Issuu on Google+

c m y

NOVI SAD *

PONEDEQAK 16. NOVEMBAR 2009. GODINE

GODINA LXVII BROJ 22544 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

POSLE DEVETNAEST GODINA NA ^ELU SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE

Umro patrijarh Pavle, trodnevna `alost u Srbiji Wegova svetost patrijarh srpski gospodin Pavle preminuo je ju~e u snu, u 10.45 ~asova, u Vojnomedicinskoj akademiji, saop{tila je VMA. Vlada Srbije na ju~era{woj sednici proglasila je trodnevnu `alost. Telo srpskog patrijarha Pavla preneto je u beogradsku Sabornu crkvu, gde je molitvu slu`io vikarni episkop patrijarha Pavla

Atanasije Hvostanski. Kov~eg sa telom srpskog patrijarha Pavla u Sabornu crkvu uneli su sve{tenici i predsednik Srbije Boris Tadi}. Molitvi su, pored Tadi}a, prisustvovali i mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, ministar spoqnih poslova Vuk Jeremi} i ambasador Rusije Aleksandar Konuzin. Prema pravoslavnom obi~aju, mo-

Sahrana u ~etvrtak u manastiru Rakovica Wegova svetost patrijarh srpski gospodin Pavle bi}e sahrawen u ~etvrtak, 19. novembra, u manastiru Rakovica, saop{tio je sino} posle sednice Svetog arhijerejskog Sinoda portparol Srpske pravoslavne crkve episkop ba~ki Irinej. Prema wegovim re~ima, mesto sahrane u beogradskom manastiru Rakovica bila je izri~ita `eqa patrijarha Pavla. Episkop Irinej je rekao da je odlukom Sinoda za mestobqustiteqa, koji obavqa poslove ~uvara trona SPC do izbora novog patrijarha, imenovan mitopolit crnogorsko-primorski Amfilohije.

litva se slu`i pred otvorenim kov~egom sa telom patrijarha Pavla. Molitva }e biti slu`ena neprekidno, ukqu~uju}i i sveno}no bdewe pored wegovog odra u centralnom delu sabornog hrama.

str. 2 i 3

I N T E R V J U : TOMISLAV PAPI], GENERALNI DIREKTOR „ELEKTROVOJVODINE”

Kra|a struje godi{we odnese 12 miliona evra str. 5

str. 15 – 19

NASLOVI

Ekonomija 4 I „Srbijagas” bi novosadske gasovode 4 Godina mr{ave privatizacije

Novi Sad 9 „Naru~i me kod one male, plave doktorice” „ ZIMOWI] I NESTOR OPET BEZ PREMCA

Vojvodina 11 Bi~evao i ~etvorogodi{wi Erik

Dru{tvo 13 Prijave trudnice, pa ojade dr`avu

Crna 14 Uhap{en dvojac zbog napada na gr~kog biznismena

Studentska „ SULEJMANI ORLI]IMA PRODU@IO NADU

25 Pozlatili sve ~ega su se latili

Toplo za novembar

„ NOVAK \OKOVI] POBEDNIK PARIZA

„ VO[I JADRAN, MLADOST I BARSELONETA

Najvi{a temperatura 16°S

NA PUTU NOVI SAD – ZREWANIN

Voza~ mrtav u kanalu

str. 14 Foto: F. Baki}

SPORT


ponedeqak16.novembar2009.

DNEVNIK

c m y

2

POSLE DEVETNAEST GODINA NA ^ELU SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE

Preminuo patrijarh Pavle, u Srbiji trodnevna `alost Wegova svetost patrijarh srpski gospodin Pavle preminuo je ju~e u snu, u 10.45 ~asova, u Vojnomedicinskoj akademiji, saop{tila je VMA. Vlada Srbije na ju~era{woj sednici proglasila je trodnevnu `alost. Telo srpskog patrijarha Pavla preneto je u Sabornu crkvu gde je molitvu slu`io vikarni episkop patrijarha Pavla Atanasije Hvostanski. Kov~eg sa telom srpskog patrijarha Pavla u

jar{iju, gde je u kapeli Simeona Miroto~ivog slu`en pomen koji je predvodio mitropolit Amfilohije i episkop Atanasije Hvostanski sa sve{tenstvom. Pomenu su prisustvovali i beogradski nadbiskup Stanislav Ho~evar, vatikanski nuncije u Beogradu Orlando Antonini i kardinal Franc Rode. Patrijarh Pavle bio je na Vojnomedicinskoj akademiji na le~ewu od 13. novembra

Sabornu crkvu uneli su sve{tenici i predsednik Srbije Boris Tadi}. Molitvi su, pored Tadi}a, prisustvovali i mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, ministar spoqnih poslova Vuk Jeremi} i ambasador Rusije Aleksandar Konuzin. Prema pravoslavnom obi~aju, molitva se slu`i pred otvorenim kov~egom sa telom patrijarha Pavla. Molitva }e biti slu`ena neprekidno, ukqu~uju}i i sveno}no bdewe pored wegovog odra u centralnom delu sabornog hrama. Telo srpskog patrijarha Pavla sa VMA dopremqeno je oko 15 sati u Srpsku patri-

2007. godine. Vest o Pavlovoj smrti saop{tio je mitropolit Amfilohije, kada je na sve~anosti polagawa kamena temeqca obavestio vernike da je upravo saznao da se „upokojio patrijarh“. On je preneo da je sve{tenik jutros pri~estio patrijarha i da je Pavlovo „sveto hristoqubivo srce prestalo da kuca“. Povodom smrti patrijarha Pavla, sau~e{}e su izrazili predsednik i premijer Srbije, kao i brojni predstavnici politi~kih stranaka u zemqi. Pavle je postao 44. poglavar SPC. Ustoli~en je 2. decembra 1990. U Sabornoj crkvi Sv. Arhangela Mihaila u Beogradu od

Sahrana u ~etvrtak u manastiru Rakovica Wegova svetost patrijarh srpski gospodin Pavle bi}e sahrawen u ~etvrtak, 19. novembra u manastiru Rakovica, saop{tio je sino} posle sednice Svetog arhijerejskog Sinoda portparol Srpske pravoslavne crkve episkop ba~ki Irinej. Prema wegovim re~ima, mesto sahrane u beogradskom manastiru Rakovica bila je izri~ita `eqa patrijarha Pavla. Episkop Irinej je rekao da je odlukom Sinoda za mestobqustiteqa, koji obavqa poslove ~uvara trona SPC do izbora novog patrijarha, imenovan mitopolit crnogorskoprimorski Amfilohije. Na sastanku Sinoda kome je prisustvovao i predsednik Srbije Boris Tadi}, nije odre|eno vreme sahrane ni opela koje }e biti slu`eno u Spomen-hramu Svetog Save na Vra~aru. Na sednici Sinoda je formiran Odbor za sahranu koji }e na sutra{woj sednici odlu~iti o pojedinostima sahrane.

strane 12 episkopa, 12 sve{tenika i 13 |akona. Patrijarh Pavle je tada istakao da mu je jedini program rada Jevan|eqe. Posetio je brojne pravoslavne crkve: carigradsku, aleksandrijsku, jerusalimsku, rusku, bugarsku, rumunsku, gr~ku, gruzijsku, kao i srpske eparhije i parohije u Americi, Kanadi, Australiji, Ma|arskoj i Rumuniji. Objavio je dve kwige: „Pitawa i odgovori ~tecu pred proizvodstvo“ (1988) i „Devi~, manastir svetog Joanikija Devi~kog“ (1989). Zaslugom patrijarha Pavla objavqeno je i dopuweno izdawe „Srbqaka“ (1986). Bio je predsednik Liturgijske komisije koja je izdala Slu`be-

nik. Po~asni je doktor Bogoslovskog fakulteta i Akademije Sv. Vladimira u Wujorku. Vlada Srbije je 13. januara 2005. imenovala patrijarha Pavla za po~asnog predsednika Fonda za Kosovo i Metohiju. Tokom posete Rusiji u januaru 2002. godine partrijarhu Pavlu su uru~ene dve zna~ajne nagrade: Me|unarodnog fonda za unapre|ewe jedinstva pravoslavnog naroda i Fonda svetog apostola Andreja prvozvanog. Predsednik SCG Svetozar Marovi} odlikovao je u septembru 2004. patrijarha Pavla, (na wegov devedesti ro|endan), Ordenom Nemawe prvog stepena. Povodom Dana dr`avnosti Srbije, 15. februara 2007.

princ Aleksandar Kara|or|evi} dodelio je partijarhu Pavlu orden Kara|or|eve zvezde prvog stepena. Patrijarhu Pavlu je 2009. dodeqen ruski orden Dostojanstvo zbog „zna~aja koji je imao u danima isku{ewa kroz koje su srpski narod i crkva pro{li“. Od 13. novembra 2007. patrijarh Pavle bio je na le~ewu u Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu, a 8. oktobra 2008. podneo je molbu Svetom arhijerejskom Saboru SPC da mu „zbog zdravstvenih razloga i nemo}i“ dozvoli da se povu~e iz aktivne slu`be. Molba patrijarha Pavla na Saboru SPC 11. novembra 2008. nije usvojena. Govorio je gr~ki, ruski i nema~ki jezik.

@IVOTNI PUT PATRIJARHA SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE, GOSPODINA PAVLA, RO\ENOG KAO GOJKO STOJ^EVI]

Da li }emo biti qudi ili nequdi, od nas zavisi Preminuo je patrijarh Pavle, ju~e u Beogradu. Od 1914, kad je kao Gojko Stoj~evi} ro|en u selu Ku}anci, u Slavoniji, pre{ao je mnogo i `iveo uspe{an vek. Patrijarh Pavle osta}e upam}en po svom podvi`ni~kom `ivotu, do krajwih granica izra`enoj skromnosti, velikom ume}u da se tihom vodom breg roni i religioznoj doslednosti. U wegovoj bogatoj biografiji stoji da je iz ku}e slavonskih paora, Stefana i Ane Stoj~evi}. Roditeqi su odmah videli da nije za fizi~ki rad, a to se i potvrdilo kasnije u Tuzli, na {kolovawu. Othranila ga je tetka, jer je Gojko, brzo ostao bez majke i oca. Manastir Orahovica bio je wegovo prvo duhovno odredi{te, iako je iz veronauke imao najni`u ocenu – dvojku. Gojko Stoj~evi} poha|a ^etvrtu mu{ku gimnaziju u Beogradu, dve godine studira medicinu, a diplomira 1940. na beogradskom Bogoslovskom fakultetu. Za vreme Drugog svetskog rata slu`i u manastiru Svete trojice, u Ov~arsko-kablarskoj klisuri. U bawi Koviqa~i, Gojko je 1944. spasao dete iz Drine i potom dobio tuberkulozu. S obzirom na to da je bio krhke gra|e, doktori su prognozirali da ne}e `iveti du`e od tri meseca. Istorija se ponavqa... Gojko boluje i iscequje u

manastirima Vujno i Blagove{tewe, gde u svojo 32. godini donosi odluku da se zamona{i. Ve} 1948. biva rukopolo`en za jero|akona i dobija mona{ko ime Pavle, po izboru igumana Julijana Kne`evi}a. Kao vredan radnik, a ne samo propovednik, u to vreme ose}a kredo da ~oveka ni najprqaviji posao ne mo`e toliko poniziti, koliko to mo`e greh. Zato }e ga ~esto u anegdotama spomiwati kao dobrog Samari}anina. Jeromonah, zatim i protosin|el, Pavle postaje 1954, a nedugo

de patrijarh Srpske pravoslavne crkve. Prva primena apostolskog metoda – `reb izme|u trojice kandidata s glasovima vi{e od polovine vladika – na iznena|ewe svih, odredila je jedinog koji istinski nije `eleo da bude patrijarh – episkopa Pavla. Kao 44. patrijarh SPC, monah i asketa koji je stajao iznad frakcija, kasnije }e re}i da je tu du`nost shvatio kao predwa~ewe u slu`bi i starawu, a ne u stare{instvu. U veoma te{ko vreme, koje }e se kasnije pokazati jo{ tragi~nijim, pro-

Smisao kosovskog zaveta „Kada bih bio posledwi Srbin, pristao bih da nestanem a da ne bude zlo~ina... pristao bih da nestane ne samo velika nego i mala Srbija i svi Srbi sa mnom, a ne bih pristao na nequdstvo i ne~ove~stvo“, jedna je od poruka patrijarha Pavla koji svojoj duhovnoj deci obja{wava smisao kosovskog zaveta i svog opredeqewa za Carstvo nebesko“. „^uvajmo se od nequdi, ali se jo{ vi{e ~uvajmo da i mi ne postanemo nequdi“, neumorno je ponavqao patrijarh zatim, 1957, i arhimandrit. Iste godine, Sabor SPC Pavla progla{ava episkopom ra{ko-prizrenskim, {to ga zati~e na postdiplomskim studijama u Atini. Iako je Ra{ko-prizrenska eparhija godinama bila u `i`i interesovawa, episkop Pavle je svoje du`nosti obavqao u ti{ini, skromno i bez pompeznih istupa u javnosti. Zbog te{ke bolesti patrijarha Germana, 1990. biran je da bu-

gram patrijarha srpskog Pavla bio je i ostao jednostavan: “Jevan|eqe Hristovo, blaga vest o Bogu me|u nama i carstvu Bo`ijem u nama – ukoliko ga, verom i qubavqu, prihvatamo”. U vreme gra|anskog rata u Jugoslaviji, u srpskoj javnosti su otvorene naj`e{}e diskusije o politi~kom anga`manu SPC, {to je patrijarh naj~e{}e branio re~ima da se vernici zala`u za qubav i istinu, a ne za po-

jedinu politi~ku opciju. Posle bombardovawa NATO pakta, Kosovo je prakti~no izgubqeno, Milo{evi} je kona~no oti{ao s politi~ke scene Srbije, koja se u mnogo ~emu okrenula pravoslavqu (veronauka kao {kolski predmet, verski praznici kao dr`avni), ali patrijarh srpski Pavle se s istom dozom upornosti, ponekad i zloupotrebqive naivnosti, borio za qudske i hri{}anske principe na delu, kao i za status crkve u dru{tvu po standardima demokratskih dr`ava Evrope. „Zakon Jevan|eqa mora se primeniti na zakon dr`ave“, nagla{avao je patrijarh otvoreno se suprotstavqaju}i re`imu Slobodana Milo{evi}a, a narod upozoravaju}i da se „sili treba prikloniti samo zato {to ona Boga ne moli“ i da nije na odmet „mudrost zmije a krotkost goluba“.“Uzdam se u Boga da }e ovim vlastima otvoriti o~i da ovaj namu~eni narod prestanu zlostavqati“, rekao je 3. februara 1997. godine patrijarh Pavle u javnom obra}awu. „Ovi doga|aji slute na najgore pa zato ne prestajem da o~inski molim i prekliwem, kako ogor~eni narod, mlade i stare, da se uzdr`e od svakog izazivawa nereda, tako i one naoru`ane da budu ~uvari reda i mira a ne vlasti koja tragi~no po sve nas sve vi{e tone u neznawu {ta radi“. Nekoliko dana pre ove poruke, na Savindan, patrijarh Pavle

je predvode}i oko pola miliona Beogra|ana u prazni~noj litiji, pro{ao kroz kordon policije. „Nevoqa je bilo i biva}e, qudi i nequdi je bivalo i biva}e. Okolnosti ne zavise uvek od nas, ali da li }emo biti qudi ili nequdi to od nas zavisi, govorio je patrijarh Pavle brinu}i posebno za narod Kosova i Metoije koji „kraj svojih sve prore|enijih ogwi{ta, ~uva svetiwe ne samo Srba, ve} i ~itavog prosve}enog ~ove~anstva“. „I danas, kada su se nad Kosovom i Metohijom nadvijaju crni oblaci podse}am vas na na hri{}ansku obavezu i qubav prema neprolaznim vrednostima“, isticao je patrijarh Pavle upozo-

ravaju}i da vekovima traje Golgota srpskog naroda na Kosovu i Metohiji a da to“ vide i znaju svi osim onih koji su izabrali da budu slepi za gledawe istine i gluvi za slu{awe pravde“. „Milioni obi~nih qudi `rtve su nema{tine i gladi, dok mawi broj `ivi u neograni~enoj rasko{i i telesnim zadovoqstvima. Mnogi narodi mukom i krvqu ste~enu slobodu brane od nasiqa globalisti~kog sistema“, istakao je patrijarh u Vaskr{woj poslanici 2007. nagla{avaju}i i upozoravaju}i na opasnost la`nih sloboda i demokratija i nametawe „unapred spakovanih i gotovih re{ewa“. E. D.


DNEVNIK

ponedeqak16.novembar2009.

3

NA VEST O SMRTI PATRIJARHA SRPSKOG GOSPODINA PAVLA PREDSEDNIK SRBIJE BORIS TADI]

Imao je ogroman ugled u hri{}anskom svetu Predsednik Srbije Boris Tadi} izjavio je ju~e da je smrt patrijarha Pavla ogroman i nenadoknadiv gubitak za srpski narod. „Postoje qudi koji samim ~inom postojawa povezuju ~itav narod, takav je bio na{ patrijarh. Wegov odlazak je i moj li~ni gubitak“, rekao je Tadi} u izjavi dostavqenoj agenciji Beta. Predsednik Srbije je istakao da se u te{kim i kompleksnim situacijama konsultovao sa patrijarhom Pavlom i da je uvek dobijao wegovo mi{qewe. „Patrijarh Pavle je imao ogroman ugled u ~itavom hri{}anskom svetu“, rekao je

Tadi}, i dodao da ga je po{tovao moskovski i vaseqenski patrijarh, kao i poglavar rimokatoli~ke crkve. U obra}awu predsednika iz Patrijar{ije SPC, koje je preno{eno na Radio-televiziji Srbije, Tadi} je rekao da je patrijarh Pavle u`ivao veliki ugled u svetu i me|u predstavnicima drugih religija zbog toga {to je „verovao i pona{ao se onako kako je verovao“. „Mislim da jedna wegova misao ostaje kao zavet svim gra|anima Srbije: ‘Ne branimo se od tu|eg zla, zlom u sebi’. To je govorio u te-

{kim vremenima 90-ih godina i to, kao i wegova skromnost i jednostavnost, treba da ostanu ~vori{na mesta u na{oj istoriji i budu}nosti“, rekao je Tadi}. Predsednik je ocenio da su gra|ani suo~eni sa velikim gubitkom ali da je patrijarh Pavle svojim delovawem u `ivotu oli~avao jedinstvo naroda i da je ovo trenutak kada je jedinstvo potrebnije nego ikada. On je dodao da }e dr`ava pru`iti svaku podr{ku SPC i da }e u~initi sve da sahrana patrijarha Pavla bude dostojno obele`ena.

Tuga u Srpskoj Najvi{i zvani~nici Republike Srpske uputili su danas telegrame sau~e{}a Svetom arhijerijskom sinodu Srpske pravoslavne crkve, arhijerejima, sve{tenstvu, mona{tvu i pravoslavnim vernicima, povodom smrti patrijarha Pavla.“U ime Vlade RS i u svoje li~no ime upu}ujem izraze najdubqeg sau~e{}a povodom smrti Wegove svetosti patrijarha srpskog gospodina Pavla, koji je u najte`im vremenima sveto i jevan|eqski slu`io Bogu, Crkvi i narodu“, ka`e se u telegramu sau~e{}a premijera RS Milorada Dodika.U telegramu sau~e{}a predsednika RS Rajka Kuzmanovi}a isti~e se da su patrijarha Pavla po{tovali vernici SPC i svi qudi dobre voqe {irom sveta, bez obzira na wihovu versku ili nacionalnu pripadnost.“Sa Wim

i predvo|eni Wime smelo i nepokolebqivo smo kora~ali stazama Hristovog nauka i putem spasewa. Patrijarh Pavle je svoje rodoqubqe dokazao nesebi~nom qubavqu prema svom narodu i svim qudima, neprolaznim uzorom visokog morala, duhovnosti i vere, savetuju}i nam jevan|eqskim re~ima i daju}i nam primer marqivo{}u, smerno{}u i mona{kom nepokolebqivo{}u, da treba da budemo qudi i idemo Bo`jim putem istine i pravde“, ka`e se u Kuzmanovi}evom telegramu sau~e{}a upu}enom Svetom arhijerejskom Sinodu SPC.Telegram najdubqeg sau~e{}a povodom smrti patrijarha srpskog gospodina Pavla Svetom arhijerejskom sinodu SPC i svim pravoslavnim vernicima uputio je i potpredsednik RS Adil Osmanovi}.

Vujanovi}: Po{tovawe Predsednik Crne Gore Filip Vujanovi} uputio je telegram sau~e{}a Srpskoj pravoslavnoj crkvi, povodom smrti Wegove svetosti patrijarha Pavla. Posve}enost patrijarha Pavla crkvi i vernicima kroz blagu re~ i poruku osta}e pam}ena i po{tovana, ka`e se u telegramu Vujanovi}a.

Mesi}: Gubitak za SPC

Mimohod ispred Saborne crkve u Beogradu

Cvetkovi}: SPC i narod izgubili mudrog duhovnog vo|u Predsednik Vlade Republike Srbije Mirko Cvetkovi} izjavio je povodom smrti wegove svetosti patrijarha srpskog Pavla da je to tu`an doga|aj za srpski narod i veliki gubitak za Srbiju.„Srpska pravoslavna crkva i srpski narod izgubili su mudrog poglavara, koji je vernicima i sve{tenstvu i u najte`im vremenima za Srbiju, pokazivao put mira, pravde i qudskosti“, izjavio je premijer Cvetkovi}.Prema wegovim re~ima, „Sveti sinod Srpske pravoslavne crkve, svi arhijereji, sve{tenici i monasi, kao i vernici u zemqi i dijaspori imali su duhovnog vo|u sa snagom narodne mudrosti na kojeg kao narod i dr`ave mo`emo da budemo ponosni“.

Dejanovi}: Plemenitost prvog duhovnika srpskog naroda Predsednica Skup{tine Srbije Slavica \uki}-Dejanovi} izrazila je, u svoje i u ime svih parlamentaraca, sau~e{}e Sinodu Srpske pravoslavne crkve, vernicima i srpskom narodu povodom smrti patrijarha Pavla.“Se}awe na plemenitost

prvog duhovnika srpskog naroda i na sve prave vrednosti koje je svojim na~inom `ivota i delom usadio u pravoslavni svet osta}e utkano u svest na{eg naroda“, navedeno je u telegramu sau~e{}a predsednice parlamenta.

Bogdanovi}: Te`ak trenutak za narod na Kosovu Ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanovi} poru~io je ju~e, povodom smrti patrijarha srpskog Pavla, da je ovo te`ak trenutak na srpski narod, posebno one koji `ive na Kosovu i Metohiji. „Patrijarh Pavle je srpskom narodu na Kosovu i Metohiji ulivao hrabrost da kora~a putem mira, pravde i qudskosti. Vi{edecenijski rad u Ra{koprizrenskoj eparhiji, ostavio je neizbrisiv trag, a wegova dela,

Dra{kovi}: Jedan od najve}ih duhovnika Predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Dra{kovi} izjavio je ju~e da je smr}u patrijarha Pavla pravoslavni svet izgubio jednog od svojih najve}ih duhovnika. “Smr}u patrijarha Pavla, srpska crkva i ceo pravoslavni svet izgubili su jednog od svojih najve}ih duhovnika“, izjavio je Dra{kovi} Tanjugu.

Ministar spoqnih poslova Srbije Vuk Jeremi} rekao je da smrt Wegove svetosti patrijarha srpskog Pavla predstavqa nenadoknadiv gubitak ne samo za pravoslavne vernike ve} i za sve qude dobre voqe koji su prepoznavali wegovu svetost `ivota. „Bogu se danas vratio velikodu{ni sin srpskog naroda -

Wegova svetost gospodin Pavle. Ose}amo iskrenu tugu i nenadoknadiv gubitak. Svima nama je bila ~ast da budemo savremenici jedne takve izuzetne duhovne li~nosti, ~iju su svetost `ivota i velikodu{nost prepoznavali ne samo pravoslavni vernici ve} i svi qudi dobre voqe“, rekao je Jeremi}.

Egere{i: ^ovek mira

ne samo u srcu vernika, ve} i svih na{ih qudi, zbog svoje duboke mudrosti, istinske pravdoqubivosti i najiskrenije brige za svakog ~oveka“, istakao je Pajti}. Pajti} je naveo da je smrt patrijarha Pavla „te`ak gubitak za SPC i za sve gra|ane, jer je patrijarh Pavle bio oli~ewe plemenitosti i simbol duhovnog bogatstva na{eg naroda“.“Sve to je na{em patrijarhu, gospodinu Pavlu, obezbedilo jedinstveno mesto ne samo u na{oj istoriji ve} i u na{em duhu i na{em se}awu“, naveo je u Pajti} u telegramu sau~e{}a.

Predsednik Skup{tine Vojvodine Ssandor Egere{i uputio je pravoslavnim vernicima i velikodostojanstvenicima Srpske pavoslavne crkve sau~e{}e povodom smrti patrijarha Pavla. To je veliki gubitak za pravoslavne vernike i duboko i iskreno saose}am sa wihovim gubitkom, naveo je Egere{i.“Wegovu svetost patrijarha srpskog gospodina Pavla treba da pamtimo po wegovoj mudrosti i pravdoqubivosti. Iskreno se nadam da }e nas se}awe na wega podsticati na spoznaju istinskih vrednosti za koje se i sam zalagao - mir, me|usobno uva`avawe, saose}ajnost i qudskost“, kazao je Egere{i.

Kara|or|evi}: Duhovni vo|a Princ Aleksandar Kara|or|evi} sa porodicom uputio je izraze najdubqeg sau~e{}a Srpskoj pravoslavnoj crkvi i wenim vernicima povodom smrti Wegove svetosti patrijarha Pavla navode}i da je srpski narod ostao bez duhovnog vo|e.“Veoma, veoma duboko sam o`alo{}en ve{}u da je Wegova svetost patrijarh srpski gospodin Pavle usnuo u Gospodu. Srpski narod je ostao bez pobo`nog duhovnog vo|e,

naro~ito u trenutku kada je budu}nost Kosova i Metohije, kolevke Srpske pravoslavne crkve, neizvesna“, navedeno je u saop{tewu. Porodica Kara|or|evi} je u telegramu sau~e{}a Srpskoj pravoslavnoj crkvi, wenim vernicima u Srbiji i {irom sveta, ~itavom narodu srpskom i svim gra|anima Srbije pozvala sve vernike da se pomole za pokoj du{e srpskog partrijarha.

Ko{tunica: Sa~uvao crkvu, veru i narod Predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Ko{tunica uputio je mitropolitu Amfilohiju sau~e{}e povodom upokojewa wegove svetosti patrijarha Pavla, saop{tila je DSS. „Patrijarh Pavle u periodu najte`ih isku{ewa za na{u dr`avu vodio je srpski narod pravednim

dak SPC u Hrvatskoj. Bio je, uz to, ~ovek ekumenski otvoren, uvek spreman na dijalog, u`ivaju}i po{tovawe crkvenih dostojanstvenika i vernika drugih hri{}anskih crkava“, navedeno je u sau~e{}u. Hrvatska premijerka Jadranka Kosor uputila je ve~eras sau~e{}e svim vernicima Srpske pravoslavne crkve u Hrvatskoj povodom smrti patrijarha srpskog Pavla, saop{tio je kabinet premijerke.“Sa `aqewem sam primila vest o smrti Wegove svetosti, poglavara Srpske pravoslavne crkve patrijarha Pavla. Patrijarh Pavle obele`io je posledwe skoro dve decenije na ~elu SPC, pri ~emu se posebno starao i za pravoslavne vernike u Hrvatskoj, iz ~ijeg je korpusa i sam potekao. Svim vernicima SPC u Hrvatskoj izra`avam iskreno sau~e{}e u ime hrvatske vlade i svoje li~no“, navedeno je u sau~e{}u.

Jeremi}: Izuzetna duhovna li~nost

Pajti}: Simbol na{eg duhovnog bogatstva Predsednik Izvr{nog ve}a Vojvodine Bojan Pajti} uputio je povodom smrti Wegove svetosti patarijarha Pavla sau~e{}e Svetom sinodu Srpske pravoslavne crkve, svim pravoslavnim vernicima i gra|anima Srbije izraze nadubqeg sau~e{}a. „S najdubqom tugom primio sam vest da nas je napustio na{ patrijarh, gospodin Pavle, koji je svojom izuzetnom li~no{}u, svojom ~istom i iskrenom qudsko{}u, obele`io jedno te{ko vreme kroz koje je pro{ao ~itav na{ narod. Patrijarh Pavle je bio i zauvek }e ostati

re~i utehe i nade bili su najboqi melem za na{ napa}eni narod“, ocenio je Bogdanovi}. „Srpski narod sa Kosova i Metohije sta}e ujediwen pored odra patrijarha Pavla i nastavi}e wegovim putem... Bol u srcima Srba je veliki, ali osta}emo ujediweni i istraja}emo da ispunimo amanet patrijarha Pavla, sa~uvamo na{e svetiwe i kolevku na{e dr`avnosti, Kosovo i Metohiju“, naglasio je Bogdanovi}.

Hrvatski predsednik Stjepan Mesi} uputio je poruku sau~e{}e Svetom arhijerejskom sinodu Srpske pravoslavne crkve i episkopima, sve{tenstvu i vernicima SPC u Hrvatskoj povodom smrti patrijarha srpskog gospodina Pavla, saop{tio je Mesi}ev kabinet.“Smrt patrijarha Pavla velik je gubitak za SPC jer je on, uz brojne zasluge za svoju crkvu i narod, bio pre svega ~ovek koji je iskreno verovao u snagu Bo`jeg dobra u qudima, doprinev{i svojom pastirskom brigom u vremenima koja su bila bolna i za mnoge vernike SPC da bi se do{lo do mira i otvorili putevi dijaloga i me|usobnog po{tovawa izme|u qudi i naroda“, ka`e se u poruci sau~e{}a. „Kao ~ovek ro|en u Hrvatskoj, s osobitom se brigom starao o duhovnom dobru srpskih pravoslavnih vernika u Hrvatskoj, zauzev{i se posle rata za duhovni i vaskoliki napre-

putem koji su utemeqili Sveti Sava i Sveti Simeon. Kao dostojni naslednik Svetog Save, patrijarh Pavle je u prelomnim istorijskim doga|ajima sa~uvao poverenu mu srpsku crkvu, veru i narod“, navodi se pored ostalog u sau~e{}u. Dodaje je se da je celom srpskom narodu dobro poznato da

su patrijarhove misli i molitve neprestano bile na na{em Kosovu i Metohiji. „Danas najvi{e tuguju za svojim patrijarhom Pe}ka Patrijar{ija, De~ani, Gra~anica, Bogorodica Qevi{ka i svi srpski manastiri i sav srpski narod“, navodi se u sau~e{}u.

Tuci}: Vlast patrijarha prelazi na Sinod SPC Verski analiti~ar @ivica Tuci} izjavio je da Ustav Srpske pravoslavne crkve predvi|a da u slu~aju da bude „upra`wen svetosavski tron“, sva vlast prelazi na Sveti arhijerejski sinod. Tuci} je rekao Tanjugu da Ustav SPC ne pomiwe re~i „smrt poglavara“.“Sinod obave{tava arhijereje, narod da se upokojio patrijarh, a u Ustavu stoji da treba da bude obave{tena i dr`avna vlast“, objasnio je on. Tuci} je naveo i da je „uobi~ajeno da `alost u Crkvi traje 40 dana“ i da se „tada slu`i pomen - ~etrdesetodnevni, i posle toga mo`e da se obavi izbor patrijarha“.

„Za o~ekivati je da Sveti sinod {to pre saop{ti dan sahrane, mesto sahrane i da mo`e u isto vreme, mada ne mora, da saop{ti i da li je ve} odredio kada }e biti izborni Sabor“, rekao je on.Tuci} je objasnio i da Ustav SPC predvi|a ustanovqewe „mestobqustiteqa, koji obavqa poslove ~uvara trona“.“Arhijerejski Sinod }e izabrati nekog od episkopa, verovatno iz svojih redova, za mestobqustiteqa. On ima tu odgovornost da organizuje sprovo|ewe sahrane i (potom) izborni Sabor“, rekao je on.

Iguman georgije: Sveti ~ovek Stare{ina manastira Blagove{tewe u Ov~arsko-kablarskoj klisuri, iguman Georgije, izjavio je ju~e FoNetu da mu je patrijarh Pavle u jednom razgovoru pre nekoliko godina rekao, ukoliko umre u tom manastiru, da tu bude i sahrawen, a ukoliko se upokoji u Beogradu, onda da se sahrani u manastiru Rakovica. Gojko Stoj~evi}, kasnije Pavle, u ovom manstriru se zamona{io 1947. godine. Od kada je postao patrijarh, gotovo svakog leta provodio je u tom manastiru po dvadesetak dana. „On je bio ~ovek sveti, Bo`iji, koji je cenio svakoga, onako kako to dolikuje. Neka mu Bog da raj“, rekao je iguman Jovan.


4

EKONOMIJA

ponedeqak16.novembar2009.

HITNA OBNOVA PROIZVODWE U „ZASTAVI”

DNEVNIK

DR@AVA PRODALA 100 FIRMI ZA 78 MILIONA EVRA

„Punto” izlazi Godina mr{ave privatizacije iz po`ara? Rukovodstvo fabrike „Zastava vozila” utvrdilo je plan za obnavqawe proizvodwe koji ne}e biti operativan dok se ne zavr{i istraga o po`aru koji je izbio ju~e na liniji za proizvodwu „punta”, rekao je ju~e generalni direktor tog preduze}a Zoran Radojevi}. „Postoje varijante za brzo osposobqavawe proizvodwe, ali ~ekamo da se zavr{i istraga i da imamo detaqnu di-

„O~ekujemo da }e tokom dana biti zavr{ena istraga, posle ~ega }emo po~eti sa ra{~i{}avawem pogona“, rekao je Radojevi}. On je naveo da je {teta od po`ara velika i da je vatra zahvatila 700 kvadratnih metara. Najve}a {teta je, me|utim, {to je blokirana traka u oba pravca, od Lakirnice i Monta`e i proizvodwa je zaustavqena, naveo je on. U po`aru

preduze}a, i 11. decembra, kada U prvih 10 meseci ove godine u }e za privatizaciju biti ponuprocesu privatizacije prodato je |eno 21 preduze}a, od ~ega 12 iz 100 preduze}a, od ~ega je ostvaren oblasti javnog informisawa. prihod od 78,6 miliona evra, invePozivaju}i se na sticiona ulagawa podatke Agencisu iznosila 42,4 U Srbiji od 2002. je za privatizamiliona evra, a po godine do danas ciju, ~asopis osnovu socijalnih prodato 2.367 „Konjunkturni programa nije bilo preduze}a, koja su trendovi“ preuplata, navedeno je u novembarskom zapo{qavala 339.383 neo je da je od po~etka privatizabroju ~asopisa radnika i cije u Srbiji, od „Konjunkturni ostvarila prihod 2002. godine, do trendovi Srbije“, od oko danas prodato u izdawu Privred2,83 milijardi evra 2.367 preduze}a, ne komore Srbije. Od privatizokoja su zapo{qavanih 100 preduze}a, u kojem je vala 339.383 radnika, uz ostvazaposleno 9.126 radnika, {est je reni prihod od oko 2,83 miliprodato putem tendera, 62 aukjardi evra, investicije od oko cijskom prodajom i 21 na tr`i1,37 milijardi evra i socijalni {tu kapitala. Za 20. novembar program od oko 276,7 miliona zakazane su aukcije za ~etiri evra.

DU[AN BAJATOVI] NEMA NI[TA PROTIV DA PREUZME MRE@U KOJOM UPRAVQA DP „NOVI SAD – GAS”

Za dve nedeqe Proizvodwa „punta“ u pogonima fabrike „Zastava automobili“ u Kragujevcu bi}e ponovo pokrenuta za dve sedmice, a nesmetana isporuka tog automobila u razli~itim verzijama gra|anima, bi}e nastavqena- izjavio je Tanjug u dr`avni sekretar u Ministarstvu ekonomije Neboj{a ]iri}. ]iri} je naveo da su u prekju~era{wem po`aru u toj fabrici izgoreli deo krova, transportne trake i instalacije. „Vlada Srbije je apsolutno spremna da i finansijski i na drugi na~in, ukoliko bude potrebno, pomogne da ova situacija {to pre bude re{enai“, kazao je ]iri} i dodao da prema prvim procenama, to ne}e biti potrebno {to se ti~e instalacija i transportnih traka. jagnozu nastale {tete“, rekao je Radojevi} agenciji Beta. Prema wegovim re~ima potrebno je da se sagleda kompletna situacija i svi detaqi u vezi sa o{te}ewima kako bi se prema tome utvrdile mogu}nosti da se premoste problemi i nastavi proizvodwa „punta”.

koji je izbio ju~e u kragujeva~koj fabrici automobila na liniji za proizvodwu „punta”, o{te}en je transporter za prenos {koqki iz Lakirnice u Monta`u, elektro, ma{inske i upravqa~ke instalacije, a izgorelo je osam {koqki za „punto”.

INDUSTRIJSKA PROIZVODWA BELE@I PAD

Posrtawe u sredwem Banatu

Industrijska proizvodwa u tendenciju rasta, dok je u sredwem Sredwobanatskom okrugu do kraja Banatu u opadawu – obja{wava ekojula bele`ila je rast, dok je u avgunomista Mom~ilo Nikol~i} iz stu ostvaren podba~aj od 27,8 odsto. zrewaninske Regionalne privredNegativan trend nastavqen je i u ne komore. septembru, {to je u osnovi uzrokoNikol~i} navodi da je u septemvalo pad ukupne industrijske probru industrijska proizvodwa u izvodwe za oko 4 odsto u odnosu na sredwebanatskom regionu bila niostvareni nivo za prvih sedam me`a za 24,1 odsto od ostvarene u seci. Regionalna privredna komoistom mesecu prethodne godine, ra u Zrewaninu saop{tila je da je, dok je u dr`avi za isti posmatrani gledaju}i isti peperiod bila mawa riod pro{le godiza 6,3 odsto. U septembru ne, obim devetome- Ovako izra`en industrijska se~ne industrijske pad u regionu u veproizvodwe ni`i likoj meri je odraz proizvodwa u za 10,3 odsto. pada prera|iva~ke Sredwobanatskom - U isto vreme, industrije i prookrugu bila 24,1 na nivou cele Srizvodwe elektri~odsto mawa od bije, ona je za prvih ne energije i gasa, devet meseci ni`a koja je u devetom ostvarene u istom za 15 odsto u odnosu mesecu za ~itavih mesecu prethodne na lane, {to jasno 7 odsto ni`a od avgodine pokazuje znatno izgustovske. Proizra`eniju dinami~vodwa energije ninost rasta ove oblasti privre|i`a je za 10 odsto u odnosu na isti vawa u sredwobanatskom regionu, devetomese~ni period od lane, {to iako je zaustavqen velikim padom je sigurno doprinelo i navedenom proizvodwe u osmom i devetom meprocentu pada ukupne industrijske secu. Karakteristi~no je {to inproizvodwe za Sredwobanatski dustrijska proizvodwa na nivou okrug – mi{qewa je Nikol~i}. Srbije u protekla dva meseca ima @. B.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

92,5802

94,4696

96,6424

92,2968

Australija

dolar

1

57,6501

58,8266

60,1796

57,4736

Kanada

dolar

1

59,036

60,2408

61,6263

58,8553

Danska

kruna

1

12,4406

12,6945

12,9865

12,4025

Norve{ka

kruna

1

11,012

11,2367

11,4951

10,9783

[vedska

kruna

1

9,0271

9,2113

9,4232

8,9994

[vajcarska

franak

1

61,2384

62,4882

63,9254

61,051

V. Britanija

funta

1

103,372

105,482

107,908

103,056

SAD

dolar

1

62,2681

63,5389

65,0003

62,0775

Kursevi iz ove liste primewuju se od 13. 11. 2009. godine

I „Srbijagas” bi novosadske gasovode Direktor „Srbijagasa” Du{an Bajatovi} demantovao je u izjavi „Dnevniku” da }e ovo preduze}e, nakon {to je postalo suvlasnik beogradske „Informatike”, krenuti i u akciju kupovine lokalnih distributera gasa po Vojvodini i Srbiji. – Mi imamo zakonski okvir koji garantuje da svi distributeri moraju da rade na isti na~in i da cena gasa bude mawe-vi{e univerzalna – ka`e Bajatovi}. – U komercijalnom smislu nama bi, naravno, odgovaralo da budemo dominantan distibuter. Ali, s druge strane, „Srbijagas” nema nikakvog razloga da bude monopolista. Bez obzira na to {to smo javno preduze}e, potpuno smo izlo`eni konkurenciji, jer je i pomenuti zakonski okvir takav. Danas u Srbiji slobodno mo`ete trgovati gasom, i mi smo du`ni da u takvom slu~aju stavimo svoje transportne kapacitete na raspolagawe. Sutra }emo po istom modelu staviti na raspolagawe i na{e skladi{ne kapacitete. Druga je stvar {to

mre`a po gradovima i op{tinama, Bajatovi} navodi da je, s obzirom na to da se u oba slu~aja zapravo radi o dra`avnoj imovini, mogu} wen prenos na „Srbijagas”. Me|utim, on dodaje i da ve}ina lokalnih samouprava ipak `eli da te

Skladi{ta nas ~uvaju od zime Du{an Bajatovi} je potvrdio da je za slu~aj nove „gasne krize”, odnosno nove sva|e Rusije i Ukrajine, „Srbijagas” ve} napravio konkretne aran`mane da potro{a~i u na{oj zemqi ne bi ostali bez ovog energenta. – U prvom redu }emo se oslawati na skladi{te u Banatskom Dvoru, koje }e biti gotovo do kraja godine i gde }emo na raspolagawu imati do 300 miliona kubnih metara. To prakti~no zna~i da bismo, u eventualnim kriznim situacijama, imali mogu}nost da u mre`u u proseku ubacujemo pet miliona kubika dnevno – navodi Bajatovi}. – Uz to, iz nama najbli`ih skladi{ta u Ma|arskoj ugovorili smo jo{ 200 miliona kubnih metara, ili 3,3 miliona kubika gasa dnevno, koji bi bili povu~eni do kraja marta. Uz to, za svaki slu~aj obezbe|ujemo dodatne kapacitete u drugim skladi{tima kroz krak gasovoda koji ide kroz Austriju prema Ma|arskoj. kod nas tr`i{te gasa nije u punom smislu za`ivelo, ali za neku godinu situacija }e se promeniti. Kada je u pitawu eventualno preuzimawe primarnih i sekundarnih distributivnih gasnih

mre`e i daqe ostanu pod wihovom kontrolom. – U ovom trenutku je, zapravo, nejasna pozicija samo u Novom Sadu, jer je problemati~an status preduze}a DP „Novi Sad – Gas”,

po{to nije utemeqen po Ustavu i pozitivnim zakonskim propisima. Ono se, naime, jo{ uvek vodi kao dru{tveno preduze}e pa se taj slu~aj nalazi pred Agencijom za pivatizaciju. I tek }e se videti kako }e taj problem biti re{en, a u pitawu je ~ak 68.000 potro{a~a. U svakom slu~aju, {to se nas ti~e, „Srbijgas” po kapacitetima i mogu}nostima mo`e u potpunosti preuzeti distributivnu mre`u ukoliko za tim postoji interes – saop{tio Bajatovi}. Direktor „Srbijagasa”, ina~e, navodi i da se to preduze}e potpuno pripremilo za zimu, i to ne samo obezbe|uju}i odgovaraju}e koli~ine gasa za potro{a~e, ~ak i za slu~aj ponavqawa „gasne krize”, ve} i pripremaju}i „finansijske rezerve” da taj gas bude pla}en. – Radimo na krosborder kreditu od 170 miliona evra uz dr`avne garancije, koji bi trebalo da potpuno stabilizuje poslovawe „Srbijagasa”. Naime, jedan od osnovnih na{ih problema je teku}a nelikvidnost kada do|e grejna sezona. U ovom trenutku nije problem naplata, jer je ona ~ak 120 posto, po{to napla}ujemo i neke stare dugove. Ali, po{to smo uradili

reprogram dugovawa toplanama do Nove godine, realno je te{ko o~ekivati da }e oni koji nam nisu platili do po~etka grejne sezone izmiriti i stare obaveze i platiti nove fakture. U tom slu~aju bismo do{li u situaciju da imamo gasa, ali da nemamo para da ga platimo. Do sada smo takve situacije re{avali skupim komercijalnim kreditima, ali }emo sada taj problem prevazi}i povoqnim krosborder aran`manom – obrazlo`io je Bajatovi}. Govore}i o tome kako }e se kretati cena gasa u narednom periodu, direktor „Srbijagasa” je ponovio da postoji mogu}nost da cenovnik za stanovni{tvo u januaru 2010. bude korigovan nani`e. – Pod uslovom da kurs dolara ostane na pribli`no istom nivou, pretpostavqamo da }e biti uslova da u januaru do|e do neke mawe promene cene nani`e. U tom slu~aju bi prakti~no ostatak gubitaka na suspstanci, nastao zbog razlike u ceni koju je „Srbijagas” pla}ao dobavqa~ima i one fakturisane gra|anima, ostao na teret preduze}u, odnosno ne bismo ga dugoro~no prevaqivali na individualne potro{a~e. Na`alost, treba biti svestan i ~iwenice da se u narednom kvartalu, dakle u prvom tromese~ju 2010, mo`emo suo~iti s rastom cene gasa na svetskom tr`i{tu, koje }e nas kasnije tokom godine sigurno sa~ekati – navodi Bajatovi}. Kada je re~ o mogu}em povoqnijem tretmanu kod ruskog dobavqa~a gasa, koji bi se u krajwem odrazio na cenu koju pla}aju potro{a~i, Bajatovi} navodi da tako ne{to nije realno o~ekivati sve dok „Srbijagas” ne bude u stawu da zakqu~uje dugoro~ne ugovore. – Dugoro~ni ugovori podrazumevaju posebena prava, pa i cene. Me|utim, zakqu~ewe dugoro~nih ugovora nije mogu}e bez skladi{ta u Banatskom Dvoru u punom kapacitetu– obrazlo`io je direktor „Srbijagasa”. M. S.

NAKON SMAWEWA OBAVEZNE REZERVE U BANKAMA

NBS navija za dinarske kredite Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Radovan Jela{i} izjavio je da bi bilo najboqe da banke pove}anu dinarsku likvidnost, na osnovu promene strukture obavezne rezerve, iskoriste za odobravawe kredita ili kupovinu dr`avnih zapisa. Monetarni odbor NBS odlu~io je da od 18. novembra bankama za pet procenata, sa 25 na 20 odsto, smawi izdvajawa za obaveznu rezervu obra~unatu u doma}oj valuti, kako bi se poboq{ala wihova dinarska likvidnost. Na taj na~in, kako je novinarima u NBS na otvarawu izlo`be „Vek osigurawa u Srbiji“ rekao Jela{i}, odnos dinarskog

i deviznog dela obavezne rezerve vra}en je na nivo iz decembra pro{le godine. Guverner je dodao da su tada banke imale problem devizne likvidnosti zbog povla~ewa

u istoj protivvrednosti. Vra}awem devizne {tedwe u banke, stekli su se uslovi, prema re~ima Jela{}a, da se sada iz banaka povuku devize, a wima vrate dinari, ~ime se ja~aju devizne re-

Vra}awem devizne {tedwe u banke stekli su se uslovi da se sada iz banaka povuku devize, a wima vrate dinari, ~ime se ja~aju devizne rezerve zemqe i dinarska likvidnost banaka {tedwe usled globalne finansijske krize, pa je NBS bankama iz wihovih obaveznih rezervi vratila 600 do 700 miliona evra, a za uzvrat povukla dinare

zerve zemqe i dinarska likvidnost banaka. Vi{ak dinara banke su u proteklom periodu koristile za kupovinu trezorskih zapisa, {to

je, kako je ocenio Jela{i}, najjeftiniji na~in finansirawa buxeta, odnosno zadu`ivawa dr`ave. Trenutno se dr`avni zapisi prodaju po godi{woj stopi od 11 odsto, a referentna stopa po kojoj NBS prodaje svoje hartije od vrednosti je 10 odsto. Monetarni odbor je odlu~io da ne mewa referentnu kamatnu stopu, a Jela{i} je rekao da je ve}a verovatno}a da }e ona u narednom periodu biti smawivana. Naglasio je da }e odluka o promeni referentne kamatne stope najvi{e zavisiti od kretawa cena koje kontroli{e dr`ava.


EKONOMIJA

DNEVNIK MLA\AN DINKI]

Bi}e dobra 2011. godina Ministar ekonomije Mla|an Dinki} ka`e da se ekonomija Srbije oporavqa i da je „veliki optimista“ da }e 2011. godina biti mnogo boqa od prethodne dve. „Planiramo da u narednoj godini podstaknemo banke, koje su danas vi{e nego likvidne, da svoj novac plasiraju privredi po ni`im kamatama, tako {to }e se Narodna banka polako povla~iti iz repo operacija. Ciq je da u 2011. u|emo bez subvencionisanih kredita jer }emo imati, verujem, normalnu ekonomsku situaciju“, rekao je Dinki}.. Navode}i da je privreda, kroz razne programe Vlade, u ovoj godini dobila oko dve milijarde evra i da je u prethodnih devet meseci, kroz subvencionisane kredite u realan sektor „upumpano“ oko 970 miliona evra, Dinki} je kazao da se i za slede}u godinu planira sli~an obim sredstava. „S druge strane, preko Fonda za razvoj, u privredu je u{lo jo{ oko milijardu evra“, dodao je Dinki}. On je kazao da je osnovni uslov za povla~ewe subvencionisanih kredita bio da firma ne smawuje broj zaposlenih, navode}i da je u maju na spisku Nacionalne slu`be zapo{qavawa bio maksimalan broj nezaposlenih a da je od tada broj nezaposlenih umawen za oko 40 000. Dinki} je rekao da se u posledwih nekoliko meseci pove}alo interesovawe potencijalnih investitora za Srbiju i da oni ukazuju da je sada najve}i problem spora i komplikovana procedura za izdavawe gra|evinskih dozvola. „To moramo promeniti ukoliko `elimo da pove}amo priliv investicija. Ministarstvo prostornog planirawa bi trebalo hitno da predlo`i re{ewe tog problema. Jedno od mogu}ih re{ewa je da se uvede novo pravilo i praksa da Republika izdaje dozvole za investitora ukoliko lokalna samouprava ne odreaguje na vreme“, istakao je Dinki}.

Likvidacija somborske „Prehrane“ Skup{tina akcionara Trgovinskog preduze}a „Prehrana“ u Somboru donela je odluku o pokretawu likvidacije ovog nekada uglednog preduze}a. „Prehrana“ je pro{la neuspelu privatizaciju, a od raskida ugovora 2006. godine ve}inski vlasnik je dr`ava.

ponedeqak16.novembar2009.

