Issuu on Google+

VIOLETA MITOVSKA OLIVERA VELI^KOVSKA VESNA GAVRILOVSKA - AVRAMOVSKA

ZA

ZA

PETTO

DEVETGODI[NO

ODDELENIE

OSNOVNO

OBRAZOVANIE


Врз основа на одлука бр. 224617/1 од 19.08.2010 на Националната комисија за учебници, стручно вреднување на ракописот изврши следниот стручен тим од рецензенти: проф.д-р Владо Тимовски проф.д-р Билјана Камчевска м-р Гордана Плетварска- Трајчевска м-р Скендер Асани м-р Благица Станковска Лектор: д-р Веселинка Лаброска Соработници: Билјана Кртолица Анастасија Стојновска Издавач: Министерство за образование и наука на Република Македонија Печати: Графички центар дооел, Скопје Тираж: 16.200 Со решение на Министерот за образование и наука на Република Македонија бр.19-6285/1 од 27.08.2010 година се одобрува употребата на овој учебник

CIP - Каталогизација во публикација Национална и универзитетска библиотека “Св.Климент Охридски” , Скопје 373.3.016:316.3(075.2)=163.3 МИТОВСКА, Виолета Општество за петто одделение за деветгодишно основно образование / Виолета Митовска, Оливера Величковска, Весна Гавриловска-Аврамовска. - Скопје : Министерство за образование и наука на Република Македонија, 2010 . - 128 стр. : илустр. во боја ; 28 см ISBN 978-608-228-001-3 1. Величковска, Оливера [автор] 2.Гавриловска-Аврамовска, Весна [автор] COBISS.MK-ID 84084490


Kolku ja poznava{ tvojata tatkovina kako del od svetot? Ovoj u~ebnik }e bide tvojot vodi~, koj }e te zapoznae i }e gi nadgradi tvoite znaewa za Republika Makedonija, za nejzinite karakteristiki i obele`ja, za nejzinoto minato, za kulturnoto nasledstvo, kako i za Evropskata Unija i nejzinite institucii. ]e gi zapoznae{ osnovnite ~ovekovi prava, pravata na decata, no i pravata i odgovornostite na gra|anite na Republika Makedonija. ]e se zapoznae{ sebe si kako li~nost i kako del od grupata. ]e osoznae{ mnogu ne{ta za svetot i za aktuelnite svetski problemi. U~ebnikot i brojnite istra`uvawa, tehnikite na u~ewe, proektite i rabotnite zada~i }e te naso~at od kade da steknuva{ znaewa i da gi pro{iruva{ ve}e steknatite. Nadopolni gi dosega{nite poznavawa! Osoznavaj i pro{iruvaj gi svoite znaewa. Po~ituvaj gi pravilata za rabota, slu{aj, istra`uvaj, diskutiraj, analiziraj , nabquduvaj, argumentiraj ... Avtorite


ZAPOZNAJ SE SO U^EBNIKOT 1.Tema: NA[ATA TATKOVINA REPUBLIKA MAKEDONIJA 2.Tema: LI^NOSTI VO GRUPATA I VO OP[TESTVOTO 3.Tema: REPUBLIKA MAKEDONIJA VO SVETOT

Likovi kako va{i dugar~iwa {to }e ve vodat niz u~ebnikot:


]E

RAZGOVARAME -

ubavinite na na{ata tatkovina; mestopolo`bata na Republika Makedonija  nejzinite sosedi ; nejzinata istorija i minatoto; glavniot grad; zo{to e zna~ajno edna zemja da bide demokratska?

TVOJATA -

-

]E

ZA:

ZADA^A

]E

-

U^IME

ZA:

Makedonija kako del od Evropa i od Balkanot; Skopje ‥ glaven grad na Republika Makedonija; Dr`ava, dr`avno ureduvawe i dr`avni institucii; periodizacija na makedonskoto minato; stopanstvoto vo Republika Makedonija; turizmot vo Makedonija; pravata i dol`nostite na gra|anite; kulurniot `ivot vo tvojata dr`ava; naselenie i struktura na naselenie.

BIDE:

da istra`uva{ za bogatstvata i  ubavinite na tvojata tatkovina, sosednite dr`avi; da izraboti{ album i izve{taj za gradot Skopje i sociodemografskite karakteristiki vo Republika Makedonija; preku grozd- tehnikata da gi pretstavi{ prirodnite osobenosti na Makedonija; da izraboti{ proekt za minatoto na na{ata tatkovina ; da izraboti{ turisti~ka karta na Republika Makedonija; da izraboti{ T- tabela so pravata i dol`nostite na gra|anite vo tvojata zemja .

5| V

 


NA[ATA TATKOVINA REPUBLIKA UBLIKA MAKEDONIJA MAK

Za podobro da ja zapoznae{ svojata tatkovina, za da gi nadgradi{ svoite znaewa, }e koristi{ enciklopedii, knigi, fotografii, videozapisi.. .. Potrebni }e ti bidat i geografski karti na: Republika Makedonija, Balkanskiot Poluostrov, Evropa .. . Posetuvaj ja bibliotekata, koristi internet! Bura na idei: poim tatkovina

Tatkovina ‡toa si ti, i jas sum toj, site nie! Toa e ogromno toplo sonce vo na{ite gradi {to bie. Vidoe Podgorec

Tatkovina e nasledstvo, a istovremeno i sostojba na poseduvawe na zemja, teritorija, duhovni vrednosti i sodr`ini koi ja so~inuvaat kulturata na eden narod. Republika Makedonija e na{ata tatkovina.

Republika pretstavuva oblik na dr`avno ureduvawe. Vo republikata vlasta ja izbira narodot na demokratski izbori za opredelen broj godini. Pretsedatelot na republikata isto taka e izbran od strana na narodot.

Dr`ava e zbir na institucii spored koi se odnesuvaat lu|eto. Republika Makedonija e samostojna, nezavisna i demokratska dr`ava.

Karta na Republika Makedonija Makedonija e dr`ava koja ja krasat mnogu prirodni ubavini. Bogata e so {umi, livadi, plodni poliwa, ezera i reki, klisuri, pe{teri, vodopadi, kulturno-istoriski spomenici... Izobiluva so raznoviden rastitelen i `ivotinski svet. Taa e lulka na pismenosta, vo koja tvorat istaknati dejci. Istra`uvaj, osoznavaj i doznaj pove}e karakteristiki za tvojata tatkovina.

7|Општество за V одделение


Makedonija i nejzinite sosedi

Istra`uvajte so pomo{ na geografskata karta! Pronajdete gi sosednite dr`avi i nivnite glavni gradovi. Opredelete koja dr`ava na koja strana se grani~i so Makedonija! Vo koi dr`avi ima delovi od na{ite prirodni ezera? Osoznajte nekoi karakteristiki na sosednite dr`avi na Republika Makedonija! (golemina, reljef...)

Sosedni dr`avi na Republika Makedonija se: Republika Srbija, Republika Kosovo, Republika Bugarija, Republika Grcija i Republika Albanija.

SRBIJA BUGARIJA

KOSOVO

SRBIJA

ALBANIJA

REPUBLIKA MAKEDONIJA GRCIJA

ALBANIJA

GRCIJA BUGARIJA

KOSOVO Karta na Republika Makedonija i nejzinite sosedni dr`avi

8|Општество за V одделение

Znamiwa na sosednite dr`avi


Republika Makedonija na sever grani~i so Republika Srbija, so glaven grad Belgrad. Republika Srbija ne izleguva na more. Reljefot na Srbija e raznoviden. Klimata glavno e umereno-kontinentalna. Na{ata tatkovina na jug grani~i so Republika Grcija. Glaven grad e Atina. Taa e poluostrovska i ostrovska zemja. ^lenka e na Evropska Unija. Izleguva na Egejsko More, Jonsko More, Jadransko More i Sredozemno More. Reljefot na Grcija e glavno planinski. Klimata e sredozemnomorska i planinska. Republika Makedonija na istok grani~i so Republika Bugarija, so glaven grad Sofija. Bugarija e ~lenka na Evropskata Unija. Niz Bugarija minuva eden od najzna~ajnite koridori na Balkanskiot Poluostrov. Bugarija izleguva na Crno More. Klimata e primorska, umereno-kontinentalna i planinska. Najgolemiot del od reljefot e planinski. Makedonija na zapad grani~i so Republika Albanija, so glaven grad Tirana. Albanija e mediteranska i balkanska zemja. Izleguva na Jadransko i na Jonsko More. Klimata vo Republika Albanija e sredozemnomorska i umereno-kontinentalna. Reljefot e prete`no planinski. Na severozapad grani~i so Republika Kosovo so glaven grad Pri{tina. Reljefot na Republika Kosovo e raznoviden. Klimata e kontinentalna, so topli leta i ladni i sne`ni zimi. Istra`uvaj! So pomo{ na geografski karti, internet i drugi u~ebnici doznaj pove}e za reljefot za sosednite dr`avi.

1. Opi{i gi karakteristikite na Republika Makedonija kako dr`ava! 2. Objasni go poimot tatkovina! 3. [to pretstavuva republika? 4. Kakva dr`ava e Republika Makedonija? Zo{to? 5. So koi dr`avi grani~i Republika Makedonija? 6. Napravi sporedba na Republika Makedonija so nejzinite sosedi i sogledaj gi razlikite!

9|Општество за V одделение


DR@AVNITE SIMBOLI NA REPUBLIKA MAKEDONIJA

Razgovaraj so drugar~iwata i so roditelite; pobaraj pomo{ na internet i vo enciklopedii. Razgledaj gi dr`avnite simboli na Republika Makedonija i istra`uvaj koi se nivnite glavni karakteristiki! [to simboliziraat boite na znameto?

Dr`avni simboli na Republika Makedonija se: znameto, grbot i himnata.

Znameto na Republika Makedonija e crveno. Od sredinata kon kraevite na znameto, rasposlano e `oltoto sonce so osum kraci. Dr`avnoto zname se vee na site dr`avni institucii, na ulicite za vreme na dr`avni praznici, na sportski i kulturni manifestacii, za do~ek na zna~ajni doma{ni i stranski gosti... Koga dr`avnoto zname e na polovina kopje, zna~i deka vo dr`avata e proglasena `alost.

Grbot na Republika Makedonija e pole obgradeno so venec ispleten so `itno klasje, afion i tutun. Vo sredinata se na{ite planinski vrvovi, a vodata gi pretstavuva na{ite reki i ezera. Grbot e vo upotreba u{te od 27 juli 1946, a na 16 noemvri 2009 e otstraneta crvenata petokraka.

10 | О п ш т е с т в о з а V о д д е л е н и е


DENES NAD MAKEDONIJA SE RA\A Denes nad Makedonija se ra|a novo sonce na slobodata. Makedoncite se borat za svoite pravdini. Od novo sega znameto se vee na Kru{evskata Republika. Goce Del~ev, Pitu Guli, Dame Gruev, Sandanski. Gorite makedonski {umno peat bojni pesni, novi vesnici, Makedonija slobodna slobodno `ivee.

Tekstot na himnata go napi{al Vlado Maleski (1941), muzikata Todor Skalovski (1943), a prifatena e vo 1944 godina.

Himnata pretstavuva sve~ena pesna za sekoja dr`ava. So na{ata himna se iska`uva minatoto i sega{nosta. Himnata se pee na manifestacii, za dr`avni praznici, na sportski natprevari, za do~ek na stranski dr`avni gosti. Za vreme na peeweto na himnata, od po~it kon nea i kon dr`avata {to ja pretstavuva, site treba da stanat.

1.Nabroj gi i objasni gi dr`avnite simboli na Republika Makedonija! 2.Koga se istaknuva znameto? 3.Koga se pee himnata?

Na ~asot po likovno obrazovanie izrabotete gi znameto i grbot na Republika Makedonija i pritoa koristete razli~ni materijali i likovni tehniki! Na ~asot po muzi~ko obrazovanie slu{ajte ja i nau~ete ja himnata na Republika Makedonija!

11 |         V     


SKOPJE ‡ GLAVEN GRAD NA REPUBLIKA MAKEDONIJA

Razgledajte ja kartata na Republika Makedonija i odredete ja mestopolo`bata na glavniot grad! Formirajte grupi i podelete gi aktivnostite me|u sebe, istra`uvajte i doznajte {to pove}e podatoci za Skopje kako glaven grad na Republika Makedonija: geografski podatoci, stopanski centri, kulturni i nau~no ‡obrazovni centri, administrativno- politi~ki centri i turisti~ki lokacii. Koristete razni izvori na informacii (knigi, enciklopedii, spisanija, internet...) Prezentirajte pred oddelenieto! Ne zaboravajte da soberete i fotografii i razglednici!

Glavniot grad na Republika Makedonija se nao|a vo severniot del od G na{ata tatkovina, vo Skopskata kotlina. Skopje se nao|a od levata i od desnata strana na rekata Vardar, kade {to e izgraden i Kameniot most, koj e simbol na gradot. Nad nego se izdignuva tvrdinata Kale. Mnogu e interesna i Starata skopska ~ar{ija vo koja ima mnogu zanaet~ii. Skopje e glaven grad, metropola na Republika Makedonija. Tuka se smesteni najva`nite dr`avni ustanovi: Vladata, Sobranieto, Ustavniot i Vrhovniot sud.

Skopje denes

Zname na grad Grb na grad Skopje Skopje Gradot ima dolgo minato. Pre`iveal mnogu vojni, palewa, zemjotresi, bolesti... Sekoga{ povtorno se obnovuval. Za Skopje se veli deka e grad na solidarnosta. Vo 1963 godina Skopje bil razru{en od stra{en zemjotres, no so pomo{ta na lu|eto od celiot svet povtorno bil izgraden.

12 | О п ш т е с т в о з а V о д д е л е н и е


Skopje vo XVII vek

Skopje po zemjotresot

Denes Skopje e moderen grad so stari gradbi i moderni visokokatnici, bulevari, parkovi. Ima razviena industrija, stopanstvo, turizam... Ima pove}e kulturni ustanovi (teatri, opera, kina, biblioteki, muzei, istoriski spomenici...), obrazovni ustanovi ( fakulteti, u~ili{ta, gradinki...) i verski objekti. Skopje e administrativen, kulturen, prosveten, politi~ki, industriski i trgovski centar na Republika Makedonija. So tehnikata "Skeleten prikaz" pretstavi go gradot Skopje niz vremeto (od negovoto nastanuvawe do denes).

1.Opi{i gi karakteristikite na glavniot grad na Republika Makedonija! 2.Koi se osnovnite stopanski, politi~ki i kulturni funkcii na glavniot grad na Republika Makedonija?

Podelete se na grupi spored toa {to ste posetile ili do kakov materijal ste do{le. Nastavnikot gi opredeluva grupite. Sekoja grupa neka napi{e izve{taj za toa {to ste videle i kakov vpe~atok ste dobile. Od izve{taite, od tekstovite i od slikite napravete oddelenski album.

13 |         V     


MESTOPOLO@BA I PRIRODNI OSOBENOSTI NA REPUBLIKA MAKEDONIJA Svetot go so~inuvaat golemi kopneni povr{ini nare~eni kontinenti. Tie le`at na Zemjinata topka. Istra`uva~ki aktivnosti! Koi se kontinentite na Zemjinata topka? Opredeli ja mestopolo`bata na Republika Makedonija so pomo{ na u~ili{niot globus ili geografskata karta na svetot! So koi evropski dr`avi e povrzana Republika Makedonija?

Dr`avna teritorija opfa}a sè {to e vo ramkite na granicite na edna dr`av dr`avа vklu~uvaj}i go kopnoto, vodite i vozdu{niot prostor, so site prirodni bogatstva. Republika Makedonija e evropska zemja. Taa se nao|a na jugoisto~niot del na kontinentot Evropa, vo sredi{niot del na Balkanskiot Poluostrov. Balkanskiot Poluostrov ima povolna mestopolo`ba zatoa {to soobra}ajno povrzuva tri kontinenti. Najzna~ajni soobra}ajnici se avtopatot E ‡ 75 i `elezni~kata pruga Skopje ‡ Gevgelija.

Karta na Evropa Republika Makedonija, kako balkanska dr`ava, isto taka ima povolna mestopolo`ba. Taa pretstavuva krstosnica na zna~ajni pati{ta koja nè povrzuva so site balkanski dr`avi. Makedonija nе izleguva na more. Zatoa taa e i kontinentalna zemja. No, sepak ima povolna geografska polo`ba. Preku patnite, avionskite i `elezni~kite linii e povrzana so mnogu evropski dr`avi i kontinenti.

Mestopolo`ba na Republika Makedonija na Balkanskiot Poluostrov

14 | О п ш т е с т в о з а V о д д е л е н и е


Republika Makedonija ja karakteriziraat mnogu prirodni osobenosti koi i davaat poseben beleg.

Pobaraj sliki i tekstovi za prirodnite osobenosti na na{ata zemja. Preku grozd-tehnikata pretstavi gi prirodnite osobenosti na Republika Makedonija! Razgovaraj, istra`uvaj! Razgledaj ja kartata na Republika Makedonija i pronajdi gi prirodnite osobenosti na na{ata zemja!

ezera

klima

vodi

reki

PRIRODNI OSOBENOSTI NA REPUBLIKA MAKEDONIJA

reljef

planini ramnini

Razmisluvaj i dopolni!

15 | О п ш т е с т в о з а V о д д е л е н и е


Obele`je na Republika Makedonija se risot, pastrmkata, jagulata, molikata…

PELISTER

PASTRMKA

JAGULA

Nacionalniot park Pelister e najstar vo na{ata zemja. Karakteristi~en e po endemi~nite rastenija i retki `ivotni kako risot, me~kata, elenot i divata koza. Pastrmkata e endemna slatkovodna riba, `ivee vo Ohridskoto Ezero. Jagulata `ivee vo vodite na Ohridskoto Ezero.

RIS

Reljefot na Republika Makedonija e ridsko ‡ planinski. Go so~inuvaat R tri c celini: ™ zapadniot del, koj se karakterizira so visoki planini, a me|u niv se nao|aat dlaboki dolini; ™ sredi{niot, vo koj se nao|aat kotlini, od koi nekoi me|usebno se povrzani so klisuri; ™ isto~niot del, koj e ponizok od zapadniot i gi opfa}a levite pritoki na rekata Vardar. Vo Makedonija prete`no vladee umereno-kontinentalna klima koja ja karakteriziraat topli i suvi leta i studeni i vla`ni zimi. Vodite ( rekite i ezerata) se golemo prirodno bogatstvo na Republika Makedonija. Niz Republika Makedonija ima mineralni izvori koi slu`at za lekuvawe na lu|eto i za zagrevawe na oran`eriite. Najdolga reka e Vardar i vo najgolem del te~e niz centralniot del na dr`avata. Izvira vo podno`jeto na [ar Planina od silen izvor kaj seloto Vrutok i se vleva vo Egejsko More. Rekata Crni Drim istekuva od Ohridskoto Ezero. Nejzinata desna pritoka Radika e edna od najubavite, naj~istite, naj`ivopisni reki vo Makedonija.

