Page 1

c m y

NOVI SAD *

PONEDEQAK 12. JUL 2010. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

I N T E R V J U : [ANDOR EGERE[I, PREDSEDNIK SKUP[TINE VOJVODINE

Ja nemam tajni str. 3 NASLOVI

Politika

Vojvodina

GODINA LXVIII BROJ 22775 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

[TA ]E SE DOGODITI S AKCIJAMA NAFTNE INDUSTRIJE KADA SE POJAVE NA BERZI?

Ni silne zarade ni velikog gubitka na NIS-u str. 4

10 Tradicija tradicionalno Kujunyi}ima 11 Gospodinu krastavcu u ~ast

Crna 12 Legija i Rade Markovi} preba~eni u „Zabelu” 13 Protiv policajaca lane 185 disciplinskih prijava

2 Istina i pravda za sve `rtve 2 Putevi novca mo`da pod lupom

Reporta`e

Ekonomija 4 Propalo fendovawe „Nopala” 5 Najboqe smo prodali „Kari}evu” firmu 5 Humanost je odlika pravih privrednika

Novi Sad 7 Neugledni ponton – kapija Novog Sada 7 Po~eo konkurs za upis u vrti}e

14 Zvonik na osam spratova 14 Uzbudqive skice ravnice za poneti

Dru{tvo 15 Drugi krug upisa u sredwe {kole

ISTORIJSKI USPEH SRPSKIH TENISERA: Teniska reprezentacija Srbije plasirala se u polufinale Dejvis kupa, po{to je u Splitu savaladala reprezentaciju Hrvatske sa 4:1. Odlu~uju}i poen za Srbiju osvojio je Novak \okovi}, koji je posle dva sata i 24 minuta igre savladao Marina ^ili}a s maksimalnih 3:0, po setovima 6:3, 6:3,

6:2. U posledwem me~u, koji se igrao presti`a radi, Janko Tipsarevi} je pobedio Antonia Vei}a 2:0, po setovima 6:2, 7:6. Srbija je tako stigla do istorijskog uspeha i plasmana u polufinale Dejvis kupa, gde je o~ekuje u septembru, u Beogradu, duel s reprezentacijom ^e{ke, koja je prethodno eliminisala ^ile. str. 16

JU^E NA PUTU NOVI SAD – ZREWANIN, KOD @ABQA

Mladi} i devojka u „lanosu” poginuli, putar te{ko povre|en str. 13

SPORT

str. 16 – 19

„EGZIT” JE GOTOV, @IVEO „EGZIT” „ MLADI KO[ARKA[I SLISTILI LITVANCE

Toplo „ VATERPOLISTI SPREMNI ZA FINALE SL

„ MARK VEBER OSVOJIO VELIKU BRITANIJU

Najvi{a temperatura 31 °S

^etiri dana provoda po meri stranaca str. 9


2

POLITIKA

ponedeqak12.jul2010.

DNEVNIK

KOMEMORACIJA U POTO^ARIMA KOD SREBRENICE

Istina i pravda za sve `rtve U Memorijalnom centru Poto~ari kod Srebrenice obele`eno je 15 godina od ubistva vi{e od 8.000 Bo{waka, po~iwenog od pripadnika Vojske Republike Srpske u julu 1995. godine. U Memorijalnom kompleksu u sahraweno je 775 srebreni~kih

svi oni koji su za to krivi. Onda }emo mo}i da pru`imo ruke jedni drugima i da nastavimo da `ivimo kao normalni qudi, kao {to smo nekada `iveli. Na ulazu u Memorijalni kompleks predsednik Srbije se susreo s tri majke `rtava ratnog

– Svaki rat je lo{, a najgori je onaj me|u qudima koji dele istu kulturu i korene – rekao je premijer Turske Rexep Tajip Erdogan. On je naglasio da je odluka Skup{tine Srbije da usvoji Deklaraciju kojom se osu|uje zlo~in u Srebrenici bila ~asna, kao {to je ~asno i to {to je predsednik Srbije Boris Tadi} do{ao u Poto~are.

Ova stranica istorije ne mo`e se zatvoriti sve dok ne budu osu|eni svi oni koji su za to krivi (Boris Tadi})

`rtava koje su u me|uvremenu identifikovane. Komemoraciji u Poto~arima prisustvovalo je vi{e desetina hiqada qudi, po~ast `rtvama odali su najvi{i zvani~nici zemaqa regiona, predstavnici vi{e evropskih dr`ava, SAD i me|unarodnih organizacija. Predsednik Srbije Boris Tadi}, koji po drugi put prisustvuje komemorativnom skupu, u Memorijalnom kompleksu je polo`io venac na kojem pi{e: „Nevinim `rtvama predsednik Srbije Boris Tadi}“. Predsednik Srbije je izjavio da izra`ava `aqewe zbog zlo~ina koji su se desili. Tadi} je istakao da Srbija ne}e odustati od tragawa za po~iniocima ratnih zlo~ina da bi qudi nastavili da `ive zajedno. – Ja kao predsednik Srbije ne}u odustati od tragawa za preostalim krivcima, i tu pre svega mislim na Ratka Mladi}a – rekao je Tadi}, i dodao da je 11. jul izuzetno te`ak dan za porodice nastradalih, ali i za sve qude na prostoru biv{e Jugoslavije. – Ovo je tragedija bo{wa~kog naroda, ali i svih qudi koji su `iveli na prostoru biv{e Jugoslavije. Ova stranica istorije ne mo`e se zatvoriti sve dok ne budu osu|eni

zlo~ina u Srebrenici koje su mu rekle da im „mnogo zna~i {to je danas do{ao u Srebrenicu“. Vence su polo`ili i predsedavaju}i Predsedni{tva BiH Haris Silajxi}, hrvatski ~lan Predsedni{tva @eqko Kom{i}, predsednik Crne Gore Fi-

lip Vujanovi}, predstavnici op{tine Srebrenica i strani zvani~nici. Skupu su prisustvovali i predsednik i premijerka Hrvatske Ivo Josipovi} i Jadranka Kosor, makedonski predsednik \or|e Ivanov i predsednik Slovenije Danilo Tirk.

EU poziva na pomirewe Povodom godi{wice zlo~ina u Srebrenici, Evropska unija je poru~ila da tako ne{to nikada vi{e ne sme da se ponovi i pozvala na pomirewe. „Na ovaj tu`an dan, kada obele`avamo 15. godi{wicu masakra u Srebrenici, Evropska unija odaje po{tu `rtvama i upu}uje sau~e{}e onima koji su ostali iza wih“, navedeno je u saop{tewu visoke predstavnice EU za spoqnu politiku i bezbednost Ketrin E{ton i komesara za pro{irewe [tefana Filea. Visoki zvani~nici EU navode da, uprkos tome {to „bol i bes pre`ivelih iz Srebrenice nikad ne}e prestati“, „pomirewe predstavqa obe}awe koje treba ostaviti budu}im generacijama“. Skup u Poto~arima, kao i prethodnih godina, obezbe|ivala je policija Republike Srpske uz podr{ku svih bezbednosnih struktura u BiH.

– Majka koja je izgubila dva sina do{la je kod predsednika Srbije Borisa Tadi}a i to je na mene ostavilo jak utisak. U wenim o~ima video sam tugu, ali ne i mr`wu. Takve majke su potrebne svima i zato poru~ujem – samo mir – rekao je Erdogan. Silajxi} je rekao da je razgovarao s mnogim ~lanovima porodica `rtava, pitaju}i ih kakva bi wegova poruka danas trebalo da bude, i da su „svi naglasili

istinu i pravdu, a niko nije spomenuo osvetu“. Ambasador SAD u BiH ^arls Ingli{ pro~itao je na skupu poruku ameri~kog predsednika Baraka Obame u kojoj se navodi da je sveta du`nost da se pamti {ta se desilo u Srebrenici i spre~i da se zlo~in ponovi. [ef diplomatije Francuske Bernar Ku{ner je rekao da ne treba misliti na osvetu, ve} da je potrebna tolerancija i politika koja }e voditi BiH napred. – Za to ima nade, jer su ovde do{li predstavnici mnogih zemaqa, me|u kojima i predsednik Srbije Boris Tadi} – rekao je on na komemoraciji u Poto~arima. Visoki predstavnik u BiH Valentin Incko je rekao da treba pozdraviti svako ~asno izviwewe i svaki iskreni napor u smislu da se pobede zlo i mr`wa.

VESTI Hap{ewe u Poto~arima Predsednik Upravnog odbora Udru`ewa „Majke Srebrenice“ Ibran Mustafi} uhap{en je ju~e u Poto~arima jer je vre|ao i napadao pripadnike SIPA-e koji rade na obezbe|ivawu Memorijalnog centra. Predratni funkcioner iz Srebrenice i nekada{wi poslanik SDA Ibran Mustafi} priveden je zbog toga na kriminalisti~ku obradu. On je pre mesec dana na pet jarbola pored Memorijalnog centra postavio ratne zastave biv{e Armije BiH i transparente uvredqive sadr`ine.

Stop za ultradesni~are Skup koji su za ju~e u 13 sati na Terazijama u Beogradu najavile ultra-desni~arske organizacije „Na{i“ i „Srpski narodni pokret 1389“ nije odr`an jer po-

licija nije dozvolila okupqawe, potvr|eno je medijima u policiji. U no}i 10. i 11. jula predstavnici „Srpskog narodnog pokreta 1389“ oblepili su centralne beogradske ulice plakatima s napisom „Sre}an vam 11. jul, dan oslobo|ewa srpskog grada Srebrenice“. Organizacije „Na{i“ i „SNP 1389“ uputile su na svojim prezentacijama na internet dru{tvenoj mre`i „Fejsbuk“ poziv na uli~nu akciju povodom „obele`avawa 11. jula“. Inicijativa mladih za qudska prava pozvala je ju~e Tu`ila{tvo da hitno pokrene postupak protiv pripadnika pokreta „1389“ zbog lepqewa plakata, i zatra`ila da nadle`ne institucije sprovedu do kraja postupak za zabranu ultradesni~arskih organizacija.

Suo~avawe sa pro{lo{}u Deklaracija Skup{tine Srbije o osudi zlo~ina u Sre-

brenici je maksimum koji se mogao posti}i u datom trenutku i predstvaqa „iskorak“, ali je potreban sveobuhvatan raskid i suo~avawe sa pro{lo{}u kako bi Srbija imala budu}nost i evropsku perspektivu, oceweno je u ju~era{woj diskusiji u organizaciji Inicijative mladih za qudska prava. U debati o odnosu Srbije prema zlo~inu u Srebrenici i wegovim posledicama posle 15 godina, poslanik G17 plus Vlajko Seni} je kazao da deklaracijom, koju je Skup{tina usvojila 31. marta, „nije malo“ u~iweno u politi~kom smislu, ali da u „qudskom nije u~iweno ono {to je moglo maksimalno“Poslanik kluba „Za evropsku Srbiju“ Meho Omerovi} ocenio da je deklaracija „iskorak zvani~ne dr`ave Srbije“ posle 15-togodi{weg }utawa.

MO@E LI ZAKON NATERATI STRANKE NA FINANSIJSKU DISCIPLINU?

Putevi novca, mo`da, pod lupom Zakon o finansirawu politi~Na{ sagovornik ka`e da je to kih stranaka na}i }e se na jesen na mogao uo~iti svako ko je video kodnevnom redu zasedawa Skup{tiliko je bilo reklama u medijima u ne Srbije. Kako je saop{teno proodnosu na ono {to je prikazano u {le nedeqe, u`a radna grupa zavrizve{tajima. {ila je izradu zakona, koji bi Za potrebe posledwih izbora uskoro trebalo da pogledaju predstranke su, samo iz buxeta, dobile stavnici stranaka i stru~waci iz oko milijardu dinara, ali su pote oblasti, da bi predlog usaglatro{ile nemerqivo ve}u sumu. Uz sili i poslali na usvajawe. Minito, partije u Srbiji godi{we “postarka pravde Sne`ana Malovi} jedu” oko sedam miliona evra samo izjavila je da postoji konsenzus na funkcionisawe, {to se tako|e politi~kih stranaka o ovom zakoizdvaja iz buxeta. Problemati~no nu koji bi trebalo da obezbedi je {to su ti podaci jedini provertransparentnost u finansirawu qivi u finansirawu stranaka. stranaka, a posebno wihovih predPosledwi put kada su stranke izbornih kampawa. prijavqivale imovinu, predizJavnost o~ekuje da primena ovog borne prihode i rashode, ispostazakona omogu}i obznawivawe fivilo se da ni izbliza nisu nansijera stranaka i sve mogu}e spremne da obelodane prana~ine na koje stranke dolaze do vo stawe svojih finansinovca, {to je do sada bilo nemoguja, kao ni izvore iz kojih }e. Nemawa Nenadi} iz organizaih dobijaju. cije „Transparentnosti Srbija“ za Demokratska stranka je “Dnevnik” ka`e da je te{ko pred2008. godine prijavila da videti ho}e li stranke prihvatije za predsedni~ke izbore ti ovakav predlog zakona, ali i da potro{ila 346,332 miliowihovo transparentno delovawe na, a za parlamentarne vi{e zavisi od institucija koje }e 224,481 miliona dinara. biti zadu`ene za kontrolu, nego Isticali su tada da se fiod samog re{ewa zakona. nansiraju od donacija – Ve}a transprentnost u radu pravnih i fizi~kih lica. partija zavisi od toga ho}e li Stranka G17 plus prijavila je Agencija za borbu protiv korupukupnu imovinu od oko 11 miliona cije pokretati postupke protiv dinara, a donacije pravnih lica stranaka koje ne objave izve{taje 2,7 miliona dinara. SPS je imao o poslovawu. Tako|e, sadr`ina saposlovne rashode od 72,7 miliona mih izve{taja u direktnoj je vezi s dinara, prihode od 67,3 miliona, radom kontrolnih institucija. dok ukupna imovina te stranke izZakon jeste va`an, ali sam za sebe nosi oko 5,4 miliona dinara. Jene mo`e poboq{ati situaciju jer dinstvena Srbija je imala prihode je kqu~no ho}e li kontrolni orgaod 21,266 milion, a poslovne rasni imati ovlahode od 21,15 mi{}ewa i da li }e lion dinara. SrpPartije u Srbiji po tim ovla{}eska radikalna wima postupati – godi{we „pojedu” oko stranka je navela da rekao Nenadi}. sedam miliona evra raspola`e ukupnom Po wegovim imovinom od 51,5 samo na re~ima, stranke milion dinara, ali su bile do sada funkcionisawe, {to je rubriku „donacipo{tenije kad su je od preko 6.000 dise tako|e izdvaja podnosile izvenara“ ostavila praiz buyeta {taje o zavr{nom znu. U izve{taju je ra~unu i godinavedeno da su po{wem delovawu, nego o finansislovni rashodi stranke u pro{loj rawu predizborne kampawe. godini iznosili oko 389 miliona dinara. – U slu~aju godi{wih izveSrpska napredna stranka nave{taja, cifre su se poklapale u la je da wena imovina iznosi dokumentaciji partija i izve280.257 dinara. Demokratska {tajima. Me|utim, sva je verostranka Srbije je imala rashode vatno}a da dokumentacija nije od oko 235 miliona dinara, a priobuhvatala sve strana~ke aktivhodovala je 204 miliona. Ukupna nosti. U slu~ajevima finansiimovina stranke bila je 31,5 mirawa kampawa je sigurno bilo lion dinara. Liberalno-demokr{ewa zakona, {to je bilo prikratska partija je prijavila ukupli~no o~igledno – istakao je ne prihode od 29,8 miliona, a rasNenadi}.

hode od oko 31 milion dinara. Stranka je navela da je ukupna imovina u pro{loj godini vredela 5,25 miliona. Problemati~no je {to ovi izve{taji, naj~e{}e, nisu podrazumevali nabrajawe svih ~ije su donacije bile ve}e od 6.000 dinara, kao i da ni pribli`no nisu odgovarali ciframa potro{enim samo na reklamirawe u medijima. Mo`e li novi zakon promeniti takvu praksu, ali i kona~no pokazati da li mo}nici, i koji, stoje iza pojedinih politi~kih stranaka? To }e pre svega zavisiti od toga ho}e li same partije dati zeleno svetlo za wegovo upu}ivawe u

Skup{tinu i ho}e li ga izmeniti amandmanima. Programski direktor CeSIDa \or|e Vukovi} ka`e da vaqa biti biti suzdr`an u predvi|awu krajweg dometa zakona. Ovo je radna verzija koju je pripremila u`a radna grupa. [iru radnu grupu ~ine predstavnici parlamentarnih stranaka, odnosno oni koji }e i odlu~ivati o tom zakonu, u smislu da }e ga verovatno mo}i mewati amandmanima – rekao je Vukovi}. – Ne mo`ete u parlamentu na drugi na~in doneti bilo koji drugi zakon. Situacija jeste takva da ne odgovara ni politi~kim strankama jer su one, naprosto, u ovom sistemu finansirawa u problemu da kr{e zakon. S druge strane, javno mnewe ima veoma negativan odnos prema toj pojavi. Novim zakonom bi trebalo da bude produ`en rok zastarevawa za prekr{aje koji potpadaju pod antikorupcijske propise, a jedan od noviteta je, izme|u ostalog, i ukidawe ograni~ewa nov~anog iznosa koji partijama mo`e biti upla}en kao donacija. Re{ewe bi trebalo da le`i u tome da stranke sakupqaju novac iz privatnih izvora, a ne da zavise od nekoliko mo}nika i tajkuna. P. Klai}

Kamp, muzika i budu}nost Ma|ara - Najve}i probem je {to je sve mawe pripadnika ma|arske nacionalne zajednice u Vojvodini, a {to se budu}nosti ti~e ako se ne{to ne promeni, nisam ba{ siguran da je perspektiva Ma|ara ru`i~asta - izjavio je lider Gra|anskog saveza Ma|ara i predsednik SO Senta Laslo Rac Sabo na tribini „Budu}nost Ma|ara u Vojvodini“, koja je prire|ena proteklog vikenda na 5. kampu Ujediwene ma|arske omladine EMI u Kawi`i. Pod {atrom kampa, koji je prethodnih dana izazvao pa`wu doma}e javnosti zbog zahteva za zabranu nastupa bendova iz Ma|arske ~ije muzicirawe je okarakterisano kao mogu}e „orgijawe ma|arskih fa{ista“, na tribini su u~estvovali predstavnici ~etiri od pet partija vojvo|anskih Ma|ara i gosti iz Ma|arske. Ina~e, predvi|eni kamp se realizuje bez problema, a u Kawi`i je uo~qivo poja~ano prisustvo pripadnika policije.

Narodni poslanik SVM-a u republi~kom parlamentu Arpad Fremond naglasio je da je za pripadnika ma|arske nacionalne zajednice od velikog zna~aja autonomija Vojvodine, dvojno dr`avqanstvo i koalicija ma|arskih partija. Za „Karapatiju“ i druge muzi~ke grupe koje su ovog vikenda nastupale, Fremond ka`e da su u Vojvodini ve} dolazile posledwih desetak godina i da sa kampom EMI koji je prethodnih godina organizovan u op{tinama Ada i Ba~ka Topola nije bilo problema. - Ne vidim nikakav razlog za kvalifikacije da je re~ o fa{isti~kom skupu, nego se pre svega radi o sadr`ajima za o~uvawe nacionalnog identiteta, istorijskih i kulturnih tradicija Ma|ara i koncertima muzi~kih grupa koje su ovde popularne- rekao je Fremond. M. Mitrovi}


INTERVJU

c m y

POLITIKA

DNEVNIK

[ANDOR EGERE[I, PREDSEDNIK SKUP[TINE VOJVODINE

Ja nemam tajni Predsedniku Skup{tine Vojvotivni u tome, {to je dine [andoru Egere{iju veoma je prime}ivala i opo`ao {to su neki mediji merili zicija, ali i va{ skup{tinski u~inak brojem sedpartner u vlasti, nica, a bilo ih je, ka`e, 24 za dve G17 plus, koji su se godine. Najlak{e je bilo, dodaje, pitali o efektima odr`ati sednice, ali prva poloVa{ih putovawa. vina mandata pro{la je i u donoU Statutu pi{e da {ewu raznih odluka, pre svega nopredsednik Skup{tivog Statuta. ne predstavqa Vojvo- U tom periodu sam bio malo dinu u zemqi i inorazo~aran, jer smo Statut dobili stranstvu. Dakle, ja posle vi{e od godinu dana. Vi{e samo obavqam du`nosam o~ekivao razumevawa za vojvosti i obaveze iz Sta|ansko pitawe. Obilaze}i Srbiju tuta. Moj zadatak nije sa predsednicom republi~kog parda dogovaram o konlamenta uspeli smo da objasnimo kretnim ulagawima, {ta Statut zna~i i za celu Repuali jeste da priprebliku, ubla`ili smo zlonamerne mam teren za to. Parnapade, a jo{ va`nije je da smo lamentarna diplomaotvorili tabu temu u Srbiji, retija je zna~ajna iz gionalizaciju i daqu decentraliaspekta ne samo na{e zaciju dr`ave. Pokrajine, nego cele z Da li je, za sada, dono{eRepublike. Moj zadawe tog akta i vrh pri~e o detak je da u Evropi, centralizaciji? Briselu, Strazburu i E sad dolazi moje najve}e razoraznim regijama, tra~arewe, a to je sprovo|ewe Statu`im prijateqe za nata. Nakon 14. decembra 2009. kad {u pokrajinu i zesmo proglasili Statut, u januaru mqu, a ne neprijatesu mi prijateqi iz pokrajinske qe, toga ima dovoqno. administracije rekli: Evo, sad }eAko govorimo o konkretnim stvamo u roku od pola godine preuzeti rima, Dunavska strategija je najaksvih novih 154 nadle`nosti. Ve} tuelnija. Drago mi je {to je i retad sam rekao, i dapubli~ka Vlada nas tvrdim, da }u ozbiqno shvatila O~ekivao sam vi{e zna~aj te strategibiti jako zadovoqan ako ih do kraje. Pokrajinska razumevawa za ja mandata, za dve vojvo|ansko pitawe Vlada je to ve} godine, preuzmeodavno shvatila, a mo. Ve} tad sam vili~no sam bio prdeo kako to sporo ide. To je sada vi koji je insistirao na formirasu{tinski problem. Svakako, zawu Dunavske regije, i to pre pet datak pokrajinske Vlade je da opegodina. Ina~e, nikad u inostranrativno radi na tome. I mislim da stvo nisam oti{ao tajno. Nikad je ona i spremna za to. Jer, ako mi nisam oti{ao tako da ne znaju {ta ubrazamo ovaj proces, ubraza}emo radim tamo, niti kao turista, nei evropske integracije Srbije. go sam imao razgovore sa zvani~z Sa Statutom je stigla i `inicima, javno, transparentno. Ja vqa me|uregionalna saradwa, nemam tajne. Ako je i bilo gre{amada ste Vi i ranije bili akka, a mo`da je bilo, ja to ne vidim

- ~ovek mo`e da gre{i samo kada radi! z Brine li Vas {to jo{ nema saglasnosti u koaliciji oko otvarawa kancelarije Vojvodine u Briselu? U prvom periodu nije me brinulo. Znam npr. da je Gorwa Austrija 1991. otvorila svoju kancelariju u Briselu, a da je Austrija u~lawena 1995. u EU. Ta kancelarija je vi{e stotina miliona evra, da ne ka`em milijardi, izlobirala za razvoj infrastrukture i dr. Dobio sam kritiku da bi nas to vi{e ko{talo nego {to bi imali koristi. Ta~no je da bi godinu-dve ko{talo, ali za to vreme bi na{a kancelarija, kao i ostale, postala samofinansiraju}a. Ako ne, onda

nije problem u woj, nego u qudima. dajte samo pona{awe radikala u Moj stav je jasan i dobronameran. na{oj Skup{tini, i u republi~[to pre pripremiti mlade koji kom parlamentu. z Kad smo kod pore|ewa, u bi tamo radili, sposobne, obrazovane, koji znaju jezike. republi~kom parlamentu svaz Jeste li Vi otvorili “maki poslanik mo`e da predlola vrata” takve kancelarije, `i zakon, ali ne i poslanik u jer, po Va{im izve{tajima, nepokrajinskom? ke regije su Vojvodini ustupiTo je pitawe koje }emo u sledele svoj prostor u Briselu? }em periodu re{avati. Nadam se Nekoliko na{ih prijateqskih do jeseni, uz konsultacije sa i partnerskih regija sa kojima stru~wacima, da }emo ga re{iti u imamo veoma dobru saradwu ponuinteresu svih nas. z Skup{tinu ste i simboli~dili su da bez finansirawa, u~e{}a na{e Pokrajine daju kancelano otvorili gra|anima ustanoriju. To su [tajerska, Baden Virvqavawem Dana otvorenih vratenberg i Istra. ta. Ali zatvoreKad malo dubqe na su ostala vraMoj zadatak je da u razmi{qam, Vojta nekih skupvodina nije tako {tinskih odboEvropi, Briselu, siroma{na da ne ra, kao adminiStrazburu i raznim mo`e da izdvaja gostrativnog, koji regijama, tra`im di{we oko 150.000 je imao pune ruke prijateqe za na{u evra. Da podvu~em, posla oko mandapokrajinu i zemqu, to bi kancelarija ta posle rascepa trebalo indirektSRS? a ne neprijateqe, no da vrati PokraPreduze}u kontoga ima dovoqno jini, zato {to za kretne korake da wu lobira, otvara to ubudu}e ne bude vrata prema instucijama, fondotako. Svaka sednica odbora je vima EU itd. Svako ulagawe u buotvorena, nema tu tajni. Verovatdu}nost je opravdano. no je tehni~ka gre{ka. z U prvom intervjuu rekli z Opozicioni radikali su ste da ste ponosni kad god u|equti jer nemaju potpredsedte u Skup{tinu. Smatrate li, ni~ko mesto, nijedno od {est. ipak, da je to te{ko zamisliti, Planirate li mo`da otvarawe jer poslanik danas ima mawe i sedmog mesta ili neko drugo prava nego pre dve godine - vire{ewe? {e ne mo`e sam da predla`e Ne, nema sedmog mesta. Mora da skup{tinsku odluku? se na|e re{ewe, ali to ne zavisi Ali zato postoje poslani~ke samo od mene. Principijelno, nigrupe i svaki poslanik preko we ko u koaliciji ne spori da radiima pravo da predla`e, svaki ima kalnoj stranci kao najja~oj opozipravo da govori na Skup{tini, ciji pripada potpredsedni~ko meuputi kritiku vlastima... Ja sam i sto. Tu ima vi{e varijanti. Na{ daqe ponosan {to sam u Skup{tikolegijum }e pre septembarske ni. Kao predsednik sam ponosan. sednice Skup{tine o tome rasMoj zadatak jeste da ~uvam koalipravqati. Jer, ti funkcioneri ciju, ali moj zadatak je i da komuoslikavaju sastav parlamenta. niciram sa opozicijom i u tom poOvo nije Vlada, ve} Skup{tina. gledu sam veoma ponosan. PogleSne`ana Nikoli}

ponedeqak12.jul2010.

3

REKLI SU

Jovanovi}: Kr{ewe Ustava zbog Bo{waka Predsednik Liberalno-demokratske partije ^edomir Jovanovi} zatra`io je ju~e od predsednice parlamenta da zaka`e hitne sednice Kolegijuma i Odbora za ustavna pitawa da bi se spre~ila diskriminacija Bo{waka i daqe kr{ewe Ustava i zakona koje, kako je ocenio, sprovodi ministar za qudska i mawinska prava Svetozar ^ipli}. “Ministarstvo za qudska i mawinska prava sprovodi direktnu i protivustavnu diskriminaciju Bo{waka tako {to spre~ava legalno konstituisawe izabranog sastava Nacionalnog saveta ove mawine”, saop{tio je LDP.Jovanovi} je u saop{tewu ocenio da se tako “bahato i bezobrazno kr{e Ustav.

Borovi} (NS): [teto~ine Direktor Nove Srbije Borislav Borovi} ocenio je ju~e da je prodaja Telekoma dokaz “{teto~inskog rada Vlade Srbije, koji }e skupo ko{tati gra|ane na{e zemqe u godinama koje slede”. On predvi|a da }e dr`ava ostati bez najprofitabilnijeg javnog preduze}a, dok }e gra|ani dobiti vi{estruko ve}e cene u fiksnoj ali i u mobilnoj telefoniji. “Usledi}e naravno, masovna otpu{tawa radnika, strana kontrola svih komunikacija , pa i policijskih i vojnih , i svo|ewe Srbije na pukog potro{a~a usluga dr`avnih stranih kompanija”, smatra Borovi}. “Osta}emo i bez sigurnog profita od nekoliko stotina miliona evra godi{we”, dodao je Borovi}, “udela u telekomunikacujama u Republici Srpskoj i Crnoj Gori”.


4

EKONOMIJA

ponedeqak12.jul2010.

POREZNICI POKU[ALI DA DUG OD PALANA^KE FIRME NAPLATE PRODAJOM MA[INA

Propalo fendovawe „Nopala” Poreska uprava u Ba~koj Palanci poku{ala je da proda deo ma{ina AD „Nopal“ iz ovog grada zbog dugovawa kompanije dr`avi, ali ni{ta nije prodato. Razlog je {to niko nije polo`io novac za licitaciju, ali i to {to se okupilo na desetine radnika koji su u {trajku i koji

o~ekuju odluku suda kojom bi se vratili u firmu. – Oko 100 proizvodnih radnika stupilo je u {trajk 17. maja, a povod je odr`avawe nelegalne vanredne skup{tine akcionara, koja je smenila dotada{wi Upravni odbor i direktora Gorana Kali~anina – ka`e predsednik fabri~kog Sindikata „Solidarnost“ Igor Soldo. – Posle toga radnici su se podelili, pa je ve}ina re`ijskih radnika i slu`benika, kao i deo zaposlenih u proizvodwi, pri-

hvatila novo rukovodstvo i po~ela da radi. Apelacioni sud doneo je odluku kojom se firma vra}a u pre|a{we stawe, a preostaje da Ministarstvo za ekonomiju i Agencija za privredne registre sprovedu zakonsku regulativu po kojoj }e firmom upravqati stari Upravni odbor i direktor. Jo{ u februaru rukovodstvo kompanije sa~inilo je program reprograma duga dr`avi, a time }e biti sa~uvane ma{ine jer bez wih nema hleba ni za nas ni za kolege koje nisu u {trajku gotovo dva meseca. „Nopal“, ina~e poznat proizvo|a~ uti~nica, sijali~nih grla, prekida~a i ostalog elektroinstalacionog materijala, u ve}inskom je vlasni{tvu malih akcionara, a za wegovu sudbinu izuzetno su zainteresovani ne samo radnici ve} i penzioneri ove firme i vlasnici. Problemi su veliki, ka`u upu}eni, ali ova firma ima perspektivu. Da bi do{li do strate{kog partnera, prvo moraju da sa~uvaju fabriku, pove}aju proizvodwuu jer kupaca ima, a time bi vi{e od 200 radnika sa~uvalo posao. M. Suyum

Nekako jo{ vra}amo kredite Savetnik ministra finansija Vladan Mani} izjavio je ju~e da je bankarski sistem u Srbiji stabilan i da nema ve}ih ka{wewa u otplati kredita koje su ranije uzeli gra|ani i preduze}a. Naplata kredita nije ni{ta dramati~no pogor{ana u odnosu na ranije. Mislim da tu ~ak stojimo mnogo boqe u odnosu na druge zemqe i da su bilo kakvi katastrofalni scenariji u na{em bankarskom sektoru apsolutno nemogu}i jer je on pro{ao neo{te}en kroz „vrhunac“ krize – rekao je Mani} u izjavi Tanjugu. Po wegovim re~ima, zahtevi za refinansirawe kredita upu}eni bankama uglavnom dolaze od stanovni{tva. – Gra|ani to refinansirawe obi~no rade grupisawem postoje}ih zadu`ewa. Radi se, naime, relaksacija zadu`ewa po kreditnoj kartici, po kratkoro~nom ili potro{a~kom kreditu. Sada banke objediwuju sve te pozajmice u jedan kreditni paket po potpuno novim kreditnim uslovima – rekao je Mani}.

