Issuu on Google+

c m y

NOVI SAD *

SUBOTA 29. OKTOBAR 2011. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

ZA[TO POSKAKUJU VOZILA PREKO TEK IZGRA\ENOG MOSTA NA DUNAVU

GODINA LXIX BROJ 23242 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR POSTIGNUT DOGOVOR O RE[EWIMA U ZAKONU O REHABILITACIJI

Politi~ka su|ewa na sudu

str. 2

INTERVJU: IGOR MIROVI], FUNKCIONER SNS

Nova „be{ka” grbava zbog slegawa

Tre}i put za Vojvodinu ZA NIS NEMA KRIZE, VE] ZARADA OD 270 MILIONA EVRA

str. 5

DRAMA U CENTRU SARAJEVA

Ubijen mladi} iz Novog Pazara koji je pucao na ambasadu SAD

str. 20

NASLOVI

Poqoprivreda 6 Agronomanema u70odstozadruga

Dru{tvo 14 Paraimaizadeblokadu ra~unapet{kola

Foto:Novosadskatelevizija

Novi Sad

11 Nestru~anradili odbijaweposlu{nosti

str. 15

IZRE^ENA PRVOSTEPENA PRESUDA AKTERIMA DUVANSKE AFERE STANKA SUBOTI]A

SPORT

str. 16 – 19

Canetu {est godina zatvora

str. 15 n JANKO U POLUFINALU U SANKT PETERBURGU

Hladno jutro, sun~an dan

str. 4

^etvorka osumwi~ena za pqa~ku banke i kladionice

3 Strana~kaotpornost napoliti~kepromene

Vojvodina

„Gaspromu” upala ka{ika i u na{u naftu

NOVOSADSKA POLICIJA UHAPSILA MLADI]A IZ NOVOG SADA, DVOJICU IZ BE[KE I JEDNOG IZ [AJKA[A

Politika

9 Mnogo~lanimporodicama komunalnipopust

str. 3

Najvi{a temperatura 16° S

n VO[A RA^UNA S TRI BODA PROTIV SPARTAKA

n DVOSTRUKO ZLATO SRBIJI U SPLITU


2

POLiTikA

subota29.oktobar2011.

dnevnik

POSTIGNUTDOGOVORORE[EWIMAUZAKONUOREHABILITACIJI

Politi~ka su|ewa na sudu

IZVE[TAJOMERAMANAKiMURU^ENPOSLANICIMA

Prvo dr`ava, pa strana~ki interesi Tromese~eni izve{taj o aktivnostima Vlade Srbije na stabilizovawu situacija na Kosovu i Metohiji uru~en je ju~e poslanicima Skup{tine Srbije da bi do naredne srede, kada bi trebalo da se odr`i skup{tinska sesija na tu temu, prou~ili taj dokument. U izve{taju se ne navode detaqno konkretne mere koje }e Vlada preduzimati u narednom periodu. Isti~e se da „jedinstvo, iskazano na najvi{em nivou, treba da bude pokazateq srpskom narodu na Kosovu i Metohiji da wihova dr`ava Srbija u punoj meri zastupa i brani wihove interese, svim sredstvima koja joj stoje na raspolagawu, {to }e ~initi i ubudu}e“. Vlada }e u narednom periodu ~initi sve da bi se za{titili interesi Republike Srbije u AP KiM, a to je, kako se isti~e, ~inila i do sada, pridr`avaju}i se skup{tinske Dekalaracije usvojene 30. jula ove godine. U dokumentu se navodi „da stalni pozivi Vlade na mirno re{avawe problema dobijaju na zna~aju kad se sagleda celokupna situa-

cija jer se svaka eskalacija sukoba na severu Pokrajine prenosi ju`no od reke Ibar, gde su gra|ani srpske nacionalnosti u okru`ewu i gde bi upravo oni bili `rtve nasilnih akata albanskih ekstremista“. U trenutku kada se Republika Srbija suo~ava s velikim pritiscima, bez obzira na to odakle dolaze, da se institucionalno povu~e s prostora Kosova i Metohije, bilo kakvo postavqawe strana~kih interesa u prvi plan ne doprinosi re{avawu problema na KiM, upozorava se u izve{taju Vlade. Iinteresi kosmetskih Srba zastupaju se i brane svim sredstvima koja dr`avi stoje na raspolagawu, imaju}i u vidu politi~kobezbednosni kontekst definisan Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN i vojno-tehni~kim sporazumom iz Kumanova. Istovremeno se poja{wava da je obaveza po{tovawa Kumanovskog sporazuma „nosila i odre|ena bitna ograni~ewa u pogledu mogu}nosti delovawa“. U izve{taju se ka`e da su dr`avni organi Srbije, posle pr-

vih informacija o zbivawima na administrativnom prelazu Jariwe i eskalacije sukoba, pozvali gra|ane na uzdr`anost i smirivawe situacije i da ne nasedaju na provokacije. Srbi sa severa Kosova na probleme na grani~nim prelazima reagovali su „spontanim okupqawem i postavqawem bari ka da na glav nim put nim pravcima“. Reakcija Srba nije bi la usme re na pro tiv pred satvnika Kfora i Euleksa ve} je zna~ila „mirnu reakciju i na~in da se iska`e neprihvatqi vost pred stav ni ka Pri {ti ne na ad mi ni stra tiv nim prelazima Jariwe i Brwak„, ocewuje Vlada Srbije. „Na taj na~in se u granicama mogu}nosti odr`ala kontrola opravdanog narodnog nezadovoqstva, s obzirom na to da bi bilo kakva eskalacija sukoba s apri pad ni ci ma Kfo ra bi la pogubna za Srbe na KiM i mogu}nosti Republike Srbije da brani svoje legitimne interese„, upozorava se u izve{taju srpske vlade. S.Stankovi}

REAGOVAWA

SPO: Vlada jedno, slu`be drugo ^lan Odbora Skup{tine Srbije za odbranu i bezbednost Aleksandar ^otri}, iz SPO-a, tvrdi da je izve{taj Vlade Srbije o zbivawima na Jariwu suprotan izve{taju slu`bi bezbednosti te iste vlade, koji je nedavno podnet Odboru. U saop{tewu Informativne slu`be SPO-a navodi se ^otri}eva tvrdwa da je izve{taj slu`bi bezbednosti iz wemu nepoznatih razloga progla{en dr`avnom tajnom, te da zbog svega navedenog mora biti odr`ana nova sednica Odbora za odbranu i bezbednost. Ta nova sednica morala bi biti otvorena za javnost jer, kako se navodi u saop{tewu, Vlada mora da objasni na{oj javnosti zbog ~ega je Narodnoj skup{tini podnela izve{taj koji ne odgovara istini.

Radikali nezadovoqni [ef poslani~ke grupe Srpske radikalne stranke Dragan Todorovi} rekao je ju~e da je za SRS apsolutno neprihvatqiv izve{taj Vlade o situaciji na Kosovu jer pokazuje da je Vlada nemi u~esnik u doga|ajima i ni{ta ne ~ini, i ne zna se {ta je su{tinski dogovoreno s Pri{tinom u dosada{wim razgovorima. – Na`alost, Vlada je samo nemi u~esnik u svemu ovome {to se doga|alo na severu Kosova i Metohije. Bez obzira na to {to hronolo{ki prikazuju neke svoje aktivnosti, su{tinski se vidi da Vlada nije uradila ni{ta da predupredi odre|ene doga|aje, ~ak je te{ko uspevala i da na bilo koji na~in olak{a gra|anima na severu Kosova i Metohije – kazao je Todorovi} agenciji Beta. On je dodao da u izve{taju nema apsolutno ni{ta o tome {ta je posledwih dana dogovoreno s Kforom, i naveo da to {to je uklowen deo barikada govori da je predsednik Srbije BorisTadi} izvr{io pritisak na gra|ane na severu Kosova da se otvore mogu}nosti snabdevawa Kfora pozivaju}i se na Kumanovski sporazum i Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN. – Nismo sigurni da }e to na bilo koji na~in dovesti do poboq{awa situacije. Smatramo da }e dovesti do pogor{awa jer smo sigurni u to da }e Ta~ijevi carinici i policajci ostati na prelazima – naveo je Todorovi}.

– Na sednici skup{tinskog Odbora za bezbednost bile su jedne pri~e. Ovde u izve{taju od toga nema ni{ta, a obe}avali su da }e iza}i definitivno s informacijama – rekao je Todorovi}. – O~igledno je da izve{taj ne govori ni{ta i da je u jedinoj funkciji da se zadovoqi obaveza iz Deklaracije usvojene pre tri meseca i ni{ta drugo. Od po~etka do kraja sve ovo mi li~i na obmanu, i to je ne{to {to je najtragi~nije za nas – kazao je Todorovi}, i dodao da „Skup{tina ne}e glasati o izve{taju nego }e samo kroz tu formu obaveza Vlade „biti skinuto s vrata”. Po wegovim re~ima, najve}u zabrinutost izaziva to {to se iz izve{taja apsolutno ne saznaje {ta je su{tinski dogovorio pregovara~ki tim Beograda s BorislavomStefanovi}em na ~elu.

LDP tra`i glasawe Lider Liberalno-demokratske partije ^edomirJovanovi} ocenio je ju~e de je izve{taj Vlade Srbije o Kosovu „nastavak pora`ene politike koja }e biti fatalna po evropsku orijentaciju Srbije”, i zatra`io da se parlamentu omogu}i da glasa o tom dokumentu. Jovanovi} je u pisanoj izjavi dostavqenoj medijima izrazio nezadovoqstvo sadr`ajem izve{taja, isti~u}i da je ozbiqan i odgovoran izve{taj morao da sadr`i jasne politi~ke poruke da je kosovska politika do`ivela neuspeh, da tu politiku vi{e niko ne razume, i da joj niko ne veruje, pa ~ak ni Srbi koji `ive na severu Kosova. „Ta politika nema podr{ku u samoj Srbiji, niti u vladaju}oj koaliciji, zbog ~ega }e poku{ati da izbegnu glasawe o izve{taju”, rekao je Jovanovi}, i pozvao premijera Srbije Mirka Cvetkovi}a da omogu}i glasawe o tom dokumentu. Po wegovim re~ima, izve{taj Vlade Srbije predstavqa izraz vrhunske neodgovornosti, licemerja, kukavi~luka i politike kontinuiteta, ~ime se, kako je upozorio, uni{tava {ansa za modernizaciju dru{tva, izvo|ewe Srbije iz izolacije i re{avawe krupnih pitawa koja u ovom trenutku ugro`avaju opstanak srpskog naroda, ne samo na Kosovu nego i u samoj Srbiji. LDP }e, kako je rekao Jovanovi}, u~initi sve da se prvo u Skup{tini Srbije razgovara o tom izve{taju s onima s kojima se razgovaralo kada je doneta Deklaracija u julu, a nakon toga }e tra`iti promenu politike prema Kosovu.

Dr `av ni se kre tar Mi ni starstva pravde SlobodanHomen izjavio je ju~e da je u zakonu o rehabilitaciji na|eno kompromisno re{ewe da se ne ulazi u ono {to se doga|alo u Drugom svetskom ratu, ali da oni za koje se utvrdi da su ~ini li rat ne zlo ~i ne, ne ma ju pravo na vra}awe imovine. On je dodao da takva lica ne bi imala pravo na povra}aj imovine, ne samo konfiskovane, koja spada u domen zakona o rehabilitaciji, ve} ni nacionalizovane, na koju se odnosi Zakon o restituciji. Homen je rekao da su takvo re{ewe prihvatile sve politi~ke stranke, ukqu~uju}i i stranke nacionalnih mawina, i da je ono „fer i odr`ivo”. On je kazao da je Vlada ju~e odr`ala telefonsku sednicu na kojoj je bio nacrt zakona o rehabilitaciji. Homen je rekao da je od predsednika SDPS-a RasimaQaji}a dobio uveravawa da nije protiv zakona, dodaju}i da se komentar poslanika SDPS-a MehaOmerovi}aodnosi na to da se u zakonu defini{e ko su saradnici okupatora, {to je, kako je ocenio Homen, Pandorina kutija koju nijedan istori~ar ne bi mogao ta~no napisati, a kamoli da se to reguli{e zakonom. Homen je izrazio uverewe da }e o zakonu biti apsolutni konsenzus u parlamentu u vladaju}oj koaliciji, ali da nema razloga ni da ga opozicione stranke ne podr`e, isti~u}i da se re{ava problem koji je nastao s ma|arskom nacional-

dine proglasila dr`avna komisija koja se tada rukovodila i politi~kim razlozima – ka`e Homen, i dodaje da je su{tina nesporazuma u tome da li su partizani i ~etnici bili predstavnici NOR-a ili su jedni bili okupatori, a drugi nisu.

Zakonpro{aonatelefonskojsednici Vlada Srbije sino} je na telefonskoj sednici utvrdila predlog zakona o rehabilitaciji. O~ekuje se da }e se narodni poslanici o ovom zakonu raspravqati idu}e sedmice.

Po Homenovom obja{wewu, u zakonu nema vremenske odrednice i on }e va`iti za sva kr{ewa zakona i qudskih prava. Homen je podsetio na to da se najve}i broj kr{ewa zakona i qudskih prava dogodio posle Drugog svetskog rata, kada

PristaoiSDPS Poslanik SDPS-a Meho Omerovi} izjavio je za „Dnevnik“ da su na sastanku s predstavnicima Ministarstva pravde otkloweni nedostaci i nepreciznosti u nacrtu zakona o rehabilitaciji i da }e ga Vlada Srbije veoma brzo uputiti u skup{tinsku proceduru, a parlament o wemu raspravqati na narednoj sednici, najkasnije do sredine novembra. – Na sastanku u Ministarstvu pravde otkloweni su nedostaci, po{to je precizirano da niko ko je po~inio zlo~in ili u wemu u~estvovao ne}e imati pravo na rehabilitaciju, ne}e mo}i da se poni{te ranije donete sudske presude i ne}e biti vremenskog ograni~ewa. Ovim zakonom ne}e mo}i da se poni{te sudske presude jer bi to bio presedan. Zlo~inci su odvojeni od `rtava. Va`na je ~iwenica i da nema vremenskog ograni~ewa, da se ne bi zakon do`iveo kao iskqu~ivo ideolo{ki ili dnevnopoliti~ki – rekao je Omerovi}, uz opasku da je SDPS do sada bio principijelno protiv ranije predlo`enih re{ewa.

nom mawinom. Po wegovoj oceni, Srbija se jo{ nije suo~ila s onim {to se dogodilo u Drugom svetskom ratu jer je problem u nizu odluka u periodu od 1943. do 1946, iz ~ega se ne mo`e jasno zakqu~iti ko je sve ~inio zlo~ine, a ko nije. – Postoji lista od 9.000 ratnih zlo~inaca koju je 1946. go-

postupak rehabilitacije jer sva osu|ena lica – a ima i onih kojima su prava oduzeta ne samo sudskom odlukom nego i odlukom vlasti i lokalnih or ga na sa mo u pra ve – ima ju pravo da se obrate sudu i tra`e da se ta odluka iz tog peri-

je hiqadama gra|ana oduzeta imovina, a neki su i{li i u zatvor. – Politi~kih su|ewa bilo je i u periodu socijalizma u vreme Slobodana Milo{evi}a, a mogu}e je i da je nakon demokratskih promena 2000. bilo kr{ewa zakona. Su{tina zakona je da predvi|a sudski

oda stavi van snage, odnosno imaju pravo na fer su|ewe – rekao je Homen. On je dodao da }e i Tu`ila{tvo mo}i da iznese dokaze za lica za koja se utvrdi da su bila ratni zlo~inci, {to }e biti filter da oni koji su zaista bili ratni zlo~inci nemaju prava, a da svi ostali imaju. Dogovor o zahtevu SVM-a da se wihov predlog na|e u zakonu o rehabilitaciji, po{to nije u usvojenom o restituciji, osnov je za Srbiju da izbegne pretwu zvani~ne Budimpe{te da }e 9. decembra na sednici Saveta EU ulo`iti veto na do bi ja we kan di da tu re za ~lanstvo u Uniji. Ina~e, prvobitni predlog zakona o rehabilitaciji povu~en je iz skup{tinske procedure pre vi{e od mesec dana zbog razli~itog vi|ewa Drugog svetskog rata i uloge ravno gor skog po kre ta. We go vo povla~ewe bilo je posledica polemike u javnosti SPS-a i SPO-a o tome da li su borci koji su pripadali tom pokretu tako|e bili pripadnici NORa. Dilema je, kako je ranije obja snio dr `av ni se kre tar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen, re{ena tako {to se u zakonu ne pomiwu ni partizani ni ~etnici. D.Milivojevi}

BALINTPASTOR,POSLANIKIFUNKCIONERSVM-a

Zadovoqstvo tek nakon uvida u zakonski tekst Poslanik i funkcioner SVM-a Balint Pastor izjavio je za „Dnevnik“ da ne mo`e da ka`e da li je ova stranka zadovoqna kompromisom, dok sve ne pro|e sednicu Vlade i ne vidi tekst. – Nadam se da je ispo{tovan postignuti dogovor, kojim smo zadovoqni – rekao je Pastor, i objasnio da „ratni zlo~inci, fa{isti ne}e biti korisnici restitucije“. Na na{e pitawe da li dogovor zna~i da }e pravo na povratak imovine imati pripadnici okupatorskih snaga, Pastor obja{wava da „zavisi da li su u~inili ili u~estvovali u zlo~inima ili ne“. – Re{ewa koja treba da se na|u u zakonu o rehabilitaciji su individualizacija odgovornosti – istakao je Pastor, objasniv{i da pripadnici okupacionih snaga ne}e pred sudom dokazivati svoju nevinost ve} }e na pravosudnim organima Srbije biti da doka`u da su krivi, pa time i da nemaju pravo na rehabilitaciju i restituciju. Na na{u opasku da su mnogi svedoci ve} mrtvi, Pastor ka`e da postoje arhive i registri

koje nadle`ni mogu koristiti i da se „zna ko je ~inio zlo~in“. Pastor je rekao da na ~itavu situaciju, s obzirom na to da je upletena i Ma|arska koja je pretila vetom u Savetu EU, ne gleda kao na ucewiva~ku, jer je SVM od po~etka principijelno izneo svoj stav {ta je za za wih prihvatqivo, a {ta ne, a ma|arski zvani~nici upozorili vlast u Beogradu dve nedeqe pre po~etka skup{tinske rasprave u septembru. – Ne radi se, dakle, o uceni, ve} o tome da Vlada Srbije nije ispo{tovala dogovor i obe}awe ni kada je u pitawu SVM, ni kada su u pitawu {ef ma|arske diplomatije Martowi, koji je razgovarao s vicepremijerom \eli}em i sve mu predo~io. Onda smo bili prevareni – zakqu~uje Pastor. On ka`e da nakon stvorene situacije, u kojoj je zbog zahteva SVM-a, ume{ana i vlada u Budimpe{ti, ne vidi za{to wegova stranka ne bi bila i posle slede}ih izbora po`eqan partner u vlasti „jer smo se borili za najosnovnije vrednosti, individualizaciju odgovornosti“. D.Milivojevi}


c m y

politika

dnevnik

subota29.oktobar2011.

3

SRPSKEPOLITI^KEPARTIJEJO[DALEKO ODSUDBINEHDZ-a

INTERVJU FUNKCIONERSRPSKENAPREDNESTRANKEIGORMIROVI]NUDI„TRE]IPUT”ZAVOJVODINU

Ne}emodabudemotaoci pro{losti,alismo zajasnera~une Funkcioner Srpske napredne stranke i potpredsednik Skup{tine Vojvodine Igor Mirovi} optu`iojeVladuSrbijezbogdizawa tenzija izme|u centralne i pokrajinskevlastizbogna~inana koji se tretira pitawe finansirawa Pokrajine. U intrevjuu za „Dnevnik” Mirovi} je naveo da i Pokrajinska vlada tako|e snosi odgovornostjersenijepotrudila dasamainiciradogovorzare{avaweovogproblemakojitrajeod usvajawa novog Ustava Srbije, a ove godine je uz velike pritiske re{ewe iznu|eno prilikom nedavnogrebalansarepubli~kogbuxeta. –Uovomtrenutkujedinaadresa kojajeodgovornazadizawetenzija izme|u Vojvodine i centralne vlastijeVladaSrbije.Ali,sdruge strane, i Vlada Vojvodine jer, umestodasamipredlo`estru~nu raspravuizakqu~keona~inufinansirawa APV, to ~inimo mi kaoopozicionastranka–kazaoje Mirovi}, podsetiv{i na nedavnu inicijativu napredwaka u pokrajinskomparlamentudaserazjasni pitawe finansirawa Vojvodine, aliina~intro{ewanovcaizpokrajinskogbuxeta,u~emubi,kako smatraSNS,ve}ukontrolumorao daimapokrajinskiparlament. Oceniojedavladaju}imstrankamanaobanivoavlastiodgovara „zamagqeni model” finanisarawa Pokrajine jer, „kad bi sve bilootvorenoijasno,suziobise prostorzamanipulacijeikorupciju”. –O~iglednojedatupostojiinteres da sistem funkcioni{e u haoti~nom obliku. Me|utim, ispalo je da su gra|ani Vojvodine postalitaocinesuglasicaizme|u VladeSrbijeiVladeVojvodine,u kojimasu~akzastupqeneistepoliti~kestranke.Atimedolazimo idotogaza{toparolakojusami promovi{u„Gdesuna{inovci?”, niposle11godinavlastinemaodgovor.Uprkostome{tojetajodgovor jasno definisan Ustavom – ka`eMirovi}. l Napredwaci dosad, me|utim, nisu obelodanili svoj politi~ki program. Kakav }e onbitiupogleduVojvodine,u

~emu se va{i aktuelni stavovi umnogome razlikuju od ranijih? – Nakon predstavqawa op{teg programa stranke, svakako }emo predstaviti i programska na~ela za Vojvodinu. Ta na~ela }e sadr`ati kritiku postoje}eg stawa,

tema,atosuprivredni razvojsvihdelovaVojvodineija~aweku}nih buxeta svih gra|ana Pokrajine. l Zna~i li to da vam vi{e ni Statut APV,nikancelarija u Briselu, ni preimenovawe Izvr{nog ve}a u Vladu Vojvodine, ne izgledaju kao produkti separatisti~kih tenzija ilipoku{ajiodvajawa Vojvodine, kako stedonedavnogovorili? –Na{eoceneStatutaipaknisubiletako ekstremne,alisubile vrlo o{tre i precizne. Prepoznali smo, pre svega u delovawu Lige socijaldemokrata Vojvodine i jedne strujeDemokratskestranke,jasan ekstremisti~ki talas. Ali, uspelismodaosnivawemSNS-aunesemo razuman dr`avotvorni stav u pogleduVojvodine,kaoneodovojivogdelaRepublikeSrbije,sele-

U ovom trenutku jedina adresa koja je odgovorna za dizawe tenzija izme|u Vojvodine i centralne vlasti jeste Vlada Srbije aliire{ewazapromenutogstawa. Najzna~ajnije oblasti, osim pitawa pune realizacije finansijskih potencijala Vojvodine, bi}epoqoprivreda,razvojinfrastrukture,malihisredwihpreduze}a u nerazvijenim op{tinama, energetikaidrugeoblastizakoje verujemodastvarnomogubitimotorrazvojauVojvodini.Zanasje pitawe ustavnog polo`aja Vojvodineupotunostire{enova`e}im Ustavom i dono{ewem Statuta Vojvodine,nakojijesmoimalivelikibrojprimedbiinizamandamana,alismatramodajeipakvremedaseokrenemobr`emekonomskomrazvojuVojvodine.Previ{e sevremenaizgubiloupoliti~kim ijalovimpravnimnadgorwavawimaisvakavrstaponovnogotvarawapitawaStatutasamobidovela do skretawa pa`we s centralnih

mentima autnomije koji ni u jednom segmentu ne ugro`avaju dr`avnostSrbije,dok,sdrugestrane,podsti~ebr`iekonomskirazvoj. Mi imamo zamerke na Statut jeronoekonomskomrazvojugovoriusvegadve-trinorme,kaoina Vojvo|ansku akademiju nauka i umetnosti i jo{ neka druga pitawa.Ali,miotimpitawimaimamojasanstav,ijedinona~emuinsistiramo je da se politi~ke stranke u Vojvodini kona~no usmerekaekonomskomrazvojuPokrajine. Zato smo i podr`ali osnivawe vojvo|anske kancelarije u Briselu jer to otvara mogu}nost da do|emo do {ansi za pro{irewe osnove za finansirawe odre|enihprojekatauPokrajini. l Zanimqivo je da ste nedavnovrlopohvalnogovorili o nastojawima Saveza vojvo-

|anskihMa|aradaseobezbedi prenosnovcaizcentralnekase u pokrajinsku... Mo`e li se to dovoditi u kontekst va{ih o~ekivawaoformirawupredizbornihkoalicija? –Tunijere~ona{imo~ekivawa o formirawu predizbornih koalicijave}ona{emstavuprema iskrenom i jasnom odnosu SVM-a prema onom {to pi{e u Ustavuionome{togra|aniVojvodine o~ekuju. Trenutno imamo marketing DS-a, s jedne strane, kojigovoridasuveomamnogou~inio za Vojvodinu iako tek uz ogromnepritiskeitenzijeuspeva dasprovedeustavnunormukojase odnosi na finansirawe Pokrajine.Asdrugestrane,smatramoda je stav SVM principijelan jer oniukazujunatodaustavnenorme nemogubitipredmetpritisakai pregovorave}morajudasesprovode.Jer,akosenesprovode,ondase mora tra`iti odgvornost za one kojiihnesprovode.Imislimda je SVM u tom pogledu postupio krajwekorektno.Izme|uSNS-ai SVM-apostojerazlikeuvelikom brojpitawa,aliseunekimpitawimaisla`emo.Ali,SNS`eli idaspredstavnicimamawinskih nacionalnih zajednica odr`ava korektneibliskeodnose.Nemo`emo biti taoci pro{losti, ali ni srqati u budu}nost bez jasnih ra~una. l A razgovarate li o koalicijamazapokrajinskeizbores nekimdrugimstrankama? –Takvihrazgvoranijebilo,izuzevonihkojesmoimalisna{om inicijalnom koalicijom s JedinstvenomSrbijom,NovomSrbijom, Pokretom socijalista i Pokretom„SnagaSrbije„.Tek}eizbornirezultatpokazatikakvesumogu}nostizadogovoreokoalicijama.Ali,uverensamutoda}enapredwaciuslede}emsazivuSkup{tineVojvodineimatizna~ajniju ulogu,ato}ebitiiopcijanovog, tre}egputazaVojvodinu,kojiiskqu~ujeekstremizaminajednoji nadrugojstrani,akoji}euspeti dasa~uvaSrbijuusrcusvakoggra|aninaVojvodine,aliipove}awe ku}nihbuxetasvihgra|anaVojvodine. B.D.Savi}

VK:Ustavgeneratorkrize NevladinaorganizacijaVojvo|anskiklub ocenilajedajeposlepetgodinaoddono{ewa Ustava Srbije jasno da je upravo taj akt „osnovni generator” politi~ke krize u zemqi, i pozvala na formirawe „ustavotvornogpokreta”.Vojvo|anskiklubjeocenioda jedono{ewenovogustavaosnovnipreduslov reformeuSrbijijersepostoje}i„nemo`e popraviti”. „Srbiji su potrebni nova poli-

tikainoviustavkoji}euspostavitidiskontinuitetspostoje}omnacionalisti~kompolitikomipogubnimcentralizmom”,pi{eu saop{tewu. Ocewujesedasesasada{wimustavomSrbijanemo`eprikqu~itiEvropskojuniji,i podse}anatodajenareferendumuoUstavu prepetgodinazausvajaweglasalomaweod44 odstogra|anauVojvodini.Vojvo|anskiklub

je naveo da je sada{wi ustav i „najve}a prepreka”zare{ewekosovskogpitawa,izavra}aweautonomijeVojvodini.Tanevladinaorganizacijaponovilajedasezala`edaVojvodina bude republika u „Saveznoj republici Srbiji”.Ocewujesedaje,odosam~lanicajugoslovenskefederacije,Vojvodinajedina~iji status jo{ nije re{en, dok su preostalih sedampostalesamostalnedr`ave.

REKLI SU \ilas:Radikalska frakcijazvanaSNS

Jovanovi}:Nisam prekr{iozakon

Dejanovi}:Na{i ameri~kiprijateqi

–Nemogu}ejepraviti koalicijusqudimakoji su 20 godina sve radili pogre{no. I danas pod nov im imen om pon ov o tra`e vlast i daqe nesposobni da gra|anima Srbijeponudemakarjedno jedino konkretno re{ewezaproblemeskojimasesuo~avamo– rekao je zamenik predsednika Demokratske stranke Dragan \ilas u intervjuu za „Ve~erwenovosti„. –SNSgre{ipola`u}itapijunasvenezadovoqnebira~e,samozato{tosunajglasniji.Gra|aniznajudanemagarancijedase radikalska frakcija zvana napredwaci sutrane}epretvoritiune{totre}e–smatra \ilas,kojijeigradona~elnikBeograda. On je ukazao na to da su predstavnici napredwakazavremedoksubiliuSrpskoj radikalnoj stranci predvodili „antievropsku Srbiju”, a da se danas „predstavqaju kao ve}i Evropqani od ~itave SrbijeisamogBorisa Tadi}a„.

Predsednik Liberalnodemokratskepartije^edomir Jovanovi} odbacio je optu`beAgencijezaborbu protiv korupcije da nije prijaviosvuimovinu,istakav{idanijeprekr{iozakon.OnjeTelevizijiB-92, naprimedbudajekaojavni funkcioner2009.osnovaoprivrednopreduze}e,rekaodanijeta~nodajetozakonomzabraweno.Nakonstatacijuda~lanOdboraAgencije za borbu protiv korupcije ^edomir ^upi} tvrdidajezakonomzabrawenodajavnifunkcionerosnivaprivrednopreduze}e,Jovanovi} jerekaodaje„utomeiproblem”jer„tozakon neka`e”. – Imam li~ne simpatije prema profesoru ^upi}u~akikadakr{izakon–rekaojeJovanovi}. –Akonemogudaradimuprivatnojfirmi, gdeondamogudaradimiod~egaondamo`emo da`ivimo?–upitaojeJovanovi},iponovioda nije prek{io zakon prilikom prijavqivawa svojeimovine.

Preds edn ic a parl amenta Slavica \uki}Dejanovi} pozvala ameri~kekongresmeneuVa{ingtonudauticajemna pregovore u~ine da status kandidata Srbije za EUnebudesporan. – Mislimo da uticaj Amerike, s obzirom na ugled koji ima u odnosunaPri{tinu,mo`ebitivrlomo}an i mi ga o~ekujemo od na{ih ameri~kihprijateqa–reklajeSlavica\uki}Dejanovi} na zavr{etku zvani~ne posete SAD. Ona je u razgovoru sa srpskim novinarima u Va{ingtonu istakla da je te{ko verovati da }e jedina velika sila kao {tosuSADtektakomewatisvojestavove, ali i dodala da je sigurno da, kada je Kosovoupitawu,mo`eimatirazumevawa zasenzibilnosttogpitawazaSrbe.Wen op{tiutisakjedajepotrebnoAmerikancimapru`itijo{informacija,istalno ponavqanihinformacijaoistini.

Strana~ka otpornost napoliti~ke promene „Ovaj plakat smo platili iz prora~una,va{imnovcem,alismo oslobodiliHrvatsku”,sloganjes plakataosvanuloguZagrebukoji se ironijom razra~unava s na~inom na koji je HDZ punio svoje zvani~nei„crne”fondove.Afera koja ovih dana potresa Hrvatsku, u ~ijem sredi{tu je najve}a

–Tra`i}emodavidimoikolikijezakupprostora,ukolikonije najavnomtrgu,isvedrugo{tose pla}a. Uporedi}emo te podatke s izve{tajima stranaka, i ako postojinesklad,pokrenu}emopostupak–naglasioje^upi}. –Kadaseizborizavr{e,podvu}i}emocrtuividetigdesena{i

tamo{wavladaju}apartija,pokazala je da i na Balkanu i najja~i mogudospetipravdinatas. Specijalna policijska jedinicazaborbuprotivorganizovanog kriminala USKOK pokrenula je istraguocrnimfondovimaHDZa. Na udaru je nekoliko visokih strana~kih funkcionera, s biv{im predsednikom partije Ivom Sanaderom na ~elu. Premijerka Hrvatske i predsednica stranke Jadranka Kosor vajkalasekakoje mogu}edatakova`neinformacijesaznajeizmedijaiza{topostupakUSKOK-a,kojimorabititajan, nije tajan i odakle informacijecure.Onajerekladajetojo{ jedanpoku{ajdaseHDZsru{i. Na{tagodsepozivalapremijerka,~iwenicajeseistragavodi zbog finansirawa partije na iz-

nalazi ne sla`u s partijskim izve{tajima i, ako ima osnova, pokretatipostupkeprotivwih. Onpretpostavqada}ese,posle prve ovakve kontrole partija, stvaripomeritinaboqe. Izvestan pomak o~ekuje i Vladimir Goati iz „Transparentnosti Srbija„, ali napomiwe da }emosejo{na~ekatidapolicijai sudstvopritisnustranke. –Nekakvukontrolupartijskog tro{ewa novca dr`ava je omogu}ilateknedavno.Ranijejetobilo u nadle`nosti Odbora za finansije,atro{eweizbornognovcakontrolisalajeIzbornakomisija.Obaovatela~inilisupredstavnicipoliti~kihpartija,{to mu do|e kao da smo dali kozi da nampri~uvakupus–ka`eGoatiza „Dnevnik”.

Nedodirqivasfera –Ovoje22.godinaparlamentarizmauSrbijiinikozatovreme nije bio ka`wen prekr{ajno ili krivi~no, pa ispada da je partijskasfera,ukojojsekotrqajudesetinemilionaevra,nedodirqiva.^iwenicajedajenajve}ideonovcaufunkcijistranaka,alijevelikiproblemto{toRevizorskainstitucija,zbog nedostatkaqudi,ne}emo}idakontroli{ekakostrankenanarednimizborimatro{enovacizbuxeta.Tajperiodstrana~kih otpornostinapoliti~kepromeneuSrbiji}esenastaviti–obja{wavazazana{listVladimirGoati. borima 2003. godine i u kampawi JadrankeKosor2005,kaoinaposledwimparlamentarnimizborima2007.godine.Upitawususume odvi{edesetinamilionakuna,a istraga}epokazatidalijebiloi krivi~nih dela udru`ivawa, zloupotrebaikrivotvorewa. Srbijajeiuovojborbi,protiv korupcije najvi{eg ranga, daleko iza zapadnog kom{ije. Izbore i partijskotro{ewenovcaizbuxeta, kao i milionskih donacija za kojenikadanismodoznaliakojima su finansijeri kontrolisali vladaju}e stranke, donedavno su kontrolisali qudi iz istih tih partija. DanastuuloguimajuAgencija zaborbuprotivkorupcijeiDr`avnirevizor,aliuzmalaovla{}ewa.Policija,Tu`ila{tvoi sudstvo,kojibitrebalodapo|u za primerom hrvatskih kolega, naovajilionajna~injo{uveksu pod prevelikim uticajem politi~ara. ^lanodboraAgencijezaborbu protivkorupcije^edomir ^upi} najaviojeosnivaweposebneekipe koja }e pratiti finansirawe izbornihkampawapoliti~kihstranaka. Wih oko 100 vrlo brzo }e pro}ikrozobukuipotpisatiugovoresAgencijom,aprati}ekolikosekoogla{avauelektronskim i {tampanim medijima, prati}e svepredizborneskupove,pa~aki {tasedeli.