16 | О п ш т е с т в о з а V о д д е л е н и е


Na ju`nata granica na Republika Makedonija le`at tri golemi prirodni ezera: Ohridskoto Ezero e najgolemo prirodno ezero vo Republika Makedonija. Toa e i edno od najdlabokite i najprovidnite ezera vo Evropa. Zaradi brojnite zalivi, poluostrovi, ubavinite na okolnite planini i postoeweto na preku 140 vidovi endemski `ivotni, Ohridskoto Ezero e vlezeno vo listata na prirodni retkosti na UNESKO. Vtoro po golemina vo Republika Makedonija e Prespanskoto Ezero. Toa se karakterizira po razgranetosta na bregot so zalivi, poluostrovi, peso~ni pla`i i eden mal ostrov koj se vika Golem Grad. Najmalo prirodno ezero e Dojranskoto Ezero. Bogato e so `iv svet, osobeno so ribi, a pokraj bregot ima {irok pojas na trska.

DOJRANSKO EZERO

PRESPANSKO EZERO

OHRIDSKO EZERO

So pregraduvawe na re~nite dolini ~ovekot izgradil ve{ta~ki ezera. Tie se koristat za navoduvawe na obrabotlivite povr{ini, za proizvodstvo na elektri~na energija, za obezbeduvawe voda za piewe, za turizam, sport i rekreacija.

ezera prirodni: Ohridsko, Prespansko i Dojransko Ezero. ve{ta~ki: Mavrovsko, Debarsko, Tikve{ko Ezero, Kalimanci...

ramnini Pelagonija, Polog, Tikve{, Gevgelisko ‡ valandovskata, Strumi~kata, Ov~e Pole, Skopskata Kotlina...

1.Zo{to Republika Makedonija ima povolna mestopolo`ba? 2.Koi se prirodnite karakteristiki na Republika Makedonija? 3. Nabroj gi sli~nostite i razlikite pome|u prirodnite ezera!

bawi Bawa Bansko, Ke`ovica, Kosovrasti, Debarski bawi, Katlanovski Bawi...

reki Vardar, Radika, Bregalnica , Crna Reka...

planini Poznati planini: [ar Planina, Bistra, Korab, Osogovski Planini, Belasica,Ogra`den, Skopska Crna Gora, Ko`uv…

Istra`uvaјte, a potoa izrabotete tabelaren prikaz vo koj }e gi pretstavite: - visinata na planinite vo Republika Makedonija; - dol`inata na rekite. - na koi drugi dr`avi pripa|aat delovi od prirodnite ezera.

17 | О п ш т е с т в о з а V о д д е л е н и е


PERIODIZACIJA NA MAKEDONSKOTO MINATO

Pobarajte materijali za najdale~noto minato na va{eto mesto na `iveewe i na Republika Makedonija (enciklopedii, istorii, video zapisi, sliki, filmovi, internet...). Izrabotete proekti za oddelnite istoriski periodi. Pro{irete so nastani od va{iot kraj! Posetete arheolo{ki lokaliteti, kulturno- istoriski spomenici...

Od krajot na VIII vek pred novata era zapo~nalo obedinuvaweto na makedonskite plemiwa vo edinstvena dr`ava. Na ~elo na dr`avata stoel kral. Za osnova~ na makedonskata dr`ava se smeta kralot Perdika. Naslednicite na kralot Perdika nastojuvale da ja zacvrstat i da ja pro{irat svojata dr`ava. Najgolem uspeh makedonskata dr`ava do`ivuva vo vremeto koga vladeele makedonskite kralevi Filip II Makedonski i Aleksandar III Makedonski. Toga{ Makedonija se izdignala vo mo}na svetska sila ‡ ,,Gospodarka na svetot", kako {to ja narekuvale anti~kite avtori. Carstvo e monarhisko dr`avno ureduvawe na ~elo so car. Sekoj car ja nasleduva krunata od svojot tatko. Carstvoto e pogolemo od kralstvoto, opfa}a pogolema teritorija.

Imperija e carstvo ‡ dr`ava {to dr`i pod svoja vlast tu|i posedi. Aleksandar Makedonski

Moneta od vremeto na Aleksandar I

Gradot Aleksandrija go sozdal Aleksandar Makedonski i i e nare~en Aleksandrija spored sozdatelot. Pro~ueniot kow na carot Aleksandar se vikal Bukefal.

18 | О п ш т е с т в о з а V о д д е л е н и е


Makedonija vo sredniot vek Iskoristi gi svoite soznanija od istra`uva~kite aktivnosti preku bura na idei. Izraboti sporedbena tabela: nekoga{ i sega.

K Kon krajot na VI vek i po~etokot na VII vek na teritorijata na Makedonija dosel se doselile Slovenite. Nivnata pratatkovina se nao|ala zad Karpatite, no poradi lo{ite uslovi za `ivot, kako i napadite od sosedite, tie zapo~nale da se preseluvaat. Nekoi zaminale na istok, nekoi na zapad, a onie koi zaminale na jug i se naselile na Balkanskiot Poluostrov se nare~eni Ju`ni Sloveni. Vo svojata stara tatkovina Slovenite nemale pismo, dolgo vreme "so crti~ki i reski ~itaa i gataa". Koga do{le na Balkanot i se pokrstile, slovenskite zborovi gi pi{uvale so rimski i gr~ki bukvi, bez pravila. So takvo pismo ne bilo mo`no to~no da se napi{at mnogu slovenski zborovi. Vo gr~kata azbuka nemalo bukvi za mnogu slovenski glasovi. "Potoa sveti Konstantin ‡Kiril im sozdal 38 bukvi, edni spored gr~kite bukvi, drugi po potrebata na slovenskiot jazik." Bra}ata Kiril i Metodij bile mnogu u~eni lu|e. Tie ja sozdale prvata slovenska azbuka ‡ glagolicata, a nivnite u~enici Kliment i Naum ja uprostile glagolicata i novoto pismo go narekle kirilica. So sozdavaweto i {ireweto na slovenskata pismenost i kni`evnost Makedonija dala zna~aen pridones vo svetskata kultura.

Sveti Kiril i Metodij

Sveti Kliment

Sveti Naum

Napi{i sostav vo forma na izve{taj za zna~eweto na sv. Kiril i sv. Metodij.

19 | О п ш т е с т в о з а V о д д е л е н и е


Vo sredinata na X vek bila sozdadena makedonskata srednovekovna dr`ava. Na ~elo na dr`avata se nao|al car Samuil. Toj imal silna vojska. So osvojuva~kite vojni koi gi vodel ja pro{iril dr`avata na sever do Dunav i Sava, na jug do Tesalija, na zapad do Jadransko i na istok do Crno More. Vo bitka na planinata Belasica (1014 g.), so vizantiskiot imperator Vasilij II, carot Samuil bil porazen, a zarobenite ~etirinaeset iljadi vojnici bile oslepeni. Vedna{ po toj nastan carot Samuil po~inal. Srednovekovnata makedonska dr`ava postoela do 1018 godina koga bila vklu~ena vo ramkite na Vizantija.

Car Samuil

Vojskata na Samуil

Najdi i pro~itaj nekoj raskaz ili kniga za prvata makedonska dr`ava i za car Samuil! Makedonija za vreme na Osmanliskoto vladeewe K Kon krajot na XIV vek Makedonija bila osvoena od Turcite-Osmanlii i vvl egla vo v sostavot na Osmanliskata Иmperija. vlegla Makedonskiot narod ~esto se buntuval i kreval vostanija za osloboduvawe od osmanliskata vlast. Najstara oru`ena forma na otpor bilo ajdutstvoto. Prvoto pogolemo vostanie vo Makedonija izbuvnalo vo 1689 godina pod vodstvo na ajdutinot Karpo{. Vo formite na otpor protiv Osmanliskata Imperija u~estvuval i skopskiot biskup Pjeter Bogdani. Osloboditelnoto dvi`ewe vo Makedonija se zasililo vo XIX vek. Toga{ bile podignati pove}e vostanija (Negu{ko, Razlove~ko, Kresnensko).

Jane Sandanski so svojata ~eta

Makedonsko selo vo vremeto od Osmanliskoto vladeewe

20 | О п ш т е с т в о з а V о д д е л е н и е


Od site buni i vostanija najzna~ajno vostanie e Ilindenskoto vostanie krenato na 2 avgust 1903 godina. Vo borbite za sloboda, osven Makedoncite zele u~estvo i Albancite, Turcite i Vlasite.

Goce Del~ev

Nikola Karev

\or~e Petrov

Dame Gruev

Pitu Guli

Poznati revolucioneri od toa vreme se: Goce Del~ev, Pitu Guli, Jane Sandanski, Dame Gruev, \or~e Petrov, Pere To{ev i dr. Vo oslobodenoto Kru{evo e formirana Kru{evskata Republika. Bil formiran Sovet na Republikata koj go so~inuvale 60 gra|ani i Privremena vlada od 6 ~lena. Na ~elo na vladata stoel Van|el Dinu, a pretsedatel na Republikata bil Nikola Karev. Kru{evskata Republika opstojala deset dena. Ilinden ima osobeno zna~ewe vo istorijata na makedonskata dr`ava.

Za vreme na Osmanliskoto carstvo, pokraj drugite danoci, postoel l i danok k vo krv. Toa pretstavuvalo nasilno odzemawe na ma{kite deca od roditelite. lite. vi Decata gi nosele vo Turcija, gi vospituvale i gi u~ele da stanat najsurovi vojnici. Tie vojnici vo se nare~eni jani~ari.

Vo odbranata na Kru{evo vostanicite koristele top. Tvoja zada~a e da otkrie{ od kakov materijal e izraboten ?

Jas sum novinar istra`uva~! Zamisli deka si novinar. Smisli i napi{i vest za Kru{evo - grad bogat so nastani i li~nosti.

Kru{evskoto cre{ovo top~e

21 | О п ш т е с т в о з а V о д д е л е н и е


Balkanski vojni i Prva svetska vojna Go Golem tovar i brojni `rtvi, vojni, podnel makedonskiot narod vo Balkanskite vojni (1912-1913 g.). Prvata balkanska vojna se vodela pome|u Osmanliskata Imperija i Balkanskiot Sojuz sostaven od Bugarija, Grcija, Crna Gora i Srbija. Vo vojnata u~estvuvale i Makedoncite, samostojno ili vo sostavot na vojskite na balkanskite sojuznici. Tie se nadevale deka }e se oslobodat od turskata vlast i }e sozdadat svoja dr`ava. No, nivnite o~ekuvawa ne se ostvarile. Makedonija bila okupirana i podelena pome|u Srbija, Grcija i Bugarija. Vtorata balkanska vojna izbuvnala vo juni 1913 godina, koga Bugarija, nezadovolna od podelbata na teritorijata gi napadnala svoite porane{ni sojuznici, Srbija i Grcija. Vtorata balkanska vojna zavr{uva so dogovorot vo Bukure{t. So ovoj dogovor bila potvrdena podelbata na Makedonija. Po Balkanskite vojni, vo 1914 godina zapo~nala Prvata svetska vojna, koja traela ~etiri godini. Vo Prvata svetska vojna makedonskiot narod bil podlo`en na novi okupacii, voeni razoruvawa i delbi.

@rtvi od Prvata svetska vojna

Objasni spored koi starosedelci Makedonija go dobila imeto. Definiraj go zna~eweto na Aleksandar Makedonski. Napravi pregled za doa|aweto na starite Sloveni i sozdavaweto prvata dr`ava. Opi{i ja bitkata na planinata Belasica. Opredeli go vremeto koga Makedonija potpadnala pod osmanliska vlast. Opi{i {to znae{ za Ilindenskoto vostanie i za Kru{evskata Republika! Objasni koga e podelena Makedonija i od kogo.

22 | О п ш т е с т в о з а V о д д е л е н и е


FORMIRAWE NA SOVREMENATA MAKEDONSKA DR@AVA FO Makedonija vo Vtorata svetska vojna Sovremenata makedonska dr`ava e sozdadena vo tekot na ~etirigodi{nata antifa{isti~ka i nacionalnoosloboditelna vojna (1941 -1944 g.). Vtorata svetska vojna za Makedonija zna~ela novo raspar~uvawe na nacionalnata teritorija, nacionalna asimilacija i ekonomska eksploatacija. Zastanuvajki na stranata na antifa{isti~kata koalicija, makedonskiot narod trgnal vo oru`ena borba za ostvaruvawe na vekovnite ideali i strme`i - osloboduvawe i sozdavawe na svoja nacionalna dr`ava. Antifa{isti~kiot otpor bil organiziran pod vodstvo na Komunisti~kata partija na Jugoslavija (KPJ) na ~elo so Josip Broz Tito, odnosno na Komunisti~kata partija na Makedonija (KPM). Borbata za sloboda vo Makedonija zapo~nala na 11 oktomvri 1941 godina. Toga{ bile ispukani prvite pu{ki protiv neprijatelot vo Prilep i vo Kumanovo. Zatoa 11 Oktomvri se slavi kako Den na vostanieto во Македонија. Od ovie gradovi borbata se prenesla niz celata zemja. Borbata ja vodele partizanite. Vo vojnata Makedonija dala mnogu `rtvi me|u koi se i narodnite heroi: Stra{o Pinxur, Mir~e Acev, Ibe Paliku}a, Vera Ciriviri ‡ Trena, Kuzman Josifovski -Pitu, Liman Kaba, Cvetan Dimov, Bajram [abani i drugi. B ugarskata policiska stanica vo Prilep objekt na edna od prvite vostani~ki akcii na makedonskite partizani, so skica na napadot -11 oktomvri 1941

Na 2 avgust 1944 godina vo manastirot Prohor P~inski e odr`ano m Prvoto P zasedanie na ASNOM ( Antifa{isti~ko sobranie na narodnoto osloboduvawe na Makedonija). Na ova zasedanie bile doneseni pove}e re{enija so koi e proglaseno sozdavaweto na makedonskata dr`ava i bile utvrdeni nejzinite najvisoki organi. Za prv pretsedatel e izbran Metodija Andonov ‡^ento. Za Makedonija ASNOM ima golemo zna~ewe: Makedonija e proglasena za dr`ava; makedonskiot jazik e priznat kako slu`ben jazik; gra|anite koi `iveat vo Makedonija bez razlika na vera, narodnost i pol se ramnopravni gra|ani...

Salata vo koja se od`alo Prvoto zasedanie na ASNOM

23 | О п ш т е с т в о з а V о д д е л е н и е


       !  16  1945              .                        ,       .

Zada~a : istra`uvajte, pribirajte podatoci za u~esnici vo na{ata borba za sloboda za vreme na Vtorata svetska vojna.

    

Metodija Andonov ‥ ^ento (19021957), politi~ar i patriot. Bil pretsedatel na Inicijativniot odbor za svikuvawe na ASNOM (1943), pretsedatel na Prezidiumot na ASNOM. Dosleden borec za nacionalno osloboduvawe na makedonskiot narod i za samostojna i obedineta Makedonija.

24 |         V     


Po Vtorata svetska vojna Makedonija e vo sostavot na Jugoslovenskata federacija (SFRJ) kako ramnopravna republika.

Pobaraj sliki i napisi od vremeto na izgradbata na na{ata zemja po Vtorata svetska vojna. Koristi i internet! Doznaj {to e izgradeno i formirano vo Republika Makedonija. Ako ima{ nekoj blizok {to u~estvuval vo rabotnite akcii neka ti raska`uva. edno o so so Site podatoci {to }e gi nau~i{, kako i sobraniot materijal, sredi gi zaedno drugar~e ili vo grupa, a potoa spodeli gi so ostanatite vo oddelenieto.

Po vojnata Makedonija e razurnata i nerazviena zemja. Raspolo`ivite prirodni bogatstva i u~estvoto na narodot vo izgradbata i obnovata na zemjata nosat brz ekonomski i stopanski razvoj. Makedonija se gradi i napreduva, se vr{i elektrifikacija na selata, se gradat moderni pati{ta, `elezni~ki prugi, fabriki, hidrocentrali, zdravstveni, kulturni i obrazovni institucii. Mladinska rabotna akcija

Od pronajdenite materijali, zapisi, od iska`uvawata, od sliki i drug materijal izraboti pano. Istra`uva~ki postapki na tema: “Se}avawa za referendumot od 8 septemvri 1991 godina“ [to zna~i zborot suverenost? Obidi se da go objasni{ zborot referendum.

Gra|anite na na{ata dr`ava na 8 septemvri 1991 god., na referendum se izjasnija za samostojna, suverena i nezavisna Republika Makedonija. Na ovoj den sekoja godina sve~eno se odbele`uva i proslavuva nezavisnosta na na{ata tatkovina. Osmi septemvri e dr`aven praznik na Republika Makedonija! Na 17.XI 1991 godina Sobranieto na Republika Makedonija go izglasa prviot Ustav na nezavisna i suverena Republika Makedonija. Ustavot e najvisok praven akt na edna dr`ava. Kako nezavisna i samostojna dr`ava, na 8 april 1993 godina, Makedonija e primena kako ramnopravna ~lenka vo OON (Organizacija na оbedinetite нacii). Zna~aen nastan za makedonskite gra|ani e i viznata liberalizacija so koja na na{ite dr`avjani im se ovozmo`uva da patuvaat vo zemjite od Evropskata Unija bez vizi.

25 | О п ш т е с т в о з а V о д д е л е н и е


Suverenost ‡ samostojno donesuvawe na odluki vo vnatre{nite raboti na zemjata i odnosite so drugite dr`avi. Referendum ‡ pretstavuva demokratsko izjasnuvawe na gra|anite za odredeno pra{awe zna~ajno za dr`avata.

Sobir po povod proglasuvawe na nezavisnosta na na{ata dr`ava vo 11 godina Na ~asot po makedonski jazik izrabotete pismen sostav na tema: ,, Kako be{e formirana mojata dr`ava“ Glasa~ko mesto

So va{iot nastavnik podgotvete se za proektna nastava! Izrabotete istra`uva~ki proekt na tema:

Ne go zaboravajte krugot na pravila! Diskutirajte i osoznajte gi fazite na proektot! Iskoristete gi prethodnite znaewa, iskustva, no i `elbata za steknuvawe novi! [to sakame da doznaeme?

Da doznaeme za istorijata na Republika Makedonija!

Kako }e go napravime toa?

So prezentacija, na javen ~as!

