Page 1

m y

NOVI SAD *

SREDA 27. JANUAR 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22613 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

DINAR NASTAVIO DA PADA I STIGAO DO ISTORIJSKOG MINIMUMA

Evro u banci ve} prodaju za stotku str. 4

POSKUPQEWE ELEKTRIKE STI@E NA PROLE]E

Struji di`u cenu, a EPS deli dobit?

NASLOVI

U ZNAK SE]AWA NA SRPSKOG PROSVETITEQA

Politika 2 Po~etak ratifikacije SSP-a uslov za slede}i korak 3 Zabrawena obuka kadrovima iz Vojvodine!? 3 Vojvo|anski funkcioneri nisu mnogo bogati

str. 4

Ekonomija

Poqoprivreda

str. 8 i 14

Foto: R. Hayi}

[kole slave Svetog Savu

5 Bahatim gazdama izmi~e se stolica 5 Gladan narod ima pravo da {trajkuje

Novi Sad

DA LI JE RHMZ OTPISAO PROTIVGRADNU ODBRANU

NOVOSADSKA TOPLANA BI NOVU CENU

Grejawe skupqe U oluji vi{ak radnika i mawak raketa 10 posto od 1. februara? str. 7

CRNI PODVIG NOVOSA\ANINA U SAOBRA]AJU

U jednom danu nakupio svih 18 kaznenih poena

str. 12

Hladno sa snegom

6 Za nove ma{ine 450 miliona od dr`ave

Oranice i usevi nikada nisu bili ugo`eniji, a oni koji se godinama bore s gradonosnim oblacima i dobro znaju kako stvari stoje, upozoravaju na to da ve} od polovine maja ne}e mo}i da obavqaju svoj posao. Sezona protivgradne za{tite, kao i uvek, po~iwe 15. aprila, traje do 15. oktobra, a upu}eni ka`u da }e wive biti brawene samo prvog meseca, i to pod uslovom da vremenske prilike budu uobi~ajene. Posle toga – {ta im bog da. Gde god grad udari u Vojvodini, napravi jad. U ostalim delovima zemqe druga~ija je konfiguracija zemqi{ta, mawe su {tete, ravnica je uvek najugro`enija – navode na{i sagovornici. U Vojvodini, pomenimo, postoje tri centra: Samo{, Baj{a i Fru{ka gora. Na Fru{koj gori postoji savremena oprema, me|utim, taj sistem radi samo s deset odsto snage jer mu nedostaje va`an deo.

str. 6

8 Patentirao Mendeqejev sistem na Brajevom pismu

Vojvodina 11 Dr`ava nudi pare, a @iti{te ih ne koristi

Crna 13 Novosadski direktor osumwi~en za utaju 34,5 miliona

Dru{tvo 14 U Vr{ac po mati~ne }elije

Kultura 20 Vojvo|anski izdava~i tu`ili dr`avu

str. 15 – 19

SPORT

Najvi{a temperatura -4 °S

„ NADAL IZGUBIO, NOLE DRUGI NA ATP LISTI

NA TISI IZME\U ADE I PADEJA

„ VOJVODINA I @EQEZNI^AR DANAS PRED VRBA[ANIMA

„ „DNEVNIKOV” [AH SREDOM

Gotov most ~eka puteve

str. 4


POLITIKA

sreda27.januar2010.

c m y

2

DNEVNIK

AUSTRIJSKI [EF DIPLOMATIJE MIHAEL [PINDELEGER ZA „DNEVNIK“ O APLIKACIJI SRBIJE ZA ^LANSTVO U EU

KOSOVO

„Obuzdajte Pri{tinu” Kosovska policija privela je ju~e u selu Drsnik, u op{tini Klina, funkcionere Ministarstva za KiM Branislava Risti}a i Borislava Taji}a, direktora Centra za socijalni rad u Kosovskoj Mitrovici Miladina \urovi}a, predsednika op{tine Klina Svetislava Dabi`qevi}a, kao i predstavnika povratnika Bo`u Markovi}a. Policija je prekinula sastanak koji su predstavnici Ministarstva i lokalne samouprave imali s povratnicima o re{avawu socijalnih pitawa, egzistencije i opstanka. Nakon vi{esatnog „informativnog razgovora” oni su pu{teni, a povodom ovog incidenta oglasio se ministar za KiM Goran Bogdanovi}, ocewuju}i da me|unarodna zajednica mora da “obuzda Pri{tinu”.

Neutralni Na~elnik General{taba VS general-potpukovnik Miloje Mileti} izrazio je na sastanku Vojnog komiteta evroatlantskog partnerstva u Briselu o~ekivawe da }e Kfor na Kosovu delovati na statusno neutralan na~in i u skladu s Rezolucijom 1244. General Mileti} je ukazao i na to da bi svako ishitreno i preuraweno smawivawe snaga Kfora moglo imati ozbiqne posledice na sprovo|ewe mandata me|unarodnih snaga na Kosovu.

Fejtov plan bez {anse Dr`avni sekretar Ministarstva za KiM Oliver Ivanovi} ocenio je da strategija Pitera Fejta za severno Kosovo nema nikakve {anse da bude ostvarena. Ivanovi} je rekao da je ona apsolutno neprimewiva bez saglasnosti srpske strane i da nema ni govora o tome da se poku{a uspostaviti kontrola vlade u Pri{tini na celoj teritoriji KiM. Naglasiv{i da “nema nikakve reintegracije, ni mirne ni nemirne na novom osnovu”, on je istakao da Srbija namerava da poma`e sve lokalne samouprave koje su zasnovane na rezultatima izbora 2008.

Po~etak ratifikacije SSP-a uslov za slede}i korak (Od na{eg dopisnika iz Brisela) U zajedni~kom pismu o pro{irewu Evropske unije na Zapadni Balkan, koje su austrijski {ef diplomatije Mihael [pindeleger i wegov gr~ki kolega Dimitros Drucas uputili visokoj predstavnici EU Ketrin E{ton i drugim ministrima spoqnih poslova dr`ava ~lanica, davawe statusa kandidata Srbiji u 2010. godini nije eksplicitno navedeno. U pismu je citirana samo `eqa za {to br`om ratifikacijom SSP-a i „preduzimawe odgovaraju}ih koraka” prema srpskoj aplikaciji za ~lanstvo. U razgovoru za „Dnevnik“, austrijski ministar spoqnih poslova obja{wava za{to je u teku}oj godini realno o~ekivati tek po~etak procedure za davawe statusa kandidata, ali ne i promociju Srbije u zemqu kandidata za ~lanstvo u EU. – Prvi ciq je da u Savetu ministara EU stignemo do odluke o ra-

tifikaciji SSP-a sa Srbijom. To je pitawe na koje smo sada koncentrisani jer nam je ta odluka neophodna da bismo napravili slede}i

korak sa Srbijom u evropskim integracijama koji se ti~e wene aplikacije za ~lanstvo u EU. Austrija se bezrezervno zala`e za odluku o po~etku ratifikacije SSP-a, ali ni ja ni bilo ko drugi ne mo`e dati precizan datum kada }e se to dogoditi. No, mi radimo na tome da to bude {to je pre mogu}e – ka`e [pindeleger. Austrijski {ef diplomatije je potvrdio da je prakti~no neizvodqivo posti}i konsenzus o prolasku srpske aplikacije od Saveta ministara do Evropske komisije na izradu mi{qewa o spremnosti Srbije za

GLAVNI HA[KI TU@ILAC SER@ BRAMERC U EVROPSKOM PARLAMENTU

Vlast mora objasniti narodu kakav je Ratko Mladi}

Ako Beograd odr`i postoje}i nivo ang`ovawa operativnih snaga koje obavqaju potragu za Ratkom Mladi}em, slede}i izve{taj Savetu bezbednosti o saradwi Srbije sa Ha{kim tribunalom bi}e pozitivan – poruka je glavnog tu`ioca Ha{kog tribunala Ser`a Bramerca, izre~ena tokom razgovora s poslanicima Evropskog parlamenta u Briselu. To prakti~no zna~i da bi u junu, ako do tada Mladi} ne bude uhap{en, bio ispuwen uslov koji je Holandija postavila u decembru da je za odobrewe po~etka ratifikacije SSP-a potreban jo{ jedan pozitivan Bramercov izve{taj. – Dnevna saradwa sa Srbijom koja se odnosi na dostavqawe dokumenata, pristup arhivima, za{tita svedoka kao i svakodnevna komunikacija su zadovoqavaju}i. Izve{taji koje svakodnevno dobijam o akcijama koje nadle`ne slu`be u Srbiji sprovode na pronala`ewu dvojice begunaca uveravaju me da one rade predano. Ali, to ne zna~i da je posao zavr{en. To ne}e biti slu~aj sve dok dvojica begunaca ne budu uhap{eni. Istovremeno, moramo da budemo po{teni i kredibilni u ocewivawu saradwe Srbije. Moja pozitivna ocena u decembru je bila priznawe i stimulans Beogradu da nastavi putem kojim je krenuo – rekao je Bramerc.

Ha{ki tu`ilac je dodao da nema nekih novih elemenata u odnosu na izve{taj koji je predstavio u decembru, ali je naglasio da je neophodno da politika uslovqavawa EU bude nastavqena. – Politika uslovqavawa daqih evropskih integracija punom saradwom s Ha{kim tribunalom dala je veoma dobre rezultate i ona bi trebalo da bude nastavqena – rekao je Bramerc, pozvav{i istovremeno EU da uti~e na zemqe Zapadnog Balkana da promene svoja zakonodavstva koja ne dozvoqavaju ekstradiciju osoba optu`enih za ratne zlo~ine. Na kraju je Bramerc izrazio zabrinutost zbog rezultata istra`ivawa koja su pokazala da vi{e od polovine qudi u Srbiji ne smatra da Ratko Mladi} treba da bude uhap{en. – Pitawe usvajwe deklaracije o Srebrenici je unutra{we pitawe Srbije, ali {to se ti~e pomirewa, gde tako|e Ha{ki tribunal ima svoju ulogu, smatram da politi~ke vo|e moraju da poka`u sna`nije liderske karakteristike. U Srbiji se veliki broj qudi protivi Mladi}evom hap{ewu, i to pokazuje da postoji ozbiqan problem u javnoj komunikaciji. Ako ne postoji sposobnost i spremnost da se narod uveri u to kakav je bio Mladi}, onda nema mnogo {ansi za pomirewe – zakqu~io je Bramerc. @. P.

U BRISELU ODR@ANA SESIJA MINISTARSKOG POLITI^KOG DIJALOGA SRBIJE I EVROPSKE UNIJE

Jeremi}: Lopta je u dvori{tu EU

{to je do we” kada je re~ o po~etza sever Kosova Me|unarodne ciGodina 2010. bi}e veoma va`na ku procesa ratifikacije SSP-a i vilne kancelarije koju predvodi za evropsku budu}nost Srbije i prosle|ivawu aplikacije Srbije Piter Fejt, a koja za zvani~ni BeZapadnog Balkana u celini, sloEvropskoj komisiji. ograd “ne postoji” jer nije u skla`ili su se ju~e u Briselu nakon – Sada je lopta u dvori{tu EU i du s me|unarodnim pravom. sednice ministarskog politi~kog na{i evropski prijateqi treba – Mi mo`emo razgovarati s dijaloga sa Srbijom {ef {panske da odlu~e kada }e se to dogoditi. S Euleksom i s bilo kim drugim ko diplomatije Migel Anhel Morana{e strane, mi }emo nastaviti da ima legalni mandat na Kosovu u tinos, ~ija zemqa predsedava ~inimo sve da bi svi oni uslovi skladu s Rezolucijom SB UN 1244 Evropskom unijom, odlaze}i komekoji su se stekli u decembru, osta– rekao je Jeremi}, i upozorio na sar za pro{irewe Oli Ren i {ef li na snazi – dodao je Jeremi}. to da se vi{e ne smeju preduzimasrpske diplomatije Vuk Jeremi}. Srpski ministar je preneo da je ti jednostrani potezi, kojih je, Podse}aju}i na to da je Evropu okviru politi~kog dijaloga primetio je, „do sada bilo i preska komisija pozdravila podno{evi{e”, te da se “mora we kandidature Srbije sara|ivati”. za ~lanstvo u EU, Ren [ef {panske dije naglasio da je izvrEvropska unija ne stoji iza planova plomatije Migel An{no telo Unije spremMe|unarodne civilne kancelarije koju hel Moratinos najano da zapo~ne priprepredvodi Piter Fejt za sever Kosova vio je da }e se Evropmawe zvani~nog miska unija anga`ovati {qewa o tome ~im to EU–Srbija bilo re~i i o regiokako bi se za sever Kosova na{lo od we bude zatra`io Savet EU. nalnoj saradwi “koja je jedan od iz“prakti~no re{ewe koje }e biti [ef srpske diplomatije je rekao uzetno va`nih kriterijuma za od koristi svima”. da je Srbija u pro{loj godini u u~lawewe u EU”. – Radimo na pragmati~an i konsvojim evropskim integracijama – Srbija je do sada bila konstruktivan na~in. Bi}e kontakata postigla rezultate koje }e biti struktivan partner u regionu... i u periodu koji je pred nama i na}i te{ko nadma{iti u godini pred to }emo nastaviti da ~inimo i po}emo prakti~no re{ewe koje }e nama, ali da je “odlu~na da uspeh red svih prepreka koje se u tom biti od koristi svima – rekao je iz 2009. prenese i u 2010.” smislu pred nama nalaze – naveo je {panski ministar. Jeremi} je novinarima izjavio Jeremi}, istakav{i da Srbija “ne Na pitawe ho}e li [panija poda ne o~ekuje da }e zahtev Srbije kreira probleme ve} poku{ava da dr`ati evropske integracije Koza ~lanstvo u EU biti prosle|en ih re{i”. sova, s obzirom na to da ne priznaEvropskoj komisiji pre narednog [ef srpske diplomatije Jereje jednostrano progla{enu nezaviizve{taja glavnog tu`ioca Hami} je ocenio da je sa zvani~nicisnost, Moratinos je rekao da odlu{kog tribunala o saradwi Srbije ma EU imao “konstruktivan dijaka o tom pitawu nije doneta u s tim sudom. log o Kosovu”, i dodao da im je preokviru EU. On je potvrdio i da }e – Ja ne bih imao preterana o~eneo da Srbija “nije u potpunosti Kosovo na predstoje}oj konferenkivawa u tom smislu osim ako ne zadovoqna radom Euleksa”, ali se ciji o Zapadnom Balkanu, najado|e do nekog preokreta u potrazi nada da }e se ta saradwa u budu}novqenoj za maj u Sarajevu, biti zaza ha{kim beguncima na terenu – sti poboq{ati. On je rekao i da je stupqeno “na isti na~in kao {to rekao je Jeremi}. od svojih sagovornika dobio poje to i do sada bio slu~aj kada je u [ef srpske diplomatije ocetvrdu da EU ne stoji iza planova pitawu Evropska unija”. nio je da je “Srbija u~inila ono

~lanstvo u EU pre nego {to pitaon preferira da kao vremenski we saradwe s Ha{kim tribunalom okvir koristi odrednicu „tokom ne bude re{eno po meri svih ~ladruge decenije 21. veka“. nica EU, a pre svega Holandije. – Me|utim, EU ne sme sebi da – Imamo neke dr`ave EU, kao dozvoli da joj drugi me|unarodni {to je Holandija, koje insistiraju doga|aji odvuku pa`wu od Zapadna odre|enom redosledu poteza venog Balkana. Moramo da ostanemo zanih za pribli`avawe Srbije fokusirani na region i motivisaEU. Te zemqe su jo{ uvek sumwini da zavr{imo proces evropskih ~ave prema stepenu saradwe Srbiintegracija – ka`e [pindeleger. je s Ha{kim tribunalom i potrebKao glavni ciq zajedni~kog pini su im jo{ ~vr{}i dokazi te sasma s Grkom Drucasom, [pindeleradwe. I uveren sam u to da }emo u ger je istakao kreirawe povoqne slede}ih nekoliko meseci biti u atmosfere unutar Evropske unije poziciji da ih ubedimo da Srbija za napredak dr`ava Zapadnog Baldobro radi svoj doma}i zadatak, kana ka ~lanstvu u EU. Pogotovo, odnosno da u potnavodi, imaju}i u punosti sara|uje s vidu ne ba{ blagoHa{kim tribuna- Ne volim da vezujemo naklone stavove lom. To je i put za pojedinih ~lanica proces evropskih r a t i f i k a c i j u integracija Srbije i EU prema tom proSSP-a a zatim i cesu. Upravo zbog nezavisnost Kosova tih dr`ava, naveslede}e korake Srbije u procesu deni ciqevi u evropskih inte2010. godini su gracija – ocenio je [pindeleger. prili~no realni. [tavi{e, za nePut do kandidature za ~lanstvo kog ko ne poznaje trenutni odnos u EU jo{ uvek zvani~no ne vodi snaga i raspolo`ewe u EU prema preko odnosa Srbije prema Kosopro{irewu na Zapadni Balkan, vu i da bi se izbegla ta prepreka, mogu zvu~ati i kao – preskromni. austrijski {ef diplomatije sma– Glavni ciq je da sve zemqe na tra da bi trebalo da se radi sa svakraju 2010. godine budu bli`e EU kom ~lanicom Unije posebno. nego sada. Drugo dostignu}e bi bi– Li~no ne volim da vezujemo lo da stvorimo najboqi mogu}i proces evropskih integracija Srokvir, unutar Unije, koji bi pomobije i nezavisnost Kosova, ali je gao dr`avama regiona da realizuistina da se ta dva pitawa dodiruju svoje evropske reformske agenju u nekim ta~kama. Zato mislim de – precizirao je [pindeleger. da bi trebalo da ocewujemo od zePo wegovim re~ima, slede}i mqe do zemqe u EU kada je u pitakorak u realizaciji zajedni~ke wu odnos prema Kosovu i kako gleinicijative predvi|a pojedina~daju na odnose Srbije i Kosova. no analizirawe evropsko-reTrebalo bi raditi sa svakom zeformskih agendi svake zemqe Zamqom u EU pojedina~no, da bi se padnog Balkana. ta dva pocesa dr`ala {to odvoje– To je neophodno da bismo monije. U svakom slu~aju, ako Srbija gli preciznije odrediti kako i radi na relizaciji evropske rekojom brzinom svaka dr`ava regiformske agende i ima u tome uspeona mo`e posti}i napredak. Nema ha, verujem da }e imati dosta podri ne}e biti generalne agende za {ke unutar EU za svoje evropske sve dr`ave Zapadnog Balkana. Jeintegracije – stav je [pindelegedini zajedni~ki element je potrera. be da se unutar EU kreira i odrGovore}i o 2014. godini kao `ava dobra atmosfera za pribliciqnoj godini za ulazak zapadno`avawe svih dr`ava regiona ~lanbalkanskih dr`ava, ukqu~uju}i i stvu u Uniji, a od svake dr`ave ZaSrbiju, u EU, austrijski {ef dipadnog Balkana, na kraju, zavisi plomatije isti~e da je re~ vi{e o kojim tempom }e se pribli`avati simbolici i sredstvu da se region EU – ponovio je [pindeleger. pribli`i Uniji, napomiwu}i da @eqko Panteli}

[ANDOR EGERE[I ZA „DNEVNIK” NAJAVIO AKTIVNU ULOGU APV U KREIRAWU DUNAVSKE STRATEGIJE EU

Dunavski region pogura}e i Vojvodinu

Predsednik Skup{tine Vojvodine [andor Egere{i ocenio je da }e, nakon odluke Evropskog parlamenta, koji je ovih dana usvojio rezoluciju i obavezao Evropsku komisiju na to da do kraja 2010. godine izradi evropsku strategiju za dunavski region, biti ubrzan proces formirawa dunavske regije. Egere{i je za “Dnevnik” izjavio da su Vojvodina kao regija, kao i dr`ava Srbija, spremni da preuzmu aktivnu ulogu u kreirawu tog strate{kog dokumenta EU. – To zna~i da }e u slede}ih nekoliko meseci aktivnosti biti usmerene prvenstveno na izradu dunavske strategije, kako bi taj dokument do kraja godine bio usvojen u evropskim institucijama. A o~ekujem da }e u prvoj polovini slede}e godini krenuti i wena realizacija, te da }e biti formiran dunavski region po uzoru na Balti~ki – kazao nam je Egere{i. On rekao da bi formirawe dunavske regije bilo izuzetno zna~ajno za Srbiju i Vojvodinu i s aspekta evropskih integracija, ali i zbog toga da se na najboqi na~in iskoriste svi doma}i prirodni, privredni, turisti~ki, ekolo{ki i drugi resursi, ~ime bi se oja~ala i pozicija zemqe u evropskim institucijama. – Mislim da }e to biti od posebnog zna~aja i za Vojvodinu, koja mo`e biti jedan od nosilaca tih aktivnosti, naravno u sa-

Pokrajina je ve} pripremila vi{e od 120 projekata radwi s republi~kim organima – istakao je predsednik pokrajinskog parlamenta. Egere{i je naveo da se tim povodom pro{le nedeqe u Beogradu sastao s potpredsednikom Vlade Bo`idarom \eli}em, te da je tom prilikom dogovoren

zajedni~ki nastup pokrajinskih i republi~kih predstavnika na konferenciji u Ulmu, koja se odr`ava 1. i 2. februara. – To je jedna od sesija na kojima }e se konkretno razgovarati o izradi dunavske strategije. A vicepremijera \eli}a, koji je i nacionalni koordinator za izradu ove strategije, obavestio sam i o svim aktivnostima vezanim za regionalno povezivawe Vojvodine s drugim regijama – naveo nam je Egere{i. On je, ina~e, izuzetno zadovoqan pozicionirawem Vojvodine i Srbije u dosada{wim aktivnostima vezanim za izradu dunavske strategije, te ukazao na to da je jo{ u novembru na sednici Saveta dunavskih regija i gradova u Be~u dostavio 93 projekta iz Vojvodine, dodav{i da ih je u me|uvremenu definisano jo{ tridesetak. Po wegovim re~ima, broj projekata koji je u Vojvodini pripremqen pokazuje da je APV svesna zna~aja tih aktivnosti i da je spremna da se u taj proces aktivno ukqu~i. – O~ekujem da }emo biti vrlo aktivni i u izradi strategije i u organizovawu okruglih stolova koji }e se odr`avati do jula. Predvi|eno je da se odr`i pet takvih sesija, tako da svaka bude posve}ena odre|enoj oblasti, od privrede do kulture – najavio je Egere{i, navode}i da }e to biti prilika da Vojvodina afirmi{e svoje projekte i potencijale. B. D. S.


POLITIKA

DNEVNIK SKANDALOZNA ODLUKA STRU^NE SLU@BE VLADE SRBIJE

Zabrawena obuka kadrovima iz Vojvodine!? Slu`ba za upravqawe kadrovima Vlade Srbije najavila je odr`avawe programa obuke predava~a u oblasti IPA komponenti III i IV (regionalni razvoj i razvoj qudskih resursa) i pozvala potencijalne kandidate da se prijave do 26. januara. Me|utim, ista ta slu`ba odbila je prijavu kandidata iz vojvo|anske administracije, uz opasku da „po svom delokrugu nije nadle`na za obuku zaposlenih u Pokrajinskoj vladi”. Direktor Kancelarije za evropske poslove Vlade Vojvodine Predrag Novikov za „Dnevnik“ ka`e da se nada da je u pitawu nesporazum koji se da ispraviti. – Zabrana kadrovima iz Vojvodine da se obu~e za predava~e u oblasti IPA programa je mo`da tehni~ka oma{ka nekog slu`beni-

ka u Slu`bi za upravqawe kadrovima, jer ne mogu da verujem da neko u ovoj zemqi poku{ava da deli administraciju na one iz Beograda i nas ostale koji smo iz Novog Sada, Ni{a, U`ica... Kada neko ka`e da u Srbiji treba da se obu~i administracija, verujem da ne misli da samo qudi u Beogradu treba da podignu nivo svog znawa. Evropeizacija se mo`e ubrzati samo ako se svi administrativni nivoi obu~avaju podjednako – ka`e Novikov, i dodaje da }e Kancelarija za evropske poslove, i pored ovakve odluke, nastaviti da obu~ava kolege iz cele dr`ave; ve} slede}e nedeqe, ka`e na{ sagovornik, o~ekuje se dolazak u Novi Sad qudi iz Dimitrovgrada, Kraqeva i U`ica. Ina~e, odluka Vladine Slu`be za upravqawe kadrovima

sporna je i {to se, recimo, tre}a komponenta IPA direktno odnosi na finansirawe regionalnih projekata, pa po Slu`bi ispada da se tim poslom mo`e baviti samo republi~ka administracija – dakle, xaba nam Zakon o regionalnom razvoju. Obuka se, ina~e, realizuje u saradwi s projektom „Priprema projekata i tehni~ka podr{ka za ja~awe administrativnih kapaciteta Srbije“, koji sprovodi konzorcijum na ~elu s nema~kim GTZ-om, a realizuje se u okviru kabineta potpredsednika Vlade Srbije za evropske integracije. Program obuke }e po~eti u martu i traja}e do novembra 2010. godine. Rok za prijavu potencijalnih kandidata istekao je ju~e. P. Klai}

SUBOTI^KI SVM I DS JO[ BEZ DOGOVORA

Ista meta, partneri sve daqe Iako se nisu dogovorili, preksino}ni razgovori izme|u predstavnika Koalicije „Za evropsku Suboticu“ i Saveza vojvo|anskih Ma|ara ipak su doprineli donekle jasnijoj slici u wihovim me|usobnim odnosima. Za pola sata, koliko su razgovarali u Gradskoj ku}i, i jedni i drugi su ostali pri ranije zauzetim stavovima o broju ~lanova Gradskog ve}a, {to, bar za sada, predstavqa prepreku koju zajedni~ki ne mogu pre}i. Podsetimo, Koalicija „Za evropsku Suboticu“, potpomognuta odbornicima DSS-a, SPS-a i Buweva~ke stranke Vojvodine, pro{le sedmice na sednici Skup{tine grada donela je odluku o tome da broj ~lanova Gradskog ve}a smawi s deset na osam, pri ~emu su bez mesta u tom telu ostala dva predstavnika SVM-a. Predsednik Skup{tine grada i Gradske organizacije SVM-a Jene Maglai u izjavi za „Dnevnik“ ka`e da }e ova stranka povu}i svih pet svojih ~lanova Gradskog ve}a da ne bi bila prozivana za opstrukciju rada, te da je sada na gradona~elniku Sa{i Vu~ini}u da predlo`i kadrove za popunu upra`wenih mesta u Gradskom ve}u. Na{ sagovornik, me|utim, ne iskqu~uje i mogu}nost da neko od dosada{wih ~lanova Gradskog ve}a „bude vrbovan od Demokratske stranke“. – Uvereni smo u to da }e gradona~elnik predlo`iti da Laslo Karai i daqe bude ~lan Gradskog ve}a zadu`en za privredu, iako mi

tra`imo wegov opoziv. Pretpostavqam da }e on ostati, tako da je i to jedan od pokazateqa kadrovskog potencijala jedne i druge stranke – ka`e Maglai. Sa{a Vu~ini} bio je na ju~era{woj konferenciji za novinare ipak ne{to konkretniji. Stav Saveza vojvo|anskih Ma|ara u vezi s Gradskim ve}em on je okarakterisao kao nezainteresovanost SVM

SVM ne ide u opoziciju Na pitawe da li je ta~na informacija da je Savez vojvo|anskih Ma|ara ju~e odlu~io da se povu~e u opoziciju, Jene Maglai je za „Dnevnik“ rekao: „Ja nemam takvu informaciju. Za sada sigurno ne“. za to da ubudu}e u~estvuje u izvr{noj vlasti, a ve} za sutra najavio je i nastavak me|ustrana~kih razgovora „o {irim aspektima koalicije“, ~iji je inicijator Demokratska stranka. – Koalicioni odnosi u svakom gradu, pa tako i na{em, podrazumevaju malo {ire odnose od ~lanova Gradskog ve}a, odnosno podrazumevaju i upravqawe javnim preduze}ima, iako bih voleo kada bismo taj deo funkcionisawa grada u najve}oj mogu}oj meri ostavili izvan strana~kih uticaja ili odlu~ivawa – rekao je Vu~ini}.

On je ju~e kazao su predstavnici SVM-a potvrdili da ne}e opozvati svog predstavnika s funkcije predsednika Skup{tine grada niti }e pozvati direktore javnih preduze}a koji su izabrani na wihov predlog da to u~ine. Vu~ini} je ponovio ranije izre~eni stav da sam ne}e u javnim preduze}ima praviti „partijske ~istke“, ali i da }e svaki direktor koji poka`e „mawak rezultata“ – biti predlo`en za smenu. Kada je re~ o ~lanovima Gradskog ve}a iz redova SVM-a, Vu~ini} je rekao da prvo `eli da razgovara s dva dosada{wa ~lana koji su podneli ostavke (Eva Kun-Sabo i \ula Ladocki) da vidi `ele li da nastave anga`man u resorima za koje su bili zadu`eni, a {to se ti~e Lasla Karaija, gradona~elnik je istakao da on, svega mesec od imenovawa, tek treba da se doka`e na toj funkciji, te da ne vidi razloga da prihvati inicijativu SVM-a za wegovu smenu „samo zato {to unutar strana~ke discipline nije pokazao lojalnost“. Na molbu da prokomentari{e re~i republi~kog poslanika SVM-a Balinta Pastora da je u pripremi „suboti~ke strategije” demokrata u~estvovao i ministar Oliver Duli}, Vu~ini} je, ne bez ironije, ocenio kako je to „neverovatno otkri}e“ s obzirom na to da je Duli} ujedno i ~lan Gradskog odbora DS-a u Subotici i da, samim tim, u~estvuje u kreirawu gradske politike. Z. R.

sreda27.januar2010.

JO[ PET DANA ZA PODNO[EWE IMOVINSKE KARTE

Vojvo|anski funkcioneri nisu mnogo bogati Do nedeqe, 31. januara, svi funkcioneri u Srbiji moraju Agenciji za borbu protiv korupcije dostaviti imovinsku kartu ukoliko ne `ele da budu ka`weni. Gotovo svi ~lanovi Vlade Srbije, predsednica Narodne skup{tine i ve}i deo narodnih poslanika to su ve} u~inili, a o~ekuje se da }e upravo ovih dana uslediti prava “poplava” imovinskih obrazaca. Ve}ina vojvo|anskih funkcionera tvrdi da je ve} dostavila imovinsku kartu ili da }e to u~initi u zakonskom roku, ali je malo wih spremno da ih, pre no {to postanu dostupne javnosti, i obelodani. Ipak, deo je, isti~u}i da „nema {ta da krije i ~ega da se stidi”, stavio imovinsku kartu na uvid. Tako je pokrajinski sekretar za nauku i {ef poslani~ke grupe DS-a u Skup{tini Vojvodine profesor dr Dragoslav Petrovi} obelodanio da ima stan u Novom Sadu od 82 kvadrata, u suvlasni{tvu sa suprugom, ku}u

U karti i TV „Most”

blizu Novog Sada od 60 kvadrata (nasledstvo od dede) i ku}u tako|e u blizini Novog Sada od 100 kvadrata (nasledstvo od oca). Ima “ladu smaru” iz 1988. godine a supruga vozi “suzuki” iz 2003. godine. Prima poslani~ki dodatak u Skup{tini Vojvodine i redovno dobija profesorsku platu. Ima u{te|evinu u banci koja je “ne{to vi{e od 50.000 evra”. Predsednik Skup{tine Vojvodine [andor Egere{i ima stan u Novom Sadu od 51 kvadrata, a `ivi u porodi~noj ku}i u Ba~koj Topoli od 160 kvadrata.

Nastavi}emo da delujemo i ako nas ugase preregistraciju, re{io da zamrzne rad “do prilike kad se uspostave uslovi za slobodno i demokratsko politi~ko delovawe”. – Zakon mo`da mo`e da iz registra politi~kih stranaka izbri{e pojedine partije, ili da oglobi wihove prostorije... Me|utim, on ne mo`e zaustaviti

zna~i i prestanak wenog politi~kog delovawa, navode}i da }e SDPV nastaviti anga`man na politi~koj sceni Vojvodine kroz inicijativni pokrajinski odbor Nove socijaldemokratije, kroz delovawe nevladinih organizacija i kroz u~e{{}e na izborima s nezavisnim kan-

Preregistrovano 29 stranaka

poni{ti “regionalni identitet Vojvodine”. – Ovoj vlasti odgovara da se o Vojvodini }uti i zato su i doneli takav zakon. Uostalom, sam Ustav kojim se defini{e da su partije vlasnici mandata, zatim taj zakon o politi~kim partijama, pa i sam Statut Vojvodine, zapravo uspostavqaju jednu “meku diktaturu” u kojoj ne mo`e biti nikakvog glasa koji bi smetao korumpiranoj politi~koj eliti – istakao je sagovornik „Dnevnika”. On je kazao da je SDPV zato, umesto da sakupqa potpise za

Zakqu~no sa 23. januarom preregistrovano je 29 stranaka, a u proceduri je jo{ blizu ~etrdeset, saop{tio je ministar za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Markovi}. On je potvrdio i da ubudu}e stranke koje su se registrovale ne}e morati da prikupqaju potpise za predaju izbornih lista. “Besmisleno bi bilo nekoga ko se legitimisao na ovaj na~in za izborni proces ponovo terati da prikupi potpise i da se ponovo legitimi{e za svaki pojedina~ni izborni proces”, naveo je Markovi}. politi~ke procese koji sigurno slede, a to su promena Ustava i definisawe pune autonomije Vojvodine, te uspostavqawe su{tinske socijalne pravde i o~uvawe biolo{kog inegriteta gra|ana – istakao je lider SDPV-a. Ili} je napomenuo i da formalno zamrzavawe stranke ne

Vozi “pe`o” iz 2003. godine. Supruga ima sedam jutara zemqe u Bajmoku. Prima platu u Skup{tini Vojvodine i ima ne{to u{te|evine, ali, ka`e, „ni{ta zna~ajno”. Poslanik DSS-a u Skup{tini Vojvodine Borko Ili} ima stan od 23 kvadrata u Novom Sadu, nema automobil, nema u{te|evinu ali zato ima

Direktor “Srbijagasa” i poslanik u Skup{tini Srbije Du{an Bajatovi} ima porodi~nu ku}u u Ravnom Selu od oko 200 kvadrata, ku}u u Sremskoj Kamenici od oko 160 kvadrata, Televiziju “Most”, nekoliko hiqada hektara zemqe i ne{to lova~kog oru`ja. Vozi xip “folksvagen tuareg”. [ef poslani~ke grupe PUPS-a u Skup{tini Srbije Momo ^olakovi}, ina~e Novosa|anin, tvrdi da `ivi od davno zara|ene penzije i poslani~ke naknade. Ima stan u Novom Sadu od 64 kvadrata, plac na Fru{koj gori s vo}wacima i dve vinogradarske ku}ice. Vozi “zastavu 10” uzetu na lizing. Ima dve lova~ke pu{ke i revolver, u{te|evinu od 10.000 evra. Ku}ni buxet popuwava i supruga svojom penzijom. [ef poslanini~ke grupe SVM-a u Skup{tini Srbije Balint Pastor nema stan i `ivi kao podstanar. Vozi “fijat punto” iz 1999. godine. Prima poslani~ku platu i pau{al, ukupno 115.000 dinara mese~no i ima u{te|evinu od 7.000 evra. Preneo je upravqa~ka prava za malu konsultansku firmu u Subotici na drugu osobu.

PREDSEDNIK SOCIJALDEMOKRATSKE PARTIJE VOJVODINE MIROSLAV ILI]

Za vikend okon~ani proces preregistracije politi~kih stranaka u velikoj meri }e suziti strana~ki listing koji je nekad brojao i vi{e od {est stotina partija. Tako|e, u novom registru, po svemu sude}i, osta}e i svega nekoliko regionalnih stranaka, me|u kojima su do sad registrovane svega dve iz Vojvodine – Liga socijaldemokrata Vojvodine i Reformisti Vojvodine. Socijaldemokratska partija Vojvodine jedna je od niza regionalnih partija koja se ne}e na}i u novom partijskom imeniku. Umesto zahteva za preregistraciju, ta stranka Ministarstvu za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu dostavila je pro{le nedeqe odluku o zamrzavawu rada, izjavio je na{em listu predsednik SDPV-a Miroslav Ili}. – Mi }emo zamrznuti na{ rad, a oni ako ho}e – neka nas ugase. @elimo samo da vidimo kakvim }e aktom to uraditi – kazao je Ili}. On je pri tome uveren u to da je novi Zakon o politi~kim strankama zapravo usmeren da

3

didatima. On je pri tome podsetio na to da je SDPV potpisao memorandum o osnivawu Nove socijaldemokratije, navode}i da je u toku i priprema programa tog pokreta koji }e, kako je naveo, biti “pravi levi~arski”. B. D. S.

upla}eno `ivotno osigurawe. Tvrdi da su mu jedina primawa ona iz Skup{tine Vojvodine, i to samo poslani~ki dodatak, jer nije stalno zaposlen u pokrajinskom parlamentu. Potpredsednik Skup{tine Vojvodine Sini{a Lazi} ima stan od 92 kvadrata u Novom Sadu koji je jo{ uvek pod kreditom, vozi automobil “honda akord” star tri godine, nema u{te|evine. Prima platu u pokrajinskom parlamentu od oko 100.000 dinara mese~no. Potpredsednica Skup{tine Vojvodine Maja Sedlarevi} ima stan

od 35 kvadrata u Novom Sadu za koji otpla}uje stambeni kredit, tako|e `ivi od skup{tinske plate i nema ni automobil ni u{te|evinu. Pokrajinski sekretar za privredu i poslanik u Skup{tini Vojvodine I{tvan Pastor prijavio je polovinu vlasni{tva nad stanom u Subotici od 63 kvadrata, sala{ nadomak Subotice s malo zemqe, pet kowa i ne{to malo u{te|evine. Poslanik u Skup{tini Vojvodine i {ef vojvo|anskih demokrata Du{an Elezovi} ima stan u Novom Sadu od 90 kvadrata koji je kupio na kredit koji otpla}uje, automobil “fijat punto” iz 1997. koji je vlasni{tvo supruge. @ivi od poslani~ke plate u Skup{tini Vojvodine, a ku}ni buxet mese~no uve}ava i plata supruge koja je zaposlena u privatnoj firmi. U{te|evine nemaju. Potpredsednik Vlade Vojvodine Boris Barjaktarevi} ima stan u Novom Sadu od 71 kvadrata i za wega }e pla}ati kredit do 2036. godine, a ima i ku}u u Crnoj Gori od 82 kvadrata. Vozi “opela astra” iz 1998. godine, `ivi od plate u Vladi Vojvodine i ima u{te|evinu od oko 20.000 evra. Potpredsednik Skup{tine Vojvodine Igor Mirovi} ima stan u Novom Sadu od 110 kvadrata, plac od 890 kvadrata blizu Novog Sada i lokal od 54 kvadrata u Novom Sadu. Prodao je ku}u u Tivtu 2006. godine i otpla}uje kredite. Prima platu u Zavodu za izgradwu grada u Novom Sadu od 70.000 mese~no, a dobija i naknadu u vojvo|anskom parlamentu. Ima u{te|evinu od 89.000 evra. Q. Male{evi}

REKLI SU

Pavlovi}: Demokratija u Srbiji ipak konsolidovana Profesor Fakulteta politi~kih nauka Du{an Pavlovi} ocenio je da su danas, dve decenije od obnavqawa vi{estrana~ja, demokratske institucije u Srbiji ~vrste i da je demokratija konsolidovanija u odnosu na pre nekoliko godina. On je precizirao da je za konsolidaciju demokratije u Srbiji posebno va`no upravo da sve stranke prihvataju takva pravila igre, a da je opasnost za uru{avawe institucija otklowena reformisawem i povratkom na vlast u druga~ijem svetlu nekada{we “re`imske” Socijalisti~ke partije Srbije i rascepom Srpske radikalne stranke. „Posledwi test za demokratiju u Srbiji mogao bi da bude dolazak na vlast napredwaka, i ukoliko bi oni, u tom slu~aju, nastavili da vode zemqu u Evropsku uniju i sprovode ekonomske reforme, mo}i }e da se ka`e da je u Srbiji demokratija konsolidovana”, naveo je Pavlovi}.

Kesi}: Opasno je sedeti na dve stolice Analiti~ar agencije TSM Global iz Va{ingtona Obrad Kesi} ocenio je da su nerealne najave iz Beograda i Brisela da }e Srbija u}i u Evropsku uniju u narednih pet godina. S druge strane, Kesi} smatra da u Srbiji ne postoji ni ozbiqan antievropski blok, ve} da je u pitawu kreacija politi~kog marketinga da bi se zastra{ili glasa~i. Po wegovoj oceni, SAD ne strahuju previ{e da }e Srbija naglo da se pribli`i Rusiji koja, istovremeno, ne veruje u iskrenost srpskih odnosa sa Moskvom. „U su{tini, Beograd ovakvim pona{awem slabi odnose i sa Rusijom i sa Amerikom. ^ini mi se da neki qudi u Beogradu misle da su pametniji i sposobniji od Rusa i Amerikanaca i da mogu da ih izmanipuli{u za sopstveni interes i marketing”, ukazao je Kesi}.


4

EKONOMIJA

sreda27.januar2010.

DNEVNIK

DINAR NASTAVIO DA PADA I STIGAO DO ISTORIJSKOG MINIMUMA

Odustaju od srpskog zlata

Banke evro prodaju za stotku

Kanadska rudarska kompanije “Dandi pre{es metals” prodaje prava na istra`ivawe i eksploataciju zlata na Crnom vrhu u Srbiji u okviru projekta “Timok”. Kompanija }e k}erku-firmu “Dandi plemeniti metali”, koja ima prava na eksplotaciju na Crnom vrhu, prodati kompanijama “Rodeo kapital” za 1,4 milion ameri~kih dolara. Projekat “Timok” obuhvata 12 licenci i jednu koncesiju za eksploataciju bakra, zlata i drugih prate}ih metala na 916 kvadratnih kilometara na Crnom vrhu, navela je kompanija.

Dinar je ju~e bio najslabiji prema evru otkako je nova evropska valuta stupila na scenu. Sredwi kurs Narodne banke Srbije formirao se na 97,55 dinara. Bankarsko tr`i{te propratilo je ove promene pa su se shodno tome formirali prodajni i kupovni kursevi poslovnih banaka. Kupovni su se uglavnom vrteli oko 96,60 dinara, odnosno stranke koje bi evro prodale banci dobile bi tu sumu. Kurs kod kupovine evra je ju~e kod ve}ine poslovnih banka bio iznad 99 dinara, a kod Folks banke je dogurao do 100,50. Ostale banke je od stotke delilo od tridesetak do tri pare, {to }e re}i princip je isti,

ostalo su nijanse. Psiholo{ka granica je pre|ena, a kako }e biti daqe, vide}e se. NBS nije u ponedeqak intervenisao na me|ubankarskom tr`i{tu. U petak, pred vikend, prodali su 50 miliona evra. Od po~etka godine iz deviznih rezervi je za ovu namenu potro{eno 110 miliona evra. [ta sve to zna~i za gra|ane, privredu, inflaciju? Klijenti banka koji ovih dana vra}aju rate indeksiranih kredita za sada mogu odahnuti. Tu se ra~una sredwi kurs Narodne banke: stotka nije u primeni. Oni koji su kupovali evre, ~inili su to u mewa~nicama po 98 dinara. Ako su ih prodavali, cena je bila 97.

Kurs pri kupovini evra je kod ve}ine poslovnih banka bio iznad 99 dinara, a kod Folks banke je dogurao do 100,50

NA TISI IZME\U ADE I PADEJA

NOVA CENA ELEKTRI^NE ENERGIJE STI@E NA PROLE]E

Gotov most ~eka puteve

Skupqa struja, a EPS deli dobit? Struja }e gotovo sigurno poskupeti 1. aprila i to deset posto, a jedino ostaje da se vidi ili da li }e ve}u cenu EPS ulo`iti u obnovu sistema ili }e je prepakovati u ve}e plate. Dr`ava je, dodu{e, zauzela stav da nema povi{ica u javnim preduze}ima ove godine, ali ostaje mogu}nost da se zaposlenima podeli navodna dobit firme i da se tako na mala vrata ipak isplate ve}e zarade. Elem, ju~e je iz resornih ministarstava saop{tena vest o poskupqewu 1. aprila. Mada su Ministarstvo rudarstva i energetike i Agencija za energetiku Srbije (AERS) odobrili poskupqewe struje od 1. januara 2010. godine, ministarstva ekonomije i trgovine su se zalagala za odlagawe korekcije cene dok ne pro|e grejna sezona. Odluka da struja poskupi tek na prole}e svakako odgovara gra|anima, posebno onima koji je koriste za grejawe. Podse}amo na to da zbog ekonomske krize Vlada Srbije lane nije dozvolila poskupqewe, pa se tako cena struje nije mewala od 1. avgusta 2008. godine. U Planu poslovawa Elektroprivrede Srbije za ovu godinu predlo`eno je da poskupi dva puta: od 1. januara deset posto i od 1. jula jo{ toliko, ali i s tih 20 posto cena bi dostigla 5,3 evrocenta, {to je mawe od 5,9, kolika je bila nakon posledweg poskupqewa. Po re~ima generalnog direktora EPS-a Dragomira Markovi}a, o tome koliko }e ta~no struja poskupeti, i kada, odlu~uje Vlada Srbije. On ka`e da treba imati na umu da }e EPS na kraju 2010. godine, ~ak i uz predlo`ena poskupqewa od oko 21 posto na godi{wem nivou, biti u gubicima koji se procewuju na ~ak 20 milijardi dinara. Samo

Gubita{ i debqe koverte Poskupqewe struje sada se posmatra i u svetlu nedavnih zahteva Sindikata EPS-a za pove}awe plata. I dok deo stru~ne javnosti i ministara o{tro kritikuje poskupqewe i smatra da je nedopustivo da struja poskupi, a da se pove}aju plate ili isplate neke naknade uz platu, u EPS-u su objasnili da je dogovoren na~in isplate maweg dela realne dobiti kompanije, koja je utvr|ena jo{ u oktobru 2009. godine. Obi~ne gra|ane pomalo znuwuju vesti – te je EPS gubita{, te deli dobit! Iz ovog javnog preduze}a obja{wavaju da na kraju godine zabele`e gubitak, ali da ih u gubitak teraju nera{~i{}ena potra`ivawa za struju, koja ne smeju da se izbri{u jer su to potra`ivawa dr`ave. Uz to, dobri poslovni rezultati ostvareni su, ka`u, iskqu~ivo internim u{tedama i dobiti koja je ostvarena na osnovu izvoza, koji je u pro{loj godini bio {est puta ve}i od planiranog i doneo je zaradu od 60 miliona evra, dok je proizvodwa struje bila rekordna. zbog pomerawa prvog poskupqewa s januara na april, EPS }e imati smawen godi{wi prihod od ~etiri milijarde dinara. Svoju ra~unicu ima i ministar trgovine Slobodan Milosavqevi}, koji ka`e da }e na osnovu poskupqewa struje od deset posto EPS svakog meseca ostvariti oko 1,5 milijardu dinara dodatnih prihoda i da }e wegovo ministarstvo tra`iti na uvid gde }e biti tro{en taj novac.

Ve}ina energetskih stru~waka smatra da odlagawe poskupqewa elektri~ne energije nije dobro re{ewe, dok ekonomski analiti~ari procewuju da bi nova korekcija mogla direktno uticati na porast cena na malo od 0,5 posto. Tako|e, treba re}i da struja u~estvuje s pet odsto u svim tro{kovima proizvodwe, {to zna~i i mogu}nost poskupqewa svih roba i usluga kojima je struja input.

„SRBIJAGAS” I „SOGAS” OSNIVAJU ZAJEDNI^KU OSIGURAVAJU]U KU]U

Rusko osigurawe u Srbiji

– Ruska osiguravaju}a kompanija “Sogas”, u vlasni{tvu “Gasproma”, i Javno preduze}e “Srbijagas” osnova}e zajedni~ku kompaniju za osigurawe u Srbi-

ji – izjavio je ju~e predsednik Upravnog odbora “Sogasa” Vadim Janov. On je novinarima u Moskvi kazao da }e “Sogas Srbija”, u ko-

jem }e ruska kompanija imati 51 odsto vlasni{tva a “Srbijagas” 49 odsto, po~eti da radi u drugom tromese~ju ove godine. Obavqeni su svi neophodni pregovori s Narodnom bankom Srbije i nadle`nim institucijama koje su podr`ale osnivawe nove osiguravaju}e ku}e ~ija je registracija biti zavr{ena tokom naredna dva meseca. Janov je kazao da je “Sogas” odlu~io da osnuje novu osiguravaju}u ku}u, a ne da kupuje neku od postoje}ih na srpskom tr`i{tu da ne bi tro{io vreme na restrukturirawe. Janov je precizirao da }e, po planovima, “Sogas Srbija” u prve tri godine biti usredsre|en na rad s preduze}ima, najpre onima gde ima ruskog kapitala.