BEO^INSKA CEMENTARA PRO[IRUJE POSLOVAWE U SRBIJI

„Lafar`” ulazi u beton

Beo~inska cementara „Lafar` BFC“ pro{iruje svoje poslovawe u Srbiji pokretawem proizvodwe betona. Direktorka komunikacija Sne`ana Petrovi} ka`e da je „Lafar` beton Srbija“ osnovan kao rezultat partnerstva izme|u beo~inske cementare i beogradske firme „[olaja beton“ u odnosu 80:20 procenata. Sedi{te novoosnovane kompanije „Lafar` beton“ bi}e u Zemunu jer je oceweno da }e se s te lokacije proizvodi lako plasirati na tr`i{te. – Ovo partnerstvo odra`ava posve}enost „Lafar`a“, svetskog lidera u proizvodwi gra|evinskog materijala, {irewu poslova u Srbiji, gde uspe{no radi u oblasti proizvodwe cementa jo{ od 2002, kada je u procesu privatizacije postao vlasnik beo~inske cementare – ka`e Sne`ana Petrovi}. – Novo preduze}e }e se baviti proizvodwom betona i maltera, a u planu je proizvodwa oko 100.000 kubika betona. Primewuju}i svetska znawa u proizvodwi u ciqu

pove}awa kontrole kvaliteta i efikasnosti, kupci }e sigurno biti zadovoqni proizvodima. Direktor „Lafar`a BFC“ Kostin Bork izjavio je da je pro{irivawe poslovne aktivnosti u Srbiji va`an napredak u razvoju kompanije. On ocewuje da }e ugovor o partnerstvu oja~ati poziciju „Lafar`a“ u Srbiji i omogu}iti boqe sagledavawe potreba kupaca, razvoj novih proizvoda i br`e prilago|avawe izazovima odr`ivog razvoja. Kompanija „Lafar`“ je, ina~e, vode}i proizvo|a~ gra|evinskog materijala u svetu u oblastima cementa, agregata i betona i gipsa. Sa 78.000 zaposlenih u 78 zemaqa, firma je pro{le godine ostvarila prihod od prodaje od 15,9 milijardi evra, a {estu godinu zaredom je na listi 100 najodr`ivijih svetskih korporacija. S vode}im svetskim istra`iva~kim centrom „Lafar`“ postavqa inovacije u vrh svojih prioriteta. R. Dautovi}

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

101,748

103,824

106,212

101,436

Australija

dolar

1

70,2582

71,692

73,3409

70,0431

Kanada

dolar

1

76,8953

78,4646

80,2693

76,6599

Danska

kruna

1

13,6441

13,9225

14,2427

13,6023

Norve{ka

kruna

1

12,586

12,8429

13,1383

12,5475

[vedska

kruna

1

10,6604

10,878

11,1282

10,6278

[vajcarska

franak

1

76,2556

77,8118

79,6015

76,0221

V. Britanija

funta

1

121,533

124,014

126,866

121,161

SAD

dolar

1

80,1795

81,8158

83,6976

79,934

Kursevi iz ove liste primewuju se od 9. 7. 2010. godine

DNEVNIK

KONDITORI IMAJU DUPLO VE]I SUFICIT NEGO LANE

Osladili se izvozni slatki{i U spoqnotrgovinskoj razmeni konditorskih proizvoda Srbije sa svetom u prva ~etiri meseca ove godine ostvaren je suficit od 23,2 miliona dolara, {to je dvostruko vi{e nego u istom periodu lane, pokazali su podaci Privredne komore Srbije. Ukupna vrednost spoqnotrgovinske razmene konditorskih proizvoda u ovom periodu iznosila je 56,1 miliona dolara, {to je 12,4 odsto mawe nego za prva

~etiri meseca 2009. godine. Pad spoqnotrgovinske razmene rezultat je pada uvoza, dok je izvoz i koli~inski i vrednosno ne{to ve}i od pro{logodi{weg. U prva ~etiri meseca 2010. godine ostvaren je izvoz od 12.700 tona vredan 39,6 miliona dolara, {to predstavqa pove}awe izvezenih koli~ina od oko dva odsto i vrednost ostvarenog izvoza za oko pet odsto. Istovremeno, uvoz je koli~inski bio

2.200 tona, ili 33,8 odsto mawi, a vrednosno oko deset miliona dolara, odnosno 37,6 procenata. Izvozne cene konditorskih proizvoda izra`ene u dolarima po kilogramu pove}ane su oko 3,6 posto, dok su uvozne cene 8,5 odsto mawe u odnosu na isti period 2009. godine. Doma}a konditorska industrija je za prva ~etiri meseca 2010. godine ostvarila proizvodwu ne{to mawu od 39.000 to-

na, {to je na pribli`no istom nivou kao u istom period prethodne godine, kada je proizvodwa iznosila ne{to vi{e od 39.000 tona.

[TA ]E SE DOGODITI S AKCIJAMA NAFTNE INDUSTRIJE KADA SE POJAVE NA BERZI?

Ni silne zarade ni velikog gubitka na NIS-u Akcije Naftne indsutrije u Srbiji uskoro }e se na}i na Beoradskoj berzi, a po kojoj ceni }e se prodavati i {ta se mo`e o~ekivati interesuje ogroman broj gra|ana Srbije, kao i zaposlene i biv{e zaposlene u NISu. Po re~ima savetnika malih akcionara NIS-a Branka Pavlovi}a, po~etna cena akcija NIS-a prvog dana na Beogradskoj berzi bi}e kwigovodstvena vrednost i ne}e prelaziti 200 dinara. – Maksimalna cena tog dana bi mogla dosti}i 600 dinara, po{to samo tog prvog dana vrednost akcija mo`e porasti 300 posto – ka`e Pavlovi}. – Ve} posle toga vrednost akcija NIS-a mo`e vrirati do plus 12, odnosno minus osam procenata. Govore}i o tra`wi akcija, Pavlovi} isti~e da se mo`e o~ekivati intersovawe za kupovinu akcija NIS-a. Da li }e vlasnici akcija NIS-a prodavati akcije koje poseduju ili ne, ka`e Pavlovi}, zavisi od svakog pojedinca, ali budu}i da se u narednih nekoliko godina o~ekuje boqe poslovawe NIS-a, zaposleni i biv{i zaposleni bi trebalo da sa~uvaju svoje akcije. Sli~nog je mi{qewa i predsednik Udru`ewa malih akcionara NIS-a \or|e Petrovi}, koji isti~e da vlasnici akcija ne bi trebalo da ih prodaju, ali istovremeno ukazuje i na to da }e na wihovu vrednost negativno uticati ogroman gubitak

Radnici uskra}eni po vi{e osnova – Zaposleni i biv{i zaposleni u nacionalnoj naftnoj kompaniji uskra}eni su po vi{e osnova kada je vrednost i broj akcija u pitawu – ka`e \or|e Petrovi}. – Na{ stav je veoma jasan – dr`ava nas je obmanula jer su nam paketi akcija smaweni po{to su one podeqene na osnovu procewene tr`i{ne, a ne kwigovodstvene vrednosti, tako da smo dobili 2,8 puta mawi paket akcija i na{e u~e{}e u kapitalu NIS-a je svega 4,34 odsto, umesto 12,1 odsto. Na taj na~in redukovano je i na{e upravqa~ko pravo, a 2,8 puta nam je smaweno i u~e{}e u dividendi. Petrovi} isti~e i da je podela akcija NIS-a obavqena na osnovu tr`i{ne, a ne kwigovodstvene vrednosti nonsens i da su samo radnici ovog preduze}a izigrani. Potvrda za to je, ka`e Petrovi}, najava nadle`nih da }e se ubudu}e podela akcija javnih preduze}a – Telekoma, „Galenike“... obavqati na osnovu kwigovodstvene vrednosti. NIS-a pro{le godine, kao i to {to sva imovina nije s dr`ave preneta na NIS. – Za prodaju akcija sada je najnepogodniji trenutak – zbog ekonomske krize, nezavr{ene konsolidacije NIS-a, sve mawe

kapitala i investitora u Srbiji, tako da nema nikoga ko bi ponudio odgovaraju}u cenu, mnogo je vlasnika akcija, me|u wima je i dr`ava s oko 30 odsto, a jo{ uvek se ne zna da li }e ih prodavati ili ne – ka`e Petrovi}. –

Uz to, planirana izgradwa rafinerije u Smederevu stvori}e ve}u konkurenciju i mo`e dovesti do slabqewa pozicije NISa, a uskoro se ukida i monopol NIS-a. Ipak, sada{wa situacija u NIS-u, optimizacija u svim segmentima rada, smawewe broja zaposlenih, tro{kova, racionalizacija na svim nivoima, sigurno }e doprineti pove}awu rejtinga NIS-a u budu}nosti. Zato, gledaju}i na sredwi rok, treba o~ekivati da }e vrednost akcija i}i navi{e i treba ih ~uvati, posebno to treba da u~ine zaposleni i biv{i zaposleni, jer je to jedan od mogu}ih surogata za sve uzdrmaniji penzioni sistem. Tako|e, ako bude druge emisije akcija, preporu~io bih da ih kupe jer je NIS pouzdana investicija ukoliko se sve bude radilo kako vaqa, a da li }e tako i biti – niko ne mo`e dati garancije. Dakle, kako }e se kretati akcije NIS-a pokaza}e tr`i{te na kojem }e se one veoma brzo na}i. Naime, tr`i{na vrednost utvr|uje se na berzi i zavisi, pre svega, od odnosa ponude i tra`we. U „Gaspromweftu“, ve}inskom vlasniku NIS-a, isti~u da }e kupovati akcije gra|ana da bi pove}ali svoj udeo u NISu, kao i da }e u celosti ispuwavati uslove iz kupoprodajnog ugovora, odnosno obavezu da do februara 2011. godine daju ponudu za otkup akcija mawinskih akcionara. D. Mla|enovi}

MNOGO PRI^AMO O STRUJI, A MALO RADIMO

Male hidroelektrane ulaze na mala vrata I pored ~iwenice da je za gradwu male hidroelektrane u Srbiji potrebno dobiti oko 30 razli~iti mi{qewa, izvoda, odobrewa, interesovawe investitora ne jewava. U Ministarstvu rudarstva i energetike potvr|uju da je ulaga~ima najprimamqivije ulagawe u mini-hidroelektrane i elektrane koje koriste vetar, ali da raste i interes za postrojewa na biomasu. Samo za male hidroelektrane izdato je oko 25 dozvola, mada je za izgradwu ovih objekata neophodno investirati oko 1,5 do dva miliona evra po megavatu. Nedavno je na pritoci Vlasine, Po{tici, u op{tini Vlasotince, otvorena mini-hidroelektrana slovena~ke kompanije „Interenergo“, koja posluje u sastavu austrijske kompanije „Kelag“. Ova mini-HE snage je 600 kilovata, a u izgadwu je ulo`eno 700.000 evra. Procewuje se da u Srbiji ima oko 900 lokacija na kojima je mogu}e izgraditi male hidroelektrane, ukupnog kapaciteta 500 megavati. Podse}amo na to da su male hidroelektrane energetski objekti snage do deset megavata i spadaju u kate-

Do sada izgra|eno 60 Ina~e, energetsku dozvolu za gradwu hidroelektrana izdaje Ministarstvo rudarstva i energetike, ali je za hidroelektrane snage ispod jednog megavata dovoqna samo saglasnost op{tine. Dosad je u Srbiji izgra|eno oko 60 malih hidroelektrana, od kojih polovina ne radi. goriju povla{}enih potro{a~a. U zavisnosti od vodotoka, grade se objekti razli~ite snage, a naj~e{}e su to HE od jednog do pet megavata. Iskori-

{}ewem ukupnog energetskog potencijala malih hidroelektrana mogu}e je proizvesti oko pet odsto od ukupne proizvodwe elektri~ne energije kod nas

i oko 15 odsto sada{we proizvodwe elektri~ne energije u hidroelektranama. Procewena dobit svih potencijalnih lokacija za izgradwu malih hidroelektrana u Srbiji iznosila bi oko 50 miliona evra godi{we, {to predstavqa motiv za budu}e investitore koji nameravaju da ula`u u tu oblast. Najve}im delom taj potencijal je u slivu Morave, na Drini i Limu, kao i na Dunavu. Energetski potencijal vodotokova i lokacije za izgradwu malih hidroelektrana odre|ene su dokumentom “Katastar malih hidroelektrana na teritoriji SR Srbije van SAP” iz 1987. godine, kao i Katastrom malih hidroelektrana u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini, u kojem je obra|eno 13 hidroelektrana („Hidroinvest” DTD, 1989. godine). Me|utim, ove objekte je mogu}e graditi i na drugim lokacijama, uz saglasnost Ministarstva rudarstva i energetike, i to u pogledu maksimalnog iskori{}ewa energetskog potencijala vodotokova i uz saglasnosti drugih nadle`nih ministarstava i institucija. A. B.


IZ IPA ZA SRBIJU 10,8 MILIONA EVRA

Konkurs za bespovratnu pomo} Op{tine, agencije za regionalni razvoj, klasteri, industrijska udru`ewa, privredne komore i stru~ne obrazovne institucije u Srbiji do 10. septembra ove godine mogu konkurisati za bespovratnu pomo} EU do milion evra po projektu.

– Re~ je o novcu iz Fonda bespovratne pomo}i u okviru Regionalnog dru{tveno-ekonomskog programa razvoja 2 (RDEPR 2) koji finansira Evropska unija iz IPA programa. Iz tog fonda je sada, u drugom krugu, obezbe|eno ukupno 10,8 miliona evra za projekte u Srbiji – rekao je rukovodilac Programa Fred Milan. – Predvi|eno je da se mawi projekti finansiraju sa 75.000 do 250.000 evra, dok bi veliki projekti dobili od 250.000 do milion evra. Fond bespovratne pomo}i ima tri ciqa – o~uvawe postoje}ih radnih mesta u Srbiji i stvarawe mogu}nosti za otvarawe novih, unapre|ewe konkurentnosti preduze}a i poboq{awe poslovne infrastrukture u regionima Srbije. Milan je rekao da je u Srbiji privreda nedovoqno razvijena van podru~ja Beograda i da je potrebno pospe{iti regionalni razvoj.

Najboqe smo prodali „Kari}evu” firmu Najve}i investitor u Srbiju do sada je norve{ka kompanija „Telenor“. Telekomunikacioni gigant sa severa Evrope je u kupovinu nekada{weg Kari}evog „Mobtela“ i dodatna ulagawa u ovu kompaniju ulo`io preko 1,6 milijardi evra. Na `alost, „Telenorova“ investicija je i jedina u Srbiji u posledwih desetak godina vrednija od jedne milijarde evra. Prema nekim prognozama, celokupna srpska privreda mo`e ove godine da o~ekuje upravo tolika ulagawa koliko je te, ina~e po investicijama rekordne, 2006. godine „Telenor“ izdvojio za ulazak na srpsko tr`i{te telekomunikacija. Prema podacima Agencije za strana ulagawa i promociju izvoza (SIEPA), drugo i tre}e mesto na listi najve}ih ulagawa u Srbiju zauzimaju dve investicije koje do sada nisu u potpunosti ostvarene. Naime, ukupna planirana vrednost „Gazproweftovog“ ulagawa u Srbiju je 947 miliona evra, dok ukupna cena „Fijatovog“ ulagawa u kragujeva~ku automobilsku industriju treba da bude 700 miliona evra. Ipak, dok sve ove pare ne u|u u zemqu, pro}i }e jo{ vremena: Rusi su za sada, prema podacima dostupnim javnosti, kupuju}i 51 odsto kapitala Naftne industrije Srbije, potro{ili 400 miliona evra, a jo{ toliko bi trebalo da vredi ovih dana zapo~eta rekonstruk-

Pqa~ka ili sjajan posao Investicija koja se u javnosti mo`da naj~e{}e povla~ila kao primer navodne pqa~ke, jeste privatizacija smederevskog „Sartida“ koji je ameri~kom „US stilu“ kroz ste~ajni postupak prodat za 23 miliona dolara. Druga strana pri~e je da su Amerikanci u ovu `elezaru - u kojoj su se pre privatizacije gajile gqive ukupno ulo`ili 220 miliona evra, a „Sartid“ je danas najve}i izvoznik iz Srbije. cija pan~eva~ke rafinerije koja }e trajati do 2012. godine. Koliko su za sada Italijani ulo`ili u o`ivqavawe biv{e „Zastave“ nije poznato, ali je ta cifra vrlo verovatno neuporedivo mawa od 700 miliona evra. ^etvrto i peto na listi najve}ih ulagawa su, u ovom smislu, mnogo jasniji. Ameri~ki gigant „Filip Moris“ je u privatiza-

Srpska privreda na sigurnijim nogama

O~ekuju se i otpu{tawa Kao negativan signal iz junske ankete treba ista}i pesimizam u pogledu o~ekivanih doma}ih i stranih investicija. Tako|e, ponovo se relativno visok procenat od 14,1 odsto firmi izjasnio da planira da otpu{ta radnike u naredna tri meseca. broju „Makroekonomskih analiza i trendova“ (MAT), koje izdaju Ekonomski institut i Privredna komora Srbije. U junu je zabele`en ponovni pad indikatora o~ekivane prodaje kompanija, nakon relativno viso-

5

KO SU NAJVE]I STRANI INVESTITORI U SRBIJI I KAKO SMO ZARADILI 12 MILIJARDI DOLARA

RASTE OPTIMIZAM U POSLOVNIM KRUGOVIMA

Junska anketa o konjunkturi u srpskoj industriji donela je ne{to boqe ocene o trenutnom polo`aju kompanija u odnosu na maj i lo{ija tromese~na o~ekivawa privrednika, navedeno je u novom

ponedeqak12.jul2010.

c m y

EKONOMIJA

DNEVNIK

ke vrednosti zabele`ene u maju, po{to je pro{log meseca taj indikator imao vrednost od 24,4 procentna poena, naspram 35,7 procentnih poena iz maja. Ovaj indikator ostaje jedan od najva`nijih ranih signala izlaska iz krize, a sada{we vrednosti ukazuju na postepeni i relativno spor oporavak, imaju}i u vidu da je, u periodu jake konjunkture, indikator o~ekivane prodaje bele`io vrednosti od oko 40 procentnih poena. Daqe slabqewe dinara dovelo je i do o~ekivanog rasta inflacionih o~ekivawa – 68,4 odsto firmi o~ekuje rast cena svojih ulaznih tro{kova u naredna tri meseca, uz 36,8 odsto firmi koje o~ekuju rast cena svojih gotovih proizvoda u istom periodu. Time je registrovan najve}i procenat fir-

mi koje o~ekuju rast cena svojih gotovih proizvoda jo{ od maja 2006. godine, navedeno je u MAT-u. U prethodnom periodu slabqewe doma}e valute delom je kompenzovano iz prethodno visokih mar`i i profita mnogih uvoznika koji zbog slabe tra`we nisu mogli da prebace teret na kupce i rizikuju gubitak tr`i{nog u~e{}a. Zna~ajnije slabqewe dinara moglo bi dovesti do napu{tawa ove strategije i prebacivawa tereta na kupce u ve}oj meri, ocewuju analiti~ari MAT-a. E. Dn.

ciju Duvanske industrije Ni{ i potowe investicije do sada ulo`io 630 miliona evra, dok je austrijski „Mobilkom“ za grinfild investiciju - kupovinu licence za pokretawe mre`e mobilne telefonije i osnivawe svoje srpske kompanije VIP izdvojio 570 miliona evra. Preko pola milijarde evra tokom ovih godina u Srbiju su

ulo`ili jo{ i kupci Apatinske pivare“In Bev“, zatim Banka Inteza prilikom preuzimawa tada{we Delta banke, te engleski investicioni fond „Salford“ u svoje akvizicije u srpsku prehrambenu industriju, pre svega u nekoliko mlekara i „Kwaz Milo{„. Sledi nema~ka „[tada“ koja je akcionarima vr{a~kog „Hemofarma“ isplatila 475 miliona evra, te dve gr~ke bankarske grupacije koje su u privatizaciji i grinfild ulagawima u Srbiji potro{ile svako po ne{to vi{e od 400 miliona evra. To su Nacionalna banka Gr~ke (sada{wi vlasnik Vojvo|anske banke) i Eurobank EFG. Drugi po veli~ini grinfild investitor je slovena~ki „Merkator“ koji je u gradwu super i hipermarketa po Srbiji ulo`io 300 miliona evra. Od 2000. na ovamo strane kompanije su u Srbiju ulo`ile preko 12 milijardi dolara. Gledaju}i po sektorima, najvi{e je ulo`eno u telekomunikacije, zatim u energetiku, a slede prera|iva~ka industrija i nekretnine. Na listi 20 najve}ih pojedina~nih investitora pet ih je iz oblasti finansija, tri su iz prehrambene industrije, po dva iz sektora telekomunikacija, nekretnina i energetike, te po jedan iz oblasti maloprodaje i automobilske, duvanske, farmaceutske, metalske i industrije gra|evinskog materijala. V. ^vorkov

DINKI] NAJAVIO NOVE STRANE INVESTICIJE

Srbija koristi svetsku krizu Ministar ekonomije Mla|an Dinki} najavio je da }e u utorak, 13. jula, u Ni{u biti potpisan sporazum s italijanskom fabrikom „Dajtek“ o izgradwi potpuno nove fabrike auto-delova, i ponovio da Srbija mo`e iskoristiti svetsku finansijsku krizu da privu~e strane kompanije i investitore. Sto odsto stojim iza te izjave jer ve} imamo kompanije koje nikada ne bi do{le u Srbiju da nije bilo krize – rekao je Dinki}, i najavio da }e drugi deo mandata u Vladi posebno posvetiti tom ciqu. Dinki} je ocenio da je „Fijat“ pokrenuo talas interesovawa drugih kompanija, tako da predstavnici Ministarstva ekonomije sada pregovaraju s 25 kompanija iz oblasti auto-industrije da do|u u Srbiju, i napomenuo da se posle japanskog „Panasonika“, koji namerava da gradi fabriku u Svilajncu, zainteresovao i korejski „Samsung“. Odgovaraju}i na opasku da se neke komapnije odlu~uju na dolazak u Srbiju samo zato {to im na{a vlada odobrava podsticaje od 7.000 evra po novom radnom mestu, Dinki} je istakao da toliko novca u regionu ne nudi niko, ali „moramo motivisati investitore da ba{ u Srbiji otvore svoje fabrike i pokrenu proizvodwu“.

INTERVJU VLADO MARKANOVI], DIREKTOR AGENCIJE „MEDIAINVENT” IZ NOVOG SADA

Humanost je odlika pravih privrednika! Ve} punu deceniji predstavqa neobi~nu i retko zanimqivu pojavu na privrednoj pozornici Srbije. Nagrada „Kapetan Mi{a Anastasijevi}“, koju u saradwi sa centralnim, pokrajinskim i regionalnim komorskim sistemom i Fakultetom tehni~kih nauka u Novom Sadu dodequje wegova agencija „Mediainvent“, postala je najcewenije priznawe u srpskim preduzetni~kim krugovima. Nagrada je deo projekta „Put ka vrhu – birajmo najboqe“, a wen pokreta~ Vlado Markanovi} isti~e da je ona sublimat dva ose}awa - optimizma i ~iwenice da je u srpskoj ekonomskoj istoriji bilo qudi na koje se sada{wi privrednici mogu ugledati. - Kapetan Mi{a Anastasijevi} je bio prvi srpski preduzetnik, ali, istovremeno, dobrotvor, ktitor, zadu`binar, ~ovek koji je razumeo i pomagao sirotiwu - ka`e Vlado Markanovi}. Kada sam pokretao ovu akciju, mislio sam da su to osobine, koje bi trebalo da krase dana{we preduzetnike i bogate pojedince. Kada vrednujemo poslovni u~inak na{ih preduze}a i poslovnih qudi, uz osnovne poslovne kvalitete (poslovnost, tr`i{nu poziciju, konkurentnost), mi imamo u vidu i humanu stranu wihovog rada (korporativnu odgovornost, moral, odnos prema `ivotnoj sredini). Tek ih dobri rezultati na oba poqa kvalifikuju za nagradu. z Koji je smisao ove va{e aktivnosti? Ako ostavimo po strani optimizam i oslonac na srpsku privrednu istoriju, koje su jo{ upori{ne ta~ke projekta „Put ka vrhu“? - Mi nastojimo da damo svoj doprinos u povezivawu qudi, ideja i tr`i{ta. Dodao bih jo{ da nastojimo da afirmi{emo evropske standarde poslovawa. Me|utim, ba{ pozivawem na na{u poslovnu ba{tinu, mi pokazujemo da je Srbija nekada imala standarde poslovawa koji su bili evropski. Kapetan Mi{a Anastasijevi}, dunavski kapetan koji je kontrolisao veliki

deo trgovine tada{we Srbije, poslovao je s celim regionom, ali nikada nije radio na svoju {tetu, na {tetu svog partnera i na {tetu svog ote~estva. To su kvaliteti koji su i sada aktuelni, koji su potrebni na{im privrednicima i qudima koji vode ovu zemqu.

banka...). Znali smo da ulazimo na ve} zaposednut prostor, te smo, stoga, morali da budemo inovativni. Ako ima optimizma i vere u sebe, onda nekada i stara ideja mo`e da izgleda kao nova. Zato smo kreirali potpuno novu nagradu, nagradu koja je prepoznatqiva, nagradu s kojom se qudi mogu identifikovati. Uz to, {to bi mogao da bude dodatni kvalitet, napravili smo priznawe koje se ne kupuje, nego zaslu`uje. z Va{e priznawe dobijale su i izvorno srpske kompanije, ali i one strane kompanije koje su osnovale svoje filijale na na{em tr`i{tu. Ima li razlike u wihovim reakcijama? - Mislim da je dobro prihva}ena i kod jednih i kod drugih. Mo`da je mala razlika u tome {to je na{a preduze}a, dobrim delom, do`ivqavaju kao ne{to {to su zaslu`ili. Ne gledaju dovoqno {i-

Nije sve tako crno - Optimizam je osnov svega. Ako imate grupu od pet qudi i ako su me|u wima bar dvojica optimisti, znajte da }e ti qudi uspeti. Obrnuto, ako je u grupi samo jedan i to poluoptimista, onda tu nema sre}e, to je katastrofa. Mislim da su na{i poslovni qudi, individualno, optimisti i da ne gube nadu. Sasvim je druga~iji wihov stav prema okru`ewu (tr`i{te, propisi, politika, stalna trvewa, silna obe}awa...), tu ve} nisu optimisti. Sre}om, optimizam ne proizilazi iz toga, ve} iz onoga {to su qudi uradili, zahvaquju}i svom znawu, energiji, poslovnim kontaktima. Vladika Nikolaj Velimirovi} ka`e da sre}a na zavisi od sitosti i gladi, ve} od svetova koji se otkrivaju i doti~u vlastitom vizijom. Ponavqam, nije sve tako crno. z Po~eli ste 2000. godine, kada se zemqa dizala iz ru{evina embarga i izolacije. Da li je bilo te{ko? Kako ste uspeli? - Bila je jako te{ko, jer su okolnosti bile te{ke. Nisam siguran da bi uspeli da nije bilo pomo}i medija (Televizija Novi Sad, Kanal JU Info, „Dnevnik“...) i da nije bilo razumevawa i podr{ke velikih srpskih preduze}a (EPS, „Sintelon“, AIK banka Ni{, „Potisje“ Kawi`a, Agro-

roko. Strane kompanije u tom priznawu vide deo korporativnog imid`a, vide ne{to {to ima poslovni zna~aj, ne{to {to se mo`e dobro iskoristiti. Zato su mnogo kooperativnije i dare`qivije. Oni shvataju da su deo zajedni~ke akcije, da projekat „Put ka vrhu“ treba da `ivi i daqe, da i narednih godina treba da se afirmi{u iste vrednosti zbog kojih su oni nagra|eni i zato su spremni da daju svoj doprinos da se na{e aktivnosti nastave. V. Harak


6

BERZA

ponedeqak12.jul2010.

[VEDSKA UZDANICA MEWA GAZDU

„Volvo” kona~no kineski Kineska privatna autokompanija „Xili“, koja posluje u okviru holdinga „Xe|ijang“, najavila je }e okon~ati transakciju preuzimawa {vedskog „Volvoa“ u tre}em tromese~ju ove godine, nakon {to je Evropska komisija odobrila tu kupovinu po~etkom protekle sedmice, prenele su agencije.

„Zadovoqni smo tim odobrewem“ navodi se u „Xilijevom“ saop{etwu, i isti~e da }e se ~itava transakcija zavr{iti do kraja septembra 2010. godine. „Xili“, koji je preuzeo „Volvo“ u martu od mati~ne ameri~ke kompanije „Ford“, saop{tio je da }e ulo`iti 2,7 milijard dolara u taj ugovor, u koji je ukqu~ena osnovna cena od 1,8 milijardu dolara plus 900 miliona dolara ulagawa za unapre|ivawe razvoja te robne marke. U utorak su nadle`ni organi Evropske unije za borbu protiv monopola odobrili kineskom „Xiliju“ da za 1,8 milijardu dolara preuzme „Volvo“, ponos {vedske industrije, ocewuju}i da ta kupovina ne}e obezbediti tr`i{nu poziciju nijednom od tih preduze}a na {tetu rivalskih firmi.

NA BERZI PORASTAO I PROMET I INDEKSI

– Pro{lonedeqno trgovawe na Beogradskoj berzi obele`io je rast ukupnog prometa i berzanskih indeksa. Istrgovano je ukupno 539 miliona dinara, od ~ega je samo 19 odsto ~inio promet akcijama, dok je trgovawe obveznicama stare devizne {tedwe iznosilo ~ak 434 miliona dinara – izjavila je {efica odeqewa za poslove korporativnog agenta „Fima interne{enela“ Tijana Cvetkovi}. Najtrgovanija je bila, kako je podsetila, serija A-2011 s istrgovanih 192 miliona dinara. Najve}e interesovawe investitora ve} tradicionalno vladalo je za akcije ni{ke AIK banke, ~iji je promet iznosio 192 miliona dinara. U grupi najtrgovanijih, ali s drasti~no ni`im ostvarenim prometom, na{li su se tokom protekle sedmice i Ni{ka mlekara i Komercijalna banka s devet miliona dinara, odnosno 7,6 miliona dinara, istakla je Tijana Cvetkovi}. Najve}i nedeqni dobitnici bili su „Telefonija“ (s rastom cene akcija od 14,14 posto), Univerzal banka (9,82 posto) i Globos

Trijumf Italije nad Francuskom na Svetskom prvenstvu u fudbalu 2006. podstakao je tada „ABNAmro“ da pove}a svoju prognozu rasta italijanske ekonomije u toj godini za 0,2 procentna poena, na 1,7 posto, s obzirom na to da „sre}ni potro{a~i vi{e tro{e“. Podaci EU su pokazali da je BDP Italije 2006. pove}an dva posto, {to je bio {estogodi{wi maksimum. – Bilo bi dobro da Holandija pobedi. Osvajawe Svetskog prvenstva pru`a pozitivno kolektivno ose}awe, {to podsti~e potro{a~ke izdatke i {to bi moglo imati pozitivan uticaj na ekonomiju od 0,25 do 0,50 procenata – ukazao je izvr{ni direktor grupacije ING Jan Homen – Osvajawe Svetskog kupa moglo bi ove godine podsta}i

osigurawe, ~ije akcije su poskupele 9,41 posto. Me|u gubitnike su se u pro{lonedeqnoj trgovini svrstali „Fidelinka“ (s padom od 12,17 odsto), Kredi banka (12 odsto) i „Simpo“, ~ije akcije su tokom pro{le nedeqe pojeftinile 9,82 odsto. Indeksi Beogradske berze su posle dugog vremena sedmicu zavr{ili u zelenom, pa je tako indeks najlikvidnijih akcija Be-

leks 15 zabele`io nedeqni rast od 0,78 posto, dok je Belekslajn bio u plusu 0,24 posto. Indeks najlikvidnijih akcija Beogradske berze dostigao je minimum od 607 indeksnih poena sredinom nedeqe, ali je trgovawe u petak ipak okon~ao nedeqnim rastom od 0,78 posto. – Korekcija tokom posledwa dva dana trgovawa usledila je kao posledica naglog pada cena u ne-

deqi pre i zbog aktivnijeg trgovawa stranih investitora – ocenio je broker KBC „Sekjuritis“ Vladan Rankov. Tokom nedeqe Statisti~ki zavod Srbije objavio je podatke o izvozu za prvih pet meseci ove godine, koji je 20 posto vi{i nego u istom periodu lane, dok je trgovinski deficit u pomenutom periodu 11,4 odsto ni`i, podsetio je Rankov. – Me|utim, mala je verovatno}a da je, kako je kazao, ta informacija uticala na promenu raspolo`ewa investitora i trend na berzi. Iako se to mo`e protuma~iti kao pozitivna informacija koja }e uticati na smirivawe pritiska na kurs dinara pa samim tim i privu}i investicije, te{ko je dovoditi u vezu efekte takve vrste statisti~kih informacija na de{avawa na doma}em tr`i{tu – isti~e broker KBC „Sekjuritis“. U~e{}e stranih investitora u ukupnom prometu bilo je pove}ano u odnosu na prethodni period i kretalo se u proseku oko 60 odsto, uz ponovo intenzivnije prisustvo na strani kupovine.