26 | О п ш т е с т в о з а V о д д е л е н и е


Sigurno, sobiraj}i materijali, slu{aj}i na ~as i re{avaj}i gi zada~ite vo rabotnite listovi ve}e si nau~il. Ovie zada~i se samo da si gi proveri{ svoite znaewa i da si dopolni{ tamu kade ti e potrebno. Zada~ite se re{avaat spored nastavnite sodr`ini, ne na eden ~as. Na nema karta na Republika Makedonija: obele`i, imenuvaj, zapi{i, ozna~i, utvrdi i zaklu~i : So crveno moliv~e ≠ sosednite dr`avi i nivnite glavni gradovi! So sino moliv~e ≠ imiwata na trite kotlinski ezera! So crno moliv~e ≠ glavniot grad na Republikata i tvoeto mesto na `iveewe (zapi{i gi nivnite imiwa)! So drveni boi~ki ozna~i go reljefot na RM! Na geografskata karta otkrij: Kade se nao|a Republika Makedonija na Balkanskiot Poluostrov, kade vo Evropa, a kade vo svetot?

Navedi koga po~nala borbata za sloboda vo Makedonija i objasni {to pretstavuva toj den za Makedonija. Koga i kade e odr`ano Prvoto zasedanie na ASNOM? Napravi analiza za zna~eweto na Prvoto zasedanie na ASNOM. Iskoristi gi istra`uvawata i napravi analiza za prviot pretsedatel na makedonskata dr`ava.

27 | О п ш т е с т в о з а V о д д е л е н и е


Od sobranite materijali napravete pano. Ako ste napravile panoa i od drugite periodi od na{eto minato, podredete gi site pod eden naslov: VREMEPLOV.

KLU^NI

ZBOROVI

KRALSTVO CARSTVO IMPERIJA Od 1991 godina Makedonija e samostojna suverena republika

TATKOVINA REPUBLIKA DR@AVA METROPOLA

1945 1991g.

19411945g.

1914 1918g.

1903 g.

X vek Makedonska dr`ava na ~elo so car Samuil

VIII vek

Izraboti hronolo{ka lenta na makedonskoto minato po oddelni periodi. Prodol`i kako {to e zapo~nato. 28 | О п ш т е с т в о з а V о д д е л е н и е


DR@AVNOTO UREDUVAWE NA REPUBLIKA MAKEDONIJA

Aktivnosti: Preku tehnikata ,,bura na idei“ nau~ete pove}e za dr`avnoto ureduvawe na Republika Makedonija!

Kakva dr`ava e Republika Makedonija? ite na javni Demokratija e vid na op{testveno ureduvawe vo koe gra|anite izbori, so tajno i neposredno glasawe izbiraat svoi pretstavnici vo Sobranieto. Zna~ajno za edno demokratsko op{testvo e po~ituvaweto na pravata, slobodite i obvrskite na gra|anite. So Ustavot na Republika Makedonija organizacijata na vlasta se zasnova vrz principot na podelba na: - zakonodavna -

izvr{na

-

sudska

Sobranie na Republika Makedonija

Sobranie na Republika Makedonija

Устав na Republika Makedonija

Sobranieto e nositel na zakonodavnata vlast vo Republika Makedonija za period od ~etiri godini. Sobranieto na Republika Makedonija go so~inuvaat 120 (sto dvaeset) pratenici, izbrani od narodot. Sobranieto go donesuva Ustavot, donesuva zakoni, ja izbira Vladata na Republika Makedonija, izbira sudii itn.

Jas sum pratenik vo Sobranieto na Republika Makedonija! ‡ igra ‡

29 | О п ш т е с т в о з а V о д д е л е н и е


Jas gi zastapuvam site deca od Republika Makedonija i baram...

Игра:„Изберете пратеник од вашето одделение“ Формирајте 3 групи! Секоја група нека предложи претставник! Претставниците на групите нека изнесат свои аргументи за што би се залагале и што би направиле како пратеници! Потоа гласајте кој од нив ќе ве претставува.

Vladata adata na Republika Makedonija

Vlada na Republika Makedonija Vla Vladata na Republika Makedonija e nositel na izvr{nata vlast vvo dr`avata. Vladata ja izbira Sobranieto na Republika Makedonija po predlog na mandatarot opredelen od pretsedatelot na Republikata. Vladata ja so~inuvaat pretsedatel na Vlada i ministri. Vladata gi izvr{uva Zakonite {to gi doneslo sobranieto, mu predlaga na Sobranieto zakoni i drugi propisi, odlu~uva za priznavawe na dr`avi i vladi, vospostavuva diplomatski odnosi so drugi dr`avi i dr. 30 | О п ш т е с т в о з а V о д д е л е н и е


Pretsedatel na Republika Makedonija Pretsedatelot na Republika Makedonija ja pretstavuva Republikata vo zemjata i stranstvo. Toj e vrhoven komandant na vooru`enite sili na Republika Makedonija. Ustavot na Republika Makedonija predviduva izbor na pretsedatel na dr`avata na op{ti i neposredni izbori, so tajno glasawe, so mandat od pet godini. Pretsedatelot na dr`avata mora da bide dr`avjanin na Republika Makedonija.

Podgotvi se! Simuliraj igra! Jas sum sudija za maloletnici!

Sudijata gi {titi zakonite i zakonski propi{anite prava i obvrski. Sud na Republika Makedonija

Osnoven sud ‡ Skopje

Sudot e nositel na sudskata vlast. Sudovite se institucii za za{tita na Ustavot, zakonite i ~ovekovite prava i dol`nosti. Aktivnosti: Posetete go najbliskiot sud vo mestoto na `iveewe! Napravete intervju so sudija! Doznajte ne{to pove}e za sudovite i rabotata na sudiite! Soberete gi podatocite, a potoaa referirajte vo oddelenieto.

Kako se gradela na{ata tatkovina po Vtorata svetska vojna? Koga Makedonija stanala samostojna dr`ava? Koi zna~ajni nastani vo na{ata zemja se slu~ile od osamostojuvaweto? Na koj na~in gra|anite na Republika Makedonija se izjasnija za samostojna, nezavisna i suverena dr`ava? Koi se najva`ni dr`avni institucii vo Republika Makedonija? Kako se izbira pretsedatel na dr`avata? Koja e glavnata zada~a na sudovite vo dr`avata?

31 | О п ш т е с т в о з а V о д д е л е н и е


NASELENIETO NA REPUBLIKA MAKEDONIJA

Napravete istra`uvawa za: Naselenieto vo tvojata zgrada ili vo tvojata ulica, spored vozrasta (deca, vozrasni), polovata struktura (ma{ki, `enski) i dobienite podatoci vnesi gi vo tabela i analiziraj gi!

N Naselenieto na edna dr`ava go so~inuvaat lu|eto koi `iveat na nejzinat nejzinata teritorija. Brojot na naselenieto se utvrduva so organizirawe na popis na sekoi deset godini. Brojot na naselenieto vo Republika Makedonija postojano se menuva. Toa mo`e da se zaklu~i od statisti~kite podatoci dobieni od popisot na naselenie. Posledniot popis se izvr{i vo 2002 godina. Spored podatocite od popisot na naselenieto vo Republika Makedonija `iveat okolu dva milioni `iteli. Struktura na naselenie Naselenieto vo Makedonija e klasificirano spored: ‡ polovata struktura; ‡ starosnata struktura; ‡ etni~kata struktura; Polovata struktura pretstavuva soodnos me|u ma{koto i `enskoto naselenie vo daden prostor. Vo Makedonija preovladuva ma{koto naselenie, nasproti `enskoto. Polovata struktura e va`na komponenta od koja zavisi prirodniot prirast na naselenieto.

Starosna struktura na naselenieto

Starosnata struktura ja pretstavuva zastapenosta na vozrasnite grupi. Naselenieto se deli na: ‡ mlado naselenie -do 19 godini; ‡ zrelo naselenie -od 20 do 65 godini ; ‡ staro naselenie nad 65 godini͘

32 | О п ш т е с т в о з а V о д д е л е н и е

nad 65 god do 19 god. 20 - 65 god.


Etni~ka struktura Vo Republika Makedonija `iveat makedonskiot narod kako i delovi od albanskiot narod, turskiot narod, vla{kiot narod, srpskiot narod, romskiot narod, bo{wa~kiot narod i drugi. Delovite na drugite narodi koi {to `iveat vo Makedonija se etni~ki zaednici. Sekoja etni~ka zaednica ima svoi belezi kako {to se: narodnite nosii, obi~ai, predanija, predmeti, verski obredi i sli~no. Site gra|ani vo Republika Makedonija imaat ednakvi prava nezavisno od polot, verata, bojata na ko`ata, nacionalnata pripadnost, imotnata sostojba itn.

Makedonski nosii

Albanski nosii

Turski nosii

Makedonci `iveat i vo sosednite dr`avi kako i vo mnogu evropski i prekuokeanski zemji. Makedoncite vo svetot go neguvaat svoeto kulturno nasledstvo i tradiciite.

1. Napravi izve{taj od istra`uvaweto, sostavi album i prezentiraj pred oddelenieto!

Romski nosii

33 | О п ш т е с т в о з а V о д д е л е н и е


STOPANSTVOTO I STOPANSKITE DEJNOSTI VO REPUBLIKA MAKEDONIJA

Doznaj kade i {to rabotat tvoite roditeli i vozrasnite {to te opkru`uvaat. Vo koja stopanska granka spa|a nivnata rabota. Razgovaraj za prirodnite resursi na Republika Makedonija za razvitokot na stopanstvoto. Kolku se va`ni klimata i reljefot na edna zemja za razvitok na stopanstvoto? Objasni gi zborovite: resursi, stopanski dejnosti (pobaraj vo re~nik, vo enciklopedija ili od roditelot). Po ntrali, Pobaraj sliki i tekstovi od razni stopanski granki (fabriki, hidrocentrali, ba bawi, oran`erii...). Po ka Poseti ja meteorolo{kata stanica i razgovaraj za klimata vo Republika M Makedonija i za mo`nostite za razvitok na stopanstvoto.

Stopanstvo e celokupnata smislena ~ovekova dejnost ~ija cel e proizvodstvo, raspredelba, razmena i potro{uva~ka na materijalni dobra na dadeno podra~je i na odreden stepen na razvoj. Stopanstvoto se odlikuva so nekolku razvojni periodi i toa: do Vtorata svetska vojna, po Vtorata svetska vojna i vo suverena Republika Makedonija. Stopanski dejnosti se onie dejnosti {to u~estvuvaat vo sozdavawe na materijalni bogatstva, odnosno predmeti, hrana, obleka i drugo i se nameneti za proda`ba. Stopanskite dejnosti se delat na primarni, sekundarni i tercijarni. Vo Republika Makedonija se zastapeni slednive stopanski dejnosti: ‡ primarni dejnosti: zemjodelstvo, sto~arstvo, {umarstvo, p~elarstvo, lov i ribolov; ‡ sekundarni dejnosti: rudarstvo, industrija, energetika, proizvodnoto zanaet~istvo i grade`ni{tvo; ‡ tercijarni dejnosti: uslu`no zanaet~istvo, soobra}aj, trgovija , zanaet~istvo i turizam. Resursi se prirodni bogatstva koi nudat mo`nosti za razvitok. Razvitokot na stopanstvoto vo edna zemja zavisi od slednive faktori: klimata, bogatstvoto so voda, {umi, ramnini, rudno bogatstvo, istoriski i prirodni ubavini... Na{ata zemja ima povolni uslovi za razvitok na pove}e stopanski dejnosti.

Fabrika za proizvodstvo na lekovi

Fabrika za prerabotka na nafta

34 | О п ш т е с т в о з а V о д д е л е н и е


Sekoja od ovie stopanski dejnosti ima svoi granki. Vnimatelno razgledaj, razmisli i donesi svoi zaklu~oci za prisutnosta na nekoja od ovie stopanski granki vo tvoeto mesto na `iveewe. drvna poljodelstvo sto~arstvo gradinarstvo ovo{tarstvo lozarstvo p~elarstvo lov ribolov

prehranbena

hemiska

zanaet~ija metalna ZANAET^ISTVO ^ISTVO

INDUSTRIJA ZEMJODELSTVO TRGOVIJA

trgovec / kupuva~

pari

SOOBRA]AJ

TURIZAM I UGOSTITELSTVO

prirodni ubavini

turisti~ka agencija

turist turisti~ki rabotnik

35 | О п ш т е с т в о з а V о д д е л е н и е


Vlijanieto na prirodnite faktori vo razvitokot na stopanstvoto Vlija

Prezentiraj gi soznanijata {to gi dobi od posetata na meteorolo{kata stanica! Kakva e klimata vo tvojot kraj, a kakva vo Republika Makedonija? Koi vetrovi duvaat vo tvojot kraj, a koi vo Republika Makedonija? [to ka`aa meteorolozite za narednite denovi?

Meteorolo{ki bilten za denes ‡ ~etvrtok Skopje 8 S

Gevgelija 15 S

Berovo 4S

Klimata e va`en uslov za razvoj na mnogu stopanski dejnosti. Vo Republika Makedonija ima umereno - kontinentalna klima ‡ umereno topli leta i umereno ladni zimi. Klimata ne e ista vo site delovi od Republikata. Kolku se poblisku do more ( Gevgelija, Dojran, Strumica...) predelite imaat poblaga klima. Mestata kraj rekata Vardar imaat postudena klima, a na planinskite predeli ima planinska klima. Srednite godi{ni temperaturi opa|aat od sever kon jug. Naj~esti vetrovi vo Republika Makedonija se: Jugo, Vardarec i Severec. Vo zavisnost od klimata razvieno e i zemjodelstvoto (ramninite) i sto~arstvoto (planinite). Povolnata klima ovozmo`uva uslovi za raznovidni kulturi vo Strumi~ko ‡ radovi{kata i vo Gevgelisko‡valandovskata Кotlina. Vodata e faktor koj direktno vlijae vrz stopanstvoto.

36 | О п ш т е с т в о з а V о д д е л е н и е


Rudnoto bogatstvo  faktor tor vo razvitokot na stopanstvoto

Pronajdi sliki i napisi za rudnite bogatstva vo Republika Makedonija. Doznaj dali ima nekoj rudnik vo tvojot kraj i kakva ruda se vadi. Pobaraj zbirka na rudi od u~ili{teto i zapi{i gi: imeto na rudata, bojata, te`inata... i od kade poteknuva. Koristi ja kartata na Republika Makedonija. Rudnik za bakar-Bu~im, Radovi{ (bakarna ruda)

Vadewe na mermer Prilep

Rudnite bogatstva se faktor od koj zavisi razvojot na rudarstvoto i razvojot na industrijata. Makedonija e bogata so raznovidna ruda: jaglen (Bitolsko, Ki~evsko, Mariovsko); olovno-cinkova ruda (Osogovskite Planini); bakarna ruda (Bu~im kaj Radovi{). Vo sostavot na bakarnata ruda ima i zlato, srebro, antimon (Kavadare~ko). Vo Republika Makedonija lu|eto se zanimavaat so rudarstvo, odnosno so prerabotka na rudata ̼ te{ka industrija. Reljefot i razvitokot na stopanstvoto ПЕЛАГОНИЈА

Potseti se za reljefot na Republika Makedonija! Spored bojata na kartata pronajdi gi i ramninite! Makedonija e planinska zemja. Pogolemi planini vo isto~niot del na zemjata j se: Osogovskite Planini, Ogra`den, Male{evskite Planini i Belasica... Vo zapadniot del na tatkovinata se planinite: [ar Planina, Bistra, Korab... Lu|eto {to `iveat vo planinskite predeli se zanimavaat najmnogu so sto~arstvo i so prerabotka na meso, mleko i volna. Pome|u planinite vo Republika Makedonija ima i ramnini. Najgolemi ramnini se: Pelagonija (`itnica na Makedonija), Polog, Tikve{, Ov~e Pole, Skopska Kotlina, Gevgelisko ‡ вalandovskata Кotlina. Lu|eto {to `iveat vo ramni~arskite delovi se zanimavaat so zemjodelstvo i so prerabotka na zelen~ukovi i na ovo{ni plodovi. So prerabotka na sto~arskite i zemjodelskite proizvodi se razvivaat prehranbenata, ko`arskata i tekstilnata industrija. 37 | О п ш т е с т в о з а V о д д е л е н и е


TURIZMOT VO REPUBLIKA MAKEDONIJA

Izraboti turisti~ka ponuda! Cel na patuvaweto: Zapoznaj gi ubavinite na Makedonija Plan za poseta na: arheolo{ki nao|ali{ta, kulturno- istoriski spomenici, omenici prisustvo na nekoja kulturna manifestacija, prirodni atrakcii...

JAS GO ZAPO^NAV MOETO PATUVAWE

Gradot Ohrid e biser na Balkanot. Со својата традиционална архитектура е na листата на УНЕСКО за културното и природното наследство. Ohrid bil lulka na slovenskata pismenost. Tamu se nao|a prestolninata na makedonskiot car Samuil, rimskiot amfiteatar, crkvi i manastiri, Nacionalniot muzej, ohridskite biseri ... Ohrid ‡ Ohridsko Ezero

Mavrovo

Mavrovskoto Ezero iako ve{ta~ko, sepak pleni so svojata ubavina posebno koga se gleda od skija~kite tereni na planinata Bistra. Ezeroto nudi mnogu mo`nosti: ribolov, kampuvawe, pro{etki... Nacionalniot park Mavrovo izobiluva so retki rastitelni i `ivotinski vidovi.

Галичник so svojata автентична архитектура, so bogatoto kulturno nasledstvo, neguvawe na narodnite obi~ai - Gali~ka svadba i so `ivopisnata priroda pretstavuva туристичка атракција.

Галичка свадба

38 | О п ш т е с т в о з а V о д д е л е н и е


Ezero Matka Klisurata Matka e poznata kako klisura na peperutkite, so nad sedumdeset endemi~ni vidovi dnevni i no}ni peperutki, pove}e endemi~ni vidovi na pajaci, endemi~ni rastenija i drugo.

Kru{evo ‡ etnograd Izraboti turisti~ka karta na Republika Makedonija! Taa }e ti pomogne vo patuvaweto.

Turizam e stopanska granka {to e naso~ena kon organizirawe patuvawa vawa i pri tacija, privremeno smestuvawe. Lu|eto patuvaat za odmor, od zabava, za rehabilitacija, za poseta na kulturni i sportski nastani, prirodni atrakcii, istoriski spomenici. Vo Republika Makedonija razvieni se planinskiot, ezerskiot i re~niot turizam. Postepeno se razviva i selskiot turizam. Za mnogu doma{ni i stranski turisti interesni se i mnogubrojnite pe{teri, nacionalni parkovi, brzite planinski reki, istoriskite spomenici i arheolo{ki nao|ali{ta, prirodnite retkosti... Turizmot e va`na granka vo stopanstvoto vo na{ata zemja. Najgolemo turisti~ko podra~je e krajbre`jeto na Ohridskoto Ezero, a potoa i Prespanskoto Ezero i Dojranskoto Ezero. Od zimskite i planinskite turisti~ki centri najzna~ajni se: Popova [apka na [ar Planina, Mavrovo na Bistra, Stre`evo i Kopanki na Baba, Kru{evo na Bu{eva Planina, Berovo na Male{evskite Planini i drugi. Re~niot turizam se odviva pokraj rekite. Tamu sretnuvame sportski ribolovci... Na brzite vodi na rekata Treska se odviva kajakarskiot sport ili kajak na divi vodi. Vo Makedonija ima i pe{teri (Momi~ek ‡ Makedonski Brod...), arheolo{ki nao|ali{ta (Herakleja, Stobi, Skupi...), prirodni retkosti (Kokino...) itn.

