Page 1

c m y

NOVI SAD *

PETAK 20. MAJ 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23080 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NASLOVI

IZVOZ PRVA @RTVA JA^AWA DOMA]E VALUTE – [TA DAQE

Politika

Moraju pasti ili cene ili dinar

2 Barozo: Kqu~ je u va{im rukama 3 [auzberger: Ukqu~iti Vojvodinu u pregovore sa EU Pajti}: Ve} u~estvujemo u svim procesima i projektima

Ekonomija

str. 4

4 Vojvodina poma`e paore 5 Sve mora u reformu, pa i penzije

^UDO U PODLOKAWU NA SEVERU BANATA

Zagonetni lik na zidu nove kapele

ZDRAVSTVO

Bez potvrde ne boraviti u inostranstvu

str. 6

str. 11

Dru{tvo 6 [ansa da kandidati konkuri{u na vi{e mesta 6 Vrati krst ili ostani bez poroda

Novi Sad 7 Otvorena dogra|ena ambulanta u Kamenici 9 Po~elo sklapawe reflektora na „Kara|or|u”

Vojvodina 11 Za sada bez najte`ih slu~ajeva trihineloze

Crna 12 Grom ubio ~obanina 13 Odlo`ena odluka o „Nacionalnom stroju” 13 Kepiro sposoban da prati su|ewe

Toplo

LOVA^KI PODVIG

Kapitalac pao kraj Srpske Crwe

Najvi{a temperatura 28°S

str. 15 str. 16 – 20

SPORT

U [PANIJI UHAP[ENA [ESTORICA SUMWIVIH SRBA I CRNOGORACA

METALAC I[TVAN GALAMBO[ PRAVI UNIKATNE DRVENE IGRA^KE

Lisice zbog 77 kila kokaina

str. 13

n PARTIZAN I VOJVODINA BILI I OSTALI SPORTSKI PRIJATEQEI

n DIVAC NA GOLF TERENIMA U @ABQU

B osansk a bu ko v ina boq a o d k inesk e plastik e str. 14

NE NAZIRE SE KRAJ EKSPANZIJI PRILAGODQIVOG MESO@DERA

n MIROSAVQEV OBORIO DR@AVNI REKORD

n POMO] KLADIONI^ARIMA

[akali stigli u Vrbas i Kulu str. 15


POLiTikA

petak20.maj2011.

VESTI Sne`ana Malovi}protiv korupcije Vlada Srbije odlu~ila je ju~ e da min is tark a pravd e Sne`ana Malovi} bude koordinatorborbedr`avnihorgana protiv korupcije. „Vlada je odl u~ il a da min is tark a pravde Sne`ana Malovi} bude zadu`ena za koordinaciju akt ivn os ti org an a dr` avn e upraveuborbiprotivkorupcije i saradwu  s dr`avnim organimausprovo|ewuaktivnosti u borbi protiv korupcij e”, sao p{ ten o je ju~ e iz Vlade.

Centarzaazil U skladu sa Zakonom o azilu, Vlada Srbije ju~e je donelaiodlukuoosnivawucentara za azil. U wima }e biti obezbe|en sme{taj i osnovni `ivotniuslovistrancimakoji podnesu zahtev za azil na teritoriji Srbije, a o ~ijem zahtevu nije doneta kona~na odluka.

Mobing uAgenciji? Upravni odbor Agencije za licenciraweste~ajnihupravnikaju~ejeodlu~iodaMinistarstvu ekonomije predlo`i pokretawepostupkazarazre{ewedirektorkeAgencijeza licenciraweste~ajnihupravnikaVesneGa}e{e. Razlogjeote`anofunkcionis aw e Agenc ij e, uzrok ov anogpokretawempostupakazaposlenih za za{titu od zlostavqawa na radu pred Republi~kom agencijom za mirno re{ av aw e radn ih spor ov a. Ministarstvoekonomijeiregionalnog razvoja }e bez odlag aw a pok ren ut i nav ed en i postupakipredlo`i}eVladi razre{eweVesneGa}e{e,najav io je min is tar Neb oj{ a ]iri}.

Stefanovi}: Svezavisiod severaKosova – Pitawe severa Kosova je neizbe`natema,ana~innakoji se bude regulisalo to pitaweuvelikojmeri}eodrediti celokupan dogovor o problemu KosovaiMetohije–izjavioje ju~e {ef pregovara~kog tima BeogradaudijalogusPri{tinom Borislav Stefanovi} u intervjuu Tanjugu, dan nakon povratka s razgovora s pri{tinskom delegacijom u Briselu. – Sever Kosova je realnost koja postoji na Kosovu i Metohiji i ona se ogleda u tomedatamonemaparalelnihinstitucija,kakoseto~estoprebacuje na{oj strani, zato {to postojesamoinstitucijeRepublikeSrbije. Izjava zamenika premijera Ivice Da~i}a o razgrani~ewu kaojedinomre{ewuzaproblem

Kosova i Metohije, ni na koji na~in, smatra Stefanovi}, ne uti~enapregovara~kiprocesi nemo`eizazvatinegativneposlediceutomprocesu. – To je legitiman politi~ki stav jednog va`nog politi~kog ~inioca u Beogradu. S druge strane, postoji, ~ini mi se, jasna slika i kod nas i u me|unarodnojzajednicidaseverKosova,kaojedanspecifikumkosovskog miqea, mora da ima adekvatno re{ewe koje }e da zadovoqi potrebe qudi koji tamo `ive,atimeomogu}iire{avawe celokupnog kosovskog problema–rekaojeStefanovi}. Onjepodsetionatodajeiranijegovorio„daseverKosovai Metohijejestekqu~aonicakroz kojumo`edaseilizakqu~aili otkqu~apitaweKosova”.

SOCIJALDEMOKRATSKAPARTIJASRBIJEDOBIJA POKRAJINSKIODBOR

PrekoVojvodine doozbiqnestranke Socijaldemokratska partija Srbije(SDP)RasimaQaji}a izabra}e u nedequ, na osniva~koj skup{tini, pokrajinski odbor, predsednikai~lanove,najavioje predsednik organizacionog odbora stranke Slavoqub Arsenijevi}. On je, na ju~era{woj konferenciji za novinare, rekao da SDPulaziuredozbiqnihstranaka u Srbiji samom ~iwenicom da osnivapokrajinskiodbor. –Formiralismo31op{tinski i gradski odbor, a do kraja leta planiramo da zaokru`imo strana~ku infrastrukturu – istakao je Arsenijevi}, uz napomenu da partiju ~ini najmawe 60 odsto potpunonovihqudiupolitici,a da su u SDP-u uto~i{te na{li i pojedinigeneraliiambasadori.

^lan _Glavnog odbora stranke MihajloKova~ rekaojedagra|aniimajusvemawepoverewaupoliti~ki establi{ment, da su ih izneveriledosadasvepoliti~ke ideologije, te da ima {anse za prodorSDP-akoji}evoditiqudispremnidaradezadruge. –Svesnismotogadanemo`emo osvojitive}inunanarednimizborima,ali}emosetruditidapre|emocenzusilaganogradimosvojubazu–izjaviojeKova~. Po wegovim re~ima, razlika izme|uSDP-aiostalihstranaka kojezasebetvrdedasusocijaldemokratskevide}esepopona{awu ipotomekoliko}ekozaistaraditinaostvarewustrana~kihsocijalnihpostulata. P.K.

dnevnik

c m y

2

Barozo:Kqu~je uva{imrukama – Evropska komisija pozdravqa sve {to je Srbija do sada u~inila na putu evropskih integracija, ali ima jo{ mnogo stvari koje mora da uradi da bi se pribli`ila ~lanstvu u Evropskoj uniji – izjavio je ju~e predsednik EK-a @oze Manuel Barozo na konferencijizanovinare u Vladi Srbije nakon sastanka s premijerom Mirkom Cvetkovi}em. – Kqu~ jeuva{imrukama,rekaojeBarozoinaglasio  da postoji {ansa da Srbija do kraja godine dobije status kandidataukolikonapravi napredak u ispuwavawuuslova. Barozo je kao glavneprioritetenakoje VladaSrbijetrebada obrati pa`wu u narednom periodu istakao reformu pravosu|a, borbu protiv organizovanog kriminalaikorupcije,saradwusHagomiekonomskereforme. Na pitawe da li }e priznawe nezavisnosti Kosova biti

uslovzaulazakuEU,Barozoje rekao da ne o~ekuje nove uslove,alidajeva`nodauregionu postoje dobrosusedski odnosi. Povodom pitawa la`nih azilanata koji u zemqe Evropske

unijedolazeizSrbije,Barozojerekaoda sunovemerenaspre~avawu daqeg priliva azilanata dobre, alidasumogleranijedasesprovedu.„Va`no je za kredibilitet Srbije da se to pitawere{iinadam seda}emeredatirezultat”, rekao je Barozo. Onjeocenioidaje potreban napredak u dijalogu koji je u tokuizme|uBeogradai Pri{tine. Barozo i premijer Srbije Mirko Cvetkovi} su u Domu omladine u Beogradu otvorili Informacioni centarEvropskeunije. Premijer Cvetkovi} je rekao da je Vlada dobila podr{ku, kako za dosada{wi rad na procesu evropskih integracija,takoizakorakekojetek trebadapreduzme.Cvetkovi} jeobe}aoda}eSrbijausaradwi sa ~lanicama EU u~initi sve da se smawi broj la`nih azilanata.

Bramerc:Neuspe{na strategijazahap{ewe Glavni tu`ilac Ha{kog tribunala Ser` Bramerc ocenio je u redovnom izve{taju Savetu bezbednosti UN da je strategija Srbije za hap{ewe dvojiceoptu`enihbegunaca-RatkaMladi}a iGoranaHaxi}a –dosada„potpunoneuspe{na”.Uizve{taju,ukojijeBetaimalauvid,Bramercpodvla~i da „odgovornost za locirawe i hap{ewe begunaca le`inaSrbiji”,iocewujeda„dosada,naporiSr-

bijeutomciqunisubilidovoqni”.IzvoriBeteu HaguBramercovizve{tajSavetubezbednostismatraju „najkriti~nijim do sada” prema vlastima u Beogradu.„Srbijamorahitnodadelujedabiobezbediladabeguncibuduprivedeninasu|ewebezdaqegodlagawa”,podvukaojeBramercuizve{taju. Tajizve{tajtu`ilacBramercpredstavi}eSavetubezbednostigovoromuWujorku,6.juna.


politika

dnevnik

petak20.maj2011.

3

PREDSEDNIK IRE-a FRANC [AUZBERGER

Ukqu~iti Vojvodinu u pregovore sa EU Preds edn ik Ins tit ut a evrops kih reg ij a (IRE) Franc [auzberger izjavio je usredu dajekomisijaKomiteta evropskih regija usvojila prep or uk e koj im a se Vlad i Srbije, izme|u ostalog, sugeri{e da predstavnike Vlade Vojvodineukqu~iupregovore sEU.Onjenovinarimaizvoj-

je bilo praksa i do sad i {to }emosugerisatiiSrbiji–rekaoje[auzberger. Predsednik IRE-a naveo je i da se u ovom predlogu vlastimaSrbije preporu~ujeida ubrza proces implementacije Statuta Vojvodine, pre svega kad je re~ o definisawu imovineiprihodaPokrajine.

Pokrajinskeinstitucijeaktivnomme|uregionalnom saradwomspograni~nimidrugimevropskim pokrajinama,`upanijamairegijamaidosada sunastojaledaubrzajuputevropskihintegracija RepublikeSrbije([andorEgere{i) vo|anskih medija u Salcburgu kazao da }e ovaj predlog plenum Komiteta regija usvojiti 30. juna, nakon ~ega }e biti prosle|enEvropskojkomisiji koja }e ga uputiti vlastima u Srbiji. – Va`no je da u procesima pregovora u~estvuje i regionalni, a ne samo nacionalni nivo vlasti. To je ne{to {to

PredsednikSkup{tineVojvodine [andor Egere{i rekao je povodom ove vesti da ozbiqna i promi{qena strategijapregovarawao35poglavqa koja o~ekuje Srbiju, svakakozahtevaukqu~enostregionalnihnivoavlasti. – Podseti}u na to da je pokrajinska administracija bilaukqu~enaupripremuodgo-

voranaUpitnikEvropskekomis ij e i dem ons trir al a ozbiqne administrativne kapacitete–rekaojeEgere{i. Po wegovim re~ima, preporuk a Kom is ij e Kom it et a evrops kih reg ij a dolazi o~ekivano, budu}idajeunekoliko navrata, u susretima s monitoring-misijama Savet a Evrop e, pokrajinska administrac ij a isk az al a isk ren u pos ve} enost, duboko razu- mevaweipo{tovawe tem eqn ih evropskih principa. – Zakon o javnoj svojini i drugim imovinskim pravimaiZakonofinansirawu nadle`nosti AP Vojvodine predstavqaju u prvom redu ustavnuobavezuapotomijednuoddeset„evropskihzapovesti„. Nadam se da }e se u skoroj budu}nosti predlozi ovih

zakona na}i na dnevnom redu Narodne skup{tine Republike Srbije – istakao je Egere{i, uz napomenu da su pokrajinske institucije aktivnom me|uregionalnom saradwom s

pograni~nim i drugim evropskim pokrajinama, `upanijamairegijamaidosadanastojale da ubrzaju put evropskih integracija Republike Srbije,ato}enastavitidaradei ubudu}e. B. D. Savi} P. Klai}

Ve} u~estvujemo u svim procesima i projektima ono {to }e biti na{e obaveze, tako i smislu {to Vojvodina neguje evropski duh `ivqewa na ovim prostorima. Naime,mikaojedinaregijau Evropisa{estslu`benihjezikamo`emodatizna~ajandoprinospoboq{awuimixaSrbijekaoiusamomprocesuinteg rac ij e Srb ij e. Spremn i smonatodakaoVojvodinapoka`emo ono {to su na{i modeli razvoja privrede, o~uvawa ident it et a nac io n aln ih zaj edn ic a, prim ew iv aw e evrops kih stand ard a u rad u pokrajinskihinstitucija.Va`no je naglasiti i one programe koji su sprovo|eni u

Uskoro kancelarija Vojvodine u Briselu Pore~imapokrajinskogpremijera,otvarawekancelarije VojvodineuBriselumo`edonetisamoboqitakinapredak upridru`ivawuSrbijeEvropskojuniji. –NamajekancelarijauBriseluva`nadabismomoglida stvaramoinstitucionalnikontekstda,kadaSrbijapostane kandidat za ~lanstvo u EU, privu~emo {to vi{e novca. U ovomtrenutkunemamonekuneposrednu{tetu{totakancelarijajo{uveknijeotvorena,alijeveomava`nodasetodogodi{topredabismobilispremniisposobnida{tovi{e sredstavaprivu~emouVojvodinupasamimtimuceludr`avu–rekaojePajti},dodaju}idao~ekuje,sobziromnatoda jeVladaSrbijeve}donelaodluku,dautehni~komsmisluta kancelarijabrzoza`ivi.

Vojvodiniaodnosesenaproces integracije romske zajednice, za {ta smo dobijali i me|unarodna priznawa i finansijskupodr{ku,kaoiprocese podr{ke rodnoj ravnopravnosti, koji su tako|e bili sna`no podr`ani od me|unarodnih nadle`nih institucija, i procese ukupnog obezbe| iv aw a mult ie tn i~k og,

Zaboravilita~ku dnevnogreda Poslanici Skup{tine Srbije zaboravili su jednu ta~ku dnevnogreda!Tonikoodparlamentaraca nije ni primetio dok radikalinisu,polasatanakonstarta sesije,zatra`iliprekidrasprave o amandmanima na predlog zakonaoprivrednimdru{tvimajer u sali nije bilo nijednog ministra.Utomtrenutkupredsednici Skup{tine Srbije Slavici \uki}-Dejanovi} pritr~ala je slu`benicakojajojje“pri{apnula” dajenemogu}evoditiraspravuu pojedinostima, kada nije razmo-

trena u na~elu posledwa ta~ka dnevnog reda, a to je predlog LDP-a za zamenu ~lanova skup{tinskihodbora. Predsednica je potom dala petominutnupauzu,dabisesvevratilonapo~etak.^akjesavetovala poslaniku Miloradu Buhi (SRS), koji je diskutovao o svom amandmanunazakonoprivrednim dru{tvima, da posle zavr{etka raspraveoodborima,ponovisvoje izlagawejer}eto{tojeprethodnogovoriobitiizbrisanoizstenograma,kaodasenijenidesilo.

[ta„fali”Irancima?

PREDSEDNIK VLADE VOJVODINE BOJAN PAJTI] ZA „DNEVNIK“

– Prep or uk a Kom it et a evropskihregijaVladiSrbijedaupregovaraweoulaskuu Evropskuunijuukqu~iiVladuVojvodinenijeni{tanovo jer smo ve} ukqu~eni u sve projekte i procese koje na{a dr`avapreduzimadabipostala deo evropske porodice – izjavio je za „Dnevnik“ predsednikVladeVojvodine Bojan Pajti}. –VladaVojvodinejeidosada davala doprinos u procesu evropskihintergracijaSrbije,kakousmislu{tosmoudogovoru s Vladom Srbije priprem il i i predl og e izm en a pozitivnopravnih propisa i

PoSlani~kE tEmE

mult ik ult urn og konteksta u kojem Vojvo|ani`ive–istakaoje Pajti}. Preds edn ik Vlad e Vojv od in e dod aj e da proces implementacijeStatutaVojvodinei pren os nadl e` nos ti na Pokrajinu te~e te da su, prakti~no, nadle` nos ti pren et e, a ostalo je jo{ da se to u~iniisimovinom. – Proces te~e, i to je ono {to je va`no. Prakt i~n o su nadl e`nos ti pren et e, a uskoro bi trebalo da bude i imovina, ne samo zbog interesa Vojvodine ve} i svih lokalnih samoup  rava na teritoriji Srbije jer redefinicija dr`avne imovineuimovinu~iji }e titular biti op{tineiPokrajinajenesamo prirodno ve} na to obavezuje iUstavSrbije,kaoipotreba daseovadr`avarazvije.Zato jesteva`nodaseprocesdono{ewa zakona o javnoj svojini i pravnih propisa koji treba da def in i{ u fin ans ir aw e Pokrajinebuduobavqeni{to pre–obja{wavaPajti}. Q. Male{evi}

rekli su Perovi}: Test koji ne}e pro}i

Nikoli}: Bio bih predsednik Vlade

Tijani}: Tomo, pakujem se...

Istori~arka i ~lanica Politi~kog saveta LDP-a Latinka Perovi} ocenila je da ideja o podeli Kosova, odnosno razgrani~ewu, nije realnaidajesuprotnaevropskojperspektivi.Komentari{u}i izjavu Ivice Da~i}a,onajerekladaje Da~i}mogaodatituizjavukaoliderSPSa, stranke koja jeste „evoliurala, ali koja ima hipoteku poni{tavawa Pokrajine iz koje su proiza{le vrlo ozbiqne posledice”, a i kao koalicioni partner, mada se Vlada na neki na~in distancira. Ona smatradajeto{tojeDa~i}rekaovrlo{irokomi{qeweuSrbiji–dajepodelanekakva kompenzacija,namirivaweiteritorijalni balans,{to,powenojoceni,pokazujedasu „svi{iroko,ukqu~uju}iipoliti~kequde, ignorisalirealnost”. – Mislim da je to izjava koja testira to shvatawerealnosti.Ikroztotestirawei reakcije,nesamouSrbijinegoinaKosovu iusvetu,ona}eseisprazniti–zakqu~ila jeLatinkaPerovi}.

Preds edn ik Srps ke napredne stranke Tomislav Nikoli} izjavio je dasvojeprocenenijeizneverio,jersmatradaje zbognezakazivawaizbora na gubitku, Srbija, a ne SNS. Gos tuj u} i u emisiji„Svedok”Radio- televizije Srbije, Nikoli}jerekao:„EvoSrbiji{ansedaseo izborima vi{e ne govori do oktobra ili decembra, ali da posle toga svako snosi posledice za ono {to je uradio, ili nije uradio. Vlast se nije usudila da dozvoli gra|anima da biraju i to }e doneti lo{e Srbij”, naglasio je Nikoli}. Na pitawe nakompoliti~komposlubisebenajvi{e voleodavidi,Nikoli}jeistakaodaseu politici karte ne otvaraju, jer je to te`akimukotrpanposao.„Preuze}ufunkcijukoja}edirektnobitiizlo`enasudu gra|ana,pretpostavqampredsednikaVlade, ali `eleo bih da odmerim snage i sa predsednikom Srbije Borisom Tadi}em. Mislim da ne bi imao {anse”, izjavio je Nikoli}.

Generalni direktor RTS-a Aleksandar Tijani} oceniojeju~edagaje „izrazito proevropski lider napredwaka” Tomislav Nikoli} „otpustio”usreduuve~euemisiji „Svedok„ pred 1.471.000 gledalaca kao direktora medijskog javnogservisaSrbije,inajavioda„jo{danas po~iwedasepakuje”,za{ta}emutrebati „svegatrigodineidvameseca”. „Bez ikakvog otpora, ponizno kao kadaver, prihvatam presudu jednog od dvojice najmo}nijihSrba.Po~iwempakovawe.Odlazim s RTS-a. Takav je, ka`e Nikoli}, evropski red”, konstatovao je Tijani} u tekstunasajtu„Politike”.„Nepoma`em, dovoqno, wemu da do|e na vlast. Treba da odem. Ne poma`em ovima da odu s vlasti. Treba da odem. Nisam podupr’o da izbori buduve}zaosammeseci.Smena.Ni{tanisamuradiodaevropejacumreu{trajkubez neophodnih supstanci. Jednostavno”, ukazuje Tijani}, „zaslu`io sam sve {to me stiglo”.

Poslanik SRS-a Petar Joji} pitao je ju~e za{to u Skup{tiniSrbijenijeformiranagrupa prijateqstva s Iranom, iako je utojdr`avive}formiranagrupaprijateqstvasaSrbijom. –Gospo|opredsednice,za{to nisteispuniliobe}awekojeste dalikadasteboraviliuIranu, zajedno smo bili u delegaciji. Tada ste rekli da }e biti formiranatagrupaparlamentaraca idamikona~nosIranomotpo~nemodasara|ujemo.Postojiinteres za saradwu Srbije i Ira-

na, koji je prijateqska zemqa koja nije priznala nezavisnost Kosova–istakaojeJoji},dodaju}ida“Srbijatrebadasara|ujes Iranom, a ne da se okre}e EU, ~iji predstavnici dolaze u Srbijidadajuzadatkena{impolita~arimakojikle~e”. Slavica \uki}-Dejanovi} je kratkoodgovoriladajeformirawegrupaprijateqstavaunadle`nostiskup{tinskogOdbora za inostrane poslove, te da je grupaformiranaonogtrenutka kadaseizaberewenpredsednik.

Vladase„umorila” – Koliko se Vlada Srbije iskreno, i da li se uop{te bavi problematikom Kosova? – pitao jeposlanikDSS-aVladimirMilentijevi},konstatuju}idamuse ~ini“daseVladaumorilaodKosova”.Onjeukazaonatodazatri godine predsednik Vlade Mirko Cvetkovi} nijeposetioKosovo,a

da zamenik premijera Ivica Da~i} zatrigodinenijerazgovarao spredsednikomBorisomTadi}em oKiM.Kosovose“otimanao~igled celokupne me|unarodne javnosti”,upozoriojeMilentijevi}, tra`e}iodgovornapitawedali idemouEUsKosovomiMetohijom,ilibezwega.

Nerazja{wenislu~ajevi Poslanik Partije za demokratsko delovawe Riza Halimi pitao je ministra policije Ivicu Da~i}a za{to ni posle dvegodinenijerasvetqenoubistvo odbornika te partije IsufaAzizija. –Ubica,iliubice,{etaslobodno. Stvara se niz nerazja-

{wenih ubistava i kidnapovawa, jo{ iz perioda ratnog stawa. Ve}i broj ubistva civila desio se 1999. do 2001. godine. Na`alost,inakontogperioda, kada imamo stabilizaciju prilika na tom podru~ju, tako|e ima nekoliko ubistava – tvrdi Halimi.

PrenosiostajunaRTS-u Narednesedmicetrebalobida budepotpisanugovorizme|uRTSaiSkup{tineSrbijeonastavku televizijskih prenosa parlamentarnih sesija na javnom servisu, saznaje “Dnevnik”. Sekretar Skup{tineVeqkoOdalovi} nije decidirano potvrdio to saznawe, navode}i da parlament jo{ usagla{avaugovoroprenosusednica sRTS-omdabisepreciznodefinisaleobavezedvejustrana. –Definitivnosmoreklisvoje. ^ekamo posledwi odgovor i o~ekujem ga za dan-dva – kazao je Odalovi}, uz opasku da je javni servis “tokom pregovora postavqao prihvatqive i neprihvatqiveuslove”. Parlamentjeuva`ioprimedbunana~inpla}awa,pa}e80od-

sto od 80 miliona dinara predvi|enihzagodinudanaprenosa, biti ispla}eno avansno, a ostatakpozavr{enomposlu.Odalovi} tvrdi da Skup{tina nema mogu}nostdaiza|eususretzahtevu RTS-a za vra}awe duga od 3,3 miliona dinara od 2006. godinejernepostojinijedanformalni osnov za tako ne{to, po{to iza toga ne stoji nikakav ugovorniodnos. –Preciznodefinisaweme|usobnih obaveza je razlog {to ovo traje posledwih dvadesetak dana. Ne `elimo da ni u jednom trenutku,semizuzetnihdoga|aja za koje moramo imati razumevawe,do|emousituacijudaseprenosi prekidaju – upozorio je Odalovi}.

Slobodnamesta uparlamentu U Skup{tini Srbije ima 56 nepopuwenih radnih mesta, koja postoje u sistematizaciji, po{to je, kako tvrdi sekretar Veqko Odalovi}, parlament smawio broj zaposlenih na mestimagdejetobilomogu}e.Samimtim,prijemnovihdevetqudi za potrebe “e-parlamenta” uklapaseupostoje}usistematizaciju, tvrdi generalni sekretar.Od392sistematizovanarad-

na mesta u ovom trenutku popuweno je 336 pa skup{tinski buxet “pokriva” sva popuwavawa radnihmestakojabieventualno usledila za potrebe “e-parlamenta”,kojitrebadaza`ivido kraja godine. To zapo{qavawe nije u suprotnosti s odlukom VladeSrbijeozamrzavawuprijema novih kadrova u administracijijerseonaneodnosina parlament,smatraOdalovi}.

Odborpoma`eVladi Odbor za evropske integracije pozvao je Vladu da preduzme sve mere na re{avawu problema bezviznog re`ima, i izrazio spremnostdaaktivnou~estvujeuizmeni krivi~nog zakonodavstva koje se odnosi na ilegalno prebacivawe qudiuzemqe„{engenskezone„.

PoslanikDSS-aSlobodanSamarxi}, koji nije podr`ao zakqu~keOdbora,rekaodajeVlada u posledwe tri godine dovela zemquute{kuekonomskusituaciju i da se od we ne mo`e o~ekivati akcijave}odlazaksfunkcije. S. Stankovi}


4

ekonomija

petak20.maj2011.

BOJANPAJTI]NA78.ME\UNARODNOM POQORPIVREDNOMSAJMU

Vojvodina poma`epaore Predsednik Vlade Vojvodine BojanPajti} ju~ejeposetioMe|unarodnipoqoprivrednisajam na Novosadskom sajmu, obi{ao sajamske{tandove,razgovaraos izlaga~imaiuverioseukvalitet izlo`enih eksponata. Po wegovimre~ima,veomajeva`no {touSrbiji,osimrazvojnihinstitucija,postojiiMe|unarodnipoqoprivrednisajam,kojije jednaodtrinajve}emanifestacijetevrsteuEvropi.

od ukupno 50 dosad odobrenih kredita za dugoro~no finansirawerazvojnihprogramauoblasti poqoprivrede. Po Pajti}evim re~ima, krediti Fonda za razvoj najpovoqniji su vid finansirawa poqoprivredne proizvodwe jer su kamatne stope najni`enatr`i{tu. –Dosadaje,prekoFondaza razvoj, u poqoprivredu usmereno12,3milijardidinara,a zahvaquju}i povoqnim uslo-

dnevnik VLADAIZJEDNA^ILAAKCIZE

Gorivomaloskupqe? VladaSrbijeusvojilajeju~epredlogizmenaZakonaoakcizamakojimseizjedna~avajuakcizenadoma}aiuvoznagoriva,re~enojeuVladi.Potompredlogu,zasvevrste motornihbenzinava`i}ejedinstvenaakcizaod49,5dinarazalitar,azadizel-goriva 37dinarazalitar. Tima}eakcizenaolovnemotornebenzinebitipove}ane4,5dinarapolitru,ana dizel-goriva D-2 za dva dinara po litru. Akcizanabezolovnemotorneevrobenzine BMB-98ievropremijumBMB-95osta}ena 49,5dinarapolitru,anaevrodizel37dinarapolitru.

Srbijaje1.januarauvelanoveakcizena gorivo,kodkojihsuvi{eakcizenanaftne derivateevrokvaliteta,kojiseneproizvodeuNaftnojindustrijiSrbije. Evropskakomisijazatra`ilajeufebruaru od Srbije da uskladi akcize po{to je oceweno da novim akcizama na naftne derivate kr{i Prelazni trgovinski sporazumSrbijesEU. Dali}egorivoposkupetizaonolikokoliko su podignute akcize ili }e nafta{i sve regulisati na drugi na~in, vide}emo, naravno, tek nakon {to Skup{tina usvoji Vladinpredlog.

IZVOZPRVA@RTVAJA^AWADOMA]EVALUTE–[TADAQE?

Morajupastiili ceneilidinar Austrija–zemqapartner Zemqa partner 79. me|unarodnog poqoprivrednog sajma 2012.godinebi}eAustrija,istaklisuBojanPajti}iambasadorAustrijeuSrbijiKlemensKoja. PoPajti}evimre~ima,Ma|arskaiPortugal,kojisuve} bilipartneriovesajamskepriredbe,kaoiAustrija,koja}e tobitinarednegodine,~lanicesuEvropskeunije,{topotvr|ujevisokrejtingMe|unardonogpoqoprivrednogsajmai wegovzna~ajnaevropskomnivou,kaoitodana{azemqamo`edara~unanapartnerstvoisaradwusevropskimdr`avama. –Radujeto{tojena78.me|unarodnom poqoprivrednom sajmu15postovi{eizlaga~anego pro{legodine,a{tojeizlo`ene eksponate videlo ~ak ~etvrtinuvi{eposetilacanegolane –rekaojepredsednikPokrajinskevlade. Borave}i na ovoj priredbi, predsednik Vlade Vojvodine, koji je i predsednik Upravnog odboraFondazarazvoj,zajednos direktorkom ovog fonda Sne`anomRepac potpisaoje~etiri

vima koje Fond nudi, interesovawe poqoprivrednika za dobijawe kredite je veliko, ~akiuuslovimasvetskekrize–rekaojePajti}. Ina~e, Fond za razvoj AP Vojvodine ove godini odobrioje50kreditazadugoro~no finansirawe poqoprivredne proizvodwe ukupne vrednosti 80,7 miliona dinara,ajo{45kreditnihzahteva jeufaziodobravawa. D.Mla|enovi}

DU[ANPETROVI]NAJAVIONE[TODRUGA^IJE SUBVENCIJEPAORIMA

Maweparazahektare, vi{ezakredite Ministar poqoprivrede Du{an Petrovi} izjavio je ju~e u NovomSaduda}ewegovoministarstvotokomgodinenajvi{e novca ulo`iti u subvencionisawe kamata pri uzimawu poqoprivrednihkredita.

Rezerve u{kripcu Ministar je kazao i da su Robnerezervevelikidu`nik FondazarazvojiAgencijeza sanacijubanakaitrenutnose radi na nala`ewu na~ina da ta institucija vi{e ne bude obveznik tog duga. Posle toga, Robne rezerve }e, po Petrovi}u, postati kreditno sposobne i kapacitet za intervencijenatr`i{tu}ebitivi{estrukove}inegosada. –Kadabudere{enopitawe duga, ima}emo sasvim drugu situaciju jer }emo imati institucijukoja}emnogodubqe mo}i da uti~e na stabilizaciju tr`i{ta – zakqu~io je ministarPetrovi}. –Mine}emoukinutiklasi~ne subvencije, ali }emo promeniti wihovu strukturu. Potro{i}emo mnogo mawe novca za subvencijedabismoimalivi{e za subvencionisawe kamata poqoprivrednih kredita kod banaka–rekaojePetrovi}naNovosadskomsajmu. Govore}iokqu~nimmerama agrarnepolitike,onjenaskupu koji je organizovalo Udru`ewepoqoprivrednihnovinara „Agropres„ naveo da }e po-

qop riv redn ic im a u Srb ij i 2011. godine na raspolagawu biti jeftini dinarski krediti, s godi{wom kamatnom stopom od osam posto i rokom otplatedotrigodine. –Izdvojilismo2,7milijarde dinarazapodsticajeio~ekujem da na osnovu toga generi{emo jo{400milionaevraodposlovnihbanakazakredite–rekaoje Petrovi}, i dodao da ipak sve zavisi od poqoprivrednika i prera|iva~keindustrije. Ministarjepodsetionatoda jepoqoprivredaSrbije2010.godineostvariladru{tveniproizvodvredan~etirimilijadedolara, da je realizovan izvoz poqoprivrednih i prehrambenih proizvoda od 2,2 milijarde dolara i zabele`enspoqnotrgovinskisuficitod1,2milijarde. –Mislimodamo`emonapravitijo{vi{eiboqestvariu doma}oj poqoprivredi. Osmislili smo novi princip, tako da }emo ove godine promeniti na~in subvencionisawa – rekaojeon. Podsetiojenatodaje{est klanicai{estmlekaraizSrbije nedavno dobilo odobrewe za izvoz robe na rusko tr`i{te i da je Mlekara „Subotica„ dobila dozvolu za izvoz u Evropskuuniju. – Mnogo nam upita za na{e proizvode dolazi i van Evrope, i to mi uliva optimizam jerpostojiprostorzaplasman robe i sve zavisi od nas – rekaojePetrovi},ioceniodase ne mogu napraviti ~uda preko no}i,alisetr`i{temo`edovestiurediposti}ive}aproduktivnost. S.G.

Bezobziranatodalisuzaja~awe doma}e valute zaslu`ni ilikrivi{pekulantiilidr`ava, dilema, koja }e uskoro biti re{ena, svakako je da li }e pre krenuti da padaju cene ili dinar. Ovakvo stawe svakako ne mo`edugopotrajati.Dinarja~a ainflacijarasteitakvasituacijajeekonomskineodr`iva. Dinarjeju~eoja~aouodnosu na evro 0,67 posto, tako da je zvani~ni sredwi kurs 97,6095 dinara za evro, {to je najve}a vrednost doma}e valute od po~etka godine, objavila je NarodnabankaSrbije. U ovoj godini doma}a valuta jepremaevrubilanajslabija6. jan uar a, kada je kurs bio 106,4947 dinara za evro. Dinar je bio najslabiji 4. novembra 2010. godine, kada je zvani~ni sredwi kurs iznosio 107,5216 dinarazajedanevro. Jakdinara}egra|animadoneti koristi tek kada cene po~nu dapadaju.Una{improdavnicamasveko{takaodajeevro110 dinara, a ne 98, koliko je ju~e bio.Tonampokazujedatrgovci i proizvo|a~i ne veruju da }e jak dinara potrajati na du`e staze.O~emuseradipokazujei ju~era{wa informacija da je slovena~ki„Merkator„uprvom kvartalu2011.pove}aonetodobit 53 posto, a taj rast se pre svegapripisujepovoqnijemkretawukursadinara. ^istadobit je narasla 53 posto, na 10,2 milionaevra,~imejebila25,1postovi{aodo~ekivane.Natprose~an rast dobiti posledica je

U na{im prodavnicama sve ko{ta kao da je evro 110 dinara, a to nam pokazuje da trgovci, ali ni dr`avne firme, ne veruju da }e jak dinara potrajati na du`e staze povoqnijeg kretawa kursa srpskogdinara,preneojeregionalni sajt SEEbiz. „Merkator„ sigurnonijeizuzetak. Nesamodajakomdinaruneveruju trgovci ve} mu ni sama dr`ava,tojestjavanaijavno-komunalana preduze}a, ne ukazuje mnogopoverewanadugestazejer ni oni ne najavquju pojeftiwewa barem nekih svojih usluga, iako je evro pojeftinio gotovo desetdinara. Ja~awemdinaradr`avaustvari spre~ava daqa poskupqewa i obuzdavainflacijuiuobuzdavawucenakoristisamojedanmehanizam,atojemonetarnapoliti-

ka.VladaSrbijeo~iglednonema drugiplaniuzdasesamoumonetarnemehanizme.Svejenaivici brija~aisituacija}euskorobiti raspetqana. Cene moraju pasti ili }e dinara krenuti opet prekostotke. Ja~awe dinara prema evru u proteklim mesecima nema podloguurealnimekonomskimkretawimainegativnouti~enaizvoz,jedinstvenajeocenadoma}ih ekonomista.Ja~awedoma}evalutepresvegajeposledicaprilivadevizaradiulagawaudr`avnehartijeodvrednosti,za{taje direktno, naravno, zaslu`na dr`avadavawemvisokihkamata.

Direktor Instituta ekonomskihnaukaDejanEri}istakaoje dabrine{ta}ebitikadabanke, kojesutedevizeuneleikupile dinare radi ulagawa u dr`avne hartije od vrednosti, krenu ponovodapretvarajudinareudevize. On je ocenio i da ja~awe doma}evalutemo`eimativrlote{ke posledice po privredu jer pada konkurentnost srpskog izvoza,uvozpostajejeftinijiiraste sklonost ka uvoznoj potro{wi,{toje,powegovimre~ima, „dosta zabriwavaju}e”. Eri} je ocenio da nije dobro {to rast kursanijestvarrealneekonomijeve}posledicakretawaumonetarnojsferi. SaradnikEkonomskoginstitutaIvanNikoli} objasniojedase finansirawe buxetskog deficita prete`no ostvaruje emisijom trezorskihzapisanadoma}emfinansijskomtr`i{tu,{toprivla~i devize iz inostranstva, pove}ava wihovu ponudu i tako se stvarapritisaknaja~awedinara. Onjeoceniodajeovakvoja~awe dinara prema evru „gotovo pogubno”posrpskuekonomijujer destimulativno deluje na izvoz, ~ija cenovna konkurentnost pada,takodaseponi{tavajupozitivnetendencijerastaizvozaiz pro{le godine. Po Nikoli}evimre~ima,zbogtoga{tokreatoriekonomskepolitikenerea- gujuinespre~avajuaprecijaciju doma}evalute„uru{avasesvaki pozitivnipomakkojismonapravili u delu privredne aktivnostikojiseodnosinaizvoz”. D.Uro{evi}

BugariniliMilosavqevi} Kandidatura za novog predsednika Privredne komoreSrbije(PKS)jeutoku,aizborbimogao bitizavr{endokrajajuna,re~enojeuPKS-u.Za novog predsednika PKS-a, po saznawima Bete, kandidova}esesada{wipredsedniktogudru`ewa privrednika Milo{ Bugarin i biv{i ministar

trgovine i usluga Srbije Slobodan Milosavqevi}. Bugarinu mandat isti~e 6. septembra ove godineion,poStatutuPKS-a,imapravodasekandiduje za jo{ jedan ~etvorogodi{wi mandat. Pre dolaskauKomoruBugarinjebiona~eluPoqoroprivrednogkombinata„Beograd„(PKB).

18. 05. 2011.

1.282,14925

DNEVNIIZVE[TAJBEOGRADSKEBERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Loznicaelektro, Loznica

20,12

800

800

Po{tanska {tedionica, Beograd

13,57

11.800

460.200

Radijator, Zrewanin NIS, Novi Sad Vo}ar, Beograd Pet akcija s najve}im padom

BELEX 15 (776,49

Promet

Naziv kompanije

2,05)

Promena %

AIK banka, Ni{

-0,65

NIS, Novi Sad

Cena

Promet

3.500

9.896.250

13,43

895

14.320

9,63

740

56.027.050

9,63

740

56.027.050

Komercijalna banka, Beograd

0,00

3.057

0,00

Energoprojekt holding, Beograd

-1,25

869

3.844.477

Agrobanka, Beograd

-0,26

7.727

4.126.017

7,14 Promena %

300 Cena

600.000 Promet

Agroba~ka, Ba~ka Topola

-11,98

1.690

30.420

Imlek, Beograd

-1,37

1.870

2.817.150

AMS Osigurawe, Beograd

-11,43

620

74.400

Soja protein, Be~ej

-0,20

1.013

3.150.519

Univerzal banka, Beograd

-3,11

4.075

244.515

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

5,68

577

16.368.306

Jubmes banka, Beograd

0,00

15.990

0,00

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad Imlek, Beograd Univerzal - holding, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

-11,39 -10,00 -6,25 Promena %

2.395 1.350 225 Cena

270.690 25.650 6.075 Promet

NIS, Novi Sad

9,63

740

56.027.050

Soja protein, Be~ej

-0,20

1.013

3.150.519

Veterinarski zavod, Subotica Razvojna banka Vojvodine, N. Sad Vital, Vrbas

0,75

534

853.035

-11,39

2.395

270.690

-1,24

1.270

254.000

Metalac, Gorwi Milanovac

1,85

2.471

617.850

-11,39

2.395

270.690

Alfa plam, Vrawe

-1,98

9.089

557.924

Tigar, Pirot

0,12

829

3.174.410

Veterinarski zavod, Subotica

0,75

534

853.035

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

Sviiznosisudatiudinarima


ekOnOMiJA

dnevnik

5

NELIKVIDNOST POTAPA SRPSKU PRIVREDU

USVOJENA STRATEGIJA ZAPO[QAVAWA DO 2020.

Blokiranefirmeduguju 2,2milijardeevra

Najva`nija novaradna mesta Podr{ka otvarawu novih radnih mesta u malim i sredwim preuze}ima i podsticawe preduzetni{tva bi}e prioritetneaktivnostikojetrebada doprinesu pove}awu zaposlenosti,navedenojeuNacionalnojstrategijizapo{qavawaza period 2011. do 2020. godine, kojujeju~eusvojilaVladaRepublikeSrbije.

Strategijom se utvr|uju dugoro~na politika, ciqevi i prioriteti zapo{qavawa, saop{tilojeMinistarstvoekonomije i regionalnog razvoja, koje je bilo predlaga~ tog dokumenta. Osnovniciqpolitikezapo{qavawa je da se u Republici Srbijidokraja2020.godineuspostavi efikasan, stabilan i odr`ivtrendrastazaposlenostiidasepolitikazapo{qavawa, kao i institucije tr`i{ta rada potpuno usklade sa tekovinamaEU. Rast zapo{qavawa i kao strate{ki ciq odr`ivo pove}awe zaposlenosti, posebno u privatnom sektoru, zavisi}e odpove}awanesamobroja,ve} ikvalitetaradnihmesta. Podr{ka stranim direktnim investicijama i izvozno orijentisanim programima su mere koje treba da budu posebno podr`ane u ciqu stvarawa uslova za otvarawe novih radnihmesta.

Nelikvidnost srpske privrede je ogromna, a dugovawa samoonihfirmi~ijisura~uni blokirani prema{ila su dve milijarde evra. Da stvari budujo{gore,najve}igenerator likvidnosti je onaj ko bi ovajproblemtrebalodare{i – dr`ava. Naime, preduze}a u dr` avn om i javn om vlas ni{tvudu`nasubarempolovinu ukupogdugauprivrediSrbije. Tren utn o vi{ e od 14.000 preduze}a ima blokirane ra~une,awihovadugovawaiznosepreko163milijardedinara. U problemima nisu, naravno, samo kompanije ve} i preduzetnici, pa je pod blokadom i ~et rd es et ak hiq ad a radw i. Kada se wihove dospele a neizmirene obaveze saberu s dugovima preduze}a, dobija se suma od 227 milijardi dinara ilioko2,2milijardeevra. Tosudugovisamoonih~iji su u ra~uni u blokadi, dok se ukupn a pot ra` iv aw a me| u srpskim firmama niko ni ne usu|ujedapoceni.Ve}nekolikogodinaprose~anroknaplatedugovawauna{ojprivedije izme|u120i150dana,dokunekim specijalizovanim granama privrede, gde pojedini trgovci imaju apsolutni monopol, proizvo|a~i svoje pare ~ekajuipogodinu-dve.Topotpun o omet a razv oj priv red e jer se vlasnici kompanija – nes ig urn i da li }e uop{ te ikada uspeti da naplate svoja potra`ivawa – ne usu|uju da ula`uurazvoj. Stvar dod atn o pog or{ av a ~iwenica da dr`ava ne samo {to dug uj e priv red i ve} i PDV napla}uje po obavqenom poslu, a ne po pla}awu. To u

Alarm Staweusrpskojprivredijealarmantnoipotrebnoje{topredonetivanredneikonkretnemerekakobibiopoboq{anprivredni ambijent i doma}a ekonomija iza{la iz krize, oceweno je ju~e na vanrednojsedniciSkup{tinePrivrednekomoreSrbije(PKS). PredsednikPKSMilo{Bugarinjenajavioda}edanasimatisastanaksapremijeromSrbijeida}emuizlo`itiprodlogmeraPKS zaoporavaksrpskeprivredekaoisveprimedbekojesuprivrednici iznelinadana{nojvanrednojsedniciskup{tinekomore. praksi izgleda ovako: ako je neka firma, na primer, pru`ilauslugezamiliondinara izaradila200.000,moraodmah daplatidr`avi60.000dinara avansnogPDV-a.Sdrugestrane, firma }e svoju zaradu od 200.000 dobiti tek za ~etiri ili pet meseci. U me|uvremenu, firma mora da radnicima da plate, a dr`avi jo{ i doprin os e, kom un al ij e i sve ostalo.