Akcije Dobitnici

cena na zatvarawu

promena cene(%)

vred. prometa

Telefonija a. d., Beograd

1.598

+14,14%

86.258

Univerzal banka a. d., Beograd

5.895

+9,82%

211.820

Globos osigurawe a. d., Beograd

500

+9,41%

14.980

^a~anska banka a. d., ^a~ak

14.700

+8,09%

150.700

Napred GP a.d. , Beograd

4.300

+7,50%

380.800

Gubitnici

cena na zatvarawu

promena cene(%)

vred. prometa

Kompanija Fidelinka a.d.

202

-12,17%

20.604

Kredi banka a. d., Kragujevac

2.640

-12,00%

18.480

Simpo a. d., Vrawe

450

-9,82%

33.706

Messer Tehnogas a. d., Beograd

5.360

-9,15%

26.799

Komercijalna banka a.d., Beograd

8.190

-7,85%

286.980

Privreda raste u zemqi {ampiona

Siguran dobitak

POZIV NA GLOBALNU [TEDWU

Obveznice „u{ile” akcije

POBEDA NA SVETSKOM FUDBALSKOM PRVENSTVU GURA EKONOMIJU

Pravi pobednik Svetskog prvenstva u fudbalu mogla bi biti ekonomija zemqe {ampiona jer }e joj pobeda u Svetskom kupu dati podsticaj rastu privrede, smatraju ekonomisti. Trijumf u finalnom me~u u Johanesburgu mogao bi pove}ati godi{wi ekonomski rast zemqe ~ija reprezentacija pobedi ~ak 0,25 procentnih poena, zahvaquju}i porastu potro{a~kih izdataka, prognozirao je ekonomista banke „ABN-Amro“ u Amsterdamu Hajn [otsman. To bi za [paniju, recimo, moglo zna~iti ekonomski rast u ovoj godini, umesto projektovanog slabqewa, prenela je agencija Blumberg.

DNEVNIK

potro{a~ke izdatke u Holandiji za 700 miliona evra (887 miliona dolara), ili 0,25 posto – smatra ekonomista u kompaniji ING u Amsterdamu ^arls Kal{oven. On je dodao da ekonomski oporavak te zemqe i daqe za-

visi od popuwavawa zaliha i izvoza, a da doma}a tra`wa zaostaje i da bi zbog toga pove}awe potro{we bilo dobrodo{lo. U [paniji, koja je u prvom kvartalu iza{la iz gotovo dvogodi{we recesije, koristi od pobede ne bi bile tako o~igledne, s obzirom na to da nezaposlenost od blizu 20 odsto, skok tro{kova pozajmqivawa i najo{trije kresawe buxeta za tri decenije mogu podriti oporavak ekonomije te zemqe. [panski ministar industrije Miguel Sebastijan je izjavio da bi ekonomisti mogli pove}ati prognozu {panskog BDP-a ukoliko {panski fudbalski tim trijumfuje. Pobeda bi popravila sliku [panije u svetu i pove}ala izglede za doma}u potro{wu, rekao je on. Pobedni~ki timovi bi i sami mogli pove}ati potro{wu, s obzirom na to da je svakom {panskom igra~u, kako je objavio list „Marka“, obe}ano po 600.000 evra u bonusima ukoliko {panska reprezentacija pobedi. Holandski tim }e, pak, dobiti bonus od oko 300.000 evra po igra~u, izvestio je holandski list „Telegraf“.

MMF-ove packe Americi Me|unarodni monetarni fond je pozvao Sjediwene Ameri~ke Dr`ave da preduzmu ve}i napor za smawewe buxetskog deficita. MMF je saop{tio da }e, osim smawewa javne potro{we, administracija predsednika Baraka Obame morati da razmotri mogu}nost pove}avawa poreza da bi deficit dovela do prihvatqivog nivoa, prenela je agencija AP.

Fond je predlo`io niz mogu}nosti za pove}avawe poreza – koji }e sigurno izazvati veliko protivqewe politi~ke opozicije – od smawewa popularnih poreskih olak{ica za hipoteke na stambene objekte do uvo|ewa nacionalnog poreza na prodaju. U izve{taju MMF-a se navodi da ameri~ki ekonomski oporavak „postaje sve stabilniji“ i da se pokazao ja~im nego {to su oni ranije o~ekivali, ali uz upozorewe na to da ima rizika od usporavawa rasta. Buxetski deficit SAD se udvostru~io od 2007. godine i sada iznosi 64 odsto bruto doma}eg proizvoda, {to je najvi{i nivo od 1950.

OZBIQNO UPOZOREWE NOBELOVCA POLA KRUGMANA

Svetu preti nova ekonomska kriza Dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Pol Krugman je u razgovoru za televiziju Si-En-En upozorio na to da svetu preti tre}a velika privredna kriza. Krugman smatra da su potrebne mere {tedwe i buxetska kresawa, ali da bi wihovo uvo|ewe u ovoj godini bilo ogromna gre{ka koja bi mogla pokrenuti tre}u veliku krizu, preneli su svetski mediji. U SAD je u toku velika rasprava me|u ekonomistima, koju je podstakao upravo ovaj nobelovac svojim tekstom u „Wujork tajmsu“ 27. juna ove godine, kada je napisao da se „pribojava da smo u ranoj fazi tre}e krize“. Aludiraju}i na prethodne velike ameri~ke krize, koje su po~ele 1873. i 1929. godine, Krugman smatra da }e „ta tre}a kriza biti primarno politi~ko zatajivawe“. Krugman je u izjavi Si-En-Enu rekao da svetska finansijska kriza, koja je po~ela 2007. a ~iji je vrhunac bio 2008. godine, mo`e pre}i u dug period recesije, ukoliko se ne promeni politika. Vode}i ameri~ki ekonomisti se spore o tome da li je va-

`nije ukrotiti dr`avni dug ili podr`ati doma}u ekonomiju i zaposlenost. Jedni se pribojavaju recesije, drugi upozoravaju na to da

Sa~ekati sa {tedwom Nobelovac smatra da „zastra{ivawe“ primerom Gr~ke nije odgovaraju}e i da su problemi te zemqe „poseban slu~aj“, koji se u mnogim pravcima razlikuje od SAD, ili Britanije. Mi{qewe da bi bilo dobro sa~ekati sa {tedwom podr`avaju i ameri~ki predsednik Barak Obama i wegov ministar finansija Timoti Gajtner, ukazuju mediji, podse}aju}i na to da su se po tom stavu podudarili i s nema~kom kancelarkom Angelom Merkel i da se o toj temi nedavno vodila i medijska diskusija izme|u milijardera Xorxa Sorosa i {efa Evropske centralne banke @an-Kloda Tri{ea.

prema „gr~koj krizi“ nisu imune ni SAD. Po Krugmanovom mi{qewu, neizbe`no je da se nov~ano stimuli{e ekonomija i da se podr`i zapo{qavawe pre nego {to globalnu ekonomiju, sa SAD na ~elu, povu~e opasni vir visoke nezaposlenosti i nastavqaju}e deflacije koja vodi privrednoj stagnaciji. Jer, kako navodi, potro{a~i ~ekaju na sni`avawe cena i odla`u kupovinu robe i usluga. – Ukoliko ~ovek ne radi tri~etiri godine, za wega je veoma te{ko da se povrati – ka`e Krugman, upozoravaju}i na to da }emo, ukoliko se to bude nasta-

vilo, svake godine biti sve bli`e deflaciji. Ameri~ka vlada bi, po Krugmanovom mi{qewu, sada trebalo da se mnogo vi{e usredsredi na podr{ku zapo{qavawu nego na u{tede u buxetu. Dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 2008. godine tvrdi da, zahvaquju}i niskim kamatnim stopama, vlada mo`e pozajmqivati relativno jeftino i da bi buxetska kresawa nanela {tetu ekonomskim izgledima, tako da, na kraju, ne bi pomogla smawivawu deficita. Mere {tedwe su, po Krugmanu, neophodne, ali za to sada nije povoqno vreme.

„Krajsler” povla~i 22.000 vozila Ameri~ki proizvo|a~ automobila „Krajsler“ povu}i }e sa tr`i{ta 22.000 vozila i kamiona zbog problema s ko~nicama koji dovode do curewa uqa, saop{tile su ameri~ke vlasti. „Krajsler“ je saop{tio da }e povu}i modele „dox nitro“, „dox rem“, „xip liberti“ i

„xip renglers“. Na wima }e biti promeweni ko~ioni sistemi. Istovremeno, drugi veliki ameri~ki proizvo|a~, „Ford“ povu}i }e ove godine vi{e od 30.000 vozila zbog zamena nitni u naslonu za glavu na voza~evom sedi{tu. Zamena je neophodna jer nitne ne

ispuwavaju potrebne savezne standarde za za{titu glave voza~a. Povla~ewe „Fordovih“ vozila najavqeno je za jul, a „Krajsler“ }e o po~etku povla~ewa svojih vozila obavestiti vlasnike u avgustu.


NA KVANTA[KOJ PIJACI

Rashladna skladi{ta ~ekaju zakupce Po~elo je izdavawe odeqaka unutar rashladne komore, koja je pro{log meseca postavqena na Kvanta{koj pijaci, po~eli su sa izdavawem po odluci upravnog odbora JKP „Tr`nica”. Prema re~ima direktora ovog preduze}a Du{ana Baji}a, komora je sa~iwena od osam rashladnih delova, od kojih su tri malo ve}i od ~etiri kvadratna metra, a pet odeqaka su veli~ine pet i po kvadratnih metara. Tri mawa rashladna dela komore, izdava}e se za 9.800 dinara, a ve}i za 11.200 dinara mese~no, ukoliko zakupci sklope ugovor sa „Tr`nicom“ na {est meseci.

Ina~e, postavqawe rashladnih vitrina samo je deo investicija ovog preduze}a u adaptaciju i mehanizaciju potrebnu za odr`avawe i funkcionisawe pijaca. U periodu od juna 2009. do juna 2010. firma je investirala u kompletnu rekonstrukciju velike hale i kioska na Detelinarskoj pijaci, adaptaciju vodovodne i kanalizacione mre`e na Ribqoj pijaci, popravku krovova tezgi na Temerinskoj pijaci. Kupovina tri automobila, desetak rashladnih vitrina i jo{ preko 20 vitrina za jaja, obele`ili su proteklih 12 meseci rada „Tr`nice“. Uz to je kupqena i cisterna za prawe pijaca, kontejneri i pres kontejneri za sme}e. S. Tanuryi}

Novosadska ponedeqak12.jul2010.

Devalvacija probudila altruizam

N

organizacija snabdevawa”. Tih dana Milenko P. na 39 stepeni ~ekao je 45 minuta da bi kupio kartu za Zrewanin i nije uspeo da do|e do we. Ali, ~im je kro~io u voz, sa~ekao ga je spremni kondukter i rebnuo kaznom od 20 dinara. I u `eleznici su imali vispren odgovor za “nastalu situaciju”, uveravaju}i da se sve degodilo “{to iz objektivnih {to iz subjektivnih razloga”. U gradu je nastala zbrka oko zamena nov~anica u apoenima od 5.000 i 10.000 dinara u kovanice od pet i 10 para. Stari novac zavr{avao je na trotoarima i u kontejnerima, ali to je istovremeno bila i jedinstvena {ansa da neke sugra|ane strefi iznenadni napad “altruizma”. Naime, uli~ni prosjaci tih dana primetili su enorman “priliv sredstava” u wihovim naboranim dlanovima i zar|alim tawiri}ima! Ipak, na kraju se ispostavolo se da su to bile nesre}ne nov~anice koje niko nije hteo. Dug po mandatnoj kazni Fondu za puteve grada tada je iznosio 4,5 dinara, me|utim, da bi se takav “transfer” ostvario, svaki Novosa|anin morao je izdvojiti gotovo 500 odsto vi{e novca! Za taksu je trebalo platiti 10, za po{tarinu jo{ 4,5 dinara, a po priznanici SDK na sve to trebalo je dodati i misterioznih 20 para. „Hroni~ari“ su lucidno primetili da lokalna birokratija ne razume izreku da “se ne isplati klati vola zbog kile mesa”. Ali u to vreme, nisu ba{ svi bili tako lucidni… D. Apro

V REMEPLOV

Novinarska patka {okirala Novosa|ane Novosadski dnevnik „Dan“ preneo je 12. jula 1939. vest francuskog ilustrovanog ~asopisa „Li“, koja je sna`no odjeknula. Naime, objavqeno je da je u „jugoslovenskom gradu

Konkurs za upis nove dece u vrti}e “Radosnog detiwstva” iza{ao je ju~e u listu “Dnevnik”, a prvi dan konkursa kada roditeqi mogu da predaju dokumente bi}e danas. U {kolskoj 2010/2011. godini mesta ima za 2.900 mali{ana. Konkurs }e trajati 15 dana. Roditeqi koji su oti{li na godi{wi odmor ne treba da se brinu, jer umesto wih dokumente mogu da predaju srodnici ili kom{ije. Za vreme konkursa, {alter sala u upravnoj zgradi radi}e od 7 do 20 sati, a ukoliko bude potrebno uve{}e se i de`urstva subotom. Kada se zavr{i upis dece, najverovatnije }e se raspisati konkurs za prijem novih 116 zaposlenih. Q. Na.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

SA STRANICA „NOVOSADSKE HRONIKE”

ovosa|anka Svetlana P. oktobra 1989. godina uplatila je posledwu ratu za novi automobil “jugo floridu” ali, iako je rok dostave bio 90 dana, ni jula 1990. nije stigla da provoza svog limenog qubimca. Svetlani “florida” nija isporu~ena ni posle devet meseci jer “Crvena zastava”, jednostavno, nije uspela da je napravi... Beogradski mangupi krali su jednako kao i danas. Jo{ kako! Bra~nom paru B. iz Novog Sada na “Biciklijadi” u glavnom gradu SFRJ “maknuta” su dva bicikla. Na wih je mislio jedino wihov “Dnevnik”, koji ih je obavestio da bi samo trebalo da se jave u magacin na{e ku}e i izaberu dvoto~ka{e koji im se svi|aju. Eh, to su bila vremena... Tog jula 1990. godine na [trandu je sagra|en tobogan, u }evapima jednog privatnog restorana prona|ene su bakterije, a Okru`ni sud odbacio je optu`be protiv komercijalnog direktora Novosadske industrije tekstila. Goran Ivani{evi} u polufinalu “Vimbldona” izgubio je od Borisa Bekera, a legendarni golman Vo{e i Antverpena Ratko Svilar ispravno je procenio da je u finalu Italije ’90 “Argentina bez ikakvih {ansi”: Franc Bekenbauer postao je prvi i (za sada) jedini ~ovek koji je osvojio Svetski kup i kao igra~ i kao trener. Jedno julsko jutro osvanulo je bez prepoznatqivog mirisa sve`eg hleba. Drugovi su kasnije seli, razmotrili stvar i saop{tili da je “utvr|ena

Po~eo konkurs za upis u vrti}e

Novom Sadu nadle`ni sud u jednom jedinom danu razveo 24 braka, {to je evropski rekord...“. Kako je takav doga|aj promakao doma}oj {tampi, pitali su se gra|ani i po~eli sopstvenu „istragu slu~aja“. Mnogi su zakqu~ili da je re~ o „obi~noj novinarskoj patki“. Jer, bilo je leto i skoro se ni{ta nije doga|alo, osim {to su nema~ke ratne trube bivale sve ja~e. Zato je neki francuski novinar izmislio „dobru mirnodopsku vest“, koju wegovi ~itaoci nisu mogli da provere. N. C.

ME\UNARODNI RE^NI GRANI^NI PRELAZ NA BEOGRADSKOM KEJU

Neugledni ponton – kapija Novog Sada Na tako malo neuglednih kvadrata Luke „Novi Sad“, i to na pontonu, te{ko da se mo`e raditi odgovorniji posao, u gorim uslovima. A svaki dan vaqa biti qubazan, nasmejan, uredan i nadasve efikasan. Istu funkciju ovaj plac ima kao grani~ni prelaz na aerodromu „Nikola Tesla“, ili na Horgo{u, ali Novosa|ani ga neretko brkaju s re~nom policijom koju Novi Sad ima, al’ samo na papiru. Ovde se bele`i godi{wi promet od 580 putni~kih brodova, s ~ak 118.000 stranih putnika, i 12.000 teretnih plovila. Na pristanu za brodove Luke „Novi Sad“ na Beogradskom keju nalazi se Stanica grani~ne policije „Novi Sad“ i Carinski referat, koji s prate}im slu`bama obavqaju carinsku kontrolu brodova, posade i putnika, pre svega, ali bave se s jo{ koje~ime, pa i onim obavezama koje nisu ni slutili kad su obla~ili uniformu. Prilaz je kao li~na karta grada i, na neki na~in, trebalo bi da ostavi utisak za pam}ewe. - Imamo plan dolaska brodova, kao {to postoji red dolaska vozova. Brodarski agent najavquje svoj brod, a po pristanku dobijamo spisak posade i putnika. Nakon toga po~iwe kontrola dokumenata i broda. Idemo timski s carinom i inspekcijom, tu smo svi, tako da se sve vidi, da li neko petqa, muva da li je ne{to dobio ili uzeo. Brodovi obi~no imaju od 130 do 160 putnika, plus posadu od 40 do 80 osoba. Hotel menaxer je zadu`en za putnike, a kapetan samo upravqa, pa ispada da je obi~an {ofer. Uglavnom se susre}emo sa starijim qudima od preko 65 godina, u organizovanim grupama iz Nema~ke, Amerike, Australije i s drugih destinacija, koji nisu bezbednosno interesantni - pri~a za „Dnevnik“ komandir stanice Grani~ne policije u Novom Sadu Velimir Kova~evi}. On dodaje i da svakako imaju svoj uve`bani sistem pretrage, jer je brod kao zgrada, pa bi se danima mogao pretra`ivati. Posle izvr{ene grani~ne kontrole brod je du`an da napusti grani~ni prelaz i ne mo`e samovoqno da ode na sidri{te, pa da se spava tamo. Za to se odgovara prekr{ajno. A pored osnovnog, ovde za-

Mala ali vi{enamenska re~na flotila

posleni policajci rade ba{ sva{ta. - Po{to nema le`e}eg, a ni stoje}eg, pravog, saobra}ajca na Keju, postavqamo na{e qude da diskretnije pomognu turistima oko prelaza puta ka gradu jer, kad iza|u sa broda, mo`e da fijukne motor ili automobil; a re~ je o starijim qudima - obja{wava na{ sagovornik. - Turisti su vrlo korektni, vole da iza|u u grad, ponaro~ito na na{e specijalitete - }evape. Desilo se da je brod morao da stane kod Futoga, a ne sme imati kontakt s drugom brodovima i s obalom kad se odjavio da ide. Ispostavilo se da je jednom starijem gospodinu pozlilo jer se prejeo, tako da mu je trebala ozbiqna medicinska pomo}. De{avalo se da turistima izgrednik otme fotoaparat, ili na drugi na~in izazove nepri-

Kontrola brodskih papira pristiglog plovila

Odavde stranci nose sliku o nama. Kova~evi} napomiwe i da im posao nije samo ugla|eno opho|ewe prema dobronamernim turistima, nego da ih ima zaista svuda. - Pro{le godine smo oduzeli 70 tona nafte. Suzbijawe ovog {verca mo`e biti opasno, jer su krijum~ari nafte dobro organizovane grupe. Pru`amo asistencije za sve

Po pristanku broda, policija dobija spisak posade i putnika, nakon ~ega po~iwe kontrola dokumenata i plovila, a uve`bane o~i odmah vide da li neko ne{to petqa ili muva, da li je ne{to dobio ili uzeo... jatnosti. Ipak je druga~ije kad je tu policajac. Jednom strancu kojeg su opqa~kali u gradu je pozlilo i umro je na brodu. Policija je odmah uhapsila maloletnika. Xaba. @ena pokojnika se iskrcala i pravac Amerika. Nije nam to u osnovnom opisu posla, ali je boqe da preventivno delamo.

`ivo, kad udare brodovi u stub, kod poku{aja samoubistava, potrage za utopqenicima, obezbe|ewa zvani~nika na Dunavu tokom poseta, prilikom izlivawa Dunava iz korita, sara|ujemo s vatrogascima i imamo zajedni~ke ve`be s wima na kojima se simuliraju po`ari na plovilima, osma-

tramo mostove... Ako isplovimo, onda ponekad odemo do u{}a Tise i do Save. Dobro bi nam do{lo nekoliko skutera i startniji ~amac, ali... - ka`e komandir novosadske Grani~ne policije. ^amci koje poseduje Grani~na policija na pontonu bi trebalo da slu`e iskqu~ivo za kontrolu sidri{ta. Me|utim, u praksi to ba{ i nije tako. - Vrlo su skupi i samo je helikoter u MUP-u skupqi od wih. Jedan ima kuhiwu, kupatilo i u wemu se mo`e boraviti vi{e dana. Drugi razvija brzinu i do 90 kilometara na sat, a imaju po 170 kowskih snaga. Plove no}u i kroz maglu, kao po danu. Ako neko nastrada, za potragu utopqenika i `rtava nesre}a mo`emo da koristimo sonar i radare - obja{wava Kova~evi}. O~igledno, grani~ni prelaz radi punom parom svoj i tu|i posao i jasno je da bi re~na policija u drugom po veli~ini gradu u dr`avi, kada bi postojala, imala strahovito puno posla. M. Vuja~i} Foto: S. [u{wevi} U KARLOVCIMA

Dowa crkva slavi Petrovdan Dowa crkva u Sremskim Karlovcima danas proslavqa slavu hrama - Svete apostole Petra i Pavla. Glavni deo proslave po~iwe danas u 9.30 sati, Svetom arhijerejskom liturgijom, koju }e slu`iti wegovo preosve{tenstvo episkop sremski Vasilije, sa karlova~kim sve{tenstvom. Istim povodom ju~e je u hramu slu`eno prazni~no bdenije. Z. Ml.

c m y


8

NOVOSADSKA HRONIKA

ponedeqak12.jul2010.

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

DNEVNIK

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Kristijan stigao s dve sestrice Trojke Helena, Kristijan i Barbara - Kristine i Dragana ]erani}a

Blizanci Iris i Lana - Ane i Janka Tordaja, Teodora i Tijana - Branislave i Zorana Zeca, Nemawa i Jovana - Marije i Milenka Radmanovi}a.

Devoj~ice Mia - Dragane i Vladimira Novakovi}a, Stefani - Anite i Janka Trpke, Lena Simonida - Olivere Radulovi}-Bo`i} i Neboj{e Bo`i}a, Duwa - Tatjane i Bojana Ki{a, Blanka - Angele Kabok-Melar i Rolanda Kaboka, An|ela - Milene i Milana Mihajila, Ma{a - Milene i Milivoja Cupa}a, Jiao Ju - Zhufeng Ji i Jin Jong Li, Isidora Jelene Puzi}-Baji} i Du{ka Baji}a, Jovana Sla|ane i Mirka Popovi}a, Kristina - Valentine Varge i Tomislava Vincea, Luna Sla|ane i Aleksandra Jak{i}a, Nina - Marije i Igora Zinai}a, Ksenija - Adriane i Miloslava Halaja, Jovana - Sanele Kne`evi} i Borislava Dimitrova, Kristina - Jovane i Petra Ninkova, Lejla - Olge Parigine i Edina Mehmedovi}a, Lenka - Milice Ma{ni} i Miroslava Kalejskog, Ana Vesne i Josipa Slavikovi}a, An|ela - Emilije Mesi} i Nikole Kuzmanova, Sara Sne`ane Jovanovi} i Nenada Pilipovi}a, Rabija - [azie i Irfana Dalipia, Lejla Svetlane i Zorana Ili}a, Elmedina - Hajrije Lapjani i Bekima Abazia, Lana - Ivane i Borislava Erva}anina, Una - Klaudije i Gorana Pu{kovi}a, Da{a - Danijele i Vidoja Lau{evi}a, An|elina - Anite i Aleksandra Gali}a, Lana - Bojane i Sini{e Radojevi}a, Teodora - Gordane i Ne|e

Trivunovi}a, Tea - Jelene i Miroslava Majki}a, Lena - Gordane i Darka Joki}a, Marija - Dragane i Marka Babi}a, Anastasija - Bojane i Gavre Gwatovi}, Nevena Nata{e i Gorana Gwatovi}a, Lejla - Olge Parigine i Edina Mehmedovi}a, Lena - Tawe i Miroslava Duwi}a, Tijana - Vere Kamber i Kristijana Papi{te, Ivana Svetlane i Aleksandra Pilipovi}a, Ana Qiqane i Josipa Vincea, Ksenija - \ur|ije i Gorana Pr`uqa, Barbara - Angele Varge i Floriana Benka, An|ela - Ivane i Bla`a Uj~i}a, Vesna - Ivane Do{en-Konc i Veselina Pe}kani}a, Jana - Milice i Ivana Milovanovi}a, Miqana - Marije i Miroslava Jovi~i}a, Greta - Gabriele i Tibora Varge, Ivana - Verice Dragi~evi} i Slavka Adamovi}a, Anastasija - Jelene Qubi{i} i Milo{a Simina, Sowa - Dragoslave i Miroslava Holia, Aleksija Aleksandre i Bojana Tubi}a, Teodora - Ane i Dragana Suzi}a, Duwa - Milice i Gorana @ivkovi}a, Jasmina - Sawe i Sr|ana Perovi}a, Elena - Vesne Flori} i Bo{ka Savkovi}a, Irina - Jelene Lagator i Nenada Bulatovi}a, Awa - Slavice i Kristijana Baukova, Niki - Jelene Kowevi} i Ioanis Alivanoglou, Duwa - Du{ice i Todora Obradovi}a, Tijana - Sowe i Nikole ^olovi}a.

Ven~ani Branislava Banatski i Dejan Elezovi}, Vesna Flori} i Bo{ko Savkovi}, Biqana [a{ovi} i Aleksandar Stevanovi}, Danijela Agbaba i Bo`idar Milosavqevi}, Bojana Tomovi} i Sava Komlenski, Gordana Jakovqevi} i Ilija Divqak, Valeria Ha{ovi} i Tibor Sekrew, Silvija [ebi} i Dejan

Derbi{evi}, Vesna Lazin i Slobodan Brki}, Milica Miqkovi} i Nenad Zlatkovi}, Ksenija Meqnikov i Petar Div~i}, Jasmina Stoj{in i Boban Mik{in, Sne`ana Qubojevi} i Kuzman Pani}, Maja Ili} i Qubomir Pupovac, Na|a Gogi} i Radomir Male{, Marija Babi} i Slobodan Smiqkovi}

Milana i Marko Le`akov sa sin~i}em Lukom

De~aci Kristian - Monike i Rolanda Radatovi}a, Matej - Ane i Zlatka Gaguli}a, Stefan - Nade i Zorana Vrawkovi}a, Andrija Miqane i Predraga Konatara, Nemawa Brankice Gardinova~ki i Ilije Maxarevi}a, Boris - Biqane i Mladena Simi}a, Teodor - Tatjane i Miloslava \urovke, Vladimir - Svetlane i Dragana Stojakovi}a, Stefan - Nata{e i Miodraga Mihajlovi}a, Marinko - Branislavke i Miroslava Pavlovi}a, Milo{ - Qiqane i Aleksandra Kalaji}a, Mateja - Ivane Erkman i Bojana Laji}a, Ugqe{a - Danijele i Bratislava [kundri}a, Nikola - Sawe i ^edomira Luburi}a, Stefan - Jelene i Milo{a Tasi}a, Matija - @eqke Lan~u{ki i Bojana Rebi}a, Stefan - Tawe i Nenada Veselinovi}a, Uro{ - Sne`ane i Vladimira Komazeca, Ogwen - Aleksandre i Sa{e ]ur~i}a, Vuk - Gordane i @eqka Milidragovi}a, Jovan - Mirjane Diduice i Dragana Gaji}a, Danilo - Sofije i Darka Martinovi}a, Dejan - Tamare Puhalo i Damira Herbuta, Darko - Du{ke i Sini{e Paga~a, Marvin - Xeqane Kasumi i Selmira Zubi}a, David - Marijane i Gorana

Mesaro{a, Miloslav - Ane i Vladimira Fun}ika, Vojin - Radoslave i Vladimira Jovi~i}a, Zoran - Milke i Milana Sagraxije, Marko - Gordane i Sini{e Nikoli}a, Vuk - Dragane i Borisa Jeli}a, Filip - Stanislave i Aleksandra Vasi}a, Novak - Biqane i Sini{e Milo{evi}a, Branislav - Lesje i Mile Rau{le, Luka - Danijele \uri} i Aleksandra Radujka, Danilo Katarine i Slobodana Krajinovi}a, Marko - Branislave i Pere Trnini}a, Nemawa - Milanke i Nenada Milo{evi}a, Filip Maje i Bo`idara Stojiqkovi}a, Luka Svetlane i Predraga Vuji~i}a, Vasilije Emilije i Zorana Miti}a, Milo{ - Sne`ane i Dragana Crnogorca, Pavle - \ur|ice Dobri}-Tepavac i Miroslava Tepavca, Luka - Svetlane i Zorana Ili}a, Mirko - Katarine Petrovi} i Gorana Stojkovi}a, Mihajlo - Tatjane i Mileta Gr`ana, Ogwen - Jelene i Nenada La}arka, Aron Hajdi Tot-Bre{}anski i Branka Bre{}anskog, Viktor - Svetlane i Aleksandra Gu{i}a, Aleksa - Zorice Trifunovi} i Vladimra Stefanovi}a, Kristijan - Jovanke i Stevana Kamberia

Umrli Milka Damjani} ro|. Grubi} (1927), Mileva Spasi} ro|. Laketi} (1938), Feride Sadrija ro|. Ga{i (1935), Mileva Mihajilo ro|. Mi{~evi} (1957), Borivoj Mirkovi} (1930), Smiqa [oji} ro|. Pu{ara (1931), Jelica Ruskovski ro|. Gajinov (1947), Jelena Staki} ro|. Pecarski (1924), Verica [ipo{ (1956), Dejan Jan~a (1928), Anica Stojanovi} ro|. \akonovi} (1927), Zora Paro{ki (1928), Rajko Deura (1942), Rajko Babi} (1938), Darinka Ikovac ro|. Sladi} (1926), Jovan Varo{i (1923), Stojmen Stoj~i} (1952), Qubomir [ovqanski (1934), Svetozar Mihajlovi} (1954), Petar Radovi} (1952), Todor Pihler (1937), Joka Geni} ro|. Baruxija (1938), Ferenc Kalapati (1932), Anica Burka ro|. Kati} (1936), Sadem Velioski (1952), Jolanda Fabri ro|. Doboji (1922), Marta Lovas ro|. Vukov (1937), Branislav Miju~i} (1929), Zorka Ajeti ro|. Auli} (1933), Rozalija Feri} ro|. Pu{kari} (1938), Jo`ef Uri (1953), Slavica Latal (1923), Ante Piqi} (1925), Jelena Pe~i (1923), Rozalia Novakovi} ro|. Luli} Sava Komlenski i Bojana Tomovi}

(1942), Mihal Na| (1934), I{tvan A~ (1926), Desanka Paripovi} ro|. \uranovi} (1937), Zoltan Feher (1944), Vukosava Tati} ro|. Borovac (1931) Sava Ali|uki} (1958), Milan Le|anac (1939), Andrija Pe}kovski (1935), Laslo Hegedi{ (1947), Du{an Vasiqevi} (1949), Petar Bereti} (1948), Dragan Pavi}evi} (1955), Vasilija Beri} ro|. Trkuqa (1925), Vladimir [argi} (1935), Drago Zagorac (1946), Vaso ]ulum (1935), Laslo Bujdo{o (1947), Vidosava Kobiqski ro|. Lazi} (1938), \ura| Pelengi} (1934), Jovo Medi} (1935), Tomislav Stare{ina (1931), Mihaq ^izmadia (1931), Nevenka Jovanov ro|. Radosavqev (1934), Apa Stuhar (1945), Radojka Bernad ro|. Ostoji} (1939), Kosara Stanojevi} ro|. Stankovi} (1934), Jovan Vujovi} (1972), Slobodan Dutina (1944), Novica ]ulum (1935), Mirko Vila (1932), Branislav Gaji} (1924), Vojislav Jovi} (1917), Stevan Salocki (1948), Radovan @ivkov (1936), Zoran Doroslovac (1938), Mirjana Krsti} ro|. Kolarski (1927), Er`ebet Vinkler ro|. Dostan (1936)


NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

ponedeqak12.jul2010.