SINDIKAT „SOLIDARNOST“ NE]E VI[E PROTESTOVATI PRED BANOVINOM

Dogovor Pokrajine i radnika „Drap{ina” Otpu{teni radnici AD „Petar Drap{in“, gde je privatizacija raskinuta krajem maja, ne}e vi{e protestovati ispred Izvr{nog ve}a Vojvodine, posle vi{e od tri meseca svakodnevnog okupqawa ispred Banovine. Predsednica Gradskog odbora sindikata „Solidarnost“ Gordana Koji} izjavila je da su otpu{teni dobili od Pokrajinske vlade zakqu~ak, da }e kod predstavnika dr`avnog kapitala u

„Drap{inu“ Zorice Sari} pokrenuti incijativu za van sudsko poravnawe, {to prakti~no zna~i da bi Sari}ka trebala da pokrene inicijativu da se otpu{tenim radnicima vrati radni status. - Vra}awe na posao je ono za ~ega smo se borili, a van sudsko poravnawe je put za to, {to su na{i advokati ukazivali vlastima kako da se re{i na{ problem - rekla je Koji}eva.

Op{tinski sudija za prekr{aje pro{le sedmice nekoliko radnika je kaznio nov~ano, zbog reme}ewa javnog reda i mira ispred Izvr{nog ve}a Vojvodine. Koji}ka je rekla da }e ulo`iti `albu na presudu, te da kaznu ne}e platiti, po cenu da idu u zatvor. Predsednica Gradskog odbora sindikata „Solidarnost“podsetila je, da je 21 radnik otkaze dobilo jer nisu po{tovali od-

luku direktora, da tokom radnog vremena ne mogu iza}i iz kruga firme da bi protestvovali ispred novosadske kancelarije Agencije za privatizaciju. Protest je bio u junu 2007. godine, a krajem 2005. godine Vrhovni sud Srbije poni{tio je aukciju. Ta odluka nije sprovedena, pa kako je rekla Koji}ka, ni otkazi s posla uprkos pravosna`noj sudskoj presudi ne va`e. Z. Deli}

UKINUT SOLIDARNI POREZ NA PLATE U ADMINISTRACIJI

Ministrima ve}e plate, a radnicima {ipak I dok nadle`ni polako ali sigurno pripremaju zaposlene i penzionere da i dogodine moraju da se zadovoqe zaradama i penzijama koje su stekli u 2008. godini ministri, poslanici i zaposleni u javnim preduze}ima }e se omrsiti, jer zakon kojim je wima privremeno u ovoj godini smawena plata, odnosno neto zarada, za 10 odnosno 15 odsto i ograni~ena primawa na {estostruku prose~nu zaradu va`i samo do Nove godine , {to zna~i da im nakon toga sleduje puna plata. Da se priprema teren, a „Dnevnik“ je to nagovestio pre desetak dana, kako bi oni koji su ove godine na svoje zarade imali takozvani solidarni porez, a dobili su ga zato {to su im zarade bile daleko iznad prose~nih , nedavno je najavio guverner Narodne banke Srbije Radovan Jela{i} podse}aju}i da u zakonu pi{e da je on privremen i da je oro~en sa 31. decembrom ove godine dodaju}i da MMF na dodatnom oporezivawu zarada ve}ih od 40.000 dinara u dr`avnoj administraciji nije insistirao ni pre niti se o tome sada raspravqalo. Wegovu najavu da }e se solidarni porez od po~etka naredne godine ukinuti potvrdio je Mla|an Dinki}, ministar ekonomije, koji obja{wava da se na taj na~in ne pove}avaju plate zaposlenih u dr`avnoj upravi ve} se samo vra}aju na prethodni nivo. - Nema pove}awa, ali su{tinski se vra}aju jer je kriza na izmaku i nema potrebe da budemo tako rigidni. Visina najve}ih plata u javnom sektoru mora}e da se uredi nekim podzakonskim aktom – istakao je Dinki}. On je ukazao da }e sa prestan-

INTERVJU

kom va`ewa ovog zakona automatski prestatiti da postoji i poseban fond solidarnosti u koji je tokom ove godine prikupqeno oko 1,2 milijardi dinara od kojih su pomagani radnici sa malim ili nikakvim primawima i koja su slu`ila da se gase socijalni po`ari u ovim vremenima kada mnogi poslodavci ne pla}a-

dobrom delu za osobe prilikom raseqavawa ispod mosta Gazela u Beogradu. S druge strane, tvrdi Dinki}, ukidawe solidarnog poreza ne}e zna~iti da }e za plate zaposlenih u javnom sektoru biti izdvojeno vi{e novca . Naravno, ako se zna da }e od Nove godine preko 3.000 zaposlenih u dr`avnoj ad-

Prema Zakonu o privremenom smawewu plata u javnom sektoru, mese~ne zarade od 40.000 do 100.000 dinara dodatno oporezovane deset posto, a iznos preko 100.000 dinara 15 odsto ju zaposlene za ono {to rade. Dr`avni sekretar Ministrarstva finansija Slobodn Ili} ka`e da je iz ovog fonda solidarnosti ipla}eno oko 614 miliona dinara i to najvi{e za potrebe socijalno ugro`enih radnika u preduze}ima koja su {trajkovala i u

ministraciji ostatiti bez posla onda je sasvim jasno da se iz buxeta ne}e izdvajati vi{e novca za plate preostalih zaposlenih ali se odmah postavqa pitawe kakvu }e onda u{tedu buxet imati ako se na jednima {tedi, jer zbog toga dobijaju otkaz, a drugima koji

ostaju na svojim radnim mestima daje ono {to je ove godine u{te|eno. Tako|e ako je kriza pri kraju za jedne pa se zbog toga vra}aju na ve}e plate koje su imali pre wenog po~etka za{to se drugima plate zamrzavaju zarad u{teda uz stalno ponavqawe da novaca za wihovo ~ak i golo uskla|ivawe sa tro{kovima `ivota nema? No, o~igledno je da je potreba poslanika, ~lanova Vlade, funkcionera, zaposlenih u NBS, javnim oreganizacijama i preduze}ima da se „re{e“ ovog solidarnog poreza koji nose od aprila ove godine i koji im je svakog meseca donosio za nekoliko hiqada mawe plate postaje sve ve}a i da ne postoji saglasnost da se sa wim nastavi. U Ministarstv ufinansija nagove{tavaju da su i oni bli`i stavu da se ne produ`uje va`ewe zakona o smawewu zarada u javnom sektoru ali da takva odluka jo{ uvek nije doneta. Da li }e solidarni porez na plate biti zavr{en sa decembarskom zaradom zna}e se prilikom utvr|ivawa predloga buxeta za narednu godinu ali tada }e se znati i {ta }e biti sa preostalim novcem iz fonda solidarnosti s obzirom da se ono {to je ove godine u{te|eno jo{ nije do kraja rasporedilo. Ina~e, prema Zakonu o privremenom smawewu plata u javnom sektoru mese~ne zarade od 40 do sto hiqada dinara dodatno su se oporezivale sa deset a iznos preko 100 hiqada dinara sa 15 odsto, dok je najve}a zarada ograni~ena na {est prose~nih zarada u zemqi {to je oko 186 hiqada dinara. Q. Male{evi}

5

VESTI Sto razloga za reforme Izvr{na direktorka Saveta stranih investitora-FIC Ana Firtel Vlaji} izjavila je Tanjugu da je ta asocijacija vladi uputila vi{e od 100 preporuka za sveobuhvatnu reformu propisa u oblasti poreskog i carinskog postupka, telekomunikacija i radnog prava. FIC smatra da smawewe administrativnih barijera mo`e da poboq{a uslove za poslovawe, kako stranih kompanija u Srbiji, tako i doma}ih preduze}a, da uti~e na smawewe tro{kova dr`avnog aparata i poboq{awe i modernizaciju dr`avne uprave.

Budimpe{ta - Beograd Iz Javnog preduze}a aerodrom „Nikola Tesla“ saop{teno je da ma|arska aviokompanija „Malev“ otvara liniju Budimpe{ta - Beograd. Avioni iz Budimpe{te }e svakodnevno sletati na aerodrom „Nikola Tesla“ u Beogradu u 14.10, a za Budimpe{tu }e i}i svakog dana od 14.45 minuta. Aerodrom „Nikola Tesla“ }e u ime aviokompanije „Malev“ prodavati karte i obavqati ostale {alterske usluge, navedeno je u saop{tewu beogradskog aerodroma. Saobra}aj }e se obavqati avionom „Bombardier Q-400“ koji ima 72 sedi{ta. Re~ je o najmodernijem i najbr`em turbo - elisnom avionu na svetu.

Biodizel iz Kru{evca Izgradwa Fabrike biodizela u Kru{evcu, koja }e raditi u okviru Fabrike maziva, u zavr{noj je fazi i proizvodwa bi trebalo da po~ne u prvoj polovini 2010. godine, saop{teno je iz te kompanije. Generalna direktorka Fabrike maziva Qiqana Kosti} izjavila je agenciji Beta da je u planu da se innvestira oko 10 miliona evra. „Razlozi ka{wewa te investicije su promeweni uslovi privredne aktivnosti, ekonomska kriza, op{ta nelikvidnost“, rekla je ona.Tome je, prema wenim re~ima, doprinela i ambicija FAM-a da postane lider na doma}em i okolnim tr`i{tima u proizvodwi maziva i uqa, {to je i ispuweno.

TOMISLAV PAPI], GENERALNI DIREKTOR „ELEKTROVOJVODINE”

Kra|a struje godi{we odnese 12 miliona evra Bez obzira na uvre`ena mi{qewa, jedna od najneudobnijih direktorskih stolica u Vojvodini svakako je ona u kojoj sedi ~elni ~ovek „Elekrovojvodine“. Ne samo zbog toga {to je elektromre`a u pokrajini pretprela najte`a razarawa tokom bombardovawa 1999. godine i zbog neugodne du`nosti da nedobronamernima stalno obja{wava da je vojvo|anskoj elektroprivredi mnogo boqe unutar EPS-a, nego van wega, ve} prevashodno zato {to politika neekonomskih cena svake zime dovede ovaj deo energetike zemqe na ivicu pucawa. Obra}aju}i se ~itaocima „Dnevnika“, generalni direktor „Elektrovojvodine“ Tomislav Papi} ukazuje na dva bitna zadatka u budu}em razvoju i organizovawu elektroprivrede. - EPS je, svojevremeno, bio jedan od najve}ih izvoznika elektri~ne energije na Balkanu pa i {irem prostoru jugoisto~ne Evrope - obja{wava Tomislav Papi}. Na`alost, to danas nije, jer smo posledwi proizvodni kapacitet, TE TO Zrewanin od 100 megavata, izgradili jo{ 1989. godine. Zato je podizawe novih proizvodnih kapaciteta prioritet nad prioritetima. Kako mi novca za razvoj nemamo, ili ga nemamo dovoqno, nama je potrebno strate{ko partnerstvo sa stranim

investitorima. Me|utim, zagovornik sam opcije da elektroprivredu ne treba prodati. Smatram da je elektroprivreda mora ostati u ve}inskom posedu dr`ave, a da strate{ki partner mo`e da ima maksimalno do 40 odsto vlasni{tva.

ve} bi imali i dodatnih oko 450 megavata elektri~ne energije. Pored toga u igri su i dve lokacije za hidroelektrane. Jedna od wih je centrala od 150 megavata na Dunavu kod Futoga. Mislim da taj projekat, zbog brojnih prate}ih finansijskih, hidrolo{kih

dropotencijala u Vojvodini nije velik. Mo`da treba izdvojiti elektranu od 12,5 megavata na brani izme|u Be~eja i Novog Be~eja. Sve ostalo na kanalskoj

Crna rupa u Banatu - Mo`da nije lepo re}i, ali imamo i mi „crnu“ rupu u na{em distributivnom sistemu. To je podru~je Banata, pogotovo wegov ju`ni deo. Tu se posledwih godina jako malo ulagalo u rekonstrukciji postoje}e i izgradwu nove mre`e. Zato }e na{ prioritet u narednih pet godina biti {irewu mre`e u ju`nom Banatu. Da bi gra|ani, koji tamo `ive, bili u istoj situaciji kao drugi stanovnici Vojvodine. Drugi problem su gubici u mre`i. „Elektrovojvodinu“ su stvarali qudi koji su imali viziju, koji su uvek te`ili ne}emu novom i boqem. Wihova je zasluga {to „Elektrovojvodina“ jedina u distributivnoj mre`i ima transformaciju 110-20 kilovolti (izbacila smo onu 35-10 kilovolti) i zbog toga ima najmawe gubitke. Dok su kod nas gubici od 11 do 14 odsto, u ostalim delovima EPS-a to ide i preko 25 procenata.

 Isti~ete da su prioritet budu}eg poslovawa investicije. Da li se zna koji su to projekti, kojima me|u wima dajete prednost i zbog ~ega? - Predvi|ena je izgradwa jo{ jednog bloka u TE TO Novi Sad sa nekih 400 megavata toplotne energije. To je izvanredan projekat, jer bi nam omogu}avao, ne samo da grejemo gotovo ceo grad,

i ekolo{kih problema, u ovom trenutku nije izgledan. Mi nemamo para, a ne vidim ni investirora koji bi se, zbog navedenih razloga, upustio u tako ne{to. Druga je elektrana na Savi kod Obre`a i Kupinova. To je mnogo izvesniji posao, jer je re~ o mawoj elektrani (70 megavata) za koji su interes ve} pokazali italijanski investitori. Ostatak hi-

mre`i DTD, ako se izuzme ta brana na Tisi, ne prelazi 20 megavata. Tu se ne mogu praviti ozbiqniji planovi, jer to ne donosi vi{e od 100 kilovatsati godi{we. Zato i smatram da bi se morali posvetiti novim obnovqivim izvorima energije.  ^esto se pri~a o kra|i i gubicima struje. Kakva je tu zaista situacija?

- Ako su sada{wi gubici 13 odsto, onda su u wima oko osam procentnih poena tehni~ki gubici, a preostalih pet poena komercijalni gubici. To su gubici koji nastaju zbog neta~nog pokazivawa brojila (prose~na starost je ve}a od 35 godina), z atim neo~itavawa brojila i gubici zbog neta~no o~itanih brojila. Najgore su, i to me najvi{e nervira, gubici zbog nezakonitog kori{}ewa elektri~ne energije, preciznije zbog kra|e energije. Ne mogu re}i ta~an procenat, ali neke procene govore da je to u Vojvodini dosti`e oko tri-~etiri odsto ukupno utro{ene energije. To je naizgled malo, ali uop{te nije. Ako uzmemo da se u Vojvodini godi{we potro{i vi{e od osam milijardi kilovatsati energije, onda je tri odsto 240 miliona kilovatsati. Pomno`imo to sa pet evrocenti i dobi}emo 12 miliona evra. Zna~i, godi{we, kroz kra|u, izgubimo dve-tri trafo stanice i to one najmodernije 110-20 kilovoltne. Borba protiv toga sigurno }e biti jedan od na{ih prioriteta.  U{li smo u grejnu sezonu. I ove jeseni, kao i prethodnih godina, grejawe na struju je najjeftinije. Kakve su mogu}e posledice takve cenovne politike?

- Situacija je apsurdna. Kod nas se cena struje se ne mewa, a istovremeno smo svedoci poskupqewa svih drugih artikala. Kako je to mogu}e, ako elektri~na energija ne poskupquje? S druge strane, po{to je kod nas wena cena socijalna kategorija, onda je, {to nigde drugde u svetu nije slu~aj, najjeftinije grejawe na struju. Najkvalitetniju energiju, koja se najte`e dobija, mi jednostavno ar~imo. I za to ne treba kriviti potro{a~e. Niti iko ima pravo na takvu kritiku, jer se oni pona{aju krajwe ekonomski. Sla`em se da svako treba da bude gospodar svoje odluke, ali cena treba da bude ta koja }e uticati na racionalnost odlu~ivawa. Mi se s pravom pla{imo ove zime. Posledwih nedeqa imali smo za 30 posto ve}u potro{wu elektri~ne energije. Sve je u redu dok nam rade ovi proizvodni kapaciteti i dok dnevno imamo na raspolagawu oko 150 miliona kilovatsati. Za{to nam je to dovoqno? Zato {to nam ne radi industrija. Kad bi nam se industrija podigla na 70 odsto proizvodnih kapaciteta, nastao bi kolaps. Sistem bi se raspao. Ispad nekog kapaciteta od 300 ili 500 megavata vodio bi nas ponovo u vreme s kraja pro{le i po~etka ove decenije, kada smo imali velike redukcije. V. Harak


6

BERZA

ponedeqak16.novembar2009.

VLADIMIR PUTIN

AMERIKA S MAWIM PRIHODIMA

Rekordan deficit

DNEVNIK SVETSKI EKSPERTI O CENI NAFTE

Svi u Ju`nom toku Ruski premijer Vladimir Putin saop{tio je da su potpisani ugovori o izgradwi gasovoda Ju`ni tok sa svim evropskim partnerima. „Potpisali smo sporazume sa svim neophodnim partnerima, kako bi ovaj projekat bio ostva-

ren. Obe strane okon~ale su jedan izuzetno veliki posao i potpisale sporazum o Ju`nom toku. To postaje veliki sveevropski projekat“, rekao je Putin. Putin je rekao i da je u ovoj fazi kqu~no ulo`iti zajedni~ke napore i napraviti studiju izvo-

dqivosti, a zatim i u izgradwi gasovoda, preneo je Itar-Ta{. Rusija i Slovenija su potpisale sporazum o izgradwi kraka gasovoda Ju`ni tok, a pre Slovenije, sporazum su potpisale Bugarska, Srbija, Ma|arska i Gr~ka. Izgradwa gasovoda, kapaciteta

60 milijardi kubnih metara gasa, ko{ta}e 10 milijardi evra i trebalo bi da doprinese smawewu zavisnosti evropskih potro{a~a ruskog gasa od tranzita kroz Ukrajinu, koja se protekle dve zime pokazala kao nepouzdan partner.

Pojeftiwewe kratkog daha

DOMA]E FINANSIJSKO TR@I[TE NA NIZBRDICI

Ministarstvo finansija SAD saop{tilo da je mese~ni deficit buxeta u oktobru dostigao rekord, 176,4 milijardi dolara. Deficit u buxetskoj 2009, koja se zavr{ila 30. septembra, dostigao je tako|e rekordnih 1.420 milijardi dolara. 9,9 odsto bruto doma}eg proizvoda. Oktobar je 13. uzastopni mesec u kom je zabele`en buxetski deficit, {to je jo{ jedan rekord. Mawak prihoda u buxetu rezultat je uglavnom mawe naplate poreza.

SLOVENIJA I TRGOVINA

Banke prodaju petinu „Merkatora” Pet slovena~kih banaka odlu~ilo da po~ne prikupqawe ponuda za prodaju 21,08 odsto deonica „Merkatora” koje su u wihovom vlasni{tvu. Ugovor su, kako prenose slovena~ki mediji, potpisale Unikredit, Gorewska banka, Abanka Vipa, Nova kreditna banka Maribor i Hipo Alpe Adrija banka. Ve}ina banaka koje su se odlu~ile na prodaju svojih deonica akcije su dobile zaplenom od Infond holdinga, koji ih je dao kao zalog za zajmove koje nije mogao da vrati.

U novembru ponovo opala berza U drugoj nedeqi novembra na Beogradskoj berzi skromnu vrednost dnevnog prometa pratli su daqi pad indeksa i smaweno u~e{}e stranih investitora. Ukupnom pro{lonedeqnom prometu od 462 miliona dinara ponovo je najvi{e doprinela AIK banka sa ostvarenih 206 miliona, navela je {ef odeqewa za poslove korporativnog agenta Fime interne{enel Tijana Cvetkovi}.

Zapa`enije promete ostvarili su i Heba iz Bujanovca i Agrobanka, od 51 milion dinara odnosno 38 miliona. Obveznice stare devizne {tedwe ~inile su osam odsto nedeqnog prometa pri ~emu se serijom A2014 najvi{e trgovalo, za 15,3 miliona dinara. Indeks najlikvidnijih akcija Beleks 15 pao je u sedmici izme|u 9. i 13. novembra bezmalo ~etiri procenta dok je op{ti indeks Beleksline skliznuo 3,4 odsto.

Dobitnici

cena na

promena cene(%)

vred. prometa

zatvarawu Simpo a.d., Vrawe

621

+9,14%

Putevi a.d., U`ice

1.300

+5,78%

210.353 14.300

Vital a.d., Vrbas

1.400

+4,87%

295.840

Galenika Fitofarmacija a.d.,

6.392

+2,29%

2.761.555

Zemun Fidelinka a.d. , Subotica

356

Gubitnici

cena na

+1,71% promena cene(%)

16.732 vred. prometa

zatvarawu Politika a.d., Beograd

141

-19,43%

44.204

Dijamant a.d., Zrewanin

11.569

-11,01%

150.400

DIN fabrika Duvana a.d., Ni{

2.600

-10,41%

370.249

Globos osigurawe a.d., Beograd

900

-9,09%

244.660

Telefonija a.d., Beograd

1.900

-9,09%

2.359.925

Progres a.d., Beograd

120

-7,69%

291.615

Kategoriju skromnih nedeqnih dobitnika, kako je rekla Cvetkovi}, ~inili su Simpo sa rastom ne{to ve}im od devet procenata, Putevi sa gotovo {est i Vital sa nepunih pet procenata. Me|u gubitnicima su se na{li: Politika sa minusom od 19,5 odsto, Dijamant sa 11 procenata i prioritetne akcije Fabrike duvana DIN iz Ni{a sa 10,5 odsto. Strani investitori u~estvovali su u ukupnom prometu sa 41 odsto, uglavnom na strani kupovine, navela je Fimin {ef odeqewa za poslove korporativnog agenta.

Nafta bi na svetskom tr`i{tu idu}e sedmice mogla da pojeftini zbog rasta zaliha prera|evina od te sirovine u SAD i smawewa prerade u rafinerijama usled ni`e tra`we goriva, prenosi danas agencija Blumberg pozivaju}i se na procene berzanskih eksperata. Barel sirove nafte je na kqu~noj wujor{koj berzi na kraju ove poslovne sedmice vredeo 76,35 dolara, {to je pribli`no nivou koji je zabele`en i nedequ dana ranije. Tokom ove sedmice nafta je, me|utim, kotirala i vi{e od 80 dolara po barelu, ali je uzlazni trend na tr`i{tu zaustavqen u ~etvrtak, kada je ameri~ko miknistarstvo energije saop{tilo da su zalihe benzina u SAD pro{le sedmice uve}ane za 2,56 miliona barela, na 210,8 miliona barela. Dugoro~nije prognoze o kretawu cena nafe nisu, me|utim, povoqne za kupce te sirovine, jer eksperti ameri~ke finansijske grupacije „Goldman Saks“ procewuju da }e se cena „te~nog zlata“ kretati ka nivou od sto dolara po barelu, pod uslovom da se nastavi oporavak globalne ekonomije, a vrednost dolara opadne.

DR@AVE EVROZONE IZLAZE IZ KRIZE

Evropa isplivala iz recesije Zemqe evrozone, koju ~ini {esnaest dr`ava koje koriste evro, zabele`ile su kako navodi Eurostat, u proseku rast bruto doma}eg proizvoda od 0,4 odsto u proteklom kvartalu i iza{le iz recesije. Zemqe evrozone su Belgija, Nema~ka, Irska, Gr~ka, [panija, Francuska, Italija, Kipar,

U RIMU TRODNEVNI SAMIT O HRANI

Jo{ jedna propu{tena {ansa U Rimu danas po~iwe trodnevni samit Ujediwenih nacija o hrani, za koji analiti~ari ve} procewuju da te{ko da }e ostvariti ve}i napredak u borbi protiv gladi, budu}i da verovatno ne}e postaviti ~vrste ciqeve i rokove akcije, ve} }e se zavr{iti na deklarativnim obe}awima ve}e pomo}i najsugro`enijima, kakvih je ve} i ranije bilo. Organizacija UN za hranu i poqoprivredu (FAO) sazvala je samit sa idejom da dobije ~vrsto obe}awe svetskih lidera da }e godi{we tro{iti 44 milijarde dolara da bi pomogli siroma-

se da preduzmemo akciju u pravcu odr`ivog iskorewivawa gladi {to je ranije mogu}e“. Zbog svega toga, me|unarodne grupe za pomo} isti~u da samit, kojem }e mo`da prisustvovati tek poneki lider zemaqa ~lnica Grupe osam industrijski najrazvijenijih dr`ava (G8), ve} deluje kao propu{tena {ansa. Pro{logodi{wi skok cena hrane izazvao je pobune u {ezdesetak zemaqa sveta, a bogatiji uvoznici hrane, kao {to je Saudijska Arabija, po~eli su da preuzimaju obradive povr{ine u agrarnim zemqama u razvoju,

Milijardu gladnih Broj gladnih u svetu je ove godine dostigao 1,02 milijarde, {to je vi{e nego ikad i 100 miliona vi{e nego u 2008. Svakih {est sekundi na svetu zbog neuhrawenosti umre jedno dete. A svet proizvodi dovoqno hrane za sve - rod `itarica u 2009. bi, kako se o~ekuje, trebalo da bude drugi ikad ostvaren, posle pro{logodi{weg rekordnog. {nim dr`avama da same sebe prehrane, preneo je Rojters. Me|utim, kona~ni nacrt deklaracije, koja na skupu treba da bude usvojena, sadr`i samo uop{teno obavezivawe da se ulo`e dodatna sredstva u poqoprivredni razvoj, a predlog da se glad u svetu elimini{e do 2025. godine se i ne pomiwe. Umesto toga, stoji: „obavezujemo

da bi se na wima proizvodila hrana za wihove potrebe. Cene osnovnih `ivotnih namirnica, kao {to su pirina~, kukuruz i p{enica, su na svetskom tr`i{tu opale s najvi{ih pro{logodi{wih vrednosti, ali u zemqama u razvoju one su i daqe visoke i po mi{qewu eksperata wihov daqi rast je neizbe`an.

lo, dok su [panija i Gr~ka jo{ uvek u recesiji. Privreda EU, koja obuhvata i zemqe kao {to su Britanija i [vedska, tako|e je kao celina iza{la iz recesije, po{to je u tre}em kvartalu ove godine postigla privredni rast od 0,2 odsto. Nema~ka privreda zabele`ila je pove}awe bruto doma}eg

Ve}ina dr`ava koje koriste evro kao valutu iza{le su iz recesije, a u tre}em kvartalu zabele`en rast bruto doma}eg proizvoda od 0,4 posto Luksemburg, Malta, Holandija, Austria, Portugalija, Slovenia, Slova~ka i Finska. Me|utim, posmatrano pojedina~no, tempo privrednog rasta dve najve}e zemqe evrozone, Francuske i Nema~ke, je me|utim mawi nego {to se o~ekiva-

proizvoda od 0,7 odsto, a Francuska 0,3 odsto. Nema~ka i Francuska su, kao Japan, iza{le iz recesije jo{ u drugom kvartalu ove godine dok im se ameri~ka privreda pridru`ila u tre}em kvartalu. Sa druge strane, Britanija je

i daqe u recesiji jer je wena privreda u tre}em kvartalu zabele`ila negativan rast od 0,4 odsto, prenosi Bi-Bi-Si. Britanija je druga najve}a privreda u Evropi i do sada je zabele`ila negativan rast u {est posledwih kvartala, {to

je prvi takav slu~aj od kada su 1955. godine podaci po~eli da se bele`e svakog kvartala. Najnoviji podaci govore da }e oporavak evropske, ali i svetske privrede od najdubqe rececije od Drugog svetskog rata, biti veoma spor, smatraju stru~waci.

KAPITAL ZA ISTO^NOEVROPSKU POQOPRIVREDU

Arapi kupuju oranice u Rumuniji Kako bi ubudu}e osigurali dovoqne koli~ine hrane za potrebe zemaqa Persijskog zaliva, osnovan je fond iz koga bi trebalo da se finansira kupovina ziratnog zemqi{ta u isto~noj Evropi, Zajednici nezavisnnih zemaqa kao i na afri~kom tlu.

U fondu Faros fajnans grupe iz Dubaija obezbe|eno je do sada 350 miliona dolara. Fond }e sa radom zvani~no po~eti da radi krajem ove godine, mada je tr`i{na promocija zakazana ve} za idu}u nedequ, izjavio je Piter Haloran, glavni izvr{ni direktor kompanije iz Dubaija.

Jedna od ekipa fonda se ve} sada nalazi u Rumuniji, gde se obavqaju prve procene povr{ina koje bi, eventualno, do{le u obzir za kupovinu. U pitawu je nekih 50. 000 hektara povr{ina poqoprivrednog zemqi{ta. Rumunija ve} sada nudi stranim investitorima pravo posedovawa poqoprivred-

Vi{e p{enice Poqoprivredne povr{ine u ovim ali i drugim zemqama istoka Evrope nisu u punoj meri iskori{}ene usled nedostatka doma}eg kapitala ali i savremenih tehnologija. U londonskoj firmi su saop{tili da bi se nivo proizvodwe p{enice sa sada{we dve tone po jednom hektaru lako mogao podi}i na punih pet tona prinosa. nih parcela i povr{ina, a blizu takvom re{ewu je i susedna Moldavija. Koli~ine `ita koje bi se proizvodile u isto~noevropskom regionu bile bi uglavnom namewene arapskim zemqama, dok bi one sa afri~kih povr{ina bile prodavane na lokalnom tr`i{tu. Prva ulagawa su predvi|ena za isto~noevropski region a tek kasnije se ra~una sa afri~kim `itnicama.


Dan tolerancije uz horsko pevawe Koncertom horske muzike “Pevana molitva” danas }e u 20 sati u Sinagogi biti obele`en Me|unarodni dan tolerancije. U programu }e u~estvovati hor novosadske jevrejske op{tine “Ha{ira”, kamerni hor “Pro musika” iz Subotice, kamerni hor “Zvoni” iz Selen~e, hor “Rozanov” iz \ur|eva i me{oviti hor KUD “Svetozar Markovi}” i inkluzivni me{oviti hor “Ison”. Gosti su mlada pijanist-

kiwa iz Subotice Noemi Uta{i, u~enica tre}eg razreda O[ “\or|e Nato{evi}” Brana @ivkovi} i u~enik drugog razreda iste {kole Filip Balo{. Ulaz na koncert je slobodan. Ovo je 14 godina kako se obele`ava Me|unarodni dan tolernacije koji je progla{en na Generalnoj konferenciji UNESKO-a u Parizu 16. novembra 1995. godine. S. K.

Novosadska ponedeqak16.novembar2009.

B

Najja~a je vera u kredite su da je ispravnost hrane vrlo slaba, kako kod privatnika tako i u dru{tvenim radwama. Vru}u jesen imali su i zaposleni u “Minakvi”, koju je preuzeo AIK, od kada ova bele`i samo dugovawa i pad proizvodwe. Pu~anstvo je tada suo~eno s mogu}no{}u da, ukoliko se ne prona|e izvesnih 45 milijardi dinara, “Minakva” bi mogla oti}i na dobo{. Sve to, dok je u gradu cvetao kupus, koji se prodavao i tamo gde treba i tamo gde ne. Ovonedeqna podrubrika “samoupravni proma{aji” rezervisana je za kadar robne ku}e “Nork”. Tamo su, naime, radnici dobili kreditna pisma od kolektiva u kom su raspore|eni, {to im je omogu}ilo kupovinu na tromese~ne rate. Posledice su osetili kupci, koji osim nekoliko cipela i ko`nih jakni, na rafovima robne ku}e nisu videli ni{ta. Poslovo|a je izjavio da radnici kupuju “i {ta nedostaje i {ta ne”, te da je stawe kakvo jeste. Nedaleko, u robnoj ku}i “Bazar” - stawe redovno. Izobiqe robe zna~ilo je samo jedno: da nije bilo kreditnih pisama te se kupovalo ke{om, ili ~ekom s punim iznosom, s datumom dospe}a, u 15 dana. Tamo{wi poslovo|a kratko je izjavio da ne prodaju na kreditna pisma jer bi im inspekcija bila “za vratom”. Ig. Mihaqevi}

V REMEPLOV

[ahisti zaposeli sve hotele Govorom Florensa Kompomanesa, predsednika Me|unarodne {ahovske organizacije, u Novom Sadu je 16. novembra 1990. otvorena 29. mu{ka i 14. `enska [ahovska olimpijada. Za stolove sa {ahovskim tablama u dvoranama Spensa, seli su takmi~ari 108 nacionalnih ekipa. Bio je to do tada najve}i odr`an {ahovski skup na svetu. U Novom Sadu se tada na{lo 1.200 igra~a i {ahovskih funkcionera, oko 600 novinara i jo{ nekoliko hiqada qubiteqa drevne igre iz celog sveta. Svi hoteli u gradu i okolini bili su zauzeti, a {ahisti su

Gostuje Petar Bo`ovi}

Na reviji italijanskog filma u bioskopu „Vojvodina“, na Spensu, bi}e prikazana tri filma. „Ptice i pti~urine“ i „Kafe Trst“ bi}e prikazani od 18 ~asova, a u 20 sati sledi film „Lekcije o ~okoladi“. B. P. P.

Ve~e s Petrom Bo`ovi}em u Srpskom narodnom pozori{tu zakazano je za 20 ~asova. Ugledan glumac govori}e tekstove od ^egovi}a do „Re~e mi jedan ~oek“ Matije Be}kovi}a. Ulaznice se mogu kupiti na blagajni pozori{ta. B. M.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

SA STRANICA „NOVOSADSKE HRONIKE”

ilo je to vreme kada su kosovski komunisti na 15. konferenciji zakqu~ili da su socijalizam i Jugoslavija svetiwa, a u Novom Sadu se glasalo na izborima za delegate u republi~kom i pokrajinskom Ve}u udru`enog rada. Pre ravno 20 godina, “Hronika” je pomno pratila izbore i na kraju konstatovala da je pokloweno “poverewe novim qudima”, “sposobnim”, koji }e nas izvaditi odakle smo ve} ~amili. Cene! Tog novembra poskupela je riba, a vikenda{ima je iz “Vodovoda” obja{weno da moraju pla}ati vodu duplo skupqe nego gra|ani koji nemaju ku}u vi{ka. Zbog brutalne inflacije nemogu}nost pla}awa ~ekovima postala je redovna praksa u trgovinama, a gde se i moglo tako pazariti rokovi otplate su maksimalno skra}eni. U gradu je po~ela “bruco{ijada”, a “Vo{a” se kod ku}e obrukala izgubiv{i minimalno od bawalu~kog “Borca”. Aktuelni {ampion pao je na 13. poziciju na tabeli, bod iznad zone ispadawa. Gradski ekolozi upozorili su Nadle`ne da je u Novom Sadu “zatrovana i odgovornost”, kako prenosi “Dnevnik”, a sve glede hrane: izbora, kvaliteta i pravilnosti ishrane. Inspekcijske kontrole pokazale

U bioskopu „Vojvodina” tri filma

U METALSKOM KOMPLEKSU

Giganti u ste~aju, radnici bez sta`a Za oko hiqadu radnika zaposlenih u metalskom kompleksu u privredi Novog Sada nema ko da uplati novac za povezivawe radnog sta`a, ka`e predsednik Gradskog odbora sindikata metalaca Novak Vasi}. Imovina firmi u metalskom kompleksu, ka`e Vasi}, je ili pod hipotekom ili su im ra~uni preduze}a u blokadi, pa od banaka ne mogu dobiti garancije za kredite. Prema wegovim re~ima radni sta` treba povezati zaposlenima u AD „Petar Drap{ina“ gde je privatizacija raskinuta u maju ove godine, zatim u „Jugodentu“, u kojem je uveden ste~aj, „Autokopu“ koji radi ali nema svoju imovinu, pa nema ni od ~ega da izmiri obaveze prema biv{im radicima i „Jugoalatu“. Ova firma, podse}a

Vasi}, promenila je vlasnika, koji kako ka`e Vasi} nema tu obavezu prema nekada{wim radnicima. Vasi} spomiwe i „Pobedu“ u Petrovaradinu, u ~ijim pogonima se radi, ali je firma ostala du`na za doprinose radnicima iz delova ove firme koji su nekada bili u wenom sastavu. Sindikalni predvodnik metalaca u gradu pozvao je zato predsednike sidnikata u ovim preduze}ima da u~ine napor i nekako s poslodavcima i ste~ajnim upravnicima izna|u novac za upla}ivawe doprinosa radi povezivawa radnog sta`a. - Ukoliko se to sada ne uradi ne verujem da }e dr`ava dati jo{ {anse za to - naglasio je Vasi}. Podse}amo da je Vlada Srbije donela u oktobru zakqu~ak da se radnicima kojima nije upla}ivan

slodavci , ali }e tu obavezu platiti u roku od ~etiri godine s grejs periodom od godinu dana. Z. Deli}

MATI^ARI ISPUWAVAJU I NEOBI^NE @EQE

Novo ime za 700 dinara Prijava novoro|ene bebe, podrazumeva i obaveznu prijavu imena novodo{av{eg ~lana. Po `eqi roditeqa, identitet deteta zape~a}en je slovnim oznakama koje ne garantuju kasnije simpatije doti~nog odraslog vlasnika. Ipak, ispravka je mogu}a, ali u ovom delu sveta, u Novom Sadu, retki su oni koji se i odlu~e da promene li~ni naziv, objasnila je pomo}nica na~elnice za gra|anska stawa Biqana Dragin. Mati~arska procedura prili~no je jednostavna, tvrdi ona, ali kasnije peripetije s ostalom dokumentacijom znaju da razoru`aju ve} re{ene na taj korak. Uz izvod iz mati~ne kwige ro|enih i uverewe o dr`avqanstvu, osoba koja je promenila ime trebalo bi da se prijavi u registru stanov-

ni{ta pa potom promeni identitet i u svim dokumentima- li~noj karti, zdravstvenoj i radnoj kwi`ici, diplomi.

Redovna kontrola liftova u zgradama koje odr`ava preduze}e “Stan” danas }e biti u Ulici Drage Spasi} broj 5, 6, 7, 8, 9 i 13. U Ulici Veqka Petrovi}a 6, 8, 10, 12 i 14 i u Ulici Dr Ivana Ribara 7, 3, 5, 7, 9, 13 i 15. U utorak kontrolu nastavqaju u Ulici Maksima Gorkog 1a, 2, 2a, 2b, 2c, 4 e, 6, 8a, 8b, 8c, 10, 10a, 12, 48, 48a, 48b, 48 c, u ulicama Stevana Musi}a 17 i Milana Simovi}a 2. U sredu majstori “Stana” kontrolisa}e liftove u Ulici Milana Simovi}a 6, 8 i 10, u Lov}enskoj 9, u Vojvo|anskoj 1, 2a, 2b, 2c, 3 i 17 i u Radni~-

zavr{i samo kod mati~ara – rekla je ona, i dodala da li~no smatra da u takvoj odluci bunt i znati`eqa ne igraju veliku ulogu.

Novosadski mati~ari u kwige ro|enih trenutno najvi{e upisuju troslovna `enska imena – Mia, Tea, Lea, a za de~ake – Vuka{in, Milo{, Vuk. Tek ven~ani me|usobno dodaju prezimena, ali bez crtice u sredini - Ova pojava uop{te nije masovna, a sama promena imena ko{ta oko 700 dinara. Ipak procedura je kompleksija kasnije. Na korak se odlu~uju oni koji to zaista jako `ele. Za daqi `ivot to mora da ima veliku te`inu ili neko bitno zna~ewe. U suprotnom do promene ne do|e ili se sve

Kontrola liftova

privremeno stanovali u novim zgradama na Novom nasequ i Limanu, u koje su redovni stanari u{li posle 4. decembra, kada je Olimpijada bila zavr{ena. Pobednici te olimpijade bili su mu{ka ekipa Sovjetskog Saveza i `enska ekipa Ma|arske. N. C.

„Jugoalat” u dobra vremena

doprinos za penzijsko i invalidsko osigurawe pove`e radni sta` od 1. januara 2004. godine do 30. juna ove godine. Novac za to da}e po-

koj ulici 17, 26, 28, 30, 31, 31a, 35a, 35b, 37a i 43. U ~etvrtak kontrola se nastavqa u Radni~koj 45, 51a, 53 i 55. Na Keju `rtava racije 2, 2a, 2b, 4/4, 7, 6/6, 8b, 8, 8a i 8c, u Ulici Vojvode Mi{i}a 2 i 32, i na Trgu neznanog junaka br. 1, 4 i 6. U petak kontrila liftova }e biti u Ulici Jovana Bo{kovi}a 2. vojvode Putnika 6 i 9, Vladike Platona10, Ive Lole Ribara 2 i 2a, na Bulevaru Mihajla Pupina 18 i 18a, 19, 20 i 22. U Ulici Polita Desan~i}a 1, Sowe Marinkovi} 17 i na Beogradskom keju 27, 29, 31, 33, 35, 37 i 41. Q. Na.

Uglavnom to `ele osobe koje se kre}u po svetu, upu}eni su u wihov sistem i razmi{qaju druga~ije u odnosu na neke tradicionalne stavove. S druge strane, `eqe za promenom prezimena su mnogo ~e{}a pojava, pogotovo nakon razvoda braka, kazala je Dragin.

Kako se smewuju generacije i prohtevi, a vreme diktira svoje stilove, mewaju se i trendovi u vezi s imenima i prezimenima. Novosadski mati~ari, u kwige ro|enih trenutno najvi{e upisuju troslovna `enska imena – Mia, Tea, Lea, a de~acima roditeqi naj~e{}e daju imena po li~nostima iz nacionalne istorije – Vuka{in, Milo{, Vuk. Tek ven~ani, me|usobno dodaju prezimena ali bez crtice u sredini. Sa `eqama pojedinaca da promene svoje ime u neko od onih koje nose slavne li~nosti, Biqana Dragin u karijeri se nije susrela, i sve to do`ivqava s mi{qewem da Novosa|ani uvek imaju meru i da jo{ uvek nisu postali toliko avangardni. S. Tanuryi}

POGODNOSTI ZA UREDNE PLATI[E

„Stan” besplatno okre~io 160 ulaza Stanari zgrada koje imaju ugovor o odr`avawu sa preduze}em „Stan“ mogu sa ra~unaju na besplatno kre~ewe ulaza, samo ukoliko 90 odsto kom{ija uredno pla}a ra~une objediwene naplate. Portparol u tom preduze}u Mirko Jeftovi} rekao je za „Dnevnik“ da je od po~etka godine okre~eno 160 ulaza i da do kraja godine treba da se okre~i jo{ ~etrdesetak. - I pro{le godine smo okre~ili 200 ulaza skup{tinama stanara gde je velika naplativost ra~una. Kako god zvu~alno to nije mali broj. Zaposleni u na{em preduze}u su poprili~no zadovoqni kako Novosa|ani pla}aju ra~une, kada su u pitawu na{e usluge. Svakodnevno otvaramo naloge za besplatno kre~ewe, {to zna~i da je naplativost iz dana u dan boqa- obja{wava Jeftovi}. Prime}eno je da je u starijim zgradama koje odr`ava

ovo preduze}e, gde mahom `ive penzioneri i qudi sa slabijim prihodima, naplativost mnogo ve}a u odnosu na zgrade novijeg datuma. - Na`alost, postala je praksa da imu}niji sugra|ani ne pla}aju ra~une, te su zbog wih ka`wene kom{ije, koji ra~une pla}aju mesec za mesec. Smatram da bi u takvim slu~ajevima, predsednik skup{tine stanara trebalo da ode do vrata nesavesnog kom{ije i da ga zamoli da plati svoje obaveze – isti~e na{ sagovornik. Da ne bi bilo zabune, moleri kre~e samo ulazni deo u zgradu. - Besplatno kre~ewe ulaza, majstori rade kada imaju vremena. Zato molimo sve stanare za strpqewe. Svi ulazi }e biti okre~eni do kraja ove godine – naveo je na{ sagovornik. Q. Na.

c m y


ponedeqak16.novembar2009.

NOVOSADSKA HRONIKA

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

c m y

8

DNEVNIK

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Porodica Bjelivuk dobila sina Bjelivuka Blizanci: An|ela i Anastasija - Natalije i Aleksandra Gubice, Petar i Filip - Tamare i Miroslava Prodanovi}a

Devoj~ice: Ana Maria - Marije Sep i Karoqa Vasija, Katarina - @eqke i Borislava Kosanovi}a, Ivana - Jelene i @eqka Grozdani}a, Bojana Sofije Miladinovi} i Ilije \urana, Sowa Vesne Naranxi} i Faredina Mamutovskog, Anastasija - Tawe i Zorana \uri~i}a, Mia Svetlane i Sa{e Bosni}a, Tijana - Aleksandre i Pavla Malinovi}a, Marija - Marine i Zorana Tati}a, Teodora - Qiqane i Zorana Jankovi}a, Awa - Dragane i Danimira Trivunovi}a, Duwa - Biqane Karali} i Branislava Srem~eva, Marija - Sla|ane i Svetislava Popadi}a, Lana - Mirjane i Nenada Kukuruzovi}a, Hana - Dragane i Harisa Bibi}a, Andreja - Kristine Salme i Ivana \ur|evi}a, Nata{a - Marije Jovin i Gorana Radua, Dragana - Marijane i Dragana Kozarova, Radmila Lola - Grozdane Doki} i Du{ana [eva, Isidora - Tatjane i Bogoquba Gli{i}a, Awa - Jasmine Mari}-Bire{ i Vladislava Bire{a, Jelena - Radoslave i Sava Petrovi}a, Lena Marijane i Gvozdena Kova~evi}a, Iris - Tatjane Miti} i Pavela ^awija, Jana - Marine i Miroslava Jambriha, Lena - Andree i Aleksandra Terzi}a, Marina - Sla|ane i Ivice Umi}evi}a, Kristina - Tawe i Gorana

Ratkovi}a, Natalija - Gordane i Vladimira Vladuqeva, Aleksandra - Adrijane i Sa{e Bahata, Natalia - Kristine i Janka Rauze, Tijana - Vesne i Milo{a Komara, Mia - Katice i Danila Suba{i}a, Na|a - Sne`ane i Zorana Vukajlovi}a, Sofija - Hristine i @elimira Kaurina, Una - Anite Babi}-Mija~i} i Aleksandra Mija~i}a, Svetlana - Milene i Tome Viraga, Teodora - Zore Radi i Milisava Radi}a, Duwa - Tamare i Zorana Joki}a, Teodora - Magdalene i Bo`idara Dmitrovi}a, An|elka - Branke i Hakima Pute{a, Sta{a - Sandre i Vladislava Bogdanovi}a, Lara - Besime i Milo{a Dovedana, Natalija - Jelene i Branislava Radojevi}a, Duwa Nata{e i Aleksandra Jorgi}a, Bojana - Milice i Stevana Kova~evi}a, Jana - Tamare Radi{i}-Ecet i Dejana Eceta, Sara - Milice i Mirka Radinovi}a, Jovana - Evice Filipovi}-Kuri{ i Sini{e Kuri{a, Sara - Dragane i Ivana Nikoli}a, Milena - Kristijane i Dragana Marjanca, Mina - Ajsene i Defrima Kokqe, Milica - Jelene Lovre-Milinovi} i Qubi{e Milinovi}a, Sofija - Sowe i Miroslava Do`i}a, Sara - Tahide i Sirhana Kurti{ia.

Ven~ani: Branka Rackov i Boris ^ujanov, Du{ica Bo{kovi} i Sini{a Peri{i}, Jelena Lazarevi} i Zoran Gaji}, Sawa Blagojevi} i Aleksandar Todevski, Gordana Bogdanovi} i Sandro Kopilovi}, Sla|ana Mandi} i Radomir Ga{i}, Svetlana Santra~ i @ivko Milo{evi}, Ivana Lainovi} i Nikola Radevi}, Isidora Nikoli} i Dragan Juri{i},

Gorana Simi} i Sini{a Kosovac, Dragana \uragin i Damir Sabo, Sawa Herbut i \or|e Bawac, Ivana Kukoq i Lazar Latovqev, Ana @iga i Dragan Mili}, Biqana Vu~kovi} i Kristijan Morovic, Katica [o{ki} i Perfibij Kne`evi}, Bojana Ristovi} i Borjan Staji}, Dejan Berbakov i Aleksandra Popadi} i Nevena Gruji} i \or|e Leti}.

Porodica Canev sa sinom Georgijem

De~aci: Nemawa - Daniele i Branislava Gogi}a, Luka - Olivere i Bratislava Kalabi}a, Vasilije - Tatjane i Dragana [ari}a, Aleksa - Sla|ane i Radovana Kereste{a, Stefan - Marijane Vladislav i Sini{e Nikoli}a, Lazar - Marine i Du{ka Radoni}a, Luka - Danijele i Sima Milidragovi}a, Nikola - Kristine i Petra Gaji}a, Mladen - Danijele i Radeta Gajina, Jan Milotke i Jana Mar~oka, Vukan - Nata{e i Miroja Jovanovi}a, Jovan - Nikoline i Igora Herjaveca, Lazar - Dragane i Milutina Jocovi}a, Reqa - Dragane @ivkovi} i Du{ana Vukovi}a, Sebastian - Izolde i Artura Majoro{a, Vuk - Ivane i Ivana Stojanovi}a, Aleksa Aleksandre i Milana Poli}a, Bogdan - Tawe i Vasilija-Vawe Bo{waka, Luka - Zorice i Momira Milankova, Ivan - Qubice MiladinovJovanovi} i Dragana Jovanovi}a, Agim - Antigone Sejdije i Be{kima Krasni}ia, Nikola Aleksandre i Darka Stojanovi}a, Vlastislav Daniele i Vlastimira Ba|onskog, Ivan - Vesne i Branislava Ugrinova, Stefan - Dragane i Marka ]uka, Nikola - Tijane i Milana Trpinca, Ervin - Mirjam i Drahoslava Ba|ure, Aleksa - Dragane i Svetomira Stojanovi}a, Aleksa - Marine i Mihajla Ivan~evi}a, Dragan - Ranke i Ivana Kne`evi}a, Bjelivuk - Tamare i Dejana Bjelivuka, Predrag - Sawe i Qubi{e Davidova, Luka - Miroslave i Branislava Cvijanovi}a, Jovan - Dragane-Georgine i Sr|ana Vukeli}a, Marko - Katarine i Du{ana Majstorovi}a, Rastko - Slobodanke i Sa{e Mijatovi}a, Kristijan - Radice Sremac-Krwaji} i Ivana Krwaji}a, Novak - Nata{e i Uro{a Batranovi}a, Marko - Aleksandre Todorovi}-Dudi} i @eqka Dudi}a, Dimitrije - Vesne i Miodraga Dimitrijevi}a, Isidora - Tatjane i Bogoquba Gli{i}a, Lazar - Brankice i Nenada Matkovi-

}a, Filip - Daliborke i Milo{a ^egara, Sr|an - Silvije i Stevana Tomi~i}a, Marko - Nata{e i Stevana Brajovi}a, \or|e - Dragane i Veselina Rami}a, Luka - Tamare i Ivice Mondoma, Mihajlo - Katarine i Nenada Jankova, Reqa - Aleksandre i Perice Davidovi}a, Marko - Marine i Dragana Radmanovi}a, Lazar Milice i Sini{e Stojni}a, Nemawa - Sne`ane i Gorana Popovi}a, Vasilije - Tamare i \or|a Lazarova, Ivan - Qiqane i Gorana Trifunovi}a, Nikola - Tatjane i Dragana Vukanovi}a, Adrian - Vijaqet i Roberta Kajtazia, Goran - Marice i Gorana Uzelca, Aleksandar Qubice Ivanovi} i Predraga Mudrini}a, Luka - Nata{e i Dragana Kne`evi}a, Dimitrije Mirjane i Slavi{e Jungi}a, Sava - Ivane i Milenka Jela~i}a, Luka - Jelene Mari} i Edvina Bajramovi}a, Emil - Ilde i Sulejmana Alije, Dene{ - Laure i Alberta Budaia, Uro{ - Ane Cibule i Nenada Cinkockog, Milan Marije Kusi} i Slobodana Jovi~ina, Aleksa Aleksandre i Predraga Tanackovi}a, Stefan Maje Jankovi}-Do{en i Du{ana Do{ena, Kri{tof - Silvie Kri`an i Atile Babe, Mateja Aleksandre Glanc-Severewi i Nenada Severewija, Du{an - Zorane i Gorana Georgijeva, Isidora - Tamare i Aleksandra Be{evi}a, Nikola - Tawe i Milana Lon~ara, Pavle - Milene i Neboj{e Rupara, Gavrilo - Jelene i Danila Rudovi}a, Vuk - Dragane i Davora Vukadinovi}a, Nikola - Ivane i Petra Dra{ka, Ivan Sabine Gebauer -Vi{wev~anin i Petra Vi{wev~anina, Vladimir - Danijele i Bo`idara Bosan~i}a, Luka - Kristine i Branislava Mirosavqevi}a, Dimitrije - Jasmine i Dalibora @ivkovi}a, Luka - Bojane i Ranka Ili}a, Aleksa - Sla|ane i Marka Stojanovi}a, Vawa Gordane i Pantelije Ne{i}a.