RAZGOVARALI MMF I KRKOBABI]

Svemoraureformu, paipenzije Novi aran`man Srbije s Me|unarodnim monetarnim fondom trebalo bi da podjednako obuhvati reformu celog javnog sektorauSrbiji,ocenilisuju~e predstavnici MMF-a i potpredsednik srpske vlade Jovan Krkobabi}.Kakosenavodiusaop{tewu,reformskipotezimoraju da budu u skladu s evropskimstandardimaidaseodnose nasvedelovejavnogsektora,od preduze}a, preko zdravstva, {kolstvadopenzija. Na sastanku je oceweno da je reforma penzijskog sistema u Srbiji u okviru proteklog aran`manasuspehomrealizovana, ali da je potrebno stalno usavr{avaweinala`ewenovih ipovoqnijihre{ewausistemu penzijskogiinvalidskogosigurawa. – Dogovoreni principi reforme PIO po{tovani su u potpunosti i nije bilo nikakvih odstupawa od usvojenih normi – naglasio je Krkobabi}. Nastavak razgovora s MMFomobavi}esenanivouekspertskih timova koji bi trebalo da identifikujuidejezadaqeuna-

OcewenodajereformapenzijskogsistemauSrbiji uokviruproteklogaran`manasuspehom realizovana,alijepotrebnostalnousavr{avawe pre|ewe i poboq{awe sistema PIO, navodi se u saop{tewu Kabineta potredsednika Vlade Srbije. MisijaMMF-aboraviuBeograduod18.do27.majaispred-

stavnicima Vlade Srbije i NarodnebankeSrbijerazgovara}e osklapawunovogaran`manaiz predostro`nostiianalizirati teku}u makroekonomsku situa- ciju. INEVSTICIJE U SRBIJI

Tekstilu170 milionaevra

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

petak20.maj2011.

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

95,6573

97,6095

99,8545

95,3645

Australija

dolar

1

71,3063

72,7615

74,4350

71,0880

Kanada

dolar

1

69,0717

70,4813

72,1024

68,8602

Danska

kruna

1

12,8203

13,0819

13,3828

12,7810

Norve{ka

kruna

1

12,1106

12,3578

12,6420

12,0736

[vedska

kruna

1

10,6560

10,8735

11,1236

10,6234

[vajcarska

franak

1

76,1542

77,7084

79,4957

75,9211

V. Britanija

funta

1

108,2220

110,4300

112,9700

107,8910

SAD

dolar

1

66,9167

68,2823

69,8528

66,7118

Kursevi iz ove liste primewuju se od 19. 5. 2011. godine

Ministar ekonomije Srbije Neboj{a ]iri} izjavio je ju~e da je u tekstilnu industriju u Srbijiulo`enooko175milio- na evra uz pomo} programa za podr{ku investicija i otvarawenovihradihmesta. ]iri} je na konferenciji o mogu}nostima investirawa, u tekstilnoj industriji u ograniz ac ij i Agenc ij e za stran a ulagawa i promociju izovoza SIEPA, kazao da je to omogu}ilootvaraweoko7.000radnih mesta,adajeVladainvestitore podr`ala s oko 30 miliona evra.

IzVladeve}dugonajavquju da }e se uhvatiti u ko{tac s nar as lom nel ik vidn o{ }u, a potpredsednica Verica Kalanovi} sadanaodidabi uskoro trebalodabuduusvojenemere zapove}awelikvidnostikroz ogran i~ ew e rok a pla} aw a obavezado60dana,inagla{avada}edr`avabitiprvakoja }etoispo{tovati.Onadodaje da }e biti propisano i ograni~ewe roka me|usobnih pla-

}awapreduze}a,alida}epre svihnatobitiobavezanjavni sektor. – U ovom tren utk u min istarstvafinansija,ekonomije i moj kabinet rade na utvr|ivawu stvarnih dugova po raznim sektorima _– rekla je VericaKalanovi}. Po woj, utvr|uju se dugovi dr`avnihorgana,lokalnihsamou p rav a, javn ih predu z e} a, zaostala pla}awa fondovima kao i potra`ivawa privrednikajednihoddrugih. –Prvo{to}emopredlo`itijeda dr`avniorgani,ministarstvaioneinstitucijekojenaru~ujuizrepubli~kogbuxeta robe i usluge imaju rok pla}awaoddvameseca idase na wih prim ew uj u zak ons ki normativi – kazala je Verica Kalanovi}. V. ^vorkov

ZAKON DONET, ALI...

Stanovina lizingtek dogodine PredsednikAsocijacijelizing kompanijaVlastimirVukovi} izjavio je da o~ekuje da }e gra|ani nekretnine na lizing po~eti da kupujuteknarednegodine,dokbi pravalicamogladapo~etikupovinuve}ujunu. Nakon{tosupredvadanastupilenasnaguizmeneZakonaofinansijskom lizingu koje omogu}avaju kupovinu nekretnina na lizing,Vukoti}jekazaodatrenutno tri,odukupno17lizingkompanijamo`edaobavqaposlovelizinga nepokretnosti jer je za to potreban kapitalni cenzus od pet milionaevra.Onje,me|utim,dodaodaimanajavada}elizingkompanijebitidokapitalizovane. Vukoti}jekazaodabizaja~awe tr`i{ta nekretnina na lizing bilo potrebno ukinuti porez na lizing naknadu jer je lizing oporeziv za razliku od bankarskih kredita.Tako|e,kakojerekao,potrebnojeukinutidvostrukooporezivawe, odnosno odredbu da se dvaputapla}aporeznaprenosapsolutnihprava,prviputkadalizing kompanija kupuje nepokretnost a drugi put kada se otplati posledwarata. – Korisnici finansijskog lizinga }e morati da budu jednako kreditno sposobni kao kada uzimajubankarskekredite–kazaoje Vukovi}. On je objasnio da u perspektivi,akoseukinetajporez,prednostimogubitito{to,uslu~ajuda klijent uzme stan na lizing, ne mora da daje u~e{}e, sam stan je sredstvo obezbe|ewa a porez na imovinupla}alizingku}a.

SUD MILANU BEKU PRIVREMENO ZABRANIO RASPOLAGAWE IMOVINOM BEOGRADSKE KOMAPANIJE

Spre~ena preprodajaLuke Vi{isuduBeograduprekju~e je potvrdio da je doneo privremenumerukojomje„Vorldfinu” zabraweno raspolagawe i otu|eweparcelanakojimasenalazi preduze}e Luka „Beograd„ dok se ne okon~a sudski postupakusporugradaBeogradaprotivLuke. Grad Beograd je tra`io privremenu meru zabrane raspolagawa imovinom u slu~aju Luke „Beograd” jer je postojala opasnost od otu|ewa, odnosno od prodaje imovine – izjavio je pravnizastupnikgradaBeogradaStrahiwaSekuli}. Ro~i{tepredVi{imsudomu Beogradujezakazanoza29.jun. Ve}inskikapitalLuke„Beograd„kupilaje2005.godinefirma „Vorldfin” registrovana u Luksemburgu, ~iji je vlasnik Milan Beko. Ubrzo posle preuzimawa Luke „Beograd„ upravqawetimpreduze}empreuzeli suqudiizkompanije„DeltaM„

ju~edao~ekujedaGradskojavno pravobranila{tvo istraje u sporu grada Beograda protiv Luke „Beograd„ i da preduzme sve mere iz svoje nadle`nosti da za{titi interes i imovinu gra|ana.Usaop{tewusenavodi

kadapostojiopasnostdaostvarivawetogpotra`ivawamo`ebiti znatnoote`anoiliosuje}eno,ondanapredlogpoveriocasudmo`e donetimerukojomzabrawujeraspolagawe do okon~awa spora”, ukazaojeSavet.

da Savet pozdravqa odluku Vi{eg suda u Beogradu kojom se preduze}u„Vorldfin”zabrawuje raspolagawe zemqi{tem Luke„Beograd„uprocesupotu`bi gradaBeograda.

Po obja{wewu Saveta, privremenamerasedonosinapredlogpoveriocaionaje,posvojoj prirodi,hitnamerakojaubrzava postupak i obezbe|uje poveriocadazavremevo|ewaspora, odnosno do wegovog okon~awa, ne mo`e do}i do raspolagawa zemqi{temiwegovogotu|ewa. GradBeogradiLukasesporeo vlasni{tvu na oko 100 hektara zemqi{ta koje koristi to preduze}e.Gradskozemqi{tejebeznaknade preneto Luci 1961. godine, kadjeosnovanoreduze}e„Pristani{ta Beograd”, ali je ugovorom iz1975.godineLukavratilagradu pravokori{}ewatogzemqi{ta. Luka ima u vlasni{tvu ukupno220hektarazemqi{taucentralnoj gradskoj zoni, a Generalnim planom Beograda predvi|enojeizme{taweLukeiizgradwa stambeno-poslovnog prostoranatojlokaciji. Savetzaborbuprotivkorupcijejeuizve{taju„Koncentracija vlasni{tva u Luci ’Beograd’„ naveo da je „Vordfin”, firma s kapitalom od 31.000 evra, za Luku isplatila 40 milionaevra. E. Dn.

Krivi~ne prijave u fioci –Krivi~naprijavaSavetazaborbuprotivkorupcijeprotiv vlasnikaLuke„Beograd„i~elnihqudiudr`avniminstitucijamakojesuu~estovaleuprodajitogpreduze}ajeupretkrivi~nompostupku–izjavilajeju~e~lanicaSavetaJelisavetaVasili}.–PrijavaSavetajejo{ufiociTu`ila{tvaibi}eizvu~enakadtonekomebudeodgovaralo. Ona je istakla da se de{ava da krivi~ne prijave Saveta za borbuprotivkorupcijebuduupretkrivi~nompostupkuipetgodina. Savet je u junu pro{le godine podneo krivi~nu prijavu protiv17osobazbogsumwedasunezakonitimpostupawemupostupkupreuzimawaakcijaLukeBeograddr`avinaneli{tetuod najmawe21milionevra.PrijavesuseodnosilenaMilanaBekaibiv{egministraprivredePredragaBubala,kaoiodgovornequdeuAgencijizaprivatizaciju,Akcijskomfondu,Komisijizahartijeodvrednosti. ~iji je vlasnik Miroslav Mi{kovi},zbog~egasubeogradski mediji pisali da su Beko i Mi{kovi}suvlasniciLuke. Savet Vlade Srbije za borbu protiv korupcije saop{tio je

„Savet o~ekuje da }e ta odluka opstati jer je zabrana raspolagawa zemqi{tem Luke u skladu sa Zakonom o izvr{nom postupku. Kadapoverilacu~iniverovatnim postojawe nekog potra`ivawa i


6

dRU[TvO

petak20.maj2011.

RAZUMEVAWEMDOPOVEREWA

Policajciu~e ma|arski U okviru programa u~ewa jezika nacionalnih mawina policije u Vojvodini, prva grupaod40~uvararedaizpolicijskihupravauNovomSaduiSuboticiupisalajekurs ma|arskog. – U vi{enacionalnim sredinamakao{tojena{a,jedan od najboqih na~ina da se uspostavi poverewe i saradwa gra|ana i policije jeste poznavawe jezika, i u tome je zna~aj ove obuke – izjavio je vr{ilacdu`nostina~elnika Policijske uprave Novi Sad StevanKrsti}. Nastava za tu grupu je ve} po~ela zahvaquju}i zajedni~kom projektu ministarstava unutra{wih poslova Srbije iMa|arske,afinansira}ese izpretpristupnihIPAfon-

dova Evropske unije. U neposrednoj realizaciji projekta u~estvuju Centar za osnovnu policijsku obuku u Sremskoj Kameniciiistovetna{kola uSegedinu. – Projekat je vredan oko 180.000 evra, bi}e ostvaren u tri dela i traja}e nekoliko meseci–izjavilajena~elnica Centra za osnovnu policijs ku obuk u Biq an a Pu{kar. Sli~niprogramibi}eusagla{eniispolicijamaRumunij e, Bug ars ke i Hrv ats ke, najaviojena~elnikOdeqewa zaprojekteEUIgorPeri}. Policajci koji odslu{aju ~asove ma|arskog jezika pridru`i}e se kolegama koji su ve} zavr{ili kurseve nema~kogiengleskog.

ZDRAVSTVENAZA[TITAZAVREMELETOVAWA

Bezpotvrdene boraviti uinostranstvu

Sezonagodi{wihodmoraiputovawa se pribli`ava. U turisti~kim agencijama ve} su rasprodati najpovoqniji aran`mani u predsezoni, a putnici koji su se opredelili za letovawe u inostranstvunajvi{eseinteresuju za cene, kvalitet sme{taja, {oping, turisti~ke obilaske... Retkokopomislinatoda}emu zatovrememo`datrebatiilekarska pomo}. Najve}i broj putnikanijeupoznatstimepodkojimuslovimaimsemo`epru`i-

nom osigurawu, osiguranik uz potvrdu ne pla}a hitnu medicinsku pomo},a u onima s kojima nije potpisan,usluga se pla}a,ali se tro{kovi naknadno refundiraju od RZZO-a, ukoliko lekarska komisija utvrdi da se radilo o hitnom medicinskom stawu. Me|unarodni sporazum o zdravstvenom osigurawu potpisan je s Velikom Britanijom, Slova~kom, Poqskom, Makedonijom, Rumunijom, Ma|arskom, ^e{kom, Italijom, Francu-

dnevnik

SENATNOVOSADSKOGUNIVERZITETAPREDLO@IODAPRIJEMNIBUDUOD29.JUNADO4.JULA

[ansadakandidati konkuri{unavi{emesta

Nastavazamaturantegimnazijazavr{avasedanas,azawihovevr{wakeusredwimstru~nim {kolama slede}eg petka, alioniodwihkojinameravaju da nastave {kolovawe na nekom od dr`avnih fakulteta, odnosnouniverzitetauSrbiji, jo{ ne znaju precizno datume prvog roka za upis studenata u prvu godinu studija u 2011/12, kao{tojo{nijeozvani~enni broj mesta za upis, pre svega onih buxetskih. Istina, univerziteti su blagovremeno dostavili Ministarstvu prosveteinaukesvojepredloge,me|u kojimaiterminprvogupisnog roka:od22.junado15.jula.Ministar @arko Obradovi} je u posledwevremeunekolikonavratarazgovaraosrektorimai prorektorima o upisu nove gener ac ij e bruc o{ a, kvot am a, {kolarinama, a kona~nu odluku o broju buxetskih mesta done}eVladaSrbije,{tojenajavqeno za 26. maj. Odmah nakon toga Ministarstvo mo`e objaviti konkurs za upis bruco{a nadr`avnefakulteteivisoke strukovne{kole. SenatUniverzitetauNovom Saduodavnojepredlo`iokvotuzaupisbruco{a,anaju~era{woj ses ij i ovog najv i{ eg stru~nog univerzitetskog organadekaniiprodekanirazmatral i su mog u} e term in e za odr` av aw e prij em ih isp it a. Pritome,vodilosera~unaio tome da je Zajednica medicinskihfakultetaSrbijeodlu~iladakandidatizaindeksmedicine prijemni pola`u 29. juna (ova zaj edn ic a svak e god in e, tradicionalno, utvrdi jedinstven termin prijemnog). Imaju}i u vidu sve okolnosti, SenatUNS-asaglasiosestimda, po{to prijavqivawe kandidata i prijem dokumenata za sve fakultete bude 22, 23. i 24. ju-

MinistarObradovi}jeuposledwevreme unekolikonavratarazgovaraosrektorimaiprorektorimaoupisunovegeneracijebruco{a, kvotama,{kolarinama,akona~nuodlukuobroju buxetskihmestadone}eVladaSrbije,{toje najavqenoza26.maj na,prijemnibuduod29.junado 4.jula,porasporedukojiutvrde sami fakulteti. Ukazano je na to da }e ovako malo „razvu~en” rok za polagawe prijemnih „pru`iti deci {ansu da konkuri{unavi{emesta”,odnos no da pol a` u razl i~ it e prijemne. Dogovoreno je tako|e da se slede}eg petka, 27. maja, sastanuprodekanizanastavusvih14 fakulteta i prorektor za na-

stavu UNS-a prof. dr Milan Simi} i provere sve termine prijemnih ispita da bi videli kakosuraspore|eni. –Naro~itojeva`nodasene „poklapaju”prijemninastudijskimprogramimakojizamnoge kandidate mogu biti alternativni, takozvana prva,  druga, paitre}a„`eqa”.Naprimer, isti kandidat mo`e polagati prijemni i za farmaciju, i za farmaceutsko in`ewerstvo, i

za hemiju. Kada budemo imali tu sliku, mo`da }emo malo i smawitibrojdanazapolagawe prij emn ih isp it a – ka` e za „Dnevnik”prorektorSimi},i obja{wavadase,ve}premamogu}n os tim a i pot reb am a fakulteta, mo`e dogoditi da se ju~ e predl o` en mal o {ir i okvirzaprijemnemaloskrati. NaSenatuUNS-ajo{jednom je ponovqeno da je i prilikom posledweg sastanka s rektorima, pre nedequ dana, ministar pros vet e i sport a prof. dr @arko Obradovi} ostao pri ~vrstomstavudau2011/12.ne}e bitidozvoqenopove}awe{kolarina. Prijatna vest za studente i wihove roditeqe bolno je pogodila pre svega one fakultete koji godinama nisu mewalicenu.Iakojesveganekoliko fakulteta UNS-a najavil o da bi htel o da pov e} a {kolarinenajvi{edesetakposto, to nije dozvoqeno ~ak ni tamogdejeonanajni`a–50.000 dinara, koliko imaju Pedago{ki fak ult et u Somb or u i U~iteqski na ma|arskom nastavnomjezikuuSubotici.Dekan Ped ag o{ kog prof. dr Aleksandar Petojevi} predo~io je Senatu te`ak polo`aj ovog fakulteta koji sopstvenim novc em fin ans ir a svoj e Odeqewenaslova~komjezikuu Ba~komPetrovcu,aukinutaim je mog u}n ost tak oz van og do{kolavawa,~imesuFakultetu smaweniprihodi. ProrektorUNS-azanaukui me|unarodnu saradwu prof. dr PavleSekeru{ oceniojeodluku res orn og min is tars tva o {kolarinama kao „predizbornuipopulisti~ku”,iukazaona todasunekifakulteti~ekali ~etiri godine ne pove}avaju}i {kolarinu, a neki su ih podizalisvakegodine. V.^eki}

BANATSKIMLOPOVIMANICRKVENISUSVETE

Vratikrstiliostani bezporoda ti zdravstvena usluga u stranim zemqama. Osiguranici Republi~kog zavoda za zdravstveno osigurawe tokom privremenog boravka u

skom, Luksemburgom, Belgijom, Holandijom,Nema~kom,Austrijom, Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom, Hrvatskom i Bugarskom.

Propisivawelekova Ukoliko je potrebno propisivawe lekova ili medicinskotehni~kogpomagalakojeseina~eizdajenamese~nomnivou,neophodnojedaosiguranikpotpi{eizjavudamuzatajperiodizabranilekarve}nijepropisaotuterapiju,odnosnopomagalo.U slu~ajevima kada je neophodna hitna medicinska pomo}, zdravstveneustanovesudu`nedajepru`esvimlicima,bezobzirana wihovomestoprebivali{tailiboravi{ta,~akiukolikonemajuzdravstvenukwi`icu. CrnojGori,kaoiunekimdugim dr`avama, imaju pravo na besplatnuhitnu medicinsku pomo}, alidabiosvarilitopravomorajuizSrbijedaponesupotvrdu koju izdaje Republi~ki zavod za zdravstveno osigurawe. S takvom potvrdom na{i osiguranici mogu refundirati tro{kove le~ewa,ukoliko im bude potrebno. Da bi osiguranik dobio potvrdu RZZO-a,potrebno je da mu izabrani lekar izda potvrdu o zdravstvenom stawu,koju mu overava lekarska komisija mati~ne filijale RZZO-a.Procedura dobijawa potvrde je besplatna. Hroni~ni ili akutni pacijenti (na primer postinfarktna stawa i sl) ne mogu dobiti potvrdu jer wihovo zdravstveno stawe zahteva ~esto pru`awe zdravstvenih usluga, koje wima jesu neophodne, ali spadaju u usluge dugoro~nog le~ewa, a ne trenutne ugro`enosti `ivota.U zemqama s kojima je potpisan me|unarodni sporazum o zdravstve-

Veliki broj qudi koji su zdravstveno osigurani godi{wi odmor }e provesti u zemqi, ali izvan mesta boravka. Nekiodwih}enaputuiliugostima ostati i du`e od mesec danapasemo`edesitidaimzatrebalekarskapomo}.Kakosaznajemo u Republi~kom zavodu za zdravstveno osigurawe, ovi osiguranici imaju pravo na zravstvenuza{tituudomovima zdravqa u mestu privremenog boravka,bezpromeneizabranog lekara. Ukoliko imaju prijavqen boravak du`e od 30 dana, osiguranicima je u domu zdravqaumestuboravkaomogu}ena dijagnostikaile~ewe,ukqu~uju}ipropisivawelekova,medicinsko-tehni~kih pomagala koji se propisuju jednom mese~no, medicinske rehabilitacije i sl.Zdravstvenaza{titaseostvarujenaosnovuoverenezdravstvene kwi`ice i prijave privremenogboravka. J.Barbuzan

Banatskim lopovima ni{ta nije sveto. muslu`itijersamomtomkra|omsamsebe ganapraguvratanepoznatimladi}pozdraDa je druga~ije, ne bi ove sedmice ukrali jeosudio.Ne}eimatiblagostawa,~akne}e vqa i qubi mu ruku. Kada se uverio da je osve{tanikrst,podignutnaplacupredvi- imatiporodaniroda,doktajkrstnevra- sve{teno lice oti{lo, lopov staje kraj |enom za izgradwu crkve Vaznesewa Hri- ti. Naneo je veliko zlo sebi i svojim po- vratai~ekapogodnuprilikudaukradekustovog u najmnogoqudnijem zrewaninskom tomcima. Zato molimo sve one koji znaju, tiju s novcem, pri~vr{}enu za stalak kraj nasequ Bagqa{, gde je stajao dve godine. kojisu~uline{toivideli,danamjave,da ulaza.UstrahudaganekoneuhvatinadeKrstjeosve{tanjo{26.aprila2009.isve bismodo{lidotog~ovekainanekina~in lu,glavniakterovog„dokumentarca“vi{e vreme se ~ekalo na po~etak izgradwe ver- mu pomogli – nije se Slobodan ^esti} li- putaprilazikutiji,azatimseudaqavaod skogobjekta,{tosenidodanasnijedogo- biodaka`eo{trere~i. we, sve do trenutka kada ju je, zajedno sa dilo.Kradqivcisutoiskoristilii stalkom,zgrabioiod{etaonapoqe. pobeglisneobi~nimplenom.Slu~aj Javnost je bila sabla`wena i apriSadajesamopitawedali}elopova,ili jeprijavqen,analicemestasuizala 2006. godine. Dok su me{tani sela {li pripadnici zrewaninske PoliNeuzina,uop{tiniSe~aw,biliangavi{ewih,presti}irukapravdeili cijskeuprave,obaviliuvi|ajisa~i`ovani u odbrani od katastrofalnih „upozorewe”qudiumantiji nili izve{taj. Sada je samo pitawe poplava na bedemima reke Tami{, iz da li }e lopova, ili vi{e wih, pre pravoslavne crkve je ukradeno vi{e sti}irukapravdeili“upozorewe”qudiu Ovonijeprviputdasezrewaninskebo- vrednih predmeta. Pod okriqem no}i, nemantiji.Jer,sve{tenikSrpskepravoslav- gomoqena|unaudarukradqivaca.Preiz- zvani gosti su odneli sliku Raspe}e HrinecrkveSlobodan^esti} nijebionimalo vesnog vremena na popularnom svetskom stovoiz1857.godine,celivaju}uikonusveblagonaklon prema ovom slu~aju. Napro- sajtu “Jutjub” osvanuo je snimak kra|e u tog Nikole, rad jereja Sila{kog, ikonu tiv, ~ak je zapretio po~iniocu krivi~nog hramusvetogarhangelaMihaila,na~iwen, PresveteBogorodice,jedanpozla}eniijedelada}egasti}inesre}aufamiliji! kakojenavideo-zapisunavedeno,29.novem- dan srebrni krst, putir, vi{e ~iraka, ka– Neko, nije mi jasno zbog ~ega, krst je bra 2009. godine. Na snimku se vidi ovda- dionicu ukra{enu rubinima, porcelansku i{~upao i odneo. Ne znam zaista ~emu }e {wi sve{tenik koji izlazi iz crkve, dok vazuidvatrebnika. @.Balaban

DANASISUTRAU[KOLAMAZATALENTE

Prijavqivawezapolagawe prijemnihispita Ovogodi{wiupisnirokusredwim{kolama po~iwe danas primawem prijava u {kolama za talente. U deset umetni~kih {kola, od kojih su sedam muzi~ke, dve baletskeijednadizajnerska,kaoiudvefilolo{kegimnazijeidvegimnazijezamatemati~ke talente, ove godine u Vojvodini ima vi{e od 700 mesta, i to za nastavu na srpskomima|arskomjeziku.Prijavezapolagaweprijemnihispita,kojisuiovegodineuslovzaupisuove{kole,osmaciko-

ji`eleuwihdaseupi{upodnosi}edanas isutra,aprijemniispiti}eseodr`atiod 10.do12.juna. Novina ovogodi{weg upisnog roka u sredwim{kolamajedaikandidatiza{kolezatalentemoraju20.i21.junapolagati zavr{niispitnakrajuosnovnog{kolovawaida}eimse,uzbodovepoosnovuuspehauosnovnoj{koliioneosvojenenaprijemnom,prirangirawuu{kolamazatalente bodovati i uspeh na ovom ispitu. Zbog

toga}eserang-listeprimqenihu~enikau {kolamazatalentepravititekposleisticawa kona~nih rezultata zavr{nog ispita, to jest posle 1. jula, kada }e se primqeni u~enici i upisivati u ove {kole, takoda}eonikojiostanuispodcrteimativremenadarazmisleotomegdedakonkuri{u i da u skladu sa svojim `eqama i bodovimapopuneliste`eqaipredajuihu svojimdoju~era{wimosnovnim{kolama4. i5.jula. D.D.


„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

„DNEVNIK” I „PROMETEJ” NAGRA\UJU

Nadar„Nedozvolimidaodem” Iz¬da¬va~¬kaku¬}a“La¬gu¬na”,usa¬rad¬wis“Dnev¬ni¬kom”, una¬red¬nompe¬ri¬od¬ uda¬ri¬va¬}e~i¬ta¬oc ¬ ena¬{egli¬stasa podvekwi¬gepo¬ne¬deq¬kom,sre¬domipet¬kom.Da¬nas}e dva~i¬ta¬oc ¬ a,ko¬jaseprvaja¬veod13 do 13.05 ~a¬so¬va,ado sada nisu dobijali kwige u ovoj akciji, na na{ broj te¬le¬fo¬na528-765,do¬bi¬tipopri¬me¬rakromana“Nedozvolimidaodem”Tjeri Koen. Ovojeneobi~nailepapri~aoqubavi.Pri~aoqubaviizme|u`ivotaismrti.Osmogmaja2001.godine,na dvadeseti ro|endan, @eremi je izvr{io samoubistvo

zato{togajeViktorija,`enakojuvoli,odbila.Ali8. maja2002.onsebudi...poredViktorije,ludozaqubqeneuwega.Dalijestvarnomrtav?Dalijeuraju?Ili paklu?Ilijetosamostvarnost?Za{toseondanese}a proteklegodine?Zatimseni`udrugidani,drugabu|ewai@eremipostajeposmatra~`ivotakojimuizmi~e. ^udnog`ivota,ukomejeonjednadruga,zabriwavaju}a li~nost...Dobitnici}ekwigepreuzimatiukwi`ari “Laguna”uUlicikraqaAleksandra3,gdesemoguna}i iostalaizdawaoveizdava~keku}e. A. V.

„Tajnasre}nedece”zadvoje sre}nika Izdava~ka ku}a”Prometej” u saradwi s „Dnevnikom”daruje~itaocena{eglistasapodvekwige.Dva~itaoca,kojaseprvajaveod15do15.05~asova na broj telefona 528-765, dobi}e po primerakkwige.Danaspoklawamokwigu„Tajnasre}ne dece”autoraStiva Bidalfa.Nagra|eni~itaoci mogupoklondapodignuukwi`ari„Most-Prometej”,uZmajJovinoj19(452-744).

Novosadska petak20.maj2011.

K

Kvart sti`e na vrh tabele i buke u kvartovima, ali ~ini se da i ova praksa jewava. Pored toga, uskoro }e pomenuti deo grada dobiti i dugo o~ekivanu policijsku stanicu, pa se o~ekuje da }e i ona doprineti boqem kvalitetu `ivota. Ako uz sve po me nu to do da mo da na Na se qu ne maw ka ze le ni la, pro sto ra za {et wu i igru ma li {a na, mo `e mo za kqu ~i ti da ono is ti ~e ozbiq nu kan di da tu ru za vr lo po `eq nu `i vot nu lo ka ci ju. B. Markovi}

HIQADU MLADIH NA TRGU SLOBODE

Maturantskikadril istopdijabetesu Oko 1.000 maturanata danas }e ta~no u podne zaplesati kadril i time se oprostiti od sredwo{kolskih dana. Ve} petu godinu za redom novosadski sredwo{kolci deo su me|unarodne manifestacije „Ples sa Evropom - maturantska parada”, a ovaj put su i jedini na svetu koji }e poslati poruku

„Stop dijabetesu” di`u}i posteresatimnatpisomuvispre nego {to zapo~nu ples. Povod zaovakvuakcijuje~iwenicada je Vojvodina prva u svetu po brojuobolelihod{e}ernebolesti. Slika maturanata bi}e potom poslata u London, a samim tim i ova poruka ~itavom svetu. D. B.

V remeploV

Gradprerastao porodili{te Uve}ojprizemnojku}iuGajevojulici,kojajeodavnosru{ena, 20. maja 1948. otvoreno je vanbolni~ko porodili{te, po{toseonouPokrajinskojbolnicipokazalomalozagrad,kojijeubrzanorastao.Porodili{tejeimalopetsobasa18kreveta,saluzaporo|aje,aposebno prostorije za porodiqe koje su imaleizvesnezdravstvenesmet-

c m y

hronika

Telefoni:0214806-833,4806-834,421-674,528-765,faks:6621-831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

ao {to je poznato kvalitet `ivotne sredine u Novom Sadu prati se redovno, i prema tim istra`ivawima, kao po pravilu, najve}a buka u gradu je u Partizanskoj ulici i na Beograd skom ke ju. Sa dru ge strane, prema podacima Instituta za javno zdravqe buci su najmawe izlo`eni stanovnici Novog naseqa {to ovaj deo grada ozna~ava kao prijatno mesto za `ivot. Ranije su se `iteqi Naseqa ~esto bunili zbog „no}nih seansi” tinejyera, dreke

MnogohvaqenukwiguStivaBidalfapro~italojeprekomilionqudina14jezika.Ovajsvetski bestselerpoma`eukomunikacijiizme|uroditeqaidece,odnovoro|en~etadotinejxera.Kwiga jepunahumora,toplineiprakti~nihsaveta,priru~nikzarazvojemocionalnostabilnog,psihi~kizdravogisre}nogdeteta.Lakajeza~itawe,razumqivaiprakti~na. A. J.

we.^laniceAntifa{isti~kog fronta `ena iz Novog Sada su dobrovoqnimradomsa{ilesve {tojebilopotrebnozaporodili{te, a Stolarska zadruga je, tako|e, besplatno napravila ceo name{taj. Glavni izvr{ni odbor Pokrajine obezzbedio je medicinsku opremu, a za stalno suzaposlenijedanlekar,tribabiceidvebolni~arke. N. C.

GRADONA^ELNIK PAVLI^I] OTVORIO DOGRA\ENU AMBULANTU U KAMENICI

Komotnopacijentima ilekarima

Ambulanta Doma zdravqa u Sremskoj Kamenici renovirana je i pro{irena, a novi objekat ju~e su otvorili gradona~elnik Novog Sada Igor Pavli~i} i ~lan Gradskog ve}a zadu`en za zdravstvo prof. dr Aleksandar Kiraq.Povr{inaambulante u Kamenici, sa sada{wih 490 kvadrata, skoro je duplirana dogradwom 440 kvadratnih metara i taj posao zapo~et u novembru pro{le godine ko{tao je 25miliona.Obnovazgrade ambulante stajala je {est miliona dinara. U starom objektu ostaje op{ta praksa, patrona`a i laboratorija, dok su u dogra|enoj zgradi stomatologija i pedijatrija, s posebnimulazimaza{kolskui pred{kolskudecuizabolesnui zdravudecu. DirektorDomazdravqa„Novi Sad” @ivota Lazarevi} rekao je da ukoliko vi{e Kameni~ana bude svog lekara iza-

Prvo re~ geologa

Foto:F.Baki}

bralo u ovoj ambulanti, stvori} e se uslov i za pov e} aw e brojalekara. Gradona~elnik je istakao da svakideogradazaslu`ujedase ravnomerno razvija, pa odatle potreba za pro{irewem Doma zdravqa u Kamenici. Najavio jeIdrugeinvesticijeuKame-

nici. Problem kanalizacije u Dunavskoj ulici na Keju bi}e re{endokrajagodineadokrajagodinebiipijacatrebaloda bude zavr{ena, rekao je gradona~elnik.Utokusuiradovina ure| ew u poj ed in ih ulic a. U [angaju je pri kraju ure|ewe novogobjektaod250kvadratai

StanovnicinaseqaBocke protestovali su pred ambulantom u Kamenici dok je gradona~elnik Igor Pavli~i} otvaraopro{ireniobjekat.Zahtevalisu,kaoivi{e putadosada,danaseqedobijevodovodikanalizaciju. -Svikojisugradiliku}e na klizi{tu znali su da }e biti problema s uvo|ewem infrastrukture i bilo bi nezakonitodamitamobilo {taradimo-kazaojegradona~elnik.Poru~iojedagra|ani Bocki budu strpqivi dokrajagodine,kada}ebiti zavr{eno geolo{ko ispitivawe,vredno10milionadinara, koje }e pokazati kako re{itiproblem. uskor o se mo` e o~ek iv at i otvaraweteambulante,izjavio jegradona~elnik. I. D.

GRADSKO VE]E DANAS ODLU^UJE

Obveznicamado 3,5milijardidinara? Gradsko ve}e }e danas doneti odlukudali}eseNoviSadzadu`itiputemkreditailidu`ni~kih hartija od vrednosti, a na osnovupredlogaKomisijekojaje ~lanovimave}aposlalapredlog. Ukoliko se poka`e da su obveznice isplativija opcija, na{ grad}epostatiprviuSrbijikojisekreditiranaovajna~in.

- Komisija je zavr{ila posao u smislu zakqu~ivawa ponuda i poslalajepredlogGradskomve}u. [ta god bude povoqnije za nas, za to }emo se odlu~iti, a ako to budu obveznice, bi}emo prvi grad u Srbiji koji je krenuo ovim putem. Kreditirawe prekoobveznicave}sepokazalo kao dobro re{ewe u Evropi i

zemqama regiona  -ka`e za na{ list ~lan Gradskog ve}a zadu`en za finansije @ivko Makari} idodajeda}eseipakdanas znati za koji }e se model odlu~iti. Kada Gradsko ve}e usvoji odlukuowojbitrebalodaseraspravqa na sednici Skup{tine grada koja }e biti odr`ana do

krajameseca.Podsetimo,Gradje dobio~etiriponudezaemitovaweobveznica,doksutristigle zakreditirawe. Radi se o iznosu od 3,5 milijardidinarakoje}ebitipotro{ene za zavr{etak Bulevara Evrope i uvo|ewe kanalizacije usvedelovegrada. Q. Na.

U KARLOVA^KOM „KAROMU” PROMOCIJA [TIVA OBJAVQENOG U NEDEQNOM „DNEVNIKU”

Kwigareporta`a @eqkaMarkovi}a

Kwiga reporta`a novinara «»“Dnevnika” @eqka Markovi}a “Spasavawe ma~ora @ileta” («»“Gradac”, Ra{ka 2010) bi}e predstavqenadanasu19~asovau Klubu kulture “Karom” u Sremskim Karlovcima, u Ulici mitropolita Stratimirovi}a 2. U programukojiseodr`avauokviru kulturnih susreta dva grada „Dijagonala:SremskiKarlovci– Ra{ka“u~estvujuurednikizdawa Milojko Mili}evi}, dramski umetnik Aleksandar Mati} i

autor kwige @eqko Markovi}, dobitnikgodi{wenagrade“Laza Kosti}”Udru`ewanovinaraSrbije u kategoriji reporta`e za 2010.godinu. Izabranereporta`euovojkwizi objavqivane su u nedeqnom “Dnevniku” u okviru serijala “Upotreba `ivota”, a nastale su tokom Markovi}evog jedinstvenog ivi{estrukonagra|ivanogreportersko-kwi`evno-putopisnogistra`iva~kog projekta “»« Kontinent Srem”. Z. Ml.

Foto:B.Lu~i}

„HENKEL” POMOGAO VRTI]U „MRVICA”

Dvori{tepostalo de~jecarstvo Zahvaquju}i kompaniji „Henkel”,mali{aniizvrti}a„Mrvica”ju~esudobiliboqeusloveza igru.Kompanijajekompletnoobnovila igrali{te vrti}a de~jim rekvizitima. Sve~anom otvarawu prisustvovali su ~lan Gradskog ve}a zadu`en za obrazovawe Milan \uki} i direktor „Radosnog detiwsta” Borislav Samarxi}. Predstavnica “Henkela” Dragana Markovi} istakla je da je ovaj projekatura|enuokvirutradici-

onalne inicijatice „Henkel smajl”,kojukompanijasprovodiu ve}inizemaqaukojimaposluje. -U„Mrvici„svakodnevnoboravi preko 350 mali{ana a dvori{tenijebiloodgovaraju}e,tesu aktivnosti u wemu bile svedene naminimum-istaklajeMarkovi}eva.\uki} je rekao da bi voleo kadabiidrugekompanijesledile primer „Henkela”. Mali{ani su potomizveliprelelupriredbu. Q. Na.


petak20.maj2011.

c m y

8

dnevnik


petak20.maj2011.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

9

TOKOM VIKENDA PROSLAVA DVA I PO VEKA SABORNE CRKVE

U ne de qu pa tri jarh Iri nej u Kar lov ci ma Program obele`avawa dva i po veka Saborne crkve u Sremskim Karlovcima po~iwe sutra i zavr{ava se u nedequ. Izlo`bom o obnovi crkve u Patrijar{ijskom dvoru sutra u 19 sati bi}e otvorena ova dvodnevna sve~anost, a zatim se program nastavqa na bini, na centralnom karlova~kom trgu, gde }e nastupiti grupa “Legende”, Pavle Aksentijevi} i grupa “Zapis”, horovi “Sveti Nikolaj”, “Sveti Georgije”, “Antifon” i

Sveti Nikolaj srpski”, te glumci Gordana \ur|evi} - Dimi} i Neboj{a Dugali}. Centralni deo proslave bi}e u nedequ, kada }e tokom svete arhijerejske liturgije, koja po~iwe u 9.30 sati, patrijarh Irinej sa vi{e episkopa osvetiti nedavno obnovqeni hram. Posle toga }e na bini BiqanaKrsti} i grupa “Bistrik” odr`ati koncert, a nastupi}e jo{ i ansambl “Serboplov”, OKUD “Brankovo kolo” i KUD “ Vila”.

U karlova~koj op{tini, koja pru`a logisti~ku podr{ku Eparhiji sremskoj oko organizacije proslave, ka`u da }e “@eleznice Srbije” i JGSP “Novi Sad” ukoliko se uka`e potreba, poja~ati prevoz do Karlovaca u nedequ. Obezbe|ene su dodatne toalet kabine pored dveju stalnih kod velikog parkinga i de`urstvo kola hitne pomo}i, a JKP “Belilo” }e poja~ano brinuti o ~isto}i grada tokom sve~anosti. Z. Ml. DSS KRITIKUJE VLAST

Gra|anima dug, strancu profit

Foto: F. Baki}

JU^E NA STADIONU „KARA\OR\E”

Po~elo sklapawe reflektora Delovi stuba za reflektor na jugoisto~noj strani stadiona “Kara|or|e” stigli su ju~e i, kako nezvani~no saznajemo, po~elo je wihovo montirawe. Prvi stub, nakon {to bude sklopqen na zemqi i na wega bude stavqen reflektor sa 72 svetiqke, trebalo bi da bude postavqen po~etkom slede}e nedeqe. Kako su svojevremeno najavili iz Zavoda za izgradwu grada, “Kara|or|e” bi trebalo da dobije reflektore do kraja maja. Da li }e se to dogoditi pre posledwe utakmi-

ce Vojvodine u ovoj sezoni, 29. maja sa Crvenom zvezdom, ostaje da se vidi, a novosadska fudbalska javnost slo`na je u tome da bi to bila najboqa promocija novog osvetqewa “Kara|or|a”. Osvetqewe od 1.400 luksa na terenu i atletskoj stazi stvara}e ~etiri reflektora od po 72 svetiqke, dok }e se jo{ 28 svetiqki nalaziti na krovu iznad zapadne tribine. Ovo }e omogu}iti odr`avawe takmi~ewa najvi{eg ranga u atletici i fudbalu u Novom Sadu. S. K.

- Neracionalno tro{ewe na{ih para u buxetu Grada dovelo je do uzimawa nenamenskog kredita bez jasne vizije o vra}awu duga. Kredit }e slu`iti za pokrivawe nesposobnosti gradske vlasti - rekao je na ju~era{woj konferenciji za medije predsednik Gradskog odbora Demokratske stranke Srbije BorkoIli}. Po Ili}u, zanimqivo je da se grad zadu`uje ba{ sada kada je izborna godina.”Kreditom planiraju da finansiraju gradwu kanalizacione mre`e, a uporedo s tim planiraju i ulazak “Vodovoda” u javno-privatno partnerstvo u sa stranom firmom. Novu kanalizacionu mre`u preda}emo strancima, a oni }e ubirati profit”, naA. L. pomenuo je Ili}.

Klikerijada na [trandu De~ji turnir u klikerawu „Uni open 2011” odr`a}e se sutra i prekosutra u 10 ~asova na [trandu, na terenima ispod mosta Slobode. Igra se po „novosadskim pravilima”, odnosno u~estvuju dva igra~a, a prvi igra onaj ~iji je kliker, pri prvom bacawu, bli`i rupi. Prijave se primaju sutra od 8 do 10 ~asova, ispod pomenutog mosta, finale je u nedequ, a najboqe igra~e o~ekuju razne nagrade. A. J.

NA 78. ME\UNARODNOM POQOPRIVREDNOM SAJMU

Kapije i sutra otvorene

Foto:R.Hayi}

Me|unarodni poqoprivredni sajam na Novosadskom sajmu otvoren je 14. maja, a posetioci jo{ danas i sutra mogu da razgledaju ono {to je izlo`ilo vi{e od 1.500 izlaga~a iz Srbije i 60 zemaqa sveta. Najnovija poqoprivredna mehanizacija, novi prehrambeni proizvodi, najboqa grla doma}eg uzgoja, povoqni uslovi kupovi ne, ve li ki broj do ga |a ja proteklih dana privukli su veliki broj posetilaca i iz na{e zemqe i inostranstva. Kutija s ulaznicama, koje su mogu}nost da se sa sajma ode uz neki od poklona, sve je punija, a ko je najsre}niji posetilac koji }e dobiti traktor “belarus 320”, zna}e se danas u 18 ~asova.