9

„EGZIT” JE GOTOV, @IVEO „EGZIT”

^etiri dana provoda po meri stranaca „Egzit“ festival, jedanaesti po redu, zatvoren je jutros posledwim nastupima na Dens areni, gde `urke tradicionalno prelivaju u prvi radni dan posle burnog produ`enog vikenda na Petrovaradinskoj tvr|avi. ^etiri festivalaska dana su za nama i plebs je, naravno, kao i uvek podeqen. Pogotovo kada je re~ o programu festivala, moglo se ~uti sva{ta - da je dosta {upaq, u smislu da nema velikih zvezda, da na Glavnoj bini ima svakojakih imena koji mo`da ne zaslu`uju da budu tamo... Naravno, i u ovom slu~aju vredi re}i “da narodu ne mo`e{ nape}i kola~a”, ali da se “Egzit” mewa, istina je. Prvo {to je uo~qivo, a po~elo je par godina unazad, je prisustvo evropqana; te se stoga i

cenovnik mewa, po~ev{i od ulaznice do “vinske karte”. Ono o ~emu se dosta pri~alo, kako na samom festivalu, tako i pre, su famozne narukvice-

ulaznice, koje su kupcima predstavqene na pomalo misteriozan na~in - kao, ne smeju se skidati, pa je bilo pri~e da su “personalizovane”. Me|utim,

KAKO SE MALI[ANI TOKOM LETA PROVODE U VRTI]IMA

~im se prvi put do|e do ulaza, ubrzo se shvati da je buka dizana bespotrebno. Bar-kod ne slu`i ni~emu jer se ne ~ekira pri ulazu, a volonterka na kapiji samo pregleda da li je narukvica se~ena i to je to. No, svake ve~eri je kroz te kapije protutwalo po najmawe 30.000 du{a `eqnih provoda. Kada je re~ o „Mejn stejxu“, najvi{e je pri~e o nastupima Mike, “LCD Soundsistem”, “Placebo” i buci koju je stvorio “Atari Teenage Riot”. Tre}e no}i na glavnoj bini, uz interplanetarni hit “Golden skans”, po jo{ dnevnoj svetlosti |uskalo je par hiqada po{tovalaca sastava “Klaxons”. Klimaks te no}i sigurno su bili “Röyksopp”, koji su opra{ili energi~ni repertoar sastavqen po principu “best of”, tako|e, i Missy Eliot sa svojom mnogobrojnom ekipom na bini. Ipak, kruna „Mejna“ je sigurno nastup “Faith No More”, za koji bi svaka re~ bila suvi{na i mnogima }e jo{ dugo ostati u se}awu. „Dens arena“ standardno je kroz ~etiri dana povezivala no} i dan, a jutra su svawivala ispuwena oblacima pra{ine, bas linijama i zvucima pi{taqki... N. V. Foto: A. Erski i R. Hayi}

ZBOG GLASNE MUZIKE, STARIJI KUPA^I BE@ALI GLAVOM BEZ OBZIRA

[trand (nepotrebno) k’o Ibica Novi Sad je ovih dana disao festivalski, jer su se zbog „Egzita“ u grad sru~ili gosti iz ~itavog sveta. Po{to ulaznica nije bila nimalo jeftina, ove godine organizatori su re{ili da obraduju i one bez novaca. Tako su dva dana pred po~etak „Egzita“ organizovani konceri u Katoli~koj porti, a na [trandu je napraqena Ibica u malom. Naime, na ovoj najlep{oj pla`i na Dunavu ~etiri dana su ispod mosta di-xejevi pu{tali tehno muziku, a na centralnom platou su organizovani koncerti. Ovo i nije tako lo{a ideja, pogotovo kada je u pitawu provod mladog sveta. Me|utim, ove rejv `urke organizovane su od 8 do 20 sati, kada [trand pose}uju i malo stariji qudi, ~ijim u{ima ne prija ova. Iz tog razloga na{oj redakciji ju~e se javio veliki broj Novosa|ana koji su kako ka`u, bukvalno pobegli sa pla`e, jer vi{e nisu mogli da slu{aju „tuc, tuc, tuc, tuc“. - Zaista nema smisla, ovde dolazi puno penzionera, kao i ro-

diteqa s malom decom i bebama, a upravo smo mi ti koji „Gradskom zelenilu“ ostavqamo najvi{e para, jer iz godine u godinu zakupqujemo kabine. Muzika je preglasna i ~uje se ~ak na drugom kraju pla`e, iako su organizatori ovu `urku postavili ispod mosta. Zapravo tu je napravwen i kafi} - rekao nam je iznervirani \. P. i dodao da nije uredu da se na ovaj na~in maltretiraju gosti na [trandu. S druge strane, portparol u „Gradskom zelenilu“ Ivan No`ini} ka`e da u ovome ne vidi ni{ta lo{e i moli sugra|ane za strpqewe i razumevawe, jer se `urke zavr{avaju danas. - Dogovorili smo se s organizatorima da se od ove godine i na{e preduze}e na neki na~in ukqu~i u „Egzit“ gde je organizovan di-xej stejx i bina za rok koncerte. Ceo program traje od 8 do 20 sati, tako da u ovome nema ni~eg lo{eg - zakqu~io je No`ini}. Q. Na. Foto: B. Lu~i}

SRPSKA DECA IZ DIJASPORE U KARLOVCIMA

Dru`ewe otkriva De~ja graja u novom zaboravqene korene dru{tvu Raspust je u punom jeku, a ve}ina mali{ana zaslu`eni odmor s roditeqima provodi na [trandu, selu, moru, na planini ili kod bake i deke u gradu. Me|utim, ima i onih koji i preko leta borave u vrti}ima “Radosnog detiwstva” jer, dok im roditeqi rade, neko mora da ih ~uva. Dodu{e, tokom leta ne rade svi vrti}i, a wihov rad se odre|uje na osnovu anketa koje su roditeqi popuwavali. Tako trenutno u 32 vrti}a u gradu i prigradskim naseqima boravi mali broj dece, a wihov broj svakodnevno varira. Mnogi mali{ani trenutno ne idu u svoj vrti}, ve} gostuju u tu|im, ali oni to skoro i da ne osete, jer su s wima i wihove vaspita~ice. Tako u vrti}u “Novosa|an~e” trenutno ima 140 mali{ana iz ~etiri vrti}a - “Razli~ak”, iz Alekse [anti}a i Pu{kinove a, naravno, tu su i deca iz vrti}a doma}ina. Pedagog iz “Novosa|an~eta” Slavica Deliba{i} ispri~ala nam je ju~e da nema velike razlike izme|u boravka u obdani{tu tokom raspusta u odnosu na {kolsku godinu. - Jedino su grupe mawe, pa se eventualno spajaju deca u grupi-

ce i to generacijski. Tokom raspusta, na svakoj sobi pi{e iz kog objekta borave deca i ko su im vaspita~i. Kao i preko godine, moraju da do|u do 8 sati zbog doru~ka, a ku}i se ide od 14 do 16.30 sati – isti~e sagovornica i dodaje da mali{ani nemaju problem oko upoznavawa s drugom decom. Ona smatra i da su ova me{awa dece iz drugih zabavi{ta

leta. Neki misle da wihovu decu ~uvaju “tu|i” vaspita~i. Me|utim to nije istina – ka`e Deliba{i}eva. Kada je lepo vreme, de~ica posle doru~ka odlaze u dvori{te vrti}a i tamo ili se quqaju i klackaju ili sa svojim vaspita~ima igraju svima poznate igre prilago|ene za sva~iji uzrast “laste prolaste”, “ringe, ringe, raja” i “ide maca oko tebe”… Ukoliko je lo{e vreme, mali{ani uglavnom crtaju, vajaju plastelin ili se igraju u kutku za devoj~ice i de~ake. Ponekad se dogodi da je nekom drugaru tokom leta ro|endan, pa se onda svi zajedno goste s vaspita~icama. Oko 10.30 sati vreme je za u`inu, a posle toga svi odlaze na spavawe. Za to vreme vaspita~ice vode svoj dnevnik aktivnosti. U 13 sati je ru~ak, a od 14 Foto: I. \o|i} roditeqi dolaze po ili grupa jako dobra, posebno svoje mali{ane. Kako saznajemo, kada je socijalizacija u pitawu, vrti}i koji trenutno ne rade s jer je to na neki na~in pripredecom, zapravo rade, jer u wima ma za {kolu. vredno osobqe denzifikuje - Deca odli~no prihvataju igra~ke, ormari}e i sobe, i prinove drugare i nova lica oko prema vrti} za novu i staru de~wih, dok ima roditeqa koji ju graju; koja se ponovo u svim imaju imaju predrasude vezane objektima o~ekuje od septemza boravak u vrti}ima tokom bra… Q. Nato{evi}

U Sremskim Karlovcima je u toku Letwa {kola srpskog jezika, obi~aja i kulture, koju Kreativni klub “Eduko” organizuje posledwih 14 godina za decu Srba iz dijaspore. Ovog leta, 10 dana u zemqi svojih predaka provodi tridesetak tinejxera sredwo{kolskog uzrasta iz Austrije, Rumunije, SAD-a, Republike Srpske, sa Kosova i, po prvi put, iz Australije, u~e}i u sklopu ovog omladinskog kampa materwi jezik, obi~aje i istoriju naroda kom pripadaju i dru`e}i se sa vr{wacima iz Sremskih Karlovaca. Ono {to ovu {kolu razlikuje od prethodnih jeste upravo prisustvo grupe od 12 mladih iz Sidneja, od kojih, sa izuzetkom troje dece sve{tenika Srboquba Mileti}a, niko nikad nije kro~io na tlo drugog kontinenta. - Svaka grupa dece koja do|e u ovu {kolu je pri~a za sebe, ali ova iz Australije predstavqa izazov za rad – ka`e koordinator KK “Eduko” Dragiwa Kalini}. – Imali smo nameru da ih podelimo u dve grupe prema znawu jezika, ali smo uvideli da vrlo dobro govore srpski i da za tim nema potrebe. Ono {to wima treba jeste samo boga}ewe re~nika, {to ovde dobijaju kroz program {kole i dru`ewe. Porede}i ih sa decom iz evropskih zemaqa, do{li smo do zakqu~ka da me|u wima postoje velike razlike, jer mladi u

Bogoqub, Milun, Aleksandra, Olivera i Danilo iz Sidneja

Australiji `ive druga~ije od vr{waka na na{em kontinentu. To potvr|uju sestra i brat, Aleksandra i Bogoqub Brane`ac, te Olivera, Milun i Danilo Mileti} iz Sidneja. Svi su odu{evqeni Karlovcima i Srbijom. Ono {to im se posebno svi|a je prisnost, koju ose}aju u kontaktu sa doma}im stanovni{tvom. Aleksandri i Bogoqubu ovo je prvi dolazak u Srbiju, u kojoj nemaju rodbinu, pa nakon {kole idu u potragu sa svojim korenima. - Sremski Karlovci su najlep{e mesto na svetu - ka`e Bogoqub Brane`ac. – Narod je ovde toliko prisan i topao da je to neverovatno. U Australiji toga nema. Mi imamo puno para, ali

nam nedostaje kulturna i istorijska ba{tina, koja se ovde nalazi. Tamo se mnogo radi, brzo `ivi i nema vremena za dru`ewe. Australijanci ne kriju da ih je naro~ito dojmio no}ni `ivot kod nas, jer u wihovoj domovini provod kra}e traje i iz sigurnosnih razloga im je donekle ograni~eno poqe kretawa. U~esnike letwe {kole o~ekuje jo{ mno{tvo razli~itih programa i sadr`aja. Predstoji im obilazak fru{kogorskih manastira, Novog Sada i Beograda, gde }e biti gosti u Ministarstvu za dijasporu, koje je pokroviteq kampa, a tamo }e sve pozdraviti ambasadorka Australije Kler Birgin. Tekst i foto: Z. Milosavqevi}

GRAD NASTOJI DA RE[I GORU]I PROBLEM POSTOJE]EG KAPACITETA OBRAZOVNIH USTANOVA NA KLISI

Nova {kola ukida tre}u smenu

Izgradwa nove {kole na Klisi, dogradwa Osnovne {kole „Kosta Trifkovi}“, kao i nadogradwa Osnovne {kole „Svetozar Markovi}“, trebalo bi da po~ne u novembru ili decembru. ^lan Gradskog ve}a zadu`en za obrazovawe Milan \uki} rekao je za na{ list da prvo mora da se ispo{tuje procedura, odnosno da se potpi{e memorandum o saradwi izme|u grada i resornog ministarstva, pa tek onda da se krene sa konkret-

nim poslovima. Kako ka`e, taj projekat }e re{iti problem tre}e smene u novosadskim osnovnim {kolama. - Nastava u tri smene realnost je u osnovnoj {koli „Du{an Radovi}“ na Klisi ve} desetak godina. ^asove svakog dana od 11 do 14 sati ima pet odeqewa, a stotinak u~enika iz tog dela grada, zbog nedostatka mesta, osnovnu {kolu poha|a sa druge strane kanala – isti~e \uki}.

Podsetimo, projekat re{avawa problema tre}ih smena, sa kojim se suo~ava nekoliko {kola u Novom Sadu, uradila je Gradska uprava za obrazovawe. On je zadovoqio o{tre kriterijume Ministarstva prosvete i Evropske investicione banke i sad ostaje samo da parlament ratifikuje sporazum. To je prakti~no najve}i nivo investicija u Novom Sadu posledwih godina. Nakon {to bude re{en problem tre}ih smena u novosadskim {ko-

lama, u gradu najavquju mogu}nost nastavka projekta. Kako ka`u, najpre bi u~enici gimnazija u {kolu trebalo da idu samo u jednoj smeni. - Uskoro }emo morati da razmi{qamo o nekom desetogodi{wem periodu u kojem }emo morati da primenimo to da i osnovne i sredwe {kole rade samo u jednoj smeni. Koliko znam, prve }e u taj projekat u}i gimnazije u Srbiji, u nekom periodu od dve godine - nagovestio je \uki}. Q. Na.


VOJVODINA / NOVI SAD

ponedeqak12.jul2010.

c m y

10

DNEVNIK

U STAROM @EDNIKU ODR@ANO TAKMI^EWE RISARA

Tradicija tradicionalno Kujunyi}ima STARI @EDNIK: – Nastavi li (se) ovako, neiszvesnosti na „Takmi~ewu risara” slede}ih nekoliko godina bi}e tek za osvajawe drugog i tre}eg mesta. Jer, prvo je, po svemu sude}i, rezervisano za Marinka

nih mesta Subotice, ali i iz ostalih delova Vojvodine, Srbije, Hrvatske i Ma|arske. Sam Marinko Kujunxi}, koji se ko{ewu u~io od svog oca Stipana, u svoje vreme tako|e neprikosnovenog u~esnika

wihovog rada: slama otko{ena na centimetar-dva, gotovo do same zemqe, skoro da je sigurna ~ak i za cigaretu u ruci. U svakom slu~aju, mnogi bi doma}in po`eleo kombajnistu koji bi mu tako uredio wivu. A wiva, ne samo po re~ima pobednika, ove godine nije bila laka za ko{ewe. Mno{tvo trave, koja je i`xikqala posle obilnih ki{a, u velikoj je meri ote`avala posao i koscima i wihovim pratiqama koje su poko{eno `ito vezale u snopove. I pored toga, hvale je vredan ve} i sam dolazak osamdesetdvogodi{weg Borivoja Gavrilovi}a iz Poskurice kod Kragujevca, koji je na najatraktivniju manifestaciju „Du`ijance” stigao kao deo pobedni~ke ekipe na ovogodi{wem takmi~ewu u ko{ewu `ita u Lapovu. Ka`e da ovaj posao radi skoro pa ve} 70 godina i otkriva nam specifi~nosti [umadije u na~inu ko{ewa u odnosu na sever Ba~ke. - Nikad se p{enica ne kosi u p{enicu nego od we kako bi se lak{e slagala. Nije ovo li-

vada - ka`e Borivoje Gavrilovi}, dodaju}i kako mu je ipak drago {to su ga mladi poveli sa sobom, a posebno zbog toga {to i sami pokazuju voqu za ovaj te`ak posao. Kao i svake godine, „Takmi~ewe risara” imalo je i svoj revijalni deo u kom su nastupila deca, mladi, u~esnici iz drugih sredina, ali i onima koji svoj svakodnevni posao obavqaju daleko od wive. Tako su na mini parcelama snagu i ve{tinu u ko{ewu `ita odmerili ministar poqoprivrede Sa{a Dragin, gradona~elnik Subotice Sa{a Vu}ini}, predsednik Organizacionog odbora „Du`ijance” Davor Duli}... i biv{i gradona~elnik Subotice Geza Ku~era, koji je opet pokazao da su mu iskustva iz detiwstva i mladosti presudni adut u odnosu na svoje konkurente. Na „Takmi~ewu risara” vi{e stotina posetilaca i ove je godine imalo priliku videti i ostale oblike sada ve} nestalih na~ina ko{ewa `ita, pre svega kada je re~ o „vr-

Pletewe u`adi

{alici” koja se na wivama severne Ba~ke odr`ala do po~etka sedamdesetih godina pro{log stole}a. Tako|e, prisutni su se, posebno oni stariji, kroz igre mogli podsetiti na dane svog detiwstva, naravno ukoliko su to i onda znali: „kasa-lisica”, „vrep~awe” i ostale igre ne mogu se ni danas prona}i niti na jednom internestkom portalu. Mogu se videti samo ednom godi{we – na „Takmi~ewu risara”. Z. Romi}

Marinko Kujunyi}: najboqa tehnika ko{ewa `ita

Kujunxi}a i Ru`u Juhas iz Male Bosne, koji su prekju~e ubedqivo pobedili, demonstriraju}i ne samo brzinu i preciznost nego i tehniku u ko{ewu `ita koja je daleko nadma{ila svih (pre)ostalih 24 takmi~arska para, koji su na wivu doma}ina Ivana Vojni}a Zeli}a u Stari @ednik stigli iz okol-

„Takmi~ewa risara” nije sebi pripisao zasluge za ovaj uspeh. - Da nije bilo moje risaru{e, ni od mene ne bi bilo ni{ta. Kosac bez dobre risaru{e nije ni{ta - kratko je Marinko Kujunxi} prokomentarisao osvojeno prvo mesto. Parcela na kojoj su kosili najboqi je svedok kvaliteta

Iskqu~ewa struje Novi Sad: od 8.30 do 12 sati Kopernikova 23, od 8 do 12 sati naseqe Kamewar, od 9 do 13 Stevana Musi}a 18 i 20, od 10 do 12 sati Stjepana Mitrova Qubi{e 10 i 12; Sremski Karlovci: od 8 do 13 sati ^erat i Dudara, od 8 do 13 sati E{ikovac i Stra`ilovo; Sremska Kamenica: od 9 do 11 sati deo vikend naseqa Artiqevo; Bano{tor: od 8 do 13.30 sati deo vikend naseqa Kru{evqe.

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: “Pri~a o igra~kama” (18), “Besa” (19.45), “Plan B” (21.30). Art bioskop “Vojvodina” na Spensu “Iz Pariza s qubavqu” (20).

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka “Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju. Muzej Vojvodine Dunavska 35 - 37, radno vreme od 9 do 17 sati, radnim danima i vikendom, stalna postavka “Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka”, “Vojvodina izme|u dva rata”, “Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945”. Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka “Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka. Galerija likovne umetnosti, poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, stalna postavka. Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka “Legat doktora Branka Ili}a”. Poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, stalna postavka. Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije - odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka „50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini“ Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

GALERIJE Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka “Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka”.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni @ivojin Milenka Stojanovi} (1907) u 13.15 sati, Bogomil Ivana Karlavaris (1924) u 14 (ispra}aj), Milo{ Jovana Milojevi} (1948) u 14.45, Vladimir Mirona Me|e{i (1957) u 15.30 i Dragiwa Julke Barat (1944) u 16.15 ~asova. Na Starom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahrawen Marko Pantelije Malki} (1948) u 15 sati. Na Alma{kom grobqu u Novom Sadu bi}e sahrawena Jelisaveta Jovana Stefanovi} (1921) u 13 sati, a na Mesnom grobqu u Veterniku bi}e sahrawena Bdrija Ze}iri (1932) u 15 sati.

Biv{i gradona~elnik Subotice Geza Ku~era

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” prijava kvara 421-066 i 421-068 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB- taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara. Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

„KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


VOJVODINA

DNEVNIK

Petru za Petrovdan BA^KI JARAK: Me|unarodna kulturna manifestacija „Petru za Petrovdan” bi}e odr`ana danas u 20 ~asova, u prostoru Etno-parka „Brvnara” u Ba~kom Jarku, Ulica Novosadska 80. Ova manifestacija se tradicionalno odr`ava u ~ast istaknutog kwi`evnika Petra Ko~i}a, a u organizaciji Zadu`bine „Petar Ko~i}” Bawa Luka-Beograd i op{tine Temerin. U~estvuju kwi`evnici iz Republike Srpske, Makedonije i Srbije - Nikola Strajni}, Pero Zubac, Nikola Vukoli}, Gordana Stojkov, Sun~ica Miqkovi}, \or|e Pisarev, Pop \ur|ev, Sawa R. Petrovi}, Miladin Beri}, Mladen Veskovi}, @ivko Vuji}... V. H.

ponedeqak12.jul2010.

POSLE [EST GODINA ZREWANINCI OPET PIJU SVOJE PIVO

Kad ne}e Raji}, ima ko }e da to~i ZREWANIN: Zrewanin je jedan od retkih gradova u kome je apsurd postao neizostavni deo realnosti. ^etvrt veka u ovoj se varo{i organizuje manifestacija „Dani piva”, premda je pre vi{e godina u Zrewaninskoj industriji piva (ZIP) prekinuta proizvodwa „te~nog hleba”. Tako su Zrewaninci do{li u poziciju da slave u ~ast piva i da istovremeno `ale za svojom pivarom, jednom od najstarijih na Balkanu, za koju je sada potpuno izvesno da vi{e nikada ne}e pokrenuti pogone. @al za ZIP-om ogledao se i na popularnom dru{tvenom sajtu „Fejsbuk”, na kome je otvoren profil posve}en ~uvenom energetskom napitku „Tut – gut” koji je, uz crno „Porter” pivo, bio i najpoznatiji brend be~kere~ke pivare. Podse-

bir” preuzela od wih. Samo tri meseca 2003. godine pivara je radila, a ve} 2004. obustavqena je proizvodwa. Jedno vreme pivo je

Dva naziva za dva tabora

timo, propast fabrike povezuje se sa kontroverznim suboti~kim biznismenom Mom~ilom Raji}em koji je u posed 51,04 odsto kapitala preduze}a do{ao za 912.000 evra. Dvoje, troje fizi~kih lica otkupqivalo je akcije od radnika, a onda ih je Raji}eva firma „Pan

dovo`eno iz Be~eja i fla{irano je u Zrewaninu, a onda su radnici poslati na prinudni odmor i sve je krenulo nizbrdo.

Gospodinu krastavcu u ~ast

Prof. dr Vladan Markovi} na oglednoj parceli

zaostaje za naprednima u svetu. Zainteresovani su i obi{li oglednu parcelu Jano{a Molnara, gde su se uverili kako krastavac mo`e da daje kvalitetan rod. Zatim je 13 ekipa potpalilo vatru ispod kotli}a, a za brojne goste i doma}ine manifestacije petrovoselski kulinari skuvali su ~etiri velika kotla pile}eg paprika{a s krompirom i gra{kom i, naravno, sve se pojelo. Najvi{e razloga za radost imala mlada ekipa mesnog Kruga kulture dr Imre Ki{, koja je progla{ena najboqom u kuvawu

Za lokalpatriote, `eqne sopstvenog piva, ovih dana je, me|utim, stigla lepa vest. Posle vi{e godina Zrewanin }e opet imati

Odavno se u ovom gradu me{tani spore oko wegovog imena. Neki bi da mu se vrati naziv Be~kerek, a drugi, pak, smatraju da je najprikladnije da se zove Petrovgrad. Iz tog razloga @drwa je zamislio da i jednima, i drugima ponudi ono {to vi{e vole. - S obzirom da postoji dualizam me|u populacijom oko naziva grada, odlu~ili smo da proizvodimo oba piva da neko, {to ka`u, ne bi bio o{te}en – veli @drwa i dodaje da je u planu i uspostavqawe saradwe sa jednom stranom pivarom, ali pod uslovom da se proizvodwa popne na nivo od par stotina hiqada boca mese~no.

PETROVOSELCI PROSLAVILI TRI JUBILEJA

BA^KO PETROVO SELO: Tradicija uspe{ne organizacije „Dana krastavaca” nastavqena je u Ba~kom Petrovom Selu. Ovogodi{wa fe{ta „gospodinu krastavcu u ~ast” protekla je u znAku tri jubileja. O tome je u svojoj besedi na sve~anoj sednici Po~asnog odbora nau~no-privredne i kulturno-turisti~ke manifestacije govorio direktor Zemqoradni~ke zadruge „Tisa” I{tvan [terbik koji je podsetio da organizator 15. po redu „krastavacijade” Poqoprivredna zadruga „Tisa” obele`avama 65 godina postojawa i uspe{nog rada. - To je samo potvrda da je krastavac simbol povrtarske proizvodwe u na{em regionu, a manifestacija wemu u ~ast je nadahnu}e koje sledi - naglasio je [terbik. Predsednik po~asnog odbora prof. dr Vladan Markovi} zahvalio se posebno biv{oj direktorki Erni Ki{-^isar od koje je potekla inicijativa da se odr`avaju „Dani krastavaca”. U okviru stru~nog dela, prof. dr @arko Ilin pribli`io je proizvodwu krastavaca u Nema~koj i ~iwenicom da kod nas berba traje od 25 do najvi{e 40 dana, a u Nema~koj 110 dana, i ukazao koliko na{a proizvodwa

11

paprika{a i bila je tre}a u pripremawu salate, a Kristina Batos je u ime kolega primila priznawa. Drugo mesto osvojio je Tibor Bra{wo iz Be~eja, a tre}i je bio mladi Tama{ Flajs sa mladim ortacima. Petrovoselac Ferenc Doka je pripremio najboqu salatu, a drugo mesto u ovoj disciplini pripalo je Udru`ewu `ena iz Nove Crwe. Doma}ice su ume{nost prikazale ki{eqewem krastavaca. Ove godine je bilo ukupno 22 eksponata, a Saveta Jovanovi} je pobedila u kategoriji „krastavac u sir}etu” dok je Ana

Maj{ai bila najboqa u kategoriji „fermentisani i se~eni krastavac”. Pred{kolci i {kolarci se, tako|e, tradicionalno ukqu~uju u manifestaciju svojim literarnim i likovnim prilozima. U mno{tvu pristiglih literanih radova, prve nagrade osvojili su Marko An|elkovi}, Gabor Galus, Teodora Milinkov i Laura [terbik, a kod likovwaka su najboqi bili Aurelia Patrik u pred{kolskom Viktoria Varga i Henrieta Fer~ik u {kolskom uzrastu. Najzad, ma`oretkiwe i plesna grupa „Flamenko” iz Sente su najavile kulturno-zabavni program na rukometnom stadionu u centru sela, gde su u ve~erwim satima mesna kulturnoumetni~ka dru{tva prezentirala samo deo svog bogatog ume}a, a organizator i slavqenik Zemqoradni~ka zadruga „Tisa” uru~ila priznawa sedmorici svojih ~lanova od osnivawa: Jo`efu Beretki, Veselinu Bugarskom, Mihaqu Kiraqu, Vladimiru Milenkovi}u, Karoqu Peceu, Tiboru Sabou i I{tvanu [anti, kao i prvom predsedniku Skup{tine Imreu Peteru, a prigodne nagrade dobila su i ~etrnaestorica proizvo|a~a koji su u proizvodwi upotrebqavali foliju. V. Jankov

svoje pivo. Dodu{e, ne}e se proizvoditi u ZIP-u, nego u jednoj maloj privatnoj pivari. A, pojedinci su ve} imali prilike da proba-

ju „Be~kere~ko” i „Petrovgradsko”, kako glase wihovi zvani~ni nazivi. - To je stara ideja koju smo sada kona~no realizovali. Za po~etak, proizvodi}emo ove dve vrste piva u ambala`i od 0,3 i 0,5 litara, a kasnije i u bocama od dve litre i buradima od 50 litara. Oba piva su svetla, plzenskog tipa, i neznatna je razlika u recepturi. Uslu`no ga proizvodi jedna privatna pivara – obja{wava za „Dnevnik” Sa{a @drwa, inicijator ovog poduhvata i osoba zadu`ena za promociju novog popularnog napitka. @drwa je svestan da je nemogu}e u}i u trku sa velikim pivarama, poput ~elarevske ili apatinske, ali nagla{ava da on to i ne `eli. @. Balaban

Otvoreno „Etno–soka~e” BE^EJ: Otvarawem „Etno eventualno, poku{aju da urade soka~eta” u Be~eju, na najboqi ne{to sli~no. Istovremeno, bina~in je najavqena tradiciola je to mogu}nost da se kupi nalna, 5. po redu, manifestacija unikatni, interesantni i ne – Festival etnostvarala{tva mnogu skup nakit - rekla nam je u ETNOS 2010, koja }e se odr`ati ime organizatora Udru`ewa u vreme obele`avawa Dana opBIG (Be~ejska inicijativa gra{tine Be~ej od 30. jula do 1. av|ana) Miomira Ma{i}-Ostoji}. gusta. Organizatori ka`u da im se ostvarila jedna od ideja, da dobiju prostor u kojem }e, kada vremenski uslovi to dozvole, mo}i da organizuju izlo`be u vezi sa o~uvawem starih zanata. - Premijerna izloRu~no pravqeni nakit u „Etno soka~etu” `ba je okupila one koji ru~no prave nakit. Imaju}i u vidu posetu, pogoUkupno 12 {tandova je bilo potovo u predve~erje kada su vrestavqeno i stigli su nam gosti menski uslovi bili optimalni, iz Beograda, Zemuna, Zrewaniotvarawe „Etno soka~eta” je bina, Novog Be~eja, Novog Sada, lo po meri Be~ejaca. Prijave za Pan~eva i Subotice. Bila je to u~e{}e na 5. ETNOSU u Be~eju, prilika da se na{i sugra|ani su u toku, a organizator BIG upoznaju sa ovakvom vrstom stvao~ekuje da bude stotinak {tanrala{tva, da mo`da otkriju nedova na centralnom gradskom ke svoje skrivene mogu}nosti i, trgu. V. Jankov

APATINSKE RIBARSKE VE^ERI

Milanu [krbi}u „Zlatni kotli}” Reprezentativci APATIN: Predzadweg dana 47. Apatinskih ribarskih ve~eri odr`ano je i takmi~ewe u kuvawu ribqeg paprika{a na kojem su u~estvovali pobednici iz kvalifikacija, ~etiri sela i Apatina, pobednici sa Otvorenog prvenstva koje je odr`ano prethodnog dana, kao i pobednici sa prethodnih Apatinskih ribarskih ve~eri. Najboqi ribqi paprika{ po oceni stru~nog `ira koji je imao zadatak da proba svih 35 paprika{a, je bio onaj koji je skuvao predsednik SO Apatin i narodni poslanik u Skup{tini Srbije Milan

ukrstili {tapove

[krbi}.Srebrni kotli} osvojio je Jo`ev Hajnal iz Bezdana, a bronzani Goran Mihaqev iz Sonte. - Dugo godina kuvam ribqi paprika{ za svoje prijateqe ali sam tek pro{le godine u~estvovao na Otvorenom prvenstvu u Apatinu, gde sam osvojio tre}e mesto. Nakon toga sam osvojio tre}e mesto na takmi~ewu na Ludo{kom jezeru i stekao pravo da u~estvujem na Kup takmi~ewu u Sremskim Karlovcima gde sam bio peti. Kuvaju}i ribqi paprika{ na takmi~ewima stekao sam i nove prijateqe koji

su ove godine stigli iz Herceg Novog, Slovenije i Bosne i Hercegovine. Poku{avam i na taj na~in da privu~em {to vi{e qudi da do|e u na{ grad rekao je [krbi}, neskrivaju}i zadovoqstvo osvojenim „Zlatnim kotli}em”. Prezadovoqni svu bili i drugo i tre}e plasirani Jo`ef Hajnal i Goran Mihaqev. Na pitawe u ~emu je tajna wihovog specijaliteta ka`u da nema tajni. - Za dobar ribqi paprika{ treba ribe, vode, soli, paprike i dobra vatra. Sve ono {to neki dodaju da poprave ukus zapravo je suvi{no i samo „gu{i” ukus ribe - jednoglasno poru~uju ova dvojica kuvara. J. Prel~ec

Smu| doneo pehar APATIN: Od pre nekoliko godina USR „Bucov” iz Apatina za vreme Apatinskih ribarskih ve~eri progla{ava i „najpecaro{a”. Ovu laskavu titulu ove godine osvojio je Milan Pili} iz Apatina kome je predsednik Udru`ewa sportskih ribolovaca Milan ]opi} uru~io pehar pred vi{e hiqada posetilaca na Tgu u centru grada. - Pehar sam dobio za 11,6 kilograma te{kog smu|a. To je najve}i smu| kojeg sam ikada upecao, a bilo je to u ranim jutarwim satima u novembru pro{le godine - ka`e Pili}. J. P.