Privreda ve} nekoliko meseci ra~una evro po 104-106 dinara. Stru~wak za monetarnu oblast Sini{a Ostoji} ka`e da je stotka ve} ura~unata u cene, pa pomerawa pa trocifreni evro ne}e dodatno uticati na wih. Mada, kako navodi, u celini, depresijacija doma}e valute nikako nije dobra. Nije lo{e pogledati i kako na na{ slu~aj gledaju sa strane. Predsednik Rajfajzen interne{enela Herbert Stepic ka`e da ne ide jaka valuta uz slabu privredu. On je ovaj argument koristio da objasni za{to za Srbiju ne bi bilo dobro da u ovom ~asu uvede evro, ali dobro obja{wava i kretawa na kursnoj listi. D. Vujo{evi}

I pored najavqenog poskupqewa, ovih dana elektri~na energija tro{i se nemilice. Ledeni talas svakako je uticao na to da se {irom Srbije “poja~a” grejawe i dogreva na struju. Potro{wa struje u Srbiji je 25. januara prema{ila je 152 miliona kilovat-sati, dok se danas o~ekuje obarawe do sada zabele`enog rekorda u potro{wi od 156 miliona kilovat-sati i pribli`avawe donedavno nezamislivom nivou od 160 miliona kilovat-~asova. Iz EPS-a upozoravaju na to da je potro{wa zatno ve}a nego u vreme gasne krize! – U zimsku sezonu, koju EPS nikako ne smatra grejnom jer je na{ posao da obezbedimo struju a ne grejawe, elektroprivreda je u{la potpuno spremna, s dovoqno zaliha ugqa na deponijama i zna~ajnim rezervama vode u akumulacijama – ka`e pomo}nik generalnog direktora EPS-a Zoran Manasijevi}, podse}aju}i na to da su u susednim zemqama ve} po~eli veliki problemi u snabdevawu strujom. – Proizvodni kapaciteti rade punom snagom, koriste se sve rezerve, ostvaruju se maksimalne proizvodwe i ugqa i elektri~ne energije... Ali, s postoje}im kapacitetima nije mogu}e daqe pove}avawe proizvodwe da bi se pratila neverovatna potro{wa izazvana grejawem na struju. A. Brzak

25. 1. 2010.

1.163,26839

– Most na Tisi izme|u Ade i Padeja je ofarban i ura|eno je osvetqewe, jedino nije asfaltiran kolovoz, {to }e se uraditi zajedno s asfaltirawem pristupnih puteva – predo~ava predsednik a|anske op{tine Zoltan Bilicki. On podse}a na to da je most na Tisi, ~ija je izgradwa zapo~ela polovinom 2007. godine, me|u najzna~ajnijim prioritetnim

sta i ugovorenih pristupnih puteva biti zavr{ena do juna, i dodao da bi bio zadovoqan ako sve bude gotovo do kraja ove godine. Uz izgradwu ~eli~ne konstrukcije mosta, koju ukra{ava impozantni pilonski stub visok 80 metara, i deonice puta do glavnih odbrambenih nasipa na ba~koj i banatskoj obali Tise koja se radi po specijalnoj tehnologiji armirane zemqe, zapo-

Bez puteva most na Tisi za sada ni na nebu ni na zemqi

projektima koji se realizuju u Vojvodini i da je za wegovu izgradwu obezbe|eno 950 miliona dinara iz Fonda za kapitalna ulagawa AP Vojvodine. Za premo{}avawe Tise izme|u Ade i Padeja poslu`ila je ~eli~na konstrukcija mosta dobijena u vidu donacije iz Nema~ke, prvobitno namewena za postavqawe izme|u Be~eja i Novog Be~eja. Izgradwu mosta zapo~ela je firma “Intermost” iz Beograda, u sastavu francuske kompanije “Vin~i”, a posle pokretawa ste~aja u “Intermostu”, posao je poveren firmi “Interkop” iz [apca. Predsednik a|anske op{tine saop{tio je da }e, po obe}awima izvo|a~a, izgradwa mo-

~eta je i izgradwa prilaznog puta do regionalne saobra}ajnice izme|u Ade i Mola, dugog 650 metara i vrednog 150 miliona dinara. Za pristupne puteve na banatskoj strani od mosta prema I|o{u neophodna su zna~ajnija ulagawa da bi bio u funkciji pospe{ivawa razvoja ovog regiona, za {ta su, osim a|anske op{tine, u prvom redu zainteresovane ~okanska, kikindska i novobe~ejska. Po dogovoru zainteresovanih op{tina, projektnotehni~ku dokumentaciju za izgradwu pristupnih puteva na banatskoj strani priprema Direkcija za izgradwu grada Kikinde. M. Mitrovi}

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (679,36

Promet

-0,34% )

Geoma{ina a.d. , Beograd

20,00%

1.140

114.000

Palanka UTP a.d. , S. Palanka

16,67%

700

338.800

Progres a.d. , Beograd

10,45%

148

1.675.910

8,52%

3.501

476.530

6,13% Promena %

7.960 Cena

79.600 Promet

Veterinarski zavod Subotica Imlek a.d. , Beograd

Morava a.d. , Jagodina

-12,01%

718

35.182

Univerzal banka a.d. , Beograd

Soko Nada [tark a.d. , Beograd

-12,00%

1.408

140.800

Messer Tehnogas a.d. , Beograd

FIO Kostolac a.d. , Kostolac

-12,00%

440

10.560

Komercijalna banka, Beograd

0,00

Kompresor a.d. , Beograd

Naziv kompanije

Credy banka a.d. , Kragujevac Vino `upa a.d. , Aleksandrovac Pet akcija s najve}im padom

Promena %

Cena

Promet

AIK banka a.d. , Ni{

-1,81%

2.654

6.589.155

Telefonija a.d. , Beograd

-1,33%

1.702

1.976.142

Agrobanka a.d. , Beograd

-0,69%

8.810

1.171.685

0,18%

561

266.239

1,21%

1.508

193.058

0,27%

7.019

147.398

1,48%

6.569

98.540

29.985

0,00

-11,98%

2.623

68.198

Privredna banka a.d. , Beograd

0,00

729

0,00

Velefarm a.d. , Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

-11,90% Promena %

1.762 Cena

151.538 Promet

Metals banka a.d. , Novi Sad

0,00

6.650

0,00

Energoprojekt holding, Beograd

0,00

832

0,00

Ruma fabrika ko`e a.d. , Ruma

0,00%

80

8.657.840

Soja protein, Be~ej

0,00

1.050

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.330

0,00

@itobanat a.d. , Vr{ac

0,00%

360

158.400

Vital a.d. , Vrbas

-1,39%

1.280

64.000

Tigar, Pirot

0,00

769

0,00

Alfa plam, Vrawe

0,00

8.290

0,00

Farmacoop a.d. , Novi Sad

0,00%

202

43.632

Mlekara a.d. , Subotica

-5,26%

900

31.500

Svi iznosi su dati u dinarima


EKONOMIJA

DNEVNIK DUG PREDUZE]A 260 MILIJARDI DINARA

sreda27.januar2010.

VESTI

SINDIKATI UPOZORAVAJU VLADU

Gladan narod ima pravo da {trajkuje

Blokirano 66.438 firmi

Srpske kompanije i daqe su u velikom galimatijasu dugova i sva je prilika da }e se iz wega te{ko izvu}i. Barem u dogledno vreme. Iako ve} godinama najavquje program za prebijawe dugovawa, od wega za sada nema ni{ta, a za to vreme problemi se samo nagomilavaju. Blokirane ra~une trenutno u Srbiji ima 66.438 preduze}a i preduzetni~kih radwi, ~iji su dugovi 261 milijardu dinara, saop{tila je ju~e Narodna banka Srbije.

“Od 425.000 registrovanih pravnih lica i preduzetnika, blokirani su ra~uni wih oko 15 odsto, od kojih su 94 odsto preduzetnici, mala preduze}a i nerazvrstana pravna lica, u koja spadaju i udru`ewa gra|ana, mesne zajednice, ku}ni saveti, {kole”, navodi NBS. Najve}i deo novca blokiran je pravnim licima, i to 75 odsto malim, nerazvrstanim i sredwim preduze}ima, dok je preduzetnika pet odsto. Me|u firmama i preduzetni~kim radwama koje imaju blokirane ra~une 67 odsto je u blokadi du`e od godine, a 36 odsto du`e od tri godine. U 2009. blokirano je 21.617 ra~una, ~iji je udeo u dugovima 25 odsto. Ko je kriv za ovakavo stawe te{ko je re}i, ali se zna ko pla}a ceh, a to su svakako zaposleni koji zbog krize u firmama ostaju bez posla. Naime, kako tvrde poslodavci, samo zbog dugova javnih preduze}a privatnim kompanije najmawe 100.000 radnika je ostalo bez posla.

Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Dragan Zarubica rekao je da vlast ne mo`e ograni~avati {trajkove i odre|ivati mesto wihovog odr`avawa jer je narod gladan. On je u obra}awu sindikalnim aktivistima rekao da je neprihvatqi-

vo radnike terati da {trajkuju u krugu preduze}a ili na odre|enim mestima koje vlast odabere jer se tako ne posti`e nikakav efekat. – Bori}emo se i to ne}emo po{tovati, a garantujem da radnici koji se odlu~uju da

dane i no}i provode po putevima i prugama ugro`avaju}i svoje zdravqe nemaju od ~ega da podmire ni minimum svojih potreba – rekao je Zarubica. – Ne mo`e se neko naterati gde }e {trajkovati jer qudi `ive na ivici egzistencije, a dru{tvo je u kolapsu.

KAKVE SU POSLEDICE REVIZIJE PRIVATIZACIONIH POSLOVA

Bahatim gazdama izmi~e se stolica Najnovija vest iz Agencije za privatizaciju – da je raskinuto 18 privatizacionih ugovora – ponovo je aktuelizovala pitawe pona{awa novih vlasnika i ukupnog u~inka ove velike tranzicione operacije. Podaci iz drugih ekonomija, gde je obavqena velika transformacija dr`avne ili dru{tvene svojine u privatnu, pokazuju da je svaki tre}i ugovor raskinut i da su preduze}a morala potra`iti sre}u u ponovqenoj prodaji. Evidencija Agencije za privatizaciju govori da je, od po~etka ovog zama{nog posla 2001. godine, prodato 1.779 preduze}a. Istovremeno je raskinut 471 ugovor, {to zna~i da reviziju nije pro{lo vi{e od petine privatizacionih poslova (26,47 odsto). O tom segmentu rada prodavca dr`avnog i dru{tvenog kapital javnost malo zna, ali je iz navednih podataka jasno da kontrola postoji i da se nekorektnost ne pla}a. Ekonomski analiti~ar Stojan Stamenkovi} svojevremeno je rekao da ne treba biti previ{e iskqu~iv u procewivawu kvaliteta kapitala koji se ukqu~io u srpske privatizacione poslove. Ako bi se mogla parafrazirati wegova poruka, mogla bi se svesti na zakqu~ak da ne ~u~i u svakom investitoru ro|eni preduzetnik i da ih treba pustiti da propadnu. Izve{taji Agencije za privatizaciju potvr|uju takva razmi{qawa i pokazuju da je kroz kupovinu dru{tvenih i dr`avnih preduze}a, u

[ta posle Posle raskida ugovora, deo kapitala prodatog preduze}a prenosi se u nadle`nost Akcijskog fonda, dok zaposleni zadr`avaju svoja vlasni~ka prava. Kupac, ako je razlog raskida ugovora neispuwewe wegovih obaveza, ostaje bez prava na vra}awe iznosa pla}enog za kupovinu preduze}a i gubi sva vlasni~ka i upravqa~ka prava. Akcijski fond imenuje privremenog zastupnika kapitala, koji }e upravqati preduze}em do nove prodaje wegovog kapitala, a dotada{wi organi upravqawa du`ni su da mu omogu}e nesmetan rad. Me|utim, do izbora novog organa upravqawa, on ne mo`e da smawuje, odnosno pove}ava kapital preduze}a, i ne mo`e da sti~e ili raspola`e nepokretnom ili imovinom velike vrednosti. Tako|e, nije mu dozvoqeno da reorganizuje preduze}e, da zala`e stvari, uspostavqa hipoteku ili na neki drugi na~in optere}uje imovinu, da daje ili uzima imovinu u dugoro~an zakup i da ulazi u poravnawe s poveriocima. odre|enoj meri, obavqena dobra filtracija sumwivog novca. Da bi se raskinuo privatizacioni ugovor postoji prili~no {irok prostor. Dovoqno je da kupac ne plati ugovorenu cenu,

odnosno bilo koju od dospelih rata, ili da ne ivestira u preduze}e onako kako je utvr|eno ugovorom. Kao ozbiqan prestup mo`e se uzeti raspolagawe imovinom suprotno odredbama ugovora

NAJVI[E I NAJNI@E ZARADE U SRBIJI

Crn `ivot u Beloj Palanci Najvi{u prose~nu zaradu u decembru u Srbiji imali su zaposleni u Kosjeri}u – 57.047 dinara, dok najni`a primawa imaju zaposleni u Beloj Palanci – 13.932 dinara. Po podacima Republi~kog zavoda za statistiku, posmatrano po delatnostima, najve}e plate imali su zaposleni u finansijskom posredovawu – 99.995 dinara, a najmawe zaposleni u proizvodwi odevnih predmeta i krzna – 14.064 dinara. Najvi{e plate imaju zaposleni u organizacijama na bazi u~lawewa – 90.728 dinara, osigurawu i penzijskim fondovima – 74.152 dinara, istra`ivawu i razvoju – 70.156 dinara i zaposleni u proizvodwi duvanskih proizvoda – 68.921 dinar.

Op{tine s najvi{im platama su, osim Kosjeri}a, Novi Beograd – 55.864 dinara, Zemun – 54.348 dinara, Vra~ar – 52.454 dinara i Vr{ac – 51.342 dinara

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Me|u onima s najni`im zaradama su zaposleni u preradi i proizvodwi od drveta i plute – 15.088 dinara, proizvodwi ko`e i predmeta od ko`e – 15.344 dinara, proizvodwi name{taja i sli~nih proizvoda – 17.347 dinara. [to se ti~e zarada po okruzima, najni`e su u Topli~kom okrugu – 22.494 dinara, a najvi{e u gradu Beogradu – 46.391 dinar. Op{tine s najvi{im platama, osim Kosjeri}a, su Novi Beograd – 55.864 dinara, Zemun – 54.348 dinara, beogradska op{tina Vra~ar – 52.454 dinara i Vr{ac – 51.342 dinara. Me|u op{tinama s najni`im platama, osim Bele Palanke, su Kur{umlija – 16.764 dinara, Vladi~in Han – 17.809 dinara, @itora|a – 18.086 dinara i Ra~a – 18.132 dinara.

(Ne)zakonito oduzimawe firme

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

95,603

97,5541

99,7978

95,3104

Australija

dolar

1

60,948

62,1918

63,6222

60,7614

Kanada

dolar

1

63,987

65,2929

66,7946

63,7912

Danska

kruna

1

12,8388

13,1008

13,4021

12,7995

Norve{ka

kruna

1

11,6011

11,8379

12,1102

11,5656

[vedska

kruna

1

9,3039

9,4938

9,7122

9,2754

[vajcarska

franak

1

64,9742

66,3002

67,8251

64,7753

V. Britanija

funta

1

110,002

112,247

114,829

109,666

SAD

dolar

1

67,8806

69,2659

70,859

67,6728

Kursevi iz ove liste primewuju se od 26. 1. 2010. godine

5

Kompanija ABS “Minel” tra`i od Agencije za privatizaciju da poni{ti odluku o raskidu kupoprodajnog ugovora za kupovinu preduze}a “Minel elektrogradwa” jer smatra da je doneta nezakonito. Agencija za privatizaciju je 22. januara raskinula 18 ugovora o kupoprodaji preduze}a posle kontrole po{tovawa ugovornih obaveza, a me|u kompanijama se na{lo i preduze}e “Minel elektrogradwa”. Pravni tim ABS “Minela” utvrdio je da je Agencija za privatizaciju pri dono{ewu odluke o raskidu ugovora prekr{ila odredbe kupoprodajnog ugovora o kupovini ABS “Minela elektrogradw” jer je bila du`na da pre dono{ewa odluke o raskidu o tome pismeno obavesti kompaniju, navode oni. “Nikada nismo dobili obave{tewe od Agencije o namerama da raskine ugovor o kupoprodaji s na{om kompanijom”, istakli su u tom preduze}u i tra`ili od Agencije za privatizaciju da javno saop{ti da li je takvo obave{tewe upu}eno. Do sada su Agenciji bez dana zaka{wewa upla}ene ~etiri rate, ukupno 2,01 miliona evra.

i neobezbe|ivawe kontinuiteta u obavqawu registrovane delatnosti. Investitor se na “tankom ledu” mo`e na}i i ako ne dostavi bankarsku garanciju za obavezuju}e investicije, ako se nekorektno odnosi prema re{avawu problema zaposlenih, ako ne ispla}uje minimalne zarade najmawe devet meseci u toku kalendarske godine i u drugim slu~ajevima predvi|enim ugovorom. Na~elno bi se moglo re}i da su u `i`i tri pitawa: a`urnost pla}awa, investicione i socijalne komponente ugovora. Ve}ina novih vlasnika ra~unala je na to da je samim ~inom potpisivawa ugovora zavr{ila posao. Sada se pokazuje da to, ipak, nije ba{ tako. Premda je najve}i broj ugovora raskinut zbog ka{wewa ili ignorisawa obaveze pla}awa, veoma je zna~ajno i to {to Agencija za privatizaciju sagledava i korektan odnos prema drugim stavkama kupoprodajnog ugovora. Ako bi se kontrola svela na to da li je kupac bio a`uran u pla}awima, do{lo bi se u neugodnu situaciju da je va`an samo dr`avni interes, a da su prava radnika, kao suvlasnika firme, mawe va`na i zapostavqena. Ovo je veoma bitno zbog proste ~iwenice da su novi vlasnici, ignori{u}i interese mawinskih vlasnika kapitala (radnici), prodavali vredne delove firme i prisvajali ukupan novac koji je ostvaren u tom poslu. V. Harak

Peta prodaja staklare Agencija za privatizaciju je produ`ila rok za dostavqewe ponuda za kupovinu Industrije stakla iz Pan~eva do 26. februara. To je drugo produ`ewe tendera za prodaju 100 odsto kapitala pan~eva~ke staklare, gde je udeo dru{tvenog kapitala 81,2 odsto, dr`avnog 14,8 odsto i Fonda za razvoj 3,9 odsto. Tender za prodaju tog preduze}a, peti po redu, raspisan je u oktobru pro{le godine. Na prethodnom tederu nije bilo ponuda, a na tre}em je ponudu dostavila samo gr~ka kompanija, koja je odustala od potpisivawa kupoprodajnog ugovora. Staklara iz Pan~eva je jedini proizvo|a~ ravnog stakla u Srbiji, a ima i kapacitete za proizvodwu kaqenog stakla za auto-industriju, specijalnog stakla, medicinske ambala`e i livenog stakla. U fabrici je zaposleno 226 radnika, a u wenom vlasni{tvu su objekti povr{ine 150.000 kvadrata.

[kripi kredit „Srbijagasu” Upravni odbor Evopske banke za obnovu i razvoj ne}e ovih dana razmatrati kredit od 150 miliona evra za “Srbijagas”, iako je tako planirano. Portparolka EBRD-a Bojana Todorovska ka`e da se pregovori s Vladom Srbije i “Srbijagasom” o kreditu nastavqaju i da bi pozajmica mogla biti odobrena za dve sedmice, na narednom sastanku Upravnog odbora EBRD-a, 9. februara. – Odmah po okon~awu pregovora ugovori mogu biti predati Vladi na odobrewe, a zatim i Upravnom odboru EBRD-a – rekla je ona.

Grci ho}e „Galeniku” Gr~ka farmaceutska kompanija “Alapis” SA saop{tila je da }e otkupiti dokumentaciju za pretkvalifikacioni tender za kupovinu “Galenike”. Kompanija Alapis je podnela svu tra`enu dokumentaciju “kao dokaz svog interesovawa da u~estvuje u fazi prikupqawa indikativnih ponuda za kupovinu ’Galenike’”, izjavio je direktor “Alapisa” i generalni direktor “[umadijaleka” Xon Georgakopulos.

PRELAZNI TRGOVINSKI SPORAZUM S EU U NA[U KORIST

Izvoz u{tedeo 310 miliona evra – Usled primene Prelaznog trgovinskog sporazuma, naplata carinskih prihoda je za prvih deset meseci pro{le godine ni`a 78 miliona u pore|ewu s istim periodom 2008, ali je istovremeno u{teda doma}ih izvoznika iznosila 310 miliona evra – kazao je zamenik direktora Kancelarije za evropske integracije Sr|an Majstorovi}. On je na stru~nom skupu o efektima obostrane primene Prelaznog trgovinskog sporazuma izme|u Srbije i Evropske unije kazao i da je u istom periodu ostvaren suficit u poqoprivrednoj razmeni s EU od 200 miliona evra. Uvoz je istovre-

Dobro i za investitore [ef odeska za evropske integracije i ekonomiju u delegaciji Evropske komisije u Srbiji Alberto Kamarata kazao je da je Prelazni trgovinski sporazum va`an jer privrednici mogu da se oslone na regulativu koja je predvidiva. – To zna~i da strani investitori znaju {ta mogu o~ekivati kada ula`u u Srbiju, dok srpski proizvo|a~i mogu ra~unati na to da }e tr`i{te EU ostati otvoreno. Sporazum tako|e predstavqa osnovu na putu Srbije ka EU – zakqu~io je on. meno pao 28, izvoz 24 odsto, dok je trgovinski deficit smawen 31 odsto. Majstorovi} je kazao da je primena Sporazuma unapredila regulatorni okvir za sve u~esnike na tr`i{tu, a doneti su i novi zakoni, poput onog o spre~avawu dr`avne pomo}i i o konkurenciji. Podsetio je na to da

je Srbija jednostranu primenu {estogodi{weg Prelaznog sporazuma, odnosno liberalizacije carina, po~ela 29. januara 2009, da je Savet ministara EU odmrzao taj sporazum 7. decembra 2009, da je wegova primena po~ela 8. decembra, a da zvani~no stupa na snagu 1. februara ove godine. E. D.


6

POQOPRIVREDA

sreda27.januar2010.

ZREWANINCI USVOJILI AGRARNI BUYET

Za kanale najvi{e para

Agrarni buxet Zrewanina u ovoj godini iznosi}e 50 miliona dinara a gradski ve}nici su na pro{lonedeqnom zasedawu prihvatili program raspodele novca. Najvi{e, ~ak 15 miliona dinara, nameweno je za izgradwu i odr`avawe kanala za odvodwavawe i navodwavawe, dok }e, po planu, 12,4 miliona biti prosle-

nabavke, kao i za sufinansirawe izlo`bi i sajmova, odnosno organizovawe stru~nih skupova i predavawa iz oblasti poqoprivrede. Najmawe novca u buxetu, 100.000 dinara, odvojeno je za odr`avawe meteorolo{kih stanica za pra}ewe vla`nosti vazduha i prognozirawe pojave pojednih bolesti i {teto~ina.

^ak 15 miliona dinara nameweno je za izgradwu i odr`avawe kanala za odvodwavawe i navodwavawe, dok }e, po planu, 12,4 miliona biti prosle|eno poqo~uvarskoj slu`bi |eno poqo~uvarskoj slu`bi. Deset miliona dinara bi}e utro{eno za o~uvawe poqskih puteva, tri miliona za podizawe i gajewe vetroza{titnih pojaseva u seoskim atarima, a po dva miliona za nabavku opreme za rad poqo~uvara, za sprovo|ewe komasacije i za podsticaj proizvodwe zdrave hrane. Da bi se obezbedilo funkcionisawe protivgradne slu`be, grad Zrewanin }e iz agrarnog buxeta bespovratno izdvojiti do 1,5 milion dinara za strelce. Po milion dinara nameweno je za licencirawe mu{kih priplodnih grla i regresirawe wihove

– Raspored para po ovom programu ura|en je u skladu sa zakonima o poqoprivrednom zemqi{tu i o merama za unapre|ewe sto~arstva, kao i ugovornim obavezama. Licencirawe mu{kih priplodnih grla je zakonska obaveza lokalne samouprave. Na osnovu re{ewa i podnetih zahteva, vlasnicima kvalitetne i pedigrirane stoke bi}e odobravan regres za wihovo obnavqawe u iznosu od 10.000 dinara po grlu – rekla je na~elnica gradskog Odeqewa za lokalno-ekonomski i ruralni razvoj i investicije Stana Babi}. @. B.

Poqoprivreda porasla uprkos krizi – Procewena vrednost pro{logodi{we poqoprivredne proizvodwe u Srbiji iznosi oko 5,5 milijardi dolara, {to je 2,58 posto vi{e nego u 2008. godini – izjavio je saradnik u Centru za nau~noistra`iva~ki rad Privredne komore Srbije Vojislav Stankovi}. On isti~e da u strukturi ukupne vrednosti poqoprivredne proizvodwe dominira produkcija svih vrsta biqa s u~e{}em od 69,5 odsto, dok je udeo sto~arske proizvodwe svega 30,5 procenata. Stankovi} je precizirao da je 2009. godine ostvarena biqna proizvodwa vredna oko 3,8 milijarde dolara, dok je udeo produkcije u sto~arstvu bio osetno mawi – 1,7 milijardu dolara. Komentari{u}i lawske rezultate u segmentu biqne proizvodwe, Stankovi} je istakao da su u toj grupaciji sve delatnosti ostvarile pozitivne stope rasta. To jedino ne va`i za industrijsko

Investicije u „Alevi” Prehrambena kompanija “Aleva” iz Novog Kne`evca najavila je da }e ove godine u novu fabriku u tom mestu ulo`iti od pet do sedam miliona evra. Direktor marketinga “Aleve” Mirko Asanovi} je kazao da je ta kompanija za proizvodwu za~ina i za~inske paprike u 2009. godini uspe{no poslovala i imala ve}i promet nego u 2008. Osim prodaje na doma}em tr`i{tu i tr`i{tima zemaqa regionu, kako je istakao, “Aleva” je ve} nekoliko godina prisutna u Ruskoj Federaciji. Krajem pro{le godine s nacionalnim distributerom RKK iz Moskve potpisan je ugovor o izvozu vrednom oko osam miliona evra, rekao je Asanovi}, i dodao da na tom tr`i{tu novokwa`eva~ka kompanija prodaje alevu papriku, za~in i dodatak jelima “kulinat” i supe. – “Aleva” je jedini doma}i proizvo|a~ instant-supa ~ija priprema je brza i jednostavna i namewena je potrebama savremenog ~oveka koji sve br`e `ivi – isti~u u toj kompaniji. Kompanija je uspe{no privatizovana 2005. godine i danas posluje u sastavu “Flori trejding grupe” koja ima i fabriku za proizvodwu instant-hrane za decu u Kru{evcu “Flori”.

biqe, pre svega, uqarice koje su podbacile. Kada je re~ o sto~arskoj proizvodwi, Stankovi} je upozorio na to da je ona u Srbiji veoma skromna, kao i da dva parametra pokazuju da se tendencija ekstenzivnosti poqoprivredne proizvodwe u Srbiji nastavqa. Sumiraju}i celokupno stawe u srpskoj poqoprivredi tokom 2009. godine, Stankovi} je rekao da je ta privredna grana imala “paradoksalnu” situaciju. Izuzetno povoqne rezultate doma}a poqoprivreda je ostvarila u proizvodwi i spoqnoj trgovini, ali su istovremeno proizvo|a~i “veoma lo{e pro{li”, tvrdi stru~wak PKS-a. Proizvo|a~i su u lo{em polo`aju bili, pre svega, zbog veoma niskih cena poqoprivredno-prehrambenih proizvoda, skupih cena inputa u zasnivawu proizvodwe i dosta turbulentnog tr`i{ta.

DNEVNIK

DR@AVA PODSTI^E PROIZVODWU I PRODAJU TRAKTORA

Za nove ma{ine 450 miliona Iz buxeta Srbije bi}e izdvojeto za ~etvrtinu. Naime, cena }ivati proizvo|a~ima, u ratama, no 450 miliona dinara za podstitraktora ja~ine do 40 kilovata srazmerno dinamici proizvodwe cawe proizvodwe i prodaju trakbi}e umawena 25 odsto, a za ja~e i prodaje novih traktora. Pravo tora. Vlada je, naime, pre nekoliodnosno 21 odsto. Direktni korikupovine novih traktora u skladu ko dana donela uredbu kos ovom uredbom imaju upisajom se ure|uju uslovi i nani u Registar poqopri~in podsticawa, a od toga vrednih gazdinstava. Pri Cena za traktore ja~ine }e koristi imati i proizprvoj registraciji traktovo|a~i i poqoprivredni- do 40 kilovata bi}e 25 odsto mawa, ra u saobra}ajnu dozvolu a za ja~e 21 odsto ci, odnosno kupci ovih maunosi se klauzula o zabrani {ina. otu|ewa traktora u roku od Podsticawe proizvodtri godine. Proizvodwa i we i prodaje traktora u ovoj godisnici ovih podsticaja su proizvoprodaja ovih ma{ina podstica}e ni podrazumeva umawewe proiz|a~i traktora u Srbiji, a indise dok se ne potro{i novac za to vo|a~ke cene novih ma{ina, na rektni krajwi kupci, navedeno je namewen, a najkasnije do 31. dedan isplate kupoprodajne cene, i Uredbi. Novac }e se avansno uplacembra ove godine. S. G.

DA LI JE RHMZ OTPISAO PROTIVGRADNU ODBRANU

U oluji vi{ak radnika i mawak raketa Oranice i usevi nikada nisu bile ugo`enije, a oni koji se godinama bore s gradonosnim oblacima i dobro znaju kako stvari stoje upozoravaju na to da ve} od polovine maja ne}e mo}i da obavqaju svoj posao. Sezona protivgradne za{tite, kao i uvek, po~iwe 15. aprila, traje do 15. oktobra, a upu}eni ka`u da }e wive biti brawene samo prvi mesec, i to pod uslovom da vremenske prilike budu uobi~ajene. Posle toga – {ta im bog da. Protivgradnih raketa ne}e biti dovoqno, a to su nam potvrdili zaposleni u sektoru protivgardne odbrane u Hidrometeorolo{kom zavodu Srbije. Me|utim, opasnost se nad oranicama zapravo nadvila zbog mu}ki u toj ku}i pa }e ove godine faliti i municije i qudi koji se bave ovim poslom. Naime, kako tvrde zaposleni u Protivgradnoj odbrani, sav teret sistematizacije radnih mesta u RHMZ-u se prelio na wih, a za to je krivo rukovodstvo. Stupawem na snagu Zakona o smawewu republi~ke administracije, Vlada Srbije nalo`ila je da se broj zaposlenih u RHMZ-u smawi 21 odsto, {to je tri puta vi{e od prose~nog smawewa u republi~koj administraciji, a to se svalilo na Sektor protivgradne odbrane. Kap u prepunoj ~a{i nezadovoqstva rukovodstvom preduze}a je odluka da se i nabavka raketa za borbu protiv grada smawi. – Sve }e to imati katastrofalne posledice. Sada radi 197 qudi, i to u dve smene – po sedam na sva-

i dejstvo. Otpu{teni su oni koji se bave tehnikom, odnosno odr`avaju tu skupu opremu, kao i voza~i koji prevoze rakete po terenu. Kako smo ~uli, namera rukovodstva je da za te poslove anga`uje privatne agencije. Zapravo, sve se radi da se ubije protivgradna za{tita i lagano se ide ka tome – kazali su nam nezadovoqni radnici, navode}i da se kao opcija pomiwu i avioni za protivgradnu odbranu, me|utim, kako ka`u, to ne bi bilo dobro re{ewe. Na{i sagovornici vele da se sada, ovim sistemom, posti`e efikasnost ve}a od 60 odsto, a da bi se uz avione ona smawila na najvi{e 40 odsto, a taj vid za{tite je mnogo skupqi.

Najgore u Vojvodini Gde god grad udari u Vojvodini, napravi jad. U ostalim delovima zemqe druga~ija je konfiguracija zemqi{ta, mawe su {tete, ravnica je uvek najugro`enija – navode na{i sagovornici. U Vojvodini, pomenimo, postoje tri centra: Samo{, Baj{a i Fru{ka gora. Na Fru{koj gori postoji savremena oprema, me|utim, taj sistem radi samo s deset odsto snage jer je “oti{ao” va`an deo. kom poligonu, me|utim, ima}emo ~etiri ~oveka i ne}emo biti u stawu da sve uradimo vaqano jer na{ posao podrazumeva i radarsko de`urstvo, i pra}ewe oblaka

Da se sistematsko uni{tavawe protivgradne odbrane sprovodi dokazuje i ~iwenica da je rukovodstvo RHMZ-a tra`ilo da se iz buxeta finansira nabavka svega

4.500 raketa. Da bi se taj posao radio kako treba, neophodno je da na svakoj stanici bude 12 raketa, a ovako }e ih biti najvi{e osam, vele zaposleni u ovom sektoru. Elem, sindikalne organizacije RHMZ-a pokrenule su inicijativu za smenu pomo}nika direktora za Sektor odbrane od grada Miroquba Milutinovi}a, koji, pak, navodi da je sistematizacija ura|ena u skladu s onim {to je nalo`ila Vlada. Kako je objasnio, smawen je broj name{tenika po osnovu ugovora o radu, koji va`i godinu dana, i sve wih anga`ova}e ponovo, ali po ugovoru o privremeno-povremenim poslovima, samo u sezoni odbrane od grada, {est meseci godi{we. Oni, kako ka`e, po pola godine nisu radili a primali su plate. On je podsetio i na to da je Srbija zemqa koja {titi najve}u povr{inu od grada i da, po wegovoj ra~unici, teritorijalno pokriva vi{e od {est odsto ukupne svetske za{tite, na {ta je u 2008. potro{eno devet miliona evra. Mi smo, kazao je Milutinovi}, jedina zemqa koja pokriva ~itavu teritoriju i jedina zemqa gde to radi dr`ava. On je napomenuo i da u posledwe pola veka svake godine imamo pove}awe koli~ine grada uprkos za{titi, i kao primer zloupotrebe naveo da mu je biv{i direktor podneo zahtev da potpi{e da je 160 qudi, koji su radili na terenu, za {est meseci ostvarilo 7.500 slobodnih dana i tra`e da im se sve to plati. S. Glu{~evi}

VANREDNA SKUP[TINA AKCIONARA SEN]ANSKOG AD „POQOPRIVREDA”

Jerkovi}ev konzorcijum sa~uvao kormilo Vanredna skup{tina akcionara sen}anskog AD “Poqoprivreda” odr`ana je po{to ju je na zahtev nezadovoqnih malih akcionara zakazao Privredni sud u Subotici. ^lanovi Udru`ewa malih akcionara su nezadovoqni {to nisu zastupqeni u Upravnom odboru, po{to je svih devet ~lanova ranije izabrano na predlog konzorcijuma koji predvodi Mile Jerkovi}. Me|utim, ve} prilikom izbora predsednika Skup{tine ispostavilo se da nema ni{ta od zahtevanog razre{ewa dosada{weg UO i izbora novog jer je izabran Milorad Savi}, predstavnik konzorcijuma Mileta Jerkovi}a, koji je i do sada biran na tu du`nost. Uz Jerkovi}ev konzorcijum, u kojem su jo{ Vi{wa Jerkovi} i Miqan Vu~kovi}, ve}ina je imala 54,82 odsto i potvrdila mandat deveto~lanom UO, ali je ipak neslagawe donekle izgla|eno, po{to je Jerkovi} obe}ao da }e u novom sastavu UO, koji treba da bude izabran na narednoj sednici Skup{tine najkasnije za mesec dana, biti mesta za po dva predstavnika Udru`ewa malih akcionara i malih akcionara iz redova zaposlenih i pet

ka, zajedno s onima na odre|eno vreme koji su oti{li, a trenutno je 265 zaposlenih. Jerkovi} tvrdi da je u wegovim firmama, i onim gde su kupoprodajni ugovori raskinuti i onim gde nisu, izmirivao sve obaveze prema dr`avi, da plate nisu kasnile dok je bio u firmama koje su mu odu-

„Vi{wa” nema kredit

Akcionari „Poqoprivrede” s Miletom Jerkovi}em

predstavnika wegovog konzorcijuma. ^lan UO Udru`ewa malih akcionara Milivoj ^olak smatra da su ovim mali akcionari, bar za sada, ostvarili svoj ciq, mada nisu u potpunosti zadovoqni jer da nisu razjediweni, imali bi ve}inu i mogli bi diktirati tempo rada. Nezadovoqstvo malih akcionara ispoqavano je i tokom pro{le godine, kada je zahtevan i raskid kupoprodajnog ugovora s Jerkovi}evim konzorcijumom, do ~ega nije do{lo.

– Bilo je primedbi u prethodnom periodu, a po{to sam imao vi{e preduze}a, sada sam to sveo na minimum i posvetio se “Poqoprivredi” u Senti, gde ho}u da opstanem i ostanem, otkupim akcije od malih akcionara i budem vlasnik sto odsto. Sve probleme kojih je bilo sam re{io, bio sam ovde tri meseca i generalni direktor i doveli smo “Poqoprivredu” na zavidan nivo – ka`e on. Prilikom dolaska Jerkovi}evog konzorcijuma, u AD “Poqoprivreda” bilo je oko 330 radni-

– Imao sam mnogo kredita, a sada tvrdim da nemam nijedan, “Vi{wa produkt” nema nijedan kredit. “Poqoprivreda” u Senti je imala oko 130 miliona dinara kredita koji je svela na 30, {to je minimum, a ostalo smo uradili sopstvenim snagama i investicijama, uz pomo} “Vi{wa produkta” i mojih drugih firmi – ka`e Mile Jerkovi}. zete jer nije platio rate ili zbog kontinuiteta u poslovawu. Jerkovi} o~ekuje da ukwi`ewem jo{ osam odsto akcija i formalno postane ve}inski vlasnik AD “Poqoprivreda” s u~e{}em od preko 51 odsto. M. Mitrovi}

NS hibridi osvajaju svet Na Zlatiboru je ju~e po~elo 44. savetovawe agronoma Srbije u organizaciji Novosadskog instituta za ratarstvo i povrtarstvo. – Ciq nam je da u narednim godinama ostanemo me|u deset najve}ih semenskih ku}a u svetu – rekao je otvaraju}i savetovawe direktor Instituta Petar Sekuli}, koji je ocenio da }e, nakon vi{e od hiqadu sorti hibrida koje je ova ku}a plasirala na doma}e i strano tr`i{te, to nastojawe verovatno biti realnost. Unapre|ewe poqoprivrede Srbije – moto je ovogodi{weg savetovawa koje }e trajati do 30. januara. U okviru mnogobrojnih predavawa i rasprava, me|u najavqenim temama su i organizovawe zadrugarstva u Vojvodini, pariteti cena u agraru...


Kante s pikslama ipak }e na ulice Povodom uvo|ewa komunalne policije, koja }e kazniti svakog ko baci opu{ak na ulicu, pitali smo "^isto}u" imaju li u planu da postave kante za bacawe opu{aka, kako zbog ~istijih ulica, tako i zbog kazni koje nikom nisu mile. Odgovor je pre tri dana bio negativan. Me|utim, ju~e smo u kabine-

RADOVI U BIOSKOPU PUNOM PAROM

U „Areni” uklawaju pregradne zidove

tu gradona~elnika saznali da "^isto}a" u svom programu poslovawa za ovu godinu planira da utro{i dva miliona dinara za nabavku korpi za otpatke koje imaju poseban dodatak za opu{ke. Samo jo{ ostaje pitawe ko }e pre sti}i na ulice: kante sa pikslama ili komunalni policajci. I. D.

Rekonstrukcija bioskopa "Arena" nastavqa se planiranim tokom, majstori trenutno rade na uklawawu pregradnih zidova, tako|e je uklowena i podna betonska obloga. Kada se zavr{i izno{ewe {uta kog prema procenema radnika na gradili{tu ima oko 100 kubika, pre}i }e se na pripremu za radove na temeqima, a zatim }e se proceniti kada }e otpo~eti te`i betonski radovi. U bioskopu smo zatekli radnike kako prove-

ravaju grejne instalacije, jer bi uskoro trebala da bude pu{teno grejawe. U velikoj sali }e se napraviti prostor po sredini gde }e biti sazidan pregradni zid koji }e prepoloviti staru salu, na dve nove. Novosadski bioskop "Arena" otvori}e {est najmodernije opremqenih sala sa ukupno 1015 mesta. "Art Vista" je na 15 godina zakupila 2.070 metara kvadratnih prostora "Arene", po ceni od 102 dinara mese~-

Novosadska sreda27.januar2010.

Dva lica poskupqewa

P

Za{to? Jednostavno, on ne mo`e da o~ekuje subvencije, ne mo`e da odla`e pla}awe ra~una koji uredno pristi`u, a wegova disciplina pod budnim okom je onih za ~iju priqe`nost poslu postoje osnovane sumwe da je nema ili je ima vrlo malo. Nesumwivo je potrebno dovesti cene na ekonomski nivo, tu ne bi trebalo da postoji socijalna demagogija koja je dovela do uru{avawa sistema na kojem po~iva grad. Me|utim, ako se od gra|ana o~ekuje da bez roptawa pla}aju tu cenu, onda postoji i legitimno i moralno pravo poreskih obveznika da od dr`ave tra`e prvo da im omogu}i da i zarade, po ekonomskoj ceni svog rada, dovoqno da plate i caru i bogu i svojoj deci. S. Krsti}

PRED NOVOSA\ANIMA 15.000 EKSPONATA

Sutra sajam antikviteta

Zimski sajam antikviteta, hobija i umetni~kih predmeta koji organizuje Dru{tvo kolekcionara i qubiteqa starina "Srpska Atina", odr`ava se sutra od 10 do 20 sati u hotelu "Vojvodina" na Trgu Slobode. Na sajmu, koji se odr`ava 92. put, najavqeno je u~e{}e preko 50 izlaga~a, koji }e predstaviti vi{e od 15 hiqada eksponata. Manifestacija kolek-

cionara pored izlaga~kog ve} tradicionalno ima i dobrotvorni karakter. Prihod od prodaje dobrovoqnih priloga organizatora i izlaga~a, rukotvorina u~enika [OSO "Dr Milan Petrovi}" i {ti}enika Zavoda za decu i omladinu u Veterniku i ~lanica Kola srpskih sestara bi}e usmeren u humanitarne svrhe. I. S.

V REMEPLOV

Stotine lopata pokrenulo tramvaje Na Svetog Savu, 27. januara 1947, smetovi snega koje je vetar naneo u pojedinim novosadskim ulicama bili su vi{i od jednog metra. Saobra}aj je bio znatno ote`an, a tramvaji nisu mogli da se maknu. Toliki sneg nije imao ko da ~isti, pa su se omladinci, polaznici Gimnazijskog te~aja i u~enici Stru~ne u~iteqske {kole dali na posao! Za-

hronika

c m y

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

oskupqewe vode od 30 procenata i prevoza od {est odsto sigurno nije zadovoqilo niti "Vodovod i kanalizaciju" niti GSP, a razume se da razloga za zadovoqstvo nemaju ni potro{a~i. Ipak, neumitna tr`i{na i tranziciona logika name}e dovo|ewe cena do ekonomskog nivoa, kako bi se gradski novac, koji se sada preliva u preduze}a kako za subvencije, tako i investicije, oslobodio za ulagawa koja trebaju gradskkoj infrastrukturi. U ovom odnosu, pro`etom socijalnim tenzijama, koja se, nekim ~udom, odr`avaju u protestima onih koji se namiruju upravo iz yepova Novosa|ana, opet }e najdebqi kraj izvu}i obi~ni gra|anin, stanovnik Novog Sada.

no za metar kvadratni, u wegovu rekonstrukciju i opremawe bi}e ulo`eno oko dva miliona evra. Ta~an datum za zavr{etak radova na potpunoj rekonstrukciji i revitalizaciji bioskopa, nije odre|en, ali su investitori ranije najavqivali da bi Novi Sad trebao da dobije prvi multipleks bioskop na prole}e. N. V.

tra`ili su od Op{tine i gra|ana pojedina~no lopate i, naravno, dobili ih. Oko tri stotine mladih qudi je za ne{to vi{e od {est sati o~istilo celu tramvajsku prugu dugu desetak kilometara. Na uzgred re~eno, mnogi od ovih mladi}a su ve} godinu - dve proveli u Narodnooslobodila~kom ratu na svim boji{tima u Jugoslaviji. N. C.

NOVOSADSKA TOPLANA BI POSKUPQEWE

Tra`e da grejawe sko~i 10 posto Novosadska toplana tra`i da, umesto da pove}a cenu za {est procenata za sve korisnike, cenu grejawa uve}a za 10 odsto stambenim potro{a~ima ve} od 1. februara, dok bi cena tople vode ostala ista. Time bi, gubitak Toplane narastao za oko 12,3 miliona dinara od decembarskog prora~una i iznosio bi 371.797.308 dinara. Naravno, sve ovo Skup{tina grada mora da odobri, ali se do zakqu~ewa teksta predlog o poskupqewu grejawa nije na{ao pred radnim telima gradskog parlamenta, niti pred Gradskim ve}em. Toplana je raspisala u ponedeqak javni konkurs za izbor direktora preduze}a. Interregnum u preduze}u nakon ostavke dosada{weg direktora Janka ^obrde, premo{}en je izborom v. d. direktora Vladimira Jeli}a, na posledwoj, decembarskoj sednici Skup{tine grada. Novi direktor Toplane, po uslovima konkursa, mora da bude dr`avqanin Srbije, da je zdrav, da nije osu|ivan za kri-

vi~no delo sa kaznom bezuslovnog zatvora od najmaweg {est meseci, ili za neko nedoli~no delo zbog kojeg ne bi mogao da obavqa posao. Konkurs je otvoren do 8. februara. Program poslovawa i investicija Toplane, iako usvojen krajem decembra, na}i }e se ve} na prvoj slede}oj sednici Skup{tine grada u petak, kada }e odbornici raspravqati o izmenama. Predlo`ene izmene odnose se na pozicije u planu proizvodwe, programu investicija i finansijskom planu, a podrazumevaju izmenu programa izgradwe vrelovoda za teku}u godinu zbog smawenog priliva novca u gradski buxet u prethodnoj godini. Dat je predlog da se smawe za oko 91 milion dinara ulagawa u izgradwu novih vrelovoda, ne{to vi{e od 75 miliona usmereno je u toplane, a oko 15,5 miliona dodeqeno je rekonstrukciji vrelovoda. Ukupan iznos od 323 miliona diara gradskog novca namewenog vrelovodima ne}e biti izmewen. S. K.

NOVI SNEG MO@E DA PADNE

Inspekcija nao{trila olovke Zbog veoma niskih temperatura pojedine gradske ulice u Novom Sadu izgledaju kao ogledalo. Preko 40 gra|ana zatra`ilo je pomo} lekara zbog padova i preloma. Me|utim {ef komunalne inspekcije Sr|an Jakovqev rekao je za na{ list da komunalni inspektori u drugom talasu niskih temperatura nikoga nisu kaznili, jer nije bilo potrebe za tim. - Gradske ulice i trotoari su o~i{}ene i prohodne. Gradska preuze}a zadu`ena za ~i{}ewe snega i leda su obavile svoj deo posla, a gra|ani su uklonili led ispred svojih lokala, zgrada i ku}a – isti~e Jakovqev. U pojedinim delovima grada, leda ipak ima, a tu nisu krivi ni gra|ani ni preduze}a, jer nije ceo grad pokriven odlukom o ~i{}ewu leda i snega s trotoara. Ima delova ulica za ~ije ~i{}ewe nisu zadu`ena ni preduze}a, a ni gra|ani, a

jedna od tih je i Narodnog fronta na Limanu. - S obzirom da su veoma niske temperature, u pojedinim delovima grada do{lo je do dubokog zale|ivawa, tako da sada ni so ne bi pomogla. Po{to se ponovo o~ekuje sneg, ve} smo napravili smene za inspektore koji }e ~im on po~ne da pada biti na terenu – ka`e na{ sagovornik i dodaje da }e prvo kontrolisati rad gradskih preduze}a koja imaju zimsku slu`bu. Podsetimo, mandatne kazne za gra|ane koji ne po~iste sneg ispred ku}a i zgrada je 2.500 dinara, a za privatnike kazna je 10.000 dinara. Ukoliko im se napi{e prekr{ajna prijava, kazne su mnogo ve}e. Kazne kod sudije za prekr{aje za gra|ane su od 250 do 25.000 dinara, za preduze}a od 2.500 do 250.000 dinara, a za odgovorne osobe u preduze}ima od pet hiqada do pola miliona dinara. Q. Na.

„Zelenilo” u pripravnosti Zimska slu`ba “Gradskog zelenila” spremna je za najavqeni sneg. Portparol u tom preduze}u Ivan No`ini} rekao je da jo{ ne znaju koliko }e radnika iza}in na teren, a to }e zavisiti iskqu~ivo od koli~ine padavina. Prema wegovim re~ima, kada je pao prvi veliki sneg na

terenu je bilo 135 radnika koji su bili raspore|eni po smenana, a drugi put je bilo anga`ovano 104 radnika. U ovom preduze}u ka`u da ~iste sneg sa 26 lokacija u gradu, a da im mnogo poma`e obnovqena mehanizacija za koju je grad izdvojio 54 miliona dinara. Q. Na.

Iskqu~ewa struje Danas }e bez struje ostati samo stanovnici pojedinih ulica u starom Futogu. Zbog radova na elektromre`i, dovod elektri~ne energije bi}e im povremeno onemogu}en od 8 do 12 sati.

Foto: A. Erski

ZALE\ENE MA[INE ZA SKIDAWE UKRASA

Dug rastanak s praznicima

Novogodi{wi ukrasi koji su postavqeni na glavnim ulicama u strogom centru grada osta}e tu jo{ neko vreme dok temperatura ne poraste iznad nule saznajemo u preduze}u "Stan". Kako nam je saop{tio potpatol te firme Mirko Jeftovi} ma{ine koje se koriste za skidawe ukrasa ne mogu da se pokrenu. - Mehanizacija koju koriste na{i radnici da bi skinuli ukrasnu rasvetu, trenutno ne mo`e da se koristi na ovako niskim temperaturama , jer funkcioni{e na hidrauli~nom principu - rekao je Jeftovi}. J. @.


NOVOSADSKA HRONIKA

sreda27.januar2010.