Powegovimre~ima,bilojene ba{pametnoo~ekivatida}eoni sami sebe da denunciraju. Tek je Zakonofinansirawupoliti~kih partijapromeniosituaciju.Stvorena je Agencija za borbu protiv korupcijekaoiDr`avnarevizorskainstitucija. On ka`e da zbog visoke korupcijedr`avanemo`edana~inini minimalankorakkaboqitku. Sobziromnatoda}eAgencija zaborbuprotivkorupcijepratiti kako stranke tro{e novac u predstoje}ojkampawi,Goatika`e da}epomakabiti,alidaAgencija nema ovla{}ewa, osim da konstatujeprekr{ajeiobznaniih. –Ostajedrugimorganima,policiji,sudstvu,daseborestim.Pitawejekoliko}eoneuop{tebiti ustawudareaguju.Politi~kakorupcija u Srbiji sada ne mo`e da budeistra`ivana.Sadadr`avaponovo najavquje neku strategiju za borbu protiv korupcije. Na jednu smove}izgubilinekolikogodina inevidimrazlogdasepravibilo kakvanova.[tagodutojstrategiji smislili, ona ne treba da ima vi{edonekolikore~enica,ukojimatrebadastojidasuufokusuistra`ivawa: finansirawe partija, Vlada,ministarstvaijavnenabavke,kaoijavnapreduze}a.Tosutri oblasti kojima se niko ne bavi, a dok do toga ne do|emo, nikakve strategije nam ne}e pomo}i – nagla{avaGoati. P.Klai}


4

ekonomija

subota29.oktobar2011.

dnevnik

ZANISNEMAKRIZE,VE]ZARADAOD270MILIONAEVRA

„Gaspromu”upalaka{ika iuna{unaftu Bavqewe naftnim biznisom, iakojerizi~nadelatnost,okreniobrni,izvesnojedaseisplati.I pored veoma ~estih kukawa na uslove na tr`i{tu, skupu naftu, nedovoqnukontroluuvozaderivata, ~ak i nizak vodostaj Dunava, profiti se ostvaruju. Uprkos tome {to je, kako ka`u gotovo svi u~esnicinadoma}emnaftnomtr`i{tu,prometopao,velikihpromenanema,benzinskepumpenesamodasenisuugasileve}seiotvarajunove. Tako je Naftna industrija Srbije, koja je u ve}inskom vlasni{tvu ruskog „Gasproma„, po re~imadirektorazaekonomiju,finansijeira~unovodstvoNIS-aAleksejaUrusova,uprvihdevetmeseci ove godine ostvarila profit od 27,1 milijardi dinara, {to je oko 270 miliona evra. Kako je rekao, profit kompanije, bez dobiti po

osnovukursnihrazlika,iznosioje 22,7 milijarde dinara, {to je 71 posto vi{e nego u istom periodu pro{legodine. Nekoliko je razloga {to je NISpostigaotakavrezultat:Ursovjeukazaonatodajerastdobiti ostvaren zahvaquju}i ve}oj ceni nafte na svetskom tr`i{tu, pove}awuproizvodwedoma}enafteigasaod26postoive}ojefikasnostiuposlovawu.Dakle,uslovi natr`i{tu,aliiracionalizacijarada,pogodujuuspehuposlovawa, a nesumwivo je da, budu}i da su uslovinatr`i{tujednakizasve, uspeh ostvaruju i drugi u~esnici nadoma}emnaftnomtr`i{tu.Jer sasvimjesigurnodaidruginafta{i,nesamoNIS,raderacionalno. Auslovinatr`i{tu,dapodsetimo,odpo~etkaovegodinesudruga~ijinegoranijejerjenaftnotr-

`i{te liberalizovano, dozvoqen jeuvozderivataicenagorivavi{e nije pod kontrolom dr`ave. Pre nego {to se to desilo, najavqivano je da }e liberalizacija dovesti do pozitivnih promena,

tetaiimaoznakuevro,scenamaje sasvim druga pri~a jer litar, uglavnom,idenavi{e.Razlogzato su,ukazujunafta{i,sveve}iizdaci (pored visokih akciza i kursnih razlika, dr`avne i lokalne

Proizvodwasistihpoqave}a ZanimqivojedajeNISpove}aoproizvodwunafteigasaza ~ak~etvrtinuuodnosunaranije.Procenatjevisok,anaftnai gasnapoqaistakaoiranije.Nijenaodmetzapitatiseza{to dr`ava,kojajedonedavnobilajedinivlasnikNIS-aiupravqala doma}om naftnom kompanijom, nije uradila ne{to sli~no? Naravno,dobroje{totosada~iniNIS,~ijijeve}inskivlasnik„Gaspromweft”jerposeduje51postoakcijaovekompanije, jertosvedo~idajemogu}e,amogu}ejeiefikasnijeposlovawe. pre svega sni`ewa cene goriva, kao i da }e se zna~ajno pove}ati kvalitet derivata na pumpama. I dok je kvalitet, sigurno je, vi{i jer je uvozno gorivo boqeg kvali-

takse, transportni tro{kovi, nedostatakskladi{ta),kojiseodra`avajuinacenulitra.Takojelitar goriva u Srbiji me|u najskupqim regionu, jer ko{ta izme|u

Obu}arispremaju radikalnekorake

Najboqesukamate zadinareiminus napoklon

Zasada{estposto Koliko}eunarednihnekolikodanabankekorigovatisvoje ponude,ostajedasevidi.Uodnosunasada{we,korekcijene}e bitivelike.Popodacimasajta„Kamatica„o{tedwinagodinu dana, najvi{e kamate za evro sada nude Marfin i Moskovska banka–{est,odnosno5,90posto.Ostalesutuokopetice,malo vi{eilini`e.Najni`esusadakodOTP-a–~etiripostoiRajfajzena–3,15. ma isplativ i zanimqiv proizvodza{tedi{e. Jo{ ako inflacija bude jednocifrena,etodobre{anseda{tedi{e~e{}epo~nudarazmi{qaju odinarskimdepozitima. Kredi agrikol banka pripremila je ne{to sasvim druga~ije. Veomajezanimqivproizvod„liberte plus„. Klijent koji oro~i sumuodhiqaduevradobi}ekamatudo4,5posto.Uztodobijapre-

kora~ewepoosnovuovogdeviznog ra~unaod80.000dinara.Zakori{}ewe te pozajmice mese~na kamataje1,5postomese~no.Tojeza minuse najmawe na tr`i{tu. Istovremeno, klijent ne mora da selira~unzaplatuizdrugebanke,aovapozajmicauop{teneuti~enakreditnusposobnostjernije vezana za zaradu. Kori{}ewe minusa ne uti~e na visinu {tednoguloga–onjeuovomslu~ajusa-

se u datim okolnostima ostvaruju iekstraprofitiidadr`avautakvim situacijama ima pravo da preduzme odre|ene aktivnosti premaonimakojisepona{ajukao ekstraprofiteri. Dali}eizaistabitipreduzeti neki koraci da se spre~i daqi rast cene goriva, uvede ve}a kontrola uvoza derivata i time bude jasnije {ta se i kako uvozi, a potom i sipa u rezervoar, i gde se slivaeventualnaekstrazarada,vide}e se. Do tada }e potro{a~i na benzinskim pumpama pla}ati visokecenegoriva.D.Mla|enovi}

NASTAVQENPROTESTRADNIKASOMBORSKOG „BORELIJA”

NEDEQA[TEDWENAMALODRUGA^IJINA^IN

Poslovne banke poslu{a}e guverneraiovegodinesene}eutrkivati u visini kamatnih stopa na{tedwuuevrima.Umestotoga, klijentimasenudedrugebeneficijeimogu}nostdaoro~eweraskinukadgod`eleadobijupripadaju}ukamatu,apojavqujuseiprveponudezadinarenadugestaze. Ideja}ebitijo{jernisusvebankeobnarodovalesvojeprograme. Sada je u Srbiji u bankama na {tedwi7,6milijardievra,odte sume98odsto~inedevizni{tedniulozi,a~ak90odstootpadana depoziteuevrima.Ho}eliseto bar malo pomeriti u korist dinarske{tedwe,ostajedasevidi. Tek,Narodnabankajeiovegodine objasnila klijentima da su za proteklih dvanaest meseci boqe pro{lionikojisu{tedeliudinarima. Uprkos tome, i banke i klijentivi{esuokrenutiproizvodimauevrima.Tutradiciju}e ove godine naru{iti Razvojna banka Vojvodine: pripremila je ne{tosasvimnovo. –Zaklijentesmopripremili dugoro~nu dinarsku {tedwu na rokod25meseciakamata}ebiti 13,5 posto godi{we. To je znatno vi{e od referentne kamatne stope, koja je trenutno 10,75posto–obja{wava~lanIzvr{nog odbora vojvo|anske RazvojnebankeGoranKosti}.–Dodamolitomeipodatakdasuprinosinadoma}uvalutuoslobo|eniporeza,tobimogaobitiveo-

1,30 i 1,40 evro, te bi se po tome moglore}idajena{azemqame|u razvijenijimuEvropi.Anije. Upravo ~este promene cene goriva (navi{e) razlog su i {to su iz Vlade Srbije upozorili na to dasunezadovoqnicenovnompolitikomidasenevideefektiotvarawa naftnog tr`i{ta. Ukazano jenatoda}eseubudu}ereagovati naposkupqewa,akaojednaodmogu}nosti se, nezvani~no, pomiwe uvo|ewenekevrsteporezanaekstraprofit.Savetnikpremijeraza energetiku Petar [kundri} je timpovodomizjaviodajeta~noda

Radnici somborske fabrike obu}e„Boreli“iju~esu,drugidan zaredom, dr`ali pod svojevrsnom blokadom od 10 do 14 sati zdawe Skup{tinegradaSombora,nezadovoqni odnosom dr`ave prema wima. Naime, zbog produ`ewa zavr{etka procesa sukcesije u slu~aju mo vrsta obezbe|ewa. Bi}e zanisrpskihpreduze}akojasusvojevremqivonakrajuovogoro~ewasramenoimalasedi{teudrugimrepu~unati ko je vi{e dobio, banka blikama tada{we SFRJ, opstanak iliklijent. ovog, jo{ uvek dru{tvenog, predu- Pojedine ku}e }e tek objaviti ze}a koje zapo{qava svojeprojekcije–uAgrobancise vi{e od 650 radnika, ju~erazgovaralootome. dovedenjeupitawe. U Sosijete `eneral banci se – Na{i zahtevi su trudedakolikomoguizbri{usoistikaoiju~e.Tra`icijalnerazlikeme|uklijentima. modanasna{adr`ava Zaevro}ekamatebiti5,5posto za{titiiutomsmislu za godi{we oro~ewe, bez obzira sastanak s resornim navisinuuloga.Zadinarskeuloministrom privrede gekamata}ebiti15postozadvaNeboj{om]iri}em da naestmeseci. bisedefinitivnoreU Eurobanci EFG pripremaju {ila na{a sudbina, dvostruko ve}e kamate za doma}u po{to imamo zaintevalutu.Ovabankajeve}godinama resovanekupce,kojisu poznatapotomedaklijentimadaspremni da ulo`e u je mogu}nost da kamatu podignu privatizaciju „Boreunapredpa}eisadabititako. lija“,aliimtonepada Pro{lesedmiceKomercijalna napametdokgodsesvepojedinosti bankajenajaviladane}ei}isvina{egstatusaneisterajuna~istac {im kamtama. Zamenik predsed–svedo~iojeorazlozimadrugogdanika Izvr{nog odbora ove ku}e nablokadezgradesomborske@upaDraganSantovac ka`edabivi{e nije prvi ~ovek sindikata „Borestope na {tedwu zna~ile i ve}e lija“ StipanEzgeta.–Ju~esnona kamatenakredite,{tonebibilo sastankuresornogministra]iridobro,pa}eovegodinebitiume}a i predstavnika srpskih indureniji. Alfa banka smatra da }e strijskihsindikataimalipriliku ni`im stopama pomo}i stabilida mu usmeno prenesemo na{e zahzaciji srpskog finansijskog trteve, on je rekao da nema ni{ta `i{ta. Za evre na godinu tu je protivtogsastanka,alida,eto,nistopa5,27posto.Ovabankanudii jesigurankadbidowegamoglodo{tedwuuameri~kimdolarimauz }i,{tojepotpunoneprihvatqivo stopuod3,70postogodi{we.Kod za radnike „Borelija“ koji su ve} wihsenovacmo`eoro~itinamegodinama,iporedsvihobe}awadrsecdanai,naravno,nadu`eroko`ave,„ninanebuninazemqi“. ve.Kamatazavisiodsumekojase Ezgetajeujednonajaviodaqurapola`eiodroka. D.Vujo{evi} dikalizaciju protesta radnika

„Borelija“ukolikosenepo~nere{avawewihovihproblemavezanih zanastojawahrvatskog„Borova“da rasproda svu imovinu i pored postojawa zakonskih akata dr`ave Srbijekojipredvi|ajudogovorili supremaciju srpskog zakonodavstva. – Dr`ava je ponovo produ`ila va`ewe svoje uredbe, ovaj put do 31. marta slede}e godine, do kada bi se trebalo dogovoriti o vla-

sni~kimudelimas„Borovom“,ali po{to oni odbijaju bilo kakav sporazum i budza{to rasprodaju imovinu,odnosnoprodavnice„Borelija“poSrbiji,nasrpskojRepubli~kojagencijizaprivatizaciju je da obavi taj posao i omogu}i privatizacijukojabipresvegasa~uvala radna mesta i funkcionisawe firme koja danas hrani 650 porodica – ka`e obu}arski radni~ki tribun Stipan Ezgeta, uz opaskudajeresornisrpskiministarprivredeprodu`eweVladine uredbe obrazlo`io „vi{im politi~kim razlozima“ i pored sopstvenogineslagawaministarstva kojemjena~elu. M.Miqenovi}

DNEVNIIZVE[TAJBEOGRADSKEBERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni za Va`iza za za zadevize devize efektivu efektivu 1

98,2643

100,2697

102,5759

97,9635

Australija

dolar

1

73,9385

75,4475

77,1828

73,7122

Kanada

dolar

1

69,8595

71,2852

72,9248

69,6456

Danska

kruna

1

13,1933

13,4626

13,7722

13,1530

Norve{ka

kruna

1

12,7937

13,0548

13,3551

12,7545

[vedska

kruna

1

10,9108

11,1335

11,3896

10,8774

[vajcarska

franak

1

80,4653

82,1075

83,9960

80,2190

SAD

funta dolar

1 1

111,4613 69,3125

113,7360 70,7270

116,3519 72,3537

111,1201 69,1003

Kurseviizovelisteprimewujuseod28.10.2011.godine

Cena

10,79

1.889

419.447

9,89

389

11.670

Telefonija, Beograd

8,93

610

610

Blagoje Kosti} - Crni, Pirot

4,44

1.270

129.540

3,87 Promena %

13.970 Cena

-12,00

3.300

Jubmes banka, Beograd Pet akcija s najve}im padom Galenika Fitofarmacija, Zemun

BELEX 15 (555,33

Promet

Privredna banka, Beograd

Naziv kompanije

0,58)

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-0,26

1.943

1.793.756

NIS, Novi Sad

0,00

665

25.899.589

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.912

0,00

2.095.470 Promet

Imlek, Beograd

2,64

2.258

4.968.150

Soja protein, Be~ej

-0,87

567

170.195

3.346.250

Energoprojekt holding, Beograd

1,58

451

18.030

Simpo, Vrawe

-11,54

230

92.000

Agrobanka, Beograd

0,00

3.974

0,00

Gradeks, ^a~ak

-7,69

120

21.600

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

3,20

549

9.490.233

Iritel, Beograd

-7,11

353

139.435

Jubmes banka, Beograd

3,87

13.970

2.095.470

-0,87 Promena %

567 Cena

170.195 Promet

Univerzal banka, Beograd

0,00

2.815

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.801

0,00

0,00

665

25.899.589

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

5.299

0,00

Alfa plam, Vrawe

Soja protein, Be~ej Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad

V.Britanija

Promena %

0,00

1.100

1.720.400

0,00

7.950

0,00

10,79

1.889

419.447

Tigar, Pirot

0,00

570

11.400

Poqoprivr. preduze}e, Bezdan

0,00

317

206.684

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

361

0,00

Soja protein, Be~ej

-0,87

567

170.195

Mlekara, Subotica Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

Sviiznosisudatiudinarima


c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

subota29.oktobar2011.

5

ZA[TOPOSKAKUJUVOZILAPREKOTEKIZGRA\ENOGMOSTANADUNAVU

Nova„be{ka” grbavazbogslegawa ZLOUPOTREBEUJAVNIMNABAVKAMAPORASЛЕ ZATRE]INU

Mu}keprelaze svakumeru

Uprava za javne nabavke Srbije objavila je ju~e da je u prvom polugodi{tu 2011. godine utvrdila nepravilnosti u postupcima vredne 1,4 milijardu dinara i da je u~e{}e nekonkurentnih postupaka pove}ano na 30 odsto u ukupnim javnim nabavkama. – Zabriwavaju}e je i to {to je prose~an broj ponuda na tenderu za prvih {est meseci ove godine bio 3,17, {to je gotovo tri puta slabi-

sto javnih nabavki, odnosno 70 odsto od ukupne vrednosti. – Pozitivno je {to je udeo otvorenog postupka pove}an sa 42 odsto, koliko je iznosio u 2008. godini, na 58 odsto, dok je udeo pregovara~kog postupka ostao 30 odsto, pa stoga u narednom periodu treba da budu preduzete mere da bi se pove}alo u~e{}e konkurentnih postupka – predlo`io je Jovanovi}.

Zabriwavaju}ejeito{tojeprose~anbrojponuda natenderuzaprvih{estmeseciovegodinebio 3,17,{tojegotovotriputaslabijakonkurencija nego2003.godine ja konkurencija nego 2003. godine, kad je po~ela primena Zakona o javnim nabavkama – ukazao je u razgovoru s novinarima direktor Uprave za javne nabavke Predrag Jovanovi}. Naru~ioci javnih nabavki su u prvom polugodi{tu Upravi dostavili 60.022 izve{taja o nabavkama u ukupnoj vrednosti 122,5 milijardi dinara, od ~ega je 84 odsto ugovora velike vrednosti. U otvorenom i restriktivnom postupku, gde je obavezno objavqivawe javnog poziva i nema ograni~ewa ponu|a~ima da konkuri{u za dobijawe posla, ugovoreno je 73 od-

On je rekao da je u gotovo polovini slu~ajeva osnov za pregovarawe s jednim ponu|a~em bila za{tita iskqu~ivih prava i „tehni~ki, odnosno umetni~ki razlozi”. Po hitnom postupku, kojem ugovara~i pribegavaju u uslovima „vanrednih okolnosti i nepredvi|enih doga|aja”, u prvom polugodi{tu ove godine ugovoreno je 24 odsto javnih nabavki. Jovanovi} je rekao da postoji opasnost da izmenama Zakona o javnim nabavkama oslabi kontrola javnih nabavki jer je predvi|eno ukidawe Uprave za javne nabavke.

Otvarawe novog mosta preko Dunava kod Be{ke s velikom rado{}u su do~ekali svi koji ~e{}e putuju autoputem E-75 na relaciji Novi Sad – Beograd, ra~unaju}i na br`u i sigurniju vo`wu. Me|utim, nakon pompeznog pu{tawa saobra}aja preko „brata blizanca”, voza~i su primetili da im automobili nekako poskakuju, kao da voze uzbrdo pa nizbrdo, {to je probudilo wihovu sumwu u vaqanost posla. Pitali smo investitora, JP „Putevi Srbije” o ~emu se radi. U „Putevima” ka`u da se svi mostovi velikih raspona, posebno betonski, projektuju tako da imaju ozbiqna nadvi{ewa u sredini raspona da bi se neutralisala vremenska deformacija. Ugib, odnosno vidna deformacija mosta, mo`e se primetiti i na starom be{~anskom mostu, mostu „Gazela„ i drugima. Obja{wavaju da je na novom mostu kod Be{ke namerno formirano nadvi{ewe od 60 metara, izme|u 150. i 210. metra, jer se o~ekuje da }e u narednih desetak godina most „sesti” od 10 do 15 centimetara. Most, dug 2.205 metara s 42 poqa konstrukcije, odnosno 43 stubna mesta, i {irok 15 metara, tri godine je gradila poznata austrijska firma „Alpina” zajedno s brojnim podizvo|a~ima, me|u kojima su i na{i neimari. Direktor austrijske „Alpine” i suvlasnik te kompanije DitmarAlutaOltjanponosi se time {to su konstrukciju i projekat izradili ba{ wihovi in`eweri, me|utim, po{to su imali problema oko statike i raznih zakona, izgradwa je po~ela tek kada je to re{eno, 2008. – ka-

da je most trebalo da bude pu{ten u saobra}aj, iako su posao dobili jo{ 2006. Najve}i problem bilo je klizi{te s desne strane Dunava, ali i fundirawe i blizina starog mosta jer se

werski koncept lo{e postavqen i da je zbog konfiguracije terena i blizine susednog mosta betonski most tehni~ki te{ko izvodqiv. Mnogo bezbolnija bi bila izgradwa ~eli~nog mosta,

Brzatrakanajosetqivija U „Putevima” ka`u da je nadvi{ewe zbog popre~nog nagiba mosta posebno nagla{eno u brzoj traci, gde se ~esto vozi prebrzo, i vi{e od 160 kilometara na ~as, pa vozilo u sekundi pre|e 45 metara, preleti nadvi{ewe i kada se vrati u pre|a{wi nivo voza~i osete da kola „sednu”. Savetuju da se vozi sporije pa tog ose}aja ne}e biti. moralo paziti da se stati~ki ne ugrozi. Zato je dr`avna reviziona komisija dva puta vra}ala projekat na popravni, uz sugestiju da se anga`uju iskusniji stru~waci. Iskusni graditeqi mostova, me|u kojima je bio i Qubivoje Kosti}, jo{ pre izgradwe mosta upozoravali su na to da je in`e-

kao {to je predlagao doma}i konzorcijum, s „Mostogradwom” na ~elu, koji je, osim boqe ponude, imao i ni`u cenu, ali su to kreditori odbili s obrazlo`ewem da nisu navedeni ta~ni podaci o poslovawu doma}ih kompanija. Tako smo dobili te`ak most na poroznom terenu pa, iako je

klizi{te dodatno obezbe|eno, most je, za svaki slu~aj, nadvi{ewem osiguran od slegawa. Konstrukcija mosta je projektovana od prednapregnutog betona i u wu je ugra|eno vi{e od 620.000 kubika betona, odnosno oko 9.700 tona armature, te vi{e od 47 kilometara kablova za prednaprezawe. Ali, nisu ni temeqi slabi. U wih je ugra|eno blizu 27.000 kubika betona, a izgra|eno je vi{e od 13.000 metara {ipova pre~nika 1,2 metra. U dva glavna re~na stuba, koji nose oznake 42 i 43, pobijeno je 50 {ipova po stubnom mestu, du`ih od 25 metara. S kriti~ne desne strane mosta, na kojoj je klizi{te, ura|ena je dodatna potporna konstrukcija za stabilizaciju terena, u koju je ugra|eno 3.655 kubika betona, odnosno 401 tona armature i izvedeno vi{e od 2.400 metara {ipova pre~nika 1,2 metar. R.Dautovi}


6

subota29.oktobar2011.

GARANCIJSKIFONDPRODU@IOKONKURSE

Otvorena kupovinawiva itraktora Gar anc ijs ki fond APV produ`io je rok podno{ewa zahteva za  odobrewe garancij a na dug or o~n e kred it e namew en e fin ans ir aw u kupovine poqoprivrednog zemqi{ ta i nov e poq op rivredn e meh an iz ac ij e, sao p{tenojeju~e.

Konkursi za odobrewe garancija za ove namene, po odluciUpravnogodboraovepokrajinske institucije, bi}e otvorenidoiskori{}ewagarantnogpotencijala.Zahteve za odobravawe grancija radi obezb e| iv aw a tih kred it a sva reg is trov an a poq op rivredna gazdinstva mogu podnetiGarancijskomfondu. Konk urs za kup ov in u zemqi{ta raspisan je 21. marta 2011. godine, a kako je saop{teno, prvi anuitet kredita dospeva na naplatu 15. juna 2012. godine, a ostali svakog15.decembrai15.juna ugodini.

Konk urs za odob rew e garancija za obezbe|ewe dugoro~nihkreditanamewenihza nabavku nove poqoprivredne mehanizacije raspisan je 21. aprila2011.godine,itako|e }e trajati do iskori{}ewa garantnog potencijala. I u ovom slu~ aj u prv i anui t et

kredita dospeva na naplatu 15.juna2012.godine,aostali svakog15.decembrai15.juna ugodini. Tako|e, pro{irena su mogu}a sredstva obezbe|ewa za potra`ivawa Fonda po izdatim gar anc ij am a, tak o da, osimpostoje}ihkojasunavedena u Konkursu, postoji i drugamogu}nost.Toje,naime, zalo`no pravo na predmetu kred it ir aw a kons tit ui s an o ukoristFonda,ukolikopodnosilac prijave na Konkurs obezbedi sopstveno u~e{}e u minimalnom iznosu od 40 odsto vrednosti predmeta kreditirawa. S.G.

POQOPRivRedA

dnevnik

ZAPO[QAVAWEPOQOPRIVREDNIHIN@EWERA–SAVETODAVACAMORABITI

Agronomanemau70 odstozemqoradni~kih zadruga –Zapo{qavaweagronomaupoqoprivrednestanicejedobarpotez dr`ave, ali to treba da bude samo prvi korak, jer postoji jo{ institucija,preduze}aizadrugau kojima bi poqoprivredni in`eweri mogli i morali biti zaposleni – ka`e za „Dnevnik” predsednik UO Dru{tva agrarnih ekonomistaDaniloTomi},ina~e pokreta~inicijativedasemladi agronomizaposle. Ministarstvo poqoprivrede danasuCentru„Sava„organizuje radni sastanak na kojem }e biti potpisani ugovori izme|u nezaposlenihin`ewerapoqoprivrede i predstavnika poqoprivrednihstru~nihisavetodavnihslu`bi. Po re~ima resornog ministra Du{ana Petrovi}a, do sada je raspore|eno 1.485 agronoma, a imajo{86podru~jauSrbijikoja nisupopuwena,dokje286diplomiranih poqoprivrednih in`ewera neraspore|eno, ali su obu- ~eniimoguoti}ivanmestaprebivali{ta. Petrovi} navodi da bikorisnicitesavetodavneslu`be trebalo da budu oko 400.000 porodica koje se bave poqoprivredom. Urazgovoruzana{listDaniloTomi}ukazujenatodauSrbiji postoji 1.200 zemqoradni~kih zadruga, 800 agrobiznis kompanija,oko5.000malihisredwihpreduze}aururalnimpodru~jima,te 150 op{tina sa sekretarijatima za (poqo)privredu i drugih poslovnihsubjekata. – S druge strane, u Srbiji je oko3.000nezaposlenihagronoma. Primera radi, u 70 odsto zemqo-

Plata40.000dinaraibonus20.000 Mladiagronomibiupoqoprivrednimstru~nimslu`bamatrebalodapo~nudaradeslede}enedeqe,ka`uuMinistarstvupoqoprivrede.Bi}eanga`ovaninagodinudana,prima}eplatuod40.000 dinara,uzdodatnih18.000dinarazasveonekojibudumoralidaradevanmestastanovawa,apredvi|enjeibonusod20.000dinaraza oneagronomekojibudiimalirezultateboqeodplaniranih. radni~kihzadruga,okowih1.000, nemanijednogzaposlenogsvi{om ivisokomstru~nomspremom–nagla{avaTomi}. Tako|e, on ukazuje na to da su ruralna podru~ja zna~ajna s resursnog i tr`i{nog stanovi{ta, i~ine85 odsto teritorijeSrbije.Uwima`ivioko50 odstostanovnika. Pri tom, ruralna podru~ja su devastirana, a poqoprivrednaproizvodwaiproizvodwa hrane stagniraju, posebno ratarskaisto~arska.

–Na{atrajnaorijentacijamorabitibr`irazvojpoqorpivredeisela,proizvodwajeftinijei kvalitetnije hrane i pove}an izvoz na svetskom tr`i{tu. Takva orijentacijajeva`napretpostavkabr`egizlaskaizsada{weekonomskekrize.Ato unarednomperiodu sve vi{e zavisi od razvoja nauke, obrazovawa, tehnologije i wihoveprimeneupraksi –navodi Tomi},uzocenudajedo{lovreme kadaproizvodwahranetra`inajkvalitetnijeinajkreativnijeka-

drove, najmoderniju opremu, najboqu tehnologiju, visoke standarde. – Jesmo li spremni za to? Stru~waci su jedan od najva`nijih~inilacarazvojapoqoprivredeisela.Brojnezaposlenihmladihstru~wakasasredwom,vi{om ivisokom{kolomprelazi30.000. Samobrojnezaposlenihin`iwera agronomije, veterine i prehrambene tehnologije kre}e se oko 3.000. Oni su na evidenciji Nacionalne slu`be za zapo{qavaweigubesvakunaduiperspektivu.Uwihjeulaganzna~ajannovac tokom {kolovawa. Ukoliko ih br`e ne zapo{qavamo, susre{}emoseponovosogromnimproma{eniminvesticijama. Srbija,ponavodimastru~waka Privredne komore Srbije, sada ima oko 4,2 miliona hektara obradivog zemqi{ta, a najnovije procene pokazuju da je u parlogu pribli`no600.000hektara,dokje zastupqenost in`ewera i drugih stru~wakaudoma}emagrarudalekomawanegourazvijenimzemqama. I nezadovoqavaju}a setvena strukturabisemoglapromeniti i aktivno{}u mladih agronoma kojibitrebalozemqoradnicima dauka`unaprednostiplodoreda ive}egforsirawaindustrijskog biqa na ra~un tradicionalnih kulturakao{tosukukuruziozime `itarice. Agronomi koje je anga`ovalo Ministarstvo poqoprivredetrebalobi,izme|uostalog, da daju korisne savete i poqoprivrednicima koji se ve} bavesto~arstvomilinameravajuda uzgajajustoku,ukazujuuPKS-u. S.Glu{~evi}

Rastecena p{enicenaberzi Cena p{enice na berzanskom tr`i{tu u blagom je porastu. Protekle nedeqe iznosila je 19,33dinarakilogram,sPDV-om (17,90 dinara bez PDV-a), {to je rastod2,28postouodnosunaprose~nucenuizprethodnenedeqe. Sti~eseutisakdauovomtrenutku setva p{enice zna~ajnije uti~e na cenu na ovom tr`i{tu nego {to svi ostali relevantni tr`i{ni faktori na tr`i{tu kukuruzauti~unacenukukuruza, navodenaProduktnojberziuNovomSadu.Setvap{eniceseodvija u veoma nepovoqnim okolnostima. Po preliminarnim i nezvani~nimpodacima,do25.oktobra,{tojeoptimalniagrorokza setvuozimep{enice,posejanoje tekne{tovi{eod230.000hektara, {to nije ni polovina o~ekivanih setvenih povr{ina pod ovomkulturom.Uzve}tradicio- nalno prisutnu nedovoqnu primenuagrotehnikepriuzgojup{enice, prvi signali neke budu}e proizvodwe p{enice su prili~noobeshrabruju}i.

Cenakukuruzastagnira.Prose~nacenatrgovawaunedeqiza nama je iznosila 16,90 dinara kilogram, s PDV-om (15,65 din/kgbezPDV-a),atojezami-

cenanainotr`i{tunego{toje toponudakojasti`eoddoma}ih proizvo|a~a. Relativno niske cenekukuruzaname|unarodnom tr`i{tu su objektivna real-

nimalnih 0,73 odsto ni`e nego prethodnenedeqe.Proizvo|a~i o~ekujuvi{u,aizvoznicini`u cenupadaijedniidrugiozbiqnije nastupe na ovom tr`i{tu. @eqesudijametralnorazli~ite, ali u ovom trenutku ve}i uticaj na tr`i{tu kukruza ima

nost,kojajednostavnodemotivi{eizvoznikenave}ekupovine, tako da je sudbina doma}eg tr`i{takukuruzauvelikojmeri zavisnaodde{avawanasvetskoj pijacikukurza,ina~enajtra`enijerobeizsektoraprimarnog agrara.

Poqoprivredau `enskimrukama Pobednicetakmi~ewauizradinajboqegagrobiznisplanasu sAmeri~komagencijomzame|unarodni razvoj (USAID) potpisale ugovore o dobijawu bespovratnihnamenskihsredstava, ukupno 160.000 dolara, odnosno 11,7milionadinara. Novac za zapo~iwawe sopstvenog agrobiznisa dobi}e 11 `ena iz Srbije, a priznawa im jeuBeograduuru~iladirektorkaUSAIDSuzanFric. Preduzetnice}euzpomo}dodeqenihparapo~etiposlovawe

u raznim oblastima, kao {to je preradamlekaiuzgajaweiprerada vo}a, povr}a i lekovitog biqa, a iznos pojedina~nog granta iznosi}e u proseku od 12.000do15.000dolara.Sve`enesuzavr{ileobukuuoblasti agrobiznisa koju je finansirao USAID,akojujepro{loukupno300`enaizceleSrbije. Najboqi agrobiznis plan, za ~iju}erealizacijuUSAIDdati15.000dolara,jesteonajkoji je izradila Jelena Vu~kovi}, diplomiraniekonomistaizGr-

delice kod Leskovca, nosilac registrovanog porodi~nog poqoprivrednog gazdinstva koje se bavi proizvodwom vo}a, lekovitogiza~inskogbiqa–sve`e nane, bosiqka i ruzmarina. Ona je prilikom predstavqawa svog projekta kazala da to gazdinstvo raspola`e s ukupno 41,4 hektar obradivog zemqi{ta,kojenijeusopstvenomvlasni{tvu,ve}jeuzetouzakupna 15 i 20 godina. Novac }e biti ulo`enunabavkusistemazanavodwavaweiplastenika.


„Novosadskajesen” spu{tazavesu Na posledwem danu manifestacije „Novosadskajesen”posetioci}emo}ida posete prodajne izlo`be hortikulture, zdrave hrane i starih zanata na prvom spratuSpensa,azanajmla|ejeu11~asova u amfiteatru pripremqena pozori{na predstava „Diskolovka” pozori{tanceta „Vragolani”. Ovaj de~ji programorganizujuRadio021i“Prijateqi

dece” Novog Sada, a ulaz je besplatan. Danas je manifestacija otvorena do 15 ~asova. U~etvrtakje,uokviru“Novsadskejeseni” direktor Nacionalnog parka „Fru{ka gora” Dobrivoje Antoni}, podelio100sadnicatujeihrasta,podsloganom„Jesenjepravovremezasadwu”. A. Va.

Novosadska subota29.oktobar2011.

Ostrvoideugrad ~etkom naredne godine dobiti jo{ jedan most. Istina, ne}e to biti most kakav vam obi~no pada na pamet kada se spomene ova gra|evina, ve} vi{e mosti}, koji treba da spoji kej i Ribarsko ostrvo. Ovaj potez je sasvim na mestu jer od wega treba da bude vi{estrukog zna~aja. Na ovaj na~in grad bi kona~no, direktno, bio povezan sa Ribarcem i do wega bi se lako stizalo i pe{ice. Tako|e, lak{e bi se iskoristio po-

tencijal ove oaze na Dunavu, jer sve pristupa~ne stvari, pogotovo ovakve, pravi su magnet za sugra|awe i goste na{eg grada. Mogli bi sada jo{ koje~ega da se setimo {to bi i{lo u prilog ovoj pri~i, ali su{tina bi bila ista. Ideja je dobra i vaqa je realizovati. Pored mosti}a, postoji ideja i da Kineska ~etvrt koja propada, promeni namenu i da se taj prostor iskoristi za razvoj „kreativne industrije”. Sve ovo lepo zvu~i a kako }e izgledati, ostaje da se vidi. B. Markovi}

Mutnavodau delovimaKamenice UdelovimaSremskeKamenice u Tvr|avi, Ribwaku, Kameni~komputu,deluodUliceIve Lole Ribara do pruge, nasequ „Marko Ore{kovi}” i ulicama Mo{ePijade,VladimiraNazora,SlavkaRodi}a,RadeKon~ara i Novosadskoj od danas i narednih nekoliko dana moglo bi da bude povremenog zamu}ewa vode.Dozamu}ewa}edo}izbog radovanadrugojfazizonirawa, koji}eomogu}itistabilizacijupritiskaipoboq{awevodo-

snabdevawa, jer }e biti promewen smer toka vode u cevovodu izkogaseovidelovigradasnabdevaju. Mutna voda ne predstavqa opasnost za zdravqe qudi, ve}jesamopotrebnopustitida ote~e. @iteqi Kamenice, koji `iveunasequ„MarkoOre{kovi}”, a koji budu imali slabiji pritisak vode, trebalo bi da skinu reduktore pritiska koji suimbilineophodniuprethodnomperiodu. N. R.

V remeploV

Film„Pevajmeni” prepunio„Apolo” Ubios kopu„Apolo” 29. oktob ra 1937. po~elo je prikazivaweameri~kog filma „Pevaj meni”, u kome je kao glumica i peva~ica nas tup il a Grejs Mur, ~lan ic a Metropoliten opere u Wujorku,poznatapo svom ~istom sopranu i vel ik im gluma~kimmogu}nostima. Wen partner je bioKeriGrant,koji je tek stupio na stazu svetske slave. I ostal i autor i filma imali su lepo ime u kinematograf ij i. Redit eq RobertRiskin,kompoz it or @er om Kern... Raz um qivo, i kod nas je, kao i u celom svetu, publika hrlila da vidi ovajfilm. N. C.

Protest protivsistema Protest protiv sistema, koji organizuje „Occupy„ Novi Sad, odr`a}e se danasu15satinaTrguslobode.Povod protesta je nezadovoqstvo sistemom koji je, prema stavovima ove organizacije,stotinehiqadaqudiostaviobez obrazovawa, adekvatne zdravstvene za{titeiposla. N. R.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

ko je sude}i po najavama A gradskih ~elnika, onda }e Novi Sad krajem ove ili po-

DANAS NA TRGU SLOBODE

KO ]E „INFORMATICI” PLA]ATI CEH NA [EST RATA

^akjedanaesthiqada megadu`nika Du`nici koji nisu pla}ali ra~une objediwene naplateod1.januara2000.do31.decembra2010.godine, a imaju ceh iznad 50.000 dinara, mo}i }e da platedug(glavnicubezkamate)u{estrata,po~ev od1.novembraovegodine.PremapodacimaJP„Informatika”,ovakvihdu`nikaimaokojedanaesthiqada. -Onimakojinebudumoglidaplate,bezobzirana ovuolak{icu,dugostajekaoipripisanakamataza taj period, {to povla~i ve} poznate i zakonom definisane mere - ka`e portparolka ovog preduze}a GordanaGale{ev. Onikojiurednopla}ajukomunalnera~uneidaqe}ebitioslobo|enipla}awajednogmese~nogra~unaitoporang-listikojuobjavquje„Informatika”. J. Zdjelarevi}

„Kupusijada”mewa trasuautobusa Autobusinaprigradskojliniji za Futog 53 i 55 danas }e sao- bra}atidrugimputemuobasmera zbog privredno-turisti~ke manifestacije  “Kupusijada 2011” u Futogu. Izgrada}eautobusii}iuobi~ajenimputemdoFutogairaskrsnice Cara Lazara - Bra}e Bo{wak-SvetozaraMarkovi}a,odakle}evozitiUlicomSvetozara Markovi}a,skrenutidesnouUlicuBrankaRadi~evi}a,izkojeula-

zeuUlicuRadaKondi}aiondanastavqaju redovnim putem Ulicom Carice Milice. I u povratkuizFutogaautobusi}ei}i izmewenomtrasom. U oba smera privremena stajali{ta bi}e u Ulici Svetozara Markovi}a, zatim Ulici Branka Radi~evi}a,astajali{teizpravca Novog Sada neposredno posle raskrsnice ulica: Svetozara Markovi}a,Bra}eBo{wakiCaraLazara. Z. D.

Novoradnovreme lekarskekomisije Prvostepenalekarskakomisijaod1.novembraradi}esizmewenimradnimvremenom.IzZavodazazdravstvenoosiguraweobave{tavajuda}ekomisijaraditiod7.30do15.30~asova,radnovreme drugostepene lekarske komisije ostaje nepromeweno. Komisije se zasedajuusedi{tufilijale,@itnitrg1. I. D.

FUTOG PRESTONICA ZELENE GLAVICE

Danasfestival kupusa

Tradicionalna12.Kupusijada u Futogu odr`ava se danas naplatouispredKulturnoinformativnogcentraupomenutommestu,azarazlikuodpro{legodine,kadasuzbogpoliti~kihrazmiricaorganizovanadvadoga|aja,Futo`aniove godinenastupajuslo`no. Sve~ano otvarawe planiranojeza10~asova,u12sati}e uslediti progla{ewe najve}e glavice futo{kog kupusa, a u 14 ~asova je progla{ewe pobednikaukuvawujelaodkupusa. Kako je rekla direktorka

KIC„Mladost”QiqanaMamula, “Kupisijada” ima privredni, kulturni, tradicionalniituristi~kikarakter, a wom treba da se uka`e na zna~aj o~uvawa i proizvodwe sortefuto{kogkupusa.Uzabavnom programu “Kupusijade” u~estvova}e KIC “Mladost”, osnovne {kole i vrti}i,tambura{i,“Kraji{nici” iz Futoga, Bora Drqa~a i zvezde“Granda”.Sviposetioci ima}e priliku i da kupe futo{ki kupus po veoma povoqnimcenama. B. M.

Idanasprodajamese~nih markica Kiosci za prodaju novembarskih mese~nih markica radi}e danas na terminalima gradskog prevoznika kod @elezni~ke

stanice,od5.30do19.30~asova. Od8do15~asovabi}eotvoreni kiosci kod Futo{ke pijace u [afarikovojulici. Z. D.

Pewa~kimaraton DrugiporeduPewa~kimaratonodr`a}esedanasu14~asovau malojsaliEkonomske{kole,Narodnihheroja7.Maratontraje24 sata, a o~ekuje se vi{e od stotinu takmi~ara iz zemqe i regiona. Organizatorjepewa~kiklub„Adrenalin”. B. Ma.

Pregledliftova uMaksimaGorkog

Grejs Mur

Godi{wi pregled liftova u ponedeqak}eseraditiuUlici MaksimaGorkog1a,2,2a,2b,2 c, 6, 8 c, 10,10 a, 12, 48 i 48 a, u ulicama Stevana Musi}a 17,

MilanaSimovi}a2,6,8,10iu Lov}enskoj  9. Liftove pregleda Insitut za za{titu na radu ponaloguJKP„Stan”. Z. D.

STARO IME PONOVO NA UGOSTITEQSKOJ LISTI

„Barutana”opet steci{tegurmana

Restoran „Barutana 021” ispod Mi{eluka, u Petrovaradinuodovogvikendaponovojena listi novosadskih ugostiteqskih objekata. U ponudi su tradicionalnajeladoma}ekuhiwe, uz poseban deo menija posve}en indijskoj kuhiwi. Vlasnica restorana, biv{a misica Sawa

Papi}, priredila je sve~ano otvarawe, kojem su prisustvali gosti sa estrade i javnog `ivota. Kako je re~eno na sve~anoj ve~eripovodomotvarawa,ponuda restorana je prilago|ena svim ukusima, od bajkerskih do penzionerskih. N. P.

c m y


8

subota29.oktobar2011.

nOvOSAdSkA HROnikA NA PIJACI I U BUTICIMA CENA ROBE IDENTI^NA

PLANINARSKO-SMU^ARSKO DRU[TVO „@ELEZNI^AR” SLAVI 60. RO\ENDAN

Yabejedino u„Svezayabe”

Obnova„Stra`ilova” umestosve~anosti Planinarsko smu~arsko dru{tvo „@elezni~ar„ obele`ava 60 godina neprekidnog rada. Davne 1946. godine pri @elezni~kom sportskom dru{tvu osnovana je planinarska sekcija, koja je 1951. prerasla u Planinarskodru{tvo. Slede}eg meseca je povodom ovogavelikogizna~ajnogjubi-

godi{weiprekodesethiqada u~esnika. Ovodru{tvojekrozsvojdugogodi{wiradu najaktivnijim per io d im a imal o prek o 700 ~lanova, a u kriznim godinama broj ~lanstva se smawivao na 150,asadasebroj~lanovaustalio oko brojke 400. Ne treba zaboraviti da u Novom Sadu

Umestonasve~anuakademiju,novac}ebiti usmerennaobnovuplaninarskogdoma „Stra`ilovo”,kojijestradaoupo`aru lejatrebalodaseodr`isve~ana akademija, me|utim, planinarima«„Stra`ilova»„izSremskih Karlovaca izgoreo je dom i Upravni odbor «„@elezni~ara„» doneo je odluku da novac previ|enzaakademiju,uiznosu od 20.000 dinara, uplati za obnovutogobjekta. Ina~ e, ~lan ov i ovog dru{tvasutokomproteklihdecenijaobi{lisveplaninestare Jugoslavije, popeli su se na mnogeplanine{iromsveta,od EvropeprekoAzije,Afrikei do Amerike. Uz to, “@elezni~ar„» ve} punih 29 godina organiz uj e akc ij u « ” Pe{ a~ im o u prirodi” i vodi planinare i gra|ane,svakenedeqe, naFru{ku goru. Ve}33godineumaju seodr`ava«Fru{kogorskiplaninarskimaraton»,kojiokupqa

postoji jo{ nekoliko planinarskih dru{tava i da su neka od wih stvorena kao «deca» mati~nog dru{tva - „@elezni~ara„.Tosuplaninarskadru{tva „«Nafta{»„ i «„GSP„» u Novom Sadu,„«Vilinavodica„»uBukovcu i „Ravni~ar»„ u Ba~koj Palanci. Iporedtogaovodru{tvo je i daqe najbrojnije, ne samo u NovomSadu,ve}iucelojVojvodini,ajednojeod~etirinajve}ihplaninarskihdru{tavau Srbiji. Broj namenskog ra~una  za obn ov u plan in ars kog dom a “Stra`ilovo” na koji ostali planinari, gra|ani i firme mog u min im aln im uloz im a sponz or is at i obn ov u je 34011006433-13,„Erstebanka” . A. L.