APATIN: Na takmi~ewu sportskih ribolovaca za „Zlatnu ribicu“ na 47. Apatinskim ribarskim ve~erima, najstarijem sportkom takmi~ewu u okviru ove popularne manifestacije osvojio je Stevan Kugli iz „Ribolovca” iz Novog Sada. Srebrnu je „ulovio” \or|e Mandi} iz „Smu|a” u Daqu, a bronzanu Boban \or|evi} iz „Slavena” Borovo. U ekipnom plasmanu najvi{e uspeha imali su ~lanovi sportskih ribolovaca „Ribolovac” iz Novog Sada koji su ujedno po drugi put osvojili i veliki prelazni pehar. Ekipa sportskih ribolovaca iz Srpskog Mileti}a bili su drugi, a tre}i ~lanovi „Podunavqa” iz Ba~a. - Na ovogodi{wem takmi~ewu za „Zlatnu ribicu”, lov ribe na plovak u~estvovalo je 23 ekipa iz Bosne i Hercegovine, Makedonije, Hrvatske, Ma|arske i Srbije, sa ukupno 69 takmi~ara i s obzirom na koli~inu ulovqene ribe, pobednici su izlovili od 16 do 20 kilograma, mo`emo biti zadovoqni. Osim toga na takmi~ewu je u ekipama bilo vi{e ~lanova dr`avnih reprezentacija zemaqa iz kojih su do{li {to ovom takmi~ewu daje jo{ ve}u te`inu. Tako|e se moramo zahvaliti Ribwaku u Svilojevu koji su iza{li u susret i odr`ali takmi~ewu u wihovom ispusnom kanalu jer takmi~ewe, zbog visokog vodostaja nismo

mogli odr`ati na Dunavcu kod Apatina - rekao je predsednik Udru`ewa „Bucov” iz Apatina Nilan ]opi}. Ekipa sportskih ribolovaca „Rudar Kreka” iz Tuzle je bila me|u posledwima osvojiv{i 20 mesto, me|utim, to nije bio razlog za nezadovoqstvo. - U na{im godi{wim planovima takmi~ewe u Apatinu je na prvom mestu i po wemu planiramo i na{e godi{we odmore. Ovogodi{wa staza nam je bila nepoznata ali smo na takmi~ewu mnogo toga nau~ili tako da }emo ve} naredne godine sve to primeniti pa }e i rezultati biti boqi - rekao je Muris Djug ~lan SRD „Rudar Kreka” iz Tuzle, koji je, ina~e, do ove godine osvojio ve} dve zlatne ribice na Apatinskim ribarskim ve~erima. J. Prel~ec


CRNA HRONIKA

ponedeqak12.jul2010.

c m y

12

DNEVNIK

NAKON PRAVOSNA@NOSTI PRESUDE OD PO 40 GODINA ROBIJE

Legija i Rade Markovi} preba~eni u „Zabelu” U TOPOLSKOM KANALU KOD KIKINDE

Na|en utopqenik Pripadnici Policijske uprave u Kikindi u saradwi s pecaro{ima prona{li su subotu oko podne telo Dragana Mi{kova (1966) iz Ba{aida. Telo nastradalog 44-godi{waka prona|eno je u Topolskom kanalu, na mestu gde je prilkom pecawa upao u vodu. Telo je poslato na Institut za sudsku medicinu u Novom Sadu radi utvr|ivawa uzroka smrti. S obzirom da na telu nema tragova nasiqa, pretpostavqa

se da se Dragan Mi{kov udavio u petak uve~e u 19 sati kada je pod uticajem alkohola sko~io u Topolski kanal da bi uklonio trsku i travu. On je bio na pecawu sa bratom od strica Stevom koji je, nakon {to je primetio da Mi{kov ne izlazi iz vode, odmah alarmirao porodici i policiju. Iako je potraga zapo~ela ubrzo nakon {to je Mi{kov u{ao u vodu, nesre}enog Ba{ai|anina nisu uspeli da spasu. A. \.

U SPECIJALNOM SUDU

Danas presuda grupi Darka Ercega Specijalni sud u Beogradu }e danas izre}i presudu pripadnicima organizovane kriminalne grupe na ~elu s Darkom Ercegom

Darko Erceg

koji su optu`eni da su trgovali kokainom i heroinom. Pored Ercega, optu`eni su Bojan Milkovi}, Hikmet Hajrovi}, Zehnira Hajrovi}, Milica Grubi}, Dejana Erceg, Nurko

Nurkovi} i @ivorad \or|i}. Prema navodima optu`nice, preko 30 kilograma droge koja je od wih zaplewena prilikom hap{ewa, na ilegalnom tr`i{tu procewena je na vi{e od milion evra, a bila je namewena za transport i prodaju u Zapadnoj Evropi. Prvooptu`eni Erceg je, prema optu`nici, nabavqao drogu, koju su ostali ~lanovi grupe razbla`ivali i prepakivali u pakovawa od po 500 grama, “u nameri daqe prodaje”. U Ercegovoj ku}i, koja mu je privremeno oduzeta i dodeqena na kori{}ewe op{tini Zvezdara, policija je prilikom hap{ewa

Nekada{wi na~elnik Resora Prema osu|enima koji borave dr`avne bezbednosti Radomir u Posebnom odeqewe po`areMarkovi} i biv{i komandant va~ke Zabele bi}e primewen “Crvenih beretki” Milorad poo{treni re`im, koji podraUlemek Legija preba~eni su juzumeva da osu|enici budu sami u ~e rano ujutru iz Okru`nog za}eliji, dok se dodir sa spoqnim tvora u Beogradu na izdr`avawe kazne u po`areva~ki zatvor “Zabela”. Direktor Uprave za izvr{ewe krivi~nih sankcija Milan Obradovi} kazao je da je Ulemek, re{ewem predsednika Vi{eg suda u Beogradu, upu}en na izdr`avawe kazne u Posebno odeqewe po`areva~kog zatvora, dok je Markovi} preba~en u sedmi paviqon tog zatvora. Obradovi} je, u izjavi novinarima, napomenuo da su Ulemeka i Markovi}a prebacili ju~e rano ujutro pripadnici Uprave za izvr{ewe krivi~nih sankcija i @andarmerija, uz maksimalnu diskreciju i uz visoku profesionalnost. Prema Milorad Ulemek Legija wegovim re~ima, do sada su izvr{eni lekarski pregledi svetom obavqa pod strogom koni oni su primqeni i sme{teni u trolom zatvorske uprave i suda, prostorije gde }e daqe izdr`aizuzev kontakata s advokatom. vati kaznu. Osu|enik ima pravo da se doOdluku o upu}ivawu u taj zapisuje s bra~nim partnerom i rotvor doneo je Specijalni sud u diteqima, s drugim osobama samo Beogradu, a po toj sudskoj odluuz pisanu saglasnost suda, a u slu-

Spoq{wi izgled najsavremenijeg srpskog zatvora

ci, Ulemekov boravak u tom posebnom odeqewu zatvora, koji je jedan je od najbezbednijih u Srbiji, predvi|en je na dve godine, posle ~ega }e sud preispitati da li postoje razlozi za wegovo zadr`avawe pod specijalnim re`imom. Posebno odeqewe KPZ u Po`arevcu opasano je zidovima vi{im od ~etiri metra, ima ~etiri osmatra~nice i blindirana metalna vrata debqine desetak santimetara, s elektronskim otvarawem i zatvarawem. Shodno Zakonu o izvr{ewu kazne zatvora za krivi~na dela organizovanog kriminala, ukoliko se osu|enik nije dobro vladao tokom prve dve godine boravka u posebnom re`imu tog odeqewa, rok se produ`ava za

~aju zloupotrebe i ovo pravo se mo`e ograni~iti ili uskratiti. Sadr`aj pisama se nadzire, osim s braniocem, a o svim primqenim i otpremqenim pismima vodi se posebna evidencija. Pravo na telefonski razgovor osu|enik ima najvi{e dva puta mese~no samo s bliskim srodnicima, dok se sa ostalim osobama razgovori obavqaju uz saglasnost predsednika suda. Isto se odnosi i na posete bliskih srodnika - dva puta mese~no, posete se snimaju audio i vizuelno, osim posete branioca, zbog ustavnih ograni~ewa. Zgrada specijalnog zatvora sme{tena je tik uz sedmi paviqon, u koji je preba~en Rade Markovi}, gde kazne izdr`avaju osu|eni za najte`a krivi~na de-

ba, i ukupno 60 }elija s video nadzorom. Svaka }elija je od po 10 kvadrata, ima tu{ kabinu, ormari}, sto, stolicu, lavabo iznad koga se nalazi ogledalo, krevet, radijator, ~u~avac, dve

Rade Markovi}

usmerava delatnost kriminalne grupe, uspostaviti saradwu sa drugom organizovanom kriminalnom grupom zbog nastavka kriminalne delatnosti ili da }e organizovati sukob sa drugom kriminalnom grupom. Na poo{treni re`im izdr`avawa kazne, shodno Zakonu, mogu biti upu}eni i osu|eni za koje se proceni da bi mogli “preko drugog lica ugroziti sigurnost sudije, javnog tu`ioca ili drugog lica u krivi~nom postupku koji je u toku ili je pravosna`no okon~an, ili protiv drugog slu`benog lica koje je postupalo u pretkrivi~nom postupku”. Na izdr`avawe kazne u Posebno odeqewe po`areva~kog “Zabele” mogu da budu poslati i organizator i pripadnik organizovane kriminalne grupe, kao i osu|eni za ratne zlo~ine na kaznu od najmawe 10 godina, uz postojawe sumwe da }e ugroziti sigurnost sudije i da }e navoditi drugu osobu na izvr{ewe krivi~nog dela. Milorad Ulemek Legija je tri puta osu|en na po 40 godina zatvora - zbog ubistva premijera Zorana \in|i}a, zbog ubistva biv{eg predsednika Pred-

uti~nice i prikqu~ak za televizor. Iznad duplih metalnih vrata u samoj }eliji nalazi se kamera za video nadzor. Prema pravilima o ku}nom redu, zatvorenici ustaju u {est ujutru, a svetla se gase u 23.07, osim ukoliko ne izraze posebnu `equ da gledaju neku emisiju na televiziji. Svakoga dana zatvorenici ima}e pravo na dva sata {etwe, dok }e im posete naju`ih ~lanova porodice biti omogu}ene jednom mese~no, u trajawu od sat vremena. Ovaj zatvor, za razliku od svih drugih, ne}e imati takozvanu “qubavnu sobu” i prilikom poseta zatvorenici ne}e mo}i da do|u u direktan fizi~ki kontakt sa svojim posetiocima. U sobi za posete zatvorenici }e mo}i da pri~aju s posetiocima kroz pancirno staklo, putem interfona. U sobi za dnevni boravak nalazi se jedna telefonska govornica, a svi telefonski razgovori, izuzev s braniocem, bi}e snimani. Dvori{te, od oko 100 kvadratnih meZidovi vi{i od ~etiri metra tara, sastoji se od dva odvojena boksa i natkriveno sedni{tva Srbije Ivana Stamje ~eli~nom `icom, a opasuje ga boli}a i poku{aj ubistva Vuka betonski zid. Dra{kovi}a u Budvi i kao priU posebnom odeqewu nalaze padnik zemunskog kriminalnog se i ambulanta, kuhiwa i soba za klana, a slu`i jedinstvenu karekreaciju. znu od 40 godina robije.

marta 2007. zaplenila 26,72 kilograma heroina i 2,35 kilograma kokaina, kao i paracetamol i kofein, koji slu`e za razbla`ivawe droge. (Tanjug)

SUBOTI^ANIN OSUMWI^EN ZA KRIJUM^AREWE QUDI

Hteli ilegalno u Ma|arsku

Zbog postojawa osnova sumwe da je izvr{io krivi~no delo nedozvoqenog prelaza dr`avne granice i krijum~arewa qudi, policijski slu`benici Policijske uprave u Subotici i Regionalnog centra Subotica odredili su meru zadr`avawa Borisavu B. (28) iz Subotice. Borisav B. se tereti da je 4. jula iz Srbije u Republiku Ma|arsku ilegalno preveo trojicu dr`avqana Tunisa uz nov~anu naknadu od 600 dolara i 120 evra. Osumwi~eni }e uz krivi~nu prijavu biti priveden istra`nom sudiji Osnovnog suda u Subotici. A. A.

Kamere }e bele`iti svaki pokret osu|enika

jo{ dve godine. U suprotnom, sud ga mo`e prebaciti na izdr`avawe kazne u isti zavod, ali u drugi re`im iz kojeg tako|e mo`e da bude vra}en u poseban re`im.

la, a od kojih }e se neki uskoro na}i i u novom delu zatvora, u kome va`e posebna pravila. Zgrada ima dva sprata sa po dva krila, koje deli kontrolna so-

]elija u kojoj }e boraviti Legija

Za upu}ivawe osu|enika u Posebno odeqewe potrebno je da postoje posebne okolnosti koje ukazuju da }e sam ili preko nekog drugog lica, nastaviti da

Nekada{wi na~elnik Resora dr`avne bezbednosti Rade Markovi} osu|en je na 40 godina zbog zlo~ina na Ibarskoj magistrali. (Tanjug)


CRNA HRONIKA

ponedeqak12.jul2010.

13

Foto: B. Lu~i}

DNEVNIK

JU^E NA PUTU NOVI SAD – ZREWANIN, KOD @ABQA

Mladi} i devojka u „lanosu” poginuli, putar te{ko povre|en Dve osobe su poginule na licu mesta, a jedna je te{ko povre|ena u saobra}ajnoj nesre}i ju~e oko 8.20 sati na putu Novi Sad – Zrewanin, izme|u Ka}a i @abqa. Tragi~ni sudar se dogodio kad je, iz nepoznatih razloga, na ravnom putu, beli „daevu lanos“ s registarskim oznakama BG 466–36, koji se kretao ka Zrewaninu, podleteo otpozadi pod kamion „Ba~kaputa“. U `estokom udesu potpuno je uni{ten predwi deo automobila u kojem su nastradali mladi} i devojka, a zadwi branik-odbojnik na vozilu putara je tako|e veoma deformisan. Kako smo nezvani~no ~uli na licu mesta, ka-

mion je stajao makar delimi~no na putu dok je u wemu sedeo voza~, a dvojica radnika su radila ispred i iza. Prilikom silovitog udarca, vozilo se odbilo i udarilo u putara. Mladi} u automobilu je ostao nepomi~an za volanom iz kojeg se aktivirao vazdu{ni jastuk, a devojku na mestu suvoza~a su vadili iz kola vatrogasaci koji su pri tom morali da re`u limariju. Ona je davala znake `ivota, ali je ipak ubrzo izdahnula. Dragan ]ulibrk, koji je bio u kamionu, izjavio nam je da se sve desilo u sekundi i da je samo ~uo jak udarac, te da ne zna kako se desila nesre}a.

RAPORT POLICIJE O „EGZITU”

Zbog droge privedeno 28 stranaca Tre}e ve~eri muzi~kog festivala „Egzit 10“, na Petrovaradinskoj tvr|avi okupilo se oko 38.000 posetilaca, a nisu evidentirana te`a krivi~na dela niti masovnije naru{avawa javnog reda i mira, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava. Zapleweno je, izme|u ostalog, 113,06 grama marihuane, 14,54 grama heroina, 22 tablete i 2,4 grama ekstazija, 18,63 grama am-

fetamina i 94 komada raznih tableta. Zbog osnovane sumwe da je nelegalno trgovao narkoticima, policija je odredila meru zadr`avawa jednom Novosa|aninu, a 28 stranaca li{eno je slobode zbog posedovawa opojnih droga i oni }e, u zakonskom roku, biti privedeni istra`nom sudiji Osnovnog suda u Novom Sadu, dodaje se u saop{tewu policije. M. V.

NAKON INCIDENTA U ZEMUNSKOJ KLADIONICI

Istraga o postupku pripadnika MUP-a – Prvo osnovno javno tu`ila{tvo nalo`ilo je Odeqewu za kontrolu zakonitosti u radu MUP-a Srbije prikupqawe informacija radi provere da li je prilikom nedavne intervencije policije u zemunskoj kladionici „Monako“ do{lo do prekora~ewa ovla{}ewa policije – izjavio je ju~e portparol Republi~kog javnog tu`ila{tva Tomo Zori} Tanjugu. – Tu`ila{tvo ne}e za`muriti pred bilo kakvim aktom nasiqa ma ko da je u pitawu, ali u jednoj pravnoj dr`avi mora da se po{tuje procedura utvr|ivawa

– Budite sigurni da }e svako ko je u~inio krivi~no delo, bez obzira na svojstvo i funkciju, biti procesuiran od Tu`ila{tva jer su pred zakonom svi jednaki – istakao je Zori}. Odeqewe za kontrolu zakonitosti u radu, po wegovim re~ima, ve} uveliko radi na rasvetqavawu tog su~aja, a Prvo osnovno javno tu`ila{tvo je ukqu~eno u taj postupak od samog po~etka. Zori} je dodao da }e javnost vrlo brzo biti obave{tena o rezultatima i odlukama koje }e biti donete.

– Ja sam tehni~ar u „Ba~kaputu“, ali i vozim. Dok sam bio u kabini, radnici su radili na redovnom odr`avawu vikendom, postavqali su smerokaze i ispravqali znakove. Radnik, koji je povre|en, bio je ispred mog vozila – kazao nam je ]ulibrk. Vidosav ^. (1970) je zadobio te{ke telesne povrede, ali nije `ivotno ugro`en. Sme{ten je na Odeqewu ortopedije u novosadskom Klini~kom centru Vojvodine, saop{tio je na~elnik Urgentne hirurgije Klini~kog centra Vojvodina dr Zoran \ermanov.

Po nepotvr|enim informacijama, na osnovu dokumenata u automobilu, pretpostavqa se da je u sudaru `ivot izgubio Vladimir G. (1985), iz Beograda, koji je vioza~ki ispit polo`io pre pet meseci. Identitet nastradale devojke nije saop{ten ni nezvani~no. Navodno, u wenoj tobrici prona|ena je li~na karta, ali s fotografijom koja ne li~i na wu, {to usporava zvani~no saop{tewe o imenu nastradale. Uvi|aj je obavio de`urni istra`ni sudija novosadskog Osnovnog suda Zoran Keser. M. V.

KONTROLA PONA[AWA PRIPADNIKA MUP-a U JU@NOJ BA^KOJ

Protiv policajaca lane 185 disciplinskih prijava Broj prijava protiv policajaca koji su ne{to „naradili“ je na podru~ju novosadske Policijske uprave sli~an iz godine u godinu, ve} du`e nema trenda drasti~nog pove}awa i odstupawa. U ovoj upravi tvrde da se rad i pona{awe slu`benika prate i van slu`be, a u toku pro{le godine je zbog povreda slu`bene du`nosti podneto 185 disiciplinskih prijava, od ~ega 124 za te{ku povredu slu`bene du`nosti na osnovu Zakona o policiji i Zakona o dr`avnim slu`benicima. – Krivi~na ili prekr{ajna prijava nosi i disciplinsku odgovornost – ka`e za „Dnevnik“ glavni inspektor u odeqewu novosadske policije Miroqub Joji}. – Osumwi~eni za te`a krivi~na dela se udaqavaju do okon~awa disciplinskog postupka, odnosno maksimalno do {est meseci. Pro{le godine smo 12 radnika privremeno udaqili do okon~awa disciplinskog postupka. Nekim slu`benicima je pro{le godine i raskinut radni odnos zbog izvr{enih krivi~nih dela. Toga ima svake godine, ali je i broj zaposlenih veliki. Mi smo policijska uprava s velikim brojem radnika, osim Novog Sada pokrivamo jo{ 11 op{tina. On isti~e da, ako je policajac prekr{io zakon, nije povla{}en zato {to je policijski slu`benik nego se prema wemu obavezno postupa isto kao prema svakom gra|aninu, s tim {to on zbog specifi~nosti posla kojim se bavi dobije, uz prekr{ajnu ili krivi~nu prijavu, zasebno i disciplinsku. – Veoma je va`no je da se pona{awe na{ih slu`benika prati i da reagujemo. U disciplinskom postupku policijski slu`benik za

Sedi{te Policijske uprave u Novom Sadu

lake povrede du`nosti mo`e biti nov~ano ka`wen odbijawem 10 do 30 odsto od mese~ne plate ako, na primer, ne nosi vidno spoqa plo~icu s prezimenom na predvi|enom mestu. Za te{ke povrede slu`bene du`nosti sledi nov~na kazna od 30 do 50 odsto od mese~ne plate do tri meseca, zaustavqawe napredovawa od {est meseci do dve godine, raspore|ivawe na drugo radno mesto s ni`om stru~nom spremom {est meseci do dve godine, a u najte`im slu~ajevima preti prestanak radnog odnosa – obja{wava Joji}. Lane su 24 policijska slu`ebnika u ju`noj Ba~koj okrivqena za krivi~ana dela po~iwena u slu`bi i van we. - Bilo je sedam prijava za zloputrebu slu`benog polo`aja, pet za falsifikovawe slu`bene isprave, tri policijska slu`benika su okrivqena za primawe mita, podneto je isto toliko krivi~nih prijava zbog krivi~nog dela ugro`avawa javnog saobra}aja, a u dva slu~aja – za te{ka dela protiv

bezbednosti saobra}aja. U ovim saobra}ajnim nezgodama jedno lice je poginulo a jedno je zadobilo te{ke telesne povrede. Bilo je i jedno delo prevare i jo{ neka dela. Zloupotreba slu`benog polo`aja podrazumeva da je slu`benik sebi ili drugom, ~iwewem ili ne~iwewem, pribavio neku korist. Bilo je propusta prilikom saobra}ajnog uvi|aja i u radu prilikom saobra}ajne nezgode. U jednom slu~aju odustalo se od podno{ewa prekr{ajne prijave, u drugom nisu preduzete slu`bene radwe u vezi s krivi~nom prijavom za prijavqeno krivi~no delo - ka`e Joji}. - Kod falsifikovawa slu`benih isprava naj~e{}e situacije su kod uvoza vozila, odnosno stavqawe nepripadaju}ih registarskih tablica na vozila za koja nije pla}ena carina, ve} se voze sa stranim oznakama. Takvim postupcima pripadnici zapravo ni{ta ne dobijaju sem krivi~ne prijave jer ih otkrije kontrola. Za slu~ajeve mita osumwi~eni su policajci op{te nadle`nosti, koje je otkrio

Sektor unutra{we kontrole. Najvi{e je prijava protiv uniformisanih slu`benika, koji i jesu najbrojniji – obja{wava na{ sagovornik. Joji} napomiwe da je pro{le godine podneto i 30 prekr{ajnih prijava na osnovu Zakona o bezbednosti saobra}aja za nezgode u slu`bi i van we. Bilo je i 11 slu~ajeva u kojima su policijski slu`benici van posla u~estvovali u reme}ewu javnog reda i mira u~e{}em u tu~i i po jedan slu~aj nepristojnog pona{awa i pucawa iz gasnog pi{toqa na javnom mestu. – Policija stalno prati rad i pona{awe svojih slu`benika u svim situacijama kada upotrebe sredstva prinude, vatreno oru`je, slu`benu palicu, fizi~ku snagu, sredstva za vezivawe – lisice. Pro{le godine smo to imali u ukupno 293 slu~aja. U svim tim slu~ajevima se sprovode posebni postupci, sve se detaqno ispituje, da li je sve bilo u skladu sa zakonom i na osnovu toga se donosi kon~na ocena pa se postupak opravda ili ne. Policajac ne sme da pre}uti upotrebu sredstava prinude. Mora to prijaviti u roku od 24 sata i podneti izve{taj stare{ini. Ako to ne uradi, a gra|anin posle dva dana do|e i prijavi da je dobio batina, onda je policajac u problemu. U slu~aju da je upotrebio takvu prinudu ~isto i u skladu s zakonom, nema razloga da to pre}uti. To je ne{to {to je policiji dozvoqeno ako se postupa po zakonu. Napomiwem da, osim {to se prati pona{awe na{ih slu`benika, postoje i pritu`be i predstavke gra|ana. I u tim situacijama se sprovode postupci provere – dodaje Joji}. M. Vuja~i}

SU\EWE PENZIONISANOM GENERALU MUP-a VLASTIMIRU \OR\EVI]U PRI KRAJU

Video-snimak prebijawa mladi}a

odgovornosti, i dok se ne~ija krivica ne utvrdi, niko ne mo`e biti unapred krivi~no gowen. On je naveo da }e biti utvr|eno da li je dobilo prekora~ewa slu`benih ovla{}ewa u postupawu policajaca i odgovornosti u vezi s upotrebom sredstava prinude u odnosu na osobe koje su tom prilikom zadobile te{ke telesne povrede.

Beogradski elektronski mediji objavili su video-snimak na kojem se vidi da policija pendrekom tu~e mladi}e u zemunskoj kladionici „Monako“, a o~evici su svedo~ili da su se pripadnici policije, ni~im izazvani, pona{ali nedoli~no i da su {amarali, vre|ali i maltretirali i prisutne `ene.

Zavr{ne re~i 13. i 14. jula Su|ewe penzionisanom generalu MUP Srbije Vlastimiru \or|evi}u pred Ha{kim tribunalom bi}e okon~ano u utorak i sredu, 13. i 14. jula, zavr{nim re~ima optu`be i odbrane. General \or|evi} optu`en je za prisilno preme{tawe, deportacije, ubistva i progon

Albanaca s Kosova u prvih {est meseci 1999, kada je on bio na~elnik Resora javne bezbednosti MUP-a Srbije i pomo}nik ministra unutra{wih poslova Srbije. Optu`nicom je obuhva}eno i preme{tawe tela ubijenih albanskih civila u masovne grobni-

ce u Batajnici, Petrovom Selu kod Kladova i kod jezera Peru}ac u okolini Bajine Ba{te, takozvana asanacija terena. Su|ewe \o|evi}u po~elo je u Hagu krajem januara pro{le godine, a tu`ioci su izvo|ewe dokaza zavr{ili u oktobru.

General \or|evi} je, posle vi{egodi{weg skrivawa, uhap{en 17. juna 2007. u Budvi, posle ~ega su ga vlasti Crne Gore izru~ile Tribunalu. U prvom pojavqivawu pred Tribunalom izjavio je da nije kriv za zlo~ine za koje je optu`en.


REPORTA@E

ponedeqak12.jul2010.

c m y

14

DNEVNIK

SVI SU SE NA SALA[U „KRAQICA VO]A” POBRINULI DA SLIKARIMA U KOLONIJI NE ZAFALI INSPIRACIJA

Uzbudqive skice ravnice za poneti Tre}i put na sala{u „Kraqica vo}a“ u Gorwem Bregu kod Sente, na petodnevnom dru`ewu na me|unarodnoj slikarskoj koloniji

Ulogu organizatora ove kolonije preuzelo je Udru`ewe likovnih umetnika „Art 90“ iz Sente koje vodi Bela Re~ko,

Ne mo`e se slikati praznog stomaka i suvog grla

„Art-trag 2010“, boravilo je 16 slikara iz Srbije, Ma|arske i Rumunije. Prethodna dva puta umetnici su tu stvarali i dru`ili se na „Likovnoj koloniji pod orahom“, pod ~ijom kro{wom provode vreme dok su na ovom sala{u, na uzvi{ici Brioni, oki}enoj vo}wacima, vinogradima i vikendicama. Vlasnik sala{a „Kraqica vo}a“ Mile Stani{i} pri~a da je zamisao o slikarskoj koloniji do{la od protojereja Lazara Pajti}a, Sen}anina koji slu`buje u Budimskoj eparhiji, u Sentandreji, srcu srpske dijaspore u Ma|arskoj. On je pretpro{log leta predlo`io da se u „Kraqici vo}a“ okupqaju umetnici iz gradova pobratima Sente.

ali je operativni doma}in bio slikar @ivojin Branova~ki. – Okupili su se umetnici `eqni rada, a ne samo pri~e, {to se i vidi na delima koja ostaju na{em udru`ewu. Radujemo se {to Sentu vra}amo na mapu slikarskih kolonija jer je na{ grad bio mesto okupqawa umetnika u prvoj slikarskoj koloniji na prostoru biv{e Jugoslavije. Nit te kolonije prekinuta je ne znam iz kojih razloga, pa `elimo da ova bude neki nastavak tradicije da se ovde umetnici okupqaju – ka`e Re~ko. Organizatori su dobili obe}awa da }e ova kolonija biti uvr{}ena u zvani~ni program vojvo|anskih, pa }e u`ivati i finansijsku podr{ku iz pokrajinske kase posredstvom Zavoda za kulturu

Vojvodine, ~iji direktor Tibor Vajda ju je i otvorio. Kolonija, ina~e, ima i podr{ku sen}anske op{tine, kao i preduze}a „Vojput“ iz Subotice. – @elimo da guramo daqe, da se odr`ava kontinuitet i kolonija bude tradicionalna, da pro{irujemo krug umetnika. Ako gazda „Kraqice vo}a“ bude i daqe uz nas, ne}emo mewati mesto boravka – dodaje Re~ko. Gazdi Miletu je drago {to su umetnici zadovoqni uslovima boravka. On veli da na wegovom sala{u umetnici ispuwavaju du{u i nalaze inspiraciju, a on se trudi za sve ostalo. Jer, dodaje, ne mo`e se slikati praznog stomaka i suvog grla. – Na{a vrata uvek su otvorena za umetnike, trudimo se da ih ugostimo hranom i pi}em autenti~nim za ovo podnebqe. Drago mi je {to su zadovoqni, qudi su to koji imaju du{u, volim da se dru`imo i lepo ih je ugostiti – ka`e.