GRADONA^ELNIK ^ESTITAO [KOLAMA I SVE[TENSTVU

TRADICIONALNA SVETOSAVSKA SVE^ANOST U T[ „JOVAN VUKANOVI]”

Savindan izvor snage za usavr{avawe [kolska slava Sveti Sava, sino} je, deseti put, sve~ano proslavqena u Tehni~koj {koli “Jovan Vukanovi}”. Nakon svetosavske himne sve~ano je

prelomqen slavski kola~ u prisustvu nekoliko stotina gostiju, me|u kojima su bili i pokrajinski sekretar za obrazovawe Zoltan Jege{, zamenik

gradona~elnika Sa{a Igi}, ~lan Gradskog ve}a za obrazovawe Milan \uki}, sve{tenici SPC i brojni novosadski prosvetni radnici. Direktor T[ “Jovan Vukanovi}” Stanko Mati} poru~io je da je Savindan “izvor snage da se usavr{avamo i ispravqamo krivo drvo od kojeg smo sazdani”. On je dodao i da je Sveti Sava uspeo da qubavqu ujedini dva naizgled nepomirqiva pojma, veru i znawe. Nakon priredbe, gosti su se dru`ili na tradicionalnom Svetosavskom balu, Foto: R. Hayi} gde su zvanice imale priliku da daju priloge humanitarnom fondu “Sveti Sava”, namewene pomo}i materijalno najugro`enijim novosadskim u~enicima. S. K.

VE^ERAS PROGRAM U KIC „MLADOST” U FUTOGU

„Ka Savinom izvoru” Program „Ka Savinom izvoru, jer drugog puta i nema“ po~iwe ve~eras u 19 ~asova u pozori{tu KIC „Mladost“ u Futogu u Ulici Cara Lazara 42. U programu u~estvuju u~enici osnovnih i sredwih {kola iz Futoga i Novog Sada, peva~ka grupa Ansambla KIC „Mla-

dost“ i Vid Zmijanac, guslar. U galeriji centra bi}e prire|ena izlo`ba, na kojoj }e posetioci mo}i da vide ikone koje su oslikale Zorka Dr~a i Slavica Vasi} i `ezla koja su osmislili u~enici sredwe poqoprivredne {kole u Futogu. Ulaz je besplatan. B. P. P.

NA SPENSU POVODOM SVETOG SAVE

Turnir u {ahu Svetosavski turnir u {ahu bi}e odr`an danas od 10 do 16 ~asova na prvom spratu Spensa ispred Gradske kafane. OrganiU POZORI[TU MLADIH

Radovi za nedequ dana Po zavr{etku `albenog roka za izvo|a~a radova, za nedequ dana trebalo bi da po~ne rekonstrukcija elektri~nih instalacija u Maloj sali Pozori{ta mladih. Rok koji je protivpo`arna inspekcija dala za obnovu je 20. februar, ali je on ve} je vi{e puta pomeran. Osim obnove elektroinstalacija, planirana je i rekonstrukcija Velike sale. Kako je ranije najavqeno, trebalo je da po~ne sredinom ove godine, me|utim, uzev{i u ubzir dosada{wa ka{wewa s radovima u Maloj sali, za sada se ne zna kada }e ovi poslovi do}i na red. A. V.

zator turnira, koji istovremeno predstavqa i Ekipno kadetsko prvenstvo u {ahu, je [ahovski savez Vojvodine. I. S.

DNEVNIK

MILORAD PEJI] IZ GIMNAZIJE „SVETOZAR MARKOVI]” DOBITNIK SVETOSAVSKE NAGRADE

Patentirao Mendeqejev sistem na Brajevom pismu

Sveti Sava prosvetiteqski putokaz Gradona~elnik Igor Pavli~i} ~estitao je ju~e sve{tenstvu i {kolama slavu i po`eleo im da dan prvog srpskog arhiepiskopa i prosvetiteqa Svetog Save obele`e u dobrom raspolo`ewu i lepim mislima. “Slave}i ime utemeqiva~a srpske dr`ave i {kolstva zajedni~ki {aqemo poruku da je obrazovawe najboqi put ka ostvarewu pojedinaca koji }e ~initi prosve}eno dru{tvo orijentisano ka najvi{im humanisti~kim vrednostima i principima”, poru~io je Pavli~i}. S. K.

c m y

8

Da se mo`e biti uspe{an, vredan i veselog duha, bez obzira na ote`avaju}e okolnosti, pokazuje primer maturanta Gimnazije „Svetozar Markovi}“ Milorada Peji}a koji je slep od ro|ewa. Ne samo da je osnovnu {kolu poha|ao redovno, kao i sada sredwu, ve} je i dobitnik velikog broja nagrada na takmi~ewima iz znawa, a danas }e se na}i i me|u dobitnicima Svetosavske nagrade na akademiji u Beogradu. Daqi planovi su mu da upi{e Pravni fakultet, a

prvi na republi~kom iz istorije. Ove se godine sprema opet na takmi~ewe iz istorije da vidi da li }e odbraniti pro{logodi{wu titulu. - Ova {kola je po meni jedna od najboqih kada je re~ o inkluziji. Ni profesori, ni |aci nemaju ovde nikakve predrasude. Znam mnogo slepih qudi koji su imali problem tokom {kolovawa, te im nije ostala u lepom se}awu. Meni je zaista fenomenalno - rekao je za „Dnevnik“ Milorad.

Za bele`nicu 7.000 evra Slede}i projekat na kojem po~iwe da radi je srpsko- enegleski re~nik koji mu je potereban za maturski ispit iz engleskog. Jedna od va`nijih u~ila mu je Brajeva bele`nica koja ima displej s brajevim ta~kicama koje slu`e kao monitor. Za bele`nicu ka`e da je pravo re{ewe za slepe, da je u Americi dobijaju na kori{}ewe dok kod nas moraju sami da je kupuju, iako ko{ta oko sedam hiqada evra. privla~e ga informatika, istorija i srpski, uglavnom dru{tveni predmeti. U osnovnoj i sredwoj {koli osvajao je ili bio u vrhu takmi~ewa iz srpskog, biologije i istorije. U tre}em razredu bio je

Posledwi wegov veliki poduhvat nastao je iz potrebe. Prilagodio je slepim osobama standardni Mendeqejev periodni sistem elemenata, a do ovog izuma je do{ao jer mu je periodni sistem trebao kada je krenuo u gimnaziju.

Milorad sa Brajevom bele`nicom

- Da bih dosko~io problemima iz hemije napisao sam programsku skriptu za ure|aj Brajeve bele`nice. Tako sada slep ~ovek mo`e, kada mu je potreban neki hemijski element, u takozvano poqe pretrage da unese tra`eni elemenat, na primer, kiseonik i periodni sistem mu iz celokupne baze podataka izbaci sve neohodne informacije o tom elementu. Takav periodni sistem sam poslao jednom prijatequ iz Rusije, koji se odu{evio i rekao mi da postoji jedna privatna ameri~ka organi-

Foto: S. [u{wevi}

zacija za slepe. S wima sam stupio u kontakt i bili su zapaweni, jer takav program nije postojao do sada. Po~eo sam da radim sa wima, te bi oni `eleli da preuzmu ovaj moj izum kada napunim 21 godinu - ispri~ao je ovaj uspe{ni maturant. Ume{nost i znawe iskoristio je i za to da napi{e skriptu za Fejsbuk koja olak{ava preina~avawe pisanih re~i u ta~kice. Bez ove skripte ~ita~ ima problema da o~ita ceo sadr`aj zbog dizajna Fejsbuka i prozora koji iska~u. A. Vidanovi}

NOVI KVADRATI JAKO SLABO RASTU

Gradwa skoro na mrtvoj ta~ki Ekspanzija izgradwe vi{espratnica, sa kojom su se Novosa|ani u deceniji za nama gotovo sa`iveli, utihnula je u proteklih godinu dana sude}i po broju novih i aktivnih gradili{ta. Zna~ajno ni`i priliv novca i smawena potra`wa za stanovima, uz retke i nepovoqne bankarske kredite, doprineli su da situacija trenutno ne bude ni malo ru`i~asta, smatraju investitori. Ipak, optimizma im ne mawka, jer u bliskoj budu}nosti o~ekuju bu|ewe tr`i{ta. - Po{to je tokom ve}eg broja dana ovog januara temperatura bila u minusu, na gradili{tima se ne radi. Mogu}i su samo radovi u zgradama, koje imaju grejawe, a to se sa ulice ne vidi. To su investitori koji rade, ali veliki broj preduzetnika u ovoj oblasti je u problemu. Nemaju novca za po~etak novog ciklusa gradwe, ili se jednostavno boje da se trenutno upuste u izgradwu. Nikom nije u interesu da stane na polovini objekta – smatra Mladen Pavlovski iz preduze}a “Hom invest”. Smatra i da }e po zavr{etku krize cena kvadrata u Novom Sadu

^ITAOCI PI[U SMS

Pad cena ipak stao Tokom vi{e od godinu dana, prodaja nekretnina u Novom Sadu zna~ajno je opala. Nedostatak prodaje, povukao je za sobom sni`ewe cena kvadrata u svim delovima grada za 20 do 30 odsto u proseku, i obustavu ili zamrzavawe izgradwe zapo~etih vi{espratnica, usagla{eno tvrde i investitori i trgovci nekretninama. U zavisnosti od lokacije, kvadrat ve} mesecima ko{ta od 700 evra u udaqenijim krajevima Novog Sada, pa ~ak i do 2000 evra u centru, na Bulevaru oslobo|ewa i oko Spensa. znatno sko~iti, jer }e se pove}ati i potra`wa a ne}e biti dovoqno izgra|enih stanova u ponudi. Tvrdi da cena kvadratnog metra ne mo`e biti ni`a od aktuelne.

Te{ka finansijska kriza, mawak potra`we i mawak bankarskih kredita, prema re~ima zaposlenog u “Konkordiji” Slavka Drobca, omeo je i rad preduze}a. On situaciju opisuje kao – mrtvu.

- Jo{ uvek sve stoji. Oko 99,9 odsto tr`i{ta je mrtvo. Iako imamo dosta lokacija, zbog krize i mawka potra`we, izgradwa je stala. Pala je i cena kvadrata, pa najjeftiniji prodajemo za 700 evra - rekao je on. Ponude stambenih bankarskih kredita ima a rokovi otplate se mere decenijama. Uz sada aktuelnu kamatnu stopu od 7,19 odsto “Erste” banka nudi osnovni stambeni kredit s rokom otplate do 30 godina, ili do 65. ro|endana korisnika. Stambeni kredit sa fiksnom kamatom u „Sosiete `eneral banci“ nudi se uz kamatu od 7,94 odsto. Korisnici stambenog zajma u obe banke, za nekretninu vrednu 30.000 evra, du`ni su da obezbede najmawe 10 odsto odnostno 3.000 evra u~e{}a, pa }e tako kredit iznositi 27.000 evra. Za takav iznos, mese~na rata tokom narednih 25 godina u “Sosiete `eneral banci” iznosi}e 208,62 evra, a na kraju otpla}en kredit }e iznositi 62.587 evra. Na ovom primeru, u “Erste” banci je rata na mese~nom nivou 183 evra ,tokom 30 godina, a krajwe ispla}en iznos }e biti 65.932 evra. S. Tanuryi}

065/47-66-452 & 063/366-977

Pontonac ostaje zauvek? Sla`em se sa gradona~elnikom da treba da se smawe plate u javnom sektoru, ali samo onima preko 50 hiqada i da ih svedu na okruglo 50 hiqada, pa kome se ne svi|a neka ide iz firme. Treba zabraniti ugovore o delu u javnim slu`bama, jer one imaju osposobqen kadar. Mnogi zaposleni pored plate uzimaju i po nekoliko plata uz ugovore o delu, a tako je i kroz anga`ovawe raznih marketing konsalting firmi i ko zna {ta jo{. [tedeti je lako, raskinite takve ugovore i eto para 064/8437... *** Ne razumem za{to inspekcija qudima po pijacama uzima samo suhomesnate proizvode da bi izvr{ili analizu. Postavqam pitawe: da li se pritom analiza vr{i u wihovim stomacima?! 063/524... *** Voza~ linije 69 (^ardak- Novi Sad) u subotu 23. u 12 ~asova je svojom prebrzom vo`wom po ovim uslovima, naterao putnike da iza|u ranije, da ne bi slomili kosti! 063/540...

*** [ta se de{ava sa ostacima pontonskog mosta na Dunavu u Novom Sadu? 065/6402... *** Gospodo iz policije, jeste da ste novim zakonom dobili ve}a

provla~e izme|u wega i ograde, ili da si|u na put da ga obi|u. Na moju opasku da i oni kr{e propise jer kontroli{u u samoj krivini, pa pri slabijoj vidqivosti ili ve}oj klizavici mo`e da naleti vozilo, dobio sam odgovor da to po novom zakonu

*** Bravo za Toplanu! Napoqu minus 13, i to 10 sati pre podne na Bulevaru vojvode Stepe 109. Majstori smawe protok, a temperatura radijatora 35. Dogrevamo se na struju! 064/2170...

ovla{}ewa, ali ba{ tolika je za nepoverovati. Pri silasku sa Varadinskog mosta u pravcu Beogradskog keja na polovini same krivine, postavqeni su ~uwevi i policajac tu kontroli{e vozila. Policijsko vozilo parkirano je na pe{a~koj stazi, pa pe{aci moraju da se

smeju. Koliko znam ni u novom Zakonu nisu dobili pravo da kontroli{u na nepreglednom putu i krivinama. Ako jesu, onda se izviwavam. U suprotnom zahtevam od nadle`nih da se na tom mestu zabrani kontrola vozila dok ne bude kasno. 064/0076...

Poziv gradona~elniku da obi|e ~ekaonicu i hol novosadske @elezni~ke stanice... Ponesite i gas masku, treba}e vam a i dezinfekcijalna sredstva... Poziv na~elniku policije i istra`nom sudiji da obi|u ~ekaonicu i hol @elezni~ke stanice Novi Sad 064/9833...

*** Ja, radnik Gradskog zelenila na mestu ~uvara portira sa platom od 26.000, pristajem da se mewam sa kolegama iz ZIG-a, Spensa, Tr`nice, Poslovnog prostora, Informatike i da mi se plata umawi 30% odmah u startu. Javite se, zainteresovani! 064/2460... *** Bravo gradona~elniku za humani gest prema sugra|anima starijim od 65 godina, a u vezi sa besplatnim autobuskim prevozom. Nek se qudi u ono malo `ivota {to im je ostalo, opuste i u`ivaju. Uostalom, oni su i stvorili ovo {to danas imamo. A cinicima poru~ujem da nas sve ~eka starost. 063/8614... *** Sindikalac Radosavqevi} {trajkuje i predvodi one koji imaju platu od 30.000 do 50.000 dinara kao i on sam. [to ne predvodi one koji imaju do 20.000? Gradona~elni~e, ne daj se. 063/7606...


NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

sreda27.januar2010.

9

GRADONA^ELNIK PAVLI^I] O NAMERI DA PRIVATNI SEKTOR U\E U KOMUNALNI SISTEM

Partnerstvo s kapitalom recept razvoja

Najave da }e se grad okrenuti partnerstvu privatnog i javnog sektora kako bi ostvario sve planirane kapitalne investicije, za koje nema novca u gradskom buxetu, u prvi plan su stavile primer “Vodovoda i kanalizacije” i svojevremenih razgovora sa francuskim gigantom “Veoliom”. Kako za “Dnevnik” ka`e gradona~elnik Igor Pavli~i}, kroz partnerstvo javnog i privatnog Novi Sad bi dobio sve {to mu nedostaje – pre~ista~ otpadnih voda, javne gara`e, modernu deponiju sa koje bi se grad snabdevao energijom, ili bi otpad bio prera|ivan na drugi na~in. Gradona~elnik navodi da je ovakav model saradwe poznat i primewen u svetu, a da u Srbiji on postoji u Beogradu, Jagodini, Leskovcu, upravo u javnim gara`ama i poslovima s otpadom. U Novom Sadu model je primewen u slu~aju bioskopa “Arena”, koji je izdat na 15 godina sa jasnim obavezama zakupca, a u toku je i i konkurs za partnera za izgradwu novog bloka u TE-TO “Novi Sad”, gde zajedno nastupaju grad i Elektroprivreda Srbije u okviru preduze}a “Energija Novi Sad”.

radi se o privatizaciji, budu}i da zakon o privatizaciji javnih preduze}a nije donet – navodi Pavli~i}. Po wegovim re~ima, privatni partner bi dobio na upravqawe delove komunalnog sistema, kao {to su vodosnabdevawe, pre~i{}avawe otpadnih voda, odno{ewe i selekcija sme}a i bio bi u obavezi da ulo`i ta~no odre|eni kapital, a nakon 20 ili 25 godina, gradu bi se vratila sva poverena imovina, kao i sve {to je ulo`eno u infrastrukturu. - “Vodovod i kanalizacija” je najinteresantniji

Uvo|ewe privatnog partnera u javni sektor odvija se na osnovu konkursa ili tendera s precizno utvr|enim uslovima. Ne radi se o privatizaciji - Uvo|ewe privatnog partnera u javni sektor odvija se na osnovu javnog konkursa ili tendera, sa precizno utvr|enim uslovima. Ne

primer za na{ grad, budu}i da je potrebno da se u vodonabdevawe ulo`i izme|u 10 i 20 miliona evra, a u pre~ista~ otpadnih voda

OPET RUNDA RAZGOVORA GRADA I SINDIKATA KOMUNALACA

Pregovori na tankoj niti? - Gradona~elnik Novog Sada Igor Pavli~i} odbio je predlog Sindikata zaposlenih u stambeno komunalnoj delantosti prema kojem bi zarade bile smawene najvi{e do deset odsto u „Tr`nici“, ZIG-u, Poslovnom prostoru i Urbanizmu. U tim gradskim firmama cena rada je ve}a od polovine republi~ke prose~ne zarade koja iznosi 16.700 dinara. U ostalim firma-

ma, sindikat je predlo`io gradu da plate ostanu iste jer se zaposlenima plata obra~unava sa iznosom znatno ni`im od 16.700 dinara - izjavio je sindikalni predvodnik Zoran Radosavqevi}. Ovo nije ni potvrdio ni demantovao vo|a pregovara~kog tima Grada Milan \uki}, izjaviv{i za „Dnevnik“ da gradski oci“ analiziraju sindikalni predlog.

Danas bez protesta Protesta ispred Gradske ku}e danas ne}e biti, re~eno je na ju~era{wem okupqawu radnika u javno-komunalnim preduze}ima, ve} }e biti nastavqen sutra. Kao i proteklih dana skup je i ju~e bio masovan.Predsednik Sindikata zaposlenih u stambeno - komunalnoj delatnosti Novog Sada Zoran Radosavqevi} naglasio je da iz protesta iza{la samo sindikalna organizacija JKP „Lisje“, dok druge sindikalne organizacije u komunalnim preduze}ima podr`avaju proteste, {to se mo`e videti svakodnevnim prisustvom zaposlenih. Radosavqevi} je ustvrdio da direktori vr{e pritisak na predsednike sindikata da odustanu od protesta. Z. D.

Mo`e samo bez simbola Iz „Gradskog zelenila“ poru~uju da wihovi radnici ispuwavaju sve radne obaveze i prema sugra|anima i prema osniva~u, ta~nije Skup{tini grada, saop{tavaju iz ovog preduze}a. U „Zelenilu“ ka`u da se oni ne nalaze u {trajku i dodaju da radnici svoje slobodno vreme mogu da provode kako `ele, pa tako i da u~estvuju u protestu ispred Gradske ku}e. Me|utim, svaka zloupotreba simbola i imovine ovog preduze}a koje nije u {trajku, kako ka`u, bi}e sankcionisana. B. M.

Sindikat komunalaca u slu~aju neuspe{nih pregovora planira da blokira rad gradskog parlamenta u petak kada je zakazano zasedawe, brane}i to stavom da je zakqu~ak Vlade Srbije da se plate ne smawuju u javnom sektoru, ve} da treba da ostanu na lawskom nivou. Sindikat zaposlenih u stambenokomunalnoj delatnosti najavio je za sutra mesovnije proteste pred Gradskom ku}om od 15 ~asova, kao i da }e kao podr{ka do}i komunalni radnici iz drugih gradova Pokrajine. Najavqen je i dolazak predsednika Saveza samostalnih sindikata Srbije Qubisava Obrovi}a. Autobuski i taksi prevoznici }e, prema re~ima predsednika Sindikata saobra}aja i veza Grada i Pokrajine Milanka Grbi}a, vozilima krenuti sutra u 13 ~asova s Me|umesne autobuske stanice i voziti glavnim saobra}ajnicama do 15 ~asova. Grbi} ka`e da }e na ulicama biti oko 40 autobusa i 200 taksi vozila. Podse}amo, u petak u vreme Skup{tinskog zasedawa tri sindikata u JGSP „Novi Sad“ najavili su da }e s 50 autobusa od od 9.30 do 11.30 sati biti u protestnoj vo`wi novosadskim ulicama. Z. D.

KARLOVA^KA KANCELARIJA PENZIJSKOG OSIGURAWA OPRAVDALA POSTOJAWE, ALI...

I daqe putuju zbog lekova U kancelariji penzijskog i invalidskog osigurawa u Sremskim Karlovcima gra|ani mogu da podnesu zahtev za odlazak u penziju, dobiju uverewe da su penzioneri, listing za vize. Tu se podnose i prijave i odjave radnika na penzijsko i invalidsko osigurawe, te iste takve prijave za preduzetnike. Iako je re~ o ispostavi novosadske Filijale Republi~kog fonda penzijskog i invalidskog osigurawa, koja se iskqu~ivo bavi tom vrstom posla, Karlov~ani naj~e{}e dolaze u kancelariju kako bi re{ili probleme iz delokruga zdravstvenog osigurawa.

- Najvi{e se interesuju za ostvarivawe prava na participaciju prilikom nabavke lekova – ka`e slu`benica Rosa \uri}. – Tako|e, ~esto pitaju da li mogu ovde da overe zdravstvene kwi`ice. Na`alost, za sve {to se ti~e zdravstvenog osigurawa oni moraju ipak da idu u Novi Sad. Kada je u pitawu penzijsko i invalidsko osigurawe, dosta interesovawa u Karlovcima ima za prijave i odjave osigurawa radnika. Po re~ima Rose \uri}, postoji velika verovatno}a da }e delokrug rada kancelarije biti pro{iren. Najverovatnije }e mo}i u

PROMOCIJA BESPLATNOG RADA

Volonteri u Radio kafeu

Promocija novosadskih volonterskih organizacija i tribina „Mladi i volonterizam“ odr`a}e se sutra u 14 ~asova u Radio kafeu u Mileti}evoj ulici 45. U~estvova}e predstavnici 10 organizacija, izme|u ostalih i Novosadskog humanitarnog centra, Centra za omladinski rad, „Emprone“, „Preventa“ i drugih.U 16 ~asova po~iwe tribina „Mladi i volonterizam“ a govori}e Dejan @ivkovi} iz NHC-a, Tawa Bokun iz Centra „Srce“, te Tatjana Bawanin Peji} i Jovana Reba iz Pokrajinskog sekretarijata za omladinu i sport. S. K.

ovoj ispostavi da se podnose i M4 obrasci sa podacima o sta`u i zaradama radnika za prethodnu godinu. Ti podaci se unose u mati~nu evidenciju Fonda i dokaz su da su za godine radnog sta`a upisane u radnu kwi`icu pla}eni doprinosi. Bez tog obrasca ni jedan radnik ne mo`e da podnese zahtev za penzionisawe. Kancelarija PIO u Sremskim Karlovcima nalazi se u Preradovi}evoj ulici 3 preko puta pijace. Radi sredom i petkom od 7 do 15 sati, a broj telefona je 884-301. Z. Ml.

SUTRA U ORGANIZACIJI DEMOKRATSKE OMLADINE

Prilika za davaoce krvi Akcija dobrovoqnog davawa krvi „Karavan `ivota“ koji organizuje Demokratska omladina Novi Sad bi}e odr`ana sutra od 11 do 13 ~asova u prostorijama Gradskog odobora Demokratske stranke. @eqa organizatora je da uz pomo} javnih li~nosti i lokalnih funkcionera, podignu svest qudi o problemu ~estog nedostatka krvi u Institutu za transfuziju krvi Srbije. Prostorije Demokrastske stranke nalaze se u Mileti}evoj ulici 16. N. V.

izme|u 60 i 70 miliona evra. Cene, kvalitet usluga i obaveze partnera bile bi regulisane ugovorom, tako da ne bi postojala mogu}nost da se ne{to radi bez odobrewa grada – objasnio je Pavli~i}. Javne gara`e, po re~ima gradona~elnika, tako|e su intresantne za privatna ulagawa, po{to je grad doneo odluku da ih gradi ispod trgova. Tako bi privatni partner napravio podzemnu gara`u, a iznad izgradio trg sa novim izgledom, na osnovu konkursa koji bi Novi Sad prethodno raspisao. Upravqawe gara`om bi, po re~ima Pavli~i}a, pripalo privatnom investitoru, a nakon ugovorenog roka, gara`a bi pripala gradu. Pavli~i} je nazna~io da je, uzimaju}i u obzir da je gradski buxet ove godine 150 miliona evra, od kojih je pedesetak nameweno investicijama, jasno da grad nema novca da te velike projekte ostvari u kratkom periodu, a da se ne zadu`i ili da tra`i privatne partnere. On je ukazao da ne postoje rokovi za ovakav vid partnerstva, a od interesovawa investitora i gradskih vlasti zavisi}e u kojoj oblasti }e do}i do saradwe. S. Krsti}

„^ISTO]A“ I OVOGODI[WI PLANOVI KUPOVINE

Na silnu mehanizaciju bacili oko

U ovoj godini „^isto}a“ planira da od novca preduze}a, izme|u ostalog, nabavi dve autocisterne za prawe ulica sa mlazom za koje je izdvojeno 17, kao i tri autocisterne za prawe ulica sa dve predwe mlaznice i crevima za ru~no prawe za koje je predvi|eno 24 miliona dinara. U planu investicija stoji da }e se u ovoj godini nabaviti i tri velike ~istilice koje }e ko{tati 38, kao i ~etiri mala kamiona za pra`wewe korpi koji ko{taju 9 miliona dinara. Preduze}e `eli da nabavi i kompaktor za rad na deponiji koji ko{ta 20 miliona, kao i buldo`er ~ija je cena pet miliona mawe od pomenutog kompaktora. Po wihovom mi{qenu „^isto}i“ je potreban i

kamion sme}ar za pra`wewe korpi i kanti ~ija je cena 16, kamion sandu~ar za sakupqawe krupnog otpada koji ko{ta 7, kao i otvoreni kamion od pet tona za koji se izdvaja 6,5 milona dinara. Pored navedenog, u ovoj godini planira se i nabavka 200 metalnih ili betonskih korpi za sme}e za koje je predvi|eno 10 miliona, kao i postavqawe 100 podzemnih kontejnera uz kojih bi i{la i dva kamiona. Za ovu nabavku izdvojeno je 84 miliona dinara. Od novca kapitalnih subvencija, ta~nije 34 miliona dinara, „^isto}a“ u ovoj godini planira da nabavi dva mala kamiona podiza~a i jedan kamion za pra`wewe kontejnera i kanti. B. M.

[TRAJK U „MOTINSU“ I DAQE TRAJE

Posla preko glave, plate nema Posle 12 dana {trajka u AD „Motins“ [trajka~ki odbor ovog preduze}a obratio se novinarima razo~aran {to od poslovodstva firme jo{ nije dobio ohrabruju}e informacije kada }e oko 400 radnika dobiti zaostale zarade, neispla}ene od oktobra pro{le godine. Prema re~ima zamenika predsednika {trajka~kog odbora DraIz proizvodnog programa „Motinsa“ gana Vasi}a radnici osim {to ne primaju plate radnici su najmawe pla}eni, mada su za sve vreme radili, u nagla{ava Vasi}. Wegov kolepogonima nemaju grejawe, a ga Miroslav Tadi} ka`e da zbog duga za struju pitawe je minimalac primaju samo majdana kada }e biti iskqu~ena. stori. - Imamo ugovorene poslove - Mada ima ugovorenog poza prvi kvartal ove godine sla ne mislimo da prekidamo vredne milion evra. Proiz{trajk. Na{i poslodavci su vodwa nikada nije posustajasamo dva puta razgovarali sa la, naprotiv, radi se i izvozi {trajka~kim odborom i prena zapadno tr`i{te od kada je do~ili nam da u pronalasku pre dve i po godine fabrika re{ewa za isplatu zarada naiprivatizovana. Postoji molaze na nepremostive prepregu}nost da robu plasiramo i u ke, kod banaka i dr`avnih inarapske zemqe, a delatnost stitucija - ka`e Vasi}. „Motinsa“ je proizvodwa auto Firma je likvidna, ali podelova - kazao je Vasi}. slodavac nudi da se radi bez Uprkos dobrim izvoznim plate do marta. Tada, veli Varezultatima, oko 80 do 90 odsi}, prema wihovim prora~usto proizvodwe je namewemo nima treba da stignu prve pastranom kupcu, proizvodni re za isporu~enu robu, od ko-

jih bi se namirio i deo zaostalih plata. Direktor firme @arko Baji} ka`e da je preduze}e uredno izmirilo obaveze prema dr`avi iz 2009. - Uspeli smo da izvoz umesto kod starih kupaca iz Nema~ke prebacimo u afri~ke zemqe. S dva poslovna partnera iz Egipta pove}ali smo duplo prodaju. Me|utim stari kupci po~eli su da gomilaju dugove. Obra}ali smo se bankama i Ministarstvu za ekonomski i regionali razvoj, jo{ razgovaramo - kazao je Baji}. Ve}inski paket akcija „Motinsa“ u oktobru 2007. godine kupila je novosadska firma NS DON 2006, za oko ~etiri miliona evra. Cena akcije bila je 432 dinara. Na berzi je „Don“nastupio zajedno sa stambenom zadrugom „Pobeda imo“ i kompanijom „Produktiva“. Predsednik Upravnog odbora i jedan od vlasnika „Motinsa“ je Aleksandar Pavi}evi}. No, ju~e s wim nismo uspeli da uspostavimo kontakt. Z.Deli}


VOJVODINA

sreda27.januar2010.

ZASEDAO OP[TINSKI PARLAMENT NOVOG KNE@EVCA

U `i`i referendumi za samodoprinos NOVI KNE@EVAC: Na sednici Skup{tine op{tine Novi Kne`evac usvajawu izve{taja o sprovedenim referendumima za uvo|ewe samodoprinosa u mesnim zajednicama Banatsko Aran|elovo i Majdan-Rabe, sprovedeni od 20. decembra pro{le do 5.januara ove godine, prethodila je rasprava u kojoj su u~estvovali odbornici i ~lanovi Komisije za sprovo|ewe referenduma Zoran Savin (SRS), Jovan Ba~ikin (NS), Milorad ^ukurov (DSS) i Gordana ]iri}. U `i`i rasprave na{la se sumwa Savina o broju gra|ana koji su glasali na referendumu, koja se odnosi na vlasnike nepokretne imovinena podru~ju MZ Banatsko Aran|elovo. U~esnici u raspravi su pak zamerili Savinu da kao ~lan komisije nije izneo primedbe, kada je sa~iwavan zapisnik, pa je izve{taj o sprovedenim referendumima u mesnim zajednicama Banatsko Aran|elovo i Majdan-Rabe prihva}en ve}inom glasova. U MZ Banatsko Aran|elovo od 2.080 gra|ana sa izbornim pravom i nepokretnom imovinom za uvo|ewe samodoprinosa glasalo je 1.059 ili 50,91 odsto, dok je u MZ Maj-

dan-Rabe od 497 glasa~a uvo|ewe samodoprinosa podr`alo 281 ili 56,54 odsto. Prilikom razmatrawa odluke o raspisivawu referenduma na podru~ju mesnih zajednica Srpski Krstur i \ala, potpredsednik Saveta MZ \ala Jovan Ba~ikin, predlo`io je da se sa dnevnog reda skine raspisivawe referenduma u \ali, zbog nezadovoqstva me{tana re{ewem rada po{te i mesne kancelarije u ovom selu. Jedan slu`benik je u \ali obavqao sve posleove, a Ba~ikin je izneo da su pru`ene usluge bile neadekvatne. Ba~ikin je predo~io da u situaciji kada su nezadovoqni gra|ani najavqivali zbog toga potpisivawe peticije, referendum ne bi mogao da uspe. Nakon obe}awa predsednika op{tine Dragana Babi}a da }e po{ta i mesna kancelarija od 1. februara nesmetano nastaviti da radi, Ba~ikin je povukao predlog o skidawu sa dnevnog reda odluke o raspisivawu referenduma u \ali. Odbornici su usvojili odluke kojim je predvi|eno da se referendumi za uvo|ewe samodoprinosa u Srpskom Krsturu i \ali sprovedu od 12. do 24. februara. M. Mitrovi}

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od ponedeqka, 25. januara, u 7 sati, do utorka, 26. januara, u isto vreme, rodile su: DEVOJ^ICE: Sabina Markovi}, Dragana Bo`i}, Ivana Babi}–Mirkovi}, Esma Jusufi i Monika Tot iz Novog Sada, Zorica Mr|a iz Petrovaradina, Milka Deli} iz Veternika, Slobodanka Mati} iz Rumenke, Sne`ana Aran|elovi} iz Rakovca i Svjetlana Mihajilo iz Tovari{eva, DE^AKE: Anita Pu}oli, Jelena Lazi} i Irina Ku~evi} iz Novog Sada, Dragica Markovi} iz Sremske Kamenice i Jelena Daqevi} iz @abqa.

U PE]INCIMA RAZGOVARALI PRIVREDNICI I MINISTRI

Privredni ambijent koji obe}ava PE]INCI: Mogu}nosti razvoja privrede i poboq{awe op{teg poslovnog ambujenta u op{tini Pe}inci 2010. bila je tema sastanka koji su, organizovali predsednik op{tine Sini{a Vukov i predsednik SO Pe}inci @ivko Markovi}. Skupu su prisustvovali i predstavnici republi~kih i pokrajinskih institucija, pomo}nik ministra za trgovinu i turizam Neboj{a Lazarevi}, pokrajinski sekretar za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Miroslav Vasin, direktor Privredne komore Srbije Milo{ Jeli}, pomo}nik direktora za finansije Fonda za razvoj AP Vojvodine Milan Majer i na~elnik Sremskog upravnog okruga Sava Ali{i}. Tako su privrednici imali priliku da se u direktnom razgovoru informi{u o merama i planovima dr`ave za razvoj privrede, ali i da uka`u na probleme i iznesu predloge za poboq{awe privrednog ambijenta u Srbiji. Predsednik SO Pe}inci @ivko Markovi} je rekao da je ta op{tina prepoznatqiva po grinfild investicijama, a da je to, pre svega, posledica stvarawa povoqnog ambijenta od strane lokalne samouprave, kao i da ovakve skupove smatra najboqim na~inom da se odr`i {to boqi kontakt sa privrednicima i da im se predstavi {ta se doga|a na vi{im nivoima vlasti, ali i da se predstavnicima institucija {to boqe predstave potrebe privrede. Markovi} je naglasio da je op{tina Pe}inci donela odluku o formirawu Privrednog saveta koji }e biti inicijalna kapisla daqeg razvoja. Predsednik op{tine Sini{a Vukov je akcentirao da interesovawe investitora za op{tinu Pe}inci na prestaje, da se grade novi pogoni, i da }e lokalna samouprava i daqe privrednicima pru`ati

povoqnosti, po kojima je ve} poznata, a prisutni privrednici su najboqa preporuka. Pomo}nik ministra trgovine i usluga Neboj{a Lazarevi} je izneo da su sve aktivnosti ovog ministarstva u posledwih godinu dana bile usmerene na punu primenu Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu, da su neke pogodnosti ovog sporazuma, privrednici i do

~etku. Najavio je i konstituisawe Razvojne banke Vojvodine, kao jednog od bitnih ~inilaca za podsticaj privrednog razvoja u Vojvodini, a samim tim i u Srbiji. Na skupu u Pe}incima privrednici su imali priliku da direktno postave pitawa i iznesu svoje predloge predstavnicima vlasti , kako bi u periodu krize olak{ali funkcionisawe privrede. Ve}ina

VESTI Dan otvorenih vrata APATIN: Tradicionalna manifestacija Dan otvorenih vrata Skup{tine AP Vojvodine u petak }e biti odr`ana u Apatinu u sve~anoj Sali SO, u 11 ~asova. Kako je saop{teno iz kabineta predsednika, Skup{tina op{tine Apatin je prepoznata kao primer dobre prakse koja je na vreme uo~ila strate{ki zna~aj Dunava s obzirom na to da je deo strategije odr`ivog razvoja usmerila na tu reku izgradwom najmodernije marine i pristana za putni~ke brodove na celom toku. Predsednik [andor Egere{i `eli posebno da uka`e na aktivan odnos Apatina, kao lokalne samouprave u formirawu sve zna~ajnijeg ervopskog projekta - Dunavske regije. U delegaciji Skup{tine AP Vojvodine bi}e predsednik Skup{tine, [andor Egere{i, potpredsednici mr Maja Sedlarevi}, Martin Zloh, dr Branislav Beri}, Igor Mirovi}, Branimir Mitrovi} i Sini{a Lazi}, i sekretar Milorad Ga{i}. Doma}ini }e biti predsednik op{tine dr @ivorad Smiqani} i predsednik SO Milan [krbi}. J. P.

Opasno klizawe na jezeru

Skup privrednika u Pe}incima

sada imali, usled jednostrane primene od strane Srbije, ali da }e ih tek sada imati u punom kapacitetu. On je informisao {ta donosi Zakon o za{titi konkurencije i najavio ulazak u skup{tinsku proceduru dva nova zakona: Zakona o trgovini i Zakona o za{titi potro{a~a, koji }e uvesti novi red u na{u privredu. Vasin je nazvao ovakve neposredne susrete predstavnika privrede, lokalne samouprave i vi{ih organa vlasti primerom dobre prakse i najavio nastavak mera iz 2009. godine, kojima je postignuto da zvani~an broj nezaposlenih lica, na teritoriji AP Vojvodine, na kraju pro{le godine, ne bude ve}i nego na wenom po-

DNEVNIK

c m y

10

se zalo`ila za povoqnije kredite za privredna ulagawa i pozdravili formirawe Razvojne banke Vojvodine. Predlo`eno je i da dr`ava razmotri mere kojima }e pospe{iti potro{wu, kako to ~ine neke od susednih dr`ava, jer jednoglasna je ocena da je jedan od velikih problema privrede u periodu krize pad prodaje, {to neminovno dovodi proizvo|a~e u situaciju da smawuju proizvodwu i otpu{taju radnike. Zajedni~ka ocena sa skupa u Pe}incima je da su ovakvi kontakti korisni i da se samo koordiniranim delovawem privrednika i dr`ave mogu pronalaziti re{ewa koja }e ubrzati izlazak iz krize. A. N.

PALI]: Pali}ko jezero nije bezbedno za klizawe, iako su niske temperature zaledile vodenu povr{inu i mame qubiteqe zimskih ~arolija da u`ivaju na ledu. Ipak, iz JP „Pali}-Luda{” upozoravaju da je debqina leda svega {est santimetara, {to nije dovoqno da izdr`i qubiteqe zimskih sportova. - Od kada su niske temperature, voda na jezeru je po~ela da mrzne. Kada debqina leda bude dostigla 10 santimetara, jezero }e biti bezbedno za {etwu, klizawe i druge zimske sportove. Do kraja nedeqe trebalo bi da led bude dovoqne debqine i bezbedan za gra|ane – obja{wava biolog u JP „Pali} Luda{” Blagoje Le~i}. A. A.


VOJVODINA

DNEVNIK

sreda27.januar2010.

11

MINISTARKA VERICA KALANOVI] ZAMERILA ^ELNICIMA OP[TINE @ITI[TE

Nisu iskoristili ni dinar @ITI[TE: Ministarka za Nacionalno – investicioni plan Verica Kalanovi}, prilikom nedavnog razgovora sa predsednicima 40 najnerazvijenijih op{tina u Srbiji, zamerila je na nea`urnosti lokalnih administracija, nedovoqnoj anga`ovanosti pojedinih op{tinskih ~elnika i dostavqawu nekompletne dokumentacije. Posebno je apostrofirala Op{tinu @iti{te, napomiwu}i da, iako NIP postoji od 2006. godine, ova sredwobanatska komuna nije iskoristila ni dinara, jer za svoj jedini projekat nije uspela da dostavi kompletnu dokumentaciju, iako je za to imala rok od {est meseci! To je neshva-

tqivo, poru~ila je Kalanovi}eva, i dodala da je zbog toga, od dve milijarde dinara, koliko su najnerazvijenije op{tine u Srbiji imale na raspolagawu, minule godine za objekte infrastrukture potro{eno tek milijardu dinara. Komentari{u}i tvrdwe ministarke Kalanovi}, predsednik `iti{tanske op{tine Dragan Milenkovi} je u iz- SO @iti{te javi za „Dnevnik” potvrdio da je sticioni plan, preciziraju}i lokalna samouprava lane podneda se radi o izgradwi postrojela samo jedan projekat Miniwa za pre~i{}avawe otpadnih starstvu za Nacionalno – invevoda.

Dragan Milenkovi}

- Taj projekat je prihva}en ali do wegove realizacije nije do{lo iz razloga {to je projektno – tehni~ka dokumentacija imala

nekih mawkavosti. Kasnije je ministarstvo raspisalo tender za koji smo mi uo~ili da je mawkav, tako da smo pro{lu godinu, ne}u da ka`em izgubili, ali smo je propustili. Projekat nije obustavqen, jedino je prolongiran za ovu godinu. On je sada potpuno spreman i wegova projektovana vrednost iznosi oko 60 miliona dinara, dok }e stvarna biti utvr|ena po zavr{etku tendera – objasnio je Milenkovi} i napomenuo da je planirano da pre~ista~ samo delom bude finansiran iz sredstava NIPa,

„ARMA MET” U BA^U NOVIM PROGRAMIMA PROTIV KRIZE

Partneri „Srbijagasu” i gra|evincima FABRIKA YAKOVA ZA SADA NE]E OBNOVITI PROIZVODWU

Radnici bez posla i plata IN\IJA: Preduze}e za proizvodwu polivinilskih xakova „Unisak“ iz In|ije ide u ste~aj, a sudbina 16 radni~kih plata, zbog ~ega je 65 radnika u {trajku ve} petnaest dana, sada je potpuno neizvesna. Neizvesno je i kako }e se, kada radnici zbog ste~aja budu upu}eni na berzu rada, povezati radni sta`, jer doprinos za PIO nije upla}ivan, tako|e 16 meseci. Dok ne budu na berzi rada, radnici nemaju pravo ni na besplatnu zdravstvenu za{titu. Od obnavqawa proizvodwe u „Unisaku” za sada nema ni{ta. Kako bi se na{lo najboqe re{ewe za „Unisak”, odr`an je sastanak rukovodstva i pokrajinskog sekretar za rad i zapo{qavawe Miroslava Vasina, i predstavnika sindikata. - Rukovodstvo je zakqu~ilo da je jedino re{ewe ste~ajni postupak, {to ne zna~i i ga{ewe firme. Ste~ajni upravnik }e proceniti da li se „Unisak” mo`e revitalizovati – istakla je Magdalena Predlovac. - Raskinut je ugovor sa „Azotarom” o isporuci xakova i od tada je po~ela propast ovog preduze}a. Nama „Azotara” u ovom trenutku duguje oko 800.000 hiqada dinara i kada bi to naplatili danas bi bilo druga~ije. Vasin je i na pro{lom sastanku, sa [trajka~kim odborom, govorio o potrebi da se na|e re{ewe za ob-

novu proizvodwe u „Unisaku”, ~ak je ponudio i pomo} iz Pokrajine, me|utim, poslodavci i vlasnici firme su pokrenuli ste~aj i prvo ro~i{te bi}e odr`ano 28. januara. - Izgleda da je jedini na~in za nastavak proizvodwe potpisivawe novog ugovora o proizvodwi xakova sa „Azotarom”. Radnici }e biti upu}eni na berzu rada, gde }e ostvariti pravo na odre|enu nov~anu naknadu i zdravstveno osigurawe – ka`e Miroslav Vasin. Filipovi} ka`e da }e poku{ati radnicima da obezbedi zdravstvenu za{titu. Posle sastanka u op{tini svi prisutni su posetili i radnike koji {trajkuju pored pruge Novi SadBeograd i sa wima razgovarali o zakqu~cima sa sastanka. Radnicima je jasno da su na du`i rok ostali bez neispla}enih zarada, da }e imati problema oko povezivawa sta`a, ali jo{ uvek nisu saop{tili svoju odluku – nastavqaju li ili prekidaju {trajk, jer, su u svim zahtevima bili spremni da sa~ekaju da se stvore uslovi za isplatu zaostalih plata. Me|utim, oni su tra`ili da se pokrene proizvodwa i da im se odmah obezbedi pravo na zdravstvenu za{titu. Kako je rukovodstvo firme „Univerzal” iz Beograda }utalo gotovo sedam dana, zatra`ena je pomo} op{tine i Pokrajine. S. Bojevi}

DR@AVNI SEKRETAR OBE]AO POMO] BOLNICI

Uskoro nova vrata i prozori

VRBAS: - Dr`avni sekretar u Ministarstvu zdravqa Tomislav Stanti} posetio je ju~e Op{tu bolnicu Vrbas i obe}ao pomo} dr`ave u daqem razvoju zdravstvene za{tite u ovoj ustanovi. Zajedno sa Petrom Gregorinskim, novim direktorom OBV, dr @eqkom Vidovi}em, predsednikom Op{tine Vrbas i lekarima i osobqem, Stanti} je obi{ao nekoliko odeqewa bolnice i upoznao se sa najve}im problemima u funkcinisawu ustanove, kao i planovima za naredni period. - Danas se bavimo problemima koje je potrebno {to pre otkloniti kako bi Vrbas, koji ima mogu}nosti i odgovaraju}e kapacitete, mogao postati regionalni centar zdravstva. Op{ta bolnica ima odli~ne pokazateqe kvaliteta rada i kadrovska struktura je odgovaraju}a, {to je veoma dobro. Na{ zadatak je da re{imo problem energet-

ske efikasnosti kroz zamenu svih prozora i vrata, {to je mogu}e zapo~eti u ovoj godini, kao i obnavqawe svih podova. Ministarstvo zdravqa, u saradwi sa Pokrajinskim sekretarijatom i lokalnom samoupravom, u~ini}e sve da Op{ta bolnica Vrbas postane veliki moderan regionalni centar - rekao je Stanti}. Wegov doma}in Petar Gregorinski zahvalio se gostu na poseti i istakao da o~ekuje da Ministastvo zdravqa pomogne opremawe i obnavqawe bolnice, ali i izgradwu nove zgrade. Dr Vidovi} podsetio je na uspe{nu saradwu op{tine Vrbas i Ministarstva zdravqa i izrazio uverewe da }e dogovorena zamena prozora biti brzo realizovana. - Kroz izgradwu novog objekta, o~ekujemo i otvarawe radnih mesta - rekao je dr Vidovi}. N. Perkovi}

BA^KA PALANKA: Metalci DOO „Arma met” iz Ba~a jedni su od retkih u ovom delu ba~kog podunavqa koji na po~etku godine najavquju ofanzivni nastup na doma}em i evropskom tr`i{tu. Sa novim programima i proizvodima poslovodstvo ove kompanije upoznalo je i direktora „Srbijagasa” Du{ana Bajatovi}a, koji je proteklog vikenda posetio ovu fabriku, u dru{tvu narodnog poslanika u Skup{tini Srbije Momom ^olakovi}em. - Kao narodni poslanici do{li smo u Ba~ da sa poslovodstvom ove fabrike utvrdimo koliko je ova kompanija spremna da se ukqu~i u dr`avni projekat izgradwe 10.000 jeftinih stanova – rekao je Bajatovi}. – Uverili sm se da „Arma met” ve} sada mo`e da prati doma}u gra|evisnku operativu u delu snabdevawa ar-

Milun Papi}

Bajatovi} u „Arma metu”

smo se da ova fabrika mo`e biti na{ partner kada je re~ o potrebama „Srbijagasa” za proizvodima iz programa fabrike u Ba~u. @elimo da u na{e programe ukqu~imo doma}e fabrike koje moraju biti konkurentne po kvalitetu, koli~ini i naravno cenama svojih proizvoda i usluga.