Umrli: Perka Mili} ro|. Pavasovi} (1919), Milan Drakula (1927), Mara Jovanovi} (1933), Ferida Pa{agi} (1936), Vesna Pilipovi} (1960), Mirko Kisi} (1935), Rozalija Apro ro|. Kova~ (1924), Borislav Simi} (1926), Nada Prkut ro|. Sekuli} (1915), Milorad Radeqi} (1941), Nada Telarov ro|. Georgijevi} (1933), Nedeqko Dun|erski (1940), Qubica Suba ro|. @ivkovqevi} (1934), Bosiqka Marjanovi} ro|. Dostani} (1941), Gorica Adamov ro|. Berar (1950), Bosiqka Dimitrijevi} ro|. Topalovi} (1925), Zvonko Cari} (1959), Aleksandar Kova~ev (1946), Verica Kulpinski ro|. \urkovi} (1929), Stanko Gaji} (1940), Darinka Malinovi} ro|. Vujmilovi} (1919), Milan Mazalica (1950), Nikola Api} (1923), Smiqa Vukobrat ro|. Vukobrat (1920), Nikola Konti} (1936), Jelena Sekuli} ro|. Dudvarski (1922), Milica Svir~ev ro|. Pujin (1947), Mirjana Vasi} ro|. Turudija (1928), Divka Devi} ro|. Gaji} (1933), Vlado Vu~urevi} (1940), Milica Pavi~i} ro|. Gledi} (1931), Paraskeva Stameni} ro|. Gavrilovi} (1927), Ilona Simi} ro|. Sklenar (1925), Marija Brki} ro|. Beukovi} (1935), Bogdan Tatarski (1943), Dragiwa Filipovi} ro|. Jo~i} (1939), Gena Babi} (1957), Petar Damjanovi} (1941), \uro Vujani} (1936), Anica Baji} ro|. Verner (1928), Milan Krompi} (1934), Milo{ [a{i} (1933), Nedeqko Bradari} (1936), Slobodan Staji} (1936), Miroslava Beqanski ro|. Milo{ev (1942), Kristina Papi} ro|. Jeli~i} (1931), @ivorad Stojanovi} Nata{a Trkuqa i Ivan Vislavski

(1932), Jovica Alma{i (1971), Milan Luki} (1925), Ondrej ^in~urak (1947), Branislav Andrin (1930), Radoslavka \uri} ro|. Banovi} (1934), Zdravko Jovi~i} (1940), Mara Stojanovi} (1932), Julijana Hubert ro|. Sajler (1937), Dragan Mladenovi} (1947), Milorad Peji} (1924), Dobrica Ore{~anin ro|. Staki} (1931), Stevan Nikoli} (1943), Marija Juhas ro|. Grizer (1927), Milorad Pivac (1924), Aleksandra Zec (1996), Jelica Koji} ro|. Vla{kali} (1938), Vladimir Ka}anski (1922), Mica Ratkovi} ro|. Jakovqevi} (1924), Milan Pilipovi} (1926), Elvira [kori} ro|. Najman (1934), Qubica Aleksi} ro|. Kova~evi} (1930), Miodrag Stojanovi} (1950), Gordana Filipovi} ro|. Tomin (1957), Novak Stoj{in (1927), Stojan Stani} (1952), Branko ^avi} (1925), Jovan Lazarevi} (1936), Branislav Guzina (1953), @ivko Jovqevi} (1947), Jelena Cimbaqevi} ro|. Orovi} (1930), Dragan Kecman (1940), Rajko Paj~in (1940), Ana Gemovi} ro|. Goga (1925), Dragutin Jawi} (1944), Milan Petrovi} (1941), Qubomir Bogovac (1930), Zlata Sabo-Krstono{i} ro|. Sabo (1930), Mihaq Melnik (1951), Simeun Trivunovi} (1932), Milan Kikanovi} (1934), \ura| Tomi} (1927), Qubomir Luka~ (1926), Savo Vreji} (1935), Olga Rado{evi} ro|. Kecman (1938), Ivan Vojnovi} (1968), Nikola Davidovi} (1942), Anu{ Vida~ (1950), I{ptvan Me|e{i (1947), An|elka Galovi} ro|. Galovi} (1928), Ana Kova~evi} ro|. Gorbenko (1937).


c m y

DNEVNIK

NOVOSADSKA HRONIKA

NESVAKIDA[WI ZAHTEVI PACIJENATA U KOL-CENTRU DOMA ZDRAVQA

„Naru~i me kod one male, plave doktorice” Operater kol-centra novosadskog Doma zdravqa bio je zate~en kada je glas s druge strane `ice upitao kada ima autobus za ^a~ak. Nelogi~no pitawe je obja{weno jo{ nelogi~nijim odgovorom „Na stanici se niko ne javqa, pa pomislih, vaqda i vi u Domu zdravqa putujete nekad autobusom, pa mo`da znate.“ @ene zaposlene u kol-centru na drugom spratu limanske ambulante ushi}eno su, prilikom posete reportera „Dnevnika“, prepri~avale telefonske dogodov{tine.

sve po spisku, kad im ka`emo da pregled mogu da zaka`u samo u ambulantama Doma zdravqa – pri~a operaterka Vinka. Svi zaposleni u kol-centru slo`ili su se da je psi~ki pritisak ogroman i ne kriju da se ~esto, uznemirene vulgarnim i drskim re~nikom pacijenata, raspla~u.

nekad to najradije uradili, ve} moramo da im objasnimo u kom terminu ponovo da pozovu – pri~a Sne`a, dodav{i da su `ene po tom pitawu mnogo gore od mu{karaca. U stawu su, ka`e, da do|u do Doma zdravqa i u|u u kol-centar da bi se sva|ale s operaterkama {to one nisu mogle, zbog popuwenosti tremina,

U pomo}, tu~e me mu`

Budi moja mama Operaterka Ana ispri~ala je kako su je dve devoj~ice od 15 godine zvale da se rapsituju o trudno}i, da bi se, posle du`eg razgovora, ispostavilo da je jedna od wih trudna, da `eli da abortira i upitala je operatreku da li bi ona htela da joj pomogne i da glumi wenu mamu, po{to devojkama, mla|im od 18 godina, roditeqi moraju da daju saglasnost za namerni prekid trduno}e. - Evo, ba{ pre neki dan je zvao ~ovek da pita za{to se u Socijalnom niko ne javqa na telefon? Neki prosto ne mogu da shvate da broj 4879-000 nisu op{te informacije i da se preko wega ne mo`e zakazati pregled u svim zdravstvenim ustanovama u Srbiji. Od samog po~etka qudi uporno zovu da zaka`u kod lekara u Klini~kom centru ili u Institutu u Sremskoj Kamenici, na to smo ve} navikli. Kao po pravilu, po~nu da nam psuju

hteo da zaka`e pregled: „Naru~i me za sutra kod male, plave doktorke u petnaestici.“ U kol-centru ~uli smo i da pojedini gra|ani ne razumeju komande govornog automata, jer ne znaju {ta je to taster, a jedna starija gospo|a do{la je da se i li~no po`ali doktorki kako je mo-

- Kunu nam decu, majku, oca, prete nam, psuju nas i verbalno maltertiraju. Ne biraju re~i, a psuju i bakice od 80 i vi{e godina. Naj~e{}e se to de{ava zbog nemogu}nosti da pacijent zaka`e pregled. RTG dijagnostika se zakazuje samo dva puta u mesecu i u ta dva dana smo najvi{e vre|ani. Termini se brzo popune, ve} u toku pre podneva, pa smo do kraja radnog vremena izlo`eni stra{no bezobraznom re~niku sugra|ana. Ne mo`emo da im zalupimo slu{alicu, iako bismo

da im zaka`u `eqeni pregled. Sne`a veli, ilustracije radi, da se dnevno oko 4.000 pacijenata zaka`e kod lekara. Iako na radnom mestu uz bujicu psovki operaterkama nije prijatno, one ka`u da se nekad i slatko nasmeju sme{nim zahtevima pacijenata. Endokriminolog, gasna komora, kabinet za ludoskopiju i unutarzvuk samo su neki od lapsusa koji dopiru s druge strane `ice. Jedna operaterka ispri~ala je kako je mu{ki glas nedavno nare|iva~kim tonom

- Jedne subote je jedna `ena pozvala kol-centar upitav{i kome da se obrati jer wu mu` tu~e. @ena se bila zakqu~ala u kupatilo, mu` je urlao s druge strana vrata, a mi smo joj savetovali da pozove policiju i ona je prekinula vezu. Posle nekoliko minuta pozvala nas je ponovo i upitala da li mo`emo da joj pravimo dru{tvo dok policajci ne stignu, tad nam je ispri~ala da ima maloletnu decu, da nasiqe od supruga trpi ve} {est godina i da je pro{lo mawe od 24 sata od wegovog posledweg {amarawa. Policija je stigla za mawe od deset minuta, a mi smo joj u me|uvremenu dali savete kojim sve institucijama mo`e da se obrati za pomo} – ispri~ala je Sne`a iz kol-centra. rala da ~eka penziju da bi kupila telefon, kako bi mogla potom da nazove i zaka`e pregled. Objasnila je kako je imala telefonski aparat s broj~anikom, a ne sa tasterom. Nije znala, na`alost, da mo`e da okrene broj koji joj je potreban za zakazivawe pregleda. I. Brcan

EKONOMSKA KRIZA POGA\A I PROSTITUTKE

Prodava~ice qubavi ostaju bez kombija ^lanovi nevladine organizacije “Prevent” ove godine ne}e uspeti da nabave kombi sa specijalnom opremom za ginekolo{ki pregled prostitutki koje rade na novosadskim ulicama,

saznaje „Dnevnik“. Portparol u ovoj nevladinoj organizaciji Olivera Lon~ar rekla je za “Dnevnik” da }e kupovina kombija morati da pri~eka zbog ekonomske krize. Ipak, proda-

Ni{ta bez za{tite N. S. koja ve} godinama zara|uje za `ivot na Ka}koj petqi rekla nam je da dva puta godi{we odlazi na kontrolu kod ginekolaga. - Kada do|u iz “Preventa” dozvolim im da mi izvade krv, jer nemam ~ega da se bojim. Imam svog ginekologa i kod wega se redovno pregledam. Nikada nisam imala ni jednu polnu bolest, jer obavezno koristim za{titu. Mu{teriju koja ne `eli za{titu, odbijem – ispri~ala je ona.

va~ice qubavi, koje uglavnom rade na Ka}koj petqi nisu ostale uskra}ene za ginekolo{ke i druge preglede. - Napravili smo dobru saradwu s devojkama, uspeli smo da im se pribli`imo, i sada nas one ~ekaju kako bi smo im doneli kondome. Ranije nisu htele ni da ~uju za kori{}ewe prezervativa, a sada i same kupuju – obja{wava Lon~areva. Prema wenim re~ima, za sada nisu ni kod jedne otkrili da boluje od hepatitisa i HIV-a. Me|utim, me|u wima je veoma rasprostrawena hlamidija i ostale infekcije koje se prenose seksualnim putem. Na{a sagovornica ka`e da su u “Preventu” zadovoqni wihovom higijenom posebno ako se zna da neke od wih budu i sa desetak mu{terija dnevno. - Me|u devojkama koje se bave prostitucijom ima dosta heroinskih zavisnica, pa wima obezbe|ujemo ~iste {priceve i igle, u okviru na{eg projekta “Smawewe {tete”. One su uglavnom udate za narkomane, pa na ovaj na~in zara|uju za drogu – obja{wava Lon~ar i ka`e da one svoje usluge napla}uju 1.000 dinara.

Saznajemo da najmla|a seksualna radnica s kojom sara|uju ima 13,5, a najstarija blizu 60 godina. Ovu devoj~icu su jedva ubedili da treba da koristi kondome. Mnoge devojke rade za mu`eve, neke da bi imale za hleb i cigarete, ali ima i onih koje su zaradile i ku}u prodaju}i svoje telo, ali ni dan danas ne `ele da se odreknu biznisa. Mnoge se prostitui{u da bi platile stanarinu. Neke ~ak odu samo na jedan dan, da odrade jednu mu{teriju, kako bi imale sa dru{tvom da proslave ro|endan. Iz razgovora s wima saznajemo da sve one trpe neku vrstu nasiqa od mu{terija, a wihovo znawe o polno prenosivim bolestima je veoma oskudno. - Po{to nemamo na{ kombi, povremeno nam ga ustupi nevladina organizacija “Jazas“ iz Beograda. O~ekujemo ga i oko 1. decembra, povodom obele`avawa Svetskog dana borbe protiv side, kada }emo na terenu ginekolo{ki pregledati devojke – najavila je na{a sagovornica i dodala da mnoge od wih sada idu same na testirawe u Sevetovali{te za HIV i sidu koji se nalazi pri Institutu za javno zdraqe VojQ. Nato{evi} vodine.

Dana{wa i sutra{wa iskqu~ewa struje Novi Sad: od 8.30 do 10 sati Koste [okice od Kara|or|eve do kraja, Radoja Domanovi}a do Branka Radi~evi}a do kraja. Od 8 do 13 sati naseqe [angaj. Rakovac: od 8.30 do 10.30 sati deo naseqa od Plav{i}eve ulice prema manastiru, ulica Fru{kogorska i naseqe Belegir. ^ortanovci: od 9.30 do 12.30 sati celo vikend naseqe. Utorak: Novi Sad: od 8 do 13 sati naseqe [angaj. Bano{tor od 8.30 do 12.30 sati deo vikend naseqa Prqu{a.^erevi}: od 8.30 do 12.30 sati deo vikend naseqa Portaw. Futog: od 8.30 do 12 sati “Garant”, Carice Milice od 1 do 57 i od 2 do 54, Dunavska 2.

ponedeqak16.novembar2009.

9

„DNEVNIK” I „PROMETEJ” LISTAJU PRO[LOST NOVOG SADA

Novosa|ani kojih vi{e nema Kwiga „Kratka istorija Novog Sada“ \or|a Srbulovi}a je u veoma kratkom roku do`ivela tre}e, dopuweno izdawe koje }e sredinom decembra objaviti „Prometej“. Ova ~iwenica dokazuje najmawe tri stvari. Kao prvo, autor je uspe{no obavio ozbiqan zadatak i iz obimne nau~ne gra|e i najnovijih istoriografskih saznawa o pro{losti Novog Sada uspeo je da izvu~e esenciju. Kao drugo, wegov nepretenciozan i pregledan pristup velikoj temi dopao se ~itaocima. Kao tre}e, dopao se Novosa|anima... Novi Sad je oduvek bio nacionalno {areni grad. Ve} prvi popisi bele`e da su tu `iveli Srbi, Ma|ari, Nem-

du obilato za~inili kulturni `ivot Novog Sada. Jevreji su oduvek `iveli u Novom Sadu. Ve} 1743. godine imali su sinagogu i rabina, a u narednih dvesta godina izgradili su pet svojih bogomoqa. Dugo su bili izolovani i prepu{teni sami sebi, da bi se tek krajem 19. veka, usled novih politi~kih strujawa u „K und K“ monarhiji wihov polo`aj popravio. U novostvorenoj Kraqevini SHS su kona~no emancipovani kao nacionalna zajednica i zauzeli odavno pripadaju}e mesto u javnom `ivotu grada, {to je surovo prekinuto okupacijom 1941.godine. Posle raspada Austrougarske, vojvo|anski Nemci su se lako uklopili u novu kraqe-

ci, Grci, Jermeni i Cincari, Jevreji, [okci i Buwevci... Vremenom jedni su dolazili, poput Roma, Slovaka, Rusina, dok su drugi nestajali stapav{i se s ve}inskim narodima. Jedini sa~uvani materijalni trag o postojawu Jermena na ovom prostoru danas je nadgrobni spomenik porodice ^enazi iz 1790. godine na Bulevaru Mihajla Pupina. Do sredine 19. veka, u glavnim crtama profilisala se nacionalna struktura gradskog stanovni{tva koja i danas postoji... Uglavnom. Period izme|u dva svetska rata okarakterisan je kao „labudova pesma” za tri novosadske nacije, jer je Drugi svetski rat skoro potpuno zatro tragove postojawa tri naroda koji su, svaki u svoje vreme i svaki na svoj na~in ostavili pe~at u istoriji Novog Sada: Jevreja, Nemaca i takozvanih „belih“ Rusa, koji su tokom samo dvadesetak godina svog obitavawa u gra-

vinu. Ve} 1920. godine u Novom Sadu je osnovan [vapskonema~ki kulturni savez „Kulturbund”. Vo|en motom „Dr`avi i narodu verni”, savez se zalagao za razvijawe nacionalne kulture i ekonomsko sna`ewe nema~ke zajednice. Sve do 1939. godine, dru{tvo se odupiralo uticajima koji su dolazili iz nacisti~ke Nema~ke. Tokom Drugog svetskog rata, za razliku od sunarodnika iz Banata i Srema koji su odigrali krajwe mra~nu ulogu, ba~vanski Nemci su se uglavnom dr`ali po strani. Pa ipak, vi{e od polovine wih je poslu{alo nalog iz Berlina da se pred slom Rajha povla~i s vojskom. Oni koji su ostali, odlukom Tre}eg zasedawa AVNOJ-a kolektivno su li{eni svih gra|anskih prava i imovine. Pretplate za kwigu se primaju u kwi`ari „Most“, ulica Zmaj Jovina 22, telefon 0800/323-323 i mejl adresa pretplata@prometej.co.rs

Autor: Milovan Mili}evi}

AKCIJA CENTRA ZA KULTURNU ANIMACIJU I „DNEVNIKA”

Koje }e fotke do nagrade Na stranama „Novosadske hronike“ po~eli smo da objavqujemo fotografije s Me|unarodnog festivala uli~nih svira~a pristigle na fotokonkurs koji su organizovali Centar za kulturnu animaciju i „Dnevnik“. Svakog dana, sem nedeqe, bi}e objavqena po jedna

fotografija od svakog autora. @iri }e izabrati tri najboqe, a wihovi autori dobi}e po fotoapart. Najuspeliji radovi s konkursa bi}e predstavqeni i na izlo`bi koja }e prethoditi slede}em Festivalu uli~nih svira~a. A. V.


VOJVODINA

ponedeqak16.novembar2009.

c m y

10

DNEVNIK

UMAWEN BUYET OP[TINE ALIBUNAR

Novim merama podmla|uju selo

Zimski aran`mani skupi Zrewanincima

ZREWANINCI SE SVE RE\E ODLU^UJU ZA ODLAZAK NA ZIMOVAWE

Isplativije je letovati u decembru ZREWANIN: Ako je suditi po informacijama iz turisti~kih agencija, sve mawe Zrewaninaca je zainteresovano za odlazak na zimovawe, a razlog tome svakako je ekonomska kriza. Pojedini vlasnici agencija `ale se da }e, ako se ovaj negativan trend nastavi, biti prinu|eni da zatvore svoje firme! Menaxerka poslovnice „Putnika” u Zrewaninu Gordana Be`enar Vasiqevi} potvr|uje da je, u odnosu na prethodne godine, inte-

stranstvu, zrewaninski qubiteqi skijawa, najverovatnije zbog viza, ipak se najpre odlu~uju za odlazak na Kopaonik, dok se oni, mawe vi~ni skijawu, opredequju za odmor na Tari ili Zlatiboru. - Zanimqivo je, a to se pro{le godine pojavilo kao trend, da je bilo mnogo onih koji su umesto na zimovawe, odlazili u toplije krajeve. Boravak u Tunisu zimi je jeftiniji od Kopaonika. I ove godine je bilo puno interesovawa za takve aran`mane, pa smo mi{qe-

Razma`eni Bana}ani Gordana Be`enar Vasiqevi} napomiwe da su ponu|eni apartmani svakako jeftiniji, ali da se javqa problem karakteristi~an za ovo podnebqe. Naime, razdaqina od 300 metara za Bana}ane i one koji `ive u brdskim krajevima kao da nije ista. Ono {to je jednima blizu, drugima nije, pa se ovda{wi, pomalo razma`eni turisti, ~esto `ale kako su im ski staze dosta udaqene. resovawe Zrewaninaca za zimovawe opalo. Me|utim, ona smatra da je u ovom delu godine to nekako svojstveno ovda{wim putnicima koji se za rezervacije odlu~uju u posledwem momentu. - U principu, slabije je intreresovawe, iako smo ve} ranije dobili cene zimovawa. Interesantno je da ve} sada imamo i ponude za letovawe za idu}u sezonu – ka`e ona. Turistima su ove zime na raspolagawu Bugarska, ^e{ka, Slova~ka, Austrija, Slovenija, kao i Kopaonik, Tara, Zlatibor i Jahorina. Cene aran`mana kre}u se od 200 do 400 evra za sedam polupansiona, a one su, naravno, uslovqene kategorijom hotela. I pored bogate ponude za zimovawe u ino-

wa da }e se pro{logodi{wa situacija ponoviti – obja{wava menaxerka „Putnika”. Jedan od na~ina na koji se po ni`oj ceni mo`e oti}i na zimovawe jeste odabrati „pravo vreme”. Gordana Be`enar Vasiqevi} ukazuje da su cene mnogo ve}e u vreme zimskog raspusta i oko novogodi{wih praznika. - Primera radi, na zimovawe se po povoqnijim cenama mo`e oti}i u periodu do 26. decembra ili posle zimskog raspusta – obja{wava ona navode}i kao primer hotel „Putnik” na Kopaoniku gde sedam polupansiona od 19. decembra iznosi 16.400, dok za period od 2. ili 9. januara to zadovoqstvo ko{ta 26.500 dinara. @. Balaban

pravqalo se o su{tini sada{weg poliALIBUNAR: Odbornici op{tine Aliostanak mladih, sve to kako je re~eno, dopriti~kog trenutka, pre svega o merama probunar, odlukom o drugom po redu rebalansom ne}e podmla|ivawu stanovni{tva u ovoj sretiv pogubnog dejsta svetske krize i mobuxeta za ovu godinu, umawili su buxetska dini. Tre}i put raspisan je referendum za gu}nostima za br`i ekonomski sredstva za nepunih 19 miliona razvoj. Odbornik SRS Dragodinara. Sekretar za finansije Tra`e strane investitore mir ^uki} je rekao da bi trebaZorel Rujan objasnio je odborniZamenik predsednika Skup{tine i poslanik u pokrajinskom lo ostaviti strana~ka razmicima da je priliv para u minuparlamentu Nedeqko Kowokrad je rekao da su op{tinski funkmoila`ewa po strani i da opolom periodu i daqe mawi nego cioneri anga`ovani na tra`ewu mogu}nosti za br`i ekonomski zicija svoji predlozima mora {to je planirano i da je neoprazvoj ove op{tine. U pitawu je vi{e projekata koji u Pokrajida na|e re{ewa za sada{we hodno da se buxet umawi za ononi imaju podr{ku, ali i svi ostali u ovom parlamentu trebalo ekonomske i druge probleme. liko koliko je u novonastalim bi vi{e da rade na dovo|ewu potencijalnih investitora iz druZatra`io je ve}u agresivnost u prilikama obim potro{we smagih sredina i zemaqa. Podr{ka ovome je i usvajawe Strategije nu|ewu projekata fondovima u wen. Skup{tini je skresano 8,15 razvoja op{tine Alibunar do 2014. godine. Pokrajini i Republici odakle miliona, predsedniku op{tine se dobijaju pare za razvoj. Upi9,23 i Op{tinskoj upravi 1,46 tao se i za rad poslanika Jona miliona dinara. Mgde i Viorela @ure u republi~koj Na podru~ju op{tine Alibunar ve} godimesni samodoprinos u Alibunaru kojim bi skup{tini. Nikad ih nije video da diskunama u svim mestima bele`i drasti~no smatrebalo da se obezbedi 30 miliona dinara za tuju, a mogli bi kao Rumuni da pomognu u wewe stanovni{tva, pa je novoj Komisiji za izgradwu komunalija u ovom mestu. Sve odluke su bez raspave usvojene, a bli`oj saradwi sa susednom Rumunijom. demografiju nalo`eno da prati migraciju i tek u okviru odborni~kih pitawa rasR. Jovanovi} predla`e mere za zaustavqawe iseqavawa i

SVE SPREMNO ZA DOLAZAK INVESTITORA

Najatraktivnije lokacije kupcima na izvolte [ID: Izradili smo projektno-plansku dokumentaciju atraktivne industijske zone uskla|enu s prostornim planom op{tine [id i generalnim planom Ada{evaca jer se industrijska zona nalazi u toj katastarskoj op{tini. Svaki investitor koji `eli da ulo`i svoja sredstva u na{u atraktivnu lokaciju ne}e pogre{iti - ka`e direktor JP za stambenu izgradwu i gra|evinsko zemqi{te op{tine [id in`. Zoran Semenovi}. Re~ena industrijska zona sme{tena je s desne strane Korodora 10 (autoputa) kada se ide od Zagreba ka Beogradu. Od wega je udaqena 150 metara, a prostire se na povr{ini od 123 hektara dr`avnog zemqi{ta ~ija se cena danas kre}e od 40 evra po kvadratnom metru na period od 99 godina.

Industrijska zona

- S izradom op{teg plana detaqne regulacije op{tina [id

Zoran Semenovi}

}e po~eti 2010. godine. Ovim planom je predvi|ena primarna mre`a infrastrukture. To zna~i struja snage ~etiri megavata, {to nema ni u jednoj industrijskoj zoni u Vojvodini, a potom pitka voda i put paralelan s autoputem u du`ini od 1.200 metara. Za narednu godinu ve} sada u buxetu planiramo 25 miliona dinara za te svrhe. Na investitoru ostaje izrada pojedina~nog plana detaqne regulacije s izradom sekundarne mre`e za struju, vodu i deo puta ispred svog dvori{ta - obja{wava Semenovi}. Na{ sagovornik ka`e da }e investitori, prilikom kupovine zemqi{ta u {idskoj industrijskoj zoni po li~noj `eqi odrediti mesto i veli~inu zemqi{ta, a op{tina }e to da obele`i i ozakoni. D. Savi~in

Izlo`ba golubova i `ivine Uporni pecaro{i

Uspela „[tukijada” VRBAS: U organizaciji Udru`ewa sportskih ribolovaca „«Zlatni kara{”» iz Vrbasa, ju~e je na Velikom ba~kom kanalu, u delu pre vrbaske prevodnice, odr`ana tre}a po redu «„[tukijada”,» na kojoj je, uprkos lo{em vremenu, nastupilo ~ak 29 ekipa. Prema re~ima predsednika Udru`ewa Jureta Vlaisavqevi}a, ovaj deo kanala nije ba{ bogat {tukom, a jak vetar je dodatno ote`avao takmi~arima. Prva tri mesta pripala su ekipama koje su jedino i imale

kakav-takav ulov, a sve ulovqene ribe su vra}ene u vodu. Prvo mesto osvojila je ekipa koju su ~inili Mi{ko Perunovi} i Nikola Lau{evi}, drugo mesto pripalo je Zoranu Vukovi}u i Milanu ]urguzu, dok su tre}i po redu ulov imali Slavko Sabado{ i Jovan Ha{ka. Nakon {to su se propisno smrzli na «pisti» kod vrbaske prevodnice, takmi~ari su se preselili u restoran «„^avo”,» gde su dodeqene nagrade najuspe{nijim ribolovcima. N. P.

NOVI BE^EJ: ^lanovi Udru`ewa za odgoj golubova, ptica i sitnih `ivotiwa op{tine Novi Be~ej, bili su ovog vikenda dobri doma}ini u~esnicima tradicionalne islo`be golubova i `ivine, koja je ove godine organizovana u Domu mladih „Bratstvo-jedinstvo” u delu naseqa [u{aw u Novom Be~eju. -Zbog veli~ine prostora, ni ove godine nismo mogli da prihvatimo sve ponu|ene eksponate za izlo`bu - rekao je Sava Pejin, predsednik novobe~ejskog udru`ewa, koje okupqa preko 40 odgajiva~a iz Novog Be~aja i okolnih naseqa. Traducionalna, 29. izlo`ba golubova i `ivine u Novom Be~eju, okupila je ove godine 109 odgajiva~a iz 25 vojvo|anska naseqa, koji su se predstavili sa

783 primeraka golubova u 43 rase i 52 primerka `ivine u devat rasa. Me|u golubovima najvi{e je bila zastupqena rasa „banatski pili}ar” – 72 primerka,

„srpki visokoleta~” (50), „king” (46) i „ba~ki pismono{a” (42). Doma}ini su najuspe{nijim odgajiva~ima uru~ili pehare. M. K.

PO^ELA DRUGA FAZA PANONSKE OSMICE

Biciklisti~ke staze za o`ivqavawe naseqa SUBOTICA: U Subotici je po~ela realizacija druge faze projekta pod nazivom „Panonska osmica” ili kako je u po~etku projekat nosio naziv „Panonske staze mira”. Rezultat druge faze projekta }e biti izrada cele projektno tehni~ke dokumentacije za rutu du`ine 115 kilometara, a treba da se izradi i studija o proceni uticaja na `ivotnu sredinu, kao i projekat horizontalne, vertikalne i turisti~ke signalizacije. - Ciq projekta je izgraditi biciklisti~ke staze u ruralnim podru~jima, a finansira ga Evropska unija. Projekat zajedni~ki realizuju grad Subotica, Op{tina Kawi`a, Ekolo{ka organizacija „Ri~ard ^ornai” i partner iz Ma|arske Razvojna agencija Moraholoma „Homokat{ag”- ka`e direktorka kancelarije za LER i kordinator projekta Erika Kudlik. Projekat je uradio Zavod za urbanizam, sa idejom da se razviju i o`ive sela u Vojvodini. „Panonske staze mira” prolaze kroz Suboticu i Kawi`u, a omogu}avaju {iri privredni razvoj, kao i saradwu sa ~lanicama Evropske Unije, odnosno, Ma|arske, Evroregija Dunav – Kere{ –Mori{ – Tisa. Biciklisti~ke staze prate takozvane zelene staze, a zeleni linearni parkovi obebezbe|uju za{titu drve}a i stani{ta za ptice i `ivotiwe. Projekat obuhvata specijalni rezervat prirode „Ludo{ko jezero”, spajaju}i za{ti}ena dobra mre`e „Natura 2000” sa dolinom reke Tise, koja predstavqa jedan od glavnih evropskih ekolo{kih koridora panonske nizija, ujedno doprinosi pro{irewu za{ti}enih povr{ina. Evropska unija je definisila 11 internacionalnih biciklisti~kih ruta i Srbija je u{la u projekat u rute broj {est i 11, ka`u u Zavodu za urbanizam. Ruta broj {est kre}e iz Francuske i ide kroz Be~, Bratislavu, Budimpe{tu, Novi Sad, Beograd, Bukure{t i Konstancu. Ruta broj 11 polazi iz Helsinkija, pa ide preko Segedina, Kawi`e, Titela do Atine. „Panonske staze mira” ubla`avaju ispirawe zemqi{ta, smawuju rizik od poplava, omogu}avaju za{titu kvaliteta vode i o~uvawa biolo{kog diverziteta. „Zelenim stazama” se spajaju qudi, kultura i prirodna nasle|a, omogu}avaju putovawe bez automobila, stvara mogu}nost edukacije na otvorenom, vo`wa biciklom i sli~no. Prilikom izrade projekata vodilo se ra~una o `ivotnoj sredini. Projektom je predvi|eno da se koristi i alternativna energija i to solarna, za grejawe pojedinih ku}a u blizini re~ice Kere{. „Panonska Osmica” ko{ta 82.000 evra, a Subotica }e da izdvoji 8.200 evra. Projekt se realizuje u okviru programa IPA prekograni~ne saradwe Srbije i Ma|arske. A.A.


VOJVODINA

DNEVNIK OP[TINA RUMA NE MORA DA SMAWI BROJ ZAPOSLENIH

^etiri funkcionera, ostali volonteri RUMA: Op{tina Ruma se ne rasipa funcionerskim mestima i platama, pa }e zato samo u ovoj godini u buxetu u{tedeti vi{e od 20 miliona dinara. Rumska op{tinska vlada nema pomo}nika, savetnika, pla}enih ~lanova ve}a, {efova kabineta i menaxera. Ovde i predsednik Skup{tine op{tine i wegov zamenik rade kao volonteri (nisu stalno zaposleni u op{tini). Broj op{tinskiih funkcionera smawen je na samo ~etvoricu, a u ve}ini op{tina ovu svitu ~ini vi{e od 20 izabranih i imenovanih funkcionera. Predsednik op{tine Goran Vukovi}

ima samo imenovanog zamenika, a odrekao se savetnika, menaxera i pomo}nika, nema kabinet, {efa kabineta, pi-ar menaxera, kao u drugim sredinama, a uvek na|e vremena za susret sa predstavnicima medija. Ni wegov zamenik Dragan Karda{ nema iza sebe svitu qudi, sav sekretarski posao za ovu dvojicu ~elnika obavqa jedna sekretarica. Predsednik Skup{tine op{tine Nenad Borovi} je volonter, a u istom statusu i wegov zamenik Vladimir Maleti}. Op{tinsko ve}e od jedanaest ~lanova, ~ije su plate iznosile od 50.000 do 70.000

hiqada dinara, sada je smaweno na devet, ali su svi volonteri – primaju samo dnevnice, za dane kada Op{tinsko ve}e ima sednice. Sekretar Skup{tine op{tine Pavle Marojevi} je ujedno i sekretar Op{tinskog ve}a i on s pravom prima platu za ovaj posao. Prema kriterijumima Vlade Srbije o lokalnoj samoupravi, kada je re~ o smawewu tro{kova na administraciju; op{tina Ruma nema obavezu da smawuje broj zaposlenih u lokalnoj samoupravi, jer ima ukupno 199 zaposlenih, odnosno tri ~inovnika na hiqadu stanovnika. S. Bojevi}

ponedeqak16.novembar2009.

ODLUKOM TRGOVINSKOG SUDA U SREMSKOJ MITROVICI

Ste~aj za „Novogradwu” u Rumi RUMA: Privredno dru{tvo „Novogradwa” AD u Rumi, oti{lo je u ste~aj, odlukom ste~ajnog ve}a Trgovinskog suda u Sremskoj Mitrovici. Teku}i ra~un ovog dru{tva blokiran je za 13,137.708 dinara jo{ 9. aprila ove godine i od tada ovaj kolektiv ima zabranu da raspola`e sredstvima na svom ra~unu, dok se ne namire poverioci. Me|utim, kako „Novogradwa” nema priliv novca na svoj ra~un, Javno preduze}e „Stambeno” iz Ru-

me, kad ni putem pravosna`ne sudske presude nije uspelo da naplati svoja potra`ivawa, obratilo se Trgovinskom sudu u Sremskoj Mitrovici sa predlogom za pokretawe ste~ajnog postupka protiv „Novogradwe”. Ste~ajno ve}e Trgovinskog suda je prihvatilo predlog Javnog preduze}a „Stambeno” u Rumi i donelo odluku o pokretawu ste~aja, a za ste~ajnog upravnika imenovalo je Vladetu Duwi}a iz In|ije. Svi poverioci koji

PODNETA PRIJAVA PROTIV SLOVENA^KE FIRME MST „GLOBAL”

Policija prikupqa dokaze Paprika{ za ve~eru

MU@QANSKI „PASTIRSKI DAN” PROTEKAO U ODLI^NOM RASPOLO@EWU

Bi~evao i ~etvorogodi{wi Erik ZREWANIN: Bi~evaoci, kulinari, majstori u spravqawu rakije, ma`oretkiwe, i brojni posetioci, okupili su se minule subote u zrewaninskom prigradskom nasequ Mu`qa, u kome je odr`ana ~etvrta po redu manifestacija „Pastirski dan”. Organizatorima ovog hepeninga, mu`qanskom Udru`ewu kulinara i negovaoca starih obi~aja, ponovo je po{lo za rukom da na jednom mestu okupe goste iz raznih krajeva Srbije, ali i iz Slovenije i Ma|arske. Posle defilea u~esnika, usledilo je kuvawe paprika{a na mu`qanski na~in, zatim izbor najboqe rakije i stare vrste kola~a spravqenog po receptima na{ih baka. Jedan od organizatora „Pastirskog dana” Jo`e{ Gregu{ veli da je mu`qanski paprika{ postao za{titni znak ovog mesta.

brojnim u~esnicima bilo je i `ena i dece. Posebnom ugo|aju doprineli su „svetle}i bi~evi”, natopqeni petrolejem i zapaqeni. Od takmi~ara, pa`wu gledalaca privukla je porodica Ko~i{, prevashodno ~etvorogodi{wi Erik, koji je u svet bi~eva uveo svoje roditeqe Rudolfa i Moniku i baku Er`iku. - Znao sam teoriju, ali nikako nisam uspevao da pucam bi~em. Tome me je nau~io sin Erik. On je po~eo da se zanima za bi~evawe jo{ kada je imao godinu i po dana. Po dvori{tu je obu~avao sve nas – ka`e ponosni otac Rudolf, napomiwu}i da im, osim {to na ovaj na~in neguju tradiciju, bi~evawe slu`i kao razonoda posle svi obaveza. Zatekli smo u Mu`qi i kuvare i pokare iz slovena~kog Ptuja. Pokari su nalik na{im bi~evaocima, pa su oni demonstrirali kako se to radi u biv{oj jugoslovenskoj republici. - Grupu mu`qanskih bi~evaoca upoznao sam u Leskovcu. Mi u Ptuju organizujemo najve}i etno karneval, na kome nastupaju na{i pokari. Zato smo se dogovorili da uspostavimo saradwu sa Mu`qancima i evo nas ovde – isti~e predsednik Evropske federacije karnevalskih gradova za Sloveniju Branko Brumer, i poru~uje da je prezadovoqan gostoprimstvom banatskih Ma`oretkiwe ulep{ale manifestaciju doma}ina. - Pastiri ~obanski paprika{ Organizatori napomiwu da je kuvaju samo od mesa i luka. Na{ se najva`nije da se tradicija nastamalo razlikuje jer se dodaju pavqa i {to, iz godine u godinu, doprika i krompir, a to svakako dolazi sve vi{e u~esnika i gostiju prinosi boqem ukusu – obja{wava iz zemqe i inostranstva. Gregu{. - Ima simbolike u tome za{to Po oceni `irija, najboqu domaorganizujemo „Pastirski dan“. Po }u rakiju od {qive spravio je starim katoli~kim verovawima, Slavko Vorgu~in, u kategoriji ja2. novembra su Svi sveci. To je dabukova~e pobedila je Valerija tum kada pastiri prestaju da ~uvaKowa, dok je \ura Duda{ osvojio ju krupnu i sitnu stoku, pa se okunagradu za najkvalitetniju duwepqaju i jedni drugima pokazuju va~u. U mno{tvu slatkih i slanih {ta su to sve nau~ili u proteklom |akonija, koje su posetioci imali periodu. Nadme}u se u bi~evawu, prilike da probaju, u kategoriji spravqawu jela i sli~no – objaslatkih testa, najboqe je ocewen {wava Jo`ef Gregu{. kola~ s jabukama i bundevom IloKao i prethodnih godina, manine Martin, a me|u „slanim zanifestacija je zavr{ena „pastirmacijama“ najukusnije su bile kiskim balom”, ve~erom na kojoj se flice Magdolne Halai. slu`io {ampionski paprika{, uz Najatraktivniji deo programa tombolu, muziku, igru i dobro rasi ove godine bilo je izvo|ewe vepolo`ewe. {tina rukovawa bi~em. Me|u @. Balaban

APATIN: Brodograditeqi koji su se iz Srbije uputili na rad u Holandiju, uz obe}awe da }e preko firme MST „Global” iz Qubqane, mese~no zara|ivati 2.000 evra, nakon {to su se bez dinara i posla vratili ku}ama, zahvaquju}i srpskom konzulatu u toj zemqi i „Hjuman rajts vo~u”, podneli su prijave protiv Slovenaca i posredni~ke srpske firme DO „Perkan”. Oni su pre odlska u Holandiju napustili svoja radna mesta, pa su sada i bez posla i zdrastvenog osigurawa.Svi su se obratili lekarimna i dobili uverewa psihijatara i psihologa da imaju posledice stresa koji su do`iveli. Ceo slu~aj ispituje i policija. Na konferenciji za novinare, na~elnik PU Sombor Sa{a Dmitra{inovi} je rekao da je u toku rasvetqavawe krivi~nih prijava. - Prikupqamo dokaze da utvrdimo da li je re~ o krivi~nom delu za koje se goni po slu`benoj du`nosti, a kada se to utvrdi, sigurno }emo primeniti sve mere u rasvetqavawu tih slu~ajeva. U proteklom periodu bilo je jo{ nekih sli~nih prevara i oni su procesuirani - rekao je Dmitra{inovi}. Jedan od prevarenih radnika koji su 80 dana proveli u Holandiji, a da pri tom nisu radili nijedan dan, Vasiq Zorojevi} smatra da bi u ceo proces trebalo da bude ukqu~en Interpol. -Bili smo prakti~no ilegalno u zemqi koja je ~lanica EU, a opet preko slovena~ke firme MST„Global”, koja nam je obe}a-

11

imaju potra`ivawa od rumske „Novogradwe” du`ni su da u roku od 30 dana od dono{ewa odluke o ste~aju, prijave svoja potra`ivawa Trgovinskom sudu u Sremskoj Mitrovici. Ve} 18. decembra bi}e formirana skup{tina poverilaca i izabran odbor poverilaca, a 17. februara naredne godine }e se odr`ati novo ro~i{te, na kome prijavqeni poverioci moraju dokazati osnovanost svojih potra`ivawa. S. Bojevi}

Renovirane dve {kole KU[TIQ: Povodom Dana {kole Arn|elovdana, u Ku{tiqu je prire|ena sve~anost za roditeqe i goste, sa bogatim kulturno-zabavnim programom u~enika. Tim povodom, obele`en je i zavr{etak radova na zameni krovne konstrukcije na {koli u Ku{tiqu i na zgradi podru~nog odeqewa u Vojvodincima. Predsednik op{tine ^edomir @ivkovi} je rekao da je za ove poslove utro{eno oko devet miliona dinara. U toku je zavr{ni posao na rekonstrukciji centralnog grejawa, pa }e uslovi za rad biti sli~ni onim u gradu. U Osnovnoj {koli „Koriolan Doban” u oba mesta 98 u~enika nastavu poha|a na svom materwem jeziku – rumunskom. R. J.

Okrugli sto Prevareni varioci

la platu od oko 2.000 evra. Umesto toga, za 80 dana smo dobili svega 350 evra za hranu na po~etku puta. Dali su nam u Qubqani, tobo`, sva dokumenta, da bi se ispostavilo, da nemamo ni{ta za xabe, pa ni zdrastveno osigurawe, jer su se u Holandiji u bedi i nema{tini, neki qudi razboleli i pregled lekara pla}ali 70 evra tvrdi Vasiq, napomiwu}i, da su im samo Holan|ani savetovali da se uz pomo} „Hjuman rajts vo~a”, nekako do~epaju svoje zemqe, kako ne bi bili deportovani. Ko zna {ta bi sa nama bilo da nije bilo tih saveta - ka`e Zorojevi}. Krivi~nu prijavu je policiji podnela i grupa radnika koji su pre toga boravili u Holandiji preko iste firme u Qubqani, ali za posao koji su radili nikad nisu ispla}eni.

- Radio sam u Holandiji od 13. januara do 9. marta. Slovenci su mi raskinuli ugovor, koji je bio na {est meseci, ali nisu isplatili zaradu za febraur. Potro{io sam svojih 400 evra koje sam poneo, ostao bez posla u Srbiji, i sada mogu samo da preko policije tra`im da se utvrde sve okolnosti i da mi se bar namiri ono {to sam potro{io - ka`e jedan od prevarenih radnika Milan Vasi}. - Nismo dobili ni zara|enih 1.300 evra za 14 radnih dana u Holandiji. Od MST „Global” nismo zvani~no ni dobili otkaz. Posrednici u nala`ewu radne snage u Srbiji za ra~un i preko Slovenaca tvrde da nemaju ni{ta sa prevarenim radnicima – ka`e brodograditeq Igor Birke{, koji je tako|e podneo prijavu policiji. J. Prel~ec

Protest zbog statuta SOMBOR: Stranke nacionalne provinijencije organizovale su u Somboru protestni skup pod nazivom „Stop separatizmu”. Na Trgu svetog \or|a, pred nekoliko stotina Somboraca i Somborki, svoj otpor novom pokrajinskom statutu demonstrirali su lideri, ~lanovi i simpatizeri Demokratske stranke Srbije, Nove Srbije i Srpske napredne stranke, kao i nekoliko nevladinih organizacija. Svojom argumentacijom da statut predstavqa akt vojvo|anskog separatizma okupqenima su se obratili i potpredsednik DSS Slobodan Samarxi}, narodna poslanica Nove Srbije Zlata \eri}, wen skup{tinski kolega iz SNS Neboj{a Beri}, predstavnik „Dveri” i „Srpske mre`e” Sr|an Nogo, kao i lokalni lideri stranaka u~esnica mitinga. Skup je protekao bez ikakvih incidenata. M. M}

S mitinga u Somboru

SUBOTICA: U saradwi s „Pravnicima za demokratiju” i uz podr{ku Nacionalne zadu`bine za demokratiju Evropski pokret u Srbiji sutra (utorak) na Otvorenom univerzitetu u Subotici organizuje okrugli sto na temu „Imam pravo znati”. Uvodna izlagawa podne}e Aleksandar Bogdanovi} iz Evropskog pokreta za Srbiju, dr Dragan Prqa iz organizacije „Pravnici za demokratiju” i ~lanica lokalnog saveta Evropskog pokreta u Srbiji Olga Peru{i}. Okrugli sto „Imam pravo znati” bi}e odr`an u Sali 213 na prvom spratu Otvorenog univerziteta, a po~iwe u 14 sati. Z. R.

Koncert u Gradskoj ku}i SUBOTICA: Kamerni orkestar Suboti~ke filharmonije odr`a}e sutra koncert u velikoj ve}nici Gradske ku}e, na kojem }e kao solist na trombonu nastupiti Nikola Pei}. Na programu }e biti dela Albreht{bergera, Albiwonija, Vivaldija, Verebe{a, Debisija i Krola. Koncert po~iwe u 20 sati, a ulaz je besplatan. Z. R.

Izlo`ba slika i grafika SUBOTICA: U Modernoj galeriji „Likovni susret” danas }e biti otvorena izlo`ba radova grafi~ara i slikara iz Beograda Aleksandra Mladenovi}a Leke. Izlo`bu }e otvoriti direktorica ove ustanove, istori~arka umetnosti Olga [ram. Po~etak je u 18 sati. Z. R.

Efikasnija op{tinska uprava [ID: Op{tinsko ve}e u [idu donelo odluku da ukine dosada{we unutra{we organizacione jedinice i odseke Op{tinske uprave i uvede devet odeqewa: odeqewe za op{tinsku upravu,

dru{tvenu delatnost, finansije, privredni razvoj, lokalnu poresku administraciju, urbanizam komunalne i stambeno imovinske poslove, inspekcijske poslove, skup{tinske i

pravno stru~ne poslove i kabinet predsednika op{tine. U skladu sa novom organizacijom Op{tinske uprave, `ele Op{tinsku upravu da u~ine efikasnijom i odgovornijom.

Formirawem odeqewa izvr{i}e se i podela odgovornosti, a zadu`ewa }e raspodeliti na~elnik Op{tinske uprave Romko Papuga. D. S.


12

DRU[TVO

ponedeqak16.novembar2009.

[ANDOR EGERE[I U PONEDEQAK URU^UJE NAGRADU TOLERANCIJE

Laureati Katalin Sili i Bojan Pajti} Dobitnici ovogodi{we nagrade za toleranciju su biv{a predsednica ma|arskog parlamenta Katalin Sili, predsednik Izvr{nog ve}a Vojvodine Bojan Pajti} i op{tina Ba~ka Topola. Ovo priznawe, koja se, ina~e, ve} tre}i put dodequje li~nostima i institucijama za poseban doprinos ja~awu tolerancije, uru~i}e predsednik Skup{tine APV [andor Egere{i na sve~anosti obele`avawa Me|unarodnog dana tolerancije danas u Ba~koj Topoli. Kako je saop{teno iz Egere{ijevog kabineta, sve~anosti }e prisustvovati i predsednica Narodne skup{tine Republike Srbije Slavica \uki}-Dejanovi} i ministar za qudska i mawinska prava Svetozar ^ipli}. U okviru programa „Tolerancija je odgovor“, bi}e predstavqeni i rezultati istra`ivawa dr Rado{a Radivojevi}a, rukovodioca istra`iva~kog projekta „Evaluacija me|uetni~kih odnosa kod mladih u Vojvodini” u okviru projektnih aktivnosti „Afirmacija multikultura-

lizma i tolerancije u Vojvodini”. Na sve~anosti }e biti dodeqene i diplome za doprinos u razvijawu tolerancije bogatim likovnim stvarala{tvom na temu „Tolerancija se u~i od malih nogu“ osnovnim {kolama „Mo{a Pijade“ iz Debeqa~e, „^aki Lajo{„ iz Ba~ke Topole, „Nikola Tesla“ iz Ba~ke Topole i „Adi Endre“ iz Malog I|o{a. U obrazlo`ewu predsednika Skup{tine APV navodi se da su ovogodi{wi lauerati osobe koje „dugogodi{wim anga`manom oplemewuju ideju tolerancije“. „Brojni programi tolerancije u Ba~koj Topoli, kao i dugogodi{wa saradwa s Katalin Sili i Bojanom Pajti}em, u~vrstili su me u uverewu da zaista tolerancija predstavqa meru humanosti, solidarnosti, slobode i uva`avawa“, naveo je Egere{i i dodao da je op{tina Ba~ka Topola „onaj ambijent u kojem se tradicionalno potvr|uju tolerancija, po{tovawe i uzajamno razumevawe“. B. D. S.