U vojvo|anskoj ravnici prvi put je Jana Kvas iz Ceqa, koja ka`e da je pet dana malo za mnogo slika, ali da je sasvim dovoqno da se ponesu lepi utisci, skice i motivi za ono {to }e se kasnije stvarati mesecima. – O~arana sam prirodom, qudima i gostoprimstvom – prezadovoqna je Jana. Wena koleginica Tawa Plevnik, tako|e Slovenka, drugi put je u ovoj slikarskoj koloniji. Odu{evqena je stvarala~kom energijom kolega. – Mene posebno inspiri{u boje panonske ravnice koje se vide s ove uzvi{ice. Ovo je mesto koje inspiri{e, na kojem se zaista mo`e mnogo stvarati, posebno kada ste u dru{tvu vrsnih slikara. Postoje umetni~ke kolonije koje su vi{e intelektualni skupovi nego mesto za stvarala{tvo, a ovde je obrnuto. Trudili smo se da iskoristimo svaki trenutak i zra~ak svetlosti za rad. Bila sam ovde

Gde je umetnost, tu su i glumci

CEO SREM NA DLANU STAROG MANASTIRA VELIKA REMETA

Zvonik na osam spratova Vi{e od 300 vernika okupilo se u manastiru Velika Remeta da proslavi wegovu slavu Ivawdan, a sve~anu liturgiju slu`io je stare{ina iguman Stefan. U narodu se veruje da je Ivawdan toliko veliki praznik da se Sunce, od straha, tri puta ustavi tog dana. Sveti Jovan se jo{ zove Igriteq jer se veruje da se Sunce, kada se tog jutra ra|a, igra na nebu. Po narodnom verovawu, venci se pletu i stavqaju na ku}e kao uspomena na progon Isusa. Kad je Isus vaskrsao, skrio se od progoniteqa u jednoj ku}i. Po{to ga nisu mogli na}i, neko im je rekao da je u ku}i s cvetnim vencem. Krenuli su u potragu, ali su na svim ku}ama bili venci, pa je wihovo tragawe bilo uzaludno. Velika Remeta se nalazi na ju`nim padinama Fru{ke gore, ispod Sremskih Karlovaca, i aktivni je mu{ki manastir s desetak monaha. Sa sve ~etiri strane opkoqen je konacima i ima najvi{i zvonik u Sremu, od 38,6 metara. Kao i kod jo{ nekoliko fru{kogorskih manastira, narodno predawe je povezalo manastir Velika Remeta sa „sremskim kraqem“ Dragutinom, koji ga je podigao negde u prvoj polovini 14. veka. No, sve to nije ni{ta vi{e osim legende. Sa sigurno{}u se samo mo`e re}i da je veoma star i da je sagra|en tokom 15. veka. Postoji pisani podatak iz 1509.

Vidikovac samo za hrabre jer su stepenice tro{ne

je manastir Velika Remeta mo`da i najinteresantniji. On je nakon zvonika manastira u Kru{edolu, koji je podignut 1726. godine, najstariji u Sremu, ali je zato najvi{i u Sremu – obja{wava iguman Stefan. – Impozantnost ovog zvonika se mo`e osetiti tek dok ga posmatrate. On zaista jeste mo}na gra|evina, sva od opeke i izuzetno solidno gra|ena. Interesantno je da je zvonik podignut bez upotrebe gvozdenih ili drvenih utega ili metalnih

koji su hrabriji, zbog tro{nosti stepenica. U wega je o~igledno utro{eno veoma mnogo materijala, mada je zidan rekordno kratko ~ak i za sada{we uslove – tek dve

Iguman Stefan

Slavski kola~ na Ivawdan

godine o izaslaniku-kalu|eru despotice Angeline Brankovi}, koji upu}uje na to da je manastir u to doba ve} postojao. – Ne{to kasnije, 1733–35, podignut je visoki barokni zvonik, rad nema~kih majstora. Upravo je ovaj zvonik ono po ~emu

prstenova koji bi slu`ili za ja~awe wegove stabilnosti. Zvonik ima, zajedno s prizemnom zonom, ~ak osam spratova, i tek u wegovoj unutra{wosti postajete svesni wegove snage. Pogled s wega je jedinstven, ali preporu~uje se samo onima

godine. Na prvom spratu je mala kapela posve}ena sv. Jovanu Prete~i. Peti sprat zvonika ima najvi{e korisnog prostora, {to se, zbog ~etiri velika prozorska otvora, iskoristilo za vidikovac. Na {estom spratu su postojali otvori, verovatno predvi|eni za ~asovnike, koji su svojevremeno zazidani. Slava manastira okupila je veliki broj vernika, {to stare{instvo manastira nije za~udilo jer ka`u svake godine sve vi{e dolaze sa svih strana sveta. Nakon sve~ane liturgije, u trpezi manastira slu`en je ru~ak za sve posetioce. Ribqa ~orba, pe~ena riba i posno pecivo nikoga nije ostavilo ravnodu{nim. S. Bojevi}

Prof. [krabawa zavitlavali da je Vojvodina kao tepsija

pre dve godine, obradovao me je poziv za ponovni dolazak i nadam se da }u jo{ koji put mo}i da do|em – ka`e Tawa. Profesora i akademskog slikara Viktora [krabawa iz Be~eja, koji je najstariji u~esnik i u neku ruku idejni vo|a ove dru`ine, kolege uva`avaju, pa se i on trudi da im prenese svoje znawe. Prezadovoqan je {to i mladi i oni stariji na sala{u stvaraju s mnogo energije. Ve} afirmisani slikari koji su pro{li kroz wegovu {kolu, potom i zavr{ili akademije u Novom Sadu i Budimpe{ti, ali i oni koji jo{ studiraju, trudili su se najvi{e, verovatno da ne iznevere o~ekivawa profesora, a i doma}ina. On konstatuje da je dru`ewe umetnika na kolonijama velika stvar, pogotovo kada do|u kolege iz drugih zemaqa, napomiwu}i da je {teta {to nisu do{li i slikari iz Belorusije i Finske. – Pogled s uzvi{ice Brioni, gde se nalazi „Kraqica vo}a“, je divan, impresivan i inspirativan

Tawa Plevnik stigla iz Slovenije

– ka`e [krabaw. – Iako u ravnici Panonije, ~ovek se ose}a kao da je u brdovitom predelu. Koleginice iz Slovenije su odu{evqene. Studirao sam u Qubqani, pa su me uvek zavitlavali da je Vojvodina ravna kao tepsija, me|utim, uverile su se da ima ~ari i na{a vojvo|anska ravnica. Skriva prigu{enu, ali jaku dinamiku, koja je mo`da uzbudqivija od one koja se jasno vidi i prime}uje, a i mi Vojvo|ani smo takvi qudi. Druga pozitivna strana svega je kako se fino doma}inski primaju gosti, krasi nas izuzetna gostoqubivost. To ide zajedno. Gospodin koji je napisao „Alisu u zemqi ~uda“, ako bi ustao i zadesio se ovde, morao bi da prizna da je pogre{io. Ovo je zemqa ~uda jer sva{ta uspevamo da napravimo, uprkos sku~enim mogu}nostima. Slikarima su se na sala{u pridru`ili i glumci sen}anske Kamerne scene „Miroslav Anti}“ Mirela Ma~ak, Du{an Bla`i} i Branislav Unginovi}. M. Mitrovi}

NEKADA JE VOJNA USTANOVA „KARA\OR\EVO“ HRANILA CELO SELO

Posla ni za nadnicu Kara|or|evo kod Ba~ke Palanke odnosno ku}ama. Nismo ih mogli otnastalo je od jednog od tri majura, a kupiti jer su stanovi, navodno, bili svoje najlep{e dane bele`i u drugoj neuslovni. I pored toga – jer decenipolovini pro{log veka. Bilo je pojama smo ovde – morali smo da ula`eznato po Vojnoj ustanovi „Kara|or|emo ~ak i na hiqade evra, a danas stavo“, a sada samo po istoimenoj ergeli novi nisu na{i. Re~ je o 66 stanova, a i istoriji. Selo danas ima vi{e od imamo obe}awe nadle`nih da }e biti hiqadu `iteqa, a ve}ina ih je doskoponu|eni na prodaju. [ta }e biti ako ro radila u vojnoj slu`bi, odnosno na se jednog dana vojna imovina proda? poqoprivrednom dobru koje je od 1. Da li }e i na{i stanovi pripasti aprila u sastavu Vojne ustanove „Moonome ko kupi zemqu, a nas istera na rovi}“. Biv{e „Kara|or|evo“, odnoulicu? sno Ministarstvo odbrane, kao lek za Ka`u me{tani da ovde nema ni madugogodi{we posrtawe ustanove koja le privrede, zanatskih radwi, a od zeje nekada s nekoliko hiqada hektara mqe ve}ina ih ima samo oku}nicu na oranica, lovi{tem, sto~arskim farkojoj mo`e uzgajati povr}e za prvu rumama, ugostiteqstvom i turizmom biku. U ustanovi s ergelom ostalo je la prava fabrika hrane, primenilo oko 70 zaposlenih, neki rade u Ba~koj je otpu{tawe oko 300 civila na radu u Vojsci Srbije. – Ovo selo i danas lepo izgleda, ali je tu`no saznawe da se ovde mogu nabrojati oni koji rade – ka`e Marko Vukojevi}, me{tanin koji je u Kara|or|evo, kao i ve}ina wih, stigao sedamdesetih godina pro{log veka. – Bila je milina raditi u firmi s oko 1.000 radnika, a u sezoni poqoprivrednih radova ovde je boravilo i na stotine seMe{tane brine i da li }e zavr{iti na ulici zonaca. Sve je vrvelo od `ivota, a danas... Qudi su doPalanci, ali sve je to malo, ka`u u bili otpremnine, a mnogi od wih su Kara|or|evu. Dobar `ivot im je morali da ih potro{e na vra}awe duostao u se}awima, u pro{lim vremegova jer godinama nisu redovno prinima, a mladi ne znaju za boqe. Idimali plate, a i oni i porodice morali~na slika o Kara|or|evu kao predli su od ne~ega da `ive. Danas se ovde sedni~koj rezidenciji davno je zabonema gde zaraditi ~ak ni nadnica jer ravqena, kao {to su zaboravqeni i Vojska iznajmquje zemqu onima koji silni visoki gosti iz celog sveta koimaju novac, mehanizaciju i koji mogu ji su ovde dolazili. Svi su oti{li, a obra|ivati na stotine i hiqade hekostali su samo oni koji ili nemaju tara. Oni seju uglavnom one useve kogde ili im se zbog godina `ivota ne ji se obra|uju ma{inama, pa za ruke isplati da mewaju sredinu tra`e}i nema posla. Poseban problem imamo boqe. mi koji `ivimo u vojnim stanovima, M. Suyum


DRU[TVO

DNEVNIK

ponedeqak12.jul2010.

NOVI ELEKTRONSKI JEZICI - PO^ETAK BUDU]NOSTI?

UPIS U SREDWE [KOLE

Danas raspored u drugom krugu

Kucaj brzo i kratko Hteli mi to ili ne, svet se mewa (promena na boqe definitivno nije obavezna). Na na{e o~i noviteti zamewuju staritete: na top listama, u modnim trendovima, tehnologiji, u govoru i mi{qewu. Do pre nekoliko godina uobi~ajeno je bilo re}i „imamo probleme“, a danas svi deklamuju „u problemu smo“, staro „obrazovawe“ je mutiralo u „edukaciju“, nekada smo bili „umorni“ ili „zamoreni“, a sada smo „smoreni“. Bez obzira {to nas malobrojni stru~waci savetuju kako treba ispravno govoriti, jezi~ki potresi uvek su par koraka ispred nau~nika. Trenutno prisustvujemo stvarawu novog, takozvanog meta jezika koji se upotrebqava u komunikaciji elektronskim spravicama

Lol! slik – stra{an lik - va`an ~ovek omg – oh my god – o moj bo`e bvz – bez veze bvb- be right back – odmah se vra}am thx – thanks, thank you – hvala, hvala ti npr – na primer exp – example – primer lol – laughtin out loud – smejem se glasno/grohotom btw – by the way – usput mvaz – mali se „duva“, pravi va`an iliti gexetima. Porukice koje se {aqu putem mobilnih telefona ili internet servisa kakvi su „fejsbuk“ i „tviter“ a ~iji su po{iqaoci i primaoci pre svega

mladi, neobave{tenima mogu li~iti na kratke nizove nasumi~no pore|anih slova ili na {ifre zaverenika. U stvari, u pitawu je jezik koji mladu stvaraju i preuzimaju od istomi{qenika i ispisnika. U tom internet - mobilnom jeziku bitno je biti brz i kratak da bi se reklo {to vi{e za {to kra}e vreme jer vreme su impulsi, dakle novac koga klinci nemaju dovoqno. Otuda se re~i skra}uju izbacivawem samoglasnika, kucawem samo prvih slova ili se preuzimaju {ifre iz sveprisutnog engleskog jezika da bi se, me{awem i spajawem, dobio jezik koji znaju samo posve}eni – {to ima svoje prednosti u ve~itom tihom ratu izme|u generacija (u kome bi stariji da vaspitavaju i kontroli{u mlade – za wihovo dobro, naravno – a mladi bi da ostanu nesocijalizovani). Sli~an zadatak imali su i „divqi“, paralelni jezici, od argoa i slenga do {atrova~kog; svi su trebali da omogu}e da se wihovi korisnici (od marginalnih grupa, preko buntovnika do kriminalaca) sporazumevaju a da ih oni „spoqa“ ne razumeju. Danas }e u nekoj poruci „neposve}enima“ biti razumqivo da su „upm“ ili „jbg“ doma}e psovke bez samoglasnika, eventualno }e znati da „za x“ zna~i besplatno; ali te{ko da }e znati da ’c’ ili ’cl’ zna~i pozovi (od engleskog call); kuriozuma radi recimo da je i engleska skra}enica OK svedena na K. Prepoznatqive su i engleske skra}enice RIP (rest in peace – po~ivaj u miru, odnosno po na{ki laka mu zemqa) ili VIP (very important person – vrlo va`ne li~no-

sti, mada je kod nas ranije ova skra}enica ozna~avala i sveprisutnu „vezu i protekciju“). Onima koji u rabotama pisawa porukica ne u~estvuju jer su iz generacija koje pamte pisawe papirnih pisama i slawe obi~nom po{tom, odnosno onima koji elektronske novotarije koriste umereno, re~ju onima koji su stariji, ~itava rabota sa novim jezikom mo`e biti mawe ili vi{e (ne)simpati~na, ali ono {to se ne mo`e pore}i jeste da je novi jezik do{ao da bi ostao, ba{ kao {to su kompjuteri i mobilna telefonija postali deo svakodnevice bez kojih `ivot vi{e ne mo`e normalno funkcionisati. Elektronski sleng jeste proizvod ili posledica novih tehnologija ali je i znak dubqih dru{tvenih promena – od propadawa dru{tvenih struktura, izme{tawa te`i{ta vrednosnih sistema do sasvim paradoksalnog, ali sve-

USPEH ZREWANINSKIH STUDENATA U POQSKOJ

Priznawe od „Majkrosofta” Zrewaninski studenti osvetlali su obraz Tehni~kog fakulteta “Mihajlo Pupin”. Osvojili su drugo mesto na Me|unarodnom studentskom takmi~ewu “Imexin kup 2010”, odr`anom u Poqskoj, u organizaciji kompanije “Majkrosoft”. Tim TFZR su ~inili Milan Kojadinovi}, Zlatibor Veqkovi}, Vawa Zavi{in i Goran Nikoli}, a mentor im je bio magistar Dejan Lacmanovi}. Oni su prethodno, u aprilu, pobedili u Beogradu, na dr`avnom takmi~ewu, koje je deo najve}eg svetskog studentskog nadmetawa u informati~kim tehnologijama. Svojim projektom “Neural Communicator” tada su osvojili, ne samo prvo mesto od strane `irija “Majkrosofta”, ve} i nagrade “Telekoma”, kao najboqe mobilno re{ewe, i publike kao

Studentski tim iz Zrewanina

najboqa ideja. Sve to u veoma jakoj konkurenciji sa svih univerziteta iz Srbije. Tim trijumfom zrewaninski studenti stekli su pravo da se takmi~e na “Imexin kupu” u Var{avi, gde su, me|u 56 zemaqa, u disciplini „Softver dizajn“ osvojili drugo mesto, iza Tajlanda, a ispred Novog Zelanda.

Tehni~ki fakultet iz Zrewanina ukazao je da pobeda u Poqskoj predstavqa „nezapam}en uspeh na{ih qudi u oblasti informacionih tehnologija“. - Kompletan kolektiv i menaxment fakulteta ~estita i ponosi se svojim studentima koji su pokazali vrhunsko poznavawe struke za koju se {koluju, i time dokazali kako mawi i izdvojeni univerzitetski centri mogu da posti`u fantasti~ne rezultate – saop{tio je zrewaninski fakultet. @. B.

15

ukupnog upro{}avawa egzistencijalnih matrica. Jer, dok slo`enost i dru{tveno-tehnolo{ko-politi~ka de{avawa neprestano ubrzavaju, svakodnevna komunikacija, ma kako bila laka i sveobuhvatna, postaje sve rudimentarnija. Jezi~ke, a sa wima i mentalne finese blede, izra`avawe je siroma{no i {krto, a takvo postaje i mi{qewe i do`ivqaj sveta. No, oni koji ne umeju da se izraze ne}e mo}i da defini{u ili opi{u svoja ose}awa i misli i, na kraju }e ih i izgubiti ostaju}i na primarnijim, ograni~enijim, u`im nivoima svesti. Ovakva situacija, naravno, pogodova}e vladarima jer }e wihovi podanici biti kooperativniji i mirniji. Mnogi mislioci i umetnici shvatali su opasnost od osiroma{ewa jezika i mi{qewa – setimo se Orvelove „1984“ i konstruisanog novojezika koji insistira na jasnosti i jednostavnosti na u{trb jezi~ko/misaonog bogatstva (tako gradacija dobro-boqenajboqe glasi dobro-plusdobrodva plusdobro). Sli~no su predvi|ali Barxis u „Paklenoj pomoranxi“ (wegovi maloletni delinkventi govore upro{}enim jezikom, a takve su im i misli i emocije) i Bredberi u „Farenhajru 451“ (u kome se kwige spaquju da ne bi ~inile qude nesre}nim, a TV ili stripovi bez re~i su osnovna zabava puka). Pitawe je da li su novi elektronski jezici po~etak budu}nosti koje su opisali Orvel, Barxis i Bredberi. Oni strpqiviji, za npr: tridesetak godina, sami }e se uveriti u odgovor - ukoliko uop{te budu za to marili. Ilija Baki}

Na oglasnim tablama osnovnih {kola danas je objavqen raspored svr{enih osnovaca koji su u prvom upisnom krugu ostali neraspore|eni, te su u drugom konkurisali za preostala mesta u prvim razredima sredwih {kola. Da podsetimo, neraspore|enih kandidata za sredwo{kolce u prvom krugu je ove godine u Vojvodini bilo 417, a slobodnih mesta ~ak 3.552 mesta. Ovim u~enicima na raspolagawu ni ovaj put nisu bila mesta u ekonomskim i medicinskim {kolama, koje su uglavnom popuwene u prvom upisnom krugu, osim jo{ ponekog mesta u gimnazijama u ma-

svojim oglasnim tablama i na wih }e mo}i konkurisati u~enici koji su nezadovoqni svojim rasporedom u prvom ili drugom upisnom krugu. Kao i pri upisu u prvom upisnom krugu, ni sutra novi sredwo{kolci ne moraju da uplate svote namewene poboq{awu |a~kog standarda u {kolama, takozvani |a~ki dinar, jer iako ve}ina {kola u Vojvodini ima odluke {kolskih odbora o uplati ovog novca, koje su izglasali i saveti roditeqa, prvake te odluke ne obavezuju sve dok se na jesen ne formiraju novi {kolski odbori u kojima }e biti i wiho-

Kandidati za sredwo{kolce koji su raspore|eni danas upisiva}e se sutra, kada }e ovogodi{wi upisni rok u sredwim {kolama biti zavr{en wim mestima. U svim ostalim {kolama u Vojvodini ostalo je slobodnih mesta, i to kako na trogodi{wim, tako i na ~etvorogodi{wim smerovima i na srpskom i na jezicima nacionalnih mawina. Kandidati za sredwo{kolce koji su raspore|eni danas upisiva}e se sutra, kada }e ovogodi{wi upisni rok u sredwim {kolama biti zavr{en. Posle toga, sredwe {kole u kojima jo{ ostane slobodnih mesta, ta mesta oglasi}e na

vi roditeqi. Tek ako i ti {kolski odbori podr`e ove odluke, i prvaci }e donirati svojim novim {kolama odre|ene sume novca, a u vojvo|anskim {kolama to je uglavnom po 2.500 dinara, kao i lane. Ovaj novac namewen je nabavci raznih formulara, ~lanarinama za Crveni krst i {kolsku biblioteku, nabavci ve`banki, majica za fizi~ko, osigurawu u~enika, pla}awu {tete koje u~enici u {koli naprave... D. D.

OTVORENO NOVO SPORTSKO IGRALI[TE

Mladima u amanet Mini pi~ teren, ~iju su izgradwu finansirali Ministarstvo omladine i sporta, Ambasada Norve{ke u Beogradu i Fudbalski savez Srbije, otvoren je minulog vikenda na Vojnom stadionu, u zrewaninskom nasequ “Mala Amerika”. Teren je sve~ano otvorila ministarka omladine i sporta Sne`ana Samarxi} Markovi}, a doga|aju su prisustvovali i potpredsednik vlade i ministar ekonomije i reginalnog razvoja Mla|an Dinki}, kao i gradski ~elnici. - Ovo je samo jo{ jedan dokaz da Zrewanin ula`e u sport i brine o mladim nara{tajima – poru~io je gradona~elnik Mileta Mihajlov i naveo da je otvarawe terena od izuzetne va`nosti jer su na tom stadionu godinama unazad stasavale generacije mladih fudbalera, kao i

mnogi uspe{ni zrewaninski spotristi. Zamenik gradona~elnika Goran Kauri} istakao je da je Zrewanin, konkuri{u}i za ovaj projekat, dobio jedan od 50 pi~ terena, ali da se na tome ne}e stati, ve} da }e se u~initi napo-

ri da sli~nih igrali{ta bude i u drugim delovima grada. - Utakmica je bila te{ka jer je za projekat konkurisalo preko sto op{tina, i izuzetno smo ponosni na rezultat – sportskim jezikom je opisao Kauri}. @. B.

EUTANAZIJA (JO[ UVEK) DALEKO OD NA[EG ZAKONODAVSTVA

Posledwi trenutak u znaku milosr|a Ovih dana objavqena je vest da je Federalni sud pravde u Nema~koj doneo odluku da nije protivzakonito iskqu~iti ma{ine za odr`avawe `ivota ukoliko pacijent, koji umire, za takav postupak prethodno da svoju saglasnost.

moralne debate o pravu ~oveka da zatra`i da mu ro|aci ili prijateqi pomognu da umre. Dosad je {irom Holandije prikupqeno vi{e od 120.000 potpisa u kampawi da se starim qudima omogu}i stru~na pomo} u slu~aju da se dobrovoqno

pomo}. Ali, na to qudi, u su{tini, nemaju pravo. Iako na{i zakoni ne odobravaju postupak eutanazije, zvani~no nije poznato da li se u nekoj od medicinskih ustanova kod nas, u pojedina~nim slu~ajevima,

prostor dosta {irok – ka`e dr Jadranka Lali}, koja se bavi medicinskom etikom. – Eutanazija se tuma~i kao postupak lekara koji pacijentu ubla`ava umirawe, ali nikako ne sme da ga ubrza. ^esto se u javnosti naga|a o

Nada do posledweg trenutka

Odbijawe pomo}i – pravo pacijenta

[ta o eutanaziji misle bolesnici koji se le~e od te{kih bolesti? Anketa koja je me|u wima sprovedena pre ~etiri godine govori da se ve}ina do posledweg trenutka nada da }e se ipak na}i neki lek za wihovu bolest. Samo se oko 20 odsto bolesnika, koji svakodnevno trpe veliki bol, izjasnilo se da bi bili spremni da potpi{u pristanak na eutanaziju.

Na 44. skup{tini Svetskog medicinskog udru`ewa, odr`anoj 1992. godine u [paniji, usvojena je odluka da je „samoubistvo“ uz pomo} lekara, kao i eutanazija, neeti~ko i da ga medicinska profesija mora osuditi. Ali, tako|e je usvojen i stav da je pravo na odbijawe medicinske pomo}i osnovno pravo svakog pacijenta i da tada lekar ne postupa neeti~ki, ~ak i u slu~aju kada po{tovawe takve `eqe dovodi do smrti pacijenta.

Ovim je u~iwen jo{ jedan korak ka prihvatawu eutanazije kao „slobodne voqe“ te{ko obolelog pacijetna u terminalnom stadijumu bolesti da na dostojanstven na~in okon~a svoj `ivot. S vremena na vreme u javnosti se pokre}e pitawe eutanazije, a reakcije na ovaj postupak u svetu su razli~ite. Tako je britanski premijer Gordon Braun istakao da eutanazija, odnosno pomo} pri izvr{ewu samoubistva, ne}e biti legalizovana, dok se istovremeno u Velikoj Britaniji vode pravne i

odlu~e za eutanaziju. Radi se o mogu}em pro{irivawu postoje}eg zakona o eutanaziji, koja je u Holandiji legalizovana 2002. godine, ali samo za te{ko obolele, kojima je dobrovoqna smrt spas. Sada{wi zakon o eutanaziji u Holandiji omogu}ava samo lekarima da pomognu te{ko obolelim qudima da umru, ukoliko to sami `ele. Do 2009. godine u toj zemqi je bilo oko 2.500 slu~ajeva eutanazije. I u [vajcarskoj je sve vi{e bolesnika u terminalnoj fazi bolesti koji se odlu~uju da svoje „le~ewe“ za-

vr{e u zdravstvenim ustanovama jer je u toj dr`avi eutanazija dozvoqena. Eutanazija, ili ubistvo iz milosr|a, jedan je od problema o kojima se u medicinskim krugovima govori s najvi{e suprotstavqenih mi{qewa i stavova. S jedne strane, za lekare bi `ivot ~oveka trebao da bude svetiwa i prema bolesniku bi trebalo da gaje iskqu~ivo nadu i saose}awe, {to iskqu~uje eutanaziju. S druge je Poveqa o qudskim pravima, koja sadr`i i pravo ~oveka na dostojan-

stvenu smrt, ~ime se otvara mogu}nost da odluku o tome donosi sam. – U na{em Krivi~nom zakoniku ne postoji poseban ~lan koji se odnosi na eutanaziju, ali na{i pravnici tuma~e zakon tako da lekar ne mo`e u tome u~estvovati, odnosno da je uloga lekara jedino da poma`e pacijentu u produ`etku `ivota – ka`e profesor medicinskog prava u penziji Jakov Radi{i}. – Kada bi qudi uop{te imali pravo na samoubistvo, tek onda bi postojala osnova da za tako ne{to tra`e tu|u

radilo o „ubistvu iz milosr|a“. U medijima se s vremena na vreme navode slu~ajevi eutanazije, pomiwu se i „uspavquju}i kokteli“ kojima se re{avaju muka oni bolesnici kojima dana{wa medicinska nauka ne mo`e pomo}i, ali zvani~nih podataka, niti tu`bi ~lanova porodice za ovakav postupak, nema. – Pod eutanzijom se podrazumeva laka i dobra smrt i ona je negde izme|u prirodne smrti i samoubistva i ubistva, ali je taj

tome da li je pacijent zaista preminuo prirodno ili ne. Danas se ta~no zna kada nastupa mo`dana smrt, a trenutak kada se odre|uje da je ona nastupila va`an je iz dva prakti~na razloga: pacijenta od tog trenutka nema smisla vi{e odr`avati na aparatima i mogu}e je, ukoliko postoji wegov pristanak ili saglasnost rodbine, da se planira uzimawe organa za transplantacije. J. Barbuzan


SPORT

ponedeqak12.jul2010.

DNEVNIK

c m y

16

^ETVRTFINALE DEJVIS KUPA: HRVATSKA–SRBIJA 1:4

Istorijski uspeh srpskih tenisera Teniska reprezentacija Srbije plasirala se u polufinale Dejvis kupa, po{to je u Splitu savaladala reprezentaciju Hrvatske sa 4:1. Odlu~uju}i poen za Srbiju osvojio je Novak \okovi}, koji je posle dva sata i 24 minuta igre savladao Marina ^ili}a sa maksimalnih 3:0, po setovima 6:3, 6:3, 6:2.U posledwem me~u, koji se igrao presti`a radi, Janko Tipsarevi} je pobedio Antonia Vei}a 2:0, po setovima 6:2, 7:6. Srbija je tako stigla do istorijskog uspeha i plasmana u polufinale Dejvis kupa, gde je o~ekuje u septembru, u Beogradu, duel sa reprezentacijom ^e{ke, koja je prethodno eliminisala ^ile. U drugom polufinalu sastaju se Argentina i Francuska. \okovi} je odli~no otvorio me~ po{to je odmah poveo sa 1:0, da bi potom, ve} na prvom servisu protivnika, do{ao i do dve brejk lopte. ^ili} je fantasti~nim volejom uspeo da spase prvu, ali hrvatski teniser ve} u narednom poenu pravi gre{ku iz bekenda i {aqe loptu u mre`u. Nakon toga \okovi} protiv indisponiranog ^ili}a lako osvaja i naredna dva gema i posle samo 20 minuta igre sti`e do ubedqivih 5:0. U narednom gemu Srbin sti`e i do prvih set lopti, na servis svog protivnika, ali ^ili} odli~nim servisima

Slavqe na{ih reprezentativaca i ~elnika Saveza u Splitu

uspeva da ostane u igri. Iako se o~ekivalo da \okovi} ekspresno zavr{i set, ^ili} nije bio spreman da se preda i po~iwe da

igra mnogo anga`ovanije, {to je rezultiralo prvim brejkom, a potom doma}i teniser uspeva da se rezultatski pribli`i na 5:3.

Me|utim, ispostavilo se da ^ili} nije imao snage za potpuni preokret po{to Novak u devetom gemu koristi {estu set lop-

tu i sti`e do vo|stva od 1:0 u setovima. U nastavku me~a Marin ^ili} nije uspeo da ponovi igru

iz zavr{nice prvog seta, dok je \okovi}, bez ve}ih problema, nastavio da igra u istom ritmu. Novak je na startu napravio brejk, a odmah potom poveo i sa 2:0. Svetski broj dva je imao mawih problema u ~etvrtom gemu, kada je vi|ena ne{to neizvesnija borba, ali je Novak posle nezgodnih 30:30, ipak, uspeo da osvoji i taj gem. Me|utim, ponovila se situacija iz prvog dela igre – Novak je odli~nom igrom do{ao do ubedqive prednosti (5:1), a onda je jo{ jednom svom protivniku dozvolio da sa dva uzastopno osvojena gema pri|e na 5:3. Ipak, doma}i teniser ponovo nije uspeo da ozbiqnije ugrozi Novaka, koji ve} u narednom gemu koristi prvu od tri set lopte. Na startu tre}eg seta nije bilo brejkova, ali je \okovi} ponovo bio mnogo ubedqiviji. Srbin je uspeo da napravi brejk i povede sa 3:1, ali je ^ili} ve} u narednom gemu, posle velike borbe, uspeo da uzvrati istom merom, po{to je iskoristio ~etvrtu brejk loptu. Me|utim, uzbu|ewima tu nije bio kraj, jer \okovi} nakon toga osvaja dva uzastopna gema (5:2). Novak se nije tu zaustavio, ve} je posao zavr{io u prvom slede}em gemu kada je napravio novi brejk i obezbedio istorijski trijumf Srbije.