Vo po~etokot od tebe se bara{e da sobere{ materijal za ubavite mesta vo tvoeto mesto i onie vo Republika Makedonija. Materijalot iskoristi go sega. Izraboti proekt na tema: Turisti~kite lokaliteti vo mojata tatkovina. Raboti samostojno ili vo grupa.

39 | О п ш т е с т в о з а V о д д е л е н и е


Od {to zavisi koja stopanska granka }e bide razviena vo edna zemja? Na koi stopanski granki vlijae klimata? Koi vetrovi duvaat vo Republika Makedonija? Vo koj del na dr`avata duva Vardarecot? Koi rudni bogatstva gi ima vo na{ata dr`ava? Koja industriska granka se razviva so prerabotkata na rudite? Kako vlijae reljefot na zemji{teto za razvitokot na stopanstvoto? Koi se pogolemi planini vo Makedonija? Koja stopanska granka e razviena vo planinskite predeli? Koi se pogolemi ramnini vo tatkovinata? Koi stopanski granki se razvieni vo ramni~arskite predeli? Koi industriski granki se razvivaat so prerabotka na sto~arskite i na zemjodelskite proizvodi? Kratko opi{i sè {to znae{ za turizmot. Objasni na kakvi mesta se razviva turizmot. Imenuvaj gi najpoznatite zimski sportski turisti~ki centri vo Makedonija.

40 | О п ш т е с т в о з а V о д д е л е н и е


KULTURNIOT @IVOT I INSTITUCIITE NA KULTURATA VO REPUBLIKA MAKEDONIJA

Kultura e sè {to sozdalo ~ove~koto op{testvo i {to postoi kako posledica na telesniot i umstveniot trud na lu|eto. Kulturata e slo`ena celina i se sostoi od tri me|usebno povrzani delovi: materijalna kultura

duhovna kultura nacionalna kultura

Aktivnosti: Napravete istra`uvawe, osoznajte i diskutirajte {to sè ja so~inuva kulturata kako odlika l a na ~ovekot!

Poseti ja najbliskata biblioteka vo mestoto na `iveewe i doznaj ne{to pove}e za na~inot na sobirawe, ~uvawe i izdavawe na knigite!

Biblioteka e institucija vo koja se sobiraat, sreduvaat i ~uvaat knigi {to se davaat na koristewe na ~lenovite na bibliotekata. Vo bibliotekite, osven knigi, ima vesnici, revii i drugi spisanija, a mo`at da se najdat i muzi~ki snimki, sliki, filmovi, mapi i sli~no.

Univerzitetska biblioteka Skopje

Scena od teatarska pretstava

Teatar e vid na scenska umetnost {to se zanimava so izvedba na dramski tekstovi pred publikata so pomo{ na govor, gestikulacii, muzika i sli~no. Vo teatarskata umetnost spa|aat i kuklenite pretstavi, operata i baletot.

41 | О п ш т е с т в о з а V о д д е л е н и е


Opera e muzi~ko scensko delo koe vo sebe soedinuva pove}e umetnosti: muzika, balet, vokalna izvedba i likovna umetnost preku dekor i kostimi. Balet e muzi~ko scensko delo vo koe tancot se koristi kako izrazno sredstvo i e pridru`uvan od orkestar koj izveduva klasi~na muzika. Zapoznajte se so repertoarot na najbliskiot teatar i organizirajte ajte poseta na teatarska pretstava!

Baletska izvedba vo Makedonskiot naroden teatar

Internacionalniot festival na filmska kamera „Bra}a Manaki“ se odr`uva sekoja godina vo Bitola. Festivalot e od natprevaruva~ki karakter vo oblasta na filmskata umetnost.

Kino e prostor kade {to se prika`uvaat filmovi preku proektor na filmsko platno. Kino-salite naj~esto se sli~ni na teatarskite. Kinoto mo`e da ima i pove}e sali vo koi se prika`uvaat razli~ni filmovi. Pri poseta na kulturnite ustanovi mnogu e va`no da gi po~ituva{ pravilata za ubavo odnesuvawe, da gi po~ituva{ izveduva~ite, kako i ostanatata publika, a toa zna~i da se odnesuva{ primerno. Vo Republika Makedonija tvorat istaknati dejci, kako {to se pisateli, poeti, likovni i muzi~ki umetnici, re`iseri, nau~nici. „ Охридско лето” е една од најзначајните културни манифестации во Република Македонија која достоинствено ги претставува културните вредности на нашата држава на Европа и на светот.

Zada~a: Pronajdete podatoci oci za zna~ajni li~nosti od d oblasta na literaturata i umetnosta.

„ Струшки вечери на поезијата ” претставува светски поетски собир на кој се доделува најголемото признание за поетска дејност − „Златен венец” и наградата ,,Браќа Миладиновци’’ за најдобра поетска книга од македонски автор меѓу два поетски фестивала. Stru{ki S Stru St tr ruu{k u{ {k ki ve~eri ve e~e ~eri ri na na poezijata p ez po e ijjat a a

Istra`uvajj i doznaj koi drugi kulturn Istra`uvaj I kulturni manifestacii se odr`uvaat vo Republika Makedonija!

42 | О п ш т е с т в о з а V о д д е л е н и е


RELIGIITE I VERSKITE INSTITUCII VO REPUBLIKA MAKEDONI MAKEDONIJA

Razgovor na tema - Kako moeto semejstvo gi odbele`uva golemite verski praznici? Koristej}i ja tehnikata ZSU(znam, sakam da znam, u~am) otkrij za religiite i verskite zaednici!

ZNAM ZN [ mislime [to deka znaeme za religiite i verskite zaednici?

SAKAM DA ZNAM [to sakame da nau~ime?

U^AM [to nau~ivme?

Xamija

Соборен архиепископски храм „Свети Климент Охридски“

Библија

Католичка црква

Kuran

Религија е верување во натприродни суштества кон кои верниците имаат посебни чувства, практикуваат ритуали и обреди, почитуваат одредени симболи и се организираат во религиски организации. Во Република Македонија доминираат христијанската и исламската религија. Христијанската религија е базирана врз животот, учењето и делата на Исус Христос. Во рамките на христијанството постојат православната вера, католичката вера и протестанството. Православните христијани се организирани во Македонската православна црква − Охридска архиепископија. Дел од христијанските верници се организирани во Католичка црква, Евангелско-методистичка црква и други помали верски заедници. Припадниците на исламот веруваат во Алах, а Мухамед е пророк, и се организирани во Исламска верска заедница во Република Македонија. Верски објекти се џамии и медреси. На оваа верска зедница главно $ припаѓаат верниците Албанци, Турци, Бошњаци, Роми и Македонците муслимани. Заедничко за сите религии се убедувањата за: мир, слога, љубов, да се помага на болните, слабите и сиромашните, да не се нанесува болка на луѓето околу нас.

43 | О п ш т е с т в о з а V о д д е л е н и е


Vo Republika Makedonija ima pripadnici i na evrejskata religija. Tie se organizirani vo Evrejska verska zaednica.

Evangelisko-metodisti~kata crkva

Синагога

Kako go razbira{ zborot kultura? Koi kulturni ustanovi gi ima vo tvoeto mesto? Kako treba da postapuva{ za da ima{ kvaliteten kulturen `ivot? Opi{i go tvoeto odnesuvawe pri poseta na kulturna ustanova! [to zna~i izrazot verska zaednica? Objasni go zborot religija! Koi religii se najzastapeni vo Republika Makedonija? Nabroj gi osnovnite razliki me|u hristijanskata i islamskata religija i religioznite objekti! [to pou~uvaat site religii?

Istra`uvawe Najgolemite verski praznici na vernicite vo mojot kraj.

44 | О п ш т е с т в о з а V о д д е л е н и е


PRAVA I DOL@NOSTI NA GRA\ANITE NA REPUBLIKA MAKEDONIJA Sekoj ~ovek ima svoi prava, no i dol`nosti, kon samiot sebesi, kon drugite lu|e vo zaednicata, bez razlika na uveruvawata i verata, kon Zakonite i kon Ustavot na dr`avata. ^ovekovi prava spored zakonite vo na{ata zemja, a i spored Evropskata konvencija za ~ovekovi prava se:

1. Pravo na sloboda (ako ne zgre{il po zakonot). 2. Pravo na `ivot (nikoj ne sme namerno da bide li{en od `ivot). 3. Da ne e maltretiran (nikoj ne smee da bide ma~en ili poni`uvan). 4. Pravo na sloboda i sigurnost. 5. Sekoj ima pravo na pravi~no sudewe. 6. Pravo na po~ituvawe na privaten i semen `ivot. 7. Sloboda na uverenie, sovest i religija. 8. Sloboda na izrazuvawe. 9. Pravo na brak. 10.

Pravo na lekuvawe i lekarstva.

Pravata {to saka{ da gi ima{ dozvoli da gi ima sekoj, samo taka }e bide{ sre}en!

Izraboti T ‥ tabela so pravata i so dol`nostite na gra|anite na Republika Makedonija.

45 |         V     


]E -

RAZGOVARAME

ZA:

kako go pominuva{ slobodoto vreme i so kogo; li~nost i grupa; pri~ini za egoizam; solidarnosta kako doblest na li~nosta; zo{to semejstvoto e va`en faktor za razvoj na li~nosta; pri~ini za devijantno odnesuvawe; tvoeto dobro i lo{o odnesuvawe.

-

]E

U^IME

-

ZA::

li~niot i grupniot `ivot; socijalizacija na li~nosta; solidarnost i egoizam; faktori na socijalizacija; devijacija i devijantno odnesuvawe; pravilata na odnesuvawe vo sredinata i dol`nostite; ~ovekovi prava i dol`nosti; konlikt i re{avawe na konfliktot.

-

TVOJA BIDE:

-

-

-

ZADA^A

]E

da izraboti{ plakat za egoisti~ni postapki i T- tabela la vo koja }e gi iznese{ svoite stavovi; da izraboti{ esej na tema "Grupata vo koja pripa|am"; da napi{e{ sostav na tema "Mojata solidarnost nasmea mnogu lica"; da istra`uva{ za detskata ambasada, nejzinite celi i zada~i.

46 | О п ш т е с т в о з а V о д д е л е н и е


LI^NIOT IOT I GRUPNI GRUPNIOT @IVOT Opi{i se sebe! [to najmnogu ti se dopa|a kaj sebe, a {to bi sakal/sakala daa promeni{? [to podrazbira{ pod poimott li~nost? Dali mo`e{ da `ivee{ i napreduva{ sam kako edinka?

Jas sum poseben/posebna i se razlikuvam od drugite! Imam svoi li~ni osobini, sposobnosti i karakteristiki, kako i ne{ta {to bi sakal/sakala da gi promenam..

Jas sum li~nost i se razlikuvam od drugite spored moite fizi~ki, socijalni i psihi~ki osobini!

Li~nost e zbir na site osobini (fizi~ki, psihi~ki, socijalni) koi go pravat ~ovekot poseben. Vrz formirawe na li~nosta vlijaat: nasledstvoto, sredinata, semejstvoto, u~ili{teto i grupata vrsnici.

IGRA Nekolku deca se dr`at za race i formiraat krug! Eden u~enik dobrovolno se javuva da vleze vo krugot na koj bilo na~in. No, celta e ~lenovite od krugot cvrsto da se dr`at za racete i da ne dozvolat krugot da se raskine. Ova e samo igra, no kako se ~ustvuvaa ~lenovite od krugot? Kako se ~uvstvuva{e u~enikot koj dobrovolno se prijavi za da na koj bilo na~in vleze vo krugot?

47 | О п ш т е с т в о з а V о д д е л е н и е


[TO PRETSTAVUVA GRUPATA?

Bidi del od grupata, no po~ituvaj gi svoite mo`nosti, potrebi, idei, vrednosti i `elbi!

KAKO GO MINUVA[ SLOBODNOTO VREME?

Pripa|am na odredena grupa Site nie imame potreba da pripa|ame vo grupa, da se dru`ime i da bideme zaedno so drugi lu|e. Mnogu e neprijatno ~uvstvoto koga sakame, a ne mo`eme da bideme del od grupata. Sekojdnevno na{iot `ivot go pominuvame so odredena grupa − so na{ite vrsnici, so roditelite, so prijatelite, so rodninite i sl. Vo semejstvoto, u~ili{teto, u~ili{niot dvor, ulicata, parkot i na drugi mesta go minuvame na{eto vreme. Vo grupata nie igrame, razmenuvame informacii, misli, idei, ~uvstva, poddr{ka i drugaruvame.

Vo grupata mojata li~nost mo`e da dojde do poln izraz.

Grupata me po~ituva, ceni, ohrabruva i mnogu sum posigurna vo svoeto odnesuvawe.

Grupata me {titi od nadvore{en pritisok, se ~uvstvuvam bezbedno.

48 | О п ш т е с т в о з а V о д д е л е н и е

^uvstvuvam bliskost i iskrenost od vrsnicite. Ulogite vo grupata se razli~ni.


Postojat formalni grupi. Takvi se u~ili{teto, u~ili{nite sekcii, sportskite klubovi i itn. Vo formalnite grupi e mnogu va`no da postojat odnapred opredeleni ulogi za ~lenovite vo grupata za da mo`e grupata da funkcionira i uspe{no da gi izvr{uva zada~ite. Zamislete kako bi izgledalo igraweto fudbal bez odnapred opredeleni ulogi?

Postojat i neformalni grupi. Na nekoi od niv im pripa|ame i nie samite. Kako {to e grupata vrsnici, grupata qubiteli na ist vid muzika ili hrana, grupa na postari bra}a i sestri i sli~no.

Mnogu e va`no da se po~ituvaat pravilata vo grupata. Pravilata treba da nè vodat kon celta {to sakame da ja postigneme. Za da ja postigneme celta treba da znaeme koi aktivnosti da gi prezememe. Isto taka treba da se po~ituva misleweto na sekoj ~len vo grupata i sekoj ~len da bide odgovoren za ostvaruvawe na celta.

Grupata vo koja sakam da bidam

Aktivnost: izrabotka na esej

1. [to e li~nost? 2.Koi se formalni grupi? 3.Za koi grupi velime deka se neformalni? Zo{to? 4. Koja uloga vo grupata najdobro ja ~uvstvuvate na ~asovite vo u~ili{te?

Razmisli, pobaraj literatura, konsulturaj se so povozrasnite i izraboti kratok esej spored dadenive pra{awa: Kako se sozdavaat grupite? [to e toa {to gi motivira lu|eto da se zdru`uvaat ? Na koj na~in komuniciraat lu|eto vo grupata? Kolku vidovi na grupi postojat i kakva e razlikata me|u niv? Zo{to e zna~ajna aktivnosta vo grupa?

49 | О п ш т е с т в о з а V о д д е л е н и е


SOCIJALIZACIJA IJA NA LI^NO LI^NOSTA VO GRUPATA

DEBATA: Pro~itajte gi pra{awata, diskutirajte, i zazemete svoj stav po odnos na pra{awata! [to zna~i za tebe zborot solidarnost? Dali si ti solidaren? Koga? Kako se odnesuva{ koga vo tvoeto dru{tvo ima{ drugar~e koe ne saka da spodeluva ni{to so tebe i dava otpor? Dali si se odnesuval nekoga{ taka? Zo{to? [to bi napravil koga nekoj }e pobara pomo{ od tebe? Dali sekoga{ ~eka{ da ti pobaraat pomo{ ili to~no znae{ da proceni{ koga nekoj o~ekuva tvoja poddr{ka? Objasni!

Socijalizacijata pretstavuva proces kade li~nosta go u~i i usvojuva na~inot na odnesuvawe vo op{testvoto, grupata i taka se osposobuva za `ivot vo nea. Pritoa, gi zadr`uva svoite li~ni osobini. Toa u~ewe se ostvaruva preku zaemna povrzanost pome|u ~lenovite vo edno op{testvo.Socijalizacijata op{t zapo~ zapo~nuva vo semejstvoto i se odviva vo na celiot `ivot. vo tekot te

[TO E OP[TESTVO?

Op{testvoto e organizirana zaednica na lu|e vo koja tie sozdavaat materijalni i kulturni dobra i `iveat spored opredeleni pravila.

Odnesuvaweto na li~nosta vo grupata zavisi od stepenot na socijalizacija.

Socijalizacija na li~nost vo grupa

Li~nosta vo grupa postignuva podobar uspeh. Toa e taka poradi zaedni~kite napori na ~lenovite vo grupata. Vo grupata se razviva ~uvstvoto za drugarstvo, solidarnost, prijatelstvo. Koga ~lenovite si pomagaat vo grupata stanuva zbor za solidarnost. Solidarnosta e pozitivna osobina.

50 | О п ш т е с т в о з а V о д д е л е н и е


Dokolku deteto ne e dovolno socijalizirano i gi zadovoluva samo sopstvenite potrebi i interesi, a ne gi po~ituva interesite na drugite, stanuva zbor za pojava koja se narekuva egoizam. Rabota vo grupi Razgovaraj za razli~ni postapki pri egoizam i solidarnost, st, o! a potoa izraboti plakat i prezentiraj go pred oddelenieto!

Svojot stav vo odnos na pra{aweto vnesi go vo T- tabela ! Dali go opravduvate egoizmot?

Se soglasuvam, zatoa {to...

Ne se soglasuvam, zatoa {to...

Ja sum za Jas SOLIDARNOST! S

1. [to e socijalizacija? 2. Koga zapo~nuva procesot na socijalizacija? 3. Dali ti se ~uvstvuva{ socijalizirano? Argumentiraj! 4. Koi karakteristiki gi ima nedovolno socijaliziranata li~nost? 5. Objasni go poimot solidarnost i egoizam! 6. Napravi sporedba pome|u solidarnosta i egoizmot!

Na ~asot po makedonski jazik napi{i sostav odbiraj}i i eden od slednive naslovi: Mojata solidarnost ja vrati nasmevkata na mnogu lica a Egoizmot ja uni{tuva qubovta vo mene

51 | О п ш т е с т в о з а V о д д е л е н и е


FAKTORI NA SOCIJALIZACIJATA (semejstvo, grupa vrsnici, u~ili{te, mas-mediumi)

Razmisli: Koi se faktorite na a socijalizacija?