I U HAKERSKOJ ERI LOPOVI SE DR@E PILI]ARSKIH METODA

Kradqivica naoru`ana pun|om U senci sve ~e{}ih vesti o orobqavawu mewa~nica, filijala po{te, te mo}nih doma}ih i svetskih banaka, a naro~ito operacijama po juvelirnicama metropola {irom planete (sa sofisticiranom drsko{}u re`irala u maniru Arsena Lupena banda „Pink panter“, sastavqena uglavnom od „umetnika“ s ovih prostora), ostaju kra|e izvedene proverenim ali ve} gotovo zaboravqenim pili}arskim metodama. A ba{ one ojadile ovih dana mnoge prodavce sa zelene pijace u Apatinu, ali i wihove mu{terije. Opeqe{ili ih dvojica veterana starih izme|u 55 i 60 godina i jedna `ena, koja je umesto fantomke, bila „naoru`ana“ - pun|om. Razradili strategiju pa u vreme najve}e gu`ve, ujutru kradu kupcima nova~nike a pija~are oko podneva, dakle dok u bu|elarima mu{terija jo{ ima para, a prodavce ne{to kasnije kad im kapne pazar. Prodava~ica Rozalija Kova~ uspela je da spase svoju zaradu. - Mahinalno sam krenula ka xepu keceqe gde dr`im nov~anik. Nisam ga na{la, ali sam mu{karca koji je prolazio kraj mene uhvatila za ruku i povikala „policija, policija” dok se on otimao. Zavukla sam ruku pod wegovu jaknu i na{la svoj nov~anik, ali lopov je pobegao. Ni sama ne znam odakle

mi ta hrabrost, tek sam se posle po~ela tresti - pri~a Rozalija. Nevenka Krsti} se nije sna{la i ostala je bez pazara. - Prvo je do{la `ena sa pun|om i pitala mo`e li ostaviti svoju torbu dok ne obavi kupovinu po pijaci. Ni{ta nisam sumwala, jer nije prvi put da ~inim takve usluge. U tom stigne kupac, prosedi stariji ~ovek, kupi dve kile qutih papri~ica i pru`io mi nov~anicu od pet hiqadarki. Nisam imala sitno i tu smo se “prepucavali” ko }e da je razbije, kad pri|e jedna mu{terija za paradajz. Dok sam s wim razgovarala onaj prvi je iz kutije gde dr`im pare izvukao 2000 dinara, {to sam primetila tek kad su svi oti{li a niko od wih nije ni{ta ni pazario. Verovatno je ona `ena bila u izvidnici. Nije im ovo prvi put da do|u, nema ih nekoliko nedeqa, pa opet. ^ula sam da su tako ojadili i pijacama u okolini - ka`e Nevenka. Sre}e nije imao ni Milovan Raji}, koji je ostao bez nov~anika i svih dokumenata. - ^esto dolazim na pijacu, prodavci su mi pri~ali o kra|ama i nije mi jasno kako sam ispao neoprezan – vajka se Raji}, koji ~im je orobqen odmah obavestio de`urne policijce, ali xaba. Lopovi odmaglili. J. Prel~ec

DNEVNIK

DA LI PEJNTBOL KLUBOVI PODSTI^U NASIQE ILI OSLOBA\AJU OD AGRESIVNOSTI

^inovnici se zbli`avaju na „frontu”

Za 28 godina od zvani~nih po~etaka pejntbola, ova timska igra {uwawa i pucawa postala je popularna svuda po svetu. Od 2000. do danas, po varo{ima i gradovima Srbije osnovano je preko 50 klubova. I mada sve podse}a na ratne akcije u kojima u~esnici nose posebno izra|ene pu{ke, ili markere, kako ih nazivaju, a ciq je pogoditi protivnika kuglicom puwenom bojom i tako ga izbaciti iz igre, poklonici odlu~no odbacuju takvo pore|ewe. Insistiraju da je ovo sport koji razvija takmi~arski i kolektivni duh. No, ostala je nerazja{wena psiholo{ka nedoumica - da li podsti~e i agresivnost kod qudi. - Razumem one koji postavqaju to pitawe, no, da li i filmovi i video igrice s primesama nasiqa izazivaju agresivnost? I stavovi sociologa su podeqeni - neki smatraju da je podsti~e, a drugi igru do`ivqavaju kao svojevrsni „izduvni ventil“, gde se ~ovek upravo osloba|a agresivnosti. To misli i pristalice pejntbola – obja{wava za „Dnevnik“ Marko Martinov iz zrewaninskog Pejntbol kluba „Spartan“, i pita da li i slu`ewe obaveznog vojnog roka podsti~e agresivnost. Nagla{ava i da su takmi~ari uglavnom momci i devojke, zapo-

Zanimacija i za invalide

Izduvni ventil za „formirane li~nosti”

sleni qudi izme|u 20 i 35 godina, i ve} izgra|ene li~nosti. Stoga je, veli on, eventualni negativni uticaj ovog sporta, ako ga uop{te ima, minimalan. - Igra~i namerno prave pojmovnu razliku izme|u markera i pu{ke. Jer, marker, kao {to sama re~ ka`e, markira odnosno obele`ava, dok pu{ka znamo {ta ~ini. Tako|e, na{ klub, a verujem i ostali, insistira da se u toku igre ne koriste izrazi „ubio sam ga“ ili „mrtav si“ ve} „eliminisan si“, a ne govore „neprijateq“ ve}

„protivnik“ – nagla{ava Martinov. Ka`e da je „Spartan“ do sad organizovao preko 300 igara, ali se na terenu nije dogodio nijedan incident, tu~a ili nasiqa, niti je bilo povreda. - Mo`da bi se mogla nazvati negativnom stranom pejntbol mogu}a zloupotreba opreme, pre svega markera. U SAD i nekim zemqama Zapadne Evrope pojedinci su markerima ga|ali prolaznike ili `ivotiwe. Takvih retkih slu~ajeva u na{oj zemqi do sad nije bilo.

^lanovi doma}ih pejntbol klubova tvrde i kako {ire dru{tvenu odgovornost. Martinov napomiwe da su u~estvovali u humanitarnim i akcijama ~i{}ewa i za{tite `ivotne sredine. - Skupqali smo i donaciju za le~ewe jednog od na{ih drugara koji je te{ko oboleo. Neki klubovi, poput „Iks – park Pali}“ iz Subotice, organizovali su me~eve za osobe sa invaliditetom, pa su za tu namenu konstruisali posebne terene – nagla{ava Martinov. To bi se moglo re{iti regulativom o uvozu i prodaji markera, po kojoj bi samo registrovani klubovi mogli da se bave tim poslom, a opremu poseduju jedino zvani~ni ~lanovi – mi{qewa je Martinov. Kao pozitivnu stranu pejntbola Martinov isti~e i da mnoga preduze}a, pogotovo na Zapadu, obezbe|uju zaposlenima trenirawe upravo ovog sporta, jer je dokazano da gradi timski duh i zbli`ava kolege. @. Balaban

SRBIJA S NEMOTIVISANIM STUDENTIMA I PROFESORIMA SROZANOG UGLEDA U[LA U REFORMU VISOKOG OBRAZOVAWA?

Amerikanci uvalili i nama kukavi~je jaje

Na konferenciji “Evropska nedeqa kvaliteta”, odr`anoj u Novom Sadu u organizaciji Jedinstvenog udru`ewa Srbije za kvalitet (JUSK) wegov predsednik dr Dragutin Stanivukovi}, profesor novosadskog Fakulteta tehni~kih nauka, govorio je (vrlo kriti~ki) o kvalitetu doma}eg obrazovawa. Podsetio je da je pre dve godine podnaslov izlagawa o istoj temi nazvao “Sumrak”, nadao se da }emo do danas sti}i do “osvita”, ali u 2009. ne mo`e da konstatuje ni{ta vi{e od “sumraka II”. - U Srbiji su se ova dva veka mewali dru{tveni i ekonom-

kancerogeno tkivo. - Imamo nizak pedago{ki nivo nastave, predava~e neobu~ene i srozanog ugleda. U Srbiji je 1,3 milion funkcionalno nepismenih, a tek 6,5 odsto visokoobrazovanih. U tom miqeu reforma visokog obrazovawa nema temeqa. Iz godine u godinu bi}e sve vi{e zahteva studenata za smawewe uslova upisa naredne godine, jer za novi, bolowski sistem nemamo nove |ake, nastavnike, programe, ni saradwu sa svetskim univrzitetima radi prohodnosti studenata... Trebalo je da za uvo|ewe “bolowe” prvo po~nemo pripremati sredwo{kolce, pa

Rektorovi kompromisi “Rektor Beogradskog univerziteta morao je prvoj generaciji bruco{a ’bolowaca’ da spusti prag za upis druge godine na svega 38 bodova, kako bi im spasao socijalni status, a i da bi izbegao nemire... To je opet udvarawe studentima. Mese~no oni pla}aju oko 4.000 dinara dom i hranu, {to je sme{no, pa naravno da nisu motivisani da u~e”, jedak je dr Stanivukovi}. ski sistemi, ali {kolstvo jo{ od Vuka najsporije - ka`e Stanivukovi} i isti~e da je zabriwavaju}e {to vode}i qudi u dr`avi misle da }e vi{e novca ulo`enog u prosvetu izbrisati

onda nastavnike na univerzitetima. Za tri-~etiri godine “podgatovke” {to bi rekli Rusi, stasale bi kvalitetne generacije za akademsko obrazovawe.

Stanivukovi} smatra da smo u “bolowu” uleteli potpuno nespremni, neki su je prosto “presadili”, ~esto prepisuju}i tu|e studijske programe. On misli da kao dr`ava ne bismo imali nikakvih problema da se nismo tad ukrcali u ovaj evropski reformski voz i ukazuje da je Rusija tako|e potpisnik Bolowske deklaracije, ali “nije uradila ni{ta i ~eka da vidi kako }e se odvijati. Ni Kembrix ni Iton ne rade po ‘bolowi’. - “Bolowa” je kukavi~je jaje Amerike Evropi, da se snizi nivo znawa. Onda se sni`ava i nivo svesti i tako stvaraju mediokriteti kojima je lak{e upravqati u dr`avi - tvrdi Stanivukovi} za “Dnevnik”. Ipak ne misli da je znawe na{ih “bolowskih” studenata nekvalitetno. - Imaju znawa, ali jo{ neupotrebqivo. Ciq “bolowe” je da se skrati vreme {kolovawa i {to pre po~nu da rade, ali i tu ima razli~itih re{ewa. Studije ma{instva na novosadkom FTN-u organizovane su kao ~etvorogodi{we osnovne i jednogodi{we master, dok su se, npr. ma{inski u Beogradu, Kragujevcu i Ni{u opredelili za 3+2

Skepti~ni dr Dragutin Foto: S. Simi} Stanivukovi}

{to je za na{u struku neodr`ivo i oni }e se vratiti na 4+1, jer su uvideli da je to prava mera za obrazovawe in`ewera ka`e Stanivukovi} i nagla{ava da je i tokom akreditacije bilo “previda” te ima fakulteta, i u Kragujevcu i u Novom Sadu, koji su akreditovani iako ne ispuwavaju standarde. - Takvi }e se ugasiti jer ih studenti ne}e upisivati kad se uvere da im “evropski prenosive bodove” koje tu steknu niko napoqu ne}e priznati. A kako stvari kod nas stoje, verovatno je ve} od jutros osnovano pet-{est novih fakulteta! V. ^eki}

INVAZIJA KALORIJA SA TRPEZA KRSNIH SLAVA I PROFANIH PRAZNIKA

Slagawe kila od Svetog Nikole do Svetog Save U~estale krsne slave i profani praznici, depresija hladnih i tmurnih dana najlak{e se “le~i” uz masnu trpezu, nakupqeni se kilogrami te{ko tope, a te{ko skida nivo {tetnih masno}a u krvi, {e}era i pritisak. - Preobimna ishrana je postala globalna bolest savremene civilizacije – obja{wava nutricionista dr Gordana Pipi}. - Danas ona mora biti energetski mawe vredna nego pre 50 ili sto godina, jer se qudi mnogo mawe kre}u i imaju mnoga pomagala, pa nema ni toliko fizi~kog rada. Uz to, u stalnoj trci s vremenom sve ~e{}e se pose`e za brzom hranom koja obiluje mastima i {e}erima, a oskudeva vitami-

Sporo se kre}u, a brzo hrane

nima i mineralima, pa ne ~udi {to je gojaznih sve vi{e. Bez obzira da li su gojazna ili obolela od dijabetesa, deca moraju da jedu punomasne mle~ne proizvode, jer rastu i te masti tro{e za izgradwu }elijskih membrana centralnog nervnog sistema. Za odrasle one nisu po`eqne, dok vaqa potpuno da izbace sviwsku mast, puter, majonez senf. Kao zamena se savetuju polu ili skroz obrani mle~ni proizvodi. Odrasli imaju razvijen skelet pa obi~no i uravnote`en kalcijum i fosfor, a ako provode dovoqno vremena na dnevnoj svetlosti, i vitamin D. I na{a prehrambena industrija je obrana mleka (kravqeg ima i s mawe

od 1 odsto masti) i mle~ne proizvode obogatila vitaminima A i D. Margarin se pravi od biqnih uqa i sadr`i po`eqne masne kiseline, ali prilikom procesa pretvarawa tih uqa u ~vrsto stawe, masne kiseline prelaze iz biohemijskog po`eqnog u trans oblik koji organizam prepoznaje kao zasi}ene masne kiseline sa svim zdravstvenim posledicama po krvne sudove. U svetu je, ina~e, propisima ograni~en nivo trans masnih kiselina, a Kongres SAD je doneo odluku da svi prehrambeni proizvodi moraju imati deklarisan wihov sadr`aj. Ina~e, margarin ima istu energetsku vrednost kao i puter, pa se ne mo`e je-

sti u neograni~enim koli~inama. Od 10 do 20 grama dnevno, ne vi{e. Sve`i sirevi s poluobranim ili obranim mlekom imaju prednost u odnosu na margarin. Na na{em tr`i{tu sve je vi{e proizvoda sa oznakom “lajt”. Dr Pipi} ka`e da je, recimo, “lajt majonez” napravqen bez jaja a dodaju mu se pektini za zgu{wavawe, koji nisu {tetni po zdravqe. Oni su posebno povoqni za osobe sa problemati~nim holesterolom, ali kako im je velika energetsku vrednost, vaqa ograni~iti koli~ine. Kao i torte, kola~e, kremove i razne salate u kojim tako|e ima margarina i majoneza. J. Barbuzan


DRU[TVO

DNEVNIK

ponedeqak16.novembar2009.

13

MINISTAR MILOSAVQEVI] QUT NA DOKTORE KOJI SU OKLEVETALI VAKCINU

Lekari zalu|uju narod U Srbiji su do sad laboratorijski potvr|eno 285 obolelih od virusa A H1N1, dok ih je devet preminulo - rekla je ~lan Radne grupe Ministarstva zdravqa za pra}ewe novog gripa dr Nada Mili} i dodaje da je 479 osoba sa simptomima sli~nim gripu hospitalizovano, a 13 ih je respiratoru. Epidemiolozi

Foto: B. Lu~i}

Cve}e na grob prvog urednika „Dnevnika” Predstavnici „Dnevnika“ ju~e su polo`ili cve}e na grob prvog glavnog i odgovornog urednika na{eg lista Svetozara Markovi}e Toze. Pre ta~no 67 godina na ge{tetneru je {tampana „Slobodna Vojvodina“, a tekstove je na matrici otkucao ba{ Toza, proslavqeni partizanski komandant, kasnije progla{en za narodnog heroja.

Wegov grob su ju~e su s na{om delegacijom obi{li i Tozini saborci ali i sledbenici, iz partije Komunisti Srbije. Ida Sabo, visoki politi~ki funkcioner iz vremena Druge Jugoslavije, u ime saboraca se zahvalila na po{tovawu i pijetetu koje „Dnevnik“ neguje prema svom osniva~u. Z. D.

„Neki neodgovorni spomiwu i kako u vakcini ima `ive. Ima je koliko i u konzervi tuwevine, koja se prodaje u svakoj radwi“, tvrdi dr Tomica Milosavqevi} savetuju da gra|ani vode ra~una o higijeni, redovno peru ruke, provetravaju prostorije, a ako imaju temperaturu prvo poku{aju da je skinu vitaminom C i lekovima za obarawe temperature.

QAJI]EV RESOR SMI[QA KAKO DA SPRE^I ZLOUPOTREBE PORODIQSKIH NAKNADA

Prijave trudnice, pa ojade dr`avu Prema podacima iz oktobra Srbiji je bilo 31.529 porodiqa kojima je mese~no ispla}eno ne{to vi{e od 1,6 milijardi dinara. To je u proseku oko 47.000 dinara bruto, {to je ne{to vi{e od prose~ne plate. Najve}a mese~na naknada za ovu namenu pro{log meseca je iznosila oko 155.000 dinara. Ministar rada i socijalne politike Rasim Qaji} tvrdi da u isplati porodiqskog odustva ima puno zloupotreba, jer poslodavac prijavi `enu, sestru ili }erku i zadwu platu joj uplati oko 100.000 dinara znaju}i da dr`ava ima obavezu da u narednih godinu dana taj isti iznos refundira {to je, kako ka`e, prevelik teret. Naime, razmatraju}i mere {tedwe u svom ministarstvu ali i na~in kako da se u trenucima ekonomske krize {to vi{e pomogne najugro`enijim u Srbiji, ministrov tim je uo~io da se posledwa plata trudnice „napumpa“ do nerealnih iznosa, jer posloda-

Mo`e da bude i vrlo profitno blagosloveno stawe

koje zara|uju vi{e od trostrukog republi~kog proseka budu zakinute i do 60.000 dinara. Naime, u nadle`nom resoru razmi{qaju da se isplata porodiqskog odustva ograni~i sa sada{wih pet prose~-

Brojni poslodavci svojim zatrudnelim suprugama, sestrama ili }erkama zadwu platu napumpaju na 100.000 dinara, znaju}i da }e iz buyeta morati toliko da im se ispla}uje narednih godinu dana vac zna da u narednih godinu dana porodiqe wega ni{ta ne ko{taju, ve} da }e mese~nu naknadu platiti dr`ava. Zbog toga se pripremaju nova pravila za isplatu porodiqskog odustva te bi se moglo dogoditi da budu}e majke u Srbije

Ombudsmani vizitiraju bolnice Broj gra|ana koji od ombudsmana tra`i pomo} zna~ajno se u posledwe vreme pove}ao, posebno u oblastima po{tovawa socijalnih, ekonomskih, te garantovanih prava radnika, konstatovano je na sastanku republi~kog, pokrajinskog, gradskih i op{tinskih za{titnika gra|ana. Kako pojedini organi vlasti formalno prihvataju, no samo polovi~no sprovode preporuke za otklawawe propusta, insistira}e se na utvr|ivawu odgovornosti za nesaradwu sa nadle`nim ombudsmanom i opstrukciju wegovog rada. Kontrola ostvarivawa prava na zdravstvenu za{titu bi}e u narednom periodu prioritet mre`e za{titnika gra|ana. Po ovla{}ewu republi~kog ombudsmana sprovedi}e se kontrolne “vizite” u zdravstvenim ustanovama {irom zemqe.

nih plata na tri. To zna~i da bi ono malo `ena koje sada primaju 130.000 dinara mese~no mogle kao porodiqe dobijati umesto cele zarade, kao do sada, maksimalno 93.000 dinara tokom porodiqskog sta`a. Ministar Qaji} ka`e da

jo{ nije doneta kona~na odluka kako }e se ubudu}e obra~unavati porodiqsko odsustvo, ali da }e biti izmena tu dileme nema. Kalkuli{e se s brojkom od pet milijardi dinara u{tede u narednoj godini ako se promeni dosada{wi na~in isplate porodiqskog odustva. Qaji} tvrdi da bi se najve}e u{tede stekle ako bi se propisalo da se naknada porodiqama ispla}uje ne vi{e u visini posledwe primqene plate, ve} na osnovu godi{weg proseka dodaju}i da je to ono {to }e se na}i u prelogu izmena zakona o finansijskoj podr{ci porodici. Zna~i to da }e sve budu}e porodiqe u Srbiji imati znatno mawu naknadu od dosada{wih jer sve one koje su primale i jo{ je uvek primaju dobijaju je na osnovu posledwe plate, pa otuda i relativno visoki mese~ni iznosi, dok }e one koje se porode posle Nove godine dobijati znatno mawu mese~nu apana`u jer }e im u prosek u}i zarade od cele godine. I poslodavci koji su do sada bili {iroke ruke samo kod posledwe isplate, moraju ~im `ena ostane trudna da joj daju veliku platu kako bi one kada odu na teret dr`ave, odnosno kada steknu pravo na porodiqsko odsustvo, imale godinu dana pristojnu naknadu. Znaju}i na{e poslodavce , osim ako je u pitawu neko „ro|eni“, kada dr`ava odlu~i da gleda celu godinu a ne samo posledwi mesec, mnoge }e porodiqe ostatiti praznih nov~anika. Q. Male{evi}

Sledi najmasovnija vakcinacija od 1972.

Ministar zdravqa dr Tomica Milosavqevi} smatra da neodgovorni lekari sumwom u vakcinu protiv novog gripa „zbuwuju narod“ i isti~e da su „dobre sve vakcine koje su pro{le kontrolu Evropske agencije za lekove. Svaka je pravqena tehnologijom koja je o~i{}ena i maksimalno prilago|ena standardima, a oni su uvek u farmaceutskoj indu-

striji visoki. Pa, ne mo`e svako da napravi vakcinu. Spomiwe se i da u vakcini ima `ive. Ima je u onoliko koliko u konzervi tuwevine koju kupujete da jedete“, kazao je ministar i najavio kako predstoje}a vakcinacija treba da bude najmasovnija ikad sprovedena, izuzev protiv variole vere 1972.

„No, sada je druga~iji problem, jer veliki broj gra|ana treba da bude vakcinisan u kratkom roku i bez nepotrebnih gu`vi. Kad doze stignu u Institut ‘Torlak“ bi}e distribuisane na 23 mesta u Srbiji, u institute za javno zdravqe, na teritoriji 25 okruga. ^im se dopreme slede}eg dana po~iwe imunizacija“, objasnio je Milosavqevi} i savetovao gra|ane da ne kupuje vakcina koja je druga~ije stigla u zemqu jer postoji velika opasnost od falsifikata. „Mogu time samo da naprave ve}u {tetu nego korist.“ Dr Milosavqevi} navodi da }e vakcinacija po~eti od voza~a gradskog prevoza i poslanika, jer su pripadnici javnih slu`bi bez kojih dru{tvo ne mo`e da funkcioni{e. „Nije prioritet na strani wih, pilota, |ubretara, novinara ili policajca. U prvom redu je bitno da budu vakcinisani zdravstveni radnici, zato je maskama mesto u bolnici i nose ih oni koji le~e najte`e bolesnike. Posle vakcine, ne trebaju im maske.“

VIRUS I MINISTAR ODLO@ILI SVE U^ENI^KE EKSKURZIJE

Putova}e |aci tek kad ozeleni Preporuku Ministarstva prosvete da se zbog epidemije “meksikanca” do daqe obustave |a~ke ekskurzije i nastava u prirodi, {kole su veoma ozbiqno shvatili, pa ove jeseni i zime za u~enike putovawa ne}e biti. - Kako su {kole u prirodi tek nedavno reaktivirane, mi ih nismo za ovu godinu ni planirali, pa tek ovih dana treba da napravimo aneks programa, kojim }emo ih predvideti, ali organizovati tek na prole}e ka`e direktor novosadske osnovne {kole „Ivo Lola Ribar“ Milorad ^udi}. - Za tad

smo ostavili i ekskurzije, mada je ranije deo bio i tokom jeseni. O[ „Sveti Sava“ u Rumenki stav resora dr Obradovi}a nije mnogo pomeo, jer, kako ka`e direktor Svetozara Kozarova, zbog slabog interesovawa u~enika, {kole u prirodi nisu organizovane ni lane, pa ni za ovu godinu nisu planirane. Ekskurzije su ionako predvi|ene za prole}e, a po{to su jednodnevne i ne ko{taju puno, |aci ih neposredno pre polaska i plate, obi~no u dve rate, pa jo{ nisu ni po~ele pripreme. - Na{i maturnati su se pre dve nedeqe vratili iz Praga,

Zavr{en epidemijski raspust Posle iznenadnog ~etvorodnevnog raspusta, koji je “naredilo” Ministarstvo prosvete kako bi se zaustavio prvi talas {irewa sviwskog gripa, vojvo|anski |aci, kao i wihovi vr{waci u centralnoj Srbiji, danas se vra}aju u u~ionice i nastavqa se prvo polugodi{te. Za sad se jo{ ne zna pouzdano da li }e se i kako izgubqeni ~asovi nadokna|ivati, kao ni da li }e do prole}a i jewavawa epidemije biti potrebe da |aci opet prinudno planduju. Ipak,

po nekim nagove{tajima, mogu}e je da, ukoliko se mora, {kolska godina jo{ koji put neplanirano prekida, ova ~etiri dana ne nadokna|uju, nego sa`me gradivo. No, ako prinudnih raspusta bude jo{, verovatno }e biti produ`ena {kolska godina, a letwe ferije }e malo zakasniti, da se propu{teno nadoknadi. Naredni redovni raspust je zimski, za vojvo|anske |ake traje od 23. decembra do 18. januara, dok }e u~enicima ju`no od Save i Dunava tronedeqni odmor po~eti sedmicu dana kasnije.

Be~a i Budimpe{ta, jer tada jo{ nije bilo preporuke da se ne ide, a ekskurzija je isplanirana je jo{ proletos - ka`e direktor Sredwe tehni~ke {kole „Jovan Vukanovi}“ u Novom Sadu Stanko Mati}. - Ekskurzije za ostale razrede planirali smo na prole}e. I u kikindskoj Ekonomskotrgovinskoj {koli veli direktor Tomislav Bartoli} ekskurzije ~ekaju prole}e, mada su prethodnih godina imali praksu da ih organizuju u jesen, dok u Zrewaninskoj gimnaziji, ka`e direktor Milan Radakovi}, nikakve promene plana nema, jer su |a~ka putovawa i planirana za prole}e. S druge strane, u Sredwoj {koli „22. oktobar“ u @abqu petodnevna maturantska ekskurzija u Be~, Bratislavu i Drezden planirana je za slede}u nedequ, ali je odlo`ena za prole}e, dok su ekskurzije ostalih razreda i planirane “kad ozeleni”. - Dve rate su ve} pla}ene i ostala je jo{ jedna - ka`e direktor ove {kole Miodrag Jawo{. - S novosadskom agencijom „Putopisi“, s kojom ve} godinama sara|ujemo, ve} smo dogovorili da ekskurziju odlo`imo, ali }e je to, na`alost, malo i poskupeti zbog vi{e cene goriva, ali i jer su prole}ni termini uvek ne{to skupqi. D. Deve~erski

ZAJEDNO RADE NA SRCU KAMENI^KI INSTITUT I ITALIJANSKA BLIZANA^KA BOLNICA LEKO

Bra}a po skalpelu Sesija Kardiolo{ke sekcije Dru{tva lekara Vojvodine / Srpskog lekarskog dru{tva odr`ana u Somboru bila je odli~na prilika da svoja iskustva prenese gost Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici prof. dr \uzepe Gula~i, {ef odelewa Medicinskog centra Leko iz najbogatije italijanske pokrajine Lombardije. Osim dostignu}a u ehokardiografiji, on je zajedno sa doma}inima, prvenstveno prof. dr Nadom A|i}-^emerli}, direktorkom KVB objasnio i osnove zajedni~kog projekta kameni~kog instituta i MC Leko. - Kontakti sa dr Gula~ijem traju jo{ od 2000. godine ali su dugo odr`avani samo na personalnom nivou. [irewe saradwe Vojvodine i talijanskih regio-

na omogu}ilo je institucionalnu saradwi, pa smo 2007. potpisali ugovor kao tzv. „blizana~ke bolnice“ {to je, mislim, prvi takav u Srbiji - ka`e dr A|i} ^emerli}. - Ovakva saradwe podrazumeva, nakon prilago|avawa na{im uslovima i mentalitetu, preuzimawe odre|enih modela organizacije rada, kako bismo bili potpuno konkurentni svetskim standardima tercijarnog zdravstva. Na{e institucije su jako puno sli~ne, {to je dodatno olak{alo transfer italijanskih iskustava. To nam je koristilo prilikom kontrole kvaliteta ISO standardizacijom i tzv. „emergency“ kardiologije, a saradwu }emo nastaviti u ehokardiografiji, sr~anoj insuficijenciji i naro~ito sr~anoj rehabilitacije za koju Vojvodina

jo{ nema pravi program - ne krije zadovoqstvo bratimqewem s jednim od najve}ih talijanskih medicinskih centara A|i}-^emerli}. - Po{to sam u Kamenici ~est gost mogu da primetim da se uslovi za saradwu stalno poboq{avaju. Visokoorganizovana i kvalitetna ustanova, sa zaista stru~nim i motivisanim osobqem je idealan preduslov ka`e Gula~i. - Iluzorno je na{ primer jednostavno prekopirati na KVB, ne sagledav{i pre toga niz specifi~nosti. Za takav transfer potreban je kompetentan sagovornik i mi ga u Vojvodini imamo - ka`e gost iz Italije i navodi preduslove koji ne zavise samo od struke. - Prvi je novac. Wega ima koliko ga ima, ali je bitno odrediti prioritet. Ako je to zdrav-

Nada A|i}-^emerli} i \uzepe Gula~i

stvo, za institut poput kameni~kog, novca mora biti dovoqno za wegovo unapre|ivawe. Drugi preduslov je `eqa. Ako `elite da unapredite rad onda je i organizacioni model blizana{tva baziran na transferu

„know how“ idealan da wime promeniti svest ne samo qudi iz zdravstva, ve} i pacijenata, a time postepeno i dru{tva u celini - filozofija je profesora Gula~ija. M. Miqenovi}


14

CRNA HRONIKA

ponedeqak16.novembar2009.

DNEVNIK

POLICIJA RASVETLILA KRVAVO RAZBOJNI[TVO NA TATARSKOM BRDU

Uhap{en dvojac zbog napada na gr~kog biznismena

Mesto gde je prona|en automobil

Foto: F. Baki}

Novosadska kriminalisti~ka policija, u saradwi s Upravom krimnalisti~ke policije, rasvetlila je razbojni{tvo u kojem je gr~ki dr`avqanin, predsednik Upravnog odbora kompanije „Sunoko“ Spiridon Pirgidis (1959), proletos za dlaku izbegao smrt. Ovim povodom uhap{eni su Beogra|ani Safet ^. (1969) i Milo J. (1960) iz Novog Sada. Kako smo nezvani~no saznali, postoji mogu}nost da }e jo{ neko zbog ovog razbojni{tva biti li{en slobode. Prema krivi~-

Kako je „Dnevnik“ ve} pisao, osvedo~eni prijateq Srbije i ugledan poslovni ~ovek Pirgidis tom prilikom te{ko je rawen iz pi{toqa oko sat pre pono}i 28. aprila ove godine, kod ulaznih vrata iznajmqene vile u nasequ Tatarsko brdo u Sremskoj Kamenici. Posle pqa~ke, moglo se ~uti da je te no}i Pirgidis bio sam u ku}i i gledao TV, a kad je ~uo buku u dvori{tu, iza{ao je na vrata i to ga zamalo nije ko{talo `ivota. Na wega su iz mraka bez re~i otvorila vatru trojica maski-

DAN POSLE NESRE]E NA PUTU NOVI SAD – ZREWANIN

Voza~ „punta” na|en mrtav kod @abqa

Voza~ „zastave 10“, a prema zate~enim dokumentima re~ je Beogra|aninu Bojanu Sevi}u (1975), prona|en je ju~e ujutro mrtav u slupanom autu beogradskih registracija u kanalu pored puta Novi Sad - Zrewanin, oko dva kilometra pre raskrsnice za @abaq. Po svemu sude}i, do nesre}e je do{lo dan ranije oko pet sati ujutro, kada je automobil koji se kretao ka Zrewaninu iz nepoznatih razloga sleteo s puta, kazala je ju~e za „Dnevnik“ de`urni istra`ni sudija novosadskog Op{tinskog suda Branka Peri{i}, koja je obavila uvi|aj. Ona je naredila obdukciju tela nastradalog i vanredni tehni~ki pregled vozila. Voza~ je bio sam u autu, a za sada sve upu}uje na to da nije bilo drugog u~esnika u nesre}i. Istraga je u toku. - Bojan je bio {ef gradili{ta na magistralnom gasovodu u firmi „Milenijumtim“ iz

Beograda, koja je obavqala radove ovde u blizini. U petak smo proslavili zavr{etak radova oko ogromnih cevi ispod Tise. Oti{ao sam posle proslave u Beograd, a neki na obli`wi sala{ gde su radnici sme{teni dok je Bojan, koliko zna, oti{ao slu`benim automobilom za Novi Sad. Nije iskqu~ena mogu}nost da je pod uticajem alkohola zaspao za volanom i to kilometar dva od wegovog ciqa, sala{a „Debeli lad“ pored Tise - rekao nam je ju~e na mestu nesre}e direktor pomenute gra|evinske firme Ivan Bo{wak. - Ovo je velika tragedija za nas. Po~eli smo da ga tra`imo ju~e posle podne do mraka i na osnovu signala xi pi-es ure|aja iz vozila prona{li smo ga jutros kad smo nastavili potragu. Posledwi podaci su se emitovali u 4.50 sati i ukazivali su na to da se tom prilikom vozilo kretalo 93 kilometara na ~as. M. V.

SUD OGLOBIO NADU VIDOVI]

Funkcionerka sindikata osu|ena za klevetu Sekretar Gradskog ve}a Saveza samostalnog sindikata Novog Sada Nada Vidovi} osu|ena je prema sudskoj presudi nov~anom kaznom za krivi~no delo klevete izre~ene na {tetu nekada{weg vlasnika AD HINS Branka Jovanovi}a. Odluku Op{tinskog suda u drugostepenom postupku potvrdio je Okru`ni sud u Novom Sadu.

Jovanovi} je Vidovi}ku tu`io, jer je prilikom problema nastalih posle privatizacije HINS-a, rekla: „ da ste~ejna mafija nesmetano radi, ... da Op{tinski i Trgovinski sud u Novom Sadu samo rade po nalozima Branka Jovanovi}a, ... da je kriminal o~igledan i da sud {titi kriminalca kao {to je Branko Jovanovi}. Z. D.

USPE[NA POTERA CARINIKA ZA KRIJUM^ARIMA

[verc prese~en u Malim Pijacama Na putu izme|u Subotice i Horgo{a carinici su imali uspe{nu poteru za tovarom cigareta namewenih {vercu, otkriv{i u „audiju 100“ somborske registracije 10.370 paklica cigareta. Carinici su pro{log ~etvrtka na delu Pali}kog puta izme|u Subotice i Pali}a sprovode}i dubinsku kontrolu primetili sumwivo vozilo, koje su poku{ali da zaustave i prekontroli{u. Uvidev{i nameru carinika, voza~ automobila po~iwe da be`i i skre}e sa Pali}kog puta ka mestu zvanom [upqak, a potom do sela Male Pijace u kawi{koj op{tini, gde se po prestanku asfaltnog dela puta i zaustavqa. Kontrolom vozila ustanovqeno je da je voza~ B. D. poku{ao da prokri-

jum~ari veliku koli~inu cigareta poznatih svetskih marki, za koje nije posedovao prate}u dokumentaciju. Ve}ina cigareta bila je bez akciznih markica. Voza~ B. D. je izjavio da je on samo prevozio cigarete i da je za tu uslugu trebalo da dobije 50 evra i pla}ene putne tro{kove. Vozilo je, navodno, posudio od druga, i nije prisustvovao utovaru cigareta, a da je kona~no odredi{te bilo blizu prakinga `elezni~ke stanice u Horgo{u. Uprava carina Srbije saop{tila je da je protiv B.D. pokrenut prekr{ajni postupak, a roba i vozilo kome je istekla registracija, privremeno su oduzeti od okon~awa istog. M. Mr.

Lisice za jednog od pqa~ka{a

noj prijavi, wima se pripisuje da su iz vatrenog oru`ja ranili Grka pri tom zahtevaju}i da im otvori sef. Po{to nisu uspeli da ga otvore, iz ku}e su odneli iszvesnu sumu deviza i mobilni telefon, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava.

ranih izgrednika. Pirgidis je danima posle operacija bio u `ivotnoj opasnosti, ali su lekari Klini~kog centra Vojvodine uspeli da mu spasu `ivot. Doga|aj se odigrao u vili koju je nekoliko meseci ranije Pirgidis iznajmio. Inspekto-

ri su posle toga saslu{ali vi{e stotina lica i tesno sara|ivali s vi{e policija {irom Evrope, saznajemo iz izvora u MUP - u. Pri tom su prikupqeni ~vrsti dokazi. Motiv razbojni{tva je po svemu sude}i koristoqubqe i Pirgidis se zatekao u ku}i koju su razbojnici izabrali. Navodno, oni su o~ekivali da }e tu na}i oko dva miliona evra u sefu za koji ni sam Pirgidis nije znao. I pored toga {to je bio te{ko rawen „mrcvarili“ su ga i i`ivavali se nad wim. I sami su se iznenadili kad su uvideli da on pri~a engleski, a da nije doma}i gra|evinar. Prona{li su sef koji nisu mogli da otvore i uzeli mawi plen i predmete koji su kasnije prona|eni u zemqi u inostranstvu. Milo J. je iz Berana u Crnoj Gori s prijavqenim prebivali{tem u Novom Sadu koji je preko dve decenije `iveo u skandinavskim zemqama. Uhap{en je u petak u Beogradu prilikom ulaska u svoj „pe`o 206“ u kojem je zate~en i pi{toq kao i la`ni brkovi i brada. Ina~e, re~ je o ~oveku koji je kao mladi} bio vrhunski sportsista. Iako wegovo ime u skandinavskim zemqama izaziva strahop{tovawe kod qudi s one strane zakona, on nije zaglavqivao u zatvoru za razliku od Safeta, koji je dosta vremena proveo iza brave zbog sli~nih dela. Safet je uhap{en dan ranije tako|e u Beogradu u restoranu benzinske pumpe „Zmaj „na o~igled zapawenih gostiju. Za wim je ras-

Spiridon Pirgidis

pisana me|unarodna poternica zbog imaovinskih delikata u ^e{koj, ponaro~ito u Pragu. U wegovom stanu je nakon toga zate~en pi{toq, municija, malo droge i falsifikovana li~na karta i voza~ka dozvola. Spiridon Pirgidis, poznat je srpskoj javnosti po tome {to je nabavqao donacije na{oj zemqi u te{ka vremena. On je kao magistar hemije 30 godina direktor u uspe{nim internacionalnim firmama, a sedam godina je bio pre sada{weg polo`aja bio direktor firme „Delta sladoledi“. Kompanija „Sunoko“ ima u svom vlasni{tvu {e}erane u Ba~u, Kova~ici, Pe}incima i Vrbasu. Ima zavidnu biografiju privatnu i profesionalnu. M. V.

NEKRETNINAMA KOJE JE „ZARADIO“ EKSDIREKTOR EDB PRIVREMENO RASPOLA@E DR@AVA

Objekti u zakupu, na hiqade evra u buyetu - Nakon {to po Zakonu o oduzimawu imovine proistekle iz krivi~nog dela Direkcija za upravqawe oduzetom imovinom preuzme starawe nad 12 objekata u Beogradu koji su privremeno oduzeti od nekada{weg direktora EDB Branislava Uskokovi}a, bi}e raspisan oglas za licitaciju, na kojoj }e ti objekti, me|u kojima je i jedan poznati beogradski kafi}, biti izdati u zakup do kona~ne odluke suda o trajnom oduzimawu – najavquje u izjavi za „Dnevnik“ dr`avni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen. Kako navodi na{ sagovornik, posle dobijawa sudskog re{ewa o privremenom oduzimawu 12 nepokretnosti, shodno ~iwenici da `alba ne odla`e izvr{ewe, slu`benici Direkcija bi postupak ula`ewa u posed privremeno oduzete imovine mogli da po~nu ve} u toku ove nedeqe, a zbog obimnosti verovatno }e potrajati oko dve sedmice. Homen dodaje da }e posle toga, Ministarstvo pravde objaviti javni oglas za izdavawe u zakup tih objekata, bez obzira da li su poslovni ili stambeni. - Prema prvim procenama Ministarstva pravde, o~ekivawa su da bi mese~ni prihodi od izdavawa u zakup ovih objekata mogli da budu i nekoliko desetina hiqada evra, a pare }e biti upla}ivane u buxet Republike Srbije - ka`e dr`avni sekretar. - Specifi~no za ovaj slu~aj jeste to {to ovih 12 privremeno oduzetih objekata predstavqaju ukupno veliku finansijsku vrednost. Osim toga, u postupku finansijske istrage nije bilo lako utvrditi imovinu Uskokovi}a, jer se nije sva vodila na wegovo ime, ve} je bi-

la prepisana na druga lica, ~lanove porodice. Da nije bilo Zakona o oduzimawu imovine proistekle iz krivi~nog dela, koji omogu}ava finan-

Slobodan Homen

mawu imovine Branislava Uskokovi}a i ~lanova wegove naju`e porodice kojim su im „privremeno oduzeti: stan u Molerovoj ulici, ku}a

Branislav Uskokovi}

Uskoro i ke{? Dr`avani sekretar Ministarstva pravde Homen isti~e da se do kraja ove godine mo`e o~ekivati jo{ nekoliko sudskih postupaka po ve} podnetim zahtevima tu`ila{tva za oduzimawe imovine od okrivqenih u raznim postupcima. - Ve} u naredne dve nedeqe o~ekujemo sudske odluke o zahtevima tu`ila{tva za oduzimawe nekoliko objekata u Beogradu i Leskovcu. Tako|e o~ekujemo da u toku ovog meseca bude re{eno o jednom zahtevu Specijalnog tu`ila{tva koji se odnosi na oduzimawe finansijskih sredstava -ka`e Slobodan Homen. sijsku istragu ne samo u odnosu na okrivqenog, ve} i ~lanove wegove porodice, prijateqe i druga lica, ne bi bilo mogu}e otkriti i oduzeti tu imovinu - obja{awava Homen va`nost ovog zakona. Okru`ni sud u Beogradu je saop{tio 13. novembra da je doneo re{ewe o usvajawu zahteva Okru`nog tu`ila{tva o privremenom oduzi-

u Petrogradskoj, ku}a i tri zgrade na Bulevaru kraqa Aleksandra, ku}a sa lokalom u ulici Baje Sekuli}a, ku}a u Topolskoj , stan na Bulevaru kraqa Aleksandra , stan u Baba Vi{winoj, ku}a- lokal u Darvinovoj i stan u Ki~evskoj ulici“. Okru`ni sud je u saop{tewu precizirao da je 27. oktobra odr`ano ro~i{te po podnetom zahtevu Tu`ila-

{tva za privremeno oduzimawe imovine Uskokovi}u, na osnovu optu`be da je tokom obavqawa funkcije direktora Elektrodistribucije Beograd zloupotrebio slu`beni polo`aj za pribavqawe protivpravne imovinske koristi, na {tetu EDB i dr`ave. Od 1. marta ove godine otkako se primewuje Zakon o oduzimawu imovine proistekle iz krivi~nog dela, pod ingerencijom Direkcije ve} se na{la zna~ajno vredna imovina koja je u raznim fazama postupaka oduzimawa , zbog sumwe da je ste~ena nezakonito. Proteklih meseci su re{ewima Specijalnog suda o trajnom ili privremenom oduzimawu imovine, oduzeti stan u Beogradu od Milorada Ulemeka Legije, od Tawe Spasojevi} i Maje Lukovi} plac u [ilerovoj ulici u Zemunu koji su nasledile od pokojnih mu`eva, vo|a „zemunskog klana“, a od okrivqenog Darka Ercega ku}a u Beogradu. Direkcija je do kona~ne sudske odluke o trajnom oduzimawu, Ercegovu ku}u ustupila na privremeno kori{}ewe beogradskoj op{tini Zvezdara . U slu~aju oduzetog Ulemekovog stana, povr{ine oko 150 kvadrata, koji se nalazi u jednoj od tri lamele vile na Ceraku, naj~e{}e se pomiwala mogu}nost ustupawa MUP-u Srbije za policijsku stanicu. Prema zakonu, sredstva od prodaje trajno oduzete imovine, koja preteknu iza namirewa imovinskopravnog zahteva o{te}enog, upla}uju se u dr`avni buxet i raspodequju u iznosu od po 20% za finansirawe rada suda, javnog tu`ila{tva, Jedinice za finansijske istrage i Direkcije, a ustanova, u skladu s aktom Vlade. J. Jakovqevi}


Izgleda da je mladim odbojka{ima NIS Vojvodine bio neophodan jedan ubedqiv poraz da bi kona~no prona{li pravi model igre potreban za trijumfe. Maksimalni poraz od Crvene zvezde i poni`ewe pred svojom publikom otreznilo je izabranike Nikole Salati}a koji su u pro{la dav kola ubedqivo pre-

Goran [kundri}

leteli Smederevo i uvek neugodnu Ribnicu i, ~ini se, odvojili gorwe i dowe ~etiri ekipe na tabeli. Ja~i treninzi koje je najavio popularni Koqa posle poraza od Beogra|ana daju rezultate i na najlep{i na~in se kvalitetniji rad manifestuje na terenu. Prima~ka dijagonala Vemi}-Ivovi} funkcioni{e veoma dobro, uprkos problemima s lak{im povredama, a sredwaci Petrovi} i Radi} kona~no opravdavaju zvawe mo`da i najkvalitetnijeg para blokera u ligi. Tehni~ar ^ubrilo igra sve sigurnije, a libero [kundri} na posledwa dva me~a igra veoma dobro i u odbrani deluje kao da ima ~etiri ruke. Kada se pogleda u~inak i procenat svih segmenata igre, ne ~udi za{to su Novosa|ani u dva kola ubrali {est va`nih bodova. - Poraz od Zvezde bio je stvarno {ok za nas, propisno smo se obrukali i do~ekali da nam do-

ma}a publika zvi`di, {to nikada nisam do`iveo. Svi smo bili re{eni da se iskupimo za tu lo{u partiju i zato smo ubedqivo slavili protiv Ribnice. Istina, ni Kraqev~ani nisu bili na svom nivou, ali to nikako ne umawuje na{ trijumf. Pre toga smo u Smederevu uzeli tri boda s ne tako sjajnom igrom, ali smo pokazali mentalnu snagu i u te{kim

Foto: F. Baki}

trenucima odigrali kako znamo rekao je libero NIS Vojvodine Goran [kundri}. Ve} sutra Novosa|ane o~ekuje mo`da i najte`e gostovawe u ligi, gde na noge idu aktuelnom {ampionu Radni~kom u Kragujevac. - [lag se uvek posledwi stavqa na tortu, tako }e i nama na kraju prve polusezone do}i me~ sa {ampionom, na{im dobrim poznanikom iz finala pro{losezonskog plej-ofa. Svi znamo {ta je Kragujevac i {ta nas o~ekuje na wihovom terenu, ali daleko od toga da su nepobedivi. Imaju malih problema, pre svega s povredom korektora Jovanovi}a i trebalo bi da na tom me~u iskoristimo sve rupe u wihovoj igri. Svesni smo na{ih kvaliteta koji se sve vi{e prikazuju iz me~a u me~ i nadam se da }emo i posle derbija sa {ampionom ostati u pobedni~koj seriji - zakqu~io je [kundri}. M. Risti}

wa nisu proporcionalno raspore|ena - rekao je advokat @an Luj Dipon. Dipon je bio advokat belgijskog fudbalera @an-Marka Bosmana 1995. godine, kada je FIFA drasti~no promenila prvila o ograni~avawu broja stranih fudbalera u klubovima. Janina Vikmajer, 16. na VTA listi i polufinalista ovogodi-

Janina Vikmajer

kojima se nala`e sportistima da obave{tavaju kontrolore o svom kretawu. Ako belgijski teniseri dobiju slu~aj, VADA bi mogla da promeni pravila o tome kada i gde sportisti mogu da budu testirani van takmi~ewa. Pravilo VADA o kretawu zahteva da sportisti svakoga dana u godini na jedan sat budu na raspolagawu kontrolorima. Sportisti na tri meseca moraju da obave{tavaju VADA o eventualnoj promeni prebivali{ta. - Ne dovodimo u pitawe neophodnu borbu protiv dopinga, ve} je problem u tome {to testira-

{weg US opena, suspendovana je na godinu dana po{to tri puta nije obavestila kontrolore VADA gde se ta~no nalazi uo~i testirawa. Ona je rekla da nikada nije propustila testiranja i naglasila da weni rezultati nisu bili pozitivni na zabrawene susptance. Polufinalista Vimbldona 2002. godine, Malis, jednom je propustio testiranje, a u dva navrata nije obavestio VADA o svom prebivali{tu. On je rekao da bi jednogodi{wa suspenzija mogla da mu okon~a karijeru.

15

Titula \okovi}u u dramati~noj zavr{nici Novak \okovi} je turnir Masters serije 1000 u Parizu po~eo u sredu – na me~ sa Huanom Monakom iza{ao je sa maskom “skeletora”. Takmi~ewe u Bersiju zavr{io je ~etiri dana kasnije, u stilu terminatora. U finalu, koje je delovalo da }e biti ekspresno posle vo|stva srpskog tenisera od 6:2, 3:0, a pretvorilo se u borbu do posledweg atoma snage, srpski teniser je pobedio Gaela Monfisa – 6:2, 5:7, 7:6 (3). Gde je stao u subotu protiv Rafaela Nadala u polufinalu, \okovi} je nastavio protiv qubimca publike u Parizu. Besprekorno je igrao u prvom i po~etkom drugog seta, ali je usledio “pad” u wegovoj igri {to je Monfis iskoristio. Novak je u dramati~noj zavr{nici ipak bio boqi i zaslu`eno osvojio turnir na kome je najvi{e pokazao. Me~ je trajao dva sata i 38 minuta. Tako je \okovi} zaradio 450.000 evra (Monfisu pripalo 212.500 evra) i 1.000 ATP poena. Me|utim, ne}e se popeti na drugo mesto ATP liste zbog pomerawa kalendara takmi~ewa u odnosu na pro{lu godinu (danas }e mu biti oduzeti bodovi za osvajawe Masters kupa, koji je 2008. igran ranije). Nadala mo`e da pretekne samo ako odbrani titulu na Masters kupu, a [panac ne ostvari vi{e od jedne pobede. Novak je u Parizu igrao 27. finale u karijeri i osvojio 16. trofej, odnosno bilo mu je to 11. finale turnira Masters serije, a peto ove godine i prvi uspeh u 2009. u toj kategoriji turnira. Ujedno, igra~ sa najvi{e me~eva i pobeda u sezoni je tek tre}i teniser koji je u 2009. osvo-

Belgijanci teraju VADA na sud Suspendovani belgijski teniseri Janina Vikmajer i Ksavijer Malis podneli su `albu evropskim institucijama i zatra`ili preispitivawe legalnosti propisa Svetske antidoping agencije (VADA). Oni su se `alili Evropskoj komisiji u Briselu i Evropskom sudu za qudska prava u Strazburu zbog pravila VADA,

ponedeqak16.novembar2009.