Humanitarnarevija de~jihmodela Prodajna revija de~jih modela,kojuorganizujeCentar„@iveti uspravno” u saradwi sa modnom agencijom „Biznis Model”, odr`a}e se sutra od 17.30 do 19 sati u ulaznom holu MastercentranaNovosadskomsajmu. Za dobru atmosferu pobrinu}e se voditeq Marko Stojanovi} i ansambl „Branimir i

Gradskepijacenekadasubile identi~nim cenama. Majice, mesto gde su sugra|ani za male farmerice,bundiceijakneuveparemoglidaseobukuodglave likosemoguvidetiusvimizlodo pete. Pojavom kineske robe, zimaugradu,atrgovcika`uda kojajeugradstiglapredesetak jeinteresovaweporaslokakosu godina,pijacesuprestaledabu- krenuli hladniji dani. Prema du najjeftinije, a sugra|ani su wihovim re~ima po kupovini pohrlili u kupovinu po kine- predwa~edevojke,kojesenajviskimradwama.Me|utim,kakosu {e interesuju za nove modele sve ve}e koli~i~izmica i jaknine kineske robe ca, dok su momci Cipeleu stizale u grad i uglavnom zaintenaj j ef t i n i j im pijace, kao i resovani za jakne ostale trgovine prodavnicamako{taju ixempere. po~ele su da se Devojke}e,ove od1.500do2.000 snabdevaju ovom sezone, za majice dinara,doksu ode}om, koja je ili xempere iz~izmiceod4.000do ni`eg kvaliteta, dvojiti od 600 do 14.000dinara ali dosta jefti2.000dinara,pannija. Samim tim talonesuod1.000 izjedna~ile su se i cene ode}e do2.500,ajaknicestajuod1.700 naovimmestima,atrenutnoje- do5.000dinara,zakolikosemodinikojisune{tojeftinijije- guna}iukineskimradwamaili su butici „Sve za xabe”, koji buticima{iromgrada.Zanovu uglavnom prodaju robu doma}e majicu momci }e morati da izproizvodwe. Sugra|anka Maja dvojeod600do1.400,farmerice isti~edanajradijeideuprodav- su od 2.000 do 2.500, a jakne konice „Sve za xabe”, jer na tim {taju 2.500 do 4.000 dinara. mestimamo`edaprona|ejefti- Identi~ne cene mogu se videti nemajiceixempere. inapijacama,atrgovcika`uda - Ako `elim da kupim neki im prodaja ide slabije u odnosu komadode}euglavnomprvoobi- naprethodnegodine. |em jeftine butike, a ako tamo - Mi cene ne mo`emo da spunena|emni{ta,ondaidemuki- stimo, jer onda ni{ta ne}emo neske prodavnice.Svesna sam da zaraditi. Qudi nemaju para za jerobaniskogkvaliteta,alido- nekuve}ukupovinu,aionikoji voqnomijedatrajejednusezonu, do|u da kupe to je sve sitno, da jer}eslede}egodinene{todru- skoroinemanekezarade-ka`e gobitimoderno-ka`eMaja. jednaodtrgovkiwanapijaci. U buticima „Sve za xabe” muPo{tovaocimodnihtrendova ove jeseni najnovije modele ko- {ke i `enske majice i xemperi lekcije mogu na}i po skoro neprelazecifruod800dinara,a

Na{ojsugra|ankaMarijani [evo neophodna je operacija srca. Ona se trenutno nalazi na Institutu u Sremskoj Kameniciiboriseza`ivot,jer

jojsrceradisasvega12odsto. Prva je na listi ~ekawa za transplantaciju srca u AKH bolniciuBe~u,me|utim,neophodnojedasesakupijo{oko

Upisu{kolefudbala, ko{arkeiodbojke

Promocija audio-vizuelneopreme Promocija opreme za audiovizuelnuprezentacijumuzejaza osobesafizi~kiminvaliditetombi}eorganizovanausredu, 2.oktobra,u12~asova,uMuzeju grada, na Petrovaradinskoj tvr|avi. Pomo}u opreme, posetiocisafizi~kiminvaliditetom mo}i }e da pogledaju izlo-

`bu.Ovapromocijadeojeprojekta„Osobesasmetwamaufizi~kom i mentalnom razvoju i muzeji Zapadnog Balkana” koji jeorganizovala{vedskanevladina organizacija „Kulturno nasle|e bez granica”. Nabavku oprem e omog u} io je Rot ar i klub„Dunav”. A. J.

Noviparking uSoweMarinkovi} Radovinaizgradwiparkirali{tauUliciSoweMarinkovi},na deluodUliceVojvodeMi{i}adoBulevaraMihajlaPupina,po~e}euponedeqak.Izvo|a~je„Parkingservis”,aupotrebi}eseplasti~nitravnatielementi,takozvanosa}e,dabiseobezbediloo~uvawezelenihpovr{inaipove}aokapacitetparkirali{ta.Izovog preduze}a apeluju na voza~e da koriste parkirali{ta u okolnim ulicama,kakobineometanotekliradovi. G. ^.

Najskupqi su u renomirani butici, gde se mora izdvojiti poprili~nasvotanovca.Tako se u brend ir an im but ic im a majice mogu na}i od 4.000 do 7.000 dinara, pantalone su od 10.000do20.000,ajesewejakne prelaze i cifru od 20.000 dinara. N. Radman

Plesza`ivot Marijane[evo

NA SPENSU

U MUZEJU GRADA

jaknicesemoguna}iza1.000dinara. [to se ti~e obu}e, `enske cipeleunajjeftinijimprodavnicamako{tajuod1.500do2.000 dinara,doksu~izmiceod4.000 do 14.000 dinara. Cene mu{kih cipelakre}useod2.000dinara do 7.000, a patike se mogu na}i od3.000do12.000dinara.

DEVOJKA KOJOJ TREBA TRANSPLANTACIJA SRCA

neprijateqi”,areviji}eprisustvovati predstavnici Grada kao i eminentne li~nosti iz svetakultureisporta.Modele ~etiri modne ku}e pone}e oko 40deceuzrastaodtrido12godina, a sav prihod namewen je radu pedago{kih asistenata u vrti}imai{kolamanateritorijiVojvodine. N. R.

UpisuSpensove{kolefudbala,ko{arkeiodbojkezanovembar jo{traje.Zainteresovanisemoguupisatinablagajniklizali{ta svakiradnidanod15do20~asova.Treninziseodr`avajuponedeqkom,sredomipetkomuvelikojdvoraniSpensa,amese~na~lanarinaje2.000dinara. J. J.

dnevnik

Ple{u za Marijanu: Vi{wa Kne`evi}, Andrej Mari~i} i Tamara Klaji}

^ITAOCI PI[U SMS

50.000evrakakobiseoperisa- ste banci na ra~un 340la. Ve} mesec dana na televi- 3210570823. ziji Pink, emituje se emisija Podsetimo, Marijana od „[ousnova”,ukojojseiznede- svoje 13. godine boluje od teqe u nedequ Tamara Klaji}, {ke bolesti srca, a dijagnoza Andrej Mari~i} i Vi{wa je kardiomiopatija dilatatiKne`evi} bore va.Kaodeteleplesomipesmom ~ila se u Tirda eventualnim {ovoj bolnici Slawemprazne osvajawem prvog u Beogradu, da porukena6015, mesta omogu}e bi 2007. godine No v o s a | a n imo g u Marijani neop- pre{ladaseledonirati50dinara ~i na Institut hodna sredstva za transplatau Sremskoj Kazale~ewe cijusrca. menici, gde joj Svisugra|ani je ura|ena immogu doprineti ovoj borbi plantacija kardioverter deslawem poruke sa sadr`ajem 5 fibrilatora. Uz pomo} lekona broj 6060, ~ime bi pomogli va i tog aparata, koji je kondagorenavedenitimu{ouu|e trolisaoradsrca,nekovreme u polufinale i bude korak sedobroose}ala.Me|utim,od bli`ekaostvarewuMarijani- oktobra pro{le godine weno nogsna.Tako|e,slawemprazne stawe se pogor{alo i ona je poruke na 6015, Novosa|ani konstantno u bolnici pod lemogudonirati50dinarazale- karskimnadzorom. ~eweiliuplatitinovacuErA. J.

065/47-66-452

Nasilnicidrumomharaju Pro{irena saobra}ajnicakod“Novosadske mlekare”.Pakaojevoziti tuda izjutra. Najve}i problem su nasilnici koji preti~u kolonu, a potomnamostuho}e,po svakucenu,daseukqu~e ispred onih koji su strpqivo vozili u koloni. Ovo je veliki problem. Apelujemnapolicijuda ka`wavanasilnike. 064/1304... *** Kada }e se stati na kraj neotesanim qudima koji bez skrupula, svkodnevno haraju grobqem i kradu cve}e, saksijeiusa|enocve}e. Odajmopokojnicimapijetet! 060/0463...

*** Odpo~etkagrejnesezone vi{i spratovi u Gagarinovoj 6a nemaju grejawe.Stru~waciizToplane jo{ re{avaju problem, ali re{ewa nemaju, ali redovno ispostavqaju ra~une. Te{i nas skoro leto. 064/2170... *** Upu}eni ka`u da su na ve~eri u ~ast kancelarke Angele Merkel, Ivici Da~i}u servirane pe~urke. 064/3078... *** Na svim doma}im televizijama pretwe upakovaneureklame:konemakompletzaprvupomo}uautu bi}e ka`wen nov~anom kaznom!Nikonespomiwe

namenu kompleta, nego samo kaznu!O~ito,dajetonamena!Daj novce, a za ostalo nije va`no! Stranivoza~iizbegavajuputeve Srbije zbog ovakvih kazni. Pa oninisutolikobogatidasevozaju na{im xadama! A nisu ni toliko pametni da znaju da ih koriste!Kodwihpostojestru~neekipe-Hitnapomo},kojazna {taradi!S’po{tovawem! 063/5230.. *** Vlada Srbije 100.000 dolara mese~no pla}a ameri~kom KongresuzalobirawezaKosovokoje je odavno prodato, samo ne smeju dapriznajunarodu. 066/9339... *** Butangaszadoma}instvamangupi poskupeli za dvadeset odsto, a ne za deset, iako Uredba jo{neva`i.Pera. 063/7007...


nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

subota29.oktobar2011.

9

SKUP[TINAGRADAUSVOJILAREBALANS,PA]EBUYETBITITAWIDVEMILIJARDE

Mnogo~lanimporodicama komunalnipopust Na ju~era{woj Sednici skup{tinegradausvojenjerebalanbuxeta koji iznosi 20 milijardi dinara.Tozna~ida}egradskojkasi naraspalogawubitidvemilijarde dinaramaweodplaniranog. ^lan Gradskog ve}a zadu`en za finanije @ivko Makari} pojasniojeodbornicimadajedodrugog rebalansabuxetado{lozbogsmawewasredstavaizrepubli~kogbuxeta, pa je Novi Sad za ovaj kvartal,umesto240milionadinara,od Republike dobio tek ne{to vi{e od polovine. Osim toga, izostali su izvori na koje je ra~unao ZIG preko Fonda za kapitalna ulagawa.Tiinvesticioniprojektibi}e preba~eniunarednugodinu. Makari}jerekaoida}emawak u buxetu biti nadokna|en sredstvima dobijenim od poreza i doprinosanazaradeodoko750miliona dinara, tako da rad gradskih preduze}ane}ebitiugro`en. Odbornik Srpske radikalne stranke\ura|Jak{i} biojenajo{triji u kritici rekav{i da je projektovani buxet daleko od re-

Novinu u buxetu predstavqaju stavke koje se odnose na nov~anu nadoknadutrudnicamainaizgradwumostazape{akeibicikliste, koji}epovezivatikejiRibarsko ostrvo. Prema re~ima @ivka Makari}a, Grad namerava da nadomesti razlikuuisplatisredstavaobaveznogzdravstvenogosigurawatrudnicama, do punog iznosa plate. Ta odluka}eseprimewivatiod1.oktobra.Zaovajpredlogglasalajei

Zbogvideonadzoraidaqena{alter Gra|ani koji ne `ele da pla}aju 30 dinara za odr`avawe video nadzorapreko„Informatike”idaqe}emoratidaiduutopreduze}e kako bi otkazali ovu stavku. Naime,  predlog odluke da se ova stavkapotpunoukinenijedobilave}inuglasovaodbornika.Odborni~kagrupa„UjediweniregioniSrbije“predlo`ilajeukidaweneustavneOdlukeovideonadzoruGradaNovogSada.UjediweniregioniSrbijetra`edaseukine30dinarasara~unaobjediwenenaplate Javnokomunalnogpreduze}a„Informatika“. alnog i da vlast ne ume da odredi prioritete.Ovavlastseve}trii po godine pona{a rasipni~ki, i presipa buxetska sredstva iz {upqeguprazno,naveojeJak{i}.

opozicija.Odbornicisuseslo`ilidabinadoknadutrebalodadobijaju i trudnice koje nisu zaposlene,akada}etoidali}etobitizavisisamonovaca.

Vrbas.Najvi{eseusprotivilaodbornica DSS Ru`ica Igi} koja smatrada}eizgradwaovedeponije doneti vi{e {tete nego koristi. U Evropi su ve} nekoliko godina zabrawenedeponijesme}aisvedr`aveimajuspalionicesme}a.Postavilajeizbog~egaovajpredlog nije dat na uvid Novosa|anima da sevididalisesla`usovim,aposebno je govorila o sugra|anima koji`ivenaKlisi,samo500metaraoddeponije. Na~elnicaUpravezakomunalne delatnostiLidijaToma{ istakla Foto:N.Stojanovi} je da se ova regionalna deponija Porodice sa troje i vi{e dece gradizbogzakonakojitoiziskuje. od naredne godine ima}e umawene Projekat je ura|en po najvi{im ra~unezakomunalijeza30do50od- standardima a posebno se vodilo sto.Predvi|enojedasenara~uni- ra~unaoekologijiiza{titizdrama objediwene naplate koriguju vqastanovni{tva.Usvojenjeprotro{kovi usluga „Toplane”, „Vo- gramure|ewagra|evinskogzemqidovoda”i„^isto}e”...Porodicesa {tazaovugodinu.OdborniciSRS troje,~etvoroilipetorodecetre- smatraju da su zapostavqena pribalobidadobijupopustod30od- gradska naseqa i pojedine mesne zajednice u gradu. sto, doma}instva Najvi{e zameraju gde je petoro, {ePo r o d i c esatro j e {toseneplanira storo ili sedmoro ivi{edeceod izgradwa kanalidecepla}a}e40odsto ni`e ra~une, a narednegodineima}e zacije. Iposlezakquonimasadevetoroi umawenekomunalne ~ewa ovog broja vi{e dece tro{kora ~ u n e trajala je sednica vi za komunalije Skup{tina i sibi}e prepolovqeni.Pravonaovupovlasticumo}i no} i zavr{ila rad. Na dnevnom }e da ostvare doma}instva koja redu bilo je usvajawe ostavke diimaju prebivali{te, ili boravi- rektora Zavoda za izgradwu grada {tenateritorijigradaaredovno BorislavaNovakovi}a idirektopla}aju ra~une. Opozicija smatra ra „Lisja” Srboquba Bubwevi}a. dajetajpredlogtako|edobar,ali Pred odbornicima je bio predlog misledajeovdeu~iwenanepravda da v.d direktorica ZIG-a bude prema `iteqima iz prigradskih MirjanaDejanovi},av.d.direktonaseqaionimakojisegrejunagas. rica “Lisja” Zorica Bajkin JovaUsvojenjeiregionalniplanupra- novi}. Odlu~ivaloseioizmenavqawaotpadomzaNoviSadiBa~- ma programa poslovawa javnih i kuPalanku,Ba~kiPetrovac,Beo- javno-komunalnihpreduze}a. Q.Nato{evi} ~in,@abaq,Srbobran,Temerini

SINDIKATTAKSISTANAJAVIO

Protestnavo`wa9.novembra Sindikatgradskihtaksistaorganizova}eprotestnuvo`wu9.novembra,adetaqi}eseznatipred sam protest. Kako ka`e predsednik ovog sindikata, Radoslav Krsti},ovojelogi~ansleddoga|aja, jer taksisti i pored svih apela upu}enihnadle`nima,nedobijaju odgovorenasvojapitawa. -Zahtevalismodanamseobrazlo`ipokojimparametrimajeodre|enaminimalnaekonomskacena taksi prevoza, i tim povodom poslalidopisegradona~elnikuIgoruPavli~i}u,~lanuGradskogve}a zadu`enom za saobra}aj Sini{i Bubwevi}u i Gradskoj upravi za saobra}aj i puteve. Niko nije na{aozashodnodaodgovori-dodajeKrsti}. Prema wegovim re~ima, upu}eno je i pismo republi~kom mini-

struzainfrastrukturuienergetiku, Milutinu Mrkowi}u u kom seka`edanovosadskalokalnasamoupravakr{irepubli~kiZakon osaobra}aju. Predsednikudru`ewataksista SITANS, Milan Paunovi}, koje jeorganizovalopro{liprotekst taksita,ka`edajo{uvekneznada li }e se ~lanovi ovog udru`ewa pridru`iti Sindikatu gradskih taksista.Ioni~ekajudokumente kojebitrebalodadobijuuponedeqak,anakontoga}eodlu~itikoje}ekorakedaqepreduzeti. -Tra`ilismonauvidzapisnik sa sednice Gradskog ve}a na kojoj jeutvr|enanajni`aekonomskacena taksi prevoza, koja iznosi 40 dinara za start i isto toliko za pre|enikilometar,atojeneprihvatqivoniskacena.Tako|e,`e-

Foto:R.Hayi}

MOSTSLOBODEOBELE@IOTRIDESETIRO\ENDAN

Hajdin:Obaralismo svetskerekorde

Obele`avaju}i 30 godina od pu{tawausaobra}ajMostaslobode, ju~e su se u novosadskoj „Mostogradwi” okupili arhitekte, in`iweri i gra|evinci koji su ga pre trideset godina pravili.PredsednikSANU,Nikola Hajdin, ina~e glavni projektant Mosta slobode, ka`e da se}awa na te dane ve} polako blede, ali da }e ipak ostati upam}ena re{enost graditeqa i investitora da se premosti Dunav. -Tolikosmosvibiliposve}enisvomposludanikonijeobra}ao pa`wu na neke svetske rekordekojesmoutovremeoborili i inovacije koje smo uveli. Kadasuga1999.sru{ili,zaista nisam znao ni {ta da mislim o

FESTIVALMA\ARSKEKULTURE

Prvi„Mafest”u„Fabrici” Festivalma|arskekulture„Mafest2011”odr`a}esepoprviput ve~eras,u19.30~asova,uSKC„Fabrika”,BulevardespotaStefana 5.Nastupi}eumetniciLajkoFeliks iBalogKalman xipsicimbalombend.Doga|aj}eotvoritipomo}nikgradona~elnikaBranislav Jefti} iambasadorRepublikeMa|arskeOskarNikovic.Organizatorje„Promoart”usaradwisaSKCNoviSad. A.J.

Ispitzataksiprevoznike Pismenideoispitaizpoznavawa grada i propisa koji reguli{u taksi prevoz, odr`a}e se 1.novembrau15.30~asovauzgradiSkup{tineGradaNovogSada,

SadnicepodLazinim nadzorom Novo ruho grad dobije dolaskom svakog godi{weg doba. Predjesewe aktivnosti poput sre|ivawa vrelovoda i kanalizacije, asfaltirawa i ure|ivawainfrastruktureisaobra}ajne signalizacije, nezaobilazni Kejkojijedoterancakum-pakum, samosunekeodakcijekojimase NoviSad“u{minkao”ovegodine. A kako se na{ grad svakim

danomrazvija,logi~nojedadoterivawunikadkraja. Tako sada bronzani Laza Kosti}budnomotrinasvepromene u centru, koji je procvetao usred jeseni. U~eni da na jesen sveveneidobijapomalotu`nu sme|u boju, kontradiktornost cvetnog {arenila poquqala je uxbeni~ke definicije ovog godi{wegdoba... A.J.

uulici@arkaZrewanina.PrijavezaispitsepodnosesekretaruKomisijeuGradskojupraviza saobra}ajiputeve,uvremenskom perioduod13do14~asova. J.J

Pe{a~ewedoRibwaka Planinarskosmu~arskodru{tvo„@elezni~ar”organizujesutra pe{a~ewe od Novog Sada preko Petrovaradinske tvr|ave, Traxamenta,Ribwakainazaddograda.Stazajeduga~kaoko12kilometara,avodi~}ebitiOlgaMarin~i}.Polazakjeu9satiispredZavodazaza{tituprirodeuRadni~kojulici,abrojtelefonanakojisemogudobitisvebli`einformacijeje064-244-7232. A.L.

Sti`e„Yezinfestival” Foto:F.Baki}

limo da vidimo stru~nu analizu naosnovukojejeovacenaformiranakaoisveostalo{tojeutica-

lo na dono{ewe odluke - dodaje Paunovi}. J.Zdjelarevi}

„Xezin festival”, prvi po redu,odr`a}eseusubotuinedequ, 5.i6.novembra,od20.30~asova,u Omladinskom centru CK13, UlicavojvodeBojovi}a13.Ovomprilikompredstavi}esemladimuzi~ariizNovogSada,Beograda,Ni-

OBNOVAKOMPLETNERASVETETRAJA]EOSAMMESECI

Foto:N.Stojanovi}

svemutome,aliipakuspelismo da ga rekonstrui{emo i to tako danekokoume|uvremenunijedolaziouNoviSad,nemo`enida primetidajetajmostbioru{en {tojejedinstvenislu~aj-rekao jeHajdin. Prema re~ima Jove Dejanovi}a, gradona~elnika Novog Sada izvremenagradweMostaslobode,1981.mo`esenazvatizlatnim dobom vojvo|anske prestonice, jer su iste godine zavr{eni i Spens, Srpsko narodno pozori{te, urbanisti~ko re{ewe Novognaseqakaoinekoliko{kola i pred{kolskih ustanova.Za sve teprojektenepostojepojedni~ane zasluge, ve} je to bilo delo svih gra|ana Novog Sada, rekao jeDejanovi}. N.Perkovi}

{a, Subotice i Rume. Prvo ve~e nastupajuTawa\uri},„Birdlend proxekt”ikvintetNikoleStaji}a,adrugo„Misterwutrio”igostii„Xezbuka”.Projekatjepodr`an od strane Gradske uprave za kulturu. A.J. VE^ERASUCK13

[tedqivonovosvetlo

„Fakofbolan” predpublikom

Obnova kompletne javne rasvete u gradujednajeodnajve}ihinvesticijau Novom Sadu ove godine, i u okviru we izgra|enisuireflektorinastadionu „Kara|or|e”. Vrednost pomenutog poslajeoko700milionadinara,aradovi bitrebalodabudugotovizaosammeseci. Kako je ranije istakao gradona~elnik Igor Pavli~i} postoje}a mre`a javnerasvetedugonijemewanaiodr`avana kako treba, a zna~ajna suma novca izdvaja se za ovaj posao. Grad na godi{wemnivouodvojioko200milionadinara za ovu namenu.  Zbog toga se radi rekonstrukcijajavnerasvete,mewajuse postoje}ebandere,ipostavqajusetamo gdeihnijebilo,uprigradskimnaseqima. Na ovaj na~in }e se posti}i i zna~ajneu{tede,jer}epotro{wabitipet putamawa. Adaptacija javnog osvetqewa podrazumevazamenusvetiqkiistubovauurbanimdelovimagrada,izamenusvetiqkiuprigradskimmestima.NaKlisije ve}promeweno200,anaTelepu600svetiqki.SadaseradiLiman,aslediNovo naseqe, Sremska Kamenica i Ka}. Po zavr{etku posla tro{kovi odr`avawa ~itave mre`e bi}e mawi, stvaraju}itakoibezbednijeokru`ewezasve ugradu. B.M.

Pulski bend „Fakofbolan” nastupave~erasuOmladinskom centru CK13, u 22 ~asa. Nakon 18godina,trievropsketurneje i tri slu`bena izdawa, legendarni pulski pankeri sviraju u NovomSadu,anakocertu}emo}idase~ujuipesmesanovogalbumakojesunastaleovegodine. Ulazniceko{taju400dinara,a CK13senalaziuUlicivojvode Bojovi}a13. J.Z. SUTRAUMUZEJU VOJVODINE

Mali{ani pravenakit Muzejska igraonica „Volite li da se ukra{avate?” odr`a}e sesutrau11satiuMuzejuVojvodine, Dunavska 35. Deca od {est do 10 godina razgleda}e nakit na izlo`bi „Gospodari glinei`ita”iupoznatiglinu kaojedanodnajstarijihmaterijalazaoblikovawe,apotom}eu kreativnom delu oblikovati nakit od glinamola. Radionicu organizuje Pedago{ka slu`ba muzeja. N.R.


NOVOSADSKAHRONIKA

subota29.oktobar2011.

DaNas U GRaDU POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te: Scena „Jovan \or|evi}” balet „Don Kihot” (19), Scena„PeraDobrinovi}”drama„Uje`”(19.30) Pozori{temladih:malasala„Alisauzemqi~uda”(11).

BIOSKOPI Arena: „Kung fu panda 2 3D” (13.30), „Zlatokosa i razbojnik” (14.20), „[trumpfovi” (12, 14.05, 16.05, 16.45), „Pingvini moga tate” (15.45) „Automobili2”(13.10,15.10),„XoniIngli{:ponovoro|en”(17.45),„Budimaloja”(20),„Trimusketara”(16.10,19,21.10),„Paranormalnaaktivnost3”(20.30,22.30),„Neznamkakojojpolazizarukom”(18.30),„Kakosu meukraliNemci”(17.15),„Vinks:~arobnaavantura”(12.30,12.45,14.30, 14.45, 16.30), „Preostalo vreme” (18.10, 20.20, 22.40), „Zaraza” (18.05, 20.10,22.20),„No}ajkula3D”(23.10),„Kolumbijana”(20.05,22.25),„^eli~naborba”(22.15). KCNS:„Svimojibiv{i”(19),„Godinequbavi”(21).

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju MuzejVojvodine, Dunavska35–37(utorak-petakod9do19sati,subota -nedeqaod10do18~asova):stalnapostavka„Sa~uvanitragovimaterijalneiduhovnekultureVojvodineodpaleolitadosredine20.veka”,„Vojvodinaizme|udvasvetskarata-antifa{isti~kaborbauVojvodini1941 -1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a,4896–302i4896-345(8–16):stalnapostavka„Vi{eodpolavekaza{titeprirodeuVojvodini” Petrovaradinskatvr|ava, 6433–145(9–17):podzemnevojnegalerije Spomen-zbirka„JovanJovanovi}Zmaj”, SremskaKamenica,TrgJ.J.Zmaja1,462–810:stalnapostavka

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Ana \ur|evi}, Mirjana Niki}, Sandra Rajkov i Biqana Stegi} iz Novog Sada, Jelena Vasi} iz Ka}a, Tawa Gavri} iz Mile{eva, Sne`ana Vejin iz Temerina, Daliborka Stankovi} iz Sombora i Jovana ]ulafi} iz Veternika, DE^AKE: Nada Radoni}-Lazi}, Jasmina Antoni}, Jelena [u{um, Senada Fetahi, Dragana Trivunovi}, Sne`ana [evi} iz Novog Sada, Dragana Maslovari} iz Veternika, Danijela Trivunovi} i Mileva Martinovi} iz \ur|eva.

saHRaNE NaGradskomgrobquuNovomSadudanas}ebitisahraweniBrankoVase ^ankovi} (1932 - urna) u 9.45 ~asova, Branimir Vojislava Trajkovi} (1925-urna)u10.30,KaticaStevanaTrifunovi}(1924)u11.15,Milica NikoleAran|us81932)u12,JelicaIlijeAleksov(1931)u12.45,Qubica\okeCvejanovi}(1928)u13.30,JelenaLukeJovanovi}(1925)u14.15 iBo{ko\ureMaksi}(1938)u15~asova. Namesnomgrobquuveternikudanas}ebitisahrawenBogdeMi}eMudrini}(1954)u11~asova.

c m y

10

VODI^

TElEfONI VA@NIJIBROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitnapomo} 94 Ta~novreme 95 Predajatelegrama 96 [lep-slu`baAMSJ 987 Auto-motosavezSrbije 987 Informacije 988i0900098210 Toplanakolcentar 0800100-021 reklamacije24sata 4881-104, zapotro{a~e 420-853 Vodovodikanalizacija,centrala 488-33-33 prijavakvaravodovod 0800-333-021 prijavakvarakanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “NoviSad-gas” 6413-135i6413-900 JKP“Stan” 520-866i520-234 Kolcentarpreduze}a„Put” 6313-599 Kolcentar„Parkingservisa” 4724-140 „Gradskozelenilo” marketingiPR4881-633 rasadnik403-253 “Dimni~ar”, 6622-705,6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planiranaiskqu~ewaiprijavakvara 421-066 @elezni~kastanica 443-200 Me|umesnaautobuskastanica 0901-111-021 Prigradskaautobuskastanica 527-399 Gradskosaobra}ajno 527-796 Gradskogrobqe 518-078i518-111 Pogrebno,JKP“Lisje” 6624-102 Pogrebnaku}a„Konkordija” 452-233 Dru{tvokrematista“Ogaw” 422-288 Ger.cent.-pomo}inega 450-266lok.204,205 Prihvatnastanica 444-936 Prihvatili{teFutog 895-760/117 Dnevnicentarzastaralica 4889-512 Infocentarzaosobesainvaliditetom radnimdanom(od10-15) 021/447-040 ili sms066/447-040 Komunalnainspekcija 4872-444(centrala), 4872-403i4872-404(dispe~erskicentar) SOStelefonzapu{a~eukrizi-od7do10~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPaS” TOURiSM &TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

APOTEKE No}node`urstvo:“Bulevar” -BulevarM.Pupina7(od20do7)

DNEVNIK

420-374

ZDRAVSTVENASlU@BA Domzdravqa„NoviSad”,kolcentar 4879-000 Klini~kicentar 484-3484 No}node`urstvozadecuuZmajOgwenaVuka(subotainedeqa) 6624-668 No}node`urstvozaodrasle(Wego{eva4) (subotainedeqaipraznici) 6613-067 Vr{a~ka28 4790-584 Klinikazaginekologijuiaku{erstvo 4899-222 De~jabolnica 425-200i4880-444 Institut-SremskaKamenica 4805-100

TAKSI Prevozosobaote`anogkretawa„Hendikeb” 432-005,060/313-3103 Vojvo|ani-taksi 522-333i065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP-taksi 444-000,SMS1088 Deltaplus-taksi 422-244 MaksiNovosa|ani-taksi 970,451-111 Grand-taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB-taksi 500-222 De`urnitaksi 6350-350 Halo-taksi 444-9-44,SMS069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


vojvodina

dnevnik

Преполовљени трансфери БЕЧЕЈ: Ребалансом републичког буџета наша општина ће у последњем овогодишњем кварталу добити трансферна средства у укупном износу од 20.871.000 динара.Ако се зна да смо у претходном периоду ове године месечно добијали 12.476.000 динара,онда је јасно да ћемо у преостала три месеца имати знатно мањи прилив од трансферних средстава - рекао је председник општинеБечејПетерКнези,обраћајућисеновинарима.Рачуница јасно казује, додао је Кнези, да је ребаланс за нашу општину катастрофалан,јер су нам преполовљена трансферна средства и добијаћемо месечно по окоседам милионадинара. У највећој потиској општини не знају по којим параметрима су сврстани у другу категорију,када сви знају да бечејска привреда више није ни изблиза јака као пре две и више деценија. -На сву срећу,прилив од пореза на зараде у октобру је нешто већи у односу на просек од око 14 милиона динара из првих девет месеци ове године,па ће тодонекле уравнотежити ситуацију у

Петер Кнези

општинској каси.Али,питање је хоћемо ли и у преостала два месеца ове године имати прилив од пореза на зараде као у октобру, забринуто је приметио први човек бечејске општине. Још увек нема јасних упустава каква је судбина одобрених 240 милиона динара из Фонда за капитална улагања Војводине за пројекте побољшања инфраструктуре, водоснабдевања. У сваком случају,да обећања и буду испоштована, реализација бројних пројеката је могућа тек на пролеће. В. Јанков

Бизнис планови отварају европска врата КАЊИЖА: Директорима и власницима пет предузећа предати су јуче бизнисплановиу Скупштини општине Кањижа у оквиру ИПА програма прекограничне сарадње Мађарска-Србија.Овојезавршетак пројекта развоја садржаја услуга везаних за мала и средња предузећа, образовање и обезбеђивање рада уједињене развојне пословне мреже,чији је водећи партнер била Општина Кањижа,а партнер развојна агенција из Морахалома (Мађарска). -Пројекат је имао за циљ да успостави везу између мађарских и српских предузећа у пограничном региону и подстакне економски, друштвени,еколошки и територијални развој путем заједничких стратегија,првенствено подршком предузетништву. Укупан буџет пројекта је износио 90.000евра,од чега је половина реализована у кањишкој општини. Поред израђених студија развоја и бизнис планова имамо израђену и базу података,која ће послужити за даље ус-

постављање контаката предузетника из Мађарске и Србије који желе да учествују на тржиштима две земље или европском тржишту - рекао је Роберт Фејстамер, директор Информационог центра за развој Потиског региона (ИЦР)из Кањиже. Како су истакли учесници у реализацији програма из кањишке општине Пирошка Каваи Вадас,Јудит Касаш и Драган Вуковић, иницирано је успостављање сарадње малих и средњих предузећа, стварање мреже откупа пољопривредних производа,помоћ при пласирању на тржишту, прехрамбену, транспортну и складишну структуру,као и развој прекограничне мреже трговачких и предузетничких мера и заједничка улагања. У пројекат су биле укључене фирме из прехрамбене индустрије „Фејеш” ДОО, из металског комплекса „Елметал”,транспорта „Крачун транс”,трговине „Микрокер”,а „Металманија” са делатношћу у области металског комплекса,трго-

Нестручанрадили одбијањепослушности

Главна градска апотека

сметалонаведено образложење смене, у ком је апострофиран члан 135. Закона о здравственој заштити, односно могућност да директор буде разрешен пре истека мандата, ако „нестручним, неправилним и несавесним радом проузрокује већу штету здравственој установи, или тако занемарује, или несавесно извршава своје обавезе, да су настале, или могу настати веће сметње у раду Здравствене установе”.

Под притиском странке ОсталојенедореченозбогчегајеЛСВодлучиладасезахвалинасарадњиЕдитХодиФукс.Поградусеспомињалодајеодњетраженода склопипосаосаједним новосадскимпредузећемзапрометидистрибуцију фармацеусткихпроизвода,штобибилонаштету„Апотеке”, што онанијежелеладаприхвати.ХодиФуксјетопотврдила и заскупштинскомговорницом,докникоодлигашанијеодговорионаовепрозивке.

Асфалтза улицуНова МОКРИН: Министарство за људска и мањинска права, државну управу и локалну самоуправу доделило је Месној заједници Мокрин 3,2милиона динара за пројекат под називом „Подизање квалитета инфраструктуре уређењем коловоза у улици Нова у Мокрину.” Уговор о додели новца потписали су начелник општинске управе Бранко Љубоја и секретар надлежног министарства Душко Радаковић. Приликом потписивања уговора, био је присутан и председник Месне заједнице Мокрин Горан Думитров, који је заједно са начелником Општинске управе, истакао да ће мештани мокринске улице са земљаним путем, ускоро добити модерну и асфалтирану улицу. Од половине 2008. године, по конкурсима за новац од игара на срећу, кикиндска општина добила је 25милиона динара,који су утрошени на решавање најважнијих проблема. А. Ђ.

Како је образложио председник одборничке групе Демократске странке и председник Комисије за персонална питања Скупштине града Бошко Којчић,смена је иницирана због задржавања финансијскихсредставана рачуну „Апотеке” у износу од 14милиона динара,чиме су она обухваћена буџетским ребалансом, те им је умањена вредност.Директорка Ходи Фукс је,међутим, изразила изненађење због захтева за сменом,јер је,према њеним речима, „Апотека” радила успешно и финансијске контроле нису откриле никакве неправилности у пословању. -Ако је било криминалних активности у „Апотеци”, постоје надлежне институције за утврђивање истинитости таквих навода –рекао је председник Скупштине града и

функционер ЛСВ Александар Мартон. Шеф одборничке групе Српске радикалне странке Саша Сантовац,сматраоједаконстатацијадаје причињенаштета„Апотеци”тражи додатна објашњења, јер је „Апотека”озбиљна установа,која је на куповину лекова само до почетка септембра потрошила скоро пола милијарде динара, што нису мала средства. Тражио је да се утврди какви су то били уговори,марже и начини плаћања и све остало и да ли је било повлашћених,или није. Овим поводом огласио се и Градски одбор Српске напредне странке који је приметио да је владајућа коалиција одлучила да уклони Едит Ходи Фукс иако се на рад установе,на чијем је челу до јуче била,није могла чути ни једна значајнија примедба током претходних неколико година. -У недостатку озбиљног образложења,оправдана је бојазан да се ради о одмазди владајуће коалиције према Едит Ходи Фукс због тога што се њен супруг,као нестраначка личност, укључио у рад Савета за економију Српске напредне странке. Сматрамо неопходним да се расветли истина о досадашњем пословању „Апотеке Зрењанин”и о наводима разрешене директорке,да су постојали политички притисци да доноси пословне одлуке на штету здравствене установе – истакла је председница Савета за медије СНС Маријана Вујчин. Ж. Балабан

Деветпостоскупљегрејање БЕЧЕЈ: Општинско веће у Бечеју удовољило је на јучерашњој седници захтеву ЈП „Топлана” за повећање цене грејања даљинским путем,па ће од 1.новембра корисници услуга ове топлане плаћати девет одсто скупљи киловат час испоручене топлотне енергије. -По прорачунима „Топлане”,поскупљење гаса,који је једини њихов енергент,од 15процената с девет одсто утиче на повећање трошкова грејања.Знамо да тај потез није популаран међу корисницима овог вида грејања, али нисмо имали куд. Да нисмо донели овакву одлуку,„Топлана” би месечнобилаугубитку

1,5милион динара - рекао нам је председник општине Бечеј Петер Кнези. По овој општинској одлуци, грађани ће од 1. новембра плаћати киловат час испоручене енергије 6,87 динара,изузев оних који станују у зградама и због потрошње електричне енергије у подстаници цена киловат часа за њих износи 7,21динар.Буџетски корисници спадају у другу категорију и за њих је цена 10,25динара,а највишу цену од 16,80динара плаћају припадници треће категорије у коју спадајупредузетници,односно пословни простор. В. Ј.

Бесплатанкурсинтернетпословања

НОВИ БЕЧЕЈ: Сви заинтересовани власници и менаџери малих,средњих и великих предузећа, имаће прилику да од 12.новембра, па наредне две суботе,у Дому културе у Новом Бечеју,похађају бесплатне семинаре из области интернет пословања, трговине и маркетинга.Организатор курса је „Омладински клуб Новог Бечеја”,под покровитељством „Дигиталне агенде”, а координатор пројекта Кристијан Лукић објашњава мотиве за организацију овакве врсте обуке.