Pred publikom snaga Ervina Katone Sutra u 10 ~asova, po~iwe takmi~ewe “Strongmen ~empions lig”, u kojem }e se najja~i qudi Evrope, predvo|eni najsna`nijim ~ovekom u Srbiji i aktuelnim prvakom kontinenta Ervinom Katonom, nadmetati u {est disciplina. Takmi~ewe }e po~eti vu~om traktora marke “puma 155”, ispred {tanda VAIT-a a nastaviti se u podne na Mawe`u.

Ovaj doga|aj prenosi}e TV kanal “Jurosport”, a snagatori }e startovati bacawem tegova od 25 kilograma uvis, potom podizati debla, trkati se na stazi od 40 metara nose}i ~eli~ne kofere od 340 kilograma i prebacivati betonske kugle, te{ke od 135 do 200 kilograma. Ako im preostane snage, podiza}e i automobile “nisan”.

„Zasavica” sa~uvala balkanskog magarca Na ovogodi{wem Me|unarodnom poqoprivrednom sajmu mesto su na{le su i autohtone sorte, ponajvi{e zahvaquju}i Spe-

cijalnom rezervatu prirode „Zasavica“ u blizini Sremske Mitrovice. Odatle su na sajam stigla podolska goveda, krava bu{a, balkanski magarac i sviwa man-

gulica. U „Zasavici“ je napravqena prva farma magaraca u ovom delu Evrope. U ovom rezervatu isti~u da je mleko balkanskog magarca izuzetno lekovito. Koristi se za le~ewe bronhitisa, astme i magare}eg ka{qa. Litar pomenutog mleka je 40 evra, a po naruxbini pravi se i sir od wega, ~ija cena je 1.000 evra za kilogram. Kobasica i salama ko{taju 2.000, odnosno 3.500 dinara po kilogramu. Kod Hale 27 prodaje se i slanina od mangulice, za ~iji kilogram treba izdvojiti 1.000 dinara.

^ulo se ~ak iz Bolivije „Mali du}an” kao magnet Dok odrasli pa`qivo zagledaju i isprobavaju gorostasne „Xon Dirove“ traktore, mali{ani opsedaju „Mali du}an“ koji se nalazi u neposrednoj blizini {tanda pomenutog predu-

ze}a, a u kojem se prodaju prototip igra~ke velikih traktora, prikolica, cisterni kao i odela za poqoprivrednike i raznorazne majice na kojima su nacrtani traktori „xon dira“.

Da ni Bolivija nije daleko kada je trgovina u pitawu svedo~i i dolazak FredijaHumane na Me|unarodni poqoprivredni sajam. Ovaj Bolivijac iz „putuju}eg kofera“ na trotoar ispred {tanda izvadio je raznorazne orglice i spektar neobi~nih muzi~kih instrumenta koji, kako ka`e, predstavqaju kulturu Indijanaca ne samo wegove zemqe ve} i Perua, Ekvadora... Od noktiju ovaca napravio je ogrlicu „~ak-~ak“. Posebno

je ponosan, jer kako ka`e ona se retko pravi, na ogrlicu od kostiju lame. Ipak, dobacuje nam izme|u dva svirawa na „sam po ni ju“, naj vred ni ji je ukras „~u var sno va“ na pra vqen od perja orla koji se ka~i na zid i za{titnik je doma. Od Fredija ju~e posetioci sajma nisu samo kupovali nakit i muzi~ke instrumente, ve} su u kofer ubacivali su nov~i}e i im odsvira ne{to iz daleke Bolivije. Q. M. D.Ml.


VOJVODINA / NOVI SAD

petak20.maj2011.

DNEVNIK

c m y

10

ВРБАШАНКА ТАТЈАНА ВЕЛИЦКИ БИЈЕ БИТКУ СА ОПАКОМ БОЛЕСТИ

Врбаскибенд„Тундри” свиразаТању ВРБАС: Тридесетогодишња врбашанка ТатјанаВелицки живи далеко другачији живот од њених вршњака јер се већ шест година бори са опаком болешћу. Тањи је 2005. године откривен злоћудни тумор на кости главе и од тада почиње њена борба. - Као двадесетпетогодишње студенткиње седеле смо у стану и пиле кафу у паузи између спремања испита када сам приметила да Тањи „шета“ десно око. Она је решила да провери о чему се ради и након обиласка неколико доктора установљено је да има тумор. Након само два дана, Тања је имала прву операцију – започиње причу Тањина најбоља другарица и кума ДуњаГирић. Уследило је мукотрпно лечење које подразумева хемотерапије и зрачење, али Тања ниједног тренутка није губила ведар дух и наду да ће победити опаку болест као што је рак. И успела је у томе уз огромну подршку

Татјана Велицки

најближих. После четири године лечења, она је најзад била поново здрава. Тања се вратила нормалном животу, дружила се са пријатељима, дипломирала на Економском факултету

Рачун за помоћ Како би пружили подршку својој другарици и сакупили бар неки део потребног новца, чланови врбаског састава „Тундри“ организују вечерас концерт у Биоскопу „Југославија“. Цена улазнице је 500 динара, а „Тундри“ ће свирати у два термина у 21 и 23 часа. Сав приход од продатих карата биће прослеђен за наставак Тањиног лечења. За оне који не могу да присуствују концерту, као и за све људе добре воље који желе да помогну Тањи отворен је жиро – рачун код банке „Интеза“ 908-16001-87 позив на број 55-102-0002919/0. Број девизног рачунајеРС35-160-5130201169827-12.

и запослила се. Међутим, на редовној контроли крајем прошле године, Тањи је речено да се болест вратила. - С обзиром на то да се тумор вратио, Тања је одлучила да потражи додатни вид лечења поред конвенционалног. Спас је пронашла на Клиници доктора Виктора Борисова у Москви који практикује нову методу лечења биљним хлорофилом. Метода доктора Борисова је веома призната у свету и искуства неколико људи из Србије који су се, такође, лечили код њега су изузетна. Сваки одлазак у Русију Тању кошта близу 4.000 евра, а доктор Борисов је препоручио минимум 10 терапија како би лечење дало разултата, а до сада она је била на три – каже Дуња Гирић. Тања се, тренутно, опоравља од тешке операције у Клиничком центру Србије јер јој се стање након зрачења које је имала у јануару ове године погоршало. Чим се опорави, она планира да поново отпутује у Русију како би наставила лечење код доктора Борисова. За то јој је потребан велики новац. До сада је уз помоћ хуманих људи успела да три пута оде у Москву, али како би примила, бар, десет преписаних терапија њој је потребно још 20.000 евра. М. Кековић

Уређујусевртићи КИКИНДА: У вртић „Плави чуперак„ у Кикинди у овој години уложено је 26 хиљада евра из републичких и покрајинских фондова, саопштио је директор Предшколске установе „Драгољуб Удицки„ Милош Пејаков. У вртићима „Маслачак„ у Башаиду и у кикиндским „Наша радост„, „Пчелица„ и „Лептирић„ изграђен је систем централног грејања, за шта је издвојено 35 хиљада евра.

DaNas U GRaDU BIOSKOPI Arena: „Zlatokosa i razbojnik” (14.50), „Pri~a o igra~kama” (14), „Rango” (13.20), „Hop” (13.30), „Rio” ( 13, 15, 15.30, 17.30, 19.30, 21.30),”Tor” (17.50, 20.10), „Beli lavovi” (18.15, 20.20, 22.35), „Crvenkapa” (16.20, 20.25), „O, Gringo” (16.05), „Paklene ulice 5” (15.30, 22.40), „Tu|e sla|e” (18.20 22.20), „Pirati sa Kariba na ~udnim plimama” (14.45,17.10, 17.30, 20, 20.15, 22.45, 22.50). Jadran: „Medved Jogi” (19), „Bezimeni” (21). KulturnicentarNovogSadaMe|unarodni festival dokumentarnog filma „Barzah” (21), „@ivotna trka” (22).

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te Scena „Pera Dobrinovi}” „Uje`” - drama (19.30), Kamerna scena „Qubavna pri~a” - drama (20.30). Pozori{temladih mala sala „Begunci„ (20). Novosadskopozori{te„^arobqak iz Oza„ (19).

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju MuzejVojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945”. Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinskatvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka„JovanJovanovi}Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od srede, 18. maja u 7 sati, do ju~e u isto vreme, rodile su: BLIZANCE: Du{kaKop~ok iz Luga (de~ake) DEVOJ^ICE: JelenaIvan~evi}-Petrovi} iz Novog Sada, Zuzana^erveni iz Kisa~a, IvanaRakari} iz Rakovca, TijanaBro}eta i JovankaPavel iz Ba~ke Palanke, DraganaTica iz Ba~kog Jarka i JelenaVukovi} iz Gajdobre, DE^AKE: BrankicaPaji}, Ivana\or|evi} i AndrijanaKaranfilovi} iz Novog Sada, Jadranka\akovi} iz Ba~kog Jarka, DraganaNedi}iz Beo~ina i BiqanaMajki} iz Ba~ke Palanke.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Miroslava Mladena Perwak (1940) u 11.15 sati, Stojan Vase Kico{ev (1922) u 12, Du{an @ivana Sekuli} (1948) u 12.45, Borisav Stevana Jovanovi} (1930) u 13.30, Mileva Spasenije Vuleti} (1921) u 14.15 sati. Na Alma{kom grobqu u Novom Sadu danas u 13 sati }e biti sahrawen Miodrag Borisava Rosi} (1929). Na Novom grobqu u Petrovaradinu u 13 sati }e biti sahrawena Eva I{tvana Kister (1924).

TElEfONI

Покрајински посланик и председник ОО ДС-а Саво Добранић истакао је да локална самоуправа родитељима помаже тако што субвенционише са 80 одсто боравак у вртићима, док родитељи који су социјално угрожени плаћају свега 10 одсто економске цене. Охрабрујуће је што не постоји листа чекања у вртићима и што се сва деца која желе да иду у вртић и упишу. А. Ђ.

VODI^

VA@NIJIBROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 0901-111-021 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

- У наредном периоду планирано је да се обнови фискултурна сала у вртићу „Плави чуперак„ у Мокрину – додао је Пејаков. Главни васпитач вртића „Маслачак„ у у Башаиду Зорица Стеванов подсетила је да су до сада у просторијама у којима су боравила деца биле две фасадне старе каљаве пећи, које су у вртић донете пре 20 година.

420-374

ZDRAVSTVENASlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

GINEKOLO[KA ORDINACIJA „DR DRA^A”, ultrazvuk, pregled dojki. Petra Drap{ina 50/II, Tel: 522-594, 456-564, 063/746-16-93

STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


vojvodina

dnevnik

petak20.maj2011.

11

ЧУДОУПОДЛОКАЊУНАСЕВЕРУБАНАТА

На зиду нове капеле појавио се загонетни лик

КапеланагробљууПодлокању

Бата Клепић, познати трговац и колекционар уметнина у Београду. Градња капеле је практично завршена, а због неразјашњене мистерије у вези појаве лика на зиду, ново здање већ су почели да посећују знатижељници, уверени да се десило чудо, мада има и сумњичавости да је све намештаљка. НедељкоЂукић (74) из Подлокања, који је малтерисао зид, прича

да се слика сама од себе указала, приликом кречења, после обављеног малтерисања и глетовања. - Мајстор је оставио слику, да видимо шта ће бити даље и наставио молерај. Пошто сам већ старији, распитивали су се људи да ли је на месту где је грађена капела неко раније сахрањиван, а колико знамо није, јер је гробље установљено по сле Првог светског рата када су се овде за заслуге населиле породице добровољаца. Неко препознаје да се на зиду приказао женски лик, други уочавају мушки. Разазнају се очи и брада, пре бих рекао да је мушки лик, Исус Христос или неки други светац - прича Ђукић. Ђукић додаје да је народ одмах почео да обилази капелу, да се увери шта се приказало. - Крсте се и питају, шта би могло бити? То је било пре отприлике месец дана, у априлу ове године, а са радовима смо почели лане. Са мном су на градњи радили Љубан Колар и Дубравко Петровић. Шта може бити, не знам, али је чињеница да се нешто указало. Природа је јача од свега, бар ја тако за-

умиру, па је село све празније - констатује Ђукић. У чуду је и Драган Петровић, избеглица из Хрватске, који се у Подлокању скућио 2000. године. Он каже да је било прилика да је одмењивао сина Дубравка у градњи, али не и приликом малтерисања после чега се указао лик на зиду. - Људи долазе и интересују се за лик, очито је да се нешто десило, а о томе сам чуо од мајстора и сина. Они који су видели, а и мени се чини да је лик мушкарца, можда Исуса Хрстиа. Доста њих је већ долазило - каже Петровић. Унутрашњост капеле у Загонетнилик-Достојевскиилисветац прочељу украшава дрвени

НедељкоЂукић(74)изПодлокања,којије малтерисаозид,причадасесликасамаодсебе указала,приликомкречења,послеобављеног малтерисањаиглетовања мишљам. У Подлокању сам од детињства, из прича знам да је гробље отворено после 1926. године, после насељавања добровољаца. Гробље нам је све пуније, а у селу нас је све мање живих. Млади побегоше у град, старији остају и

крст са распећем Исуса Христа, рад познатог скултора Драгише Станисављевића, на зидовима је шест православних икона, отворена је од осам ујутро до 20 сати. Када се капела уређивала, после обављеног малтерисања и глетовања,

приликом кречења у бело при дну веде у бдењу уз покојника, али везида у углу појавио се загонетни рујем да ће се са завршетком објеклик. та мењати и обичаји - уверен је - Да ли је лик свеца или неког Клепић. другог још нисмо прецизно дефиПодлокањ припада православнисали. Мени личи на Достојев- ној црквеној општини Банатско ског, има велико чело и браду, док други кажу да се указао сам Исус Христос. Мештани ми не верују да лик није намерно нацртан. Приликом обављеног глетовања мајсторима се учинило да се указао лик, па када сам се уверио да нечег необичног има, одлучили су да загонетни лик оставе и сачувају - прича Миливој Клепић. Клепић је готово све сопственим средствима, уз нешто помоћи МЗ Банатско Аранђелово финансирао изградњу капеле, а после њеног завршетка намерава још да уреди лепша ограда око гробља, да буде уредно. Сахрањивање покојника у Подлокању од када је Унутрашњосткапеле село основано, обавља се из кућа, Аранђелово. У селу црква никада тако да мештани нису баш обила- није подизана, него је још давно у зили градилиште капеле, нити су центру Подлокања у дворишту недавали допринос њеном подизању. кадашње школе изграђена звонара, - Нико се не радује коришћењу која је пре неколико година обнокапели, јер је обичај да се ноћ про- вљена. М.Митровић Фото:М.Митровић

ПОДЛОКАЊ: Појава загонетног лика на зиду приликом градње и уређења нове капеле на православном гробљу у маленом селу Подлокањ, крај Банатског Аранђелова у општини Нови Кнежевац, брзо се прочула. Капелу је као поклон родном селу прошле године почео да гради Миливој

НАКЛИНИЦИЗАИНФЕКТИВНЕБОЛЕСТИУНОВОМСАДУ13ОБОЛЕЛИХПАЛАНЧАНА

За сада без најтежих случајева трихинелозе

ИСКЉУЧЕНЈЕДАНОДМОГУЋИХФАКТОРАПОМОРА ЖИВОТИЊА

Пестициди нису убили пчеле

АПАТИН: Узрок помора пчела који се претходне недеље догодио у близини бање „Јунаковић“, још увек није утврђен, али је фитосанитарни инспектор ЈованМиланков искључио пестициде као могућ узрок тровања животиња. Приликом обиласка пчелињака инспектор је констатовано да у близини пчелињака и у правцу кретања пчела нема масовног цветања ратарских, повртарских и воћних врста, оне су и прецветале пре неколико недеља, а уљана репица је тек сада кренула у цветање Према изјавама пчелара који су присуствовали инспекцијском прегледу обављено је третирање против крпеља, међутим, они нису могли да кажу када је то било, односно којег датума. Пре овог третирања обављено је и против ларви комараца али њима није познат датум тога третирања. Пчелари такође немају сазнања ко је наручио та третирања као ни ко их је извео.

- Јасно нам је да је преглед фитосанитарног инспектора могао да се заврши само констатацијама шта је видео и шта су му пчелари рекли, међутим, верујемо да ће се даље испитати када и чиме су прскане ларве комараца, а такође очекујемо и резултате прегледа пчела. Ми сваког пролећа прегледамо животиње, а постоји и посебно обучена комисија за здравствени преглед пчела. Пчелари само желе да утврде због чега је дошло до помора пчела, а тек потом како ће и да ли ће надокнадити штету - реако је председник Друштва пчелара „Дунав“ Апатин РадеСтевановић. Према извештају инспектора помор се десио на два места, први на удаљености 300 метара од бање, и други на два километра од бање, код некадашњег пригревачког мотела. Такође је констатовано да је угинуће пчела евидентирано од 12. маја када је багрем био у пуном цвату. Ј.Прелчец

Спој младости, знања и пословности

БЕЧЕЈ: Четврти национални сајам виртуелних предузећа одржаће се данас и сутра у Бечеју. Домаћин атрактивног скупа ученика 34 економске школе из 32 града Србије је овдашња Економско-трговинска школа, која је у конкуренцији 146 школа сродног профила, међу водећима у Србији. - Ово је прилика да основци из Бечеја и околине посете сајам и сазнају шта могу да науче у школама економског профила – рекла је директорка бечејске Економско-трговинске школе ГорданаКовачев. Актуелни сајам ће се одржати у спортској дворани ОСЦ „Младост“ крај Тисе. Свечано отварање заказано је за 10,30 сати, а онда до 17 сати следи сајамско пословање. Сутра је на програму од 8,30 до 10 сати пословање између виртуелних предузећа, затим до 13,30 сати сајамско пословање. За 14 сати је предвиђено објављивање резултата и додељивање награда, а пола сата касније свечано затварање манифестације. В.Јанков

БАЧКА ПАЛАНКА: Други дан по појави епидемије трихинолозе у Бачкој Паланци, број оболелих, али и оних који се превентивно јављају својим изабраним лекарима се повећава. Епидемииолошка служба Дома здравља у Бачкој Паланци утврдила је да су оболели јели полусуве и роштиљ кобасице из приватне нерегистроване кланице. Наводно, оболели су их конзумирали за време првомајских празника, а сазнали смо да су поједини то чинили још за Ускрс. - Првог дана на нашу клинику примљено је 11 оболелих пацијената из Бачке Паланке, а јуче до 13 сати још двоје – каже директор Клинике за инфективне болести у Новом Саду проф. др ЈованВукадинов. – За сада нема најтежих облика обољења од трихинелозе, ради се о средње тешким, које задржавамо на лечењу, и лакшим облицима које упућујемо на кућно лечење. Обзиром на време када су оболели јели месне прерађевине (ускршњи и првомајски празници), може се претпоставити да неће бити најтежих облика обољења од трихинелозе. Јуче су медији очекивали да ће од надлежних из Министарства пољо-

привреде, односно ветеринарске инспекције добити резултате анализе узорака сумњивих прерађевина, али званичних информација није било. Упућивани смо на Управу за ветерину, па Одељење ветеринарске ин-

све што су медији могли да дознају. Здравствени радници, инспекцијске службе, надлежни у Министарству пољопривреде, али и у локалној самоуправи веома су опрезни и шкрти у давању информација о епи-

спекције, а на крају смо безуспешно телефонски звали ПР-а Управе за ветерину, али нам се нико није јављао. „Дневник“ је, ипак незванично сазнао да је један узорак кобасица био позитиван на анализи, али то је било

демији трихинелозе у Бачкој Паланци. Јер, ово није први пут да се овде појави трихинела. У последњих 18 година ово је трећа епидемија. Највећа је била 2004. године, а епидемија је и тада, као и у сва три случа-

ја, кренула из домаће радиности, односно не пријављених кланица које су производиле и продавале кобасице. У три епидемије оболело је преко стотину људи, а по излечењу следили су маратонски судски спорови, тражена је и наплаћивана одштета, људи који су продавали месне прерађевине које су изазвале епидемије губили су имовину, па чак и куће. Незванично смо сазнали да је међу оболелима у актуелној епидемији и троје укућана из дома у коме су прављене кобасице док других троје није оболело, јер није јело прерађевине. Власник нерегистроване кланице, који је такође хоспитализован, тврди да је месо прегледано трихинелоскопски и да су добијени негативни разултати, а то је речено и у званичном саопштењу за јавност епидемиолошке службе Дома здравља у Бачкој Паланци. То је званично, а незванично, наводно да је преглед меса на трихинелу обавио ветеринар који живи у истој, главној улици (Краља Петра). О овоме ће се, вероватно ускоро више чути од надлежних, али је извесно да ће се у овом граду и околини о епидемији и њеним последицама још дуго причати. М.Суџум

УСОМБОРСКОЈГРАДСКОЈХАЛИ„МОСТОНГА”

Свет рада и образовања на једном месту СОМБОР: У организацији сомборске Филијале Националне службе за запошљавање у партнерству са овдашњом Регионалном привредном комором, Школском Управом и Градом Сомбором, јуче је у сомборској хали „Мостонга” одржана манифестација „Свет рада и образовања”. Основна идеја ове сајамске манифестације је била да се на једном месту окупе успешни предузетници који су захваљујући подстицајним мерама државе покренули своје бизнисе, и основци и средњошколци Западне Бачке пред којима је једно од најважнијих питања - за коју професију се определити. Поред свих средњих школа и факултета који имају департмане или седишта у Сомбору, Кули, Апатину и Оџацима, на сајму су се појавили и предузет-

ници не само Сомбора и околине, већ и из Хрватске, Мађарске и Црне Горе. Организацију прве манифестације оваквог типа поздравили су у име Владе Војводине МирославВасин, секретар за рад, запошљавање и родну равноправност као и Томислав Стантић, први човек Секретаријата за међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу, под чијим покровитељством се она и одржала, а подршку покрајинских органа је својим присуством додатно нагласио и потпредседник Скупштине АП Војводине БранимирМитровић. - Више причамо о лошем него о добром, више о неуспешним него о успешним и бојим се да то није пут да се превазиђе криза. Управо овај Сајам је прилика младим људима, да виде и оне који успешно

раде и стварају и живе од свог рада - казао је Васин. Стантић који је и званично отворио Сајам је рекао да је положај младих, незавидан. - Мада је Влада Војводине уложила велике напоре како би зауставила раст незапослености у условима светске и домаће кризе, у чему је готово једина у региону успела, следећи корак мора бити смањење незапослености и отварање нових радних места - упозорио је Стантић. Током Сајма ученици су уз стручну евалуацију тимова сомборске Филијале НСЗ могли себе да тестирају за будућу професију. - Пропустио сам прилику која нам се нудила својевремено, да на завршетку основне школе урадим овај тест и уписао сам средњу Техничку онако, по осећају. Сад ме

стварно занима да ли сам по реалним способностима и интересовањима изабрао право занимање радознао је Немања Ђорђевић, средњошколац из Сомбора. М.Миљеновић


12

CRnA HROnikA

petak20.maj2011.

dnevnik

^ETVOROMESE^NIRAPORTPOLICIJSKEUPRAVEUSREMSKOJMITROVICI

Srembezbedan,problem sukra|einasiqe

NESRE]AUATARUNOVOGMILO[EVA

Gromubio~obana Borivoj Nikoli} (51) iz NovogMilo{evapoginuojepresino} od udara groma. Nesre}ni Nikoli}jebio~oban,auvreme naj`e{}egrmqavine,izme|u18 i16~asova,sastadomovacabio jenalivadi. Po{tosenijevratiouuobi~ajenovreme,porodicajekrenulaupotraguzawim.Ubrzosuga prona{li, bez znakova `ivota, na ledini u blizini Un~i}kog bunara.EkipaHitnepomo}iiz

novobe~ejskog Doma zdravqa je iza{lanalicemesta,me|utim, mogli su samo da konstatuju smrt~obanina. Pokojni Nikoli} je otac ~etvoro dece, od kojih nastarije ima19godina,anajmla|epet. Deonovomilo{eva~kogatara u kojem se preksino} dogodila nesre}aje,ina~e,oddavninapoznatpoudarimagromastragi~nimposledicama. D.Beli}

NESRE]ANAZLATIBORU

Poginuovoza~ kamiona Voza~ teretnog kamiona iz Beo g rad a Aleks and ar Vas i} (29) poginuo je u saobra}ajnoj nesre}ikojasedogodilanamagistralnomputuizme|uU`ica i Nove Varo{i, saop{tila je ju~eu`i~kapolicija.Nesre}a se dog od il a preks in o} oko 18.20umestuBorovaGlava. Kak o pol ic ij a pretp os tavqa, do nesre}e je do{lo kada je voz a~ ter etn og kam io n a „ivek o” s prik qu~n im voz i-

lom,usledneprilago|enebrzine, izgubio kontrolu i prevrnuo se na levi bok. Kamion je zat im pre{ ao na sup rotn u stranukolovozaiudarioubetonskizid. O saobra}ajnoj nesre}i obave{teni su istra`ni sudija i tu`ilacOsnovnogtu`ila{tva u U`icu, navodi se u saop{tewu Policijske uprave u U`icu,~ijisuslu`beniciizvr{iliuvi|aj.

RUKOVODILACNOVOSADSKEFIRMETERETI SEDAJEO[TETIOBUYETSRBIJE

Prijavaprotiv direktora„Anasona” Poreska uprava, Sektor poreske policije, podnela je Vi{em javnomtu`ila{tvuuNovomSadu krivi~nu prijavu protiv direktora privrednog dru{tva „Anason” A. X. iz Novog Sada, osmuwi~enog za zloupotrebu slu`benogpolo`aja.Timeje,kakojenavedeno, protivpravno prisvojio imovinskukoristsebiidrugima kojaiznosi98.601.007,24dinara,a buxet Srbije o{tetio za 22.805.571,94dinara. Po saop{tewu Poreske uprave,A.X.jeunameripribavqawa protivpravneimovinskekoristi zloupotrebom slu`benog polo`aja od jula do septembra 2010. godineuvoziodobraizNRKines nerealnoiskazanimcenamaura~unima ino-dobavqa~a. Cene nisuodgovaralestvarnojvrednosti dobara, odnosno carinski organ je prilikom cariwewa utvrdio

razliku u vrednosti dobara koja jeszavisnimtro{kovimaiznosila94.720.896,84dinara. Prijavqeni je potom nelegalno prodao ta dobra, a da bi to prikrio, u poslovnim kwigama, naosnovula`nihfakturaoprodaji,prikazaojedajedobraprodao po cenama znatno ni`im od tr`i{nih, raznim kupcima u vrednostiod18.925.461,53dinara, prisvajaju}i razliku od 75.795.435,31 dinara. Prisvojena razlika predstavqa uzimawe iz imovineprivrednogdru{tva,~imejenezakonitoizbegaoobra~un i pla}awe poreza na prihode od kapitalauiznosu8.413.293,32dinara kao i PDV u vrednosti 14.392.278,62 dinara po osnovu neosnovanog iskazivawa u poreskimprijavamaprethodnogporezaspravomnaodbitak. (Tanjug)

UVE]UZARATNEZLO^INEVI[EGSUDA UBEOGRADU

Ponovosu|ewe uslu~aju„Bra}aBiti}i’’ Ponovqeno su|ewe Sretenu Popovi}u i Milo{u Stojanovi}u, optu`enima za ratni zlo~in protiv bra}e Ilija, Agrona i Mehmeta Biti}ija u Petrovom Selu1999.godine,po~e}edanasu Ve}uzaratnezlo~ineVi{egsuda u Beogradu, saop{tilo je Tu`ila{tvozaratnezlo~ine. U saop{tewu se navodi da je Ve}ezaratnezlo~ineApelacionog suda u Beogradu uva`ilo `albu tu`ioca i, 1. novembra 2010. godine, ukinulo presudu Ve}a za ratne zlo~ine Okru`nog suda u Beogradu Popovi}u i Stojanovi}u, kojom su oslobo|eni optu`be da su po~inili ratnizlo~in,ivratilopredmet prvostepenom sudu na ponovno su|ewe.

Ponavodimaoptu`niceod24. avgusta 2006. godine, prvooptu`eniPopovi}je8.jula1999.naredio Stojanovi}u da li{i slobodebra}uBiti}i,kojisunapu{talizatvoruProkupqunakon izdr`ane kazne zbog ilegalnog ulaskautada{wuSRJugoslaviju izAlbanije,adaihpotomsprovededoNastavnogcentraMUP-a Srbije u Petrovom Selu. Popovi}jezatimbra}uBiti}izatvorio u prostoriju Nastavnog centra, a sutradan, 9. jula, u kasnim ve~erwim satima predao ih je pripadnicima MUP-a Srbije. Utvr|eno je da su bra}a Biti}i ubijenimetkomupotiqak,awihoviposmrtniostaciprona|eni su 2001. godine u masovnoj grobniciuPetrovomSelu. (Tanjug)

Na redovnoj konferenciji za novinare na~elnik Policijske uprave Sremska Mitrovica Zoran Smaji} izneo je podatak da jestawebezbednostinateritorijiSremanaizuzetnovisokom nivou,adajetoposledicapoja~aneaktivnostipripadnikapolicije. – Za prva ~etiri meseca ove godine registrovana su 1.103 krivi~na dela, {to je 168 krivi~nih dela mawe u odnosu na istiperiodpro{legodine–kazao je na~elnik Smaji}. – Broj krivi~nih dela kra|e, razbojni~kekra|e,razbojni{tva,neovla{}enogkori{}ewatu|egvozilaiiznudesunapro{logodi{wem nivou, dok je u porastu brojkrivi~nihdelate{kekra|einasiqauporodici.Uobla-

sti privrednog kriminaliteta otkriveno je 130 krivi~nih dela,kojimajepri~iwenamaterijalna{tetave}aod91,6milion dinara, a protivpravno pribavqenakoristiznosipreko20,7 milionadinara. Komandir saobra}ajne policije PU Sremska Mitrovica Neboj{a^ergi}istakaojedaje brojsaobra}ajnihnezgodauprva ~etiri meseca ove godine 17,95 procenata mawi u odnosu na istiperiodlane. – Zakqu~no sa 17. majem ove godine poginulo je 11 lica, od ~ega ~ak {estoro prethodnog vikenda – kazao je komandir ^ergi}. – Iako je broj saobra}ajnihnezgodamawiuodnosuna pro{lugodinu,ishodisumnogo lo{iji.Naime,ovegodinejepo-

Mladi}seteretizakra|u 7,5tona|ubriva PolicijauSremskojMitroviciuhapsilajeDejanaM. (35)iz toggradazbogtoga{tojesjednogsala{aukraodveprikolice sa7,5tonave{ta~kog|ubriva,ukupnovrednogokomiliondinara,saop{tenojeju~e. Ponavodimapolicija,kra|asedogodilauno}iizme|u27.i 28.martanaMackani}asala{ukodSremskeMitrovice. Nakon policijskog zadr`avawa, osumwi~eni je uz krivi~nu prijavuzate{kukra|uprivedenistra`nomsudijiOsnovnogsudauSremskojMitrovici,kojimujeodrediopritvordomesec dana.

ZoranSmaji}

ginuloosamlicavi{enegolane,dokjezaistiperiod33vi{e povre|enih.Iovih{estorokoji su poginuli prethodnog vikenda,poginulisunateritorijama koje bele`e najmawi broj saobra}ajnih nezgoda, odnosno nateritorijiop{tinaPe}inci iIrig. ^ergi}jedodaoidajeuodnosu na 2009. godinu stawe mnogo boqe, te da je tome doprinela primenanovogZakonaobezbednostisaobra}aja.Me|utim,naj~e{}i uzroci saobra}ajnih ne-

Neboj{a^ergi}

zgoda, po ^ergi}evim re~ima, i daqe su neprilago|ena brzina, nepropisno skretawe i okretawe,vo`wapoduticajemalkohola i neustupawe prava prvenstvaprolaza. Na~elnikSmaji}dodaojeida policijanemanikakavuticajna stawenaputevima,tedajetoiskqu~ivo u nadle`nosti putarskihfirmiilokalnesamouprave,tedajeulogapolicijeuceloj pri~i samo savetodavna, a nikakorepresivna. J.Anti}

PILOTIKOPILOTLAK[EPOVRE\ENIUINCIDENTULETELICEKODU@ICA

Avion„cesna” prinudnosleteo Avion„cesna”prinudnojeju~e sleteonajednupoqanuublizini U`ica,apilotikopilotsulak{e povre|eni, izjavio je portparolu`i~kepolicijeDraganA}imovi}. Pilot I{tvan Vi{i (56) je lak{e povre|en a kopilot Ivan Nikoli} (34) se ugruvao i obojica su preba~eni u u`i~ku bolnicu. Nakon lekarskog pregledaobojicasupu{tenaku}i. Portparol u`i~ke policije je preciziraodasugra|aniprijavi-

teoizSmederevskePalankeradi polagawa mamaca namewenih za spre~avawe besnila lisica. Pre prinudnogsletewa,kakosurekli u u`i~koj policiji, posada avio- na obavestila je nadle`nu oblasnukontroluaerodromaPonikve okvarunaletelici. –KomisijaDirektoratacivilnog vazduhoplovstva oti{la je u U`ice da bi na mestu prinudnog sletawa „cesne 206” poku{ala da utvrdi za{to je do{lo do toga –

nom vazduhoplovstvu Srbije u ovojipro{lojgodini.Uzrokprinudnogsletawa,ukojemsupiloti kopilotlak{epovre|enijo{nijepoznat,atoje,popodacimaDirektorata civilnog vazduhoplovstva, bio ~etvrti udes „lakog” avionauovojgodini. U selu Gorwe Me|umurje kod Ni{a,23.aprilapoginuojepilot paraglajdera, a u padu privatnog aviona ‘’cesna 172’’, 10. aprila kod Mr~ajevaca, poginule su tri

„Cesna”uwivizavr{ilana„le|ima”

lipolicijidajeavionprinudno sleteo oko 14.30 sati. A}imovi} jenaveodajetaletilicaprinudno sletela u blizini magistralnogputa,naZlotu{kompoqukod U`ica. O~evici ka`u da je pri poku{ajupilotadaletelicomprinudnosleti„cesna”najpreudarilau zemqu, a potom odsko~ila i prevrnulaseuwivu. U Policijskoj upravi U`ice re~eno je Tanjugu da avion pole-

izjavila je ju~e portparolka Direktorata Katarina Andri}-Milosavqevi}. OnajereklaTanjugudajeavion u vlasni{tvu firme „STS-avijacija”idajeprilikomprinudnog sletawado{lodookretawaletiliceza180stepeni.Precizirala je da je do prinudnog sletawa do{lou14.25satiubliziniU`ica. Prinudno sletawa aviona „cesna 206” ju~e kod U`ica bilo je 12. udes malih letilica u civil-

osobe. Prethodno je, 7. marta, na beogradskom aerodromu „Nikola Tesla”, letilica istog tipa, ma|arskefirme„Cegcentrum”,sletela bez izvu~enog stajnog trapa, adva~lanaposadepro{lasubez povreda. Po podacima Direktorata civilnogvazduhoplovstva,uSrbiji je u 2010. godini evidentirano osam udesa raznih letilica u kojimajetako|ebilopoginulih,te`eilak{epovre|enih.

Po~etkom marta, pilot helikoptera firme „Ciklonizacija” izNovogSadate{kojepovre|en kodzrewaninskogaerodroma„E~ka”,po{tosezavremetrena`nog leta, na 100 do 200 metara od piste,sru{io.Naaerodromu„E~ka” kod Zrewanina, prilikom trena`nog letewa 27. marta, pilot helikoptera „hilar UN -12” zadobiojete`epovredekadasewegova letilica sru{ila s visine od oko40metara. Pilot helikoptera „gazela SA-341HA”,2.maja,poslepoletawaizselaKrwe{evcikodStare Pazove,stigaojenavisinuoddva dotrimetraiznadtlakadajedo{lodo„pove}awasilenacikli~nim komandama” letilice. Poku{ajpilotada„izravna”helikopterpovla~ewemcikli~nepalice ka sebi nije uspeo, a prilikom udesa jedna osoba je povre|ena, dokjeletilicaznatnoo{te}ena. Na aerodromu „E~ka” kod Zrewanina6.junapadobranacjeprilikom skoka iz aviona „antonov AN-2”te`epovre|en. Pilotaviona„pl12t-300”5.julanijeuspeodapoletisletili{ta „29. novembar” kod Kikinde, letilicajeizletelasastaze,ali uudesunijebilopovre|enih,mada je naneta ve}a materijalna {teta. Na aerodromu Lisi~ji jarak 4. septembra sru{io se sportski avion,tipa„ZLICDL526”,vlasni{tvoAerokluba„Falkons”iz Zrewanina,aunesre}isupoginulipilotiwegovasaputnica.Pilot sportskog aviona 13. novembraizgubiojekontrolunadletilicom i po{to je leteo na maloj visini, udario je u automobil „golf” u pokretu na putu [abac–Ruma.

USELUVRBOVQANIUZAPADNOJSLAVONIJI

Ekshumiranatela48Srba Posmrtniostaci48Srbaubijenihuhrvatskojakciji„Bqesak” ekshumiranisunamesnomgrobqu useluVrbovqaniuzapadnojSlavoniji,saop{tilajeju~eKomisijaVladeSrbijezanestalalica. „Proces ekshumacija na tom grobqu je trajao osam radnih

dana i ukupno je ekshumirano 48posmrtnihostatakaodkojih suuzetiuzorciradiidentifikacije metodom DNK analize”, pi{e u saop{tewu. Svi ekshumirani posmrtni ostaci transportovanisuuZavodzasudsku med ic in u i krim in al is tik u

Medicinskog fakulteta u Zagrebugde}eseobavitiwihova identifikacija. „Sprov o| ew em eksh um ac ij a nagrob quuVrb ov qan ima,nastav qa se proc es eksh umac ij a grobn ic aukoj imasupok op an e `rt av e strad al e u akc ij i hr-

vats ke vojs ke i pol ic ij e ‘Bqes ak’, {to je od pos ebn og zna~ aj a za por od ic e nes tal ih lic a,koj egod in amapok u{av ajudapron a| uidos tojn osah rane pos mrtn e ostatk e svoj ih najb li` ih”, pi{e u sao p{tewu.


crna hronika

dnevnik

petak20.maj2011.

13

USTAVNISUDSRBIJERASPRAVQAOOPREDLOGUDR@AVNOGTU@IOCAZAZABRANUNEONACISTI^KEORGANIZACIJE

Odlo`enaodlukao „Nacionalnomstroju” UstavnisudSrbijeju~ejezapo~eo raspravu, ali nije doneo odlukuopredlogudr`avnogtu`ioca za zabranu neonacisti~ke organizacije „Nacionalni stroj”. Po obrazlo`ewu objavqenom na sajtu Ustavnog suda, „iporedopse`nerasprave,ocewenojedajepotrebnodaseraspravejo{neke~iwenicebitne za odlu~ivawe u ovom predmetu”. Rasprava je vo|ena na sednicizatvorenojzajavnost,akako je najavqeno, bi}e nastavqena na jednoj od narednih sednica Suda. Predlog za zabranu „Nacionalnogstroja”podneoje14.oktobra2008.tada{wiglavnitu`ilac Srbije Slobodan Radovanovi}. On je u obrazlo`ewu

Hap{ewe„strojevaca”uNovomSaduoktobra2007.

predloganaveoda„Nacionalni stroj” deluje kao „tajna poli-

UBUDIMPE[TINASTAVQENPROCESOKRIVQENOM ZAZLO^INEUNOVOMSADU1942.

Kepirosposoban dapratisu|ewe

Su|ewe[andoruKepiru (96) zbog optu`bi da je 1942. godine po~inio zlo~ine nad Srbima, JevrejimaiRomimauNovomSadu, nastavqeno je ju~e u Budimpe{ti po{to je utvr|eno da je dovoqno zdrav da prati postupak, javqa agencija Aso{ijetid pres. – Lekarska ispitivawa, nalo`ena pro{le sedmice, pokazalasudajeKepiroifizi~ki i psihi~ki sposoban da prati su|ewe – rekao je ju~e sudija BelaVarga.

[andorKepirousudnici

Kepirov branilac @olt Zetewi rekaojedajewegovomklijentu obezbe|en novi slu{ni aparat,kojimuomogu}ujedaboqe prati ono {to se de{ava u postupku. Kepiro, koji tvrdi da nije krivzaono{tomusestavqana teret, sedeo je u invalidskim kolicimainosiovelikeslu{alice. Su|ewe Kepiru po~elo je 6. maja,anakolikodanakasnijeje prekinuto na zahtev wegovih advokata da bi se proverilo da lijeoptu`eniustawudaprati su|ewe. Kepiro se tereti da je od 21. do 23. januara 1942. godine u~estvovao u Novosadskoj raciji u kojojsuokupacionesnageubile

i pod led Dunava bacile najmawe1.200,apremanajnovijimistra`ivawima i vi{e od 4.000 Novosa|ana. Racija je tokom januarasprovedenaiu[ajka{koj oblastiiuBe~ejuiuwojjeubijeno najmawe 4.000 osoba, a po najnovijim istra`ivawima i vi{e od 12.000, me|u kojima je bio veliki broj `ena, dece i staraca. Kepiro je peti na listi najtra`enijihodbeglihnacistaiz Drugog svetskog rata za kojima tragaCentar„SimonVizental” iz Jerusalima. Zbog u~e{}a u raciji bio je dva puta osu|ivan nazatvorskekazneod 10,odnosno14godina, aliihnikadanijeodslu`io jer je posle Drugog svetskog rata pobegao u Argentinu, odakleseuMa|arsku vratio pre nekoliko godina. Osumwi~en je i da jeu~estvovaoudeportaciji novosadskih Jevreja u koncentracioni logor Au{vic 1944.godine. Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine Srbije je2008.godinepokrenulo istragu protiv Kepira. Srpsko tu`ila{tvo u me|uvremenu je ustupilo predmet ma|arskom pravosu|u jer je itu`ila{tvotedr`avepokrenulo postupak protiv Kepira. Svedoci tvrde da je Kepiro u vreme Novosadske racije bio `andarmerijski kapetan. On je odbaciooptu`beirekaoda„nijebioniblizuubijawima”ida jebio„jedinikojisesuprotstavqaonare|ewima”. Kepiro je pro{le godine tu`io direktora Centra „Simon Vizental” Efraima Zurofa za klevetujergajeZurofuma|arskim medijima i u javnosti nazvao ratnim zlo~incem i „moralnim monstrumom holokau- sta”.Sudjeovesedmiceodbacio Kepirovutu`bu.

ti~ka organizacija” koja svoje delovawekoristizaizazivawe

nacionalneiverskemr`wezabrawene Ustavom Srbije. Tu`ilac je citirao delove programa „Nacionalnog stroja” u kojemseproklamujerasnainacionalna diskriminacija, uz zabranu rasnog me{awa i o~uvawe takozvane arijevske bele rase. Pripadnici ove ekstremisti~ke organizacije zala`u se, kako je naveo tu`ilac, za Srbijuukojojsvigra|aninemaju ista prava, odnosno dr`avu u kojoj }e samo pripadniciarijevskeraseimatipuna gra|anska prava. U obrazlo`ewu tu`ilac je citirao i pravila pona{awa „Nacionalnogstroja”kojimasenala`edaodelovawuorganizacije ne sme znati niko sem we-

nihpripadnika,daotomene pri~aju telefonom, da kontakteuspostavqajuli~no,au ku}inedr`ekompromituju}e stvari. Kao dokaz tajnog delovawa ove organizacije tu`ilac je naveo i ~iwenicu da ona zvani~no nema vo|u, prostorije, pa ni ~lanstvo. Re~ je o organizaciji koja okupqa razli~ite neonacisti~ke grupe i ~ija okupqawa prati nasiqe, a koja otvoreno proklamuje saradwusa„svimrasnimnacionalistimauEvropiisvetu”. Tu`ilacjekaoosnovzazabranunaveoisudskipostupak ukojemjenekolicinapripadnik a „Nac io n aln og stroj a” osu|enazbogizazivawarasne inacionalnemr`ewenaUni-

verzitetuuNovomSadu.Oni su upali na antifa{isti~ku tribinu 9. novembra 2005. godine i verbalno i fizi~ki napali u~esnike, a najvi{u kaznu od godinu dana zatvora dob io je vo| a org an iz ac ij e Goran Davidovi}. On se neko vreme skrivao, najpre u Italiji, a zatim Nema~koj, odaklejeizru~enSrbiji,aizzatvora je iza{ao 8. oktobra 2010.godine. „Nacionalnistroj”nijeregis trov an a org an iz ac ij a pa odlukom Suda ne mo`e biti brisanaizregistra,alimogu bitizabrawenajavnaokupqawa wenih pripadnika, kori{}ewe simbola, sajta i objavqivawepublikacija. (Tanjug)

U[PANIJIUHAP[ENA[ESTORICASUMWIVIHSRBAICRNOGORACA

Lisicezbog 77kilakokaina [estoricaSrbaiCrnogoracauhap{enisuu{panskojluci Taragona,uakcijikojusunarazotrkivawu me|unarodnog krijum~arskog kanala kokaina vodile srpska Bezbednosno-informativna agencija (BIA), crnogorska policija i ameri~kaDEA.Koduhap{enihjena|eno 77 kilograma kokaina i sedamhiqadaevra. U[panijisuuhap{eniSrbi Dra`enK. (25)izKline,DaliborD. (35)izIn|ijeiGoranC. (33) i Crnogorci Vuk P. (21), IlijaB. (26)iNikolaM. (31).