Marko Jove{i}

maturnih mre`a i drugih proizvoda. To je jedan deo, a u drugom delu sa predsednikom Upravnog odbora Markom Jove{i}em i direktorom „Arme” Milunom Papi}em razmatrali smo mogu}nost saradwe sa „Srbijagasom”. Interesovali smo se za energetske potrebe ove kompanije, ali i ove sredine, jer je tokom ove i idu}e godine predvi|ena gasifikacija op{tina Ba~ i Oxaci. Uverili

„Arma met” je kompanija koja je izlazak iz svetske krize videla u ponudi novih proizvoda, odnosno osvajawa novih proizvodnih programa. Pored tradicionalne proizvodwe `i~ane galanterije za potrebe gra|evinarstva, pu{ten je u rad moderan, automatizovani armira~ki pogon, a postali su poznati i po proizvodwi panelnih ograda i kapija i obno-

vqena je proizvodwa traktorskih kabina. - Prilago|avamo se doma}em tr`i{tu, ali i sve vi{e izvozimo – ka`e Jove{i}. – Pro{le godine izvezli smo 20 odsto proizvodwe, a ove godine planiramo jo{ vi{e. Spremni smo, kao najve}i proizvo|a~ proizvoda od `ice da potpuno pratimo gra|evinsku operativu Srbije u programu izgradwe 10.000 jeftinih stanova. Veoma je bitno da smo po kvalitetu, kapacitetama i cenama povoqniji od konkurencije. Kada govore o sudbini kompanije qudi iz poslovodstva razmi{qaju i o lokalnoj zajednici, jer ka`u da i u ovoj, relativno maloj op{tini, ima dosta qudi koji su ostali bez posla u vremenu tranzicije i krize. - Danas „Arma met” zapo{qava oko 100 radnika, a realizacijom novih programa planiramo da broj zaposlenih udvostru~imo – ka`e Papi}. – U toku ove godine realizova}emo potpunu uposlenost postoje}eih kapaciteta, pre svega armira~kog pogona, proizvodwu traktorskih kabina i panelnih ograda, ali realizova}emo i nove programe. Re~ je o novom programu proizvodwe pocinkovane `ice, ali i zav{etak izgradwe motela u Ba~kom Novom Selu i na osnovu toga planiramo novo zapo{qavawe. M. Suyum

SVETOSAVSKA AKADEMIJA U GRADSKOM POZORI[TU

Ekonomska {kola doma}in slave

BE^EJ: Kako to i dolikuje tradiciji u Srbiji, {kolska slava Sveti Sava bi}e sutra na prigodan na~in obele`ena u pred{kolskoj i deset {kolskih ustanova be~ejske op{tine, a ve~eras od 18 sati u Gradskom pozori{tu Be~ej odr`a}e se Svetosavska akademija. Doma}in ovogodi{we Svetosavske akademije bi}e Ekonomsko-trgovinska {kola, koja je, sa svojim gostima, pripremila odgovaraju}i program. - Bi}e to prilika da prezentiramo kreativnost na{e dece u nastavnoj i vannastavnoj aktivno-

sti, ali i promovi{emo ulagawa koja su iz raznih izvora realizovana u be~ejskim {kolama. Zahvaquju}i, ba{, takvoj vrsti finansirawa, na{a {kola je otvorila Kabinet za kuvarstvo, poslasti~arstvo i uslu`ivawe, gde su na{i u~enici pripremili raznorazne kulinarske |akonije, koje }e, tako|e, na{i u~enici, poslu`iti na prigodnom koktelu posle Akademije u galeriji „Krug” pod istim pozori{nim krovom - rekla nam je direktor doma}ina ovogodi{we Svetosavske akademije Gordana Kova~ev.

Zahvaquju}i sredstvima iz republi~kih i pokrajinskih fondova, u ovda{woj Gimnaziji je do{lo do sanacije i ure|ewa podrumskog prostora, ~ime su gimnazijalci dobili prostor za \a~ki klub i dva kabineta, koji }e sutra u 13 sati na Savindan uz prigodnu sve~anost biti otvoreni. Istim povodom }e se u petak, 29. januara, u sportskoj dvorani OSC „Mladost” kraj Tise odr`ati tradicionalni sredwo{kolski turnir u malom fudbalu. Doma}in i ove svetosavske aktivnosti od 11 do 14 sati bi}e Ekonomsko-trgovinska {kola. V. Jankov

dok }e ostatak novca obezbediti Fond za kapitalna ulagawa Vojvodine. Upitan da li je @iti{te za ovu godinu apliciralo sa jo{ nekim projektima kod Ministarstva za NIP, Milenkovi} je odgovorio potvrdno. Pojasnio je da su op{tine Nova Crwa i @iti{te izradile zajedni~ki projekat vezan za izgradwu puta izme|u Vojvoda Stepe i Raji}a, kao i da je sama `iti{tanska op{tina zatra`ila finansijsku pomo} za nastavak investicije na kanalizacionoj mre`i. Sagovornik „Dnevnika” je izrazio o~ekivawe da }e lokalna samouprava u tome dobiti podr{ku ministarstva. @. Balaban

VESTI Se}awe na `rtve racije BE^EJ: Velika racija hortijevaca u Ju`noj Ba~koj. Ukupno je stradalo 3.809 nevinih Srba, Jevreja, Roma i qudi druge nacionalnosti. Povodom velike racije koja je po~ela je 4. januara 1942. godine u ^urugu, nastavqena u @abqu, \ur|evu, Gospo|incima, Loku, [ajka{u, Titelu, Mo{orinu, Temerinu, Novom Sadu, Srbobranu i zavr{ena trodnevnom hajkom na qude 26, 27. i 28. januara u Be~eju, lokalna samouprava Be~eja organizuje danas u 12 sati komemorativni skup na Spomen obele`ju kraj u{}a Kanala u Tisu, gde je ubijeno i u hladnu vodu ba~eno 226 nevinih `rtava. Kao i svake godine na Savindan, u okviru komemorativnog skupa prigodnom besede odr`a}e predstavnici lokalne samouprave. Potom }e sve{tenici be~ejskog arhijerejskog namesni{tva Srpske pravoslavne crkve slu`iti parastos `rtvama fa{isti~kog terora, bi}e izgovorena i molitva za du{e stradalih na hebrejskom jeziku, a brojne delegacije }e polo`iti vence i cve}e na Spomen obele`je. Istovremeno, delegacija Druge be~ejske mesne zajednice, na ~ijoj teritoriji se desio krvavi pir fa{ista, spusti}e sa [lajza u hladnu vodu venac ispleten od sve`eg cve}a i na simboli~an na~in poru~iti da se sli~no vi{e nikada i nikome ne ponovi. V. Jankov

Stipendije za studente i |ake ZREWANIN: U Baroknoj sali Gradske ku}e u Zrewaninu 158 studenta i ~etiri u~enika sredwih {kola dobili su stipendije za {kolsku 2009/2010 godinu. Gradona~elnik Zrewanina Mileta Mihajlov je najuspe{nijima uru~io stipendije u iznosu od 6.000 dinara mese~no za studente i 4.000 za |ake. @. B.

O kwizi i slikama NOVO MILO[EVO: U Banatskom kulturnom centru Novo Milo{evo u petak 29.januara organizuje se promocija kwige peozije „Kako zaustaviti vreme” pesnikiwe iz Novog Be~eja Slavice Majin i otvarawe izlo`be slika „O~arnost prirodom, svetlo{}u i bojama” slikarke iz Novog Be~eja Ide Marunki}. O poeziji }e govoriti recenzent Marija Tucakov iz Kikinde, a o slikama kwi`evnik iz Novog Milo{eva Radovan Vlahovi}. Gost ve~eri }e biti pesnikiwa iz Novog Be~eja Qiqana Pani} Lika. Promicija }e po~eti u 19 sati. M. K.


12

CRNA HRONIKA

sreda27.januar2010.

DNEVNIK

NOVOSA\ANINU GODINU DANA ZATVORA ZBOG NELEGALNOG NO[EWA ORU@JA

Proslava okon~ana hicima iz pi{toqa Vi{estruko osu|ivani 21-godi{wak iz Novog Sada Dejan Grwa Lazi} ju~e je u novosadskom Vi{em sudu osu|en na novu kaznu zatvora od godinu dana zbog nedozvoqenog dr`awa oru`ja, dok je oslobo|en optu`be za krivi~no delo izazivawa op{te opasnosti. Tako|e, Grwi Lazi}u oduzet je pi{toq CZ M-70 i ukinut mu je pritvor, u kojem je bio od 13. decembra pro{le godine. On je bio optu`en za pucwavu u blizini kluba "Mikelan|elo" na Grbavici u toku proslave ro|ewa deteta wegovog prijateqa. – Priznajem da sam nosio pi{toq i da sam pucao. Tog dana slavili smo ro|ewe sina ro|a-

ka moje devojke. Iza{ao sam iz kafi}a, do{ao do gradili{ta na uglu ulica Bra}e Ribnikar i Do`a \er|a i ispalio {est hitaca u vazduh. Taj pi{toq nije moj. Uzeo sam ga 1. septebra kao zalog za dug od 120 evra od jednog poznanika s ruleta. Nikada ga ranije nisam nosio sa sobom i nikada nisam pucao – kazo je Grwa Lazi} u svojoj odbrani. Tako|e, on je izneo podatak o neverovatnoj koli~ini piva, viwaka i tekile koje je navodno te no}i popio. Me|utim, nalazi ve{taka ustanovili su da je nivo Dejanove alkoholemije bio ni`i nego {to je on poku{ao da predstavi. Stru~wak za sudsku medicinu Radenko Vukovi} iz-

SINO] U BA^KOM JARKU OPQA^KANA PUMPA

Vezali radnike pa ispraznili sef

Dvojica razbojnika opqa~kala su sino}, oko 19 ~asova, benzinsku pumpu na ulazu u Ba~ki Jarak iz pravca Novog Sada. Pqa~ka{i, koji su bili naoru`ani pi{toqem i bejzbol palicom, najpre su, nakon uprada u prostorije benzinske stanice, vezali radnicu i radnika, a potom iz sefa uzeli oko 150.000 dinara, saznaje "Dnevnik" nezvani~no. U ovoj oru`anoj pqa~ki nije bilo povre|enih, a saop{tewe o doga|aju o~ekujemo danas od novosadske policije. M. V.

ZBOG OPTU@BE ZA NAPAD NA AMBASADU GR^KE U BEOGRADU

Su|ewe anarhistima 17. februara Su|ewe {esto~lanoj grupi, optu`enoj da je napadom na ambasadu Gr~ke u Beogradu u avgustu pro{le godine po~inila krivi~no delo me|unarodnog terororizma, trebalo bi da po~ne 17. februara u beogradskom Vi{em sudu, izjavila je ju~e portparolka suda Du{ica Risti}. Ona je

vi}a i Nikole Mitrovi}a podignuta je 3. novembra pro{le godine. Po navodima optu`nice, okrivqeni su 24. avgusta, oko tri sata, najpre ispisali grafit na fasadi, a potom bacili dva Molotovqeva koktela na zgradu gr~ke ambasade u Francuskoj ulici.

ra~unao je da bi u slu~aju da je pri~a optu`enog ta~na, koncentracija alkohola u krvi dostiga sedam miligrama po mililitru, a da bi u vreme uzimawa uzorka krvi ona spala na 5,9. Ipak, nalaz je pokazao vrednost od oko 0,8. Osim toga, ve{takiwa neuropsihijatar Sne`ana Popov istakla je da bi sedam miligrama alkohola po mililitru zna~ilo i sigurnu smrt, jer ve} posle 3,5 dolazi do grubo izmewenog stawa svesti, a posle ~etiri nastupaju smrtni slu~ajevi. Na licu mesta policija je prona{la {est ~aura za koje je balisti~kim putem utvr|eno da su ispaqeni iz pi{toqa ko-

ji je Grwa Lazi} nosio sa sobom. Kao o{te}eni u postupku ozna~eni su Dejanovi drugovi @eqko S. i Dejan O. koji su ispri~ali da se nisu upla{ili pucwave. I stav odbrane glasio je kako ispaqeni hici objektivno nisu nikog ugrozili. Ina~e, Dejan Grwa Lazi} pomiwao se u procesima za neka ozbiqnija krivi~na dela. On je, naime, ranije osu|en na dru{tveno koristan rad u socijalnoj ustanovi zbog pretwi i reketirawa svoje majke L. V. Tako|e, wegovo ime pojavqivalo se u nekoliko slu~ajeva razbojni{tava u gradu. D. A.

Gradili{te kod kojeg je ispaqeno {est hitaca u vazduh

PRVI MESEC PRIMENE NOVOG ZAKON O SAOBRA]AJU

Prepolovqen broj udesa Novi Zakon o bezbednosti saobra}aja prepolovio je broj saobra}ajnih prekr{aja. Voza~i su ozbiqno shvatili propis i promenili pona{awe: vezuju pojas, voze s upaqenim svetlima i vi{e po{tuju ograni~ewa brzine, {to je naj~e{}i uzrok saobra}ajnih nesre}a. Damir Okanovi} iz Komiteta za bezbednost saobra}aja navodi da su prvi efekti koji se mogu videti psiholo{ke prirode, jer su voza~i i ostali u~esnici u saobra}aju zastra{eni kaznenim poenima i vidno poboq{avaju svoje pona{awe. Zakonodavci ka`u da je u prvom mesecu primene novog zakona napla}eno 10.390 nov~anih kazni, od ~ega je ve}i broj bio 3.000 - 5.000 dinara, {to zna~i da su sankcionisani prekr{aji koji su do sada bili pra{tani, a to su nevezivawe pojasa, razgovor mobilnim pri vo`wi i prolazak kroz crveno na pe{a~kom prelazu. Najvi{e prekr{aja bilo je u parkirawu, gotovo 2.300. Dragan Jovanovi} iz Ministarstva za infrastrukturu ka`e da je broj poginulih u sao-

Za 24 dana u nesre}ama poginula 32 ~oveka

bra}ajnim nezgodama smawen 26 odsto, povre|enih 40 odsto, sao-

bra}ajnih nezgoda oko 46 odsto, a da je broj prekr{aja u saobra-

NOVOSA\ANINU ]E BITI ODUZETA DOZVOLA, A SUDIJA MU ODREDIO 60 DANA ZATVORA

U jednom danu nakupio svih 18 kaznenih poena

Ambasada Gr~ke u Beogradu

Tanjugu rekla da }e sudskom ve}u predsedavati sudija Dragomir Gerosimovi}. Po wenim re~ima, svi optu`eni, koji su uhap{eni 31. avgusta 2009. godine, su u pritvoru. Optu`nica protiv Ratibora Trivunca, Tadeja Kurepa, Ivana Vulovi}a, Sawe \oki}, Ivana Sa-

Grupa ~lanova i simpatizera Anarhosindikalisti~ke inicijative odlu~ila se na ovaj korak da bi izrazila solidarnost s gr~kim dr`avqaninom Todorosom Iliopulosom uhap{enim "tokom narodnog ustanka u Gr~koj u decembru 2008. godine", koji je u zatvoru

U MALIM PIJACAMA, KOD KAWI@E

Neispravni dimwaci zapalili ku}e Dva po`ara u privatnim ku}ama u Malim Pijacama, op{tina Kawi`a, prouzrokovana su neispravnim dimwacima. U po`arima nije bilo povre|enih, ali je pri~iwena znatna materijalna {teta. Po`ari su uga{eni brzom intervencijom Vatrogasne jedinice Kawi`a. Zbog neispravnih dimwaka na obe ku}e izgoreli su delovi krovne konstrukcije, pri ~emu se na jednoj {teta pri~iwenom od po`ara proce-

wuje na oko 100.000, a na drugoj na oko 200.000 dinara. M. Mr.

Velimiru B. (1988) iz Novog Sada bi}e oduzeta voza~ka dozvola zato {to je u jednom danu zaradio maksimalnih 18 kaznenih poena nakon u~iwenih prekr{aja! Osim toga, sudija za prekr{aje je osumwi~enom izrekao kaznu od 60 dana zatvora, 18.000 dinara i 12 meseci zabrane upravqawa motornim vozilom, saop{tila je ju~e novosadska policija. Velimir B. se tereti da je vozio "golfa" kojem je istekla registracija, dok mu je u voza~ku

dozvolu bila upisana za{titna mera zabrane upravqawe motornim vozilom. Saobra}ajna policija ga je privela nadle`nom sudiji, ali je Velimir iste ve~eri ponovo uhva}en, iako su on i automobil bili privremeno iskqu~eni iz saobra}aja. Tada ga je policija zadr`ala i potom privela sudiji za prekr{aje koji mu je izrekao pomenutu kaznu. M. V.

}aju vi{e nego prepolovqen. Na poboq{awe stawa u saobra}aju najvi{e je uticalo uvo|ewe kaznenih poena, koje je po~elo da se primewuje po~etkom januara. Upore|uju}i januarske podatke za ovu i pro{lu godinu, Vladimir Rebi} iz Saobra}ajne policije ka`e da se stawe bezbednosti saobra}aja danas mo`e okarakterisati kao povoqno. U januaru pro{le godine dogodilo se 5.000 saobra}ajnih nesre}a u kojima je `ivot izgubilo 50 lica, a telesne povrede zadobilo 1.370. U prva 24 ovogodi{wa januarska dana dogodilo se oko 2.000 saobra}ajnih nezgoda u kojima su 32 lica izgubila `ivot, a 680 je zadobilo telesne povrede. R. Dautovi}

TRI UDESA U KAWI[KOJ OP[TINI

Povre|eno dvoje biciklista Na podru~ju kawi{ke op{tine proteklog vikenda dogodile su se tri saobra}ajne nezgode, u kojima je jedno lice te`e a jedno lak{e povre|eno, saop{teno je iz PU Kikinda. Saobra}ajna policija prona{la je Savu B. (1957) iz Novog Kne`evca, koji je 22. januara oko 18 ~asova na regionalnom putu Kawi`a – Novi Kne`evac u~estvovao u saobra}ajnoj nezgodi, kada je lak{e povre|en biciklista. Po{to je nakon nezgode napustio lice mesta, policija je najavila da }e protiv wega biti podneta krivi~na prijava zbog osnovane sumwe da je po~inio krivi~no delo ugro`avaw`a javnog saobra}aja. U nezgodi koja se dogodila u subotu oko 7.20 ~asova u Malim Pijacama u~estvovali su voza~ putni~kog motornog vozila Ro-

Put Kawi`a - Novi Kne`evac

land S. C. (1991) iz Malih Pijaca i biciklista, koji je tom prilikom zadobio te{ke telesne povrede. Protiv voza~a putni~kog vozila bi}e podneta krivi~na pijava zbog osnovane sumwe da

Foto: M. Mitrovi}

je po~inio krivi~no delo ugo`avawa javnog saobra}aja. Iz PU Kikinda saop{teno je ju~e da je prilikom kontrole saobra}aja u nedequ u Ruskom Selu i Mokrinu, op{tina Kikinda,

dvojici voza~a motornog vozila odre|eno zadr`avawe jer su upravqali vozilom pod dejstvom alkohola. Tom prilikom je utvr|eno da su imali vi{e od dva promila alkohola u organizmu. Ina~e, na podru~ju Severnobanatskog okruga od po~etka ove godine pripadnici PU Kikinda su jo{ sedmorici lica odredili meru zadr`avawa na osnovu primene novog Zakona o saobra}aju. U kawi{koj op{tini jedno lice je zadr`ano zbog upravqawa vozilom pod dejstvom alkohola i jedno zbog izazivawa saobra}ajne nezgode. Po dva lica su zbog vo`we u pijanom stawu zadr`ana na podru~ju kikindske i sen}anske op{tine, od kojih jedno zbog odbijawa da se podvrgne alko-testu, a jedno lice je zbog vo`we u pijanom stawu zadr`ano i u a|anskoj op{tini. M. Mitrovi}


CRNA HRONIKA

DNEVNIK

sreda27.januar2010.

13

POSEBNO ODEQEWE VI[EG SUDA U BEOGRADU NASTAVQA ISTRAGU U AKCIJI „BALKANSKI RATNIK”

Uz [ari}a i Sokovi}a jo{ osmorica na poternicama Po zahtevu za sprovo|ewe istrage, koju je Tu`ila{tvo za organizovani kriminal podnelo u vezi s poku{ajem krijum~arewa droge iz Ju`ne Amerike u Evropu, pred Posebnim odeqewem Vi{eg suda u Beogradu pokrenuti su postupci u odsustvu protiv ukupno desetorice osumwi~enih, saznaje nezvani~no “Dnevnik”. Osim Darka [ari}a i Gorana Sokovi}a, istragom su obuhva}ena jo{ osmorica osumwi~enih koji su u bekstvu: Marko

P., Bo{ko N., Nenad N., Dra{ko V., Boris L., Dejan [., Miroslav J. i Darko T. Po informacijama na{eg lista, i za ovu osmoricu su izdate naredbe za raspisivawe poternica. Tako|e, paralelno s krivi~nom istragom koja se pred Specijalnim sudom vodi protiv ukupno 19 osumwi~enih, od kojih su devetorica u pritvoru, pod lupom nadle`nih organa na{la se i wihova imovina. Tu`ila{tvo za organizovani kriminal u svom zahtevu za

pro{irewe istrage sumwi~i pqevaqske biznismene Darka [ari}a i Gorana Sokovi}a da su zajedno sa @eqkom Vujanovi}em suorganizatori me|unarodne kriminalne grupe. U vezi s poku{ajem krijum~arewa kokaina iz Ju`ne Amerike u Evropu u oktobru i novembru pro{le godine, istrage paralelno vode pravosudni organi u Urugvaju, Argentni i Srbiji. Podse}awa radi, argentinski sudija Marselo Aguinski

saop{tio je 26. oktobra pro{le godine da vlasti te zemqe tragaju za Nenadom Novakovi}em, koji se predstavqao i kao Anto Juri}, Dra{kom Vukovi}em i Borisom Labanom. U akciji „Balkanski ratnik“, u Urugvaju je 12. oktobra pro{le godine na jahti “Maui” zaplewen tovar od 2,1 tone kokaina, a mesec dana kasnije je u Argentini zapleweno 500 kilograma ove droge. E. D.

Kokain zaplewen u Urugvaju

POSLE DEVET MESECI PRITVORA U KPZ-u SREMSKA MITROVICA

Doki}eva `alba pred Apelacionim sudom u Novom Sadu O{te}eni kafe „Pronto”

GRUNULO ISPOD SEVERNE TRIBINE STADIONA „KARA\OR\E” U NOVOM SADU

Molotovqev koktel prema kafeu i grilu Niko nije povre|en ju~e rano ujutro kad je nepoznata osoba bacila eksplozivnu napravu, po svoj prilici Molotovqev koktel, prema kafi}u "Pronto" i }evabxinici "Momo 021" ispod severne tribine stadiona "Kara|or|e" u Novom Sadu. Tom prilikom o{te}ena je tenda lokala "Pronto" kao i izlog, vrata i delovi spoqne elektoinstalacije i osvetqewa pomenute }evabxinice. Stakla lokala su bila ~a|ava, a instalacija grila je po~ela da gori, ali se vatra sama ugasila. U trenutku eksplozije u lokalima nije bilo qudi, a doga|aj se zbio izme|u tri i {est sati ujutro kad su oni zatvoreni, saznajemo nezvani~no.

Ina~e, tako|e po nezvani~nim saznawima, jedan od vlasnika kafea "Pronto" je D. B., koji je je rawen u oktobru 2004. godine prilikom pucwave u Novom Sadu, koja je zapo~eta u lokalu kod Socijalnog, a zavr{ena kobno u stanu u Ulici Bra}e Ribnikar u Novom Sadu, kada su ubijena trojica mladi}a iz Crne Gore. Za trostruko ubistvo i poku{aj ubistva osu|en je Milan Matkovi}, koji je posle ovog zlo~ina pobegao u Bosnu i Hercegovinu, gde je i po~eo izdra`avawe kazne, a potom je ipak pro{le godine preba~en na odslu`ewe kazne u Sremsku Mitrovicu. E. D.

UHAP[EN TRIO IZ PARAGA

Okrivqeni za pqa~ke plastikanerom Policija je li{ila slobode trojicu mladi}a iz Paraga kod Ba~ke Palanke pod sumwom da su po~inili tri razbojni{tva u Gajdobri, Ba~kom Magli}u i Silba{u. Darka D. (1989), Aleksandra T. (1990) i Stanislava O. (1990) krivi~na prijava tereti da su maskirani, prete}i repli-

kom pi{toqa, odneli dnevni pazar iz dve radwe, a u Ba~kom Magli}u na ulici oduzeli novac jednoj me{tanki. Sva trojica sprovedeni su de`urnom istra`nom sudiji koji im je odredio pritvor do 30 dana, saop{tava ju~e novosadska Policijska uprava. M. V.

KRIVI^NA PRIJAVA PROTIV ^ELNIKA NOVOSADSKOG PREDUZE]A „PROFIT GRADWA”

Direktor osumwi~en za utaju 34,5 miliona dinara Poreska uprava podnela je Op{tinskom javnom tu`ila{tvu u Novom Sadu krivi~nu prijavu protiv direktora novosadskog preduze}a "Profit gradwa" D. J., zbog osnovane sumwe da je utajom poreza i zloupotrebom slu`benog polo`aja o{tetio buxet Srbije za 34,5 miliona dinara, saop{tila je ju~e ta uprava. U nameri da izbegne pla}awe poreza od decembra 2006. do oktobra 2009. godine, D. J. u poslovnim kwigama preduze}a nije iskazao promet – prodaju nekretnina u vrednosti od 123,1 miliona dinara i predao pore-

ske prijave PDV-a la`ne sadr`ine, ~ime je izbegao pla}awe PDV-a u iznosu od 11,3 miliona dinara. Osumwi~eni je, tako|e, u nameri da pribavi protivpravnu imovinsku korist, od januara 2006. do juna 2009. godine, prodavao stanove i od kupaca dobio 92,8 miliona dinara, koje nije uplatio na teku}i ra~un preduze}a, niti pru`io dokaze da je taj novac koristio u poslovne svrhe. Zloupotrebom slu`benog polo`aja on je tako izbegao pla}awe poreza na prihode od kapitala u iznosu od 23,2 miliona dinara. (Tanjug)

O `albi Damira Doki}a (52) iz Vrdnika, koji je na ponovqenom su|ewu u Op{tinskom sudu u Rumi 24. septembra ponovo osu|en na 15 meseci zatvora za krivi~na dela ugro`avawa bezbednosti i nedozvoqenog posedovawa oru`ja i eksplozivnih materija, raspravqa}e po~etkom februara novoformirani Apelacioni sud u Novom Sadu. "Dnevnik" nezvani~no saznaje da }e sednica biti odr`ana 3. fabruara, ali zvani~nu potvrdu ove informacije ju~e nismo mogli dobiti.

Ambasadorka Kler Birgin

Podsetimo, Okru`ni sud u Sremskoj Mitrovici je 23. decembra trebalo da odlu~i o Doki}evoj `albi, ali je sednica odlo`ena na neodre|eno vreme zbog reizbora sudija. U me|uvremenu,

od nove godine po~ela je da funkcioni{e i nova mre`a sudova u Srbiji, po kojoj, umesto dosada{weg Okru`nog, u Sremskoj Mitrovici postoji Vi{i sud, a za re{avawe `albi tog suda sada je nadle`an Apelacioni sud u Novom Sadu. Damir Doki} je uhap{en 6. maja pro{le godine u svojoj ku}i u Vrdniku zbog sumwe da je telefonom pretio ambasadorki Australije u Beogradu Kleri Birgin, posle napisa u australijskoj {tampi da je navodno zlostavqao svoju k}erku, poznatu teniserku Jelenu Doki}. Od hap{ewa do danas Doki} je u pritvorskoj jedinici KPZ-a u Sremskoj Mitrovici jer je, donose}i presudu o kazni od 15 meseci zatvora, tada{we krivi~no ve}e sudije Dragane Kli~kovi} u Op{tinskog suda u Rumi, donelo odluku da, zbog mogu}nosti da ponovi krivi~no delo, ostaje iza re{etaka do pravosna`nosti presude. Na ovu presudu braniteqka Damira Doki}a advokat Bosiqka \uki} ponovo je ulo`ila `albu u kojoj pobija da je Doki}, osim pretwe ambasadorki, pretio i osobqu ambasade u Beogradu, pa su se, po optu`nici zamenika op{tinskog tu`ioca Vladimira [arca, stekli uslovi za primenu ~lana 138, stav 2, a u vezi sa stavom 1 KZ Srbije. U stvari, po prvoj op{tu`nici Doki} je za ugro`avawe bezbednosti odgovarao po ~lanu 138, ali iz stava jedan, a ovaj stav ne predvi|a slu`beno krivi~no gowewe za ugro`avawe bezbednosti, pa je zbog toga prvu

Privo|ewe Damira Doki}a

presudu, tako|e na petnaest meseci, oborilo vanraspravno ve}e Okru`nog suda u Beogradu. Doki}ev advokat je ulo`io `albu upravo na primenu ~lana 138, stav 2, jer nema dokaza da je on pretio ambasadorki, ali i ostalim radnicima ambasade. – Nema dokaza da se prema mom klijentu primeni stav 2 ~lana 138 KZ-a Srbije, jer ako je izre~ena pretwa prema ambasadorki, {to se tako|e ne mo`e dokazati, onda je to pretwa jednom licu i u tom slu~aju se primewuje stav 1 ~lana 138 KZ-a, pa bi tada ambasadorka morala podneti privatnu tu`bu za pretwu. Me|utim, tvrdwe tu`ioca da je Doki} pretio i radnicima ambasade ni~im nisu potvr|ene jer niko od svedoka, radnica ambasade, to nije re-

kao. [to se ti~e re{avawa po `albi, to je sada na Apelacionom sudu u Novom Sadu i znam da po~etkom februara treba da se raspravqa o `albi, ali ne znam da li je zakazano jer ja o tome nisam obave{tena – rekla je za "Dnevnik" advokat Bosiqka \uki}. Damir Doki} ina~e, 6. februara puni devet meseci otkako je pritvoren i prema presudi Op{tinskog suda u Rumi ostaje mu jo{ {est, mada ta presuda jo{ uvek nije pravosna`na. Iako naru{enog zdravqa, Doki} je dosta dobro, a na~elnik Zdravstvene slu`be KPZ-a dr Neboj{a ]etkovi} ka`e da ima potpunu negu i da mu je zdravstveno stawe stabilno. S. Bojevi}

POVODOM PODNO[EWA KRIVI^NE PRIJAVE PROTIV PETORO OSUMWI^ENIH ZA MALVERZACIJE SA STANOVIMA U NOVOM SADU

Advokatica: Nisam bila obavezna da proveravam podatke nekretnina Povodom teksta "Vi{estrukom prodajom istih stanova do 1,5 milion evra" koji je ju~e objavqen u "Dnevniku", na{oj redakciji obratila se advokatica Zdenka Kri~kovi} iz Novog Sada, koja se u policijskom saop{tewu pomiwe kao jedna od petoro osumwi~enih – a ona konkretno se tereti za zloupotrebu slu`benog polo`aja pomagawem – koji su, navodno, o{tetili 78 gra|ana za blizu 1.520.000 evra. Podsetimo, novosadska policija saop{tila je da traga za Draganom L. iz Petrovaradina, koji se tereti da je kao odgovorno lice preduze}a "Spid ko" i "Laki lend" od marta 2005. do novembra 2009. godine po nekoliko puta prodavao iste stanove u nezavr{enim zgradama ili u objektima ~ija izgradwa nije ni po~ela i dovodio kupce u zabludu. Draganu L. se pripisuje i da no-

vac od prodatih stanova nije uplatio na ra~une preduze}a ~ije je odgovorno lice niti ga je kwigovodstveno evidentirao, u ~emu su mu, po krivi~noj prijavi, pomogli osumwi~eni (me|u kojima) advokatica Zdenka K., saop{tila je novosadska Policijska uprava. Takva informacija je i objavqena u "Dnevniku". U dopisu na{em listu Zdenka Kri~kovi} tvrdi da je re~ o woj, jer, kako pi{e, "postoji samo jedna osoba u ovom gradu s takvim parametrima". – Moja kancelarija je bila anga`ovana da preduze}u DOO "Spid ko" Novi Sad ~ini usluge sa~iwewa ugovora pod vrlo striktnim uslovima koji su predvi|eni ugovorom o zastupawu koji smo zakqu~ili. Po tom ugovoru, bila sam u obavezi da samo sastavqam ugovore za tu agenciju, i to prema elementima

koje dobijam od agencije, bez kontakta s ugovornim stranama i bez obaveze provere katastarskog i gruntovnog stawa nekretnina koje su predmet konkretnog ugovora – izjavila je advokat Kri~kovi}. – Prema takvom ugovoru nisam bila u obavezi da proveravam gruntovne i katastarske podatke nekretnina koja je predmet ugovora koje sa~iwavam za tu agenciju, a agencija je imala obavezu da o tome upozna ugovorne strane. Prema tom ugovoru, a jo{ mawe prema bilo kojoj odredbi zakonskih propisa, nisam bila u obavezi da vodim ra~una o tome kako je prodavac primio i kako je prosledio novac koji je dobio. Nijedan va`e}i ugovor koji sam sa~inila ne ukazuje na to da sam u~estvovala u vi{estrukoj prodaji stanova, a naro~ito da sam za tako ne{to znala.

Advokatica Kri~kovi} nas je zamolila da napomenemo i da ona svoj pe~at nije stavila na ugovor za stan za koji je znala da je ve} prodat, ali Op{tinski sud u Novom Sadu, po krivi~noj prijavi, ka`e da jeste 78 puta. – Kako to da Op{tinski sud ne mora imati uvida u to {ta overava, a ja, kao advokat, vrlo ograni~enih mogu}nosti u zastupawu, moram imati uvid u to da li je prodavac kao jedna od ugovornih strana prethodno istu nekretninu ve} prodao drgom ili tre}em – pita se Zdenka Kri~kovi}, i dodaje da je za ovu agenciju obavqala poslove koje bi i svaki drugi advokat obavqao u skladu sa zakonom i ugovorom koji je zakqu~en s agencijom. Ona na kraju isti~e da je i sama o{te}ena jer je agencija nije isplatila za wene usluge. E. D.


14

DRU[TVO

sreda27.januar2010.

DNEVNIK

NI DAVNE 1734. DECA NISU I[LA U [KOLU NA DANA[WI DAN, SLAVE]I SVETOG SAVU

Se}awe na srpskog prosvetiteqa Slavu Rastka Nemawi}a, sina Stefana Nemawe, koji se zamona{io dobiv{i ime Sava, prvo je kroz predawa po~eo da pronosi narod, a crkva kroz slu`be to ~ini od 13. veka. Srbi su ga slavili i pod Turcima, najpre skriveno, po crkvama i manastirima, da bi se vremenom to pro{irilo i po narodu. Prvi pisani trag o proslavi Svetog Save u {kolama datira iz 1734. godine, iz uxbenika za tre}i i ~etvrti razred Srpskolatinske {kole u Sremskim Karlovcima koji se danas ~uva u Narodnoj biblioteci u Be~u. Ni tada na ovaj dan nije bilo nastave, a u~enici su pozivani da se mole prvom srpskom prosvetitequ. Bio je to praznik materweg jezika, slovenske ideje i jedinstva i nade u boqu budu}nost. Gotovo vek kasnije, 1823, naredbom kneza Milo{a Obrenovi}a, Svetog Savu po~ele su da proslavqaju {kole, da bi isti vladar ~etiri godine kasnije onima koji ovu naredbu nisu po{tovali, te nisu toga dana dolazili u crkvu, zapretio globom, apsom, pa ~ak i

Sve~ana akademija u Srpskom narodnom pozori{tu

telesnom kaznom, a odlukom Sovjeta Kwa`estva Srbskog 1840. ovaj dan progla{en je {kolskom slavom. Doma}ini {kolske slave u pro{lom veku bili su ugledni i bogati gra|ani, koji su pla}ali sve tro{kove i davali poklone siroma{nim |acima. Kao {kolska slava, Dan svetog Save obele`avan je u {kolama sve do 1946. godine, a zatim su ove

Foto: B. Lu~i}

proslave, voqom dr`avne vlasti, utihnule ~itavo pola veka, sve do posledwih godina pro{log veka. Dana{wi dan {kole slave kao uspomenu na prosvetiteqa ro|enog izme|u 1169. i 1176. godine, a umrlog 25. januara 1237. u Bugarskoj, na povratku s drugog putovawa u Svetu zemqu. Glas o smrti svetog Save u Srbiju je stigao dva dana kasnije, na dana{wi dan. Ta-

da se u {kolama podse}a na li~nost koja je duboko utkana u duhovno i kulturno bi}e srpskog naroda kao najve}i u~iteq i prosvetiteq. Osim {to je bio duhovnik, graditeq i obnoviteq manastira, prvi poglavar Srpske pravoslavne crkve i wen organizator, sveti Sava bio je i mudar i ve{t dr`avnik, koji je mnogo u~inio za ujediwewe, ja~awe i o~uvawe mlade srpske dr`ave. Bio je i prvi srpski kwi`evnik i pisac. Napisao je Karejski, Studeni~ki i Hilandarski tipik, @ivotopis svog oca svetog Simeona. Sveti Sava bio je i prvi srpski zakonodavac jer je preveo na srpski i prilagodio prvu zbirku zakona. Osim toga, prosve}ivao je narod, odlaze}i me|u qude i u~e}i ih prakti~nim stvarima kojima }e unaprediti svoj `ivot, otvarao je {kole i bolnice... U spomen na svog patrona, u {kolama se danas osve}uju slavsko `ito i kola~, prire|uju priredbe, sve~ane akademije, svetosavski balovi, izlo`be. D. Deve~erski

Svetosavska nagrada i UNS-u Ministar prosvete @arko Obradovi} danas }e u Vladi Srbije uru~iti Svetosavske nagrade za poseban doprinos razvoju obrazovawa i vaspitawa u Srbiji za 2009. godinu. Me|u laureatima najvi{eg priznawa u na{oj prosveti je i Univerzitet u Novom Sadu kojeg su za Svetosavsku nagradu predlo`ili Vlada Vojvodine (predlog je podr`ala i Privredna komora Vojvodine) i Univerzitet u Beogradu. „Univerzitet u Novom Sadu je najzna~ajnija obrazovna i nau~na institucija u AP Vojvodini i od svog osnivawa pa do danas pokreta~ i nosilac promena i razvoja celokupnog dru{tva...“, navodi se u obrazlo`ewu predloga vojvo|anske Vlade. Sa 14 fakulteta i dva instituta, 46.000 studenata i 4.100 zaposlenih, UNS je drugi po veli~ini univerzitet u Srbiji, koji prati evropske trendove obrazovawa i uspe{no ih primewuje. Univerzitet u Beogradu isti~e da je ponosan {to je imao veliki zna~aj u osnivawu Univerziteta u Novom Sadu, s kojim je od po~etka uspostavio izuzetne partnerske odnose. U minulih pola veka ova dva na{a najve}a univerziteta bili su partneri

na velikom broju projekata, prepoznaju}i zna~aj tog udru`ivawa u ciqu postizawa vrhunskih rezultata. Ukazuju}i da je sama organizacija UNS-a, koncentrisawem sedam fakulteta u (jedinstvenom u nas) univerzitetskom Kampusu, izuzetno funkcionalna i kvalitetna, Beogradski univerzitet posebno apostrofira da je to UNS-u omogu}ilo i razvoj vrlo kvalitetnih interdisciplinarnih studija i projekata. V. ^.

ZREWANINSKO UDRU@EWE OBI[LO 1.700 FAMILIJA DIJABETI^ARA

JEDNOSTAVNIJA PROCEDURA ZA LEK BUDU]NOSTI

Otkrili 200 novih {e}era{a

U Vr{ac po mati~ne }elije

Za ~etiri meseca, koliko su trajali javni radovi zrewaninskog Dru{tva za borbu protiv {e}erne bolesti pod nazivom „Edukacija i pru`awe pomo}i obolelima od dijabetesa“, u gradu na Begeju ot-

Potpredsednik udru`ewa i vo|a projekta Lazar Erne kazao je za „Dnevnik“ da je akcija, prva takve vrste u Srbiji, trajala od 1. septembra do kraja minule godine. Vrednost programa bila je 3,13 miliona dinara, od ~ega je 2,85 miliona obezbedila Vlada Vojvodine, a deset odsto udru`ewe. – S evidencije nezaposlenih pozvali smo 27 osoba, koje su obu~ene i testirane. Nakon toga smo odabrali dvadeset edukatora. Kriterijumi su bili da i sami budu dijabeti~ari ili da neko u u`oj porodici ima tu bolest, zatim da I ministar zdravqa }e biti obave{ten su medicinske strukrivena su 202 nova dijabeke i stariji od 50 godina – obti~ara. jasnio je Erne. Edukatori su obi{li 1.668 Ovaj podatak predo~en je juporodica u kojima `ive regi~e na skupu u Narodnom pozostrovani dijabeti~ari, a pri ri{tu „To{a Jovanovi}“, potom otkrili jo{ 202 obolele vodom zavr{etka akcije. Predosobe. stavqen je i izve{taj o rezul– Anketirali smo qude koje tatima javnih radova, a svima smo obi{li i ujedno ih edukokoji su pomogli Dru{tvu uruvali o ovoj bolesti. Tako|e, ~ene su zahvalnice.

Novinari jo{ bez kolektivnog ugovora “Sve je u redu, jo{ samo da prona|emo poslodavce”, ironi~no je ju~e rekla predsednica Sindikata novinara Srbije Dragana ^abarkapa na po~etku tribine o kolektivnom ugovoru za novinare i medije, te fondu za novinare, koju je organizovalo Udru`ewe novinara Srbije (UNS). Povod je sve lo{iji ekonomski polo`aj novinara u Srbiji, masovna optu{tawa i ~iwenica da poslodavci ne ispuwavaju zakonske obaveze, zbog ~ega je Sindikat pozvao poslodavce da zapo~nu pregovore o granskom kolektivnom ugovoru. Generalni sekretar UNS-a Nino Brajovi} podsetio je na to da borba za kolektivni ugovor traje sedam godina i da je jedini napredak postignut pobo{qawem krivi~no-pravne za{tite novinara, koji sada obavqaju “posao od javnog zna~aja”. Po wemu, 2009. je protekla u znaku Zakona o informisawu, koji se “sre}om ne po{tuje”, a sada je u `i`i osnivawe saveta za {tampu. Resorna pomo}nica ministra kulture Nata{a Vu~kovi}-Lesen-

dri} predlo`ila je udru`ewima da aktivnije rade na prekvalifikaciji i dokvalifikaciji novinara. Dr`avna sekretarka u Ministarstvu rada i socijalne politike Sne`ana Laki}evi}-Stoja~i} smatra da je problem novinara i to {to nemaju drugu stranu – dr`avu, odnosno nema mehanizma da dr`ava natera poslodavce da pregovaraju sa sindikatima. Predsednik Dru{tva novinara Vojvodine Predrag ]ur~ija rekao je da se do maja planira prikupqawe dva miliona dinara u novinarski Fond za hitne slu~ajeve. Najugro`eniji }e iz wega dobiti bespovratna sredstva, dok je druga polovina namewena za beskamatne pozajmice novinarima. Ig. M.

ispitali smo dodatnih 3.229 osoba radi procene opasnosti od dijabetesa. Tu se radilo o ~lanovima u`e porodice ve} obolelih ili o gojaznim osobama koje su naj~e{}e i podlo`ne obolevawu. Vi{e od polovine bilo je u zoni visokog ili vrlo viskog rizika, zbog ~ega smo ih upu}ivali u preventivne centre – istakao je Erne. Dru{tvo je u toku akcije socijalnom ugro`enima podelilo 54 aparata za merewe {e}era u krvi, distribuirano je i 5.000 primeraka ~asopisa o dijabetesu i 2.000 bro{ura Republi~kog zavoda za zdravstveno osigurawe. – Rezultate javnih radova dostavi}emo Ministarstvu zdravqa i Zavodu za zdravstveno osigurawe – napomenuo je na{ sagovornik. U Zrewaninu je registrovano oko 8.500 dijabeti~ara. Procene su da }e ih do kraja godine biti 10.000. Erne upozorava na to da na registrovani broj do|e isto toliko onih koji jo{ ne znaju da imaju tu bolest. Ako se sudi po tome, u Srbiji je danas vi{e od milion {e}era{a. @. Balaban

Ostavqawe mati~nih }elija, uzetih iz krvi pup~ane vrpce bebe, od ju~e je mogu}e obaviti i u Op{toj bolnici „Vr{ac“. Posle potpisivawa ugovora izme|u najve}e svetske banke mati~nih }elija „Cryo Save“ i bolnice u Vr{cu, svi zainteresovani mo}i }e jednostavnije da obave tu proceduru. Ova belgijska banka ima predstavni{tva u 37 zemaqa u Evropi, Aziji i Africi i od pre nekoliko godina i na{i gra|ani mogu da koriste wene usluge. ^uvawe mati~nih }elija iz pup~ane vrpce, ili stem }elija, i kod nas postaje sve popularnije. U porodili{tima se sve vi{e `ena interesuje za postupak uzimawa i ~uvawa mati~nih }elija. Ne bez razloga, jer se ovim }elijama pridaje ogroman zna~aj za le~ewe nekih te{kih bolesti. Danas se ve} oko 75 raznih bolesti tretira adultnim mati~nim }elijama, izdvojenim iz krvi pup~ane vrpce. Tretiraju se bolesti krvi (leukemija), imunolo{ke bolesti, bolesti centralnog nervnog sistema i metaboli~ke bolesti. Neke od wih mogu se izle~iti mati~nim }elijama, a kod drugih se ovim tretmanom mo`e poboq{ati stawe. Stem }elije se ~uvaju na minus 197 stepeni u te~-

Nau~nicima su odavno poznate

nom azotu u „zimskom snu“, a kasnije, kada u toku `ivota davaocu ovih }elija ili najbli`im ro|acima zatrebaju za le~ewe nekih bolesti, mogu se odmrznuti i koristiti u terapiji. Koliko roditeqa se odlu~ilo za ~uvawe mati~nih }elija kod nas nije poznato, ali taj broj za sada nije veliki iz vi{e razloga: uzimawe i privremeno ~uvawe materijala iz pup~anika nije mogu}e u svim na{im porodili{tima, a po{to u Srbiji nemamo banku mati~nih }elija, u kojima se one ~uvaju i vi{e od dvadesetak godina, moraju se koristiti usluge centara u Evropi ili SAD, gde ovakve banke postoje, {to nije jeftino. Samo za prvu uplatu, posle koje se dobija set potreban za uzimawe, ~uvawe i transport materijala,

Od studentskih dana u velikom biznisu Univerzitet „Edukons“ sklopio je ugovor o saradwi s 12 organizacija iz oblasti finansija, hotelijerstva, privrede, pokrajinske uprave i lokalne samouprave, ~iji su se predstavnici okupili ju~e u sedi{tu tog univerziteta u Sremskoj Kamenici. U sastavu „Edukonsa“ su tri fakulteta – za uslu`ni biznis, poslovnu ekonomiju i za{titu `ivotne sredine i Akademija klasi~nog slikarstva, na kojima se studenti obrazuju na sva tri akademska nivoa, a sada }e mo}i, zahvaquju}i ovoj saradwi, da svoje znawe i ve{tine jo{ u toku {kolovawa proveravaju i dopuwuju u praksi. Za prijem studenata na praksu spremne su sve firme i organizacije potpisnice ugovora, me|u kojima je i Pokrajinski sekretarijat za privredu, JKP „In-

formatika“, Hipo Alpe-Adrija banka, AS osigurawe, HTUP „Park“ i hotel „Centar“, „Vila Milord“, te kompanije „Viktorija“, „Bambi–Banat“, „Mleko-

stru~waci prekale u praksi. Zato }e ove banke, hoteli, kompanije, omogu}iti studentima zavr{ne godine vi{emese~nu poslovnu praksu. Rektor i prorektor „Edukonsa“ prof. dr Ogwen Baki} i prof. dr Nenad Penezi} ukazuju na to da se ovde dobro prepoznaju signali iz privrede koje predmete treba nagla{eno prakti~no usmeravati. Zato se studijski programi inoviraju, a profesori se anga`uju i na stalnom obrazovawu kadrova u privrednim i finansijskim organizacijama. Predstavnici viFoto: S. [u{wevi} {e firmi i organizacija produkt“... Ovo je, ka`e za potvrdili su da su ve} zaposlili „Dnevnik“ osniva~ i vlasnik neke diplomce „Edukonsa“, a ju„Edukonsa“ prof. dr Aleksan~e utemeqena saradwa omogu}idar Andrejevi}, inicijalni pul }e da se me|u studentima odabefirmi koji }e se {iriti jer ru najboqi kojima }e biti ponuciq i Univerziteta i tzv. real|eno radno mesto kad diplominog sektora jeste da se mladi raju. V. ^eki}

vaqa izdvojiti oko 1.000 evra. U roku od 72 sata „brzom po{tom“ materijal treba da stigne do banke na obradu. Ostatak novca se upla}uje tek kada se izdvoje mati~ne }elije, a pla}a se i godi{we za wihovo odr`avawe. Mati~ne }elije su osnovne }elije qudskog organizma. To su bazne }elije koje se nalaze u po~etnom stadijumu razvoja embriona i iz kojih se u toku razvoja qudskog organizma formiraju sve vrste }elija. I posle ro|ewa u organizmu se nastavqa stvarawe mati~nih }elija, koje slu`e za obnovu o{te}enih tkiva u toku `ivota. ^iwenice o mati~nim }elijama su nau~nicima odavno poznate, ali se tek posledwih decenija one koriste za raznovrsne tretmane i le~ewa. J. Barbuzan

Povu~en lek za mr{avqewe „reduktil” Ministarstvo zdravqa naredilo je da se iz prometa povu~e lek (za mr{avqewe) „reduktil“ na osnovu zahteva Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije, saop{teno je ju~e iz tog ministarstva. Agencija je zatra`ila privremeno povla~ewe leka „reduktil“, jer su preliminarni rezultati SCOUT studije pokazali da postoji pove}an rizik od razvoja kardiovaskularnih problema usled kori{}ewa tog leka. Odluka o povla~ewu doneta je na osnovu preporuke Evropske agencije za lekove, a srpska agencija je o tome obavestila Ministarstvo zdravqa. Lek „reduktil“ registrovan je za primenu u stacionarnim zdravstvenim ustanovama, ali se izdaje na recept kao nastavak terapije. Ministarstvo zdravqa apeluje na pacijente da prekinu upotrebu tog leka i jave se svom lekaru.


c m y

SPORT

DNEVNIK

sreda27.januar2010.

15

DRAGI]EVI] PREDSTAVQEN U LOTOMATIKI

Stopama Bodiroge Tadija Dragi}evi} je predstavqen kao novi ko{arka{ Lotomatike. Doskora{wi kapiten Crvene zvezde oprostio je dug klubu u kome je bio od 2004, ugovor je sporazumno raskinut, a on je brzo na{ao novi anga`man. Za klub iz italijanske prestonice igra}e (makar) do kraja sezone. - Prezadovoqan sam {to sam do{ao u tako veliki klub - bile su prve re~i Tadije Dragi}evi}a na promociji. Italijanskim medijima se predstavio u kratkim crtama. - Osim kratke epizode u beogradskom klubu Mega 2005. godine, sve vreme sam igrao za Crvenu zvezdu. Ovo mi je prvi put da napu{tam Beograd. Presre}an sam {to sam do{ao ba{ u Romu, u kojoj je igrao Dejan Bodiroga. Dragi}evi} tvrdi da mu novi saigra~i i trener, kao i stil igre nisu nepoznanica.