IZJAVE POSLE ME^A U SPLITU

Novak: Jedan od najzna~ajnijih i dana u mojoj karijeri Novak \okovi} izjavio je posle plasmana reprezentacije u polufinale Dejvis kupa da je malo trenutaka u `ivotu koji mogu da se sa tim porede. - Veoma su retki trenuci u `ivotu koji mogu da se porede sa ovim. Bilo je te{ko gostovawe u Splitu. Bili smo koncentrisani i prisebni - rekao je \okovi}. Prema wegovim re~ima, i plasman u ~etvrtfinale Dejvis kupa je bio najve}i uspeh. - Pi{emo istoriju. Ovo je jedan od najve}ih dana u mo-

BELAC TR^AO 100 METARA ISPOD 10 SEKUNDI

Francuz Lametr za istoriju Kona~no je pala i magi~na brojka od 10 sekundi na trci od 100 metara za belog ~oveka. Wu je sru{io francuski sprinter Kristof Lametr, koji je na {ampionatu Franuske u atletici pomenutu deonicu istr~ao za 9.98! - Nadao sam se prvom mestu, a vreme je bilo sekundarno. Odu{evqen sam, posebno zbog forme pred predstoje}e Evropsko prvenstvo u Barseloni - izjavio je novi rekorder Francuske. Dvadesetogodi{wi Francuz je titulu najbr`eg belca preu-

Kristof Lametr

zeo od Poqaka Marjana Vorowina, ~iji je najboqi rezultat iznosio okruglo 10 sekundi. Svetski rekord u vremenu 9.58 sekundi dr`i neprikosnoveni Jamaj~anin Usein Bolt, najboqi sprinter dana{wice.

joj karijeri - rekao je \okovi}. U polufinalu Srbija }e igrati sa ^e{kom u Beogradskoj areni. - Hala Bogu da igramo kod ku}e. Mnogo zna~i podr{ka publike, videli smo ovde - rekao je \okovi}. Selektor reprezentacije Srbije Bogdan Obradovi} istakao je da ^ili} nije igrao kao na po~etku sezone. - Nije Marin igrao kako zna. Bio je mnogo boqi na po~etku sezone. Trudio se, imao je pomo}

publike. Novak je pokazao da je izuzetan igra~. Spreman je da bude broj jedan na ATP listi, ali je i posve}en kada igra za reprezentaciju - rekao je Obradovi}. Prema wegovim re~ima, ^e{ka je te`ak protivnik, ali }e Srbija imati prednost doma}eg terena. - O~ekujemo podr{ku publike u Areni gde mo`e da stane vi{e od 20.000 qudi. Sada se nadam da }e na{i igra~i dobro igrati na ameri~koj turneji, a imamo vremena da se spremimo za ^ehe - rekao je Obradovi}.

SVETSKO PRVENSTVO U RELIJU

Dominacija Sitroena u Bugarskoj Voza~ Sitroena Sebastijan Leb trijumfovao je na sedmom takmi~ewu ovogodi{weg Svetskog reli {ampionata (VRC), Reliju Bugarske. Leb je do ~etvrte pobede ove sezone, a 58. u karijeri, do{ao u vremenu od 3:02:39.2 sata, s predno{}u od 29,5 sekundi u odnosu na timskog kolegu Danija Sordoa. Predvo|eni Lebom, Sordo, Solberg i O`ije su Sitroenu doneli fantasti~an, ali i istorijski rezultat, jer se nikada ranije ~etvorica voza~a u automobilima francuskog proizvo|a~a nisu na{la na prve ~etiri pozicije na nekom reliju Svetskog reli {ampionata. [estostruki svetski {ampion se u Bugarskoj u vo|stvu nalazio od samog starta i nijednog trenutka ga nije ispu{tao. Iza wega se zato vodila velika borba izme|u Sordoa i Solberga, i, iako se ~inilo da }e biv{i {ampion uspeti da do|e do drugog mesta, mladi [panac ga je nadma{io. U generalnom plasmanu Leb je ubedqiv sa 151 bodom, ispred O`ijea sa 100 i Hirvonena, koji je sakupio 86. U poretku konstuktora Sitroen je na ~elu sa 189 bodova, a prati ga Ford sa 163. Svetski reli {ampionat nastavqa se Relijem Finske, koji je na programu od 29. jula do 31. avgusta. Kona~an plasman Relija Bugarske: 1. Sebastijan Leb (Francuska, Sitroen) 3:02:39.2, 2. Dani Sordo ([panija, Sitroen) + 0:29.5, 3. Peter Solberg (Norve{ka, Peter Solberg reli) + 0:36.3, 4. Sebastijan O`ije (Francuska, Sitroen junior tim) + 1:55.0, 5. Miko Hirvonen (Finska, Ford) + 3:17.8, 6. Jari-Mati Latvala (Finska, Ford) + 4:28.5, 7. Per Gunar Anderson ([vedska, Stobart Ford) + 5:25.2, 8. Frigies Turan

Ne da presto: Sebastijan Leb

(Ma|arska, Sinergin Turan Motorsport) + 7:04.0, 9. Metju Vilson (Velika Britanija, Stobart Ford) + 9:28.6, 10. Hening Solberg (Norve{ka, Stobart Ford) + 13:06.0 itd. Generalni plasman voza~a: 1. Sebastijan Leb 151, 2. Sebastijan O`ije 100, 3. Miko

Hirvonen 86, 4. Jari-Mati Latvala 80, 5. Peter Solberg 78, 6. Dani Sordo 67 itd. Generalni plasman konstruktora: 1. Sitroen 189, 2. Ford 163, 3. Sitroen junior tim 106, 4. Stobart Ford 84, 5. Man~iz Ford 40 itd.


SPORT

c m y

DNEVNIK

KO ]E ZAMENITI MUTUA U FIORENTINI

Ni Ka~ar, ni Petrovi}!? Transfer guru Fiorentine Pantaleo Korvino naglasio je da je krawe vreme da se proda Adrijan Mutu, a potom je nagovestio ko bi mogao da nasledi Rumuna u Firenci. - Wegovo prezime zavr{ava se na „c“ - izjavio je Korvino, a italijanski mediji nagla{a-

vaju da je to samo nemu{to izgovarawe glasa „}“. Prethodnih dana sa Fiorentinom bili su povezivani Gojko Ka~ar iz Herte i Radosav Petrovi} iz Partizana, ~ak je biv{i igra~ Viole, a sada [tutgarta Zdravko Kuzmanovi} lobirao za obojicu i u intervjuu za sajt Fiorentine i

Gojko Ka~ar

STARTOVALI CEMENTA[I

Gruji} testira novajlije

Cement, povratnik u Srpsku fudbalsku ligu, po~eo je sa pripremama. [efu struke Zoranu Gruji}u i saradnicima, Igoru Mandi}u i Miladinu Pura}u, javilo se na prozivci 25 igra~a. Me|u wima vi{e od polovine su novajlije,ako budu zadovoqili osta}e u Beo~inu. - Najbitnije je da je Cement krenuo sa radom - isti~e sportski direktor Sini{a Proli}.- Sa~ini}emo dobru ekipu, jer ovaj rang takmi~ewa ne trpi improvizacije. Kompletne pripreme Cementa{i }e odraditi u Beo~inu, gde na raspolagawu imaju tri izuzetno lepa terena.Klub su napustili: \ukanovi} (Big bul - Radni~ki), Ili}, Kosovi} (Slova~ka), golmani Ivanovi} (Proleter, Novi Sad), Kne`evi} (Malezija), a jo{ uvek je nepoznat status Milanovi}a, Romi}a i Popovi}a. B. S.

nagla{avao kako se radi o vanserijskim igra~ima, ali Korvino ima svoje mi{qewe. Na nagove{taj slova „c“ ili „}“ u prezimenu, Korvinu je prvo bilo postavqeno pitawe: „Da li je to Ka~ar“? - Ka~ar je u ovom trenutku va`an igra~ (u na{im planovima), ali je on ipak neko ~ije se prezime zavr{avana „r“ - podsetio je Korvino novinare. Usledilo je pitawe: „Da nije Petrovi}?“ - Jesam mislio na nekoga ~ije se prezime zavr{ava na ‘c’, ali bih naglasio da nisam mislio na Petrovica - rekao je Korvino, kada je vaqda postalo jasno da je „c“ u stvari „}“. U prilog tvrdwi da je vreme da Mutu napusti klub, Korvino je rekao: Imamo Stevana Joveti}a, a da li je logi~no da on ostane u Firenci i glumi zamenu za Adrijana Mutua? Ipak, pre }e biti da se radi o kona~noj presudi iz januara, po kojoj Mutu do oktobra 2010. godine mora ^elsiju da plati 17 miliona evra od{tete, zbog toga {to je koristio kokain dok je bio fudbaler tog tima. ^elsi ga je zbog toga otpustio, a do tog trenutka u wega je ulo`io ba{ 17 miliona evra.

ponedeqak12.jul2010.

17

MARKO VU^ETI], PRVOTIMAC IN\IJE

Spremni smo Marko Vu~eti}, 24-godi{wi igra~ sredine terena, minulog zimskog prelaznog roka do{ao je u redove In|ije i ekspresno je pobrao simpatije navija~a i stekao poverewe {efa stru~nog {taba Mom~ila Rai~evi}a. Odigrao je 13 utakmica za bodove u prole}noj sezoni, postigao jedan gol pa je i wegovo ime zlatnim slovima upisano u istoriju in|ijskog kluba. Zeleno-beli }e polovinom avgusta debitovati u najkvalitetnijoj ligi {to }e biti prilika da i Vu~eti} zaigra na stadionu Partizana. - Stigao sam u In|iju na preporuku tada{weg trenera Bogi}a Bogi}evi}a koji je izvesno vreme proveo na ~elu stru~nog {taba In|ije. Izvanredno sam prihva}en od saigra~a i simpatizera kluba, ubrzo sam u `estokoj konkurenciji izborio mesto u startnoj postavi pa sam, svakako, prezadovoqan. ^iwenica da }u uskoro

debitovati na superliga{kim terenima u~ini}e me presre}nim. Potpuno sam zadovoqan dosada{wom karijerom - isti~e Vu~eti}. Fudbalsku azbuku uspe{no je savladao u mla|im kategorijama Radni~kog (NBG), potvrdio se kasnije u kadetskim selekcijama Beograda i Srbije, izvesno vreme proveo na kaqewu u Dor}olu, @elezni~aru (Bara Venecija), Beogradu (Karaburma) i Big Bulu, izbrusio se na prvoliga{koj sceni u dresu zeleno-belih pa }e, nema sumwe, odigrati zna~ajnu ulogu i u nadmetawu sa najboqim klubovima Srbije. - Veliku ~ast i zadovoqstvo predstavqa}e mi igrawe protiv Crvene zvezde, Partizana, OFK Beograda, Vojvodine i ostalih superliga{a. Dobro }emo se pripremiti za predstoje}e izazove i svojski se zalo`iti da ispunimo o~e-

Marko Vu~eti}

kivawa vernih navija~a. Velika mi je ~ast {to sta`iram pokraj Zorana Jankovi}a, Predraga Koxe i Dragoslava Poleksi}a, mnogo toga sam od wih nau~io i uverena sam da In|ija u eliti ne}e igrati samo jednu sezonu - optimista je Vu~eti}. Da. Vi}enti}

JARA^ANI PO^ELI PRIPREME

Poja~awa na ~ekawu Zavr{en je dvadesetodnevni odmor za fudbalere Mladosti iz Ba~kog Jarka, a treneri Tibor Kova~ i Miroslav Loli} na prvom treningu imali su 25 igra~a. Nije bilo velikih promena u igra~kom kadru, okosnica ekipe je ostala na okupu, dok su iz omladinskog pogona prekomandovani Stojanovi}, Ubovi}, Maksi}, \uki} i Zeqkovi}. Pored dobro poznatih lica, bilo je i nekoliko potencijalnih novajlija, ~iji }e kvalitet oceniti stru~ni {tab kroz prijateqske me~eve. Prvi je na programu u subotu, kada }e Jara~ani ugostiti vojvo|anskog liga{a Ba~ku Topolu.

-Plasman me|u ~etiri najboqe ekipe u ligi postavqen je kao glavni zadatak i shodno ambicijama poja~a}emo konkurenciju za svaku poziciju – rekao je predsednik kluba Branislav Rosi}. Prvi strelac Kosta Baji} broji dane do odlaska s Livadice, na stolu ima ponude Toronta i na{ih prvoliga{a, dok je talentovani Marko \uki} pro{ao pripreme sa superliga{om Spartak Zlatibor vodom. Bez obzira {to predstoji naporan period rada, prisutne su pozitivne vibracije me|u plavo-belima, a deo zasluga ide i na ra~un jara~kog zeta Du{ana Baste, koji je poklonio deset lopti ambicioznom srpskoliga{u. M. Meni}anin

PARTIZAN UO^I DUELA S JERMENSKIM PJUNIKOM

Ofanziva se podrazumeva U Partizanu ni{ta ne prepu{taju slu~aju pred duel sa Pjunikom, iako su favoriti pripremaju se kao da igraju sa Interom. - Za nas nema lakih protivnika. Ne ka`em to zato {to ne verujem u ekipu, ve} zato {to svi klubovi napreduju. Pro{la godina je dovoqna opomena kada smo izbacili Ril, potom ispali od Apoela, a na mi{i}e izbacili @ilinu. Ne `elim da se takvo ne{to ponovi – oprezan je trener Aleksandar Stanojevi}. Trener ne obe}ava goleadu protiv Pjunika, ali veruje da je wegov tim boqi. - Sam grb koji nosimo ima te`inu. On se te{ko zaslu`uje i verujem da smo ga dostojni. [ef struke puca od ambicije i radi studiozno. Ve} proletos u pomo} je pozvao Fakultet za sport i fizi~ku kulturu zarad boqeg skautinga protivnika. - Skupili smo mno{tvo materijala o Pjuniku i uradili analizu. Svaki detaq, od dobrih do lo{ih strana smo prepoznali i predo~ili ih igra~ima. Nismo ih, naravno, ugu{ili taktikom ve} im samo olak{ali posao.

PIONORI I KADETI NOVOSADSKOG PROLETERA U [PANIJI: Pioniri i kadeti FK Proleter sa novosadske Slane bare, predvo|eni trenerima Svetozarom Soviqem i Goranom @muki}em, otputovali su u [paniju gde }e u~estvo-

Od wega se o~ekuju golovi: Kleo

[to se Pjunika ti~e Stanojevi} ka`e: - Mlada su ekipa i neguju ofanzivan fudbal. Verujem da se ni u Beogradu ne}e braniti jer im je takav profil igra~a. Imaju sistem koji poku{avaju da nadograde. S tim ciqem dovode i strance koji i prave razliku u igri. Sa~ekajmo, ipak, sredu i uverimo se u`ivo. Trener nema dilemu kako }e nastupiti Partizan. - Moramo nametnuti svoju igru. Ofanziva je obavezna kada smo mi u pitawu. Pozivam navija~e da pogledaju Partizan kakav `ele da vide – istakao je Stanojevi}. Partizan }e u sredu ra~unati i na (odlaze}eg) Radosava Petrovi}a. Za duele sa Pjunikom prijavqeni su slede}i igra~i: Aleksandar Radosavqevi}, Radi{a Ili} i @ivko @ivkovi} (golmani), Ivan Stevanovi}, Aleksandar Miqkovi}, Marko Jovanovi}, Mladen Krstaji}, Vojislav Stankovi}, Matija Nastasi}, Aleksandar Lazevski, Xozef Kizito (odbrana), Radosav Petrovi}, Branislav Jovanovi}, Nemawa Tomi}, Sa{a Ili}, Darko Bra{anac, Aleksandar

vati na presti`nom me|unarodnom turniru - Gasteiz kupu. Osim trenera i 50 igra~a ekspediciju Novosa|ana (treneri i pedesetak fudbalera) predvode Du{an Dragojevi} i dr Jelena Lu~i}.

Stanojevi} ne razmi{qa o Lazeti}u Trener fudbalera Partizana Aleksandar Stanojevi} izjavio je da uop{te ne razmi{qa o Nikoli Lazeti}u kao eventualnom poja~awu crno-belih u narednoj sezoni. - Ne bih sada da komentari{em eventualna poja~awa ekipe, kada nas ve} u sredu o~ekuje prvi me~ kvalifikacija za Ligu {ampiona protiv Pjunika. Ne zanima me ni Lazeti}, niti bilo ko drugi. Sada sam maksimalno koncentrisan na me~eve sa Pjunikom rekao je Stanojevi}. Davidov, Almami da Silva Moreira (vezisti), Marko [}epovi}, Kleo, Milo{ Bogunovi} i Predrag Miji} (napad). Ukoliko pro|u Pjunik crno – beli }e ra~unati i na Gorana Gale{evi}a i Stefana A{kovskog, dok }e Fejsa biti prijavqen za eventualno takmi~ewe po grupama Uefinih takmi~ewa. I. Lazarevi}

Odlazak u [paniju, osim roditeqa i kluba, pomogao je i Gradski sekretarijat za sport i omladinu grada Novog Sada.Ina~e, na ovom turniru u~estvuju klubovi sa svih kontinenata. M. P.


18

SPORT

ponedeqak12.jul2010.

DNEVNIK

SREMAC IZ VOJKE NA DOBROM PUTU

Vratiti ugled i publiku Fudbalski klub Sremac iz Vojke, sa tradicijom od bezmalo osam i po decenija, iznedrio je brojne kvalitetne igra~e, a trenutno se najvi{e ponosi reprezentativcem Aleksandrom Kolarevim. No, posledwih godina Sremac pre`ivqava te{ke trenuke, plati je danak raznih me{etara i od pro{le sezone je ~lan Op{tinske lige. Zaqubqenici u fudbal u Vojki i staropazova~koj op{tini su krenuli u akciju da promene trenutno stawe. Najpre je, uz podr{ku Op{tine Stara Pazova, re{en problem blokiranog ra~una i dugova,~ak nekoliko puta mewana je uprava, dok kona~no nije izabran kvalitetan rukovode}i tim na ~elu sa biv{im fudbalerom Du{anom Uzelcem. Krenulo se u obnovu, a da se radi odlu~no i odgovorno ve} se vidi, prostorije su okre~ene, postavqeni su laminatni podovi, obnovqen je sanitarni ~vor, dobijeni su kompjuter i ve{ ma{ina, kuipqena je kosilica, sve zahvaquju}i qubiteqima fudbala iz Vojke i Stare Pazove,a po~ela je dobrovoqna akcija za izgradwu novih tribina po{to su stare, monta`ne, sasvim propale. Op{tina Stara PaDobrovoqnim radom obnavqa se voja~ki Sremac zova je dala 300 hiqada dinara za tribine, kupqen je ma- Radovi su zapo~eti prve nebiti ura|ene ove godine - ka`e terijal, a svi zemqani i drugi deqe jula, radi}e se svakog vipredsednik Du{an Uzelac. radovi }e biti ura|eni dobrokenda i ra~unamo da }e, uz novIna~e, novo rukovodstvo navoqnim radom ~lanova kluba. ~anu pomo} i MZ Vojka, tribine javquje `estoku borbu za prvo

mesto u ligi i veruje da }e se sa dobrim rezultatima i publika vratiti.Obnovi}e se i rad sa mla|im kategorijama pa je sa-

svim izgledno da }e se Sremac vratiti na stare staze ugleda i uspeha. A. N.

IZ TABORA MITROVA^KOG RADNI^KOG

Najava lepih igara i dobrih rezultata Posle pauze od mesec dana, ponovo je `ivo i veselo na travnatim terenima stadiona u Hesni. Mitrova~ki Radni~ki krenuo je sa pripremama za novu fudbalsku sezonu. I ove godine popularni klub iz mitrova~kog naseqa Hesna `eli da ostvari {to boqi plasman u prvenstvu vojvo|anskih liga{a - grupa zapad. Smawena liga (16 klubova) i kvalitet wenih u~esnika, me|u kojima su Ba~ka iz Ba~ke Palanke, Metalac iz Futoga, novosadski klubovi Crvena zvezda, Indeks i Borac, pretpostavqa uzbudqivo i zanimqivo prvenstvo. U toku letwe pauze zavr{eni su radovi na adaptaciji i renovirawu klupskih prostorija. Agilna uprava kluba, na ~elu sa predsednikom Goranom Mati}em, sve

je uradila kako bi po~etak novog takmi~ewa u Vojvo|anskoj ligi-zapad protekao u {to lep{im uslovima. Ura|eni su i radovi na adaptaciji terena, mewawu trave ispred golova, kre~ewu i farbawu golova, ograde i ostalih klupskih objekata na stadionu. Tako }e fudbaleri Radni~kog pripreme za novu sezonu po~eti u uredenim svla~ionicama i pripremqenim terenima stadiona u Hesni koji po~iwe da izrasta u jedan renomirani fudbalski centar. Zavr{eni su pregovori sa OFK Bumerang iz Sremske Mitrovice. To je kolektiv kojeg vode @eqko Dimitri} i Velimir Kne`evi} ~iji su piniri i kadeti trijumfovali u svojim ligama (Srem) . Svih 120 registrovanih petli}a, pioni-

ra, kadeta i omladinaca Bumeranga pripojili su se Radni~kom. U novoj sezoni pioniri i kadeti Radni~kog takmi~i}e se u Kvalitetnoj ligi Vojvodine i odmerava}e snage sa Vojvodinom iz Novog Sada, Spartakom iz Subotice, Hajdukom iz Kule, Banatom iz Zrewanina i drugim naja~im klubovima u Pokrajini. U omladinskoj {koli Radni~kog }e raditi: Dimitri}, Proki} , Kuqa i Sladojevi}. U klub se posle kratke pauze vratio i aktivirao najstariji ~lan Radni~kog i `iva legenda hesnerskog kluba Slobodan Bata Lakato{. Do{ao je da mladim ~lanovma kluba poka`e kako se voli, po{tuje i poma`e fudbalski klub. [ef stru~nog {taba je Mita Ninkovi}, a prvi trener je Dragan Deli}. U toku prelaznog

roka o~ekuje se dolazak nekoliko mladih i perspektivnih fudbalera. Planirane su pripremene utakmice, a24. i 25. jula FK Radni~ki organizova}e se memorijalni turnir posve}en preminulom sponzoru i velikom prijatequ kluba @eqku Radovanovi}u. Na turniru }e u~estvovati Sloga iz Erdevika, Sloven iz Rume, Partizan iz Vitojevaca i doma}in Radni~ki. Svi ~lanovi Radni~kog i navija~i s nestrpqewem o~ekuju po~etak nove sezone,14. avgusta. Stabilna uprava, kvalitetan igra~ki kadar i iskusan stru~ni {tab obe}avaju da }e Radni~ki igrati veoma zapa`enu ulogu u Vojvo|naskoj ligi zapad. J. Stevi}

2

26. jun, 16

3 0 ARGENTINA

URUGVAJ 5 (1)

JU@NA KOREJA 1

SAD

URUGVAJ 2

FINALE

1 (1)

26. jun, 20.30 GANA

GANA

3 (1)

HOLANDIJA

6. jul, 20.30

4 4

1

ENGLESKA

7. jul, 20.30

0

HOLANDIJA 2

PARAGVAJ

HOLANDIJA 3

BRAZIL

1

1

ZA TRE]E MESTO 10. jul, 20.30 NEMA^KA - URUGVAJ 3:2

PARAGVAJ

29. jun, 16 3 (0)

3 0

NEMA^KA

27. jun, 16

NEMA^KA

1

28. jun, 20.30 ^ILE

[PANIJA

MEKSIKO

5 (0)

2. jul, 16 BRAZIL

27. jun, 20.30

3. jul, 16

NEMA^KA

2

28. jun, 16 SLOVA^KA

0

11. jul 20.30

2 (1)

HOLANDIJA

ARGENTINA

1

2. jul, 20.30

Srbija jo{ uvek bez zlata [ahisti Srbije nisu uspeli da osvoje zlatnu medaqu u prvom delu Prvenstva Evrope za mlade. Pojedina~ni deo ovog takmi~ewa u ubrzanom {ahu pripao je Rumuniji sa deset medaqa, od toga sa tri zlatne, koliko imaju u Ma|arska i Rusija, trenutno najuspe{nije nacije na takmi~ewu. Iako je prvi deo takmi~ewa zavr{io na vode}em mestu kategorije de~aka do 14 godina, Novak ^abarkapa nije zadr`ao isti ritam. Talentovani {ahista Spartaka izgubio je prvu poziciju, a u zavr{nim kolima i medaqu, pa je najboqe plasirani takmi~ar iz Srbije bio Vuk \or|evi}, drugi u kategoriji do 10 godina. Rezultati, devoj~ice do 8 godina: Gabriela Antonova (Bugarska) 9, Andrea Len|el (Ma|arska) 8, Adriana \ermanovi} (Srbija) 7, do 10: Aleksa Korduta Kopilu (Rumunija) 8, Lili [imon (Ma|arska) 7,5, Judit E|ed (Ma|arska) 7, do 12: Hana Kristina Gal (Ma|atrska) 8,5, Rita [an He Jia (Ma|arska) 7,5, Danka Lali} (Srbija) 6, do 14: Sara Ja}imovi} (Bosna i Hercegovina) 8, Daria Krotiuk (Rusija) 7, Daria Joana Visanesku (Rumunija) 6,5, do 16: Marina Baraeva (Rusija) 8, Irina Baraeva (Rusija) 7,5, Andrea Vince (Srbija) 6,5, do 18: Alena Suslova (Rusija) 4,5, Elema Semenova (Rusija) 3,5, Bika Bulatkanova (Rusija) 3, de~aci, do 8 godina: David Kelemen (Ma|arska) 7, Mircea Talu (Rumunija) 6,5, Nikola Kova~evi} (Srbija) 6,5, do 10: Mihnea Kosta~i (Rumunija) 9, Vuk \or|evi} (Srbija) 7, Marian Katalin Sandu (Rumunija) 5,5, do 12: Bewamin Gledura (Ma|arska) 7,5, Kristian Toma Radu (Rumunija) 6,5, Jadranko Plenca (Hrvatska) 6,5, do 14: Otomar Ladva (Estonija) 6,5, Omar Eltigani (Ma|arska) 6,5, Stefan Tomici (Rumunija) 6, do 16: Sergej Savitski (Rusija) 7, Vlad Jonut Stegariu (Rumunija) 6,5, Sa{o Andreev (Bugarska) 6,5, do 18: Robin Aleksandru Dragomiresku (Rumunija) 5,5, Adrian Maria Petrisor (Rumunija) 4,5, Lazar Radusinovi} (Srbija) 4. Evropski {ampionat za mlade nastavqa se superfinalom, gde u~estvuju najboqe plasirani iz svih kategorija. N. S.

LISTA STRELACA

[EMA ZAVR[NICE MONDIJALA URUGVAJ

PRVENSTVO EVROPE ZA MLADE U SUBOTICI

JAPAN

3. jul, 20.30

[PANIJA

[PANIJA 1

[PANIJA

29. jun, 20.30 PORTUGAL

Kvartet na vrhu Pet golova: Viqa ([panija), Snajder (Holandija), Forlan (Urugvaj), Miler (Nema~ka). ^etiri gola: Klose (Nema~ka), Iguain (Argentina), Vitek (Slova~ka). Tri gola: Gabijano (Brazil), Gijan (Gana), Suarez (Urugvaj), Donovan (SAD). Dva gola: Roben (Holandija), Podolski (Nema~ka), Tevez (Argentina), Hernandez (Meksiko), Eto(Kamerun), Honda (Japan), ^ung Jong, Jung So (J. Koreja), Holman (Australija), U~e (Nigerija), Robiwo, Elano (Brazil), Tijago (Portugalija). Jedan gol: Pujol ([panija),^abalala, Kumalo, Mfela (Ju`na Afrika), Markez, Blanko (Meksiko), Lung So, Sung Park, ^ung Li, Jung Li, ^ung Park, ^ung Jong (Ju`na Koreja), Hajnce, Demikelis, Palermo (Argentina), Xerard, Defo, Apson (Engleska), Dempsi, Bredli (SAD), Koren,

Birsa, Qubijanki~ (Slovenija), Kakau, Ezil, Jansen, Kedira (Nema~ka), Kujt, Van Persi, Huntelar, Van Bromhorst (Holandija), Endo, Okazaki (Japan), Alkaraz, Vera, Riveros (Paragvaj), De Rosi, Jakvinta, Di Natale, Kvaqarela (Italija), Vitek, [melc (Slova~ka), Rid, [melc (Novi Zeland), Majkon, @uan, (Brazil), Nam Jun Si (S. Koreja), Buse`ur, Gonzales, Milar (^ile), Fernandez ([vajcarska), A. Pereira, M. Pereira, Kavani (Urugvaj), Ajegbeni (Nigerija), Torosidis, Salpingidis (Gr~ka), Jovanovi}, Panteli} (Srbija), Bendtner, Romedal, Tomason (Danska), Mereire{, Simao, Almeida, Leidson, Ronaldo (Portugal), Maluda (Francuska), Kejhil (Australija), Kopunek (Slova~ka), Drogba, Jaja Ture, Romarik, Kalu (O. Slonova~e), Muntari (Gana). Autogolovi: Ager (Danska), ^u Jong (J. Koreja), Melo (Brazil).


c m y

SPORT

DNEVNIK

ponedeqak12.jul2010.

19

UDOVI^I] ODREDIO EKIPU ZA FINALE SVETSKE VATERPOLO LIGE: Vaterpolo reprezentacija Srbije se posle povratka iz Bawaluke i dana odmora u subotu ponovo okupila na beogradskom Ta{majdanu. Delfini su trenirali i ju~e, ali samo uve~e, jer u toku dana nisu imali gde. Selektor Dejan Udovi~i} je istakao da niko nije mogao da im obezbedi jutarwi termin, pa svetski prvaci nisu imali gde da treniraju. Udovi~i} je odredio 14 igra~a koji }e u~estvovati na finalnom turniru Svetske lige, koji se od 13. do 18. jula odr`ava u Ni{u. Na spisku su: Slobodan Soro, Gojko Pijetlovi}, Branislav Mitrovi}, Boris Vapenski, Marko Avramovi}, Filip Filipovi}, @ivko Goci}, Milan Aleksi}, Vawa Udovi~i}, Nikola Ra|en, Stefan Mitrovi}, Andrija Prlainovi}, Slobodan Niki} i Du{ko Pijetlovi}. Preostali deo ekipe }e danas nastaviti sa pripremama u Beogradu, a po zavr{etku Svetske lige sparinogav}e se u Ni{u sa Kinezima. G. M.