11

ПРЕКОГРАНИЧНА САРАДЊА КАЊИЖЕ И МОРАХАЛОМА

ИЗНЕНАДНА СМЕНА ДИРЕКТОРКЕ ЗРЕЊАНИНСКЕ АПОТЕКЕ

ЗРЕЊАНИН: Прекјучерашње заседање Скупштине града остало је у сенци смене директорке јавне установе „Апотека Зрењанин”Едит Ходи Фукс.Мада се првобитно није нашло у скупштинском материјалу,ово питање накнадно је уврштено на дневни ред 36.седнице локалног парламента и то на предлог члана Комисије за персонална питања Драгана Недељкова.Тиме су и званично потврђене кулоарске приче, које су пар месеци колале чаршијом, да ће се Лига социјалдемократа Војводине одрећи свог кадра – директорке „Апотеке”. УместосмењенеЕдитХодиФукс, за в.д. директора „Апотеке Зрењанин”изабранаједипломиранафармацеуткињаЗорицаКовачевић,запослена у овој установи. Само дан наконсменеХодиФуксобјављено је даје„АпотекаЗрењанин”,кандидат занационалнунаградузапословну изврсност „Оскар квалитета” за 2011.годину. Предлог за смену директорке изазвао је расправу у којој је учествовало више одборника.Опозицијијеза-

subota29.oktobar2011.

- Наш мотив за организовање семинара јесте да код привредника и занатлија подигнемо свест о могућностима пословања путем интернета и да их подстакнемо на активније укључивање у савремено деловање путем глобалне мреже.Тако ће моћи да унапреде своје пословање. Средствима које нам је обезбедила „Дигитална агенда”омогућили смо да учесници семинара бесплатно добију квалитетну едукацију од искусних предавача - каже Лукић и додаје да је предвиђено да одређени

број полазника настави едукацију кроз практичне обуке које ће бити организоване после семинара. Семинаре ће водити Небојша Скендеровић и Борис Теодосијевић који иза себе имају дугогодишње интернационално искуство. Иста или слична предавања држали су и у привредним коморама Београда,Суботице,Сомбора,Ваљева, Зајечара, затим у Републици Српској, Хрватској, на више економских и техничких факултета у земљи и иностранству… Ж. Б.

Са јучерашњег уручења бизнис планова у СО Кањижа

вине и туризма. Јудит Касаш изражава захвалност фирмама које су се укључиле у пројекат са великим поверењем према ИЦР-у. -У питању су фирме које се баве различитим делатностима, које су већ прошле кроз разне фазе развоја. Бизнис планови који су сачињени указују на слабости,али и конкретне могућност развоја ових фирми

гледајући принципе привређивања у Европској унији.Морамо научити како да се појавимо на европском тржишту, а драгоцену подршку имали смо од партнера из Мађарске који су коректно урадили бизнис планове,указујући на битне тачке и могућности развоја код сваке фирме -каже Јудит Касаш. Текст и фото: М. Митровић

ПРЕСУШИО СЕОСКИ БУНАР?

Вода се у Илинце допрема цистернама ИЛИНЦИ: Прошленедеље пресушио је сеоски водовод у Илинцима,селуузсамуграницу ка Хрватској, где по недавном попису живе 882 становника у 365 кућа. Чак 90 домаћинставаприкљученојенасеоски водовод, а становници су упрлиочиушидскокомунално предузеће „Водовод”, којем су предали на одржавање своју мрежу. Председник МЗ Велимир Ранисављевић каже да су они то учинили као и преосталих 17 сеоских месних заједница које су саме градиле своје водоводе,аодржавањепрепустиле ЈКП „Водоводу” из Шида. Сада, када је снабдевање мрежом престало, у организацији „Водовода” сваки дан у село стиже по једна цистерна воде за пиће застановништво, а друга за стоку. Да би се напојила стокапотребнајевећаколичина воде, па се развози од куће докуће. - Наше село троши 150-200 кубнихметара воде дневно.Комунално предузеће позвало је „Беоакву”из Београда да утврди квар. Они су проверили бунар, који је по пројекту дубок 160метара,и утврдилидасена 130. метру бунара урушила земља. Стручњаци ове фирме су одлучили, пошто се постојећа пумпа налази врло плитко, да донесу другу, која може ићи у дубину од 60метара.Ако потече вода млазомод једног литра

у секунди, проблем је решен, ако не,треба копати нов бунар -рекао је Велимир Ранисављевић. О могућем решавању овог проблемадиректор ЈКП „Водовод”у Шиду Миладина Пинића намјерекао: - Судећи по свему, у питању је пумпа и зарушена земља. Сумњам да је пресушио бунар. Аководеипакнебудебило,прво решење је да се копа нови бунар и сваке године поправљајупумпеиотклањајудруги кваровинаводоводу,штомного кошта. Само копање бунара коштало би 10 до 15 милиона динара. Друго могуће решење је постављање цевовода адекватног пречника за потребе 320домаћинстава у дужини од 5километара.ТакобисеИлинци прикључили на шидски водовод. Економисти и остали стручњаци ЈКП „Водовода” донети одлуку која одговара и становницима и комуналномпредузећу, уверава Пинић, и додаје да очекује од Фонда за капитална улагања Војводине средства која ће се утрошити на изградњу паралелног цевовода који води од реке Босута до Шида, јер и сам град Шид и остала места имају прекиде у снабдевању питком водом због тога што стари цевовод сваки дан пуца, прави непотребне трошкове и ускраћује воду грађанима. Д. Савичин

Трибинена игралишту „Хајдука”уВишњићеву ШИД: Општина Шид је почела нешто више да улаже у спорт и оне клубове који својим одличним резултатима на најбољи начин промовишу заједницу. Женски одбојкашки клуб „Макс“ прошле недеље добио је спортску опрему,коју је девојкама уручио члан општинског већа задужен за спорт и омладину Мирослав Смиљанић.. Председница општине Шид Наташа Цвјетковић са сарадницима обишла је радове у Вишњићеву, где се постављају трибине на фудбалском игралишту „Хајдук“. Постављено је 285места за седење и 20седиштазарезервне играче.Укупна вредност ове инвестиције, коју финансира општина Шид из буџета, јесте 270 хиљада динара. Осим ове инвестиције, председнику месне заједнице Бобану

Коларевићу уручена је пројектно-техничка документација за опремање фискултурне дворане. Реч је о пројектној документацији, чију је реализацију пре неколико месеци локална самоуправа обећала тамошњој Основној школи. Д. С.


vojvodina

subota29.oktobar2011.

ПОМОЋЗАОТКЛАЊАЊЕПОСЛЕДИЦАПРОШЛОГОДИШЊИХНЕПОГОДА

„Лото”санираштету одпоплава

НОВИ БЕЧЕЈ: Министарство за људска и мањинска права,државну управу и локалну самоуправу одобрило је општини Нови Бечеј три милиона динара од средстава игара на срећу за санацију штета насталих услед лањских поплава.Државни секретар у том министарству Душан Радаковић подсетио је да се три пута годишње расписује конкурс за доделу средстава од игара на срећу. -Овог пута на располагању смо имали 90милиона динара за све јединице локалне самоуправе на територији Србије.Нови Бечеј је конкурисао са пројектом намењеним санирању последица штета насталих услед поплаве. Средства од три милиона динара биће усмерена на санацију површинског одводњавања улица - казао је Радаковић и додао да је Нови Бечеј једна од бољих општина у Србији и да министарство, и на овај начин, жели да подржи добар рад њеног руководства. Председник новобечејске општине Миливој Вребалов захвалио се Министарству јер је,како је навео,препознало да је Нови Бечеј у протеклом периоду имао великих проблема због елементарних непогода.

ДушанРаденковићиМиливојВребалов

-Овај новац ћемо управо и искористити да би то санирали.Пре свега ће се радити на додатном оспособљавању канала за одводњавање,истакао је Вребалов. Ж.Б.

ДЕЛАМАЕСТРАКОЊОВИЋАПОВЕЗАЛАЈАДРАНСКОИПАНОНСКОМОРЕ

Сомборциу Сплиту

СОМБОР: На основу претходних контаката челних људи сомборске Галерије „Милан Коњовић“ и сплитске „Куле“ Петера Мраковића и Дује Мрдуљаша, у највећем хрватском граду на Јадрану боравила је делегација Сомбора,превођена његовим градоначелником Немањом Делићем. Како су јавГрадоначелникСомборауСплиту ност обавестили из службе за скупштинске послове Галерије „Милан Коњовић” ПеГрада Сомбора,том приликом за терМраковић,као иницијатор усградоначелника Делића приређен постављања сарадње два града у је пријем код сплитско-далматин- области културе. За градоначелског жупана Анте Санадера,ко- ника Делића и Мраковића, пријем је присуствовао и директор ређен је пријем и у седишту Жу-

паније, граду Сплиту, где су разговарали са заменицом сплитског градоначелника Анђелком Висковић.Наговештена је могућност организовања изложбе Коњовићевих слика у Сплиту, као и изложба слика Емануела Видовића у Сомбору. Током разговора констатовано је да културне и спортске везе између два града представљају мостове и ка успостављању сарадње у другим областима,те да је потребно утврдити календар активности реализације сарадње у културној и другим областима. М.Миљеновић

dnevnik

c m y

12

ОСМОЧЛАНАПОРОДИЦАБЕЗКРОВАНАДГЛАВОМ

Безструјеиводе сашестородеце

РАВНОСЕЛО: Осмочланапородица Јована Дејановића (39) и ЕтелкеЦелушке (36)изРавногСела нашла се пре десетак дана под ведрим небом. Овај брачни пар са шестородецеизбаченјенаулицу из стана,гдесупретходноживеликао подстанари, иако је тих дана пао мраз ибилојевеомахладно.Након два дана и ноћи преживљавања на улици, породица је нашла привременисмештајупразномстанукоји припада врбаском Дому здравља. Садаимајукровнадглавом,алиживебезструјеиводе,иаконајмлађе дете овог брачног пара има само шест месеци. Такође, они живе у сталномстрахудаћеихопетизбацитинаулицу,јерсусебесправно уселили,чакихјеиполицијаобилазила пре неколико дана и направљенјезаписник,алиЈованДејановићистичедаморајудаостану бар допролећајер,какокаже,другогрешењанемају. -Дасмосами,супругаијабисе лако снашли, али са шесторо деце морамоовако.Најтеженампадашто немамоводе,панеколикопутадневноморамдаидемкод комшијаданахватаммаловоде.Немамониогрева, па свакодневно одем на сметлиште данакупимштаћемоложититогдана– објашњаваЈовансвојумуку. ЈованиЕтелканемајупосаоиживе од 8.500 динара дечијег додатка. Зарадеикојидинарсакупљајућисекундарнесировинесасметлишта,којепотомпродају. Јованјемашинбраварпоструциинадаседаћеједног

ПородицаДејановићсачлановимаПУПС-а

дана отворити радионицу, како би могаодаиздржавасвојупородицу. Иначе,најмлађа Јована јеједино заједничко дете овог пара док су Касандра (16), Никола (12), Андреа (9),Ивана (5)иКристина (3) ЕтелкинадецакојујеЈован,какокаже,прихватиокаосвоју. -Касандра,НиколаиАндреаиду ушколуивеомасудобриђаци.Ивана,КристинаиЈованасусталноса нама укући,јерсујошвеомамале, алиминајтежепадатоштонемамо воду,панемогунидаимоперем,ни даимспремимкакотреба –прича Етелка. Јованистичедасусеобраћализа помоћ Месној заједници у Равном СелуиопштиниВрбас, алиодсвегатога,додајеон,слабавајда.Једина помоћ која је стигла овој осмочланојпородицијеодврбаскогОп-

ПРИПРЕМАЈУСЕНОВОГОДИШЊИ ПАКЕТИЋИ ЗА СИРОМАШНУ ДЕЦУ

„Осмех”за дечји осмех БЕЧЕЈ: Деда Мраз ће ове године, захваљујући васкрснућу хуманитарне акције „Осмех“,закуцати и на врата скоро хиљаду деце,узраста до седам година, из материјално угрожених породица у бечејској општини.Идеја је,готово истовремено,кренула од Бечејског удружења младих-БУМ, Друштва пријатеља деце, ЕКО удружења, Мото клуба „Блек дог“,Општег удружења предузетника, Средњошколског клуба „Космополити“... Сазнавши за акцију,прикључила се локална самоуправа,па друге организације,удружења, клубови... Управо се потписује протоколи о сарадњи на реализацији акције „Осмех“ с разним предузећима и организацијама,али је и појединачно учешће грађана добродошло. - Акција прикупљања донације почиње 1. новембра и траје до 15. децембра,а уручење новогодишњих пакетића планирано је у периоду од 19. до 23. децембра - рекао је, на прес конференцији у име организа-

тора,председник БУМ Александар Ђекић. Људи добре воље и могућности из Бечеја могу да доносе пакете у Центар за децу и младе,Главна улица 47,Градској пијаци суботом и пијаци у Новом Селу недељом,где ће бити инфо-пунктови,а у насељеним местима у месним заједницама. Прикупљају се играчке, прибор за личну хигијену и школу,чиста коришћена обућа и одећа,али и конзервирана храна,слаткиши... Новац за куповину хране и слаткиша сакупљаће се путем уплата донација на жиро рачун Бечејског удружења младих-БУМ код Војвођанска банке број 355-320010460204,али и у кутије на педесетак разних пунктова у граду,од продавница,преко кафића,до банака,објеката дечијих вртића, Дома здравља, полиције... Организоваће се и пригодне хуманитарне журке у угоститељским објектима,а сав приход ће бити усмерен за реализацију акције „Осмех“. В.Јанков

штинског одбора Партије уједињенихпензионера,којајејединаималаслухазапроблемеЈованаиЕтелке.Наиме,онису им упрвомнавратудонели извесуколичинухранеи средствазахигијену,доксуовихдана породици уручили гардеробу за зимскедане. - Ми сакупимо колико можемо, надамседаћемоускоромоћидаим уручимоиодређенуновчанупомоћ. Ипак, цело друштво, као и надлежниуопштиниВрбасморајусепобринутидасерешитешкаситуацијаукојојсеналазеЈованиЕтелка, сашестородеце.Њимасусаданајпотребнији струја, вода и огрев за зиму,каоисигурностдаихниконећедиратиизпривременогсмештаја, бардопролећа–истакаојепредседник ОО ПУПС-а Врбас Данило Мараш. М.Кековић

Почела вакцинација КИКИНДА: Вакцине против сезонског грипа 4.100 доза, стигле су у кикиндску општину. Вакцинација је почела у понедељак,а у Дом здравља стигло је хиљаду доза више него прошле године,с обзиром натода је заинтересованост грађана била већа од очекиване. -Вакцина има у свим амбулантама у граду и селима кикиндске општине,те се грађни могу вакцинисати – каже директорица кикиндског Дома здрављадрЈелицаКалаб. Вакцине су бесплатне и има их у свим амбулантама опште праксе и Школском и дечијем диспанзеру.Прошле године у кикиндској општини вакцинасло се 3.100 становника и није био забележен ниједан случај нежељених реакција на вакцину. А.Ђ.

ЛИКОВНАКОЛОНИЈАПОСЛЕ СЕДАМ ГОДИНА ПОНОВО У ШИДСКОЈ ОПШТИНИ

Платнасликанахуманошћу ЕРДЕВИК: Седма ликовна колонија у одмаралишту „Ворову”, крај Ердевика, завршена је. Након седам година паузе, из објективних разлога, Црвени крст Шид са Управом заједничких послова над којом је Влада Србије, дозволили су да се Седма ликовна колонија сликара хуманиста одржи у одмаралишту „Ворово”, па су у овој заједничкој акцији учествовали и Национални парк Фрушка Гора, који је обезбедио месо дивљачи из овог парка за потребе учесника ове колоније. Управник „Ворова” Петар Станивуковић обезбедио је уметницима изузетан амбијент у коме је био смештен њихов атеље за сликање. Овим активностима придружила се и основна организација Црвеног крста и МЗ Ердевик. Уметници хуманисти из Београда, Новог Сада, Ниша и Руме Божидар Марковић, Снежана Бекрић, Сања НиколајевићВеселинов, Здравко Вучинић, Јаница Марковић, Тамара Шарас, Јован Пушкар, Борислав и Марина Арнуш, Милијана-Јуца Јовановић и Александар Јовановић-Бириљ сликали су пеј-

Учесници ликовне колоније у „Ворову”

заже из овог краја, а Владимир Ћурчин нијемогаодадође,паје послао слике. Ликовни уметници сузатриданаосликали преко 60 радоваипредали шидскомЦрвеном крсту,гдеће остати док се не осуше. - Обећавам да ћемо 2012. године организовати осму колонију сликара хуманиста. Кад се њихове слике осуше, доћи ће

стручњацида импроцене вредност. Црвени крст Шид ће око Нове године организовати продају.Новацодпродаје слика биће усмерен деци са посебним потребама ОШ „Јован Јовановић Змај” у Шиду, а део ћемо уплатити за њихов дневни боравак -кажесекретар Црвеног крста Ивица Јовић. Д.Савичин


kultura

dnevnik

subota29.oktobar2011.

13

„СИНЕМАНИЈА”ОД3.ДО11.НОВЕМБРАУНОВОМСАДУ

РевијуотварајуСпилбергове„АвантуреТинтина” Традиционална ревија филмских остварења „Синеманија“, у организацији дистрибутерске куће „Так вижн“, 19. пут ће у Новом Саду бити приређена од 3. до 11. новембра у биоскопу „Арена синеплекс“, најављено је на јучерашњој конференцији за новинаре на којој је представљен овогодишњи програм. Како је напоменуо селектор „Синеманије“ Иван Мићић, ове године ћемо премијерно видети 16 филмова, који ће бити приказивани у терминима од 19 и 21.30 час, и репризно од 14 и од 16.30 сати. Ревију отвара дугоочекивани, анимирани филм Стивена Спилберга, “Авантуре Тинтина: Тајна једнорога“, први део, како Мићић објашњава, потпуно нове франшизе филмова урађених у 3Д технологији, инспирисаних ликом из серијала стрипова о Тинтиновим авантурама, с невиђеним акционим сценама. Гласове главним јунацима позамљују Џејми Бел,

Данијел Крејг, Ник Фрост и Тоби Џонс. Првог дана ревије биће приказан филм „Дуг“ у режији Џона Мадена, са Хелен Мирен и Семом Вортингтоном, о агентима Мосада који праве дуг, и треба га отплатити. На програму ревије наћи ће се најновија остварења чувених редитеља, попут Вудија Алена (’’Поноћ у Паризу’’ са Овеном Вилсоном, Кети Бејтс, Карлом Бруни), Џима Шеридана (’’Кућа из снова‘’ којој глуме Данијел Крејг, Рејчел Вајс и Наоми Вотс), Роланда Емериха („Анонимус“ са Ванесом Редгрејв). Програм „Синеманије“, по речима Мићића, указује на жанровско шаренило, у којем има и филмских хитова, јер ово јесте њихова ревија, али уз њих ће бити приказана и остварења која не би могла самостално да иду у биоскопе, те је ово јединствена прилика да се погледају на великом екрану.

ИзСпилберговогфилма„АвантуреТинтина”

Међу тим филмовима су: „Торенте 4“, шпанска комедија, наставак авантуре о детективу Торентеу, глумца и редитеља

ВЕЧЕРАСУБАЛЕТУ„ДОНКИХОТ“НАСЦЕНИСНП-a

Новипрвациисолисти упредстави На сцени „Јован Ђорђевић“ Српског народног позоришта вечерас у 19 часова биће изведен балет „Дон Кихот“ Лудвига Минкуса, у којем ће заиграти и нови прваци и солисти овог сада подмлађеног и интернационализованог ансамбла. - У две претходне сезоне Балету СНП-а су се прикључили игра-

чи из Италије, Румуније, Енглеске и Јапана. Дошли су као појачање играчима који су балетску школу завршили у Новом Саду, Панчеву и Београду, те сада новосадски

Балет има квалитетан ансамбл, способан за различите кореографске изазове како у класичном балету, тако и у савременом плесу – каже директорка Балета СНП–а Оливера Ковачевић-Црњански. Уз прваке већ познате домаћој публици, стасале су нове првакиње, прваци, солисти и ансамбл играчи, које ћемо већ вечерас видети у

„Дон Кихоту“, једној од најбољих представа насталих последњих година у СНП-у. Улогу Китри игра Андреја Кулешевић, Базил је Ливију Хар, Еспаду Андреј Кол-

ГОСТОВАЊЕ ПРЕДСТАВЕ НОВОСАДСКЕ УМЕТНИЧКЕ АСОЦИЈАЦИЈЕ “

„Пер.Арт” у Београду Представа “Као да живот има почетак и крај” уметничке асоцијације “Пер .Арт” гостује сутра у позоришту „Душко Радовић” у Београду. “Пер.Арт” је ову представу урадио кроз радионице са децом са посебним потребама са којима ради већ неколико година. – Ово је јединствен пример свеобухватног позоришног стваралаштва особа са интелектуалном ометеношћу, будући да се у овој инклузивној представи, седмој по реду у програму “Уметност и инклузија” Пер.Арта, појављују не само као извођачи на сцени, него и као ствараоци текстуалног предлошка, кореографских и сценографских решења. Представа је настала у сарадњи са СНП што је јединствен пример инклузивне праксе у области културе и савремених извођачких уметности, како у Србији тако и у региону – напомињу у “ПерАрту”. Концепт је осмислио Саша Асентић који је и режирао представу заједно са Оливером Ковачевић – Црњански. Аутори текста су Наталија Владисављевић и чланови групе. Костимографкиња и сценографкиња је Наташа Мурге Савић. Н.П-ј

чериу, а Мерцедес је Маријана Ћурчија. Први пут у улози Амора заиграће Јелена Марковић, а ту је и нови пар у сцени циганског логора: Мирјана Дробац и Такуја Сумитомо. Овај Јапанац је већ заиграо у неколико балетских представа у СНП–у, у који је дошао након ангажмана у Естонији, где је као солиста играо од 2008. до ове године. Овде су му већ поверене улоге г. Дивала у „Дами с камелијама“ и Томија у балету за децу „Пипи Дуга Чарапа“. На извођењима „Дон Кихота“ 1. и 4. новембра у главним улогама наступиће: Јелена Лечић Колчериу (Китри), Андреј Колчериу (Базил), Андреја Кулешевић (Мерцедес) и Ливију Хар (Еспада). Оливера Ковачевић Црњански напомиње да је ове сезоне у ансамблу и Асука Маруо, која ће играти Амора, док је један од најатрактивнијих плесова у представи поверен Бојани Матић и Владу Молдовану. Последњи ангажман Асуке Маруо је такође био у Естонији, након што је отишла из Јапана и школовање наставила у Кини и Француској. Била је члан и компаније Новог енглеског савременог балета у сезони 2009/2010. И Асука Маруо и Такуја Сумитомо на свом репертоару, између осталог, имају и улоге у балету „Крцко Орашчић“ Чајковског, који се управо припрема у СНП–у, и премијерно ће бити изведен у децембру. Н.П-ј.

САЈAМСКАПРИЗНАЊАУДРУЖЕЊАЛИКОВНИХ УМЕТНИКАПРИМЕЊЕНИХУМЕТНОСТИ ИДИЗАЈНЕРАСРБИЈЕ

Најбољиилустратори „Орфелиниздаваштва” На сваком Сајму књига у Београду, Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије додељује своја признања најбољима у више категорија. Жири УЛУПУДС-а (Слободан Ивков, Давид Вартабедијан и Имре Сабо) за најбољег илустратора текућег Сајма прогласио је Душана Павлића, за рад на књизи Бране Цветковића „Врло ретка приповетка“(„Креативни центар“). Најбољи издавач је „Орфелин издаваштво“ из Новог Сада, односно њихова, најбоље илустрована књига „Бунтовници“ Миленка Бодирогића. Реч је о трећем тому трилогије о српским митолошким бићима коју је илустровала група уметника, бивших студената новосадске Академије уметности. Награђено је још неколико издавача: „Породична мануфактура“ из Београда (за до-

принос афирмацији новинске илустрације, преко књиге “Црна“ аутора Југослава Влаховића), „Евро ђунти“из Београда, за књигу „Медологија“ Мише Ђурковића, коју је илустровао Радивоје Богичевић. За допринос теорији, критици и и историји примењене уметности, признање је додељено „Миксер буксу“ из Земуна, поводом издања „Мирко Илић:Eye to hand“, аутора Дејана Кршића. У истој категорији награђена је и Драгиња Симић Лазар за монографију „Манастир Каленић“, у издању Завода за уџбенике. Награда УЛУПУДС-а додељена је „Прометеју“ и Покрајинском заводу за заштиту споменика културе из Новог Сада и САНУ из Београда за заједничко издање фотомонографије „Сентандреја“ Динка Давидова. Р.Л.

Сантјага Сегуре; „Дилан Дог: У тмини ноћи”, заснован на једном од најпопуларнијих светских стрипова, у режији

Кевина Монроа и са Брендоном Раутом у насловној улози; комедија “Пут“ глумца и редитеља Емилија Естевеза са Марти-

ном Шином у главној улози; “Бег из дивљине“ редитеља Питера Вира, о групи људи који су лажно оптужени за издају у време Стаљина и осуђени на дугогодишњу робију у Сибиру, са Колином Фарелом и Едом Харисом у главним улогама; “Глас истине” филм у режији Ларисе Кондрацки, заснован на истинитој причи и књизи Кетрин Болковац, полицајке из Небраске, која је служила у мировним трупама у послератној Босни, у којем глуме Рејчел Вајс, Ванеса Редгрејв, Моника Белучи и Сергеј Трифуновић; и „Ловац на тролове“, норвешки филм редитеља Андреа Овердала у којем група студената открива заверу владе да се од јавности сакрије постојање тролова. Карте за пројекције од 19 и од 21.30 сати стају 350 динара, а 300 за оне од 14 и од 16.30 часова. Н.Пејчић

СУТРА НА КОНЦЕРТУ ВОЈВОЂАНСКОГ СИМФОНИЈСКОГ ОРКЕСТРА

Свира виолиниста Марко Грацијани Војвођански симфонијски оркестар наступиће сутра у 20 часова на концерту у Синагоги под диргентским вођством Франческа Ла Векие из Италије, а солиста на виолини ће бити Марко Грацијани из Хрватске. Након Бетовенове увертире „Кориолан“, Грациани ће на овом концерту уз пратњу симфоничара извести Концерт за виолину и оркестар у Де–дуру Чајковског. За овај концерт се истиче да данас „живи као једна од најуспелијих композиција у целокупној виолинској литератури, пленећи слушаоце многим особинама од којих су подједнако упечатљиве ’непосредност, изразита лирика, класична чистота, јасноћа, лепота и певљивост мисли, раскошни сјај оркестра и виртуозитет солисте”. У другом делу концерта ће бити изведена Бетовенова Симфонија бр. 4 у Бе-дуру, за коју је примећено да су у њој, поред ведрине и заноса, присутни и комични ефекти. Франческо Ла Векиа је досад сарађивао с преко стотину најславнијих светских оркестара и

остварио бројне тонске записе у Јапану, Мексику, Канади, Бриселу и Италији. Основао је Симфонијски оркестар Лација, Нови светски омладински оркестар, два музичка фестивала у Италији и један у Бразилу. Такође је деловао као уметнички директор, главни гост диригент и музички директор у многим значајним оркестрима и театрима Мађарске, Бразила, Мексика и Португала, а 2009. постао и главни гост диригент Берлинског симфонијског оркестра. Године 2002. именован је за уметничког директора и сталног диригента Симфонијског оркестра Рима, с којим је забележио преко 300 наступа. Двадесет трогодишњи виолиниста Марко Грацијани је још пре завршетка студија на загребачкој Музичкој академији проглашаван за најуспешнијег младог хрватског музичара. Већ у осмој години добија награде на државним и међународним такмичењима. Поред бројних првих награда на домаћим виолинским конкурсима, 2006. осваја и трећу награду у Лисабону и другу у Москви. Наступао је са свим во-

дећим камерним и симфонијским оркестрима у Хрватској, затим са Словеначком филхармонијом, Каунашком филхармонијом и Фестивалским оркестром Лисабона. Као солиста и као члан камерних састава често го-

ВиолинистаМарко Грацијани

стује широм Европе, у Јапану и Русији. Свира на виолини „Алесандро Галиано“ из 1720, у власништву Фондације „Сегелман“. Улаз на овај концерт је слободан. Н.П-ј.

НОВОСАДСКА„АДРЕСА“НА56.МЕЂУНАРОДНОМСАЈМУКЊИГА УБЕОГРАДУ

Траговиромантизма иромантичности У међусајамској години, под знаком новосадске „Адресе“ коју води књижевник Јован Зивлак, објављено је двадесетак пробраних наслова, а то је на нивоу просечне једногодишње издавачке продукције ове куће. У жанровском смислу, овај издавач објављује прозу, поезију, белетристику, философију, историју и теорију уметности, историју књижевности, антропологију, социологију- реч је о нискокомерцијалним и високо вредним књигама за одабране читаоце, који се ових дана могу наћи у Арени хале 1, на Београдском сајму књига. Зивлак им посебно препоручује два наслова из библиотеке „Праг“ и три из библиотеке „Адреса“. Уз Алпара Лошонца, он је и рецензент књижевно-филозофске студије Рудигера Зафранског „Романтизам-једна немачка афера“. Аутор је један од најугледнијих немачких филозофа, oбјавио је петнаестак књига које су преведене на тридесет језика. У овој књизи он открива трагове романтизма и романтичности у немачкој култури, који воде у Берлин, Јену, Дрезден. У истој библиотеци је есејистички роман Улфа Петера Халберга „Европско смеће“ (или шеснаест начина ако се сећати оца). То је четврти део романа-реке „Животни век“. У овој узбудљивој

и необичној романескној саги, која културу посматра као скуп узбудљивих предмета, појављују се рефлексије о бројним значајним личностима и топонимима европске уметности.

Први наслов у библиотеци „Адреса“ јесте „Књижевност и крај утопије“, у коме су сабрани огледи и студије Владимира Гвоздена, познатог новосадског књижевног критичара, теоретичара и преводиоца. У фокусу његових истраживања су естетизација, промоција културе, значење тржишта, разумевање улоге и зачаја интелектуалца, крај утопије, с обзиром на

губитак повлашћене улоге књижевности. Он се бави битним аспектима модерне лутературе у светлу нових сазнања, њеним местом у контексту савремене културе и нових друштвених сила, од политичких до тржишних. Ту је и „Синестетика“ Дамира Смиљанића, филозофа и преводиоца. Гнесеолошкој теорији, која се бави проучавањем чулних ефеката, аутор у својој расправи даје назив синестетика. Њен глави задатак је да покаже да је свако чулно искуство- укључујући и говор о том искуству- у суштини синестетско. Екслузивни аутор новосадске „Адресе“ Владимир Тасић вога пута не потписује књижевну, већ научну прозу. Реч је о филозофској расправи „Светови Алена Бадјуа“ (математика, политика, поетика). Једно од питања на која аутор тражи одговор јесте- зашто је политика живота увек у опасности да се преобрази у деловање смрти? Ален Бадју је француски филозоф и математичар, један од најзначајнијих мислилаца данашњице. Од „Адресиних“ књижевних издања издвајамо поетске бирке Зорана Ђерића „Три“ и Радивоја Шајтинца „Стара кантина“, као и романе „Заштићеност“ Стевана Вребалова и „Ђавољи потпис“ Душана Вулете. РадмилаЛотина


dru[tvo

subota29.oktobar2011.

PRE@IVETIGRAD

Pocrnimpistama hodajuNovosa|ani ^oveksebrzoumorikadanajjednostavnija pitawa nemaju prost,precizanodgovor.Kadse orode „da” i „ne”, a posva|aju s „mo`da”.Danasnekopitakoliko je sati sada u Novom Sadu, {tabismomuodgovorili:deset dodvanaest,petdodvanaest,dva do dvanaest, minut do dvanaest, dvanaest ili 12.44? Imate li {ta pojesti dok ~ekate i znate likudaideteposle? Ra~unam da smo podetiwili dotemeredanismoustawurazumetiniporukekojenam{aqu ro|enadeca.Klinciimajuprolazandarkojimnogogovori,ali malo~emuslu`ijerseodwega, navodno, ne `ivi. Pi{em o poklonima,wihovomnastanku,pu-

tuikraju.Nade~jemselicunajboqevidikojidarupali,akoji ne. Najvi{e ih obraduju `arko `eqenipoklonikojinisuneophodni.Ga}ei~arapekadimtrebaju–tuga.Amo`eiradost,kadanisudar,ve}tu|abriga. Namaovihdanau`urbanopoklawajunovedrumove,tamankad smosenaviklinastare.Nekesu uli~ice uredili od tucanika navi{e, lepe su i prekratke za sve~ana otvarawa. Na trasama kojemaweboduo~ikrpeserupe. Ni to ne bismo umeli da odgonetnemo, da se saberemo i jasno ka`emo koliko rupa mora biti velikadajojzakrpanebudedovoqna.Mo`dasuivasprobudili ovi {to lepe fleke na drumove ili ih rade od nule, ako

vam je kvadrat skupqi. [ta ste prvo pomislili na zvuk pneumatskog~eki}a?Jo{boqe,{ta jeva{edetereklo?Dalivasje, sve zajedno, rastu`io poklon kojivamjeprekopotreban?Nadam se da strahovito volite tu decuisveuku}ipasuvamiput icipelekrvavozaslu`enesporednosti. Po tim crnim pistama i nagaznimminama,kakogde,hodaju bosiNovosa|ani,aucipelama. Gladn i, a imaj u {ta jes ti. Sre}ni–e,tuvi{enisamsiguranjerqubavsadidenarinfuzu,do|ekaoblokejnadu{utamo gde pu{ta. Qudi razga`ene du{esunajlak{i,brzosepewu i po letwem vetri}u, a mi im poma`emo da pribavequbavizakrpe svoj e unut ra{we |on ov e. Obraze su ranije razapeli na obu}arski kozli}, a odakle}eimekseri sti}i, rano je re}i. ^ekamo zimu kad treba ne{toipojesti. Nismo na~isto nistimdalinam trebaju obu}ari. Vidim samo da ih ne vidim, |onovi su sigurno bu{ni, a sni`ewa i daqe preko pre~ke mogu}eg. Mo`da raspadnuta obu}a voli uni{tene drumoveiondajesveu redu. Nije va`no dalisucipelecele, ve} ~iste. Na{a stopala i ono ispod wih odavno nisu merila bilo ~ega. Lestvica je sada u stomaku i znam da ne{to debelonijeuredu~immesarine poku{avaju da mi utrape pola deka mlevenog vi{e. Prstima u plasti~nim rukavicama qu{te grame da se ne bih uvredio i da bihmogaoplatiti.[tojenegde uredu,alineovde. Briguotro{nostidrumovai obu}epri{ilismonadruga,maweva`namesta.Vi{enaszanima ho}e li poslani~ka elektronska kartica oti}i u levu ili desnu rupu ma{ine, koja }e kro~iti za wom i koliko dugo }eostatislepqene. Klinci, mudri neznalci, reklibinamdajeput–put,acipela–cipela.Sveostalojekrajwenebitno. IgorMihaqevi}

SARADWAARHIVASENTEIREPUBLIKESRPSKE

Pribli`avawe Evropigra|omiz pro{losti

U Senti su sporazum o saradwi potpisali direktori Istorijskog arhiva Sente I{tvan Fodor i direktor Istorijskog arhiva Republike Srpske, sa sedi{tem u Bawaluci, Du{an Popovi}, ~imesenastavqavi{egodi{wa plodna saradwa dve ustanove. Sporazumomjeregulisanokori{}ewe arhivske gra|e izme|u potpisnika, razmena gra|eipublikacija,zajedni~kiprojektiobrazovawainauke i u~e{}e na nau~nim skupovima, sve s ciqem pribli`avaweEvropskojuniji. DirektorIstorijskogarhiva RS Popovi} istakao je dugogodi{wusaradwunaraznim zajedni~kim publikacijama, ube|enutoda}ezajedni~kim projektimadveinstitucijeuspeti da se pribli`e Evropskojuniji.Onjedodaodaje,zahvaquju}iIstorijskomarhivu Sente, ostvarena saradwa i s arhivomuBudimpe{ti,kojije jedanodnajve}ihuEvropi. Direktor Istorijskog arhiva Sente Fodor napomiwe

da je arhivska gra|a severnog Potisja, za koju je nadle`an sen}anski arhiv, duga~ka {est kilometara, predo~avaju}i da je najve}i problem svih arhiva nedostatak prostorazalagerovawei~uvawe istorijskegra|e. – Sara|ujemo sa svima u okru`ewu, kao i s Ma|arskom, Slova~kom i Rumunijom jer je Senta raskrsnica informacija sa svim tim zemqam a. Svet nas ter a na udru`ivawe i imamo {anse name|unarodnimkonkursima da zajedni~kim snagama postignemo boqitak u ovoj delatnosti. Svim arhivima je boqkamawakprostorazalagerovawe i ~uvawe istorijskegra|e,anatosenadovezuje dig it al iz ac ij a arh ivs ke gra|e pa je neophodno uraditi katastar i popis dokumenata.Izvesnekoli~inemawe vredne istorijske gra|e mora}emo da se oslobodimo, za {ta }emo koristiti ma|arskaiskustva–ka`eFodor. M.Mitrovi}

dnevnik

c m y

14

PROSVETARIMAKONA^NOSTI@UZAOSTALEOTPREMNINEIJUBILARNENAGRADE?