- Ekipa mi je poznata, jer sam je pratio u Evroligi. Siguran sam da }u u`ivati u Rimu. Ciq mi je da pomognem timu u postizawu dobrih rezultata u prvenstvu - dodao je 24godi{wi ko{arka{. Trener Mateo Boni}oli je objasnio za{to je `eleo srpskog igra~a u svom timu. - Dragi}evi} je dobar, mlad igra~, ve} biran od strane NBA ekipe 2008. godine (kao 53. pika izabrala ga je Juta). Igra na poziciji ~etiri i ima dobar {ut za tri poena, ali zna i da spusti loptu na zemqu - rekao je Boni}oli. Lotomatika trenutno zauzima deveto mesto u prvenstvu. - On nije igra~ koji te`i da bude zvdezda, odli~no }e se uklopiti u mozaik koji smo ve} formirali - naglasio je Boni}oli. Lotomatika je zavr{ila takmi~ewe u Evroligi posle prve faze.

TRIJUMF KO[ARKA[A IN\IJE NA ME\UNARODNOM TURNIRU PIONIRA: Me|unarodni pionirski ko{arka{ki turnir u In|iji, na kojem su u~estvovale ekipe Kasta iz Beograda, Huntersa iz Prijedora, Besta iz \ev|elije i doma}in In|ije, zavr{en je ubedqivom pobedom doma}eg sastava. Izabranici trene-

ra Bore Dragutinovi}a najpre su deklarisali vr{wake iz na{eg glavnog grada, a potom u finalnom susretu i goste iz Makedonije.@iri je za najboqeg igra~a turnira proglasio Savu Trajkovi}a (In|ija), najboqi odbrambeni igra~ je Milo{ Radenovi} (In|ija), a najprecizniji strelac Kristijan Nikolov (Best).

Vejd sjajan dok ne zagusti Ko{arka{i Klivlenda pobedili su Majami sa 92:91, a trijumf je ekipi iz Ohaja doneo Lebron Xejms sa dva pogo|ena slobodna bacawa u fini{u utakmice.Dvejn Vejd je potom proma{io {ut u posledwoj sekundi, tako da je ostao na 32 poena za Majami, uz 10 skokova i pet asistencija. Samo dva, me|utim, je postigao u drugom poluvremenu, u kome je 41 sekund pre kraja utakmice proma{io i dva va`na slobodna bacanja.Xejms je tako|e imao 32 poena, dok je [akil O’Nil utakmicu zavr{io sa 19. Wu Orleans je u gostima pobedio Portland sa 98:97, a pobedni~ki ko{ postigao je Kris Pol 3,8 sekundi pre kraja. On je bio i najefikasniji sa 24 poena i 12 asistencija.Predrag Stojakovi} imao je lo{e {utersko ve~e za Wu Orleans i

Dvejn Vejd (Majami) i Lebron Yejms (Klivlend) u zagrqaju

utakmicu je zavr{io sa samo tri poena. Rezultati: Majami - Klivlend 91:92, Bostona - LA Klipers 95:89, Filadelfija – Indijana 98:109,

Memfis - Orlando 99:94, Hjuston - Atlanta 95:102, San Antonio ^ikago 93:98, Juta - Feniks 124:115, Denver - [arlot 104:93, Portland - Wu Orleans 97:98.

USPEH YUDO NADA SRBIJE U ITALIJI

Kadetima {est odli~ja Xudo nade Srbije u kadetskoj konkurenciji osvojile su {est medaqa na me|unarodnom turniru u italijanskom gradu Liwano. Na turniru je

Tadija Dragi}evi}

u~estvovalo 500 kadeta iz 140 ekipe iz Italije, Slovenije, Austrije, Hrvatske, Srbije, Azerbejxana, Bosne i Hercegovine, Danske i Gr~ke, a ekipno prvo mesto pripalo je kadetskoj selekciji Srbije sa osvojene tri zlatne i jednu bronzanu medaqu. Od kadeta iz selekcije Srbije zlatne medaqe u jakoj konkurenciji osvojili su Nenad Bogdanovi} (73 kg) i Nikola Jeremi} (+90), bronzanu Luka Novakovi} (81 kg), dok se kod kadetkiwa zlatom okitila Dijana Milanovi} (70 kg). U ekipu Radni~kog iz Obrenovca, koja je tako|e bila u Italiju, prikqu~io se talentovani takmi~ar XK Kawi`a Nemawa Nikoli}, koji je osvojio srebrnu medaqu u kategoriji do 90 kg, izgubiv{i u finalu od zvani~no najboqeg takmi~ara turnira. Nikoli} je ina~e lane bio vice{ampion Srbije za starije pionire u kategoriji +73 kg i ovo mu je bio prvi nastup kao kadet i na me|unarodnoj sceni. Od u~esnika turnira u Italiji bronzanu medaqu osvojila je kadetkiwa Randi~kog Sara Bo`i} (57 kg). Kawi`anin Nemawa Nikoli} (prvi sleva) u Italiji M. Mitrovi}

Rezultati: In|ija – Kasta 100:42, Best – Hunters 73:53, Kasta – Hunters 82:69 i In|ija – Best 99:80. Nagrade najuspe{nijima uru~io je Milan Bodiro`a, sekretar Saveza sportova In|ije. Da. Vi}enti}


SPORT

sreda27.januar2010.

c m y

16

DNEVNIK

OTVORENO PRVENSTVO AUSTRALIJE U MELBURNU

Nadal predao, \okovi} drugi na listi Britanski teniser Endi Marej plasirao se u polufinale Otvorenog prvenstva Australije po{to mu je Rafael Nadal predao me~ ~etvrtfinala, pri vo|stvu [kota od 2:0 u setovima. Marej je prva dva seta dobio sa 6:3 i 7:6, dok je u tre}em setu imao prednost od 3:0 u momentu kada je Nadal bio prinu|en da zbog povrede preda me~. Eliminacijom Nadala u ~etvrtfinalu srpski teniser Novak \okovi} popeo se na drugo mesto na ATP listi na kojem }e ostati ukoliko elimini{e Congu ili, ako u slu~aju poraza, Marej ne osvoji titulu. Protivnik Mareja u polufinalu bi}e Marin ^ili} koji je posle pet setova pobedio Endija Rodika. Ukoliko Marej osvoji trofej u Melburnu posta}e prvi Britanac koji je to uradio posle ~ak 74 godine.

Sjajna igra Mareja Po~etak duela Nadal - Mari obe}avao je jo{ jedan epski me~, ali na kraju nije do{lo do toga. Marej je igrao nikad ofanzivnije i takva igra donela je nekoliko fantasti~nih poena na startu i pobedu [kota na kraju. Nadal je prvi napravio brejk, poveo sa 2:1, ali onda je [kotlan|anin sjajnom taktikom dobio pet od narednih {est i re{io prvi set u svoju korist. Drugi set bio je izjedna~eniji i re{en je u taj-brejku. Rafa je na po~etku napravio brejk prednosti, poveo je sa 4:2, ali Mari se vratio i u{lo se u 13. gem. Nadal je u nekoliko situacija za malo proma{io poqe u dodatnom gemu i Marej je re{io taj deo igre u svoju korist rezultatom 7:3. Posle drugog seta Nadal je zatra`io medicinski tajm-aut zbog povrede noge i ve} tada je bilo jasno da za [panca nema povratka u me~. Tri gema ka-

snije Nadal je predao i tako obezbedio \okovi}u ili Mareju drugu poziciju na ATP listi od ponedeqka. Nole tako|e ima priliku da posle prvog gren slema bude i prvi igra~ sveta, a za to je potrebno da osvoji titulu, a da Federer izgubi od Davidenka u ~etvrtfinalu. Hrvatski teniser Marin ^ili} plasirao se u polufinale pobedom nad sedmim nosiocem Endijem Rodikom, sa 7:6 (4), 6:3, 3:6, 2:6, 6:3 u setovima. ^ili} je dobro po~eo duel, dobiv{i prvi set u taj-brejku, a odmah zatim i drugi za prednost od 2:0. Ipak, ameri~ki teniser je potpuno uspeo da se vrati u me~, osvojiv{i naredna dva seta. Ipak, hrvatski teniser je uspeo da sa~uva koncentraciju i da trijumfuje u petom setu posle ukupno tri sata i 50 minuta borbe, ~ime je postao prvi polufinalista turnira. Rodik ve} u prvom gemu sna`nim servisom razbija ^ili}a, a Hrvat istom merom odgovara na svoj servis i sa samo jednim izgubqenim poenom izjedna~ava. Tek tre}i gem doneo je pravu borbu dva nosioca. ^ili} je sjajnim forfendom pravio mnogo problema Amerikancu, tri puta stizao do brejk lopte, ali Endi Marej i Rafael Nadal je Rodik svojim najja~im oru`jem, sna`nim servisom gema kada ^ili} kona}no koriipak stigao i do drugog gema. sti jednu od dve brejk. Me|utim, Sli~an je bio i gem na ^ili}ev Rodik odmah uzvra}a i sti`e do servis koji je tako|e spasao taj-brejka. Da li zbog pritiska, brejk loptu pa stigao do nogov ili ne~eg drugo, ^ili} je lako izjedna~ewa, a ve} u slede}em postio Amerikanca do 30:0, usRodik bez izgubqenog poena popeo da stigne do 40:40, ali je onnovo vodi, 3:2. I u nastavku seda duplom servis gre{kom omota oba tenisera su sigurno gu}io novu brejk loptu Rodiku igrala na svoj servis, sve do 11 koji je ovaj put koristi. I u taj-

brejku vo|ena je velika borba, ali ^ili} je i tu pokazao za nijansu boqu igru i sa 7:4 stigao do prvog seta.

I Rodik ima zdravstvenih problema Krajem ovog seta Rodik je zatra`io pomo} lekara zbog bolo-

va u desnom ramenu, ali je ipak nastavio me~ uzev{i medicinski tajmaut izme|u setova. I drugi set bio je ve}im delom izjedna~en kao i prvi, ali su ovaj put teniseri uspe{nije koristili brejk lopte. Prvi do jedne takve stigao je Endi Rodik kada je na 1:1 dobro odigrao na mre`i naterav{i ^ili}a da lo-

Pobeda dubla Vemi}–Karlovi}

@istin Enan osvetila Kim

Du{an Vemi} i Ivo Karlovi} plasirali su se u ~etvrtfinale u konkurenciji dublova. Srbin i Hrvat su pobedili poqsko-austrijsku kombinaciju Luka{ Kubot - Olivije Marah posle preokreta u dva uzbudqiva taj-brejka - 2:6, 7:6 (13:11), 7:6 (7:4). Kubot nema sre}e sa Srbima u Melburnu, jer je prethodno u singlu ispao od Novaka \okovi}a. U borbi za polufinale Vemi} i Karlovi} igra}e protiv tre}ih nosilaca, ^eha Luka{a Dluhija i Indijca Leandera Paesa, koji su savladali Amerikance Xona Iznera i Sema Kverija sa 6:3, 7:5.

Nekada najboqa teniserka sveta @istin Enan vratila se na velika vrata u svetski tenis, jer je ve} na prvom gren slemu stigla do polufinala u kome }e se sastati sa Kineskiwom @eng Li. Enanova je pobedila zahuktalu Ruskiwu Petrovu 7:6, 7:5 i obezbedila mesto me|u ~etiri najboqe igra~ice u Melburnu. Druga predstavnica najmnogoqudnije zemqe sveta me|u osam najboqih na Australijan openu, Li Na, igra}e u no}i izme|u utorka i srede po sredweevropskom vremenu protiv Venus Vilijams, dok }e wena mla|a sestra Serena Vilijams odmeriti snage s Beloruskiwom Viktorijom Azarenkom.

pru po{aqe van terena. Me|utim, Amerikanac nije uspeo da kapitalizuje ovaj poen jer je Hrvat odmah uzvratio brejkom koji je prethodio prvoj duploj servis gre{ci Rodika. Potom je ^ili} uspe{no servirao za 3:2, a onda i sam stigao do brejka prednosti dobiv{i tri uzastopna gema. Teniseri su iskoristili svoj servis u naredna dva gema, a tre}im ^ili} je osvojio i drugi set, ovaj put sa 6:3. Tre}i set boqe otvara Endi Rodik. Lekovi protiv bolova kao da su tek u ovom setu po~eli da deluju, pa je Amerikanac mnogo kak{e izlazio na kraj sa ^ili}em, ali i ubedqivijie servirao. Posle prvog gema na svoj servis odmah pravi brejk i brzo dolazi do 3:0. Rodik je do kraja sa~uvao svoj servis i vratio se u me~ sa 6:3. Sjajnu igru iz tre}eg Rodik je preneo i u ~etvrti set ponovo povev{i sa 3:0 ali ovaj put napraviv{i dva brejka. Rodik je do kraja seta nastavio sa sjajnom igrom i brzo stigao do 5:0. Rodik je servirao za izjedna~ewe u setovima, ali je ^ili} uspeo da napravi brejk i odlo`i kraj seta. Potom je smawio na 5:2 i poprili~no namu~io Rodika u slede}em gemu koji je ipak pripao Amerikancu. Ipak, ^ili} nije dozvolio sebi da ispusti pobedu, uprkos tome {to je Rodik uspeo da se vrati u me~. Hrvatski teniser je jo{ po~etkom petog, odlu~uju}eg seta, oduzeo servis svom rivalu {to je, ispostavi}e se, bilo dovoqno da na kraju trijumfuje i plasira se u polufinale prvog Gren Slem turnira sezone.

SUBOTI^ANI PRIREDILI PRIJEM GABORU SAGMAJSTERU

^estitke krotitequ ju`noameri~kih pustiwa Veliki uspeh Gabora Sagmajstera, koji je dve godine zaredom jedini voza~ iz Srbije sposoban da zavir{i ~uveni Dakar reli, nije ostao nezapa`en ni u Subotici. Po povratku iz Argentine i ^ilea Gabora su u Gradskoj ku}i primili Sa{a Vu~ini}, gradona~lenik Subotice i Nemawa Simovi}, ~lan Gradskog ve}a zadu`en za sport, omladinu i turizam. - Ovo je bila odli~na promocija Subotice, ponovo je Gabor bio jedini predstavnik Srbije, a ove godine je napravio jo{ boqi plasman u odnosu na prethodnu. Iako se Subotica mo`da smatra gradom mirnih qudi, avanturisti~ki duh je izra`en, po~ev od Gabora na Dakar reliju, do alpinista koji osvajaju najvi{e vrhove sveta. Svi smo pratili kako Gabor osvaja etapu za etapom, nau~ili smo {ta je specijal, {ta nije, pre`ive-

li smo infuziju i povredu noge. Svim srcem smo bili uz na{eg sugra|anina — istakao je Vu~ini} i obe}ao i ve}u pomo} Gaboru u narednom osvajawu Dakara. ^estitkama se pridru`io i Nemawa Simovi}, koji je istakao odli~nu saradwu sa Republi~kim ministarstvom za sport i omladinu koje je iza{lo u susret jednom od najprimernijih suboti~kih motorista. Gabor Sagmajster je u nekoliko re~enica pribli`io sa ~ime se sve susreo tokom velikog izazova. - Hvala svima koji su bili uz mene i pomogli mi da zavr{im najve}i, najdu`i i najopasniji svetski reli. Pre svega moram da se zahvalim “Euro petrolu Euro gasu” koji su mi obezbedili potpuno novi motor, te Republi~kom ministarstvu spor-

Gabor Sagmajster i Sa{a Vu~ini}

ta i omladine i lokalnoj samoupravi bez kojih sigurno ne bi ni putovao u Argentinu. Ove godine smo bili mnogo boqe organizovani, verovatno me|u najboqim ekipama iz isto~ne Evrope. Mnogo mi je zna~ilo {to smo imali uz nas pravi tim i velikog mehani~ara Kajzera Torstena, te iskustvo Sugevara tima koji je 27. put na Dakar reliju. Samo smo na motoru u{tedeli 15.000 evra, ~ime smo mogli da obezbedimo mnogo boqe uslove, izme|u ostalog i podr{ku mog velikog druga Marka Kopunovi}a i novinara Vladice [qivi}a i Pe|e Milinkovi}a - kazao je Sagmajster i dodao da je wegovo realno mesto plasman me|u prvih 30-40 voza~a, ali da mu je sada va`no da svaki reli zavr{i, da stekne {to ve}e iskustvo i ve}u podr{ku. N. Stanti}


SPORT

DNEVNIK VOJVODINA I @EQEZNI^AR DANAS IGRAJU PRIJATEQSKI ME^

Novosa|ani i Sarajlije pred Vrba{anima Zanimqiva fudbalska predstava o~ekuje se danas na stadionu kraj [lajza u Vrbasu. Ovaj teren bi}e popri{te me|unarodnog prijateqskog susreta izme|u novosadske Vojvodine i sarajevskog @eqezni~ara. Vojvodina je u trena`nom procesu od 9. januara, a @eqo je

duel ne posmatra kao posledwi filter za Antaliju, jer se kod wega, mawe-vi{e, sve ve} zna. - Jo{ samo da pojedinci prihvate novi prilaz obavezama, sa vi{e odgovornosti prema poslu kojim se bave i sve }e biti u redu. Ukoliko to sami ne osete, porazgovara}u sa svakim od wih pojedina~no – poru~io je Babi},

sreda27.januar2010.

17

Zoran To{i} u Kelnu Reprezentativac Srbije i ~lan Man~ester junajteda Zoran To{i} prove{}e ostatak sezone na pozajmici u bundesliga{u Kelnu. Za To{i}a su pored Kelna bili zainteresovani i holandski Tvente, portugalski Sporting i gr~ki Olimpijakos, ali je srpski reprezentativac izabrao nema~ki klub zato {to je dobio garancije da }e vi{e vremena provoditi na terenu. - Bilo je ponuda i za pozajmicu i za otkup wegovog ugovora, ali Man~ester nije bio za opciju prodaje nego samo za pozajmicu. Ferguson planira na wega ~im nisu hteli da ga prodaju nego samo na pozajmicu, a To{i} je u Kelnu ostati do kraja sezone - rekao je To{i}ev menaxer Zoran Pavlovi}. Zadovoqan To{i}evim transferom je i selektor Radomir Anti}. - Ja sam uvek bio od qudi koji }e svakome prepustiti da donese svoju odluku. Mislim da je To{i} prepoznao u svojoj odluci {ansu, jer on je u posledwim utakmicama za reprezentaciju potvrdio izuzetni kvalitet. I golovima i igrom i pona{awem. Sigurno je da me raduje da }e imati takmi~arske utakmice - rekao je Anti}. Keln trenutno zauzima 13. poziciju u Bundesligi, sa 21 osvojenim bodom, {to je ~etiri poena vi{e od zone ispadawa.

Seoba u Keln: Zoran To{i}

GORAN JOVI], PREDSEDNIK OP[TINE STARA PAZOVA

Ku}a fudbala do kraja godine

Aleksandar Katai, nada Vojvodine

do ju~e trenirao u Gora`du, odakle se preselio u motel “Kroni}� kraj Sombora. Dana{wi megdan bi}e dobra prilika da {efovi stru~nih {tabova, Branko Sosa Babi} i Amar Osim (sin nekada{weg selektora SFRJ Ivice Osima), provere rasplo`ive snage. Me~ po~iwe u 14 sati. Novosa|ani u subotu kre}u za Tursku na glavnu fazu priprema, a prema re~ima direktora Miodraga Panteli}a sva je prilika da }e se u avionu na}i samo 22 igra~a i tri golmana i da treba da se desi pravo ~udo da brojka prema{i kvotu 25. Sa druge strane, trener Branko Babi} najavio je da dana{wi

Foto: F. Baki}

dodav{i da }e u Vrbasu igrati dva tima, a da }e se najzad u sastavu pojaviti i oni koji ove zime nisu igrali, a izneli su najve}i teret jeseweg dela prvenstva. U Vojvodini i daqe tragaju za igra~ima na mestu bo~nih pozicija, {topera i centarfora. Za sada su u kombinaciji dvojica fudbalera iz srpskih prvoliga{kih klubova i jedan Makedonac, ali u novosadskom superliga{u jo{ nisu prelomili da li bi ti igra~i zaista bili poja~wa ili bi samo poo{trili konkurenciju, s obzirom na to da je stav trenera Babi}a da klub ne gomila fudbalere u prvom timu. S. S.

Roma daje pet miliona za Fejsu? Mediji tvrde da Roma ima nameru da kupi mladog vezistu Partizana Qubomira Fejsu, ali predsednik crno-belih Dragan \uri} to demantuje: - To su samo pri~e. Ponude nije stigla. Fejsa nije na prodaju. Me|utim, ukoliko Roma iza|e pred {ampiona Srbije sa bogatom ponudom, pitawe je da li }e biti dobijena s obzirom na finansijsku

Qubomir Fejsa

situaciju u klubu i neodlaska Lamina Dijare i Radosava Petrovi}a. Ako se transfer realizuje Qubomir Fejsa bi krenuo stopama biv{eg direktora Ivana Tomi}a. I dok se po Beogradu odlazak Almamija Moreire u Al Ahli iz Dubaija tretira kao gotova stvar, on tvrdi da o tome nema pojma. - Ne znam odakle je Darko Grubor mogao da ka`e da sam se slo`io sa ponudom kad je nisam ni video. Ne znam ni o kom klubu se radi osvrnuo se Moreira na nedavnu izjavu generalnog sekretara da je kreator igre Partizana blizu odlaska.

Goran Jovi}, predsednik op{tine Stara Pazova, nedavno je analizirao sportsku 2009.godinu u ovoj sremskoj op{tini. Naglasio je da je svakako najzna~ajniji doga|aj u toj oblasti, iz pro{le godine, po~etak izgradwe nacionalne Ku}e fudbala u Staroj Pazovi, {to }e inicirati privredni i sportski razvoj u op{tini. - Radovi na izgradwi Ku}e fudbala odvijaju se utvr|enom dinamikom, radi se bez obzira na zimu. Ku}a fudbala se gradi sredstvima koja su obezbedili UEFA, FIFA i Vlada Srbije i ja sam siguran da }e ovaj sportski centar biti zavr{en do kraja ove godine. Gradili{te u Staroj Pazovi je trenutno jedno od najve}ih u Srbiji, optimista sam, ba{ kao i predsednik FS Srbije Tomislav Karaxi}, kada je u pitawu zavr{etak objekta u roku- ka`e predsednik Jovi}. On je ponosan {to su pro{le godine ovu sremsku op{tinu posetili, pored funkcionera FS Srbije i ministarke za sport Sne`ane Samarxi}-Markovi}, visoki zvani~nici UEFA i FIFA, Eva Paskije, Paskal Tores i Dejvid Tejlor. Svi su izrazili veliko zadovoqstvo onim sto su videli, zadivqeni brzinom priprema za ovu veliku investiciju. Ipak, kruna je bio susret sa Mi{elom Platinijem, predsednikom UEFA, koji istina nije bio u Staroj Pazovi, ali je u razgovoru sa predsednikom op{tine Goranom Jovi}em odao priznawe za sve {to je Pazova u~inila da Srbija kona~no dobije Ku}u fudbala. Platini je najavio dolazak na otvarawe Ku}e fudbala, a o~ekuju se dolasci predsednika FIFA Sepa Blatera, predsednika FIFA i predsednika Srbije Borisa Ta-

Goran Jovi}

Prvi ~ovek Stare Pazove ka`e da }e se prave vrednosti ovog projekta osetiti tek u budu}nosti. Bi}e to prilika za novo zapo{qavawe qudi iz ove sredine, za razvoj pojedinih delatnosti, kao i daqi razvoj sporta. Krajem pro{le godine Goran Jovi} je izabran u Izvr{ni odbor FS Srbije, {to on smatra velikim priznawem, ali i obavezom da pomogne razvoj fudbala, ne samo u svojoj op{tini ve} i u Sremu. Kada su u pitawu rezultati 46 klubova i organizacija u ovoj op{tini, Jovi} ka`e da je zadivqen rezultatima obzirom da je bilo problema u obezbe|ivawu sredstava iz buxeta za wihovo funkcionisawe.

kulturom i oni ne mogu da ~ekaju. Zato i ka`em da su rezultati koje su ostvarili sportisti iznad o~ekivawa, da su dostojno reprezentovali i sebe, svoj klub i op{tinu i ja }u zato sve u~initi da pomognem sportistima kako bi nastavili kontinuitet dobrih rezultata - isti~e Jovi}, najavquju}i da je za sport ove godine u staropazova~koj op{tini predvi|en 21 miliona, {to je na nivou prethodne godine, ali je planirano jo{ 11 miliona za sportske manifestacije (turniri, jubileji, adaptacija sportskih objekata...). Predsednik podse}a da je prvi put objavqen konkurs za finansirawe projekata zavr{en uspe{no i da

Napreduju radovi na Ku}i fudbala u Staroj Pazovi

di}a, najavquje Jovi} isti~u}i da Stara Pazova postaje fudbalski centar Srbije, {to joj otvara i druge perspektive.

- Moj stav je da, i pored toga {to je kriza, za sport i za kulturu mora biti novca. Mladi qudi treba da se bave sportom i

}e uskoro komisija obelodaniti {ta }e sve u toj oblasti biti finansirano. A. N.

NOVOSADSKI PROLETER HVATA ZALET ZA PROLE]E

Damjanovi} obe}ava jo{ boqe partije Proteklo je nedequ dana od kada je sa pripremama krenuo novosadski Proleter, najprijatnije iznena|ewe prvoliga{kog fudbalskog karavana. Pred ~etom trener Ristovskog je ozbiqan zadatak, da se i na prole}e nastavi sa kvalitetnim partijama i opravda visoko {esto mesto. Tokom blistave polusezone pe~at oli~nim igrama dao je kompletan igra~ki kadar, na ~elu sa kapitenom Brankom @igi}em. Posebno je imponovalo izdawa navalnog reda koji je po efikasnosti tre}i tim u ligi (22), odmah iza In|ije (24) i Teleoptika (23). Imao je Ristovski zbog zdrave konkurenciji u napadu slatkih briga kome da pru`i priliku: talentovano ^ovi} je najboqi strelac lige (7), Kova~evi} je postigao gol

mawe, dok su iza wih Damjanovi}, Mi~i} i Popin. Korpulentni Damjanovi} je i u prvenstvu i u Lav kupu golovima re{io pitawe pobednika.

na. Bez pravog drugarstva nema ni rezultata. Naravno i uprava ima velikog udela u uzletu ekipe prethodnih godina, obezbedila nam je idealne uslove

Stigli Hamzi}, Zuki} i Filipovi} Prelazni rok u taboru mla|en novosadskog prvoliga{a proti~e relativno mirno. Predrag Bo{wak preselio se u Ma|arsku a Mihajlo Kozomora je ustupqen tre}eliga{u Slogi. Situacija oko odlazaka ^ovi}a, Mi~i}a @igi}a i Kova~evi}a jo{ uvek je neizvesna, dok je Srboqub [arac prestao sa aktivnim igrawem, ali }e ostati u klubu i dobi}e nove zadatke. Na Slanu baru su stigli povratnik iz Tekstilca Itesa Hamzi}, centarhalf Timoka iz Zaja~ara Filipovi} i Zuki} iz Metalca iz Gorweg Milanovca.Prelazni rok jo{ uvek nije zavr{en, pa su mogu}e prinove. - Zdrava konkurencija daje rezultate.Individualne kvalitete smo podredili kolektivu, a atmosfera u ekipi je sjaj-

za rad i takmi~ewe.Igrama i rezultatima odlu`ili smo se na{im vernim navija~ima, ~iji je doprinos u uspesima pro-

letera izuzetan - ka`e Damjanovi}. Vrsni napada~ veruje da }e Slanovarci i u nastvaku takmi~ewa igrati va`nu ulogu u ligi. - @estoko sada radimo da bismo spremni do~ekali nastavak takmi~ewa. Na dobrom smo putu, ali nas je malo poremetilo hladno vreme pa zato treniramo u balonu sportskog centra Het trik i teretani, s tim {to ne}emo zaobi}i ni bazen. Jedva ~ekamo da krenemo sa odigravawem utakmica, jer se tu najboqe snalazimo.nezahvalno je da naga|am plasman na kraju sezone, s tim {to li~no smatram da nam je mesto u gorwem delu tabele.Jedino {to mogu da obe}am je da }emo se truditi da pru`imo boqe partzije nego {to su bile jesenas - istakao je Damjanovi}. M. Popovi}


18

DNEVNIKOV [AH SREDOM

sreda27.januar2010.

DANAS NA SPENSU

^etvorome~ za {kolsku slavu U organizaciji [ahovskog saveza Vojvodine danas }e se na Spensu (plato kod Gradske kafane), sa po~etkom u 10 sati, povodom Svetog Save, odr`ati zanimqiv ~etvorome~ selekcija u~enika osnovnih {kola Ba~ke, Banata, Srema i Novog Sada. Igra}e se u dve grupe po uzrastima do ~etvrtog i do osmog razreda. Svaku ekipu ~ine po tri de~aka i po jedna devoj~ica. Tempo igre je 30 minuta po igra~u. Pehare, medaqe, diplome i {ahovsku literaturu obezbe|uje [S Vojvodine.

„DNEVNIKOVA” [KOLA [AHA: NAU^ITE [AH UZ SVOJE DETE (4)

Blokada i deblokada poqa

Blokada je elemenat kombinacije u kojoj se protivniku remeti raspored figura u `eqi da se do|e do ciqa (mata ili materijalne ravnote`e), tako {to se svoja figura naj~e{}e `rtvuje, kako bi se blokirala protivni~ka. Najboqa ilustracija je slede}i primer:

OTVORENO PRVENSTVO SENTE

Petorka maksimalna

Na otvorenom prvenstvu Sente za 2010. godinu u~estvuje 52 igra~a. Na turniru u~estvuju i ~etri devojke a me|u wima intermajstor @ofija Domaw iz Kawi`e koja je posle tri odigrana kola samo na pola poena zaostatka iza vode}e petorke sa maksimalnim u~inkom. Stawe posle 3. kola: 1-5. Tibor Farka{, Zoltan [imowi, Qubomir Vrani}, I{tvan Na|meqkuti, Aron Ago{ton 3, 6-7. @ofia Domaw, I{tvan Kajari 2,5, 8-22. Atila N. Na|, Ilija Savin, Radoje \urovi}, Zvonimir Aleksi}, Ervin Igaz, Kazmer Tot, Andra{ Jur~ak, Viktor Kasa{, Tama{ Novak, Lorand [aki}, Roland Molnar Gabor, Jano{ Po{a, Zoran Davidovi}, Bence Juhas, Simeon [aki} 2, 23-30. Jeno Juhas, Atila Kova~, Vladimir Petrovi}, Branko Mrzi}, I{tvan Orcik, Gabor Pal Tot, Mihaq Bi~kei, Robert Kalmar 1,5, 31-44. Dragoqub Radi{i}, Svetozar [krbi}, Laslo Lorinc, [andor Berta, Andra{ [oqmo{i, [andor I. Farka{, Daniel [arwai, Ako{ Kormawo{, I{tvan Farka{, Arnold Na| Abowi, Luka~ Pilisi, Arpad Ke~kemeti, Mila [oklova~ki, Tama{ Lipot 1, 4548. Renata Lorinc, Kristina Ke~kemeti, Aleks Horvat, Ako{ Korponai 0,5, 49-52. Emil Vilago{, I{tvan ^anadi, Sabol~ Ludawi, Denes Piri 0 poena. L. Novak

OD 17. FEBRUARA

Prvenstvo Subotice

[ahovski savez Subotice raspisao je turnir za otvoreno prvenstvo grada za 2010. godinu. Igra}e se u prostorijama [ahovskog kluba Spartak (Petra Drap{ina 5) od 17. februara do 10. marta. Igra}e se 9 kola po {vajcarcu po FIDE pravilima, 90 minuta po igra~u uz bonus od 30 sekundi za svaki odigrani potez. Pravo u~e{}a imaju svi registovani igra~i sa podru~ja Srbije. Nagradni fond iznosi 50.000 dinara i raspore|en je na deset redovnih nagrada i tri specijalne za najboqe plasiranog veterana, omladinca i pionira. Prijave za prvenstvo podnose se najkasnije do 17. februara do 17.45 sati. Sva kola po~iwu od 18 ~asova. Upisninu od 700 dinara pla}aju svi u~esnici. Sudije su Milorad Maravi} i I{tvan Brindza. PROBLEM BR. 269

Beli daje mat u dva poteza Darko [aqi}, Beograd (original)

Re{ewe problema br. 268 („Boh. Ancajger“ 1926. original)) sa pozicijom: beli – Kh5, Dc1, Tc3, Td2, pe{aci: g2, g3; crni – Kh2; je 1.Tc8! Na 1...K:g3 sledi 2.Dc7 mat.

1.Sb6+! Iako materijalno slabiji, beli daje i skaka~a! Ciq je da se napravi blokada pe{aka na b7 kako crni kraq ne bi mogao da iza|e iz matne zamke. Po{to je napadnuta i dama crni je uzeo `rtvovanog skaka~a. 1…c:b6 2.Tf8+! Kraq se ne sme pustiti na b8. 2…Ka7 3.Kc2! Osloba|a put svom topu do poqa a1 i istovremeno spre~ava {ah po d liniji. Po{to mu je sopstvenim pe{acima blokiran izlaz crni je bespomo}an, jer beli daje mat u slede}em potezu: Ta1 mat. Slede}i primer jet e`i iako se na tabli nalazi svega nekoliko figura.

1.La7! U slu~aju da crni uzme ovog lovca, beli pe{ak se promovi{e u damu i nastaje dobijena pozicija. 1…La1 2.Kb1 Lc3 3.Kc2! Beli kraq napada lovca ali se i pribli`ava pe{aku. 3…La1 4.Ld4!! Fantasti~an potez! Ciq je da se napravi blokada crnig pe{aka i onemogu}i crni

lovac u kontrolisawu izlaznog poqa belog pe{aka. 4…L:d4 Na 4…e:d4 beli bi igrao 5.Kd3 i pe{ak je blokiran. 5.Kd3 La1 6.Ke4 Po{ to je crni pe{ak blokiran, beli pe{ak se nesmetano promovi{e u damu. Slede}i primer je izuzetno lep, a crni je efektno `rtvovao damu. Namestimo slede}u poziciju: beli: Kh1, Dd2, Td1, Tf2, Sc3, Lb3, pe{aci: a2, b2, c2, d4, e4; crni: Kg8, Dh3, Ta8, Tf8, Sf4, Sh5, pe{aci: b6, b7, c6, d6, e5, f7, g7, h7. 1…Sg3+ 2.Kg1 Dg2+!! Crni `rtvuje damu sa ciqem da ostvari blokadu poqa g2 na koje mora do}i beli top. 3.T:g2 Sh3 mat. Ugu{eni mat je jedan od najomiqenijih matova u {ahu – posebno po~etnika. Naj~e{}e se `rtvuje dama, kao {to smo videli u prethodnom primeru. Prvi put je prikazan u kwizi {panskog {ahiste Huana Ramireza Lucene jo{ u XV veku. Pogledajmo tu klasi~nu poziciju:

1.De6+ Kh8 Na 1…Kf8 sledi 2.Df7 mat. 2.Sf7+ Kg8 3.Sh6++! Dvostruki {ah koji je omogu}io skaka~u da kontroli{e i poqe f7 i posebno poqe g8. Vide}emo i za{to. 3…Kh8 4.Dg8+!! T:g8 5.Sf7 mat! Poznata je i studija iz XVIII veka ~iji je autor Filip Stama, predstavnik arapske {ahovske {kole. Namestimo slede}u poziciju: beli: Kg1, Db3, Tc1, Tc4, Sc6, Se5, pe{aci: a3, b4, e3, f3; crni: Kh8, Dh3, Ta8, Tf8, Sb8, Sf2, pe{aci: a5, b6, f6, g3, g7, h7. Crni preti mat u jednom potezu, ali na potezu je beli. Kako spre~iti mat? 1.Th4!! Kako to obi~no biva u studijama – jedini potez! Beli istovremeno brani mat i otvara

KORUS U VAJK AN ZEU

[irov zaustavqen Posle pet uzastopnih pobeda, [irov je prvi remi postigao tek u {estom kolu. U tom trenutku [irov je imao prednost nad pratiocima ~ak za 1,5 poen. ”Zaustavio sam nezaustavqivu ma{inu”, rekao je ponosno [ort reporterima po zavr{etku partije. Tako Aleksej [irov nije uspeo da dostigne rekord Kor~noja na Korus turnirima, koji je 1968. godine napravio na startu seriju od osam uzastopnih pobeda i na kraju pobedio na turniru osvojiv{i 12 poena iz 15 partija. U sedmom kolu, u uzbudqivoj partiji sa Nakamurom, [irov je do`iveo poraz i turnir u~inio ponovo krajwe neizvesnim. U osmom kolu i Nakamura je stradao od Kramnika pa se Vladimir prikqu~io Karlsenu na deobi drugog mesta. Iznena|ewe je da svetski prvak Vi{i Anand jo{ nije postigao pobedu i sa osam remija je tek na devetom mestu. Stawe na glavnom turniru posle 7. kola: 1. [irov 6, 2-3. Karlsen, Kramnik 5,5, 4. Nakamura 5, 4-8. Leko, Domingez-Perez,

Aleksej [irov

Karjakin, Ivan~uk 4,5, 9. Anand, 4, 10. Karuana 3,5, 11-12. [ort, Tivjakov 2,5, 13. Van Veli 2, 14. Smits 1,5 poen. Na B turniru vodi Ani{ Giri sa 6,5 poena, 2-4. Ni, L’Ami, So 5 poena itd. Na C turniru vodi Rej Robson sa 6, poena, 2-3. Gupta, Li 5,5 poena itd.

put svojoj dami. Istotako, va`na stvar je da se crna dama odvu{e od kontrole poqa c8. 1…D:h4 Crni i daqe preti mat u jednom potezu… 2.Dg8+!! Zaista, neo~ekivan potez! Ideja je da se sa tempom otvori c linija. 2…K:g8 Naravno, na uzimawe topom bi sledio ugu{eni mat skaka~em na f7. 3.Se7+ Kh8 4.Sf7+! T:f7 5.Tc8+ Tf8 6.T:f8 mat. @rtva dame je bila presudna i u slede}em primeru u kom je tako|e dat ugu{eni mat. Beli: Kg1, Dd3, Te1, Tf1, Lc1, Le2, Sf4, Sg5, pe{aci: a2, b2, c3, f2, g2, h2; crni: Kh8, Db3, Ta8, Tg8, Lc5, Lc8, Se5, Sf8, pe{aci: a7, b7, d5, e6, f7, g7, h7. 1.Dh7+!! S:h7 2.S:f7+! Elimini{e pe{aka koji je kontrolisao poqe g6 i odvla~i skaka~a sa e5. 2…S:f7 3.Sg6 mat. I ovde je vi|ena `rtva dame i blokada poqa h7 crnim skaka~em. Deblokada je elemenat kombinacije koji se sre}e ne tako ~esto, ali je isto tako veoma zna~ajan. Pokaza}u samo jedan primer, i to iz partije u kojoj je `rtva bio biv{i svetski prvak Lasker.

Beli (Lasker) je `rtvovao topa, uveren da se slobodan pe{ak na h7 ne mo`e sti}i. Ali, pogre{io je. Crni je iskoristio mogu}nost deblokade i partiju dobio na slede}i na~in: 1…Tc4+! 2.Kg5 Th4!! Crni top ne dozvoqava belom pe{aku da iza|e, a istovremeno tera kraqa da stane na poqe h4 po{to ovaj pojede topa. 3.K:h4 g5+! Crni je izvr{io deblokadu poqa g7 i omogu}io svom kraqu da preko wega stigne “odbeglog” belog slobodwaka. 4.K:g5 Kg7 Beli je predao, jer }e pe{aci na daminoj strani odlu~iti partiju. Komentar: @. Medar Obrada: B. Dankovi}

ANALIZIRANE PARTIJE

Bez znaka pitawa U `i`i interesovawa {ahovske javnosti je turnir u Vajk an Zeu. Svetska elita okupila se na Korus turniru da po 72. put ukrsti mozgove na 64 poqa. Nedostaje samo izaziva~ svetskog prvaka Bugarin, Veselin Topalov. A ni ti svetski prvaci nisu {to su nekad bili… U ovom prilogu prikaza}emo vam partije vode}ih igra~a na turniru.

Van Veli – Karlsen Damin gambit 1.Sf3 Sf6 2.c4 e6 3.Sc3 d5 4.d4 Sbd7 5.c:d5 e:d5 6.Lg5 Le7 7.e3 c6 8.Dc2 0–0 9.Ld3 Te8 10.h3 Se4!?

Na ovom mestu uobi~ajeno je da stavimo samo znak pitawa, me|utim, kad igra Karlsen, prirodno je da to vi{e nije sigurno. Izgleda kao da nije bilo potrebe za ovim potezom; crni dobija vrlo malo i ne pru`a dovoqnu kompenzaciju za `rtvovanog pe{aka. 11.L:e4 d:e4 12.S:e4 Da5+ 13.Kf1 Lf8! 14.Lf4?! Ma{ina ovde “`eli da igra” 14.g4. To bi izgledalo ovako: 1. beli kontroli{e poqe f5 i priprema Kg2. Ali koje su posledice za du`i period kada crni bude bio u mogu}nosti da postavi lovca na dijagonalu h1-a8? Potez 14.Sc3 se igra ~esto i verovatno je to i boqe. 14...Df5 15.Sfd2 Sb6 16.Tc1 Posle napr.: 16.Kg1 Sd5 17.Lg3? Dg6! beli je ve} jasno slabiji. Daqe se moglo igrati: 18.Lg3 f5 19.Sc3. 18...Td8 19.D:g6?! Boqe je 19.S:c8 S:f4 20.e:f4 T:d4 21.f5 Df6 22.Sf3 Tb4 23.b3 T:c8 sa jednakom igrom. 19...h:g6 20.S:c8 S:f4 21.e:f4

Peri{i} najbr`i

[ahovski klub Partizan iz Toma{evca i u ovoj godini nastavio je sa organizovawem redovnih mese~nih turnira. Ovog puta turnir je odigran u novim prostorijama {ah kluba koje je dobio na kori{}ewe od Saveta mesne zajednice. Odazvalo se 17 igra~a iz Aradca, E~ke, Zrewanina, Banatskog Despotovca, Luki}eva i Toma{evca. Igran je „berger“ turnir a pobedio je FIDE majstor Radivoj Peri{i} sa 15 poena. Drugo mesto zauzeo je majstorski kandidat Sr|an Blagojevi} sa 13,5 poena, tre}e majstorski kandidat Nikola Maksimovi} sa 12,5 poena, a ~etvrto mesto majstorski kandidat Slobodan Stojanovi} sa 12 poena. To su i nov~ano nagra|eni igra~i. Plasman: 1. Radivoj Peri{i} 15, 2. Sr|an Blagojevi} 13,5, 3. Nikola Maksimovi} 12,5, 4. Slobodan Stojanovi} 12, 5. Milorad Duvwak 11, 6. Aleksandar Ili} 9,5, 7. Ratko Lazi} 8, 8-10. Mladen ^olak, Vojislav Mitri}, [andor Mesaro{ 7,5, 11. Nikola Milovi} 7, itd. D. @ivoinov

danas }e i Bubamara odr`ati januarski brzopotezni turnir sa po~etkom u 19.30 ~asova. Turnir se igra u 9 kola u sali N[K-a. Upisnina iznosi 100 dinara i rejtinguje se posebnim lokalnim rejtingom [K Bubamare. Igra~i treba da ponesu ispravan {ahovski sat.

Pirova pobeda [irova Svoju posledwu pobedu, petu u nizu, postigao je [irov protiv vi{estrukog {ampiona Holandije Luk van Velija, 37 godina, koji igra na turniru u Vajk-u po 20. put!

Van Veli – [irov 1.c4 e5 2.Sc3 Sf6 3.Sf3 Sc6 4.g3 d5 5.c:d5 S:d5 6.Lg2 Sb6 7.0–0 Le7 8.a3 g5 9.d3 g4 10.Sd2 h5 11.b4 h4 12.Sc4 h:g3 13.h:g3 S:c4 14.d:c4 Sd4 15.Sb5 Se6 16.Dc2 c6 17.Td1 Ld7 18.Sd6+ L:d6 19.T:d6 De7 20.Dd3 Sd4 21.T:d4 e:d4 22.D:d4 Th5 23.Lf4 D:e2 24.Td1 Le6 25.b5 Kf8 26.Lf1 Df3 27.Lg2 De2 28.Lf1 Dc2 29.b:c6 b:c6 30.Te1 Kg8 31.Ld3 Db3 32.Ld2 c5 33.Dd6 L:c4 34.Le4 Ld5 35.Df4 L:e4 36.T:e4 Dd1+ 37.Le1 Df3 38.D:g4+ D:g4 39.T:g4+ Kf8 40.Ld2 Tc8 41.Tc4 Ke7 42.g4 Td5 43.Le3 Kd6 44.Kf1 Td1+ 45.Ke2 Ta1 46.Ta4 c4 47.Kd2 c3+ 48.Kc2 Ta2+ 49.Kd3 c2 50.Lc1 Ta1 51.Td4+ Ke6 52.Te4+ Kf6 53.Te1 Tb1 54.Kd2 Tb7 55.Te3 Kg5 56.f3 Kf4 57.Td3 Kg3 58.Ke2 Te7+ 59.Kd2

59...Kf2 0–1

Vezivawe Magnus Karlsen postigao je u sedmom kolu protiv Ivan~uka svoju tre}u pobedu na turniru. Prema komentatorima, Ivan~uk je u osmom potezu igrao vrlo riskantno. U 15. potezu je napravio gre{ku, dospeo pod vezivawe i `rtvovao kraqicu ali je do{ao u izgubqenu poziciju.

Karlsen–Ivan~uk 1.d4 d5 2.c4 c6 3.Sc3 Sf6 4.e3 a6 5.Dc2 g6 6.Ld3 Le6 7.b3 Lg7 8.Sge2 c5 9.c:d5 S:d5 10.S:d5 L:d5 11.e4 Le6 12.D:c5 Sc6 13.Le3 Tc8 14.Da3 0–0 15.Td1 S:d4 16.L:d4 L:d4 17.Lb1 Lc5 18.b4 D:d1+ 19.K:d1 L:f2 20.Sf4 Lc4 21.Ld3 Tfd8 22.Ke2 L:d3+ 23.K:f2 Tc2+ 24.Kf3 Lc4 25.Tc1 T:a2 26.Dc3 b5 27.Ta1 Tdd2 28.T:a2 T:a2 29.h4 h5 30.g4 h:g4+ 31.K:g4 f6 32.e5 Kf7 33.e:f6 e:f6 34.De3 Tc2 35.Da7+ 1–0

CUGER U TOMA[EVCU

Danas cuger Bubamare u N[K-u Novosadski {ah klub i [K Bubamara jedini su klubovi u Novom Sadu koji redovno organizuju mese~ne brzopotezne turnire. N[K, po tradiciji, organizuje cugere posledweg ponedeqka u mesecu a Bubamara je za svoj dan odabrala posledwu sredu. Tako je N[K zavr{io svoj turnir u ponedeqak, a

DNEVNIK

16...Sd5 17.g4 Dg6 18.Sd6 Imam zamerku na ovaj potez, ali pozicija je jo{ u ravnote`i. 21...T:d4 22.Sb3 Tb4 23.Kg2 Na 23.S:a7? T:a7 i pada pe{ak na a2. 23...T:c8 24.Thd1! T:f4 25.Td7 Beli je sad mogao da da pe{aka a za uzvrat bi dobio aktivnu poziciju. Ovako, pozicija crnog je po`eqnija. 25...Tb4 26.Tc2 Te8 27.Tcd2 Le7! 28.Tc7 Lf6 29.Tdd7 b6 30.T:a7 g5 31.Td2? Van Veli je sad mogao da osvoji pe{aka: 31.T:f7 uz jednaku igru.

31...c5 32.Ta6 c4 33.Sd4 L:d4 34.T:d4 T:b2 35.Td7? Ovo gubi odmah. Tako|e, posle 35.T:c4 Tee2 36.Kg3 T:f2 37.T:b6 beli bi imao posla da re{ava prakti~ne probleme, napr.: 37...Tg2+ 38.Kf3 Tbf2+ 39.Ke4! Tf4+ 40.Kd5 Td2+ 41.Kc5 T:a2, me|utim, objektivno pozicija je verovatno remi. 35...c3 36.Taa7 Tf8 37.Tdc7 c2 38.Kg3 Td8 39.T:f7 Td3+ 40.Kg2 c1D 0–1 Komentar: Knak Prevod: B. Dankovi}

Ideja uz tu{irawe “Oko 3 ujutro, pred partiju, bio sam prili~no zabrinut jer nisam prona{ao jo{ ni{ta protiv Holandske odbrane koju igra Nakamura. Iznenada, dok sam se tu{irao shvatio sam da ja ne bih trebao uzeti na e4!”, objasnio je Vladimir Kramnik kqu~ svog uspeha.