GRUPA VRSNICI

U^ILI[TE FAKTORI NA SOCIJALIZACIJA

SEMEJSTVO

MAS-MEDIUMI

Sorabotka u~enik- nastavnikroditel

Semejstvoto e osnovata kade se formira li~nosta na deteto. Toa ima golemo zna~ewe vo izgraduvawe na zdrava i tvore~ka li~nost vo op{testvoto. Semejstvoto e prvata, najprirodnata i najneposrednata socijalna sredina vo koja li~nosta go zapo~nuva svojot `ivot i razvitok. Qubovta i sigurnosta {to decata ja dobivaat vo semejstvoto ne mo`e da ja zameni nikoj drug. ^uvstvoto za bezbednost i sigurnost {to im go dava semejstvoto na decata vlijae na nivniot pravilen razvitok. Vo onie semejstva kade {to postoi qubov, srde~nost, me|usebna ~ove~ka komunikacija, po~ituvawe, zaemno pomagawe, decata se razvivaat normalno, so ~uvstvo na bezbednost, emotivno se postabilni. Roditelot za razvojot na deteto pretstavuva model so koj toa nastojuva da se identifikuva. Mnogu e zna~aen i kulturniot ambient vo semejstvoto, kade deteto }e steknuva kulturni vrednosti (likovna umetnost, kniga, teatar, muzika itn).

52 | О п ш т е с т в о з а V о д д е л е н и е


Grupata vrsnici e neformalna grupa. Isto taka i taa e eden od faktorite na socijalizacija. Grupata vrsnici mo`e da vlijae pozitivno ili negativno vrz socijalizacijata na li~nosta so своите postapki pki i odnesuvawe.

KAKO GRUPATA VRSNICI VLIJAE POZITIVNO, A KAKO NEGATIVNO? U~ilnica U~ili{teto e institucija vo koja sekoj ~len na grupata mo`e da se doka`e sebesi kako li~nost koja ne{to zna~i pred sebesi i pred drugite. Toa e eden od faktorite na socijalizacija. Vo oddelenieto steknuvame znaewa, razvivame pozitivni naviki, po~ituvame pravila na odnesuvawe i se dru`ime. Niz procesot na obrazovanieto i vospituvaweto na u~enicite treba da se dejstvuva na gradewe pozitiven stav kon op{testvoto, u~ili{teto, roditelite i generacijata. Za podobri rezultati na oddelenieto pridonesuvame preku individualniot uspeh. U~ili{te a Mas- mediumite kako eden od faktorite za socijalizacijata na li~nosta Tehnika − bura na idei, poim mas -mediumi. Sredstvata za masovno vlijanie ili za komunikacija kako {to se: radioto, telivizijata, pe~atot so svoite razli~ni sodr`ini i metodi, imaat cel da informiraat i da vlijaat vrz odnesuvaweto na li~nosta. Isto taka, tie vlijaat vrz izgraduvaweto na stavovite, mislewata i pogledite za op{testvoto, za prirodata ili za `ivotot. 53 | О п ш т е с т в о з а V о д д е л е н и е


Treba da se ima predvid deka sredstvata za masovno informirawe vo opredeleni situacii imaat posilno vlijanie vrz formiraweto na li~nosta otkolku drugite faktori. Bidi informiran, no vnimavaj kako gi prima{ informaciite!

Dneven pe~at

MRE@A NA DISKUSIJA

Objasni go pozitivnoto vlijanie

Mas-mediumite mo`e da vlijaat pozitivno ili negativno vrz formiraweto na li~nosta.

Objasni go negativnoto o vlijanie

1. Koi mas-mediumi naj~esto gi koristi{? 2. Kolku ~esto gi koristi{ mas-mediumite? 3. Napravi anketa so 20 ispitanici ( tvoi vrsnici) na najgledani TVserii!

54 | О п ш т е с т в о з а V о д д е л е н и е


Primenete ja tehnikata KOCKA! Podelete se vo {est grupi! b j Razmislete, razgovarajte, konsultirajte se i sorabotuvajte me|u sebe vo grupata. Po~ituvajte go tu|oto mislewe, a iznesete go svoeto. Treba da iznesete {to pove}e obrazlo`enija so koi }e gi opravdate svoite!

Prva grupa: ( op{to) Faktori na socijalizacija

Petta grupa: (primeni)

Vtora grupa: (sporedi )

Kakva e ulogata na faktorite vrz razvojot na li~nosta?

Sporedi gi u~ili{teto i grupata vrsnici!

[esta grupa: (diskutiraj) Zo{to faktorite na socijalizacija se va`ni za li~nosta?

Treta grupa: (asociraj) Semejstvo-dom, toplina, qubov, tolerancija..

^etvrta grupa: (analiziraj)

Pridobivki od faktorite za socijalizacija ...

55 | О п ш т е с т в о з а V о д д е л е н и е


Rabota vo parovi U~enicite gradat svoi stavovi za prethodno gledan film. Rabota vo grupi - se delat vo tri gruppi: DA, NE, VOZDR@ANI. 2-3 para gi spodeluvaat svoite argumenti. U~enicite vnimatelno slu{aat i zazemaat eden stav (DA, NE). Dokolku ima vozdr`ani ostanuvaat vo sredinata, onie {to se opredelile za DA ostanuvaat na edna strana, a za NE na drugata strana. U~enicite od zazemenite strani so najsilni argumenti diskutiraat i za toa vreme mo`e da dojde do promena na stavovite. Po debatata sekoja grupa opredeluva po edno lice koe }e go zavr{i izlagaweto na grupata.

1. 22.. 3. 4 4. 5. 6. 7.

[to e semejstvo? Kako treba da funkcionira edno semejstvo? Koi se osnovnite faktori na socijalizacija? Kako vlijae grupata vrsnici vrz formirawe na li~nosta? Zo{to u~ili{teto e zna~aen faktor za socijalizirawe na li~nosta?? Objasni kakvo e vlijanieto na mas-mediumite vrz socijalizacijata? Koj e najva`niot faktor na socijalizacija? Zo{to?

56 | О п ш т е с т в о з а V о д д е л е н и е


DEVIJACIJA I DEVIJANTNO ODNESUVAWE UVAWE NA LI^NOSTA VO GRUPATA

Razgledaj gi vnimatelno slikite! [to zabele`uva{? Zo{to decata se vo takva polo`ba? Koja e pri~inata za toa? Dali ste bile svedoci na nekoe nasilstvo?

Devijantno odnesuvawe Vrz formiraweto na li~nosta negativno vlijanie imaat: ̼ nedovolnata roditelska qubov i pasivnoto roditelsko odnesuvawe; ̼ konfliktite me|u roditelite; ̼ pregolemata strogost kon decata ili davawe pregolema sloboda; ̼ fizi~koto maltretirawe na decata; ̼ nedovolnite semejni finansii; ̼ odvoenosta od roditelite itn. Ako preovladaat ovie negativni vlijanija, }e se javat naru{uvawa vo semejnite odnosi, a so toa semejstvoto na deteto ne }e mo`e da mu ovozmo`i toplina, harmoni~en `ivot, taka {to deteto do`ivuva traumi i pre~ki vo negoviot razvoj. Toga{ doa|a do otstapuvawe od op{testvenite i od kulturnite pravila. Ovoj proces se narekuva devijacija, a odnesuvaweto na li~nosta devijantno odnesuvawe.

57 | О п ш т е с т в о з а V о д д е л е н и е


Devijantni odnesuvawa se kriminalot i narkomanijata. Kriminalot e otstapuvawe od op{testvenite normi. Liceto koe dejstvuva sprotivno na zakonot i na Ustavot vo sopstvena korist izvr{uva kriminal.

Narkomanijata e, isto taka, devijantno odnesuvawe i taa podrazbira zemawe droga. Drogata e opasna po `ivotot na ~ovekot. Taa go uni{tuva ~ove~kiot `ivot. Narkomanijata e povrzana so kriminalot.

SPORTUVAJ I @IVEJ ZDRAVO!

STOP ZA DROGATA!

DROGATA UBIVA!

1. [to e devijacija? 2. Koja e pri~inata za devijantnoto odnesuvawe? 3. Dali znaete {to e toa SOS telefon? 4. [to bi napravil dokolku tvojot najdobar drugar devijantno se odnesuva?

Diskusija po gledan dokumentaren film - Drogata ubiva. Izraboti pano od fotografii, tekstovi i drugi ilustracii pri {to }e gi klasificira{ raznite devijantni pojavi!

58 | О п ш т е с т в о з а V о д д е л е н и е


PRAVILA NA ODNESUVAWE VO SREDINATA NATA I ISPOLNUVAWE NA DOL@NOSTITE TE

Preku metodot na dijalog razgovarajte za pravilata na odnesuvawe i nivnoto po~ituvawe. Izdvoj gi pravilata koi se sproveduvaat vo tvoeto oddelenie! Koi kazni gi primenuvate pri nepo~ituvawe na pravilata?

@ivotot vo op{testvoto e ureden spored pravila na odnesuvawe. Bez ez postoewe jasni i odnapred definirani pravila ne bi mo`ele da se izvedat mnogu aktivnosti. Pravilata ovozmo`uvaat uslovi za nepre~eno odvivawe na aktivnostite. Tie ednakvo va`at za site. e. Dokolku ne se po~ituvaat pravilata ili dojde do nivno prekr{uvawe, sleduvaat kazni. Zada~ata {to treba da se zavr{i e dol`nost. Dol`nostite treba da gi izvr{uvame, a pravilata da gi po~ituvame.

Pravila na ubavo odnesuvawe vo op{testvenata sredina

Sekoga{ bidi nasmean, qubezen,odgovoren, sovesen, dobronameren!

Bidi vnimatelen sogovornik!

Pomagaj im na starite i na bolnite lu|e.Ne navreduvaj nikogo!

Odr`uvaj ja higienata vo u~ilnicata i ~uvaj go inventarot!

Ne docni! Navreme doa|aj vo u~ili{te!

Bidi veren drugar i dobar prijatel!

Bidi odgovoren, vnimatelen i aktiven! Bidi toleranten!

Ne frlaj otpadoci! Ne gi kr{i drvcata! Odr`uvaj go zeleniloto!

59 | О п ш т е с т в о з а V о д д е л е н и е


i) Dol`nosti (razmisli i prodol`i) Postapuvaj spored pravilata na `iveewe vo u~ili{te, doma, vo igrata. ^uvaj ja `ivotnata sredina i okolinata vo koja `ivee{.

Po~ituvaj gi razlikite na drugite. Sakaj ja i po~ituvaj ja svojata tatkovina.

1. Kako e ureden `ivotot vo op{testvoto? 2. [to ovozmo`uvaat pravilata? 3. [to se toa kazni i koga gi primenuvate? 4. Dokolku vo va{ata u~ilnica nema pravila za ubavo odnesuvawe, site zaedno (u~enicite) formulirajte gi i dogovorete se za sankciite za nivno nepo~ituvawe.

60 | О п ш т е с т в о з а V о д д е л е н и е


KONFLIKTOT I NEGOVOTO RE[AVAWE Izraboti T tabela za … Razgovar za tvoeto dobro i za tvoeto lo{o Razgovaraj odnesuvawe. odnesuvaw Bura na idei: Razgledaj gi vnimatelno slikite i razgovaraj na {to tи asociraat. Koj zbor ve asocira na konflikt?

Moeto dobro odnesuvawe

Moeto lo{o odnesuvawe

Raspravija so mo`ni posledici

Zborot konflikt ozna~uva sudir, raspravija, borba, primena na sila i nasilstvo. Da se `ivee vo op{testvenata sredina zna~i sekojdnevno da se komunicira so lu|e koi imaat razli~ni karakteri. Za da ima konflikt potrebni se minimum dvajca. I dvete strani so svoeto odnesuvawe vlijaat vrz konfliktnata situacija so svoite sprotivstaveni mislewa, obvinuvawa, navreduvawa, zakani. Dokolku ne se razre{i konfliktot, se naru{uvaat dobrite Verbalen konflikt odnosi me|u lu|eto. Site nie imame razli~ni idei, mo`nosti, `elbi i potrebi (od sigurnost, od qubov i prijatelstvo, od po~ituvawe, potreba za hrana, za samodoka`uvawe i mnogu drugi potrebi). Koga ni se zadovoleni potrebite, nie se ~uvstvuvame sre}ni i zadovolni. Spre~uvaweto na ostvaruvawe na potrebite doveduva do konflikt. Postoi verbalen konflikt i konflikt so primena na sila i nasilstvo.

61 | О п ш т е с т в о з а V о д д е л е н и е


Napravete simulacija na konfliktot preku igrawe na ulogi, kako i negovo razre{uvawe. Prva grupa: Kako }e reagira{ ako nekoj namerno te udri? Ako dojde do konflikt, kako bi go re{il? Vtora grupa: U~enicite imaat zada~a preku dopir na predmetot, bez da go vidat, da go opi{at i da ka`at za koj predmet se raboti. Dokolku ima sprotistaveni mislewa, kako bi go re{ile konfliktot?

Metodi na razre{uvawe na konflikti

Eden od na~inite za razre{uvawe na konfliktot e pomiruvaweto. Ako konfliktot bide re{en vo celost, pomiruvaweto }e bide uspe{no. Konfliktite se postojano okolu nas i nie vo sekojdnevniot `ivot ne mo`eme da gi izbegneme. No zatoa treba da bideme pred sè tolerantni, popustlivi, da nau~ime da se spravuvame so konfliktite i da te`neeme kon nivno re{avawe, sekoga{ preku razgovor. Tolerancija zna~i trpelivost, po~ituvawe na razli~nostite kaj lu|eto, po~ituvawe na lu|eto.

1. [to e toa konflikt?

2. Koga imame konflikt?

Podaj raka za da go izbegne{ konfliktot

3. Kakov mo`e da bide konfliktot? 4. Nabroj gi metodite za razre{uvawe na konfliktite i objasni gi! 5. Koj metod za tebe e najprifatliv? Zo{to?

Na ~asot po makedonski jazik napi{i kratok sostav ostav za nastanuvawe konflikt koga ne e zadovolena nekoja potreba. b Pritoa daj tvoe re{enie za konfliktot.

62 | О п ш т е с т в о з а V о д д е л е н и е


PRAVATA NA DECATA KAKO ^OVEKOVI PRAVA 1. Potseti se za tvoite prava i dol`nosti. 2. Popolni ja prizmata so klu~en termin ~ovekovi prava i pravo na sloboda i sigurnost.

^OVEKOVI PRAVA

Razgovaraj za tvoite vrednosti. Na list hartija napi{i gi osobinite (i karakternite i fizi~kite) koi te pravat da bide{ porazli~en od tvoeto drugar~e.

63 | О п ш т е с т в о з а V о д д е л е н и е


Odnosite pome|u lu|eto vo edno op{testvo se ureduvaat so odredeni prava. Lu|eto me|u sebe se razlikuvaat po: bojata na ko`ata, rodot, religiskata i etni~kata pripadnost, jazikot na koj zboruvaat, bogatstvoto, obrazovanieto i drugo. Razlikite ne smeat da bidat pri~ina za da ne se dru`ime. Sekoja individua ima svoja vrednost. Vrednostite na site lu|e treba da se po~ituvaat. Site lu|e treba da bidat ramnopravni me|u sebe. Ne treba da postoi diskriminacija poradi bojata na ko`ata, rodot, religiskata ili etni~kata pripadnost. Ednakvosta (ramnopravnosta ) se gleda vo ednakvite prava za site lu|e. No ednakvosta ne mo`e da se odvoi od slobodata. Slobodata zna~i ednakvo pravo za sekogo pred zakonot. ^ovekovite prava se univerzalni i im pripa|aat na site lu|e vo svetot. Univerzalnata deklaracija za pravata na ~ovekot e usvoena na Generalnoto sobranie na Obedinetite nacii vo Pariz, na 10 dekemvri 1948 godina. Za najzna~ajni ~ovekovi prava se smetaat slednive:

Pravo na rabota i za{tita od nevrabotenost

Pravo na `ivot

Sloboda na: veroispoved, mislewe i izrazuvawe

Pravo na obrazovanie

Izbira~ko pravo

Pravo na dr`avjanstvo

UNICEF e organizacija pri Obedinetite nacii koja se gri`i za ~uvawe, za{tita i napredok na detskiot `ivot.

64 | О п ш т е с т в о з а V о д д е л е н и е


Rabota vo grupi : Sekoja grupa dobiva list hartija na koj e napi{ano nekoe pravo ili pak samite izbiraat za koe pravo }e razgovaraat od Konvencijata za to kako i pravata na decata. Grupata ima zada~a da porazgovara za pravoto vi i za na~inot na negovoto prekr{uvawe. Grupata mo`e da podgotvi situacija vo koja }e odglumi.

Trgnuvaj}i od Univerzalnata deklaracija za pravata na ~ovekot, i decata gi u`ivaat site prava. Decata imaat svoi prava i odgovornosti, a tie se utvrdeni so Konvencijata za pravata na deteto koja ednoglasno e usvoena od Generalnoto sobranie na Obedinetite nacii vo 1989 godina. Republika Makedonija ovaa Konvencija ja potpi{a vo 1993 godina. Toa zna~i deka Vladata treba da se potrudi sekoe dete vo Makedonija da gi ima pravata zapi{ani vo Konvencijata. U~ili{teto treba da bide mesto kade {to decata }e u~at za svoite prava i kade {to se o~ekuva nivnite prava da bidat za{titeni. Prava i dol`nosti na decata (razmisli i prodol`i) Prava na decata

Obvrski na decata

Redovno odewe na u~ili{te.

Decata imaat pravo na obrazovanie.

Po~ituvawe na svoite roditeli.

Sekoe dete ima pravo da `ivee i da se razviva slobodno, bez nasilstvo.

Gri`i se za svoeto zdravje.

Sekoe dete ima pravo da zboruva na svojot jazik i da si ima svoja kultura.

65 | О п ш т е с т в о з а V о д д е л е н и е


Po~ituvaj go tu|oto mislewe.

Decata imaat pravo da `iveat vo mir i sloboda.

^uvaj ja i ne ja zagaduvaj `ivotnata sredina.

Nikoj nema pravo da gi navreduva decata.

Ne gi diskriminiraj lu|eto okolu tebe.

Deteto ima pravo na privatnost.

1.[to se toa prava? 2.Objasni ja ednakvosta i ramnopravnosta vo ~ovekovite prava. 3.Zo{to velime deka Deklaracijata za ~ovekovi prava e univerzalna?