ATP MASTERS TURNIR U PARIZU

UZ DRUGU UZASTOPNU POBEDU NOVOSA\ANA

Otre`wewe na vreme

c m y

SPORT

DNEVNIK

jio bar pet titula (Endi Marej 6, Rafael Nadal 5). Do 2:1 za \okovi}a na startu finala u Bersiju, navija~i ro|enog Pari`anina su bili bu~ni, kao na fudbalskim utakmicama. A onda ih je \okovi} uti{ao. Iskoristio je prvu brejk loptu i poveo 3:1. Drugi put je oduzeo servis igra~u sa najvi{e asova na turniru za kona~nih 6:2 u prvom setu, posle 32 minuta igre. \okovi} je u tom periodu napravio 11 vinera, a Monfis pet. Srbin je imao {est neiznu|enih gre{aka, a protivnik duplo vi{e. Francuz je iz deset drugih servisa osvojio samo tri poena. Srbin je napravio sli~nu seriju kao dan ranije protiv Nadala, vezao je pet gemova, dva u

prvom i tri u drugom setu. A onda je upao u krizu, a Monfis je vi{estruko popravio nivo svoje igre. Naro~ito se to odnosi na “riterne”. \okovi} je rivalu pru`io prvu brejk {ansu, a zatim pogre{io na mre`i, pa je Bersi eksplodirao – 3:2. Taj momenat ozna~io je “povratak u `ivot” 16. tenisera sveta. I u nardna tri servis gema tre}i nosilac se suo~io sa brejk loptama - dva puta je uspeo da se izvu~e, ali ne i tre}i. Monfis je poveo 6:5, a zatim i stigao do izjedna~ewa – 7:5 (63 minuta). Novak je odli~no zapo~eo tre}i set. Na servis debitanta u finalima Masters serije stigao je do 0:40. Iskoristio je tre}u brejk loptu posle poena u kome su igra~i razmenili ~ak rekordnih 43 udarca – 2:0. Ipak, nedostatak snage kod igra~a u fini{u sezone, na kraju napornog turnira, uzeo je danak, pa je po~ela serija brejkova. Tri uzastopna gema nije osvojio teniser koji je servirao, a Novak je bio uspe{niji i poveo 3:1. Me|utim, Monfis je vratio me~ “u egal” – od 1:4 stigao je do 4:4. Tako je utabao put do taj-brejka. U igri nerava u taj-brejku \okovi} je bio boqi. Mini brejk je napravio za 4:2, a nedugo zatim posle marataonskih poena na svoj servis “utvrdio” vo|stvo (6:3). Tada je Monfis napravio duplu servis gre{ku i Srbin je po~eo da slavi. Statistika pokazuje da je \okovi} ipak bio boqi – napravio je osam direktnih poena vi{e (33:25) i samo dve neiznu|ene gre{ke (41:39). Novak \okovi} je ~etvrtom uzastopnom pobedom nad Gaelom Monfisom, za samo nedequ dana osvojio drugi turnir. I oba puta je u finalu “tukao” igra~e ro|ene u tom gradu – Rod`era Federera u Bazelu, a onda i Monfisa u Parizu. U oba slu~aja Srbi su ostvarili dvostruku pobedu – pored \okovi}a i Nenad Zimowi} se, u paru sa Danijelom Nestorom, okitio {ampionskim znamewem.

U FINALU PAROVA MASTERS TURNIRA U PARIZU

Zimowi} i Nestor ponovo bez premca Nenad Zimowi} i Danijel Nestor osvojili su devetu titulu u 2009. godini. Oni su u finalu turnira Masters serije u Parizu pobedili {panski par Marsel Granoqers i Tomi Robredo rezultatom 6:3, 6:4 posle 57 minuta igre i potvrdili uspon forme pred zavr{ni Masters na kojem }e se na}i osam najboqih dublova sveta. Srpsko - kanadski par je odmah stavio {panskom dublu do znawa ko je favorit u ovom me~u i poveo sa 3:0 u gemovima. Uspeli su {panski teniseri da naprave brejk u petom gemu, ali su Nestor i Zimowi} odmah uzvratili i prednost sa~uvali do kraja seta. U drugom setu se vodila ravnopravnija borba. Mogao je {panski dubl da do|e do brejka, ali su se Nestor i Zimowi} spasili u dva navrata. Najboqi dubl sveta svoju {ansu za brejk ne propu{ta. U devetom gemu oduzeli su servis protivnicima, a zatim me~ rutinski priveli kraju.

Nova titula: Nenad Zimowi} i Danijel Nestor


SPORT

ponedeqak16.novembar2009.

DNEVNIK

c m y

16

SRBIJA U NEKOMPLETNOM SASTAVU BOQA OD SEVERNIH IRACA

Anti}ev eksperiment ispratila sre}a Korisnu proveru imali su orlovu u okviru britanske turneje, a na startu priprema za Mondijal. Savladana je minimalnim rezultatom selekcija Severne Irske, u ne preterano kvalitetnoj partiji. Ipak, trijumfu u ovakavim proverema ne treba gledati u zube,jer ovo je bila prilika da se isprobaju neki igra~i sa mawom minuta`om, odnosno alternativni sistem „43-3“. Pobeda dobija na te`ini i zbog ~iwenice da u sastavu zbog povreda nije bilo Stankovi}a, Dragutinovi}a i Panteli}a, a da je selektor ostavio na klupi Ivanovi}a, Krasi}a i @igi}a. - Mogu da budem zadovoqan sadr`ajem utakmice u kojoj su {anse za uspeh bile u procentima potpuno izjedna~ene. Doma}in je bio agresivan i brz, mi smo imali odre|enih problema u odbra-

ni, na kraju je presudio jedan detaq pa i doza sportske sre}e prokomentarisao je Anti} me~ na Vindzor parku. Jo{ jednom se videlo da je istinski stub odbrane orlova Nemawa Vidi}. Odigrao je prvo poluvreme, u dogovoru sa selektorom, a u nastavku ga je zamenio Suboti}. Irci su u tom periodu uspeli nekoliko puta da nadmudre na{ defanzivni red, ali svoje {anse nisu iskoristili. - Bez dileme, za mene je Vidi} najboqi {toper na svetu. Sa wim ekipa deluje mnogo sigurnije, ubedqivije. Velika je ~ast biti pored wega u ekipi - poru~io je Neven Suboti} koji nikako da uhvati pravi ritam u nacionalnom timu. Utisak je da i manevar nije bio raspolo`en na planu kreativnosti, ali su takti~ki zadaci ispuwavani disciplinovano.

JANKOVI] SPREMAN U JANUARU: Bo{ko Jankovi} se oporavqa od povrede i spreman je da se vrati na teren po~etkom slede}e godine. Reprezentativac Srbije je letos operisao ligamente levog kolena i tada se ~inilo da ga ~eka duga pauza. Ipak, on je ve} po~eo sa lak{im treninzima i nada se da }e biti u timu \enove ve} u januaru: - Lagano tr~im i verujem da }u biti spreman u januaru. Ose}am se veoma dobro i rehabilitacija proti~e po planu. Mi{i}ni tonus posle operacije je dobar i kako se situacija sada odvija, daje mi povoda da budem optimista - izjavio je Jankovi} koji rehabilitaciju obavqa u Beogradu.

Anti} hvali Bambija Osvrnuo se selektor na u~inak Zorana To{i}a u Belfastu. - Zadovoqan sam To{i}evim napretkom koji je evidentan. Potvrdio je visok stepen forme, pokazao koliko je zna~ajan za igru reprezentacije. Konkretno, odli~no se sna{ao protiv Iraca i to u prvom delu po desnoj, a u nastavku susreta po levoj strani. Trio Petrovi}, Kuzmanovi} i Milija{ nije uspevao da pove`e na{e redove, doturi vi{e upotrebqivih lopti napada~ima. - Te{ka utakmica jer nije jednostavno slo`iti sve kockice brzo u novom konceptu koji smo probali i protiv Ju`ne Afrike. Va`no je da smo opet slavili, a posebno je delikatna bila moja

jer to ne bi nikako bilo dobro. Na kraju je jedna akcija u kojoj sam u~estvovao presudila , a svaka ~ast Ka~aru za lucidan potez, propustio je loptu kroz noge a za egzekuciju se pobrinuo Lazovi} objasnio je To{i}. ^ini se da su neke dileme oko Bambijevog statusa u reprezentaciji otklowene.

To{i} na meti Engleza Pri~ao je To{i} o svom statusu u Man~esteru tokom priprema u Kovilovu ali je ova tema zanimqiva i britanskim novinarima. Odmah posle me~a u Belfastu usledilo je pitawe da li bi Bambi voleo da menaxer crvenih |avola Aleks Ferguson dobije DVD sa ovog susreta. - Ne optere}ujem se time. Ferguson je veliki stru~wak koji dobro zna {ta radi i odlu~uje ko i kada treba da igra. Meni je va`no da uvek dam sve od sebe i svestan sam da mogu jo{ boqe mirno je konstatovao To{i}, a zatim, uz osmeh, objasnio i za{to su navija~i zvi`dali Nemawi Vidi}u, a ne i wemu, po{to je poznato da se u Severnoj Irskoj mahom navija za Liverpul. - Verovatno me jo{ ne poznaju jer nisam dugo u Engleskoj. Nisam dobio mnogo prilika da igram da bi me zapamtili. Vidi} je ipak veliki igra~ koji je za ove ~etiri godine ostavio dubok trag na Ostrvu - zakqu~io je To{i}.

Danko Lazovi}, strelac u Belfastu

Foto: F. Baki}

uloga centarfora u sistemu „4-33“. Imao sam sre}e da dobro zami{qenu akciju To{i}a i Ka~ara pretovrim u gol vredan trijumfa - smatra Danko Lazovi}. Kao i protiv Ju`ne Afrike Zoran To{i} je ukazanu {ansu iskoristio maksimalno, zaslu`iv{i epitet igra~a utakmice. - Generalno, odigrali smo dobro i kontrolisali de{avawa na terenu. Va`no je da smo uradili ba{ ono {to je selektor tra`io od nas i oslonili se na pas igru. Nismo u{li u trku sa Ircima

- Mlad sam i za mene je svaka utakmica bitna, bez obzira da li je za klub ili za reprezentaciju. Na mene ne}e negativno uticati to {to ne dobijam prliku u Man~esteru. Ne pada mi na pamet da sagnem glavu i da se predam - ka`e To{i}. Dakle, selektor Anti} }e znati da locira uo~ene probleme posle eksperimenta protiv Iraca, a vide}emo {ta je pripremio za drugi kontrolni me~ na Ostrvu, u sredu u Londonu protiv Ju`ne Koreje. Z. Rangelov

KLUB IZ BA^A OBELE@IO VEK POSTOJAWA

Tvr|avi zlatna plaketa FS Srbije Malo je klubova u Srbiji koji se mogu pohvaliti ~iwenicom da imaju 100 godina. Jedan od ~etiri stogodi{waka je i Fudalski klub Tvr|ava iz Ba~a koja se takmi~i u Podru~noj ligi Novi Sad. Ba~ani su u subotu na veli~anstven na~in proslavili redak jubilej. Gosti su bili fudbaleri i rukovodstvo novosadske Vojvodine. U me~u koji je bio revijalnog karaktera mlada ekipa Tvr|ave je pru`ila dobar

^estitka Na sve~anosti me|u mnogobrojnim gostima bilo je dosta fudbalskih funkcionera i predsednika brojnih klubova iz bli`e okoline Ba~a. U ime FK Vojvodina prisutnim gostima obratio se generalni sekretar Radisav Rabrenovi}: - U ime igra~a i rukovodstva `elim da ~estitam jubilej koji treba da bude podstrek za nove generacije. Hvala na pozivu, ponosni smo na vas i sre}ni {to smo mogli da u~estvujemo u proslavi. I na{ klub je blizu tog jubileja. ^uvajte va{ klub i potrudite se da u perskeptivi budete jo{ boqi, {to od srca `elim - istakao je Radisav Rabrenovi}.

Fudbaleri Tvr|ave s trenerom Pan~i}em

otpor Novosa|anima koji su u kompletnom sastavu doputovali u Ba~, a to se odnosi na posledwih pola sata igre kada su mladi igra~i Tvr|ave imali i nekoliko prilika za postizawe po-

gotka. U predigri sastali su se veterani Tvr|ave i Daqa, a pobedili su doma}i 3:2. Po zavr{etku susreta u velelepnom ambijentu hotela u centru Ba~a pred 300 zvanica doma-

}ini su organizovali lepo ve~e za qubiteqe sporta. Podeqene su zna~ke, zahvalnice i monografija kluba „Godine vredne po{tovawa“. Na radu monografije bili su anga`ovani sportski no-

vinari Simo Bawac i Mirko Kova~evi}. Simo Bawac ima karijeru za primer, ~etiri decenije je u sportskom novinarstvu, radio je u Radio Beogradu, Novom Sadu, a bio je i dopisnik novosadskog „Dnevnika“, „Borbe“ i „Politike“ i verni hroni~ar sportskih zbivawa u Ba~u. - Ova monografija je kruna moje sportske karijere - izjavio je za „Dnevnik“ Simo Bawac. - U woj su nazna~eni svi bitni doga|aju koji su vezani za istoriju Tvr|ave. Uspeli smo da napravimo kvalitetnu kwigu koja je nai{la na pozitivne komentare me|u qibiteqima sporta. Interesantno je da se moja ~itava porodica bavila fudbalom. Bra}a Milovan, Rajko i Svetko su bili qubiteqi fudbala, a i sin Vladimir je pri kraju igra~ke karije. Ovo je moj poklon Fudbalkom klubu Tvr|avi i zaista me raduje da je monografija prihva}ena na pravi na~in. Na sve~anoj ceremoniji pristunim gostima obraitli su se fudbalski arbitri u ime op{tine Ba~, Tomislav Bogunovi} i generalni sekretar FK Vojvodina Radisav Rabrenovi}. Kao sportski ~ovek Bogunovi} se izabranim re~ima obratio prisutnim gostim uz `equ da i u narednom veku fudbalska bubamara skaku}e u Ba~u. [lag na tortu je usledio na samom kraju programa, kada je generalni sekretar Fudbalskog saveza Vojvodine Du{an Tomi} uru~io zlatnu plaketu i zlatnu povequ klubu koji je proslavio vek postojawa. - Praksa FSS i FSV je da se stogodi{wacima poklone ove zlatne plakete - naglasio je Du{an Tomi}. - Tvr|ava je klub ko-

Autori monografije Simo Bawac i Mirko Kova~evi}

ji ima dugu tradiciju i od srca ~estitam stoti ro|endan ekipi iz Ba~a. Zbog obaveza reprezentacije Srbije, predsednik FSS Tomi-

Tvr|ave. U 21. veku slede nova isku{ewa za vredne fudbalske pregaoce iz Ba~a. Uskoro }e po~eti i modernizacija stadiona, a nakon toga uz odre|ena poja~a-

^ista desetka Klub i rukovodstvo FK Tvr|ava na ~elu sa Milenkom Vulinom i direkrotom Milanom Kr~marom zaslu`uje najvi{e ocene za oranizaciju. Oko 300 zvanica je do~ekano onako kako dolikuje fudbalskom klubu. Gosti su dobili dres sa amblemom, zahvalnicu i primerak monografije, {to odavno nije vi|eno na ovakvim sportskim susretima. Uru~eno je i dosta poklona u~esnicima ove jedinstvene sportske priredbe. Pripreme su tekle nekoliko meseci i kada se sve sabere, trud se isplatio. - Mi sami znamo koliko smo truda, voqe i energije ulo`ili da ova manifestacija uspe. Hvala svima koji su nam pomogli u tome i hvala svim gostima koji su do{li. Ovo je potvrda da FK Tvr|ava ima kvalitetnu klupsku organizaciju. Pozdravqamo sve na{e sportske kolektive i javne ustanove i organizacije koje su nam pru`ile podr{ku da uspemo u na{im namerama - izjavio je Vulin. slav Karaxi} nije mogao da pristustvuje velikom slavqu Ba~ana, pa je uputio telegram kojim je ~estitao 100. ro|endan ekipi

wa `eqa klupskih ~elnika je povratak u vojvo|ansko dru{tvo, {to Tvr|ava i zaslu`uje. S. Jovin


SPORT

DNEVNIK

SRPSKA LIGA – VOJVODINA

KVALIFIKACIJE ZA EVROPSKO PRVENSTVO MLADIH REPREZENTACIJA

Serija golova u nastavku

Kapiten Sulejmani doneo preokret

Spartak (D) - Ba~ka 2:4 (0:0) DEBEQA^A: Mesno igrali{te, gledalaca 200, sudija Gajdobranski (Novi Sad), strelci: ^aki u 52. N. Stanojevi} u 90. (iz penal) za Spartak, Kozomora u 50. Vajagi} u 65. Zec u 73. i 86. minutu za Ba~ku. @uti kartoni: Hil (Spartak), Duki} (Ba~ka). Crveni karton: Margi} (Spartak). SPARTAK: Trbojevi} 8, Petkovi} 5, Margi} 5, Vukoje 6, ^aki 6, Hil 7, Mi. Stanojevi} 6, Malinovi} 5 (Kova~evi} -). Ne. Stanojevi} 6, [a-

branio je Dragan Trbojevi}, jedan od najzapa`enijih igra~a na utakmici. U drugom poluvremenu usledila je serija golova. Najpre su gosti u 50. minutu poveli sa 1:0, strelac je bio xoker Milan Kozomora, koji je u 30. minutu zamenio povre|enog Ivkovi}a. Golu je prethodila gre{ka posledweg igra~a odbrana doma}ih Zoltana ^akija. Isti igra~ se iskupio samo dva minuta kasnije, kada je sa 25 metara iz slobodnog udarca loptu poslao u gol.

14. KOLO Spartak (D) - Ba~ka Senta - Tekstilac Ites Radni~ki (NP) - Radni~ki ([) Kikinda - Mladost (BJ) Sloga - Veternik Big bul - Dowi Srem Metalac AV - Pali} Vr{ac - Dolina 1. Big bul 2. Veternik 3. Pali} 4. Dolina 5. Ba~ka (BP) 6. Sloga (T) 7. Tekstilac 8. Kikinda 9. Senta 10. Metalac AV 11. Mladost (BJ) 12. Dowi Srem 13. Vr{ac 14. Radni~ki (NP) 15. Radni~ki ([) 16. Spartak (D)

14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14

2:4 (0:0) 1:0 (1:0) 0:1 (0:1) 3:1 (1:0) 0:2 (0:0) 1:0 (1:0) 1:0 (0:0) 0:1 (0:0) 10 10 8 7 7 5 6 5 5 4 4 4 3 3 3 3

3 2 3 2 2 5 1 4 3 4 3 2 5 5 5 1

1 2 3 5 5 4 7 5 6 6 7 8 6 6 6 10

24:19 26:13 22:11 28:19 22:15 21:18 14:16 20:25 18:19 13:14 15:22 15:18 11:15 11:19 11:23 16:31

33 32 27 23 23 20 19 19 18 16 15 14 14 14 14 10

U slede}em kolu (21/22. novembra) sastaju se: Dolina - Spartak (D), Pali} - Vr{ac, Dowi Srem - Metalac AV, Veternik Viskol - Big bul, Mladost (BJ) - Sloga (T), Radni~ki ([) - Kikinda, Tekstilac Ites - Radni~ki (NP), Ba~ka - Senta. lipurovi} 5 (Pejovi} -), \oki} 5. BA^KA: Kova~evi} 6, Duki} 6, Petrovi} 7, Bjelo{ 7, Puxa 7, Zelen~evi} 7, [e{um 7, Zec 8, ^u~kovi} 6 (Stojni} ), Joki} 6 (Vajagi} 7), Ivkovi} 7 (Kozomora 7). Porazom od Ba~ke fudbaleri Spartaka su i definitovni prigrlili fewer s kojim }e prezimiti. Ne ~udi, jer su gosti iz Ba~ke Palanke ipak kvalitetnija ekipa, a pri tome su ~itavo drugo polovreme imali igra~a vi{e. Na isteku prvog dela Bojan Margi} je napravio dovstruku gre{ku, umesto da loptu po{aqe bilo gde, doveo je sebe u situaciju da obori protivni~kog igra~a pa je sudija Gajdobranski opravdano pokazao na kre~, a Margi}u crveni karton. Udarac Mladena Petrovi}a od-

U nastavku na scenu stupa odli~ni Zoran Zec. U 65. minutu sa desne strane poslao je upotrebqivu loptu, a drugi xoker Milan Vajagi} u prvom kontaktu s loptom {aqe je u mre`u. Najlep{i gol na utakmici je delo Zorana Zeca. U 73. minutu napravio je veleslalom, poslagao je na zemqu ~etvoricu protivni~kih igra~a i na kraju pitao nemo}nog Trbojevi}a u koji ugao da smesti loptu. Isti igra~ je u 86. minutu sa 18 metara plasirao loptu u levi ugao, prethodno pogodiv{i stativu. Na samom kraju, u nadoknadi vremena, doma}in je kolikotoliko ubla`io poraz iz najstro`e kazne, a strelac je bio Nikola Stanojevi}. S. Miti}

Minimalac za miran zimski san Senta - Tekstilac Ites 1:0 (1:0) SENTA: Gradski stadion u Narodnoj ba{ti, gledalaca 200. Sudija: \. Dubai} (Apatin). Stelac: D. Vukobrat u 15. minutu. @uti kartoni: Rajkova~a, Lazarevi} (Senta), Bursa} i Arsi} (Tekstilac Ites). SENTA: M. Vukobrat 8, Farka{ 8, Besla} 7 (Perovi} 8), \eri 8, Cvetkovi} 8, Crnomarkovi} 8, Rajkova~a 8, Popov 9, Stojanov 7, Na|pal 8 Ba{tovanov 7 D. Vukobrat 9 (Lazarevi} -). TEKSTILAC ITES: Igwatovi} 9, Bursa} 7, Kr{i} 7, Arsi} 7, Lalevi} 7, Kne`evi} 7, Hamzi} 6 (Eri} -), Kuveqi} 7, Stojanovi} 6, ^orda{i 7, Ivkovi} 6 (Kraq 7). Sen}ani su izvojevali minimalnu ali sasvim zaslu`eno pobedu u nadigravaqu sa solidnim rivalom iz Oxaka. Je-

dini pogodak doma}ini su postigli u 15. minutu iz odli~no izvedene akcije koju je zapo~eo Na|pal proigrav{i Popova, koji je u vatru ubacio Danila Vukobrta. On je u punom naletu sa 15 metara neodbrawivo pogodio mre`u izvanrednog golmana Oxa~ana Milo{a Igwatovi}a. Pobeda Sen}ana mogla je biti ubedqivija, da svoje kvalitete u odsudnim trenucima u vi{e navrata nije iskazao talentovani ~uvar mre`e Oxa~ana, pri ~emu je dva zicera uspeo da odbrani Uro{u Stojanovu. Na opro{taju od svoje publike u jesewem delu prvenstva osvojenim bodovima protiv rivala iz sredine tabele, Sen}ani su obezbedili miran san za predstoje}u zimsku pauzu. M. Mitrovi}

Srbija – Norve{ka 3:2 (1:2) NOVI SAD: Stadion “Kara|or|e”, gledalaca 2000. Sudija: Bergonzi (Italija). Strelci: Sulejmani u 41, 51. i 72. za Srbiju, a Foren u 2. i Eliounusi u 33. za Norve{ku. @uti kartoni: Stevanovi}, Mati}, Milinkovi}, \uri~i} (Srbija), Nordtvejt i Sing (Norve{ka). SRBIJA: Danilovi} 6, Stevanovi} 7, Gulan 6, Jovanovi} 7, Milanovi} 6, Fejsa 7, Mati} 7, Qaji} 7 (Tadi} 7), Sulejmani 9 ( Tomi}-), Aleksi} 7, Milinkovi} 6 (\uri~i} 8). NORVE[KA: Hansen 5, Simonsen 6, Nordtvejt 6, Foren 7, Rowe 6, Sing 7 (Lekven -), Jansen 7, Par 7, Eliounusi 7, [tokelien 7 (Knudsen -), Bofrufsen 6 (Nouri 6). U utakmici fantasti~noj za gledawe, ali nepreporu~qivoj za one s tankim nervima, mlada fudbalska reprezentacija Srbije pobedila je odli~nog suparnika Norve{ku posle preokreta i tako ostala u trci za plasman na EP u Danskoj 2011. godine. Duel je po~eo minutom }utawa povodom smrti patrijarha Pavla, a onda su usledila uzbu|ewa. Norve`ani su orli}ima o~itali lekciju u prvih 45 minuta kada su i stekli prednost. Brzo i jednostavno, fizi~ki ja~i u duelima, gosti su lako stizali do Danilovi}eve mre`e, pa je tako ve} u 2. minutu iskosa Foren pogodio na{u mre`u, da bi u 33. minutu Elionuosi nagovestio potop Srbije. S tribina su se za~uli zvi`duci od oko 2000 navija~a koliko ih se okupilo na “Kara|or|u” {to je u kriznim trenucima jo{ ote`alo

17

ponedeqak16.novembar2009.

Grupa sedam

Kipar – Hrvatska 1:2, Srbija – Norve{ka 3:2. 1. Slova~ka 2. Hrvatska 3. Srbija 4. Norve{ka 5. Kipar

4 4 5 5 6

3 3 3 1 1

1 0 0 1 0

0 1 2 3 5

6:3 8:5 8:7 8:10 4:9

10 9 9 4 3

Slede}i me~: Slova~ka – Hrvatska (sreda u 16.30)

Miralem Sulejmani u zagrqaju saigra~a

Foto: F. Baki}

situaciju na{ih igra~a. No, da zvi`duci prerastu u aplauze, a potom i ovacije, potrudio se Miralem Sulejmani koji je nagovestio preokret u 41. minutu. Prvo je iznenadio Hansena, uputiv{i {ut s 15 metara po zemqi u bli`i golmanov ugao, a zatim je u 6. minutu nastavka fantasti~nim udarcem s 20-ak metara pogodio leve ra{qe Hansena, koji je letom samo ispratio loptu u mre`u. U{ao je u igru u ovom delu i mladi Filip \uri~i}, uneo jo{ vi{e `ivosti u na{e napade, koji su krunisani het trikom na{eg kapitena. Asistent je bio \uri~i}, a Sulejmani je ponovo raspalio s dvadesetak metara, lopta je na putu zaka~ila Ruwea i prevarila Hansena, preletev{i ga na putu do ciqa. Do kraja su i napada~i iz novosadske Vojvodine Aleksi} i Tadi} imali nekoliko prilika, ali je jedna nesmotrenost, ina~e neumornog, Fejse u samom fini{u (nadoknadi) me~a mogla skupo da ko{ta na{ nacionalni tim. Ovako, orli}ima ostaje miran put u Dansku na prijateqski me~ koji igraju u sredu i kovawe taktike za preostala tri me~a koja Srbiju o~ekuju u avgustu (Slova~ka u gostima) i septembru (Hrvatska kod ku}e i Kipar u gostima). S. Savi}

IZJAVE POSLE NOVOSADSKE UTAKMICE

Prevagnuo najskupqi as Posle pobede koja produ`ava nadu, selektor Srbije Ratomir Dujkovi} je rekao: - O~igledno je to da je na{a zebwa bila opravdana. Imperativ pobede dodatno nas je opteretio, a kada su Norve`ani poveli 2:0 pomislio sam da nam nema spasa. Pored vo|stva gosti su imali jo{ par {ansi, ali je onda na scenu stupio Miralem Sulejmani. Iako ne volim da izdvajam pojedince moram da ka`em da je Sulejmani u ovoj utakmici s kamatom naplatio sve proma{aje iz prethodnih duela. Prvim golom rasteretio je saigra~e koji su postali jo{ borbeniji i u pauzi mi se vratila vera u preokret u ~emu smo i uspeli.

Dujkovi} izdvaja jo{ jedno ime. - @elim da pohvalim i u~inak Qubomira Fejse koji je komandovao u defanzivi upravo onako kako to od wega o~ekujem. Do utorka kada putujemo u Dansku predstoji nam jedan trening, a u Danskoj }e priliku dobiti igra~i koji su s Norve`anima mawe igrali ili uop{te nisu dobili priliku. Daleko su avgust i septembar i sada na miru mo`emo da se pripremamo za duele sa Slovacima, Hrvatima i Kipranima, a u sredu }emo svi navijati da se me~ izme|u Slova~ke i Hrvatske zavr{i bez pobednika – rekao je Dujkovi}. Selektor Norve{ke Gare Ojsten nema dilemu ko je junak me~a:

Robin van Persi te`e povre|en Napada~ Arsenala i holandski reprezentativac Robin van Persi }e prema prvim procenama pauzirati bar tri meseca po{to je na prijateqskom susretu s Italijom(0:0) povredio ligamente ~lanka desne noge. Van Persi je teren morao da napusti ve} posle 15 minuta, nakon duela s \or|om Kjelinijem i obavi}e nove preglede posle kojih }e biti jasno da li je pokidao

Robin van Persi

ligamente, ili je do{lo do istegnu}a.

Vojvo|anska liga Istok:: Borac - Vojvodina 4:1, Ba~ka 1901 Polet (N) 5:0, Jedinstvo - Radni~ki (Z) 2:1, Radnik - Crvena zvezda 3:0, Budu}nost (A) - Kozara 0:1, Ba~ka Topola - Radni~ki (B) 2:0, BAK - Obili} 1:0, Sloboda - Ba~ka (P) 4:1, Budu}nost (SC) - Dinamo 2:1. Vojvo|anska liga Zapad: Borac - Qukovo 3:1, Radni~pki (I) Jugovi} 1:2, Hajduk ([) - @AK 1:2, Budu}nost (M) - Indeks 1:3, Polet (K) - Sloven 0:2, Solunac - Omladinac 2:1, [ajka{ - Mladost (T) 1:3, Cement - Radni~ki (SM) 3:0, Crvena zvezda - 1. maj 4:2.

Ratomir Dujkovi}

- Prvo su me moji fudbaleri iznenadili, jer ih odavno nisam video tako razigrane i nadahnute. Brzo smo poveli, a ja sam insistirao da nastavimo napada~ki, {to j rezultiralo novim golom i s jo{ nekoliko {ansi. Kada ih nismo iskoristili, stvar je u svoje ruke uzeo jedan od najboqih mladih fudbalera Evrope, Miralem Sulejmani. Pokazao je zbog ~ega ga je holandski Ajaks platio 10 miliona evra i on je bio tas koji je prevagnuo da Srbija pobedi. Nama ostaje da `alimo {to smo dobru igru i ubedqivo vo|stvo prokockali, ali i to je fudbal – rekao je Ojsten. S. S.

NEVOQE MU^E FK PARTIZAN

U i{~ekivawu potra`ivawa Planirani buxet FK Partizan poreme}en je neulaskom u Ligu {ampiona, ali i ~iwenicom da mnogi klubovi duguju klubu iz Humske novac od transfera igra~a. Prema re~ima generalnog sekretara Darka Grubora Partizanu se duguje 1,3 miliona evra na ime prodaje igra~a. Najve}i deo te sume otpada na ratu koju crno-beli ~ekaju od Espawola od prodaje Milana Smiqani}a, a re~ je o sumi od 750.000 evra. Zanimqivo je da ~ak i Fenerbah~e odugovla~i sa isplatom 80 hiqada evra na ime procenta od transfera Mateje Ke`mana iz madridskog Atletika. - Mogu da ka`em da su klubovi sa severa Evrope a`urniji u po{tovawu rokova od onih sa juga. Nadamo se da }e nadle`ni organi UEFA i FIFA uskoro uspeti da

Darko Grubor

uspostave red u oblasti transfera, jer tu vlada velika nedisciplina. Nema smisla da se na isplatu nekih transfera ~eka godinama -rekao je Grubor i nastavio: - Za neke klubove sume koje nam duguju ne predstavqaju problem, ali za nas su zna~ajne jer i mi imamo obaveze prema drugima i dovode nas u poziciju da one kojima smo du`ni molimo za strpqewe.


18

SPORT

ponedeqak16.novembar2009.

SUPERLIGA

POSLE SJAJNIH USPEHA U SOLUNU

Prijem za reprezentativke Sponzor sambo reprezentacije Srbije, firma Karin komerc iz Novog Sada, odnosno wen vlasnik Mirko Dubroja priredio je prijem za ~lanice sambo reprezentacije Srbije, osvaja~ice ~etiri medaqe na nedavno odr`anom Svetskom prvenstvu u Solunu i ekipno tre}eg mesta. Prijemu su prisustvovale Dijana Mori} (zlatna), Sne`ana Deliba{i} i Vawa Mandi} (bronzane), wihov trener Veselin Novakovi}, predsednik Saveza Jovan Smederevac i generalni sekretar Slobodan Jakovqe-

vi}. Jedino je bila odsutna vice{ampionka sveta Tatjana Trivi} koja je zbog povrede ostala u bolnici u Solunu. Gospodin Dubroja je ~estitao devojkama na velikom uspehu rekav{i da nije verovao u tako zna~ajan rezultat, po`eleo im puno sre}e u budu}nosti i uru~io skromne poklone. Sponzoru se u ime devojaka na prijemu i poklonima zahvalila Vawa Mandi}, koja je preuzela i dar za Trivi}evu, dodav{i da i daqe o~ekuje uspe{nu saradwu s Karin komercom, a da }e ona i drugarice to uzvratiti dobrim rezultatima.

SP IZDR@QIVOSTI „OSAM ^ASOVA DOHE“

Srpski tim na 14. mestu

Jedini predstavnik Srbije u Svetskom {ampionatu izdr`qivosti „Markos Suzuki serbian tim” Dragoslav Kule Peri{i} zauzeo je 14. mesto u trci „Osam ~asova Dohe”. Na stazi „Losail“ u Kataru srpski tim je trebalo da predstavqaju Peri{i} i @eqko Stani~i}, ali je Stani~i} imao problema s paso{em na aerodromu, pa je zamena na|ena u doma}em takmi~aru Mohsenu. Zajedno sa wim, Peri{i} je uspeo da izvoza ukupno 197 krugova, {to je bilo dovoqno za 14. mesto u poretku trke, a sedmo u klasi super {tok.

Portugalski fudbalski stru~wak Karlo{ Karvalhal imenovan je za {efa stru~nog {taba Sportinga iz Lisabona. On }e na tom mestu zameniti Paula Benta, koji je zbog lo{ih rezultata u nacionalnom {ampionatu pre desetak dana podneo ostavku. U saop{tewu kluba, za koji igra i reprezentativni golman Srbije Vladimir Stojkovi}, navodi se da je 43-godi{wi Karvalhal potpiso ugovor do kraja sezone, sa opcijom da saradwa bude produ`ena do juna 2011. godine. Sporting, posle deset odigranih kola, zauzima osmo mesto na tabeli i zaostaje 11 bodova za vode}om Bragom.

SUPERLIGA (M) Vojvodina - Ribnica Partizan - Radni~ki Crvena zvezda - Smederevo Spartak (Q) - Mladi radnik

3:0 2:3 3:0 3:2

1. C. zvezda 2. Radni~ki 3. NIS Vojvod. 4. Partizan 5. Ribnica 6. Spartak 7. M. radnik 8. Smederevo

17:6 15:8 14:7 14:11 9:14 9:15 9:16 6:15

15 12 12 11 6 6 5 4

SUPERLIGA (@) Klek - Tent Crvena zvezda - Jedinstvo Po{tar - Vizura Spartak - Dinamo 1. C. zvezda 4 4 0 12:2 2. Tent 4 4 0 12:3 3. Spartak 4 3 1 10:5 4. Vizura 4 2 2 8:7 5. Dinamo 4 1 3 5:9 6. Klek 4 1 3 5:9 7. Jedinstvo 4 1 3 3:10 8. Po{tar 4 0 4 2:12

0:3 3:0 1:3 3:0 12 11 9 6 4 3 3 0

PRVA LIGA (M) Gik Banat - Putevi Borac - @elezni~ar Ni{ - NS As VGSK - Jedinstvo Bavani{te - Jagodina

3:0 1:3 3:0 1:3 1:3

PRVA LIGA (@) Novi Sad PP - Putevi Vojvodina - [umadija Kolubara - Vizura SN Jedinstvo - Radni~ki NIS Radni~ki (K) - Lazarevac

3:0 3:0 3:0 0:3 3:1

5 4 4 4 2 2 2 1

1 2 2 2 4 4 4 5

Proleter - Spartak 4:3 ZREWANIN: Hala sportova „Medison“, gledalaca 100, sudije: Kecman (Beograd), Lerinc (Kawi`a) i Dejanovi} (Beograd). Rezultati po kategorijama: do 55 kg: Neme{ - Futo 1:0 (2:1), do 60 kg: Fris - M. [tefanek 1:0 (2:0), do 66 kg: Ne}akov - D. [tefanek 0:1 (0:2), do 74 kg: Fijat Bala` 0:1 (1:2), do 84 kg: Mijolski - Lipaji} 1:0 (2:0), do 96 kg: Mijatov - Bosni} 1:0 (2:0), do 120 kg: Gruji} - Frawkovi} 0:1 (0:2). Pobedom nad ekipom Spartaka rva~i Proletera napravili su odli~nu uvertiru pred plejof u kojom }e se upravo ova dva rivala sastati u polufinalu Nacionalnog {ampionata. Doma}i tim posle ubedqivih pobeda Neme{a i Frisa poveo je rezultatom 2:0, ali su o~ekivano Davor [tevanik i sasvim neo-

\or|e Mijolski pobedio Lipaji}a

~ekivano Bala`, doneli poravnawe rezultata pobedama nad Ne}akovom i Fijatom.

Da sve legne na svoje mesto pobrinuli su se Mijolski i Mijatov koji su mo`da i odrvali

Grip prepolovio u~esnike I veliko karate takmi~ewe - Svetski kup za mla|e kategorije koji je u nedequ uve~e zavr{en u Subotici, protekao je u znaku novog gripa. Naime, zbog bojazni od epidemije, veliki broj u~esnika je u posledwi ~as otkazao u~e{}e. No, uprkos tome, takmi~ewe je uspelo jer je u Hali sportova u vi{e starosnih kategorija u katama i borbama nastupilo preko 500 takmi~ara iz 12 zemaqa. - Odluka da }e se u Subotici odr`ati ovakav turnir donesena je jo{ letos, na Svetskom prvenstvu, a sada se na najboqi na~in realizovala. Ovo je ujedno velika ~ast za nas i velika obaveza da ovo bude jo{ jedan doprinos razvoju i popularizaciji karate sporta u Subotici. Jedino nam je problem napravio ovaj novi grip. Da nije bilo wega, imali bismo pre-

Italiji Svetski kup @enska odbojka{ka reprezentacija Italije osvojila je Svetski kup {ampiona, koji je odr`an u japanskim gradovima Tokiju i Fukuoki. Italijanke su u odlu~uju}em me~u pobedile Japan 3:1 (32:30, 25:22, 24:26, 25:18). Drugi je Brazil, a tre}i Dominikanska republika.

TURNIR „OLIMPIJSKE NADE” U NITRI

Ruska atleti~arka i evropska {ampionka na 10.000 metara Inga Abitova pobedila je na maratonu u japanskom gradu Jokohami. Stazu je pretr~ala za dva sata, 27 minuta i 18 sekundi, do{av{i do pobede sa 33 sekunde prednosti u odnosu na doma}u takmi~arku Kijoko [imaharu. Tre}a je Kenijka Katerin Ndereba.

6 6 6 6 6 6 6 6

Sjajna uvertira pred plej-of

SVETSKI KUP U SUBOTICI

Zahvaquju}i sedmom mestu u klasi super {tok u Kataru „Markos Suzuki Serbian team” je sezonu zavr{io na desetom mestu, sa 35 bodova, dok je do titule u klasi do{ao “Katar endurans rejsing” sa 140. Na posledwoj trci sezone u Svetskom {ampionatu izdr`qivosti trijumfovala je ekipa Jamaha Austrija, za koju su vozili Igor Jerman, Stiv Martin i Gven @iabani. Austrijska ekipa je jo{ na trci „Bol D’Or” obezbedila titulu {ampiona, a do najboqeg mogu}eg kraja sezone do{la je po{to je za osam sati izvozala ukupno 226 krugova.

Karvalhal novi trener Sportinga

Abitova najbr`a

DNEVNIK

Tri zlata Srbiji Srpska takmi~arka Ta{ana Bogatinovski osvojila je prvo mesto vazdu{nom pu{kom na turniru „Olimpjske nade“ u slova~koj Nitri sa 500,4 krugova. Ona je progla{ena za strelca dana, a pripao joj je i veliki pehar organizatora. Ivana Maksimovi} Zlatne medaqe osvojila je i Ivana Maksimoje kadetski reprezentativac vi} u disciplini vazdu{na puSrbije Nikola Jani}ijevi} u {ka sa 500,3 krugova. Ona je ga|awu vazdu{nom pu{kom. ostvarila tre}u uzastopnu poU ekipnoj konkurenciji kabedu na turniru u Slova~koj. detkiwe pi{toqem, juniorke Bobana Veli~kovi} osvojila pu{kom i juniori pu{kom je prvo mesto u disciplini vaosvojili su srebrne medaqe zdu{ni pi{toq s 479,9 krugodok su kadetkiwe pu{kom biva. Bronzanu medaqu osvojio le tre}e.

ko 1.000 takmi~ara, ovako ih je bilo oko 500, jer je dosta u~esnika nesporedno pred takmi~ewe otkazalo dolazak - kazao je Milorad ]opi}, osniva~ Karate kluba Enpi koja je uz Svetsku karate konfederaciju i Srpsku karate uniju, osniva~ takmi~ewa. Osim takmi~ara, Svetskom kupu u Subotici su prisustvovali brojni gosti - Marko Nicovi}, predsednik Svetske karate konfederacije i Srpske karate unije, te Bruno \ilardini, Roland Ditrih i Martin Nadli~ka, potpredsednici VKC i mnogi drugi. Takmi~ewe koje }e se svake druge godine odr`avati u Subotici sve~ano je otvorio Fric Nedlan, osniva~ i po~asni predsednik Svetske karate konfederacije i tom prilikom pohvalio doma}ine za orgaizaciju, a takmi~arima po`eleo mnogo sre}e na tatamiju. N. S.

MU[KA SUPERLIGA

Kobac ra{irio krila

BARA@ ME^EVI ZA SP U JU@NOJ AFRICI

Slovenci sa~uvali nadu Rusija je bila na korak od toga da posle prvih 90 minuta bara`a izbori „idealan“ rezultat pred revan{, ali je Slovenija u fini{u pokvarila slavqe na Lu`wikiju. Grci i Ukrajinci odigrali bez golova, a revan{ me~evi igraju se 18. novembra. Reprezentacija Rusije savladala je sino} Sloveniju 2:1 i ne}e bezbri`no putovati na revan{ za ~etiri dana. Ekipa Gusa Hidinka ne mo`e da bude zadovoqna rezultatom, jer je do 88. minuta imala 2:0. Vezista Evertona, Dinijar Biqaledinov, razgalio je nacio

sa dva gola u 40. i 52. minutu. Prvo je sa ivice {esnaesterca izabacio iz igre dvojicu ~uvara i savladao Samira Handanovi}a, a potom 12 minuta kasnije, kaznio traqavu reakciju odbrane „zmaj~eka“ i centar{ut sa leve strane poslao u mre`u - 2:0. ^inilo se tada da }e Rusi sa pristojnom predno{}u krenuti na revan{, ali da tako ne bude, pobrinuo se vezista portugalskog Nacionala, Nejc Pe~nik. Kapiten Slovenije Robert Koren {utirao je sa 18 metara, a Igor Akinfejev uspeo samo da odbije loptu do Pe~nika, kome nije bilo te{ko da glavom pogodi praznu

mre`u - 2:1 i zebwa {irom Ruske Federacije. Revan{ me~ bi}e presudan i u duelu reprezentacija Gr~ke i Ukrajine koje su u sredu remizirale u Atini bez golova. Grci su imali nekoliko poluprilika, ali nisu uspeli da slome otpor gostiju i zatresu mre`u Pjatova. Ukoliko izabranici Ota Rehagela to u~ine kao gosti u revan{u u sredu mogu da se nadaju svom drugom u~e{}u na Mundijalu. Rezultati prvih me~eva bara`a: Rusija - Slovenija 2:1 (1:0), Gr~ka - Ukrajina 0:0, Irska Francuska 0:1, Portugal - BiH 1:0.

18. minuta ekipe su se smewivale u vo|stvu koje je najvi{e iznosilo jedan gol razlike. U 20. minutu zahvaquju}i dvostrukoj odbrani Koqevi}a i golom Joki}a doma}in dolazi do prednosti od 10:6, a tri minuta kasnije i serijom od sedam uzastopnih pogodaka do 12:6. U nastavku utakmice mladi i neiskusni doma}i sastav odr`avao je prednost od 6-7 golova vi{ka ali su gosti iz Pan~eva poja~ali odbranu i u 42. minutu kod rezultata 17:21 najavili mogu}i preokret. Posledwih deset minuta mnoge od akcija koje su crvenobelima polazile za rukom u prvom poluvremenu, poja~anom odbranom gostuju}eg tima zaustavqene su u samom za~etku. Pedesetosmi minut na semaforu doneo je i pravu dramu, jer su Pan~evci stigli do dva gola minusa 26:28, ali ponovo na scenu stupa Koqevi} sa dve fantasti~ne odbrane i pogodak Mani}a prelomio je rezultat u korist Proletera koji je zaslu`eno stigao do bodova rezultatom 31:27. N. Jowev

PRIJATEQSKE FUDBALSKE UTAKMICE S. Irska - Srbija Brazil - Enleska [vajcarska - Norve{ka Hrvatska - Lihten{tajn Poqska - Rumunija Slova~ka - SAD Vels - [kotska S. Arabija - Belorusija Estonija - Albanija J. Afrika - Japan Makedonija - Kanada Luksemburg - Island Danska - J. Koreja Belgija - Ma|arska [panija - Argentina Italija - Holandija

TROME^ U KIKINDI

Beo~inci pobedili Kikin|ane Xudo klub kikindskog Partizana bio je doma}in trome~a tre}eg kruga Superlige na kojem su jo{ u~estvovali Cement iz Beo~ina i Kinezis iz Ni{a. Takmi~ari iz Ni{a pred oko 300 gledalaca ostvarili su obe pobede i to protiv Cementa od 8:6 i doma}ina 9:5. U vojvo|anskom derbiju Cement je pobedio Partizan sa 9:5. Pojedina~ni rezultati me~a Cement - Kikinda: do 60 kg: Kaji} (Cement) - Zari} (Partizan) 0:2, do 66 kg: Vukovi} - Nedin 2:0, do 73 kg: Murina - Mari~i} 2:0, do 81 kg: Trajanovski Ostoji} 0:2, do 90 kg: Smiqani} - Babi} 2:0, do 100 kg: Preumi} Markovi} 1:1, do +100 kg: Rodi} - Pilipovi} 2:0. M. S. ^ELENY KUP ZA MU[KARCE

Proleter Naftagas - Dinamo 31:27 (17:11) ZREWANIN: Hala sportova Medison, gledalaca 300, sudije: Ostoji} i Rajkovi} (Novi Sad). Sedmerci: Proleter Naftagas 4 (4), Dinamo 9 (8), iskqu~ewa: Proleter Naftagas 4, Dinamo 4 minuta. PROLETER NAFTAGAS: Koqevi} (17 odbrana), Jezdimirovi}, Miladinov 1, Mani} 12 (4), Radovanovi}, Golubovi} 7, Beli}, Sl. Dimitri}, St. Dimitri}, Trumbeta{ 1, Savi} 1, Kne`evi} 4, Joki} 5, Bjelica. DINAMO: Petkovi} (5 odbrana), Grandov 1, Kumlanov 1, D. M. Petrovi}, Miqakovi} 2, Jerva~anin 11 (7), M. M. Petrovi} 1, ^izmanov, Marijanov, Milutinovi} 3, Stevanovi} (4 odbrane), V. Petrovi} 2, Ili} 5 (1), ]u}uz (4 odbrane). Nafta{i su zahvaquju}i fantasti~nim odbranama iskusnog Dejana Koqevi}a - Kopca i efikasnog Miqana Mani}a sasvim zaslu`eno stigli do pobede nad neugodnom ekipom Dinama i tako zabele`ili drugu pobedu u {ampionatu. Po~etak utakmice nagove{tavao je izjedna~enu igru oba rivala a do

najlep{e borbe u ovom me~u. Pobeda Frawkovi}a nad Gruji}em samo je donela kona~an rezultat i potvrdila pobedu: Proleter - Spartak 4:3. - Iako nam ova pobeda rezultatski ni{ta nije zna~ila, jer ne mewa startne pozicije pred plej-of, nama je bitno da smo savladali Spartak i tako mu pokazali da sa nama ne}e biti {ale ni u zavr{nici {ampionata - re~i su \or|a Mijolskog kapitena Proletera. - Ostaje nam dve nedeqe da se pripremimo i da ovog istog rivala dobijemo u polufinalu plej-ofa a onda najverovatnije protiv Partizana vodimo borbu i za naslov dr`avnog prvaka Srbije. Optimista sam i nadam se da mo`emo da ponovimo uspeh od pre dve godine kada smo bili {ampioni dr`ave. N. Jowev

0:1 1:0 0:1 5:0 0:1 1:0 3:0 1:1 0:0 0:0 3:0 1:1 0:0 3:0 2:1 0:0

Ubedqivi [ap~ani

Rukometa{i Metaloplastike su ve} u prvoj utakmici prakti~no obezbedili plasman u 4. kolo ^elenx kupa. [ap~ani su u prvom susretu 3. kola kao gosti pobedili italijanski Albatro iz Sirakuze sa 31:18 (14:9) pa bi revan{ me~ 22. novembra trebalo da predstavqa samo formalnost. Vojvodina - Planinka 38:29 Naisus - Jugovi} 1 8:18 Proleter - Dinamo 31:27 Priboj - PKB 28:23 Radni~ki - Smederevo (19) Kolubara - Crvenka odgo|eno Metaloplastika - C. zvezda odgo|eno Partizan slobodan 1. Kolubara 7 6 0 1 215:171 12 2. C. zvezda 6 6 0 0 193:169 12 3. Partizan 8 5 1 2 233:190 11 4. Vojvodina 9 6 1 2 271:237 13 5. Naisus 9 4 2 3 250:237 10 6. PKB 8 5 0 3 214:212 10 7. Jugovi} 8 3 3 2 195:183 9 8. Radni~ki 7 4 0 3 179:167 8 9. Metalop. 7 3 0 4 163:167 6 10. Smederevo 7 3 0 4 196:206 6 11. Priboj 9 2 1 6 225:238 5 12. Proleter 9 2 1 6 236:279 5 13. Planinka 9 2 0 7 229:257 4 14. Crvenka 7 2 0 5 179:220 4 15. Dinamo 8 1 1 6 224:259 3 Superliga (`) Zaje~ar - Radni~ki 34:14 Prva liga (m) Jagodina - Leskovac 34:30 Napredak - Po`arevac 23:32 N. Pazar - Vrawe 26:24 Vrbas - Mladost TSK 26:21 BSK Heba - N. Pazova 33:34 Rudar - C. zvezda 32:24 Zlatar - BASK 36:36 Prva liga (`) Radni~ki (KG) - Pirot 28:25 @elezni~ar G. - Proleter S. 35:33 Druga liga (m) @SK - Hercegovina 28:25 Radni~ki (NS) - Milicionar 26:22 Apatin - Hajduk 22:24 Ruma - @elezni~ar 25:21 Druga liga (`) Radni~ki - Ravangrad 30:22 H. Jo`ef - Lehel 26:15 Apatin - Pan~evo prekid 60. (27:26)


SPORT

DNEVNIK

ponedeqak16.novembar2009.