Kramnik–Nakamura 1.d4 f5 2.g3 Sf6 3.Lg2 g6 4.c4 Lg7 5.Sc3 0–0 6.Sf3 d6 7.0–0 c6 8.Tb1 Se4

9.Dc2 S:c3 10.b:c3 e5 11.Td1 e4 12.Sg5 h6 13.Sh3 g5 14.f3 d5 15.Sf2 Kh8 16.c:d5 c:d5 17.c4 e3 18.Sd3 Sc6 19.L:e3 S:d4 20.L:d4 L:d4+ 21.Kh1 f4 22.Tb5 Df6 23.T:d5 Le6 24.S:f4 g:f4 25.T5:d4 f:g3 26.h:g3 Tg8 27.Tf4 Dg5 28.Th4 Tg6 29.Dc3+ Kh7 30.f4 D:g3 31.D:g3 T:g3 32.L:b7 Tb8 33.Le4+ Kg7 34.Kh2 Te3 35.Tg1+ Kf7 36.Lg6+ Ke7 37.Ld3 Tb2 38.Tg2 T:a2 39.T:h6 Lf7 40.Th7 Kf6 41.c5 Ta4 42.c6 T:f4 43.c7 Te8 44.T:f7+ 1–0


SPORT

DNEVNIK

Drin~i} pauzira {est meseci Nikola Drin~i}, nekada{wi fudbaler Partizana i zrewaninskog Banata, pauzira}e {est meseci zbog loma noge.

Ruski mediji pi{u da }e Drin~i}u kona~na dijagnoza biti postavqena pregledima u Nema~koj, a dvadesetpetogodi{wi igra~ }e, izvesno, propustiti prvu polovinu prvenstva Rusije.

Nikola Drin~i} (levo)

Crnogorski reprezentativac Nikola Drin~i} potpisao je trogodi{wi ugovor sa Spartakom iz Moskve, sa svojim klubom se pripremao za novi {ampionat a povredu je do`iveo na me~u sa ekipom Zem{un~ine iz So~ija.

Drin~i} je ro|en 1984. godine, bio je mladi reprezentativac Srbije i Crne Gore, a sada igra za nacionalni tim Crne Gore. U Spartak je ove zime do{ao iz Amkara iz Perma.

KUP AFRI^KIH NACIJA

19

sreda27.januar2010.

AKTUELNOSTI IZ CRVENE ZVEZDE

Steaua mo`e samo da sawa \or|evi}a Steaua ho}e da se poja~a proverenim {toperom. Meta kluba iz Bukure{ta je Slavoqub \or|evi}. Me|utim, {anse da iskusni fudbaler napusti Crvenu zvezdu su - nikakve.Razlog tome je {to, pored \or|evi}a, trener Vladimir Petrovi} na raspolagawu na poziciji {topera ima jo{ samo Milana Viloti}a i Vujadina Savi}a. Tako|e, Steaua nema nameru da ponudi dovoqno novca kojim bi u Qutice Bogdana bili zadovoqni. Problem za crveno-bele u bliskoj budu}nosti mo`e da predstavqa Nikola Lazeti}. Kapitenu isti~e ugovor na leto, ali je pitawe da li }e Crvena zvezda biti u mogu}nosti da ga zadr`i. - Poznato je koliko nam zna~i Lazeti}. Ne sumwam da }emo posti}i dogovor sa wim, ali o tome }emo na prole}e. @elimo da ostane i posle leta - izjavio je sportski direktor Ivan Axi}. Me|utim, ako nastavi sa dobrim igrama u Zvezdi i tokom drugog dela sezone Lazeti} bi mogao da se preporu~i inostra-

Faraoni u polufinalu

Stara dama tone i ru{i rekorde

U finalu pro{log Afri~kog Polufinale (28. januar) kupa nacija u Gani, Egipat je pobedio Kamerun i okitio se Luanda: Gana - Nigerija (17) {estom kontinentalnom tituBenguela: Al`ir - Egipat (20.30) lom. Ta~no dve godine kasnije, sada u ~etvrtfinalu turnira u Angoli, faraoni su opet bili postavqeni Kameni nije uspeo boqi. Ne mo`e se re}i da Egida spre~i izjedna~ewe. pat nije zaslu`eno pobedio, ali U drugom poluvremenu i jedni su mu u velikoj meri pomogli i drugi su imali nekoliko priigra~i Kameruna Kameni i @elika. Najboqu je propustio remi, ali i sudije. igra~ aktuelnog prvaka Emad Tim Hasan [ahte stigao je do Meteb, samo dva minta pre istevelikog trijumfa nakon produka 90. minuta. Kamerun je {oki`etaka. Posle 90 minuta rezulran ve} na startu prvog produtat je bio 1:1. Dugo }e utakmicu `etka. Taj period igre obeleu Bengueli pamtiti kapiten Egipta Ahmed Kamel Hasan. Pored jubilarnog 180 nastupa za reprezentaciju, fudbaler Al Ahlija krivac je za vode}i gol Kameruna, zaslu`an za izjedna~ewe i kona~nu pobedu Egipta. Kamerun, ~etvorostruki {ampion, koji titulu ~eka od 2002, poveo je u 26. minutu. Korner je izveo Emana, centrirao na prvu stativu, a Ahmed Hasan umesto da loptu izbaci {to daqe od svog gola, glavom je {aqe pod pre~ku. Ipak, kapiten Egipta iskupio se za veliku gre{ku samo 11 minuta kasnije. Izjedna~uju}em golu faraona kumovao je i golDuel Eta (Kamerun) i Fahtija (Egipat) man lavova Karlos Kameni. ^uvar mre`e Kameru`ile su dve velike gre{ke. Prna nije dobro je procenio {ut vu je napravio @eremi, koji je u Hasana sa preko 30 metara, lopnameri da vrati loptu do svog ta se odbila od zemqe, a lo{e golmana, odigrao pravo do Mohameda Na|ija Gedoa, a ovaj bez problema, sa samo nekoliko meNigerijci tara poga|a mre`u - 2:1. Ono {to se dogodilo u 95. mina penale nutu bacilo je senku na sjanu Fudbaleri Nigerije plautakmicu. Ahmed Hasan je izveo sirali su se u polufinale poslobodan udarac, Kameni pono{to su savladali Zambiju povo lo{e intervenisao, ali se sle izvo|ewa jedanaesteraca lopta od wega odbila do pre~ke 5:4. U regularnom delu bilo i punim obimom pala u teren. je 0:0. Duel su odlu~ili golSudije su, ipak, videle gol... mani. Zambijcu Wirendi peUzalud su bili protesti Kamenal, u tre}oj seriji, je odbrarunaca, Egipat je vodio sa velinio Enijama. Potom je golman kih 3:1. Zambije Mvene savladao svog Kamerun je do kraja me~a kolegu, da bi mu se ovaj revanostao sa deset igra~a. U 112. mi{irao u posledwoj seriji i nutu zbog povla~ewa s le|a isodveo svoj tim u polufinale. kqu~en je Aurelijen ^e|ou.

Juventus tone sve dubqe i pao je na {esto mesto Serije A. Stara dama je pretrpela tri uzastopna poraza, odnosno pet u posledwih {est kola. ^eka se potez uprave, koja jo{ ne najavquje smenu trenera ]ira Ferare. Ako postoji i{ta {to mo`e da opravda mladog stru~waka i lo{e rezultate wegovog tima onda su to povrede. Posledwi ~ije je ime dopisano na spisak povre|enih je Klaudio Markizio. To je 42. ovosezonska povreda igra~a Juventusa! Ferara je u velikim problemima uo~i gostovawa Interu u ~etvrtak u ~etvrtfinalu Kupa Italije, od vezista ne mo`e da ra~una ni na tako|e povre|enog Kristijana Povlsena, dok je Tijago oti{ao na pozajmicu u Atletiko Madrid. Jedina dobra vest je povratak Muhameda Sisoka sa Afri~kog kupa nacija. Me|utim, neizvesno je da li }e trener torinskog kluba mo}i u ~etvrtak da ra~una na petoricu va`nih igra~a, koje je pokosio stoma~ni virus, a to su Alesandro Del Pjero, Dijego, Amauri, Paolo De ]eqe i Xonatan Zebina.

Slavoqub \or|evi}

nim poslodavcima. Ukoliko se to desi, malo je verovatno da }e

crveno-beli imati (finansijske) mehanizme da zadr`e kapi-

tena i po op{tim ocenama najboqeg igra~a.

CRVEN^ANI PO^ELI PRIPREME

Naziru se boqi dani Pripreme fudbalera Crvenke za prole}ni deo prvenstva u Somborskoj podru~noj ligi po~eli su u znaku nagove{taja da bi ova godina mogla biti i prekretnica na boqe u odnosu na nekoliko proteklih sezona, kada je ovaj nekad renomirani kolektiv pao na veoma niske grane, kako u organizacionom tako i u takmi~arskom pogledu. Odnedavno novi predsednik kluba Ante Mara{ izrazio je optimizam za koliko toliko poboq{awe te{ke finansijske situacije, koju je nasledio od svog prethodnika, misle}i u prvom redu na pomo} od Fabrike {e}era i Fabrike keksa, zatim Op{tine Kula i Mesne zajednice, s ~ijim je ~elnim qudima, prema wegovim re~ima, u prvim kontaktima uspostavio saradwu koja obe}ava. Naravno, od obe}awa do realizacije je dug put, ali je on spreman na strpqivost i upornost, u ~emu o~ekuje pomo} i od qudi iz Upravnog odbora, koji je u formirawu po principu li~nih finansijskih mogu}nosti.

Erik Kantona debitovao u pozori{tu Velika fudbalska zvezda Kristal Palasa Metju Simons Man~ester junajteda Erik Kanbio je najbli`i i i najbu~niji... tona debitantsku ulogu u jednom Simons je kasnije dobio sedam pozori{tu u Parizu ostvarila dana zatvora zbog vre|awa, Kanje u komadu koji je re`irala wetona 120 sati dru{tvenokorigova supruga Ra{ida Brakni. snog rada i suspenziju kluba do - Volim uzbu|ewe, `elim da kraja sezone 1994/95, kasnije i radim razli~ite stvari, da se devetomese~nu zabranu igrawa ponekada na|em u opasnosti - rekaoje Kantona. - Ciq je uvek isti, igrati i u tome u`ivati. Da biste mogli da u`ivate morate da verujete u sebe, za to je, opet, potrebno puno rada. U predstavi “Suo~eni sa rajem” Kantona i Loran Du{ glume pre`ivele u ru{evinama. Kantona je dobio pozitivne kritike, a svi isti~u da je razlika u odnosu na wegovo ranije pojavqivawe u filmovima su{tinska jer je, kako pi{e BiBiSi, “na filmu sasvim dovoqno pojavqivawe”. Pri~a o pozori{nom Erik Kantona debiju podsetila je i na legendarni iskorak u kung fu iz Fudbalskog saveza Engleske. Na 1995. godine. Pre ta~no 15 goditeren se vratio u jesen 1995, na, 25. januara 1995, sudija ga je igrao do 1997, a pozori{nu kaiskqu~io zbog grubog prekr{arijeru po~eo je da gradi 2010. goja nad Ri~ardom [ouom. Navija~ dine...

- Za najneophodnije mese~ne izdatke treba nam 250.000 do 300.000 dinara. Zate~ene obaveze su oko 3.000.000 dinara a u ovom trenutku skoro da nemamo ni jedan siguran izvor prihoda. Me|utim, s obzirom da je ovo godina jubileja, 90. godina od postanka kluba, o~ekujem da }e u prvom redu navedene institucije, odnosno wihovi ~elnici, imati posebno razumevawe i da }e na}i na~ina da doprinesu prevazila`ewu stawa u kome se nalazimo - isti~e predsednik Maras. Zoran Lukovac, dugogodi{wi igra~ Crvenke i u nekoliko navrata trener ponovo je na ~elu stru~nog {taba. Wegov dolazak je bez sumwe zna~ajan preduslov da navija~i na prole}e mogu o~ekivati mnogo kvalitetniji rad, unapre|ewe igre i optimizam kada je plasman u pitawu. - U zaostatku smo za vode}ima, ali ako igra~i poka`u `equ, disciplinu i odgovornost, u {ta ne sumwam, kvalitet koji poseduju zna~ajnije }e do}i do

izra`aja, a to podrazumeva da }emo u mnogome prevazi}i jesewi u~inak - realno je vi|ewe Lukovca, kome }e u radu na terenu pomagati dosada{wi trener Goran Poletanovi}, a o zdravstvenoj spremnosti stara}e se doktor Bogoqub Zukovi}. Kona~no, kada je re~ o samim fudbalerima, oni su ve} na prvoj prozivci pokazali koliko su spremni i `eqni da se ukqu~e u projekat nove afirmacije Crvenke,u kojoj su ponikli takvi igra~i kao {to su Ratko Svilar, Dragan Raci}, Zvonko Varga, Nikola Radmanovi}, Milorad Rajovi}, Momo Jovovi} i jo{ mnogi drugi. Naime, odavno nije vi|eno da se prog dana pojave skoro svi na koje trener mo`e da ra~una, wih oko 25, {to je svakako dobar znak i treba da raduje. Iskusan stru~wak kao {to je Lukovac zna}e da odabere najboqe, a uz zajedni~ku `equ da nekima od wih poka`e stazu kojim }e krenuti. A ka`u da ima takvih. T. Jovovi}

EVROPSKO PRVENSTVO RUKOMETA[A Grupa 1 (Be~)

Grupa 2 (Insbruk)

Preneti rezultati: Hrvatska - Norve{ka 25:23, Norve{ka Rusija 28:24, Hrvatska - Rusija 30:28, Danska - Austrija 33:29, Austrija - Island 37:37, Danska - Island 22:27. Prvo kolo: Hrvatska - Island 26:26, Norve{ka - Austrija 30:27, Rusija - Danska 28:34. Drugo kolo: Rusija - Island, Hrvatska - Austrija, Norve{ka Danska sino}.

Preneti rezultati: [panija ^e{ka 37:25, ^e{ka - Francuska 20:21, Francuska - [panija 24:24, Nema~ka - Poqska 25:27, Slovenija - Nema~ka 34:34, Poqska - Slovenija 30:30. Prvo kolo: Nema~ka - Francuska 22:24, [panija - Poqska 26:32, Slovenija - ^e{ka 35:37. Drugo kolo;: Slovenija - Francuska, nema~ka - [panija, Poqska - ^e{ka sino}.

Danas je slobodan dan, a sutra se sastaju: Norve{ka Island (16), Rusija - Austrija (18) i Hrvatska - Danska (20.15).

Danas je slobodan dan, a sutra se sastaju: Nema~ka - ^e{ka (16.30), Slovenija - [panija (18.30), Poqska - Francuska (20.30).

1. Hrvatska 2. Danska 3. Norve{ka 4. Island 5. Austrija 6. Rusija

3 3 3 3 3 3

2 2 2 1 0 0

1 0 0 2 1 0

0 1 1 0 2 3

81:77 89:64 81:76 90:85 93:100 80:92

5 4 4 4 1 0

1. Poqska 2. Francuska 3. [panija 4. Slovenija 5. ^e{ka 6. Nema~ka

3 3 3 3 3 3

2 2 1 0 1 0

1 1 1 2 0 1

0 0 1 1 2 2

89:81 69:66 87:81 99:101 82:93 81:85

5 5 3 2 2 1


20

KULTURA

sreda27.januar2010.

VOJVO\ANSKI IZDAVA^I TU@ILI DR@AVU

Zahtevamo po{tovawe ugovorenih obaveza Skandal oko otkupa kwiga za pretpro{lu-2008. godinu, koji je izazvalo Ministarstvo kulture kr{ewem sopstvenih ugovora sa izdava~ima, izgleda da }e dobiti epilog na sudu. Dve velike izdava~ke ku}e iz Vojvodine- novosadski “Prometej” Zorana Kolunxije i “Pravoslavna re~” Zorana Gutovi}a tu`ile su dr`avu, odnosno pomenuto ministarstvo. U saop{tewu za javnost oni podse}aju da su nakon u~e{}a na konkursu za otkup publikacija, u martu pro{le godine potpisali ugovore koje je sa~inilo Ministarstvo. Zatim su, kao zavr{ni ~in, sve otkupqene kwige poslali bibliotekama, prema broju i rasporedu Ministarstva kulture. Dva meseca kasnije izdava~i su dobili na potpis nove ugovore, u kojima je kupoprodajna cena iz prethodnih- prepolovqena.Opravdawe za takav postupak bilo je - sveop{ta ekonomska kriza. Osniva~i “Prometeja” i “Pravoslavne re~i” nisu hteli da potpi{u te nove ugovore, ne pristav{i na promenu ugovorenih uslova prodaje, odnosno na smawewe cene otkupqenih pu-

blikacija. Ministarstvo kulture se obavezalo da }e dug platiti do kraja pro{le godine, a po{to to nije u~inilo, Kolunxija i Gutovi} su predali tu`be. Oni nagla{avaju da su nerado tu`ili dr`avu i da su na taj ~in bili prisiqeni. Nije u pitawu

rawa Ministarstva kulture sa izdava~ima. Ako dr`avni organ koji u svom imenu sadr`i re~ “kultura”, smatra da sopstvene ugovore mo`e jednostrano da mewa, ako ne ume da napi{e propratno pismo sa uqudnim obrazlo`ewem

Ministarstvo obe}ava da }e platiti dug

DNEVNIK NOVO IZDAWE ^UVENOG DELA STIVENA RANSIMANA

Pad vizantijske prestonice Izdava~ka ku}a “Alogoritam” objavila je drugo izdawe ~uvene studije Stivena Ransimana “Pad Carigrada 1453” (prevod Aleksa ^. Ili}, Beograd, 2009). Ova zna~ajna kwiga privukla je pa`wu na{e kulturne javnosti jo{ sredinom 90tih kada je prvo izdawe studije (“Matica srpska”, Novi Sad,

we Biblije metodom pokretnih slova (1455) i Kolumbovo otkri}e Amerike (1492), uzimaju kao prekretnice kada se okon~ava sredwi vek i po~iwe epoha renesanse. Pad vizantijske prestonice je, bez sumwe, doga|aj koji je izmenio tok evropske istorije u narednim vekovima, a ~ije posledice su ostavile tako

Sekretar Ministarstva kulture Predrag Blagojevi} izjavio je da }e ministarstvo od ovogodi{wih buxetskih sredstava za otkup kwiga namewenih bibliotekama prvo namiriti sav zaostali dug prema izdava~ima, pa tek potom sa parama koje preostanu raspisati konkurs za novi otkup kwiga. Komentari{u}i to {to su tu`bu protiv Ministarstva kulture zbog neizmirenih obaveza podneli novosadski izdava~i "Prometej" i "Pravoslavna re~", Blagojevi} je rekao da to nisu jedine tu`be pokrenute istim povodom, dodaju}i da bi problem uskoro trebalo da bude re{en. On je izrazio o~ekivawe da }e izdava~i pokazati razumevawe i povu}i tu`be kada do|e do re{ewa spora. Blagojevi} je podsetio na te{ku 2009. kada je rebalansom buxeta iznos sredstava za kulturu bio smawen zbog ~ega Ministarstvo nije moglo da ispuni sve obaveze. samo zakonska borba za sopstvena materijalna sredstva koja su ulo`ena u proizvodwu kwiga, po~ev od autorskih honorara i pripreme za {tampu, PDV, pa do pro{logodi{wih tro{kova slawa kwiga bibliotekama. Problem je i na~in komunici-

„ARHIPELAG” POTPISAO UGOVOR S NOTEBOMOM

Izgubqeni raj

Izdava~ka ku}a "Arhipelag" potpisala je ekskluzivni ugovor sa Sejsom Notebomom, velikim holandskim piscem i jednim od vode}ih savremenih evropskih romansijera."Arhipelag" je najavio da }e u septembru na srpskom jeziku objaviti Notebomov roman "Izgubqeni raj", po mnogim kriti~arima kqu~no delo ovog pisca. Posle holandskog izdawa, roman "Izgubqeni raj" do`iveo je veliki broj svetskih izdawa, a posebno veliki uspeh imao je u SAD, Velikoj Britaniji, Nema~koj, Francuskoj i Kanadi. Povodom ovog romana kritika je govorila o Notebomu kao o holandskom Nabokovu i Kalvinu. "Izgubqeni raj" je uzbudqiv roman o savremenom svetu na kraju 20. i po~etku 21. veka. Junaci romana na putovawima, koja su izme|u bekstva i avanture, od Evrope, preko brazilskih favela, do Australije, spoznaju neo~ekivane istine o sebi i svom vremenu. Notebom je dobitnik svih va`nih kwi`evnih nagrada u Holandiji i Evropske nagrade za kwi`evnost, a ve} nekoliko godina pomiwe se kao jedan od najva`nijih kandidata za Nobelovu nagradu za kwi`evnost.

i predlogom za re{ewe novonastale situacije, kuda sve to vodi, pitaju se izdava~i. Ovo saop{tewe za javnost zavr{ava se pitawem – Kuda }e nas odvesti bahatost dr`avnih ~inovnika, nepo{tovawe tu|eg rada i imovine? R. Lotina NAGRADA „NIKOLA MILO[EVI]”

Tri kwige u u`em izboru Radio Beograd 2 prenosi}e danas u 13 ~asova direktno iz svog studija zavr{nu javnu sednicu `irija za dodelu Nagrade "Nikola Milo{evi}", koja se dodequje za kwigu iz oblasti filozofije, estetike i teorije kwi`evnosti i umetnosti U naju`i izbor u{la su dela "Logos, Platon, Aristotel" Irine Dereti} (Plato, Beograd), "Negde na granici filozofije i literature" Mila Lompara(Slu`beni glasnik, Beograd) i "Mo} kao dru{tveni doga|aj" Alpara Lo{onca (IP Adresa, Novi Sad). Najboqu teorijsku kwigu, objavqenu u 2009, `iri koji ~ine Mile Savi}, Simo Elakovi} i Jovan Popov, izabra}e posle razmene argumenata pred mikrofonom.

Opsada Carigrada, minijatura iz 1499. godine

1996) objavqeno u veoma uglednoj ediciji “Korist i razonoda”. Ina~e, kwiga “Pad Carigrada 1453” prvi put je objavqena 1965. godine u izdawu “Kembrix Juniversiti Presa”, da bi kasnije imala nekoliko engleskih izdawa kao i ve}i broj prevoda na druge jezike. U trinaest poglavqa autor govori o posledwih pola veka koji su prethodili padu Carigrada 1453. godine, odnosno definitivnom krahu Vizantijskog carstva. Ne postoji odre|ena vremenska ta~ka za koju se mo`e re}i da se sredwovekovni svet tada preobratio u moderni, ali mnogi istori~ari pad Carigrada (1453), Gutenbergovo {tampa-

epohalan zna~aj i izazvale tako radikalne promene na kontinentu. Studija je zasnovana na prou~avawu brojnih savremenih svedo~anstava, kao i izvora raznih provenijencija: gr~ki, turski, slovenski (srpski, poqski) i zapadni (mleta~ki, |enovqanski, vatikanski). Iz ogromne gra|e Ransiman je izdvojio ~iwenice od fikcije, o~istio ih od naslaga verskih i nacionalnih predrasuda, uzajamnih netrpeqivosti i neargumentovane retorike. Po autorovom mi{qewu, Osmanlije su Konstantinopoqu i osvojenim teritorijama udahnuli sve` vazduh i dali im novu `ivotnu snagu. Grad je obno-

vqen, a Grci su opstajali kako su najboqe umeli sve do ranog 20. veka. Ransiman smatra da je mawe zlo {to su grad osvojili Turci, nego da je dopao pod vlast Latina, budu}i da je Grcima i Slovenima bilo dopu{teno da zadr`e svoju veru i kulturu. Pisac kwige, Stiven Ransiman (1903-2000), bio je jedan od najzna~ajnijih svetskih istra`iva~a istorije sredweg veka i Vizantije. Autor je vi{e kapitalnih dela od kojih su neka bila prevedena i kod nas: “Car Roman Lakapin i wegova vladavina” (Kembrix, 1929), “Vizantijska civilizacija” (London, 1933; Beograd, 1964), “Sredwovekovni maniheizam” (Kembrix, 1947; Beograd, 2008), “Istorija krsta{kih pohoda” 1-3 (Kembrix, 19511954), “Vizantijska teokratija” (Kembrix, 1977), “Mistra” (London, 1980). Kwiga “Pad Carigrada 1453” objavqena je kada je autor bio u zrelim nau~ni~kim godinama, i predstavqala je rezultat ogromnog akumuliranog znawa iz dru{tvene i kulturne istorije vizantijskog carstva. Ina~e, Ransiman je na poziv turske vlade 1942. bio postavqen za profesora Vizantijske umetnosti i istorije na Univerzitetu u Istanbulu. Od 1945-47. bio je upravnik Britanskog saveta u Gr~koj, a jednoj ulici u starom romejskom gradu Mistri dato je wegovo ime. Bio je i predsednik britanskog Dru{tva prijateqa Atonske Gore. Carigradska patrijar{ija ga je odlikovala najve}om titulom koja se dodequje laicima - titulom Velikog oratora {to ga je u~inilo i po~asnim ~lanom Svetog sinoda Carigradske patrijar{ije.Stiven Ransiman je izabran za ~lana Britanske akademije 1957, a za viteza engleske krune proizveden je 1958. godine. Sini{a Kova~evi}

ZAVR[NI TOM AUTOBIOGRAFSKE TRILOGIJE ARHITEKTE BOGDANA BOGDANOVI]A

Preplet snova, kwiga i zabluda Petnaest godina (1976-1990) jedna {estostrana kartonska kutija za deterxent oblepqena tamnozelenom ko`nom tapetom, sa prorezom na poklopcu, puwena je ceduqicama sa bele{kama ispisivanim u periodu nastanka i rada, sada ve} legendarne, Seoske {kole filozofije arhitekture u Malom Popovi}u nedaleko od Beograda arhitekte Bogdana Bogdanovi}a. Tri godine potom, ~amila je neotvarana Zelena kutija u stanu Bogdanovi}evih u Beogradu, da bi je, decembra 1993. godine, pred odlazak u Be~, u egzil, Bogdanovi} li~no "razvalio", a hrpu papiri}a iz we, pogurav{i ih me|u kwige, name{taj i garderobu, sklonio od eventualnih i tada izvesno o~ekivanih pretresa u vreme izlo`enosti pretwama i {ikanirawu, budu}i da se u javnosti ve} iskazao kao glasni protivnik re`ima Slobodana Milo{evi}a. Punih osam godina, zatim, ceduqice sa zapisima razli~itog sadr`aja, bivaju slagane i sistematizovane u smislenu celinu, sa poku{ajem da se kao predmetna i koliko-toliko hronolo{ka celina srede i pojave kao kwiga. Najpre na nema~kom, a godinu dana potom i ovde u Novom Sadu, u originalu. Trebalo je dakle, vi{e od tri decenije da se, svojevrsni izve{taji o prosawanim i pro`ivqenim ("svaka no} ima svoj dan iza sebe") epizodama, vi{edecenijskih dnevnih doga|aja i no}nih plovidbi snovima, uz opservacije i komentare, kon-

statacije i ~u|ewima nad prirodom stvari i igrom snovi|ewa, u prepletu zbiqe i sna kao wihovog odraza (istovremeno i skrovi{ta), slo`enog i lukavog mehanizma, pojave pred doma}om ~itala~kom publikom i u javnosti.

Kao osobena literatura, istorijska i kulturolo{ka grada," Zelena kutija/Kwiga snova", mo`e s smatrati i zavr{nicom autobiografske trilogije koju ~ini sa kwigama "Ukleti neimar" (Split, 2001.) i "O sre}i u gradovima" (Beograd, 2007.) kako ih je i sam Bogdanovi}, jo{

prilikom svoje velike retropsektivne izlo`be, u Novom Sadu, oktobra 2002. najavio. Naravno, ne i slu~ajno, novosadski izdava~ "Zelene kutije" Mediteran Publishing prethodno je tokom 2008. objavio pod jedinstvenim naslovom "Tri ratne kwige",

Bogdanovi}eva dela Grad i smrt (Klagenfurt 1993, Beograd 1994. i Salcburg 1995), Grad i budu}nost (Salcburg 1997. i Zagreb 2001.) i wegov esej Srpska utopija (Republika 17, Beograd,1996.), te prvi put Platonov tajni roman/Gradoslovarni nauk, lucidni i sjajno napisani

i izneti pogled i osvrt na anti~ke, ali i savremene dileme sofisti~kih slogana: ^ovek je merilo svih stvari i platonisti~kih replika iskazivanih sistemom apstraktinih analogija Kosmos-priroda - polis ~ovek. Razuzdana vrte{ka - ringi{pil snova koji susti`e `ivot ili ga gura od sebe, na ~ijim sedi{tima na{av{i se, svi postajemo hvata~i fragmenata zbivawa na ovom velikom svetskom va{aru i razuzdanosti zbiqe tog beskona~nog ponavqawa doga|aja i situacija "Zelenom kutijom" Bogdanovi}a otkriva se, ne samo za nas, zna~ajnim svedo~ewem i tuma~ewem i spoznajom qudskosti, ali i wenog izro|ewa kroz metamorfoze zla i dobra i svojevrsni revolt. "Zelenom kutijom" Bogdanovi} nam ponovo "igrom znawa i fabulacije" u vidu kwi`evne fantastike, potvr|uje svoje osobeno mesto u na{oj kulturi. ^ini to najpre lirskim zapisima o pticama, ma~kama, psima lutalicama o mi{evima i je`evima, kao preludijem u poku{ajima da doka`e vezu kasnijih snova i de{avawa sa simbolikom gra|ewa Kule vavilonske u Seoskoj {koli za filozofiju arhitekture, davne 1982. godine i wenog ritualnog spaqivawa. Tu su stranice veoma izra`ene dnevno-no}ne brige o sudbini spomenika koje je tokom godina podizao i `ivot im pratio. Tu su, ponovo i vi{e puta i Dudik u Vukovaru, Mostar sa mostom i imenom - sa Grobqem i onim svedo~ewem

zloslutnih zvukova kamenih gromada uokolo, koje su pokrenute neimarskim vizijama, a pretvorile su u paradigmu onih upozorewa koje je protomajstor, jednom i na drugom mestu i povodom, kao upozorewe izrekao:Ne diraj lava dok spava. Tu su Je-

sednutost "arhitekturom senki kao biv{om lepotom sveta" i upitanost o tome "kome sam se i za{to zakliwao na ve~itu qubav? Arhitekturi ili graditeqima vizija i graditeqima budu}ih tek biti - imaju}ih - senki?"

Arhitekta, graditeq protomajstor, urbanolog... Bogdan Bogdanovi}, "jedan od najzanimqivijih autora u srpskoj arhitekturi", kakvim ga Zoran Manevi} vidi (Novija srpska arhitektura, Beograd, 1972.), a danas smo mogli dodati "i u evropskoj", po profesiji arhitekta, po metodi skulptor, graditeq - protomajstor ~uvenih spomenika pod jedinstvenom filozofemom @ivot je ja~i od smrti, urbanolog i i profesor istorije i teorije urbanizma, pisac brojnih kwiga i crta~ grafi~kih romana, intelektualac, antifa{ista i antinacionalista `estoki analiti~ar i kriti~ar Slobodana Milo{evi}a, te "zadivquju}e me{avine mafioza u nastajawu i tre{tenog marksiste u nestajawu", kako ga je okarakterisao u svojoj kwizi "Zelena kutija", sada je kao veliki majstor graditeq, qubiteq heuristi~kih igara u ma{ti, na hartiji i u prostoru, zaokru`io svoja u javnosti ve} poznata i izricana vi|ewa i do`ivqavawa godina velikih i surovih dru{tvenih igara na prostorima nekada{we Jugoslavije. vrejsko grobqe u Beogradu. Tu su vesti iz grotla bonbardovanog Sarajeva i Dubrovnika. Tu su ko{marna podse}awa na "zaludgraditeqstvo" na{ih prostora, na "gradomrazu nacionalizma i prabalkanskih mitova o unutra{wem nadzemnom rastu i podzemnom uru{avawu Beograda u vremenu "posledweg srpskog vampira". "Zelena kutija" je preplet "snova, kwiga i zabluda", ali isto tako i nezaobilazna op-

Mno{tvo metafora. Ko ume da ~ita pro~ita}e. Ko ume da ~ita razume}e. Snovi jave i java snova i daqe se progone i susti`u. Nema te "odluke" kojom se mogu "utrnuti". Bez obzira {to su vampiri ili "vampirski {egrti" jo{ u akciji, {to "ujedaju" i grizu snovi ostaju kao {to stoji i naravou~enije posledwe re~enice: "Spoznaj samoga sebe", e da bi "znao koga }e{ ve~eras sresti u mraku". Slobodan Jovanovi}


KULTURA

DNEVNIK UTVR\EN REPERTOAR POZORI[NOG FESTIVALA U JAGODINI

Komedije na visokom nivou Upravni odbor festivala najboqih komediografskih ostvarewa Srbije „Dani komedije“ u Jagodini usvojio je repertoar 39. festivala, koji }e se odr`ati od 20. do 27. marta.Repertoar, od sedam predstava u konkurenciji za nagrade, predlo`ila je selektorka, teatrolog i pozori{ni kriti~ar Ana Tasi}. Na festivalu }e biti izvedene: „Dundo Maroje“ Marina Dr`i}a, u re`iji Kokana Mladenovi}a Kru{eva~kog pozori{ta, „Ve~era budala“ Fransisa Vebera, u re`iji Bo`idara \urovi}a Zvezdara teatra,“Glasine“ Nila Sejmona, u re`iji Olivere \or|evi} Narodnog pozori{te Subotica, „Gospo|a ministarka“ Branislava Nu{i}a, u re`iji Du{ana Jovanovi}a ni{kog Narodnog pozori{ta.Favi teatar u Beogradu nastupi}e sa predstavom „Pevaj brate“ Stevana Koprivice u re`iji Slavenka Saletovi}a, Narodno pozori{te Sombor sa „Bubom u uhu“ @or`a Fejdoa u re`iji Olivere \or|evi}, Beogradsko dramsko pozori{te sa „Sviraj to ponovo, Sem“ Vudi Alena u re`iji Marka Manojlovi}a. Obrazla`u}i izbor predstava Ana Tasi} je istakla da je izbor napravqen na osnovu tridesetak ponu|enih komedija u srpskim pozori{tima i napomenula da je kvalitet programa na „izuzetno visokom nivou, u pogledu same igre, kvaliteta i ma{tovitosti izvo|ewa“. Predstave }e ocewivati publika i stru~ni `iri u kome }e biti Neboj{a Glogovac, predsednik, glumica Qiqana \uri} i u ime grada doma}ina, skulptor Marija Vuli}.U ~ast nagra|enih bi}e izvedena „@anka“ u re`iji Slavenka Saletovi}a Teatra Slavija iz Beograda.

NOMINOVANI ZA PRIZNAWA NACIONALNE SEKCIJE FIPRESCIJA

Nagrade u devet kategorija za doma}i film Nacionalna sekcija me|unarodne federacije filmskih novinara i kriti~ara Fipresci

dodeli}e tradicionalne godi{we nagrade na sve~anosti 28. januara u Muzeju kinoteke. To

Film „Sveti Georgije ubiva a`dahu” nominovan u devet kategorija

U ZREWANINSKOM NARODNOM MUZEJU

Izlo`ba tapiserija Ateqea 61 Izlo`ba tapiserija novosadskog „Ateqea 61“ bi}e otvorena 28. januara u Salonu Narodnog muzeja u Zrewaninu. Izlo`ba obuhvata oko 25 tapiserija umetnika, me|u kojima su Bo{ko Petrovi}, Nives Pavlovi} Vukovi}, Milica Mr|a, Sowa Rosi}, Slobodanka [obot i drugi. Autorka izlo`be je istori~arka umetnosti Goranka Vukadinovi} iz Galerije tapiserija“Bo{ko Petrovi}“ na Petrovaradinskoj tvr|avi. „Ateqe 61“ je ustanova za izradu tapiserija koja je osnovana 1961. godine na inicijativu ~uvenog

slikara i tapiseriste Bo{ka Petrovi}a, koji je imao ideju da oblikuje i defini{e specifi~no tapiserijsku likovnost u okviru aktuelnih, savremenih umetni~kih tokova. To je vremenom prihvatilo vi{e od 200 doma}ih i inostranih umetnika, razli~itih likovnih opredeqewa i interesovawa, me|u kojima su i na{i najpoznatiji slikari, poput Milana Kowovi}a i mladih predstavnika gotovo svih pravaca umetnosti. Izlo`ba u zrewaninskom muzeju bi}e otvorena do kraja februara.

IZLO@BA U MALOM LIKOVNOM SALONU

Vizuelne mogu}nosti medija grafike U Malom likovnom salonu (Bulevar Mihajla Pupuna 9) Kulturnog centra Novog Sada preksino} je otvorena godi{wa izlo`ba Centra za grafiku. Na izlo`bi su prikazana dela autora Slobodana Boduli}a, Radula Bo{kovi}a, Dragana Cohe, Jelene \uri}, Branke Jankovi}-Kne`evi}, Slo-

bodana Kne`evi}a, Stevana Koji}a, Neboj{e Lazi}a, \or|a Markovi}a, Lazara Markovi}a, Milana Ne{i}a, Tamare Pajkovi}, Milice Vojvodi} i Biqane Vukovi}. Prikazani grafi~ki listovi su rezultat saradwe umetnika i profesionalnih saradnika (master printera) u grafi~koj radionici Centra za grafiku u No-

sreda27.januar2010.

vom Sadu. Otvaraju}i izlo`bu pokrajinski sekretar za kulturu Milorad \uri} podsetio je da je pre godinu dana Sekretarijat odlu~io da podr`i osnivawe ovakvog centra kako bi se na{im umetnicima omogu}ile tehni~ke mogu}nosti, materijal za rad i uslovi kakvi postoje u svetu.

„Ova izlo`ba pokazuje da je na{a podr{ka opravdana, kao i da je na{oj umetni~koj sceni potreban ovakav grafi~ki centar koji likovnim stvaraocima omogu}ava da svoje vizije i ideje sprovode u delo“, rekao je \uri}. Po re~ima Neboj{e Lazi}a, otvorenost Centra za grafiku prema umetnicima svih stilskih

orijentacija, kao i tehni~ka opremqenost radionice, predstavqali su neophodan preduslov za uspeh svakog projekta. To je stvorilo istra`iva~ki potencijal koji je rezultirao izuzetnim umetni~kim ostvarewima. Umetnici su kroz kreativan rad istra`ivali vizuelne mogu}nosti medija grafike unutar svojih stilskih opredeqewa, a tehni~ke procese prepustili profesionalnim saradnicima radionice Centra za grafiku. Ovakvi odnosi umetnika i grafi~ke radionice, ostvareni su zbog sve ve}ih kreativnih zahteva savremenih stvaralaca, kao i sve ve}ih tehni~kotehnolo{kih mogu}nosti koje grafika podr`ava. Svaki umetnik je, iz perspektive svojih iskustava u procesu stvarawa umetni~kog dela i uz upotrebu odgovaraju}ih tehni~ko-tehnolo{kih i izra`ajnih sredstava, stvorio originalni iskaz u nekoj od grafi~kih disciplina. Centar za grafiku od samog po~etka saradwe sa umetnikom insistira na punom dokumentovawu svih edicija koje objavquje, a tako|e uvodi i praksu da ravnopravno uz potpis autora svaki grafi~ki list bude utisnut suvim `igom radionice i profesionalnog saradnika. Na ovaj na~in garantuje se originalnost i otklawa se mogu}nost falsifikovawa grafi~kog lista. Izlo`ba traje do 1. februara.

su jedine stru~ne filmske nagrade za doma}u produkciju, a rezultat su glasawa ~lanova sekcije. U konkurenciji su ostvarewa prikazana na festivalima i u bioskopima u Srbiji tokom prethodne godine. Pored tradicionalnih nagrada u devet kategorija za doma}i film, uz jednu nagradu za najboqi strani film, ove godine bi}e prvi put dodeqeno specijalno priznawe - za najboqi gluma~ki ansambl. U kategoriji najboqi film nominovano je 18 dugometra`nih igranih ostvarewa - 14 srpske produkcije, uz ~etiri koprodukciona filma, a za najboqeg rediteqa nominovano je 14 autora. Za glavnu `ensku i mu{ku ulogu, kao i za scenario, nominovano je po pet umetnika, a u ostalim kategorijama po tri, uz deset naslova koji konkuri{u za najboqi strani film premijerno prikazan na repertoaru u Srbiji u 2009. Favorit je „Sveti Georgije ubiva a`dahu“ Sr|ana Dragojevi}a sa nominacijama u svih devet kategorija, dok je „^ekaj me, ja sigurno ne}u do}i“ Miroslava Mom~ilovi}a dobio sedam nominacija. Za nagradu za najboqi scenario konkuri{u Vladimir Peri{i} („Obi~ni qudi“), Du{an Kova~evi} („Sveti Georgije...“), Miroslav Mom~ilovi} („^ekaj me...“), Darko Lungulov („Tamo i ovde“) i Du{ko Premovi} („Neko me ipak ~eka“).Me|u glumicama nominovane su Milica Mi-

hajlovi} („^ekaj me...“), Anica Dobra i Du{anka Stojanovi} („Neko me ipak ~eka“), Mirjana Karanovi} („Tamo i ovde“) i Nata{a Jawi} („Sveti Georgije...“), a me|u glumcima Lazar Ristovski („Sveti Georgije...“), Reqa Popovi} („Obi~ni qudi“), Milutin Milo{evi} („Beogradski fantom“), Milo{ Samolov („^ekaj me...“) i Neboj{a Milovanovi} („Medeni mesec“). Za najboqu fotografiju nominovani su Milan Spasi} („\avoqa varo{„), Du{an Joksimovi} („Sveti Georgije...“) i Radosav Vladi} („Hitna pomo}“), a za najboqu monta`u Milena Z. Petrovi} („Beogradski fantom“), Predrag Bogojevi} („^ekaj me...“) i Petar Markovi} („Sveti Georgije...“).U kategoriji najboqa muzika nominovani su Nemawa Mosurovi} („Beogradski fantom“), Aleksandar Ran|elovi} („Sveti Georgije...“) i Vladimir Pejakovi} („Neko me ipak ~eka“). Za nagradu za scenografiju kandidati su Kiril Spaseski („\avoqa varo{„), Miqen Kreka Kqakovi} („Sveti Georgije...“) i Vladislav La{i} („Hitna pomo}“).Novu nagradu - za gluma~ki ansambl, mogu da o~ekuju ekipe filmova „\avoqa varo{„, „^ekaj me, ja sigurno ne}u do}i“ i „@ivot i smrt porno bande“. Nominovani strani filmovi su „Avatar“, „2012“, „Prekinuti zagrqaji“, „Bela traka“, „U izmaglici“, „Zamena“, „Gomora“, „Rva~“, „^ita~“ i „Izme|u zidova“.

21

SRPSKO NARODNO POZORI[TE U FEBRUARU

Premijera i ~etiri gostovawa Srpsko narodno pozori{te za naredni mesec priprema jednu premijeru i to na dramskoj sceni. Bi}e to prvo izvo|ewe predstave „Tajni dnevnik Virxinije Vulf“ [eli Fi{er, u re`iji Milene Pavlovi} - ^u~ilovi}, zakazane za 6. februar na sceni „Pera Dobrinovi}“.U gluma~kom ansamblu ove predstave su: Gordana \ur|evi} - Dimi}, Jovana Stipi}, Tijana Maksimovi}, Radoje ^upi}, Aleksandar Gajin, Gordana Jo{i} - Gajin, Milica Gruji~i}, Milan Kova~evi}, Strahiwa Bojovi}, Gordana Kamenarovi}, Jelena Antonijevi}, Marija Medenica, Jovana Mi{kovi} i Strahiwa Milovac (dete). Dramatrug je Branko Dimitrijevi}, scenograf i kostimograf je Sta{a Jamu{akov, a kompozitor je Sr|an Stojnovi}. Na operskoj i baletskoj sceni u februaru nema premijera, ve} repriznih predstava s repertoara. U operi „Trubadur“ gostova}e bariton Miodrag D. Jovanovi} iz Beograda, a u „Rigoletu“ i „Nabuku“ bariton Kamil Mara iz Rumunije, dok }e „Travijatom“ dirigovati Zoran Jurani} iz Hrvatske. Publika }e ponovo mo}i da gleda i „Boeme“ kojima }e dirigovati \anluka Mar~ano iz Italije, a od baletskih predstava „Damu s kamelijama“ i „Pipi duga ~arapa“, U goste }e Srpsko narodno pozori{te narednog meseca odlaziti ~etiri puta. Predstavu „Qubavni jadi Vudija Alena“ SNP }e igrati u Subotici, „Gretu, stranicu 89“ u Nik{i}u na Me|unarodnom festivalu glumca, a „Ja ili neko drugi“ i „Lepoticu Linejna“ u Ni{u. N. P-j.

BEOGRADSKI 38. FEST OTVARA RUSKI FILM

„Morfijum” Alekseja Balabanova Predstoje}i Beogradski me|unarodni filmski festival Fest koji }e se odr`ati od 19. do 28. februara u Centru „Sava“, Dvorani kulturnog centra i Muzeju Jugoslovenske kinoteke, bi}e otvoren ruskim filmom“Morfijum“ poznatog rediteqa Alekseja Balabanova, odlu~io je Odbor Festa. Sve~ana projekcija bi}e odr`ana 19. februara, u 19 sati, u Centru „Sava“. Filmove Balabanova, koji }e ove godine biti i gost Festa, na{a publika dobro poznaje jer je imala prilike da ih Iz filma „Morfijum” gleda na izdawima ovog festivala vi{e od deceni„Morfijum“ je jedanaesti je unazad. Kultni status me|u igrani film Balabanova. Zaovda{wim filmofilima stesnovan je na pri~i Mihaila kao je ostvarewem „O nakazama Bulgakova „Bele{ke mladog lei qudima“. Balabanov spada u kara“. U kasnu jesen 1917. godine red najistaknutijih i najzanidoktor Poqakov dolazi u bolmqivijih svetskih rediteqa nicu u provincijski gradi}. Jedsvoje generacije. Laureat je nog dana, bore}i se za `ivot pabrojnih nagrada na festivalima cijenta, dovodi sopstveni u opau Torontu, So~iju, Kotbusu, Issnost. Uspeva da se spasi zahvatanbulu, Roterdamu, Montrealu quju}i mo}noj injekciji morfiza filmove: „Brat“, „Brat 2“, juma. Poqakov ne veruje da bi on „Rat“, „Kargo 200“... kao doktor mogao postati zavi-

snik... U filmu „Morfijum“ glavne uloge tuma~e: Leonid Bi~evin, Ingeborge Dapkunajte, Andrej Panin i Katarina Radivojevi}. Iz Direkcije Festa najavquju da }e se od ponedeqka 1. februara po~eti prodaja ulaznica za 38. Fest i to na blagajnama Centra „Sava“, Kulturnog centra Beograda, Konoteke i u Bilet servisu. V. C.

^ETVRTO DELO NA[EG MUZI^ARA I PISCA OBJAVQENO U AMSTERDAMU

Kwiga ^i~ova~kog na holandskom Roman Borislava ^i~ova~kog „Raskovnik“, pre izdawa na srpskom, objavqen je na holandskom jeziku u izdawu ku}e „Kontakt“ iz Amsterdama, a u prevodu Rejne Dokter, saop{tio je wegov beogradski izdava~ „Arhipelag. Ovo je ~etvrta kwiga ^i~ova~kog objavqena na holandskom jeziku, a pre „Raskovnika“ to su bili romani „U starini be{e mu ime Hemus“ i „Crni kos, a po poqu bo`uri“, kao i kwiga pri~a „Pismo iz Amsterdama i druge nedopisane biografije“.“Arhipelag“ je pro{le godine objavio „Pismo iz Amsterdama i druge ne-

dopisane biografije“ svog ekskluzivnog pisca, a u planu je objavqivawe srpskog izdawa romana „Raskovnik“. Borislav ^i~ova~ki (1966, Sombor) je ina~e muzi~ar, diplomirao je i magistrirao na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi prof. Qubi{e Petru{evskog. Usavr{avawe je nastavio na Svelink Konzervatorijumu u Amsterdamu. Nastupao je kao solista sa mnogim zna~ajnim ansamblima. Kao kamerni muzi~ar, svira obou, koncertira {irom Evrope.


22

SVET

sreda27.januar2010.

IRAK

DNEVNIK

LIBAN

Novi samoubila~ki napad u Bagdadu BAGDAD: U ju~era{wem samoubila~kom napadu ispred Ministarstva unutra{wih poslova u centru Bagdada, poginulo je 17,

a povre|eno 80 qudi, naveli su zvani~nici. Policija je saop{tila da je bomba{ poku{ao automobilom da pro|e kroz policijski kontrolni punkt, kao i da su zidovi za za{titu od eksplozije za{titili kancelarije Ministarstva. Ju~e su, tako|e u centru Bagdada, odjeknule tri eksplozije, a na meti su bila tri hotela popularna me|u stranim novinarima i pripadnicima slu`bi bezbednosti, u kojima je, prema posledwim podacima, poginula 41 osoba, a povre|eno 106 qudi.