Paraimaidaseodblokiraju ra~unipet{kola Dono{ewemZakonaoizmenama i dopunama Zakona o buxetu RepublikeSrbijeza2011.godinu, to jest rebalansom buxeta, kona~no je stvoren zakonski okvirdaiprosvetnimradnicimabuduispla}enejubilarnenagradeiza2009.i2010.godinu,i toizrepubli~kogbuxeta.Toje, ina~e,obavezajedinicalokalne samouprave, tako da ovogodi{wijubilarcinagradetrebada dobiju iz buxeta svojih gradova iop{tina. Narodnaskup{tinadonelaje pomenutizakonionjeobjavqen u „Slu`benom glasniku RepublikeSrbije„broj78/2011od19. oktobra. U ~lanu 6 ovog zakona pi{e:„U2011.godiniobra~una}e se i isplatiti jubilarna nagradazaposlenimakodkorisnikaizstava1ovog~lana(direktnim i indirektnim korisnicima sredstava buxeta Republike Srbije,buxetalokalnevlastii organizacija za obavezno soci-

jalno osigurawe), koji su ispuniliuslovezaostvarivawe ovog prava u 2009. i 2010. godini, a na osnovu evidencijezaposlenihunavedenim godinama“. Na taj na~in dugoo~ekivane jubilarnenagradesti}i}eprosvetarimau~ak116odukupno 145 op{tina i gradova, dok  29 lokalnih samouprava, po evidenciji Ministarstvafinansija,nijedostavilonikakvezahteveniti listing zaposlenih koji suostvariliovopravo. Po informacijama iz sektora buxeta Ministarstva finansija, odnosno Grupe za sistem finansirawa plata, koje su dobili sindikati prosvetnihradnika,uskorobitrebalo da stignu i otpremnine prosvetarima koji su pro{le godineupenzijuoti{liiz{kola u Vojvodini, po{to su rebalansom buxeta obezbe|ene pare

[taka`usindikati – Sindikalna tela }e razmatrati daqe poteze i eventualni {trajk – rekao je ju~e predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Dragan Matijevi} agenciji Beta. – Imali smo sastanak s predstavnicima Ministarstva prosvete i  nauke na kojemnamjere~enoda}ejubilarnenagradebitiispla}enedo krajagodine.Nismozadovoqnitakvimodgovorominemo`emos timedaiza|emopred~lanstvo. Onjenaveodanasastankunijebioministarprosvete@arko Obradovi},alidajeutelefonskomrazgovoruobe}aoda}euskoro saop{titi datum isplate zaostalih jubilarnih nagrada za 2009.i2010.godinu,kaoinagradazateku}u,2011.godinu.

izatenamene.Nakontogao~ekujeseda,pospecifikacijiPokrajinskog sekretarijata za obrazovawe,Ministarstvoprosveteuplatiinovaczaotpremnine vojvo|anskih prosvetara kojisuupenzijeoti{liutoku ovegodine. –Izvojvo|anskih{kolapro{le godine u penziju je oti{lo 748 zaposlenih kojima treba da se na ime otpremnina isplati 137 miliona dinara – ka`e pomo}nik za finansije pokrajinskog sekratara za obrazovawe, upravu i nacionalne zajednice Jo`efKabok.–Uovojgodinido sadajeupenzijuoti{lo400qudiizawihoveotpremninetrebajo{oko100milionadinara. Rebalansom buxeta utvr|ena sredstvasuupotpunostidovoqnadaseisplatesvezaostalejubilarne nagrade i otpremnine, ali i da se odblokiraju ra~uni

za vojvo|anske{kolekoje su,zbogsudskihsporova,u blokadi, te se o~ekuje da seiotompitawudogovor postigne po~etkom slede}enedeqe. – Po posledwim podacima,uVojvodinijeublokadipet{kola–ka`eKabok.–Tri{koleuSremu blokirane su zbog po 100.000 dinara, dok je Osnovna {kola „Aleksa [anti}”uStepanovi}evu blokirana zbog 1,6 milion,aTehni~ka{kolau Somboruzbogokotrimiliona dinara. osim novca kojim }e biti odblokirani ra~unitih{kola,slede}enedeqe }emo u Beogradu s Ministarstvom potpisati i sporazum o isplati novca za otpremnine {est radnika koji su tehnolo{kivi{ak. UNezavisnomsindikatuprosvetnihradnikaVojvodineka`u idasu,jo{uvekneslu`beno,saznali da Ministarstvo finansija planira i otpremnine za budu}e vojvo|anske penzionere koji}etopravoste}iu2012.godini,tebisenatajna~inprevazi{lesvedilemeinesporazumi o tome ko treba da finansira otpremninezavojvo|anskeprosvetnepenzionerekojisupostojali,evogotovodvegodine, ali }e se o svemu tome vi{e znati nakon razgovora s misijom MMF-a, koja sti`e u Srbiju 2. novembra. D.Deve~erski

HO]ELISRBIJAOSTATIBEZPOVERENIKAZAINFORMACIJEODJAVNOGZNA^AJA

[abi}uzadvameseca isti~emandat

Mada predsednica Odbora za kulturu i informisawe Skup{tine Srbije, koji je nadle`an za izbor poverenika za informacijeodjavnogzna~aja,Jelena Trivan tvrdida}euzakonskom rokuoddvamesecabitiizabran poverenik,mnogenevladineorganizacije smatraju da se mo`e dogoditi da Srbija ostane bez ~elnikaoveinstitucijeizuzetno zna~ajne nezavisne za nastavakdemokratizacijedru{tva. Naime, aktuelnom poverenikuzainformacijeodjavnogzna~aja Rodoqubu [abi}u za dva meseca isti~e mandat na ovoj funkciji na koju je izabran 22. decembra 2004. godine. Kako je mandatsedamgodina,procedura za izbor novog poverenika trebalojedave}budepokrenutada senebido{lousada{wusituacijudasedvamesecapreisteka mandata dovodi u pitawe da bi Srbijamoglaostatitibezpoverenika na du`i rok. Sada{wi poverenik[abi}ocewujedanisu nelogi~ne kalkulacije da bi Srbijamoglaostatitibezpoverenikazainformacijeodjavnog zna~aja i za{titu podataka o li~nosti, i to na du`i rok u slu~aju neke predizborne ili izborneblokadeSkup{tineSrbije. –Neizborpoverenika,imaju}i u vidu da on rukovodi samostalnim organom vlasti, izvesno bi imao {tetne posledice,

neiskqu~uju}iiblokaduaktivnosti – rekao je [abi}. – Tako se otvaraju dva pitawa. Prvo, mnogo va`nije, da li }e Skup{tinauop{tebiratipoverenikaitekondadrugo–ko}etobiti. Nemam nikakvih informa-

cijaopostupkuzaizborpoverenika, niti sam o tome razgovarao s predsednicom Skup{tine Srbije, predsednicom nadle`nog odbora ili drugim skup{tinskim funkcionerima. Jednostavno,nijetomojaprivatna

Zakonskiroknepostoji Izvr{nidirektor„TransparentnostiSrbija”NemawaNenadi} smatradazakonskirokzaizborpoverenikanepostoji,ali dodajedabi,ukolikosedo22.decembraonneizabere,tobioveomalo{znak. – To bi zna~ilo da Skup{tini ta institucija nije zna~ajna. Naprotiv,onajevrlozna~ajnainebismeladaostanebez~elnikanijedanjedinidan–isti~eNenadi},dodaju}idabiutom slu~ajuzakontrebaloizmenititakodapovereniknastavqada obavqatudu`nostsvedoizboranovog.

stvarve}dr`avnaiowojtreba davodera~unanadle`ni.Odgovore na sva pitawa u vezi s pokretawem postupka i utvr|ivawem kandidata treba da da pre svegaOdborzakulturuiinformisawe koja utvr|uje kandidata zapoverenika.Odborjetajkoji udemokratskojproceduri,vode}i ra~una i o stavovima drugih relevatnihsubjekata,naprimer udru`ewa novinara, medijskih asocijacija i sli~no, to treba dau~ini.Mislimdajeo~igledno da taj postupak treba pokrenutibezodlagawa. Dakle, sve je na Odboru za kulturu i informisawe Skup{tineSrbije,kojisuju~eNezavisnoudru`ewenovinaraSrbije i Nezavisno udru`ewe novinaraVojvodine,kaoiMre`aza restituciju, pozvali da hitno pokrenepostupakzaizborpoverenikazainformacijeodjavnog zna~aja. Oni izra`avaju podr{ku sada{wem povereniku [abi}u,isti~u}idajeon“zbogizvanrednih rezultata u dosada{wemradu”zaslu`iodaponovo budeizabrannatufunkciju. Ina~e, poverenik za informacije od javnog zna~aja i za{titu podataka o li~nosti je samostalnidr`avniorgannezavisan u obavqawu svoje nadle`nosti.Obavqaposloveza{tite podataka o li~nosti, donosi odlukupo`albinajkasnijeurokuod30dana. Q.Male{evi}

VESTI Nemasmawewaplata zdravstvenim radnicima MinistarzdravqaZoranStankovi} izjavio je da ne}e biti smawewa plata zdravstvenih radnikaida}eisplatajubilarnihnagradazaposlenimauzdravstvupo~etiunovembru.On jerekaodapri~aosmawewuplata“nestoji”,a novim zakonom }e se urediti da zarada mo`e bitismawenasamoonimakojineispunenormu itodo10odsto. Jubilarne nagrade za 2009. i 2010. godinu, kako je naveo Stankovi}, bi}e ispla}ene u novembru, nagrade za 2011. u januaru naredne godine, a za 2012. onako kako je planom i predvi|eno. Na sastanku ministra sa sindikatimabilojere~iionepo{tovawukolek-

tivnih ugovora od direktora zdravstvenih institucija. - Direktorima koji ne budu potpisali kolektivne ugovore sa pojedincima ne}e se ispla}ivati nadle`nosti za plate - rekao je Stankovi}. Ministarjenaveodajenasastankubilore~iiosukobimauKlini~komcentruuNi{u, {trajkovima u zavodima za javno zdravqe u KragujevcuiKwa`ev~u.

Pretwe „SlobodnojEvropi” Nezavisnoudru`ewenovinaraSrbijeiNezavisnodru{tvonovinaraVojvodinezatra`ilisudadr`avniorganihitnoispitajupretwe desni~arskeorganizacijeSrpskinarodnipo-

kret“Na{i”upu}eneRadiju„SlobodnaEvropa„. Organizacija “Na{i” optu`ila je „SlobodnuEvropu„da„otimaKosovo”,zato{tona internet-sajtu ima mapu Srbije bez Kosova, i pozvalasvojepristaliceigra|anedaodRadija zahtevaju promenu mape koja, zapravo, ozna~avapodru~jeemitovawaprograma„Slobodne Evrope„,saop{tilisuNUNSiNDNV. Targetirawemedijakojinisupoukusuimeridesni~ara,kvazipatriotaineznalicanije ni{tanovouSrbijiiskupojeko{talomedije,novinareislobodujavnogizra`avawa.Napadi na „Slobodnu Evropu„ zbog mape programskog podru~ja mogu se u vremenu ja~awa populizmaimr`wezbogkosovskekrizepretvoritiulovnasvemedije~ijejeizve{tavawe profesionalno i objektivno, navodi se u saop{tewu.


crna hronika

dnevnik

subota29.oktobar2011.

15 Foto: Novosadska televizija

POLICIJARASVETLILASERIJURAZBOJNI[TAVA UBA^KOJIBANATU

Zano}obijeno29 vozila„Zastave”

Policija je u prethodnih nekoliko dana uhvatila grupe kradqivaca koji se sumwi~e da su u vi{e navrata poharali na desetine vozila, mahom „Zastavinih”, iz kojih su odnosili muzi~ke ure|aje, akumulatore i pribor za prvu pomo}. Kako je ju~e saop{tila Policijska uprava u Novom Sadu, u akciji izvedenoj u ~etvrtak, uhap{eni su Zmajev~ani OgwenV. (1983), AleksandarQ. \. (1978) i Borivoje \. (1986), osumwi~eni da su izvr{ili 12 te{kih kra|a. Oni se terete da su na podru~ju Limana, u Novom sadu, obijali automobile i krali iz wih razli~itu opremu, a policija ih je pohvatala neposredno po{to su provalili u „jugo„ na parkingu kod raskrsnice Bulevara despota Stefana i [ekspirove ulice. Policija je prona{la deo ukradenih predmeta, koje je vratila vlasnicima, a protiv trojice osumwi~enih bi}e podneta odgovaraju}a krivi~na prijava. Istog dana, oko tri sata, policija je uhapsila Novosa|ane PeteraL.(1982) i jednog 15-godi{waka, zbog sumwe da su u Ulici Jo`efa Mar~oka obili „jugo„ i ukrali komplet prve pomo}i i rezervne sijalice, koje je su vra}ene vlasniku.

Dan ranije, u sredu, uhap{eni su Du{ko N. (1975) iz Ba~a i Danijel S. (1990) iz Novog Sada, koji se terete da su u no}i izme|u srede i ~etvrtka na Podbari obili pet automobila iz kojih su nameravali da ukradu muzi~ku opremu. Protiv wih }e biti podneta krivi~na prijava koja ih tereti za krivi~no delo te{ke kra|e u poku{aju. Tako|e u sredu, be~ejska policija je uspela da rasvetli seriju provala u automobile u tom kraju, uhvativ{i osumwi~ene Dan~ika N. (1985), KristijanaM. (1990), Sini{uO. (1984) i DanielaS. (1984) iz Novog Milo{eva, koji su za samo jednu no} obili 22 „Zastavina„ automobila, iz kojih su ukrali akumulatore, tri muzi~ka ure|aja i opremu za prvu pomo}. U Novom Be~eju provalili su u jo{ sedam automobila iz kojih su ukrali akumulatore i jedan muzi~ki ure|aj. U Kikindi su prodali ukradene predmete, a novac podelili. Policija je sve ukradene predmete prona{la i vratila vlasnicima, a protiv osumwi~enih bi}e podneta krivi~na prijava koja ih tereti za vi{e krivi~nih dela te{ke kra|e, navodi se u saop{tewu novosadske policije. N.Perkovi}

NESRE]ANAPUTUSENTA–GORWIBREG

Pe{akte{ko povre|en

U te{koj saobra}ajnoj nesre}i koja se dogodila preksino} oko 20.30 sati na magistralnom putu Senta – Gorwi Breg te{ke telesne povrede opasne po `ivot zadobio je pe{ak Laslo^. (1956) iz Banatskog Mono{tora, op{tina ^oka. Po saop{tewu Policijske uprave u Kikindi, na wega je naletelo putni~ko motorno vozilo kojim je upravqao Ferenc F. (1960) iz Sente, kre}u}i se iz pravca Gorweg Brega prema Senti. Povre|enom pe{aku Laslu ^. pomo} je najpre ukazana u Op{toj bolnici u Senti pa je potom preba~en u Klini~ki centar Vojvodine u Novi Sad. M.Mr.

NOVOSADSKAPOLICIJAUHAPSILAMLADI]AIZNOVOGSADA, DVOJICUIZBE[KEIJEDNOGIZ[AJKA[A

^etvorkaosumwi~ena zapqa~kubankeikladionice ^etvoro~lana kriminalna grupa uhap{ena je preksino} u sinhronizovanoj akciji inspektora kriminalisti~ke policije. U jednom stanu i ku}i u novosadskom nasequ Klisa policajci su nasilno upali u prostorije jer se sumwalo da su osumwi~eni naoru`ani. Iako su neki od wih poku{ali bekstvo, spremni operativci su ih spre~ili u tome. Uha{eni su dvadeset~etvorogodi{wi Aleksan-

Spre~enpoku{aj {vercatonekafe

otvore sef, odakle su ukrali novac. Osim toga, uzeli su nekoliko ko`nih torbi i kqu~eve poker-aparata. Novosadska policija je saop{tila da je ova pqa~ka izvedena po{to su, prethodno, Bo{ko P. i Sead A. onemogu}ili automatsko zakqu~avawe brave ovog objekta. Sead A., Aleksandar ^. i Aleksandar L. osumwi~eni su i za razbojni{tvo u NLB banci u [ajka{u20. oktobra. Po istom scenariju, uz pretwu no`em, od

slu`benica banke oduzeli su gotovo 140.000 dinara. Svi osumwi~eni su odranije poznati policiji po sli~nim krivi~nim delima. Ispituje se wihova ume{anost u seriju razbojni{tava, od kojih je ve}ina po~iwena u In|iji. Svima je odre|eno policijsko zadr`avawe, a danas }e biti privedeni na saslu{awe pred istra`nog sudiju Vi{eg suda u Novom Sadu. E.D.

IZRE^ENAPRVOSTEPENAPRESUDAAKTERIMADUVANSKEAFERESTANKASUBOTI]A

Canetu{estgodinaiza re{etaka,Zavi{i}ui Oluji}evojpogodina zatvora

Specijalni sud u Beogradu, ju~e objavqenom presudom, oglasio je UVIKEND-NASEQUPANA,UATARUSENTE krivim i osudio na {est godina zatvora biznismena Stanka Suboti}a-Caneta, po optu`bi da je u toku 1995. i 1996. godine zloupotrebio slu`beni polo`aj u svojoj privatnoj firmi „Mia„ Ub, u vezi s neleLe{ nepoznate mla|e mu{ke kava, teget dowi deo trenerke, galnim prometom cigareta te, kako osobe prona|en je u sredu u vibele sportske ~arape, plave smatra sud, izbegavawem pla}awa kend-nasequ Pana, u ataru Sen„adidas” patike i teget ka~ket s da`bina dr`avi, pribavio korist te, saop{teno je ju~e iz PU Kinatpisom FB. od ukupno 75.821.404 dinara. kinda. Obdukcijom je utvr|eno Policijskoj upravi u KikinOd ostalih, uz Suboti}a jo{ 14 da je smrt nastupila prirodno i di do sada nije prijavqen nestaokrivqenih, koje optu`ba tereti da na telu nema za`ivotnih ponak lica s teritorije Severnoza razli~ite radwe u vezi s de{avreda. U saop{tewu policije se banatskog okruga koje bi odgovawima oko problemati~nog prododaje da je prona|eni mu{kavaralo datom opisu. Iz PU Kimeta cigareta ili u vezi s magacirac preminuo najverovatnije kinda mole sve gra|ane koji nima firme „Mia“ u Futogu i Rupre ~etiri do pet meseci. imaju neku informaciju ili samenki, dvanaestoro je osu|eno na Preminuli nepoznati mu{kaznawe u vezi s prona|enim lezatvorske kazne u trajawu od deset rac bio je visine oko 180 centi{om da se jave najbli`oj polimeseci do ~etiri i po godine, a metara, ja~e telesne konstrukcijskoj stanici ili na telefon dvoje je oslobo|eno optu`be. cije, sme|e kose, na sebi je imao 0230/412–121. Predsednica sudskog ve}a Mileteget „polo” majicu kratkih ruM.Mr. naRa{i}je istakla da na okrivqene nije primewen Zakon o suzbijawu krivi~nih dela s elementima organizovanog kriminala jer, kako je navela, taj zakon nije postojao u relevantnom periodu koji je obuhva}en predmetom, te da je primewen osnovni Krivi~ni zakon. Ju~e izre~enom presudom okrivqeni NikolaMilo{evi}je u odsustvu osu|en na kaznu zatvora od ~etiri i po godine, po optu`bi da je „po nalogu Suboti}a organizovao transport cigareta od ino-dobavqa~a do magacina firme ’Mia’ Ub u Futogu i Rumenki, organizovao rad u magacinima i vr{io nelegalnu distribuciju kao i naplatu od kupaca na vi{e lokacija u Beogradu“. Okrivqenom biv{em generalnom direktoru Savezne uprave carina Mihaqu Kertesu sud je izrekao ~etiri godine zatvora. Kertes NAGRANI^NOMPRELAZUGOSTUN je ogla{en krivim po optu`bi za iskori{}avawe i prekora~ewe ovla{}ewa formirawem u SUC-a sektora Vanrednih mera kontrole (VMK) koji je funkcionisao po wegovom nalogu, te da su radnica tog sektora tokom 1995. i 1996. goCarinici su na grani~nom la pokazala da je gotovo tona sidine u nekoliko navrata preuzimaprelazu Gostun spre~ili poku- rove kafe spakovana u 20 vre}a li nadzor na carinskim punktovi{aj krijum~arewa vi{e od tone u paletarnicima i teretnom ma na Pre{evu i Kelebiji, te sporkafe, saop{tila je ju~e Uprava prostoru prikolice. ne kamione Suboti}eve firme carina. Protiv voza~a je pokrenut „Mia“ propu{tali bez vaqane caKako se navodi u saop{tewu, prekr{ajni postupak, a roba, rinske dokumentacije. voza~ kamiona Z.V. carinicima koja je zaplewena pre dva dana, Biv{i radnici VMK-a u SUC-u je objasnio da je vozilo prazno i do okon~awa postupka zadr`ana prvostepenom presudom su osu|eni da nema ni{ta da prijavi za caje u carinskom magacinu u Priza krivi~no delo zloupotrebe sluriwewe, ali je detaqna kontrojepoqu. (Tanjug)

Na|enle{nepoznatog mla|egmu{karca

dar^. i AleksandarL.obojica iz Be{ke, wihov vr{wak Sead A. iz Novog Sada i dvadesetjednogodi{wi Bo{koP. iz [ajka{a, javila je Novosadska televizija. Aleksandar ^. i Aleksandar A. terete se da su, maskirani, uz pretwu no`em, 7. oktobra opqa~kali kladionicu „Maks bet“ u Novom Sadu, odakle su, navodno, uzeli oko 120.000 dinara. Tada su, uz pretwu oru`jem, naterali dve radnice da im

`benog polo`aja u saizvr{ila{tvu, i to: okrivqeni StevanBanovi} na tri i po godine zatvora, Neboj{aNikoli} na dve godine, a DragiDodevskina godinu i ~etiri meseca zatvora. Oni su ogla{eni krivim po optu`bama za omogu}avawe u vi{e navrata „ulaska u Srbiju preko carinsko-grani~nih

seci zatvora po navodima optu`nice koji ga terete da je „po nalogu Stanka Suboti}a, u ime wegove firme pla}ao cigarete na blagajni preduze}a ’Makedonijatabak’ Skopqe u me|udr`avnom prostoru„. Nekada{wem na~elniku SUP-a Novi Sad Miodragu Zavi{i}usud

StankoSuboti}Cane

prelaza Pre{evo i Kelebija spornim kamionima firme ’Mia’ bez adekvatne carinske kontrole„. Na tri godine zatvora je osu|en Milan Milanovi} Mrgud, biv{i pomo}nik ministra odbrane sada nepostoje}e Republike Srpske Krajine, po optu`bama da je „po nalogu Suboti}a, organizovao naoru`ano obezbe|ewe kamionima firme ’Mia’ kroz teritoriju biv{e SRJ do magacina u Rumenki kao i obezbe|ewe tog magacina“. Na kaznu od tri i po godine zatvora prvostepeno je osu|en Jovica Ran|elovi}, kome optu`ba na teret stavqa da je „po nalogu Suboti}a, u~estvovao u pratwi kamiona sa spornim cigaretama od grani~nog prelaza do magacina firme ’Mia’ i da je u~estvovao u distribuciji neevidentiranih cigareta“. Milan Rankovi}, okrivqen da je „po nalogu Suboti}a, nalazio voza~e i u~estovao u pratwi spornih kamiona s cigaretama“, osu|en je na dve godine zatvora. Ista kazna je izre~ena i LukiNenadi}upo optu`bi za „u~e{}e u naoru`anoj pratwi kamiona i obezbe|ewu magacina u Rumenki“ . Optu`enog Miroslava Pe{i}a sud je osudio na kaznu od deset me-

je izrekao godinu dana zatvora, oglasiv{i ga krivim po optu`bi koja ga tereti za zloupotrebu slu`benog polo`aja vezanu za ometa-

je tokom postupka izveden veliki broj pisanih dokaza, saslu{ano vi{e od stotinu svedoka, te da je obavqeno nekoliko ve{ta~ewa, me|u kojima i ekonomsko-finansijsko. Predsedavaju}a ve}a je navela da je sud relevantne ~iwenice na kojima je zasnovao osu|uju}u presudu „utvrdio sveobuhvatnom ocenom svih izvedenih dokaza i wihovim logi~nim povezivawem“. Presudom je nalo`eno Stanku Suboti}u da po pravosna`nosti presude uplati u dr`avni buxet 75.821.404 dinara, iznos koji je presudom utvr|en kao {teta pri~iwena dr`avi. Svi advokati ~ijim su brawenicima izre~ene osu|uju}e presude, najavili su `albe Apelacionom sudu. Ina~e, svi okrivqeni su u odbrani iznetoj tokom procesa negirali optu`be i krivi~na dela. Suboti}ev branilac advokat Predrag Mari} ju~e nije `eleo da daje izjave za medije. Borivoje Borovi}, branilac Milana Milanovi}a, najavio je `albu. Predrag Milovan~evi}, branilac Mihaqa Kertesa, je, najavquju}i `albu, istakao da je posle „predmeta Kipar“, ovo druga presuda Specijalnog suda wegovom bra-

Osloba|aju}apresuda MilovanuPopivodi Sud je oslobodio optu`bi biv{eg na~elnika Centra DB-a u Novom Sadu Milovana Popivodu, kako je u obrazlo`ewu presude naglasila sudija Milena Ra{i}, „zbog toga {to nije dokazano da je Popivoda preduzeo bilo kakvu radwu da bi spre~io kontrolu poslovawa Suboti}evog preduze}a ’Mia’ u magacinima u Futogu i Rumenki, {to mu se optu`nicom stavqa na teret“. Optu`bi je oslobo|ena i IvanaKr~mari~i}, kojoj se sudilo u odsustvu. we kontrole poslovawa firme „Mia“ u magacinima Rumenki i Futogu. Peva~ici Ivani Oluji} prvostepenom presudom je izre~ena kazna zatvora od jedne godine, po optu`bi koja joj pripisuje da je „po dogovoru s Nikolom Milo{evi}em na{la adekvatan magacinski prostor u Rumenki za potrebe firme ’Mia’, te i potom za neke sporne relacije s magacinom„. Glavna sudija Milena Ra{i} je u obrazlo`ewu presude navela da

weniku po optu`nici Tu`ila{tva za organizovani kriminal. – Li~no mislim da prisustvujemo te{kom naru{avawu Ustava i zakona ove zemqe. Re~ je o tome da i samo sudsko ve}e u prvoj re~enici kad, obrazla`e presudu, ka`e da nije primenilo odrebe Zakona o organizovanom kriminalu. Me|utim, ovaj postupak se vodio ~etiri godine, suprotno odredbama Ustava koji zabrawuje retroaktivnu primenu zakona – kazao je Milovan~evi}. J. J.


SPORT

subota29.oktobar2011.

dnevnik

c m y

16

TURNIR U SANKT PETERBURGU

Jankoupolufinalu, Lajovi}ispao

Zlatko Kesler, Nada Mati}, Mitar Paliku}a i Borislava Peri}-Rankovi}

EVROPSKO PRVENSTVO U SPLITU

DuplozlatozaSrbiju Stonoteniseri i stonoteniserke Srbije osvojili su titulu evropskih prvaka u ekipnoj konkurenciji na [ampionatu za osobe sa invaliditetom u Splitu. Mu{karci su u finalu pobedili reprezentaciju ^e{ke 3:1, dok su devojke posle 150 minuta paklenog nadmetawa nadvisile [vedsku 3:2. Junak pobede nad ^esima bio je Zlatko Kesler, koji je oba susreta dobio, a ponovo je na visini zadatka bio i Mitar Paliku}a sa jednom pobedom. Prethodno je posle dramati~ne borbe, koja je trajala dva i po sata, na{a mu{ka stonoteniska reprezentacija, u polufinalu pobedila Nema~ku 3:2. U ovom susretu Srbija je bila na ivici poraza, jer je gubila 0:2 i izgledalo je da nema mnogo izgleda da se bori za zlatnu medaqu. Ipak, preokret je najavio de-

bitant Mitar Paliku}a, kada je pobedio iskusnog Cetina, a potom i Zlatko Kesler, koji je deklasirao Bauma. Odlu~uju}u pobedu na{i stonoteniseri su kod rezultata 2:2 ostvarili u igri parova. U drugom polufinalu ^e{ka je pobedila Francusku 3:2. [ampionke Evrope u ekipnoj konkurenciji su i stonoteniserke Srbije, koje su u finalu pobedile [vedsku 3:2. Drama u ovom me~u trajala je 150 minuta, a ve} posle pobede u prvoj partiji Borislave Peri} Rankovi} naslu}ivao se uspeh na{e reprezentacije u finalu. Nada Mati} je propustila vo|stvo od 2:0 u setovima sa Ingel Lundbak i priliku da otvori put do maksimalne pobede. Kod rezultata 1:1 Borislava Peri} Rankovi} se revan{irala Ingeli Lundbak za poraz u finalu pojedina~ne konkurencije i savladala je 3:1. Naredni susret Nada Mati} je

glatko izgubila i na taj na~in odlu~uju}i me~ je bio u igri parova. Na{e reprezentativke su pobedile sa 3:2 u setovima i na kraju slavile titulu evropskih [ampionki. Krajwi bilans na{e reprezentacije na Evropskom prvenstvu u Splitu je izuzetan. Osvojeno je pet medaqa od kojih: tri zlatne (ekipno mu{karci, ekipno `ene i Zlatko Kesler pojedina~no), jedna srebrna (Borislava Peri} Rankovi} pojedina~no) i jedna bronzana medaqa (Mitar Paliku}a). Od na{ih predstavnika u `enskoj konkurenciji pored Borislave Peri} Rankovi} i Nade Mati} u~estvovale su jo{ Zorica Popadi} i Zorica Mitrovi}, a u mu{koj Zlatko Kesler (igra~-selektor) i Mitar Paliku}a, dok su treneri bili Lazar Kurte{, Goran Koci} i Evald Gruber. S. Savi}

Ni {ta od srp skog polufinala na teniskom turniru u Sankt Pe ter bur gu. Jan ko Tipsarevi} pobedio je Potita Stara~ea sa 2:1, po setovima 6:7, 6:2 i 6:1 i plasirao se u polufinale, ali je Du{an Lajovi} iz gu bio od Ame ri kan ca Aleksandra Bogomolova juniora 6:2, 6:1. Tako }e Tipsarevi} u polufinalu igrati sa Bogomolovim. Tipsarevi} se drugi put u kari je ri sa stao sa Sta ra ~e om. Prvi put su pre tri godine odigrali tako|e u tom gradu, a slavio je na{ teniser. Tipsarevi} je propustio dve brejk {anse u prvom setu, pa je posle `estoke borbe Italijan slavio sa 10:8 u taj-brejku. Tek u drugom setu Tipsarevi} je iskoristio brejk prilike i izjedna~io sa 6:2. Prvi set bio je potpuno izjedna~en, a jedine dve {anse da ga prelomi Tipsarevi} nije iskoristio. Janko je fantasti~no igrao na prvi servis, osvojio je 90 posto poena, ali nije uspeo da iskoristi ne{to slabiji drugi servis rivala. Dva puta je imao brejk, drugi na 5:5, ali se Stara~e oba puta spasao. Usledio je taj-brejk, Italijan je poveo 2:0, ali je Tipsarevi} preokrenuo na 4:3. Egel je trajao sve do 8:8 kada je Stara~e napravio jo{ jedan minibrejk i dobio set sa 10:8 u tajbrejku. Oba tenisera su znatno slabije servirala u drugom setu, a posebno Italijan. Ipak, duel je i daqe bio u egalu, da bi onda u 100 minutu borbe Janko kona~no slomio otpor rivala i poveo 4:2. Stara~e je odmah uzvratio i napao, stigao do prvih

VOJVODINA BEZ KVALITETNE IGRE DO[LA DO ^ETVRTE POBEDE

Bitnojeizvu}i pouke

Trener Varadina Jovo Cakovi}

VARADINKE UGO[]UJU U@I^ANKE

Zaprvedoma}inske bodove Odbojka{ice Varadina BMG gradwe za sada su najprijatnije iznena|ewe superliga{kog karavana i, kao novajlija u ligi, sa dve pobede i tesnim porazom, zauzimaju visoko ~etvrto mesto. U goste Varadinkama dolazi Jedinstvo iz U`ica, ekipa sastavqena od iskusnih igra~ica, pa se s pravom o~ekuje veoma kvalitetan susret. Varadinke ne prestaju da iznena|uju zrelim izdawima u najja~oj ligi, pa su pred debitantkiwama pali Dinamo u Pan~evu i Radni~ki u Beogradu, a danas }e biti ja~e za tehni~arku Draganu Divac koja }e kona~no biti u sastavu. - O~ekujem da ponovimo igru kao iz uvodne tri utakmice prvenstva. Najva`nije je da dobro igramo i nadam se da }emo osvojiti pr-

ve superliga{ke bodove na doma}em terenu. Bi}emo ja~i za Draganu Divac, ima}emo dva tehni~ara. Veoma je va`no {to smo kompletni - istakao je trener Varadina BMG gradwe Jovo Cakovi}. Strateg Varadina veoma uva`ava dana{we go{}e. - Jedinstvo je veoma iskusan sastav, a na{u {ansu vidim u tome {to su kasno po~eli pripreme. Sigurno je da }e U`i~anke u drugom delu sezone igrati mnogo boqe, a i realno su ekipa za gorwi deo tabele. U pro{lom kolu su dobili Vizuru {to }e im biti dodatni motiv da savladaju i nasd. Uz uva`avawe rivala, smatram da imamo realne {anse za trijumf istakao je Cakovi}. Utakmica se igra u sali na Slanoj bari od 20 ~asova. M. Risti}

VOJVODINA U PAN^EVU

Prilikazanadigravawe S veoma podmla|enom ekipom odbojka{ice Vojvodine u{le su u najja~u ligu i u tri uvodna me~a nisu osvojili ni set, ali su imali i veoma te`ak raspored. Danas gostuju Dinamu u Pan~evu, kojem tako|e ne cvetaju ru`e, pa tu vide dobru priliku za nadigravawe i nadaju se iznena|ewu. U crveno-belom dresu je zvani~no i iskusni korektor Sowa Klisura. - Verujem da }emo s Klisurom dobiti novu snagu u napadu i zato u Pan~evo idemo da se nadigravamo. Imali smo te`ak raspored, ali nam sada slede dve utakmice sa ekipama iz doweg doma tabele, pa se nadamo da mo`emo da uradimo ne{to vi{e. Dinamo je iskusniji, ali imamo svoje prednosti - rekao je trener Vojvodine Ugqe{a [egrt. M. R.

Odbojka{i Vojvodine NS seme u vojvo|anskom derbiju s Jedinstvom iz Stare Pazove zabele`ili su i ~etvrti uzastopni trijumf ove sezone, u toliko utakmica, i zaslu`eno se nalaze na vrhu superliga{kog karavana. Posle pobeda u dva derbija (Partizan i Radni~ki u Kragujevcu), izabranici Nikole Salati}a dozvolili su sebi luksuz da u me~ s ne tako renomiranim protivnikom u|u ne{to opu{tenije, ali im je i slaba igra bila dovoqna za nova tri boda.

Rano je ekipa u{la u vaqanu formu. - Mislim da je na{a sada{wa forma daleko od `eqene. Ima jo{ dosta mesta za napredak, na individualno i na ekipnom planu - ka`e Ivovi}. - Godinu dana smo stariji, mnogo smo napredovali i `eqni smo dokazivawa, {to se vidi na terenu, i zato sti`u i pobede. O~ekujem veoma dobru sezonu u doma}im takmi~ewima i u Evropi, ali do toga ima jo{ vi{e od mesec dana. S Jedinstvom su prvi put ove

brejk {ansi, ali se Tipsarevi} izvukao, spasao obe i stigao do 5:2. Tada je Tipsarevi} napravio jo{ jedan brejk, iz pete {anse u setu i dobio ga sa 6:2. Na startu tre}eg seta oba tenisera su sigurna na svoj servis, a Tip sa re vi} ima pred nost od 2:1. U tom trenutku srpski teniser je zatra`io medicinski

S Bogomolovim za finale: Janko Tipsarevi}

tajmaut zbog problema sa malim prstom desne noge. Odmah posle toga je oduzeo servis Italijanu, a onda bez izgubqenog poena dobio svoj za vo|stvo od 4:1. Ve} u narednom gemu Janko je nastavio sa sjajnom igrom i ponovo protivniku uzeo servis, a 12. asom u me~u dolazi do me~ lopte na svoj servis. I ovaj gem je dobio bez izgubqenog poena sa 6:1 u tre}em setu. Boqi od 21-godi{weg Du{ana Lajovi}a bio je 33. teniser sveta Amerikanac Aleks Bogomolov junior u dva seta sa 6:2,

Milorad Kapur, Marko Ivovi} i Milan Kati}

Foto:F.Baki}

sezone odigrali sabije, a o~ekuje ih i susret s Klekom u wihovoj neugodnoj sali. - I tre}i set na pro{lom doma}instvu sa @elezni~arom smo dozvolili sebi luksuz i malo je falilo da ga izgubimo. Sli~na je bilo i s Jedinstvom, dobili smo me~ na ~ist kvalitet i na iskustvo. O~ekuje nas gostovawe u Kleku, tradicionalno neugodnom rivalu. Wihova sala je specifi~na, uvek je puna, ali mislim da smo favoriti, samo je neophodno da u me~ u|emo maksimalno ozbiqno i da ne dozvolimo padove u igri - istakao je Ivovi}. M. Risti}

su u gem dobio set sa 6:2. Ve} na startu drugog Amerikanac je stigao do brejka za 2:0 po{to Lajovi} nije osvojio ni jedan poena u prva ~etiri druga servisa. Imao je i Srbin svoje prilike da se vrati u me~, propustio je tri brejk prilike, a nakon {to ih nije iskoristio, wegov rival jeste svoju sedmu za 4:1. Bogomolov je do kraja napravio jo{ jedan brejk iz pet prilika, i ubedqivo slavio sa 6:1. U polufinalu }e igrati protiv boqeg iz duela Janka Tipsarevi}a i Potita Stara~ea koji igraju slede}i me~.

KUP SRBIJE

UbedqiviNovosa|ani Vojvodina - Bawica 14:3 (3:2, 3:0, 4:0, 4:1) NOVI SAD: Bazen Slana bara, gledalaca: 100, sudije: Bale`evi} (Subotica) i Golijanin (Beograd). Igra~ vi{e: Vojvodina 4 (4), Bawica 5 (1). Peterci: Bawica 1 (1). VOJVODINA: V. Mitrovi}, M. Mitrovi} 1, Rou~ 2, Vuksanovi} 3, Mili~i}, Vapenski 2, Matovi} 1, Ovuka, Vasi}, Maksimovi} 2, Basara 2, Cuki} 1, Matkovi} 1. BAWICA: Jovi~i}, Asanovi}, Obradovi}, L. \or|evi}, Radulovi}, Mitrovi}, M. \or|evi}, Babi}, Vico, ]ori} 1, Ili} 1, Simi}, Gogov 1. O~ekivano su vaterpolisti Vojodine u svom bazenu savladali Ejdan Rou~ ekipu beogradske Bawice, u tre}em kolu Kupa Srbije, s ubedqivih 14:3. Iako su nastupili bez ~etiri prvotimca, prvog golmana Marinkovi}a i Ran|i}a, koji sa reprezentacijom Makedonije igraju u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo, te Ubovi}a i Tre}e kolo: Vojvodina - Bawica 14:3,Beograd-@AK15:5,Partizan -Crvenazvezdadanasu20~asova.

Vo{a za sada izglada kao najfi ni ja od boj ka {ka ma {i na, ali novosadskom gigantu ne bi smelo da se de{avaju slabi dani. - Iz duela s Pazov~anima bitna su samo tri boda. Odigrali smo slabo, ali je va`no da nismo prekinuli uspe{ni niz. Veoma je bitno da {to pre izvu~emo pouke iz tog susreta, jer ne smemo da dozvoqavamo sebi luksuze. Sre}om, Jedinstvo po kvalitetu nije ekipa koja mo`e da iskoristi na{ lo{ dan i zato moramo {to pre da zaboravimo tu partiju - rekao je prvi prima~ servisa Vojvodine NS seme Marko Ivovi}.

6:1 posle 90 minuta igre. Lajovi} je o~ajno koristio drugi servis, te je Bogomolov napravio ~ak 15 brejk {ansi, od kojih je iskoristio pet i lako do{ao do polufinala turnira. Setovi su imali sli~an tok. Bogomolov je rano stigao do brejka u prvom, poveo 4:2, pretvoriv{i i ~etvrtu brejk {an-

1.C.zveda 2.Partizan 3.Vojvodina 4.Beograd 5.Bawica 6.@AK

2 2 3 3 3 3

2 2 2 2 0 0

0 0 0 0 0 0

0 0 1 1 3 3

32:6 27:7 36:17 33:23 12:49 15:52

6 6 6 6 0 0

Bosan~i}a, Novosa|ani su opravdali ulogu favorita. [ansu je trener Dejan Stanojevi}, ovoga puta, ukazao mla|im igra~ima. Neizvesnosti je bilo samo u prvoj ~etvrtini koju su doma}i dobili s minimalnih 3:2. U tom periodu igre izabranici Zorana Milen-

s loptom

Foto:F.Baki}

kovi}a su uspevali da odr`avaju prikqu~ak i ~ak dva puta izjedna~e rezultat (1:1, 2:2). Me|utim, ve} u drugoj deonici zaigrali su doma}i mnogo agresivnije, i u ja~em ritmu, {to je ubrzo rezultiralo visokim vo|stvom. Nisu dozvolili Novosa|ani igra~ima Bawice da u naredne dve deonice postignu nijedan gol, pa je pred po~etak ~etvrte ~etvrtine rezultat bio 10:2. Tek po~etkom finalnog perioda igre gosti su uspeli da daju jo{ jedan gol i tako bar ubla`e visoko vo|stvo, ali su Noosa|ani do kraja sa jo{ ~etiri pogotka zape~atili sudbinu Bawice. G. Malenovi}


SPORT

c m y

dnevnik

VOJVODINASUTRA(16,TV)DO^EKUJESPARTAK

Razmi{qajusamo opobedi Tre}i u nizu okr{aj svojvo|anskimtimovima fudbaleri Vojvodineodigra}esutra,arival }e im biti ekipa Spartaka ZV.Re~jeojednomodderbijaove runde u Jelen superligi. Posle visokepobedenadHajdukom(4:0), a onda i sve, samo ne lakog kuptrijumfauIn|iji(2:1),Novosa|ani`eledanastaveuspe{nuseriju i protiv Suboti~ana, iako znajudaih~ekanimalonivanrival. - Prepreka koja je pred nama zove se Spartak, ozbiqan tim, kojijeve}nekolikogodinapozicioniranuvrhusrpskogfudbala - rekao je Dejan Vuki}evi}, trenerVojvodine.-O~ekujem,kaoi uvek, a posebno kada igramo na na{em stadionu, da nametnemo na{stiligreiosvojimosvatri boda.Ne}enambitilakonaputu do realizacije plana, jer Suboti~aniboqeigrajunastraninegonawihovomterenu.Imajutim u kojem su vode}i igra~i reprezentativac Miri}, supertalentovani golman Aleksi} i jedan od najboqih veznih igra~a u doma}emprvenstvuVladimirTorbica.SklupeihpredvodiZoran Wegu{, mladi i perspektivni stru~wak. Pogledao sam malo u arhivu i video da su na{a posledwa ~etiri prvenstvena susreta zavr{avana minimalnim rezultatom od 1:0, ali se nadam da}esutrabitivi{egolova.Ne

Name}eseVukMito{evi}(desno)

smemo ni da razmi{qamo o ne~emdrugom,osimona{ojpobedi, amojaje`eqadapublikau`iva, daponovimopristupigriipartijukaoprotivHajdukai,kona~-

Foto: F. Baki}

no,daosvojimobodoveiostanemouborbizavrh. UIn|ijisuNovosa|aniponovobiliurezultatskomminusu,a doma}in je prakti~no iz prve

{ansepostigaogol.OtomejeVuki}evi}kazao: - O~igledno je da nedostatak koncentracije u odbrani uzima svoj danak u vidu golova koje posti`urivali.Dogodilonamseto iuduelusRadom,evoisadauIn|iji.Uvekpogre{inekodrugiiz odbrambeneformacije,alijedobro to {to smo u In|iji uspeli da preokrenemo rezultat. Nije mi se dopalo dok smo igrali dugimloptamaunameridaprona|emo Abubakara pred golom doma}ina, ali je sve izgledalo puno boqeudrugompoluvremenu,kada smospustililopunazemqu.O~iglednojedajere~onekimnasle|enim navikama i to je deo koji }emomoratidaispravimo.Veoma mi je bitno to {to dominiramo terenom,jerjeloptapunovremena u posedu na{ih igra~a i iz ofanzivne igre `elimo da do|emo do rezultata. To, dodu{e, otvara prostor suparnicima za kontranapade,jeruduelusVojvodinomrivaliseuglavnomorijenti{unatoda{ansutra`eutom segmentu igre. Trudi}emo se da smawimo broj gre{aka i da jo{ boqeza{titimona{umre`u. Branislav Trajkovi} je odradiokaznuzbogcrvenogkartonau duelu s Kuqanima i sigurno se vra}autim.Ho}elibitijo{nekihpromenauformaciji? -Trajkovi}}ezauzetisvojemesto u timu, a Brana Ili} i Vuk Mito{evi}seozbiqnoname}uza

Oklopniciterajunaoprez -Neznamkojisuimproblemi,alimogu daka`em,gledaju}iwihoveutakmice,daim je igra boqa od rezultata. Imaju dobrog

DelevuHumskoj? Prema pisawima bugarskih medija, posle Ivana Ivanova jo{ jedan igra~ sofijskog CSKA na meti je Partizana.Re~jeonapada~uSpasuDelevu(22) za kojeg je, navodno, zainteresovan i Olimpijakos. Crno – beli }e Bugarina posmatrati na derbiju tamo{weg prvenstva izme|u CSKA i Levskog i tadabidefinitvnotrebalidaodlu~e dali}eposlatiponuduzawega.Premaspecijalizovanomsajtu,,transfermarkt’’ cena Spasa Deleva je oko 700 hiqadaevra.