Onjenaveodaje43kilogramakokainazaplewenonabrodu „Perast” koji je u {pansku Taragonu stigao iz luke Vinsentin u Argentini, dok je 34 kilograma droge, koje su ~lanovi grupe iskrcali prethodne no}i, zapleweno u „sigurnim stan ov im a”, tak oz van im {tekovima. – Pre gotovo godinu dana BIAjedo{ladopo~etnihoperativnih podataka o tome da se sprema krijum~arewe kokaina izJu`neAmerikekaEvropi.Ta akcija je izvedena posle dugo-

[panskalukaukojojjeotkrivenanarkopo{iqka

[ef kabineta direktora BIA-eJovanStoji} jepotvrdio dasuuhap{ena{estoricaosumwi~enih dr`avqana Srbije i Crne Gore i zapleweno ukupno 77kilogramakokaina. – U {panskoj luci Taragona uhap{eni su ~lanovi posade broda„Perast”NikolaM.,Vuk P.iIlijaB.,idr`avqaninSrbije Dra`en K., kao i Dalibor D.iGoranC.,obojicadr`avqaniSrbije,kojisudo~ekalidrogu i koji su `iveli u oblasti Taragona–rekaojeStoji}agencijiBeta.

ro~nih priprema, odlagawa i ~ekawa da se ostvare pravi uslovi,iprese~enaje–rekaoje Stoji}. Napitawedalisuuhap{eni povezani s nekom od poznatih grupa krijum~ara kokaina, Stoji} je odgovorio da BIA na osnovu pra}ewa od godinu dana nijedo{ladotakvihpodataka. –Iskustvonasu~idavrlo~esto kriminalne grupe sara|uju kadanemogune{todauradesamostalno, ali u ovoj akciji nismodo{lidotakvihpodataka– rekaojeStoji}.

On je objasnio da je, po{to BIA ima nadle`nost samo na teritoriji Srbije, bilo neophodno da se u akciju ukqu~e i slu`beizArgentinei[panije. – Droga je bila namewena za daqudistribuciju,akrajweodredi{te nije za sada poznato i istragabitrebalodautvrdikojem je tr`i{tu bila namewena. Istraguvode{panskipravosudniorgani–rekaojeStoji}. [panskapolicijasaop{tila jeranijeju~edajeuakciji,osim droge, u [paniji zapleweno i 7.000 evra, nekoliko desetina

Uistrazi,kojajepo~elaufebruaru po dojavi ameri~ke DEA-e, utvr|eno je da je teret kokaina ukrcan na jedan trgova~ki brod pod zastavom Sv. Vinsenta i Grenadina. Droga je ukrcanauArgentinipodnadzorom~lanovanarkomre`ekojisu je dopratili do luke, a iskrcavawejebiloplaniranou{panskojluciTaragona. Ibrodi~lanoviposadebili supodprismotrom,{tojedovelodotogadasudvojicamornara identifikovanapo{tosuihvidelipredstavnicisrpskepoli-

Brodnakojemjezaplewenadroga

mobilnih telefona i dva vozila. U akciji {panske policije, uz podr{ku poreske agencije, ameri~ke Uprave za borbu protiv droge (DEA) i nadle`nih organa za borbu protiv organizovanog kriminala iz Srbije i Crne Gore razbijena je me|unarodna mre`a narkodilera koja je {vercovala drogu iz Ju`ne Amerikeu[paniju,navodiseu saop{tewu. Droga je iz Ju`ne Amerike do [panije transportovana na trgova~kim brodovima,za{tasuanga`ovanimornari–~lanoviposade.

cije.Prekotedvojicedo{lose do jo{ ~etvorice pripadnika narkomre`e koji su locirani u [paniji. Mornari koji su brinuli za tovar kokaina trebalo jedadroguiznesusbrodaskrivenu u ronila~ka odela preko kojihsunosiliuobi~ajeneuniforme. [panska policija navela je dajeuCrnojGoriuhap{enjedan od {efova krijum~arske organizacije,kaoidasuuSrbijii CrnojGoriizdatime|unarodni nalozizahap{eweostalih~lanovagrupe.

DANASSASLU[AWEUHAP[ENOGDOKTORA

Zarubicaiznosiodbranu DoktorMilanZarubica,koji jo{ uvek izdr`ava kaznu od 11godinazavoranakojujeosu|en po optu`bi za ilegalnu proizvodwudrogeamfetamin,a od pro{le nedeqe je i pod istragomzbogsumwedajeprilikomodobrenihizlazakanaslobodu,ponovopo~eoproizvodwu amfetaminauposlovnomobjektuuUgrinovcima,verovatno}e

danas izneti odbranu pred istra`nim sudijom Specijalnog sudauBeogradu Naime, kako saznaje „Dnevnik“, Zarubica, koji je tokom boravkanaodobrenomprodu`enom vikendu uhap{en pro{le nedeqe nedaleko od restorana „Mihajlovac“naBanovombrduu Beogradu, pri povratku ku}i, nakon {to je biv{oj supruzi

vratio maloletnog sina, nije izneo odbranu prilikom prvog izvo|ewapredistra`nogsudiju jersezdravstvenolo{eose}ao. Izvor na{eg lista otkriva da je Zarubica bio {okiran hap{ewemidamujepozlilo,te dabolujeoddijabetesa. Poinformacijamakojesuod hap{ewapreosamdana ume|uvremenu procurile, Zarubi~i-

naprvareakcijabilajepotpuno negirawe. Po pouzdanim izvorima, on je na saslu{awu u policiji negiraooptu`bekoje musestavqajunateret. Izvori bliski wegovoj odbraniotkrivajudasuZarubica iwegovaporodica„uneverici“ idasumwajudamuje“name{teno”.Potezikojaiztogpravca dolazi, ako ima ne{to proble-

mati~no u spornom objektu u Ugrinovcima, navodno je to „ostaloodonogslu~ajaodranijespo~etka2003.godine“. Me|utim, u pravni~kim krugovimasmatrajudajetomaloverovatno jer je presudom koju je SpecijalnisudizrekaoZarubici 2005. godine, nare|eno da se, vezano za izvr{ewe krivi~nog delazakojejeogla{enkrvim,to

jest proizvodwu amfetamina od sredine2002.godinedohap{ewa 3.februara2003,odwegaoduzmu svasredstvavezanazaizvr{ewe, kaoiprostorima{ine. Ina~e, istra`ni sudija Specijalnogsudajeprepetdanadoneo re{ewe o sprovo|ewu istrageprotivMilanaZarubice, kaoijo{sedamosobakojesus wimosumwi~ene. E. D.


14

reporta@e

petak20.maj2011.

dnevnik

NIJELAKOBITINISRBINIZSRBIJEPODVELEBITOM,UZAVI^AJUGENERALAGOTOVINE

Bardatineko materopsuje UpokojenapravoslavnacrkvaSvetenedeqe

ekako mi se posledwihnekolikostotinagodinagenetskiu fam il ij i zap at il a navadada„|egodsmobili,svu|e smo poginuli”. Nema vojne, fronta,logora,be`anijeiine klanice u i na kojoj neki moj askur|el kosti nije ostavio, pabudu}iobrazovanihistorik jo{ od onih prvih ratova krajem pro{log veka, sebi sam u amanetdaoda,akojeikakomogu}e,jedaredineko„odna{ih” postane ratni profiter umesto topovsko meso. Nisam ba{ dobacio do magi~nih Markovih gajbica, ali sam ve{to od ratova, komada tri, uspeo da odsustvujem iz jednog, {to je velikuspehuporodi~nojpovesnici,akakosamseusredrata o`enio `enom iz srpske Krajine, ostvario sam i vlastiti sandami„ratbudebrat”pada iz ratnog krkqanca profitiram. Kraj ~estit, po{ten, pa uz `en~e dobih i miraz. Malo li je ku}a na moru, vinogradi u Ravnim kotarima, masliwaci naKarinskommoruinekoliko placeva kraj pla`e pride. I sve bi bilo lepo da sam, recimo, u [paniji. ]umurio bih

N

„kohibu”,hladiosepanama-{e{irom,pijuckaorosnubevandu i s balkona porodi~ne vi{espratn ic e pos mat rao te` ak e dok mi okopavaju masline. E, da baba ima onu stvar bila bi deda, a po{to sam se rodio na onom e {to se zov e Zap adn i Balkan(ta~nije,tamomijemiraz, ja sam malko isto~nije), vinogradisumionomad,pre15 god in a, preo r an i tenk ov im a, ku} a zap aq en a a mas liw ac i davnozarasliutravujerjeneki kreten (savr{eno sam ravnodu{an da li srpski ili hrvatski) smatrao shodnim da tu „posadi” minsko poqe. U takvom „demokracijskom ozra~ju”ne{tomiseinijei{lona „moje” more pa sam deceniju i po ostavqao {olde bra}i Crnogorcima i Grcima, sve dok me, {ta drugo no muka, nije priterala da i na svoje popaqeno odem. Dobila gospoja ta{tanekepapireizNema~keza „pemziju”pa{ta}e{drugonegogancnovom„da~ijom„doZagrebaisiwegamora. Put, {ta re}i. Grani~ni i redovni redarstvenici s „one strane” kulturni, EU-slu`beni, nema gu`ve pa brzo i ulazim u RH. Sve mi je neobi~no

bil o da odr` av am kont rol u sri}uodnia”spropratnimnanad vozilom kad vozim ravno putcima u vezi s „}etni}kom” jersamnavikaonaMrkinerumaterom. pe po Koridoru 10 koje zahtePetn ae s tak kil om et ar a od vaju ume}e u veleslalomu. Tek, ObrovcajeiKarinGorwi,odzalaganihpetsatisti`emnanedavno preimonovan u Gorwi domak Jasenica onkraj ObrovKar in, {to je leg is lat ivn a ca i iskqu~ujem se s autoputa operacija za koju ne pronalaza ~ije kori{}ewe pla}am 205 zimnekismisao,maw’akonije kuna, oko 17 evra, ali je „mala zbog Hrvata iz centralne Bobeba”zahara~naamputiranoj xadi koju prot ek lih mil ion srpskih Vlada samo{to-nij e-zav r{ il o. Da u nezgodan momenat sti`em u zale|e Zad ra znam i sam. Nemanedeqa-dvekakosuuHagurebnuli Gotovinu, iz tih je kraj ev a, pa sam u znak tradicionalne vojv o| ans ke predu sretqivostiopraoi uglanc ao kol a pre puta da se ne sramotim kad ih izlupaju ili s riv e u mor e gurn u. Ipak, sre} a mojapaupeklosunce uz neki ludi burin, pa {to ka`u u onim KarinGorwi krajevima, „ni pasa” na ulici. Parkiram se u cen- sne i Posavine, koji su nakon truObrovca,naobaliZrmawe „Oluje” uspe{no „oslobodili” kojajeidaqeonakozelena,pa gotovosveijednuod5.000-6.000 redom trk u policijsku stani- srps kih ku} a i vik end ic a u cu, banku i po{tu. Da l’ zbog ovomnekadmalommestu.Temevojvo|anskeuqudnosti(„il’je qem grafita na pro~equ ku}e, Lala il’ peder”) ili pretpriispisanom po plamenom pocrstupne EU-stege ~inovni~kog nelojfasadi,vidimdajeimoju aparata, tek, sve obavim o~as nesu|enu planta`ersku haciposla,itobezikakvogzatezajendu bezecovao izvesni Ivo watipa„aoklensiti,vragti zvaniHV,alimujevaqdabilo

METALACI[TVANGALAMBO[PRAVIUNIKATNE DRVENEIGRA^KE

Bosanskabukovinaboqa odkineskeplastike reaciji i izradi ma{tovih ekolo{kih drvenih de~jih igra~aka posvetio se I{tvan Galambo{ iz Mihajlova kraj Zrewanina i prodaje ih na svom {tandu po manifestacijama {irom Vojvodine. Svojeru~no ih pravi, prete`no od tvrde bukovine, kao dodatnu zanimaciju jer je po obrazovawu ma{inbravar i u jednoj privatnoj firmi radi uglavnomposlovemetalskestruke. – Eto, slu~ajno sam u slobodno vreme postao i pristojno verziran drvogloda~, a u ovom hobiju, osim li~nogzadovoqstva, na{aosamiizvordodatnezarade.Svakikomaddrveta se obra|uje posebno i igra~ke ru~no sastavqaju. Izra|ujem vi{e od dvadesetartikala,najvi{ekotrqaju}ih, namewenih de~acima, ima ne{to i za devoj~ice, ali i dr`a~e za olovke i razne suvenire – ka`e Galambo{. Vajkasedajepredpoplavom plasti~nih igra~aka, koje sti`u s Da-

K

Igra~kekojeiroditeqivole

lek og ist ok a, pret e` no iz Kine, drvo potisnuto, ali se ipak na|e kupaca me|u mali{anima iwihovimroditeqimakojivi{ecenena{u ku}nu radinosti„naturalne”materijale. Igra~ke koje Galambo{izra|uje su namewenemahom deci od pet do sedam godina, ali uzimaju ih i odrasli iz nostalgi~nih razloga. Kupuju se i za poklon rodbiniiprijateqimarasutimpo belom svetu, pa su iz Mihajlov a dos pel e od Azij e i Afrike,pasvedoAustralije iAmerike. – Uglavnomihnosimnasve ve}e vojvo|anske kulturne i tur is ti~k e man if es tac ij e, te pravoslavne i katoli~ke bu~ovke po selima. Pozivaju me iorganizatori,aliisam ve}znamgdese{tade{avapa se tamo zaputim. Naro~ito ima interesovaMajstorizMihajlovakodZrewanina wa za traktor~i}e, vozi}e i vetre- 250 do 500 dinara, ali zarada popuwa~e, ali i sve druge wava ku}ni buxet.UBanatu,pai~iproizvode koje pravim tavojVojvodini,malojeproizvo|ikad mi padnu na pamet va~aigra~akaoddrveta,svega~etiili vidim na ulici, a ri-pet, pa Galambo{ uspeva i da moguseizraditi oddr- prodaumetninekojenapravi. veta. Ako pro|e neko – Nastojim da budem konkurentan vozilo, zamislim kako idasedecamoguzabavqatidrvenim bi to moglo izgledati igra~kama.Nudimihpocenamaplaod bukovine pa se dam sti~nih, a pojedine plasti~ne skanaposao.Dostamodela lamerije su dosta skupqe od mojih jo{ nis am stig ao da proizvoda.Uspecijalizovanimprouradim, pogotovo {to davnicamasli~nedrveneigra~kesu je za ovak o unik atn e trostruko, pa i ~etvorostruko skuigra~ke potrebno do- pqeod mojih.Zahtevnijeigra~ke,za stavremena.Ipakseja kojejepotrebnovi{erada,naravno ovimbavimtektrigo- su skupqe. Bukovinu kupujem u Bodine,bi}e prilike,jer sne ili na jugu Srbije, a koristim potrebno je iskustva, ne{to malo lipovine i orahovine znawa i ume{nosti da jersete`enabavqa.Po{tojebukva ostvarim sve {to za- tvrdodrvoileposeobra|uje, najpomis lim – amb ic io z an godnija za igra~ke. Sve su one ekoje Galambo{. lo{ke, ne koristimnikakvelakove Acenesu,spramuloza premazivawe jer znam da ih mala `en og mat er ij al a i deca grickaju – obja{wava majstor truda,pravasitnica:od I{tvan. M.Mitrovi}

dugo ~ekat’ obnovu popaqenog pa se druga~ije u neposrednom kom{iluku sna{ao. Pomlatim onodra~e{toizstepenicave} uveliko raste pa se uverim u kvalitet od dr`ave Hrvatske obnovqenogzdawaipripadaju}egmuname{taja.Kreveti,komada tri, kao u pred{kolskoj ustanovi duga~ki, za Sne`ine

promoli,Bogazazove,majkusrbijansku spomene... Pro{etam i do pravoslavne crkve Svete nedeqe,{tojesravni{esazemqom ‘95, opet ni{ta. Nema druge nego do ro|e da svratim, normalan konak i neki zalogaj tazbinski i`ickam. ^im sam na vrata kro~io, to sko~ilo, u bele obraze se qubimo, i na-

Obrovac

patuqke du{u dali, ultra-dihtungprozorisvirajunaburinu kao{kotskegajde,zna~iiuhrvatskom graditeqstvu se zapatilo „ugra|ivawe”. U gara`i prona|ohmotiku(ba{sepitam kako wu ne ukrado{e) pa kretoh da trqkam ne{to oko masliwakaizaku}e,tekda„ispipam javno mwewe” novog susedstva. Ni{ta. Niko ni nos da

ravno, gradele pristavqa. Uz doma}e „`uto” i koliko sino} mre`omizva|enuribu,dodugo u no} sedesmo i razgovor ugodni vodismo, tek koliko da porodi~no okupqawe na leto dogovorimo. A mo`da onda i vinograd raskr~imo. Panama-{e{ir imam, samo mi „kohiba” fali. Mili}Miqenovi}

OBNOVASPOMENIKA@RTVAMAKUGEUIRIGU

Sremceodpomora nisuspaslinisveci ajstoriprivodekrajuposledweraSpomenik je posledwi put renoviradovenarekonstrukciji,zaovajdeo ni1937.ive}godinamabiouveomaloVojvodine jedinstvenog spomenika na- {em stawu. Radove na sanaciji, zapo~ezvanog „Kipovi’’, posve}enog `rtvama ti krajem septembra, nadzire Zavod za dve katastrofalne epidemije kuge koje za{tituspomenikakultureizSremske su Irig zadesile 1738/9. i potom 1795/6. i desetkovale stanovni{tvo tada najprosperitetnijeg trgovi{ta fru{kogorskog dela Srema. Podignutje1797,otprilike nasredokra}iizme|uRumei Iriga, na mestu gde je bila sme{tena dobrovoqa~ka stra`a koja je spre~avala izlazakiulazakuzara`eni grad, a kao kulturno dobro stavqenpodza{titudr`ave 1976. Barokno oblikovani spomenikzidanjeopekom,malterisan i okre~en. Deo postavqen levo od puta izvedenjeuoblikuoltararimokatoli~kecrkve,snagla{enom ogradom i pristupnim platoom. Na vrhu je krst s Hristovim raspe}em, a ispod wega dve kamene skulpture svetog Roka i svetog Propadali„Kipovi”vi{eodpolaveka Sebastijana, koji su po{tovani kao za{titnici zdravqa. Desni Mitrovice, koji je i izradio glavni deo spomenika je izveden u vidu posta- projekat. Za radove, ~ija je procewena mentasastubomucentruibazama levo vrednost 1,6 milion dinara, novac su i desno, a sa~uvane arhivske fotogra- obezbedili pokrajinska kasa i Rotari fije svedo~e da je na vrhu stuba nekada klubRuma. stajalavaza. J.Anti}

M

KojeNAPIoBe^ejSKe KANDeLABRe: Za mlad mesec pijani be}ari su davno ispevali antologijski stih „sram ga bilo, i on se napio“, a nakresani Be~ejci, kada posle no}ne smene iza|u iz hotela „Bela la|a“, na~isto se zbune da li se kandelabr nasred {etali{ta Zeleni korzo iskrivio jer ga je neko napio ili nabio! Nije im ba{ neka uteha {to je u neposrednoj blizini dobrano ruiniran i pove}i mozaik s doskora{wim grbom grada. V.Jankov


KAPITALNISRNDA]ODSTREQENUBANATU

JU@NOBA^KALIGA1,TRAP

Kraj Srpske Crwe 163,80 poena!

Ekipniplasman

Definitivno,ovasezonalovanasrnda}edokazala je da ne va`i pravilo da se najtrofejniji primerci mahomodstrequjuuprvimdanimapootvarawusezone:pro{lenedeqe,krajSrpskeCrweuBanatupalo jegrlokojeje(vrlostrogo)ocewenosa163,80poena, brutote`ine726grama!Tojedosada,premapodacimakojimaraspola`emo,grlokojejesakupilonajvi{epoenaovegodineucelojdr`avi. Pore~imaupravnikalovi{tauLU“NovaCrwa” IvanaPalamete,re~jeogrlukojejebilostarooko {est godina. Sre}ni strelac je bio doma}i lovac ZdravkoLazi} izIn|ijeulovi{tu“Ko{tanac”kraj SrpskeCrwe.Odpo~etkasezonelovanasrnda}e,na teritorijikojomgazdujeLU“NovaCrwa”odstreqenojepetzlatnihsrnda}a,dokjejedanprimerakponeosrebrnumedaqu. D.Kn.

Foto: J. Pap

[akali stigli u Vrbas i Kulu spekcijastigladaukloni`ivotiwskeostatke,strvinesuprivukle {akale, koji predstavqaju ozbiqnu pretwu i za sitniju stoku koju gaje me{tani ovog kraja. Slu~aj ba~enih tela uginulih `ivotiwa, ali i pojavu {akala, policiji i drugim slu`bamajeprijavioMihaqKataji,penzionisanilovo~uvar,ko-

Foto: J. Pap

`enku{akalasanekolikomladunacakakojeduba~eneostatke doma}ih`ivotiwa,aliistrvinauginuledivqa~i. Stanovnici ovog dela grada su prijavili nadle`noj inspekciji`ivotiwskiotpadnadomak naseqa,aliprenego{tojein-

ji `ivi u blizini mesta gde su prime}eni. -Jednove~edoksamobilazio okolinu, sasvim slu~ajno sam lampom osvetlio  tri  mladun~eta,aodmahzatimmalodaqei odraslog {akala, najverovatnijewihovumajku.Tojepotvrdilo

na{esumwe,jerseve}nekovreme u ovom kraju moglo ~uti karakteristi~no zavijawe ovih `ivotiwa, ali nismo bili sigurni o ~emu se radi. Sada ne znamo{tanamje~initi,jer{akali ne napadaju qude, ali bez problemamogudasavladajumladun~e doma}e stoke, pa i mawe pse-ka`eKataji. U vrbaskom Lova~kom dru{tvu“Fazan”supotvrdilijeda su i lovci pre mesec dana primetili {akale u vrbaskom atarunapotezupremaSrbobranui Kuli. Prema re~ima Dalibora Bjelakovi}a, predsednika vrbaskog Udru`ewa,  {akali u Vojvodini nisu retkost i u vrbaskomatarusuvi|eniiprenekolikogodina. -Izuzetnosuprilagodqivii wihovbrojrasteizgodinuugodinu. Opasno je {to su po~eli dasepribli`avajuobodimanaseqa, jer ne prezaju da napadnu doma}e `ivotiwe. Pritom su potencijalni prenosioci bolesti,najprebesnila-nagla{ava Bjelakovi}, dodaju}i da lovci jo{nisuodlu~ili{ta}epreduzeti. [akalisu,kakosepretpostavqa, na teritoriju Vojvodine stiglipredvadesetakgodinaiz isto~ne Srbije. Nastawuje se u {umamasavisokomtravom,ajazbinegradiu`buwuilipodzemqom.Hranisesvime{tomo`e daulovi,aliile{inamanakojenai|e. N.Perkovi}

Milinovi}, Tuveyi} i Velemir

Bratski do srnda}a Kraj Banatskog Despotovca u lovu na srnda}e nedavno se obreo i “duet” iz Kr~edina, u sas tav u Slob od an ^ark i} i Brane Tuvexi} Baba. Oni su gostovali kod svojih pobratima Despotov~ana, kao deo ~este i bogate  bratske saradwe

petak20.maj2011.

golubovi

bodovi

1. Ba~ki Petrovac

60

10

2. Bege~ 1

58

9

3. Glo`an

57

8

4. Futog 2

56

7

5. ^enej

55

6

6. Silba{

51

5

7. Novi Sad

50

4

8. Despotovo

48

3

9. Oyaci

44

2

10. Futog 1

40

1

narelacijiLD“Fazan”Kr~edin - LD “Banatski Despotovac”. Dobre lova~ke sre}e i mirne ruke ovaj put je bio Brane Tuvexi}, sa karabinom kalibra .243. On je bio u pratwi doma}ina Stojana Milinovi-

}a i predsednika despotova~kih lovaca Stamenka Velemira. Srnda} nije ocewivan, ve} je grubo procewivan na 90 do 100poena,alisobziromnapobratimskilov,poeniigrama`anikoganisunaro~itozanimali. D.Kn.

1. Bogdan Zagor~i}

29

10

2. Branislav Trija{ka

27

9

3. Mihaq Fabri

27

8

4. Du{ko Medve|

27

7

5. Nemawa ^arni}

25

6

6. Janko Krna~

20

5

7. Jan Bohu{

20

4

8. Slavko Gavrilov

20

3

9. Zoran Brzak

19

2

10.Slavko Mati}

19

1

Juniori 1. Maksim Egeqa 2. Nikola Jovanovi} 3. Qubomir Pe{i}

19 14 13

Veterani 1. Dejan Milkov 2. Aleksa Jovanovi} 3. Pandil Srbinovski

15

FUTOG15.MAJ2011.

Pojedina~niplasman

NENAZIRESEKRAJEKSPANZIJIPRILAGODQIVOGMESO@DERA

Mnogio~evidci,me|ukojima su i brojni lovci, posledwih meseci potvrdilo je da su se u vrbaskom i kulskom ataru pojavili {akali. Najbliskiji kontaktsaovimdivqim`ivotiwama imali su `iteqi vrbaskog naseqa u blizini izleti{ta Provalije, koji su u blizini svojih ku}a primetili odraslu

c m y

LOV

dneVnik

21 18 13

Raspolo`en na svom „buwi{tu”: veteran Dejan Milkov

UNEDEQU22.MAJA

Gula{ijada u Boki U banatskom selu Boka kraj Se~wa, u sklopu obele`avawadanatogmesta,unedequ22.majana programuje“Gula{ijada”,nakojoj}eu~estvovati brojnilovci. Prema re~ima doma}ina iz Lova~kog dru{tva “Fazan”,takmi~ewe}epo~etiu8~asova.Zakqu~nosaju~era{wimdanom,u~e{}ejepotvrdilo15 kulinarsko - takmi~arskih ekipa, a o~ekuju se i brojnigosti,kaoipredstavniciLova~kogsaveza Vojvodine. D.Kn.


SPORT

petak20.maj2011.

c m y

16

dnevnik

MAN^ESTERJUNAJTEDNAJUSPE[NIJITIMUENGLESKOJ

Vidi}obe}ava novetitule

PREDSEDNIK OLIMPIJSKOG KOMITETA SRBIJE VLADE DIVAC POSETIO GOLFKLUBCENTAR: Predsednik Olimpijskog komiteta Srbije Vlade Divac posetio je Golf klub Centar kraj @abqa i pri tom izveo nekoliko udaraca. U @abaq ga je doveo strasni golfer Miroslav Ivanovi}, otac na{e ~uvene tenisereke Ane Ivanovi}. Ina~e, kako je isatakao direktor Golf kluba Centar Ra{a Elekovi} svake subote se odr`avaju turniri, a 28. maja odr`a}e se i sada ve} tradicionalni Novi Sad open uz u~e{}e ~etrdesetak golfera iz inostranstva i Srbije. - Do{ao sam kao predsednik OKS da podr`im golf sport u Srbiji, koji postaje deo olimpijske porodice. Pojavi}e se ve} u Londonu, a u stalnom kalendaru }e biti od 2016.godine. Mislim da treba da pomognemo golfere da naprave terene i upoznaju qude s ovim sportom - rekao je Vlade Divac. Na pitawe u kom pravcu ide na{ sport Divac je odgovorio u dobrom, ako izuzemomo fudbal. - Mi smo nacija koja posti`e vrhunske sportske rezultate i to treba ceniti. Fudbal je perjanica i na{eg i svetskog sporta i wega treba o~istiti od svih onih stvari koje se de{avaju u posledwe vreme. Divac se osvrnuo i na nemile doga|aje vezane za finale fudbalskog Kupa Srbije izme|u Partizana i Vojvodine i na saop{tewe o pomirewu dva aktera fudbalske drame. - Lepo je {to su se izmirili, ali to ne}e pomo}i da se re{e stvari koje optere}uju na{ fudbal. Ne mo`emo da se pravimo ne vidimo neke stvari koje postoje, kada su evidentne i de{avaju nam se ispred o~iju. - istakao je Divac. G. Malenovi} Foto: S. [u{wevi}

PAPRENEKARTEUGDAWSKU

Skupoizapremijera Premijer Poqske Donald Tusk pridru`io se bojkotu fudbalske utakmice reprezentacije te zemqe i Francuske, na sve~anom otvarawu novog stadiona u Gdawsku 9. juna, jer su ulaznice za obi~nog poqskognavija~a„paprenoskupe”. Za tu utakmicu Fudbalski savezPoqskeodrediojeceneod 20, 40 i 80 evra, a ulaznice za lo`uko{tajuizme|u250i500 evra. Skupqe ulaznice za finale KupaPoqske,3.maja,ko{tale su12,5evra.

-Satakvimcenamaulaznica nespremamsezautakmicuprotivFrancuske,jernemamnamerudabudemnaotvarawustadiona sa jo{ ’{a~icom’ qudi. kazaojepoqskipremijer. Stadion PGE Arena u Gdawskusagra|enjezapotrebe Evropskog prvenstva u fudbalu2012.godine,koje}ezajedno organizovati Poqska i Ukrajina. Navija~i fudbalskog kluba Legija iz Gdawska preko klupskogsajtaiinternetdru{tvene mre`e Fejsbuk pozvali su na

bojkot sve~anog otvarawa stadiona i utakmice sa reprezentacijom Francuske 9. juna,besni{toFSPoqske`eli „takoolakonawimadazaradi”. Da cene budu pristupa~nije prose~nom navija~kom d`epu poku{aojedaubedifudbalske funkcionere i gradona~elnik Gdawska Pavel Adamovi~, ali bezuspeha. Gradske vlasti su zato odlu~ile da organizuju jo{ jednuilidveutakmiceimanifestacije povodom otvarawa novogstadiona.

K a p i t e n M a n ~ e s t e r j u n a j t e d a Nemawa Vidi}poru~iojenavija~ima „crvenih |avola”da}eekipasaOld traforda nastaviti sa osvajawem trofeja u Premijer ligi. Junajted je pro{log vikenda obezbedio 19. tituluuistorijuklubauengleskomprvenstvu. Klub iz Man~esterajepretekaoLiverpul, koji je osvojio18.titula,inataj na~inpostaonajuspe{niji tim u istoriji engleskog {ampionata. -Titulanammnogo zna~i, posebno zbog na~inanakojismoje pro{le godine izgubil i. Va` no je da smo osvoj il i nov i trofej, ali ovaj 19. ne}e biti posledwi. Nadamseda}eihjo{ dosta biti. Va`no je da smo postali najuspe{ nij i tim u zemqi, ali zbog toga ne}emo da usporimo i nas tav i} em o sa NemawaVidi} osvajawemtitula.-naveojeVi- finalu Lige {ampiona sa Bardi}. selonom. Junajted}euposledwemkolu „Bars el on aifin al eLig e Premijer lige do~ekati Blek- {amp io n asuprio r it et,ali pul,apotom}e28.majaigratiu `el im odaodi g ram odob roi

Stankovi}po~eo datrenira Fudb al er Int era  Dej an Stankovi}oporavioseodpovredeiponovotrenirasasaigra~ima,paseo~ekujedabude spreman za finale Kupa Italije protiv Palerma, 29. maja. Stankovi} je povredio

DejanStankovi}

butni mi{i} leve noge u prvenstvenom me~u sa Laciom, 23.aprila,nakon~egasepretpostavilodajezawegasezona zavr{ena. Kako se navodi kapiten reprezentacije Srbije dobro se oporavqa i vratio se treninzima sa ekipom, a trebalo bi dabudeusastavuklubaizMilana za finale Kupa protiv Palerma,naOlimpijskomstadionuuRimu. Stankovi}}e,me|utim,propustiti utakmicu posledweg kolaSerijaA,ukojoj}eInter unedequdo~ekatiKataniju. EkipaInteraposlepetuzastopnih titula prvaka Italije,sezonu}ezavr{itikaodrugoplasirani tim na tabeli, a {ampionski pehar ove godine pripaojegradskomrivaluMilanu. Inter, tako|e, nije uspeo dasa~uvatrofejuLigi{ampiona, pa je jedina nada za plavo-crne ostao nacionalni Kup,kojisuosvojilipro{le sezone.

prot iv Blekp ul a. Na{ ciq je da uvek igram o najb oq e i uvek o~ek uj em o tri bod a”, zak qu~ io je srps ki fudb aler.

Kostakurta preuzima Hajduk ^elnici hrvatskog fudbalskogprvoliga{aHajdukaplanirajudasplitskiklubodnaredne sezone predvodi Italijan AlesandroKostakurta. Hrvatski mediji navode da Hajduk ima dobrog iskustva sa stranim trenerima, jer je EdoardoRejanapraviodobrerezultatessplitskimklubomprenego {to je preuzeo Lacio. Predsednik Hajduka Hrvoje Male{, kojijeucentrupa`wejavnosti zbog slike s u{ta{kom kapom, `eli da klub vodi strani trener.Onsmatradabistranitrenerbiopodmawimpritiscima u odnosu na hrvatskog stru~waka. Kostakurta (45) nema puno trenerskog iskustva. On je 21 godinu igrao za Milan, a jedno vreme bio je u stru~nom {tabu „roso-nera” kada je prvi tim predvodio Karlo An}eloti. U sezoni 2008/2009. vodio je Mantovu, ali sa ovim klubom nije uspeo da izbori opstanak u Seriji B i trenutno je bez anga`mana.


SPORT

dnevnik

petak20.maj2011.

17

ZAJEDNI^KO SAOP[TEWE FUDBALSKIH KLUBOVA PARTIZAN I VOJVODINA

Bili smo i ostajemo sportski prijateqi Predsednici Fudbalskih klubova Partizan i Vojvodina Dragan \uri} i Ratko Butorovi} sastali su se ju~e u ciqu smirivawa uzavrelihstrastiposleneslavnogzavr{etka finalne utakmice Kupa Srbije odigrane 11. maja na beogradskoj Marakani. Posle sastankaizdatojezajedni~kosaop{tewekojepotpisujuobakluba.Usaop{tewuseka`e: Po{tovaniqubiteqifudbala, FinalekupaSrbijeodigrano 11. ovog meseca u Beogradu izazvalojespordvaklubaukomeje izre~eno puno te{kih re~i i me|usobnihoptu`bi.Prirodno je da klubovi {tite svoje interese,alijepritomeneophodno po{tovati kulturu javnog dijaloga,sportskifer-plejipravila fudbalskog sporta. Ovom prilikom poneseni doga|ajima i navija~kim strastima u poje-

dinim trenucima smo zaboravilinatana~ela. Sve {to se dogodilo posledwih dana shvati}emo kao pouku za predupre|ivawe sli~nih de{avawa u budu}nosti. Sigurni smoda}eidaqebitineslagawa oko pojedinih segmenata fudbalske igre, ali smo obavezni prema navija~ima i sportskoj javnostidaraspravuowimavodimodostojanstvenoinaosnovu objektivnih~iwenica.Posebno smo obavezni da {titimo ugled fudbalskogsportakojijeuSrbiji iz vi{e razloga ozbiqno naru{en.Spremnismodazajedni~kiu~estvujemousvimaktivnostimausmerenimnanapredak srpskogfudbala. O~ekujemoda}enadle`niorgani Fudbalskog saveza Srbije svadoga|awanautakmicifinala kupa objektivno sagledati i pridono{ewukona~nihodluka – sankcija, uzeti u obzir mladostigra~ajednogidrugogklu-

ba, kao i wihove emocije u tim spornim trenucima. Nadamo se da}etimebitistavqenata~ka naskandalzakojisvi`elimoda sevi{enikadneponovi.Volelibismodasena{advaklubai idu}esezonena|uufinalukupa jer smo du`ni da qubiteqima fudbala u Srbiji priredimo istinski spektakl koji }e se pamtitisamopolepom. Fudbalski klubovi „Partizan“i„Vojvodina“vi{edecenija gaje odnose istinskog sportskog prijateqstva i saradwe u svim pitawima od obostranog interesa.Sporazumelismoseda sveru`noostavimoizasebeida tradicijuprijateqstvanastavimo da gajimo i unapre|ujemo. Pozivamo i na{e navija~e da svoje navija~ke strasti i pona{awesveduuokvirepristojnosti,bezmr`we,uvredairu`nih re~i-stojiuzajedni~komsaop{tewuFKPartizaniFKVojvodina.

PREDSEDNIK FIFA POSLAO PISMO FSS

Blater odu{evqen Ku}om fudbala Posle zvani~nog otvarawa Ku}e fudbala u Staroj Pazovi, na kojem su prisustvovali i predsednici FIFA i UEFA, Jozef Sep Blater i Mi{el Platini, na adresu Fudbalskog saveza Srbije stiglo je pismo imenovano na predsednika TomislavaKaraxi}a. Uwemujeprvi~oveksvetskog fudbala Blater ~estitao pred-

- Po{tovan i Preds edn i~ e, dragi prijatequ,sada, kada sam sevratiouCirih,`elimdase u ime FIFA zahvalim Vama, Va{emIzvr{nomodboruiVa{imzaposlenimananezaboravnim uspomenama koje smo ponelisasobomizSrbije,kaoina novom prijateqstvu koje smo ostvariliinasrda~nomgostoprimstvukojejeVa{Savezpo-

Sep Blater i Tomislav Karayi}

sedniku FSS na organizaciji sve~anosti,kojaje14.majaprivukla veliku pa`wu javnosti. Organizacije FIFA i UEFA zna~ajnim sredstvima pomogle su izgradwu fudbalskog centra ukojem}eraditisvireprezentativniuzrasti„orlova”.

Rad doma}in na stadionu Obili}a Fudbaleri Rada, ukolikoizboreplasmanukvalifikacije za Ligu Evropa, me|unarodne utakmice kao dom a} in nar edn e sez on e igra}enastadionuObili}a, saop{tio je portparol togklubaVladimirSavi}. RadujeupreostalatrikolaprvenstvaSrbijepotreban jo{ jedan bod da obezbedi ~etvrtu poziciju na tabeli Superlige i tako ostvari istorijski uspeh plas man om na evrops ku scenu. Klub sa Bawice u subotu }e na svom terenu ugostiti dvanaestoplasiranu Jagodinu, u me~u koji }e se igrati bezpublike. Prvokolokvalifikacija zaLiguEvropaigra}ese30. junai7.jula,a`rebparova obavi}ese20.juna.

kazaotokomna{eposete14.maja2011.godine. U`ivali smo u puno sjajnih trenutakakojisusesmestiliu samoparsati,akojisukulminirali otvarawem Sportskog centraFSSrbijeuStarojPazovi, u prisustvu predsednika

UEFA Mi{ela Platinija, zamenika predsednika Vlade Repub lik e Srb ij e i min is tra unut ra{ wih pos lov a Ivic e Da~i}a, ministra omladine i sport a Sne` an e Sam arx i }Markovi} i predsednika Op{tineStaraPazovaGoranaJovi}aipunodrugi,srda~nihqudiizregiona. To divno zdawe, na koju srpski fudbal mo`e da bude ponosan, nesumwivo }e pomo}i promocijurazvojafudbalauVa{oj zemqi.Primitesve~estitkei narealizacijiVa{evizijeina Va{emdoprinosupromovisawu vrednosti na{eg sporta, kao {tosupo{tovawe,disciplina, timskiduh,solidarnostiferplej, kao i to da fudbal bude prava{kola`ivota. Ostali trenuci za pam}ewe su spektakularna zvani~na ve~era i ceremonija dodele priznawa. Svi razgovori koje smo vodiliutimprilikamaobele`eni su iskrenim prijateqstvom i zajedni~kim po{tovawem. Zajedno sa Vama, rad sam da nastavim na{u misiju razvoja igre,dapokrenemosvetiizgradimo boqu budu}nost. Zajedno }emo se postarati za stabilnostna{eorganizacijeinastavak na{ih dostignu}a za slede}ugeneraciju.Radujemsena{em skora{wem susretu na 61. KongresuFIFAuCirihu.

DISCIPLINCI KUPUJU VREME [IREWEM ISTRAGE

FSS kr~ka kazne Ve}du`evremeFSSspadauorganizaciju zatvorenog tipa, a komunikacija sa medijima, kada je re~ o vru}im temama, svodi se na zvani~na saop{tewa putem sajta. Naravno,modernetehnologijesuu trendu,alikadatrebaprezentovati neke pozitivne akcije, poput silnihposetaraznoraznihdelegecija nedavno otvorenom Sportskom centru u Staroj Pazovi, novinarimase{iromotvarajuvrata, prosto su zatrpani qubaznim pozivimadaisprateovakveakcije... Po~etne informacije posle skandala u finalu Kupa, odluke nadle`enihorgana,moglesusedobitiiskqu~ivoputem{turihsaop{tewa koja su „ka~ena“ na sajt FSS.Komentari~elnikaSaveza, naovutemu,bilisudostupnisamo pojedinimpredstavnicimamedija. Zvu~ineverovatnopodatak,alije istinit, da pres slu`ba FSS u sredu nije znala da zaseda Disciplinskakomisija,ilipaknijedobilanalogdaovuvestdistribuiraniputemsajta... Nema dileme, me~ na Marakani uzdrmao je temqe „ku}e fudbala“, izneo na videlo silne slabosti i proma{aje, i napravio konfuziju izkojenijelakoiza}i~istogobraza i uzdignuta ~ela. U za~aranom krugunenazireseputokaz,zatose ioklevasaizricawemsankcija. Krenimo redom, Takmi~arska komisija FSS je registrovala slu`benimrezultatomme~finala Kupa u korist Partizana. Nelogi~an potez, kontradiktoran, jer na terenu na{eg najve}eg stadionauru~enjetrofejcrno-beli-

makaodajesusretimaoregularan kraj.Naovajna~inotvorenjeprostor da Disciplinska komisija vinovnicima„odre`e“sankcije. Sudijazavr{nepredstaveKupa, Vaqevac Veselinovi}, ve} je suspendovan zbog serije kardinalnihgre{akakojesuuticalenakona~anishodme~a.Pauzira}e,{to jemaksimalnakazna,na4utakmice,(madaseizgledarazmi{qaio skidawusaliste). „Disciplinci“ ponavqaju istu pri~u,da}eraditipremapropisima, bez ikakvih kompromisa, i da nemaju pritiske bilo koje vrste. Samonikakodaprikupekompletnudokumentaciju,kaodasuakteri sadrugeplanete,pajeondanajlak{ekupovativremepro{irivawem istrage.PostupakjenajprepokrenutprotivdelegataJankovi}a,sudija, rukovodstva, ~lanova stru~nog{tabaiigra~aVojvodine,anaknadno opet protiv Vojvodine i Partizana zbog pona{awa wihovih navija~a, pa opet Vo{e zbog tekstanaklupskomsajtugdejespomenutministarpolicijeDa~i},pa jo{ Tejga zbog nekorektnog pona{awapremanavija~imaVojvodine iJovanovi}akojijezapo~eopesmu ekstremisti~kog sadr`aja, a kada sepregledavideozapisbi}enatapetuiostalifudbaleriPartizanakojisuprihvatilipevawezaistaru`nepesme... Nije sporna gre{ka Vojvodine, jerbezobzirana„formu“na~inilisuprekr{ajkojisemorakazniti. Ali,ne mogu Novosa|ani da platecehzasvenatalo`eneanomalije koje su isplivale na fudbal-

sku povr{inu, na koje su ukazali. Uostalom, ako se stvari pojednostave,utvr|enojedasuNovosa|ani o{te}eniufinalu,{tojepotvrdilaiSudijskakomisijauanalizi deqewa (ne)prvade Veselinovi}a, izatotra`eodgovornaprostopitawe-dalijeiodkogaimaopritisakarbitar,dalijebiostimulisan,jeronolikoprevidanemoguse podvestipodslu~ajneilislabdan ~ovekakojiva`izanajboqegusvojojbran{i.Dali}eiovaj„detaq“ bitiobuhva}enistragom... Uopticajujekonstantnotermin „drakonske kazne“, ali strategija FSSnijeskovana,jo{serazra|uje pa je neizvesno na koga }e se sve svaliti„ma~pravde“,napojedince ilikolektiv.Nov~anekazneuovakvimslu~ajevimanepostoje,ideja da se Vojvodini zabrani nastup u Kupu u narednoj godini nema upori{te u pravilnicima, mo`da se „nasloni“naStatutFSS,takoda preostajeopcijasaoduzimawebodova(od3do9),ivremenskimkaznamautrajawuod6mesecidodve godineuzavisnostiodte`ineprekr{ajaifunkcijeaktera.Nijenezanemarqiva~iwenicadajeVojvodinave}ka`wena,jerjeostalabez `eqenogtrofejausudijskojre`iji.Po{tosupravilazanemarena,i prepo~etkafinalakojenijesmeloonolikodugodaseprolongira, ajestezboginteresafudbala,mo`dapredlogpredsednikaVojvodine Butorovi}a o novoj utakmici finala, ma kako virtuelno izgledao ima istu konotaciju,odbranu vite{kih i ~asnih interesa fudbala. Z. Rangelov

Bogatstvo za Ligu {ampiona Unarednihdesetdana,mo`dai ranije,bi}ere{enopitawe{ampiona Srbije u fudbalu, samim timire{enadilemako}eudrugo kolokvalifikacijazaLigu{ampiona,kouprvo,koudrugo,akou tre}ekolokvalifikacijazaLigu Evrope. Tada, klubovi }e krenuti u formirawe sastava, koji }e ih (nadamo se) odvesti u `eqena takmi~ewa, koja donose „debele” zarade. UEFA}e{ampionaSrbije~astiti sa 200.000 evra, a u~e{}e u drugomkolukvalifikacijazaLigu {ampiona done}e srpskom prvakujo{130.000evra.Tre}ekolo tako|e donosi 130.000 evra, a ~etvrto~ak2.100.000evra.Ukoliko se {ampion Srbije plasira u grupnufazuLige{ampiona,zato }e zaraditi jo{ 3.900.000 evra, plus550.000evrazasvakiod{est me~evaugrupi,{toukupnoiznosi 7.200.000evra. Ako samo igrawe utakmice u grupidonosi550.000,remipove}a-

vazaraduzajo{400.000,apobeda za800.000evra. Probojemoddrugogkolakvalifikacija za Ligu {ampiona, do u~e{}augrupi,bezijednepobede, {ampionu Srbije donosi zaradu od9.560.000evra! Sdrugestrane,u~e{}eukvalifikacijamazaLiguEvropezasezonu2009/10nagra|ivaloseovako: po 90.000 evra za nastup u prvom, drugomitre}emkolukvalifikacija,kaoiplej-ofuzapopunugrupa.Plasmanugrupnufazudonosi 640.000 evra i svaki od {est odigranih me~eva zagarantovanih 60.000evra,{toukupnoiznosimilionevra. Svaki remi u grupi donosi dodatnih 70.000, a pobeda 140.000 evra. „Prole}e”uLigiEvrope,odnosnoplasmanu{esnaestinufinala vredi 200.000 evra, a potom se zaradepoja~avajusvedofinalai titule,kojavredi3.900.000evra. Na sve to treba dodati prihod od prodaje ulaznica, TV prava,

„poja~ane” sponzorske ugovore i jo{mnogona~inazazaradukojise otvaraju kada ste deo fudbalske Evrope, ne samo na geografskoj mapi. Koliko je sposobnost kluba da naplatisvojeu~e{}euevro-kupovimabitno,govoripodatakdasuu sezoni2008/09,Man~esterjunajted i Bajern Minhen zaradili vi{e novcaodBarselone,iakosuKatalonci postali prvaci Evrope na kraju sezone, Englezi bili pora`enifilanisti,aNemci~akispaliu~etvrtfinalu!? Partizan je ove sezone drugi put uspeo da se plasira u Ligu {ampiona,{tonijeuspelonijednom drugom klubu u Srbiji. U grupnu fazu evro-kupova, ta~nije sada{wu Ligu Evrope, a nekada LiguUEFAiKupUEFA,uspevalajedaseplasirasamojo{Crvena zvezda, ali nijednom od sezone 2007/08. Tri kola pre kraja {ampionata, Partizan ima 69, Crvena zvezda 66, Vojvodina 63, a Rad48bodova.