BEJRUT: Pilot aviona etiopske kompanije koji se prekju~e sru{io u Sredozemno more leteo je suprotno od pravca na koji ga je navodila kontrola letewa nakon poletawa sa aerodroma u Bejrutu, izjavio je ju~e libanski ministar za saobra}aj Gazi Aridi. Iz kontrolnog torwa je dobio instrukcije da koriguje svoju putawu, ali je pilot „vrlo brzo i ~udno skrenuo avion, koji je zatim nestao sa radara“, rekao je Aridi. Etiopska kompanija

„Etiopijan erlajnz“ je saop{tila da je pilot imao vi{e od 20 godina iskustva. Avion se sru{io u more nekoliko minuta po poletawu sa aerodroma u Bejrutu. Strahuje se da su svih 90 putnika i ~lanova posade poginuli. Avion je leteo iz Bejruta za Adis Abebu. Ministar odbrane Libana Elijas Mur ju~e je izjavio da je sna`na oluja bila uzrok nesre}e. Vlasti su odbacile mogu}nost da je u pitawu teroristi~ki napad. (Beta-AP)

Avion se sru{io u Sredozemno more

^avesovi govori obavezan program

Kraj recesiji

KARAKAS: U venecuelanskom gradu Merida jedan u~enik je ubijen, a devet policajaca je povre|eno u protestima povodom suspenzije televizijske stanice koja je bila kriti~ki orijentisana prema predsedniku Ugu ^avesu. Venecuelanski provajderi kablovske televizije prestali su u nedequ da prikazuju RCTV po nalogu vlade. Ministar unutra{wih poslova Tarek el Aisami izjavio je kasno u ponedeqak da je tokom demonstracija u Meridi poginuo 15-godi{wi Hosino Hose Karilo, ina~e ^avesov pristalica. „Na`alost, kukavi~ki je napadnuta grupa u~enika koji su mirno protestovali i u tom `alosnom incidentu poginuo petnaestogodi{wi de~ak“, rekao je El Aisami u izjavi za televiziju. El Aisami je dodao da je u studentskim demonstracijama povre|eno devet policajaca iz dr-

NEMA^KA

Ve}a pomo} Avganistanu BERLIN: Vlada savezne kancelarke Angele Merkel napravila je izmene anga`mana u Avganistanu pa sada u Kabul {aqe 850 vojnika vi{e i udvostru~ava finansijsku podr{ku. Kako je u Berlinu saop{tila kancelarka Merkel, Nema~ka }e broj svojih vojnika pove}ati za 500, na 5.000. Daqih 350 pripadnika Bundesvera staja}e na raspolagawu me|unarodnim snagama ISAF kao „fleksibilna rezerva“. Umesto dosada{wih 123,

Pilot leteo u suprotnom pravcu

SUKOB POLICIJE I DEMONSTRANATA U VENECUELI

VELIKA BRITANIJA

LONDON: Najte`a posleratna recesija u Velikoj Britaniji je okon~ana, potvrdio je ju~e Nacionalni statisti~ki ured, ali privreda ostaje u sobi za oporavak po{to je smogla samo slaba{ni rast od 0,4 odsto u ~etvtom kvartalu. Ekonomisti su o~ekivali da }e statistika izvestiti o rastu od 0,3 odsto ili ne{to ve}em. Ipak, radi se prvom pove}awu britanskog bruto doma}eg proizvoda (BDP) posle 18 meseci opadawa. „Za pove}awe su uglavnom zaslu`ni rast u raspodeli, hotelijerstvu, restoranima...“. Obim industrijske produkcije, koja je najte`e pogo|ena, uve}an je za 0,1 procenat, kao i sektor usluga. Kriza je ko{tala Britaniju 100 milijardi funti (160 milijardi dolara) u izgubqenom proizvodu po{to je BDP pao za 6 odsto tokom 18 meseci krize. Nekih 1,3 milion qudi je otpu{teno, nezaposlenost je dostigla 7,9 odsto a oko 50.000 porodica je izgubilo svoje domove zbog nepla}enih kredita. (Beta)

UKRATKO

ubudu}e }e 323 nema~ka policajca u~estvovati u obuci policije u Avganistanu, ~ime }e biti mogu}e da se godi{we i{koluje oko 5.000 policajaca u toj zemqi. Mediji navode da je Avganistanu potrebna vojska od najmawe 171.000 vojnika i oko 134.000 policajaca. Sredstva za civilnu obnovu Avganistana }e se u ovoj godini skoro udvostru~iti sa 220 na 430 miliona evra, najavila je kancelarka. (Beta-AP)

`ave Merida, od kojih dvojica iz vatrenog oru`ja. Policija je upotrebila suzavac u Karakasu i drugim gradovima gde su odr`ane demonstracije zbog suspenzije RCTV i jo{ nekih mawih stanica, {to je nai{lo na osudu bora-

ca za slobodu medija i ameri~ke vlade. „Svaki put kada jedna vlada zatvori nezavisnu televizijsku stanicu, to je razlog za zabrinutost“, izjavio je portparol Stejt dipartmenta Filip Kouli.

Venecuela je saop{tila da stanica nije zatvorena ve} da je emitovawe suspendovano, {to se mo`e obustaviti ukoliko se bude pridr`avala novog zakona, a koji, kako navodi Rojters, propisuje i emitovawe nekih od ^avesovih govora. ^aves je 2007. gdoine odbio da obnovi licencu RCTV, optu`iv{i je za u~e{}e u pu~u 2002. godine. Ta televizijska stanica je tada danono}no prikazivala snimke sa protesta protiv ^avesa, {to je na kratko dovelo do wegovog pada s vlasti, ali je odbila da prikazuje ^avesove pristalice, koje su ga vratile na vlast. Venecuelanski predsednik je posledwih godina oja~ao provladine medije, formiraju}i nekoliko televizijskih mre`a koje finansira dr`ava, me|u wima i Telesur kanal, koji je zami{qen kao lationoameri~ki pandan SiEn-Enu.

Vud: Nelegalna invazija na Irak LONDON: Biv{i visoki slu`benik britanskog ministarstva spoqnih poslova, Majk Vud, izjavio je da invazija na Irak 2003. godine nije bila legalna. „Mislim da je upotreba sile protiv Iraka u martu 2003. godine bila suprotna me|unarodnom pravu“, rekao je Vud pred nacionalnom istra`nom komisijom o ulozi Velike Britanije u ratu u Iraku, javio je Rojters. Ovaj biv{i visoki pravni savetnik u Forin ofisu, u godinama neposredno pred rat u Iraku, je izjavio da upotrebu vojne sile protiv te bliskoisto~ne zemqe nije odobrio Savet bezbednosti Ujediwenih nacija, niti je ona imala drugo le-

galno upori{te u me|unarodnom pravu. U istrazi o ulozi Velike Britanije u ratu za koji je, prema me|unarodnom pravu, bila potreba posebna rezolucija UN koja bi odobrila upotrebu sile da bi invazija na Irak bila legalna, Vud je u pisanoj izjavi naveo da je „konstantno iznosio stav da promena re`ima nema legalnu osnovu za rat i da je akcija zahtevala jasan mandat UN“. Ipak, glavni britanski tu`ilac, Piter Goldsmit, obavestio je parlament Velike Britanije, tri dana pred invaziju, da je „formulacija u predhodnoj rezoluciji UN o Iraku (vojnu) akciju u~inila legalnom”.

Umrli od zime VAR[AVA: U Poqskoj, 30 stepeni ispod nule protekle no}i, nije pre`ivelo 10 qudi, ~ime se broj onih koji su do sada umrli od hladno}e u toj zemqi popeo na 202. U saop{tewu Centra za bezbednost poqske vlade, najvi{e `rtava u no}i od nedeqe na ponedeqak bilo je u Malopoqskom vojvodstvu na jugu zemqe, gde je od smrzavawa umrlo troje qudi, rekla je poqskom radiju Ana Adamkjevi~, iz Centra za bezbednost. Temperature se spu{taju na trideset stepeni ispod nule pre svega na jugu i istoku Poqske, gde je vojska morala da evakui{e i neka seoska gazdinstva, sve sa doma}im `ivotiwama. (Beta)

Humanitarni maraton LOS AN\ELES: Vi{e od 80 miliona qudi gledalo je prenos pro{lonedeqnog televizijskog humanitarnog maratona - teletona - za pomo} `rtvama katastrofalnog zemqotresa na Haitiju „Nada za Haiti“. Kompanija Nilsen koja prati gledanost programa saop{tila je da je oko 83 miliona qudi u Severnoj Americi gledalo bar delimi~no TV program koji su prenosile mnogobrojne televizijske mre`e {irom sveta. Dvo~asovni program u svakom trenutku u proseku je gledalo 24 miliona qudi. Organizatori teletona su saop{tili da je prikupqeno 57 miliona dolara pomo}i, a u tu sumu nisu ura~unate donacije korporacija i pojedinaca koje jo{ sti`u. U programu, koji se mogao gledati u`ivo i onlajn, u~estvovali su, pored ostalih, Bred Pit, Bijonse, Madona i Brus Springstin koji su podsticali gledaoce da upla}uju priloge.

Ukrajinski heroj? MOSKVA: Rusija je ju~e o{tro osudila odluku ukrajinskih vlasti da posthumno odlikuju kontroverznog nacionalnisti~kog lidera Stepana Banderu. „Progla{avawe Bandere za ‘heroja Ukrajine’ jeste gnusni doga|aj koji mo`e da izazove samo negativnu reakciju, naro~ito u Ukrajini“, navodi se u sao{tewu ministarsva spoqnih poslova Rusije. Ukrajinski predsednik Viktor Ju{~enko posthumno je u petak odlikovao Stepanu Banderu koji je, izme|u ostalog, tokom Drugog svetskog rata jedno vreme sara|ivao s nacistima. Bandera (1909-1959), lider Organizacije ukrajinskih nacionalista i osniva~ Ukrajinske pobuweni~ke vojske, progla{en je „ukrajinskim herojem“ i dodeqen mu je orden za „herojstvo i `rtvovawe u borbi za nezavisnu Ukrajinu“. (Beta-AP)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI PAPA BENEDIKT XVI Papa Benedikt XVI po`alio se na „sve ve}u averziju“ prema hri{}anskoj veri u svetu i pozvao na jedinstvo hri{}ana. Papa je u rimskoj bazilici Svetog Pavla izvan zidina zatra`io od hri{}ana da ulo`e vi{e napora u {irewu poruka svoje vere uprkos, kako je rekao, neprijateqskoj klimi u nekim delovima sveta. „ Neophodna je nova, intenzivna aktivnost propovedawa jevan|eqa“, rekao je papa.

DENIS HOPER Supruga glumca Denisa Hopera tra`i puno starateqstvo nad wihovom maloletnom }erkom. U svom zahtevu isto kao i Hoper, kao razlog za razvod navodi nepremostive razlike. Denis Hoper, koji se proslavio ulogom u filmu „Goli u sedlu“{ezdesetih godina pro{log veka, nedavno je saop{tio da ima rak prostate i da se le~i. Denis i Viktorija Hoper bili su braku 14 godina.

VOLFGANG VODARG U Savetu Evrope bi}e odr`ana parlamentarna debata o upravqawu pandemijom novog gripa, koju je zatra`io predsednik Komiteta za zdravstvo SE, Volfgang Vodarg. On tvrdi da pandemija novog gripa ne postoji i da farmaceutska industrija na osnovu toga profitira. „Svedoci smo da je posle jednog veoma slabog, normalnog po~etka SZO ve} najavila da to mo`e da bude pandemija“.

Stena pala na ku}u u Bavarskoj i ubila uku}ane [TAJN AND DER TRAUN: Stena veli~ine autobusa ubila je dvoje qudi u wihovoj ku}i u bavarskom mestu [tajn and der Traun pretpro{le no}i. Kako ka`u o~evici, potpuno neo~ekivano, stena se odlomila i pala na ku}u u kojoj su bili otac i osamnaestogodi{wa k}erka. Spasioci su ~itave no}i poku{avali da izvuku tela nastradalih. Nekoliko susednih porodica je evakuisano. Jo{ uvek nije poznato kako je uop{te do{lo do nesre}e. Jedan voza~, koji se zatekao na mestu nesre}e, odmah

Stena veli~ine autobusa iznenada se odlomila

je obavestio policiju, a na mesto nesre}e uskoro je do{ao velik broj policajaca, vatrogasaca i spasilaca. Podignuti su {atori, a uz pomo} reflektora spasioci su proveli dobar deo no}i poku{avaju}i da spasu nesre}nu porodicu. „Morali smo da dovezemo ma{ine i da golim rukama odvla~imo komade kamewa“, ispri~ao je za nema~ki list „Bild“ jedan vatrogasac. Nekoliko susednih ku}a evakuisano je jer su se spasioci bojali da bi se nesre}a mogla ponoviti. Policija i Tu`ila{tvo su zapo~eli istragu o tom nesre}nom doga|aju.


BALKAN

DNEVNIK BORIS TADI] U INTERVJUU PODGORI^KOM „DANU”

Srbi nisu mawina u Crnoj Gori PODGORICA: Predsednik Srbije Boris Tadi} ocenio je da su odnosi Srbije i Crne Gore “korektni, ali lo{iji nego {to su

crnogorsko priznawe Kosova i uspostavqawe diplomatskih odnosa sa Pri{tinom “ne doprinosi poboq{awu” odnosa dveju dr`ava.

Boris Tadi}

bili” i da treba u~initi sve da se oni poprave. U dana{wem intervjuu podgori~kom listu „Dan” Tadi} je rekao da Srbija ne}e nastojati dodatno da poremeti odnose sa Crnom Gorom, ali i ocenio da

“Srbija ne}e nastojati dodatno da poremeti bilaterlane odnose sa Crnom Gorom, jer to nije u interesu ni Srbije, ni Crne Gore, niti celog regiona. Me|utim, Srbija mora da stavi do znawa {ta je

prihvatqivo u na{im odnosima, a {ta nije. Niko u Crnoj Gori ne sme da pomisli da je Srbija indiferentna prema pitawu o~uvawa vlastitog integriteta na Kosovu”, kazao je Tadi} u intervjuu ju~era{wem “Danu”. Predsednik Srbije je kazao da ne misli da je bi u “ovom trenutku bila adekvatna rekacija” proterivawe crnogorskog ambasadora iz Beograda, kao {to je to bio slu~aj sa Ankom Vojvodi} nakon crnogorskog priznawa Kosova. Tadi} je odnose rukovodstva dve dr`ave ocenio “sasvim korektnim”, ali i “lo{ijim nego {to su bili”. “Stoga je potrebno u~initi sve da se oni poprave u jednom ubrzanom i zajedni~ki planiranom postupku. Za takvu politiku su potrebne dve strane, a Srbija je, u svakom slu~aju, spremna za okretawe nove stranice u na{im odnosima, {to podrazumeva uva`avawe legitimnih dr`avnih i nacionalnih interesa obje zemqe”, dodao je predsednik Srbije.

RUMUNIJA

Srbi proslavqaju Dan svetog Save BUKURE[T: Srbi u Rumunije obele`avaju Dan Svetog Save u {kolama i crkvama u svim gradovima i selima u kojima `ive, a centralna sve~anost bi}e odr`ana danas u Temi{varu. Savez Srba u Rumuniji saop{tio je da }e u periodu od 27. do 30. januara biti organizovane svetosavske proslave u Temi{varu, Re{ici, Aradu i Velikom Semiklu{u. Na svetosavskoj akademiji u Temi{varu koja }e Arad biti odr`ana na sceni opere u tom gradu, po~asni gost bi}e pesnik, akademik Qubomir Simovi}, koji }e izgovoriti Svetosavsku besedu. Na sceni opere nastupi}e me{oviti hor Srpske saborne crkve u Temi{varu, Srpski pozori{ni studio iz Temi{vara, AKUD

“Mladost”, kulturna dru{tva “Mihajlo Andrejevi}” iz Petrovog sela i “Sveti \or|e” iz Stan~eva. Nakon Svetosavske akademije, usledi}e tradicionalni svetosavski bal u temi{varskoj Operi, na kojem se o~ekuje prisustvo oko 500 osoba. Na Svetosavskoj akademiji u Temi{varu bi}e prisutni

generalni konzul Srbije u Temi{varu Dragomir Radenkovi}, kao i rumunski zvani~nici, iz Srbije se o~ekuju predstavnici Ministarstva za dijasporu i kabineta predsednika Borisa Tadi}a. U Temi{varu }e 28. januara biti predstavqena kwiga izabranih pesama Qubomitra Simovi}a “Oluja nad Beogradom” koju su na rumunski jezik preveli Slavomir Gvozdenovi} i Lu~ijan Aleksiu. Desetak srpskih {kola u Rumuniji proslavi}e svoju {kolsku svetosavsku slavu, a Srpska gimnazija Dositej Obradovi} u Temi{varu priredi}e svetosavsku priredbu. Katedra slavistike Univerziteta u Bukure{tu obele`i}e tako|e Dan Svetog Save 30. januara.

CRNA GORA

\ukanovi} ne}e hapsiti kraqa kokaina? PODGORICA: Iako bi istraga protiv Darka [ari}a bila pravi momenat da Crna Gora krene u obra~un sa narko-kartelima, sumwam da }e se to desiti, rekao lider “Pokreta za promjene” Neboj{a Medojevi} za “Doj~e vele”. Lider opozicionog “Pokreta za promjene” u Crnoj Gori Neboj{a Medojevi} je rekao da je krajwe vreme, da ta dr`ava krene u obra~un sa narko-kartelima koji su pretwa wenoj bezbednosti i stabilnosti, ali i celog regiona. Medojevi} je zatra`io da se o tom slu~aju hitno raspravqa na Odboru za odbranu i bezbednost Skup{tine Crne Gore, ~iji je ~lan. Medojevi} je u izjavi za “Doj~e vele”, izrazio sumwu da }e do toga do}i, jer se, kako je rekao, [ari} nalazi pod politi~kom za{titom crnogorskih vlasti. “Nije realno o~ekivati da premijer Milo \ukanovi} krene da hapsi [ari}a, imaju}i u vidu da je

sreda27.januar2010.

23

HRVATSKA PREDALA PISMO SAVETU BEZBEDNOSTI UN

Zvani~no o neformalnom Mesi}u ZAGREB: Hrvatska je uputila pismo Savetu bezbednosti UN u kojem izra`ava `aqewe zbog toga {to je predsednik Srbije Boris Tadi} iskoristio raspravu o situaciji na Kosovu za “neutemeqeni” odgovor na neformalnu opasku hrvatskog predsednika Stjepana Mesi}a o mogu}im posledicama dezintegracije BiH, objavila je Hina. Pozivaju}i se na di-

sednice SB UN o Kosovu 22. januara “neutemeqeno odgovorio na re~i hrvatskog predsednika Stjepana Mesi}a, o mogu}im posledicama raspada susedne BiH, izre~ene u neformalnom razgovoru tokom novogodi{weg prijema za medije”. Posebno se isti~e da je re~ bila o neformalnom obra}awu grupi novinara i da je Mesi} govorio u kondicionalu, spekuli{u-

Stjepan Mesi}

plomatske izvore u SB UN, agencija navodi da je stalna misija Hrvatske pri UN u Wujorku predala ju~e pismo ambasadoru Kine, predsedavaju}em Savetu bezbednosti u januaru, kako bi ono bilo podeqeno ~lanicama SB ali i svim ~lanicama UN. U pismu se, u skladu sa uputstvima hrvatskih vlasti, upozorava da je srpski predsednik tokom

}i o ne~emu {to bi se moglo dogoditi u slu~aju drugoga doga|aja “konkretnog otcepqewa Republike Srpske od nezavisne i me|unarodno priznate Bosne i Hercegovine, i wenog pripajawa Republici Srbiji”. Mesi} je, naime, nedavno izjavio da bi on, kada bi premijer Republike Srpske Milorad Dodik referendumom o otcepqewu sru-

{io Dejtonski sporazum, odmah poslao hrvatsku vojsku, koja bi kod Br~kog prekidawem koridora onesposobila RS. U pismu se ponavqa formulacija iz ranijeg saop{tewa kancelarije Mesi}a, kako wegove re~i treba razumeti kao “radikalno formulirano upozorewe da svet ne treba da zatvara o~i prema politici premijera RS Milorada Dodika, i mogu}im posledicama takve politike, kao {to je predugo zatvarao o~i prema politici Slobodana Milo{evi}a, koja je vodila raspadu biv{e Jugoslavije u krvavim ratovima”. U pismu se jo{ navodi da je “raspad susedne BiH bio apsolutno neprihvatqiv za Hrvatsku”. Navedeno je i to da “neopravdane i neprihvatqive” reakcije ne}e odvratiti Hrvatsku od unapre|ewa dobrosusedskih odnosa sa svim susedima u regionu. Predsednik Srbije je pro{log petka na sednici SB UN o Kosovu o{tro osudio nedavnu Mesi}evu izjavu kao “opasnu i ratnohu{ka~ku”. “Sna`no osu|ujemo opasnu, ratnohu{ka~ku izjavu i zveckawe oru`jem predsednika Stjepana Mesi}a. Nema opravdawa za pretwu upotrebom sile protiv BiH ili bilo koje druge zemqe Zapadnog Balkana,” poru~io je Tadi}. Srbija kategori~ki odbacuje takve provokacije i o~ekuje da svi drugi odgovorni akteri u~ine to isto, dodao je predsednik Srbije.

REPUBLIKA SRPSKA

Utvr|en predlog zakona o referendumu BAWALUKA: Na ju~era{woj posebnoj sednici, Vlada Republike Srpske utvrdila je predlog zakona o referendumu i gra|anskoj inicijativi, koji je po hitnom postupku upu}en u skup{tinsku proceduru. Ministar lokalne uprave i samouprave RS Zoran Lipovac ka`e da je zakon tehni~ke prirode i da ne sadr`i referendumsko pitawe. “Odluku o raspisivawu referenduma donosi Narodna skup{tina RS ve}inom glasova ukupnog broja narodnih poslanika, a predlog za raspisivawe mogu podneti predsednik RS, vlada RS, kao i najmawe 30 narodnih poslanika ili najmawe 10.000 bira~a”, rekao je Lipovac. Predlogom zakona ure|uje se raspisivawe i sprovo|ewe referenduma kako na nivou RS, tako i u lokalnim zajednicima. Wime se ure|uje na~in organizovawa neposrednog izja{wavawa gra|ana, za{tita wihovih prava u sprovo|ewu referendu-

Vlada RS

ma i na~in ostvarivawa gra|anske inicijative. Ministar Lipovac navodi da }e zakon o referendumu sprovoditi posebna komisija, kako na nivou RS, tako i na nivou op-

{tina i gradova. On je izjavio da }e ovaj zakon biti ve} danas prosle|en u skup{tinsku proceduru po hitnom postupku, uz zahtev za zakazivawe posebne sednice Narodne skup{tine RS.

Izja{wavawe polovinom februara Neboj{a Medojevi}

[ari} ogroman novac, najverovatnije od {verca narkotika, ubacio u crnogorske komercijalne banke, pozajmio \ukanovi}evim najbli`im prijateqima, a ima ga dosta i u ’Prvoj banci’”, istakao je lider opozijije u Crnoj Gori. Kako je rekao, zato }e verovatno do}i do sakrivawa [ari}a,

[ari} kao Mladi}? Za sada je jedino sigurno da se Darko [ari} do pro{le sedmice nalazio u rodnim Pqevqima, a mnogi mediji, pozivaju}i se na obave{tajne podatke, tvrde da se on i daqe krije u Crnoj Gori. Crnogorska policija je istovremeno saop{tila da nastavqa akciju potrage i provere objekata za koje se pretpostavqa da su vlasni{tvo [ari}a ili da ih je koristio. Medojevi} smatra da }e, ukoliko u narednih nekoliko dana ovo lice sa poternice Interpola ne bude uhap{eno, sve li~iti na potrage za ha{kim optu`enicima u Srbiji, Radovanom Karaxi}em i Ratkom Mladi}em, prenosi radio. Podgori~ka {tampa pi{e da je u Crnoj Gori, u dru{tvu sa [ari}em, pro{le godine vi|an i Stanko Suboti} Cane, iako se on nalazi na poternici Interpola. A upravo je Suboti}, blizak prijateq Mila \ukanovi}a, otvorio vrata [ari}u u Crnoj Gori, prenosi nema~ki radio.

{to }e istovremeno dovesti Crnu Goru u veoma zategnute i problemati~ne odnose sa okru`ewem, ali i sa Evropskom unijom i SAD. Medojevi} isti~e da Brisel i Va{ington sna`no insistiraju na tome da se Podgorica kona~no obra~una sa organizovanim kriminalom i podse}a da je ~itava operacija hvatawa narko-bosova zbog poku{aja {verca 2,7 tona kokaina iz ju`ne Amerike u Evropu, nazvana “Balkanski ratnik”, pokrenuta upravo po nalogu Ameri~ke agencije za borbu protiv narkotika. Da su sve o~i sada uprte u crnogorske vlasti pokazuje zahtev srpskog ministra unutra{wih poslova Ivice Da~i}a upu}en Podgorici da se aktivno ukqu~i u akciju locirawa i hvatawa [ari}a, prenosi “Doj~e vele”. “Od svog kolege Ivana Brajovi}a dobio sam uveravawa da je potraga ozbiqna i da }e oni preduzeti sve {to mogu”, rekao je {ef srpske policije.

Premijer Republike Srpske Milorad Dodik rekao je ranije da se gra|ani na referendumu ne}e izja{wavati o otcepqewu tog entiteta od Bosne i Hercegovine, ve} o podr{ci Dejtonskom sporazumu. Dodik je naglasio da bi referendum o izja{wavawu gra|ana RS o podr{ci Dejtonskom sporazumu mogao da se raspi{e polovinom februara, ako do tada bude usvojen zakon o referendumu. “O~ekujemo da }e Bo{waci iskoristi pravo veta u Skup{tini i blokirati dono{ewe tog zakona, posle ~ega }e biti zatra`neo mi{qewe Ustavnog suda”, rekao je Dodik, dodaju}i da bi u tom slu~aju refe-

rendum mogao da se raspi{e nakasnije za mesec i po. Dodik je najavio da }e pitawe glasiti: “Da li podr`avate Dejtonski sporazum i protivite se wegovom kr{ewu”. Prema wegovim re~ima kroz tu “formulaciju eliminisa}e se svaki mogu}i prigovor da je to antidejtonski akt”. “Mi ne smatramo da je Dejton genetska gre{ka i zato branimo taj ugovor”, ocenio je Dodik i dodao da se me|unarodna zajednica potrudila proteklih godina da elimini{e Srbiju i Hrvatsku iz Dejtonskog procesa.

Zakon o oduzimawu sumwive imovine BAWALUKA: Narodna skup{tina Republike Srpske (RS) usvojila je dugo najavqivani Zakon o oduzimawu imovine ste~ene izvr{ewem krivi~nog dela, koji prema oceni opozicije nije dobro zakonsko re{ewe. Dono{ewe zakona kasno preksino} podr`ala je vladaju}a ve}ina, dok je opozicija tra`ila da se u zakon unesu odredbe prema kojim }e se proveravati sva imovina pojedinaca ve}a od pola miliona konvertibilnih maraka (oko 250 hiqada evra), te da se u tom pro-

cesu krene od vrha vlasti. Opoziciona Srpska demokratska stranka (SDS) ocenila je da je RS neophodan antikorupcioni zakon, a da usvojeni zakon to nije. Usvojenim Zakonom o oduzimawu imovine ste~ene izvr{ewem krivi~nog dela predvi|a se osnivawe Agencije za upravqawe oduzetom imovinom. Definisano je da se finansijska istraga pokre}e protiv vlasnika imovine kada postoje osnovi sumwe da ima imovinu ste~enu izvr{ewem krivi~nog dela, a vo-

di}e je posebna jedinica koja }e biti formirana pri Ministarstvu unutra{wih poslova RS. Opozicije je tako|e smatrala da usvajawe ovog zakona nije ni potrebno, s obzirom na to da ve} postoje zakonska re{ewa prema kojima se imovina mo`e oduzeti ako se u u sudskom postupku utvrdi da je nelegalna. Opozicione stranke jo{ su ocenile da }e dono{ewem ovog zakona RS samo dobiti jo{ jednu agenciju, ~iji rad }e i}i na teret buxeta. (Beta)


24

GLOBUS

sreda27.januar2010.

DNEVNIK

Najdebqi ~ovek na svetu ponovo na dijeti bog ozbiqnih zdravstvenih problema najdebqi ~ovek na planeti mora}e na dijetu. Britanac Pol Mejson (48) koji trenutno ima vi{e od 440 kilograma, hitno je sme{ten u bolnicu radi specijalne operacije kojom }e mu biti uklowen vi{ak kilograma zbog kojih ima ozbiqne zdravstvene probleme. Ovu operacija }e Mejsonovo zdravstveno osigurawe platiti oko 10.000 funti, a u proteklih 15 godina, od kada spada me|u najdebqe qude

na planeti, wegovo le~ewe je ko{talo oko milion funti. Mejsonova prva dijeta, posle operacije bruha 2002. kada su vatrogasci morali da sru{e zid da bi ga mogli izneti iz stana, zavr{ila je debaklom. Iako je tada smr{ao ~ak 50 kilograma, za kratko vreme se udebqao duplo. Biv{i po{tar se, prema procenama lekara, ovoliko udebqao jer jede osam puta vi{e brze hrane nego {to prose~nom ~oveku treba.

Z

Mra~no nebo nad Berlinom lavni grad Nema~ke je ve} u prvom mesecu nove godine oborio jedan meteorolo{ki rekord - gra|ani Berlina ve} 12 dana nisu videli sunce. Kako su saop{tile meteorolo{ke slu`be, najdu`i period u kojem sunce nije uspelo da se probije kroz oblake nad Berlinom trajao je 11 dana davne 1964. godine. Meteorolozi su najavili da }e se nad Berlinom, koji je pod sne`nim pokriva~em i u kojem od posledwih dana 2009. neprekidno

G

vladaju temperature ispod nule, sunce stidqivo promoliti tek sredinom sedmice i to - mo`da! Istra`ivawa pokazuju da svaki ~etvrti nema~ki gra|anin ima poreme}aje raspolo`ewa i zdravstvene smetwe koje nastaju u zimsko doba zbog nedostatka svetla. Ozbiqnije probleme pra}ene „zimskom depresijom” ima dva do pet odsto gra|ana, prete`no `ena, posebno onih u sredwim godinama.

Provalio u ku}u, o{i{ao se i ispekao pile u{karac iz Istona u Pensilvaniji zaista se osetio kao kod ku}e kad je provalio u kom{ijin dom. On je razbio prozor kamenom, i zatim u{ao u ku}u koju je isprevrtao od prve do posledwe sobe. Ne{to „odabranih” stvari je spakovao u xak, a zatim se odoma}io. Provalnik se istu{irao, o{i{ao, obrijao, a zatim

M

Sevnula guza u bob trci eprezentativka Velike Britanije na svetskom {ampionatu u bobu odr`anom u [vajcarskoj postala je hit na kanalu Jutjub. Razlog? Aerodinami~na odela jesu aerodinami~na, ali ne i svemogu}a... Xilijen Kuk i Nikola Minikijelo, reprezentativci Velike Britanije u bobu ostvarili su zavidan rezultat na ovogodi{wem {ampionatu. Na ciq su stigli sa vremenom dovoqnim da se plasiraju na sedmo mesto, ali i sa jednim puknutim trikoom. Dok su startovali trku, Xilijen je puklo odelo i, iako ka`e nije ni{ta osetila jer je bilo stra{no hladno, wena guza je sevnula pravo u lice zvani~nicima trke koji su se zasmejali do suza {to se vidi i na snimku.

R

Nikica se vratila u kolibu enka nilskog kowa po imenu Nikica, koja je pre desetak dana pobegla iz svoje poplavqene kolibe u ugostiteqsko-turisti~kom kompleksu Plavnica, vratila se u svoje stani{te. Nikica je pozirala fotoreporterima u svojoj ku}ici, koja je doskora bila poplavqena usled izlivawa Skadarskog jezera. „@ivotiwa je prethodnih dana poku{ala da u|e u kolibu ali bezuspe{no, po{to se voda poplavqenog podru~ja nije bila povukla”, rekao je vlasnik kompleksa Dragan Pejovi}.

@

upalio TV i po~eo da priprema sebi ve~eru. Vlasnik ku}e zaprepastio se kada se vratio sa puta, i ne samo shvatio da mu je ku}a obijena, ve} i da je provalnik i daqe tu, mewa kanale na televizoru, a piletina se kr~ka u tigawu. Neimenovani lopov je uhap{en, i bi}e optu`en za provalu i kra|u.

okolini. Me{tani nisu bili uznemireni jer su navikli na 11-godi{wu Nikicu koja u tom podru~ju `ivi osam godina.

P

rose~an [kot godi{we popije 46 fla{a votke ili oko 130 fla-

{a vina, {to je za 25 odsto vi{e u odnosu na Engleze i Vel{ane, prenosi Dejli mejl. Pro{le godine je u [kotskoj prodato neverovatnih 50,5 miliona litara ~istog alkohola. Sekretar za zdravstvo Nikola Sturxen je izjavio da pove}awe konzumirawa alkohola u ovoj zemqi u proteklim decenijama direktno povezano sa padom cene ovog pi}a, za oko 70 odsto. „Supermarketi trenutno prodaju alkohol jeftinije od fla{irane vode”, dodao je Sturxen. Kao jedno od re{ewa on vidi propisivawe minimalne cene alkoholnih pi}a, koja bi bila znatno ve}a od sada{we.

Grudvu ~uva 33 godine P

rena Tomas sa Floride ve} 33 godine u svom zamrziva~u ~uva grudvu snega i ka`e da joj je ona davno postala kao ku}ni qubimac.

Na su|ewe do{ao skoro go tiven Kasiragi, kome se sudi za kra|u registarskih tablica prilikom otmice devetnaestogodi{we devojke, pojavio se u sudnici u Qubqani skoro go. Naime, on je bio zamotan u mali pe{kir, a prema pisawu sloven~kog „@urnala 24“ pojedinim prisutnim je pokazivao svoju zadwicu.

S

Prena je 19. januara 1977. bila odu{evqena kada je sneg napadao ~etiri santimetra, {to se u tom delu Amerike desi jednom u pola veka. Nakon {to je napravila sne{ka i fotografila se pored wega, odlu~ila je da to nije dovoqno, pa je napravila ove}u grudvu i odnela je u zamrziva~. Uspela je da je sa~uva i kada se selila, a ka`e da zahvalnost duguje i kompaniji za distribuciju struje koja nije zakazala ~ak ni za vreme uragana.

Ru{ewe megaspomenika u Turkmenistanu urkmenistanski predsednik Gurbanguli Berdimuhamedov je naredio da se gigantski spomenik wegovom prethodniku Saparmuratu Nijazovu makne iz centra na periferiju glavnog grada A{habada. Prema predsednikovom dekretu, koji prenosi AP, skidawe i preme{tawe spomenika po~e}e u martu. Taj ekscentri~ni toraw visok 70 metara i oblepqen belim plo~icama, nazvan Slavo-

T Kada ga je sudija upitala da li je primereno da se tako pojavi u sudnici, on joj je kratko odgovorio: „Molim, bez komentara.” Kasiragu je osu|en na 20 godina zatvora zbog seksualnog zlostavqawa devetnaestogodi{we devojke.

luk neutralnosti, na vrhu nosi statuu Nijazova koja se - okre}e prema Suncu. Nijazov je bio prvi predsednik Turkmenistana po sticawu nezavisnosti ove biv{e sovjetske republike. Na vlasti je bio 21 godinu i izgradio svojevrstan kult li~nosti, a 2006. je iznenada umro. Prema dekretu Berdimuhamedova, spomenik ne}e biti uni{ten, ve} samo preme{ten iz centra u jedno predgra|e A{gabata.

Propao pod u klinici za mr{avqewe od jedne {vedske klinike za mr{avqewe popustio je kada se dvadesetak pacijenata okupilo na sastanku. Na rutinskom skupu polaznika programa, pod je odjednom po~eo da podrhtava. „Odjednom smo ~uli stra{nu buku. Sve je po~elo da leti oko nas i pomislili smo da je zemqotres. Pod je u jednom uglu po~eo da puca, a potom je pukotina po~ela da se pravi i po zidovima”, rekao je jedan od polaznika programa. Na svu sre}u, pod je izdr`ao dovoqno dugo da svi pacijenti pobegnu iz prostorije i niko nije bio povre|en, a inspekcija je nalo`ila da klinika prekine sa radom dok se ne utvrdi uzrok pucawa poda.

P

@enka nilskog kowa, te{ka dve tone, u me|uvremenu se kretala u krugu od jednog kilometra oko kompleksa i stigla do dvori{ta i ku}a u

[koti kao sun|eri


MOJA KU]A

DNEVNIK

sreda27.januar2010.

25

Dekorativne tkanine ukras doma rostornu atmosferu u stambenim enterijerima uveliko defini{u dekorativne tkanine, koje se primewuju u obliku zavesa, draperija, prekriva~a, presvlaka, dekorativnih jastu~i}a, stonih prostirki, obloga sede}ih garnitura, foteqa, stolica itd. Vrsta tkanine, boje, uzorak, kao i na~in tkawa, odre|uju kvalitet i lepotu dekorativnih tkanina. Prirodni ili ve{ta~ki materijali, nalaze primenu u zavisnosti od potreba doma}instva, intenziteta kori{}ewa tkanina, izlo`enosti habawu i prqawu, kao i potrebnom intenzitetu odr`avawa. Primena dekorativnih tkanina je odli~an na~in za brze i efektne promene u prostoru kao i sezonska osve`ewa, koja odslikavaju karakteristike godi{wih doba. Pamu~ne, lanene, svilene, vunene ili jutene - tkanine su prirodnog pore-

P

kla, a na tr`i{tu se pojavquju i u me{anim sastavima. Sinteti~ke tkanine, kao ve{ta~ki materijali, nailaze na ~estu primenu zbog lakog odr`avawa i trajnosti. Izbor tkanine treba da bude prilago|en budu}oj nameni, koja mo`e imati iskqu~ivo dekorativnu ili dekorativno – funkcionalnu ulogu. Tkanine u obliku zavesa, draperija ili presvlaka za jastu~i}e imaju iskqu~ivo dekorativnu ulogu. Odabir zavesa treba da bude takav da propu{taju {to vi{e prirodne svetlosti, dok draperije mogu biti punije u svom sastavu, tamnije ili s izra`enijim uzorkom. Presvlake dekorativnih jastu~i}a treba izabrati u skladu s postoje}im bojama enterijera ili wima svesno napraviti naglaske intenzivnijom ili kontrastnom bojom i uzorkom materijala. Funkcionalno-dekorativna uloga tkanina name}e odabir u kome je osim

estetskih kriterijuma bitan i onaj koji se javqa uz dodir. Dekorativne tkanine, koje se u prostoru pojavquju kao obloge stolica, garnitura za sedewe ili prekriva~e, u direktnom su kontaktu s ko`om te je ose}awe prijatnosti, koji se u ovom kontaktu javqa, jedan od kqu~nih faktora kona~nog odabira. Dekorativne tkanine ~estu primenu imaju u dnevnim boravcima, a mogu}nosti kvalitetnog kombinovawa uzoraka i materijala posti`u se primenom tkanina sa srodnim bojama i uzorcima na draperijama, garniturama za sedewe, stolicama, stonim prostirkama itd. Provla~ewe teme nametnute dekorativnim tkaninama mo`e postati dominantan element enterijera, i tako u prostornom do`ivqaju prikriti komade name{taja, koje `elite, ali jo{ niste u prilici da zamenite. Vrsta odabrane tkanine u~ini}e prostor pro-

zra~nijim, otvorenijim, razigranijim, sve~anijim, rustikalnijim, elegantnijim, ba{ onakvim kakvim `elite. De~je sobe su idealne za primenu dekorativnih tkanina u obliku draperija, obloga radnih stolica, prekriva~a za krevete, foteqe, itd. U ovim prostorima se preporu~uju tkanine toplih i otvorenih boja, cvetnih ili geometrijskih oblika i prirodnih sastava. De~ije sobe treba da budu tople i temperamentne, pa se odabir dekorativnih tkanina mora prilagoditi ovom zahtevu. Spava}a soba je mesto za opu{tawe. Tkanine koje defini{u kona~nu atmosferu, treba da budu prijatne na dodir i pogled. Ne`ne boje i sitniji uzorci primereni su ovom prostoru, koji ve} na prvi pogled mora da ostavqa opu{taju}i utisak. Osim za draperije, prekriva~e za krevete i dekorativne jastu~i}e, tkanina se mo`e upotrebiti i kao obloga visokog domi-

CVETNI KALENDAR

Sti`e vreme ba{tenskih radova Januar U vrtu Sada je najboqe vreme u vrtu da se prebace gomile ku}nog sme}a i komposta, da se primeni gnojewe stajskim i ve{ta~kim gnojivom.

stantna ni`a (8 do 10 stepeni C) temperatura. Zalivawe sobnog biqa treba ograni~iti jer je za sve biqke mawe-vi{e nastupilo doba mirovawa. Treba obustaviti nadohrawivawe i presa|ivawe. Ocvale cvetove sobnog biqa,

vreme da se poprave vrata i ograde. Treba razgrnuti i sneg ako ga ima, da ze~evi i kuni}i ne u|u u vrt, gde mogu da naprave velike {tete. Ko u januaru nije prebacio kompost i izvr{io osnovno |ubrewe, mo`e to u~initi sad jer jo{ nije kasno. Do kraja mjeseca treba izvr{iti prvo rezawe `ivice. Ako nam je `ivica postala retka, treba je {to o{trije obrezati. Sada je vreme da odaberemo ukrasno drve}e i grmqe koje }emo saditi idu}i mesec. Ako u jesen niste stigli da posadite tulipane, ako se zemqa odmrzne, mo`ete to u~initi do kraja februara.

Sobno biqe

Treba redovno kontrolisati jesu li ru`e koje smo za{titili od zime u redu, da nam se ne smrznu. Za vreme visokog snega treba naro~ito crnogoricu, ali i ostalo ukrasno grmqe i mawe drve}e osloboditi tereta otresawem. Letwe biqe pelargonije, ciklame i vise}e karanfile, spremqene u podrumu, treba povremeno pro~istiti i zaliti. I ukrasno grmqe u saksijama, oleandar, mirtu i sli~no, treba tako|e s vremena na vreme zaliti.

Sobno biqe Treba paziti da osetqive sobne biqke imaju stalnu odgovaraju}u temperaturu vazduha. Velike razlike {tete vi{e nego kon-

na primer primule, moramo redovno uklawati jer to podsti~e biqku na stvarawe novih cvetnih izboja. Lukovice amarilisa treba u januaru uneti u toplu sobu, ali sa zalivawem treba po~eti tek kad cvetni izboj istera iz lukovice. Ciklame se najboqe dr`e i nadu`e cvetaju ako ih dr`imo u hladnoj sobi. U grejanoj sobi treba ih dr`ati neposredno uz prozor ili izme|u prozorskih krila. Pri zalivawu pazite da se ne vla`i koren.

Februar U vrtu Treba nabaviti novo vrtno oru|e i popraviti staro. Sad je

Pelargonije i vise}e karanfile, koji su prezimili u podrumu, treba na kraju meseca izneti na svetlo i kratko obrezati. Amarilis, koji pokazuje cvetni izboj, redovno zalivamo i povremeno dohrawujemo rastvorom gnojiva za cve}e. Pro{logodi{wim ciklamama treba sve izdanke skratiti na polovinu i izneti ih na svetlo. Zumbule i lale koji su nam cvetali u saksiji treba i kad precvetaju i daqe zalivati, da bismo ih kasnije mogli posaditi u ba{tu, gde }e dogodine opet cvetati. Sad je vreme da popravimo i obojimo sandu~i}e za cve}e za

balkone i prozore, da bismo mogli u wih saditi prole}no biqe. Sobno biqe na prozoru treba preko podneva za sun~anih dana pomo}u senki od biqnog papira za{tititi od najja~eg sunca.

Mart U vrtu Budu}i da korov najvi{e raste po putevima, treba ih ve} sada poprskati nekim sredstvom za uni{tavawe korova. Puteve u vrtu treba popraviti, pregledati ure|aje za hvatawe ki{nice, male vrtne bazene. Sada je vreme da se sadi ukrasno drve}e i grmqe. Ru`e treba u drugoj polovini meseca otkopati ili odmotati i propisno obrezati. Ukrasno drve}e i grmqe koje nije obrezano pro{log meseca treba {to pre obrezati. Velike trajne biqke mo`emo u ovom mesecu deqewem da razmno`imo.

Sobno biqe Kako bismo u aprilu odmah mogli da presadimo sobno biqe, treba ve} sad za svaku vrstu nabaviti odgovaraju}u zemqu i potrebne saksije. Wih treba prije upotrebe potopiti u vodu da se dobro nakvase. Velike biqke koje su prezimile u svetlom podrumu ili na stubi{tu (agave, oleandre i sl.) treba po~eti redovno zalivati i nadohrawivati. Vise}e sobne biqke mo`emo krajem marta skratiti na jednu tre}inu izdanka. Kaktuse, koje zimi gotovo i nismo zalivali, stavimo na svetlo i po~iwemo ih redovno zalivati. Od polovine marta mo`emo sve zdrave sobne biqke po~eti da redovno jednom nedeqno nadohrawujemo rastvorom ve{ta~kog |ubriva za cve}e. Pre dohrawivawa biqku najpre obilno zalijemo ustajalom vodom, a tek onda pospemo |ubrivo. Sandu~i}e za prozore i balkone mo`emo od polovine marta zasaditi proletnim cve}em.

nantnog uzglavqa kreveta. Jednobojne tkanine na uzglavqu nagla{avaju se razli~itim vrstama {tepova, koji stvaraju dodatne dekoracije. Dodatni {arm kuhiwa, a naro~ito rustikalnih, posti`e se primenom dekorativnih tkanina kao stoqwaka, zavesica na elementima sa staklenim vratima, dekorativnih jastu~i}a na stolicama, primenom dekorativnih kuhiwskih krpa itd. Odabir materijala treba da bude prilago|en poja~anoj potrebi odr`avawa, odnosno prawa i lakog peglawa. Mogu}nosti izbora dekorativnih tkanina i stvarawa raznovrsne prostorne atmosfere wihovom primenom, gotovo su neograni~ene. Stilski, rustikalni ili ultramoderni enterijeri, rado prihvataju dekorativne tkanine, koje ih oboga}uju, nagla{avaju i ~ine posebnim. Poigrajte se tkaninama, bojama i uzorcima i dajte novi identitet svom domu!

Kad ku}ni qubimac odbija hranu dbijawe hrane je ~est problem kod qubimaca, a mo`e imati razne uzroke. Ne treba se suvi{e zabriwavati ako pas ili ma~ka ne jedu jedan dan, a ne pokazuju nikakve simptome bolesti. Ponekad je suzdr`avawe od jela 24 sata najboqa terapija za neke tegobe organa za varewe. Ali, odbijawe hrane u toku nekoliko dana zahteva odgovaraju}u intervenciju, jer gotovo je uvek re~ o bolesti. Za vreme posta `ivotiwa gubi od jedan do tri posto telesne te`ine na dan. Neki od razloga za{to pas ne jede: Vru}ina - pobrinite se da onda ima dovoqno vode i da nije na suncu. Qubav - mu`jaci ~esto ne}e da jedu ako se u blizini nalazi kujica koja je u terawu. Paraziti, npr. gliste. Me|u ostale simptome mo`emo ubrojati slabost, naduti abdomen i bezvoqnost. Povreda usta, bolne desni ili pokvaren zub, zbog ~ega je `ivotiwi bolno da `va}e. Mladi psi kojima ispadaju mle~ni zubi. Ako uz gubitak apetita primetite jo{ koji od slede}ih simptoma, odmah odvedite psa veterinaru: Povra}awe, proliv ili zatvor, stolica s tragovima krvi, bezvoqnost `ivotiwe. Kako }ete se pona{ati prema `ivotiwi koja ne jede? Pre svega, treba otkriti razlog. Nu`an je veterinarski pregled. Veterinar }e, osim eventualnog le~ewa, znati da odredi odgovaraju}u dijetu. Treba osigurati neprestano uno{ewe vode, te~nosti ili napitaka. Voda je najva`niji elemenat u `ivotu `ivotiwe, koja mo`e zbog sna`ne dehidracije da izgubi i 10-15 posto te~nosti.

O

Prose~na potreba za te~no{}u kod pasa kre}e se izme|u 65-100ml na kilogram telesne te`ine na dan. @ivotiwu mo`ete podsta}i na uzimawe te~nosti daju}i joj supu, mleko ili razli~ite rastvore

koji treba da budu mlaki i do visine sobne temperature. Neka budu neprestano na raspolagawu `ivotiwi. U te`im }e slu~ajevima veterinar dati infuziju. Va`no je osigurati koncentrisane hranqive sastojke i kalorije (jaja, masno meso, sirove i odre|ene dijetetske proizvode). Tako }e i male koli~ine hrane osigurati potrebne hranqive materije. Temperatura hrane mo`e biti odlu~uju}a za prihvatawe ili odbijawe jela. idealna je temperatura organizma (38 Celzijusovih stepeni). Nastojte da {to je mogu}e vi{e udovoqavate `eqama `ivotiwe, kako biste je podstakli na uzimawe hrane. Razdelite dnevnu koli~inu u mnogo obroka i rasporedite ih na svaka 2—4 sata. Postupno pove}avajte koli~inu hrane tako da se u toku jedne nedeqe vratite na uobi~ajene obroke.


26

sreda27.januar2010.