Podelete se vo grupi i istra`uvajte koi se celite i P zada~ite na detskite ambasadi. Koja e prvata detska za am ambasada? Koj drug se gri`i za za{titata na pravata na decata? 6666 | О п ш т е с т в о з а V о д д е л е н и е


FAKTORI NA SOCIJALIZACIJA

DEVIJANTNO ODNESUVAWE

SOCIJALIZACIJA

DETSKI PRAVA DOL@NOSTI

LI^N LI^NOSTA ^N ^N ^NOSTA VO GRUPATA I OP[TESTVOTO PRAVILA NA ODNESUVAWE

KONFLIKTI

67 | О п ш т е с т в о з а V о д д е л е н и е


SE IMAAT

ZA VO

1. Za koja li~nost velime deka e socijalizirana? Objasni! 2. Koja e pri~inata za devijantnoto odnesuvawe? 3. Dali si go upotrebil dosega SOS telefonot? Zo{to?

4. Nabroj gi detskite prava i obvrski! 5. [to bi napravil dokolku tvojot najdobar drugar/ka se najde vo konfliktna situacija?

JAVAT SEKOJ

I DA RABOTEN

ZBORUVAAT ZA PROBLEMITE DEN OD 8.00 DO 20.00 ^ASOT.

KOI

GI

0800 1 2222 - BESPLATEN SOS TELEFONSKI BROJ DECA I MLADI PRI PRVATA DETSKA AMBASADA SVETOT ME\A[I. DECATA I MLADITE MO@AT DA

KLU^NI ZBOROVI DEVIJACIJA ALKOHOLIZAM NARKOMANIJA KONFLIKT

68 | О п ш т е с т в о з а V о д д е л е н и е


]E -

RAZGOVARAME

]E

ZA:

na{ite rodnini i prijateli koi `iveat vo stranstvo; pri~inite za iseluvawe od na{ata zemja; zo{to e zna~ajno ~lenstvoto vo Evropskata Unija; потенцијалните извори на енергија.

-

-

-

TVOJA -

-

ZADA^A

]E

U^IME

ZA:

Kulturnoto nasledstvo na prostorite na Republika Makedonija spomenici na kulturata; iseleni{tvo od Republika Makedonija vo svetot i pri~ini za iseluvawe; strancite vo Republika Makedonija; Evropska Unija; Evropska integracija; globalizacijata i problemite vo globalniot svet; energija i alternativni mo`nosti; globalniot svet i soobra}ajot.

BIDE:

da poseti{ arheolo{ko nao|ali{te; da istra`uva{ za kulturnoto nasledstvo na Makedonija; da izraboti{ izve{taj za spomenicite na kulturata; da izraboti{ proekt na tema "Mojata sredba so eden stranec"; da napi{e{ pismen sostav na tema "Eden iselenik raska`uva"; istra`uvaj vo uloga na novinar za strancite vo Republika Makedonija i pri~inite za nivniot prestoj; da izraboti{ hronolo{ka lenta na Evropskata Unija; da izraboti{ dnevnik so dvoen zapis za problemite vo globalniot svet.

69 | О п ш т е с т в о з а V о д д е л е н и е


KULTURNOTO NASLEDSTVO NA TLOTO ONIJA NA REPUBLIKA MAKEDONIJA

Razg Razgledaj gi vnimatelno fotografiite! Koi objekti gi prepozna? Si posetil li nekoj od niv? Nabroj drugi gradbi od minatoto {to gi znae{!

SKOPSKO KALE

SKOPSKA STARA ^AR[IJA

[ARENATA A XAMIJA

SAMUILOVA TVRDINA

GALI^NIK

OHRID

Makedonija ima bogato kulturno i istorisko minato. Sekoja naselba, sekoj grad se gordee so svoeto minato. Lu|eto so golemo zadovolstvo i interes gi prou~uvaat ostatocite od minatoto. Pronajdeni se mnogu arheolo{ki nao|ali{ta i ostatoci od stari gradbi, crkvi, manastiri, xamii, freski. Tie zboruvaat za golemoto kulturno nasledstvo na Republika Makedonija.

70 | О п ш т е с т в о з а V о д д е л е н и е


КУЛТУРНО НАСЛЕДСТВО

СТАРИ ГРАДБИ АРХИТЕКТУРА

АРХЕОЛОШКИ НАОЃАЛИШТА

МАНАСТИРИ, ЦРКВИ, ЏАМИИ

ФРЕСКОСЛИКАРСТВО, ИКОНОПИС, КОПАНИЧАРСТВО

Mnogu gradbi od minatoto se uni{teni od zemjotresi, od poplavi ili od po`ari, no i so razurnuvawa od osvojuva~ki vojni. Denes mnogu od tie gradbi od minatoto lu|eto gi restavriraat (popravaat) za da izgledaat kako nekoga{. Arheologija e nauka koja se zanimava so iskopuvawe i prou~uvawe na predmetite na starite kulturi. Arheologot e nau~nik koj go istra`uva `ivotot na lu|eto koi `iveele vo minatoto mina i objektite {to tie gi ostavile zad sebe.

So n nastavnikot posetete arheolo{ko nao|ali{te. Izraboti pismen sostav (izve{taj) za posetata! Izr

Dolgotrajno istra`uvawe: Pribiraj osnovni podatoci ‡ fotografii za kulturnoto nasledstvo na Makedonija.

71 | О п ш т е с т в о з а V о д д е л е н и е


Svedo{tva na materijalnata kultura se otkrienite arheolo{ki nao|ali{ta na teritorijata na na{ata zemja. Zna~ajni ostatoci se iskopani vo Pelagonija, Trebeni{te ̼ Ohridsko, Maxari ̼ Skopsko, Tarinci ̼ [tipsko, i na mnogu drugi mesta {irum na{ata zemja. Brojni praistoriski predmeti od keramika i alatki od kamen se nao|aat vo muzeite na Makedonija. [irum celata teritorija pronajdeni se ostatoci {to datiraat od anti~kiot period. Osobeno zna~ajni od ova vreme se gradovite, so mozaicite i skulpturite: vo blizinata na Bitola ‡ Herakleja, Stobi vo blizina na Demir Kapija, Lihnidos ̼ Ohrid, Skupi ̼ Skopje i drugi.

Heraklejski mozaici

Kokino se nao|a vo blizina na Kumanovo i e najstarata opservatorija na Balkanot.

So~uvani do dene{en den se tvrdinite: Skopskoto Kale, Samuilovata tvrdina vo Ohrid, Markovite Kuli vo Prilep.

Posebno obele`je pretstavuva starogradskata arhitektura, koja mo`e da se do`ivee vo starite delovi na Ohrid, vo Kru{evo i vo Starata skopska ~ar{ija.

72 | О п ш т е с т в о з а V о д д е л е н и е


Spomenici na kulturata turata {to se nao|a vo tvoeto Soberi osnovni podatoci za nekoj spomenik na kulturata mesto na `iveewe. Izraboti izve{taj po sledniot plan: 1. Koga e sozdaden? 2. Koj go izgradil? 3. Za {to se koristel vo minatoto? 4. Kakva e negovata namena denes?

MOST KRATOVO ARAB BATI BABA TE]E ‡T TETOVO

MUZEJ NA GRAD OHRID

SVETI \OR\ \IJA ‡[TIPSKO KAMENIOT MOST ‡SKOPJE

SVETI PANTELEJMON NEREZI/ SKOPJE

73 | О п ш т е с т в о з а V о д д е л е н и е


Kulturnoto nasledstvo vo Republika Makedonija e izvonredno bogato so golem broj stari gradbi. Vo nasledstvo od hristijanstvoto ni ostanale crkvi i manastiri, vo ~ija izgradba u~estvuvale vrvni majstori. Tie so svojata majstorska ve{tina sozdale prekrasni dela vo vnatre{nosta na crkvite i manastirite. Freskoslikarstvoto (yidno slikarstvo) e eden od najubavite delovi na vizantiskata umetnost. Freskoslikarite, zografite, pod vlijanie na hristijanskata kultura, sozdavale freski i `ivopisi so ogromna umetni~ka vrednost.

Freskopis ̼ Lesnovski manastiр

Oplakuvaweto na Hristos

Sv. Bogorodica - ikona

Kopani~arstvo (rezbarska umetnost) ̼ kopani~arite, so dleto, od drvoto sozdavale rasko{ni ikonostasi, koi i denes krasat nekoi od makedonskite cr crkvi.

Sv.S Sv .Spa pass – ko kole lekt ktiv iven en a avt vtop opor ortr tret et Sv.Spas kolektiven avtoportret

B igor ig i orsk ski i dr drvo vore rezz – Sv. Sv Jovan Jova Jo van n Bigorski Bigo Bi gors rski ki Bigorski drvorez

74 | О п ш т е с т в о з а V о д д е л е н и е


Na{e kulturno bogatstvo se i `ivopisnite narodni nosii, vezovi, nakitot, ubavite narodni pesni i ora, obi~aite, praznicite, narodnite veruvawa i drugo. Naroden vez

Narodna nosija

Narodna nosija

Ohridski biseri

Isto taka i islamot ima silno vlijanie vrz kulturnoto nasledstvo, osobeno vo arhitekturata preku verskite objekti ̼ xamii, anovi (preno}i{ta), amami (bawi), saat kuli, mostovi.

75 | О п ш т е с т в о з а V о д д е л е н и е


Makedonija Ěź multikulturna riznica

MULTIKULTURA Ěź KULTURNA RAZLI^NOST; POSTOEWE NA POVE]E KULTURI.

Od sobranite materijali od istra`uvaweto, na ~asot po likovno obrazovanie, izrabotete pano na tema: “Makedonija Ěź multikulturna riznicaâ€?!

Niz vekovite se razvivale mnogu zanaeti, nekoi od niv do sovr{enstvo: filigranstvo, grn~arstvo; tuka se vbrojuvaat i kazanxiite, opin~arite, bojaxiite itn. Dokolku vo tvoeto mesto na `iveewe ima nekoja zanaet~iska rabotilnica, poseti ja. Izraboti vremenska lenta na taa zanaet~iska rabotilnica. Folklorot preku pesnite ja opeva sudbinata na narodot {to `iveel vo Makedonija. Dali znae{ nekoja narodna pesna? Koi se karakteristi~ni narodni instrumenti? Napravi sporedba ‥ sli~nosti i razliki me|u makedonskiot naroden melos so narodniot melos na drugite etni~ki zaednici. Obi~aite, narodnite nosii se zna~aen del od kulturata na makedonskiot narod. Za~uvanite pisma i rakopisi, pi{uvani na naroden jazik, so kirilsko pismo, govorat za makedonskiot jazik, iskonski   svoeto postoewe. Isto taka i pripadnicite na etni~kite zaednici imaat svoe pismo. Na primer, na 22 noemvri 1908 godina vo Bitola e sozdadena albanskata azbuka. Istra`uvaj: od koga poteknuva pismoto na drugite etni~ki zaednici vo Republika Makedonija! Opi{i gi obi~aite na verskiot praznik {to go proslavuva{ vo tvojot dom! Mestopolo`bata na Republika Makedonija i vlijanieto, osobeno na religiite, a najmnogu na hristijanstvoto i na islamot, pridonesle taa da bide multikulturna zaednica. Brojnite gradbi i spomenici od minatoto zboruvaat deka na nejzinata teritorija se isprepletuvale pove}e kulturi. Razmisli! Kako treba da go neguvame kulturnoto nasledstvo? Ohrid, drevniot Lihnidos, prepoln so tragi od vremeto, e pod za{tita na UNESKO .

76 |         V     


NE[TO NEZADOL@ITELNO, NO KORISNO O Osnovni podatoci Sekoj narod saka da go so~uva svoeto nacionalno bogatstvo, odnosno, bogatstvoto na svoeto minato. Kade i kako bi go so~uval nacionalnoto bogatstvo dokolku ne bi postoele muzeite? Muzeite se institucii vo koi se pribira, se ~uva i prezentira kulturnoistoriskoto nasledstvo na Makedonija, od praistorijata, pa do denes. Pove}e gradovi vo Makedonija imaat svoi muzei. Vo niv se ~uvaat eksponati od predmeti, dokumenti, fotografii, knigi i dr. Lu|eto ( posetitelite) gi posetuvaat muzeite na brojnite prireduvani izlo`bi kade mo`at da go po~uvstvuvaat duhot na minatoto i barem za moment da otkradnat eden mig od istorijata koja ja sozdavale minatite generacii. Osnovna zada~a na muzejot e muzejskata dejnost istra`uvawe, pribirawe, sreduvawe, za{tita i ~uvawe na muzejskiot materijal. Vo muzeite rabotat stru~ni lica ‡ kustosi, koi gi imaat site informacii, pa mo`at da ti objasnat za sè {to te interesira vo vrska so nekoj star predmet, dokument, fotografija, rakopis.

MUZEJ NA GRAD SKOPJE Muzejot na grad Skopje e osnovan vo 1949 godina. Od 1970 godina se smestuva vo adaptiraniot del na starata `elezni~ka stanica. Od toga{ do denes, muzejot ja povrzuva dejnosta na umetnosta vo gradot Skopje.

DOZNAJ POVE]E!

www.muzejbt.org.mk www.museumstruga.mk

77 | О п ш т е с т в о з а V о д д е л е н и е


Istra`uvaj ! Ako vo tvoeto mesto na `iveewe ima muzej / muzei, poseti go /gi. Razgovaraj so vrabotenite i vodi bele{ki. Steknatite soznanija zapi{i gi vo tvojot dnevnik ̼ Eksponati od moeto minato. Ako vo tvoeto u~ili{te se organizira NAU^NA EKSKURZIJA niz na{ata tatkovina, poseti gi muzeite vo: isto~na Makedonija ‡Zavod i Muzej vo Strumica, Narodniot muzej vo Gevgelija; zapadna Makedonija ‡ Prirodonau~niot muzej vo Struga. ‡ Poseti go Muzejot na grad Skopje. Za kulturnoto nasledstvo na na{ata zemja se gri`i Ministerstvoto za kultura na Republika Makedonija. ija.

x

[to go so~inuva kulturnoto nasledstvo na eden narod?

x

Koja e najstarata opservatorija na Balkanot?

x

Koi arheolo{ki nao|ali{ta vo Republika Makedonija gi znae{?

x

Kade se nao|aat najpoznatite mozaici od anti~kiot period?

x

Koi tvrdini se so~uvani do denes?

x

Starogradskata arhitektura e obele`je na koi gradovi?

x

Nabroj crkvi ili manastiri zna~ajni po starite freski i rezbi? x

Preku koi objekti se gleda vlijanieto na islamot? Nabroj gi!

x

Koi objekti se obele`ja na glavniot grad na Republika Makedonija?

x

Koi stari zanaeti gi znae{?

x

Pod ~ija za{tita e gradot Ohrid?

x

Kakvi institucii se muzeite?

x

[to e del od sovremenoto kulturno nasledstvo na Republika Makedonija?

x

Zo{to Makedonija e multikulturna riznica?

78 | О п ш т е с т в о з а V о д д е л е н и е


ISELENI[TVOTO OD REPUBLIKA MAKEDONIJA VO SVETOT

Vnimatelno pro~itaj go tekstot ( razgovorot na trite deca). Iznesi svoe mislewe. Sekoj od nas ima svoi bliski ili podale~ni rodnini i prijateli koi se iselile od na{ata dr`ava i `iveat vo druga dr`ava, nadvor od granicite na Makedonija. Razgovaraj, spodeluvaj! Jas sum od Makedonija, no `iveam so moite roditeli vo Avstralija. Jas sum od Makedonija, no `iveam so moite roditeli vo Francija.

Jas sum od Makedonija, no `iveam so moite roditeli vo [vajcarija.

Kolku godini `iveete vo Avstralija?

Baba mi i dedo mi po poteklo se od Makedonija. Za vreme na balkanskite vojni se iselile od Makedonija vo Pariz, Francija. A jas sum rodena vo Pariz i `iveam vo Francija. No, mojata tatkovina ne ja zaboravam.

Jas sum roden vo Makedonija, vo Gostivar. Moite roditeli ne bea vraboteni. Uslovite za `ivot bea mnogu te{ki. Seto toa jas ne go razbirav, za{to bev mnogu mal. Prvo zamina mojot tatko, a potoa zaminavme majka mi, sestra mi i jas.

79 |         V     


Makedonija ima dolgo istorisko minato. Naselenieto vo Makedonija niz istorijata postojano se razmestuvalo. Istra`uvaj! Pri~ini za iseluvawe na naselenieto od Makedonija.

DEBATIRAJ ‡ DA ILI NE TEMA: PODOBRI MO@NOSTI ZA @IVOT NADVOR OD GRANICITE NA MAKEDONIJA Podelete se vo dve grupi. Prvata grupa neka gi nabrojuva site pri~ini za DA, a drugata grupa za NE. Debatirajte, po~ituvaj}i go tu|oto, a iznesuvaj}i go svoeto mislewe. Treba da iznesete {to pove}e obrazlo`enija so koi }e gi opravdate svoite stavovi.

Migracija pretstavuva iseluvawe (emigracija) na naselenieto od edno mesto i doseluvawe (imigracija) na drugo mesto na `iveewe. Naselenieto vo Makedonija naj~esto migrira od: ̼ socijalni pri~ini ‡ vo potraga po podobri uslovi za `iveewe; ̼ politi~ki pri~ini ‡ prisilni; ̼ verski pri~ini. Spored toa kade se odvivaat, migraciite se delat na vnatre{ni i nadvore{ni. Vnatre{ni migracii ‡ preselbi na naselenieto od edno vo drugo mesto, vo granicite na na{ata zemja. Kako del od vnatre{nite migracii postojat dnevni i sezonski dvi`ewa. Koj u~estvuva vo tie dvi`ewa? Nadvore{na migracija ‡ doseluvaweto vo tu|a zemja, odnosno iseluvaweto od svojata zemja. Iselenicite so svojata zemja se vo postojana vrska preku: Agencijata za iseleni{tvo, ambasadite na Republika Makedonija, konzulatite, Maticata na iselenici od Makedonija.

80 | О п ш т е с т в о з а V о д д е л е н и е


selo ̼

grad

Tie se organiziraat vo iseleni~ki organizacii: zacii:: kulturno umetni~ki dru{tva, klubovi, sportski manifestacii, asocijacii, u~ili{ta, pe~ateni mediumi, crkovni op{tini, televizija, radio... Iselenicite od Makedonija go neguvaat svojot maj~in jazik, obi~aite i tradicijata na svojata zemja i na svojot narod. Istovremeno, iselenicite se aktivno vklu~eni vo afirmirawe na Makedonija vo svetot.

Obedineta makedonska dijaspora ili OMD e me|unarodna organizacija osnovana vo 2004 godina, so sedi{te vo Va{ington, SAD, koja se gri`i za interesite i potrebite na makedonskite zaednici {irum svetot. Razgledaj ja slikata! Evropa Amerika Kanada

Avstralija

Diskutiraj! 9 Vo koi zemji ima najmnogu iselenici od Makedonija? en iselenik Na ~asot po makedonski jazik izraboti pismen sostav na tema: Eden raska`uva...