SIVI] I KE^KEMET OSVOJILI KUP MA\ARSKE: Na{ fudbalski stru~wak Tomislav Sivi} sa svojim Ke~kemetom uspeo je da osvoji Kup Ma|arske. U finalu Ke~kemet je na veliko iznena|ewe na stadionu Ferenc Pu{ka{ u Budimpe{ti savladao Videoton s 3:2.


18

sport

petak20.maj2011.

dnevnik

UZPOBEDUPORTOAUDABLINU

Falkaosru{io sverekorde Fud ba le ri por tu galskog Porta osvojili su u sredu uve~e, u Dablinu, drugi pehar u istoriji najmasovnijeg evropskog klupskog takmi~ewa, koje je za 53 godine posojawa ~etiri puta mewalo ime.

pre preimenovawa u Ligu Evrope. A, u periodu od 1958. do 1971. godine, klubovi su se borili za naslov prvaka Kupa sajamskih gradova. Evropski mediji povla~e paralelu izme|u „ovog” Porta i onog iz 2002. godine, koji je naredne

Andre Viqas Boa{ i wegovi izabranici osvojili su {ampionat Por tugala, nacionalni Kup i Ligu Evrope. Napada~ Porta, Kolumbijac Rademel Falkao, postigao je pobedonosni gol u

Slavqe fudbalera Portoa

Porto je pobedom nad Bragom (1:0) u glavnom gradu Irske osvojio Ligu Evrope, a pre osam godina plavo-beli su nakon produ`etaka u Seviqi bili boqi od {kotskog Seltika (3:2) i domogli se pehara namewenog najboqem u Kupu UEFA. U me|uvremenu, Kup UEFA se kratko zvao i Liga UEFA,

KVALIFIKACIJEZA JUNIORSKASVETSKA PRVENSTVA

Prvo,pa pobeda

Srbija–Portugal3:0 (25:10,25:18,25:13) ZREWANIN: Nova hala sportova, gledalaca: 500, sudije: Nikolesku (Rumunija), Omari (Albanija). SRBIJA: Bu{a, Budrovi}, Cveti}anin 7, Kecman 10, Savi} 6, Radenkovi} 4, Medarevi}, Bjelica 18, Stevanovi} 5, Tomi}, Pu{i}, ^ikiriz. PORTUGAL: Baptista, Monteiro, Santos 3, Silva 6, Gome{ 2, Aleksandr 3, Marke{ 4, Neto, Hurst 1, Neto 3, Maia 1, Polido 10. N.Jowev

Triboda nastartu Srbija-Turska3:1 (23:25,27:25,25:23,25:22) MOGIQEV: Hala „Olimpijec”, gledalaca 150, sudije: Skibickij (Ukrajina), Pavlov (Rusija). SRBIJA: Kova~evi} 16, Lisinac 13, Koprivica 8, Kapur (l), Mrdak, Br|ovi}, Jovovi} 4, Vrban Milutinovi} 6, Petkovi}, Peri} 4, Atanasijevi} 24. TURSKA: Burak 13, Fatih 7, Gokhan, Salih, Mustafa 13, Ali Ber ke (l), Ber kan 9, Ufuk 18, Izet 8, Ahmet, Emre, Ugur.

sezone osvojio Ligu {ampiona i Evropi doneo jednog vrhunskog trenera, koji `ari i pali. Tada je „zmajeve” predvodio sada{wi trener madridskog Reala @oze Muriwo, ~iji neverovatni uspon po~eo upravo 2002. godine. Ove sezone Mu riwov u~enik

finalu protiv Brage na „Aviva stadionu” i tako poni{tio rekord legendarnog Jirgena Klinsmana, koji je sa 16 golova bio najboqi strelac jednog tima u evrokupovima u pojedina~noj sezoni. Falkao je na putu ka tronu 17 puta tresao mre`e protivnika...

Ne samo on, ve} ceo tim Porta tako|e je oborio rekord sa 43 postignuta gola u Ligi Evrope, {to niko ranije nije uspeo. Porto je sezonu zavr{io sa svega dva poraza, jednim od Seviqe u revan{ me~u {esnaestine finala Lige Evrope (2:1, 0:1), drugim od Viqareala u revan{u polufinala Lige Evrope (2:3), nakon {to je u prvom me~u u Portugalu bilo ubedqivih 5:1. U ovom evropskom tak mi~ewu, drugom po kvalitetu iza Lige {ampiona, uspe{no su nastupali i klubovi sa na{ih prostora. Zagreba~ki Dinamo je 1967. bio pobednik Kupa sajamskih gradova, a ~etiri godine ranije od „modrih” je u finalu bila boqa {panska Valensija. Beogradska Crvena zvezda je 1979. godine igrala u finalu, ali je u dve utakmice boqi bio predstavnik Zapadne Nema~ke Borusija Menhengladbah. Najvi{e titula u ovom takmi~ewu imaju italijanski Inter i Juventus, {panska Barselona i engleski Liverpul, koji su tri puta bili pobednici, s tim da su Inter i Juventus imali i jedno neuspe{no pojavqivawe u finalima, a da je Barsa pobe|ivala samo u eri Sajamskih gradova. Dva puta pobe|ivali su Borusija Menhengladbah, Totenhem, Real Madrid, IFK Geteborg, Parma, Fajenord, Seviqa, Porto, Lids i Valensija, s tim da su Lids i Valensija pobe|ivali samo dok se takmi~ewe zvalo Kup sajamskih gradova. Posmatrano po zemqama, Italijani i Englezi imaju najvi{e uspeha (10), [panci devet, Nemci {est, Holan|ani ~etiri, Por tugalci, Rusi i [ve|ani po dva, itd.

KATALONCIUDRESOVIMAKOJESUNAPRAVQENE ODRECIKLA@EPLASTI^NIHFLA[A

Barselonaucrnom Fudbalski klub Barselona, jedan od najpopularnijih na svetu, naredne sezone igra}e u gostima u potpuno crnoj opremi. Katalonci su nastavili (ne)prijatno da iznena|uju i svoje navija~e i fudbalsku javnost u dogovorima sa tehni~kim sponzorom, kompanijom „Najk”. Prethodnih godina gledali smo Barsu kako u gostima igra u dre~avo zelenom, pa u dre~avo naranxastom, pa u dre~avo plavom, ali od svega dre~avog nije ostalo ni{ta. Ono {to je prethodnih sezona bilo svojstveno za Barsinog najve}eg rivala, Real iz Madrida, sada je usvojeno i u Kataloniji. - Crno. Neki bi rekli: „Dobro, bar nije belo...” Na stadionu Kamp Nou, uz pri su stvo fudbalera i stru~nog {ta ba no vog-sta rog prvaka [panije i finaliste Lige {ampiona, predstavqena je nova kolekcija dresova za sezonu 2011/12. Bazi~ni dres, sa crve no-pla vim {traf tama bitno je izmewen u odnosu na aktuelni, kao i kod Milana, novi dres ima tawe lini je, ko je pri tom ni su sve iste {irne, odnosno „lome” se po dijagonali. Za razliku od ove i prethodne sezone, ponovo je dominantnija plava boja u punoj kombinaciji, jer su {orts i {tucne sada plave, a ne crvene boje. Garnituru za gostuju}e terene lako je opi-

sati - crno, pa se ne vidi, ba{ kao u pesmi Leontine Vukomanovi}. Ina~e, u celom ovom triku sa crnim dresom, trebalo je da pro|e neopa`eno, ali nije, gaf sa reklamom generalnog sponzora kluba. Barselona je ovog le ta i zva ni~ no „pro da la” dres, koji je vi{e od veka va`io za posledwi na svetu, kada su veliki klubovi u pitawu, na kojem nema mesta reklamama sponzora.

To je bila jedinstvena tradicija katalonskog kluba, a onda, kada je prethodna uprava pod predsednikom \oanom Laportom shvatila koliko miliona dolara godi{we gubi time {to ~uva grudi od sponzora, {mekerski je uvela u pri~u UNICEF, dobrotvornu organizaciju Ujediwenih nacija, s kojom je potpisan protokol o saradwi, a u sklopu te saradwe UNICEF

je dobio mesto na grudima fudbalera Barse. Tada, to nije bio klasi~an sponzorski ugovor, ali je ciq o~igledno ostvaren, jer su se u me|uvremenu o~i navija~a Barselone navikle na postojawe slova na dresovima, pa je tako ove sezone UNICEF pomeren na dowa le|a, ispod broja, a grudi „ustupqene”, kome drugom, nego prebogatim arapskim {eicima. Kompanija „Katar faundej{n” bi}e zvani~ni sponzor

kluba u narednom periodu. Cifra? Ne pomiwe se, ali... Nije mala sigurno. Barselona }e u novom dresu prvi put igrati sutra odu subotu od 18 ~asova, protiv Malage u posledwem kolu Primere. Novi „Najkov dres” napravqen je od materijala koji je dobijen recikla`om plasti~nih fla{a.

Veselin Vukovi}

VESELINVUKOVI]NI[TANEPREPU[TASLU^AJU

Svi}e dobiti{ansu

Selektor mu{ke rukometne reprezentacije Srbije Veselin Vukovi} najavio je na{ nacionalnim junskom akcijom prakti~no po~iwe zavr{ne pripreme za Evropsko prvenstvo, koje }e u januaru naredne godine biti odr`ano u Srbiji. Vukovi} je objavio spisak od 38 igra~a. Na{a selekcija }e od 15. do 17. juna u~estvovati na Trofeju Srbije. - Po~iwemo sa radom sedmog juna u Aran|elovcu, kada }emo okupiti tzv. A selekciju, dok }e tri dana kasnije, sti}i i igra~i za B tim. U nedequ, 12. juna, odigrali bi jednu utakmicu izme|u ‘plavih’ i ‘crvenih’ i tek bi tada, u odnosu na zdravstveno stawe i po tre be re pre zen ta ci je, sa stavili A i B timove , koji bi u~estvovali na ‘Trofeju Srbije’ od 15. do 17. juna. Taj revijalni me~ bi bio u sklopu or ga ni za ci je me ~a iz me |u {am pi o na i re pre zen ta ci je Superlige. Kako stvari stoje, s obzirom da je Partizan {ampion, me~ bi se igrao na Bawici u organizaciji Zajednice superliga{a. - rekao je Vukovi}. On je najavio da namerava da proveri {to ve}i broj kandidata za reprezentativni dres. - Ide ja je da ne ki igra ~i, ko ji su evi dent ni kan di da ti za re pre zen ta ci ju, igra ju u B se lek ci ji, ka ko bi ima li ve }u mi nu ta `u i mo gli da se na met nu. Ta B se lek ci ja }e na tre nin zi ma po ku {a ti da od ra di ono {to i A, ta ko da }e mo ima ti mo gu} nost da even tu al no kom bi nu je mo. @e li mo da vi di mo na de lu {to ve }i krug igra ~a. - do dao je on.

Na spisku se nalaze i tri debitanta. Re~ je o Dra{ku Nenadi}u, Stanku Abaxi}u i Slobodanu Pavi}u. - Ovi igra~i, kod mene, jo{ nisu dobijali {ansu. Mislim da imaju perspektivu i da mogu da budu od pomo}i. Koliko, vide}emo kroz rad. Mo`da jo{ neko dobije {ansu, a ne nalazi se na ovom spisku. Nikad ne reci nikad, ali nemamo mi sada, ne znam koliko jo{ kvalitetnih igra~a za reprezentaciju. Mo`da neko promeni klub, bqesne naredne sezone, ali u ovom trenutku, to je to. Ne znam ko bi jo{ mogao da bude od konkretne pomo}ci reprezentaciji, a da nije na spisku. Da bude izuzetno boqi i kvalitetniji od ovih momaka, koji su pozvani. rekao je selektor Srbije. Vukovi} je potom prokomentarisao igre na{ih internacionalaca. - [to se ti~e [e{uma, raduje me {to se ustalio na sredwem beku. Mislim da je bitno da on prelomi u glavi, da li je bek ili sredwi bek. Odigrao je par utakmi ca na vr hun skom ni vou, imao i slabijih, ali je dobio priliku u jakom klubu. To je veoma bitno za reprezentaciju. [to se ti~e Bojinovi}a, imao je i dobrih, i lo{ih partija, ali je problem {to ne igra odbranu. Isprati}u sada Vujina. Bilo je problema, jer ne}e oti}i u Kil ovog leta i zbog toga je nervozan. Pri~a}emo do vikenda, da vidimo, kakva su mu razmi{qawa. Gleda}u i Momira Ili}a. I on ima opciju da promeni klub, pa su to momenti koji mogu da poremete igra~a. Manojlovi} je dobro igrao u Francuskoj. Sa svima sam, mawe-vi{e u kontaktu i o~ekujem da svi budu spremni za pripreme. -zakqu~io je Vukovi}.

SVETSKIKUPUFORTBENINGU

Mirosavqevpopravio dr`avnirekord Srspki reprezentativac Nemawa Mirosavqev zabele`io je odli~an rezultat na Svetskom kupu u Fort Beningu u streqa{tvu. Naime, ~lan Streqa{ke dru`ine Novi Sad 1790 je u eliminacijama u disciplini MK pu{ka trostav (tri puta 40 metaka) za sedam krugova popravio dr`avni rekord. Mirosavqev je u bio prvi u drugoj grupi sa 1.184 krugova (le`e}i 398, stoje}i 394, kle~e}i 392). Dosada{wi dr`avni rekord dr`ao je Stevan Pletikosi} od 1.177 sa Svetskog kupa u Minhenu 2007. godine. Rezultta koji je zabele`io Nemawa Mirosavqev u Fort Beningu je samo dva kruga slabiji od svetskog rekorda koji jo{ od 1992. godine dr`i Slovenac Rajmond Debevec. Zajedno u istoj grupi sa Mirosavqevim pucao je i Stevan Pletikosi} i sa 1.164 krugova zauzeo 12. poziciju, dok je Milenko Sebi} pucao u prvoj eliminacionoj grupi i bio je 15. sa 1.167 krugova.

U disciplini MK pi{toqem za `ene nijedna od predstavnica Srbije nije se plasirala u finale. Jasna [ekari} je bila 20. sa 579, Zorana Arunovi} 21. sa 578, a Bobana Veli~kovi} 77 sa 552 kruga od 81 takmi~arke. Pobedila je Kine ski wa Jing ^en sa 796,7 (591) i iz jed na ~i la svet ski rekord finala, koji dr`i Bugar ka Ma ri ja Gro zde va sa Svetskog kupa u [angvonu iz 2005. godine. Olimpijska {ampionka je u osnovnom delu zabele`ila 591 krug, ~etiri vi{e od najbli`e rivalke, a onda je u finalnoj seriji „upucala” 205,7 krugova i ostala nepora`ena. Drugo mesto osvojila je Mongolka Ortijad Gundegma sa 789,8 (585), a tre}e In dij ka Ra hi Sar no bat sa 789,7 (582) krugova. Indijka je sa odli~nom finalnom serijom od 207,7 krugova sa osmog do{la na tre}e mesto. Kvote za London osvojile su Gundegma i Sarnobat. G.M.


SPORT

dnevnik

Noleotkazao egzibiciju Najboqisrpski(i svetski) teniser otkazaonastupuParizu - ali ne na Rolan Garosu,ve}egzibiciji,kojaje zakazana u Kantri klubu i to zbogumora. Novak\okovi}„hara”teniskim terenima {irom sveta. Posle promenade u Kanu, qubiteqi tenisa u Parizu nadali su da }e ga videti pre zvani~nog po~etka Rolan Garosa, i to na egzibicionom turniru. Ipak, srpski teniser je otkazao nastup na toj manifestacijikakobiseodmorio i iskoristio jo{ nekoliko slobodnihdanadautopformi do~eka drugi Grend slem sezone.

On je zajedno sa jo{ devetoricom tenisera trebalo da zabavi publiku u Kantri klubu na egzibiciji „Giwo MariKur”iotvorispektakl duelomprotivLejtonaHjuita. Poslewegovogotkazaorganizatori su me|u u~esnike uvrstili @oa-Vilfreda Congu, koji }e se prikqu~iti ostaloj ekipi - Fernandu Verdasku, Endiju Mareju, StanislasuVavrinki,Ri{aru Gaskeu, Ivanu Qubi~i}u, Gaelu Monfisu, Mikaelu Qodri i @eremiju [ardiju. Po{to je i Hjuit re{io da odustane, poziv je naknadno dobioiNikolasMau. Rolan Garos startuje 22. maja, a `reb }e biti obavqen danas.

SVETSKI KUP U DISELDORFU

Troickipobedio Granoqersa Srpski teniser Viktor Troicki pobedio je [pancaMarselaGranoqersarezultatom 2:0, po setovima 6:4, 6:4 u me~u tre}eg kola Plave grupe na Svetskom kupu u Diseldorfu. Drugi singl me~, kao i duel dublova dve reprezentacije bi}eodig ranidanas.Na{a selekcija je u prvom kolu pora`enaodNema~ke3:0,a potom je pobedila Rusiju 2:1.Pobednikgrupeplasira}eseufinale,kojejena programuusubotu. Teniseri su osvajali gemovenasvojeservisedorezultata 4:4 u prvom setu. Troicki je tada iskoristiotektre}ubrejkloptu ipoveo5:4.Srpskiteniser ViktorTroicki je dobio naredni gem na svoj servis i stigao do vo|stva igruunastavkume~ainapravio od1:0usetovima.Troickijeve} brejkusedmomgemuzaprednost nastartudrugogsetaoduzeogem od4:3.Troickijenasvojservis naservisrivala,apotomjepopoveo5:3,alije[panacsmawio veo 2:0. Me|utim, Granoqers je na 5:4. Na{ teniser je potom iskoristio gre{ke srpskog osvojio jo{ jedan gem na svoj igra~a i uspeo je da povede 3:2. servisizaslu`enojestigaodo Srpski teniser je popravio pobede.

SUTRA U NOVOM SADU 17. ME\UNARODNI PUFIKIN MEMORIJAL

[estekipazatrofej Tradicionalni, 17. po redu, Me|unarodni rva~ki turnir “Memorijal Jovan Bogi}-Pufika” odr`a}e se sutra u stonoteniskoj dvorani Spensa, a pod pokroviteqstvom Skup{tine grada Novog Sada, po{to spada me|uretkemanifestacijeodposebnoginteresazaGrad,dokjegeneralnisponzorASosigurawe. Ovogodi{wi Pufikin memorijal odr`ava se u seniorskom uzrastu, i {to je za publiku atraktivnije, u ekipnoj konku-

gorski Mojkovac, te srpski predstavnici Potisje iz Kawi`eiNoviSad. Spacijalna statua „Jovan Bogi} Pufika” tradicionalno se dodequje rva~u koji bude progla{en za najboqeg pojedinca. Ina~e, turnir se organizuje u pravom trenutku i u funkciji tempirawaforme,presvega,juniorskih reprezentativaca Nemawe Pavlovi}a i Milo{a Amixi}apredEvropski{ampionatuZrewaninuiSvetskoprvenstvouBukure{tu.

Dragocenisaveti:NemawaPavlovi}sMomiromPetkovi}em

Wih dvojica nedavno su se vratiliizSjediwenihAmeri~kihDr`avagdesusepripremali sa najboqim ameri~kim rva~ima, a pod budnim okom olimpijskog {ampiona i selektora SADMomiraPetkovi}a. Eliminacione borbe po~iwu sutra u 10 ~asova, u 13 sati je sve~anootvarawe,doksufinalneborbeu14~asova. J. Gali}

19

PRED EVROPSKO PRVENSTVO U LITVANIJI

OsigurawezaKrsti}a 20.000evra Ko{arka{ki savez Srbije mora}e da plati za nastup kapitena NenadaKrsti}anaEP u Litvaniji oko 20.000 evra na ime wegovog osigurawa. Uo~i svakog velikog ko{arka{kog takmi~ewa „na tapetu” se na|u nastupi najve}ih zvezda reprezentacije - onih koje igraju u NBA ligi. Glavni razlog za to jewihovoosigurawe. Isto pitawe postavqa se i uo~iEvropskogprvenstvauLitvaniji,koje}ebitiodr`anood 31.avgustado18.septembra. PosleSkup{tineevropskog ogranka Svetske ko{arka{ke federacije u Portugaliji stvari su opet ostale nedore~ene.NijetajnadaNBAiFIBA Evropa nisu postigle kona~an dogovor oko visine osigurawa za igra~e, {to je goru}atemaotkakojepostalojasno da je {trajk igra~a u najja~oj ligisvetanajrealnijaopcija. Iipak je napravqen jedan va`ankorakjersudvestraneusaglasilekoeficijentkojim}ese odre|ivatiosigurawe-0,77.To zna~i da }e se osigurawe odre|ivati tako {to }e se va`e}i ugovor igra~a mno`iti sa 0,77. FIBAEvropajerazo~aralanacionalnesavezekojisusenadali da }e ona koliko-toliko da u~estvuje u pokrivawu obe{te}ewaNBAklubovima,smatraju}idajeonanajzainteresovanija

daprvi{ampionatStarogkontinenta s rekordna 24 u~esnika budeupunomsjaju. Me|utim, svaki savez }e sam moratidaplatizasvojeigra~e, aSrbijajetu,sticajemokolnosti,uznatnoboqempolo`ajuod Francuske,[panije,Nema~kei Italije koje imaju ko{arka{e savisokimugovorima. Imaju}iuvidudajena{najboqi centar, kapiten repre-

VR[^ANI GOSTUJU PARTIZANU U PIONIRU

Bezbelezastave Kadabisepovuklacrtaisumije je da }e i Bo`ovi} koji se jo{ rala ovogodi{wa sezona, kada se nijedovoqnooporavioodpovrede uzmeuobzirkrozsve{tosupro- iBorisovpresko~itime~. {li ko{arka{i Hemofarma to-Partizanajeizuzetnojakurekomsezone,nemamestanezadovoq- ketu a mi ba{ na tim pozicijama stvu.Ta~kunalepusezonuukojoj kuburimosapovredama-obij{wasuVr{~anisigliidovisinamovaSavovi}.-Na{jediniklasi~gudastaveve~erasu Pioniru u me~u s Partizanom. - Svaka utakmica sa Partizanom ima posebnute`inuiposebnu dra`, tako i ve~era{waiakoona nemanikakavtakmi~arski zna~aj ni za nas ni za crno-bele. Pobediti Partizana u Pioniru je imperativ  za svakoga, averujemdabieventualni triumf doneo i veliku psiholo{ku prednost u plej-ofu.-ocenaje BorisSavovi} krilnogcentraHemofarmaBori- nicentarjeXordan..TopredstasaSavovi}a. vqavelikiproblemuna{ojigri Vr{~ani su na predhodoj utak- takoda}emopoku{atidasevi{e mici re{ili sve dileme oko ko- skupimopodko{emidauzmaksina~nogplasmananatabelitakoda malno zalagawe ostalih igra~a }eve~erasigratirastere~eni. pariramo u tom elementu igre. - Na{a je namera da odigramo Spremni smo za wihovu ~vrstu i {to boqu utakmicu, da pru`amo agresivnuigru.Partizan}eimadostojan otpor {ampionu i u ko- ti svakako i veliku podr{ku sa liko nam se uka`e prilika da hi tribinaalitapodr{akjeznalai iznenandimo-nastavqaSavovi}.nasdamotivi{e. Sezonaseodu`ila,aliopu{tawa Me~ izme|u Partizana i Hemnema, primarni ciqi nam je da farma igra se danas od 18 sati,a odr`imovisokritamigre. sutra se sastaju: Crvena zvezda Vr{~ani }e se suprostaviti MegaVizura,OKKBeograd-MePartizanu u {arenom sastavu, talaciRadni~ki-FMP(19). izosta}eXordan,anajverovatniJ. Turkoane

AlonsouFerariju do2016.godine

renciji. Na turniru u~estvuje {estekipakoje}ebitipodeqeneudvegrupe,gde}eservatipo sistemusvakosasvakim.Drugoplasirane ekipe iz grupa bori}esezatre}emesto,aprvoplasirane za pobednika Memorijala. Za pobednika 17. memorijala bori}e se italijanski S. Bona iz Treviza, hrvatski Pore~ i Gavrilovi} iz Petriwe, crno-

petak20.maj2011.

Fernando Alonso produ`iojeugovorsa ekipom Ferarija do 2016. godine, saop{tiojepredsedniktogtimaLukadiMontecemolo. - Veliko je zadovoqstvo {to smopostiglinovidogovorsavoza~em koji je uvek imao pobedni~kimentalitet,~akikadaje bilo te{ko. Fernando Alonso imasvepotrebnekvalitete,tehni~keiqudske,zavode}uulogu upisawuFerarijeveistorijei nadamseda}emozajednouskoro ostvariti jo{ mnogo uspeha. rekaojeMontecemolo.

AlonsojerekaodajeFerari wegova„drugaporodica”. - Ose}am se sjajno i prirodnoje{tosamodlu~iodaprodu`im svoju saradwu sa timom u kojem }u jednog dana, bez sumwe, zavr{iti svoju karijeru u Formuli 1. - izjavio je {panskivoza~. FernandoAlonsoseposle~etiri trke ove sezone nalazi na petoj poziciji sa 41 bodom. Vode}ijeSebastijanFetelizRed Bulasa93boda. [panac je dva puta bio {ampionF1,2005.i2006.godine,sa ekipomRenoa.

zentacije Nenad Krsti} u ovoj sezoni igrao za 4.000.000 evra bruto (ne{to vi{e od dva milionaneto)Ko{arka{kisavez Srbijebitrebalodaplatiizme|u15.000i20.000evra.Ovoje iznosunajboqemslu~aju(inajrealniji), jer postoji mogu}nost da druga strana tra`i da sekaoreperuzimabrutoiznos. Sude}i po tome kako selektor Du{ an Ivk ov i} grad i

tim,jediniigra~izNBAkoji biuzNenadaKrsti}amogaoda se na|e na wegovom spisku jeste Aleksandar Pavlovi}, sa koj im ne bi bil o nik ak vih problema po{to je slobodan igra~. Trebaimatiuvidutodaisa koeficijentomod0,77ne}ebitikrutihpravila.Kaoiobi~no, pita}e se i agenti ko{arka{a.

Majamidobio uli~nutu~u Pos le ~i{ }ew a kojesuprirediligostim a na otvar aw u serije finala Istoka u Junajted Centru i pob ed e od 103:82, ^ikago Bulsi i sami su bili po~i{}eni od strane Majami Hita u drugom me~u pred 20.007 navija~a. Kada su sveli protivnika na 34 odsto uspe{nosti u {utu iz igre, bilo je samo pitawe kojom }e razl ik om Leb rom Xejms, DvejnVejd,KrisBo{iostali da dobiju me~. Zavr{eno je 75:85, uz 10:14 u posledwoj ~etvrtini. - Nisam siguran da se zaqubqenicima u ko{arku svi|a rezultat14:10uposledwoj~etvrtini,ali}ese ova ser ij a ver ovatn o sves ti na to. Posledwa ~etvrtina je ne{to {to}eobele`iti na{e duele. Bila je ovo apsolutna uli~na tu~a i za jedne i za druge. rek ao je tren er Maj am ij a Erik Spoe ls tra pred put u Majami na tre} u utakm ic u serije,koja}ebiti odigrana u nedequ. Uli~n a tu~ a prom ov is al a je rezervistu Hita, Udonisa Haslema u najp rec iz nij eg aktera me~a, koji je ubacio 5/10 poku{aja iz igre, za (ne)o~ekivanih13 poena i pet skokova. Ipak, duel je odl u~ io „King”Xejms,kojijeodrezultata 73:73, sedam minuta i 16 sekundi pre kraja, ubacio devet od 12 poe n a svog tim a (ostalojepostigaoDvejnVejd sa linije penala), a u istom per io d u, kqu~n om po ish od me~a, Bulsi su zajedno {utirali1/11. - Serija je tek po~ela. Rezultat je 1:1. Uzbu|eni smo {to smo uspeli ovde da uzmemojednupobedu,alitekjepo~elo.-  rekao je Xejms, prvi

strelacsusretasa29poena. Pratio ga je Vejd sa 24, dok je kod Buls a naje f ik as nij i bio MVP lige, Derik Rouz sa 21 poenom, ali.Prebrzi plejmejker pogodio je svega sedam od 23 poku{aja iz igre, izlazili su mu i {utevi spoqa i ulazi pod ko{, a uz to, wegov „kompawon” Luol Deng bio je potpuno „zakucan” u drugom poluvremenu u kojem je uspeo da ubaci svega dva od ukupno 13poenaname~u. Bulsi, najboqi tim lige u „regularnom” delu sezone, putuju na Floridu sa 75 poena uba~enih u drugom me~u, {to je najg or e {ut ers ko izd aw e ekipe Tima Tibodoa u ovogodi{wemplej-ofu.Ovojeujed-

nobilaiprvapobedaMajamijanad^ikagomodformirawa „Big 3” pro{log leta, jer je u sezonibilo3:0zaBulse,plus ona premijerna pobeda u prvom me~u serije. Pro{li put kada su ova dva tima igrala u plej-ofu,atojebilo2007.godine,rezultatjebio4:0za^ikagouprvojrundi. Sada je ulog veliko finale NBA lige, gde }e pobednik Istokai}inaboqegizduela Dalas Meveriks - Oklahoma SitiTander.Tamoje1:0zaDalas.


20

sport

petak20.maj2011.

dnevnik

POMO]KLADIONI^ARIMA NA[PREDLOG

ITALIJA–SERIJAA Nedeqa

Bolowa-Bari Palermo-Kjevo Inter-Katanija \enova-]ezena Bre{a-Fiorentina Le}e-Lacio Udineze-Milan Kaqari-Parma Roma-Sampdorija Juventus-Napoli 37 24 1.Milan 37 22 2.Inter 3.Napoli 37 21 37 20 4.Udineze 37 19 5.Lacio 6.Roma 37 17 7.Juventus 37 15 8.Palermo 37 17 9.Fiorentina37 12 37 13 10.\enova 11.Katanija 37 12 37 11 12.Parma 37 12 13.Kaqari 37 10 14.Kjevo 15.]ezena 37 11 37 11 16.Bolowa 37 11 17.Le}e 18.Sampdorija37 8 37 7 19.Bre{a 37 4 20.Bari

9 7 6 5 6 9 12 5 14 9 10 12 8 13 10 12 8 12 10 9

4 8 10 12 12 11 10 15 11 15 15 14 17 14 16 14 18 17 20 24

(20.45) (20.45) (20.45) (20.45) (20.45) (20.45) (20.45) (20.45) (20.45) (20.45) 65:24 81 66:41 73 57:37 69 65:43 65 51:37 63 56:51 60 55:45 57 57:60 56 47:42 50 42:45 48 39:49 46 38:46 45 43:50 44 35:39 43 36:47 43 35:48 42 44:62 41 32:46 36 32:50 31 23:56 21

ITALIJA–SERIJAB

Danas Empoli-Torino

(20.45)

Subota Pja}enca-Albinolefe Re|ina-Askoli Atalanta-Citadela Krotone-Groseto Padova-Livorno Peskara-Novara Modena-Portosumaga Frosinone-Sasuolo Triestina-Vi}enca

(15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15)

Ponedeqak Sijena-Vareze 1.Atalanta 40 22 11 7 40 20 14 6 2.Sijena 40 17 16 7 3.Novara 4.Vareze 40 15 20 5 5.Re|ina 40 15 15 10 40 15 12 13 6.Torino 7.Padova 40 13 17 10 8.Livorno 40 14 14 12 40 13 16 11 9.Empoli 10.Peskara 40 14 11 15 11.Krotone 40 12 14 14 40 14 8 18 12.Vi}enca 40 12 13 15 13.Groseto 14.Modena 40 10 19 11 15.Citadela 40 11 14 15 16.Pja}enca 40 11 13 16 40 11 12 17 17.Sasuolo 18.Askoli 40 13 13 14 19.Alibinolefe40 1 10 19 20.Triestina 40 8 16 16 21.Portosum. 40 10 10 20 22.Frosinone 40 8 14 18

(20.45) 58:32 77 62:34 74 59:34 67 50:29 65 44:37 60 48:45 57 58:46 56 45:42 56 44:37 55 41:43 53 42:48 50 42:53 50 42:49 49 40:48 49 45:50 47 49:59 46 37:43 45 41:48 45 51:65 43 34:53 40 36:57 40 44:60 38

FRANCUSKA Subota

Okser-Brest Lans-Aviwon Lion-Kaen Marsej-Valensijen Monpeqe-Monako Nica-Lorijen PS@-Lil Ren-Nansi So{o-SentEtjen Tuluz-Bordo 1.Lil 36 20 2.Marsej 36 18 3.Lion 36 16 4.PS@ 36 15 5.Ren 36 15 6.So{o 36 15 7.Lorijen 36 12 8.Bordo 36 11 9.SentEtjen 36 12 10.Monpeqe 36 12 11.Okser 36 9 12.Valensijen 36 9 13.Tuluz 36 12 14.Kaen 36 11 15.Brest 36 10 16.Nica 36 10 17.Nansi 36 11 18.Monako 36 8 19.Lans 36 7 20.Aviwon 36 2

12 12 12 13 11 7 13 15 12 11 19 17 8 11 13 13 9 17 14 11

4 6 8 8 10 14 11 10 12 13 8 10 16 14 13 13 16 11 15 23

(21) (21) (21) (21) (21) (21) (21) (21) (21) (21) 63:32 72 58:35 66 59:40 60 53:38 58 36:30 56 55:41 52 45:44 49 41:40 48 44:44 48 32:40 47 43:39 46 41:38 44 34:36 44 44:49 44 35:41 43 30:46 43 37:48 42 35:38 41 35:53 35 19:67 17

Birmingemlovipevce (1.55)Totenhem-(3.60) Birmingem(5.00) Tot enh em je ve} obezbedio plasman u Ligu Evrope i nema pret er an ih mot iv a, dok Birmingemu samo pobeda gar ant uj e ops tan ak.Pevc i su vezali tri remija na doma}em buwi{tu,gostipetkolasubez pobede. Jesenas na Sent Endrjuzstadionunijebilopobednika(1:1). Na{predlog:h,2

(3.75)Bolton-(3.10) Man~estersiti(1.85) FudbaleriMan~estersitija gostuju na Ribok stadionu gde }e u susretu koji nema rezultatskog zna~aja za doma}e poku{ati trijumfom da izbore direktan plasman u Ligu {amp io n a. Pul en i tren er a Man}inija ostvarili su samo jedn u pob ed u na pos ledw ih osamduelanaRibokstadionu, a Bolt on nak on por az a od Blekpula pobedom `eli da se opros ti od svoj ih nav ij a~ a. Doma}injevezao~etiriporaza, gosti dva slavqa. U prvom delu sezone slavio je Mna~ester(1:0)pogotkomTeveza. Na{predlog:2

(1.75)Nica-(3.10) Lorijen(4.25) FudbaleriNicedr`esudbinu usvojim rukama. U goste im dolazi ekipa Lorijena koja je plasmanomnasedmomestou~inila sezonu veoma uspe{nom. TrenerNice,Roj,uzdaseusrpskitandemPej~inovi}-Quboja i najboqeg strelca ekipe Mulunguija. Pro{log vikenda Nica je pora`ena od Nansija (3:0), ~ime je prekinula seriju od dva kola bez kiksa. Na drugoj strani ekipa iz Bretawe zaustavilajezahuktaliMarsej (2:2).Prvi ovosezonski duel

DefouborbisodbranomBirmingema

ova dva tima pripao je Nici 2:1,atradicijajenastranidoma}inakojijedobiotriodposledwihpetduela. Na{predlog:1

(1.95)Juventus-(3.05) Napoli(3.45) Razo~aravaju}a sezona u Seriji A je iza fudbalera Juventusa. Na spu{tawu prvoliga{kezavese,Staradamapoku{a}e da pobedom nad Napolijem izbori vizu za Evropu. Porazom na gostovawu u Parmi, pulenitreneraDelNerijaidruguutakmicuzaredomnisuuspe-

FRANCUSKOPRVENSTVO

Lilpredtitulom U  utakmicama 36. kola fudbalskog prvenstva Francuske postignuti su slede}i rezultati:SentEtjen-Ren1:2(1:2)(Sako28’-Montawo11’,Liroj44’), Valensijen-Okser1:1(0:0)(Kadir80’-Jung87’),Aviwon-Tuluz1:0(1:0)(@ilas19’),Monako - Lans 1:1 (1:0) (Mukan|o 14’ Varan 90+4’), Nansi - Nica 3:0

(1:0)  (Ha|i 34’, Berenge 76’, Traore87’),Kaen-Monpeqe2:0 (1:0) (Hamuma27’,Traore69’),Lorijen-Marsej2:2(0:1)(Kon47’, Gameiro 79’ - Remi 13’, @iwak 88’), Brest - Lion 1:1 (0:1) (Liska 76’ - Ederson 15’), Bordo PS@1:0(1:0)(Diabate6’),Lil -So{o1:0(0:0)(@erviwo53’).

Nestaprodu`iougovor OdbrambenifudbalerMilanaAlesandroNestapotpisao je novi jednogodi{wi ugovorsaklubom,saop{teno jenasajtu{ampionaItalije. Umed ij im asepreth odn ih dan apoj av il avestdabi35god i{ wiNes tamog aodazavr{ i kar ij er u zbog ~es tih pov red a, ali je on odl u~ io da odi g ra jo{ jedn u sez on u.

(19) (19)

Subota Bukaspor-Kajzeri Ankaragu~u-Antalija Bursa-Gen~lerbirligi Gaziantep-Be{ikta{

(15) (15) (19) (19)

Nedeqa Eski{ehir-Ka{impasa Sivas-Fenerbah~e Karabuk-Trabzon 1.Fenerbah~e33 25 4 2.Trabzon 33 24 7 3.Bursa 33 16 10 4.Gaziantep 33 17 7 5.Be{ikta{ 33 15 8 6.Kajzeri 33 14 8 7.Karabuk 33 12 8 8.Eski{ehir 33 11 11 9.Galatasaraj33 13 4 10.Manisa 33 13 3 11.Istanbul 33 12 5 12.Ankara 33 10 11 13.Gen~lerb. 33 10 10 14.Antalija 33 9 12 15.Sivas 33 8 11 16.Buka~ 33 6 7 17.Kowa 33 4 12 18.Ka{impasa 33 5 8

(14) (19) (19) 80:31 79 65:23 79 49:29 58 44:33 58 53:36 53 43:41 50 46:49 44 37:40 44 39:46 43 49:52 42 40:45 41 50:59 41 43:50 40 38:46 39 40:53 35 34:62 25 28:47 24 31:67 23

4 2 7 9 10 11 13 11 16 17 16 12 13 12 14 20 17 20

BOSNAIHERCEGOVINA Nedeqa Slavija-Drina (17.30) Sloboda-Olimpik (17.30) Rudar-Zvijezda (17.30) Budu}nost-@eqezni~ar (17.30) Sarajevo-[irokiBrijeg (17.30) Borac-Travnik (17.30) Zriwski-Leotar (17.30) ^elik-Vele` (17.30) 1.Borac 27 17 6 4 32:13 57 2.@eqezni~ar27 16 4 7 46:20 52 3.Sarajevo 27 14 6 7 42:26 48 4.Siroki 27 15 2 10 55:40 47 5.Sloboda 27 13 4 10 26:26 43 6.Olimpik 27 12 5 10 27:28 41 7.Zvijezda 27 10 8 9 32:33 38 8.Rudar(P) 27 10 8 9 32:34 38 9.Zriwski 27 11 3 13 33:35 36 10.Slavija 27 10 5 12 38:42 35 11.Travnik 27 10 4 13 39:35 34 12.^elik 27 9 7 11 27:25 34 13.Velez 27 10 3 14 29:40 33 14.Leotar 27 10 3 14 26:42 33 15.Budu}nost275 6 1622:3921 16.Drina 27 6 2 19 17:45 20

Subota Malaga-Barselona Real(M)-Almerija Herkules-Hihon Osasuna-Viqareal Sosijedad-Hetafe Espawol-Seviqa Levante-Saragosa Deportivo-Balensija Rasing-Atletik(B) Majorka-Atletiko(M) 1.Barselona 37 29 6 2.Real(M) 37 28 5 3.Valensija 37 20 8 4.Viqareal 37 18 8 37 16 7 5.Seviqa 6.Atletik(B) 37 17 4 7.Atletiko(M)3716 7 8.Espawol 37 15 4 37 13 7 9.Malaga 10.Hihon 37 11 13 37 12 10 11.Rasing 12.Levante 37 12 9 37 12 8 13.Majorka 14.Sosijedad 37 14 2 15.Osasuna 37 12 8 37 12 7 16.Hetafe 17.Deportivo 37 10 13 18.Saragosa 37 11 9 19.Herkules 37 9 7 20.Almerija 37 6 12

2 4 9 11 14 16 14 18 17 13 15 16 17 21 17 18 14 17 21 19

(18) (20) (20) (22) (22) (22) (22) (22) (22) (22) 92:20 93 94:32 89 62:44 68 54:43 62 59:59 55 57:54 55 58:50 55 44:52 49 53:65 46 35:42 46 40:54 46 40:50 45 38:52 44 48:65 44 44:46 44 48:59 43 31:45 43 38:52 42 36:60 34 35:62 30

[PANIJA–SEGUNDA

Mil anjeju~ epotp is aonov e ugov or e sa jo{ troj ic om fudb al er a - def anz ivc em Tij ag om Silv om, vez is tom Mark omvanBom el omigolman om Flav io m Rom om. Na lis ti ~ek aw a za prod u` etaksar adw esaklub omnal aze se vet er an i Pirl o, Klarens Sed orf i Mas im o Ambros in i.