JELENSUPERLIGA–10.KOLO Danas NOVIPAZAR: Novi Pazar - Radni~ki 1923 BEOGRAD: OFK Beograd - Borac JAGODINA: Jagodina - BSK Bor~a BEOGRAD: Partizan - Smederevo Sutra NOVISAD: Vojvodina - Spartak ZV KULA: Hajduk - Metalac BEOGRAD: Rad - Javor U@ICE: Sloboda Point - Crvena zvezda

(13.30) (13.30) (13.30) (17) (16) (13.30) (13.30) (14)

1. Partizan

9

8

0

1

19:3

24

2. Crvena zvezda

9

7

1

1

18:4

22

3. Sloboda Point

9

5

3

1

12:8

18

4. Radni~ki 1923

9

4

5

0

15:7

17

5. Vojvodina

9

4

4

1

18:7

16

6. Jagodina

9

4

2

3

11:8

14

7. Spartak ZV

9

3

4

2

8:9

13

8. Hajduk

9

4

1

4

9:13

13

9. BSK Bor~a

9

3

3

3

7:10

12

10. Rad

9

3

2

4

11. OFK Beograd

9

3

1

5

9:13

10

12. Smederevo

13:8

11

9

3

0

6

6:11

9

13. Javor

9

2

1

6

5:13

7

14. Borac

9

1

3

5

4:10

6

15. Novi Pazar

9

1

2

6

4:19

5

16. Metalac 9 0 2 7 4:19 2 U slede}em kolu (5. novembar), sastaju se - IVAWICA: Javor - Vojvodina, SUBOTICA: Spartak ZV - Hajduk, BEOGRAD: BSK Bor~a - Partizan, Crvena zvezda - OFK Beograd, SMEDEREVO: Smederevo - Rad, ^A^AK: Borac - Jagodina, KRAGUJEVAC: Radni~ki 1923 - Sloboda Point, LU^ANI: Metalac - Novi Pazar. startnih jedanaest - kategori~an je bio Vuki}evi}. - Vladan Pavlovi}imaodre|enihproblemas povredomkolenaizatojepropustiokuputakmicu,alijeuprednosti u odnosu na Vladimira Brankovi}aivrati}eseuekipu.

Duelizme|uVojvodineiSpartakaigrasesutraod16~asova,uz prenosnakanaluTVArenasport 1. Cene ulaznica su 300 dinara (zapad), 200 dinara (istok) i 100 dinara(sever). A.Predojevi}

BRANKOGRAHOVAC, GOLMANRUMUNSKOGOCELULA

PARTIZANDOMA]INSMEDEREVU

FudbaleriPartizanado~ekujuSmederevo,tribodasuimimperativ,alineo~ekuju laku utakmicu.Pro{losezonski me~ ova dvarivalauHumskoj(5:3zaPartizan)bio jemo`dainajlep{iu~itavomprvenstvu. -Posleserijedobrihrezultata,odnasse o~ekuje rutina i protiv Smedereva . Ali, mismooprezniposlewihovepobedeuU`icu,~imesudokazalidasunezgodangost.Naravno,motivisanismoisveosimtrijumfa zanasbibioneuspeh–rekaojetrenercrno –belihAleksandarStanojevi}. Kakvajekadrovskasituacija? -NemawaTomi}jezbogpovredepodznakom pitawa. Vide}emo koliko je spreman jerne`elimodagakaonajboqegigra~aizgubimopredfini{polusezone. Predpo~etakprvenstvareklistedabi Smederevo moglo da bude najprijatnije iznena|ewe. Od kako su ostali bez sponzora pru`ajune{toble|epartije.

17

subota29.oktobar2011.

treneraiigra~etakodamoramobitioprezni. Va{ Darko Bra{anac je na pozajmici u Smederevu. -Tojedobrasredinazawega.Etomuprilikedapotvrditalenativratisekaopoja~awekodnas. Ili} je pro{le sezone bio efikasan protivSmedereva.Dalio~ekujetedaisadamo`edau~iniisto? -Akobudeimaodovoqnosve`inenadam sedamo`e.SticajemokolnostinismogaodmaraliprotivMetalca,pa}emovidetikolikojespreman.Mo`da~akne}eniigrati. Eduardonikakodapostignegol.Ho}eli onigrati? - Wegov glavni problem je umor. Podr`aosamgairekaomuda}eposlezimskih pripremabitionakavkakvogsmogaiprimetiliuBrazilu–istakaojeStanojevi}. I.Lazarevi}

Srbijo, ~ekampoziv MnogoproblemanagoluimalajereprezentacijaSrbijetokomneslavnozavr{enihkvalifikacija za Evropsko prvenstvo.SukobgolmanaPartizana VladimiraStojkovi}asanavija~ima i wegovo izostavqawe saspiskaselektoraVladimira Petrovi}adalesuprilikuBojanuJorga~evi}u,~uvarumre`e belgijskogGenta.Nionnijeis-

vratajeumedijimaodbijaomogu}nost da brani za Bosnu i Hercegovinu. - ^ujem da me pojedini novinariizFederacijeBiHprozivaju zbog toga, ali ne pitam ni jawihzakojumedijskuku}urade. Ja wima ne name}em svoje mi{qewe.Imampravodaodlu~ujemosvojojreprezentativnoj karijeri.UBeogradbihkrenuo

NOVISADUGO[]UJE^UKARI^KI

Kanarinciprviput favoriti Fudbaleri Novog Sada nisu uspeli da sa~uvaju oreal nepobedivosti u gradskom derbiju s Proleterom(0:1), Uprkos minimalnomporazu,nemamestakritici za izabranike trenera JosifaIli}a,kojisuuferiko-

Stubodbranekanarinaca Neboj{aSkopqak

rektnoj  borbi odigrali dobru partiju,aliihjetrenutaknepa`we (jedanaesterac) u fini{u utakmiceostaviopraznih{aka. Kanarinci su derbi smestili u istoriju i okrenuli se utakmici s fewera{em, beogradskim ^ukari~kim.Prviputusezoni

novosadski`uto-plavisuuuloziapsolutnogfavorita.Br|ani su u 12  utakmici slavili samo jednom ove jeseni i to protiv somborskog Radni~kog. Udarne iglebiv{egsuperliga{asunapada~iMati}iHrwak. -Ovautakmicajenaneki na~in za nas posebna, jer prviputsmouulozifavorita,adobrojepoznatoda senajte`epobe|ujeuslovnore~enounapreddobijeni me~. ^ukari~ki ima mlad tim, koji igra veoma anga`ovano i borbeno. Utisak je da se u ^ukari~kom pravitimzabudu}nostidasu zato u sezonu u{li sa skromnim ambicijama. Igra}e rastere}eno i vreba}e priliku da nas iznenade.Miimamoobavezuda opravdamoulogufavorita, {to podrazumeva da }emo igrati napada~ki. [to se ti~esastava,jedino}eizostati Vladimir Tufegxi} zbog parnihkartona,sviostalisuzdraviispremnizadobrupartijui podrazumevasepobedu-kazaoje trenerIli}. Utakmica na Detelinari po~iweu14.30~asova. I.Grubor

BrankoGrahovacsenadapozivuizBeograda

koristio{ansunanajboqina~in,{tosevidelouMariboru, gdejesa40metaraprimiogol. Ui{~ekivawuspiskavr{ioca du`nostiselektoraSrbijeRadovana]ur~i}azaprijateqske susreteuMeksikuiHondurasu, kojijenajavqenza4.novembar, golman rumunskog Ocelula (igraiuLigi{ampiona)BrankoGrahovacsmatradajezaslu`iodadobije{ansu. - Srce ka`e tako, majka Srbija se voli i verujem da }u u narednom ciklusu kvalifikacija dobiti {ansu - rekao je Grahovac za bawalu~ki „Fokus”. Grahovac je ro|en u Srpcu u RepubliciSrpskojiuvi{ena-

i pe{ke kad bih bio pozvan u srpskurepezentaciju-naglasio jegolmanOcelula. Rumunskitimudebitantskoj sezoni Lige {ampiona nastupa u Grupi C zajedno sa Bazelom, BenfikomiMan~esterjunajtedom. -Igraweuevropskojelitije ostvarewe de~a~kog sna, pogotovoprotivMan~esterjunajteda,kogasmopo{tenonamu~ili uprvojutakmici-istakaojeon. Branko Grahovac (28) karijeru je po~eo u Bratstvu iz Gr~anice, a nastupao je kasnije i za Zetu, sarajevski @eqezni~ariBoraciz^a~kaprenego {tojepro{legodinepotpisao zaOcelul.


18

sport

subota29.oktobar2011.

dnevnik

YEJSONKARTER,NAJMAWIKOLEYIGRA^NASVETU

Sr~ano{}u protivyinova Xejson Karter je trka~ u kolextimuameri~kogfudbala Rajs. To i nij e nik ak va vest, ali taj momak je visok samo149santimetaraite`ak 59kilograma.Ukolexkonkurencijisujo{trojicaniskih igra~a, ali oni su svi prebacili 160 santimetara. Me|utim,onnesmatradagavisina ograni~ava. -Akoizu m eure| ajkoj imeri sr~ an ost i stav e mi ga na glav u, vid e} e da imam 210 sant im et ar a - rek ao je Karter.

podatakdajeimao92obarawa i 152 pomo}nih obarawa, tri sek a i jed an pres e~ en pas. Ono {to se sigurno sme tvrditi je da su momci koje je obarao bili vi{i od wega. Pokazaoseikaodobaruvra}awukikova. Kipjemalanezavisna{kolauoblastiHjustona,kojase takm i~ i sa tak o| e mal im {kolamaidalekojeodvrhunskognivoa,aliomaleniKarterjepokazaodaisatakomalom visinom mo`e izrasti u dobrog igra~a. S druge stra-

DESETSTIPENDIJAKAWI[KIM SPORTISTIMA:Predsednikkawi{ke op{tine Mihaq Wila{ potpisao je sa des et najp ers pekt ivn ijih sport is ta, wihovim roditeqima i predstavnicimaklubovaugovoreododelijednogodi{wihstipendija.Ovojeprviputdalokalna samouprava iz sopstvene kase obezb e| uje stip end ije sport is tim a. Kako je istakao Wila{, ~lanovi op{tinskogrukovodstvasuprocenilida

adekvatno treba stimulisati najboqe sportiste,{tojepodstrekzaboqerezultateipomo}wihovimroditeqima. - Nadamo se da }e stipendije doprineti da rezultati najperspektivnijih sportistabudujo{boqinasportskom poqii{koli-rekaojeWila{. Na osnovu postignutih rezultata iz prethodne sezone, stipendije }e godinudanaumese~nomiznosuod6.000dinaradobijati:KristijanGazdagiBen-

ce Remete iz Rva~kog kluba Potisje, Peter Rafai i Dora Kavai iz Atletskog kluba Partizan, Nemawa Nikoli} iz Yudo kluba Kawi`a, Ana Vadas i Adam Se~ei iz Yudo kluba Partizan (Kaw i` a-Tre{ wev ac-Orom), Ana BognarizKajakkanuklubaBratstvo,Aniko Hal as iz Boks klub a Ringf ajt er promo{en i ^aba Bohata iz FudbalskogklubaPotisje. Tekstifoto:M.Mitrovi}

An`ispremioponudu zaVidi}a YejsonKarter(desno)

Istomisliiwegovtrener Dejv id Bal if. On ka` e da planira da omalenog igra~a ubaci u tim ove godine, mada jo{ ne zna na koju poziciju, iako je Karter imao odli~nu stat is tik u dok je igrao za sredwu{koluKip. Prema pisawu sajta BeRecruited.com, Karter je osvojio 1233 jarde i imao 18 ta~ dau- na, ali je jo{ impresivniji

ne, sa takvom gra|om on je i nezgodan za ~uvawe, jer protivni~ki timovi ne znaju kako da igraju protiv tako malihigra~a. - Celog `ivota igram protiv momak koji su barem 30 kilograma te`i od mene. To nijeni{ta,navikaosam.Kada me vide na terenu potpuno su zbuwenitojemojaprednostrekaojeKarter.

Rus ki fudb als ki klubAn`iizMaha~kale spremio je novu pon ud u za {top er a Man~ester junajteda Nemawu Vidi}a u januarskom prelaznom roku, prenose ruski mediji.Prebogativlasnikkluba Sulejman Kerimov spremio je 25 miliona evra za kupovinu Srbina.An`ismatradajesada u boqoj situaciji za kupovinu Vidi}a jer on vi{e nije sigurnaopcijaAleksaFergusona u startnoj postavi Junajteda. Rus ki med ij i pren os e da prednost u odnosu na Vidi}a sada imaju mladi i veoma talentovani{toperiFilXons i Kris Smol ing. Vid i} je

igrao za Junajted u utorak u me~u4.kolaLigakupaprotiv Alder{ota (3:0), {to mu je bio prvi me~ posle dva i po

meseca. On je ~lan trofejnog kluba od januara 2006. godine, kada je stigao iz moskovskog Spartaka.

ZAUBISTVONAVIJA^A

20godina zatvora Sud u Moskvi osudio je danas na 20 godina Aslana ^erk es ova zbog ubis tva jednog ruskog fudbalskog navija~akrajempro{legodine. Na kazne od pet godina osu|eno je jo{ pet osoba zbog huliganstva i nano{ewalak{ihtelesnihpovreda. Svi osu|enici su muslimani,aubistvosedogodilo 6. decembra 2010.na jednoj autobuskoj stanici u Moskvi. Ovo ubistvo izazvalo je kasnijeinizme|uetni~kih iverskihsukobauglavnom graduRusije.

DANASNASPORTSKIMTERENIMA Fudbal Prva liga Srbija - NOVI SAD: Novi Sad - ^ukari~ki, PE] INC I: Dow i Srem Radni~ki (S), NI[: Sin|eli}-Srem,BEOGRAD:Teleoptik - Kolubara, MLADENOVAC:Mladenovac-In|ija, ZREW AN IN: Ban at Mladi radnik, KRU[EVAC: Napredak-Radni~ki(N). Utakmice po~iwu u 14.30 ~asova. Srps ka lig a Vojv od in a STARA PAZOVA: Pali} VeternikViskol,[ID:Radni~ki - Dunav, VR[AC: Vr{ac-Radni~ki(NP),^ELAREV O: ^SK Piv ar a - Cement, BA^KI JARAK: Mladost - Tekstilac Ites, KIKINDA:Kikinda-Senta. Utakmice po~iwu u 14.30 ~asova. Vojvo|anska liga istok ADA:AFK-Jedinstvo(BK), SRPSKA CRWA: Budu}nost -Dinamo,BANATSKIKARLOVAC: Proleter - Ba~ka 1901, NOVI BE^EJ: Jedinstvo - Vojvodina (NM), NOVO KOZ ARC I: Slob od a Kolonija. Utakmice po~iwu u 14.30 ~asova. Vojvo|anska liga zapad NOVI BANOVCI: Omladinac - Budu}nost (M), STANI[I]: Stani{i} - Obili}, SIVAC: Polet - Mladost (T), ERDEVIK: Sloga Ba~ka (BP), KA]: Jugovi} Crvenazvezda. Utakmice po~iwu u 14.30 ~asova. Podru~na liga Novog Sada - SRB OB RAN: Srb ob ran Kabel,SREMSKIKARLOVCI:Stra`ilovoMilan-Sutjes ka, KOV IQ: [ajk a{ Omladinac. Utakmice po~iwu u 14 ~asova.

Gradska liga Novog Sada BUK OV AC: Fru{ kog ors ki part iz an - Fut og, NOV I SAD:Mladost-Dinamo. Utakmice po~iwu u 14.30 ~asova.

Odbojka Viner {tedi{e `enska superliga– NOVISAD:Varadin BMG gradwa – Jedinstvo (U) (20), LAZAREVAC: Kolubara – Vizura (20), PAN^EVO: Dinamo – Vojvodina (16), BEOGRAD: Radni~ki – TENT(20). Viner {tedi{e mu{ka superliga– BEOGRAD:Crvena zvezda–Spartak(Q)(18). Prva`enskaliga– KLEK: KlekSrbija{ume–Radni~ki (K)(20),NI[:Student–Po{tar(16),STARAPAZOVA: Jed ins tvo – MD Zrew an in (19), KOSJERI]: Crnokosa –@elezni~ar(L)(19). Prva mu{ka liga – BEOGRAD: Obili} – Novi Sad (19),SMEDEREVO:Smederevo–Borac(17),NOVISAD; Dunavvolej–VGSK(16). Druga`enskaliga–sever– FUTOG: Futog – Ruma (20), @IT I[ TE: @it i{ te – Mladost(I)(17),SREMSKA MITROVICA:  Prvi tempo – NS volej tim (15), VRBAS: Ba~kizmaj–Kikinda(15). Drugamu{kaliga–sever– BAVANI[TE: Bavani{te – Vojv od in a NS sem e 2 (17), IN\IJA: In|ija – Mladost Eksp ans (20), SREMS KA MITROVICA:SremEaton– RFU(17.30),APATIN:Apatin–Partizan(20). Prv a vojv o| ans ka `ens ka liga–centar–@ABAQ:@abaq–NoviSad2(14),NOVI SAD:Vojvodina2–Partizan (11), FUTOG: Futog vest – Turija(15.45).

Prv a `ens ka vojv o| ans ka liga – sever – BA^KI PETROV AC: Mlad ost – ^ok a (17), SOMBOR: Volejstars – Be~ej(19). Prv a `ens ka vojv o| ans ka lig a – Srem – SREMS KA MITROVICA: Sloga – Dunav(14). Prv a `ens ka vojv o| ans ka liga–Banat– KLEK:Klek2 - Herc eg ov in a (16.30), VR[AC:Vr{ac–MDZrewanin 2(17). Prv a mu{ ka vojv o| ans ka liga – centar – NOVI SAD: Vo{a–Botafogo(14),[ID: [id – Kulpin (17), SREMSKI KARLOVCI: Stra`ilov o – Mlad ost Eksp ans 2 (18). Prv a mu{ ka vojv o| ans ka liga – sever – BA^KA PALANK A: Merk ur – Be~ ej (15.30). Prv a mu{ ka vojv o| ans ka liga–Banat– KOVIN:Gorwi grad – Radn i~k i (18), RAVNI TOPOLOVAC: Hecegovina–Borac2(18).

Ko{arka ABA mu{ka liga - NOVO MESTO: Krka - Hemofarm [tada(17),BEOGRAD:Crvena zvezda Beograd - Zlatorog (19, TV Arena sport), TEL AVIV: Makabi - Partizan MTS (19), ZAGREB: Cedevita-Zagreb(20). M@RK `enska liga - VR[AC:Hemofarm[tada-^elik (18), BEOGRAD: Vo`dovac - Vojvodina NIS (20.30), Partizan Galenika - Budu}nost (19.30), CEQE: Ceqe Sloboda (16.30), BAWALUKA: Mladi Kraji{nik - RadivojKora}(19). PrvaAmu{kaliga -U@ICE: Sloboda - Vojvodina Srbijagas(19),IN\IJA:@ele-

zni~ar-NapredakRubin(17), PAN^EVO: Tami{ - Proleter Naftagas (18.30), BEO- GRAD: Mega Vizura - Metalac (20), KRAQEO: Sloga Borac(19.30). PrvaA`enskaliga -BEO^IN: Beo ~ in - ^el ar ev o (20),VRBAS:VrbasMedelaCrv en a zvez da (20), NI[: Student - Stara Pazova (18), ZREW AN IN: Prol et er Spartak(19),KRAGUJEVAC: Radni~ki-Jagodina2001(17). Prv a B mu{ ka lig a OBREN OV AC: Radn i~k i Vojv od in a (17), BEO G RAD: Beovuk 72 - Spartak (14.30), [ABAC: [abac - Mladost (^a) (12.30), KRAGUJEVAC: Radni~ki Student - Konstantin (19.30), JAGODINA: Jagodina - Jedinstvo NB (19), QAL EKS IN AC: Nap red ak Maksi-Vivabasket(19),ZEMUN: Mladost - Crnokosa (20.30). Prva B `enska liga - SRBOBRAN:SrbobranReahemMoravac(19),RA[KA:Trep~a-Qubovija(14). Prva srpska mu{ka liga sever - BELEGI[: Dunav Akad em ik (19), OXAC I: Oxac i - Mer id ia n a (19), STARAPAZOVA:StaraPazova-Radni~ki(18),FUTOG: Veternik - Velika Kikinda (17.30). Druga srpska mu{ka liga sever - ^OKA: ^oka - BNS (20), SUBOTICA: Spartak MT - Apatin (15), FUTOG: FutogTehnomer-KrajinaGrme~(15.30). ABS kadetska liga - NOVI BEO G RAD: Part iz an MTS - Mlad ost (^) (16), KRAG UJ EV AC: [um ad ij a 1991-Fle{(11.30),ZEMUN: Zemun - Sloga (14.30), BEOGRAD: Crv en a zvez da Beo grad - Star (13), PROK U-

PQE: Prok up qe - [ab ac (17), NI[: Nibak - Hemofarm[tada(14.30).

Rukomet Superliga (M) -  KRU[EVAC:Napredak-Crvenazvezda(19),KRAGUJEVAC:Radni~k i - Jug ov i} Unim et (17.30),PAN^EVO:DinamoObil i} (20.30), BEO G RAD: PKB - Kol ub ar a (18.30), SMED ER EV O: Smed er ev o DU Int eg ral - Vojv od in a (20),CRVENKA:CrvenkaJafa - Naisus (18), KOSTOLAC: Rud ar - Po` ar ev ac (19). Sup erl ig a (@) - BEO GRAD:Crvenazvezda-@elezni~ ar Met al Cink ar a (20.30), JP Radni~ki - Cepelin (17), ^A^AK: ^a~ak Radni~ki Lepenica (18), ZAJE^AR:Zaje~ar-MaksSport (19). Prva liga (M) - SUBOTICA: Spartak Vojput - Nova Pazova (19), RA[KA: Bane Novi Beograd (19), VRAWE: Vrawe-Priboj(19),BRBAS: Vrb as Karn eks - Prol et er Agro` iv (18), KIK IND A: Crvena zvezda - Zlatar (20), TEMERIN: Mladost TSK MokraGora(19),NOVIPAZAR: Novi Pazar - Jagodina (19). Prva liga (@) - GORWI MILANOVAC:MetalacAD - Radn i~k i (18), SVIL AJNAC:Radni~kiResavac-Napred ak (19), ZREW AN IN: Prol et er Sup erp rot ein Crveni krst (15.30), KU^EVO:Ku~evo-Metalac(18). Drug a lig a, sev er (M) ADA:PotisjePleteks-Ruma (18),JABUAK:Jabuka-@SK (19), KA^AREVO: Jedinstvo -Hercegovina(19),@ABAQ: Hajduk(^)-Radni~ki[(19),

APAT IN: Apat in - Tit el XonDir(18). Drugaliga,sever(@) -KIKINDA: Kikinda 2 - Jabuka 95 (18), APATIN: Apatin Srem (16), SOMBOR: Ravangrad-Mladost(17). Prva vojvo|anska liga (M) - BEZDAN: Grafi~ar - Kqaji} ev o (16), BA^K A PALANK A: Ba~k a Pal ank a Crvenka 2 (18), NOVI SAD: Slavija - Vojvoda Stepa (18), VLAD IM IR OV AC: Vlad imirovac-Radni~ki(16). Prva vojvo|anska liga (@) - UZDIN: Unirea - Mileti} (15.30), CREPAJA: Crepaja Jedinstvo(16).

Kuglawe Superlig a (m) - SENTA: Sent a Vis a Prom - Ban at (14), BEOGRAD: Crvena zvezda-Metalac(11). Sup erl ig a (`) - KQAJ I]EV O: E|{ eg - EDB (16), BE^ EJ: Jed ins tvo - Ada Komp jut ers (14), ZREW ANIN: Kris tal - Toz a Markov i} (16), NOV I SAD: SPC Vojv od in a - Apat in (16),BEO G RAD:Srem-Pio - nir(16). Prvaliga,grupaVojvodina (m) - APAT IN: APat in @elezni~ar(16). Prvaliga,grupaVojvodina (`) - VRBAS: Vrbas Dana Petrovaradin(16). Prvavojvo|anskaliga(m)NOVISAD:AdaKompjuters -Slavia(16). Drugavojvo|anskaliga(m) -BA^KAPALANKA:Dunav -13.maj(16).

Vaterpolo Kup Srb ij e - BEO G RAD: Partizan Rajfajzen - Crvena zvezdaVet(20).


SPORT

c m y

dnevnik

subota29.oktobar2011.

19

CRVEN^ANI DO^EKUJU NI[LIJE

Trijumfom prevazi}ite{ko}e

Takmi~arielemirskogGladijatora

VELIKI USPEH BODI-BILDING KLUBA GLADIJATOR IZ ELEMIRA

Podiglitegovedo {ampionskogpostoqa Trud i znoj su se isplatili – ~lanoviBodibildingklubaGladijatorNaftagasizElemirakona~nosupostaliprvacidr`aveu discipliniben~pres,nakontri godinekojesuprovelinadrugom i tre}em mestu. Pod dirigentskompalicomVeselinaLaktu{a i Jovice Rablova, zrewaninski bodibilderi, posle prvenstva u Kwa`evcu, za sobom su ostavili Partizan Beograd, PLK Kwa`evac,PLKVr{aciBeogem,ekipe sa,kakoka`u,mnogove}imbuxetomnego{tojewihov. -Prvenstvodr`aveuben~presu,16.poredu,odr`anojeuKwa`evcu, pred oko 600 gledalaca, a nastupilasu34takmi~ara.Ekipa Gladijatorapredstavilasesapet takmi~ara koji su ispunili bonus, odnosno pro{li kvalifikacijeiostvarilipravodasetakmi~e na prvenstvu dr`ave. Prva je nastupila Danijela Cuki}, u

kategorijido60kgtelesnemase, podigav{i 50 kg i osvojiv{i zlatnumedaquitituluprvakiwe dr`ave – ka`e generalni sekretar elemirskog kluba Veselin Lakatu{. Marko Kne`evi} (kategorija do 67,5 kg) je podigao 77,5 kg i osvojio srebrnu medaqu, Marko Siva~ki, povratnik nakon osmomese~nepauzezbogpovrederamena,senadmetaoukategorijido75 kg. Siva~ki je podigao 132,5 kg {to je bilo dovoqno za srebro. Srebrnu medaqu u kategoriji do 83kgtelesnemaseosvojiojejunior izuzetnog potencijala Dragan Vukeqi},podigav{i160kg.Time jepotvrdioreprezentativnikvalitet uprkos velikoj konkurenciji. Zlato za Gladijatore je osvojioZoranE}im,ukategoriji do110kg,podigav{i160kg. -Naovomtakmi~ewuosvojili smoekipnodrugomesto,aliiti-

tulu apsolutnog prvaka Srbije u ben~ presu – zadovoqan je Lakatu{. Pre Kwa`evca, elemirski Gladijatori nastupili su i na Prvenstvu u raw ben~u u Ba~koj Palanci.Trojetakmi~arauspelo jedaosvoji{estmedaqa.Ukategoriji do 82,5 kg telesne te`ine DraganVukeqi}osvojiojezlatnu medaqu i oborio juniorski rekord Srbije, po{to je podigao 160kg.Tomujebilodovoqnodai u kategoriji seniora zauzme drugomestoisrebrnumedaqu.Goran Tramo{qanin je me|u juniorima do90kgpodigao140kgiosvojio srebrno odli~je, a u seniorskoj konkurencijitre}emestoibronzanu medaqu. Zlato je izborio Zoran E}im u kategoriji do 110 kgtelesnete`inepodigav{i157 kg, a osvojio prva mesta me|u seniorimaiveteranima. @. Balaban

VOJVODINA SRBIJAGAS PONOVO GOSTUJE

UU`icepoplen Po{tojeekipiOKKBeogradadozvoqeno da otputuje na turneju po Kini, ko{arka{i VojvodineSrbijagasimalisunepovoqanrasporednastartuprvenstva.Iporedtoga,crveno-belisuostvarilipobedenadProleterNaftagasomuZrewaninuiNapretkomuKru{evcu,adanas iho~ekujeitre}egostovawezaredom.Novosa|anima }edoma}inbitiekipaSlobodeizU`ica,timkojije posebnoopasankadaigrapredsvojimnavija~ima. -Slobodaimamo`dainajvatrenijupublikuito }ezanas,kaoizasverivaleU`i~ana,bitidodatni problem-rekaojeSini{aMati},trenerVojvodine Srbijagas.-Uzto,na{rivaligramnogoboqekodku}e nego kada gostuje. Zadr`ali su U`i~ani spoqnu liniju,izvr{ilikorekcijenacentarskimpozicijama, a najve}a opasnost preti}e nam od krila Ivana

Kuburovi}a,kojijenajboqiigra~Slobode.Ovonam jetre}egostovaweunizu,zadovoqansamu~inkomu prvadva,averujemdamo`emoistre}egdasevratimosobaboda.Dakle,ciqnamjepobedadokoje}emo poku{atidastignemobezpovre|enogKesi}aisrovitimVuka{inomPetkovi}emusastavu. Usli~nompravcuiduirazmi{qawakrilnogcentracrveno-belihDraganaZekovi}a. -Verujemda}emonastavitiserijupobeda,uzsvo uva`avawe kvaliteta ekipe Slobode. Trijumf bi nambiova`anizbogtogadasmaksimalnimu~inkom do~ekamoprvuprvenstvenuutakmicupredna{ompublikomuNovomSadu,kojuigramouutoraksekipom @elezni~araizIn|ije. DuelSloboda-VojvodinaSrbijagasigraseod19 ~asova. A. P.

REGIONALNA @ENSKA LIGA

Novosa|anke uprestonici

LatinkaDu{ani},VojvodinaNIS

Ko{arka{ice VojvodineuprvatrikolaRegionalne lige praznih {akasunapu{talemegdan. No, ako su partije protiv Ceqa i Mladog Kraji{nika bile za kritiku, izdawe u me~u s Partizanom je bilo veoma upe~atqivo. Na redujegostovaweekipi Vo`dovca,kojajenakon startne pobede vezala dvaporaza.No,ipored toga uloga favorita je nastraniBeogra|anki, koje pored doma}eg terena imaju  iskusniji sastav u odnosu na go{}e. Pro{le sezone oba duela pripala su Novosa|ankama,adali }e Latinka Du{ani} i drugarice uspeti da trijumfuju i tre}i put zaredomostajedasevidi. UtakmicaVo`dovacVojvodina NIS igra se u[umicamaod20.30~asova. I. G.

Optimizamkojijetokompripremaza novusezonunajavqivanodstranetrenera Radosava Kova~evi}a i uveravawe predsednika kluba Milisava Kova~evi}a,uimeUpravekojaprakti~nonepostoji,daCrvenkaimaekipuzasredinutabele,ve}nakonproteklih{estkolaraspr{ilisusekaomehurodsapunice.Nesamo{tosuosvojenadvamizernaboda, nego je posebno zabriwavaju}e to {to se ne vuku potezi koji bi nagovestili `equ i odlu~nost da se izbegnu agonija i ambis nad kojim se klub na{ao. Atmosferaiodnosiuekipisuuvelikoporeme}eni,{tojeisamtrenerKova~evi}naglasionakon poraza od Rudara. Opu{tenost i ravnodu{nostnatreninzimasuuo~qivi,ose}asenezadovoqstvo,navodnozbogna~inapla}awapojedinaca van kluba, o ~emu ~ak ni predsednik Kova~evi} nemadovoqnosaznawa!Ovapraksajeka`uuvedena od polovine pro{log prvenstva kada su anga`ovani neki novi igra~i da bi se obezbedio opstanak.Tadajetopro{lobezve}ihpotresa,jerje ostvarenciq,alijesadao~iglednodaposledice takvepraksekojasenastavqamogubititragi~ne po klub. Tako je trener Kova~evi} stavqen pred svr{en~in,jeruovakvimokolnostimaonjednostavnonemo`edareagujenanezalagawepojedinaca.Akoovomejo{dodamoinekeneshvatqiveanga`maneuminutdodvanaestpodokriqemsivih eminencijaondajejasnokolikosusvikompasiu klubupogubqeni.Tako,recimo,dosada{wiigra~ PlaninkeTomi}samodvaputanedeqnodolaziiz Beograda,o~emusetekovihdanasaznalionikojibitrebaliprvidaznaju. Anomalijajezaistanapretekisvevi{eizviru, ali su u ovom trenutku sve misli ipak usredsre|ewe na ve~era{wi susret s Ni{lijama, ~iji seredoviovihdanatako|edrmaju. -Bezobziranato{tojelegendarnitrenerTuta @ivkovi} dao ostavku, Ni{lije su protivnik kojisemorarespektovatiiupravo}euovojutakmici poku{ati da trenersku promenu nadoknade dobromigromirezultatom.A{tosenasti~e,re{enismodapobedomdamopodstreksvimakakobi smonanajboqina~inprevazi{limnogeneda}eo~ekujetrenerCrvenke. T. Jovovi}

VOJVODINA U SMEDEREVU

Tradicija uzNovosa|ane Rukometa{i Vojvodine kona~no su u najja~em sastavuodradilitreninge,pajetakoodsredetrener]irkovi}imaonaraspolagawu~ak21igra~a. Novosa|ani i [ap~ani su u pro{lom kolu odiggraliuzbudqivderbi(33:33),ave~eras}ecrveno -belaekipadanastupiuSmederevu.Dosadasuse ovedveekipe~etiriputaborilezabodoveisva ~etiriputajebilaUspe{nijaVojvodina,{toje svakakoohrabruju}ezaovova`nogostovawe. -Zanasjesvakanarednautakmicainajbitnija. Radujeme{tosupreteklihdanasviigra~itrenirali.Mestaopu{tawunema,sledinamdokazivawe u Smederevu, a nakon toga igra~i }e dobiti dva- tri dana odmora. Smederevci imaju mladu i borbenu ekipu, a najve}a opasnost nam preti od wihovih krilnih igra~a. Nadam se na{oj dobroj partiji i pozitivnom rezultatu - rekao je trner \or|e]irkovi}-kazaoje]irkovi}. UtakmicauSmederevupo~iweu20~asova. I. Grubor

GolmanCrvenkeMladenMjerima~ka

KA]ANI U KRAGUJEVCU

Juna~ki nafavorita Rukometa{i Jugovi}a uhvatili su dobar ritam igarauovojsezoni,toseposebnoodraziloprotiv ekipaizvrha,atosupotvrdiliiposledwemme~u sDinamom.Danas(17.30)Ka}aneo~ekujenovoisku{ewe,gostujuRadni~komizKragujevca,ekipikoja jezvani~noistakla{ampinskeambicije. -SvelikimrespektomidemoKragujev~anima,kojiuposledwedve-trisezoneimajuekipuzapo{tovaweiigrajudobarrukomet-rekaojesjajniplejNikolaVugdragovi},kojiodli~nodozirabrzinuiritam ka}kihti}a.-Takveekipenasuvekdodatnomotivi{u,{tosmopokazaliprotivPartizana,Zvezde,Kolubare...Trudi}emosedaostvarimo{topovoqniji rezultatprotivfavorita,~ijebojebraninekoliko igra~akojiimajume|unarodnoiskustvo.Nemamoimperativrezultata,ve}dazadr`imonivoigreidaga unapredimo,datimskiodigramodobro,paakotobudezanekibodne}emosequtiti. J. Gali}

DVE DECENIJE TRENERSKOG STVARALA[TVA \URA\A TRBOJEVI]A

@abaqciprepoznali Trbinrukopis Pre dve decenije, kada se \ura| Trbojevi} otisnuo u trenerskevode,rukometjebiotrofejni sport.Kaoigra~,popularniTrba jebioumetniksloptom,kaotrener prepun duha i {arma. Odmah se uhvatio u ko{tac sa velikim ambicijama rukometne Srpske Atine, koja je `elela da ovaj sport pribli`i tronu tada neprikosnovene odbojke. Ve} u prvoj sezoni trenerskog rada (pre bezmalo dve decenije) Trbojevi} se sa Vo{om izborio za mesto u rukometnojeliti.Wegovtrenerski rukopis postao je prepoznatqiv, kao {to su bili i wegovi maestralni potezi na terenu, u vremekadajenosiodresCrvenke, Jugovi}a, dr`avne reprezentacije... ZaTrbujerukometigra,lepota pokreta, nadahnu}e, borba za srce pravih qubiteqa sporta. Kaoigra~ikasnijetrenerbioje iostaogospodin, vitezkojiu`ivau rukometnojlopti. UJugovi}u jeradioukomplikovanim vreme-

Jednostavnosti{irinaduha: \ura|Trbojevi}

nima, Vojvodinu je preuzimao kada su joj svi okretali le|a, zbog Crvenke je svakodnevno putovaovozomodNovogSada.Nekakosepoga|aloda je odlazio u klubove u vremewihovihkriza,kada je bilo te{ko - tu je \uka! Pre godinu i po dana Trbojevi}jepreuzeoVojvodinu,posrnulunatabeli, u raskoraku izme|u velikihambicijairealnosti. I uspeo je da ostvarionou{tajemalo ko verovao, sa crveno – belima je osvojio nacio- nalniKupiNoviSadponovo upisao na rukometnu mapu Evrope. Dokazani stru~wak je jo{ jednom spoznaosurovustranusporta,nijeimaopriliku da u`iva u svom uspehu, umesto wega  na klupujeseodrugi.