19

NLB LIGA

Presudilo iskustvo Hemofarm [tada - FMP 77:63 (24:14, 17:20, 26:7, 10:22) VR[AC: Sportska dvorana „Milenijum, gledalaca 1.500, sudije: Vojinovi}, Ne{kovi}, Mari~i} (Srbija). HEMOFARM [TADA: Pavkovi} 8, Markovi} 17, Obrenovi}, Krstovi} 11, [utalo, Kati} 2, Borisov 7, Leki}, Marijanovi} 11, Petrovi} 1, Stivenson 14, Jagodnik 6. FMP: ^ovi} 9, Stamenkovi} 3, Lazi}, Radulica 9, Proti} 17, Musli 2, Labovi} 2, Cvetkovi} 12, Samarxijski 4, Radeti}, Dimi} 3, Milutinovi} 2.

Boban Marjanovi}

U najavi ove uakmice protiv FMP ko{arka{i Hemofarma su tvrdili da je wihova najve}a prednost kvalitet i iskustvo. To se i obistinilo, iako ne treba zanemariti ~iwenicu da je

izvanredno igrala mlada ekipa doam}ih, pre svega Stevan Marovi} i Boban Marjanovi}. Vr{~ani su dobro otvorili utakmicu, igrali dobro u odbrani u prvoj ~etvrtini i poveli 10 poena razlike. Dok je Hemofarm imao vi{e raspolo`enih igra~a pre svih Krstovi}a, Marjanovi}a i Jagodnika, FMP je imao samo dva igra~a koja su ozbiqno ugrozili ko{ vr{a~kog tima, a to su Proti} i Cvetkovi}. Ovakav odnos snaga potrajao je i u drugoj ~etvrtini i na poluvreme Hemofarm je oti{ao s predno{}u od 41:34. Utakmica je fakti~ki bila re{ena u tre}oj ~etvrtini. Ko{arka{i FMP-a nisu mogli da kontroli{u Markovi}a i Stivensona i tu su se doma}i rezultatski odvojili, a trojkom Pavkovi}a pred sam kraj Vr{~ani su napravili i najve}u prednost od 26 poena razlike. Nastavak je bio formalnost, jer uprkos ~iwenici {to su gosti uspeli da ubace ~ak 22 poena u posledwih 10 minuta, nisu imali snage da ozbiqnije ugroze pobedu doma}eg tima. Stvan Karaxi} posle tre}e prvenstvene pobede svoje ekipe je rekao: - Smatram da smo odigrali kvalitetnu utakmici, naro~ito u odbrani u prvoj i tre}oj ~etvrtini, a u tre}em periodu igre prelomili smo me~. Ovom pobedom kre}emo polako ka gorwem delu tabele. Izvesnih problema u igri imamo, kao {to znate Ma~van nije igrao, a nadam se da }e protiv Zadra zaigrati. J. Turkoane

PRVA LIGA SRBIJE

Rapsodija kraj Morave Borac - Vojvodina Srbijagas 74:86 (21:18, 18:16, 14:29, 21:23) ^A^AK: Dvorana Borca kraj Morave, gledalaca: 600, sudije: Jov~i}, Milojkovi} i Arsenijevi} (Beograd). BORAC: Vu~i}evi}, Prolovi} 26 (10-9, 5-4, 5-3, 6 as), Pe{akovi}, Maksimovi} - (-, 2-0, -), Dedijer 3 (1-1, 1-1, 1-0), Petrovi} 2 (-, 3-1, -), Tresa~ 16 (2-1, 10, 8-5, 4 as), Drami}anin 5 (-, 5-1, , 4-1, 5 sk, 5 as, 4 ol), Mi}evi} 22 (-, 12-8, 2-2, 5 sk), Radovi}, Jereminov - (-, 1-0, 2-0). VOJVODINA SRBIJAGAS: Veli~kovi} 2 (-, 1-1, -), Martini} 16 (10-8, 6-1, 3-2, 9 as), Toma{evi} 16 (3-2, 6-4, 3-2, 4 sk), Mati}, Jev|i} 9 (-, 5-3, 4-1, 6 sk), Bo{wak 21 (10-8, 4-2, 4-2, 4 sk), Fekete 6 (-, -, 2-2), Drowak, Radak, Marjanovi} 12 (2-0, 9-6, 1-0, 8 sk), Mi~eta 4 (-, 4-2, -, 4 sk).

Derbi narednog, 8 kola Ko{arka{ke lige Srbije igra se u petak, u Novom Sadu, po{to }e u maloj sali Spensa snage odmeriti Vojvodina Srbijagas i Novi Sad. Nema sumwe da }e ovaj me~ izazvati pove}ano zanimawe novosadske ko{arka{ke javnosti i da }e tribine biti ispuwene do posledweg mesta. Me~ prenosi i RTS, pa }e gradski derbi mo}i da vide i gledaoci {irom Srbije. Publika u ^a~ku va`i za veoma temperamentnu, ali i ko{arci odanu, pa igra~i Vojvodine Srbijagas imaju razloga da budu ponosni na pobedu nad doma}im Borcem, ali i na gromoglasni apluz s tribina kojim su nagra|eni za ukupni u~inak. U prvom poluvremenu vo|ena je uglavnom ravnopravna borba, ali je nekoliko izgubqenih lopti vi{ka uticalo na to da ^a~ani na odmor odu s pet poena pred-

Foto: F. Baki}

REAKCIJE IZ TABORA NOVOSA\ANA NA @REB EVROLIGE

Vo{a u te{koj grupi Vaterpolo elita Starog kontinenta okupila se ju~e u Zagrebu na `rebawu grupa Evrolige i osminu finala Trofeja LEN. U prisustvu predstavnika 32 kluba i ~elnih qudi LEN-a, izvu~eni su parovi u oba takmi~ewa. Debitant u Evroligi ekipa Vojvodine igra}e u A grupi, a rivali Novosa|ana su Jadran iz Herceg Novog, Mladost iz Zagreba i {panska Barseloneta. Prvak Srbije Partizan Rajfajzena, nalazi se u C grupi, a za rivale je dobio gr~ki Olimpijakos, ma|arski Honved i Budvansku rivijeru. Plasmanom u Evroligu vaterpolisti Vojvodine napravili su istorijski klupski, ali i nacionalni uspeh, jer je dobro poznato da Srbija prvi put ima dva predstavnika u elitnom takmi~ewu. - Nismo nezadovoqni `rebom. U ovoj fazi takmi~ewa na{lo se 16 najja~ih timova i mogu re}i da su sve grupe ujedna~ene.

Mo`da je D grupa za nijansu te`a od ostalih, ali je o tome nezahvalno sada govoriti. [to se ti~e na{e grupe, ekipa Jadrana je sigurno prvi favorit, ali verujem da mo`emo da ostvarimo dobar plasman. Prvu utakmicu igramo kao doma}in protiv zagreba~ke Mladosti u Novom Sadu i ve} tu }emo videti koliki su nam dometi u najelitnijem nadmetawu - rekao je Koqa Lazor, koji je u dru{tvu generalnog direktora Danila Ikodinovi}a prisustvovao izvla~ewu. A grupa 1. Vojvodina (Srbija) 2. Jadran (Crna Gora) 3. Mladost (Hrvatska) 4. Barseloneta ([panija) B grupa 1. Jug (Hrvatska) 2. Va{a{ (Ma|arska) 3. Primorac (Crna Gora) 4. Panionis (Gr~ka)

Sli~no vi|ewe `reba ima i {ef stru~nog {taba Vojvodine Dejan Stanojevi}, koga je vest o rivalima u grupi Evrolige zatekla u Beogradu na okupu reprezentacije. - Potpuno rastere}eno smo do~ekali `reb u Zagrebu, jer smo plasmanom u elitno takmi~ewe ostvarili ogroman uspeh za klub i srpski vaterpolo. Sada imamo priliku da igramo u dru{tvu najboqih ekipa i to }emo sigurno iskoristiti na najboqi na~in. O rivalima ne C grupa 1. Partizan (Srbija) 2. Olimpijakos (Gr~ka) 3. Honved (Ma|arska) 4. Budvanska rivijera (Crna Gora) Grupa D 1. Pro Reko (Italija) 2. Sintez (Rusija) 3. [turm (Rusija) 4. Eger (Ma|arska)

PRIPREME ZA SUSRET SVETSKE LIGE SA TURSKOM

Delfini hvataju zalet s Bawice Ivan Bo{wak

Gradski derbi u petak

Vaterpolisti Vojvodine

nosti (39:34). U nastavku, me|utim, crveno-beli iz Novog Sada su gre{ke sveli na minimum i zonskom odbranom za tili ~as preokrenuli rezultat. Jev|i} i Mi~eta su odli~no igrali u defanzivi i onemogu}ili Drami}anina da pru`i zapa`eniju partiju, a odli~ni su bili i Bo{wak, Martini}, Toma{evi} i u skoku dominantni Marjanovi}. Trudili su se igra~i doma}eg tima da, ako ni{ta drugo, produ`e neizvesnost, ali je Vojvodina Srbijagas igrala veoma dobro i nadahnuto, tako da se nije osetilo odsustvo bolesnih Avlija{a i Kova~evi}a. - Imam razloga da budem zadovoqan na{om igrom i, naravno, pobedom nad Borcem u ^a~ku rekao je Radenko Varagi}, trener tima iz Novog Sada. - Imali smo malih problema u prvom poluvremenu s gre{kama i izgubqenim loptama, ali smo u nastavku po~eli da igramo jako dobru odbranu. Zonom smo onemogu}ili doma}ina da nam pripreti i ona je, kada podvu~em crtu, prelomila ovu utakmicu. A. P.

Nakon osvajawa zlatne medabu Udovi~i}u u radu poma`u Deqe na Svetskom prvenstvu u Rijan Stanojevi} i Vladimir Pamu pre tri meseca, vaterpolo vlovi}, lekar dr Neboj{a Jerereprezentacija Srbije okupila mi} i fizioterapeut Goran Gose u Beogradu na Bawici gde }e lubovi}, snimateq Milo{ ]iobaviti mini pripreme uo~i susreta sa Turskom u Ni{u 17. novembra (prvo kolo grupne faze Svetske lige). Srpske delfine o~ekuju obaveze na tri fronta: Svetska liga, Svetski kup u Rumuniji i Evropsko prvenstvo u Zagrebu. Selektor Dejan Udovi~i} okupio je 15 igra~a u Beogradu koji }e nastupiti na susretu protiv Turske. Sino} su na{i odradili prvi trening na Bawici, a na spisku za me~ s Turcima su: Soro, B. Mitrovi}, Goci}, Gak, Aleksi}, D. Pjetlovi}, Ra|en, Avramovi}, Prlainovi} (Partizan), Udovi~i}, Niki}, F. Filipovi} Vawa Udovi~i} (Pro Reko), G. Pjetlovi} (Kataro), Kalini} i P. Filipori} i tim menaxer Nikola Kuvi} (Vojvodina). qa~a. Debi u dresu reprezentacije O utiscima iz Beograda poSrbije ima}e mladi Uro{ Kamo}nik selektora Dejan Stanolini} kapiten Vojvodine, koja jevi} ka`e: je tako pored Petra Filipovi- Posle velikog uspeha u Ri}a, koji je do sada skupio devet mu, ekipa se opet na{ala na okunastupa, dobila jo{ jednog repu. Znamo da je ovo samo nastaprezetativca. U stru~nom {tavak mukotrpnog i kontinuira-

nog rada na{e reprezentacije. Atmosfera u timu je sjajna kao i uvek. Dobro smo upoznati s mogu}nostima selekcije Turske i o~ekujem dobro izdawe na susre-

tu u Ni{u, pred publikom koja slovi za dobre poznavaoce igre i jednu od najvatrenijih na ovim prostorima - kazao je Stanojevi}. Utakmica Svetske lige Srbija - Turska igra se sutra u 17 ~asova uz televizijski prenos na RTS-u. I. G.

bih mnogo govorio, ali je dobro poznato {ta imena Mladosti (sedmostruki prvak Evrope), Jadrana (reprezentacija Crne Gore u malom) i Barselonete (standardnog evroliga{a) zna~e u evrospkom vaterpolu. Dobro je {to prvu utakmicu igramo pred svojim navija~ima, imamo dve nedeqe da se dobro spremimo, {to }emo sigurno i u~initi. Vojvodina }e u svaku utakmicu, pogotovo u Novom Sadu, ulaziti maksimalno motivisano i timskom igrom koja je na{ za{titini znak. Treba bez prevelikog respekta do~ekati rivale, bez obzira na wihov kvalitet i ime - kazao je Stanojevi}. Ta~an raspored igrawa utakmica u Evroligi bi}e poznat narednih dana, a sada se zna da }e Vojvodina 28. ili 29. novembra u Novom Sadu ugostiti Mladost iz Zagreba, dok }e Partizan u goste Budvanskoj rivijeri. I. Grubor

EVROINTER LIGA

Remi Va{a{a i Segeda Odigrana su jo{ dva susreta ma|arskog {ampionata koji se ra~unaju i za Evrointer ligu. Ferencvaro{ je u gostima savladao Ujpe{t 10:7 (1:2, 2:1, 4:2, 3:2). To je druga pobeda popularnog Fradija u gostima. Veselovski, Babej i Mate su postigli po dva gola, Dunka, Tot, \or|esku i Cugani po jedan za pobedni~ki tim, dok su za Ujpe{t efikasni bili Hopal tri, Naganuma dva, Sabo i Kere{tes po jedan put. U drugoj utakmici Seged i Va{a{ su igrali nere{eno 4:4 (3:0, 0:0, 0:0, 1:4). Najboqi ma|arski tim je prvi gol postigao tek u posledwoj ~etvrtini i tada je uspeo da spre~i poraz. Vindi{ dva puta, te Agner i Molar pogodili su za Seged, a Ho{wanski tri puta i Dene{ Varga jednom su bili strelci za Va{a{. U narednoj nedeqi igra se pet utakmica. Ve~eras igraju Honved i Eger. Va{a{ i Ko{ice }e odmeriti snage 17. novembra, Vojvodina i Ferencvaro{ odnosno Ko{ice i Ujpe{t - 18. decembra, a Partizan }e ugostiti Ferencvaro{ 19. novembra. Dosada{wi rezultati: Partizan – Va{a{ 8:5, Ujpe{t – Eger 7:11, Ujpe{t – Seged 5:12, Seged – Honved 8:7, Honved – Ujpe{t 11:10, Eger – Vojvodina 8:9, Eger - Va{a{ 7:6, Honved Ferencvaro{ 6:8, Seged – Va{a{ 4:4, Ujpe{t - Ferencvaro{ 7:10 . Tabela: 1. Seged 7, 2. Ferencvaro{ 6, 3. Eger 6, 4. Partizan 3, 5. Vojvodina 3, 6. Honved 3, 7. Va{a{ 1, 8. Ujpe{t 0, 9/10. Oradea i Ko{ice nisu igrali.


20

FILMSKA PLANETA

ponedeqak16.novembar2009.

DNEVNIK

„2012” U DOMA]IM BIOSKOPIMA

PO DIKENSOVOM ROMANU ANIMIRANI FILM

Apokalipti~ni spektakl

Zemekisova „Bo`i}na pri~a”

Akcioni nau~nofantasti~ni film o smaku sveta „2012“ u re`iji Rolanda Emeriha po~o je da se prikazuje u Beogradu u ~etvrtak, dan pre nego u ameri~kim bioskopima. Majstor za `anr katastrofe Emerih i ovoga puta je snimio izuzetno uzbudqiv film koji je, zahvaquju}i napretku tehnologije, jo{ spektakularniji nego wegovi hitovi ”Dan nezavisnosti’’ i ”Dan posle sutra’’. Kako su se uverili gledaoci na novinarskoj projekciji u „Takvud sinepleksu“, specijalni efekti u „2012“ zaista su senzacionalni i dr`e pa`wu tokom celog trajawa ovog prili~no dugog filma (158 minuta). Emerih je zajedno sa Heraldom Kloserom napisao scenario o apokalipsi koja }e se dogoditi 21. decembra 2012. godine, {to je, navodno, jo{ pre mnogo vekova prorekao narod Maja. Radwa filma po~iwe u dana{we vreme, kada nau~nici

Jo{ o propasti sveta Re`iser „Podzemnog sveta“ i filma „Umri mu{ki 4“ Len Vajzman snimi}e film o propasti sveta. Film }e biti pri~a o grupi qudi koji uspevaju da pre`ive kraj sveta i o wihovom poku{aju da saznaju kako su u tome uspeli. Studio „Foks“ traga za piscima scenarija. Len Vajzman najpoznatiji je kao re`iser ~etvrtog filma iz serijala „Umri mu{ki“ iz 2007, kao i tri filma iz serijala „Podzemni svet“. Tre}i film iz tog serijala „Underworld: Rise of the Lycans“, u bioskope je stigao u januaru ove godine. Ameri~ki re`iser planira snimawe akcionog filma „Atlantis Rising“ i futuristi~ke ratne pri~e „Shrapnel“. Propast sveta i doga|aji posle, trenutno su jedna od popularnijih tema u Holivudu - film o smaku sveta „2012“ studija „Soni“u re`iji Rolanda Emeriha se od petka prikazuje u severnoameri~kim bioskopima a i {irom sveta.

Majkl Kejn se povla~i Engleski glumac Majkl Kejn izjavio je mu je uloga u filmu „Hari Braun“ mo`da posledwa - ako ne dobije ponudu koju ne mo`e da odbije, objavio je BiBi-Si. Kejn (76) koji je za du`e od 40 godina karijere snimio vi{e od 100 filmova, bio je na velikom ekranu zavodnik, gangster, vojnik i lekar, a u „Hariju Braunu“ je biv{i pripadnik vojnih snaga koji `eli da se osveti mladim ubicama wegovog dobrog prijateqa. Navode}i da ulogu u tom filmu smatra najzahtevnijom, Kejn je rekao da bi ona lako mogla biti i posledwa. „Ja imam izbor. Ne moram vi{e da zara|ujem za `ivot, samo sedim i ~ekam da nai|e pravi scenario. To bi morala biti ponuda koju ne mogu da odbijem“, objasnio je. „Zavr{io sam ’Harija Brauna’ u martu i od tada nisam dobio nijedan scenario. Nisam pro~itao nijedan od kad sam zavr{io ~itawe ’Harija Brauna’, i ako se nijedan vi{e ne pojavi, povu}i }u se bez najave, kao stari vojnik kakav ja jesam, samo }u i{~eznuti“, rekao je dvostruki oskarovac.

otkrivaju da }e poreme}aji na Suncu pomenutog datuma razoriti planetu Zemqu.

Ameri~ki predsednik saziva skup najmo}nijih dr`avnika koji donose odluku o gradwi sofisti-

ciranih Nojevih barki, naravno tajno jer }e u tim brodovima biti mesta samo za odabrane. Glavni deo filma de{ava se 21. decembra 2012. godine, kao direktni prenos smaka sveta. Kao i ina~e u filmovima katastrofe, scene zemqotresa, cunamija, vulkanskih erupcija, op{te kataklizme, kombinovane su sa dramskim elementima, a takozvani obi~ni qudi u vanrednim okolnostima postaju heroji nastoje}i da spasu bli`we. To filmu dodaje filozofsku notu, mada povremeno ima i patetike, koja je, sre}om, ubla`ena duhovitim detaqima i ironi~nim politi~kim `aokama. Niz `ivopisnih likova igraju Xon Kjuzak, ^ivitel Exiofor, Tendi Wutn, Amanda Pit, Deni Glover, Vudi Harelson i drugi. Ovaj produkciono izuzetno ambiciozan film realizovala je kompanija „Soni pik~ers“. (Tanjug)

Animirani film „Bo`i}na pri~a“ (Christmas Carol) rediteqa i scenariste Roberta Zemekisa, po istoimenom romanu ^arlsa Dikensa, bi}e premijerno prikazan ve~eras u Centru „Sava“, da bi se narednih dana na{ao na redovnim bioskopskim repertoarima. Nova adaptacija najpoznatije Dikensove kwige iz 1843. godine, u produkciji kompanije „Volta Diznija“, donosi dobro poznatu pri~u o {krtici Ebenizeru Skruxu, ali ovog puta ispri~anu u digitalnoj 3D tehnologiji. Prema nedavnoj izjavi rediteqa, nova komjuterska obrada izvedbe glumaca omogu}ila mu je da predstavi pravi dikensovski svet, bez umetni~kih ograni~ewa, i da se „usredsredi na magiju glume uz potpunu slobodu kretawa likova i osmi{qavawu okru`ewa“. Ulogu Skruxa, koji svaki Bo`i} ~eka u neraspolo`ewu, u strahu od qudi i siroma{tva, uz pomo} komjuterske animacije o`ivqava nenadma{ni Xim Keri, kome je oskarovac Zemekis poverio ~ak sedam uloga. Keri tuma~i Skruxa u razli~itim `ivotnim dobima, kao i likove duhova bo`i}ne pro{losti, sada-

{wosti i budu}nosti, koji dolaze u posetu {krtici kako bi mu ukazali na posledice takvog `ivota. Pored Kerija u filmu u~estvuje odli~na ekipa glumaca Geri Oldman, Kolin Firt, Robin Rajt Pen, Bob Hoskins, za muziku je bio zadu`en Alan Silvestri, dok je specijalne efekte uradio Robert Kalvert. „Bo`i}na pri~a“ se smatra jednom od najboqih prazni~nih pri~a, koja je odmah po objavqivawu postigla veliki uspeh i do sada vi{e puta ekranizovana, a Zemekis ka`e da je to „najboqa pri~a o putovawu kroz vreme ikad napisana i `eleo sam da snimim film onako kako mislim da je autor zamislio“. Premijerne projekcije u Centru „Sava“ najavqene su za 17 i 19

FESTIVAL U TORINU

NA FESTIVALU AUTORSKOG FILMA

Najboqe iz Rumunije Na predstoje}em Festivalu |aja svakodnevnog `ivota pod autorskog filma u Beogradu komunisti~kim re`imom. Po(od 25. novembra do 2. decemvodom ^au{eskuove slu`bene bra) distributerska ku}a „Ci- posete, predsednik op{tine nears“ }e predstaviti dva nova odlu~uje da na drve}e oka~i vofilma rumunskih autora – “Policijski pridev” i “Pri~e iz zlatnog doba”. Od autora filma “4 meseca, 3 nedeqe i 2 dana” Kristijana Mun|iua sti`e urnebesna komedija “Pri~e iz zlatnog doba”, omnibus sastavqen od {est pri~a koje kombinuju nekoliko istinitih doga|aja oslikavaju}i period kada je hrana bila mnogo va`nija od novca, sloboda va`nija od qubavi i opstanak va`niji od principa. Posledwih petnaest godina ^au{eskuove vladavine bile su najgore u ru- Iz filma „Policijski pridev” munskoj istoriji, a nasuprot tome propagandna ma}e kako bi wegovo selo bilo {inerija se prema tom vremeprime}eno, ispuwavaju}i tako nu, bez izuzetka, odnosila kao naj~udnija nare|ewa surovog prema periodu “zlatnog doba”. lokalnog partijskog aktiviFilm predstavqa najpopularste... Komunisti~ka partija nije urbane mitove tog periosmatra da na zvani~noj fotoda koji su komi~ni, bizarni i grafiji predsednik ^au{esku iznena|uju}i i ~esto su na sane mo`e dr`ati {e{ir u ruci moj granici nadrealnih dogau prisustvu predsednika @i-

SOLUNSKI FILMSKI FESTIVAL

skara D’Estena koji {e{ir ima na glavi... Profesionalni voza~ pili}a odlu~uje da otvori zape~a}eni kamion prvi put u karije-

ri i otkriva povezanost izme|u jaja, Uskrsa i qubavi supru`nika... Policajac dobija uo~i Bo`i}a `ivo prase i smatra da je trovawe gasom najboqe re{ewe da `ivotiwu ubije na najti{i na~in kako wegove gladne kom{ije ne bi ni{ta ~ule... Tokom osamdesetih go-

sati, a redovna distribucija po~e}e od 19. novembra u beogradskim bioskopima „Kolosej“, „Ster Sinemas“, „Roda“ i u dvorani Doma sindikata.

dina u Rumuniji Bugi i Krina igraju Boni i Klajda uzimaju}i od qudi vazduh u bocama... „Policijski pridev“, rumunski kandidat za nagradu Oskar, pri~a je o policajcu kome priroda zadatka na koji je raspore|en nikako ne prija. Wegov {ef mu daje zadatak da {pijunira Viktora, tinejxera za koga se sumwa da diluje drogu za lokalni kartel. Kristi provodi nekoliko nedeqa prate}i Viktorove akcije i uveren je da de~ak konzumira marihuanu sa svojim prijateqima, ali da nije upleten u pretprodaju narkotika i da ga treba ostaviti na miru. Kristi je tako|e svestan da rumunske vlasti u skorijoj budu}nosti `ele da olabave zakone vezane za drogu, pa mu se ~ini besmislenim da juri Viktora i na taj na~in mu uni{ti `ivot. Rediteq i scenarista filma je Korneliu Porumboiu, autor filma „12:08 isto~no od Bukure{ta“ koji je osvojio nagradu kritike na Novom festivalu autorskog filma 2006. godine.

Nagrade Kusturici i Kopoli Novoustanovqena nagrada Me|unarodnog filmskog festivala u Torinu bi}e uru~ena rediteqima Emiru Kusturici i Frensisu Fordu Kopoli, najavqeno je na sajtu tog festivala, koji je po~eo u petak i traje do 21. novembra. Organizatori manifestacije objavili su da }e obojica slavnih rediteqa biti gosti festivala. Nagrada nazvana „Osam i po“, po istoimenom filmu slavnog italijanskog autora Federika Felinija, ustanovqena je na ideju direktora festivala u Torinu, rediteqa \anija Amelija. (Tanjug)

Skorsezeu „Sesil B. Demil” Ameri~ki sineasta Martin Skorseze dobi}e nagradu „Sesil B. Demil“ za `ivotno delo na idu}oj dodeli „Zlatnih globusa“, 17. januara. skorseze (66) je dvostruki dobitnik „Zlatnih globusa“, za filmove „Bande Wujorka“ i „Dvostruka igra“, a Oskarom je nagra|en za re`iju „Dvostruke igre“.

„ZONA MRTVIH” U TRSTU

Italijanska premijera Paskaqevi}u „Zlatni Aleksandar” Na 50. me|unarodnom filmskom festivalu u Solunu, koji je otvoren u petak uve~e i traje do 22. novembra, u~estvuje vi{e filmskih stvaralaca iz Srbije, me|u kojima su Mirjana Karanovi}, Goran Paskaqevi}, Darko Lungulov i Vladimir Peri{i}. Reditequ Goranu Paskaqevi}u bi}e dodeqena nagrada „Zlatni Aleksandar“ za doprinos filmskoj umetnosti, dok }e Mirjana Karanovi} biti ~lan me|unarodnog `irija.U programu „Balkanski pregled“ bi}e prikazani filmovi „Obi~ni qudi“i „Tamo i ovde“, a u programu „Neistra`ena Srbija: avangarda kino klubova“ bi}e predstavqeno 15 filmova autora iz Srbije.

Srpski stvaraoci prisutni su i u programu „Eksperimentalni film u eks Ju“, kao i u programu „Balkanski projekti u nastajawu“. Uru~ewe nagrade „Zlatni Aleksandar“ prati}e i velika retrospektiva filmova Gorana Paskaqevi}a, koju ~ini 15 wegovih ostvarewa. U tom programu bi}e prikazana i dva kratka filma, kao i najnoviji „Medeni mesec“. U konkurenciji 50. me|unarodnog filmskog festivala u Solunu, koji se odr`ava pod geslom „Za{to bioskop sada?“, u~estvuje 15 filmova. Festival je otvorio novi film nema~kog rediteqa turskog porekla Fatiha Akina „Kuhiwa du{e“, a zatvori}e ga film Alena Renea „Divqa trava“. (Beta)

Srpsko-italijansko-{panski film strave „Zona mrtvih“ u re`iji Milana Kowevi}a i Milana Todorovi}a ima}e italijansku premijeru na me|unarodnom festivalu nau~ne fantastike u Trstu, koji u`iva veliki ugled. Kako su saop{tili tvorci „Zone mrtvih“, ovaj zombi horor film, ~ija se radwa de{ava u Pan~evu, dolazi u Trst nakon gostovawa na vi{e od 15 festivala u svetu, me|u kojima su „Sitges“, „Pifan“, „Roho sangre“ i „Hororton“. Festival u Trstu, koji }e po~eti 22. novembra, jedan je od najstarijih i najva`nijih festivala filmova nau~ne fantastike u Evropi. Ova manifestacija donosi ne samo premijere filmova, ve} prikazuje i klasi~na i kultna ostvarewa, dovodi ve-

like filmske zvezde i mlade talente, prire|uje retrospektive autorskih opusa i na svetlost dana iznosi retko prikazivana ostvarewa. Me|u gostima Tr{}anskog festivala, koji dodequje nagradu „Zlatni asteroid“, posledwih godina su bili re`iseri Teri Gilijam, Dario Ar|ento, Pupi Avati, Lamberto Bava, Xon Lendis, Xo Dante majstori stripa @an @iro Mebijus i Enki Bilal, kao i tvorac I-tija i dobitnik oskara za kostim „Osmog putnika“ Karlo Rambaldi. Najslavniji film potekao iz biv{e Jugoslavije, koji je dobio nagradu „Zlatni asteroid“ jeste horor/SF film „Izbaviteq“ (1977), hrvatskog re`isera Krste Papi}a. (Beta)

Rediteq je bio me|u kandidatima za „Zlatne globuse“ i Oskare filmovima „Razjareni bik“, „Avijati~ar“ i „Dobri momci“. Me|u ranijim dobitnicima nagrade „Sesil B. Demil“ su Stiven Spilberg, Voren Biti, Entoni Hopkins i Majkl Daglas. Nominacije za Zlatne globuse bi}e saop{tene 15. decembra.


KULTURA

DNEVNIK OBJAVQENA NOVA KWIGA PREDRAGA MATVEJEVI]A

ponedeqak16.novembar2009.

21

NA FESTIVALU „VR[A^KA POZORI[NA JESEN”

O zna~aju hleba u „[vabici” ~etiri nagrade istoriji i civilizaciji U biblioteci “Ambrozija” objavQena je kwiga eseja Predraga Matvejevi}a “Kruh na{” (V.B.Z, Zagreb - Beograd 2009), koja je na nedavno odr`anom Sajmu kwiga u Beogradu privukla pa`wu velikog broja ~italaca i poklonika Matvejevi}evog dela. Slede}i specifi~an stil iz “Mediteranskog brevijara”, autor u svojoj kwizi govori o temi eruditski i akribi~no, ali i subjektivisti~ki tanano, kao da znala~ki “pe~e ne samo hleb nego i brojne hlep~i}e, kifle, peciva i panine”. [est hiqada godina istorije kori{}ewa hleba, Matvejevi} ne prepri~ava hronolo{ki, ve} prati doga|aje, obi~aje, istra`uje etimolo{ko poreklo i etnolo{ke fenomene. Prve tragove pri~e o zna~aju hleba mo`emo na}i jo{ u “Mediteranskom brevijaru”, kada citiraju}i Fernana Brodela govori o svetom trojstvu Mediterana - p{enici (hlebu), vinu i maslinovom ulju. U kwizi “Druga Venecija” kao da nastavqa zapo~eto, kada u jednom od eseja nadahnuto pi{e o “mleta~kom kruhu” i wegovim vezama sa istorijom grada-republike (tekst je 2003. objavqen u listu “Danas”). Ni`u se pi{~eva razmi{qawa i reminescencije o hlebu (~asopis “Zarez”, feqton “Povodi za razmi{qawe o kruhu” u listu “Danas”), a u intervjuima autor obe}ava kako }e sve delove kona~no sklopiti u celinu i objaviti je u posebnoj kwizi eseja. “Ro|en je u pepelu, na kamenu. Kruh je stariji od pisma”. Ovim re~ima po~iwe nova Matvejevi}eva kwiga “Kruh na{”. Iz svojevrsne istorije hleba koja se nalazi pred ~itaocem, izdva-

ja se pri~a u sedam me|usobno povezanih poglavqa, koja ~ine homogenu celinu (“Kruh i tijelo”, “Putovi”, “Vjere”, “Sedam kora”, “Sjeme”, “Slike i privi|ewa”, “Povodi, pogovor”). S druge strane, razli~iti pristu-

pi autora suo~avaju nas u ovoj kwizi sa razli~itim aspektima prou~avawa hleba - antropolo{kim (hleb i telo), teolo{kim (hleb i vera), socijalnim (hleb i glad), filolo{kim (seme i poreklo) i likovnim (slika i privi|enje). Svakodnevni i ve~ni, svetovni i sveti, neki su od pojmova vezanih za hleb koje u svojoj kwizi istra`uje Predrag Matvejevi}. Autor sa podjednakom pa`wom razmatra raznorodne pojave, jer sve {to je u vezi sa hlebom na isti na~in je relevantno - kao {to je podela hri{}ana oko toga da li }e u naforu (hostiju) stavqati kvasac. Pro{lost i istorija, mit i ve-

ra, li~ne osobine i dru{tvene karakteristike obele`eni su hlebom, wegovom prisutno{}u ili nedostatkom. Nije li, uostalom, naj~e{}a molitva (O~e na{) ponekad i vapaj “Hleb na{ nasu{ni daj nam danas...” Dugotrajno autorovo istra`ivawe i zaokupqenost hlebom, povezano sa plovidbama Mediteranom i putovanjima po svetu, uklju~uju}i li~no iskustvo i opse`nu bibliografiju, tra`ilo je odgovaraju}u formu eseja i putopisa koja se javqa i u nekoliko prethodnih Matvejevi}evih radova. Pisac nudi sveobuhvatnu studiju o hlebu, koji ima `ivotnu ulogu u mesopotamskoj, egipatskoj, jevrejskoj, islamskoj i hri{}anskoj civilizaciji. Matvejevi} se slu`i interdisciplinarnim metodom, kola`ira razli~ita istorijska razdobqa i “iskustva abrahamskih vjera” u kojima hleb igra zna~ajnu ulogu. Pisac govori i kako je kultura hleba, a samim tim i wegov kvalitet obrnuto proporcionalan ekonomskoj i tehnolo{koj razvijenosti neke zemqe, te da je hleb na Zapadu mnogo mawe ukusan nego na primer na Balkanu. Prate}i zna~enja i razvoj ovog “prehrambenog artikla” ali i “civilizacijske tekovine”, kroz vreme i prostor, autor sa dobrim ose}ajem mere kombinuje faktografiju sa li~nim iskustvom i zanimqivim zapa`awima. Kwige kao {to je Matvejevi}eva oboga}uju literaturu “na na{im jezicima” i ostavqaju zna~ajan trag kao kulturolo{ka dela od kapitalnog zna~aja. Sini{a Kova~evi}

POZORI[NA PERIODIKA: ^ASOPIS „SCENA”

Yekson, glumac brehtijanskog pozori{ta Osvrtom na proteklo 54. Sterijino pozorje, otvara se novi broj ~asopisa za pozori{nu umetnost “Scena” (broj 3 za period jul – septembar). U tekstu pod nazivom “Festival bez fokusa”, Ana Ili} ispisuje svoje vi|ewe ovogodi{weg Pozorja i utiske o odgledanim predstavama. O tome pi{e i Milan Markovi}, autor priloga pod nazivom “Tr`i{ni manifest ili amaterizam u odbrani (dru{tvene) scene”. Jelena Medi} bavi se Pozorjem mladih, a tu su jo{ i tekstovi o 13. me|unarodnom simpozijumu pozori{nih kriti~ara i teatrologa, kao i o radionici Gorana Stefanovskog. Pored ovog segmenta posve}enom na{em najpoznatijem pozori{nom festivalu, “Scena” svoje stranice posve}uje i reditequ Je`iju Grotovskom, povodom desetogodi{wice wegove smrti. “ Za jedne genije, za druge, recimo za Lupu, {arlatan. Jer je bio jedan od prvih pobornika performansa, a da nikada nije u~estvovao u wima. Ostaju}i i kao rediteq, i kao u~iteq, i kao guru u senci, ’iza kulisa’. Jo{ pre dvadesetak godina Jan Kot je postavio pitawe: Ko je Je`i Grotovski?”, podse}a u svom tekstu Biserka Raj~i}. Tu su i redovi Grotovskog o glumcu, i zatim i prilozi Ri{arda ^e{laka, Zbigweva O{iwskog, Stawislava Obireka, Gorana Iwca i Agwe{ke Vujtovi~ o ovom zna~ajnom poqskom pozori{nom stvaraocu. Jo{ jedan nastavak su~eqavawa mi{qewa o modelima pozo-

ri{nog organizovawa objavqen je u ovom broju “Scene” . Sada o tome pi{u Milivoje Mla|enovi}, Aleksandra Jovi}evi}, @an @urdej iz Francuske, kao i Atila Sabo i Ana Cekman koji ka`u: “U Budimpe{ti, usred skoro bezobalno raznovrsne ponude ’prinuda gledawa’ ~ini

orijentaciju sve te`om, sve re|e mo`e poneka predstava da postane zna~ajan doga|aj, ~esto se nema kad, nema gde i nema se s kim raspraviti ono {to je vi|eno. Zato sve bitniju ulogu dobijaju forme organizovanih poseta, umetni~ki marketing, kao i predstave ponu|ene u blokovima: tematski izbori festivala, tematske sezone i zajedni~ke pretplate. U unutra{wosti, pak, nedostatak recepcijskih foruma i kvalitetne, polifone pozori{ne kritike ostavqa ove predstave bezmalo bez odjeka”. O jo{ jednom pozori{nom festivalu “Premio Europa” odr`anom u Vroclavu ove godine, izve{tava Igor Buri}, navode}i da je ovo 13. izdawe po svim atrubutima bilo najve}e i najsadr`ajnije dosad.

“Scena” u ovom broju podse}a i na odr`ani “Tvr|ava teatar” u Smederevu, kao i na Bitef, kroz tekst Hansa – Tisa Lemana pod nazivom “Teorija u teatru”. U rubrici “Diskursi” prenet je tekst iz slovena~kog ~asopisa “Maska” o sada{wem trenutku i preispitivawu toga {ta treba raditi, i za kakvu umetni~ku praksu se odlu~iti kao odgovor na krizu. Festivalima se bavi i Teml Hauptflaj{ koji ih posmatra kao sisteme eventifikacije. Jedna neobi~an pogled na peva~a Majkla Xeksona upu}uje Ivana Mom~ilovi} koja postavqa tezu da je on mo`da najradikalniji glumac brehtijanskog pozori{ta, koji je po sopstvenom priznawu neumorno u~io od ^arlija ^aplina i Marsela Marsoa. “Marsoova bela flah maska scenskog pokreta i Xeksonova stalno-privremena artificijelizovana “maska”, lice belog ~oveka u zami{qenom kostimu kamboxanskog princa-plesa~a, dva su lica istog nov~i}a, ukazivawa na naraciju ~ija se poruka nalazi mnogo dubqe od same maske”, kako prime}uje Ivana Mom~ilovi}. Svoje redove “Scena” posve}uje i preminulim umetnicima Ranku Muniti}u, Vawi Drahu, Mersu Kaningemu, Pini Bau{, Ro`eu Plan{onu, Peteru Cadeku i Jirgenu Go{u. Pored ostalih priloga i stalnih rubrika, “Scena” u ovom broju u celosti objavquje drame “Posledwa qubav Ane Ahmatove ili kako je zapo~eo hladni rat” Mire Erceg, i nagra|ene drame na konkursu Sterijinog pozorja “Ronalde, razumi me” Filipa Vujo{evi}a i “Telo” Branislave Ili}. N. Pej~i}

Na {estodnevnom Festivalu „Vr{a~ka pozori{na jesen“ u Narodnom pozori{tu „Sterija“, pod nazivom „Magija klasike“ od 6. do 12. novembra u takmi~arskoj konkurenciji izvedeno je {et predstava, a odr`}ano je i vi{e prate}ih programa. Tokom festivala nastupila su sa svojim predstavama narodna pozori{ta iz Bawa Luke, Kru{evca, Zrewanina, zatim JDP iz Beograda i doma}ini „Sterija“. Festivalski `iri je predstavu „[vabica“ Laze Lazarevi}a, u izvo|ewu JDP iz Beograda, proglasio za najboqu u celini. Rediteqka Ana \or|evi} dobila ne nagradu za re`iju, a za najboqe glumce, progla{eni su Marija Vickovi} i Radovan Vujovi} za svoja ostvarewa upravo u “[vabici”. Nagradu za kreativno uklapawe u prostor dobila je predstava „Elektra“ Danila Ki{a u izvo|ewu Scene na rumunskog pri vr{a~kom pozori{tu „Sterija“ i re`iji Bore Dra{kovi}a. Ana

Stani} za ulogu Spirnice u predstavi „Narodni poslanik“ Narodnog pozori{ta RS iz Bawa Luke dobila je nagradu za najboqe odigranu epizodnu ulogu. Nagradu „Tomislav Pej~i}“ za najboqu mladu glumicu dobila je Tamara Toski} u predstavi “Koko{ka“ Nikolaja Koqade, a nagradu Kwi`evne op{tine Vr{ac dobila je Kristina Kjoninga za nastup u „Elektri“. Po re~ima organizatora programa Vere Nedeqkov, za sve predstave se tra`ila karta vi{e. Predstave i prate}e manifestacije pratilo je vi{e od ~etiri hiqade posetilaca. Direktor festivala Momir Cvetkovi} i selektor Tibor Vajda su istakli da bi ovaj uspeh u narednoj godini trebalo nadma{iti. Predsednik op{tine Vr{ac ^edomir @ivkovi} je rekao da je za wega najve}i uspeh {to je u vreme op{te krize, op{tina uspela da obezbedi sredstva za odr`avawe festivala. R. Jovanovi}

ZA KWIGU „RU@E ZA NIVES KOEN”

Mirku Kova~u uru~ena Wego{eva nagrada Predsednik Crne Gore Filip Vujanovi} uru~io je u petak kwi`evniku Mirku Kova~u Wego{evu nagradu, najve}e crnogorsko dr`avno priznawe za literarna ostvarewa. Wego{eva nagrada Kova~u je dodeqena za kwigu pripovedaka “Ru`e za Nives Koen”. To priznawe je obnovqeno posle 12 godina, po{to ga u tom periodu niko nije dobio. Wego{eva nagrada sada ima karakter me|unaronog priznawa, jer je posebnim zakonom predvi|eno da se dodequje za kwi`evna dela ju`noslovenskih nacionalnih kultura. Vujanovi} je na sve~anosti u Vladinom domu na Cetiwu, u

prisustvu najuglednijih zvanica Crne Gore, rekao da se Mirko Kova~ pridru`io bogatoj crno-

gorskoj kulturnoj istoriji koja se`e od Letopisa Popa Dukqanina. Kova~ je, prema re~ima Vujanovi}a, u svom bogatom literarnom delu spojio realno i nadrealno u qudskim sudbinama, klasi~ni i moderni stil. “Verovatno se bez mnogih pisaca mo`e, ali bez Wego{a ne mo`e”, rekao je Kova~ po{to mu je uru~ena Wego{eva nagrada. Mirko Kova~ je ro|en u selu Petrovi}i kod Nik{i}a. Dugo je stvarao u Beogradu, a pre dve decenije se preselio u Roviw, gde i sada `ivi. Za roman “Grad u zrcalu” Kova~ je ranije dobio Trinaestojulsku nagradu Crne Gore.

PRVI PUT U BOQ[OM TEATRU

Opera „Vojcek” Albana Berga Opera “Vojcek” austrijskog kompozitora Albana Berga prvi put }e krajem novembra biti uvr{tena u repertoar Boq{og teatra, saop{tila je uprava teatra koja tom operom `eli da privu~e novu publiku. ‘Vojcek’, alfa i omega opere 20. veka, veoma je komplikovan za orkestar i peva~e. Iz tih razloga nikada nije postavqen u Moskvi”, rekao je novinarima di-

rektor teatra Anatolij Iksanov. Dirigent orkestra na premijeri “Vojceka” bi}e umetni~ki direktor Novosibirske opere Teodor Kurencis, jedan od najtra`enijih muzi~ara u Moskvi. “Od detiwstva ma{tam o toj operi. Muzika 20. veka bila bi druga~ija bez ’Vojceka’”, rekao je Kurencis. Operu }e postaviti rediteq Dmitrij ^erwakov, koji je na-

javio da }e novi spektakl “Rusiji otkriti i raskr~iti do sada nepoznatu teritoriju”. Premijera je zakazan za kraj novembra. Opera “Vojcek” Albana Berga, prvi put izvedena 1925, adaptacija je drame nema~kog pisca Georga Bihnera (1813-1837). Pri~a prati `ivot vojnika Vojceka i svedo~i o qudskoj patwi i apsurdu Prvog svetskog rata.

DANAS NA „DANIMA ITALIJANSKOG FILMA”

„Ptice i pti~urine” i „Lekcije o ~okoladi” Na manifestaciji “Dani italijanskog filma” u Novom Sadu, u Art bioskopu “Vojvodina” ve~eras se od 18 ~asova u okviru mini retrospektive Pjera Paola Pazolinija prikazuje wegov film “Ptice i pti~urine” iz 1966. godine. “Praznim putem rimske periferije, stari ~ovek {eta sa svojim sinom. Usput, wih dvojica sre}u vranu koja govori... preobla~e se u kalu|ere jer ih je poslao Sveti Frawa da propovedaju jastrebovima i sokolima... Refleksija o idealizmu”, glasi ukratko najava za ovaj alegori~ni, kriti~ko anga`ovani Pazolonijev film. U filmu igraju: Toto, Nineto Davolio, Femi Benusi, Umebrto Bevilakva, Alfredo Le|i, Renato Montalbano, Flaminia Siciliano, Vitorio Vitori. Po zavr{etku ovog filam odmah sledi kratkometra`ni dokumentarni “Kafe Trst” koji je snimqen 2008. i traje 27 minuta. Wegovi autori su Andrea Mawani i Rafeaele Ra|o. Ovaj filmski projekat je ra|en ne-

koliko godina, i rezultata je 42 susreta sa poznatim uli~nim pesnikom, koji je autorima preneo saznawa o Kafeu Trst, jednim od simbola italijanske ~etvrti u San Francisku. Film simultano izla`e istoriju gazde i tvorca Kafea Trst \ani-

ja \ote, ali i mnogo drugih pri~a o redovnim posetiocima ovog mesta, od umetnika do obi~nih qudi. Od 20 ~asova na prgramu je igrani film “Lekcije o ~okoladi” iz 2007. godine. Ovu komediju potpisuju rediteq Klaudio Kapelini i scenarista Fabio Bonifaci. Matiji, uspe{nom preduzima~u, mo`e da propadne najve}i ugovor u profesionalnoj karijeri, kada wegov radnik najmqen “na crno” padne sa skele, pretrpi nekoliko preloma i zapreti tu`bom protiv Matije ukoliko Matija ne zauzme wegovo mesto na naprednom kursu za poslasti~are! To je razlog zbog koga je Kamal do{ao u Italiju iz rodnog Egipta kako bi ostvario `ivotni san da kada se vrati otvori svoju sopstvenu poslasti~arnicu... Matija nema izbora, on mora da zauzme Kamalovo mesto u {koli i pretvara se da je Kamal. Usred sme{nih situacija sa receptima, Matija otkrvai na~in kako da objedini svoju i Kamalovu kulturu... V. C.


22

SVET

ponedeqak16.novembar2009.

UKRATKO Sudar teretnog i riBarskog broda SEUL: U sudaru ribarskog i teretnog broda u vodama kod ju`nokorejskog ostrva \e|u, poginula su ~etiri ribara a trojica se vode kao nestali, saop{tile su ju~e lokalne vlasti. Nesre}a se dogodila u subotu uve~e, a sudarili su se ribarski brod nosivosti 29 tona i teretni brod registrovan u Hongkongu, nosivosti 3.836 tona.^etiri ~lana posade ribarskog broda prona|eni su mrtvi, a pomorske vlasti tragaju za jo{ trojicom, prenela je ju`nokorejska dr`avna agencija Jonhap. Dva ~lana posade ribarskog broda su spaseni, me|u wima i kapetan plovila. Wih je iz mora odmah po sudaru izvukla posada (Tanjug) teretnog broda.

SAD od Karzaija o~ekuje rezultate VA[INGTON: SAD ne `ele da dugo ostanu u Avganistanu, izjavila je ju~e ameri~ka dr`avna sekretarka Hilari Klinton. „To nije na{ interes“, dodala je Klintonova u intervjuu za televizisjku stanicu Ej-Bi-Si, u vezi sa o~ekivanom odlukom predsednika SAD Baraka Obame o strategiji prema Avganistanu, koja, izme|u ostalih opcija, ukqu~uje i mogu}nost slawa dodatnih desetina hiqada vojnika. Rekav{i da avganistanski predsednik Hamid Karzai i wegova vlada mogu boqe da upra-

Simboli~na sahrana Venecije VENECIJA: U nastojawu da skrenu pa`wu na stalan pad broja stanovnika, `iteqi Venecije su organizovali simboli~nu sahranu grada. Pod sumornim nebom, kakvo i prili~i jednom ovakvom doga|aju, pogrebna povorka od nekoliko gondola, od kojih je jedna roze boje nosila posmrtni kov~eg grada, pro{la je ju~e Velikim kanalom do ve}nice u prisustvu velikog broja novinara, preneli su mediji. Zbog skupo}e i sve ve}eg zaga|ewa, sve je vi{e `iteqa Venecije koji napu{taju grad, prepu{taju}i ga hordama turista ~iji broj preko dana gotovo da nadma{uje broj stanovnika. Hotelijer Mateo Seki, organizator ove neobi~ne manifestacije, ka`e da se stanovnici grada zbog toga ose}aju kao vrsta kojoj preti istrebqewe. „Posta}emo grad duhova ako se uskoro ne{to ne preduzme“, istakao je on, dodaju}i da Venecija, sa mawe od 60.000 stanovnika, vi{e nije grad nego selo. (Tanjug)

Pregovori ETA i {panske vlade MADRID: Politi~ko krilo ETA, zabrawena partija Batasuna, pozvala je na pregovore te baskijske separatisti~ke organizacije i {panske vlade koji bi bili vo|eni na principima mirovnog procesa u Severnoj Irskoj. „Pregovara~ki proces izme|u ETA i {panske dr`ave koji se odnosi na demilitarizaciju zemqe trebalo bi da bude uspostavqen“, navela je u saop{tewu Batasuna, koja je pozvala na osloba|awe svih politi~kih zatvorenika.

