• industrijska i mašinska termoizolacija, izrada plašta od lima • trgovina na veliko hemijskim sirovinama, rastvaračima, • mikrobiološki proizvodi u biljnoj proizvodnji, stočarstvu i za ljudske potrebe • biološka neutralizacija uljem zagađenih zemljišta brzo, efikasno, bez sporednih uticaja.

Daljnje informacije: www.iso-fem.hu www.embiodebrecen.hu Tražite našu prezentaciju! hoszigeteles@iso-fem.hu Tel.: +36/52/437-420

PVC MŰANYAGCSATORNARENDSZEREK SISTEMI OLUKA I CEVI OD PVC-a Teljes cső- és idomválaszték Veliki izbor ceviegy i profi la na jednom mestu! helyen!

Sistemi za atmosferske padavine i otpadne Egyedi és kifejlesztett termékek gyártása, vode, pokrivne ploče od plastike za forgalmazása. zelene Termelői árak, projektárak, kedvezmények, površine. szakszerű, minőségi kiszolgálás.

Proizvodnja i promet proizvoda po narudžbi.

Termékeinkkel jelen vagyunk az egész országban Proizvođačke cene, és azon túl is! projektne cene, popusti, stručno i kvalitetno posluživanje.

Rendeljen és szállítjuk!

Našim proizvodi su prisutni u zemlji i izvan nje!

Vi naručujete, mi isporučujemo!

H-2049 Diósd, Kőbányai u. 16.

Tel.: +36/23/381-681• Fax: +36/23/545-051 kereskedelem@pipecon.hu • www.pipecon.hu

Toilette Nett®

pruža osećaj čistoće ispod pojasa!

TOILETTE-NETT® je WC-daska sa funkcijom bidea, koja bez kompromisa omogućava potpunu higijenu posle upotrebe WC-a.

TOILETTE-NETT® WC-daska sa funkcijom bidea, montirana na WC šolju, pomoću tekuće vode omogućava neuporedivo efikasniju higijenu od toaletnog papira!

TOILETTE-NETT® u Mađarskoj ima tradiciju dugu 20 godina, a popularan je i u Rumuniji!

Tražimo ekskluzivne distributere za plasman TOILETTE-NETT®!

Kontakt putem e-maila: interex@interex.hu.

Proizvodi i daljnje informacije: www.interex.hu

Raste GDP U Mađarskoj je i analitičare iznenadila privredni rast u 2014. godini od 3,5%. U zadnjem kvartalu rast je iznosio 3,4%, što se zadnji put desilo 2006. godine. Unutar EU postignuto povećanje GDP-ja u četvrtom kvartalu je četvrti najbolji rezultat.

Pošto u industriji i u građevinarstvu u zadnjem kvartalu iskazano je sporiji rast, takvim rezultatima najverovatnije doprinelo je rast usluga, poljoprivrede i domaće potrošnje.

22 d MAĐARSKI PRIVREDNIK

metconskft@gmail.com Tel.: +36/30/507-8207 • +36/25/440-060 Fax: +36/25/440-245

Proizvodnja i distribucija veziva za baliranje od polipropilena!

Izvanredan kvalitet, niske cene!

H-4026 Debrecen, Péterfia u. 4.

Tel.: +36/52/414-375 • Fax: +36/52/533-460 info@agrotex.hu • www.agrotex.hu

MAĐARSKI PRIVREDNIK d 23

KALENDAR DOGAĐAJA

FEBRUAR 19 - 22.

19 - 22.

25.II - 01.III 28.II - 01.III MART 01.

07 - 08.

20 - 29.

20 - 29.

APRIL 15 - 19.

23 - 26.

24 - 26.

MAJ 11 - 15.

19 - 21.

JUN 23 - 26.

SEPTEMBAR 16 - 19.

16 - 19.

30.IX - 03.X OKTOBAR 01 - 04.

08 - 10.

10 - 11.

13 - 16.

14 - 16.

16 -18.

25.X - 01.XI NOVEMBAR 10 - 15.

25 - 28.

26 - 29.

DECEMBAR 06.

06.

18 - 30.

SAJAM TURIZMA (UFI) BEOWINE I HORECA NAUTIKA, LOV I RIBOLOV TICA, MED CACIB SAJAM KOZMETIKE SALON AUTOMOBILA (OICA) MOTOPASSION SAJAM GRAĐEVINARSTVA (UFI) SAJAM HORTIKULTURE DEČIJI SAJAM SAJAM TEHNIKE (UFI) GEB PARTNER PACKTECH EXPO, CONBAK EXPO FRUVEG EXPO, HYG EXPO GRAFIMA, BIRO-EXPO CE&HA MEDIDENT SAJAM KOZMETIKE ISEC ENERGETIKA (UFI) & ECOFAIR DEČIJI SAJAM BEOGRADSKI SAJAM KNJIGA(UFI), UČILA, ZVONCE

SALON NAMEŠTAJA (UFI) ETNO HRANA EXPO ZIM CACIB IWC NOVOGODIŠNJI VAŠAR