Ove sezone Trba sa trenerske klupepredvodidrugoliga{kisastav @SK-a, podigao je na noge sportski@abaq,ustalasaoomladinu, razvio qubav prema rukometu.@SKjeposlesedamodigranihkolaubedqivoprvinadrugoliga{kom severu, pod dirignetskom palicom vrsnog stru~waka, a uz pomo} izdanaka Jugovi}eve rukometneakademije. U ~emu je tajna trenutnog uspehaovogkluba?Mo`daujednostavnosti i {irini duha. U treptajusrcaukojemkucarukometnalopta.Udetiwoj`eqida se~ovekposve}ujeonom{tovoli.Usnazili~nostiiintelektu koji prihvata svaka sredina. Dobrojetozana{rukomet.Dobrojedaqudi,poputTrbe,traju i{iresvestolepotirukometne igre. Lepo }e izgledati @abaq ako dogodine dobije prvoliga{a, a Trbi najlep{a~estitka zadvedecenije bavqewa trenerskim poslom. J. Gali}


20

svet

subota29.oktobar2011.

dnevnik

BALKAN

ZA[TITNIZIDPROTIVDU@NI^KEKRIZE

Dogovorevrozoneumiriotr`i{ta VA[INGTON, BERLIN: Ameri~ki predsednik Barak Obama `eli da Evropa stvori „za{titni zid” u sklopu svojih planova za obuzdavawe du`ni~ke krize, objavio je ju~e dnevni list „Fajnen{el tajms”. Barak Obama izjavio je da je sporazum koji su postigli lideri evrozone umirio svetska tr`i{ta i da je sada va`no da dr`ave istraju na implementaciji sporazuma. On je, na po~etku razgovora sa ~e{kim premijerom Petrom Ne~asom, rekao da }e ishod krize u evrozoni difinitivno imati uticaj na ameri~ku ekonomiju. „Ukoliko se Evropa ne razvija, kao na{ najve}i trgovinski partner, to }e imati uticaja na na{e kompanije i na{u sposobnost da stvaramo radna mesta ovde u Sjediwenim Dr`avama”, kazao je Obama.

Ministar spoqnih poslova Gr~ke Stavros Lambrinidis razgovarao je ju~e u Va{ingtonu sa ameri~kom dr`avnom sekretarkom Hilari Klinton, koja je pozdravila evropski sporazum i kontroverzni gr~ki plan {tedwe.

Izru{evinauTurskoj izvu~eno570`rtava ANKARA: Broj `rtava razornog zemqotresa koji je u nedequ pogodio isto~ni deo Turske nastavqa da raste, a prema najnovijim podacima Uprave za vanredne situacije, iz ru{evina je do sada izvu~eno 570 tela . U saop{tewu, koje je ova dr`avna agencija objavila , navodi se da je u potresu ja~ine 7,2 stepeni Rihterove skale u provinciji Van povre|eno 2.555 qudi, prenele su agencije. Iz ru{evina oko 2.000 zgrada koje su potpuno sravwene sa zemqom do sada je izvu~eno 187 `ivih osoba, me|u kojima su i jedan 13-godi{wi de~ak i dvojica mladi}a

koji su spaseni u protekla 24 sata. Spasila~ke ekipe nastavqaju da pretra`uju ru{evine u kojima je i daqe zatrpan veliki broj qudi, pa se strahuje da je broj `rtava znatno ve}i. U me|uvremenu, te{ke uslove sa kojima se suo~avaju hiqade qudi koje su ostale bez krova nad glavom dodatno pogor{avaju niske temperature, ki{a i sneg. Ujediwene nacije su pokrenule veliku akciju za pru`awe pomo}i hiqadama gra|ana koji su u isto~noj Turskoj ostali bez krova nad glavom u razornom zemqotresu koji je pro{le nedeqe pogodio taj deo zemqe. (Tanjug)

Serijabomba{kih napadauIraku BAGDAD: U bomba{kim napadima i pucwavi u Bagdadu poginulo je, prema najnovijim informacijama, najmawe 35 qudi, saop{tili su ju~e zvani~nici.U dve eksplozije bombe u Bagdadu u ~etvrtak ve~e su poginule najmawe 32 osobe, a povre|ena 71, {to je najsmrtonosniji napad u Iraku od sredine avgusta. Jedna bomba je eksplodirala oko 19 sati po lokalnom vremenu, a zatim je eksplodirala i druga, kada su se prolaznici i pripadnici sna-

ga bezbednosti okupili na mestu eksplozije, rekli su o~evici.Za sada niko nije preuzeo odgovornost za napad. U drugom napadu, blizu grada Sadijah u centralnom Iraku, nepoznati napada~i ju~e su ubili tri ~lana jedne porodice, preneo je AFP. Husein Mutlak, wegov brat i ro|ak su ubijeni, a wegova supruga je rawena, izjavio je gradona~elnik Ahmed al-Zarku{i. Bezbednosni zvani~nik rekao je da nije poznat motiv napada. (Tanjug)

Uspe{nolansirana raketa„topuz” MOSKVA: Sa atomske raketne podmornice “Jurij Dolgoruki” ju~e je lansirana interkontinentalna balisti~ka raketa “topuz” i uspe{no dostigla ciq na poligonu Kura na poluostrvu Kam~atka, saop{tilo je rusko Ministarstvo odbrane. Ministarstvo je saop{tilo da je raketa sa vi{e bo-

jevih glava lansirana iz voda Belog mora na severozapadu Rusije i uspe{no je dostigla ciq u planirano vreme na poligon, nekih 6.000 kilometara na istok. Ovo je 17. probno lansirawe “topuza”, a od prvih 16, devet je bilo uspe{no, podse}aju agencije. (Tanjug)

Nema~ki kancelar Angela Merkel smatra da i posle samita Evropske unije (EU) u Briselu evro kriza jo{ nije savladana i da prodstoje jo{ mnogi koraci u tom pravcu. „Ja verujem da }emo morati da u~inimo jo{ mnoge korake”, rekla je Merkelova na marginama preksino}weg sastanka sa generalnim sekretarom NATO Andersom Fogom Rasmusenom, prenose nema~ki mediji. Ona je rekla da su se u Birselu {efovi dr`ave ili vlada zemaqa EU sporazumeli o slede}im koracima i naglasila da u te`i{tu treba da bude te{wa saradwa u oblasti finanijske i privredne politike, po{to se u pro{losti „nije dovoqno ~vrsto’’ postupalo sa ‘’evrogre{nicima”. To je, kako tuma~e nema~ki mediji, Merkel rekla, misle}i na Italiju. (Tanjug)

ARAPSKO PROLE]E

Islamistipobednici izborauTunisu TUNIS: Islamisti~ka stranka sko prole}e”, a posle objave rezulEnahda (Renesansa) pobednik je pr- tata izbora izbili su nasilni provih demokratskih izbora u Tunisu testi pristalica opozicije.Nakon posle svrgavawa Ben Alija, sa 41,47 {to je izborna komisija saop{tiodsto osvojenih glasova, saop{tila je Izborna komisija.Ova partija osvojila je 90 poslani~kih mesta u parlamentu, od ukupno 217, dok se na drugom mestu sa 30 mesta nalazi sekularna partija Kongres za republiku. Prvi slobodni izbori u Tunisu, odr`ani su u nedequ, devet meseci posle svrgavawa re`ima predsednika Zina Prviprotestiopozicije Abidina Ben Alija. Novi parlament treba da donese la da je na izborima pobedu odnela novi ustav i da imenuje privremenu islamisti~ka stranka Enahda, u vladu, a zatim raspi{e izbore za Sidi Buzidu su izbili nasilni nenovog predsednika.Na izborima je redi pristalica opozicione paru~estvovalo vi{e od sto partija, tije, ~iji su glasovi poni{teni od kojih ve}ina ne predstavqa zna- zbog neregularnosti. Vi{e od 2.000 ~ajniju politi~ku snagu. qudi, ve}inom mladih, do{lo je do Vlada Tunisa uvela je policij- sedi{ta partije Enahda i kameniski ~as u ve~erwim satima u cen- cama zasulo policiju koja je odgotralnom gradu Sidi Buzidu, u kome vorila suzavcem. (Tanjug) je pre devet meseci po~elo „arap-

NATOobustavqa operacijeuLibiji BRISEL: Operacije NATO snaga u Libiji bi}e obustavqene 31. oktobra, najavio je ju~e generalni sekretar Severnoatlantskog pakta Anders Fog Rasmusen iz sedi{ta ove organizacije.”U potpunosti smo ispunili istorijski mandat koji smo dobili od Ujediwenih nacija da za{titimo libijski narod, uspostavimo zonu zabrawenog letewa i embargo na uvoz oruzja”, istaknuto je u Rasmusenovom saop{tewu dostavqenom medijima. Oceniv{i da je NATO operacija u Libiji, nazvana „Ujediweni za{titnik”, bila „jedna od najuspe{nijih” u istoriji pakta, Rasmusen je potvrdio da }e ona biti obustavqena posledweg dana u oktobru.”Dotle }emo, zajedno sa partnerima, nadgledati situaciju”, rekao je Rasmusen.”Ukoliko bude bilo potrebno, nastavi}emo da odgovaramo na pretwe civilnom stanovni{tvu”. (Tanjug)

Pucanonaambasadu SADuSarajevu SARAJEVO: Nepoznati napada~ obu~en u maskirnu uniformu pucao je ju~e popodne u pravcu zgrade ambasade SAD u Sarajevu. Mu{karac je navodno po~eo da puca sa tramvajske stanice na Marindvoru, nakon ~ega je pobegao. Mediji javqaju da je osoba koja je pucala imala izgled vehabije i da je prilikom pucawa uzvikivala „Alahu ekber”. Sarajevski mediji su u po~etku raz li ~i to iz ve{tavali o broju osoba koje su pucale na ambasadu SAD, kao i o broju rawenih, a Federalna televija (FTV) tvrdila je da je napada~ Mevlid Ja{arevi} iz No vog Pazara. Napada~ je, kako je navedeno, iza{ao iz tramvaja i pucao u pravcu zgrade ambasade TV stanica OBN javqala je da je me|u rawenima i slu`benik ambasade SAD, koji je van `ivotne opasnosti, te da su dvojica mu{karaca koji li~e na vehabi je uhap {eni iza ho tela „Holidej in”. Ubrzo po{to su se za~uli pucwi iz automatskog oru`ja, na teren je upu}eno nekoliko policijskih patrola, me|u kojima su i specijalci. Naseqe Marindvor je blokirano i u ovom delu grada je zavladala panika.

Mu{karac koji je ju~e pucao na ambasadu SAD u Sarajevu je, prema re~ima srpskog ministra Ivice Da~i}a, iz Novog Pazara i zove se Mevlid Ja{arevi}. Tu je informaciju Da~i} dobio od kolege iz BiH. Ja{arevi} je ro|en 1988. godine. ^lan Predsedni {tva BiH Bakir Izetbegovi} najo{trije je osudio teroristi~ki napad

Napada~ubijen snajperom Mu{karac koji je ju~e iz vatrenog oru`ja pucao u pravcu ambasade SAD u Sarajevu, ubijen je snajerskim hicem u glavu, javili su lokalni mediji.

na ambasadu SAD u Sarajevu i pozvao na brzu istragu o tome {ta se doga|alo. ”Od nadle`nih organa o~ekujem hitnu i efikasnu istragu o ovom bezumnom ~inu. Izra`avam podr{ku ameri~kom ambasadoru Patriku Munu i oso bqu ambasade SAD u BiH. Amerika je dokazani prijateq Bosne i Hercegovine”, navodi se u saop{tewu Izetbegovi}a.

Ju~eraspu{ten Hrvatskisabor ZAGREB: Hrvatski sabor ju~e je raspu{ten. Posle odluke o raspu{tawu Sabora, predsednik Hrvatske Ivo Josipovi} mo`e da raspi{e izbore za novi saziv parlamenta i to najverovatnije za 4. decembar. Posledwoj sednici ovog saziva Sabora prethodilo je natezawe oko kvoruma, jer poslanici opozicione „Kukuriku koalicije” nisu `eleli da stvaraju kvorum za sve zakone o odluke ~ije je izglasavawe bilo na dnevnom redu pre odluke o raspu{tawu i o privremenom finansirawu. Posle pretwe {efa Sabora Luke Bebi}a da }e, ako nema kvoruma, prekinuti sednicu i da }e Sabor

nastaviti rad, jer, prema zakonu, to mo`e do sredine januara 2012. godine, i poslanici „Kukuriku koalicije” u{li su u dvoranu, iako su pri dono{ewu najve}eg dela zakona i odluka koje su naknadno stavqene na dnevni red bili uzdr`ani. Ju~era{we vo|ewe sednice je posledwi u~inak Bebi}a koji je mesecima ranije najavio da odlazi u penziju, a kompromitovan je i zbog prijateqstva s Ivom Sanaderom. U Zagreba~kom sudu, gde je ju~e trebalo da po~inje su|ewe biv{em premijeru Sanaderu zbog afere Hipo Banke, proces je odko`en zbog c}anih tegoba optu`enog Sanadera. (Tanjug)

PETASTRANASVETA

LI^NOSTI DEJVIDKAMERON Britanski premijer Dejvid Kameron saop{tio je ju~e da su se 16 zemaqa Komonvelta, koje priznaju britansku kraqicu Elizabetu II kao svog poglavara, dogovorile da izmene, tri veka staro, pravilo o nasle|ivawu britanskog prestola i izjedna~e prava `enskih i mu{kih kraqevskih potomaka. Vekovna pravila nisu u skladu sa savremenim dru{tvima.

YULIJANASAN@ Vi{i sud u Londonu odlu~iva}e u sredu, 2. novembra, o zahtevu Ssvedske za izru~ewe osniva~a sajta „Vikiliks“ Xulijana Asan`a zbog optu`bi za silovawe, saop{tio je ju~e taj sud.Asan` je uhap{en u decembru u Londonu po {vedskoj poternici a trenutno se nalazi u ku}nom pritvoru u o~ekivawu presude londonskog suda o izru~ewu

STIVMARTIN Ameri~ki glumac i komi~ar Stiv Martin objavi}e kwigu sa izborom svojih poruka na Tviteru.”Usled apsolutno nepostoje}e potra`we, objavi}u uskoro kwigu sa mojim tvitovima”, poru~io je glumac na popularnoj dru{tvenoj mre`i.Budu}i da je Martin „tvitera{„ sa preko 1,7 miliona sledbenika, ne treba sumwati da }e kwiga biti veoma tra`ena.

Probniletameri~ko-kineskog avionanabiogorivo PEKING: Xambo xet koji koristi biogorivo na~iweno od plodova tropskog biqa obavio je ju~e dvo~asovni probni let, u okviru ameri~ko-kineskog partnerstva za obnovqivu energiju.Gorivo koje se pravi od plodova drveta xatrofa deo je serije istra`iva~kih projekata koje su pro{le godine pokrenule SAD i Kina, najve}i svetski potro{a~i nafte, prenela je agencija AP. Kineska i ameri~ka vlade saop{tile su da im je ciq da istra`ivawe smawi zaga|ewe i podstakne rast novih grana proizvodwe. Na razvoju goriva radile su kompanije „Boing”, „Honvel”, kineska naftna kompanija „Petro ^ajna” i „Er ^ajna”. Firme su navele da bi biogorivo za komercijalnu upotrebu trebalo da bude dostupno za tri do pet godina. Kineska vlada i zvani~nici kompanija posmatrali

Avioni„Er^ajna”

su poletawe „boinga 747-400” kineske avio kompanije „Er ^ajna” sa pekin{kog aerodroma. Avion, koji je koristio me{avinu od 50 odsto biogoriva i 50 odsto standardnog kerozina, leteo je dva sata pre nego {to se spustio na isti aerodrom. „Ovo je veoma va`an korak, prekretnica za kinesku avio industriju”, izjavio je potpredsednik kompanije „Er ^ajna” He Li, dodaju}i da }e to „pomo}i da dosta smawimo emisiju ugqen dioksida i dobijemo ve}i izbor avionskog goriva”. „Boing” je ranije saop{tio da je ciq istra`ivawa razvoj biogoriva koje mo`e da se koristi za pokretawe komercijalnih aviona bez modifikacije motora.Kompanija je dodala da su pro{le godine u SAD odr`ana ~etiri probna leta na biogorivo. (Tanjug)


dnevnik

OGLASi

subota29.oktobar2011.

21


22

subota29.oktobar2011.

OGLASi

dnevnik


OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je posle te{ke bolesti preminula na{a voqena majka i baka

STUDENTIMA izdajem komfornu dvokrevetnu i jednokrevetnu sobu. Povoqno. Dogovor posle 15 sati. Telefon 021/6335299. 40187

IZDAJEM prazan jednosoban stan u Rumena~koj ulici kod Merkura. Telefon: 066/015-069. 39912 IZDAJEM jednosoban, prazan mo`e i name{ten stan, bra~nom paru, poseban ulaz, centralno grejawe, telefon i kablovska, Novo naseqe. Telefon 6392160. 40171 DANILA KI[A name{tena garsowera, klima, VM, 130E, IV/ lift, Valentina Vodnika jednoiposoban, 150E, Milo{a Obili}a jednoiposoban 130E. Telefon: 021/6621-797, 063/598463. 40394

PRODAJEM jednosoban stan, 35m2 na prvom spratu, na Novom nasequ za 34.000 evra. Telefon 064/811-69-57. 40441

PRODAJEM stan od 66m2, Kej `rtava racije br. 4, bez posrednika. Telefon: 064/244-6258. 40120 HITNO prodajem dvosoban stan, 68m2 plus dve terase. Moderno renoviran i opremqen. Beogradski kej. Cena povoqna. Kontakt telefon 021/456-448. 40375

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 40080 VODOINSTALATERSKE USLUGE zamena cevi, vodovod, kanalizacija, ma{insko odgu{ewe i snimawe, sve popravke ra~un, garancija. Telefon 6393737, 064/160-47-25 40321

PI[TOQ „Zastava M - 70� 7, 65. Telefon: 6618-664 i 064/2749920. 40111

Anica Stojanovi} 1934 - 2011. Sahrana }e se obaviti 29. 10. 2011. godine, u 14 sati, na grobqu u Stepanovi}evu. Sau~e{}e }e se primati od 10 sati u kapeli.

JORGANXINICA, ru~no {ijem nove i renoviram va{e stare jorgane, jastuke i du{eke od vune i perja, svih dimenzija. Telefon 021/463-362. 39646 STOLARSKE USLUGE. Izrada kuhiwa, plakara, radnih stolova i mawih delova name{taja od iverice. Kvalitetno i povoqno. Telefon 064/1913-492. 40270

Sahrana je danas, 29. 10. 2011. godine u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Supruga Borka, }erke Jelena i Maja sa porodicama. 40496

Posledwi pozdrav

Dragom kom{iji

O`alo{}ena deca: Perka, Dragica, Zoran, Tane i Dane sa porodicama.

OG/1

Posledwi pozdrav PRODAJEM bukova drva. Mogu}a usluga rezawa i cepawa. Prevoz gratis. Telefoni: 061/617-2219, 063/7719-142. 40279 PRODAJEM ogrevno drvo bukva sa uslugom rezawa. Prevoz gratis. Telefoni: 069/691-722, 064/28-54-782. 40365 ^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, automobile za otpad. Telefoni: 064/9533943, 6618846, 063/848-5495. 40158

Bo{ku Maksi}u

Bo{ku

od: porodice Kne`evi} Nikole, Nata{e i Jove.

posledwi pozdrav od porodica i prijateqa Kova~evi} i Vu~eti}.

40494

40489

Posledwi pozdrav zetu i te~i

Bo}i

voqenom

Posledwi pozdrav zetu i te~i

voqenom

od seje Mare i zeta Frawe.

40512

Posledwi pozdrav na{em dragom doktoru i iskrenom prijatequ

Posledwi pozdrav dragom tati i dedi

Bo{ku Maksi}u

Bo{ku Maksi}u

od: ta{te Jeke, Bore, Darka i Marka sa porodicama.

od: porodice Basta Jove, Marice, Drage i sestri~ina Biqane i Vawe sa porodicama.

40493

40492

Posledwi pozdrav dragom tati i dedi

SE]AWE

Bo{ku Maksi}u

Du{an Jari}

Borislavu Saka~u

od familije Gavrilovi} Joje.

Bo{ku Maksi}u

40513

Posledwi pozdrav mome najboqem li~nom i na{em velikom porodi~nom prijatequ

IZDAJEM u zakup lokal sa parkingom, Ul. Temerinska br. 67, Novi Sad. Telefon: 422-409. 40356 PRODAJEM povoqno lokal od 18m2 sa sanitarnim ~vorom na Bulevaru kneza Milo{a 19. Telefon 063/587-698. 40338

IZDAJE se gara`a na Limanu II ul. Bo{ko Buha br. 10. Telefon za kontakt 454-934. 40455

Tu`nim srcem javqamo svim ro|acima, prijateqima i poznanicima da je 28. oktobra u 73. godini preminuo na{ dragi

Bo{ko - Bo}o Maksi}

CENTAR, prodajem stan 61m2, II, CG, sa ili bez gara`e u dobroj zgradi i okru`ewu, korigovane cene. Telefon 063/516133. 40262

PRODAJEM u Novom Sadu na Telepu, pola ku}e (potkrovqe) poseban ulaz, gara`a. Telefon 021/842-894. 40323 BEZ POSREDNIKA! Kupujem ku}u ukwi`enu: ^enej, Ba~ki Jarak, Kisa~, Rumenka, Bege~, Temerin, Futog, Bukovac do 15.000. Telefon: 021/621-5260, 061/60-19-393, 021/6621-797. 40393

23

subota29.oktobar2011.

1948 - 2008.

od: }erke Maje, zeta Ilije i unuka Aqo{e.

Posledwi kom{iji

pozdrav

od: }erke Jelene, zeta Mi}e, unuka Luke i \or|a i prije Darinke Orlovi}.

Brat Miladin sa suprugom Mirjanom i }erkom Marijom sa porodicom.

40500

40491

40509

dragom

Na put bez povratka oti{ao je na{ prijateq

Posledwi pozdrav kom{iji

Radomiru Konstantinovi}u 1928 - 2011.

Ponosni smo na dugogodi{we drugovawe sa wim, uvereni da }e ime toga dokazanog velikana na{e literature i kulture i najumnijeg mislioca na{e savremenosti ve~no i sve vi{e svetleti u vremenu koje dolazi.

dr Bori Saka~u

Zec Du{anu

Du{an Zec Neka po~iva u miru i neka odmori napa}enu du{u.

@ivan Berisavqevi} sa porodicom.

od stanara Vere Pavlovi} 3.

40508

40502

od stanara zgrade Bul. Despota Stefana 2.

Prijateqi Rodoqub i Desanka. 40507

40511


24

^iTUQe l POMeni

subota29.oktobar2011.

Posledwi pozdrav

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Navr{ava se 14 godina 31. 10. 2011. godine na{oj dragoj }erki

Bo{ku Maksi}u

od: sestre Dragice, zeta Ratka, Borka, Nata{e, Mirjane, Mie i prije Ane.

od prija Duje i Dragane [arac.

40495

40498

TU@NO I BOLNO SE]AWE

Marija Trifunovi} Mara

Mileni Stoji} Bo}i

dnevnik

1980 - 1997. iz Koviqa

@ivot ba{ ne zna kad je dosta. Ostali smo bez oca i dede...

Du{an Zec

1927 - 2010. S ponosom }emo se se}ati wegovih pri~a i avantura koje su nas veselile ... i la`u da vreme le~i sve.

Ti se deo nas. U na{im srcima `ive}e{ ve~no an|ele na{. Tvoje dobrote i osmeha vi{e nema, samo ve~ni bol i tuga.

S tugom, sin Milorad, snaja Slavica i unuci Nenad i Sa{a.

Tvoji: tata Mile, mama Evica i sestra Sofija.

40479

Posledwi pozdrav

Navr{ava se pola godine od kako nije sa nama

40476

POMEN

Milorad Trifunovi}

S neizmernom tugom i bolom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je dana, 27. 10. 2011. godine, preminuo na{ dragi

1925 - 2005.

Slavko Maletin

Bo}i

Vasilije Raki} Te~a

Du{an Zec

1932 - 2011. Osta}e{ uvek sa nama i u na{im srcima.

od brata Du{ka.

Ve~no se}awe na na{eg dragog te~u.

Paja Trifunovi} Ba}a

26. 6. 1936 - 27. 10. 2011.

1953 - 1995.

Bra}a @ivko i \ura sa porodicama.

Porodica Beli}.

Uspomenu na Vas ~uvaju porodice Mu{icki i Radeti}.

40510

40471

40468

Sahrana je danas, 29. 10. 2011. godine, u 14 ~asova, u Temerinu. O`alo{}eni: supruga Miqa, sin Milorad i }erka Mirjana sa porodicama. 40478

40497

Posledwi pozdrav

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom suprugu, ocu, tastu, svekru i dedi

SE]AWE

Miroslav Vi{wi~ki

Slobodan Srbijanka Cvijovi}

Bogdanu Mudrini}u

31. 10. 2006 - 31. 10. 2011.

Milanu Gaxi}u

Malo je re~i koje mogu opisati koliko nam nedostaje{, sa ponosom te spomiwemo, sa qubavqu ~uvamo od zaborava i sa tugom u srcima `ivimo bez tebe.

od mame Olge i oca Mi}e.

Tvoja mama Slavka, supruga Er`ika, }erka Sawa, zet Vawa, unuka Beti i unuk Miwa. 40490

40474

Posledwi pozdrav bratu

POMEN

obele`i}emo danas, 29. 10. 2011. godine, u 10 ~asova, na grobqu u Gospo|incima. Beskrajno te volimo i ponosni smo {to si bio deo na{ih `ivota. Po~ivaj u miru i neka ti je ve~na slava.

Na{ dragi brat, ujak i deda Tvoji: supruga Joka, sinovi Milorad i Zoran, }erke Zorica i Qiqana sa svojim porodicama.

Surova je istina da vi{e niste sa mnom. Sa uspomenom na vas nastavqam daqe, tu`an ali ponosan {to sam vas imao. Neka vam du{a na|e mir, an|eli nad vama da ra{ire krila. O`alo{}en otac i suprug Milenko Cvijovi} Cvija. 40477

POMEN Navr{ava se tu`na godina od kada nije vi{e sa nama na{ voqeni

40472

Bogdanu Mudrini}u

prim. dr Borislav Saka~

Obave{tavamo rodbinu prijateqe da je na{ dragi

i

Du{an Brki}

preminuo je 28. 10. 2011. godine. od sestre Mire sa porodicom.

Ostaje ve~na tuga i se}awa.

Pomen }e se odr`ati u subotu, 29. 10. 2011. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu.

O`alo{}ena sestra sa porodicom.

Mama Erka i }erka Ana sa porodicom. 40480

40501

40473

Posledwi pozdrav

GODI[WI POMEN na{oj najboqoj supruzi i majci

Tu`na srca obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je tiho napustio na{ najmiliji

Dragomir Gavari}

Bogdanu Mudrini}u Kaki

prim. dr Borislav Saka~

preminuo u 81. godini. Sahrana je danas, 29. 10. 2011. godine, u 14 ~asova, na grobqu, u @abqu.

1932 - 2011. Ispra}aj }e se obaviti u ponedeqak, 31. 10. 2011. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica. 40499

JEDNOGODI[WI POMEN

od familije Bundalo.

40475

O`alo{}en sin Mile i ostala rodbina.

40483

Mihaqki Dabi} Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo odr`ati pomen u nedequ, 30. 10. 2011. godine, u 11.30 ~asova, na Gradskom grobqu. Neka nam te bog i an|eli ~uvaju.

Du{an Brki}

Dok `ive oni koji te vole, voqeni ne umiru.

Neute{ni suprug Borko i sin Stevan.

Kuma Tawa.

40487

40481


dnevnik

^iTUQe l POMeni

subota29.oktobar2011.

25

Sa dubokim bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 27. 10. 2011. godine iznenada preminula na{a majka, supruga i svekrva

@ivka Maleti} Mica 1940 - 2011.

Qubavqu i dobrotom si ispuwavala na{e `ivote. Sahrana }e se odr`ati danas, 29. 10. 2011. godine, u 14 ~asova, na seoskom grobqu u Kraqevcima, a polazak iz porodi~ne ku}e, u Kraqevcima je u 12 ~asova.

O`alo{}eni: suprug @arko, sin Svetozar i snaja Svetlana.

40460


26

^iTUQe l POMeni

subota29.oktobar2011.

Umro je na{ voqeni

SE]AWE

dnevnik

Sa tugom se opra{tamo od na{e voqene sestre i tetke

Du{an Jari}

dr Jozef Emmanuel D`o Taylor

1948 - 2008.

Darinke ]ulum Zauvek }e{ nam nedostajati. Tvoje: majka An|a, supruga Gordana, }erke An|elka i Jelena.

Za wim tuguju wegovi najmiliji.

O`alo{}ena porodica Obradovi}. 40417

40449

40421

Dana 27. oktobra navr{ila se tu`na godina od kako nije sa nama

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom

Verica Gruji}

Aleksi Kavraji Aci

iz \ur|eva Ti `ivi{ sa nama, daje{ nam snagu da zavr{imo {to nisi uspela, a i tugu {to si tako daleko oti{la. Tvoji: majka Milica i sestra Qiqa sa porodicom.

Smrt je ja~a od `ivota, ali ne i od qubavi koju nosimo u du{i prema tebi. Danas, 29. 10. 2011. godine, u 11 ~asova iza}i }emo na grobqe. Wegovi: supruga Mila, sinovi Stevan i Milovan, sestra Sejka i bra}a Vojislav i Milovan.

40433

40434

Pro{la je godina od kako nas je napustila na{a draga

GODI[WI POMEN

GODI[WI POMEN voqenom ocu

POMEN

Gojku Kova~evi}u

Radisav Takovac

Danas, 29. 10. 2011. godine, u 11 ~asova na grobqu u Ba~kom Jarku poseti}emo ve~nu ku}u na{eg oca. Utehe nema, zaborav ne postoji, voqeni ne umiru dok `ive oni koji ih vole.

Danas, 29. 10. 2011. godine, u 11 ~asova dajemo pomen.

Porodica.

Tvoje Mara i Svjetlana. 40452

40451

Mojoj voqenoj sestri

POMEN voqenom ocu

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Jovan Nani} - Babi}

Gojku Kova~evi}u

Milici Farkov - Aran|us

Danas, 29. 10. 2011. godine obele`ava se ~etrdeset tu`nih dana od kako nisi sa nama. Pomen }e se odr`ati na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, u 10.30 ~asova.

Godina prolazi, a jednako boli svako novo jutro. Po~ivaj u miru Bo`ijem, tako si i zaspao.

nad kojom Gospod izli svu svoju milost dobrote i mira na wenom jedinom putu u ve~nost. Mnogo je qubavi, dobrote i milosr|a oti{lo sa Tobom.

O`alo{}ena porodica.

Uvek }e te voleti, a nikada zaboraviti tvoji Mara i Niko.

Tvoja sestra Ekatarina sa porodicom.

40450

40447

40457 Posledwi drugu

pozdrav

voqenom

Posledwi pozdrav prijatequ i u~itequ

[ESTOMESE^NI POMEN dragom suprugu, ocu, tastu i dedi

POMEN

Borisu Kuburovi}u Verica Gruji}

Vasilije - Du{ko Raki}

Slobodanu Neninu

Vreme prolazi, a tuga i se}awa ostaju i pitawe za{to ba{ ti vi{e nisi sa nama.

iz Turije 2. 11. 1998 - 2. 11. 2011.

Kolege iz Udru`ewa Zlatara „Novi Sad�.

Nisi pre`aqen. Nisi zaboravqen.

Joca i Nemawa.

Slobodanu Neninu

Tvoja tetka Dada i te~a @ivko. 40411

40432

Supruga Verica - Nata Raki}. 40448

40444

Posledwe zbogom.

Sa tugom obave{tavamo da je u 87. godini preminula na{a majka, svekrva i baka

3 ^ETRDESETODNEVNI POMEN }emo davati u sredu, 2. 11. 2011. godine.

dava}emo danas, 29. 10. 2011. godine, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, u 10.30 ~asova. Supruga Ru`ica i k}erke Sla|ana i Sne`ana sa porodicama.

40442

Posledwi pozdrav

Slavku Maletinu

Aikido Dojo Shiwasu.

40443

Velemiru Jakovqevi}u

1952 - 2011.

POMEN

Po~ivaj u miru i neka An|eli ~uvaju na{u mamu, svekrvu i baku. Sahrana mile nam pokojnice je danas, 29. 10. 2011. godine, u 14 ~asova, na Ka}kom grobqu. O`alo{}eni: sinovi Qubi{a i Lazar, snaje Danica i Katarina sa decom.

Jovan Hengl Dobri moj }ale, velika je praznina bez tebe - puno nam nedostaje{. Volimo te puno mama i ja. Tvoji Qiqa i Sini{a. Po~ivaj u miru.

40435

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

od: brata Jose, snaje Vere i bratanca @arka Jakovqevi}.

40424

JEDNOGODI[WI POMEN na{oj dragoj i voqenoj

Milosavi Ili}

Katica Trifunovi} Ka}a ro|. Miodragovi} Kajka - Bunipartina ro|. 1924. godine, a preminula u 88. godini Sahrana je danas, 29. 10. 2011. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Sin Mile sa porodicom. 40402

Vreme prolazi, a tuga i bol su u na{im srcima. Hvala ti za tvoju qubav i dobrotu. Uvijek }emo te voqeti i bi}e{ u na{im srcima. Tvoji voqeni: suprug Boro, k}erka Qiqana i Biqana, zetovi i unu~ad. 40399

Milica Marjanov

Qubomir [imun|a 1937 - 1987.

40438

Jelena Jovanovi} ro|. Petrovi} Sahrana je danas, 29. 10. 2011. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Porodica Jovanovi}. 40458

SE]AWE

28. 10. 1988 - 28. 10. 2011.

Vitomir Pavkov Petar [imun|a 1960 - 2001.

Vida Moldovanov ro|. Jojki}

Neke tuge ne prolaze nikada.

Dobra moja majko, uvek voqena nikad zaboravqena.

^etrdeset dana nisi sa nama, ku}a prazna najve}a je kazna. Hvala ti za lepotu `ivota. Pomen je u 10.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Va{i najmiliji.

Tvoji }erka Nada i zet Milan.

O`alo{}eni: supruga Kaja, sin Aleksandar, }erka Nata{a, zet Sole i unuke Jelena i Miqana.

40401

40408

40403


dnevnik

^iTUQe l POMeni

subota29.oktobar2011.

27

Dragi tata

Gojko Kunovac 1940 - 2010.

Pro{lo je ve} godinu dana od kada vi{e nisi sa nama. Ostao nam je bol u srcu i ve~no se}awe na tebe.

Tvoji najmiliji }erka Ana sa porodicom i sin Aleksandar Kunovac.

59695/P


28

^iTUQe l POMeni

subota29.oktobar2011.

Sa tugom i bolom se opra{tamo od na{e prije

dnevnik

Posledwi pozdrav sestri i tetki.

Posledwi pozdrav dragoj

Qubici Cvejanovi}

@ivke Maleti} @ive}e{ ve~no u na{im srcima. Vinka i Jovan Savanovi}.

Najboqoj tetki

Qubica Cvejanovi}

Obave{tavamo da je na{a koleginica i biv{a direktorka Osnovne {kole „Ivo Lola Ribar” u Novom Sadu, preminula. Posledwi pozdrav i komemoracija povodom smrti odr`a}e se u subotu, 29. 10. 2011. godine sa po~etkom u 11 ~asova u prostorijama {kole. Kolektiv [kole.

40461

Posledwi pozdrav zaovi, tetki i babi

dragoj

46/P

IZJAVA ZAHVALNOSTI Sa tugom u srcu i sa po{tovawem izra`avamo zahvalnost rodbini, prijateqima, saradnicima i kolegama, biv{im {kolskim drugovima, kom{ijama, poznanicima, predstavnicima medija i institucija, kao i velikom broju ~italaca nedeqnika na ma|arskom „^aladi Kor”, koji su povodom smrti dragog nam supruga, oca, svekra i dede

teta Mici

Po~ivaj u miru, jer }e{ zauvek biti u na{im srcima.

posledwi pozdrav od Jelene i Mileta.

Porodica Sabqar. 40384

40439

GODI[WI POMEN velikom prijatequ i ~oveku

IN MEMORIAM

Andrija [rek

Jasminu Feti}u Xaletu

@ivki Maleti} od porodice Mihajlovi}.

Karoqa Habrama 1947 - 2011.

40462

putem telegrama, pisma i li~no izrazili svoje sau~e{}e, svojim prisustvom na komemorativnom skupu i na posledwem ispra}aju svojim prisustvom ubla`ili na{u neizmernu bol. Uspomenu na wega ~uva}emo u na{im srcima.

POMEN

dipl. in`. arh. 29. 10. 1970 - 29. 10. 2011.

Zauvek u srcima: Pekija, Mile, Brati}a, ]evare i Juge.

^etrdeset jedna godina se}awa i pri~a.

40463

40383

Sofija, Tawa i Andrija.

GODI[WI POMEN mom dragom cimeru

SE]AWE

1991 - 2011.

Supruga Marija, sin Hunor, snaja Judit, unuci: Hunor, Adam, Arpad. 291011/P

Stjepan Krpan

Radinka Ivanov

2000 - 2011.

Jasminu Feti}u Xaletu

Posledwi pozdrav po{tovanom kolegi.

2006 - 2011.

Danas, 29. 10. 2011. godine, navr{ava se godina od kako nisi sa nama, ali tvoj lik i dobrotu ~uva}u zauvek od zaborava.

Ve~no }ete `iveti u na{im srcima. Porodica. 40469

Prim. mr sci. med. Borislav Saka~

Wegovi: Jaroslava, Sandra i Vladan.

40465

Posledwi pozdrav dragoj kumi

40464

[ESTOMESE^NI POMEN Vreme prolazi, postojawe i se}awe na tebe ve~no ostaju.

Wegovim odlaskom izgubili smo izuzetnog stru~waka, kolegu i prijateqa. Osta}e nam u uspomeni wegov vedar lik i svesrdna dugogodi{wa anga`ovanost na ~elu medicine rada o kojoj je mislio i u posledwim danima `ivota. Upu}ujemo re~i pozdrava i iskreno sau~estvujemo u bolu wegove porodice. Slu`ba zdravstvene za{tite radnika Dom zdravqa „Novi Sad”.

na{oj dragoj

U na{im srcima i se}awu ostaje zauvek.

Tvoj cimer Mirko.

specijalista medicine rada

GODI[WI POMEN

Vojin Dobrenov

47/P

Darinki Budim~i}

U neverici da nas je napustio na{

ro|enoj Vuceqa

Todor ^ampri}

Posledwi pozdrav tetka

@ivki Maleti}

odr`a}emo u nedequ, 30. 10. 2011. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: suprug Milivoj, }erka Tatjana i sin Svetozar sa porodicama.

od porodice Marinkov.

40467

Bolno je i tu`no da nisi do~ekao `ivotne radosti o kojima si neizmerno sawao i za koje si `iveo. Neka te u miru i spokoju prati na{a qubav ja~a od zaborava. Zauvek tvoji: Jela, Tawa, Dragana, Dejan i Nemawa.

40470

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

3

Slobodanu Neninu

velikom prijatequ Saveza gluvih i nagluvih Vojvodine.

Zahvaquju}i tvojim TV emisijama, otvorio si prozor u svet o spoznaji lica o{te}enog sluha. Hvala ti za sve {to si u~inio za lica o{te}enog sluha. Dragi prijatequ neka ti je ve~na slava i hvala.

Zauvek nas je napustila na{a plemenita i voqena Maja

Mici

Mihajlo Ili}

Slobodanu Neninu

zahvaqujemo se svima koji su do{li na posledwi ispra}aj i sau~estvovali u na{oj tuzi. od Batinih drugova: Sa{e, Mi{keta, \oleta i Bubeta sa wihovim porodicama. O`alo{}ena porodica Ili}.

40484

Qubica Cvejanovi} ro|. Jovanovi} nastavnik hemije u penziji Ispra}aj je danas, 29. 10. 2011. godine, na Gradskom grobqu u Novom Sadu, u 13.30 ~asova. S qubavqu i zahvalno{}u tvoji: unuk Milan i }erka Ankica.

OGNS Mirko Kne`evi}. 40482

40486

40485

40440

40366


^iTUQe l POMeni

dnevnik

[ E S T O M E S E ^ N I  P O M E N voqenojsupruzi

subota29.oktobar2011.

Sa dubokim bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe dajeposlekratkeite{kebolestipreminula

MilinkiTerzin

S E ] A W E

29.10.1999-29.10.2011.