OGLASI

DNEVNIK

IZDAJEM jednosoban, name{ten stan u novoj zgradi. Telefon 060/660-3402. 96829 IZDAJEM stan 70m2, sva infrastruktura, Bra}e Ribnikar 57, Novi Sad, za 190E. Telefoni: 060/08-46-036, 061/2444-899. 96831

BEZ POSREDNIKA prodajem useqiv klasi~an dvosoban stan 52m2, terasa, I sprat, kuhiwa prozor, gara`a, kontakt telefon 422-439 ili 063/534-505. 96875

BEO^IN - gra|evinsko urbanizovanoj zemqi{te 15.000m2 lep pogled, put i svi prikqu~ci, 5, 5 E/m2 vlasnik 1/1. Telefon 064/314-37-14. 96838


OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

Posledwi pozdrav mom bratu

Posledwi pozdrav dragom mu`u, ocu, dedi i svekru

PRODAJEM povoqno reno 19, 1995. godi{te, u dobrom stawu, registrovanom do 20. 11. 2010. godine. Telefoni: 400-669, 064/135-20-12. 96746

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. Radimo i van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 96278

DRVA, stovari{te, 2500, me{ano drvo i bukva, cer, bagrem hrast, 2900 izrezano sa prevozom. Telefon 064/95-82103. 96380 PRODAJEM ugaq kostolac i bukovo drvo. Ta~na mera. Mo`e rezano i cepano. Telefoni: 064/143-3409, 6419-439. 96644 ^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem gvo`|e karoserije, automobile stare. Telefon:6618-846 i 063/84-85495. 96703 ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351531, 021/661-09-16. 96078 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis, 3.300din. Su{eni za centralno grejawe 7.850 din. Telefoni: 065/444-3697, 062/87-129-13, 066/51-286-45. 96849 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3.100, kostolac 3.650 i briket 400 din, su{eni 8.750 din. Telefoni: 065/444-26-18, 066/512-86-35. 96850 BUKVA bagrem mo`e cepanice i rezano 3.250 i briket 400 din, kostolac 3.300 din, su{eni vreoci 8.650. Telefoni: 062/89-32048, 062/ 835-88-56, 062/871-2927. 96851 EKSTRA cena, ta~na mera drva bukva, hrast, grab, bagrem iscepano, izrezano 3000din, u metrice 2800din sa prevozom. Telefon 064/144-25-33. 96844

pozdrav

drugu

pozdrav

dragom

POMEN Danas, 27. 1. 2010. godine navr{ilo se deset godina od smrti

Vlajko Raki} sa porodicom. 96945

Du{anu Samarxi}u

Posledwi pozdrav {ogoru i te~i

dragom

Qubinka Mar~i}a 1948 - 2000. Neprestano si prisutan u na{em `ivotu, mislima i srcu. Tvoja porodica: supruga Qubica, }erke Zagorka i Vera, Slobodan i Neboj{a i unu~i}i Ilija, Qubinko i Dragana.

od: `ene Cane, sinova Igora i Gorana, snaja Tine i Miwe, unuka Du{ana, Nikole, Alekse i Strahiwe.

Du{ku Male{u

96929

96951

od brata Rade i snaje \ur|ije.

Posledwi pozdrav Igorovom ocu

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je moj dragi i voqeni suprug

Branku Mizdraku

96938

Posledwi dragom

pozdrav

na{em

Du{anu Samarxi}u

Dragoqub Gaji} Lela, Teodora i Isidora.

preminuo 24. 1. 2010. godine. Ispra}aj je u ~etvrtak, 28. 1. 2010. god. u 11. 15 ~asova, na Gradskom grobqu. Neute{na supruga Jelena.

od druga Milana Gluvaji}a sa porodicom.

96926 96950

Posledwi pozdrav

96939

Posledwi dragom

pozdrav

na{em

Posledwi pozdrav ne}aku

Posledwi pozdrav dragom bratu

Du{ku Male{u

od: Borke, Svetlane, Gordane, Gorana i na{ih porodica.

Du{anu Samarxi}u

deda Gaji

od prijateqa Vite i Mare Risti}.

Svastika Branka, Vlada, Vesna i unuci Milorad i Lazar.

96949

96924

i

Du{ku Male{u

Du{ku Male{u iz Ka}a

Posledwi pozdrav

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ voqeni otac i deda

od: ujaka Nikole i ujne Stane sa decom.

od: sestre Lukaja Jele, zeta Koviqka sa decom.

96923

Du{an Samarxi} Miroslavu Petrovu

27

Miroslavu Petrovu

96937

Posledwi pecaro{u

Posledwi prijatequ

sreda27.januar2010.

Posledwi pozdrav dragom bratu

Du{ku Male{u

1952 - 2010.

96922

preminuo 26. 1. 2010. godine.

Posledwi stricu

od Vuka i Caneta.

Sahrana }e se obaviti 27. 1. 2010. godine, u 14.30 sati, na ^enejskom grobqu. O`alo{}ena porodica Samarxi}.

96931

96947

pozdrav

od kom{ija: Reli} i Vujakovi}.

96925

Posledwi pozdrav

dragom

S tugom i bolom u ~etvrtak, 28. 1. 2010. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, oprosti}emo se od na{e mame i Nane

Du{ku Male{u ro|enom 17. 2. 1964.

Sahrana je u sredu, 27. 1. 2010. godine, u 15 sati, na Ka}kom grobqu.

Du{anu Samarxi}u

Du{ku Male{u

Milice Stefanovi} ro|. Vidi}

od: sinovca Branislava, sinovice Mirjane, snaje Velinke, brata Slavka, zeta Sr|ana, i unuka Milice i Branislave.

Hvala Ti na tvojoj dobroti i bezgrani~noj qubavi kojom si nas nesebi~no obasipala. Takvi kao {to si Ti nikada ne umiru.

96948

96936

od: te~e Uro{a i brata Radovana, sestara Jovanke i Rajke.

O`alo{}ena porodica: brat Rade sa suprugom Zorom i decom Markom i Dejanom i brat @eqko.

Tvoji: Vlada, Nada, Sr|an i Igor Stefanovi}. 96927

96921


28

^ITUQE z POMENI

sreda27.januar2010.

Posledwi pozdrav

POMEN Dana, 27. 1. 2010. godine navr{avaju se dve godine od kako nije sa nama na{a voqena supruga, majka i baka

DNEVNIK

S tugom i bolom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je u 64. godini zauvek napustio na{ voqeni suprug i otac

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a voqena supruga, majka i ta{ta

Stoja Bizumi}

Ostoji Mari}u

Gospava Radman

od Bo{ka Om~ikusa sa porodicom.

Zauvek }e te voleti i se}ati te se Tvoji: suprug Nikola, sin An|elko, snaja Milena, unuka Sawa i unuk Nikola. 96913

96928

Posledwi pozdrav deveru i stricu

Posledwi pozdrav prijatequ

preminula 25. 1. 2010. godine, u 70. godini. Sahrana je danas, 27. 1. 2010. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Ostoja Mari}

Tvoji: suprug \or|e, }erka Lela i zet Qubi{a. Posledwi ispra}aj je u sredu, 27. 1. 2010. godine, u 13.30 ~asova, na ^eratskom grobqu, u Sremskim Karlovcima.

96912

Sa tugom se opra{tamo od brata i ujaka

Posledwe zbogom dragoj sestri

Wegovi najmiliji i neute{ni: supruga Stojanka, sin Stojan i }erka Suzana sa porodicama.

96883

Ostoji Mari}u

@ivku Slankamencu @igi

od porodice Zori} iz Bege~a.

Stojanki Bizumi}

@ivka - @iga Slankamenca

ro|. \urasinovi}

od: Marice, Du{ice i @ike.

O`alo{}eni: sestra Dragica, sestri~ine Nada i Vera sa porodicom.

Brat Milan, sestre Vera, Slavica i Sne`ana sa porodicama.

96915

96908

96911

96920

Posledwi pozdrav zetu

S tugom i bolom opra{tamo se od na{eg voqenog deke

Dana, 25. 1. 2010. godine preminuo je u 83. godini moj brat i na{ ujak

Posledwi pozdrav zetu

Ostoje

Posledwi pozdrav dragoj

Zauvek }e{ biti u na{im srcima i mislima. Vole te tvoji: an|eli Mia i Lana, sin Stole i snaja Vladica. 96887

Miroslavu Petrovu

Miroslavu Petrovu

S tugom i bolom opra{tamo se od na{eg voqenog deke

Sa velikim bolom opra{tamo se od tebe. Branka Petrovi} sa porodicom.

@ivko Slankamenac @iga Dragi brate, po~ivaj u miru.

S tugom i po{tovawem, Gena Kruni} sa porodicom.

Milica Mi{kovi}.

96907

96919

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav kumu

Sau~e{}e }erki Leli i sestri Sne`i.

Tvoja sestra Qubica i sestri~ina Maja.

96942

96941

Stoji Bizumi}

Posledwi pozdrav

Ostoje Zauvek }e{ biti u na{im srcima i mislima. Vole te tvoji: an|eli Isidora i Irina, }erka Suzana i zet Miroslav. 96885

Ostoji Mari}u Sa velikim bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga

Ostoji Mari}u od: Mi}e, Cece, Tamare i Pe|e.

dugogodi{wem predsedniku Samostalnog sindikata Javnog Gradskog saobra}ajnog Preduze}a „Novi Sad”.

Ostoji Mari}u od: Laze Kuzmanovi}a, Beton gradwe i Elint Company.

Samostalni sindikat JGSP Novi Sad. 57665/P1

96906

327/P

Draga baba, uvek }emo te se se}ati.

Posledwi pozdrav Stoletovom tati

Posledwi pozdrav te~i

Ana Stanko preminula u 82. godini. Ispra}aj je 28. 1. 2010. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Miroslavu Petrovu

Ana Stanko

Ostoji Mari}u od kolektiva „Res Trade”.

O`alo{}eni: }erka Marija sa suprugom Svetislavom i decom Ma{om i Mariom.

Unuka Ma{a sa suprugom Banetom i decom Lukom i Reqom.

Sa velikim po{tovawem i ponosom ~uva}emo uspomenu na tebe. Milica i Milo{.

57665/P

96884

96886

96940


^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav dragom drugu

na{em

POMEN na{oj miloj k}eri 28. 1. 2010.

sreda27.januar2010.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 25. 1. 2010. godine preminuo

Posledwi pozdrav dragom ocu i dedi

29

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe, da je na{a draga

Lajo{u Balintu od drugova iz Poqoprivredne {kole Futog. 96900

TROGODI[WI POMEN

Dragana Daki}

Danas, 27. januara 2010. navr{avaju se tri tu`ne godine od kako nisi sa nama draga sestro

Stalno si sa nama ....... Uvek u na{im mislima ...... Zauvek u na{im srcima voqena Dragana.

@ivku Slankamencu

Miroslav Petrov

16. jul 1927 - 2010. 25. januar

ro|en 1952. Sahrana pokojnika je danas, 27. 1. 2010. godine, u 13 ~asova, na grobqu u Mo{orinu.

Neizmerno te vole..... Tvoji najmiliji.

O`alo{}eni: sin Vojislav, supruga Milica, brat Vojislav, sestra Vukosava i sestri} Milan.

96862

96858

od: sinova \or|a i Slobodana, snaje Branke i Mice i unuka. Sahrana }e se odr`ati 28. 1. 2010. u 13 ~asova, na Uspenskom grobqu, u Novom Sadu.

1930 - 2010. ro|. Kolarov preminula 25. 1. 2010. godine. Sahrana }e se obaviti na Gradskom grobqu, 27. 1. 2010. u 13.30 ~asova. O`alo{}ena }erka Branka sa porodicom.

96871

Danas, 27. 1. 2010. navr{ava se sedam godina od kada nas je napustila na{a

POMEN

Qubica Nedeqkov

96879

POMEN

1995 - 2010.

Ru`a Luburi} ro|. Majki} Puno te volimo, brat Radovan sa porodicom. 96896

Posledwi pozdrav prijatequ

Kasa Imre Dragom kom{iji i prijatequ, posledwi pozdrav od: Marike i Maneta Zrni} sa decom.

Simo

Radoslava

1982 - 2010.

2004 - 2010.

Dragica ^erevicki Jelena Nikoli}

Predojevi} Bez obzira na vreme koje je proteklo od kada niste sa nama, uspomenu na Vas ~uvaju va{a deca.

Uvek sa tobom tvoji: Stevan, Goran, Qubica i Sowa.

Dragu i po{tovanu majku, baku i svekrvu u najlep{oj uspomeni ~uvaju: sinovi Aleksandar i Teodor sa porodicama.

96744

96868

Koviqka, Nenad i Predrag sa porodicama. 96864

96904

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

@igi

ro|. Popovi}

Posledwi pozdrav

POMEN

SEDMOGODI[WI POMEN

27. 1. 2003 - 27. 1. 2010.

od: prije Gine, Qubi{e, Olgice i dece.

96894

Vera Zlokolica Beba

Posledwi pozdrav

Sahrana }e se obaviti 27. 1. 2010. godine, u 14.45 ~asova, na Gradskom grboqu u Novom Sadu.

Mom~ilo Mini}

\uro Medenica S qubavqu, po{tovawem i se}awem na tebe. Tvoji: supruga Kaja, sin Dragan i k}erka Dragana sa porodicama.

O`alo{}ena porodica.

Ostoji

Porodica.

Stanari zgrade Veqka Petrovi}a 8.

96765

96867

Posledwi pozdrav bratu i ujaku

Tu`nim srcem javqamo da si nas 25. 1. 2010. godine napustio zauvek.

96803

96903

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

Kasa Imretu

27. 1. 2000 - 27. 1. 2010.

na{em

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 26. 1. 2010. godine u 72. godini preminuo na{ voqeni suprug, otac, tast, svekar i deda

Sta{a i \oka sa porodicom.

96895

SE]AWE

Ostoji Mari}u

Branko Mizdrak

Ostoji Mari}u

25. 5. 1939 - 26. 1. 2010. od prije Rade i prijateqa Bo`e ^egar.

Sahrana je danas, 27. 1. 2010. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu. Ve~no o`alo{}eni: supruga, }erka i sin sa porodicama.

od: sestre Smiqane, sestri}a Predraga i sestri~ine Zore sa porodicom.

96882 96901

96893

Posledwi pozdrav dragom zetu i pa{i

na{em

Posledwi tati

pozdrav

Vojinom

Posledwi dragom

pozdrav

na{em

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

Nije to tuga {to na put ode, da upozna{ predele nove, ne, to je tuga {to nisi ovde, da s nama deli{ i daqe snove. I jednoga dana, kada i nama, ovog `ivota do|e kraj, znamo da prvi pru`i}e{ ruke za dobrodo{licu u raj.

1935 - 2004.

Ostoji

Miroslavu Petrovu

Ostoji Mari}u

Ostoji

Sahrana }e se obaviti u sredu, 27. 1. 2010. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu.

na{em

@arko Petkov

„O~i{}ene du{e, {to miri{ite zanosnije od svih balzama zemaqskih, usilite qubav svoju prema nama i molitvu svoju za nas !“

Kasa Imre

Nata, Boba i Cane.

Porodice: Mihajlovi} i Godina.

od drugara: Vuksana, Igora, Bojana, \oleta, Qube i Milana.

Porodica Veselinovi}.

Bo`idar i Mirjana Srbulovi}.

96825

96891

96930

96890

96888

Supruga Marija, }erka Marika, zet Ladislav, unuk Daniel i unuka Monika sa verenikom Markom.

96866


30

08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 11.00 11.30 12.05 13.00 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00

TV PROGRAM

sreda27.januar2010.

Izlog strasti Paideja Bajko kviz Vesti Bez uputa TV bajt Kuhiwica Vinarije Vesti Signali Vesti Stil i grad Sredina Vesti

07.30 08.00 08.10 10.20 11.00 12.20 12.30 14.00 14.50 15.30 15.50 16.00 17.00 17.30 18.30 19.00 19.30 20.00 21.40 22.00 22.30 22.40 23.15 23.40

Glas Amerike Prepodnevni program Poqoprivreda danas Bila jednom jedna nedeqa Vrele gume Tin in Hedonist Na{ gost Hronika Op{tine @abaq Vojvo|anske vesti Barometar U ogledalu Svet `ivotiwa svet diqvine Vojvo|anske vesti Pravila igre Na{ gost: FIP Komerc Ciklonizacija Bez cenzure ^uvaj me Vojvo|anske vesti Barometar Multietnik Beli luk i papri~ica Glas Amerike

Slovo o svetosavqu

09.37

Uz televizijski zapis o svetom Savi, emisija }e ispri~ati pri~u o izgradwi Hrama svetog Save na Vra~aru- od ideje i kamena temeqca pa do dana{wih dana. Autorka: Sofija Qukov~an (RTV 1, 22.30)

00.00

Zemqa indiga, film 8. deo Crtani film TV Dnevnik Tajna hrane: Pa{trnak Izlog strast Razglednice Ko{arka: Hemofarm - Zadar, prenos Me|uprostor Iz na{eg sokaka Vojvo|anski dnevnik Svetosavski bal, zabavni program Zemqa indiga, film 8. deo

07.25 08.40 09.10 09.40 10.35 12.00 12.30 12.40 12.47 13.00 13.50 14.00 15.00 15.30 17.00 17.15 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.45 23.30

Porodica Serano Slobodna tema Tu sasvim blizu Dokument Porodica Serano Makedonsko sonce Vesti (ma|) Tajna hrane: Beli luk Hajde sa mnom u obdani{te Doktor @ivago Crtani film TV ba{tina Bajko kviz Dobro ve~e Vojvodino (rom) Muzi~ki program (ma|) @ivot u rasejawu (ma|) Muzi~ki program (ma|) TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Tarzan Dobro ve~e, Vojvodino (rum) Porodica Serano Doktor @ivago Tarzan

20.40 21.00 22.00 22.30

(RTS 1, 20.05)

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 09.21

Sofija Qukov~an

15.05 16.45 17.00 17.22 17.30 18.00 18.55

Svetosavska akademija

11.05 11.49 12.00 12.13 12.15 12.32

10.00 10.30 11.00 11.10 12.00 13.00 13.10 14.05 15.10 15.30 16.00 16.10 16.45 17.00 17.10 18.00 18.15 18.30 19.00 19.25 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.20 23.45

Hrana i vino Nodi Objektiv S vetrom u le|a Integracija Objektiv Karmelita Buntovnici Granice nauke Katapultura Objektiv Novosa|anka Objektiv (slov) Objektiv S vetrom u le|a Objektiv Objektiv (ma|) Hrana i vino Objektiv Nodi Sprint Vitra` Buntovnici Objektiv Karmelita Istraga S vetrom u le|a

12.48 13.32 14.18 14.31 15.00 15.08 15.10 16.00 16.04 17.00 17.20 17.25 17.45 18.25 18.58 18.59 19.30 20.05 21.34 21.41 22.30 23.00 23.05 00.00 00.15 00.24 01.07 02.40 03.00 03.29

10.00 11.00 11.30 12.00 12.30 13.00 14.45 15.00 17.00 19.00 21.00 23.00

Pregled Serije A Fudbal mondijal magazin Belgijska liga [kotska liga Pregled FA kup Barsa TV: Vaqadolid – Barselona NBA u`ivo NHL: Toronto – LA Kings Kopa Italija: Roma – Katania Profi boks: Bota – Karion Karling kup: Man~ester junajted – Man~ester Siti Evroliga: Real Madrid Efes

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 Zemqa nade, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Kad porastem bi}u..., 11.00 Nikad se ne zna, 12.00 Otvoreni ekran, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Zemqa nade, 17.00 Info K9, 18.00 Fajn storis, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 20.15 Metropole i regije sveta, 20.45 Stajl, 21.15 Otvoreni ekran, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.30 Izlog strasti, 01.00 Film, 02.00 No}ni program 12.00 Hronika op{tine Ruma, 13.00 Yuboks, 14.00 Raskr{}a, 14.30 Denis napast, 15.00 Luna, 15.45 Kuhiwica, 16.15 O~i u o~i, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine In|ija, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Luna, 20.45 Sremske pri~e, 21.15 Dok. program, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks

06.30 07.20 07.45 09.05 10.10 11.00 11.30 12.00 13.15 15.15 15.30 16.45 18.00 18.35 19.00 20.00 22.00 23.20 23.30 00.25 00.26 01.00 03.00

Vesti Jutarwi program Jutarwi dnevnik Jutarwi program Vesti U zdravom telu Kuvati srcem: Aleksandra Simi} Tenis: Australian open: Novak \okovi} - @o Vilfred Tsonga, prenos Bostonski advokati Iza naslova Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Sport plus Kuvati srcem: Aleksandra Simi} Mesto zlo~ina: Las Vegas Vi i Mira Adawa Polak Kulinarski letopis Mansarda 2: Kiki Vesti Na{ auto na{im gledaocima 48 sati – svadba Vesti Moj ro|ak sa sela Dnevnik RT Vojvodina Evronet [ta radite, bre Beogradska hronika Oko Na{ auto na{im gledaocima Slagalica, kviz Dnevnik Svetosavska akademija, prenos Na{ auto na{im gledaocima 48 sati – svadba Ivan Bosiq~i} - da li zna{ da te volim, 3. deo Vesti Mesto zlo~ina: Las Vegas Dnevnik Evronet Jedinica No}ni bioskop: Specijalna jedinica 2, film 48 sati – svadba Vesti Ko{arka - Evro liga: Panatinaikos - Partizan

Divqa stvorewa Ludi kamen Ukradena sre}a Slatka tajna Va`ne stvari Foks vesti Suvajver - Vez cenzure Vajpaut Film: Goti Foks vesti ^ari Suvajver Foks vesti Kviz: Ludi kamen Vajpaut Film: ^ista~i mina Survajver Foks vesti ^ari No}ni program Foks non-stop Survajver - Bez cenzure Film: Sve za qubav Ukradena sre}a

07.32 07.37 07.48 08.13 08.18 08.23 08.47 08.52 08.57 09.23 09.28 09.34 10.04 10.16 10.40 11.05 11.34 12.17 13.00 14.00 15.38 15.45 16.00 16.39

DNEVNIK

Datum Verski kalendar Ru`no pa~e Majmunoqupci Adi u qudskom telu Tri medveda Male pri~e Adi u qudskom telu Klinika vet Adi u qudskom telu Zebra, znak, semafor Povratak orla ribara Adi u qudskom telu Interfejs TV mre`a Vode Srbije Moj otac knez Pavle Viva ~elo Trezor \angova osveta, film Enciklopedija Verski kalendar Ovo je Srbija Iza naslova

KO[ARKA – EVROLIGA

Panatinaikos – Partizan

(RTS 2, 19.55)

16.47 Obrazovno ogledalo: O~evi i sinovi 17.12 Eko recept 17.39 Bir fest 18.09 Beokult 18.35 U svetu 19.00 Bostonski advokati 19.55 Ko{arka - Evroliga: Panatinaikos - Partizan, prenos 21.45 Fudbal - Premijer liga: Aston Vila - Arsenal 23.35 Over Jozed i big bend 00.08 \angova osveta, film 01.47 Trezor 02.46 Bir fest

NAPOMENA: Prenosi me~eva sa teniskog turnira Australijan open }e se emitovati na RTS 2, posle 01.00

10.00 10.35 11.00 12.00 12.05 12.20 12.50 13.30 14.30 16.00 16.35 17.05 18.00 18.30 19.15 19.30 20.00 21.00 22.00 23.00 23.35 01.05

08.00 09.00 10.00 11.40 11.45 12.00 12.30 13.55 14.00 16.00 16.45 16.55 17.00 17.45 18.20 18.30 18.45 19.30 20.00 20.45 22.00 23.00 01.00

Vesti B92 Top{op Na{a mala klinika Vesti za osobe o{te}enog sluha Top{op Nacionalna geografija: Hronike o divqini Dok. serija: Kako se dogodio narod Intervju sa Jugoslavom ]osi}em Moje drage kom{ije Vesti B92 Stawe nacije Dolina sunca Trnav~evi}i u divqini Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Pingvini sa Madagaskara Dolina sunca Dok. film: Bosna srebrena – Srebrenica - Mar{ smrti i slobode Replika Vesti B92 Film: Pogled niz reku Moje drage kom{ije

Mladi musketari Magi~na privla~nost Film: Dvoboj za ju`nu prugu Mobto Siti kids Kuku Vasa Film: Zajedno do sre}e Mobto Balkan parti Gre{ne du{e Siti Mobto Qubav je ve~na Magi~na privla~nost U sosu Grand licitacija Danijela Nacionalni dnevnik Kuku Vasa Ami Yi {ou Trenutak istine Film: Specijalci Siti

05.00 07.00 07.22 07.29 07.50 08.00 08.22 08.36 08.58 09.18 09.40 10.00 10.23 11.18 11.43 12.00 13.00 13.23 13.55 14.11 14.35 15.00 15.24

Muzika Nodi Engleski sa Nodijem Skipijeve avanture Papirmanija Mala princeza Pokojo Nodi Meda Rupert Fantomacan Presovawe Yem Konan [adou rajders Presovawe Kvizi} Dinosaur king [adou rajders Presovawe Dino king Do neba Mra~no proro~anstvo Lude godine

16.15 17.00 17.55 18.35 18.55 19.20 19.30 21.15 20.55 21.10 23.30 23.55 00.05 00.10 01.00 02.00 03.00 04.55

Darija, qubavi moja Amor latino Zakleti na }utawe Kviz: Brzotrz Telemaster Rekord Sponzoru{e Razmirice Telemaster Strava emisija Vejb Telemaster Vremenska prognoza Nije lako biti ja Zakleti na }utawe Sponzoru{e Dok. program Vremenska prognoza

Mi{el Rodrigez

Specijalci 06.00 06.30 07.00 07.40 08.30 09.30 10.00 12.00 13.00 14.00 14.30 15.00 15.30 15.45 16.15 16.30 17.00 17.55 18.30 19.15 19.40 20.00 21.00 23.00 23.45 00.00 00.30 01.30 03.30 04.30 05.00

Glas Amerike SMS Slatka moja Slavni Neustra{iva planeta Top {op Za dobar dan Vesti Slatka moja Vesti Top {op SMS Top {op Poslovni dan Vesti Top {op Neustra{iva planeta Vesti Slatka moja Kopaonik na Avali Milica na kvadrat Doktor Martin Film: Lude krave Slavni Milica na kvadrat Glas Amerike Doktor Martin Film: Lude krave Slatka moja Doma}a muzika Poslovni dan

08.55 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 12.45 Turisti~ke razglednice, 13.00 FAM, 13.45 Top {op, 16.00 Fokus, 16.50 Ski Jahorina, 17.40 Info puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info puls, 21.10 Turisti~ke razglednice, 21.25 Na zdravqe, 22.00 Veb yank, 22.40 Bawe Srbije, 23.00 Fokus, 23.30 Reklame, 23.45 Turisti~ke razglednice, 00.00 Info puls, 01.05 Ski Jahorina, 01.35 Holivud, 08.00 Zdrav `ivot, 08.30 Crtani, 09.00 Slavni parovi, 10.00 ABS {ou, 10.30 Pre i posle, 11.00 Farma, 12.00 Izazovi istine (Drecun), 13.00 Lek iz prirode, 14.00 Srbija koju volim, 15.00 Autosprint, 16.00 Mis Svetlana, 17.00 Leksikon zdravqa, 18.00 Slavni parovi, 19.00 Objektiv, 20.00 Nemi svedok, 21.00 Opra {ou, 22.00 Objektiv, 23.00 Vip, 00.00 Objektiv, 01.00 Tok {ou

Kada stvari postanu preopasne i za policiju, na scenu stupa Specijalna jedinica. Zajedni~kim snagama osnivaju neustra{¡ivi, pomalo samovoqni, ali efikasni tim SVAT . Uloge: Kolin Farel, Semjuel Yekson, Mi{el Rodrigez, Olivije Martine Re`ija: Klark Yonson (Pink, 23.00)

Ekstremi Gosti ve~era{we emisije bi}e dugogodi{wi predstavnik buweva~ke zajednice i funkcioner SPO-a Mirko Baji} i urednik internet magazina Srpska analitika Vawa J. Vu~enovi}. Bi}e re~i o politi~koj realnosti Vojvodine nakon progla{ewa Statuta, polo`aju mawinskih zajednica i rezultatima prevremenih izbora u pojedinim lokalnim izborima u Srbiji. (Most, 21.00)

07.30 Sve je lako kad si mlad, 08.00 Sva{taonica, 09.00 Pregled {tampe, 09.20 Volej, 10.00 Pregled {tampe, 10.15 Folklorne grupe, 11.00 Pun gas, 12.15 Zdravqe, 14.15 Tokovi mo}i, 15.00 Otkos, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Serija, 19.00 Energija, 20.05 Iks art, 21.00 Ekstremi, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Film, 00.00 Komercijalni program 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 12.00 Katedrale, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Tajni znak, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.


DNEVNIK

sreda27.januar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

PAVLE BEQANSKI, DIPLOMATA I POKROVITEQ UMETNOSTI

FEQTON

31 5

Pi{e: Vera Jovanovi}

Sabrina Lojd

SERIJA

Zakon brojeva Don istra`uje niz bomba{kih napada i poziva ^arlija da pomogne da na|e bomba{a. Ali, ne sla`u se oko pretpostavke o tome ko je po~inilac. Ne mogu da se slo`e ni da li je re~ o starom neprijatequ ili novom teroristi… Uloge: Rob Morou, Dejvid Krumholc, Yad Hir{, Sabrina Lojd, Piter Meknikol, Alimi Balard (Nova, 23.15) 08.15 10.45 11.30 12.25 13.10 13.55 14.55 15.40 17.00 17.25 18.25 19.15 20.00 21.00 22.00 23.00 23.15 00.15 00.45 01.45 02.45 04.30 06.15 06.40

Ezo TV Tata i zetovi Na{i najboqi dani Zakon brojeva IN Na{a mala klinika Najboqe godine Taj |avoqi telefon, film Vesti Na{a mala klinika IN Dnevnik Najboqe godine Lud, zbuwen, normalan Doktor s Beverli Hilsa Vesti Zakon brojeva Sajnfild Tajanstveno ostrvo, film Vidoviti Milan Marijini qubavnici, film Tajanstveno ostrvo, film Sajnfild IN magazin

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00

Misterije istorije Istraga: Hanli Gospodari rata Robovlasni~ka industrija 1929. Velika kriza Prvo bombardovawe Londona U potrazi za mitovima i herojima Rat veka Ponovo izmi{qeno [ta je zaista potopilo Meri Rouz Besmrtna qubav Dansko re{ewe Skrivena deca Lovci na naciste Posledwi dvoboj Pri~a o dvorcima i kraqevima Ponovo izmi{qeno [ta je zaista potopilo Meri Rouz

14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

07.55 08.20 09.40 11.15 12.25 14.00 16.00 18.05 20.05 21.40 22.10 00.15 02.15

Papirmanija Skajland Gladijatorska akademija Papirmanija Skajland Gladijatorska akademija Spajsice na turneji Sawari Crveni udar Kung fu fudbaleri Grad radosti Pla~i voqena zemqo Prvi sneg

Filmovi i zvezde Pratwa Izvor `ivota Nerazumni Brus i nekontrolisani Lojd Muwa Vrhunska igra Indijana Youns i posledwi krsta{ki pohod Sestrinstvo putuju}ih pantalona 2 48 sati Kalifornifikacija - Zoso Maskirana banda Dosije Iks 48 sati

07.00Dobro jutro, Hrvatska 09.10 Dolina sunca 10.15 Metropolis 1: Kartagina grad pomoraca, dok. serija 11.10 In memoriam - Srda~no va~i 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.32 Oprezno s an|elom 13.20 Meklodove }erke 14.20 TV kalendar 14.35 Ekumena 15.35 Alpe Dunav Jadran 16.20 Hrvatska u`ivo 17.35 Najslabija karika, kviz 18.16 Kod Ane 18.30 Dolina sunca 19.30 Dnevnik 20.10 A sad u Evropu 21.00 Preko granice, dok. film 22.00 Proces 22.35 Otvoreno 00.05 e-Hrvatska 01.00 Zvezdane staze 01.45 Ksena - princeza ratnica 02.30 Nevini 03.20 U tu|oj ko`i 04.15 A sad u Evropu 05.00 Oprezno s an|elom

07.50^arobna plo~a 2 08.05 Deksterova laboratorija 08.30 Trejsi Beker 09.00 Gem, set, me~ 09.25 Vip Muzi~ki klub 10.00 Prenos sednice Hrvatskog sabora 13.30 Prijateqi 13.50 Sre}ni sat 14.10 Ksena - princeza ratnica 14.50 Kod Ane 15.05 Koga briga 15.35 TV vrti} 15.55 ^arobna plo~a 2 16.15 Zvezdane staze 17.05 e-Hrvatska 18.20 @upanijska panorama 18.50 Vip Muzi~ki klub 19.25 Doktor Hu 20.15 @ivot je lep, film 22.25 Nevini 23.20 Ciklus azijskog filma: Samari}anka, film 01.00 U tu|oj ko`i

Roberto Benini

@ivot je lep Tridesetih godina u Toskani vlasnik male kiw`are Gvido provodi lep `ivot zaqubiv{i se u Doru, u~iteqicu iz susednog mesta koja je verena za jednoga mladi}a. Ali Gvido je uporan i Dora, o~arana wegovom duhovito{}u i toplinom, raskida veriku i polazi za wega… Uloge: Roberto Benini, Nikoleta Bra{i, \or|o Kantarini, Gustino Durano Re`ija: Roberto Benini (HRT 2, 20.15)

07.00 08.30 10.30 11.30 12.30 13.00 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00 01.00

Ro|en da pobedi Intermeco 1 Moja slatka debequca Marfijev zakon Intermeco 2 @ene fudbaler Moja slatka debequca Dr Finli Marfijev zakon Intermeco 3 Nikada ne pri~aj sa strancima Dr Finli Mawi proroci @ene fudbalera Zamena

04.00 06.00 08.10 10.10 12.10 14.10 16.00 18.00 20.00 22.50 00.40

Surovi dogovor Bla`enstvo Tri dana Kondora Na te`i na~in Brzina 2: Tempomat Prozor spava}e sobe U potrazi za Ri~ardom Zmajeva potraga Tanka crvena linija Surovi dogovor Prinuda

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00 03.00

Meklodove }erke Ubistva u Midsameru Ona me izlu|uje Meklodove }erke Ubistva u Midsameru Skrivena mesta Pomorska patrola Yordan Medijum Dobra `ena Midltaun La`i i obmana @ivi jedanput, umri dvaput 05.00 Seks, la`i i {pijuni

Ana Belknap

SERIJA

CSI: Wujork Bez ikakvih dokumenata, potpuno go mu{karac tr~i wujor{kim ulicama, a samo trenutak pre smrti uspe da ka`e Meku da }e neko po imenu Kevin Marej slede}eg dana biti ubijen. Detektiv Flek ubrzo pronalazi Kevina, koji tvrdi da ne poznaje preminulog mu{karca… Uloge: Geri Sinis, Melina Kanakaredes, Karmin \ovinazo, Ana Belknap, Hil Harper (RTL, 20.00) 08.05 08.30 09.20 11.25 11.50 12.20 12.45 13.05 13.55 14.45 15.35 16.20 16.45 17.10 17.35 18.05 18.55 19.05 20.00 20.45 21.30 22.25 00.05 01.30

Princ iz Belera Pod istim krovom Astro {ou Dadiqa Malkolm u sredini Kraq Kvinsa Ekskluziv Ve~era za 5 Tajna ~okolade Heroji iz strasti Heroji iz strasti Princ iz Belera Pod istim krovom Dadiqa Malkolm u sredini Kraq Kvinsa Ekskluziv Ve~era za 5 CSI Wujork Mentalist L.A. Dragnet Zakon bra}e Ledom do slave, film Astro {ou

08.40 09.35 10.30 10.55 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.20 23.45 00.40

Razotkrivawe mitova Pametwakovi} Napravqeno u fabrici Kako to rade? Megain`ewering Generalka Ameri~ki ~operi Peta brzina U deli}u sekunde Pre`ivqavawe Megain`ewering Generalka Razotkrivawe mitova Napravqeno u fabrici Kako to rade? Pre`ivqavawe Velika trka Aqaske Uni{tavawe! U deli}u sekunde O~evidac Generalka Automobili po naruybini

03.00 07.15 14.00 17.30 18.00 18.20 18.25 19.25 19.30 20.30 20.35 20.40 20.45 23.00 01.00

Tenis Tenis Bilijar Tenis Fudbal Svi sportovi Kowi~ki sport Kowi~ki sportovi Golf Golf klub Jedrewe Svi sportovi Bilijar Tenis Tenis

Ticijan vodio na pogre{an put

Be~u je tada Beqanski nabavio i duboreznu vawa, kojima se sve vi{e okru`ivao u gradovima u {kriwu s baldahinom skraja 18. veka, koja kojima je slu`bovao. je imala vi{estruku namenu. I wu je preZnaju}i da ona nema nikakvih prinadle`nosti, neo u predsobqe svoga stana u Beogradu, gde je staoba sina su svesrdno pomagala majci. Ona je to jala sve do otpreme 1966. u Memorijal Pavla Beznala da ceni. Pisala je 1924. Pavlu: „Pavle, srce qanskog u Spomen-zbirci. Wegov sestri} Bo`a moje, pismo s parama 2.000 din. i kaji{ primih. Joksimovi} smatrao je da je Pavle u Be~u, me|u Qubi te mnogo i grli mama tvoja. Mnogo me `ao najranijim stvarima, nabavio Ticijanovu studiju {to odvajate od sebe, a {ta znam!? Tome imate va„Figura `ene“. To je potvrdio i sam Beqanski. {em tati blagodariti, {to me nikada nije posluVeli, prvo je po~eo da {ao u dr`avnu slu`bu da sakupqa renesansne slije pre{ao, te bih danas ja kare, ali je ubrzo uvideo koliko-toliko imala da je to „jalov posao“. svoje sigurno, a ne vama Kad je nabavio neko omada dosa|ujem i od vas da we tamno platno i rimkrwim...” ski restauratori mu, poMe|utim, majka Milasle ~i{}ewa, tvrdili da na nije znala, po{to su je to Ticijanovo delo od we to krili, da je Pa(Ve~eli Ticijano, oko vle bio plu}ni blesnik 1487/90–1576) iz 1560. goi da je za le~ewe 19. juna dine i da mu je pozirala 1924. u Be~u zamolio powegova k}i Livija za slanika dr Milana \. sliku „Saloma“, odnosno Milojevi}a da mu odobri „Devojka s posudom vobolovawe od dva meseca. }a“, on se upitao {ta mu Poslanik je podr`ao weje potrebno da nabavqa govu molbu. U Be~u je Betre}erazredna dela qanskom povereno i da strane umetnosti kad mi rukuje blagajnom, {to je imamo toliko darovitih bilo posebno poverewe. mladih qudi, ~ija bi najWome }e rukovati do boqa ostvarewa u prvom kraja 1925, odnosno do redu vaqalo imati i kraja bavqewa u tome meafirmisati ih. stu. Me|utim, posle otvaU vreme slu`bovawa u rawa Spomen-zbirke za Be~u, Beqanski je posejavnost, Pavle Beqantio i Prag, gde se, u jedski je novinarki Ivanki noj umetni~koj fotoAmater s radarom za prave stvari Be{evi} rekao, izme|u grafskoj radwi, fotoostalog: „U po~etku sam sakupqao dela stranih grafisao. Majstor je bio ponet likom i pojavom majstora. Uzdrhtala srca, razgledao sam stara pomodela, pa je uradio izvrstan fotografski portamnela platna po antikvarnicama, kod privattret. U kontrastima svetla i sene isti~u se crte nih torbara i prodavaca. San nas mladih kolekciprefiwenog lica, a predstavqen je u pozi onovreonara bio je da nai|emo, iznenada, na jednog, na menih qubimaca filmske publike. Ni na jednom primer, pravog Ticijana. To mi se dogodilo u Bekasnijem snimku nije tako sa`eto predstavqen u ~u. I tada, kad mi se `eqa ispunila, u~inilo mi svoj svojoj veoma izra`enoj otmenosti. U Be~u je se da sam na pogre{nom putu – bez kraja. Nikada na po~eo da se intenzivno dru`i sa slikarima. Kostu taj na~in ne bih zaokru`io jednu zbirku kojoj treHakmana je znao iz Svilajnca. Poznavao se i sreba na}i konture i postaviti granice. Odlu~io tao s Pajom Jovanovi}em. Kristijan Krekovi} i sam se, ve} 1922. godine, da skuMarino Tartaqa napravili su pqam dela na{ih savremenih mu portrete. S obojicom se Nije mario za slikarstvo srpskih umetnika“. sprijateqio. Krekovi}ev porPaje Jovanovi}a i Uro{a Ipak, na po~etku nije imao tret, koji je nastao na slikanameru da sebi stvara zbirku. revo navaqivawe, bio je verPredi}a. Vi{e su ga Ali, napomiwao je, „ko voli niji, ali po{to Pavle nije ceprivla~ili modernisti umetni~ka dela, ona mu dolaze nio realisti~ko slikarstvo, posleratne generacije, stoga sama“. U nameri da {to boqe tokom vremena ga je smawivao wegovo prijateqstvo s upozna likovnu umetnost, obii na kraju je ostala samo glava. Marinom Tartaqem biva lazio je muzeje i galerije, sveTo je bio prvi wegov portret tili{ta, grobnice, spomenike ura|en slikarevom rukom. veoma srda~no egipatske, anti~ke gr~ke, viKada je Pavle Beqanski, zantijske, mavarske, sredwoekrajem 1925, do{ao u Beograd, vropske i zapadnoevropske kulture i civilizacis wim je prispeo i Krekovi}, koji je, potom, na weje. Iako je tome pri{ao amaterski, tokom vremegovu preporuku izradio vi{e od dvadeset portrena postao je izvrstan poznavalac, s istan~anim data ~lanova kraqevske ku}e Kara|or|evi}a, pa je rom zapa`awa umetni~kih vrednosti, karakteriradio i za druge dvorove (rumunski, italijanski, stika stila, vremena i nacionalne razli~itosti. {panski), iako su wegovi radovi osredweg likovWegov pristup umetnosti nije se, dakle, zasninog kvaliteta. Dugo je stanovao kod Pavla besvao samo na istorijskim i teorijskim znawima. platno, iako je postao najpoznatiji slikar beoOn je imao „radare“ za „prave stvari“. Satima i gradskog visokog dru{tva. Ali, kao {to nije cedanima bi posmatrao neko remek-delo, isto tako nio Krekovi}evo realisti~ko slikarstvo, tako kao {to je pobo`no i zaneseno slu{ao odabrane nije mario ni za slikarstvo Paje Jovanovi}a i muzi~ke kompozicije. Sem slika, nabavqao je i Uro{a Predi}a. Vi{e su ga privla~ili modernistilski name{taj i predmete primewene umetnosti posleratne generacije. Stoga, wegovo poznansti, uglavnom od srebra, porcelana i stakla. To je stvo i kasnije prijateqstvo sa slikarom Marinom bio rezultat dru`ewa s qudima od ukusa i poznaTartaqom biva veoma srda~no.

U

Monografiju dr Vere Jovanovi} „PAVLE BEQANSKI I WEGOVA ZBIRKA” u izdawu IK „Tiski cvet”, mo`ete nabaviti u Antikvarnici „Orfelin” (tel. 021/ 6612–860), Gimnazijska 2 u Novom Sadu, kod Ribqe pijace

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


32

MONITOR

sreda27.januar2010.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Odlo`ite putovawe i poslovne sastanke jer bi vas neko mogao jako iznervirati. Sa~uvajte pribranost jer jo{ uvek niste spremni za borbu. Radije se povucite i sa~ekajte svoje vreme. Odmarajte se.

BIK 20.4-20.5.

Imate posla preko glave, i to mo`e biti veoma zanimqiva situacija. Komunikacija je nagla{ena, tako da va{ smisao za dru`ewe i saradwu dolazi do punog izra`aja. Prijateqi vas animiraju i trebaju. Izlazak.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

PROGNOZA

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

27. januar 2010.

I danas Mesec plovi kroz va{ znak, izlazi iz wega, pa ste rastreseni i izlo`eni tu|im pritiscima, a emotivno osetqivi. Dr`ite se svoje devize da je `ivot velika igra pa se igrajte u wemu! Prilikom poslovnih sastanaka budite {to realniji i prakti~niji, da vas ne bi silne mogu}nosti i planovi izbacili iz koloseka. Imate `ive i povoqne odnose s inostranstvom. Nemirni ste mentalno i fizi~ki. Mo`ete saslu{ati prijateqske savete i poslovne predloge, ali ipak u~inite po svome jer, na kraju krajeva, sami ste sebi odgovorni za posledice. Qubav je svuda oko vas, pa u`ivajte u svom okru`ewu. Preuzeli ste veliki deo tereta i obaveza na radnom mestu, tako da se mnogi oslawaju na vas u ovom periodu. Bilo bi po`eqno i potrebno da vi{e pa`we obratite svom zdravstvenom stawu.

VAGA 23.9- 23.10.

Qubavi i provoda u izobiqu, samo ako uspete da se dobro organizujete! Mo`ete izlaziti, pose}ivati klubove i izlo`be, biti prisutni u javnom `ivotu, i to }e vam doneti mnogo novih poznanstava.

[KORPION 24.10- 23.11.

Danas ba{ i nije neki dan za vas, pa se nemojte preterano ni truditi. Radije odlo`ite obaveze za sutra, kada }e vam zvezde biti naklowene, a situacija daleko povoqnija. Qubav na vidiku!

STRELAC 24.11- 21.12.

Mo`ete biti optimista jer vam okolnosti idu naruku. Iskoristite {anse i mogu}nosti koje se ukazuju, na zvani~an i propisan na~in. Dinamika u domu je prolaznog karaktera. Vi{e osoba vas provocira.

JARAC 22.12-20.1.

Ne mo`ete se osloniti na izvr{ioce, va} sve morate sami proveravati ukoliko `elite da budete zadovoqni postignutim rezultatima. Neko od saradnika je povr{an i nestrpqiv. Organizujte svoje vreme.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Prijateqska qubav je energija koju isijavate i {aqete kao signale svuda oko sebe. Zbog toga budite pa`qivi i dosledni u svemu. Nemojte olako shvatiti i neprihvatiti ono lepo {to vas hrani i podr`ava.

RIBE 20.2-20.3.

Nemirni ste i mentalno optere}eni. Ali, uz vi{e {etwe i promene dnevnih sadr`aja i interesovawa, mo`ete od ovog dana napraviti pravo umetni~ko delo! Dolazi vam dru{tvo u goste. Pri~i nikad kraja!

TRI^-TRA^

Strasan poqubac Iako su se {irile pri~e da je slavni par Xastin Timberlejk, peva~, i Xesika Bil, glumica, okon~ao svoju vezu, nedavno su uslikani kako se strasno qube na dobrotvornom koncertu „Radioheda� u Los An|elesu. Mladi i lepi par Xesika i Xastin zabavqali su se i plesali strasno na koncertu. Osim zajedni~kog izlaska, strasni poqupci su bili najboqi dokaz da je u wihovom odnosu sve u najboqem redu. Ni Xesika ni Xastina nikad nisu komentarisali pri~e o raskidu, ali su ga sada demantovali poqupcima.

HLADNO

Vojvodina Novi Sad

-6

Subotica

-5

Sombor

-6

Kikinda

-4

Vrbas

-5

B. Palanka

-6

Zrewanin

-5

S. Mitrovica -6 Ruma

-5

Pan~evo

-4

Vr{ac

-5

Srbija Beograd

-5

Kragujevac

-5

K. Mitrovica -3 Ni{

-3

Evropa

SA SNEGOM

Madrid

NOVI SAD: Hladno vreme sa snegom, a popodne suvo. Uve~e razvedravawe. Vetar slab do umeren isto~ni. Pritisak iznad normale. TemRim peratura od -7 do -6 stepeni Celzijusa. London VOJVODINA: Obla~no i vrlo hladno sa snegom u ve}ini krajeva, a samo na severu Vojvodine suvo uz delimi~no razvedravawe po podne. Cirih Vetar slab do umeren isto~ni i severoisto~ni. Pritisak iznad normaBerlin le. Minimalna temperatura -8, a maksimalna -4 stepena. SRBIJA: Obla~no i vrlo hladno sa snegom. Vetar slab do umeren Be~ isto~ni i severoisto~ni. Pritisak iznad normale. Minimalna tempeVar{ava ratura -12, a maksimalna -3 stepena na jugu Srbije. Prognoza za Srbiju u narednim danima: U ~etvrtak hladno uz sunKijev ~ane periode pre podne, a po podne na severu sneg. U petak povremen slab sneg na jugu, a na severu suvo. Temperatura malo raste u petak i Moskva posebno u subotu. U subotu malo toplije uz naobla~ewe sa ki{om i sneOslo gom. U nedequ hladnije uz sneg u centralnim i severnim predelima, a na jugu je mogu}a ki{a. St. Peterburg

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Nepovoqan uticaj biometeorolo{kih prilika iznad na{eg podru~ja iziskuje oprez kod cerebro i kardio-vaskularnih bolesnika i astmati~ara. Od meteoropatskih simptoma su mogu}i glavoboqa, promenqivo raspolo`ewe i reumatski bolovi. Oprezno u saobra}aju!

Atina

VIC DANA

5 12 5 -3 -7 -6 -12

Razgovaraju dva prijateqa. - Zna{, drugar, tebi nedostaje kalcijuma! - Jeste, to mi je ju~e i doktor rekao, a kako ti to zna{? - Pa, `ena ti se vucara s kim stigne, a tebi nikako da porastu rogovi!

-14

SUDOKU

-18 -6 -17 7

Pariz

2

Minhen

-7

Budimpe{ta

-5

Stokholm

-3

7

6

9 7 8

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

SAVA

112 (-3)

Slankamen

394 (-10)

Apatin

174 (-3)

Zemun

454 (-13)

Tendencija opadawa

Senta

534 (-21)

Bogojevo

164 (-1)

Pan~evo

462 (-8)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

428 (-15)

Tendencija opadawa

Smederevo

580 (-2)

Titel

438 (-10)

NERA

Novi Sad

265 (-6)

Tendencija opadawa i stagnacije

Hetin

146 (-40)

1

Bezdan

Ba~. Palanka 197 (-1)

Ja{a Tomi}

TISA

134 (-10)

Tendencija stagnacije

Tendencija opadawa

Kusi}

409 (-11)

3

2 6

2

6

5

4

9

9 72 (0)

2

9

N. Kne`evac 547 (-16) S. Mitrovica 440 (-40) Beograd

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

7

1

7

2

1

8 4

8

1

9

4

9

3

1

5

7

2

6

8

5

8

2

5

9

6

3

4

7

1

9

1

7

6

4

2

8

9

3

5

9

5

1

7

3

4

6

8

2

7

3

4

2

8

6

5

1

9

2

6

8

5

9

1

3

4

7

6

8

2

3

7

9

1

5

4

5

1

7

6

4

2

8

9

3

3

4

9

8

1

5

7

2

6

3

Re{ewe iz pro{log broja


Dnevnik 27.januar 2010.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you