TURSKA

Danas Istanbul-Manisa Galatasaraj-Kowa

[PANIJA–PRIMERA

li da slave. Tradicija je na straniJuventusa. Na{predlog:3+

krajbi}eleppoklonzadoma}e navija~e. Na{predlog:1

(1.75)Palermo-(3.10) Kjevo(4.25)

(1.60)Deportivo(3.25)Valensija(5.10)

PosledwekoluSerijea,fudbaleriPalermaiKjevado~ekuju bez rezultatskog imerativa. Usudarudoma}inakojijeizgubio {anse da iza|e u Evropu i gostiju iz Verone koji su izborili opstanak treba olekivati rastere}enu utakmicu sa dosta golova. Sicilijanci na svom Renco Barberi nisu nikoga {tedeliovesezone,apobedaza

Ekipa Deportiva osvojila je boduduelusa{ampionomBarselonom (0:0), ~ime su prekinuli niz od tri uzastopna poraza. U posledwem kolu na Riazoru gostujeekipaValensijekojauduel sa„ostrvqanima”ulazibeznekog posebnogmotiva,dokdoma}insamopobedomostajeuPrimeri. Na{predlog:1,3+ I.G.

Real`eliAguera ^elnici {panskog fudbalskog prvoliga{a Reala zainteresovani su za igra~a gradskog rivala Atletika Serhija Aguera.Realjezanarednusezonuve} anga`ovao turskog reprezentativcaNurijaSahina,a„kraqevskiklub”jedogovoriosvedetaqetransferaisaHamitomAltintopom. [panski list navodi da trener Reala @oze Muriwo `eli jo{ da dodatno oja~a ekipu za narednusezonu,apreporu~ioje ~elnicima kluba da prodaju francuskog napada~a Karima Benzemu i Brazilca Kaku kako biobezbedilinov~anasredstva zakupovinuAguera. Argentinski napada~ je nedavnoizjavioda`elidaostane u Atletiku, ali je navodno rekaorukovodstvu„jorganxija”da saslu{aju sve ponude pre nego {todonesekona~nuodluku.Pojedini italijanski mediji nedavnosuobjavilidasuAguero-

Inzagiostaje, aPirloodlazi Legendarni napada~ Milana Filipo Inzagi produ`io je ugovor sa tim fudbalskim klubom do leta 2012, dok je igra~ sredine terena Andrea Pirlo potvrdiodanapu{taroso-nere. Inzagiima38godina,adosada jezaMilanodigrao290utakmica i postigao 125 golova. On je sa43golauevropskimtakmi~ewimarekorderMilana.Ovesezone iskusni centarfor odigrao je osam utakmica i postigao~etiripogotka.

Za razliku od wega Andrea Pirloodlu~iojedaposle10godina ode iz Milana, po{to mu ugovorsaroso-nerimaisti~ena krajusezone.Me|unajzainteresovanijima za wegov potpis je torinskiJuventus. -Odlazimposle10nezaboravnih godina. Ovo je sporazumni ‘razvod’ sa Milanom, ali jo{ nisampo~eorazgovoresaJuventusom.-zakqu~iojePirlo. On jezamilanskiklubodigrao377 utakmicaipostigao44gola.

PRVENSTVOGR^KE

PAOK-uderbi U me~evima 4. kola plej-ofa {ampionata Gr~ke, postignuti su slede}irezultati:Panatinaikos-Volu3:0(1:0),PAOK-AEK2:1 (2:1).Tabela:1.PAOK9,2.AEK7,3.Panatinaikos4,4.Volu3.

Danas Granada-ViqarealB

(21)

Subota Vaqadolid-Himnastik Rekreativo-Alkaron Betis-Hueska Albasete-Tenerife Ponferadina-Kordoba LasPalmas-Numansija Hirona-BarselonaB Salamanka-Kartagena Selta-El~e

(16) (18) (18) (18) (18) (18) (18) (18) (18)

Nedeqa R.Vaqekano-Herez 39 23 7 1.Betis 2.R.Vaqekano39 21 10 39 17 13 3.El~e 4.Granada 39 17 12 39 16 15 5.Selta 6.BarselonaB39 17 11 7.Vaqadolid 39 17 9 8.Herez 39 16 9 9.Kartagena 39 16 8 10.Alkoron 39 17 5 11.Rekreativo39 12 18 12.Hirona 39 14 12 13.Numansija 39 16 4 14.Hueska 39 12 16 15.LasPalmas39 12 14 16.Kordoba 39 12 13 17.ViqarealB39 14 6 18.Himnastik 39 11 12 19.Salamanka 39 12 6 20.Tenerife 39 8 10 21.Ponferadina39 4 17 22.Albasete 39 6 29

9 8 9 10 8 11 13 14 15 17 9 13 19 11 13 14 19 16 21 21 18 11

(12) 77:39 76 64:43 73 46:36 64 65:44 63 56:39 63 75:59 62 62:50 60 57:56 57 46:54 56 54:47 56 44:35 54 56:49 54 59:61 52 36:39 52 55:69 50 55:58 49 40:58 48 34:42 45 41:61 42 39:63 34 31:61 29 22 30:59

ENGLSKAPREMIJERLIGA

vimenaxeribilinapregovorima sa Juventusom, ali je ta informacijakasnijedemantovana. Aguero (22) je ponikao u Independijenteu,a~lanjeAtletika od 2006. godine. On je za madridski klub odigrao 230 utakmica i postigao 99 golova. Sa „jorganxijama” ima ugovor do 2014.godine. HRVATSKA Subota Dragovoqac-Zagreb Hajduk-Lokomotiva Cibalija-Istra Slaven-Osijek Karlovac-[ibenik Vara`din-Inter Rijeka-Zadar Dinamo-Split 1.Dinamo 29 22 5 2.Hajduk 29 15 7 3.Split 29 16 4 4.Inter 29 12 6 5.Cibalija 29 11 8 6.Karlovac 29 11 7 7.Osijek 29 9 12 8.Rijeka 29 9 12 9.Slaven 29 9 10 10.Zadar 29 10 5 11.[ibenik 29 8 10 12.Vara`din 29 8 9 13.Lokomotiva 29 8 9 14.Zagreb 29 8 8 15.Istra 29 9 4 16.Dragovoqac29 5 8

2 7 9 11 10 11 8 8 10 14 11 12 12 13 16 16

(19) (19) (19) (19) (19) (19) (19) (19) 51:11 71 52:32 52 37:21 52 31:32 42 32:24 41 24:26 40 30:27 39 29:33 39 32:29 37 29:34 35 36:37 34 29:38 33 24:35 33 29:37 32 24:43 31 22:52 23

Nedeqa AstonVila-Liverpul Bolton-Man.siti Everton-^elzi Fulam-Arsenal Man~esterj.-Blekpul Wukasl-VBA Stouk-Vigan Totenhem-Birmingem VestHem-Sanderlend Vulverhempton-Blekburn 1.Man~esterj.37 22 11 4 2.^elzi 37 21 8 8 3.Mansiti 37 20 8 9 4.Arsenal 37 19 10 8 5.Totenhem 37 15 14 8 6.Liverpul 37 17 7 13 7.Everton 37 12 15 10 8.Fulam 37 11 15 11 9.Stouk 37 13 7 17 10.Bolton 37 12 10 15 11.VBA 37 12 10 15 12.Wukasl 37 11 12 14 13.AstonVila 37 11121 14 14.Sanderlend 37 11 11 15 15.Blekburn 37 10 10 17 16.Vulverhem. 37 11 7 19 17.Birmingem 37 8 15 14 18.Blekpul 37 10 9 18 19.Vigan 37 8 15 14 20.VestHem 37 7 12 18

(17) (17) (17) (17) (17) (17) (17) (17) (17) (17) 74:35 77 69:32 71 58:33 68 70:41 67 53:45 59 59:43 58 50:45 51 47:41 48 46:47 46 52:54 46 53:68 46 53:54 45 47:59 45 42:56 44 43:57 40 44:63 40 36:56 39 53:74 39 39:61 39 43:67 33

RUSIJA

Danas Terek-An`i Kuban-Spartak(N) Rubin-Lokomotiva

(14) (16.15) (18.30)

Subota Tomsk-Zenit (9.45) Rostov-Amkar (12) Dinamo(M)-KrilaSovjetov (14.15) Spartak(M)-Krasnodar (16.30) 1.Lokomotiva 9 5 2 2 16:8 17 2.Kuban 9 5 1 3 10:7 16 3.Zenit 9 4 4 1 14:9 16 4.An`i 9 4 4 1 8:6 16 5.CSKA 8 4 3 1 13:6 15 6.Spartak(M) 9 4 1 4 7:11 13 7.Rubin 9 3 4 2 11:9 13 8.Dinamo 9 3 4 2 13:13 13 9.Krasnodar 9 2 5 2 8:9 11 10.Volga 9 3 1 5 10:8 10 11.Tomsk 9 2 4 3 8:11 10 12.Amkar 9 2 3 4 7:11 9 13.Rostov 9 2 2 5 9:12 8 14.Terek 9 2 2 5 4:10 8 15.Spartak(N) 9 1 4 4 7:11 7 16. KrilaSovjetov 8 1 4 3 5:9 7


lekar

dnevnik

petak20.maj2011.

21

BOLESTSAVREMENOG^OVEKA

Poreme}ajritma srcaisr~anaslabost rziporeme}ajiritmasrca i sr~ana slabost, oboqewakojasepresvegapovezuju sa savremenim dobom i modernim na~inom `ivqewa, izuzetnosurasprostrawena{irom sveta kao i u Srbiji, a za wihovouspe{nole~eweodpre-

B

ranomnema~komKerkofklinikomodr`anjeprviinternacionalni jednodnevni kurs Kontinuirane medicinske edukacije natemusavremenihaspekatale~ewaporeme}ajaritmaisr~ane insuficijencije, kako bi lekari iz Srbije razmenili isku-

InternacionalnikursnaInstitutuzaKVBVojvodine

sudnog zna~aja je stalna edukacijairazmenaiskustavakardiologaiinternista.UInstitutuzakardiovaskularnebolesti Vojvodine,usaradwisarenomi-

stva sa stranim stru~wacima i pratilinajnovijesvetsketrendovezale~eweovihbolesti. - Velika nam je ~ast i zadovoqstvo kao Institutu {to

smo bili doma}ini internacionalnog kursa sa veoma zna~ajnimtemamakao{tosuporeme}aji ritma i sr~ana slabostka`e direktorka Instituta za kardiovaskularnebolestiVojvodineiprof.drNada^emerli}-A|i}. -Doma}i stru~waci su imali prilike da kroz interakciju sa vrhunskim srpskim i stranim ekspertima i predavawimado|udonovihsaznawauvezisapomenutimoboqewima. Kako je istakao prof. dr Veselin Mitrovi} iz Kerkof klinikeuBad-Nojhajmuusvetu se velika pa`wa poklawa dijagnostici i tretmanu poreme}aja ritma srca, kako bi se spre~ilemogu}ekomplikacije, odkojihnajpretrebapomenuti mo`daniudarihroni~nusr~anu slabost. Procewuje se da ~ak oko {est miliona Evropqana boluje od poreme}aja ritma. Kod sr~ane slabosti, kojajetako|epandemijausvetskim razmerama, glavni problemjewenavrloslo`enadijagnostikatesepacijentiretko prepoznaju u ranim fazama bolesti. J.B.

Gimnastika efikasnaprotiv sr~anihoboqewa rsta kineske gimnastike “taj-~i”, prvobitno borila~ke ve{tine, mogla bi da doprinese, izme|u ostalog, poboq{awukvaliteta`ivotai psihi~kogstawapacijenataobolelihodhroni~nihsr~anihoboqewa,pokazalisurezultatiistra`ivawa objavqenog u “Arhivima interne medicine”.Nau~nici su do{li do tog rezultata obaviv{i ispitivawe na 100 osoba sa hroni~nim sr~anim oboqewimapodeqenihudvegrupeodpo50osoba.Osobeizprve grupejetrebalodatokom12sedmica dva puta sedmi~no rade po

V

satvremenagimnastiku“taj-~i”, doksuoneizdrugeradileve`be koje se obi~no preporu~uju kod tih oboqewa, a sastoje se pre svega od {estominutnog hoda. Istra`iva~i su primetili da

osobe iz prve grupe, osim ve}eg poboq{awakvaliteta`ivotai raspolo`ewa u odnosu na drugu grupu,imajuive}esamoupouzdawedasamesprovodeodre|eneve`bevezaneza“taj-~i”. (Tanjug)

Dijetaneutrali{e slabostbubrega? labostbubregajeglavna komplikacija dijabetesa, ali je jedna ameri~kastudijanami{evima pokazala da ishrana sa malo ugqenih hidrata, a mnogo mastimo`edaispravitajporeme}ajurokuoddvameseca.Taj ekstremni na~in ishrane, poznat po nazivom “ketogeni~ka dijeta”se~estokoristizale~ewedecekojapateodepilepsije otporne na lekove. Ova dijetajetolikorestriktivna da mora da se sprovodi uz pomo} stru~waka. Obrok se, na primer,mo`esastojatiodpr`enihjajaspavlakom,omleta saslaninomibuteromilizelene salate obilno zalivene majonezom.^ovek se ovim na~inomishraneunajve}ojmeri li{avaugqenihhidratai{e}era, pa se organizam navodi da za potrebnu energiju sagorevamastiumestoglukoze.Na taj na~in se kod dijabeti~ara blokiraju toksi~ni efekti glukoze-prostog{e}era koji organizam stvara metaboli-

S

Vrelekupkemogu dazaustaveradsrca upawe u vreloj kadi da bi se telo zagrejalo tokom zime nosi sobom neo~ekivane opasnosti, upozorili su japanski stru~waci sa Univerziteta prefekture Kjoto. Naime, ovakva praksa predstavqaoptere}ewezasrcepaje u~estalost potpunog prestanka radaovogorganadesetputave}i kodzimskihnegokodletwihtoplih kupki. Taj podatak mogao bidabudeodnaro~itogzna~aja za Japance, za koje je kupawe kqu~na aktivnost doma}eg `ivota, ali i dru{tvene relaksacije u mnogobrojnim vrelim izvorima. U`ivawe u vrelom kupawu je, ina~e, posledica i ~iwenicedatradicionalnejapanskeku}enisuba{dobroizolovane,acentralnogrejawejeneuobi~ajeno.Zakqu~cijapanskog

K

timabazirajunapodacimaogotovo 11.000 slu~ajeva prestanka rada srca u prefekturi Osaka izme|u 2005. i 2007. godine.Ne-

posrednoprenego{tojedo{lo doprestankaradasrca,u22odstoslu~ajeva`rtvajespavala,u devetodstoslu~ajevasekupala,

utriodstoslu~ajevajeradila,a usamo0,5odstoslu~ajevasebavila fizi~kom aktivno{}u.Utvr|enojedasena10milionaJapanacabele`e54slu~aja prestanka rada srca po satu provedenomukupawu,asamo10 po satu provedenom u fizi~koj aktikvnosti.Tako|e je ustanovqeno da je rizik od prestanka radasrca,kaoposledicevrelih kupki,timve}i{tojedanhladniji.Prilikom potapawa u toplu kadu iz spoqa{we hladne sredine dolazi do naglog pada pritiska,{topredstavqastres zasrce. Zatojapanskistru~wacisavetujuosobamapodpove}animsr~animrizikomilidaodustanu od vrelih kupki tokom hladnih dana ili da prethodno zagrejuikupatiloihodnikkoji dowegavodi. (Tanjug)

Astma i gojaznost predstavqaju oboqewa koja su “uzela maha”tokomposledwih20godina, pokazali su nedavno objavqeni statisti~ki podaci. Sprovedenaistra`ivawa,vezana za ta dva oboqewa pokazala sudaonamogudabuduipovezana.Rezultatitihistra`ivawa supokazalidasugojazneosobe mnogo izlo`enije astmi od onih koje nemaju problema sa vi{kom telesne te`ine. Me|u

kojdijeti.Posleosamnedeqa slabostbubregajeneutralisana kod mni{eva koji su bili napomenutojdijeti.Istra`iva~i napomiwu da ketogeni~ka dijeta verovatno nije pogodna kao dugotrajno re{ewe ishranequdi,alidatonijeni potrebnojerjeizgledadovoqnoisamomesecdanatakveishranedaseorganizam“resetuje” tako da se izbegne popu{tawebubrega. (Tanjug)

^a{icazaboqeu~ewe? merenokonzumirawealkoholapodsti~eodre|enedelove mozga da budu aktivniji u procesima u~ewa i se}awa, pokazalisurezultatiistra`ivawaUniverzitetauTeksasu.Kadasegovoriou~ewuipam}ewu, obi~no se misli na svesnu me-

U

moriju,dokalkoholsmawujekapacitet zadr`avawa u pam}ewu podatakakao{tosuimekolege, definicija odre|ene re~i ili mestagdesuparkiranakola.Odre|enau~ewase,me|utim,odvijajunanivounesvesnoginekaod wihpodsti~uumerenokonzumirawe alkohola, objasnio je Hito{iMorikava sUniverziteta u Teksasu, koautor istra`ivawa.Istra`ivawejepokazaloje da izlagawe alkoholu, koje se ponavqa, pove}ava sposobnost u~ewa u glavnom delu mozga, {to je u suprotnosti sa stavom neurolo{ke zajednice prema kome zavisnost od alkohola (uop{tenijetoksikomanija)dovodi do poreme}aja u u~ewu i pam}ewu. (Tanjug)

Trivrste crevneflore udska crevna flora sedeliutrikategorijeuzavisnostiodkrvne grupe (A, B, O ili AB), pokazali su rezultati evropskogistra`ivawa. Konzorcijum evropskih istra`iva~a obelodanio je u internet izdawu britanskog nau~nog ~asopisa “Nej~er” da se 100.000 milijardibakterijakojenastawujuqudskacrevadele u tri velike kategorije kojima je dat naziv po najzastupqenijim porodicama mikroba usvakojodwih-“bakteroidna”, “prevotela” ili “ruminokokna”. Nau~nici su do{li do tog otkri}a analizom svih gena iz

Q

VESTI Gojaznostiastma uzimajumaha

{u}i hranu. Ovaj {e}er je {tetan za dijabeti~are jer oni nemaju dovoqno insulina dagareguli{u.Ameri~kitim iz wujor{ke bolnice Maunt Sinaj jeobavioistra`ivawe na dve grupe mi{eva, koji su biligeneti~kipredisponirani da imaju dijabetes tipa 1 ili dijabetes tipa 2. Polovina mi{eva je hrawena standardno, hranom bogatom ugqenim hidratima, dok je druga polovina bila na ketogeni~-

timistra`ivawimajeionozasnovano na analizi sedam studija~ijisurezultatipokazali pove}awebrojaslu~ajevaastme i do 50 odsto kod gojaznih osoba.Drugaistra`ivawasupokazaladapove}awetelesnete`inezapetkilogramamo`edapove}a za 1,17 odsto opasnost od astme, a za 20 kilograma pove}ava opasnost za 2,1 odsto. Istra`ivawa su pokazala i da je gojaznost,odkojebipremaproceniSZOdo2015.godinemoglo da pati 2,3 milijarde odraslih osoba u svetu, “saveznik” raka

dojke i prostate ~ine}i ih agresivnijim. (Tanjug)

Prezervativkoji podsti~eerekciju Britanska farmaceutska kompanija “Futura medikal” razvilajeprezervativkojipodsti~eerekcijuzahvaquju}igelu ~ijesedejstvosastojiutomeda ubrzava cirkulaciju krvi. Radi seoproizvoduzakojibimogle da budu veoma zainteresovane evropske zdravstvene vlasti.

Onebiutomproizvodumogleda videna~indaseograni~iodbijawe kori{}ewa prezervativa odstranemu{karacausledbojaznidanedo|edonestankaerekcije zbog same pomisli na “lateks”kogaonisadr`e (Tanjug)

crevne flore. Otkri}e otvara veliketerapeutskeperspektive presvegauborbiprotivdijabetesa, gojaznosti ili upalnih oboqewacreva,kao{tojeKronovabolest. (Tanjug)


22

kWiGA

petak20.maj2011.

dnevnik

НАГРАДЕ МЕЂУНАРОДНОГ ФЕСТИВАЛА ПОЕЗИЈЕ И КРАТКЕ ПРИЧЕ „ЈОАН ФЛОРА”

У

Подршка младим ствараоцима

ручењемпризнања ичитањем награђених радова вечерас ће у Новом Саду битиокончанТрећимеђународни фестивал поезије и краткеприче„ЈоанФлора”.На конкурсјестиглонеколикохиљада радова од више стотина аутора из земље и иностранства,махомсаекс-јупростора. Тако је саопштио фестивалски жири у саставу Јован Михајило,НераЛегациСтојанСимић Крпица. Специјалнанаградазаесејо поезији Јоана Флоре припала је Ивани Јањић, која је на мастерстудијамарумунскогјезикаикњижевностинаФилозофском факултету у Новом Саду. Прву награду за поезију младихауторадотридесетгодина, добили су Немања Арсовић, студент из Новог Сада и СнежанаНиколић,студенткињаиз Брдарице код Шапца. Друга награда је припала Маји Станојевић из Добоја и Андреи Дебак из Трогира, а трећа награда-ЈелениГолубовићизКотора.

JоанФлора

У истој категорији, али за кратку причу, награђени су АдмирЏанко,постдипломациз Сарајева и Немања Илић, студентизНиша. Друганаградаје додељенаСуадуВелићуизЖивиница, а трећенаграђени је Маријан Милош из Бачке Паланке.

За књижевно стваралаштво такођејенаграђеновишесредњошколаца и основаца из Лознице, Зрењанина, Лазаревца, Земуна, Београда, Новог Сада, Црне Траве, Ниша, Вршца и БајинеБаште. Песник, преводилац и уредник Јоан Флора (1950-2005),ру-

Најтраженији наслови у књижари „Каирос” на Новом насељу

мунски писац који је знатан део живота деловао у оквиру српске културе, био је један од најистакнутијих књижевних стваралаца некадашње Југославије. Посебну пажњу побудиле су његове књиге „Терапија рада“,„Чињенично стање“и „Издаја метафоре“, док је за књигу „Млада сова на самртној постељи“, као и његов преводилац, песник Адам Пуслојић, добио „ Нолитову„ награду. Посебан допринос дао је рецепцији српске књижевности у Румунији преводом комплетног опуса Васка Попе и сачињавањем Антологије српске поезије од12. до20. века (од Светог Саве до данас). Последње године живота провео је у Букурешту, где је једно време био секретар Савеза писаца.На превођење чекају књиге које је тих година објавио – између осталог „Љубичасти табани“ и „Доручак под травом“. Центар за дијалог култура и Друштво књижевника Војводине Јоану Флори су посветили симпозијум уз учешће двадесетак књижевника. Р.Л.

У ОКВИРУ ПРОЈЕКТА „ДВОСМЕРНА ТЕХНОЛОГИЈА“

Литерарни мост Београд-Приштина

У

Београду су предвевечери представљене књиге „Из Приштине с љубављу„ и „Из Београда с љубављу„, збирке прича савремених албанских и српских младих аутора, објављене у оквиру пројекта „Двосмерна технологија„. Свака антологија садржи по 24приче,уз илустрације,рекао је на промоци-

ји један од уредника пројекта Саша Ћирић. Према његовим речима, ради се о првом заједничком пројекту аутора из Србије и са Косова након дужег времена. Пројекат је трајао више од годину дана, промоцију је доживео на Сајму књига у Лајпцигу, а представљен је потом и у Приштини. Београдски издавач је „Алгори-

KWIGA ZAUVEK

там медија“,а приштински-књижевни часопис „ММ„чији је један од уредника Шкељзен Малићи истовремено био и преводилац. Он је на промоцији рекао да је то први покушај да се оно што је савремено у књижевности стави на полицу „и са једне и са друге стране„,као и да је са Косова представљена алтернативна сцена.

Један од приштинских уредника, уметнички директор Националног театра у Приштини Јетон Незирај, рекао је да је предлог за сарадњу који је добио од уредника литерарног додатка „Бетон„ Саше Ћирића и Саше Илића одмах прихватио и да су реакције грађана на Косову који су читали „Из Београда с љубављу„- позитивне. К.Р.

АЛЕН БЕШИЋ, КЊИЖЕВНИК И ПРЕВОДИЛАЦ

Беле корице из мог ранца

П

ретпостављам да је јадиковкаотомекакојетешко одабратисамоједнукњигу,илисамоједногписца„заувијек“ постала већ опште мјесто ове рубрике, али општа мјеста могубитии„дивна,добра“,како би то рекао Јован Христић, који ћеето,општеммјестуупркос,бити главни јунак овог кратког записаочитању. Размишљајућиотомекојојсам се књизи у посљедњих двадесетакгодинанајчешћевраћао,прво ми је пао на памет роман „Дервиш и смрт„ Меше Селимовића, који сам од средњошколских дана, готово ритуално раслојавао скоро сваког децембра, али „Сабранепесме„ ЈованаХристићаса мномсунајвишепутовале.Уједној пјесми он ће написати: „До-

шлојелето,достами јесвега,иодлазимна пусто острво/ Са својим Хомером у рукама,дадругујемсабоговимаихеројима„. Умеђувременусам промијенио неколико пасоша,каоинеколико држава које су их издавале, но бијела Христићева књига са предговоромИванаВ. Лалића у издању Матице српске, баш као и Хомер у његовом случају,нашлабисеу моме ранцу кад год бих одлазио на љетовање или хибернираo умирубиблиотекезими. У њене странице увлачиосепијесакРо-

доса,капалојепоњој комишко вино и труниосепашкисир,корице јој је извитоперилосунцеСкјатосаи Пељешца, киснула је једног јануара на аутобуској станици у Единбургу... Од Христића сам, између осталог, научио да је море немогуће упјевати, јер самом је себи метафора,дасупонекекњиге ближе од људи, да јеживотхроникаситница, а не збир великих историјских гестова и, најзад, да варварисуварвари,и нису никакво рјешење.

Ј

оханГутенберг(око1400,Мајнц –1468),проналазачштампепокретнимметалнимсловима,епохалноготкрићауисторијикултуре,одштампаојенеколикоделаодкојихје најпознатијадвотомна„Библијау42 реда“, великог формата, на латинскомјезику,саукупно1282странице.Свакастраницаимаподваступцаодпо21ред,теотудаитакавназивкњиге.Оворемекделозавршеноје1456,аотиснутојеутиражуод 185примерака,150напапируи35 на пергаменту. Данас постоје само 44 оригинална примерка те репрезентативнекњиге,32напапируи12 напергаменту.МеђуреткостимаБиблиотеке Матице српске налази се скупоцено фототипско издање ове чувене„Библије“(ЊуЏерси–Њујорк, 1961) и оно је претраживо у њеномелектронскомкаталогу.

1. „QUO VADIS?”, Хенрик Сјенкјевич - „Каирос” 2. „Приче из српске старине”, Дарко Гавриловић - „Каирос” 3. „Вода из камена”, Љиљана Хабјановић Ђуровић - „Глобосино” 4. „Смрт је непровјерена гласина”, Емир Кустурица - „Новости” 5. „Реторика”, Бранислав Нушић - „Каирос” 6. „Ако је до мене”, Вања Чобанов - „ Каирос” 7. „Политички митови и идеологије”, Љубиша Деспотовић - „Каирос” 8. „Цват липе на Балкану”, Гордана Куић - „Алнари” 9. „Заувек у срцу”, Весна Дедић-Милојевић - „Лагуна” 10. „Ватра”, Кетрин Невил - „Соларис”

КЊИЖЕВНЕ СТУДИЈЕ

Р

Дар чуварима сећања

еткокадауторједнекњиге пошаље тако експлицитну и нимало оптимистичку поруку читаоцима као што је то учинио др Стеван Константиновић, професор на Одсеку за русинистику у Новом Саду у студији „Русинска усмена књижевност”. Познат по смелим ставовима који поврем ен о узрдмај у окош тал о мишљење,посебноонокојесе темељи на миту и традицији, Конс тант ин ов ић у овој књизи,ускорашњемиздању НИУ „Рус ке слово”, није одолео искушењу да читаоцу понуди другачију могућностгледањанапроцесе које већина жели видети кроз ружичасте нао- чари. Нањеномсамомпочетку, Константиновићвеомапровокативноипопутсвојеврсне опоруке каже „Књигу дарујемсрпскомнароду,будућемчуварусећањанаРусине“. Тај мото завршава луцидноммишљуда„искуства Русина, народа у нестанку, могу бити Србима, какоонимауматици,ајош вишеонимаизванње,многострукокорисна“. Књига је штампана на српс ком јез ику и читаoцима,поредпрегледа усмен е лит ер арн е трад иц иј е војвођ анс ких Рус ин а, пруж а њенужанровскуподелу,имена приповедача,паралелесаусменим традицијама других народа, даје увид у својеврсну социо- психолошку анализу Русина досељених у ове крајеве средином18. века. Једна од „јереси“ изречених у овој књизи је она која руши темељ одијума Панонској равници као прижељкиваном рају. Ауторкњигејеизричитуставу да равница доноси биолошки нес тан ак и духовн и заб ор ав свимнародимакојисетудосељавају,узнапоменудаисама библијскаматрица-архетипКаина и Авеља не иде у прилог народима који живе на муљу

Кад пирати помажу писцу

KWI@EVNA BA[TINA

Прва штампана Библија

TOP-LISTA

Д

ечија књига за одрасле, настала из шаљиве примедбе изречене на Фејсбуку, постала је прави литерарни хит у свету, највише захваљујући труду пирата који су електронске копије расули широм интернета месец дана пре него што се књига уопште појавила на полицама књижара и библиотека. „Go the Fuck to Sleep„ Адама Мансбаха настала је када је, после двосатног покушавања да успава своју двогодишњу ћеркицу, написао на Фејсбуку: „Очекујте моју нову дечију књигу - Иди на *ебено спавање„, што је изазвало лавину одобравања, а вест о „искреној” родитељској књизи проширила се целим светом попут пожара. Но, иако је планирани датум издавања тек 14. јуни, „Иди на *ебено спавање” већ је постала део обавезне родитељске литературе и незаобилазни поклон за будуће родитеље, а „Фокс” се већ пријавио за откуп ауторских права за снимање филма.

Наравно да постоје многи разлози због којих је ова књига најпродаванија на Амазону, највећој интернет књижари на свету. Духовита је, непретенциозна, забавна и неоптерећујућа таман довољно да разгали читаоце и измами осмехе саосећања. Авантуре исцрпљених родитеља, жељних мало мира и одмора изазивају климање главом и уздисање с разумевањем. Ипак, за њен успех најзаслужнији су пирати, који су електронску верзију књиге, очигледно направљену у фази припреме за штампу, раширили по сајтовима који нуде преузимање илегалних копија књига, часописа, серија, филмова и игрица. Тако је у САД, а брзо и у остатку света, постало „ин” набавити ову књигу, што нимало није умањило жељу читалаца да набаве и њену папирну верзију. Власник „Акашика”, издавача књиге „Go the Fuck to Sleep„ Адама Мансбаха, итакао је да је њихов задатак да се боре против нелегал-

бившег мора „па макар то дно билопосејаножитом“. Преглед усмене књижевностикодРусина,којејеВолодимир Хнаћук крајем деветнае стогвекасакупиоупеттомова, а Константиновић сада понудиочитаоциманерусинскогјезичкогподручјаувидунеколико есеја, добро је штиво за налажење додирних тачака али и разликаудуховномживотународазаједничкоггеографскоги

некадашњих државно административних простора. Будући дајерусинскаусменакњижевностбиланегованаудруштвеном слоју који није имао претензијеаниреалнихусловаза њенуауторизованулитератизацију, она је остала скрајнута и релативнонепознатарусинској образованојелити.Стогаје,по мишљењуСтеванаКонстантинов ић а, уметн ичка књижевност војвођанских Русина која је настала почетком 20. века, остала тематски сиромашнија за могући дубљи митолошкоепски садржај који би овој заједн иц и пруж ио аутент ичн у свестоњеномисторијскомпореклуитрајању. ЈеленаПерковић

O[E ] T NE

ног преузимања ел е к т р о н с к и х копија књиге, јер имају обавезу и према читаоцима, писцима, дистрибутерима и продавцима. Ипак, у овом случају, пиратска верзија практично је послужила као бесплатни оглас, те се још једном показало да добре књиге, као и филмови, увек нађу довољно поклоника који желе да поседују легалну копију свог омиљеног издања. Време је да се издавачи позабаве овим феноменом и пронађу начин да, уместо борбе против пиратерије, врате читаоце нудећи им нешто ново, другачије: квалитетну хартију и мултимедијалне пакете (укључујући и видео снимке, разговор с аутором и аудио верзију књиге) и ексклузивна издања ограниченог тиража. ИванаВујанов


kULTURA

dnevnik

У СОМБОРСКОМ НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ ПРАИЗВЕДБА ПАНИЋЕВИХ „МАГНЕТА”

Цртица о стрпљењу и трпљењу Данашња, ове године шеста поредупремијераНародногпозориштауСомбору,праизведба је„Магнета“,делаИванаПанића у режији Душана Јовића, глумца НПС којем је то трећа режија. На „Сцени 99“, улоге у овом комаду тумачиће Срђан Алекс ић (Душ ан) и Михајл о Несторовић (Обрен), којима ће „Магнети“битипрвапредстава у којој су директни партнери иако су колеге са Академије уметностиуНовомСаду,гдесу билиукласиБранкаПлеше. - У времену када људи воле дагледају,данекажемживе,туђе животе, занимало ме је како ћереаговатикаданасценипрепознајусвојесудбине,својеживотне путеве, када препознају

себе у једном од ликова. Неки ће радо причати о томе, док други сами себи неће смети да признају да су се препознали.образложиојемотивезапостављањеовогкомадарежисерДушанЈовић. Узопаскудаједопраизведбе Пан ићев их „Магн ет а“, неп ретенциозног али интригантног и уодсуствувећегансамбла,ивеће техничке помоћи, драматуршкизахтвеногкомада,дошлона иницијативу самог режисера и глумаца, Срђан Алексић се захвалиоуправиНПСзбогпрепознавањаамбициједасенаправи представадостојнареномеасомборскогНародногпозоришта. - Ако је веровати Душану Петровићу,овоје,аконенајте-

жа,аононајвишаглумачкаподелауданашњојСрбији-нашалио се Михајло Несторовић, алудирајућинасвојеителесне „габарите“ колеге Алексића.Шалу на страну, рад на представијебиозанимљивколикоу светлучињеницедајујережирао наш колега-глумац, толико и због тога што Срђана знам одавно, колеге са класе смо, пријатељи,свесмо,самокумови нисмо, а играмо у комаду у коме треба да „нападнемо“ један другог.- каже Несторовић позивајући сомборску публику напремијеру„Магнета“,којаје заказаназавечерасу20сатина малој,односно„Сцени99“НародногпозориштауСомбору. М.Миљеновић

ВЕЧЕРАС ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ ДЕЈАНА КОСАНОВИЋА У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ НОВОГ СА ДА

Домаћа кинематографија између два рата У Културном центру Новог Сада, велика сала у Католичкојпорти,вечерасу19 часова биће приређена промоц иј а књиге „Кин ематографија и филм у Краљевини СХС / Краљевини Југославији1918-1941”дрДејана Косановића, коју је ове год ин е обј ав ио Филмс ки центар Србије. Књига “Кинематог раф иј а и филм у КраљевиниСХС / Краљевини Југославији 1918-1941” обр ађ уј е једн о разд об ље прош лос ти југос ловенс ке кинематографије, коједосад нијеникадацеловитоприказаноудомаћојисториографскојлитературиофилму. Прва заједничка држава југос лов енс ких нар од а, проглаш ен а 1. дец емб ра 1918. као Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, октобра1929.преименована је у Краљевину Југославију, која се распала априла 1941. ЗбогнајездеХитлеровеНе-

мачкеињенихсавезника, та држава није имала орган из ован у нац ио н алн у кинематографију. Упркостоме, какоподсећају у Културном центру НовогСада, филмјетоком 22 године постојања ове државе постао најомиљенија забава најширих слојева становништва. Јавили сусеимногидомаћипионирифилмакојисуунеповољнимусловимаснимали домаћефилмскежурналеи документарнефилмове,ау неколико наврата покушавали су да реализују и игранефилмове. На промоцији ће говорити др Мирољуб Стојановић, др Раденко Ранковић, Ђорђ е Каћ анс ки и аутор књиге Дејан Косановић.Бићеприказани54 - мин утн и филм „Грешницабезгреха“из1930. редитеља Косте Новаковића. Н.П-ј.

petak20.maj2011.

23

С ФИЛМСКОГ ФЕСТИВАЛА У КАНУ

Алмодовар воли трилере Шпански редитељ Педро Алмодовар најавио је на филмском фестивалу у Кану да ће у будућности снимати још трилера. Алмодовар је, представљајући свој нови филм ‘’Кожа у којој живим‘’(TheSkinILive In)са Антонијом Бандерасом у главној улози,рекао да је након низа мелодрама спреман за нове жанрове. ‘’Дошло је време трилера у мом животу. У трилеру не можеш да се дотакнеш других жанрова,али су трилери мој најомиљенији жанр,тако да ћу их највероватније снимити још‘’, рекао је он. Шездесетједногодишњем

редитељу ово је четврто појављивање на филмском фестивалу у Кану.Његов филм,у коме Бандерас глуми хирурга ко-

ји жели да се освети човеку за ког мисли да му је силовао ћерку, један је од 20 филмова у конкуренцији за „Златну палму„ за најбољи филм. ‘’Моја поновна сарадња са Педром Алмодоваром је облик признања и захвалности,јер он заузима посебно место у мом животу‘’ рекао је Бандерас. ‘’Он ми је дао глумачко образовање‘’,додао је он. Ово је прва сарадња Бандераса и Алмодовара од 1990.године када су заједно радили на филму „Вежи ме„ који их је прославио широм Европе. (Танјуг)

Фон Трир се извинио због изјава о Хитлеру Дански режисер Ларс фон Трир извинио се у Кану, непосредно после конфeренције за новинаре поводом свог новог филма„Меленхолија”,накојојје поред осталог изјавио да „мало саосећа„са Хитлером и истакао је да није антисемита,расиста ни нациста. „Ако сам некога повредио овим изјавама, искрено се извињавам. Нисам ни антисемита, ни расиста, ни нациста„, навео је редитељ у саопштењу. Фон Трир је, раније уочи премијере свог филма о Хитлеру

али да му се не допада Израел. Он је за јеврејску државу рекао да понекад може да буде „давеж„. Дански режисер је потом наставио да шокира окупљене изјавом да му се допада главни архитекта Трећег рајха Алберт Шпер. „Допада ми се. Имао је талента.Ок,ја сам нациста!”,рекао је Фон Трир праћен забезекнутим погледима две главне глумице у „Меланхолији„-Кирстен Данст и Шарлоте Гензбур. У интервјуу АП-у после конференције за штампу, Вон Трир

Персона нон грата ОрганизаториМеђународногфилмскогфестивалауКанусаопштилисујуче даједанскирежисерЛарсфонТрир„персона нонграта“уКанузбогсвојихнеумеснихизјава. Канскифилмскифестивалодмахсеоградиоодкоментара,а јуче јеипрогласиоФонТриразанепожељног. Његов филм, који је у званичној конкуренцији за „Златну палму„,нијеизбаченизтакмичења,амедијинаводедајесвојимнеумеснимкоментарима,данскирежисерзначајноослабио шансесвомфилмудапобеди. рекао: „Разумем човека, мада,.он није добар момак. Мало саосећам са њим„. Фон Трир је потом нагласио да његове симпатије према Хитлеру не значе да подржава Други светски рат и нападе на Јевреје. Фон Трир је рекао и да нема никаквих проблема са Јеврејима,

је изјавио да се шалио када је казао да саосећа са Хитлером и да није мислио да ће његове речи бити схваћене озбиљно. Дански режисер је казао да је речи које су узроковале буру изрекао пошто „нема много тога да каже„и да је то била „импровизација„.

„Немам много тога да кажем,па сам морао мало да импровизујем и допустим да осећања која имам на неки начин постану речи. Та цела нацистичка ствар,не знам одакле је дошла, али пуно времена се проводи у Немачкој, понекад желите да се осетите мало слободним и само говорите о том, разумете?”,рекао је. Иначе, организатори Канског фестивала изразили су „узнемиреност„због Вон Трирових изјава,док„редитељ поручује да је насео на провокацију и да се извињава„. Управа фестивал преноси извињење Ларса вон Трира. „Још једном наглашавамо да ова манифестација никада неће бити место за такве теме и изјаве„, пише у саопштењу организатора филмске смотре.

У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ НОВОГ СА ДА ДОКУМЕНТАРЦИ: „БАРЗАК”, „ХОДОРКОВСКИ”, „ТЕЖИНА ЛАНАЦА”, „ЖИВОТНА ТРКА”...

Најбољи филмови са „Белдокса” УКултурномцентруНовогСа- стављамистичноместо,бермуддаодвечерасдонедеље,уоквиру ски троугао између света живих филмског програма биће прика- и мртвих. А опет није ни једно занизбородшестнајбољих, тре- нидруго... Такође вечерас, али од 22 чабалоби инајзанимљивијих,документарних фимова с протеклог са, моћи ће да се погледа „Жичетвртог „Белдокса 2011”, међу- вотнатрка„МладенаМатичевинародног фестивала документра- ћакојијенаовогодишњем„Белног филма одржаног у Београду. доксу“победиоудомаћојселекКако организатори најављују, цији. “Run for Life” (Животна представљањенајбољихостваре- трка) јефилмотриатлетичарањас„Белдокса„уНовомСадуби маратонца из Етиопије који су своју земљу заменили Србијом, требалодапостанетрадиција. Вечерасод21сат, у великој сали КЦНС, на програму је победник „Белдокса 2011” у међународној селекцији, фински филм „Барзак„ (Barzakh) МантасаКведаравицијуса.Речјепостратној психолошкој драми, смештеној у чеченски град у којем је нестаомладић,коме се губи сваки траг после скоро седам Кадариздокументарногтрилера„Ходорковски” година.Најближародбинанеста- у потрази за бољим животом, логмладићаимајединоутехуод спортском каријером и српским комшија, рођака и странаца са држављанством.Филмпратигосличном муком и судбином. динуиподанапроведенихуСрОсим несталог момка, ту је и бији,одтренуткакадасустигли, случај киднапованог младића, пасведокнисубилиприсиљени чијиселикјављанесрећнојмај- да је напусте. То је и прича о циуснове,петгодинаодотмице. приј ат ељс тву са ред ит ељ ем Сликуупотпуњаваистаријичо- МладеномМатичевићем,чијасу вексажестокимратнимтраума- перспектива и нарација из личма, инвалид без једног увета с ног угла и окосница филма. Реизгорелом руком. Као такав, не дитељ Матичевић је познат наможе се навићи на живот изван шим глeдаоцима по одличнoм затворске ћелије. Барзак пред- документарнoмфилму “HowTo

Become a Hero” (Како постати херој), музичким документ арцем“Гето” ииграним„Једанна један„. Сутра од 19 часова приказаће секанадскифилм„Тежиналанаца„.Редитељ,сценариста,продуцентимонтажеровогфилма,којитраје124минута,јеБорисМалагурски, човек с ових наших простора. Он већ шест година живиуКанади.Ауторће,какоје најављено, присуствовати новосадској пројекцији. Како стоји у најави у каталогу „Белдокса„ то је„Изванредан,освешћенканадски документарац који на интелигентан критичан начин пружа погледнаулогукојусуСАД,НАТО и ЕУ одиграли у трагичном распадању тако успешне и напредне европске земље каква је била-Југославија„. У 21.15 часова на програму је немачки дугометражни документрац „Ходорковски” (Khodorkovsky). Филм је најављен као „атрактивноинадасвеимпресивно филмско искуство„. То је динамична, напета, двочасовна модерна прича о једном од највећих,најинтригантнијихинајкомплекснијихрускихбогаташасвих времена. Представљена је кроз занимљив приступ аналитичких интервјуа и портрете изузетно компетентнихљуди–саговорника,сведока,породице.Натајначинсепостепеностваранепролазни мит о светски неумољивом тајкуну, који се провлачио кроз све структуре власти велике Русије, преко блискости са једним

Изфилма„Животнатрка” МладенаМатичевића

Горбачовом, Јељцином, све до Путина и Медведева. При чему ће му актуелни премијер Русије јединистатинапут.Свакаконајимућнији Рус икада - Ходорковски, успева немогуће – изазива Путина.Борбатитанауправопочиње!Иакојеупозорен,овајнестварни и фантомски тајкун се враћауроднуМоскву,знајућида ћебитиухапшен.Једноставносе предао, не желећи да бежи с неколико милијарди долара, већ да сесуочисапротивницимаисопственом одбраном. Лично путовање Михаила Ходорковског од савршеног социјалисте, преко перфектног капиталисте, све до савршеног мученика и најславнијег заробљеника. Три језика – немачки,енглескиирускисенаизменично преламају кроз фасцинантнуполитичко-кримина-

листичкудраму,којасепратибез даха,докјецрнобелаанимација његовог тајанственог лика у акцији хапшења одличан лајт мотивостварења.Сударвишевизија о неприкосновеном типу, који сеобогатиопреконоћиудржави таданаивицибеде. У недељу у 19 сати глеадаоце очекује „Место међу звездама„ (Stand van de Sterren), филм настаоухоландско-индонежанској продукцијиаурежијиЛеонарда Ретела Хелмриха. Oва интимистичка породична драма на микроплану, а у ствари историјска политичка драма на макроплану, занимљивјепортретједнеиндонежанскепородиценаивицисиромаштва и богатства, модерног и класичног. Између преданости религији је и одсуства вере. Последњи филм из успешне и на-

грађиване трилогије редитеља (претходнису-Eye of the Dayand Shape of the Moon) фокусиран је на све вредности породичног гнезда, као основног постулата друштва, са свим патњама и мукама,алиисвеликомљубављуи жртвом за најмилије. Редитељ, истовременоидиректорфотографије, слика изванредне детаље лица,крупнекадрове,доживљава намблискостивезаностзаликове,јакеемоције,већуприступачност,никададистанцу. На крају овог избора филмова с „Белдокса” нашло се и једно остварењеизСрбије.Од21сат,у недељу, у био скопској сали КЦНС приказаће се „Проблем перцепције” сценаристе и редитеља Ивана Мандића, у продукцији Академског филмског центра. Аутор се бави конфликтом измеђупартизанаичетника који је деломобележиоДругисветски ратуСрбији,аније закљученни победом у том рату. То траје до данас, а филм говори о процесу, покренутом 2010. године, за правну и политичку рехабилитацију ивраћање грађанскихправа генералу Дражи Михаиловићу. Рођаци и потомци жртава четничких злочина, на местима стратишта описују догађаје премасазнањимадокојихсуонидошли.Сдругестране, заговорници рехабилитације говоре о својим, каоиоактивностимаразличитих удружења, институција и владиних тела на пољу враћања части и угледа генералу Михаиловићу ичетничкомпокрету. В.Ц.