Nemawa

TelekiErika

ro|enojBeqanski izPivnica

D E S E T O G O D I [ W I P O M E N

ro|.Bilani}

obele`i}emo29.10.2011.godine,u11sati,naGradskom grobquuNovomSadu. Vremenemo`edazamenituguiprazninukojajeostala posletvogodlaska. SuprugSlobodan.

S E ] A W E Navr{ilosedvadesetgodinaodkakonijesanamana{ dragi

Radmila-Seka Terzin

Sahranaje29.oktobra2011.godine,uMa|arskoj. Hvalajojzadobrotuiqubavkojunamjedala. O`alo{}eneporodiceTeleki i Kurja~ki. 40197

40345

29

3

P O M E N

Pro{lo je 15 godina od kako nasjenapustio

Danas,29.10.2011.godinenavr{ava se tu`nih {est meseci od kada nas je iznenada napustio na{ voqeni

ro|enaVi{wi} Draga na{a Seko, dvanaest godina je pro{lo od kako si oti{la,bolitugasuostali. Vremenijelek,negove~natuga iboluna{imsrcima.

Dragi{a Lazarevi} Vreme prolazi, ali `eqe i ~ekawe ne. @ivite sa nama u na{impri~amaise}awima. Pomen je danas, 29. 10. 2011. godine,u12.30~asova,nagrobqu u Ka}u.

MamaMira itataIlija, sinoviSa{aiVlada, snahaMilena isestraCica saporodicom.

Porodica. 40327

drsci.Du{anKoledin docentBeogradskoguniverziteta 1947-1991. Nikada ga ne}emo zaboraviti zbog wegove bezmerne plemenitosti, dobrote kojom je zra~io i rasko{ne i svestranodokazanedarovitosti. Porodice: Koledin,Berisavqevi}, Stanojevi},Velimirovi} iPavkov. 40344

D E S E T O G O D I [ W I P O M E N

P O M E N

drVitomir Spasojevi}

40332

D V O G O D I [ W I  P O M E N

Dana,30.10.2011.godinenavr{ava setu`nihosamnaestgodinabez na{egsina,brataiujkice

Milomiru-Miletu Bogdanovi}u

NikoleRadakovi}a Ba}ka

ValterFrawa

Ne}emogazaboraviti. Wegovi:Miladinka,Borko, Tawa,Ivan iDanilo.

O`alo{}enaporodicaValter.

40275

P O M E N

40290

Dana,5.11.2011.godinenavr{ava setu`nagodinaodkadasanama nijena{amila

Danas, 29. 10. 2011. godine navr{avajusedvetu`negodine od kako nije sa nama na{ dragi suprug,tataideda. Radotesese}ajui~uvajuod zaboravao`alo{}eni: suprugaVema,}erkeSvetlana iBranislava saporodicama.

profesorageografije Tu`ni su dani bez tebe sine, mnogonamnedostaje{. Punotevolimujkice. Tvoji:mamaMilka,tataJovan, sestraMilena,zetMilan isestri~inaSandra. 40091

40257

\or|eDrqa~a Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima.

SuprugaNada i}erkaSa{ka. 40354

^ E T R D E S E T O D N E V N I P O M E N

Nemawa

MilkaObradovi}

usre}iosinassvojimpostojawem, asada`ivi{una{immislima.

Tuga se ne meri re~ima, ve} se nosi u srcu gde }e{ i ostati zauvek voqena i nikada zaboravqena. Suprug\uro,}erkaBiqana i sinSvetozar saporodicama i unuciAleksandar iStefan.

Danas, 29. 10. 2011. godine, u 11 ~asova, obele`i}emo pola godine. Vreme prolazi, ali bol ne prestaje.

Tvoji: Vladan,Viki, Cita ite~a. 40284

40336

P O M E N

P O M E N

14.12.1974-1.11.1999.

Danas je osam godina od kako nijesanama

40339

Navr{ilose~etrdesetdanaod smrtimogbrata

1935-2011. Vremeprolaziaprazninaibol u du{i ostaju. Hvala ti za neizmernu qubav, pa`wu i dobrotukojusinampodario. Zauvek }e{ ostati u na{im srcimaimislima. O`alo{}eni:suprugaZoranka, sinZoran i{ogoricaAna.

NemawaPapi}

\or|eHorwak [imika

BosiqkaVejnovi}

Dvanaest godina `ivi u na{im srcima voqen i prisutan svojom plemenitom du{om i najtoplijimosmehom. Saqubavquitugom: mamaJelica isestraNevena.

MilanaKosti}a Moj Mile, bol i praznina umestona{ihrazgovoraivelikih radosti. Svi smo te voleli jer si bio ose}ajan, saose}ao sa svakim,imaotoplineiqubavi za sve. Krasile su te vrline kojenijemogaoimatisvako. Gospod je to znao i uzev{i te, tvojimvrlinamaobogationebo. Dragibrate,usrcutvojesestre seke,ostaje{zauvek.

Tisisanamasvakidanuna{im srcima,mislimaise}awima.

Svetlana-Seka Deliba{i} Bol i tuga ne mere se re~ima i vremenom,zauvekuna{imsrcima.

Tvoji:}i}aMilorad, strinaRadmila,sestraJelena, zetIgor isestri~inaAwa.

Tvoji:dedaSavo ibaba MarijaDeliba{i}.

40318

40319

P O M E N

Ve~no }e ostati u na{em se}awu. Suprug isinovi saporodicama. 40165

POMEN Danas je 6 meseci od kako nije sanamana{

SvetlanaDeliba{i} 31.10.2007-31.10.2011. Nismorazumeligovortvojetu`neibolnedu{e.

MilenkoPej~i} 1949-2001.

MileBerowa Nedostaje{nam...

1935-2011.

Svetlana-Seka Deliba{i}

29.10.2003-29.10.2011.

40285

40346

Pro{lo je tu`nih ~etrdeset dana od kada su na{a srca postalauto~i{tetugeibola.

^ E T V O R O G O D I [ W I P O M E N

ro|.Baji}

Bogdana Metodijevi}

O`alo{}eni:}erkaMilanka, zetDragan,unuci ipraunuci.

\or|eHorwak

^ E T V O R O G O D I [ W I  P O M E N

@ivot bez Tebe jeste i osta}e na{a bolna i surova stvarnost u kojoj nam svakim danom sve vi{enedostaje{.

Sa ponosom ~uvamo se}awe na ocaidedu. ]erkaRu`ica iunukBranislav.

Marija Gruji}sa}erkama.

Squbavquipo{tovawem, suprugaAnka sasvojomdecom iwihovimporodicama.

Tvojinajmiliji ijo{milijaTvojaunuka.

40347

40305

281011/P

40088

Tugujuzatobom: mama,tataibrat.

40335


tv program

subota29.oktobar2011.

07.00 08.00 08.05 08.07 09.37 10.04 10.30

Кухињица Вести Стањенапутевима Најлепшебајкесвета Хајдесамномуобданиште Питамсе,питамсе Ечка-дечјифолклорни фестивал 11.00 Путевинаде

Хајдесамном уобданиште

06.00 07.30 08.00 08.30 10.00 10.30 11.00 13.00 14.00 14.30 15.30 16.00 16.45 18.00 20.00 20.30 21.20 22.00 22.30 00.00

Музичко свитање Глас Америке ТВ Продаја Све о животињама Концерт Е ТВ Зелена патрола Хало,председниче Простор Ћаскање Војвођанске вести Здравље је лек Дискавери Више од откоса Војвођанске вести Ћаскање Била једном једна недеља Војвођанске вести Филмски програм Глас Америке

Емисија је снимана у парку природе „Царскабара”,а Бане је у авантуру кренуо с малишанима из вртића „Маслачак”,из Новог Сада.Крените у истраживачки поход и откријете куда плови царска лађа, ко се крије на Царској бари, којим језиком се прича у Белом Блату... (РТВ1,09.37)

06.05 08.00 09.05 11.00 12.31 13.00 13.19 14.05 15.00 15.52 16.55 18.34 19.00 19.30 20.05 21.05 23.10 01.16 02.04 02.47 03.14 03.49 03.03 04.22 04.51 05.48

Јутарњи програм Јутарњи дневник Жикина шареница Дизни на РТС Плава птица Дневник Суботом са дијаспором Ви и Мира Адања Полак ТВлица...као сав нормалан свет Непобедиво срце Четири годишња доба:Лето, филм Квадратуракруга Слагалица Дневник Непобедиво срце Иза браве,филм Транссибирска железница, филм Ви и Мира Адања Полак ТВлица...као сав нормалан свет Квадратуракруга Моја лепа Србија Анђеоскигласови призренскихбогослова Резервисано време Лети,лети песмо моја мила Непобедиво срце Верскикалендар

06.30Знањенапоклон 07.30Топшоп 08.00 Смртоносних60 08.30Цртанифилмови 10.00БеоградскиЗОО2011 11.00 ВестиБ92 11.35 Пријатељи 14.05Филм: Љубависекс 16.00ВестиБ92 16.35Филм: Зашакудолара 18.30ВестиБ92 19.00АБАлига:Макаби–Партизан,пренос 21.00АБАлига:ЦрвенаЗвезда– Лашко,пренос 23.00 Шпанскалига:РеалСосиједад–РеалМадрид,пренос2. полувремена 23.55ВестиБ92 00.30 Доушници 01.55СаутПарк 02.35Би-Би-Си док.програм

Милена Дравић

Бициклисти ХОКЕЈ:СЛОЛИГА

ХКПартизан– ХДМладиЈесенице (РТС2,17.55)

11.30 12.00 12.10 12.35 13.05 14.00 15.00 15.10 16.20 17.00 17.30 18.30 19.00 19.30 20.05 21.40 22.00 22.30 23.00

Агромозаик Вести Еко Слободнатема Безупута Фаца Вестизаособесаоштећеним слухом Петказање Полако ТВДневник Европазапочетнике СпортскаВојводина Све(т)оконас ТВДневник Државамртвих,филм Маликонцерт Војвођанскидневник Букварбратимљења(слов) сатитломнасрпски Ћао,мала,филм

06.30 Изнашегсокака 07.30 ТВБаштина 08.30 Осећајтесекаокодкуће, ем.намађ.сатитл.насрп. 09.00 Кухињица(мађ) 10.00 Добровече, Војводино(слов) 11.10 ЛујПастер,филм(слов) 2. део 12.30 Вести(мађ) 12.40 Токшок 13.35 Музичкипрограм-етно 14.30 Путописразмаженогдетета, филм 16.30 Питамсепитамсе 17.00 Светтишине 17.45 ТВДневник(хрв) 18.00 ТВДневник(слов) 18.15 ТВДневник(рус) 18.30 ТВДневник(рум) 18.45 ТВДневник(ром) 19.00 ТВДневник(мађ) 19.25 Спортскевести(мађ) 19.30 Кухињица(мађ) 20.00 ХалоТВ(мађ) 21.00 Културнимагазин(мађ) (Јелен-лет) 21.30 ЈесенуСрему (мађ) 22.30 Музичкипрограм

06.30 Интернаистрага 09.05 Док.програм: Повратакурај 09.30 11.05 12.10 13.00 13.05 14.00 14.05 15.00 15.30 16.00 16.05 17.00 17.05 17.30 18.00 18.30 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.00 23.30

ДрМартин Годинепролазе Док.програм:Човеклав Вести Евонаскодвас Вести Филм Вести Новосадскевертикале Вести Серијскипрограм Вести Спортнетворк Врелегуме СедамНСдана Серијскипрограм Објектив Славнипарови Најбољилек СедамНСдана Серија Објектив Личнагрешка СедамНСдана Годинепролазе

09.30 11.00 12.00 13.45 16.00

Гранд При Преглед Евролиге Најава Премијр лиге Премијер лига:Челси –Арсенал Премијер лига: Сандерленд –Астон Вила Премијер лига:ВБА –Ливерпул Холандска лига:Твенте –ПСВ АТП Ст Петерсбург 1/2Финале Премијер лига: Манчестер Сити –Волвс

18.30 20.45 22.45 01.15

Пипишоу У овој емисији такмичиће се ОШ „Др Бошко Вребалов” из Меленаца и ОШ „1.октобар” из Ботоша.Видећете креативну радионицу „Енци Менци”. Упознаћете се са занимањем цвећара и са једним занимљив спортом - гимнастиком. А сви ви који волите животиње, видећете једну малу и необичну животињу –чинчилу. (КТВ,15.00) 05.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.15 Под сјајем звезда,09.00Жива ватра,10.00Шоу -Парови,12.00Зрно по зрно,13.30У међувремену,14.00Топ 10,15.00Пипи шоу,17.00Суботом поподне,20.00Филмски програм,22.00Ретроспектива недеље,23.00Фешн стори,01.00Суботом поподне,04.00Освета 08.00Дечији програм,09.00Играмо се,10.00 Кућица у цвећу,11.00Филм,13.00Филм,14.30 Дечији програм, 15.00 Филм, 16.30 Бибер, 17.00Дечији програм,18.00У нашем атару,18.30Бибер,19.00Контранапад, 20.00 АБС шоу, 21.00 Филм, 22.30 Бибер, 23.15 Филм, 00.15 Бибер, 00.30Ноћни програм

СлободаМићаловић-Ћетковић

СЕРИЈА

Непобедивосрце Добротворна приредба у организацији професорке Славке, привукла је велику пажњујавности,свисепитајукојетајтајанственипевач изБеоградакојићенаступити као специјални гост. Иако јепубликатоплопоздравила Миленину свирку, ипак прва звезда приредбе био је СташинучитељМирослав. Улоге: Слобода Мићаловић-Ћетковић, Иван Босиљчић, Марија Каран, Нела Михаиловић, Предраг Ејдус, Ненад Јездић, НаташаНинковић Режија: ЗдравкоШотра (РТС1,20.05)

08.00 09.30 10.45 11.25 13.00 14.00 15.00 16.10 17.00 18.00 19.00 19.15 20.00 21.00 23.00

Домаћин Кобра Певај,брате Филм:Тајномдруштво Домаћине,оженисе Раднаакција Жене Певајбрате Пакленакухиња Галилео Вести Забрањеновоће Кадлишћепада ПрвигласСрбије Филм:ЏекиЧен -Првиударац 00.45 ПрвигласСрбије 02.15 Топспид 03.40 Жене

dnevnik

c m y

30

06.17 Знање имање 07.15 ТВлица...као сав нормалан свет 08.04 Ајрон мен 08.27 Бернард 08.31 Мали медвед Миша 08.55 Зујалице 4 09.23 Слатко искушење,ЕБУдрама 09.40 Верски мозаик Србије 10.30 Клиника Вет 11.00 Профил и профит 11.30 Књига утисака 12.10 Свет здравља 12.45 Време одлуке 13.00 Моја лепа Србија 13.30 Грађанин 14.00 Лети,лети песмо моја мила 14.30 Анђеоскигласови призренскихбогослова 15.04 Време телевизије 16.03 Лабораторијауприроди 17.00 Врелегуме 17.34 Тотал тенис 17.55 Хокеј:СЛОлига)ХКПартизан -ХДМладиЈесенице,пренос 20.20 Изгубљене библиотеке Тимбуктуа 21.10 Свет спорта 21.40 Јелен супер лига 22.10 Хоризонт 23.05 Хроника 56.међународног београдског Сајма књига 23.35 Самерџезфестивал 00.35 Врелегуме 01.05 Хокеј -СЛОлига:ХКПартизан-ХДМладијесенице 02.12 Изгубљенебиблиотеке Тимбуктуа 02.47 Грађанин 03.04 КонцертШабанаБајрамовића 03.58 Књигаутисака 04.37 Хоризонт 05.30 Клиникавет

09.30 11.00 11.30 12.00 12.30 13.00 13.30 14.30 16.00 18.30 18.35 19.00 20.00 22.00 00.00 01.00 03.00 04.30

Филм:Електричниснови Топшоп Сваштарица ЗдрављеиВи Уловитрофеј Коферче Сликеживота Шарено Филм:Јагодеугрлу Двоугао Офис Универзум Филм:СрећнибројСлевин Филм:Елизабеттаун Фринџ Филм:Јагодеугрлу Шарено Филм:СрећнибројСлевин

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Кућни видео, 09.30 Фокус,12.40Бање Србије,13.00На здравље, 13.30 Кућни видео, 13.45 Топ шоп, 16.00 НС Индекс, 16.25 Фокус, 17.05 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.45Инфо Пулс,21.20Филм,23.00Бање Србије,23.30Фокус,00.00Инфо Пулс,00.30Туристичке разгледнице,00.40Ауто шоп,00.45Фокус,01.15 Ски Јахорина,01.45Музика 12.00 Кухињица,13.00 Џубокс, 14.00 Документарни програм, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Паор, 16.45 Филм, 18.30 Сремарт, 19.30 Цртани филм, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Путвина, 21.30 ЕТВ, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови,00.50Глас Америке

07.00 10.00 11.30 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 18.00 19.30 20.00 00.00 02.15 04.00

Добројутро Викендвизија Викенд,породичниобрачун Немогућамисија Живот у тренду Голд музички магазин Ноћујуну Маланевеста Магазин ин Националнидневник Курсаџије Филм:Одбеглипоротник Филм:Бермудски троугао Филм:Одбеглипоротник

Радња филма се одвија у малом граду,у првој години рата. Прати причу о младој кројачици, студенту, издајнику и чешким уметницима који ходају бициклама по жици. Улоге: Милена Дравић, Мија Алексић,Миодраг ПетровићЧкаља Режија: Младомир Пуриша Ђорђевић (Хепи,16.00)

Одбегли поротник Млада удовица из Њу Орлеанса покреће на суду парницу против велике компаније која производи оружје. Она криви компанију за смрт свога мужа, који је раније те године убијен у својој канцеларији када је помахнитали брокер ватреним оружјем усмртио десет бивших колега. Улоге: Џон Кјузак, Џин Хекман, Дастин Хофман, РејчелВајс Режија:Гери Фледер (Пинк,00.00) Миодраг Петровић-Чкаља 06.00 09.00 09.10 09.20 09.30 09.40 09.55 10.00 11.15 12.00 12.45 13.10 13.40 13.55 14.00 15.40 15.55 16.00 17.55 18.30 19.00 20.00

РејчелВајс

22.00 24.00 00.30 01.30 03.00

Јутарњипрограм Анђелинабалерина Ноди Мегаминималс МедаЧарли Телешоп Вести Сребрнакрила1–Поглед Југио Винкс АвантуремалогПере Пресовање Телешоп Вести СузеБосфора Телешоп Вести Бициклисти,филм Телемастер Ауто Ужижи Срећназвезда–Првисрпски таленат Ћирилица Ауто Ужижи СузеБосфора Ћирилица

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 07.00 Библијске приче, 07.30 Прслук агеин, 09.30Дечија серија,10.05Икс арт,11.20Удица, 12.00Акценти,12.30Испод поклопца,14.00Акценти,14.10Пун гас,15.00Презент,16.00Акценти,16.30Откос,18.00Акценти, 18.15 Писмо глава, 20.00 Филм Инфо, 20.30 Везе, 21.00 Токови моћи, 21.30Изазови истине,22.00Сајам Инфо нет,22.30Акценти дана,23.00Филм 08.00 Храна и вино, 09.00 Господин муфљуз, 09.30Опстанак,10.00Филм,11.30Храна и вино,12.00Пут вина,13.00Квиз,14.30Макс Кју , 15.00 Филм, 17.00 Агросфера, 18.00 Везе, 18.45 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30Храна и вино,20.00Панорама општине Житиште,20.30Филм,2.део, 22.00Мозаик дана,22.30Служба 21,23.00Филм


dnevnik

subota29.oktobar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

27

31

ISTORIJAEVROPSKEMU[KOSTI

Пише:Volfgang [male 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 12.40 13.35 14.30 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.30 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.05 01.35

Венчаница из снова Мајами инк Девојчице и дијадеме Џон,Кејт и осморо деце Обрачун посластичара Стручњак за торте Шта не треба обући Удварање у мраку Богата млада,сиромашна млада Л.А.Инк Новац на јеловнику Краљ посластичара као кувар Исповести сакупљача животиња Венчаница из снова Уз осмех довека Четири венчања -Америка Потомство Полицајке округа Брауард Л.А.Инк Венчаница из снова Уз осмех довека Краљ посластичара као кувар

08.07 Кинотека-циклускласичног вестерна:Ловцинаскалпове, филм 10.11 Кућниљубимци 10.45 ТојеЕвропа 11.15 Нормаланживот 12.00 Дневник 12.30 Ветеранимира 13.12 Призма 13.54 Духовниизазови 14.24 Екозона 14.49 Природнисвет,док.серија 15.41 Јеловнициизгубљеног времена 16.04 Евромагазин 16.29 Потрошачкикод 17.23 Репортери 18.26 Лепомнашом 19.30 Дневник 20.11 Плессазвездама 22.17 Вестиизкултуре 22.30 Издајица,филм 00.26 Филмскимаратон:Калибар 20заспецијалца,филм 02.16 Филмскимаратон:Аудиција, филм 03.05 Скицазапортрет 04.00 Репортери

08.00Гениједизајна 09.00Путовањаиоткрића 10.00ВанГог–комплетнаприча 11.00 1066. 12.00Изгубљенидревниградови 13.00Колонија 14.00Азијскимушкарцинаплатнуи екрану 15.00Мач 16.00Какојеуметностстворила свет 17.00Путовањаиоткрића 18.00ПричаоЏонуВуу 19.00Хероји,култикухиња 20.00Рим:последњаграница 21.00Колонија 22.00Играсенки 23.00Уморуватре 00.00Какојеуметностстворила свет 01.00Путовањаиоткрића

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Легендаозмају ЗавераРозвел Легендаозмају Фантастичначетворка ЗавераРузвел Путујућеприче Нинанебуниназемљи Шансазаљубав Штарадишвечерас Сијај,сијајсрећназвездо ШугарХил Послесекса Еротскифилм

Послесекса Пет калифорнијских пароваиз‘90их,одкојихјечетворовенчано,потврђујуилипобијају теорије о сексуалним односима које износе водитељиток-шоуемисија.Жене бесрамнопретпостављајуда сусвимушкарциневерни... Улоге: Ден Кортез, Вирџинија Мадсен, Марија Питило Режија:КамеронТор (Синеманија,22.00)

СузанКлемент

Аудиција Луис живи опасним животом,радикаоутеривачдугова свакодневно суочен с насиљемизлочинима.Његова девојка Сузан очајна је због Луисовогпослаиживота,посебнокадсхватидајеудругомстању.... Улоге:ЛукПикард,Сузан Клемент,ДенисБернард Режија:ЛукПикард (ХРТ1,02.16)

11.49

14.39 15.41 17.20 17.55 19.30 19.55 21.50 23.05 23.50 00.43

16.05 18.05 20.05 22.00 23.35 01.35 03.40 05.25

Нова фаца Има ли тамо кога? Анђели д.о.о. Са дипломом у џепу Џорџија О‘Киф Хари Потер и полукрвни принц Хелбој ИИ:Златна војска Друштвена мрежа Предатори Турнир Панишер Мамут Предатори Тинејџерски папарацо

07.50Училица,квиззадецу 08.25Ружаветрова 10.45Шорау3,филм 12.30Булворт,филм 14.30Пехдодаске,филм 16.25Нависокојнози 17.30Звездеекстра:Ашер 18.30РТЛДанас 19.05Бибинсвет 20.00Докнасџекпотнерастави, филм 22.10Филмзаупуцавање,филм 23.30Ловнаречногубицу,драма 02.40Астрошоу 03.40РТЛДанас 04.15Карикакојанедостаје,филм

Џекнијеустањудасевежезаједнудевојку,аонему редовно пребацују да због тога није пожељан партнер. Запосленјекодсвогоцакоји држи радњу намештаја, и углавномништанеради.Џоји је млада  и успешна жена која раскида са момком и креће пут Лас Вегаса, као и Џеккојидбијаотказ... Улоге:ЕштонКучер,Трит Вилијамс, Камерон Дијаз, ЏејсонСудеикис (РТЛ,20.00)

13.29

06.00 07.25 09.00 10.40 12.05 13.35

Филм:Љубавзаувек Ургентницентар Филм:Трупа Филм:Коначнапресуда Дображена Плавекрви Вокер,тексашкиренџер Хаваји5-0 Филм:Родитељиидеца Хаваји5-0 Хаваји5-0 Ерика ДомаћицеизокругаОранџ

Докнасџекпот нерастави

08.02 08.25 08.56 09.21 10.17

ВирџинијаМадсен

06.30 08.20 13.20 15.10 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.20 00.20 02.20 03.15

07.00 11.00 13.00 17.15 19.30 22.15

Девојчицаизбудућности МалаТВ Тролови Ниданине ДедаМраз3:Одбегли дедица,филм Филмскаматинеја:Анаполис, филм Прослава70.годишњице ТамбурашкогоркестраХРТ-а КСаутомагазин Великиснежниизазов,филм 4зида РукометнаЛигапрвака(Ж): Подравка-Ларвик,пренос Музика,музика...рок Кошарка,АБАлига:Цедевита -Загреб,пренос ЏонАдамс АндрасШифуТеатру Олимпико Фринге-Нарубу Ноћнимузичкипрограм

Фаџ Малиневаљалци Сиквест Маливојници Невероватнеприче Рупабездна

04.00Зерофилија 05.50СокоиСнешкоБелић 08.00Заборављенизлочин 10.00Очианђела 12.00Блаженство 14.10КакосамупознаоСару 16.00УлицеМалибуа 18.00Тојемојживот 20.00Пакленихотел 22.00Зерофилија 00.00Китовреп4. 00.30Мистерија 02.00Чаура

КамеронДијаз

08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 16.55 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Мегаградитељи Новисвет Људскихрукудело Пресекмашине Какавалат! Лудзаиндустријом Грађевинскеинтервенције Мегаградитељи Деконструкција Какосеправи? Томогуија Људскихрукудело Какавалат! Краљевиаукција Моћнибродови Петабрзина Усрцумашине X-машине ЛетизнадАљаске Краљевиаукција

08.30 10.30 11.30 12.30 14.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00

Тенис Брзина Брзина Тенис Тенис Билијар Билијар Билијар Борилачки спорт Борилачки спорт Борилачки спорт Тенис

Отац на породиљском одсуству

Д

руштво САД несумњиво познаје ратника као Какве представе о мушкости имају мушкарци, одадруштвено прихваћену и угледну мушку пол- кле оне потичу и како се практично понашају? Позино специфичну улогу, али у истој социјалној ција оца, за разлику од раног новог века, и даље чефункцији и ратницу. Америчка војска је у суштини сто остаје „празно место“. Под „позицијом оца“ не хомофобична, али хомосексуалци ипак имају своје мисли се обавезно на биолошког оца, већ на стабилместо у друштву САД, које им омогућава више алтер- ну мушку особу на коју се може ослонити, која заинативних мушкости него што то чине друга. ста стоји на располагању и није „одсутна“ и поуздаСуочавање европских друштава с новијом истори- но репрезентује најмање један облик мушкости, који јом њихових војски крајње је противречно. Све војске синови (и ћерке), партнерке и остали чланови поросу у различитој мери у колонијама или на тлу Европе дице могу прихватити, одбацити или модификовати. чиниле ратне злочине; сва друштва имају потешкоћа Студије појединачних случајева, у којима се трага за с анализом и обрадом ратних злочина. За то постоји више разлога, између осталих и тај што обелодањивање злочина, њихова обрада и осуда, наравно, аутоматски мора водити ка деконструкцији дуго важећег хегемоног концепта мушкости. Да је управо то било посреди, потврђују интервјуи с некадашњим војницима из Другог светског рата или члановима војничких клубова (који су често припадници послератних генерација), који су последњих година документовани током контроверзи око изложбе „Истребљивачки рат / Злочини Вермахта од 1941. до 1944” или обраде судбина дезертера и њиховог рехабилитовања. Само мали број ветерана и „другова“ прихвата критичну анализу и АрмијаСАДлакшеприхватажененегохомосексуалце обраду ових проблема и пружа аргументе на основи шаблона мишљења, који су ти- одговором на питање које личности млађим мушкарполошки обавезани хегемоном моделу мушкости. цима представљају „узоре“ мушкости, показују да У Пољској индикатори против тезе о демилитариза- очеви у томе не морају аутоматски да имају средицији мушкости могли би се препознати на основу шњу улогу. Веома мали број мушкараца и даље кориоколности да се влада 2003. ангажовала у рату у Ира- сти програме породиљског одсуства за очеве, иако ку и по завршетку борби за једну окупациону зону у су, нпр. очинско одсуство, које је уведено у ФранцуИраку понудила контингент војника који се чини пре- ској, мушкарци масовно прихватали: на снагу је 1. јадимензионираним за могућнонуара 2002. ступио закон који сти ове земље. Разлога за то очевима новорођенчади пруПољскавладасе2003.више било је много; осим спољнопожа законско право на одсулитичких и унутрашњеполи- негоактивноангажовалауратуу ство с рада. Иако они с витичких разлога, наведен је и шим приходима не примају Иракуипозавршеткуборбиза покушај да се пољској војсци накнаду за породиљско одсуједнуокупационузону да стабилизирајући идентитет, ство, у првим месецима је покоји, пак, не мора одмах води- понудилаконтингентвојникакоји ловина нових очева искорити ка поновном успостављању стило то право. Но, упркос сечинипредимензионираним милитарног идеала мушкости. свим понудама, које стоје на замогућностиземље Хегемони модел мушкости располагању у многим европпочивао је на неједнакоправским земљама, мушкарци и ности полова и њиховој укотвљености у норме дру- даље врло ретко остају код куће да би се бринули о штв��. После Другог светског рата у националним деци. И даље у више од 95 одсто случајева то остаје уставима, као и међународним декларацијама (УН, задатак жена. Савет Европе, ОЕБС), норме су измењене по принциПошто више не постоји општи модел мушкости, пу једнакоправности. Размера промена правних нор- мушкарцима је отежан процес трагања за идентитеми ипак је варирала на основу националних надле- том. Док су у женским покретима, пре свега после жности. Друштвене промене нових норми нису завр- 1968, формулисане позитивно различите могућности шене, а уз то долазе и многе друге реформе и нове ме- женскости а „феминизам“, упркос у међувремену поре као што је увођење система квоте за жене. У соци- већаној постфеминистичкој критици, јасно је профиокултуралном смислу је идентификација социјалних лисао понуду оријентације, понуде оријентације за и културних улога са само једним или другим полом мушкарце су, додуше, многобројне али магловите. теоријски и практично доведена у питање. Овај про- Оне су најпре припремљене у хомосексуалном покрецес може бити фокусиран у личности Симон де Бово- ту. По Елизабети Бадентер, од шездесетих година, ар и њеним списима као што је „Други пол„. Социо- приликом потраге за новим могућностима идентификултурални процеси и дужност да се норме равно- ковања за мушкарце, обележја женског идентитета су правности, које прописују међународно и национал- се код мушкарца једнострано привилеговала и уздино право, такође спроведу у дело, довеле су током гла до модела мушкости. Из тога је проистекао тип тачно 45 година после завршетка Другог светског ра- „меканог мушкарца“, у којем су практично порицана та до мерљивих промена у односима међу половима. обележја мушког идентитета. У психолошкој интерИако је ово релативно дуг период и промене се одви- претацији ово нема мање важне последице од „поријају споро, многи мушкарци ове промене осећају као цања“ женских идентитетских обележја код мушкапосебну угроженост и кризу мушкости. раца од доба просвећености.

KwiguVolfganga[malea„ISTORIJAMU[KOSTIUEVROPI1450–2000” odizdava~ke ku}e„Klio”(GospodarJovanova44,Beograd),mo`etenaru~itiprekotelefona011/2626-858 i3035-696,ilimejlaoffice@clio.rs

Prvibroj SlobodneVojvodine"{tampanjekaoorganPokrajinskognarodnooslobodila~kogodborazaVojvodinu " 15.novembra1942.uilegalnoj{tamparijiuNovomSadu. Od1.januara1953. SlobodnaVojvodina"izlazipodimenom Dnevnik". " " Prviurednik-narodniherojSVETOZARMARKOVI]TOZApogubqenodokupatora9.februara1943. Izdava~„DnevnikVojvodinapresd.o.o.”,21000NoviSad,Bulevaroslobo|ewa81.Telefaksredakcije021/423-761. Elektronskapo{taredakcija@dnevnik.rs, Internet:www.dnevnik.rs. GlavniiodgovorniurednikAleksandar\ivuqskij (480-6813).GeneralnidirektorDu{anVlaovi} (480-6802). ZamenikgeneralnogdirektoraSmiqaMaksimovi}(480-6816). Ure|ujeredakcijskikolegijum: NadaVujovi} (zamenikglavnogiodgovornogurednika,unutra{wapolitika480-6858), MiroslavStaji}(pomo}nikglavnogiodgovornogurednika,nedeqnibroj480-6888),DejanUro{evi}(ekonomija480-6859), PetarDe|anski (desk,no}niurednik480-6819),Vlada@ivkovi}(novosadskahronika,421-674,faks6621-831), NinaPopov-Briza (kultura480-6881),SvetlanaMarkovi} (vojvo|anskahronika480-6837), PetarTomi} (svet480-6882),\or|ePisarev (dru{tvo480-6815),Mi{koLazovi}(reporta`eifeqton480-6857), BranislavPuno{evac(sport480-6830), JovanRadosavqevi} (Internetslu`ba480-6883), IvanaVujanov(revijalnaizdawa480-6820),FilipBaki} (foto480-6884), BrankoVu~ini} (tehni~kapriprema480-6897,525-862), NedeqkaKlincov(tehni~kiurednici480-6820), ZlatkoAmbri{ak (Slu`baprodaje480-6850), SvetozarKaranovi} (Oglasnisektor480-68-68),FilipGligorovi}(Sektorinformatike480-6808), Malioglasi021/480-68-40.BesplatnimalioglasizaOglasnenovine021/472-60-60. Rukopisiifotografijesenevra}aju. Cenaprimerka30dinara,subotominedeqom35dinara. Mese~napretplatazana{uzemqu940,zatrimeseca2.820,za{estmeseci5.640dinara(+ptttro{kovi). [tampa„Forum”NoviSad @irora~uni:AIKbanka105-31196-46;Rajfajzenbanka265201031000329276

Dnevnik"jeodlikovanOrdenombratstvaijedinstvasazlatnimvencem " iOrdenomradasazlatnimvencem


monitor

subota29.oktobar2011.

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Пошто се Јупитер, судац, враћа крозвашзнак,преузиматеиницијативу да завршите све оно што сте некада започели, а нисте завршили.Некасвебудеповажећимприписимаизакону,названичанначин.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

29. oktobar 2011.

Радитеоноштоволитеиливолитеоношторадите,свеједно.Важно једаваштрудимасмисаоидавас некуд води, ка реализацији циља, једног по једног. Данас је успешан данзавасутомсмислу.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

Овогвикендабисте семоглибавити разноразним свак одневним пословима.Свеоноштојепреостало из претходних дана сада може доћиуобзириразматрање.Љубавниоднострајеитраје.

Месецјеупловиоузнактоплоги жовијалногСтрелца,штојепутоказ занекеновеправце.Можетесеодважити на путовање, с друштвом. Љубавни однос је веома наглашен уовомпериоду.

Комуникативнистеивредни,све иданећете.Усвомдомуиматеживужурку,посетеидогађајекојизаслужујупажњу. Можетеидапослујетекодкуће.Некакосетунајкомотнијеосећате.

Субота је први дан пријатног викендакојијепредвама.Немојтеод муве да правите слона, поготово у љубавномодносу. Будитепажљиви усаобраћајуикомуникацијисближњима.Безсвађа!

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Срећан вама рођендан! Прославићетегатихо,интимноинаправи начин, са смислом и тријумфом, у друштвувољенихбића.Овогвикендаилизакојидан,свеједно,уживајтеусвомдобромпериоду.

Променљивог сте расположења, склонитуђимутицајима,друштвени и смислени. Препустићете драгој особи да вам организује дан, проводиодмор.Удруштвупородицеи своједецестезадовољни.

Допустите друштву, пријатељима ионимакојинемогубезвасдазаузму више простора у вашем викенду. Не будите сасвим сами ни усамљени, али останите спокојни. Медитирајтепредспавање.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Посаобивасмогаотоликоокупирати илиоптеретити дабисте иданас радили, без престанка. Срећа па ту постоје и блиске особе које вамтонећеомогућити.Ипак,предстојивамзадовољствоураду.

Имате повољан уплив Месеца и можетесебиизабратискиминакоји начин ћете провести дане. Ваш изборћебитионајправи,безобзиранатоштакошта.Свекошта,паи задовољство.Самоопуштено!

Правојевремедадужеспаватеи комотнијесебудите.Оникојисуодлучили да ће вас окупирати, неће одустати, а могу и да сачекају. Помирите непомирљиво, будите физичкиактивни,алиипасивни,узТВ.

TRI^-TRA^

Пријатељи илиљубавници V REMENSKA

PROGNOZA

Хладно

Vojvodina Novi Sad

16

Subotica

15

Sombor

16

Kikinda

15

Vrbas

15

B. Palanka

15

Zreњanin

16

S. Mitrovica 16 Ruma

16

Panчevo

16

Vrшac

14

Srbija Beograd

16

Kragujevac

16

K. Mitrovica 15 Niш

16

Изгледа да позната глумица Сандра Булок развододневерногсупругаЏесијаЏејмса јошувеклечи нараменупријатеља КијануРивса закога многисумњајудајењенновимомак. Сандра и Кијану су пријатељи скоро 20година. Управозбогтечињеницемедијисевећпочелиданагађају дајепријатељствопрераслоунештовеће.Сандра и Кијану недавно су заједно вечерали у малом ресторану на Беверли Хилсу до касноуноћ.Изњеганисуизашлизаједно,већодвојено,асвекакобизнатижељнефотографеокупљенеиспредрестораназакинулизањиховузаједничкуфотографију.ЗаСандрусенагађалодајеувезисРајаномРејнолдсом,азаКијануа да тајиљубавс ШарлизТерон.Ипак,чини се да су се након љубавних разочарања двојеблискихпријатељапосветилиједно другом.

јутро , Сунчан дан

Evropa Madrid

НОВИ САД: Ујутру хладније, током дана претежно сунчано и Rim пријатнотопловреме.Дуваћеслабјугоисточнииисточниветар.Притисак изнад нормале. Минимална температура 2, а максимална 16 London степениЦелзијуса. Cirih ВОЈВОДИНА: Безветра.Јутроћебитихладно,понегдесамаглом.Токомданапретежносунчаноипријатновреме.Ветарслабдо Berlin умеренјугоисточнии источни.Притисакизнаднормале.ТемператуBeч раод1до16степени. СРБИЈА: Ујутрухладно,понегдесаслабиммразом.Понегдеће Varшava ибитимагле.Токомданапретежносунчаноипријатновреме.Ветар Kijev ћеослабитиидуваћеслабдоумеренјугоисточнииисточни.Притисак изнад нормале. Минимална температура -2, а максимална 18 Moskva степениназападуСрбије. Oslo Прогноза за Србију у наредним данима: У недељу и наредне седмицеостајесуво,сунчаноипријатнотопловремеузтемперату- St. Peterburg реизнадпросеказаоводобагодине.Јутраћебитихладнаузслаб Atina мразимаглупонегде.

БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА ЗА СРБИЈУ: Задржавасерелативноповољанутицајбиометеоролошкихприлика. Хроничнимболесницимасескрећепажњанахладнојутрокада имсесаветујеопрезиадекватноодевање,атокомданадаредовноспроводесвојутерапију.

21 23 18 15 14 13 11

VIC DANA МујоиФатаидуулицомдржећи сезаруке.Фатамукаже: -Забављамосевећтридесет година.Мислимдајекрајње времедапочнемо даразмишљамообраку. -Фато,бона,пакоћенас оваквестаре?

8 6 6 10 19

Pariz

19

Minhen

15

Budimpeшta

14

Stokholm

10

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

54 (-13)

Slankamen

188 (-6)

Jaшa Tomiћ

Apatin

120 (-12)

Zemun

245 (-4)

Bogojevo

115 (-12)

Panчevo

270 (-4)

Smederevo

450 (-2)

Baч. Palanka 143 (-11) Novi Sad

134 (-14)

Tendencija opadawa i stagnacije

TISA N. Kneжevac

159 (0)

S. Mitrovica

103 (9)

Tendencija stagnacije

Senta

225 (1)

Beograd

198 (-5)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

296 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

178 (-5)

NERA

Hetin

66 (-2)

SAVA

2 (2)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusiћ

38 (-2)

Reшeњe iz proшlog broja


Dnevnik 29.oktobar 2011.