81 | О п ш т е с т в о з а V о д д е л е н и е


STRANCITE VO REPUBLIKA MAKEDONIJA Koi se nivnite vpe~atoci od na{ata zemja? Pro{irete gi znaewata i steknete se so soznanija za strancite vo Republika Makedonija! Vo uloga na novinar-istra`uva~ doznaj: (Prethodno podgotvi lista so pra{awa. Pra{awata треба da bidat konkretni, kratki i jasni. Pomogni mu na ovoj mlad novinar-istra`uva~ da ja sostavi listata so pra{awa.)

Kolku vreme i zo{to prestojuvaat vo Makedonija?

Koja e nivnata zemja?

Stranec е lice koe ne e dr`avjanin na Republika Makedonija ili li~nost koja se nao|a na teritorijata na edna dr`ava, a poseduva dr`avjanstvo na druga dr`ava. Stranstvo e sè {to e nadvor od granicite na dr`avata vo koja `iveeme, odnosno pod stranstvo se podrazbiraat site drugi dr`avi. Vo Republika Makedonija prestojuvaat stranci od pove}e dr`avi, najmnogu od sosednite. No, ima i stranci od celiot svet. Pri~inite za nivniot prestoj se najrazli~ni: ‡ turizmot (na{ata dr`ava ja posetuvaat mnogu turisti); ‡ diplomatsko - konzularnite pretstavni{tva na stranski dr`avi vo Republika Makedonija; ‡ slu`benite misii za svojata Vlada ili za Me|unarodnata organizacija; ‡ vrabotuvawe, {koluvawe, specijalizacija, nau~no istra`uvawe ili vr{ewe na odredena profesionalna dejnost; ‡ kongresi, seminari i drugi manifestacii; ‡ politi~ki, nau~ni, kulturni, sportski ili verski nastani; ‡ medicinski pregledi; ‡ stranski investicii i dr. Kulturni znamenitosti Strancite vo Republika u Nacionalni jadewa poznaat so Makedonija sakaat da se zapoznaat Obi~ai radicijata, kulturnoto nasledstvo, tradicijata, ewa. obi~aite i nacionalnite jadewa. Zo{to?

Kako dobri doma}ini razmislete: lete: kako i na koj na~in }e mu ja pretstavite etstavite svojata zemja na eden stranec?

82 | О п ш т е с т в о з а V о д д е л е н и е


So va{iot nastavnik podgotvete se za proektna nastava! Izrabotete istra`uva~ki proekt na tema:

Ne go zaboravajte krugot na pravila! Diskutirajte i osoznajte gi fazite na proektot! Iskoristete gi prethodnite znaewa, iskustva, no i `elbata za nivno pro{iruvawe! Da doznaeme za strancite vo Republika Makedonija! Kako }e go napravime toa?

So prezentacija, na javen ~as!

[to sakame da doznaeme?

83 | О п ш т е с т в о з а V о д д е л е н и е


Formirajte timovi i opredelete gi zada~ite! Opredelete go vremeto potrebno za podgotovka! Istra`uvajte! Posetete institucii i poedinci (li~nosti)! Napravete izbor na materijali i informacii: ̼ tekstovi od vesnici, internet, mediumi; ̼ sliki, fotografii; ̼ napravete intervju, razgovor so stranec; vo zavisnost od mo`nostite, toa napravete go li~no ili koristete telefon, meil; ̼ li~ni soznanija i soznanija od vozrasnite. Sostavete pra{awa! Svoite vpe~atoci i zaklu~oci od istra`uvaweto ubavo podgotvete gi za prezentacija! So nastavnikot i celiot proekten tim napravete me|usebna procena na site materijali!

x x x x x x

[to e migracija? Kakvi migracii ima? Nabroj nekolku pri~ini za migrirawe! Vo koi zemji ima najmnogu iselenici od Makedonija? Kako se organizirani iselenicite vo zemjite vo koi{to prestojuvaat? Preku koi institucii iselenicite odr`uvaat vrska so tatkovinata? x x x x

[to e stranstvo? Za koja li~nost velime deka e stranec? Nabroj nekolku stranski ambasadi vo Republika Makedonija. [to najmnogu gi voodu{evuva strancite vo na{ata zemja?

84 | О п ш т е с т в о з а V о д д е л е н и е


REPUBLIKA MAKEDONIJA I EVROPSKATA INTEGRACIJA Na ilustracijata e prika`an eden od sedumte kontinenti na Zemjata. Otkrij koj e toj! Koi dr`avi go so~inuvaat? Dali znae{ kolkav e nivniot broj? Koja e najgolema dr`ava, a koja e najmala? Koi jazici se govorat?

Evropa e kontinent so mnogu zemji, od najmali do najgolemi. mi i. Najgolema dr`ava e Ruskata Federacija, a najmalata e Vatikan. Se govorat mnogu jazici.

85 | О п ш т е с т в о з а V о д д е л е н и е


[to pretstavuva Evropskata Unija?

Op{ti podatoci Evropskata Unija e me|uvladina i nadnacionalna zaednica na demokratski zemji-~lenki. Evropskata Unija ja so~inuvaat dvaeset i sedum evropski zemji, no taa e otvorena za pro{iruvawe so novi dr`avi.

Evropskata Unija, pod ova ime, e osnovana vo 1993 godina, so Dogovorot od Mahstrit, koj bil potpi{an vo 1991 godina. Idei za obedineta Evropa odamna postoele. Istorijata na kontinentot bele`i postojani obidi za zdru`uvawe na razli~nite evropski narodi. No, razlikite {to postoele me|u dr`avite i narodite vo Evropa predizvikuvale napnatost, vojni, sudiri. Katastrofata od dvete svetski vojni, `elbata da ne se povtori u`asot i `elbata Evropa da se obnovi, se dvi`e~ka sila za formirawe na zaednicata. Vo 1951 godina {est zemji od Evropa: Belgija, toga{na Zapadna Germanija, Luksemburg, Francija, Italija i Holandija go obedinile proizvodstvoto na jaglen i ~elik i ja sozdale Evropskata zaednica za jaglen i ~elik. So potpi{uvawe na Rimskiot dogovor vo 1957 godina, Zaednicata za jaglen i ~elik prerasnuva vo Evropsko-ekonomska zaednica. Ottoga{ Evropskata zaednica se pro{iruva so novi dr`avi-~lenki. Evropskata Unija so svoeto sozdavawe ovozmo`i slobodno dvi`ewe na stokite, uslugite, kapitalot, a so dogovorot vo [engen i slobodno dvi`ewe na lu|eto.

Viktor Igo prv dal ideja za mirno irno obedinuvawe na evropskite dr`avi, vi, preku sorabotka i ednakvost kvost na ~lenkite.

̼ Doznajte gi imiwata na zemjite ~lenki na Evropskata Unija, kako i na zemjite kandidati za vlez vo Unijata! ̼ Na ~asot po likovno obrazovanie izrabotete aplikacii so znamiwata na zemjite! ̼ Izrabotete plakat so tabelaren prikaz ( vremenska lenta)!

86 | О п ш т е с т в о з а V о д д е л е н и е


Simboli na Evropskata Уnija

Razgledaj gi simbolite na Evropskata Unija i istra`uvaj koi se nivnite glavni karakteristiki!

Oda na radosta Radost bistra ubos ~ista ~i isstta a }erko od Elizija ja Opivna si mo} {to pliskaa zanes i poezija tvojte sni{ta spokoj {irat krotuv va zloto {to go skrotuva site lu|e da se smirat duhot tvoj gi splotuva... Zname na Evropskata Unija

Himna na Evropskata Unija

Znameto na Evropskata Уnija e sostaveno od 12 `oltozlatni yvezdi raspredeleni vo krug, vrz sina osnova. Pette kraci na yvezdite go simboliziraat edinstvoto na narodite od Evropskata Уnija, a izborot na brojot na yvezdite se dol`i na simbolikata na brojot. Broj 12 pretstavuva simbol na sovr{enost i edinstvo. Himna na Evropskata unija e Odata na radosta. Kompozitorot Ludvig van Betoven ja sozdal vo 1823 godina vo potpolna gluvost i taa pretstavuva izraz na vizijata za zbli`uvawe na narodite i rasite vo svetot.

Obedineti vo razli~nosta e mototo na Evropskata Unija!

Evropskata Unija ne e dr`ava, no ima svoi simboli! EVROTO e vovedeno kako nacionalna valuta na 1 januari 2002 i pretstavuva unikaten primer vo svetskata istorija.

Znameto, himnata i mototo na EU simboliziraat pripadnost i ~uvstvo na zaedni{tvo.

Na ~asot po muzi~ko obrazovanie slu{ajte ja himnata Razgovarajte i otkrijte go nejzinoto simboli~ko zna~ewe! 87 | О п ш т е с т в о з а V о д д е л е н и е

naa

EU!


Institucii na Evropskata Unija Evropskata Unija ima zaedni~ki institucii koi gi zastapuvaat t interesite n na Unijata, no i interesite na zemjite-~lenki. Najva`ni institucii na Evropskata Unija se: Sovetot na EU, u{te poznat kako Sovet na ministri, e vode~ka institucija, koja gi pretstavuva interesite na site zemji- ~lenki na Unijata. Ima 27 ~lenovi. Negova nadle`nost se zakonodavstvoto, buxetskite pra{awa, problemite so kriminalot i sli~no. Sedi{teto mu e vo Brisel.

Sovet na EU vo Brisel Evropskiot parlament e prestavni~ko telo na gra|anite na EU. Toj ima tri glavni nadle`nosti: zakonodavna, kontrolna i buxetska. Rabotata na Evropskiot parlament e postojano otvorena i dostapna za site gra|ani koi se zainteresirani vo `ivo da gi sledat debatite i glasawata {to se odvivaat vo Parlamentot. Rabotata na Evropskiot parlament se odviva na dve lokacii: vo Brisel i vo Strazbur.

Evropskiot parlament vo Brisel 88 | О п ш т е с т в о з а V о д д е л е н и е


Evropskata komisija gi pretstavuva i gi {titi interesite na zaednicata. Sostavena e od 27 komesari. Evropskata komisija e edinstvenata institucija koja ima pravo da predlaga novi zakoni vo ramkite na Unijata. Za svoeto rabotewe Komisijata e odgovorna pred Evropskiot parlament.. Sedi{teto & e vo Brisel.

Evropskiot sud na pravdata ja ima sudskata vlast vo svoi race za sproveduvawe na zakonskite odredbi na EU. Re{ava sporovi po tu`bite na dr`avite-~lenki i gra|anite ~ii prava se povredeni so nekoja od odlukite na telata na Unijata. Sudot e sostaven od 15 sudii koi se menuvaat na sekoi 6 godini. Sedi{teto mu e vo Luksemburg. Evropskiot sovet ne e telo, no ima zna~ajna uloga. Sostaven e od {efovite na dr`avite-~lenki. Glavna cel na ovoj sovet e da go pottiknuva razvojot na EU. Postojat i drugi tela, sovetodavni komiteti, kako i golem broj specijalizirani agencii.

Podelete se vo parovi i izrabo izrabotete T-tabela spored nasokite!

Evropski u institucii: Osnovni funkcii na Evropskite institucii:

89 | О п ш т е с т в о з а V о д д е л е н и е


Koja e nadle`nosta na Sovetot na Evropskata Unija? ja?

Европската интеграција (pro{iruvaweto) na Evropskata unija e od golemo zna~ewe. Site zemji koi sakaat da stanat ~lenki na EU treba da pominat dolg proces. Европскиот совет, како одлучувачко тело на Унијата, зацрта критериуми кои земјите - кандидатки мораат да ги исполнат за да станат членки. Пред зачленувањето, земјите - кандидати мора да имаат: institucii koi garantiraat demokratija, po~ituvawe na ~ovekovite prava i malcinstvata, sпособност да се преземат обврските што ги носи членството во Унијата, како и спремност да се даде поддршка на Унијата за остварување на нејзините цели. So integrirawe na novi zemji-~lenki vo Unijata se zgolemuva demokratijata, mirot, stabilnosta, bezbednosta na narodite vo Evropa. Pro{iruvaweto na Evropskata unija zna~i otvorawe na novi rabotni mesta vo starite i novite zemji-~lenki na Unijata. So vlezot vo EU gra|anite ja dobivaat mo`nosta nepre~eno da patuvaat, da u~at i da rabotat vo koja bilo druga zemja-~lenka na Unijata.

Mojata zemja se stekna so statusot zemja-kandidat za ~lenstvo vo Unijata.

90 | О п ш т е с т в о з а V о д д е л е н и е


Republika Makedonija i evropskata integracija Zapoznajte se so temata! Pro~itjte tekst! U~ete preku tehnikata KOCKA! Podelete se vo {est grupi! Razmislete, razgovarajte, konsultirajte se i sorabotuvajte me|u sebe vo grupata. Po~ituvajte go tu|oto mislewe, a iznesete go svoeto. Treba da iznesete {to pove}e obrazlo`enija so koi }e gi opravdate svoite!

Prva grupa: ( op{to) Republika Makedonija ̼ sostaven del na Evropa Petta grupa: (primeni)

Vtora grupa: (sporedi )

[to treba da napravi Makedonija za da stane ~lenka na EU?

^ekori {to gi napravi Makedonija kon evrointegraciite

[esta grupa: (diskutiraj) Zazemi stav za navedenite argumenti!

Treta grupa: (asociraj) Evropska integracija ̼ Makedonija, zemjakandidat za vlez vo EU ^etvrta grupa: (analiziraj)

Pridobivki od pristapuvawe na Makedonija vo EU

91 | О п ш т е с т в о з а V о д д е л е н и е


Republika Makedonija se stekna so statusot ot zemja-kandidat za ~lenstvo vo Evropskata Unija. Procesot na integracija e dolg i naporen. Za da se pribli`i do vrednostite na Evropskata Unija, Makedonija vlo`i silen anga`man i napravi mnogu reformi. Republika Makedonija treba da gi ispolni site obvrski za da stane ~lenka na Unijata: -

da vospostavi traen mir i bezbednost na svojata teritorija; da ovozmo`i vladeewe na pravoto i ~ovekovite prava; da ja zajakne demokratijata; da obezbedi podobra socijalna za{tita na gra|anite; da go zgolemi ekonomskiot razvoj; da ja namali nevrabotenosta; da go namali zagaduvaweto na `ivotnata sredina.

Republika Makedonija, so poddr{ka od gra|anite, go ~ekori patot kon evrointegracijata. NO NAJNAPRED [TO TREBA DA SE NAPRAVI? DA SE ^EKA MISLEWETO NA EVROPSKATA KOMISIJA, po {to }e sledi pokana za ~lenstvo vo Unijata. 1. Kakva zaednica e Evropskata Unija? 2. Kako poteknala idejata za sozdavawe na zaednicata? 3. Koga e osnovana Unijata pod ova ime? 4. Kolku zemji ja so~inuvaat Evropskata Unija? 5. Koi se simboli na EU? 6. Vo koi evropski gradovi se nao|aat instituciite na EU? 7. Nabroj gi najva`nite institucii na EU? 8. Koi se nivnite osnovni funkcii? 9. [to im ovozmo`i Unijata na gra|anite so nejzinoto sozdavawe? 10 Kakov status ima Republika Makedonija vo EU? 11. Koi kriteriumi treba da gi ispolni Makedonija za da stane zemja ~lenka na Unijata? pskata 12. Kakvi pridobivki bi imala Makedonija ako stane del od Evropskata Unija? Izraboti hronolo{ka lenta na Evropskata Unija po dadenite podatoci.

1951 ̼ Belgija, toga{na Zapadna Germanija, Luksemburg, Francija, Italija ai Holandija; 1973 ̼ Danska , Irska, Obedineto Kralstvo; 1981 ̼ Grcija; 1986 ̼ [panija i Portugalija; 1995 ̼ Avstrija , Finska i [vedska; 2004 ̼ Kipar, ^e{kata Republika, Ungarija, Estonija, Letonija, Litvanija, Malta, Polska, Slova~ka i Slovenija; 2007̼̼ Bugarija i Romanija. 92 | О п ш т е с т в о з а V о д д е л е н и е


OSNOVNITE PROBLEMI VO SVETOT I VO REPUBLIKA MAKEDONIJA

Denes svetot se soo~uva so mnogu problemi koi treba da se re{avaat globalno. Globalizacijata e obele`je na dene{nicata. Masovnite vojni se del od svetskata istorija. Teroristi~kite napadi, opasnosta od nuklearnoto vooru`uvawe, ekolo{kite i energetskite problemi, globalnite soobra}ajni vrski, internetot kako na~in na komunikacija ̼ so seto ova se soo~uva globalniot svet.

Razmisli i razgovaraj! Koi se glavnite zakani na mirot vo svetot? Razgleduvaj fotografii! Koristi spisanija, vesnici, internet! Kako Republika R Makedonija pridonesuva vo za~uvuvawe na mirot vo svetot? Razmen Razmeni mislewa vo oddelenieto!

T Teroristi~kite napadi predizvikuvaat strav, ~ove~ki `rtvi i ogromni materijalni {teti. Republika Makedonija dava svoj pridones kon za~uvuvawe na svetskiot mir, bezbednosta i borbata protiv terorizmot so aktivno u~estvo na edinicite na ARM vo mirovnite misii. Osobeno treba da se istakne sorabotkata na Republika Makedonija vo ramkite na Evroatlanskiot partnerski sovet i Partnerstvoto za mir, kako i sorabotkata so NATO-zemjite vo jaknewe na zaedni~kata bezbednost i mirot vo svetot.

93 | О п ш т е с т в о з а V о д д е л е н и е


Ekolo{ki problemi vo globalniot svet

Igra: Reciklirame da so~uvame! Podelete se vo grupi! Zapi{ete, a potoa razgovarajte: [to naj~esto zavr{uva vo korpa za otpadoci kaj vas doma? Da smislime kako mo`at korisno da se upotrebat limenkite?

[to mo`e da se napravi od plasti~nite {i{iwa?

Kako mo`e korisno da se upotrebi hartijata?

Kako da ja upotrebime hranata {to ja frlame?

Sega prezemete akcija! Vklu~ete se na svoj na~in vo spas na planetata Zemja! Zagrevaweto na zemjinata atmosfera, ozonskite dupki, uni{tuvaweto na {umite, su{ite, zagaduvaweto na vozduhot i vodite, najslikovito gi pretstavuvaat ekolo{kite problemi na globalniot svet. Bez somne`, toa se problemi {to moraat da se re{avaat globalno. Vo svetot postojat i za{titeni `ivotni sredini, no i tie se soo~uvaat so ekolo{ki problemi. Republika Makedonija, kako i zemjite vo svetot, e posvetena na za{titata i na opstanokot na planetata. So donesuvaweto na Zakonot za za{tita na `ivotnata sredina, so kolektivnoto sobirawe otpad i so mnogu ekolo{ki akcii, Makedonija aktivno raboti na za{titata na `ivotnata sredina.