Pregovori bi, prema mi{qewu Batasune, trebalo da se odr`e u uslovima „potpunog odsustva nasiqa“ prema principima mirov-

nog procesa u Severnoj Irskoj, koji predvodi ameri~ki senator Xorx Mi~el, preneo je Rojters. Batasuna, me|utim, nije precizirala da li za ovu inicijativu ima podr{ku ETA. Mirovni proces oko Baskije prekinut je posle bomba{kog napada na madridskom aerodromu u decembru 2006. godine, u kom su dve osobe nastradale. U napadima ETA, koja je 1959. zapo~ela borbu za nezavisnost baskijske teritorije na severu [panije i jugu Francuske, ubijeno je vi{e od 800qudi. (Tanjug)

EKONOMSKI FORUM AZIJSKO-PACIFI^KIH ZEMAQA

Protekcionizam ne doprinosi oporavku

Na koncertu povre|eno vi{e od 60 qudi BIRMINGEM: Najmawe 60 qudi povre|eno je u subotu u Birmingemu kada je masa qudi probila metalne barijere da bi do{la na koncert u centru tog grada. U trenutku incidenta, kada je nastup na „Milenijum pointu“ zavr{ila grupa JLS, ispred podijuma je bilo oko 21.000 qudi, a sa strane je velika masa poku{ala da im se pridru`i pa su probili za{titnu ogradu. Kada je masa pohrlila, mnogi su pali, bili prega`eni i povre|eni, preneo je Rojters.Koncert je nakon toga prekinut. Predstava je trebalo da traje pet sati, uz u~e{}e mnogih grupa i vatromet na kraju. Ve}ina od oko 60 qudi je zadobila lak{e povrede a ~etvoro je primqeno u bolnicu zbog vi{estrukih preloma. (Tanjug)

vqaju zemqom, ona je rekla: „@elimo da po{aqemo poruku da sada, kada su izbori zavr{eni, `elimo da vidimo opipqive dokaze da je vlada sposobna da vi{e odgovara na potrebe naroda Avganistana“. „Narod ne `eli povratak talibana, oni `ele vladu koja mo`e zaista da funkioni{e slu`e}i wihovim interesima. Mi svi zajedno, mi i na{i saveznici iz me|unarodne zajednice, pomo}i}emo im da uspostave snage koje mogu da se brinu za wihovu bezbednost“, rekla je Hilari Klinton. (Beta-AFP)

DNEVNIK

SINGAPUR: Paketi za stimulaciju privrede i druge mere postavili su svetsku privredu na put oporavka ali zemqe sveta moraju da nastave da se zala`u za slobodnu trgovinu i investicije da bi osigurale rast, rekli su svetski lideri na kraju foruma Azijskopacifi~ke ekonomske saradwe (APEK) u Singapuru.

APEK, ~ije ~lanice daju vi{e od 54 procenata svetskog bruto doma}eg proizvoda i u kojima `ivi vi{e od 40 odsto svetskog stanovni{tva, formiran je pre 20 godina da promovi{e ve}u trgovinu i saradwu me|u zemqama Pacifika.

Ameri~ki predsednik Barak Obama i jo{ 20 drugih svetskih vo|a koji prisustvuju ovogodi{wem sastanku u Singapuru odbacili su svaki oblik protekcionizma i slo`ili se da je potrebno usvojiti dugoro~nu strategiju rasta koja uzima u obzir potrebe razli~itih privreda zemaqa, od ^ilea do Kine.

„Oporavak jo{ uvek nije baziran na solidnoj osnovi i region ne mo`e da deluje kao da je sve u najboqem redu“, rekao je premijer Singapura Li Sijen Long ~itaju}i zajedni~ko saop{tewe vo|a APEK-a.

„Potreban nam je novi model za ekonomsku integraciju“, navodi se u tom saop{tewu. U tu svrhu lideri APEK-a koji okupqa 21 zemqu u regionu, ukqu~uju}i i zemqe najve}e proizvo|a~e gasova sa efektom staklene ba{te kao {to su SAD, Kina i Indonezija, obavezali su se da nastave sa politikom podsticana privrede dok se jasno ne vidi da je ekonomija na ~vrstom putu oporavka. „Zalaga}emo se za rast koji je uravnote`en i odr`iv da bi osigurali trajni oporavak u kome }e se stvarati radna mesta i koji }e koristiti na{em narodu“ navodi se u saop{tewu. Oni su rekli da u post-kriznom periodu moraju da se primewuju politike koje }e koristiti svim sektorima dru{tva, ukqu~uju}i `enama i vlasnicima malih firmi, koje }e voditi vi{e brige o `ivotnoj sredini i smawewu siroma{tva. Zemqe ~lanice bile su zabrinute da bi SAD, najve}a ekonomija sveta, i druge zemqe mogle da se okrenu same sebi u borbi da iza|u iz najgore finansijske krize tokom vi{e decenija. (Beta-AP)

Sporazum o nuklearnom oru`ju do kraja godine SINGAPUR: Ameri~ki predsednik Barak Obama izjavio je ju~e da }e SAD i Rusija do kraja godine imati novi sporazum o smawewu nuklearnog naoru`awa. Obama je rekao da je na sastanku sa ruskim predsednikom Dmitrijem Medvedevim u Singapuru razgovarao o novom sporazumu koji bi trebalo da zameni postoje}i Sporazuma o smawewu strate{kog naoru`awa START-1. „Posledwih meseci postignut je odli~an napredak“ u pogledu postizawa novog sporazuma, re-

kao je Obama i izrazio uverewe da }e „posao biti zavr{en“. Medvedev je rekao novinarima da }e SAD i Rusija „finalizovati tekst dokumenta do decembra“ a da do tada treba re{iti neka tehni~ka pitawa u vezi sa sporazumom. Sporazum START-1 isti~e po~etkom decembra. Prema re~ima Medvedeva, neophodno je da se „prona|u re{ewa za neka bitna pitawa, koja su ponekad tehni~ke, a ponekad politi~ke prirode“. Medve-

dev je istakao da }e kona~an dogovor predstavqati zajedni~ki doprinos Rusije i SAD u ja~awu me|unarodne bezbednosti. Medvedev i Obama su se u julu dogovorili oko okvira preliminarnog sporazuma koji bi trebalo da zameni Sporazum o smawewu strate{kog naoru`awa START-1, koji je na snazi do 5. decembra. Prvi put Medvedev i Obama sastali su se 1. aprila ove godine u Londonu, potom u julu u Moskvi i u septembru u Pitsburgu. (Beta-AP)

Obama i Medvedev: Za dovor s Iranom ponestaje vremena SINGAPUR: Predsednici Rusije i SAD, Dmitrij Medvedev i Barak Obama, slo`ili su se danas u Singapuru da je sve mawe vremena za diplomatski pristup re{avawu pitawa spornog iranskog nuklearnog programa. Medvedev i Obama su, na zajedni~koj konferenciji za novinare, ocenili da je strpqewe na izmaku {to se ti~e nuklearnog programa Teherana. „Na`alost, Iran do sada nije prihvatio pristup za koji svi smatraju da je kreativan i konstruktivan“, izjavio je Obama, dodaju}i da za takav pristup „ponestaje vremena“, preneo je Rojters. Medvedev je rekao da bi, ukoliko pregovori ne dovedu do kon-

kretnih rezultata, „mogla da se iskoriste i druga sredstva“. „Zahvaquju}i zajedni~kim naporima, pregovori oko Irana nisu zaustavqeni, ali mi nismo u potpunosti zadovoqni napretkom. Ako ne{to ne deluje, postoje i druga sredstva kojima bi taj proces mogao da se unapredi“, ukazao je ruski predsednik. Medvedev je naglasio da je ciq veoma jasan, a to je transparentan nuklearni program, a ne program koji }e izazivati zabrinutost. Predsednici Rusije i SAD sastali su se u Singapuru na marginama samita foruma za ekonomsku saradwu u azijsko-pacifi~kom regionu. (Tanjug)

Na Mesecu prona|ena voda VA[INGTON: Ameri~ka Agencija za istra`ivawe svemira (NASA) je saop{tila da je nedavna misija na Mesecu otkrila dokaze o postojawu mnogo ve}e koncentracije vode nego {to se pretpostavqalo.NASA je objavila otkri}e „znatne koli~ine“ vode na Mesecu posle analize podataka sa sonde koja je namerno oborena na deo mese~eve povr{ine koja je ve~ito u mraku. Agencija je 9. oktobra usmerila ve}u, praznu raketu u krater na ju`nom polu Meseca, za kojom je nekoliko minuta kasnije upu}ena sonda, odnosno satelit za posmatrawe i ispitivawe lu-

narnog kratera, koji je projektovan tako da snimi eksperiment i prikupi uzorke materijala posle pada rakete. Nau~nici su po~eli da razmatraju mogu}nost postojawa vode na Mesecu kada su zapazili prisustvo velikih koli~ina vodonika na lunarnim polovima. Nau~nici NASA ka`u da bi pronalazak vode na Mesecu mogao da olak{a uspostavqawe baza za astronaute. Tako|e je saop{teno da je eksperiment otkrio va`ne podatke o prisustvu drugih materija na strani Meseca koja je stalno u mraku. (Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI VACLAV KLAUS Odgovaraju}i na pitawe: da li su ^esi iskoristili svojih 20 godina slobode i demokratije, sada{wi ~e{ki predsednik Vaclav Klaus je konstatovao: „Mislim da nam bez obzira na sve mawkavosti, na{ dana{wi sistem daje {ansu da se slobodno ostvarujemo i da je to maksimum koji smo mogli da dostignemo promenom re`ima“, rekao je Klaus.

PITER GALBRAJT Biv{i ameri~ki ambasador Piter Galbrajt, koji je radio kao privatni savetnik kurdskim vo|ama u Iraku, odbacio je tvrdwe da wegov finansijski udeo u naftnim poqima na severu Iraka predstavqa konflikt interesa. „Ja sam radio kao privatni gra|anin u legalnim poslovnim aktivnostima koje su znatno koristile narodu Kurdistana i deoni~arima kompanija u kojima sam radio“.

KLAUDIJA [IFER Supermodel Klaudija [ifer razmi{qa o povratku u svet mode. Mogu}e je da }e Klaudija [ifer po~eti da kreira sopstvenu kolekciju. To bi morala da bude ode}a koju bih ja volela da nosim“, navela je 39-godi{wa Klaudija [ifer i precizirala da ipak nema nameru da se vrati na modnu pistu.“Imala sam toliko ponuda posledwih 20 godina, ali nijedna nije bila u pravom trenutku“.

Africi preti pu{a~ka pandemija DAR ES SALAM: Afriku ~eka porast smrtnosti od raka ukoliko se u narednoj deceniji ne preduzme ne{to da se smawi konzumirawe cigareta na tom kontinentu, na kojem su zakoni protiv pu{ewa prava retkost, upozorili su ameri~ki stru~waci na konferenciji o raku koja je odr`ana u Tanzaniji. Ukoliko se nastavi sada{wi trend, vi{e od polovine afri~kog kontinenta }e u narednih 12 godina udvostru~iti potro{wu duvana, upozorilo je Ameri~ko dru{tvo za rak (ACS), preneo je Rojters.U izve{taju ACS se nagla{ava i da 90 odsto Afrikanaca nije za{ti}eno od pasivnog pu{ewa. Neke zemqe su, istina, uvele zabranu pu{ewa, ali ve}ina nije, a zone oslobo|ene duvanskog dima su retke. „Javna mesta oslobo|ena duvanskog dima su primer jevtine i izuzetno efikasne intervencije koja se mora odmah primeniti da bi se za{titilo zdravqe“, istakao je Otis Broli, {ef medicinskog odseka ACS. U ovoj organizaciji proce-

wuju da oko 50 odsto stanovni{tva u zemqama u razvoju pu{i. Tako|e se predvi|a da }e u 2010. od pu{ewa {irom sveta umreti {est miliona qudi, od ~ega 72 odsto u zemqama niskih i sredwih prihoda. Ju`na Afrika ima zakone protiv pu{ewa od marta 2007. i oni su ve} urodili smawewem broja pu{a~a. Od pro{le godine sli~ne zakone na nacionalnom nivou su uveli Kenija i Niger. Me|utim, mnoge afri~ke zemqe jo{ ni{ta nisu preduzele da ograni~e pu{ewe na javnim mestima. U izve{taju ACS stoji da 55 odsto |aka u nigerijskom glavnom gradu Abuxi ne zna da je pasivno pu{ewe {tetno za zdravqe, a samo je jedan odsto Nigerijaca za{ti}en delotvornim propisima protiv pu{ewa. ACS napomiwe da bi i visoko oporezivawe duvana moglo u znatnoj meri da smawi potro{wu cigareta u Africi. „Udvostru~ewem cena cigareta pove}awem poreza, mo`e se smawiti potro{wa duvana i za punih 60 odsto“, isti~e se u izve{taju. (Tanjug)


BALKAN

DNEVNIK

ponedeqak16.novembar2009.

MINISTRI EU O EULEKSU I PRILIKAMA U BiH

Podr{ka bosanskom pravosu|u i policiji BRISEL: [efovi diplomatija Evropske unije danas i sutra u Briselu treba da „podupru napore misije Euleks da primeni svoj mandat na celom Kosovu, uprkos ozbiqnim isku{ewima“, rekli su novinarima zvani~nici {vedskog predsedni{tva EU. Ministri spoqnih poslova EU }e, na zasedawu u utorak, ista}i nastojawa policijske misije EU u Bosni i Hercegovini (BiH) da okon~a svoj mandat podr{ke pravosudnim i policijskim telima BiH u sprovo|ewu policijske reforme, kao i bitki protiv organizovanog kriminala i korupcije. Tako|e da predo~e izglede za svo|ewe vojne misije EU u BiH na ja~awe institucija vlasti i obuku, {to }e zavisiti od op{teg politi~kog razvoja i posebno od toga ho}e li biti ukinuta funkcija me|unarodnog predstavnika za BiH. O~ekuje se

da ministri evropske dvadesetsedmorice, po re~ima visokih zvani~nika {vedskog predsedni{tva EU, nalo`e daqe napore i „izraze

Da~i} danas u Briselu Zamenik predsednika Vlade Srbije i ministar policije Ivica Da~i} prisustvova}e dvodnevnom Ministarskom forumu na temu pravosu|a i unutra{wih poslova Evropske unije i Zapadnog Balkana, najavilo je resorno ministarstvo. Na forumu }e biti re~i o procesu stabilizacije i pridru`ivawa, viznoj liberalizaciji, borbi protiv korupcije, protiv trgovine qudima i trgovine oru`jem, kao i o proceni pretwe od organizovanog kriminala u jugoisto~noj Evropi.

EVROPSKE PERSPEKTIVE ZAPADNOG BALKANA

Za Austriju Srbija je kqu~na zemqa regiona

BE^: Austrija smatra Srbiju kqu~nom zemqom na zapadnom Balkanu, istakao je ambasador Austrije u Srbiji Klemens Koja. „Austrija mo`e mnogo toga da uradi u Srbiji. Jesmo mala zemqa, ali smo ekonomski veoma aktivni, jedan smo od najve}ih investitora i posve}eni smo integracijama zapadnog Balkana u Evropsku uniju. Smatramo Srbiju kqu~nom zemqom na zapadnom Balkanu, tako da je va`no da pomognemo i politi~ki i ekonomski“, objasnio je ambasador Koja u intervjuu frankfurtskim „Vestima“. Koja je naveo i da je Austrija jedan od najve}ih investitora u Srbiji. „Austrija ima simpatije prema Srbiji, kao i Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, jer smo kulturno bliski,

razumemo i poznajemo ovo podru~je. Primera radi, i deo Austrije je slovenskog porekla, pa tako i moje prezime vodi poreklo iz Moravske“, objasnio je Koja. Po re~ima ambasadora Koje, daqi faktor zainteresovanosti Austrije za Balkan je u regionu „uvek bilo nestabilnosti“. „Bilo je mnogo ratova, svesni smo da ima mnogo napetosti, ali moramo da uradimo ne{to kako bismo osigurali mir, stabilnost, napredak, vladavinu prava. Ube|eni smo da je EU mirovni projekat i da je nemogu}e da unutar we do|e do rata. To je dobar projekat ujediwewa, a ulazak, osim bezbednosti, nudi i mogu}nost razvoja ekonomije, pristup fondovima EU...“, kazao je Koja. (Tanjug)

zadovoqstvo zbog rezultata koje je dosad Euleks na Kosovu postigao u pru`awu pomo}i pravosu|u i slu`bama za primenu zakona, ukqu~uju}i istrage i su|ewa za osetqive kriminalne slu~ajeve“. Ministri inostranih poslova i odbrane EU }e na zajedni~koj sednici temeqito sagledati celokupni bezbednosni i politi~ki razvoj na Kosovu i u Bosni, u sklopu Evropske spoqne i bezbednosne politike i mirovnih i operacija re{avawa kriza u svetu. Ovom delu zasedawa }e se prikqu~iti i generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen, imaju}i u vidu tesnu saradwu i zajedni~ko kori{}ewe vojnih kapaciteta Atlantskog saveza i EU u operacijama u Evropi i drugim delovima sveta. Radna ve~era {efova diplomatija EU }e u ponedeqak obuhvatiti pripreme za susret lidera Rusije i evropske dvadesetsedmorice u Stokholmu 18. novembra, s ciqem da se, pored ostalog, sklopi sporazum EURusija o „ranom upozoravawu“ na pretwe prekida dopreme ruskog gasa Evropi. O tome kako preduprediti prekide i neizvesnost oko pouzadnog snabdevawa Evrope ruskim gasom preko Ukrajine }e ~elnici EU razgovarati s vo|stvom u Kijevu 4. decembra. (Beta)

CRNA GORA

Nevladin sektor tu`io ministre PODGORICA: Osnovno dr`avno tu`ila{tvo odbacilo je prijave koje je protiv nekoliko javnih funkcionera podnela Mre`a za afirmaciju nevladinog sektora (MANS) zbog sumwe u legalnost sticawa imovine, prihoda i drasti~nog smawewa kreditnih obaveza, koji nisu korespondirali sa zvani~no prijavqenim prihodima. MANS je podneo prijave protiv potpredsednika Vlade Igora Luk{i}a, ministra turizma Predraga Nenezi}a, bi{ih ministara Jusufa Kalamperovi}a i Fuada Nimanija, poslanika Radoja @ugi}a i Sr|ana Mili}a i biv{ih poslanika Hajrana Kala~a i Omera Adzovi}a. U obrazlo`ewu tu`ila{tva navodi se da ispitivawe porekla imovine gra|ana nije u nadle`nosti Dr`avnog tu`ioca, a da okolnosti koje su navedene ne ukazuju na postojawe osnovane sumwe da je izvr{eno bilo koje krivi~no delo za koje se gowewe preduzima po slu`benoj du`nosti. Osnovno dr`avno tu`ila{tvo u odgovoru MANS-u obrazlo`ilo je da povodom predmetnih prijava ne}e preduzimati krivi~no gowewe protiv bilo koje osobe, zbog bilo kojeg krivi~nog dela za koje se gowewe preduzima po slu`benoj du`nosti. (Beta)

EPIDEMIJA GRIPA U SUSEDSTVU NE JEWAVA

Peta `rtva novog gripa u Hrvatskoj ZAGREB: U Hrvatskoj je preminula i peta `rtva virusa H1N1, 53-godi{wi mu{karac iz Zagreba, potvrdili su ju~e novinarima u zagreba~koj Klinici za zarazne bolesti „Fran Mihaqevi}“. Prema navodima iz bolnice, uzrok smrti je upala plu}a. Pojedini mediji navode da je preminuli mu{karac zbog prekomerne telesne te`ine spadao u rizi~nu grupu. U infektivnoj bolnici u Zagrebu na respiratoru se nalazi pet osoba, a u posledwa 24 ~asa na le~ewu je zadr`ana 21 osoba s potvr|enim virusom H1N1. Uprkos velikom broju obolelih, lekari upozoravaju da nema mesta za paniku, i apeluju na gra|ane da se dr`e uputstava svojih lekara op{te zdravstene za{tite.

Klinika „Fran Mihaqevi}”

U Hrvatskoj je dosad novi grip laboratorijski potvr|en kod oko 600 osoba, dok je obolelih vi{e od 3.000. Prve doze

Prva banka u fokusu MMF-a PODGORICA: Direktor Prve banke Crne Gore Predrag Drecun izjavio da ima utisak „da neko vrlo ve{to koristi pregovore sa Me|unarodnim monetarnim fondom (MMF)“ kako bi mu to bio „izgovor za atak“ na ovu banku. Drecun isti~e da su neki predlozi upu}eni Vladi iz MMF-a „zastareli“, kao i da nema „ni{ta protiv da MMF eksperti kontroli{u rad te banke 24 sata dnevno“ jer, kako napomiwe, ni{ta ne kriju. „Naprotiv, to bi bilo dobro za nas, jer onda MMF ne bi slu{ao doma}e savetnike. Dakle, nama nije problem MMF, ve} ono {to neko odavde ispri~a MMF-u o nama“, ka`e Drecun. Drecun tvrdi da je u subotwem tekstu u Vijestima „izneto nekoliko ~iwenica koje zbog zastarelosti mogu navesti ~itaoce na potpuno pogre{an zakqu~ak“. „Ta~no je da je MMF jo{ pre deset meseci stavio Prvu banku u poseban fokus, zato {to su intenzivni pregovori po~eli negde kad i kriza u banci. MMF je tada dao nekoliko predloga za razmi{qawe, u zavisnosti od razvoja situacije. MMF kao dobronamerna institucija `eli da vidi da li se stawe u Prvoj banci popravqa, {to je razuman stav, i da u skladu sa tim predlo`i kona~no re{ewe“, dodao je Drecun. „Vijesti“ su objavile da je jedan od glavnih preduslova da bi Crna Gora mogla zakqu~iti novi aran`man sa MMF-om re{avawe pitawa Prve banke. MMF je, kako je navedeno u tekstu, predlo`io nekoliko re{ewa. Jedno je nova dokapitalizacija banke koju bi obavili sada{wi vlasnici ili inostrani partneri. Druga predlo`ena varijanta je da dr`ava dokapitalizuje banku, a tre}a reorganizacija banke tokom koje bi se zdravi dio banke odvojio od lo{eg. (Beta)

vakcine protiv virusa H1N1 o~ekuju se krajem ovog i po~etkom idu}eg meseca. (Beta)

U Rumuniji jo{ 82 obolela za 24 sata BUKURE[T: U Rumuniji su tokom posledwa 24 sata potvr|ena 82 nova slu~aja zaraze virusom novog gripa H1N1, a je-

dan rumunski dr`avqanin preminuo je od te bolesti u bolnici u Italiji, objavili su rumunski mediji.

U BiH nema promena bez referenduma BAWALUKA: Srpska demokratska stranka (SDS) saop{tila je u subotu da za Republiku Srpsku (RS) ne mogu biti prihvatqiva nikakva pristupawa vojnim savezima niti promene Ustava BiH bez direktnog izja{wavawa gra|ana o wima. „To je jedini mehanizam za za{titu RS od samovoqnih poteza politi~ara da pod pritiscima prihvataju odluke koje su suprotne interesima gra|ana RS“, navodi se u saop{tewu SDS povodom izjave premijera RS Milorada Dodika da je ovaj entitet spreman da prihvati osam promena Ustava BiH. SDS je upozorila Dodika da on „nije ni RS ni Narodna skup{tina“, te da institucije RS nisu prihvatile nikakve promene Ustava BiH niti je Dodik obavestio te institucije o onome {to je wegova stranka spremna da prihvati. SDS sumwa da su u tajnosti nastavqeni butmirski razgovori, koji u svojoj slede}oj fazi treba da dovedu do ukidawa entitetskog glasawa i tako do definitivnog napu{tawa Dejtonskog sporazuma. (Tanjug)

23

Obustavqen rad pojedinih {kola i obdani{ta

Zbog velikog porasta broja zara`enih, rumunsko Ministarstvo zdravqa saop{tilo je da }e u od danas biti obustavqen rad vrti}a i {kola u nekoliko gradova. Italijanska agencija ANSA objavila je u me|uvremenu da je 28-godi{wi rumunski dr`avqanin, kod kojeg je potvr|eno prisustvo virusa H1N1 preminuo na klinici u Salernu u oblasti Kampawa, koja je od svih italijanskih regiona najvi{e pogo|ena virusom novog gripa. Agencija navodi i da je Rumun koji je preminuo bolovao i od drugih te{kih bolesti i da mu je pre dve godine dijagnostikovan kancer. (Tanjug)

U Gr~koj danas po~iwe vakcinacija ATINA: Grci su veoma skepti~ni kada se radi o korisnosti vakcinacije protiv novog gripa, koja bi u toj zemqi trebalo da po~ne danas, pokazuju rezultati ispitivawa javnog mwewa. Dva od tri Grka nisu voqna da prime vakcinu, iako je {irewe nove bolesti u Gr~koj do{lo do epidemijske granice, otkrila je anketa koju je, za atinski dnevnik „Katimerini“, obavila agencija „Javna pitawa“. Utvr|eno je, tako|e, da ve}ina stanovnika preduzima mere individualne za{tite (od u~estanog prawa ruku do uzimawa isku~ivo kuvane hrane), ali samo polovina po{tuje preporuke o izbegavawu masovnih okupqawa, dok je svega 27 odsto onih koji se klone rukovawa.

U anketi se do{lo i do saznawa da negativan stav prema efektima vakcinacije imaju i zdravstveni radnici, lekari i

medicinske sestre, koji se smatraju najboqe obave{tenim o novoj bolesti. (Tanjug)

HRVATSKA

Ne}e biti smawivawa penzija i plata Premijerka Hevatske jadranka Kosor je ju~e, iz Slavonskog Broda poru~ila kako bilo kakve {pekulacije o smawivawu plata i penzija nemaju realno utemeqewe.Takve glasine mogu izazvati paniku s nesagledivim posqedicama, upozorila je premijerka. „Niko nije govorio, a kamoli pomislio o tome da se smawe penzije i plate. Govorila sam da razmi{qam o druga~ijem ure|ewu povla{}enih penzija“, rekla je Kosorova, dodaju}i kako se ubrzano radi na reformama dr`avne uprave. Niko, me|utim, ne mo`e o~ekivati da vlada tu reformu zavr{i na na~in da ka`e da 20.000 ili 30.000 qudi pstanu bez posla. „Reformu treba zavr{iti tako da dobijemo s jedne strane

Jadranka Kosor

upravu koja }e biti okretna i sposobna, a s druge strane da qudima koji ne zadovoqavaju kri-

terije omogu}imo tzv. izlaznu strategiju“, poru~ila je Jadranka Kosor. (Hina)


24

Z

DE^JI DNEVNIK

ponedeqak16.novembar2009.

Ja li~no

Zadivio me je...

J

ovem se Milan Bo`i}. Ime sam dobio po stricu na ~iji sam se ro|endan rodio. Uskoro }u napuniti osam godina. Imam sme|u kosu i sme|e o~i. Volim da se dru`im s drugarima. Igramo se raznih igara. Najvi{e volim kad igramo fudbal. Volim sport. Ipak, od svega vi{e volim {ah! U~im i treniram ga {est meseci. Volim da idem na treninge. Imam i dva brata: starijeg Nikolu i blizanca \or|a. Kada smo zajedno, u na{oj ku}i je veselo. Igramo se i {alimo. Ja sam jedno sre}no dete! Milan Bo`i}, II-3 O[ „Du{an Radovi}” Novi Sad

edna od osoba koje su me istinski zadivile, jeste ameri~ki ko{arka{ Irvin Yonson, poznatiji kao Meyik Yonson. Karijeru je po~eo u mla|im kategorijama „LA Lejkersa“, proslavqenog NBA kluba. Nadimak Meyik (~arobni) dali su mu mediji, koji su bili zadivqeni wegovom igrom. Posebno je bio poznat po takozvanom dodavawu bez gledawa. Ali, wegovu blistavu karijeru uzdrmala je ~iwenica da je pozitivan na HIV virus. Uprkos tome, nastavio je da igra ko{arku. Ali tada je sve bilo druga-

~ije. Igra~i mu nisu prilazili na treninzima, ~ak ni na utakmicama. Za to vreme, imao je podr{ku trenera i publike. Stvari su se vremenom promenile i igra~i su po~eli da sara|uju s wim. Danas, posle desetak godina, Meyik Yonson `ivi sa `enom u Los An|elesu. Razlog zbog kojeg sam `eleo da pi{em o ovom ~oveku je wegova velika qubav prema sporu koja je, na neki na~in, pobedila stra{nu bolest. Natan @arkova~ki, VII razred O[ „@arko Zrewanin U~a” Nadaq

Avantura jedne semenke

V

etar je poneo semenku s livade zelene. Semenka se upla{ila. Letela je po vazduhu iznad {arenog cve}a. Videla je `uti masla~ak

DNEVNIK

i crvene bulke. Vetar je na kraju spustio semenku na livadu. Novi kraj se semenci dopao, jer se upoznala s novim drugarima.

Semenka se s vremenom pretvorila u ru`u. Aleksandra Dragi}, I-5 O[ „Jovan Popovi}” Bano{tor

I ove godine „De~ji Dnevnik“ poziva na saradwu osnovne {kole. Bi}e nam drago da nam {aqete likovne i literarne radove va{ih u~enika za koje smatrate da bi trebalo da budu objavqeni na va{oj i na{oj strani, koja }e, kao i do sada, izlaziti svakog ponedeqka. Radove potpisane imenom i prezimenom u~enika, razredom koji poha|a, te nazivom i sedi{tem {kole, mo`ete li~no doneti na portirnicu „Dnevnika“, poslati po{tom na adresu „Dnevnik“ – za „De~ji Dnevnik“, 21.000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81, ili mejlom, na adresu danica.devecerski@dnevnik.rs

Jelena Jablanov, II-a, O[ „Jo`ef Atila”, Novi Sad

Jesen

J

ednog jutra jesen je stigla u moju ulicu u zlatno-`utom kaputu. Uzela je svoje boje i podelila biqkama. Te boje su zlatna, `uta i crvena. Dok razdragano skaku}em po mokroj travi, moja mama vredno sprema zimnicu. Jesen nam je podarila zrele i so~ne plodove. Li{}e `uti i opada s grana. [ume i parkovi su ogoleli. Prolaznici nose

Pada sneg Pao je sneg i pokrio breg, de~ica se smeju i umilno pevaju!

Sne`ne vile lete, uskoro }e da slete.

Zimski vetar, severac quti, sna`no duva i jako `uri.

Sara Atina Milojevi}, III-3, O[ „\ura Dani~i}”, Novi Sad

Milica Gr~i}, III-5 O[ „Jovan Gr~i} Milenko” ^erevi}

svoje {arene ki{obrane i ulep{avaju moju ulicu. Veverice vredno skupqaju hranu za zimu dok se meda sprema za zimski san. Ja mnogo volim jesen, jer mi je podarila mnogo ukusnog i zrelog vo}a. Jelena Jablanov, II-a O[ „Jo`ef Atila” Novi Sad

[ta bih poklonila deci sa sela Deci sa sela poklonila bih gu`ve i vreve, jer deca sa sela to `ele, da vide na{e klizali{te i teniske terene jer deca sa sela to `ele.

Vodila bih decu da vide oblakodere, mostove, tunele i muzeje. Pravila bih im brkove od {e}erne vune i volela da me svako dete razume.

Vodila bih decu sa sela u cirkus, da vide majmune, slonove i `onglere pa da se smeju i vesele, jer su tako duhom zdraviji, {to na{i stari vele.

Teodora Savi}, II-3 O[ „\ura Dani~i}” Novi Sad

Pogodi kako se lako stigne do krova, do lasta, oblaka punih ki{e, do zvezde daleke, i vi{e, i jo{ vi{e, u ~udne visine plave vako od nas ima po neS ku `equ ili san, koji nam se ~ini neostvariv.

Ispri~a}u vam jedan moj san koji je ipak postao stvarnost. Jo{ od malena, kada sam i{ao na pla`u, od svih turisti~kih brodi}a koji leti plove Bokakotorskim zalivom. , uvek mi je pa`wu privla~io brodi} „Pajo“. On mi je bio uvek najlep{i, nekako poseban. I ne samo meni nego i mnogobrojnim turistima, koji su mu se divili zbog wegove lepote i tradicije koje je ~uvao u sebi, jer to je brodi} koji ve} 90 godina plovi zalivom. Pripadao je prvo ~uvenom pomorcu ]alamperovi}u. Wegovi naslednici su vodili ra~una o brodu i tako je tradi-

cija sa~uvana do danas, a ko zna do kada }e trajati. Uvek mi je bila `eqa da budem pomo}nik glavnom kapetanu i da po ~itav dan provodim na brodu plove}i zalivom. Letos sam jednog jutra krenuo s mamom na jednodnevni izlet brodom „Pajom“. Bio sam jako uzbu|en i mojoj sre}i nije bilo kraja. Tamo sam upoznao kapetana Zorana, kojeg sam zamolio da mi ispri~a ~uvenu pri~u o `ivotu „Paja“. U toku razgovora sam mu spomenuo moju `equ, za koju sam uvek mislio da je neostvariva, a zatim je mom izletu do{ao kraj. Na kaju sam se pozdravio s kapetanom, a onda me je on upitao da li `elim da budem wegov pomo}nik narednih sedam dana, jer mu

je pomo}nik odsutan. Mojoj sre}i nije bilo kraja. Nisam verovao da se moj san,koji mi se uvek nedosti`an i dalek kao {to su zvezde na nebu, ostvario. I tako sam u narednih sedam dana bio pomo}nik i krstario sam zalivom, obilazio ostrva Gospa od [krpjela , Sv. \or|e, Mamulu, turisti~ko izletili{te Dobre Vode , @awice i Plavu [piqu. U snove uvek treba verovati, iako nam se ponekad ~ini da su daleki kao laste u oblaku punom ki{e, zvezde daleke i vi{e i jo{ vi{e kao ~udne visine plave. Aleksandar Milosavqevi}, VII-a O[ „\or|e Nato{evi}” Novi Sad

Nata{a Ne{i}, IV-1, O[ „23. oktobar”, Sremski Karlovci


STUDENTSKI DNEVNIK

DNEVNIK

ponedeqak16.novembar2009.

25

NOVOSADSKI AKADEMCI APSOLUTNI POBEDNICI 3BORA UGOSTITEQSKIH I TURISTI^KIH RADNIKA SRBIJE Osamnaestoro studenata Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo Prirodno-matemati~kog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu osvojilo je 38 zlatnih medaqa, ~etiri pehara namewena najboqima i pehar Sveukupnog pobednika za 2009/2011. godinu na 27. zboru ugostiteqskih i turisti~kih radnika Srbije, odr`anom krajem oktobra u Kladovu. Zlato i pehari dopuweni su s deset srebrnih i ~etiri bronzane medaqe! Uspeh novosadskih akademaca postignut u konkurenciji 600 u~esnika dobija na zna~aju ~iwenicom da je ovo bio wihov premijerni nastup na ovom uglednom takmi~ewu, dok je to za desetak studenata bilo prvo takmi~ewe uop{te. Osim toga, iako u na{oj zemqi ima petnaestak visoko{kolskih ustanova koje imaju sli~ne studijske programe, Novosa|ani su bili jedina ekipa na takmi~ewu koja je do{la iz obrazovne institucije, a ne iz privrede. Kao takmace imali su profesionalce iz najja~ih doma}ih hotela i restorana, me|u kojima i beogradskog „Holidej ina“, „Moskve“, „Slavije“, kragujeva~kih „[umarica“ i nekoliko desetina turisti~ko-ugostiteqskih preduze}a iz ni{kog regiona. Kako ka`e profesor Sava Jani}evi} s Departmana, koji je organizovao ekipu i pripremio je za nastup na takmi~ewu, odli~ni rezultati su proiza{li iz temeqne teorijske pripreme na fakultetu, ali i ozbiqne vi{emese~ne prakti~ne obuke koju su studenti pro{li u vrhunskim turisti~kim objektima: novosadskim hotelima „Park“ i „Aleksandar“, u „Master centru“ Novosadskog sajma i u beogradskim hotelima „Ma`estik“ i „Moskva“. Po wegovim re~ima, osvojena priznawa }e zna~ajno poja~ati profesionalne biografije wihovih

Pozlatili sve ~ega su se latili „osvaja~a“, pa su odli~na preporuka za budu}nost: – Smotra na kojoj su se na{i studenti odli~no pokazali u`iva veliki ugled me|u upu}enima iz turisti~ke bran{e. Osim toga, sli~ne manifesta-

}e biti problema prilikom zapo{qavawa – ka`e profesor Jani}evi}. Studenti Departmana su se tokom tri dana susreta, odr`anih u hotelima „Akva Denjub“ i „\erdap“, takmi~ili u

najboqi u disciplini prodaje sme{tajnih kapaciteta, u kojoj je pehar osvojila Jelena Peri}, u disciplinama kuvara klasi~ne kuhiwe i poslasti~arstva, za koje su pehare odneli Bojan ]irilovi} i Dija-

Ivani Novakovi} pripale su tri zlatne medaqe iz oblasti rada na recepciji, rezervacija i marketinga: – Na recepciji i putem telefona, potencijalni klijenti sti~u prvi, a ujedno i najva`niji utisak o turisti~kom objektu ili destinaciji. Od na{e sposobnosti da uspostavimo kontakt, da budemo

Rutina odbija goste Studenti Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo u Kladovu su se takmi~ili s konkurentima koji u proseku imaju vi{e godina iskustva u struci nego {to oni imaju godina `ivota. Me|utim, kako ka`e profesor Sava Jani}evi}, nedostatak iskustva su uspe{no kompenzovali inovativno{}u i sposobno{}u da prate trendove i da u~e: – U sferi ugostiteqstva i hotelijerstva vladaju „gvozdena“ pravila i istan~ani protokoli, koji va`e svuda u svetu, {to zna~i da se improvizacije ne toleri{u – ka`e on, i kao primer isti~e pravilnik takmi~ewa u kojem su propozicije za svaku pojedina~nu disciplinu navedene na desetinama strana. – Neophodno je veliko iskustvo da bi se one ispunile i da bi se pru`ila vrhunska usluga, ali se mora izbegavati rutinsko „odra|ivawe“ posla jer ono odbija goste, koji stalno tra`e ne{to novo.

cije predstavqaju i svojevrsnu berzu rada, gde predstavnici vrhunskih ugostiteqskih preduze}a mogu na delu da vide potencijalne kandidate za posao. To zna~i da, kada steknu diplomu, za na{e studente ne-

19 disciplina iz oblasti gastronomije, uslu`ivawa i hotelijerstva i turisti~kih disciplina, a po mi{qewu `irija sastavqenog od vrhunskih eksperata za svaku oblast takmi~ewa, pokazali su se kao

na Ili} i u disciplini poznavawa vina i vinske karte, gde je, po re~ima kolega, briqirao budu}i somelije Darko Kalaba, za {ta je osvojio pehar, ~etvrti za novosadsku ekipu.

komunikativni, ali i precizni i profesionalni, zavisi da li }e gost do}i... Mislim da smo s dve koleginice na `iri najja~i utisak ostavile time {to mo`emo da vodimo konverzaciju na dva, pa i tri svetska jezika – ka`e Ivana, koja se `iriju obratila na ruskom. Wen kolega David Todorovi} je u oblasti gastronomije osvojio ~etiri zlatne medaqe. Me|u kulinarskim majstorijama koje je izveo isti~e

[ESTA GENERACIJA USPE[NIH PRAKTIKANATA U POKRAJINSKIM ORGANIMA UPRAVE

Korisno iskustvo na pragu karijere Uru~ewem sertifikata u~esnicima univerzitetskog programa radne prakse u Skup{tini, Izvr{nom ve}u i pokrajinskim organima uprave, uspe{no je zaokru`ena {esta godina ovog programa koji zajedni~ki, jo{ od 2003, organizuju Univerzitet u Novom Sadu i ove pokrajinske institucije u saradwi

Jedna od wih je i Aurelija \an, apsolventkiwa psihologije koja je „sta`irala“ u Pokrajinskom sekretarijatu za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova. – Bila sam u sektoru za ravnopravnost polova, jer me, kao budu}u psiholo{kiwu, veoma zanima rodna ravnopravnost – ka`e Aure-

smo na pragu profesionalne karijere, a i zato {to nam ova vrlo dobra referenca ulazi u biografiju. Aurelija namerava da nastavi akademsko obrazovawe i da se daqe usavr{ava, a `eqa joj je da to bude

ne biti jak adut u biografiji. Student Fakulteta tehni~kih nauka Bojan Jazi} bio je na praksi u Sekretarijatu za informacije, a samo nekoliko dana pre dobijawa sertifikata o tome diplomirao je

Prijavqivawe za novi ciklus prakse U toku je prijavqivawe kandidata za radnu praksu u Skup{tini, Izvr{nom ve}u i pokrajinskim organima uprave u 2009/10, a ima 47 mesta. Konkurs je objavqen na sajtu Univerziteta (www.ns.ac.yu/rs), a rok za prijavqivawe je 23. novembar. s Kancelarijom OEBS-a u Srbiji. U 2008/9. na praksi u Skup{tini, pokrajinskim sekretarijatama, kancelarijama, fondovima, zavodima... bilo je 45 akademaca i, sude}i po prose~noj oceni od oko 4,5 kojom su ih ocenili „poslodavci“, potrudili su se da {to boqe iskoriste jedinstvenu priliku i steknu nova radna iskustva i znawa.

se priprema i postavqawe kompletnog sve~anog ru~ka, za {ta je na raspolagawu imao tek ~etiri sata. Pre takmi~ewa nije bio svestan gde ide i u {ta se upu{ta: – Suo~io sam se s ozbiqnom kuhiwom i ozbiqnim konkurentima, ali je na kraju u~e{}e na takmi~ewu ispalo lepo iskustvo. Uz to, video sam

lija za „Dnevnik“. – Za tih sedamosam meseci uspela da sam da uvidim kako funkcioni{e ovaj sekretarijat, koji je ba{ aktivan i radi veoma va`ne projekte. Atmosfera je bila vrlo prijatna, pogotovo {to su to mladi qudi, puni entuzijazma, i to se ba{ jako oseti i u wihovom radu. Praksa je veoma korisno i va`no iskustvo za nas koji

Aurelija \an

u Nema~koj. Sada }e tragati za stipendijom koja bi joj to omogu}ila, a sigurna je da }e joj sertifikat o praksi u Izvr{nom ve}u Vojvodi-

Bojan Jazi}

Foto: A. Mileti}

na industrijskom in`ewerstvu i menaxmentu i sada je master menaxmenta kvaliteta integralne sistemske podr{ke.

– Za radnu praksu sam saznao slu~ajno, jer sam u {etwi primetio plakat s pozivom studentima na{eg univerziteta – pri~a Bojan. – Bio sam apsolvent, bez redovnih fakultetskih obaveza, samo sam polagao ispite, pa mi se u~inilo sasvim zgodno da ovako korisno iskoristim vreme. Ne ka`em da mi je na ovoj praksi pru`eno neko ogromno znawe, ali sam upoznao na~in funkcionisawa organa toliko bitnog za dru{tvo kao {to je Izvr{no ve}e. Pro{ao sam sve delove tog sekretarijata, qudi su stvarno bili izuzetno prijatni i predusretqivi, pogotovo moj mentor gospodin Cvetkovi}. Sve pohvale s moje strane za ovaj program univerzitetske prakse i svakom bih preporu~io da okusi ovo iskustvo jer sigurno poma`e u daqem razvoju! Bojan tako|e grabi za novim znawima i diplomama, pa je upisao jo{ jedan master program – projektni menaxment, a u „me|uvremenu“ tra`i na Internetu gde bi na doktorske studije. V. ^eki}

gde sam i {ta jo{ treba da usavr{im – ka`e David. Zlatna medaqa iz baristike, kod nas jo{ nedovoqno poznate ugostiteqske profesije koja se bavi pripremom napitaka od kafe, tako|e je stigla u Novi Sad. Osvojila je Biqana Kalajxi}, zajedno sa srebrom u kategoriji barmena, {to je o~igledan dokaz da prostor s one strane {anka vi{e nije iskqu~ivo mu{ki zabran... I. Sabado{

Stipendije „Erazmus mundus” Tempus kancelarija u Srbiji predstavi}e tokom ovog meseca na svim ve}im univerzitetima ovogodi{we konkurse za stipendije „Erazmus mundus“ za master i doktorske studije. U ponudi je vi{e od 150 programa, konkursi su otvoreni od oktobra ove godine do februara naredne. Na Univerzitetu u Novom Sadu promocija stipendija je danas u 11 ~asova, u sali za sednice Rektorata. Program „Erazmus mundus“ promovi{e visoko obrazovawe u Evropi i nudi stipendije studentima iz zemaqa izvan EU za studirawe na evropskim univerzitetima. V. ^.

VA@NI TELEFONI Univerzitet u Novom Sadu Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rektorat@uns.ns.ac.yu, internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko in`ewerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za{tite `ivotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/54-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi: “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/24-685, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze: Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.


26

ODMOR

ponedeqak16.novembar2009.

Putujte u svemir

AUSTRIJA

Be~: Marijahilfer {trase

Linc: Lincer land{trase

Najdu`e ulice za kupovinu Odmor bez odlaska u kupovinu – to se gotovo nikad ne de{ava! Pre svega, jer Austrija osim raznovrsne kulturne i sportske ponude ima jo{ {ta da ponudi. Veliki centri za kupovinu, male prodavnice suvenira i fantasti~ne ulice pozivaju na u`ivawe. Iskoristite priliku da spojite lepo i korisno i da u`ivate u januarskim sni`ewima i bezviznom prelasku granice. Be~: Marijahilfer {trase – Odmah pored zapadne `elezni~ke stanice, nalazi se „Mahi“, kako je stanovnici iz milo{te nazivaju, koja okupqa sve prodavnice koje se nalaze i u drugim ulicama za kupovinu. Tako dobro kao svi lanci kupovine, prodaje se ovde ode}a, ko`a, name{taj i ukrasi, kwige i pribor za pisawe. Izme|u se nalaze radwice sa najneobi~nijim sadr`ajem. Uli~ni kafi}i se staraju o tome da se usred mete`a sa~uva ne{to od be~ke prijatnosti, a podzemna `eleznica koja vodi skoro preko polovine ulice Marijahilfer se brine o tome da put ne postane preduga~ak. U sredwem veku, tu gde se prostire najve}a ulica za kupovinu Austrije, jo{ se sadila vinova loza, a dana{wa slika ulice poti~e iz wenog vremena osnivawa. Be~: Land{traser haupt{trase – Ulica Land{traser haupt{trase u Tre}em be~kom okrugu se deli sa luksuznom ulicom Kerntner {trase na dve najve}e ulice za kupovinu u Be~u. Sredinom osamdesetih godina po~ela je wena rekonstrukcija, od tada podlezmna `eleznica vodi i do tamo, a izgled ulice je dobio mnogo na {armu. [iroki trotoari sa drvoredima, i naravno najva`nije kod ulica za {oping, mnogobrojne prodavnice za duboki i plitki xep, ~ine danas ulicu Land{traser haupt{trase. A ko

ogladni nakon kupovine mo`e da svrati na pijacu Rohusmarkt i snabde se sve`im ukusnim proizvodima. Linc: Lincer land{trase – Ulica Lincer land{trase je druga po veli~ini ulica za kupovinu u Austriji. Ona se prote`e od baroknog glavnog trga u Lincu kroz ceo centar grada, sve do raskrsnice Blumauer. Samo nekoliko koraka pored ulice Lincer land{trase nalazi se Noje dom, najve}a crkva u Austriji. Ko dolazi vozom u Linc, posebno mu je dobro: ova ulica je samo par koraka udaqena od `elezni~ke stanice. Ovde se nalaze svetske marke u radwi svetskih brendova i {arenolika roba u malim radwama sva{tarama. Isplati se baciti pogled na susedne ulice, tamo }ete prona}i ispuwene specijalizovane radwe. Inzbruk: Ulica Marije Terezije – U Marija Terezijen {trase sedewe i posmatrawe je tako|e do`ivqaj, jer ova izuzetna ulica spada u jednu od najlep{ih u Evropi. U pozadini se prote`e markantni vrh severnog planinskog lanca, u sredini ulice na tronu se nalazi stub svete Ane, a puno velikih i malih radwi okolo mame na preturawe i kupovinu, pre svega poznata robna kuca Tirol. Posebna rasko{ poti~e od sredwevekovnih i goti~kih zgrada koje uokviruju ovu ulicu. Klagenfurt: Ulica Kramergase i trg Alter plac – Od gotike do baroka: ulica Kramergase, ulica broj jedan za kupovinu u Klagenfurtu, ne samo najstarija ulica grada, nego je 1961 godine postala i prva pe{a~ka zona u Austriji. Predivno se mo`e {etati od baroknog stila i modernizma do istorijskog jezgra grada, trga Alten plac. Tamo su onda{we gra|anske ku}e i pa-

DNEVNIK

late aristokrate pretvorene u mnogobrojne prodavnice i kafi}e. Najve}i deo zgrada poti~e od italijanskih graditeqa iz 16. i 17. veka. Iskra toga se prenela i na prodavnice i butike u ulici Kramergasse i oko we, kroz koja odi{e italijanskom magijom. Ovde se mo`e na}i od malih starinskih prodavnica do dizajnerskih butika. Da bi omogu}ili nesmetanu kupovinu mamama, za vreme shopping ture se o wihovim nara{tajima brine de~iji vrti} Klagenfurt. Grac: glavni trg – Oko wega se prostire mno{tvo zanosnih ulica za one koji vole kupovinu. Grac je jo{ u sredwem veku bio jedan va`an trgova~ki centar, a ova tradicija se jo{ i danas mo`e videti u mnogobrojnim prodavnicama. Najve}a ulica za kupovinu je Herengase sa puno prodavnica i mesta za odmor. Ljubiteqima umetnosti najvi{e „legne na srce“ ulica Zak{trase: predivni antikviteti se smewuju sa modernim i originalnim ru~no pravqenim umetni~kim predmetima. Zbog toga se ulica naziva jednostavno „umetni~kom“. Vra}awe PDV-a Turisti sa prebivali{tem izvan Evropske zajednice mogu dobiti PDV za kupqenu robu u vrednosti od preko 75 EUR. U te svrhe prodavac mora da popuni poseban formular, roba mora da se izveze iz zemqe u roku od tri meseca i da, tom prilikom, carinska slu`ba na grani~nom prelazu zemqe EZ overi formular kao potvrdu o izvozu. Vau~er na osnovu kog, pri napu{tawu teritore zemqe ~lanice EZ, mo`e da Vam se refundira PDV, dobija se u svim prodavnicama obele`enim znakom “Global Refund TAX FREE SHOPPING” ili “Premier TAX FREE”.