24

Svet

petak20.maj2011.

AL KAIDA POSTHUMNO OBJAVILA AUDIO-PORUKU SVOG VO\E

UKRATKO

Bin Ladenova posledwa poruka

Gej parada uprkos zabrani MOSKVA: Organizatori gej parade u Moskvi ne odustaju od namere da organizuju paradu 28. maja uprkos tome {to od moskovskih vlasti nisu dobili dozvolu za okupqawe. Organizator parade Nikolaj Aleksejev rekao je Frans presu da }e u~esnici prajda ipak defilovati centrom grada, najverovatnije ispred gradske skup{tine iako {estu godinu za redom moskovske vlasti su zabranile odr`avawe gej parade u centru ruske prestonice. Biv{i gradona~elnik Moskve Jurij Lu{kov zabrawivao je gej parade svake godine, i izrazito negativno se izja{wavao o homoseksualcima. Organizatori su se nadali da }e se dolaskom novog gradona~elnika Sergeja Sobjanina situacija promeniti.

EU o Romima BRISEL: Ministri za socijalna pitawa dr`ava ~lanica EU u Briselu razgovarali su o boqoj integraciji Roma odnosno obrazovawu, zapo{qavawu i zdravstvenoj za{titi. Prema proceni Saveta Evrope, trenutno na tlu EU `ivi 6,1 milion Roma. Na vrhu liste zemaqa sa najve}em broju Roma nalazi se Rumunija (1,8 miliona), zatim slede Bugarska (750.000), [panija (725.000), Slova~ka (500.000) i ^e{ka (200.000). Tema Roma u EU bi}e na dnevnom radu i samita {efova dr`ava i vlada EU krajem juna, gde se o~ekuje usvajawe strategije. Evropska komisija je nedavno o{tro osudila Ma|arsku zbog opho|ewa prema pripadnicima romske mawine, kada su desni~ari poku{ali da zastra{e pripadnike tog naroda, {to je, prema re~ima evropskog komesara za pravosu|e Vivijen Redin, neprihvatqivo.

Kongres o kandidatu MOSKVA: Kandidat Jedinstvene Rusije (JR) na predsedni~kim izborima 2012. godine bi}e izabran na kongresu te stranke, izjavio je ju~e portparol ruskog premijera i lidera JR Vladimira Putina, Dmitrij Peskov. „Naravno, predstoji partijski kongres na kom }e partija donositi odluku. No, partija je u vi{e navrata saop{tavala da podr`ava kurs koji sprovode i {ef na{e dr`ave (Dmitrij Medvedev) i predsednik vlade Rusije. Jedinstveni kurs“, rekao je Peskov za radio Ruska slu`ba vesti. Zamoqen da odgovori da li to zna~i da partija mo`e da podr`i i Medvedeva i Putina, Peskov je rekao da „partija podr`ava kurs i ideje i strate{ke orijentire“. Agencija Intefaks je javila da Medvedev ni danas nije iskqu~io mogu}nost kandidovawa za izbore 2012. godine.

Posle ubistva vo|e Al Kaide Osame bin Ladena ta organizacija je posthumno objavila audio-poruku svog vo|e, u kojoj Bin Laden pozdravqa revolucije u Egiptu i Tunisu i poziva muslimane da „iskoriste retku istorijsku priliku i dignu ustanak„. Poruka koju je postavila grupa „As-Sahab„, medijski ogranak Al Kaide, uglavnom se odnosi na pobune na severu Afrike i Bliskom istoku, navela je ameri~ka agencija SITE za nadgledawe sadr`aja u vezi s xihadom. Bin Laden je preporu~io formirawe grupe za pru`awe saveta i planirawe {irewa pobune u muslimanskom svetu, preneo je AFP. „Ako odla`emo, prilika bi mogla biti izgubqena, a ako pre-

BinLaden

vi{e `urimo, broj `rtava bi mogao biti ve}i. Mislim da }e vetar promena zahvatiti ~itav muslimanski svet”rekao je biv{i vo|a Al Kaide. Bin Laden je u poruci pozdravio revolucije u Egiptu i Tunisu, ali je i optu`io vladare u regionu da su uzdigli sebe u idole i

da koriste medije i verske institucije u ciqu o~uvawa vlasti. „Pred vama je prekretnica i retka istorijska prilika za muslimansku zajednicu da se oslobodi robovawa vladarima, zakona jednog ~oveka i zapadne dominacije. Greh je protra}iti ovu priliku, kakvu muslimanski narod ~eka decenijama. [ta ~ekate? Spasite sebe i svoju decu”, naveo je Bin Laden. Teroristi~ka organizacija, kako je preneo AFP, bila je zate~ena takozvanim „arapskim prole}em„, nedavnim nizom pobuna u arapskim zemqama, izazvanim zabrinuto{}u naroda zbog inflacije i nezaposlenosti. Zapadni zvani~nici su upozorili da }e grupa, ipak, poku{ati da iskoristi te nerede.

GADAFI OSTAJE SAM

@ena i }erka u Tunisu, Tripoli demantuje TRIPOLI: Libijski lider Moamer Gadafi je, kako se ~ini, odlu~io da se bori do posledweg daha, ali je sa delegacijom, koja je pre nekoliko dana pro{la kroz Tunis, iz ratnog haosa evakuisao suprugu Safiju i }erku Aj{u. Vlasti u Tripoliju, posle nekoliko ~asova }utawa, sa podsmehom su demantovale tu vest, a izvori u Tunisu, od kojih ~itava pri~a i poti~e, nisu mogli da odgovore na pitawe da li Gadafijeva }erka i supruga nameravaju da se vrate u Tripoli. Navodni odlazak dela Gadafijeve porodice usledio je svega nekoliko dana po{to su pobuwenici probili opsadu Misrate i najavili ofanzivu na Tripoli, ali se wihovi polo`aji ve} nekoliko dana nisu ozbiqnije pomerili. Ujediwene nacije poku{avaju da izdejstvuju prekid vatre kako bi pomo} nesmetano

do{la do nekih od dva miliona ugro`enih. Gadafijeve snage sada kontroli{u najve}i deo zapadne Libije, ali im problem predstavqa ~iwenica da se Berberi bore na strani pobuwenika koji, zahvaquju}i tom plemenu, ~vrsto dr`e najvi{e ta~ke planinskog lanca Nafusa. Na isto~nom frontu, borbe su spoAj{aGadafi radi~ne. U najdramati~nijem obra~unu posledwih mali brojne gubitke. Napadi nedeqa, vojska i pobuwenici suNATO snaga ozbiqno su urukobili su se na prilazima Bregi, {ili vojnu mo} Moamera Gadaa obe strane su posle vi{e~asfija i on je u sve ve}oj izolaciji, ovne pucwave proglasile pobedu izjavio generalni sekretar i saop{tile da su protivnici iNATO-a Anders Fog Rasmusen.

Drama u centru za rad FRANKFURT: Jedna osoba je ubijena, a najmawe jedna povre|ana u Centru za rad, u Frankfurtu, u drami ~ija je pozadina sva|a stranke s perosnalom centra. Kako javqaju nema~ki mediji stranka je prvo no`em napala policajca, pozvanog u pomo}, i ubola ga u rame i stomak. Zatim su se za~uli pucwi jedne pollicajke i `ena je pala, a ne{to kasnije i preminula u jednoj bolnici. Pozadina krvave drame je, o~ito, sva|a izme|u `ene i zaposlenih u Centru, koji su u pomo} pozvali policiju, javqaju mediji, koji saznaju da je,

kada je policija zatra`ila dokumenta od `ene, ona, umesto papira, izvukla no` iz ta{ne i ubola policajca. I policija i `ena, ~iji se identitet za sada ne navodi, su odvezeni u bolnicu-`ena je preminula posle oko sat vremena, a policajac se, prema medijskim saznawima, nalazi u `ivotnoj opasnosti. Istraga je u toku, a prostor oko Centra je blokiran. „Rajna-Majna Jobcenter’’, zapravo, slu`i i kao filijala za pomo} besku}nicima i qudima s bolestima zavisnosti.

dnevnik

Sru{io se avion, niko nije pre`iveo BUENOS AIRES: Avion privatne argentinske kompanije „Sol” sru{io se u sredu uve~e u oblasti Patagonije na jugu zemqe, a niko od 22 putnika i ~lanova posade nije pre`iveo. „Nismo prona{li pre`ivele. Sve je izgorelo i uni{teno”, izjavio je direktor bolnice u Los Menukos Ismael Ale, koji je u~estvovao u akciji spasavawa. Avio-kompanija „Sol” saop{ti-

la je da je avion koji je leteo na relaciji Neuken-Komodoro Rivadavija, nestao sa ekrana radara kad je leteo iznad ju`nih oblasti. Portparol kompanije je potvrdio da nesre}u nije pre`iveo niko od 19 putnikak i tri ~lana posade. Jedan o~evidac je izjavio da je video „zapaqenu loptu” kako pada iznad Los Menukosa, slabo naseqene oblasti na jugu zemqe.

IZVR[NI DIREKTOR MMF-a SE OGLASIO IZ ZATVORA

Stros-Kan podneo ostavku

VA[INGTON: Me|unarodni monetarni fond je saop{tio da je Dominik Stros-Kan podneo ostavku na polo`aj izvr{nog direktora te institucije, posle optu`bi za seksualni napad. „Dominik Stros-Kan ju~e je obavestio upravni odbor MMF-a o svojoj nameri da podnese ostavku na funkciju generalnog direktora, a ta odluka stupa odmah na snagu”, navodi se u saop{tewu Fonda, ~ije je sedi{te u Va{ingtonu. U saop{tewu se navodi i tekst pisma koje je upravnom odboru uputio Dominik Stros-Kan. „Sa velikim `aqewem sam primoran da upravnom odboru ponudim ostavku na mesto generalnog direktora MMF-a”, navodi se u pismu. „Sa najve}om odlu~no{}u odbacujem sve optu`be na moj ra~un. @elim da za{titim instituciju u kojoj sam ~asno i posve}eno radio i pre svega, `elim da usmerim svu svoju snagu, vreme i energiju da doka`em svoju nevinost”, dodaje se u tekstu. Stros-Kan je na funkciju prvog ~oveka MMF-a do{ao u novembru 2007. godine sa mandatom od pet godina. On je pro{le subote u Wujorku priveden zbog optu`bi da je seksualno zlostavqao sobaricu hotela u kojem je odseo. Sud mu je u nedequ odbio zahtev za pu{tawe

na slobodu uz kauciju i od tada je u pritvorskoj jedinici na ostrvu Rajker. „Stros-Kan ponovo treba da se pojavi pred sudom, gde }e zatra`iti da bude, uz kauciju od milion

dolara, u 24-~asovni ku}ni pritvor dok ~eka su|ewe”, rekli su wegovi advokati. Sobarica (32), poreklom iz zapadne Afrike, koju je Stros-Kan navodno poku{ao da siluje, ju~e je svedo~ila pred sudom, koji treba da odlu~i da li ima dovoqno dokaza za formalno podizawe optu`nice. Francuska ministarska finansija Kristin Lagard je mo`da vode}i kandidat da nasledi Dominika Stros-Kana na mestu izvr{nog direktora Me|unarodnog monetarnog fonda. U tom slu~aju, Lagard (55) bi postala prva `ena na ~elu MMF-a.

JAPAN

Radnici u{li u tre}i reaktor TOKIO: Japanski radnici prvi put su u{li u zgradu tre}eg reaktora nuklearne elektrane Fuku{ima od kada je ona o{te}ena u katastrofalnom zemqotresu i cunamiju 11. marta, saop{tila je ju~e kompanija „Tokio elektrik” koja upravqa elektranom. Uprkos radijaciji i veoma te{kim uslovima za rad, radnici opremqeni za{titnim odelima i bocama sa kiseonikom napreduju u instalirawu rashladnog

sistema koji bi trebalo da stabilizuje reaktore. Dvojica radnika koji su u sredu uve~e u{li u zgradu tre}eg reaktora zadr`ali su se tamo 10 minuta i za to vreme primili zra~ewe od tri milisiverta, dok je godi{wa dozvoqena doza za zaposlene 250 milisiverta.Radnici kompanije ve} su ranije prodrli u zgrade reaktora jedan i dva od ukupno {est reaktora koliko se nalazi u Fuku{imi. (Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI BARAKOBAMA Predsednik SAD Barak Obama je uveo sankcije predsedniku Sirije Ba{aru al-Asadu i jo{ {estorici zvani~nika zbog o{trih mera protiv u~esnika protesta. Obama je potpisao odluku na osnovu koje se „poja~ava pritisak na vladu Sirije kako bi okon~ala nasiqe i po~ela tranziciju ka demokratskom sistemu koji obezbe|uje osnovna prava sirijskom narodu”.

ANDERSFOGRASMUSEN Generalni sekretar Severnoatlantskog saveza (NATO) Anders Fog Rasmusen zalo`io se ju~e za „pravo, strate{ko partnerstvo“ izme|u NATO-a i Rusije, dan nakon {to je u Moskvi izre~eno upozorewe o mogu}em novom „hladnom ratu“ u slu~aju izostanka dogovora o sistemu protivraketne odbrane u Evropi. On je ponovio da protivraketni sistem zemaqa Zapada „nije usmeren protiv Rusije“.

DMITRIJMEDVEDEV Ruski predsednik Dmitrij Medvedev izjavio je ju~e da je situaciju u Libiji mogu}e re{iti mirnim putem.”Situacija u Libiji mo`e biti re{ena samo mirnim sredstvima, odustajawem od primene vojne tehnike sa obe strane“, rekao je Medvedev, posle razgovora s predsednikom Austrije Hajncom Fi{erom u Moskvi.

Seks, politika i video-trake uo~i izbora u Turskoj ANKARA: Po{to je ~etvoricu politi~ara jedne desni~arske stranke naterao da podnesu ostavke time {to je objavio kompromituju}e snimke wihovih vanbra~nih seksualnih aktivnosti, jedan turski sajt najavio je nove sli~ne snimke koji bi mo gli da na {ko de toj stranci uo~i parlamentarnih izbora u toj zemqi. Grupa „Druga~iji nacionalisti” navela je da ima snimke seksualnih izleta jo{ {est vi{ih zvani~nika Stranke nacionalisti~ke akcije i tra`ila od lidera te partije Devleta Bah~elija da podnese ostavku pre parlamentarnih izbora 12. juna. „Stran ka ne }e po pu sti ti pred pretwama i ucenama i vi{e nijedan strana~ki funkcio-

ner ne }e pod ne ti ostav ku zbog no vih sni ma ka na in ter ne tu”, rekao je Bah~eli. Li der Stran ke na cionalisti~ke akcije optu`io je pristalice premijera Rexepa Tajipa Erdogana da stoje iza objavqivawa snimaka, da bi na{kodili wegovoj partiji za koju glasaju nacionalisti i vernici. Erdoganaova partija desnog centra, Stranka pravde i razvoja, neDevletBah~eli girala je optu`be. Ankete pokazuju da Bah~eli- glasovi bi}e preraspodeqeni jeva stranka ima podr{ku blistrankama koje u|u u parlazu 10 odsto, koliko je potrebno ment, ~ime }e Erdoganova parza prelazak cenzusa. Ako ta tija imati jo{ ve}u prednost stranka ne pre|e cenzus, weni nad ostalim.

Vladaju}a Stranka pravde i razvoja, prema anketama, lako }e i tre }i put obra zo va ti vla du, ali ona ona ima nameru da osvoji ve}inu dovoqnu za promenu ustava. Pro{le godine je Deniz Bajkal, lider glav ne se ku lar ne opozicione partije, podneo ostavku po{to je prikazan snimak koji pokazuje da je imao qu bav nu aferu. Bajkal je tada rekao da je `rtva politi~ke zavere, posle ~ega je tu`ila{tvo pokrenulo istragu, ali u tom slu~aju niko nije progla{en krivim


BALkAn

dnevnik

UKRATKO

Diplomatski skandal ZAGREB: Hrvatska }e libijskog otpravnika poslova u Zagrebu Abdulkarima Nasa proglasiti personom non grata, tvrde hrvatski mediji, pozivaju}i se na krugove bliske Vladi. Nas je u intervjuu za „Ve~erwi list” rekao da `ali {to je „ministar spoqnih poslova Gordan Jandrokovi} u ime hrvatske Vlade dao legitimitet napadu na Libiju” i dodao da hrvatska Vlada „zaboravqa da veliki broj hrvatskih kompanija ima ugovore s Libijom i da je mnogo hrvatskih radnika radilo u Libiji”. Slu`bene potvrde jo{ nema, ali vi{e izvora iz samog politi~kog vrha potvrdilo je vest o wegovom skorom proterivawu, jer je oceweno da su izjave koje je dao tom prilikom neprimerene diplomatskom kodeksu.

Hrana poskupela SOFIJA: Hrana je u Bugarskoj u prva tri meseci ove godine poskupela za 71,3 odsto, podaci su Nacionalnog statisti~kog instituta. Cena p{enice je sko~ila za 77,9 odsto, kukuruza -67,1 odsto, a suncokreta ~ak 100 odsto. Neke poqoprivredne kulture su poskupele za 41,7 odsto, `ive `ivotiwe 4,5, a `ivotiwski proizvodi 14,9 odsto. Po saop{te wu In sti tu ta, si ro vi ne koje se koriste u zemqoradwi su poslupele za 11,4 odsto u odnosu na isti period pro{le godine. Elektri~na energija i goriva su poskupeli za 23,8 odsto, dodaju statisti~ari. (Tanjug)

Radoji~i} uCrnojGori BAWALUKA: Predsednik Narodne skup{tine Republike Srpske (RS) Igor Radoji~i} boravi}e danas u poseti Crnoj Gori, gde }e u Podgorici razgovarati sa crnogorskim zvani~nicima.

petak20.maj2011.

25

MILORADDODIKJU^EPOTVRDIOPROMENUSTAVA

Odlukaoreferendumu vansnagekrajemmaja BAWALUKA: Predsednik tiri otvorena pitawa koja se su|a BiH i nadle`nosti VisoRepublike Srpske (RS) Milo- ti~u rada pravosu|a. Dodik i kog sudskog i tu`ila~kog saveta rad Dodik izjavio je ju~e u Ba- dodao da su izjave koje su on i i da se imenovawa u pravosudne waluci da }e se na narednom E{tonova dali obavezuju}i do- institucije vrate u parlamente. skup{tinskom zasedawu, „Bazi~na pri~a }e biti 31. maja, na}i ta~ka dnevnog ~etiri otvorena pitawa, reda o stavqawu van snage koja nigde u Evropi nisu zaodluke o referendumu o nabele`ena i zato je ona metnutim zakonima viso(Evropa) i prihvatila na{ kog predstavnika. dijalog o tome”, rekao je On je kazao da je postigDodik, podse}aju}i da se ranut dogovor s predstavnidi o procesuirawa ratnih cima Evropske unije da sazlo~ina nad Srbima, retroda nije neophodan referenaktivna primena zakona, dum, koji je trebalo da se postojawe dvostepenosti odr`i prvenstveno zbog nasuda i preuzimawe predmemetnutih odluka o Sudu i ta od ni`ih pravosudnih Tu`ila{tvu BiH. institucija. Dodik je rekao da se stvaOn je ocenio dobrim diri kre}u „u dobrom pravcu” jalog s Evropom o restruki da je je postignut polituirawu pravosu|a u BiH, ti~ki u RS samom ~iwenibez obzira {to, kako je nacom da je predstavnica EU veo, ima i onih koji to kriKetrin E{ton bila u Batikuju. „Indikativno je waluci i da dolazi evrop{to oni koji su glasali ski komesar [tefan File protiv referednuma i bili na po~etne razgvore o reu funkciji Zlatka Lagumstrukturiawu pravosu|a u xije (lider SDP) u to vreMilorad Dodik i Ketrin E{ton u Bawaluci BiH. me da su sada zagovornici „U okviru skup{tinske ras- kument za postupawe u narednom referednuma”, rekao je Dodik. prave o stavqawu van snage od- periodu . On je ponovio da je referenluke o referednumu razmotri}e „Vrlo jasno u tim dokumenti- dum stvar koji treba uvek upose i deo zakqu~aka koji prati ma je navedeno da Evropa razu- trebiti kada je i minimlano skup{tinsku odluku o referen- mije pitawa koja smo mi poten- ugro`en interes RS i na to se ovaj narod treba naviknuti. „Referendum je zaista sna`no dePoslaniciRSiduuSarajevo mokratsko oru|e i ne treba se snebivati da se upotrebi kada se Predsednik Republike Srpske i Saveza nezavisnih socijaldeinteresi RS trebaju za{titi”, mokrata (SNSD) Milorad Dodik najavio je da }e poslanici werekao je Dodik. gove stranke prisustvovati danas nastavku konstitutivne sedniOsvr}u}i se na razgvore sa ce Predstavni~kog ve}a Parlamenta BiH u Sarajevu, koja je zaevropskim diplomatama, Dodik kazana na incijativu Srpske demorkatske stranke (SDS). Dodik je rekao da je taj razgovor manije, nakon sastanka rukovodstva SNSD i SDS, rekao novinarima festovao situaciju da „Evropa da }e poslanici te dva stranke zajedni~ki nastupati na nivou nije rekla da je referendum anBiH i da RS nije problem kod formirawa vlasti na nivou BiH. tidejtonski”, navode}i da ta Sednici Predstavni~kog ve}a Parlamenta BiH prisustvovakvalifikacija dolazi od OHR-a }e i poslanici bo{wa~kih stranaka, kao i poslanici mawih hri od Amerike. „Evropska unija vatskih stranaka, dok je i daqe sporan dolazak predstavnika dva nije nikad rekla da je to antiHDZ. dejtonsko pona{awe, nego su reKonstitutivna sednica Predstavni~kog ve}a po~ela je zasedakli da je to korak u pogre{nom we jo{ 30 novembra, kada su verifikovani poslani~ki mandati pravcu. Kasnije smo imali razne i do danas ovo zakonodavno telo nije u potpunosti konstituisasituacije u kojima je OHR tvrno, jer nije do{lo do izbora tro~lanog kolegijuma. dio da nije problem referendum, nego referednumsko pitadumu, {to je bila osnova za ras- cirali sa stanovi{ta wihove we. Pre tri dana imali smo i izpisivawe refrenduma. Mi }emo saglasnosti s evropskom prak- javu predstavnika ameri~ke amto sagledati i predlo`iti da se som i imaju}i u vidu da }e se vo- basade, koji je rekao da refejedan broj tih zakqu~aka sagle- diti {iroko strukturalni dija- rendum nije problem”, rekao je da i vidi da li su kontradiktor- log”, kazao je on i dodao da po- Dodik. ni poziciji ili saglasni s naj- ~etkom juna dolazi visoki komePredsednik Parlamenta RS novijom situacijom”, rekao je sar EU [tefan File, s kojim }e Igor Radoji~i} je rekao da }e se Dodik. se sastati i „predstavnici dru- predlog odluke o stavqawu van On je naveo da }e parlament gih struktura vlasti u BiH”. snage odluke o raspisivawu reRS dati smernice za budu}e prePredsednik RS je kazao da }e ferenduma razmatrati u sklopu govore o restrukturirawu prato biti prilika da se na dnevni 19 ta~ke dnevnog reda redovnog vosudnih institucija u BiH, i red stave otvorena pitawa koja skup{tinskog zasedawa, koje }e dodao da je RS potencirala ~ese ti~u funkcionisawa pravo- po~eti 31. maja u Bawaluci.

StrankazaBiHosudila izjaveJeremi}a SARAJEVO: Stranka za Bo snu i Her ce go vi nu SBIH) osudila je ju~e izjavu ministra spoqnih poslova Srbije Vuka eremi}a da je na Zapadnom Balkanu do kraja demokratske konsoldacije otrebno re{iti dva problema - Kosovo i BiH. Jeremi} je ju~e na konferenciji britanskog magazina Ekonomist u Atini rekao da je „Zapadni Balkan na putu ka okon~awu procesa demokratske konsolidacije, ali ima jo{ dva problema koje treba re{iti - a to su Kosovo i Bosna i Hercegovina”. SBiH je navela da je upravo dr`ava „~iji je Jeremi} ministar spoqnih poslova odgovorna za genocid i ratne zlo~ine po~iwene u BiH i na podru~ju Zapadnog Balkana u posledwih 20 godina”. Dodaje

se da „povezivawe BiH i Kosova predstavqa poziv i nameru Srbije da problem Kosova re{i na ra~un BiH”. „Nedopustivo je me{awe u unutra{wa pitawa suverene dr `a ve BiH i Je re mi }e vo sugerisawe ‘da predstavnici oba entiteta i sva tri konstitutivna naroda moraju posti}i konsenzus da bi se osigurala legitmnost i odr`ivost’ BiH, te da to zahteva i ‘reformu pravosu|a”, saop{tila je SBiH. Ta stranka, ~iji je osniva~ Haris Silajxi}, navodi i da izjava da „treba ukinuti {to pre Kan ce la ri ju vi so kog predstavnika (OHR) i bonska ovla{}ewa” predstavqa otvoreni poziv na kr{ewe Dejtonskog mirovnog sporazuma, ~iji je jedan od potpisnika Srbija.

RUMUNIJA

Mawinauslovqava Vladu BUKURE[: Potpredsednik ru mun ske vla de Mar ko Be la tra`i da u zakonu ostane odredba da se istorija i geografija predaju na jezicima mawina. U suprotnom, kako je naveo Bela, koji je ina~e iz redova De mo krat ske uni je Ma |a ra, vladaju}a koalicija mo`e da „odleti u vazduh”. U poslani~kom domu rumunskog parlamenta ove sedmice je usvojen predlog da se iz zakona o prosveti izbaci ~lan ko ji pred vi |a da se ta dva

Marko Bela je ocenio kao izraz „demagogije i ultranacionalizma” predlog da se iz zakona o prosveti izbaci obaveza da nacionalne mawine u~e geografiju i istoriju Rumunije na materwem jeziku. UDMR je deo vladaju}e koalicije sa svim rumunskim partijama i uvek je me|u zahtevima imala dobijawe teritorijalne autonomije u `upanijama gde su ve}ina Ma|ari i da se istorija i geografija u {kolama nacionalnih mawina u~e na materwem jeziku.

ALBANIJA

Predvi|eno je da se Radoji~i} sastane sa predsednikom Crne Gore Filipom Vujanovi}em, kao i sa potpredsednikom crnogorske skup{tine @eqkom [turanovi}em. Planirani su i susreti predsednika Parlamenta RS i sa potpredsednikom crnogorske Vlade Du{kom Markovi}em, kao i sa ministrom inostranih poslova Milanom Ro}enom.U delegaciji RS, koja }e danas boraviti u Podgorici je i ministar finansija Zoran Tegeltija. Razgovori delegacija RS i Crne Gore odr`a}e se u vili „Gorica”, saop{teno je iz kabineta predsednika Narodne skup{tine RS.

Sukobiispredsedi{ta izbornekomisije TIRANA: Pristalice opozicione Socijalisti~ke partije i weni poslanici sukobili

U sukobima je u~estvovalo dvadesetak poslanika iz redova socijalista. Prethodno se ne-

Zatvoren grani~ni prelaz SKOPQE: Grani~ni prelaz Bogorodica na makedonsko gr~koj granici zatvoren je za teretna vozila, zbog kvara sistema za poslovawe, saop{tio je Auto-moto savez Makedonije.Kvar na ure|ajima na makedonskom delu granice je, kako se navodi, izazvan je ju~era{wim nevremenom. Prelaz je otvoren za putni~ka i lak{a teretna vozila, a radi se na osposobqavawu sistema, navodi se u saop{tewu AMSM.

Pristalice opozicije u sukobu s policijom u Tirani

su se ju~e s policijom u Tirani, a agencije izve{tavaju da se protesti odr`avaju i drugim mestima u zemqi. Centralna izborna komisija, u kojoj vlada ima ve}inu glasova, odlu~ila je da ponovo prebroji jedan broj spornih glasova za grana~elnika Tirane, iako je pre tri dana saop{teno da je sa deset glasova pobedio lider opozicije Edi Rama.

koliko hiqada pristalica opozicije okupilo ispred sedi{ta komisije u znak protesta zbog odlagawa objavqivawa rezultata lokalnih izbora odr`anih 8. maja. Prema preli mi nar nim re zul tati ma lo kal nih iz bo ra, Edi Rama vodi sa samo 10 glasova u odnosu na protivkandidata iz redova demokrata Quqzima Ba{e.

Me|utim, demokrate su se `alile da su na odre|enim bira~kim mestima glasa~ki listi}i, predvi|eni za izbor gradona~elnika, ubacivani u glasa~ke kutije predvi|ene za izbor gradskog ve}a, i poru~uju da ti glasovi moraju da budu dodati kona~nom zbiru. Opozicija tvrdi da se wen lider, socijalista Edi Rama, ponovo izborio za funkciju gradona~elnika Tirane, i ne odobrava ideju o novom prebrojavawu glasova, tvrde}i da se time ugro`ava politi~ka stabilnost u zemqi. U sedmo~lanoj Komisiji ve}inu ~ine ~lanovi vladaju}e Demokratske partije. Edi Rama, koji je tri puta bio gradona~elnik glavnog grada Albanije, glavni je protivkandidat biv{em ministru unutra{wih poslova Quqzimu Ba{i, kojeg je predlo`ila Demokratska partija. Rama je ju~e optu`io premijera Saqija Beri{u da ugro`ava stabilnost zemqe ponovnim brojawem glasova. Albanski premijer je odgovorio da Rama poku{ava da preliminarne rezultate izbora nametne kao kona~ne i apeluje na lidera opozicije da odluku o izborima prepusti nezavisnim institucijama.

Palata Viktorija sedi{te rumunske Vlade

predmeta u~enicima, pripadni ci ma na ci o nal nih ma wi na predaju na wihovom materwem jeziku. Kona~na odluka treba da bude doneta u Senatu rumunskog parlamenta, ali slabe su {anse da }e se ne{to mewati, jer vladaju}a koalicija tu ne kontroli{e ve}inu. Vlada Emila Boka u parlamentu zavisi od glasova UDMR-a, glasova poslanika nacionalnih mawina, ukqu~uju}i i poslanika srpske zajednice u Rumuniji i glasova poslanika i senatora iz opo zi ci o nih par ti ja ko ji su pre{li na stranu vlasti.

Pot pred sed nik ru mun ske vla de Mar ko Be la je o{tro upo zo rio da UD MR na pu {ta vladaju}u koaliciju ako zakon o prosveti ostane sa novousvojenom izmenom. O~ekuje se reagovawe rumunskih vlasti, ali analiti~ari ocewuju da Ma|ari ne}e „drage voqe” napustiti vladaju}u koaliciju, jer osim potpredsednika u vladi imaju tri ministra i ve}i broj dr`avnih sekretara i savetnika, kao i zna~ajan broj rukovode}ih polo`aja u dr`avnim institucijama i dr`avnim kompanijama na centralnom i lokalnom nivou.

SuduStrazburuuskoro oimoviniMitropolije PODGORICA: Podgori~ki paroh, protojerej Velibor Xomi} rekao je ju~e da su se stekli uslovi da Evropski sud za qudska prava u Strazburu razmatra tu`bu Mitropolije crnogorskoprimorske SPC protiv dr`ave Crne Gore zbog imovine. Eparhija budimqansko-nik{i}ka, kao i druge organizacione celine Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori, podneli su tu`bu koja se odnosi na restituciju imovine na teritoriji Crne Gore, za koju SPC smatra da joj pripada, podsetio je Xomi} koji je i koordinator pravnog saveta Mitropolije crnogorsko primorske. Mitropolit Amfilohije izjavio je nedavno da crkva o~ekuje {to skorije dono{ewe Zakona o restituciji nacionalizovane imovine, nagla{avaju}i da je „Zakon donet jednom, povu~en je i time je crkva radikalno obespravqena”.


26

GLOBUS

petak20.maj2011.

dnevnik

Удружење љубитеља гузе Пипе Мидлтон

Г

П

узиПипеМидлтонотворени Фејсбук страна и Твитерналог. Са скоро десет хиљада Фејсбуки800Твитерфанова,гуза ПипеМидлтонпосталајенова Интернетсензација. Звезде краљевског венчања, поредВилијамаиКејтнаравно, биле су свакако младина рођенасестраПипаМидлтонињеназадњицакојајечакдобилаи својсајт. Оњој(сестри)сусвипричали на дан венчања, а само дан касније, њеној гузи су отворенииФејсбукстранаиТвитер налог. Уколикопоштујетеликидело њене задњице, учланите се у „Удружење љубитеља гузе Пипе Мидлтон” на Фејсбуку, или

Чоколадна соба

ознатидизајнерКарлЛагерфелднаправиоје правихотелскиапартман,аликористећинеке сасвимнеобичнематеријале. Паризједобиојошједнузанимљивостзатуристеи тозахваљујућикомпанијикојапроизводисладолед,а којајеангажовалаКарлаЛагерфелдакакобиимпомогаоупромоцијиновихукусапредлетњусезону2011. Међутим,каконијемогаоништадакреираодсладоледа, Лагерфелд је другу слатку алтернативу пронашаоучоколади,одкојејенаправиохотелскиапартманкојијеприказануПаризу. Креатор је за потребе рекламне кампање дизајнираособукојајеодподадоплафонанаправљенаодчо-

коладе.Плафони,зидови,теписи,пачакијастуции прекривачисучоколадногукуса.Чакјеичипканапостељиничоколадна. Анасвето,накреветучоколаднесобечекаваси фигураобнаженогмомкаодцрнечоколаде. О свему се водило рачуна, па је тако сваки детаљ овогапартманаодчоколаде.Ниједандругиматеријал нијекоришћенприуређењу. Иначе,Лагерфелдјеуоквирукампањезановесладоледе „Магнум”урадиоитриТВрекламе,закојеје ангажоваоамеричкуглумицуРејчелБилсон. Акоизнајмитебашовајапартман,пазитеданедођетеуискушењедагагрицнете.

јој пишите на Твитер налог „pippasass”. „Најлепшој задњици Велике Британије” је посве-

ћенибезбројклипованаЈутјуб каналу-једанодњихје „Shake YaAss”,адруги „краљевски”...

Па, да запалимо... КубанацХосеКастелароборио Гинисоврекордзанајдужуцигарунасвету.Резултатдесетодневног посла је кубанска цигара од 80метара... Цигара дуга 81,8 метара дело је вишеднедвног посла и представља Кастеларов пети лични рекордуправљењунајдужихци-

гара на свету, трећи који је доспеоукњигурекорда. „КубајеземљапознатапоузгојудуванаисведокјапостојимКубаћеиматинајдужуцигару на свету”, рекао је Кастелар(67). Вредни Кубанац је на прављењу цигаре радио скоро де-

сет дана, осам сати дневно. ОбориојеГинисоврекордкоји му је на кратко „отео” један Порториканац, али не жели ту дасезаустави. „Циљмиједанаправимцигарудугустометара”,рекаојеХосекојијеумотањецигарете„потрошио”42килограмадувана.

Радови у врту вредни 100.000 евра

В

редност средњовековног накитаидругихдрагоцености које је један Аустријанац нашао током радоваусвомврту,моглабидапремашисумуод100.000евра. ЗваничнициодељењазанационалнеантиквитетеиАкадемије науканавелисудасутекзапочеле анализе порекла блага које садржи и предмете направљене занекидвор. „Пред нама су висококвалитетни предмети направљени за

највишу класу потрошача Централне Европе средњег века”, рекао је академик Томас Кихтрајбер. Благо чини више од 200 предмета - прстење, брошеви, копче за појасеве, позлаћени сребрни тањири и други предметиукрашенибисеримаикоралима. Савезна Канцеларија за споменике саопштила је да јеблагостарооко650годинаи да је тешко отприлике три килограма.

„Не могу” кошта 11 милиона долара

Извори из Канцеларије за споменикереклисуагенцији„АП”да бивредностблагамоглададостигнесумуод150.000евра.Изворису тражили да остану анонимни поштоимниједозвољенодадајуизјаве медијима. Место на којем су предмети нађени налази се на средњовековној трговачкој рути која је повезивала Пољску и Италију,навелисустручњаци. „Вероватноникаданећемонаћи одговор” на питање о пореклублага,рекаојеНиколаусХофер из Канцеларије заспоменике.

Ј

една жена из Уједињених Арапских Емирата тужила супруга збогнедостаткасексаубраку. Неименована (и незадовољена) жена, тражила је одштету од свогмужазбог„душевногболаузрокованогњеговимчестимодбијањем”. ЖенајенасудууДубаијурекладапрвачетиримесецабраканисуимали„никаквесексуалнеодносе”,атеккаснијејесазналада њенсупругпатиодеректилнедисфункције. „Ћуталасамипокушаваладасеприлагодимситуацији,поготовособзиромнаконзервативнеарапскевредностииположајжене удруштву”,реклајежена,пишулокалнимедији. Она додаје и да се „молила да се ствари поправе”, а онда тек одлучиладапресавијетабакинаплатимилионе.

Младожења од 100 лета

К

ада је Американац Форест Лансвеј пре 30годиназапросиосвојудрагу,РоузПолард,онајереклада...ализа30година. Роузмујеодговориладажелидасеудазањегакадаонпрослави100.рођендан.Такојеибило. Роуз(90)ињенстогодишњипартнеризговорилисусудбоносно„да”уКалифорнији,итако званичнопосталинајстаријипаркојијестаона лудикамен. Годинама су били у вези и упознавали једно друго,чекајућидадођеданњиховогвенчања. Упозналисусепрекопријатељаисхватилида одговарајуједнодругоме.Премногогодинаса-

ставили су списак ствари које желе заједно да учинеидоданассунајвећидеотогаиурадили, укључујућиитодасупрепешачилицелуобалу КалифорнијеиобишлиАљаску. Паркажедаништанепланираидаимјесада јединоважнодабудузаједно. Њиховсаветзадобрувезујеједноставан.Кажудајенајважниједасељудидоброупознају. Онисутосвакакочинили,итопротеклих30година. Форест је истакао како га здравље одлично служииупознимгодинама,идасетекспрема дауживауживоту.

Ј

„Пушим и пијем скоро цели живот, и ево, јошсамту”,изјавиојенајстаријимладожења насвету.

Нису проблем голе груди, већ реклама

Т

оплесбаруМејнууАмерици престао са радом јер је „полуголу” услугу рекламирао натписом „Boobies wanted”(тражесегруди). ПрвитоплесбаруМејнузатворио је врата након две годинерадазахваљујућимградскимбирократама. Њиманисусметалетоплесконобарицеубару,већсветлећарекламанаулазунакојојјеписало „Boobieswanted”. Властисупокушаледазатворе бар„GrandViewTopless”јошкад

јеотворен,због„илегалнопостављеногиувредљивогзнака”. Вест о овом необичном бару,укојемполуголеконобарицепослужујумуштерије,обишла је свет након што су се становници Васалбороа у Мејнупобунилизбогњеговог отварања2009.године. „Желеосамдасељудизабаве и насмеју”, рекао је власник бара Доналд Кребтри. „Бориосамседвегодине,али ови људи су били одлучни у томедазатворебар”.

Тако мала, а већ носи змију

С

едмогодишњаОливијаизрецитовала је на телевизији песму о заштити животиња док сеокоњеувијалазмијадугадва метра. ОливијаБинфилднаступилаје у британској верзији шоуа „Ја имамталенат”сапесмицомозаштити угрожених животињских врста.Докјерецитовала,окоње сеувијалаЛуси,боаконстриктор дугадваметра. Чланови жирија запањено су гледали,башкаоиводитељи,док јемалаОливијаизгледалакаода јеуопштенедотичечињеницада јојсеЛусиобмотаваоковрата. „Онајемојкућниљубимац,и живи у мојој кући”, рекла је девојчица која је гласовима жирија прошла у наредну рунду такмичења.

Kућа сама позвала помоћ

една кућа запостављена од стране свог власника, позвалајеупомоћ. Запуштена кућа у америчкој савезнојдржавиМасачусетс,месецима изложена поплавама из напукле цеви, алармирала је полицију телефоном. И то сама, буквално. ЛокалнилистСејлемњузизвестио је да је полиција примила позиводкућеуместуМарблхед. Објашњењезаовајчудандогађај је било да је вода изазвала кратак спој у телефонским инсталацијама, па је телефон сам од себе упутио позив полицији.

Оноштониједокрајајасноје какојетелефонизабраобашброј полиције,поштосеистинијеналазиоумеморијителефона. Полицајцисупослатиукућуу којојсунашлипотенцијалнотоксичнуплесан.Цевкојајеизазвалапоплавувероватнојепуклатокомзимеицурелајакодуго. Полицијанијеуспеладаступи уконтактсвласникомкуће,који, према речима његовог рођака, честопутује. С обзиром натодасекућа „сама снашла”, власник није био ни потребан. Он у сваком случају може да буде поносан што иматакопаметнукућу.


dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

petak20.maj2011.