,,Zasadi ja svojata idnina“ e mototo na najmasovnata ekolo{ka akcija {to se od Denot organizira po povod epublika na drvoto vo Republika Makedonija.

Aktivnosti: Izrabotete likovni tvorbi na tema: ,, Za{tita na `ivotnata sredina“ Ne zaboravajte da koristite prirodni materijali! Organizirajte izlo`ba!

94 | О п ш т е с т в о з а V о д д е л е н и е


Dobro e da a znaete deka: Î na edno plasti~no {i{e ili kesa potrebni mu se 500 godini da se razgradi; Î vo EU vo prosek 16 % od cenata na nekoj proizvod se za ambala`a, koja naj~esto zavr{uva vo korpa za otpadoci;

Î pove}eto semejstva frlaat okolu 40 kg plasti~ni proizvodi godi{no, koi uspe{no mo`at da se recikliraat; Î stakloto mo`e da se reciklira 100%, neograni~eno i uspe{no; Î stakloto koe se frla na |ubri{te nikoga{ nema da se razgradi; Î edno reciklirano stakleno {i{e mo`e da za{tedi tolku energija, kolku {to mu e potrebna na kompjuter da raboti 25 minuti; Î aluminiumskite konzervi mo`at da se recikliraat i da bidat povtorno upotreblivi za samo {est nedeli; Î 80% od delovite recikliraat;

na

avtomobilite

mo`e

da

se

Î edna reciklirana konzerva {tedi tolku energija, kolku {to e potrebna za eden televizor da raboti 3 ~asa.

^OV ^OVEKOT NE E SOPSTVENIK NA ZEMJATA, TUKU SAMO NEJZIN ZA[TITNIK I ^UVAR! NEJ Energija ̼ alternativni mo`nosti 95 | О п ш т е с т в о з а V о д д е л е н и е


Energija- alternativni mo`nosti

Doznaj nekoi osnovni podatoci za alternativnite izvori na energija! Nabroj gi alternativnite izvori na energija! Kako se dobivaat? Koi se nivnite prednosti vo sporedba so drugite izvori na energija? Kolku se koristat alternativnite izvori na energija vo Republika Makedonija? Koristi enciklopedii, internet, spisanija i drugi izvori na informacii. Napravi izve{taj, prezentiraj gi i sporedi gi tvoite soznanija so soznanijata na drugite u~enici.

ЕНЕРГИЈАТА ГО ОДРЖУВА СВЕТОТ!

Edna od klu~nite potrebi na ~ove{tvoto pokraj drugoto e i energijata. x Niz vremeto i razvitokot na svetot se pojavuvale novi izvori na energija. an porast. Pobaruva~kata na energija na svetsko nivo e vo postojan Proizvodstvoto na energija vo izminatiot period se sostoi od upotreba na jaglen, nafta, priroden gas i nuklearna energija. No tokmu ovie goriva se glavni zagaduva~i na `ivotnata sredina i pri~ina za globalnoto zatopluvawe. Ova go stava ~ovekot vo pozicija da razmisluva za promena na na~inite na proizvodstvo na energija, kako i za nejzino racionalno koristewe. Globalniot svet se soo~uva so problemot za neophodno voveduvawe merki za energetska efikasnost. Energetskite potrebi na naselenieto, ekonomskiot razvoj i namalenoto zagaduvawe na `ivotnata sredina se pri~ina za iznao|awe novi resursi i r r na energija. r j alternativni izvori Za{tedata na energija e od su{tinska va`nost. So prekumerno i nekontrolirano tro{ewe se uni{tuvaat prirodnite bogatstva. So {tedewe energija se {titime samite, ja {titime prirodata.

96 | О п ш т е с т в о з а V о д д е л е н и е


Iscrpenite resursi na neobnovlivite izvori na energija baraat iznao|awe na re{enija za koristewe na obnovlivi izvori na energija. Obnovlivite izvori na energija se nasekade okolu nas, a za najzna~ajni se smetaat:

hidroenergija j

son~eva energija j

energija na veterot

geotermalna energija

biodizel gorivo

Makedonija ima ogromни mo`nosti za iskoristuvawe od obnovlivite energetski izvori, kako {to se vodite, sonceto, veterot. Republika Makedonija prezema aktivnosti za da ja zadovoli zgolemenata pobaruva~ka na energija so zgolemuvawe na proizvodstvoto i so za{teda. Vo taa nasoka Agencijata za energetika ima ostvareno me|unarodna eguliraweto sorabotka i ima potpi{ano pove}e me|unarodni dogovori. Reguliraweto na energetskata efikasnost e sodr`ano vo Zakonot za energetika rgetika i vo Nacionalnata Nacionalna ata strategija str rategija za ekonomski razvoj.

Aktivnosti: Preku tehnikata naso~ena imaginacija aktivirajte irajte jja a islete si svojata fantazija i mislite preto~ete gi vo zborovi. Zamislete ski jazik go svetot bez elektri~na energija. Na ~asot po makedonski napi{ete sostav na tema ,,Prikazna za planetata bez svetilki“!

97 | О п ш т е с т в о з а V о д д е л е н и е


Globalniot svet i soobra}ajot

Izraboti tabela na poimi! Karakteristiki na vidovite soobra}aj! b } j̼ Vo redovite vmetni gi poimite {to se sporeduvaat (vidovi soobra}aj paten, ... avio-soobra}aj, internet). Vo kolonite vmetni karakteristiki spored koi se sporeduvaat vidovite soobra}aj (brzina, dostapnost, ekolo{ka prifatlivost, ekonomi~nost, bezbednost ...). Koristi prethodni soznanija, podatoci od spisanija, internet! Prezentiraj i sporedi gi podatocite so drugar~iwata vo oddelenieto!

Soobra}ajot bil i e sostaven del na ~ovekovoto `iveewe. Osobeno denes, lu|eto sekojdnevno u~estvuvaat vo soobra}ajot, zatoa {to toa e neminovno.

brzina

dostapnost

bezbednost

ekonomi~nost

prifatlivost

U

paten `elezni~ki voden avio

D

internet

D

S zgolemeniot porast na dvi`eweto na lu|e i na stoki, vo svetski So razmeri se javuva problem so soobra}ajnata infrastruktura i so potrebata od za{tita na ~ovekovata okolina za `iveewe. Slo`enite soobra}ajni i transportni problemi baraat specijalizirani znaewa so cel da se iznajdat re{enija za bezbednost, ekonomi~nost i ekolo{ka prifatlivost vo soobra}ajot.

98 | О п ш т е с т в о з а V о д д е л е н и е


Transportniot sistem na edna zemja e zna~aen faktor za ekonomski razvoj. Republika Makedonija, kako del od Evropa i od svetot, vlo`uva vo razvojot na soobra}ajot preku modernizacija na postoe~kite i izgradba na novi pati{ta, modernizacija na aerodromite, nosewe novi zakoni za bezbednost vo soobra}ajot, obrazovanie na stru~ni kadri kako i obrazovanie na u~esnicite vo soobra}ajot u{te od najrana vozrast. Tehnolo{kite novini, posebno napredokot vo oblasta na razmena na informacii i na komunikacii ̼ in nte internet, igraat edna od najzna~ajnite ul gi vvo nastanuvaweto i vo razvitokot ulogi n globa na globalniot obaln svet.

Republika Makedonija, so voveduvawe na informati~kata tehnologija vo site segmenti na op{testvoto, osobeno so modernizacija na obrazovanieto, postigna zna~aen napredok. Informati~kata tehnologija vo Republika Makedonija otvara novi mo`nosti za efikasno odvivawe na soobra}ajot.

ENIAC e prviot kompjuter. Napraven e vo 1945 godina. Bil ogromen, zazemal prostor kolku edna u~ilnica i te`el 30 toni. Za rabota i prenesuvawe na informacii koristel golemi електронски cevki koi brzo se zagrevale, pa doa|alo do te{kotii vo rabotata na kompjuterot. pjuterot. Toplinata privlekuvala insekti {to mu predizvikuvale pre~ki e~ki vo erite se rabotata. Zaradi toa i denes gre{kite vo rabotata na kompjuterite narekuvaat buba~ki. Vo 1980 godina proizveden e prviot personalen kompjuter- RS. Kompjuterskoto vreme zapo~na...... 99 | О п ш т е с т в о з а V о д д е л е н и е


So pomo{ na tehnikata dnevnik so dvoen zapis povtori go izu~enoto! Podgotvi se! ^itaj, razmisli, zapi{i! Na prazen list povle~i vertikalna linija na sredina. Od levata strana zapi{i gi problemite so koi se soo~uva globalniot svet, kako i Republika Makedonija: -so~uvuvawe na mirot vo svetot, energetski, ekolo{ki i soobra}ajni problemi. Od desnata strana zapi{i svoi mislewa, komentari i ne{to pove}e ako si doznal pri istra`uvaweto! Razgovarajte, spodelete gi soznanijata vo oddelenieto, no razmenete i sopstveni zabele{ki!

PROBLEMI VO GLOBALNIOT SVET I VO MAKEDONIJA

KOMENTARI, SOZNANIJA I NA^INI ZA RE[AVAWE

100 | О п ш т е с т в о з а V о д д е л е н и е


TERMINOLO[KI RE^NIK А алтернатива - избор меѓу две можни решенија амам - турска бања со пареа ан - кафеана, крчма антички- се однесува на старо време Г глобален- се однесува на целата наша планета, на целиот свет глобализација- нешто што се прави да биде проширено на целиот свет Д датира- потекнува, има потекло од некоја временска граница демократија- власт на народот, еднаквост и право на секој граѓанин да учествува во донесување одлуки за јавните и за државните работи делегирани - избрани Е евроинтеграција- здружување на европските народи едукација- образование, воспитување на младите енергетска ефикасност- енергетските потреби се задоволуваат со производство на помало количество енергија ендемски - растенија или животни што живеат само во една географска област и ги нема никаде на друго место етничка заедница  група луѓе кои припаѓаат на една народност етнологијанаука што ги проучува настанокот и развитокот на народите и нивната вкупна (материјална и духовна) култура есеј- литературен обид, кратка расправа за некое научно, уметничко или друго прашање ефект- позитивен резултат, силен впечаток И имагинација- фантазија, мечта интеграција- здружување, обединување инфраструктура- основа, подлога за стопански и општествен развој што ја сочинуваат сообраќајниците (патишта, железници и др.) идентификација -препознавање институција- установа, завод уреден со дредена цел К комесар - владин претставник задолжен за одредена област копаничар - резбар на дрво М мандат-времетраење на одредена функција меѓувладина- вклученост на две или повеќе влади метропола-главен град на некоја земја миграција- преселба

101 | О п ш т е с т в о з а V о д д е л е н и е


морал - збир на правила кои овозможуваат хармоничен и успешен развој (исправност, чесност) морален- исправен, честит, чесен Н наднационална - проект или политика спроведена од страна на повеќе држави НАТО- меѓународен воен сојуз О озон- обвивка во атмосферата која ги апсорбира ултравиолетовите зраци озонска дупка- дел од озонската обвивка кој е оштетен по пат на загадување опсерваторија- место опремено за набљудување на ѕвезди P p roces - tek, razvitok, napreduvawe primarna -osnovna protkajuva-provlekuva R riznica- bogatstvo reciklirawe, recikla`a- povtorna upotreba vo originalnata forma ili vo malku izmeneta forma С сегмент- посебен дел од некоја целина синагога – објект за молитва на еврејската религија статус- положба во однос на другите специфчен -особен, одреден ,определен стереотипни-секогаш исти, секојдневни симулација-преправање, глумење T tajfa- grupa terorizam- upotreba na nasilstvo i na zakani za da se zapla{at i prisilat drugite tlo- zemja traumi- silen du{even stres poradi nekoja nesre}a ili {ok U UNESKO- agencija na Obedinetite nacii zadol`ena za obrazovanieto, naukata i umetnosta usloven -zavisen F filigran- fina izrabotka od srebrena ili zlatna `ica vo vid na mre`i~ka folklor- narodni pesni, prikazni, pogovorki, obi~ai, nosii, tanci i sli~no freska- slika na yid, naj~esto golema, rabotena so vodeni boi na sve` malter

102 | О п ш т е с т в о з а V о д д е л е н и е


СОДРЖИНА

НАШАТА ТАТКОВИНА РЕПУБЛИКА МАКЕДОНИЈА

НАШАТА ТАТКОВИНА РЕПУБЛИКА МАКЕДОНИЈА ------------------------ 5 Македонија и нејзините соседи ----------------------------------------------------------- 8 ДРЖАВНИТЕ СИМБОЛИ НА РЕПУБЛИКА МАКЕДОНИЈА --------------- 10 СКОПЈЕ - ГЛАВЕН ГРАД НА РЕПУБЛИКА МАКЕДОНИЈА ---------------- 12 МЕСТОПОЛОЖБА И ПРИРОДНИ ОСОБЕНОСТИ НА РЕПУБЛИКА МАКЕДОНИЈА ----------------------------------------------------------- 14 ПЕРИОДИЗАЦИЈА НА МАКЕДОНСКОТО МИНАТО ------------------------- 18 Македонија во средниот век ------------------------------------------------------------- 19 Македонија за време на Османлиското владеење ---------------------------------- 17 Балкански војни и Прва светска војна ------------------------------------------------ 22 ФОРМИРАЊЕ НА СОВРЕМЕНАТА МАКЕДОНСКА ДРЖАВА ------------- 23 Македонија во Втората светска војна -------------------------------------------------- 23 ПРОЕКТНА НАСТАВА -------------------------------------------------------------------- 26 ШТО НАУЧИВМЕ -------------------------------------------------------------------------- 27 ДРЖАВНОТО УРЕДУВАЊЕ НА РЕПУБЛИКА МАКЕДОНИЈА Собрание, Влада, Претседател, Суд ----------------------------------------------------- 29 ШТО НАУЧИВМЕ -------------------------------------------------------------------------- 31 НАСЕЛЕНИЕТО НА РЕПУБЛИКА МАКЕДОНИЈА ----------------------------- 32 Структура на население -------------------------------------------------------------------- 32 СТОПАНСТВОТО И СТОПАНСКИТЕ ДЕЈНОСТИ ВО РЕПУБЛИКА МАКЕДОНИЈА ----------------------------------------------------------- 34 Влијанието на природните фактори во развитокот на стопанството --------- 36 Рудното богатство - фактор во развитокот на стопанството -------------------- 37 103 | О п ш т е с т в о з а V о д д е л е н и е


Релјефот и развитокот на стопанството ---------------------------------------------- 37 ТУРИЗАМОТ ВО РЕПУБЛИКА МАКЕДОНИЈА ---------------------------------- 38 ШТО НАУЧИВМЕ -------------------------------------------------------------------------- 40 КУЛТУРНИОТ ЖИВОТ И ИНСТИТУЦИИТЕ НА КУЛТУРАТА ВО РЕПУБЛИКА МАКЕДОНИЈА ----------------------------------------------------------- 41 РЕЛИГИИТЕ И ВЕРСКИТЕ ИНСТИТУЦИИ ВО РЕПУБЛИКА МАКЕДОНИЈА ----------------------------------------------------------- 43 ПРАВАТА И ДОЛЖНОСТИТЕ НА ГРАЃАНИТЕ НА РЕПУБЛИКА МАКЕДОНИЈА ----------------------------------------------------------- 45

ЛИЧНИОТ И ГРУПНИОТ ЖИВОТ ---------------------------------------------------- 47 СОЦИЈАЛИЗАЦИЈА НА ЛИЧНОСТА ВО ГРУПАТА --------------------------- 50 ФАКТОРИ НА СОЦИЈАЛИЗАЦИЈАТА (семејство, група на врсници, училиште, мас‡медиуми) ------------------------------------------------------------------ 52 Мас-медиумите како еден од факторите за социјализацијата на личноста ------------------------------------------------------------ 53 ДЕВИЈАЦИЈА И ДЕВИЈАНТНО ОДНЕСУВАЊЕ НА ЛИЧНОСТА ВО ГРУПАТА --------------------------------------------------------------------------------- 57 ПРАВИЛА НА ОДНЕСУВАЊЕ ВО СРЕДИНАТА И ИСПОЛНУВАЊЕ НА ДОЛЖНОСТИТЕ ----------------------------------------------------------------------- 59 КОНФЛИКТОТ И НЕГОВОТО РЕШАВАЊЕ -------------------------------------- 61 ПРАВАТА НА ДЕЦАТА КАКО ЧОВЕКОВИ ПРАВА ---------------------------- 63 ШТО НАУЧИВМЕ -------------------------------------------------------------------------- 67

104 | О п ш т е с т в о з а V о д д е л е н и е


РЕПУБЛИКА МАКЕДОНИЈА ВО СВЕТОТ КУЛТУРНОТО НАСЛЕДСТВО НА ТЛОТО НА РЕПУБЛИКА МАКЕДОНИЈА ------------------------------------------------------------------------------- 70 Споменици на културата------------------------------------------------------------------- 73 Македонија ‡ мултикултурна ризница ------------------------------------------------ 76 НЕШТО НЕЗАДОЛЖИТЕЛНО, НО КОРИСНО ----------------------------------- 77 ШТО НАУЧИВМЕ -------------------------------------------------------------------------- 78 ИСЕЛЕНИШТВОТО ОД РЕПУБЛИКА МАКЕДОНИЈА ВО СВЕТОТ ----------------------------------------------------------------------------------- 79 СТРАНЦИТЕ ВО РЕПУБЛИКА МАКЕДОНИЈА ---------------------------------- 82 ПРОЕКТНА НАСТАВА -------------------------------------------------------------------- 83 ШТО НАУЧИВМЕ -------------------------------------------------------------------------- 84 РЕПУБЛИКА МАКЕДОНИЈА И ЕВРОПСКАТА ИНТЕГРАЦИЈА ---------- 85 Што претставува Европската Унија? -------------------------------------------------- 86 Симболи на Европската Унија --------------------------------------------------------- 87 Институции на Европската Унија ------------------------------------------------------ 88 Република Македонија и Европската интеграција--------------------------------- 91 ОСНОВНИТЕ ПРОБЛЕМИ ВО СВЕТОТ И РЕПУБЛИКА МАКЕДОНИЈА ----------------------------------------------------------- 93 Еколошки проблеми на глобалниот свет ---------------------------------------------- 94 ЕКОЛОШКИ ЗАНИМЛИВОСТИ ------------------------------------------------------- 95 Енергија-алтернативни можности ------------------------------------------------------ 96 ГЛОБАЛНИОТ СВЕТ И СООБРАЌАЈОТ ------------------------------------------- 98 ШТО НАУЧИВМЕ ------------------------------------------------------------------------- 100 ТЕРМИНОЛОШКИ РЕЧНИК ---------------------------------------------------------- 101 СОДРЖИНА --------------------------------------------------------------------------------- 103 105 | О п ш т е с т в о з а V о д д е л е н и е


Општество