San vam je putovawe svemirom? Dosta vam je ovozemaqskih destinacija i `eqni ste da iskusite ne{to sasvim novo? Ser Ri~ard Branson uskoro bi to mogao da vam i omogu}i. Naime, 2004. u sklopu svoje Virxin grupe, osnovao je diviziju “Virxin Galaktik”, koja bi trebalo da bude prva svemirska turisti~ka agencija. Trenutno su spremne dve letelice za prevoz svemirskih putnika. Prva se di`e 21 km iznad zemqine povr{ine i ulazi u zemqinu orbitu. Let traje dva i po sata, a za to vreme putnici ulaze u beste`insku zonu na otprilike 10 minuta, a za to vreme im je dozvoqeno otpu{tawe si-

na odlazak u svemir, a “Virxin” obuku i pripreme za svemirske turiste planira da svede na svega tri dana. Inovativna tehnologija konstruisawa letelica koje je patentirao Bart Rutan trebalo bi da kompenzuje ostatak obuke i pru`i siguran let svakom potencijalnom putniku. Stru~waci koje predvodi Rutan tvrde da se putovawe wihovim svemirskim letelicama ne razlikuje previ{e od putovawa vozom ili avionom, i da je u stawu da ga podnese svaka osoba koja nema neki ozbiqniji zdravstveni problem. Glavna vazdu{na luka “Virxin Galaktika” nalazi se u svemirskoj luci u pustiwi Mohave

gurnosnih pojaseva i lebdewe u kabini. Druga letelica prelazi zami{qenu granicu svemira od 100 km pri brzini od 1000m/s i pru`a znatno du`e beste`insko stawe i ne{to br`i let od svih komercijalnih aviona koje trenutno lete na zemaqskim relacijama. Mnogi stru~waci i biv{i astronauti od po~etka rade na Bransonovom projektu, ali ga mnogo vi{e wih kritikuje, naro~ito zbog sigurnosnih razloga. Problemati~na je upravo ~iwenica da profesionalni astronauti prolaze najte`u vojnu obuku ne bi li bili spremni

u Kaliforniji, a u planu je izrada jo{ dva uzleti{ta u [kotskoj i [vedskoj. Po~ekom 2007. Branson je potpisao i ugovor o saradwi s NASA-om i time postao prvi privatni preduzetnik koji je uspostavio poslovnu saradwu s ameri~kom svemirskom agencijom. Vil Vajthorn, predsednik “Virxin Galaktike”, nedavno je izjavio da bi komercijalni svemirski letovi trebalo prema planovima da krenu 2011. godine, a na internet strani ove kompanije mo`ete osigurati svoje mesto u svemiru i bukirati kartu za 200.000 dolara.


DNEVNIK

OGLASI z ^ITUQE z POMENI

ponedeqak16.novembar2009.

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti. Odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, radimo i na selu. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 89764 MA[INSKO odgu{ewe i snimawe IC kamerom kanalizacione cevi i sve vodoinstalaterske usluge non - stop, garancija. Telefoni: 6393-737, 064/16047-25. 89685

Posledwi dragom

pozdrav

27 na{em

Zvonetu Uvek }e{ `iveti u na{im srcima.

Tvoje Maki i Zoka.

PRODAVNICA autodelova tra`i trgovca u stalni radni odnos, prednost sa iskustvom. Telefon 065/5134066. 89755

NA PRODAJU drva bukva, hrast, grab i bagrem u metrice 2700 izrezano iscepano 3000 sa prevozom. Telefon 064/144-2533. 89504 ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351-531, 021/661-09-16. 85495 PRODAJEM ugaq kostolac i bukovo drvo. Ta~na mera. Mo`e rezano i cepano. Telefoni: 064/143-3409, 6419439. 89378 BUKOVA DRVA prodajem, rezana i cepana po ceni od 3.300 din po metru, prevoz gratis. Telefoni: 063/77-19142, 021/6413-575. 89100

89835

Posledwi pozdrav dragom zetu

Zvonimiru ^amberu

od porodice Stefanovi} iz Rume.

89832

Posledwi pozdrav dragom zetu

Zvonimiru ^amberu

od porodice Savi} iz Rume.

89833

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragom zetu

GOTOVINOM kupujemo stanove, ku}e, vikendice do 10000E, placeve, velike parcele od vlasnika, hitno potrebana garsowera do 30.000E. Telefoni: 6621797, 063/598-463, 064/5025379. 89296

~ika Zvonetu

IZDAJEM dvosobni stan 50 m2 /60 m2 sa terasom/ na Bulevaru Oslobo|ewa kod Elektovojvodine . Telefon 064/253-84-58 89729 1.5 SOBAN stan na Limanu 2, iza Agrovojvodine, 52m2, klima, kablovska, prednost studentkiwama. Telefon 062/829-3398. 89790 DVOIPOSOBAN, nova Detelinara, Bulevar Evrope, nename{ten, superkomforan stan. Telefon 063/11-51301. 89805

PRODAJEM na Avijati~arskom N.S. jednosoban stan 40, 51m2 ul. Milete Proti}a, II sprat, terasa, telefon, kablovska TV, C. grejawe. Telefon 493-584 89707

Zvonimiru ^amberu

od Sini{e Telarov sa porodicom.

89848

Posledwi pozdrav

89834

Sa tugom i po{tovawem opra{tamo se od plemenitog ~oveka i dobrog kom{ije

PRODAJEM dve ku}e Koviq - \ur|evo. Mo`e zamena za stan. Telefon 064/11436-75, 0666/55-20-88, 021/889676. 89789

Zvonku POTRA@WA i izdavawe stanova svih struktura, garsowere 100-150, jednosobni 150-200, dvosoban 200 E. Ku}e, lokali, hale. Telefoni: 021-451-472, 6621-797, 6618184, 063-598-463. 89297

od porodice Cveti~anin iz Rume.

TAPACIRAWE i restauracija sve vrste name{taja. prevoz besplatan. Telefon 021/6414-126, 060/38999-44. 88661

Zvonimira ^ambera Iskreno sau~e{}e porodici.

od porodica: Simin, ^uli} i Mocko. Porodica Dimkovski. 89845

89825


28

^ITUQE z POMENI

ponedeqak16.novembar2009.

Posledwi pozdrav dragom i voqenom bratu

S tugom i bolom javqamo svim ro|acima, prijateqima i poznanicima da je na{ dragi i voqeni brat, ujak i stric

[est meseci od kako nije sa nama voqena i draga

DNEVNIK

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav voqenom ocu, dedi i pradedi.

Zoranu Velickom

Ratku [ukari

1924 - 2009.

Dragi brate Zoki! od brata Mirka sa porodicom.

Ratko [ukara 1959 - 2009.

Bo`ana Milakovi}

tragi~no preminuo 14. 11. 2009. godine, u 50. godini.

Uspomena na tebe `ive}e ve~no u na{im srcima.

Za tobom iskreno tuguje Bole Milanovi}.

89842

Posledwi bratu

pozdrav

voqenom

Dragan Ra{eta Sin Milorad, snaja Danica, unuke Miqana i Bojana, zetovi Strahiwa i Vladimir, praunuci Vuka{in i Ma{a. 89816

89831

Sahrana je u ponedeqak, 16. 11. 2009. godine, u 15 sati, na grobqu, u Veterniku.

Dragoj

Posledwi pozdrav voqenom ocu, dedi i pradedi. Porodica i rodbina.

O`alo{}ena porodica.

Posledwi kom{iji

pozdrav

89844

89809

dragom

Napustila nas je na{a voqena mama, baba i prababa

Ratku [ukari

Dragan Ra{eta Tamari [alaji} Nedostaja}e{ nam, ali voqeni nikada ne umiru ve} ve~no ostaju u na{im srcima i mislima.

od porodice Babi}.

1924 - 2009. Sin Pavle, snaja Mara, unuci Ilija i Dragan, snaje Dragana i Rada, praunu~ad Marija, Pavle, Nikolina, Ilija, Nikola i zet Dragan. 89817

89841

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

Tamara [alaji} Zoranu Velickom

Posledwi pozdrav jedinom bratu Tvoji kamewarci: Beba, An|a, \ura, Mira, Milena, Miroslav i Buba.

ro|. Qumo`evski Osta}e u na{em se}awu.

od porodice Lati{ko.

]erka Beba, zet @eqko, unuci Mile i Ilija, snaja Danijela i praunuka Una.

89849

89813

89830

Napustila nas je na{a voqena mama, baba i prababa

Posledwi pozdrav na{oj dragoj mami, babi i ta{ti

Posledwi pozdrav dragom

Draganu Ra{eti

Ratku [ukari

1924 - 2009. od porodice Ba{i}.

od sestre Dragice Liwa~ki sa porodicom. 89818

89840

Posledwi pozdrav dragom i voqenom ujaku

Zoranu Velickom

ro|. Qumo`evski Se}a}emo je se sa qubavqu.

od tetka Smiqane i brata Save Pa{i}a.

]erka Du{anka, unuci Du{ko i Dragan, snaje Lela i Ksenija i praunuci Branko, Du{an i Uro{.

89827

89812

Sa neizmernim bolom i tugom u srcu obave{tavamo svu rodbinu i prijateqe da nas je zauvek napustio na{ nikad pre`aqeni sin, suprug, otac i deda

Ratku [ukari

Tamari

Tamara [alaji}

Po~ivaj u miru i neka te an|eli ~uvaju... Sigurni smo da te je tamo negde na nekoj klupi sa~ekao tvoj [alaja...

Posledwi pozdrav voqenom ocu, dedi i pradedi

Vole te: Neda, Darko, Bojan i Mia. 89823

Sa tugom u srcu javqamo svim prijateqima i poznanicima da je na{a draga mama

Draganu Ra{eti 1924 - 2009. od: }erke Dragice, unuka @arka i Aleksandra, snaja Monike i Sne`ane, praunuka Jovane i Jovana.

od Sawe.

89819

89838

Posledwi pozdrav dragom i voqenom bratu

Posledwi pozdrav voqenom ocu, dedi i pradedi

Tamara [alaji} ro|. Qumo`evski

Zoran Velicki 9. 11. 1955 - 14. 11. 2009.

preminula 13. 11. 2009. godine, u svojoj 85. godini.

Sahrana dragog nam pokojnika je danas, 16. 11. 2009. godine, u 14 sati, na grobqu, u Turiji.

Po wenoj `eqi sahrana je obavqena u krugu porodice na Gradskom grobqu. Osta}e zauvek u na{im srcima.

O`alo{}eni najmiliji.

Du{a, Beba, Neda i porodice: Ma~ki}, Radun i Simonovi}.

Ratku [ukari od sestre Marije sa porodicom.

89839

89828

89821

Draganu Ra{eti 1924 - 2009. od: }erke Grozde, unuka Gorane i Gorana, zeta Miladina, snaje Vesne, praunuka Ivane, Tamare i Du{ana. 89820


^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav

ponedeqak16.novembar2009.

Posledwi pozdrav

SE]AWE

POMEN Danas, 16. 11. 2009. godine navr{ile su se 4 godine od kada nas je napustio na{ voqeni

29

^ETVOROGODI[WI POMEN

Zoranu Avramovi}u Zvonetu

Zoran Avramovi}

\ur|iji Baqak \uki

Mirko Crn~evi}

iz Neradina 1966 - 2005.

1925 - 2006. Kumovi Pe{i}i.

89814

Posledwi pozdrav na{em dragom prijatequ

Snaga tvoje nesebi~ne qubavi vodi nas i daqe u na{im `ivotima. Godine koje prolaze samo ja~aju na{a se}awa. U wima pronalazimo tvoju plemenitost i dobrotu, radost `ivqewa i neiscrpnu podr{ku za sve {to prolazimo i ~inimo u ovim godinama bez tebe. Ostaju bol i zahvalnost za sve {to si nam, ne {tede}i sebe, pru`io.

Kumovi Vojvodi}i.

Zauvek }e{ biti u na{im srcima i mislima. Sestra Milica sa porodicom. 89782

89843

[ESTOMESE^NI POMEN

[ESTOMESE^NI POMEN

iz Neradina Tvoja plemenitost, dobrota, nesebi~na qubav i pa`wa koju si nam stalno pru`ao zauvek }e biti u na{im srcima. Sre}a je bila imati tebe, a tuga jo{ ve}a izgubiti te tako rano. Tvoje }erke Ivana i Vida, supruga Sla|ana, mama i tata. 89694

^ETVOROGODI[WI POMEN

Tvoje: Bojana i Qiqana.

89836

Zoranu Avramovi}u

Zorici [trbac Zvonku ^amberu

Posledwi pozdrav kolegi i prijatequ

Nikad te Zorka moja pre`aliti ne}u. Tvoja sestra Slavka sa porodicom Veselinovi}: zet Dragan, sestri} Mom~ilo, sestri~ina Duda, prika Veselin i prija Du{anka.

Wegov vedar duh i nasmejan lik osta}e nam zauvek u se}awu.

Porodice Mari} i Jakimov. 89824

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Zorici [trbac

od wenih prijateqa Mileti} Jove i Mire.

89810

Zvonku ^amberu

Posledwi pozdrav

Da li }e ikad iko da shvati koliko ~ovek mo`e da pati, jer tuga se ne meri re~ima ve} bolom u du{i. A ovo {to boli ne prestaje jer sve nam tvoje, te~o, tako nedostaje. Porodica Stefanovi} iz Kru{edola. 89696

89811

POMEN

POMEN

16. 11. 1995 - 16. 11. 2009.

dipl. in`. rudarstva Hvala ti na kolegijalnom odnosu, po{tovawu i divnom dru`ewu rade}i zajedno dugo godina u Beo~inskoj fabrici cementa. Mileta ]osovi}. 89829

Zvonimiru ^amberu

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo u 86. godini na{ voqeni otac, deda i pradeda

Pamti}emo te uvek kao izuzetnog druga i prijateqa.

I{iki

Milan Kraji{nik

od kom{ija sa Kamewara, porodice: Spasojevi}, Ludo{ki, Markovi}, Grizer i Struharik.

Porodica Slobe O`egovi}a.

[esnaestog novembra 2009. godine navr{ava se {est godina od kako nisi sa nama, ali si u na{im srcima.

Novica Zelenovi}

S qubavqu i po{tovawem, porodica.

Tvoji najmiliji.

89826

89787

89822

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

89785

Dana, 17. 11. 2009. godine navr{ava se pola godine od smrti mog jedinog, mnogo voqenog brata

Kata [api} 1934 - 2009. Sahrana }e se obaviti danas, 16. 11. 2009. godine, u 14 sati, na pravoslavnom grobqu, u Be{ki. O`alo{}ena porodica [api}. 89847

Po~ivaj u prijatequ.

miru

skromni

Dragan Ra{eta 1924 - 2009. Posledwi ispra}aj je iz ku}e `alosti, ul. Fru{kogorska br. 55, u Futogu, dana 17. 11. 2009. godine, u 13 sati.

O`alo{}eni: sinovi Pavle i Milorad, k}eri Grozda i Dragica, unuci Ilija, Gorana, Goran, Dragan, @arko, Aleksandar, Miqana i Bojana, praunuci Marija, Pavle, Nikolina, Ilija, Ivana, Tamara, Nikola, Vuka{in, Du{an, Jovana, Ma{a i Jovan, snaje i zetovi.

Milorad Peji} ~ika Bata

Lazara Jezdimirovi}a iz ^erevi}a Ve~no }e `iveti u na{im mislima i srcima.

Wegova sestra Qubica Ze~evi} sa porodicom.

Radomir Marovi} sa porodicom. 89846

89815

89475


30

07.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 11.30 12.00 12.05 13.05 14.00 14.05 15.00 15.10 15.35 17.00 17.22 17.30 18.00

TV PROGRAM

ponedeqak16.novembar2009.

Jutarwi program Most u Bruklinu Na{i stranci Bajko kviz Vesti Stil i grad Znawe imawe Kuhiwica Vesti Dodati `ivot godinama Iz studija „M“ Vesti Preokret Vesti Frej`er Pop je imao psa, film TV Dnevnik Tajna hrane: Pirina~ Most u Bruklinu Razglednice

^arde na Dunavu

Razgovori o zdravqu (Panonija, 18.30) 08.00 09.00 11.00 12.20 12.30 15.20 15.30 16.00 18.00 18.30 20.00 20.30 22.00 22.40

U susret suncu U ogledalu Stari zanati Tin in Modni magazin Bila jednom jedna nedeqa Vojvo|anske vesti U ogledalu Vojvo|anske vesti Razgovori o zdravqu Vojvo|anske vesti Bez cenzure Vojvo|anske vesti Hedonist

U petoj epizodi autori na mrtvim vodama Dunava otkrivaju tri ~arde – [tuku i Brunaj na nekada{wem toku velike reke, izme|u Kupusine i Apatina i Ran~ na Beravi kod Bo|ana. Scenario: Miroslav Bo`in Re`ija: Petar Latinovi} (RTV 1, 20.30) 19.00 19.05 19.30 20.10 20.30 21.00 22.00 22.30 23.00 23.30 00.00 01.20 01.55

Plej gejm Hop, hop - kviz TV Dnevnik Skrivena kamera ^arde na Dunavu Kako se dogodio narod Vojvo|anski dnevnik Sportska hronika Folder kultura No}na smena Pop je imao psa, film Kako se dogodio narod @ivopis

07.00 07.20 08.05 08.30 09.00 09.30 10.30 12.00 12.30 12.40 12.47 13.00 14.00

Kuhiwica (ma|) Rej~el Rej Crtani film (ma|) Brazda (ma|) Ma|arska narodna muzika Ma|arska istorijska galerija Jednu povratnu Zajedno Vesti (ma|) Tajna hrane: Soja Ru~ak na lepe o~i Istra`iva~ ledenih predela Dotiki, porodi~ni magazin (slov) Dobro ve~e Vojvodino (ma|) Kulturni magazin (ma|) TV magazin (rum) TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Muzi~ki intermeco (ma|) Crtani film (ma|) Na{i dani (ma|) Razgovor s povodom (ma|) Porodica Serano Pravo na odbranu Novosadski yez festival

15.30 16.30 17.00 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.40 20.00 21.00 21.30 22.50 23.40

06.05 08.00 09.06 09.20 09.37 10.03 10.32 11.05 12.00 12.13 12.15 12.31 12.46 13.31 14.30 15.07 15.09 16.05 17.00 17.26 17.45 18.25 19.00 19.01 19.30 20.06 20.13 21.05 22.10 23.15 00.05 00.28 01.15 03.00 03.23 04.21 04.51

10.00 11.10 12.05 13.10 14.05 15.10 15.35 16.10 16.45 17.00 17.10 18.00 18.15 18.30 19.00 19.50 20.00 20.30 21.00 22.30 23.30

Hrana i vino Luna - sirena sa Kariba Lenija Pod suncem Sen Tropea Buntovnici NS klinci Vitra` Novosa|anka Objektiv (slov) Objektiv Luna - sirena sa Kariba Objektiv Objektiv (ma|) Hrana i vino Objektiv Neon siti Radionica Istraga Buntovnici Pod suncem Sen Tropea Luna-sirena sa Kariba

10.30 ACB Liga: Barselona – Kaja Laboral 12.00 Rukomet: Koper – Gorewe 14.00 Evroliga Magazin 14.30 NHL: Karolina – Minesota 16.30 Real NBA 17.00 ACB Liga: Gran Kanaria – Real Madrid 18.45 NBA u`ivo 19.00 ATP Masters Pariz, finale 21.15 NBA: Detroit – Dalas 23.00 Pregled [ampionata 23.30 Pregled ATP Masters Pariz 00.30 NBA u`ivo 00.45 Pregled NHL

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Metropole i regije sveta, 10.30 Stajl, 11.00 Otvoreni ekran, 12.00 Sport iz drugog ugla, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Zemqa nade, 17.00 Info K9, 18.00 Fajn storis, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 20.15 Otvoreni ekran, 21.15 Rat, revolucija, gerila, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.30 Izlog strasti, 01.00 Film, 02.00 No}ni program. 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Aktuelno, 09.40 NS Info, 10.00 Pregled {tampe, 10.10 TV izlo`ba, 11.00 Prezent, 12.00 Akcenti, 12.15 Samo vas gledamo, 14.00 Akcenti, 14.15 Zlatno poqe, 15.30 Inyoj, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 8.15 Na{ grad, 19.00 Aktuelno, 20.05 Art biznis, 21.00 Film, 23.00 Ko pre wemu dve, 00.10 Komercijalni program.

07.00 07.20 07.50 09.05 10.05 11.00 11.30 12.00 13.15 15.15 15.30 16.45 18.00 18.35 19.00 20.00 21.00 23.10 00.00 00.05 01.00 01.01 01.30 03.30 04.00 05.00 05.30

Jutarwi program Jutarwi dnevnik U zdravom telu Kuvati srcem Slagalica Lov i ribolov Eko karavan Izvo|a~i Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Sport plus Kuvati srcem [ark Da, mo`da, ne Moj ujak Na{ auto na{im gledaocima Visoki napon, kviz Bela la|a Dnevnik RT Vojvodina [ta radite, bre Beogradska hronika Oko Na{ auto na{im gledaocima Slagalica Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Bela la|a Jedna pesma, jedna `eqa Upitnik [ark Dnevnik Spaseni No}ni bioskop: U Americi, film Jedna pesma, jedna `eqa Upitnik Oko Lov i ribolov

Divqa stvorewa Ludi kamen Ukradena sre}a Slatka tajna Va`ne stvari Foks vesti Survajver - Bez cenzure Vajpaut Film: Ta~ka prekida Foks vesti ^ari Tajm aut Foks vesti Kviz: Ludi kamen Vajpaut Viking Film: Tajni agent bebisiter Na terapiji Foks vesti ^ari No}ni program-Foks non-stop Survajver - Bez cenzure Film: Mladi ratnici Sibil Tajm aut Survajver - Bez cenzure Va`ne stvari

Britani Snou

Tajni agent bebisiter Nakon otmice bitnog vladinog savetnika [ejna, agent Volf dobija zadatak da {titi wegovu porodicu, tj. wegovu decu, da bi gospo|a otputovala u [vajcarsku gde je zakopan izum koji bi porodici mo`da moglo spasiti `ivot. Uloge: Vin Dizel, Loren Grejem, Fejt Ford, Britani Snou Re`ija: Adam [enkmen (Foks, 21.00)

DNEVNIK

06.00 07.00 10.00 10.35 11.00 12.00 12.05 12.25 13.00 15.00

Vigo Mortensen

Zakletva Radwa filma odvija se u Londonu gde se u jednoj bolnici pora|a tinejyerka ruskog porekla. Babica, Ana Kitrova, uspeva da spase bebu, ali ne i majku. Ana je re{ena da prona|e bebine ro|ake kako bi je predala wima. Uloge: Naomi Vots, Vigo Mortensen, Armin Miler Stal, Vinsent Kasel Re`ija: Dejvid Kroneberg (RTS 2, 22.01) 06.58 07.30 07.53 08.19 08.25

10.02 10.32 10.47 11.29 12.00 12.58 13.58 15.08 16.00 16.39 17.03 17.34 17.41 18.09 18.41 19.10 20.00 21.00 22.01 23.51 00.51 01.58 02.57

Kuvati srcem Garfild i prijateqi Tri medveda [umska {kola Postanak i opstanak }irilice Matemati~ke zagonetke Stepeni{te Ku}a matematike Sednica Narodne Skup{tine Republike Srbije, prenos Vrele gume Total tenis Reli Nauka 2009 Operska galaksija Trezor ju~e ^arli ^en na trkama, film TV feqton Ovo je Srbija Tranzionik Eko recept Enciklopedija Razglednica Podijum Tri medveda Garfild i prijateqi Olimpijski krugovi Izvo|a~i Zakletva, film Pono}ni bluz ^arli ^en na trkama, film Trezor ju~e Olimpijski krugovi

06.00 06.30 07.00 08.00 09.00 09.30 10.00 13.00 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 16.45 17.00 18.00 18.35 19.15 20.00 21.00 23.00 23.30 23.45 00.15 00.45 00.45 02.30 02.45 05.30

Glas Amerike SMS Slatka moja Na tragu prirode Slavni Na tragu prirode Za dobar dan Slatka moja Vesti Top {op Zlo~in iz pro{losti Poslovni dan Vesti Milica na kvadrat Na tragu prirode Vesti Slatka moja Svi vole Rejmonda Zlo~in iz pro{losti Film: Neustra{ivi Slavni Milica na kvadrat Svi vole Rejmonda Glas Amerike SMS Film: Neustra{ivi Milica na kvadrat Doma}a muzika Poslovni dan

08.49 09.03 09.46 10.00

15.30 16.00 16.35 17.05 18.15 18.30 19.15 20.00 21.00 23.00 23.35 00.15 01.20

Radijsko dizawe Dizawe, jutarwi program Vesti B92 Veliki brat, u`ivo Dolina sunca Vesti za osobe o{te}enog sluha Top {op Veliki brat Utisak nedeqe Nacionalna geografija i Bi-Bi-Si: Hronike o divqini Veliki brat, u`ivo Vesti B92 Stawe nacije Moje drage kom{ije Veliki brat, u`ivo Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Dolina sunca Veliki brat - Izbacivawe Vesti B92 Veliki brat, u`ivo Moje drage kom{ije Saut Park

Denis napast (Hepi, 07.00)

06.00 Dobar kom{ija 07.00 Nacionalni dnevnik 08.00Napu{teni an|eo 09.00Yoan od Arkadije 10.00Farma (u`ivo) 11.45 Nevina 12.45 Siti 13.00Farma 14.00Balkan parti 15.45 Siti

Kamila Sodi

SERIJA

Nevina (Pink, 11.45) 15.50 16.00 16.45 17.00 17.45 18.20 18.30 18.45 19.30 20.00 21.00 22.00 01.00 01.45 02.00 04.00

^arolija Farma (u`ivo) Nacionalni dnevnik Qubav je ve~na Napu{teni an|eo U sosu Grand licitacija Farma (u`ivo) Nacionalni dnevnik Farma Ja imam talenat Farma (u`ivo) Mu}ke Siti Film: Lovac Film: @ivot kakav `elim

06.30 07.00 07.30 07.45 07.55 08.25 08.45 09.15 09.45 10.00 10.50 11.40 12.00 13.00 13.15 13.35 13.55 14.35 15.00 15.30 16.00 17.45 18.00

Meda Rupert Denis napast Nodi Mala princeza [aman king Kenguri ko{arka{i Yem ^eli~ni alhemi~ar Presovawe Lude godine Skloni{te [aman king Kvizi} Presovawe Meda Rupert Mala princeza Nodi Kenguri ko{arka{i ^eli~ni alhemiar Fantomacan Lude godine Presovawe Zakleti na }utawe

18.35 18.55 19.20 19.30 19.55 20.55 21.05 22.30 23.55 00.05 01.00 01.50 02.40 03.40 04.25 05.10 05.25

Vitafon Telemaster Rekord Brzotrz, kviz Sponzoru{e Telemaster ]irilica Zagrevawe i Goool Telemaster Vremenska prognoza Dok. program Srce... Zagrevawe i Goool Dok. program Kartel Brzotrz, kviz Sponzoru{e

08.15 Bawe Srbije, 09.25 Tandem, 09.30 Mozaik, 12.00 Zdravqe i vi, 13.00 Fokus, 14.00 Mozaik, 16.00 Fokus, 16.30 Bawe Srbije, 16.55 Tandem, 17.30 Ku}ni video, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.00 Turisti~ke razglednice, 21.20 Maksimalno opu{teno, 22.35 Bawe Srbije, 23.15 Fokus, 23.40 Turisti~ke razglednice, 00.25 Auto {op, 00.35 Haj-faj mjuzik, 01.25 Fokus.

12.00 Hronika op{tine S. Mitrovica, 13.00 Yuboks, 14.30 Denis napast, 15.00 Luna, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Put vina, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine [id, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Luna, 20.45 Sport STV-a, 21.15 Raskr{}a, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks.

08.00 Uz kafu, 08.30 Crtani film, 09.00 Slavni parovi, 10.00 1 na 1, 11.00 Leksikon zdravqa, 11.30 Ku}ica u cve}u, 12.00 Veze, 13.00 U na{em ataru, 14.00 Biqana za Vas, 15.00 Vi{e od sporta, 16.00 Zdravo, 17.00 Politikon, 18.00 Slavni parovi, 19.00 Objektiv, 20.00 Sportski pregled, 21.00 Tajm aut, 22.00 Objektiv, 22.30 Puls +, 23.00 Dobro ti ve~e, 00.00 Objektiv, 01.00 Tok {ou.

08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Odgovor, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Iza scene, 22.00 Mozaik dana, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.


DNEVNIK

ponedeqak16.novembar2009.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

5

31

VIZANTIJSKI EROTIKON

Hans-Georg Bek 07.00 09.11 10.15 11.10 12.00 12.15 12.30 13.20 14.25 14.40 15.35 16.10 17.35 18.15 18.35 19.30 20.15 20.50 21.45 22.25 23.50 00.50 01.35

Dobro jutro, Hrvatska Dolina sunca Po~etak gladi, dok. film Tre}e doba Dnevnik TV kalendar Oprezno s an|elom Meklodove }erke TV kalendar Normalan `ivot Mijewam svijet Hrvatska u`ivo Najslabija karika, kviz Kod Ane Dolina sunca Dnevnik Potro{a~ki kod Operacija Mesec, dok. film Proces Otvoreno Na rubu nauke Zvezdane staze Ksena - princeza ratnica

06.00 07.00 08.00 10.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00 03.00 05.00

Dodir an|ela Meklodove }erke Ubistva u Midsameru Ubistvo bez kazne Meklodove }erke Sudija Ejmi Ubistva u Midsameru Biti Erika Gardijan Sudija Ejmi Yordan Ubistva u Midsameru Ukradena nevinost Samo dah Ubistvo bez kazne Dodir an|ela

\ina Holden

SERIJA

Ostrvo smrti Zvanice na ven~awu se pripremaju za odlazak sa ostrva, ali {erif sumwa da je neko od wih ubica. Novi podaci otkrivaju jezivu vezu izme|u Ebi i Vejkfilda. [erif Mils i wegov zamenik dolaze u Kandlevik. Suli, Malkolm i Bet su u predvorju i pitaju se za{to su wih dvojica ovde i koliko je situacija zaista lo{a... Uloge: Elejn Kasidi, Kristofer Gorham, Kejti Kasidi, Met Bar, \ina Holden, Brendon Yej Meklaren Autor: Ari [losberg (Nova TV, 21.00) 08.10 08.15 08.35 10.10 11.10 12.10 13.00 14.00 15.00 17.00 17.25 18.25 19.15 20.00 21.00 23.00 23.15 00.15 00.45 01.40 02.35 03.35

Bumba, crtani Ezo TV Nova lova Lude 70-e Otvori svoje srce IN Na{a mala klinika Najboqe godine Jesmo li stigli?, film Vesti Na{a mala klinika IN Dnevnik Najboqe godine Ostrvo smrti Vesti Zakon brojeva Sajnfild @ivot na severu Irska bra}a Ezo TV Ubistvo s namerom, film

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.30 14.00 15.30

Ovo je civilizacija Potraga za Feni~anima Bo`ji rotvajler Robovlasni~ka industrija Bekstvo Luja YVI Tajne Renesanse Triler u Manili Svet novca: Koka kola pred nestajawem? Rimske misterije Umetnost krsta [openovim stopama Gospodari rata Hambur{ka }elija 1989-1990: Posledwa godina Isto~ne Nema~ke Pri~a o dvorcima i kraqevima Rimske misterije Umetnost krsta

16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 22.00 23.00 00.00 01.00

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Malo Korigan Moja zlatna ribica je zlo}a Laki Luk Malo Korigan Moja zlatna ribica je zlo}a Laki Luk Urnebesna tragedija Izbaciva~ica U vili Yek London Otvori o~i Pre rata Spajsice na turneji Mesto zlo~ina

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.10 00.00

Zvani~no plavu{a Doktor Detroit Otka~eni profesor U potrazi za Ri~ardom CB4 Brzina Bla`enstvo Fre{ @estoko ven~awe

08.00 08.15 08.25 08.40 09.05 09.30 10.00 10.50 12.30 13.30 13.55 14.15 15.00 15.15 15.35 15.50 16.20 17.05 18.20 18.47 19.08 19.30 21.00 21.55 22.45 00.15

^arobna plo~a Platno, boje, kist Kratki spoj Hajdi Gem, set, me~ Vip Muzi~ki klub Monarh kova Neverovatna gospo|a Ri~i, film Qubo Stipi{i} Delmata, dok. film Dragi Yone Prijateqi Ksena - princeza ratnica Kod Ane TV vrti} ^arobna plo~a Crna kutija: Pravo na zdravu okolinu Zvezdane staze Na rubu nauke @upanijska panorama Dva i po mu{karca Simpsonovi Vip Muzi~ki klub Bitange i princeze Momci s Medisona Put lubenica, film [apta~ica duhovima

Elizabet Mos

SERIJA

Momci s Medisona Beti zajedno s Donom pose}uje bolesnog oca. Polva devojka [ila ohrabruje ga da izvr{i svoju gra|ansku du`nost. Pitova majka ne odobrava Pitev i Trudin plan da usvoje dete, a Beti i Don neo~ekivano se zbli`avaju. Pite i wegov brat otkrivaju kako im je otac protra}io nasledstvo... Uloge: Yon Ham, Yon Slateri, Vinsent Kartrajser, Yenuari Yones, Kristina Hendriks, Elizabet Mos, Megi Sif Re`ija: Endrju Bern{tajn (HRT 2, 21.55)

08.30 10.00 11.00 12.30 13.00 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00 01.00

Intermeco 1 Moja slatka debequca Dr Finli Intermeco 2 Stjuardese Moja slatka debequca Saut Park Dr Finli Intermeco 3 Kadenca Saut Park Kompanija - 1. deo Stjuardese Pobuna zombija

Vivika Foks

Udar

Opasna teroristi~ka organizacija zauzela je naftnu platformu uz obalu Kalifornije i zapretila SAD-u napadom s destruktivnim posledicama. Ali ono na {ta teroristi nisu ra~unali je hrabrost odva`nog kapetana Lamonta Diksona... Uloge: Edi Grifin, Brekin Majer, Vini Yons, Vivika Foks Re`ija: Entoni Hikoks (RTL, 22.15) 08.45 10.50 11.20 11.50 12.15 13.05 13.35 14.30 16.05 16.35 17.00 17.30 18.00 18.55 19.05 19.35 20.00

Astro {ou Pod istim krovom Dadiqa Rat u ku}i Ekskluziv Ve~era za 5 Tajna ~okolade Heroji iz strasti Korak po korak Princ iz Belera Pod istim krovom Dadiqa Rat u ku}i Ekskluziv Ve~era za 5 Punom parom Yejms Bond: Dah smrti, film 22.15 Udar, film 00.10 @ivot je ~udo, film 02.45 Astro {ou

10.00 10.30 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.20 23.45 00.40

08.30 09.00 09.45 10.45 12.00 13.15 14.45 16.15 17.45 18.00 19.00 20.00 20.15 20.20 20.30 21.00 21.30 22.25 22.30 23.30 00.30

Kako se pravi? Pametwakovi} Majami ink Automobili Ameri~ki ~operi Peta brzina U deli}u sekunde Kako pre`iveti u opasnim situacijama Majami ink Pametwakovi} Razotkrivawe mitova Kako se pravi? Ameri~ke drvose~e Opasan lov Kako pre`iveti u opasnim situacijama U deli}u sekunde [okantni video zapisi o pre`ivqavawu Automobili Ameri~ki hotrod automobili

Alpsko skijawe Alpsko skijawe Fudbal Fudbal Fudbal na pla`i Fudbal Fudbal na pla`i Fudbal na pla`i Fudbal Fudbal Fudbal Fudbal Svi sportovi Svi sportovi Rvawe Rvawe Rvawe Svi sportovi Borila~ki sport Fudbal Fudbal na pla`i

Qubomorni mu` do smrti tukao sveticu ko je udata `ena htela da sledi zadate uzPri vaspitawa mladih mu{karaca nikakva paore vizantijske varijante hri{}anstva `wa nije polagana pripremi susreta sa `enom. dobro bi ~inila ako bi ve} u trudno}i deZlatousti u raspravi o oholosti i vaspitawu dete koje je ~ekala posvetila Bogu, odnosno rezervice preporu~uje roditeqima da svog mladog sina sala ga za devi~anstvo i `ivot u manastiru. U to{to pre o`ene kako bi ga dr`ali podaqe od bludme je bilo i opravdawa za weno seksualno “ogrenica. U predugim stihovima episkopa Amfilohi{ewe”, jer kako se slavni teolog Jeronim jednom ja Ikonijskog upu}enim jednom mladom ro|aku izrazio, u devi~anstvu deteta `ena nalazi odre|esvakojaki su saveti od podstreka ka bogobojaznono poravnawe za vlastiti gubitak devi~anstva sti i dragocenom obrazovawu do izbegavawa pozopri za~e}u svog potomstva. Nisu svi teolozi bili ri{ta i trkali{ta. O budu}oj supruzi ni re~. A tako rigorozni, ali su oni najstro`iji imali mladi} nije bio nikakav kandidat za sve{tenika mnogo ve}i autoritet. ili monaha. Pravu qubav izme|u ravnopravnih partnera goNe iznena|uje ni {to su udate vizantijske tovo nigde ne pomiwu pravoslavni mislioci onog `ene izuzetno retko kanonizovane. Kada se apdoba. Ma kolika u poznoanti~ko vreme bila nemostrahuju mu~enice, koje su u`ivale poseban staralnost `ene, zbog koje su se neki crkveni oci totus, device i bogougodne udovice daleko su liko uzbu|ivali, sigurno da je ona odgovarala nemoralnosti sveta mu{karaca. No, merilo se, kao i obi~no, dvostrukim ar{inima, a teolozi nisu ~inili ni{ta da ujedna~e meru. [to su se mu{karci umerenije pona{ali jedni prema drugima, to se silovitije mogle kuditi `ene. One su u pravoslavqu neretko postajale divqa~ za odstrel. Teolozi svakako nisu imali nameru da `enama usade samopouzdawe, a mu{karci su iz toga izvla~ili korist. Kao “ravnopravna” u “istoobavezna” `ena se smatrala iskqu~ivo u strogoj askezi. ^ak se priznavalo da ona mo`e u tome da i prevazi|e mu{karca. Tako je brak ostao bezli~an, mada po pravilu nezaobilazan. Izgledalo je da je najboqe da se `eni nametne onoliko ograni~ewa koliko je god to mogu}e. Sve `enstveno {to bi po`elela sebi da priu{ti bivalo je proka`eno. Hri{}anstvo je `eni obezbedilo jedino mesto @enama uskra}eno i u`ivawe u muzici majke. Tako ona ne sme da se {minka ili doteruje, nepo`eqno je bezazleno }askawe u `enbrojnije od onih koje su imale supruge. Dve od skom kupatilu ili na trgu ispred crkve, te povrewih su bile carice, pa su ih neki hroni~ari meni ples ili malo muzike. progla{avali i “dinasti~kim” sveticama. I zakonodavstvo u tome poma`e. Mu{karac koji [pawolka Plakila, `ena cara Teodosija Velibije svoju `enu postupa kao divqa `ivotiwa, smakog, umrla 386. bila je poznata po svom dobrotrao je Jovan Zlatousti, ali Vasilije, tako|e mno~instvu. Mo`da je i to {to je wen suprug angago po{tovani vizantijski teolog, smatra kako `e`ovao mo}nog govornika Grigorija Nazijanna nema prava da zbog toga podnosi tu`bu za razskog da odr`i komemorativni govor bila prevod. Ni Justinijanova dopuna zakona ne daje zlosudna da joj otvori put u kalendar svetaca. Drustavqanoj `eni pravo na razvod, dok mu{karac moga kanonizovana vladarka bila je Teofana, pr`e da se razvede ~ak i ako va `ena cara Lava VI, supruga obeduje ili razpreminula 893. Nije negovara s nekim ~ovekom Smatrane zanavek ne~istim, `enama logi~na pretpostavka bez wegovog znawa, poseda se wenim slavqewem je bilo zabraweno da kro~e u crkvu ti kupatilo ili teatar. `elelo iskazati neotokom menstrualnog ciklusa, a i 40 Naravno, ta ograni~ewa dobravawe, koje su izadana nakon poro|aja. Supru`nici su za mu{karce ne va`e. Da zvale careve seksualne iskqu~ivani iz jutarweg pri~e{}a se `ena razvede mu` moavanture i nepo{tovara da je otvoreno i trajno ako su no} pre imali intimni odnos we legitimne `ene. ~inio brakolomstvo. Treba spomenuti i sveMnoge kanonske odredtu Mariju, zvanu “Mlabe idu tako daleko da `enu danima iskqu~uju iz |a”, `enu jednog visokog oficira u provinciji, crkve samo ako je javno razgovarala sa nekim woj koja je umrla 902. od bezmernih {ikanirawa nepoznatim mu{karcem. Du`e traje crkvena kazna wenog qubomornog mu`a. ako poqubi nekog mu{karca ili ga samo dodirne, Izgleda da `ene u Vizantiji nisu o mawoj vred~ak i ako se osim toga ni{ta nije dogodilo. Jer, nosti svoga pola mislile druga~ije od mu{karaca. `ena je, kao {to je to navodno “op{tepoznato”, u ^ini se da su najja~i utisak ostavqale lepotom. Kastawu da dovede u isku{ewe svakog mu{karca, ~ak lu|erica Kasijana je u 9. veku pisala pesme, ali je i ako mu dopusti da joj poqubi ruku, jer ovaj `eli pre odlaska u manastir prilikom jednog takmi~ewa da joj se zahvali za neku uslugu. Uglavnom, `ena u lepoti pred carem Teofilom, svojim “drskim” odostaje ne~ista. Woj je bilo zabraweno da tokom govorom na jednu netakti~nu vladarevu primedbu menstruacije primi svete tajne, pa ~ak i da kro~i proigrala wegovu naklonost. Kruna joj je ostala usu crkvu. Wu nije smela da poha|a ni 40 dana nakon kra}ena, pa je iza sebe ostavila melanholi~ne stiporo|aja. U takvom stawu je izuzetak jedino ako je hove: “Biti `ena, ~ak i kad je lepa, u tome nema u smrtnoj opasnosti. A intimni odnos u braku issre}e / Lepota jeste uteha neka / Kad we nema, zlo kqu~uje iz pri~e{}a oba supru`nika za taj dan. je dvostruko ve}e / A sad je ni uteha ne ~eka.”

A

Studiju Hans-Georga Beka „VIZANTIJSKI EROTIKON” objavila je izdava~ka ku}a „Karpos” (www.karposbooks. com). Po 702 dinara u Novom Sadu mo`e se nabaviti u kwi`ari „Solaris” na Spensu (Sutejska 2).

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


32

MONITOR

ponedeqak16.novembar2009.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Ponedeqak je, prvi radni dan, pa kre}ete u akciju u punoj brzini. Tako i treba, jer vreme ne ~asi ni ~asa. Jo{ uvek niste sasvim zadovoqni odre|enim okolnostima na koje ne mo`ete direktno uticati.

BIK 20.4-20.5.

Partnerski odnos je nagla{en. Od danas pa nadaqe mo`ete zapo~eti nove poslovne kontakte i odnose, koji }e imati tendenciju pozitivnog razvoja. A pre svega u qubavi, na nov na~in.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

Subotica

12

Sombor

12

Kikinda

14

Vrbas

13

B. Palanka

15

Zrewanin

14

S. Mitrovica 16 Ruma

15

Pan~evo

15

Vr{ac

14

Srbija Beograd

15

Kragujevac

15

K. Mitrovica 16 Ni{

16

Danas je mlad Mesec u vodenom znaku [korpije, {to zna~i sjediwewe s partnerom, na emotivnom i duhovnom nivou. Nemojte se iznenaditi ako do`ivite neko novo iskustvo, uz dovoqno hrabrosti. Mars u va{em znaku vas pokre}e i podsti~e na akciju, a rezultati ne}e izostati. Qubavni odnos u va{em domu kulminira, na strastven i provokativan na~in. Qubomora i posesivnost su ne{to novo. Potreban vam je odmor, pa ako se niste dovoqno naspavali tokom vikenda, te{ko }ete pregurati ovaj dan. I suvi{e se tro{ite mentalno i u komunikaciji, pa postajete preosetqivi. Nemojte putovati.

VAGA 23.9- 23.10.

Evropa

ZA NOVEMBAR

NOVI SAD: Promenqivo obla~no uz malo sun~anih perioda. Vetar slab, ju`ni. Pritisak iznad normale. Temperatura od 7 do 14 stepeni. VOJVODINA: Preovla|uju}e obla~no uz re|e sun~ane periode. Na severu i istoku mogu}nost kratkotrajne ki{e. Vetar slab do umeren, ju`nih pravaca. Pritisak iznad normale. Minimalna temperattura od 4 do 8 stepeni, a maksimalna od 12 do 16. SRBIJA: I daqe relativno toplo vreme za ovo doba godine i promenqivo obla~no. Na severu obla~nije uz vrlo malu {ansu za kratkotrajnu ki{u ponegde. Vetar slab, ju`nih pravaca. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura od 3 do 8 stepeni, a maksimalnaod 12 do 17. Prognoza za Srbiju u narednim danima: U utorak i sredu vrlo toplo za ovo doba godine uz temperature oko 20 stepeni u mnogim mestima. U drugoj polovini sedmice malo ni`e temperature, ali i daqe iznad proseka. Bi}e prete`no suvo slede}ih 7 do 10 dana. U petak i za naredni vikend puno sun~anih perioda, ali }e u jutarwim i prepodnevnim satima biti ponegde magle.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Vremenske prilike ne}e pogodovati ve}ini hroni~nih bolesnika, pa im se preporu~uje da poslu{aju savete lekara i ograni~e svoje aktivnosti. Od meteoropatskih reakcija vi{e }e biti izra`eni glavoboqa, nervoza i bolovi u kostima i zglobovima. U saobra}aju je i daqe potreban oprez.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

RIBE 20.2-20.3.

Madrid

22

Rim

20

London

15

Cirih

15

Berlin

11

Be~

10

Var{ava

8

Kijev

6

Moskva

4

Oslo

6

Atina

20

Pariz

17

Minhen

14

Budimpe{ta

9

Stokholm

8

SUDOKU 7 6

3

TAMI[

Apatin

188 (0)

Zemun

358 (2)

Tendencija porasta

Senta

322 (20)

Bogojevo

172 (-3)

Pan~evo

372 (0)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

308 (-10)

Tendencija opadawa

Smederevo

522 (-4)

Titel

309 (11)

NERA

Hetin

258 (-62)

-32 (7)

Tendencija stagnacije

N. Kne`evac

SAVA

298 (5)

Tendencija stagnacije

Ja{a Tomi}

TISA

Slankamen

216 (-1)

U `e{}oj ste frci, `ivoj `urci, na li~nom i poslovnom nivou. Izgleda da je sve povezano, me|usobno uslovqeno, ali se ipak trudite da saberete svoju energiju i smawite preterano anga`ovawe. Imate potrebu za slobodom, za putovawima i novim saznawima, pa po{tujte to kod sebe. U privatnom poslu ste optere}eni. Obazrivo i s majstorima, pomo}nicama, siterkama i ostalim ugostiteqima.

2

9

8

6

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

9 5

9 1 6 4 3 7 8 5 2

7

124 (7)

Novi Sad

Mnogo o~ekujete i `elite, ali morate biti strpqivi i racionalni. Verujte u nemogu}e, ali se ipak oslonite na ono {to je mogu}e. Na vidiku su promene i pro{irivawe mogu}nosti, vidika, putovawa.

Voditeqka Opra Vinfri navodno je u dugogodi{woj qubavnoj vezi s najboqom prijateqicom Gejl King, koju je pro{loga meseca po~astila zajedni~kim putovawem. - Stvar je u tome da, ako smo mi zaista lezbejke, to bi i priznale. Istini za voqu, u tim pri~ama nema ni trunke logike ni dokaza. Samo mi dodatno ote`avate pronalazak osobe s kojom }u oti}i na sudar subotom uve~e - ispri~ala je Gejl. Opra je donedavno bila u 23 godine dugoj vezi sa Stedmanom Grejamom, kojem je navodno ponudila 150 miliona dolara da ne iznosi detaqe o wihovoj vezi, ali i raskidu. Par je u vezi bio od 1986. godine do avgusta ove godne, kada je Grejam napustio Opru jer je „umoran od toga {to ga ona ne po{tuje�.

St. Peterburg 2

Bezdan

Ba~. Palanka 180 (-9)

U va{em znaku je danas spoj i jedinstvo Sunca i Meseca, mu{kog i `enskog principa, {to }ete svakako osetiti i do`iveti. Ovo bi mogao biti i dramati~an, ali svakako va`an dan u qubavi.

Poslu{ajte savet prijateqa, ili onih koji naprosto moraju da vam uliju u `ivot odre|ene postulate, ali ipak u~inite po svome. Na kraju dana se ne}ete pokajati ako se oslonite iskqu~ivo na sebe.

VODOLIJA 21.1-19.2.

VODOSTAWE DUNAV

Na poslu susre}ete dragu osobu koja vas ne}e ostaviti ravnodu{nima. Ne{to se de{ava ispod povr{ine prvog utiska, ali treba biti hrabar i iskren pa to i prepoznati, priznati. Strasna qubav.

Qubavnice ili drugarice

TOPLO

14

Igrom slu~aja, koja nije slu~ajna, danas biste mogli sresti nekog ko bi mogao odigrati zanimqivu i zna~ajnu ulogu u perspektivi. Razmislite o tome. O ~emu biste ina~e? @ivot je igra.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

TRI^-TRA^

PROGNOZA

Vojvodina Novi Sad

16. novembar 2009.

4

6

295 (30) S. Mitrovica 302 (-18) Beograd

7

Kusi}

4 7 3 8 5 2 6 1 9

5

2

8

158 (-32)

2 5 8 1 9 6 3 7 4 5 3 7 9 6 1 2 4 8

308 (-2)

5

Tendencija porasta i stagnacije

3

8

3

8

3

8 6 2 3 7 4 5 9 1

2

1 9 4 5 2 8 7 3 6 3 8 5 2 4 9 1 6 7

4

2 5

8

9 4

7

6 2 9 7 1 5 4 8 3 7 4 1 6 8 3 9 2 5 Re{ewe iz pro{log broja


Dnevnik 16.novembar 2009.