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 28798 IZDAJE se ku}a u Veterniku sa dva trosobna stana na spratu, poseban ulaz. Cena 200 eura mese~no. Telefon 822368. 28741

FRU[KA GORA - Alibegovac, 6.100m2 - 9 km od Novog Sada, mo`e parcelizacija, put, struja, lep pogled, idealno za sve! Telefon: 069/18-26726. 28836 PETROVARADIN - Bukova~ki put 4.200m2, asfalt, struja, voda, kanalizacija, telefon i kablovska. Idealan plac za sve! Te lefon 064/639-76-41. 28852 DIV^IBARE, ku}a 120m2 sa placem od 7,5 ari, centar. Telefon 011/65-47-602 ili 014/66-299. 28173

ROLETNE, rolokomarnici, venecijaneri, trakaste zavese, harmonika vrata, rolo gara`na vrata, zatvarawe terasa, PVC stolarija, brzo i povoqno. 021/500-612, 063/8426-848, 063/84-24-716. 28149

FARMA iz Stepanovi}eva nudi: sviwske polutke, tovne pili}e, o~o{}ene prasi}e. Ekstra kvalitet, dostana na adresu, povoqno. Telefoni: 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051. 28060

^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, stare automobile za rashod. Telefoni: 6618-846, 063/17448-56. 28529 OTKUPQUJEM staro gvo`|e, mesing, bakar, aluminijum, ve{ ma{ine, {porete, automobile na veliko i malo. ^istim podrume, tavane. Telefoni: 063/84-85-495, 6618846. 28530 KUPUJEMO staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, bakar, mesing. ^istimo tavane i podrume. Telefoni: 062/649-000, 063/744-8700. 28694 BESPLATNO odnosimo va{ nepotrebni name{taj, ve{ ma{ine i druge stvari. Telefon 063/779-5150. 28760

27

Preminuo je u 75. godini na{ voqeni suprug, otac i deda

Drago Stevanovi} Ispra}aj je iz ku}e `alosti u Fru{kogorskoj 4, a sahrana na grobqu Magar~evo brdo, u Sremskim Karlovcima, danas, 20. 5. 2011. godine, u 15 sati. O`alo{}eni: supruga Nada, }erka Vera, unuka Sara i zet Nenad. 29153

Posledwi pozdrav na{oj dragoj tetki

Spasi ]iri} Mile, Jadranka, Sr|an i Aleksandra.

29149


28

^iTUQe l POMeni

petak20.maj2011.

3

dnevnik

POMEN

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 85. godini preminuo na{ voqeni i po{tovani

U subotu, 21. maja 2011. godine, u 10.30 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, odr`a}e se {estomese~ni pomen

Tu`nim srcem javqamo rodbini i prijateqima da nas je zauvek napustio 19. 5. 2011. godine na{ nikad pre`aqeni otac, deda i pradeda

Milorad Ini} Stanko Stanivuk

Sahrana je danas, 20. 5. 2011. godine, u 16 sati, u Stepanovi}evu.

1931 - 2011.

1981 - 2010. diplomiranom in`eweru gra|evinarstva - masteru

29146 Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav bratu

Sahrana milog nam pokojnika obavi}e se u rodnom Glamo~u, 21. 5. 2011. godine. O`alo{}eni: sin Milo{, }erke Milija, Jovanka, Radmila, Svetlana i Sla|ana sa porodicama.

Ivani Jakovqevi}

O`alo{}eni: sin Ilija i }erka Vera sa porodicama.

29127

Ivana mila, duboka je tuga i bol u na{im srcima. Ve~no }emo te voleti. Po~ivaj u miru.

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da je na{ otac, svekar i deda

Tvoji: tata Viktor, mama Mirjana, sestra @eqka i baka.

29126

Lazaru Pilipovi}u

Posledwi pozdrav kolegi

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Lazaru Pilipovi}u

U subotu, 21. 5. 2011. godine, navr{ava se ~etrdeset dana od smrti na{e voqene

Aleksandar (Du{ana) Cuci} preminuo u 93. godini.

od: An|elke, Dragana, Sowe i Sa{e.

od ]ire sa porodicom.

Sahrana je u subotu, 21. 5. 2011. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Sa qubavqu i po{tovawem opra{tamo se od wega. O`alo{}eni: sin Bo{ko, snaha Biqana i unuke Ana i Sowa.

29107

29111

29119

Posledwi pozdrav stricu

Posledwi pozdrav

Dana 19. 5. 2011. godine napustio nas je otac, tast i deda

Lazi Pilipovi}u Drage Tankovi}

Lazaru Pilipovi}u

Lazaru Pilipovi}u

od: Maje, Zokija i Leona.

od Doda sa porodicom.

29108

29112

Posledwi suprugu

pozdrav

voqenom

Posledwi pozdrav

od generacije 1954. B. Jarak.

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

Porodica.

29118

Posledwi pozdrav

Borislav Jovanovi} ro|en 1930. Ispra}aj dragog nam pokojnika obavi}e se u petak, 20. 5. 2011. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: }erka Miroslava, zet Dragan i unuk Aleksandar Anti}. 29104

29128

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragom prijatequ i drugu

Lazaru Pilipovi}u

Lazaru Pilipovi}u

Supruga Grozda.

od: Jace, Dragana, Igora i Stefana.

29109

29113

Lazaru Pilipovi}u

Nataliji @ilnik

od porodica: Teki}, Nastasi} i Kqaji}.

od stanara Alekse [anti}a 3.

29110

29096

SE]AWE

313/P

[ESTOMESE^NI POMEN

dr Milenko Dra`eta 28. 10. 1934 - 20. 5. 2003.

dipl. in`. agroekonomije Sahrana je danas, 20. 5. 2011. godine, u 15 ~asova, iz kapele, na grobqu, u Ba~kom Jarku.

[ile, Zvele, Kumi}, Strugi.

POMEN

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 72. godini preminuo voqeni suprug, otac i deda

Lazar Pilipovi}

Mirku Latinovi}u

Se}awa ne blede.

Biqana Petrovi} - Tegeltija 20. 5. 2008 - 20. 5. 2011.

O`alo{}ena supruga Grozda, }erke An|elija, Jasna i Maja sa porodicama.

Wegova Buba.

Uspomenu na tebe i tvoju qubav, sa tugom u srcu i mislima, ~uvaju tvoji najmiliji.

29115

29089

29095

Zorica Milojevi} 1961 - 2010. Pro{lo je 6 meseci otkako nas je prerano napustila na{a voqena majka, ta{ta i baka. U subotu, 21. 5. 2011. }e se odr`ati parastos u 10 sati, u crkvi Sv. Vasilija Ostro{kog, u Beo~inu. Neizmerna tuga osta}e ve~na. Tvoje }erke Dragana, Vladislava, Sofija, zetovi Nemawa i Steva, unuci Strahiwa, Nikola i Vuk. 29106


^iTUQe l POMeni

dnevnik

petak20.maj2011.

Tu`nim srcem javqamo da je na{a draga mama, svekrva, ta{ta, baka i prabaka

JEDNOGODI[WI POMEN na{em dragom

Radivoju Obu}ini

Mileva Vuleti}

U subotu, 21. 5. 2011. godine, u 11 ~asova dajemo godi{wi pomen na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Dragi Ra{o, evo pro|e najtu`nija godina, a bol osta ista. Izgleda vreme jedino tugu ne mo`e da le~i.

preminula 18. maja 2011. u 90-toj godini. Sahrana je u petak, 20. maja, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: sinovi Jovo, @ivko, Branko, k}eri Nada, Seka, Quba, snaje, zetovi, unu~ad, praunu~ad i mnogobrojna rodbina.

Uvek tu`ni: Joka i Vladimir. 28951

SE]AWE Dve godine od kako smo ostali bez na{e drage supruge, mame i babe

U subotu, 21. 5. 2011. godine na Starom grobqu u Futogu obele`i}emo godi{wi pomen na{em

Tu`nim srcem javqamo svim ro|acima i prijateqima da je na{a

ro|. Mali} 1957 - 2010.

Uvek na wu misle weni najmiliji.

29061

3

[ESTOMESE^NI POMEN dragoj supruzi i majci

Dragiwi Vemi}

Olge Tuni}

29058

POMEN

29

obele`i}emo 21. 5. 2011. godine, u 9.30 ~asova, na grobqu, na ^eneju. Mnogo nam nedostaje{, ali za utehu ostaje da }e{ ve~no `iveti u na{im mislima i srcima. Suprug Radivoje, sinovi Milo{ i Radomir.

28998

Zorki Mr|en Natalija J. @ilnik preminula 18. 5. 2011. godine, u 70. godini. Sahrana je u subotu, 21. 5. 2011. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: suprug sa sinovima i rodbinom.

Godi{wi pomen i se}awe na dragu i nezaboravqenu sestru. Pomen }emo obele`iti u subotu, 21. 5. 2011. godine, u 10.30 ~asova, na Veterni~kom grobqu. Od bra}e: Petra, \or|a, Mileta i Milorada sa porodicama.

29070

Dvadesetog maja navr{ava se 21 godina od prerane smrti mog sina jedinca.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 18. 5. 2011. godine, u 82. god. preminuo

ro|. Zeqkovi} 1950 - 2011.

Posledwi pozdrav

Marku Stankovi}u Porodica Stankovi}.

29053

28994

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga snaha, ujna, strina i jetrva preminula

Miodrag Rosi}

Du{anu Sekuli}u od porodice Mihajlovi}.

Sahrana }e se obaviti 20. 5. 2011. godine, u 13 ~asova, na Alma{kom grobqu.

29069

Dragan Radovi} Gagi Uvek }emo te se sa ponosom se}ati i ve~no nositi u srcima i mislima. O`alo{}ena majka Milenka Radovi}, kao i porodice Krni}, Lukovi} i Bodiro`a.

JEDNOGODI[WI POMEN U subotu, 21. maja u 10.30 sati, na Veterni~kom grobqu obele`i}emo godi{wi pomen na{oj dragoj

Du{an Sekuli} Krca

Miroslava Sperwak Sahrana je danas, 20. 5. 2011. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu. O`alo{}eni: zaova Marija Ratkovi} sa sinovima Nenadom i Vladimirom i Cacom i jetrva Ivanka sa \or|em i Mimom. 29051

28986

Ve~no }e{ ostati u na{im srcima.

O`alo{}eni: supruga Radmila, }erka Qiqana, zet Zoran i unuci Zlatko, Milica, Marko i Luka.

Tvoji kumovi Kolunxi}i i Kolesari. 29047

29049

Posledwi pozdrav drugaru

[ESTOMESE^NI POMEN voqenom sinu, bratu i ujaku

Zorki Mr|en Mnogo ti hvala na svemu. Tvoji najmiliji: suprug Mile, sin Zoran i }erka Svetlana sa porodicama. 28972

GODI[WI POMEN

[agiju

na{em voqenom

od Mikilija.

Jasminku Zari}u

Du{an Sekuli} Krca

obele`i}emo u subotu, 21. 5. 2011. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Zauvek u na{im mislima i srcima.

Mom dragom tatici ve~ni mir i spokoj. Zauvek }e{ `iveti u na{im srcima i mislima. Sahrana je danas, 20. 5. 2011. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

S qubavqu: mama Mara, sestra Jasminka, sestri}i Vesna i Aleksandar.

Tvoja k}erka Dragana, zet Dejan i unuk Andrej.

28939

29046

29026

Posledwi pozdrav kumu

Danas, 20. maja navr{avaju se dve godine od kako nas je iznenada napustio na{ voqeni

prim. dr Mirku Jovi~i}u

Posledwi sestri

pozdrav

dragoj

Posledwi pozdrav dragoj

1937 - 2010.

obele`i}emo u subotu, 21. 5. 2011. godine, u 11 ~asova, na grobqu, u Temerinu.

Vjekoslavu

od porodice Molac.

29025

Sa po{tovawem i ponosom tvoji: Josipa, Radivoje, Sawa, Qiqana, Branimir, Lara, Aleksandra i ostala zahvalna porodica.

29018

Spasi ]iri} in`. @elimir Katin~i} @eqko

ro|. Mitri~evi} 1961 - 2011.

Spasi ]iri} 1961 - 2011.

Tuga i bol ne prolaze. Ve~no si u na{im srcima. Wegovi: supruga Jelena, sin Boris, }erka Nata{a, unuci Marko i Luka, snaja Maja i zet Stevan.

od sestara: An|elke i Danice sa porodicom.

28905

29042

Bila si na{ oslonac, na{ za{titnik, {titila nas an|eoskim krilima. Oti{la si me|u an|ele da nas gleda{ kroz zvezde, da nas {titi{. Na ve~ni po~inak na{u voqenu Spasu isprati}emo danas, 20. 5. 2011. godine, u 14 ~asova, na grobqu, u Kru{edolu. Suprug Zoran, }erka Branka i sin Marko. 29041


30

09.00 09.30 10.05 10.20 10.30 11.15 11.30 11.55 12.00 12.15 12.35 13.00 14.05 14.30 15.00

Натрагуприроде Бајкоквиз ЗнаменитеженеНовогСада Какопреживетиаутомобил Циганскосрце Хроника18.међународног фестивалапозоришта задецу„Суботица2001” Кухињица Десилосе Вести Ноћнасмена Класикрок Грување Кадзазвони Натрагуприроде Вести

МиленаПавловић

Државамртвих Филм почиње свадбом у Сарајеву 1991. године, када Словенија проглашава оцепљење. Главни јунак је Јанез, заставник ЈНА, коме се томприликомудајећерка... Улоге: Радко Полич, Небојша Глоговац, Катина Иванова,МиленаПавловић Режија: Живојин Павловић иДинкоТуцаковић (РТВ1,23.40) 15.10 16.05 16.50 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.05 20.30 21.00 22.00 22.30 23.40 01.15

tv program

petak20.maj2011.

Изнашегсокака Циганскосрце Десилосе ТВДневник Тајнахране:Со Кухињица Разгледнице ТВДневник ТВФонија–квиз Фестивалауторскогфилма подунавскихземаља, преносБ.Топола Фаца Војвођанскидневник Петказање Државамртвих,филм Хроника18.међународног фестивалапозоришта задецу„Суботица2011”

06.30 Кухињица(мађ) 07.00 Српскиекран–емисија МТВ-а(Мађарскетелевизије) насрпском 07.25 Фортепиано 07.50 Додатиживотгодинама 08.45 Петказање 10.00 Свјетионик (хрв) 10.30 Суботомуживо 12.20 Музичкипрограм(мађ) 12.30 Вести(мађ) 12.40 Емисија(рус)сатитл. насрпском 13.10 Вицекраљеви 14.00 Десилосе 14.15 Фолдеркултура 14.45 Бајкоквиз 15.15 ДобровечеВојводино(рус) 16.45 Духовка(слов) 17.15 Емисијазасело(слов) 17.45 ТВДневник(хрв) 18.00 ТВДневник(слов) 18.15 ТВДневник(рус) 18.30 ТВДневник(рум) 18.45 ТВДневник(ром) 19.00 ТВДневник(мађ) 19.25 Спортскевести(мађ) 19.30 Музичкиинтермецо –мађарскамузика 19.40 Цртани (слов) 20.00 Добровече, Војводино(слов) 21.10 Елизабетиндвор (слов) 22.30 Рајсада,филм

Била једном једна недеља (Панонија,12.40) 07.30 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 11.00 12.00 12.40 13.00 14.00 14.30 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30

09.05 09.30 10.05 10.30 11.00 11.05 11.45 12.00 12.05 12.15 12.45 13.00 13.05 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.15 16.45 17.15 17.30 18.35 18.45 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30

Глас Америке У сусрет сунцу Вести укратко У огледалу Инфо Вести Освета Лице с насловнице Здравље је лек Била једном једна недеља Све што ми припада Бели лук и папричица Арт-бокс Војвођанске вести У огледалу Док.програм Војвођанске вести Освета Вреле гуме Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Филмски програм

Хранаивино Док.програм Документарнипрограм Двасвета Вести Серија Цртанифилм Вести Агродан Коракпокорак Неонсити Вести Серија Вести Шестопитање Вести Одељењезаубиства Објектив(слов) Објектив(мађ) Личнагрешка Неонсити Новосадскопоподне Неонсити Агродан Објектив Хранаивино Ленија Одељењезаубиства Објектив Серија

06.05 08.00 09.03 10.12 10.40 11.14 12.00 12.15 12.37 12.47 13.30

03.19 03.30 04.03 04.32 05.03 05.24 05.49

Јутарњипрограм Јутарњидневник Горе-доле Разгледница Наскривенотеводимместо РужнаБети Дневник Спортплус Кулинарскилетопис Местозлочина:Њујорк Триданаредитеља-Здравко Шотра:Бекство, филм И јаимамталенат Гастрономад Мојрођаксасела ДневникРТ Војводина Штарадите, бре, инфо Београдскахроника Око Слагалица Дневник Мојрођаксасела Високинапон Да, можда, не Местозлочина:Њујорк Дневник Посетиоциизпраискона ТВ продаја Ноћнибиоскоп:Штићеник, филм Гастрономад На скривенотеводимместо Око Разгледница Кулинарскилетопис ТВ продаја Верскикалендар

06.30 07.00 07.15 08.10 09.00 10.00 11.30 14.05 15.00 15.55 16.45 17.45 18.00 18.20 18.50 20.10 21.05 22.20 23.30 23.45 00.15 01.15 02.30 03.30

Експлозив Ексклузив Еленин дух Неко те посматра Дођи на вечеру Забрањено воће Филм:Адмирал Еленин дух Када лишће пада В.И.П Дођи на вечеру Ексклузив Вести Експлозив Забрањено воће Када лишће пада Вече са Иваном Ивановићем Кобра Ексклузив Експлозив Фајронт република Вече са Иваном Ивановићем Домаћине,ожени се В.И.П

15.15 15.45 16.03 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.06 22.05 23.15 00.05 00.30 01.16 01.31

Љубавнице Романтична драма о Леонарду, харизматичном, али врлозабринутоммладомчовекукојисевраћаукућусвог детињства после недавно болног раскида с девојком. Доксеопорављаподбудним оком својих родитеља, Леонард упознаје једну за другом две жене - Мишел, мистериознуилепукомшиницу и Сандру, љупку и брижну ћерку бизнисмена... Улоге: Хоакин Феникс, Изабела Роселини, Мони Мошонов,ГвинетПалтроу Режија: ЏемсГреј (РТС2,23.00) 09.26 09.55 10.02 10.30 11.00 11.30 11.51 12.25 12.57 13.57 14.24 14.50 15.12 16.00 16.36 17.05 17.50 17.59

23.00 00.55 02.58

ИванИвановић

У 50. јубиларној емисији ИванИвановић ће имати пуне руке посла, будући да ће бити сам на сцени,без гостију.Јер, јубилеј је у потпуности одлучио да обележи оним по чему се издвојио од осталих специфичним хумором, који је обојен видео прилозима... (Прва,21.05)

Куватисрцем ТелмоиТула, маликувари Пепапрасе Алекснамору У ноћнојбашти Томасидругари Зоотекаплус Волетимузику

ИзабелаРоселини

20.00 20.28 21.00 22.00

Вече са Иваном Ивановићем 09.30 Премијерлига,магазин 10.00 ФулТилтпокер 10.45 НБАКонференција: Чикаго-Мајами 13.00 АТПСветскитим,Куп 19.15 НХЛКонференција: ТампаБеј-Бостон 21.15 НБАКонференција: Далас:ОклахомаСити 23.00 ФулТилтпокер 00.00 НајаваПремијерлиге 00.30 АТПНица1/2Финале

07.01 07.30 07.37 07.42 07.52 08.20 08.33 09.00

Водичкрозмодернуархитектуру Миксер фестивал Контекст Метрополис Местозанас Ликовнаколонија 40.међ.такмичењемуз. омладине. Бунт Трезор Зоотекаплус Волетимузику Водичкрозмодернуархитектуру Солидарностсамураја ОвојеСрбија Бањаврујци Божанскарека Миксер Кошарка:ПС,Партизан -Хемофарм, пренос Покретнапрошлост Ловириболов РужнаБети Бокс:НиколаСтефановић -СтефаноКастелучи, пренос Фестивалфестивала: Љубавнице, филм Трезор Кошарка:ПС.Партизан -Хемофарм (р)

06.30Чистрачун 07.00Маратон 08.00Милица² 09.00Вести 09.15Отворенистудио 10.15 Љубавузалеђу 11.30 Филм:Девојкеизснова 14.00Вести 14.30Изавести 15.00Инфо 15.05ЗдрављеиВи 16.00Вести 16.05Љубавузалеђу 17.00Инфо 17.02Документарнасерија 18.00Вести 18.30Изавести 19.00Милица² 19.30 Безтрага 20.30 Филм:Мивишенеживимоовде 22.30ДокторХаус 23.30Вести 23.45Милица² 00.00Филм:Земљачуда

08.00Дечији програм,09.00Кухињица,09.30Кућица у цвећу, 10.00 Главни осумњичени, 10.30 Цртани филм,11.00Репризе вечерњих емисија, 13.00Метрополе и регије света,14.00Инфо К9,15.00Доказ стварања,16.00 Инфо К9,16.45Бибер,17.00Главни осумњичени,18.00Кућица у цвећу,18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 20.15 ОСАА/ Перископ, 21.15 Отворени екран, 22.15Бибер,22.30Инфо К9,23.00Филм,00.30Бибер,01.00Ноћни програм

08.45Тандем,08.55Ски Јахорина,09.25Фокус, 12.50 Туристичке разгледнице, 13.00 ФАМ, 13.45 Топ шоп, 16.00 Веб џанк, 16.30 Фокус, 17.00Ски Јахорина,17.40Инфо Пулс,20.00Фокус,20.50Инфо Пулс,21.10 Туристичке разгледнице,21.30Инфо клуб,22.15НС Индекс,22.30Бање Србије,23.00Фокус,23.40Туристичке разгледнице,00.00Инфо Пулс,00.35Фокус,01.00Ски Јахорина

04.00Филмски програм,07.00Уз кафу,07.30Бели лук у папричица,08.30Цртани филм,09.00Године пролазе,10.00Шоу -Парови,14.00Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 17.00 У међувремену, 18.00 Године пролазе, 19.00Објектив,19.30Цртани филм,20.00Скарлетина видовчица,21.00Топ 10, 22.00Објектив,22.30Жива ватра,00.00Објектив,01.00Одељење за убиства

12.00 Срем на длану: Пећинци, 13.00 Џубокс, 14.30Ловциназмајеве,15.00ДокторХу,15.45Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15Сремнадлану:С. Митровица,18.10Измеђуредова,19.00Новости 2,19.30 Ловциназмајеве,20.00ДокторХу,20.45Срем арт,21.15Зоо хоби,22.00Новости 3,22.30Шоу програм: Парови,23.30Измеђуредова,00.15Глас Америке

dnevnik

05.58Новојутро 09.00 ВестиБ92 09.35 Цртанифилм 10.00 ВестиБ92 10.10Топшоп 10.25 Цртанифилм 11.55 Квиз:Супергеније 12.25Филм:Војник 14.05ГордонРемзи: Кухињскикошмари 15.05Доме,слаткидоме 16.00ВестиБ92 16.35Спортскипреглед 17.00Најбољегодине 18.00Квиз:Супергеније 18.30ВестиБ92 19.15Пријатељи 20.05Дваипомушкарца 20.40Сексиград 21.00Филм:Кенедијеви 22.55Временскапрогноза 23.00ВестиБ92 23.20Спортскипреглед 00.00Филм:Контролалетења 01.40ГордонРемзи: Кухињскикошмари 02.30Доме,слаткидоме

08.00 08.20 08.30 08.50 09.05 09.15 09.40 09.55 10.00 10.15 10.40 11.05 11.25 11.55 12.20 12.30 13.20 13.40 13.55 14.00 14.55 15.40 15.55 16.00 16.30 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 20.30 21.00 21.50 23.10 23.55 00.00 01.00 02.00 02.30

Сирене Ноди СаБоуавантуру Мегаминималс Здраво,Кити Малитигар Телешоп Вести Анђелинабалерина Диноратник Југио Сабрининтајниживот Килари Сирене Здраво,Кити Квизић Пресовање Телешоп Вести ТНТ Лудегодине Телешоп Вести Другисветскират, док.програм Изгубљенегодине Телемастер Стаљин,докудрама Ухватимоменат,док.програм Вести Је листина Путкаватреномрингу ТНТ Изгубљенегодине Агенција Вести Тагарт ТНТ Је листина Путкаватреномрингу

СЕРИЈА

Изгубљене године КиферСатерленд

Контролалетења Рутинскипосаопретворасе управуноћнуморузамладог контролоралетаЏекаХариса кадасе,упркосњеговимнапорима, путнички авион сруши, асвипутнициичлановипосаде гину. Неколико година касније,незадрживаолујабесни америчким небом, изазивајући хаос у канцеларијама за контролулета... Улоге: Кифер Сатерленд, Кели Мекгилис, Роберт ШонЛенард,БрусМекгил Режија:РичардХауард (Б92,00.00)

06.00 07.00 09.45 10.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 16.55 17.15 18.10 19.00 19.30 20.00 20.45 21.00 22.30 23.30 00.30 01.30

Пољелала Добројутро Усосу Позовивеликогбрата Забрањенаљубав Тереза Петкомудва Гавриловићи-ријалити Резервисантермин Маланевеста Националнидневник Тријумфљубави Пољелала Зумба,зумба Националнидневник Великибрат Лото Грандшоу Наслеђеједнедаме Великибрат АренаБ-13 Филм:Крвависпорт

Есмер и Али су два добра пријатеља која су одрасла у сиротишту.Када су имали 6година,у сиротиште је стигла нова девојчица која је заувек променила њихове животе. Када

Јесим Бубер

је девојчица напунила 6година и када је усвојила једна фина породица,сиротиште више није било исто за Есмера и Али... Улоге: Бурак Хаки, Јесим Бубер,Сарухан Хунел (Хепи,21.50)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00Образовни програм,09.00Преглед штампе,09.30Пролог,10.00Преглед штампе,10.25 Док. филм, 12.00 Акценти, 12.15 Филм, 14.00 Акценти,14.15Забавни програм,16.00Акценти,16.30Писмо глава,18.00Акценти, 18.15 Серијски филм, 20.00 Образовни програм, 21.00 Здравље, 22.30Акценти дана,23.00Прслук агеин 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30Опстанак,10.00Филм,11.30Храна и вино,12.00Пут вина,13.00Квиз,14.30Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50Вести за глувонеме,18.00Банат данас,19.00Мозаик дана,19.30Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Везер, 22.00 Мозаик дана, 22.30Макс Кју,23.15Квиз,00.15Под сунцем


dnevnik

petak20.maj2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

18

31

VOJVO\ANSKA EKSPEDICIJA NA K2

Pi{e: Milivoj Erdeqan

Деми Мур

Убојите мисли

07.00 Добро јутро, Хрватска 09.07 Хотел дворац Орт 10.10 Крстарења светским лепотама, док. серија 11.02 Код Ане 11.15 Опра шоу 12.00 Дневник 12.33 Господарица твога срца 13.20 Дивљи Пламен 14.19 Друго мишљење 15.00 Дарма и Грег 15.22 С међународне смотре фолклора 15.54 Иза екрана 16.45 Путем европских фондова 17.05 Хрватска уживо 17.41 Добро је знати 18.15 У истом лонцу 19.02 Дневник плавуше 18.40 У истом лонцу 19.12 Код Ане 19.30 Дневник 19.55 Спорт 20.14 Месец ратног филма: Перл Харбур, филм 23.25 Дневник 3 00.06 Пети дан, ток шоу 01.01 Филмски маратон - циклус филмова Анга Лија: У равнотежи, филм

Радећи у салону лепоте, две пријатељице из детињства, Џојс и Синтија прекраћују време упоређујући своје бракове. Синтијин муж Артур је досадан и привржен и премија је у односу с Џојсиним Џимијем који је сирови, пргави грубијан... Улоге: Деми Мур, Глен Хедли, Брус Вилис, Џон Панков, Харви Кејтел Режија: Алан Рудолф (Нова ТВ, 00.50) 08.20 08.30 08.45 09.25 10.25 11.20 12.15 13.00 14.05 14.50 15.55 17.00 17.25 18.05 19.15 20.05 21.30 23.10 00.55 02.45 04.00 05.25

Роари Пепа Томица и пријатељи Победа љубави Чувар правде Нејт Беркус шоу ИН Победа љубави Аси Најбоље године Мастершеф, ријалити шоу Вести ИН Под срећном звездом Дневник Најбоље године Мастершеф, ријалити шоу Коноров рат, филм Убојите мисли филм Езо ТВ, тарот шоу Сунчево уништење, филм Нуклеарна катастрофа

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00

Како је уметност створила свет Тајне дубина Ратници Пољска битка за Британију Човекова историја Почетак рата Заборављена убиства Ко си заправо ти? Дневник скулптура Шта је заиста потопило Мери Роуз Ван Гог – комплетна прича Поздрав Велике британске војсковође Колонија У потрази за Трифоом Кинематографија Жан Лик Годара Ко си заправо ти? Дневник скулптура Шта је заиста потопило Мери Роуз

18.00 19.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.00 00.00 01.00

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Крај козије браде Острво Корњача Ози Бу – сезона 2 Вештице из језера Острво Корњача Торањ смрти Како се припремити за првог унука Колачић судбине Чај у Сахари На седмом небу Наследство Љубавне лекције Изгубљено задовољство Последњи дах

06.00 07.30 08.45 10.20 11.50 13.15 14.55 16.30 18.00 18.25 20.05 20.30 21.30 22.30 00.15 02.05

Утопијско друштво Браћа Џонас: 3Д концерт Следећа станица. земља чуда Чаробни камен Када невесте зарате Сам у кући 3 Апартман за двоје Заводљиве хијене Филмови и звезде Олуја рата 2 Васпитање за почетнике Калифорнификација Игра престола Спартак: Крв и песак Путовање Јецаји сунца

06.10 07.10 09.10 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

07.45 08.10 09.30 10.00 11.15 12.05 13.00 13.25 14.15 16.10 18.00 18.30 19.05 20.00 22.15 23.15 23.50 01.55 03.45 04.45

Закон и ред Меклаудове ћерке Браћа и сестре Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџиз Филм: Председников човек 2 - Место удара Убиства у Мидсамеру Закон и ред Неш Бриџиз Вокер, тексашки ренџер Мистерија Хејвена Закон и ред Добра жена Све по закону Закон и ред Мистерије Хејвена

Драгон бол З Езел Ексклузив Таблоид Биг брадер - уживо Вечера за 5 Аурора Биг брадер - уживо Наследници Моје прво богатство, филм Овде је земља, филм Ексклузив Таблоид РТЛ Данас Вечера за 5 Хрватска тражи звезду, глазбени шоу Биг брадер Хрватска тражи звијезду одлука Љубав из снова, филм Претња, филм Астро шоу РТЛ Данас

Љубав из снова Кејт Бекинсејл

Перл Харбур Два дечака са села, Рејф и Дени, стално проводе дане заједно играјући се и маштајући о томе да постану војни пилоти. Кад порасту, обојица се школују за то звање. Када почне Други светски рат, мобилисани су и на систематском прегледу упознају заводљиву болничарку Евелин... Улоге: Бен Афлек, Кејт Бекинсејл, Џош Хартнет, Куба Гудинг Џуниор, Џон Воит, Алек Болдвин Режија: Мајкл Беј (ХРТ 1, 20.14)

07.55 08.25 08.45 09.30 10.00

21.10 21.50 22.05 23.45 00.45 01.15

Мала ТВ Дворац играчака Школски програм Мега Минди Пренос седнице Хрватског сабора Мала ТВ Шилох 3: Спасавање Шилоха, филм Жупанијска панорама Хотел дворац Орт Бриљантин Ритам недеље Дивљи Пламен Крстарења светским лепотама, док. серија Хит дана Све је бело у Баркингу, док. филм Мушкарци на стаблима Дневник плавуше Без излаза На рубу науке Гаража Ноћни музички програм

05.40 07.30 10.30 11.10 13.00 13.30 15.00 16.20 17.00 18.00 19.00 21.00 22.00 00.00 02.00

Доминик Земља 2 Хари и Хендерсонови Тандерболт Фаџ Земља 2 На обале Иво Џиме Хари и Хендерсонови Шандон студио Фаџ Амерички вукодлак у Паризу Сиквест ДСВ Неопходне ствари Поноћни полицајац Приспео мртав

13.40 14.10 15.45 16.00 16.50 17.30 18.05 18.50 19.40 20.00

06.00 08.10 10.10 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Војничина Чаура. повратак Останите с нама Момци Позајмљивачи Муљатори Мала продавница ужаса Смрт јој лепо стоји У одбрану живота свог Проблем са клинкама Раса на расу

Адам је младић који је читав живот провео у атомском склоништу, одсечен од света током Хладног рата. Кад коначно ступи у стварни свет, сретне жену свог живота лепу Еву... Улоге: Брендан Фрејзер, Алиша Силверстон, Кристофер Волкен, Сиси Спајсек, Дејв Фоли Режија: Хју Вилсон (РТЛ, 23.50)

Алиша Силверстон

07.15 07.45 08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45

Како се прави? Како то раде? Разоткривање митова Опасан лов Преживљавање Врхунско градитељство Амерички чопери Генералка Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Зона убијања Преживљавање Погранична полиција САД Како се прави? Како то раде? Тајне космоса са Морганом Фриманом Разоткривање митова Тачка пуцања Прљави послови Амерички чопери

08.30 08.45 09.15 10.15 11.30 13.00 15.00 17.30 18.45 19.30 20.00 21.00 23.00 00.45

Сви спортови Аутомобилизам Бициклизам Бициклизам Тенис Тенис Бициклизам Тенис Тенис Тенис Најјачи човек Бокс Бициклизам Бициклизам

П

Леопардивребају кафанскегосте

ри сваком повратку с Каракорума, мада смо Смештамо се трећи пут у хотел „Конкордија„. Вењиме били задивљени, осећали смо неку пра- чера сјајна: традиционално пилеће месо с много казнину. Одлучили смо: морамо покушати да се рија и неколико вегетаријанских додатака. Нисам мопопнемо на К-2, најопаснију планину, од које стрепе гао да одолим да не уђем у кухињу. Посуђе је било сви пењачи света. старо, хигијена није баш охрабривала, али кувар је Ради што боље кондиционе припреме, ангажаван одличан у свом послу. Увече седимо на прелепој је професионални тренер Ненад Њаради, а осим за- травнатој тераси хотела и уживамо у једној од најједничких тренинга у Врбасу, он је сваком члану екс- лепших панорама које се могу замислити. педиције, на основу тестирања у Покрајинском завоРастрчали смо се да купимо алпинистичку опрему ду за спорт, одредио и личне тренинге. Показало се која нам недостаје. То није нимало лако јер је ње у да је то био прави потез јер нико од нас није имао проблема с кондицијом ни висинском болешћу. Током експедиције на Броуд пик, метеоролошку прогнозу нам је сателитском везом слао Раде Радовановић, инструктор у школи ЈАТ-а у Вршцу. Овог пута је ангажован и метеоролог из новосадског Центра за метеорологију Алберт Руман. Набавили смо и мобилну метеоролошку станицу. Администрација нас је задржала четири дана у Исламабаду – нису стигли потребни документи из пакистанске амбасаде у Београду, а без њих немамо дозволу за успон на К-2, чак ни за кретање по Пакистану. Смештамо се у један од Срећа и Алах чувају храбре путнике бројних пансиона. У кући – мали рај. Собе су укусно уређене, чак раскошне: на- радњама мало. Увече је, ипак, сва неопходна била у мештај у дуборезу, везени прекривачи, на зидовима холу хотела. Трговци нас већ знају па су они трчали пробране уметничке слике. Необична лампа, стилска од пријатеља до пријатеља да нам све обезбеде. Докомода, дебео тепих, све доприноси утиску топлине. лази и проверени кувар Надир. Јутарње купање било По цео дан су нам дебеле завесе на прозорима. Често је последње за наредних педесетак дана. Не знам забуде око 47 степени, некад и више кад сунце упече. што смо се и трудили. Какве везе има да ли се нисмо На велику терасу седнемо тек око поноћи, кад жесто- купали 50 дана или 51? Товаримо опрему на шест џипова и крећемо путем ка врућина мало попусти. По трећи пут смо у Исламабаду, а тек сад смо по- који никуд не води, на крај света, у село Асколе. Вечели откривати његове лепоте. Пењемо се таксијем ома је мало возила на путу, избројали смо само пет. на брдо Маргала, где табла упозорава на то да се тре- Ове године нема снега на друму, али честе су камене ба чувати леопарда и мајмуна лавине па смо неколико пута јер нападају људе. На пола брда морали да разбацујемо камење. Асколе, место на крају ресторан „Кашмир„. Стигли смо Асколе, одакле смо увек полазиу време ручка. Храна је изврсна. света, бетонирањем главне ли и где смо завршавали пут, Наручујемо пилеће месо с роцентралном улицом добило је улице добило је заправо штиља, без кости и зачина. На бетонирану отворену канализаотворену канализацију. опште изненађење, то смо и доцију. То је ваљда за последњу били. У другим ресторанима То је за хиљаду година прво хиљаду година прво што је друвек су нам доносили јако зачижава урадила за ово село. Све што је нека власт за ово њено и љуто месо. Увече идемо остало је исто као и пре. Деца село урадила. Ипак, једна у ресторан на самом врху брда. траже чоколаду и хемијску Нема слободног места на пароловку, жене беже од фотоапастара, запуштена радња кингу, а на тераси с око 500 мерата. У једној старој, запуштепродаје и „пепси-колу”! ста чека се ред. Пријављујемо се ној радњи, продају и „пепси-кона рецепцији, где добијају инлу„. Доскора незамисливо. Колона од 141 носача је кренула. Сваког јутра формације воки-токијем који је сто празан. Чекали смо тридесетак минута, али се исплатило. Храна је устајемо рано и журимо да што раније пређемо деовде веома укусна и лепо припремљена. За десерт би- оницу предвиђену за тај дан јер је после веома торамо сладолед, а окорели непушач из нашег тима по- пло. Једна мула сломила је ногу па ћемо је можда казао је прстом на „шиша арабију” са сувим грожђем. вечерати и залити балторо ђусом. То је вода боје Одлазимо до оближњег језера Равал. Пуно је пеца- блата, презасићена минералима с обала потока. роша. Забаце најлон с удицом и чекају, али нисмо ви- Срећом, наш кувар ју је прокувао. На висини од дели никог да је нешто упецао. Пеђа и Исо су се 4.700 метара, преко 50 носача лечимо од висинске осмелили и окупали се. болести. Добили смо све дозволе, од министарства, војске и После 17 дана откако смо кренули од куће, застаалпинистичког клуба, али возачи штрајкују па је пут ва Србије се завијорила у базном кампу неумољика Скардуу често блокиран. Срећом, успели смо да вог врха К-2, на 5.020 метара. Веје снег, температусе превеземо авионом, који лети само кад је време ра је око нуле, дува ветар преко 20 км на сат. Ми и идеално. Опрема коју смо лане оставили у магацину наших 107 преосталих носача у кампу смо затекли агенције, чекала нас је у хотелу. Ту су нас дочекали и неколико експедиција и много кућа од платна. Боје нови пријатељи, висински носачи Шахин, Махмад и су толико јарке да би и папагаји угинули од зависти. Хусеин. Имају за собом велики број експедиција, али Чим би чули одакле долазимо, алпинисти су излазии успон на К-2. То је успело само још деветорици Па- ли из шатора и поздрављали нас. Корејски тим нас кистанаца. је веома срдачно угостио топлим чајем. Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


32

monitor

petak20.maj2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Могући су проблеми и одређене блокадеукаријери,збогнечијетврдоглавости и недовољне сигурности. Дакле, данас је петак па се определите за продужени викенд. Партнераотпустите.

BIK 20.4-20.5.

Дешавајувамсеразнелепествари. Обратите пажњу на свој изглед и немојте претеривати ни у чему. Дотерујете се, купујете, трошите, заводите.Правојевремезадијету јерјелетонавидику.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

20. maj 2011.

Многопричаипричица,обојених љубавним и љупким тоном. С драгимособамавамјесвелакоизанимљиво.Некојепоуздан,постојанпа бибилодобродатоипрепознатеи озбиљносхватите.

Месец је данас у знаку Јарца, што утиче на ваш повишен ниво аспирације.Упослустеозбиљнии одговорни,мадајепетак,крајрадне недеље. Али, за вас нема одмора. Добридруштвениодноси.

Присутнистеукаријери,надоминантан начин. Добро организујете сараднике и извршиоце. Могућ је неки вид пословне сарадње с особомчијимчариманијелакоодолети.Просудитеисами.Љубав.

Иматеповољневестиизинострастваилиувезиспутовањемтакода ћесецелапородицарадовати.Правојевремедабукиратеилиуплатите летовање за далеку дестинацију посвојојжељи.Заљубљени?

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

СобзиромнатодајевашаВенераупотпуномсјају,могућасупретеривањанаматеријалномнивоу.Немојте заборавити да је ваш укус ипак нешто више рафиниран и склонлепотиуједноставности.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Уколикосебавитеприватнимпослом, можете бити задовољни у потпуности. Искористите понуђене шансебездужегоклевања.Пословниразговоритекубољезастолом,у некомресторану.

Дошао је мај, најлепши месец у години,барзавасјервамједонео љубав у потпуности и целости. Дакле,излазите,добросепроводитеи уживатеулепомдруштвуиокружењу,ујавности.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Љубав и страсти делују истовремено и јединствено, прожете добром комуникацијом. Шта ћете више,семдадовољноводитерачуна оономештаикаковампартнерговориижели.Добрипослови.

Дружитесетектоликоданепретерате,комунициратеуонојмериу којој вам се хоће и сматрате да је потребно, а основно интересовање ипажњувампривлачисвеувезис вашимдомомидушом.

Идокдланомидлан,стигаојеи викенд, ваш омиљени, када не би требало да се ради. Растерећени сте пословно, али не и ментално. Интелектуалнаинтересовањаидаљетрају.Путовањеудвоје,утроје.

TRI^-TRA^

Откривенатајна V REMENSKA

PROGNOZA

ТОПлО

Vojvodina Novi Sad

27

Subotica

27

Sombor

28

Kikinda

27

Vrbas

27

B. Palanka

27

Zrewanin

28

S. Mitrovica 28 Ruma

28

Pan~evo

28

Vr{ac

27

Srbija Beograd

27

Kragujevac

28

K. Mitrovica 27 Ni{

Британскакраљевскапородица бимоглабити закинутазапотомкејерје,акојевероватиписању једн ог америчког таблои да, новоп ечен а принцеза Кејт Мидлтон неплодна. Наиме супруга принца Чарлса, Камила Паркер-Бовлс, својимјепријатељимарекладаКејтнеможеда имадецу. -ЗдравственекомпликацијекојејеКејтимала уадолесцентској добимоглебиутицати нањенумогућностдазатрудни - препричаојеблиски Камилинпријатељ. И 28-годишњи Вилијам, као и његов отац Чарлс,рођенисуубрзонаконштосусењихови родитељивенчали,пајеновопеченикраљевски пар под великим притиском да убрзо прошири породицу.АкоКејтнезатрудниурокуоддевет месеци, прекинуће двесто година дугу британску традицију. Будућидасу обожаваоци краљевскепородице уишчекивањувестиоКејтинојтрудноћи,гласинеопринцезинојнеплодностивеомасууздрмалебританскујавност.

28

Evropa Madrid

НОВИСАД: Топлоипретежносунчаноузмалооблакапоподне. Ветар слаб источни и југоисточни. Притисак изнад нормале. Rim Минималнатемпература12,амаксималнаоко27степениЦелзиLondon јуса. ВОЈВОДИНА: СунчаноитопловремеузлокалниразвојоблаCirih катокомдана.Дуваћеслабисточниијугоисточниветар,ујужном Berlin Банату умерен. Притисак изнад нормале. Јутарња температура 10,амаксимална28степени. Be~ СРБИЈА: СунчаноитопловремеузлокалниразвојоблакатоVar{ava ком дана. По подне на западу и југу Србије понегде може бити краткотрајнихпљусковасагрмљавином.ДуваћеслабисточниијуKijev гоисточни ветар. Притисак изнад нормале. Јутарња температура Moskva 8,максимална28степени. ПрогнозазаСрбијуунареднимданима:Завикендпретежно Oslo сунчаноиврлотопловремеуздневниразвојоблака.Максимална St. Peterburg температураод26до30степени.Упоподневнимсатимајемогућаређапојавакраткотрајнихлокалнихпљускова Atina БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА ЗА СРБИЈУ: Биометеоролошкеприликебићеидаљерелативноповољнеза хроничнеболеснике.Тегобесујединомогућекодастматичара,паимсесаветујеизвестанопрез.Потребнојеслојевито одевање.

27 23 19 23 22 27 27

VIC DANA Расправљалоседаликамила можедаиздржибезводедесетдана. Некокажедаможе, некоговориданеможе. Може!Каконеб‘ могла -самоуверенотврдиЛала. -Евојавећтридесетгодинаживим -безводе.

25 24 16 18 25

Pariz

22

Minhen

23

Budimpe{ta

27

Stokholm

20

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

66 (25)

Slankamen

186 (2)

Ja{a Tomi}

Apatin

124 (26)

Zemun

249 (6)

Bogojevo

110 (19)

Pan~evo

274 (1)

Ba~. Palanka

111 (6)

Smederevo

450 (4)

Novi Sad

124 (6)

Tendencija porasta

SAVA

N. Kne`evac

207 (1)

Tendencija stagnacije

Senta

262 (0)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

314 (0)

Tendencija porasta

Titel

190 (2)

NERA

Hetin

92 (2)

TISA

70 (-2)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 206 (54) Beograd

Kusi}

200 (7)

58 (0)

Re{ewe iz pro{log broja

Dnevnik 20.maj 2011.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista Dnevnik"