EVROPSKO PRVENSTVO DO 20 GODINA

Lekcija Litvancima Litvanija–Srbija 69:80 (21:24, 14:21, 10:16, 24:19) LITVANIJA: Dambrauskas 5, Tarvidas, Peciukevi~ijus 12, Sapiega 4, Kulvietis 2, Slezas 2, Bendzius 17, Kadzevi~ijus 4, Orelik, Kairjis 2, Staniulis 5, Drungilas 16. SRBIJA: Milutinovi} 15 (10 sk), Obrenovi} 3, Rizni}, Suboti} 2, Nedovi} 13 (10 as), Mitrovi} 11, Arnautovi}, Majstorovi}, \eki} 5 (4 sk), An|u{i}, Jaramaz 11 (5 sk), Musli 20 (6 sk). Mlada ko{arka{ak reprezentacija Srbije pobedom nad Li-

na{e grupe koje nastavqaju takmi~ewe. Te tri ekipe, zajedno sa selekcijama Gr~ke, Ukrajine i Letonije, formira}e novu grupu, u koju se prenose bodovi iz me|usobnih duela, da bi posle tri nova kola ~etiri ekipe izborile plasman u ~etvrtfinale, koje se igra po klasi~nom unakrsnom sistemu. Iako su ve} bili obezbedili plasman u nastavak takmi~ewa, na{i momci su bili silno motivisani, kako bi protiv Litvanaca pokazali da je poraz od Crne Gore bio proizvod lo{eg

pad pametan, {ut odli~an. Mnogo pre nego {to je istekao 40. minut pobednik je bio poznat. Svi igra~i, koje je selektor \oki} poslao u igru, ispunili su o~ekivawa, ali Andreja Milutinovi} i Nemawa Nedovi} zaslu`uju da budu istaknuti. Obojica su imala dabl-dabl u~inak. Selektor Bo{ko \oki} bio je veoma zadovoqan izdawem izabranika: - Daqe idemo samo sa jednom pobedom, kao i preostale dve ekipe iz na{e grupe. Nismo

dana. Od samog starta su krenuli jako, poveli 7:0 i nijednom nisu dozvolili Litvancima da ugroze wihovo vo|stvo. Sve je sada bilo neuporedivo boqe nego dan ranije. Odbrana jaka, na-

Veber slavio na Silverstonu Australijanac Mark Veber iz Red Bula pobednik je desete ovogodi{we trke {ampionata Formule jedan vo`ene na stazi Silverston za Veliku nagradu Velike Britanije. Ovo je Australijancu tre}a pobeda ove sezone, a peta u karijeri. Drugo mesto zauzeo je doma}i voza~ Luis Hamilton iz Meklarena, a tre}e Nemac Ni-

Rezultati 1. Veber (Australija, Red Bul) 1:24:38,200, 2. Hamilton (Velika Britanija, Meklaren) + 1,360, 3. Rozberg (Nema~ka, Mercedes GP) + 21,307, 4. Baton (V. Britanija, Mercedes GP) + 21,986, 5. Barikelo (Brazil, Vilijams) + 31,456, 6. Kobaja{i (Japan, BMV Zauber) + 32,171, 7. Fetel (Nema~ka, Red Bul) + 36,734, 8. Zutil (Nema~ka, Fors Indija) + 40,932, 9. [umaher (Nema~ka, Mercedes GP) + 41,599, 10. Hilkenberg (Nema~ka, Vilijams) + 42,012, 11. Liuci (Italija, Fors Indija) + 42,459, 12. Buemi ([vajcarska, Toro Roso) + 47,627, 13. Petrov (Rusija, Reno) + 59,374, 14. Alonso ([panija, Ferari) + 1:02,385, 15. Masa (Brazil, Ferari) + 1:07,489, 16. Truli (Italija, Lotus) + 1 krug, 17. Kovalainen (Finska, Lotus) + 1 krug, 18. Glok (Nema~ka, Virxin) + 1 krug, 19. ^andhok (Indija, Hispanija) + 2 kruga, 20. Jamamoto (Japan, Hispanija) + 2 kruga.

koji se sa ~etvrte probio na drugu poziciju, kao i Rozberg, koji se sa petog probio na tre}e mesto. Me|utim, ubrzo mu ga je preuzeo Poqak Robert Kubica iz Renoa, koji na`alost nije imao sre}e u Silverstonu, jer je odustao u 20. krugu zbog problema sa bolidom. Poqak je do Silverstona bio jedni voza~ koji je zavr{io sve trke. Pehovi za Fetela su se nastavili, pa je odmah nakon starta imao gumi defekt zbog dodira sa Hamiltonom i kratkog izletawa sa staze. Isto je pro{ao i Felipe Masa iz Ferarija u borbi sa klupskim kolegemo Fernandom Alonsom, pa su neplanirano morali do boksa. I Alonso je lo{e zapo~eo trku, pa je sa tre}eg startnog mesta odmah pao na {esto. Kasnije je [panac ka`wen i „prolaskom kroz boks“ zbog

Aktuelni svetski prvak Britanac Xenson Baton iz Meklarena mu~io se u kvalifikacijama i startovao sa 14. mesta, ali je odli~nom vo`wom i spletom

Voza~i

Srbija peta

1. Hamilton (V. Britanija, Meklaren) 145, 2. Baton (V. Britanija, Meklaren) 133, 3. Veber (Australija, Red Bul) 128, 4. Fetel (Nema~ka, Red Bul) 121, 5. Alonso ([panija, Ferari) 98, 6. Rozberg (Nema~ka, Mercedes GP) 90, 7. Kubica (Poaqska, Reno) 83, 8. masa (Brazil, ferari) 67, 9. [umaher (Nema~ka, Mercedes GP) 36, 10. Sutil (Nema~ka, Fors Indija) 35, 11. Barikelo (Brazil, Vilijams) 29, 12. Kobaja{i (Japan, BMV Zauber) 15, 13. Liuci (Italija, Fors Indija) 12, 14. Buemi ([vajcarska, Toro Roso) 7, 15. Petrov (Rusija, Reno) 6, 16. Algersuari ([panija, Toro Roso) 3, 17. Hilkenberg (Nema~ka, Vilijams) 2.

Australija - Srbija 64:74 (18:21, 16:19, 18:16, 12:18)

Konstruktori

Mladi ko{arka{i Srbije proslavqaju uspeh u me~u s Litvanijom

tvanijom (80:69) zavr{ila je prvu rundu takmi~ewa na Evropskom prvenstvu Hrvatskoj. Na taj na~in na{i momci u nastavak prenose tri boda, koliko i Litvanija i Crna Gora, ekipe iz

VELIKA NAGRADA VELIKE BRITANIJE

mnogo hendikepirani ni u odnosu na Gr~ku. Zato mi je `ao {to protiv Litvanije nismo ubedqivije slavili, a mogli smo. Jer, sigurno }e biti bar jedan krug na kraju. SVETSKO PRVENSTVO ZA IGRA^E DO 17 GODINA

AUSTRALIJA: Hil, Ri~ardson, Norton 10, Konstejbl, Dajson, Dumovi}, Frajar 8, Odix 8, Gilmor 2, Dauni 2, Kirku 7, Karlin 27. SRBIJA: Cvetkovi} 17, Radi~evi}, Radowi} 8, Dangubi}, ^vorovi} 3, Mitrovi} 18, Miqenovi} 15, Krsti}, Jankovi}, Milo{evi} 12, Bezbradica, Chirovi} 1. Ko{arka{ka reprezentacija Srbije osvojila je peto mesto na Svetskom prvenstvu za igra~e do 17 godina u Hamburgu. Srbija je u borbi za peto mesto savladala selekciju Australije rezultatom 74:64 (21:18, 19:16, 16:18, 18:12). Najefikasniji u srpskom timu bio je Mitrovi} sa 18 poena, dok je Cvetkovi} dodao 17, a Miqenovi} 15. Sa druge strane, u redovima Australije istakao se Karlin, koji je sa 27 postignutih poena bio najefikasniji igra~ utakmice.

1. Meklaren 278, 2. Red Bul 249, 3. Feraru 165, 4. Mercedes GP 126, 5. Reno 89, 6. Fors Indija 47, 7. Vilijams 31, 8. BMV Zauber 15, 9. Toro Roso 10.

ko Rozberg, ~lan Mercedes GP tima. Pol poziciju u Silverstonu imao je Nemac Sebastijan Fetel iz Red Bula, ali je veoma lo{e startovao, {to je iskoristio wegov klupski kolega Veber. Umalo nije do{lo do incidenta izme|u klupskih kolega, ali je udes izbegnut, a Veber izbio na lidersku poziciju, koju je zadr`ao do kraja trke. Odli~an start imao je i Hamilton,

nepravilnog preticawa Kubice, pa je pao na 16. mesto. Me|utim, nije mogao odmah da je odradi, jer je na stazu iza{ao „sejfti kar“ zbog delova krila koji su ostali na stazi posle kontakta izme|u Pedra de la Rose iz BMV Zaubera i Adrijana Sutila iz Fors Indije. Tako je Ferari u Silverstonu ostao bez bodova, pa je ispao iz borbe za titule u konkurenciji voza~a i konstruktora.

okolnosti na kraju uspeo da trku zavr{i na ~etvrtom mestu. Posle lo{eg starta Fetel je u nastavku trke dobro vozio i zauzeo sedmo mesto.Odli~no peto mesto zauzeo je Brazilac Rubens Barikelo iz Vilijamsa, {esti je bio Japanac Kamui Kobaja{i iz BMV Zaubera, a osmi Adrijan Sutil iz Fors Indije. Bodove su kao deveti i deseti uzeli jo{ i voza~i Mercedesa i Vilijamsa Mihael [umaher, te Niko Hilkenberg. Slede}a trka vozi se 25. jula na stazi Hokenhajm za Veliku nagradu Nema~ke. G. M.


20

STUDENTSKI DNEVNIK

ponedeqak12.jul2010.

DNEVNIK

NA UNS SE USEQAVA NOVA GENERACIJA AKADEMACA

Bruco{i overavaju indekse

RO\ENDANSKA IZLO@BA FOTOGRAFIJA KONKURSA „50 GODINA UNIVERZITETA U NOVOM SADU”

U slike stalo pola veka sandrosa Vretakosa je fotografija sprema~ice koja bri{e stolove za secirawe u ve`baonici Katedre za anatomiju Medicinskog fakulteta, dok joj dru{tvo pravi samo model qudskog skeleta... s druge strane, autorka rada koji je dobio drugu nagradu, studentkiwa Akademije Ma{a Pavlovi}, napravila je fotografiju inspirisanu Mikelan|elovom freskom “Stvarawe Adama” . – Fotografija je nastala u autenti~nom, svakodnevnom ambijentu Akademije, a namera mi je bila da predstavim kako kroz rad sa studentima nastaju umetni~ka dela i umetnici – ka`e Ma{a. Ne{to prozai~nija i bez “bo`anskog prsta”, wena foto-

Foto: N. Stojanovi}

Izlo`ba najuspe{nijih fotografija pristiglih na konkurs “50 godina Univerziteta u Novom Sadu” raspisan povodom pola veka postojawa najdugove~nije visoko{kolske ustanove u Vojvodini, mo`e se do kraja jula pogledati u Multimedijalnom centru Akademije umetnosti u Ulici \ure Jak{i}a 7. Na konkurs je pristiglo vi{e od 100 fotografija. Utisak je da su autori bili inspirisani i “pogodili” smisao jer je na ve}ini fotografija zabele`en svakodnevni `ivot Univerziteta od osnivawa do danas i detaqi uglavnom nevidqivi posmatra~u van akademske zajednice a ~esto nedovoqno ceweni ~ak i unutar we. Stru~ni `iri nagradio je upravo radove koji prikazuju kako Univerzitet “di{e” i tako odao svojevrsno priznawe svemu onome {to prethodi i bez ~ega nema vrhunskih nau~nih rezultata ili umetni~kih dometa: trudu studenata, posve}enosti u~iteqa ... i “tetkicama”. Naime, prvonagra|eni rad Alek-

ZA 50. RO\ENDAN UNIVERZITETA

Zablistala i fontana u Kampusu Povodom 50. godina od osnivawa Univerziteta u Novom Sadu, obnovqena je fontana, koja se nalazi u centru Kampusa od 1990. Pored mnogobrojnih manifestacija, izlo`bi, koncerata i sve~anosti obele`avawa ovog jubileja, i fontana, koja krasi Kampus pune dve decenije, ponovo je zasijala. Prorektor za finansije i organizaciju prof. dr Radovan Pejanovi} isti~e da fontana ima posebnu simboliku. – Fontana je simbol mladosti, okupqawa i dru`ewa, a pre svega na{eg Univerziteta, zato

je i bitno {to smo joj povratili prvobitni sjaj – ka`e prorektor Pejanovi}, i isti~e da je novosadski Kampus jedan od najlep{ih u Evropi. – Fontana je oblo`ena plavim kamen~i}ima, a centralni bakarni deo, koji je bio poprili~no o{te}en i izbledeo, obnovqen je i sada se presijava. Projekat rekonstrukcije fontane podr`ali su Rektorat i Sekretarijat za obrazovawe, a u obnovu, koja je trajala oko mesec dana, ulo`eno je oko pola miliona dinara. I. D.

grafija bi stoga mogla biti nazvana “Nastanak umetnika”. Tako|e student Akademije Nemawa Deqa, koji je s Vladimirom Beki}em podelio tre}e mesto, gotovo godinu dana pratio je i dokumentovao pripremu kolege s Muzi~kog odseka Damira Ba~ikina za diplomski ispit. Fotografisao je probe, koncerte... ceo proces ovekove~en je u fotografiji “^as trube”. Ako jedna slika zamewuje hiqadu re~i, ova zamewuje hiqadu slika! I. Sabado{

O ve{tinama pri zapo{qavawu Predavawe “Ve{tine potrebne pri zapo{qavawu” bi}e odr`ano 14. jula u Centru za razvoj karijere i savetovawe studenata, Ulica dr Ilije \uri~i}a 3, u Studentskom domu “Slobodan Baji}”. Studenti }e imati prilike da ~uju koje se ve{tine tra`e prilikom zapo{qavawa, za{to su neke tra`enije od drugih, kako da svoje ve{tine predstave u CV-u i sli~ne teme o kojima }e govoriti savetnica za visoko obrazovawe i razvoj radne snage ambasade Velike Britanije Lidija Smirnov. Broj u~esnika je ograni~en na 15, a danas je posledwi dan za prijave, koje se mogu poslati na imejl adresu ssonja@uns.ac.rs, s kontakt podacima. Ciq Centra za razvoj karijere i savetovawe studenata je pru`awe podr{ke akademcima u razvijawu sposobnosti, znawa i ve{tina koje su kqu~ne za zapo{qavawe, kao i pru`awe informacija o ponudama za poslove i prakse u zemqi i inostranstvu. Studenti Univerziteta u Novom Sadu mogu se registrovati u Centru i na taj na~in }e biti obave{teni o svim aktuelnim informacijama u vezi sa svojom karijerom. I. D.

U Kampusu Univerziteta u Novom Sadu prethodne dve sedmice protekle su u znaku upisa nove generacije studenata: prijavqivawe, pa prijemni ispiti, pa rangliste, pa upis... Svi ovi va`ni doga|aji u upisnom kalendaru dovodili su u Kampus na hiqade devojaka i momaka, koji su univerzitetski grad preplavili novom energijom. Kad je pro{le nedeqe po~eo upis primqenih bruco{a, u fakultetskim holovima potra`ili smo zadovoqna lica onih koji su uspeli da osvoje mesto na `eqenom fakultetu. Budu}i student geodezije na Fakultetu tehni~kih nauka Damjan Raci} obreo se tamo gde je `eleo, ali je o~ekivao boqe rezultate na prijemnom ispitu... – Bio sam drugi ispod crte za buxet i ba{ mi je krivo jer mi je malo falilo da upi{em studije, a da ne platim veliku cifru – ka`e Damjan iz Siriga, i dodaje }e se potruditi da ispola`e sve ispite i dogodine pre|e na buxet. – U po~etku }u morati da putujem, a na drugoj godini }u, ako budem buxetski student, poku{ati da konkuri{em za mesto u domu. Najve}u podr{ku tokom pripreme za prijemni ispit pru`ila mu je mama Qubica Marija, koja ga je pratila i na upisu i priznala nam da je imala ve}u tremu nego sin: – Istraumirana sam svom ovom pri~om, ali na sre}u, sve je dobro zavr{eno. Veoma mi je drago {to je uspeo da upi{e `eqeni smer, naro~ito zato {to sam i ja po struci geodeta, pa eto prenosimo profesiju s kolena na koleno – zadovoqna je mama. U pratwi mla|e sestre, upisne obrasce popuwavala je Sandra [egrt, koja }e od oktobra na FTN-u studirati saobra}aj. Trenutno tra`i stan u Novom Sadu, gde }e provoditi studentske dane, i povremeno odlaziti kod svojih u Sontu, kod Apatina. Budu}a studentkiwa `urnalistike iz Loznice Ana Markovi} ka`e da jo{ od osnovne {kole ma-

Damjan Raci}

Sandra [egrt

Ana Markovi}

Tijana Mitkovi}

Sawa Arsenovi}

{ta o profesiji novinara, a da to i ostvari, pomo}i joj medijske studije na Filozofskom fakultetu. – Veoma sam uzbu|ena i jedva ~ekam da na|em stan s drugaricom jer mi se Novi Sad veoma svi|a i

mislim da pru`a razne mogu}nosti nama studentima – odu{evqena je Ana. Tijana Mitkovi} iz Rumenke upisala je agroekonomiju na Poqoprivrednom fakultetu, ostvariv{i maksimalan broj bodova. Ka`e da je upravo taj smer `elela i da joj nije te{ko da svakodnevno putuje na predavawa i ve`be. Novosa|anka Sawa Arsenovi} po drugi put je postala bruco{: sad je upisala francuski jezik i kwi`evnost na Filozofskom fakultetu, a prethodno je studirala engleski na privatnom fakultetu. – Ostalo mi je jo{ nekoliko ispita na posledwoj godini na studijama engleskog jezika, a napravi}u malu pauzu dok budem studirala francuski – ka`e Sawa. I. Dragi} Foto: R. Hayi}

BANKARI PODR@AVAJU AKADEMSKO OBRAZOVAWE

Studirawe na kredit u evrima ili dinarima Maturanti koji su polo`ili prijemni ispit za upis na studije ali su ostali ispod buxetske crte treba da sakupe prili~nu sumu da bi platili samofinansiraju}u {kolarinu. Studirawe u Srbiji spada me|u skupqe u regionu, pa }e mnogi od budu}ih bruco{a visoko obrazovawe sticati na kredit. Ponuda bankarskih zajmova za ovu namenu kod nas je sasvim solidna. Osim pla}awa redovnih studija, ovim zajmovima mogu se finansirati i postdiplomske. Kredite mogu podi}i roditeqi i starateqi studenata, ili oni sami ako su zaposleni. Za ovaj zajam potrebna su ista dokumenta kao i za sve ostale, a to su: podaci o visini plate, adminstrativna zabrana, izve{taj Kreditnog biroa plus profaktura od univerziteta ili ustanove kojoj se {kolarina upla}uje. Folks banka nudi zajmove u dinarima uz fiksnu kamatu od

15,6 posto godi{we. Maksimalni rok otplate je 60 meseci, bez u~e{}a i depozita, a najvi{e se mo`e dobiti milion dinara. Ova ku}a zajmove daje i za kupovinu uxbenika i pribora za studirawe. Na isti iznos ograni~en je i kredit za finasirawe studija Komercijalne banke. Indeksirani zajmovi vezani za evre imaju kamatu od 18,26 posto godi{we, a obavezno je i u~e{}e od 30 odsto. Ova ku}a nudi i dinarsku varijantu, a kamata se kre}e od 22,46 do ~ak 29,95 posto godi{we. Vi{e stope predvi|ene su za klijente koji ne primaju plate preko te banke. Pogodnost je {to za ove zajmove nije potrebno u~e{}e, ali se tra`i jedan `irant. Sosijete `eneral banka ima u ponudi pravu paletu kredita za studirawe i u dinarima i u evrima. Ko `eli dinarski zajam uz

fiksnu kamatu, pla}a}e 24 posto, tu je i zajam uz promenqivu kamatu koja je vezana za referentnu stopu NBS-a i trenutno iznosi 16,5 posto. Za indeksirane kredite u evrima godi{wa stopa je 18 posto za one koji ne primaju platu preko ra~una u banci, a ina~e stopa je od 13 do 16 posto. @iranti nisu obavezni, ali je banka zadr`ala diskreciono pravo da tra`i jednog ako proceni da je tako sigurnije. Namenski krediti kao {to je ovaj obi~no su povoqniji nego gotovinski zajmovi, koji se tako|e mogu koristiti za pla}awe {kolarine. Ali, to ne mora da bude pravilo. Zato je savet svim klijentima da pogledaju ponudu ovih akademskih kredita, a onda {ta im nudi banka kod koje primaju platu i potom da procene {ta im najvi{e odgovara. D. Vujo{evi}

VA@NI TELEFONI Univerzitet u Novom Sadu Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rektorat@uns.ns.ac.yu, internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko in`ewerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za{tite `ivotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi: “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze: Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.


c m y

DE^JI DNEVNIK

DNEVNIK

ponedeqak12.jul2010.

21

Drugarstvo u na{em odeqewu P

re oko pet godina krenuli smo u {kolu. Bili smo mali i nesigurni. Sada, kada bismo pitali nastavnike {ta je odeqewe, oni bi nam sigurno rekli da je to grupa napravqena zbog u~ewa. Ja ipak verujem da je odeqewe grupa napravqena zbog dru`ewa. Odeqewe bi moglo da se zove dru`ina. Ona ima svoje ~lanove koji su za wu bitni onoliko koliko znaju da se dru`e. Povremeni ~lano-

vi na{eg odeqewa su i nastavnici koji su tu da nam prenesu znawe. Oni nas ocewuju iz raznih predmeta, ali bi bilo lepo da nas ocene i iz dru`ewa. Sva~ija ocena bi sigurno bila pozitivna. Na{e drugarstvo je iz dana u dan sve vrednije. Jedni drugima poma`emo i oboga}ujemo na{ drugarski odnos. Svi se radujemo uspesima na{ih drugara i ne govorimo ru`no o wima. Svakim danom u odeqewu

do`ivqavamo razli~ite primere drugarstva. Drugarstvo u na{em odeqewu je sve ve}e i ve}e. Sada ga ima i u dvori{tu, na odmorima, na putu od {kole do ku}e... U na{em odeqewu ima puno drugarstva i to me ~ini veoma, veoma sre}nom i zadovoqnom. Anastasija [qivan~anin, V-3 O[ „Nikola Tesla” Beograd

Prijateqstvo Olivera Pucar, I-3, O[ „Ivo Lola Ribar”, Novi Sad

Kad bih meni ~arobni {tapi} dali, Makar i u {ali.

Tvoje o~i

Koristila bih svoje mo}i, Svake mirne, tihe no}i. Stvorila bih druga sebi, Ko {to niko nikad ne bi.

Duboke i plave kao more kad zapqusne, tvoj talas me je pogodio.

Kad bih ja imala mo}i, Deca ne bi bila u samo}i. Sara Koci}, V razred O[ „\or|e Nato{evi}” Novi Sad

Ne, nisam mogao pobe}i, magi~na privla~nost bila je ja~a. Dodir tvoje ko`e kao vrela voda opekao me je. @ar tvojih usana upalio je moju du{u. Da, srce igra, treperi u grudima. Tvoje o~i me gledaju i od wih ne mogu pobe}i. Tvoj pogled me svuda prati beskrajne, plave, tvoje o~i.

Nikola Artukov, VI-3 O[ „Jovan Jovanovi} Zmaj” Sremska Mitrovica

Jedan nezaboravni do`ivqaj

V

olim izlete, posete, ekskurzije a volim i putovawa. Putovati zna~i obi}i svet, upoznati qude razli~itih kultura, upoznati druge obi~aje. Putuju qudi, a putujem i ja. Putujem s roditeqima i prijateqima. Putovao sam u grad, u selo, a ove godine i na more. Sa svakog putovawa ~ovek ponese razne do`ivqaje. Ove godine imam puno do`ivqaja s mora. Krenuli smo na more autobusom i stigli u grad Kiten. Smestili smo se u hotel. Za mene je sve bilo druga~ije, nepoznato i novo. Pored hotela je bio bazen gde sam deo dana provodio s prijateqima. Poseban do`ivqaj mi je bio da svakog jutra posmatram kako sun~evi zraci miluju povr{inu beskrajnog mora. Najlep{e slike su mogle da se vide ujutru i uve~e. Jednom sam ustao rano i krenuo u {etwu. ^uo se {um. To su bili talasi koji su milovali deo oko pla`e i kao da su me pozdra-

vqali. Razmi{qao sam kako je more ispred mene ~arobno i tajno,a velike stene kriju tajne talasa. Osetio sam samo}u i `eleo sam da se pored mene da na|e neki prijateq s kim }u mo}i da razgoaram. No, setio sam se da to mo`e biti more koje je ispred mene, mogu biti talasi, sunce, stene, {koqke, koje kriju tajne dubokog mora. Posetio sam Sozopol i Primorsko. Gradovi su bili puni turista, zelenog drve}a kojeg u mom kraju nema, parkova i prodavnica. ^uo se zvuk broda i tiha muzika jednog orkestra. Kupio sam poklone, svakome po ne{to. Za sebe sam kupio sliku s malim i velikim {koqkama i ode}u. Bez obzira da li putujemo u grad, u selo, na more sve su to do`ivqaji koji se pamte. Hristijan Andonov, IV razred O[ „Georgi Dimitrov” Bosilegrad

Po`elela sam da dohvatim nebo Kristina [kori}, I-1, O[ „23. oktobar”, Sremski Karlovci

Budu}nost kakvu `elim

M

oj brat ima 19 godina i ide u ~etvrti razred gimnazije, maturant, sprema se da upi{e u julu fakultet. Tema broj jedan na porodi~nim ru~kovima, slavama, ro|endanima je on. Sve tetke, bake, stri~evi i strine puni su pri~a i saveta na temu gde i kako. Svi imaju nekog malog ro|aka, prijateqa, poznanika, koji je uradio to isto. Sna{ao se tu i tu, sad je faca o kojoj se pri~a, a mo`e i da pomogne, jer se stvar ozbiqno zahuktava. Slu{am ih kako se nadvikuju, ozbiqno klimaju glavama, prepri~avaju iskustva, svoja ili tu|a, ma nema veze, samo da su u toku. Gledam ih, a ~udom se ~udim. Pouzdano znam da neki imaju samo osnovnu {kolu, a neki su jedva, uz pomo} paprike i prasetine, zavr{ili sredwu. Na fakultet je oti{lo malo. Zujali su tamo, bili po godinu, dve pa nazad u na{e "lepo mesto". Fakultet je zavr{ila nekolicina. Neki su u Kru{evcu, inostranstvu, ali

ni{ta ih ne spre~ava da o fakultetu pri~aju nonstop. Kada mi dosade sve te pri~e, po~nem da se {alim. Oni okrenu glavu, kiselo se nasmeju i ka`u: "]uti dete, ti nisi u toj situaciji, blago tebi". Gledam brata, sme{ka se, namiguje, povla|uje i obi~no nas brzo napu{ta, uz neki glup izgovor. Shvatam, da su mu svi dosadni i naporni. Poku{avam, da ga zamislim kao ozbiqnog ~oveka, pravnika, sudiju, nosi odelo, kravatu, aktn-ta{nu. Razmi{qam, gde }e da stavi sve te patike, farmerice, majice, jer ta wegova sada{wa garderoba nekako mi ne ide uz wegov budu}i imix.Po{to svi pri~aju o u~ewu,o nedizawu glave od kwige po ceo dan, brate i ne treba mu, a opet u sebi ose}am zrnce qubomore. On odlazi iz ovog malog mesta. Kre}e u avanturu. Upozna}e nove qude, izlazi}e na neka nova mesta. Zami{qam ga, popodnevno sunce, on sedi u kafi}u u Knez Mihajlovoj. Ulica puna qudi, a on pije espreso i gleda ih.

Moja mama ka`e " u pubertetu si, puna si hormona, zato si tako bleskasta, to je sve normalno, pora{}e{, pa }e{ i ti tako. Nije sve to ba{ tako. Studirawe ima dobrih i lo{ih strana." Verujem joj, ona je u porodici realista, ali ipak mu zavidim iako odlazi u neki `ivot o kome ja pojma nemam. Sebi ka`em "Ugledaj se na wega". Wemu nema prepreka i daqe se izmotava, i daqe je isti ~ovek. Nemoj, da otkrijem da se pla{i svega novog {to ga ~eka, ali verujem da jedva ~eka da to novo stigne. Kada razmi{qam o wegovom odlasku, po~iwem da se ose}am nelagodno, vidim ne}e to da pro|e ba{ glatko. Nedostaja}e mi barem u po~etku. Pa pomislim, napuni}u i ja 19 godina, oti}i }u u svet, sede}u u nekom kafi}u na popodnevnom suncu i pi}u espreso. Qudi jedva ~ekam... Miona @ivkovi}, VII-3 O[ „Jovan Kursula” Varvarin

eto. Spu{ta se no}. Cvrkut ptica polako jewava. Sve` vazduh ulazi u moju sobu. OseL }am da mi se plu}a pune sve`inom letwe no}i.

Gledam kroz prozor u zvezdano nebo. Milion zlatnih zvezda treperi. Po~iwem dubqe da se zagledam i po`elim da sam me|u onim sjajem i da ja zablistam. Odjednom su se ispred mene pojavila neka ~udesna krila, ogromna na koja ja sedam i putovawe po~iwe. Zamislite, bila sam na nebu, me|u mno{tvom zvezda. Od tog ble-

{tavog sjaja sam i sama zablistala. Kora~am nebom, a ispod svake moje stope po jedna zvezda. Ceo moj put je bio obasjan. Ta moja `eqa da dohvatim nebo je bila toliko jaka da sam se stvarno ose}ala kao da lebdim i sijam potpuno jednako kao milion zvezda koje obasjavaju nebo. Milica An|elkovi}, V razred O[ „Stevan Kni}anin” Kni}anin

Mihajlo Ru`i}, III 3, O[ „\ura Dani~i}”, Novi Sad


22

FILMSKA PLANETA

ponedeqak12.jul2010.

NA FESTIVALU EVROPSKOG FILMA NA PALI]U

Dokumentarac o grupi „Bijelo dugme” Dokumentarni film „Bijelo dugme“ Igora Stojmenova, o istoimenoj jugoslovenskoj rok grupi, bi}e premijerno prikazan 23. jula u Subotici, u okviru 17. Festivala evropskog filma, najavili su organizatori. Film otkriva kako se vrlo specifi~na komunisti~ka zemqa - biv{a Jugoslavija, nosila s uticajima koje je na wu imala zapadna pop kultura, a sve to kroz prizmu najve}eg rok benda isto~ne Evrope „Bijelog dugmeta“, saop{tili su organizatori. U filmu u~estvuju Goran Bregovi}, Zoran Rexi}, Mili} Vuka{inovi}, Petar Popovi}, Raka Mari}, Sa{a Lo{i}, Nele Karajli}, Uro{ \uri}, Sini{a [karica, Vlada Divqan, Du{ko Kova~evi}, Sr|an Karanovi}, Zlatko Gal, Petar Jawatovi}, Neda Arneri}, Jura Stubli}, Mirko Ili} i mnogi drugi. Festival evropskog filma bi}e odr`an od 17. do 23. jula na Pali}u i u Subotici. Na festivalu }e ove godine biti prikazano vi{e od 60 igranih i oko 20 dokumentarnih filmova u devet programskih selekcija. (Beta)

U MOTOVUNU

Spasojevi}ev „Srpski film” Na ovogodi{wem, 12. po redu, Motovun film festivalu koji }e se od 26. do 30. jula odr`ati u istarskoj varo{ici Motovun, bi}e prikazano ukupno 75 filmova, od toga i nekoliko iz Srbije, me|u wima i „Srpski film“ Sr|ana Spasojevi}a. Kako je najavio direktor festivala Igor Mirkovi}, glavni program obuhvata 27 dugometra`nih ostvarewa koji daju uvid u ono najboqe iz sveta i regiona, kombinuju}i vi{e puta nagra|ene sa onima „koji su mawe poznati, ali imaju du{u“. Festival otvara film koji govori o korupciji, a zatvara dokumentarac o potpunoj propasti nekada mo}ne utvrde kapitalizma, ameri~ke auto-industrije u Detroitu, rekao je Mirkovi}. Ovogodi{wa Zemqa partner je Slovenija, pa }e kroz program Novi slovena~ki film biti predstavqeni najboqi naslovi slovena~ke kinematografije u zadwih 20 godina u izboru selektora festivala Jurice Pavi~i}a. Mirkovi} je najavio i mno{tvo filmskih gostiju, me|u kojima su i montipajtonovac Teri Xons, rok dokumentarista Xulijen Templ i rumunski re`iser Razvan Radulesku.

Lepota pri~e o qudskom razumevawu (Specijalno za „Dnevnik” iz Pariza) kog doma otkriva qudsko bi}e kome ona mo`e da pomogne. Postepeno, Margerit (@isel Kazadesus) }e nau~iti @ermena da ~ita i pi{e, poklon koji }e joj na samom kraju, kad starica potpuno izgubi vid, biti uzvra}en podjednakom merom. Lepota ova jednostavne pri~e o qudskom razumevawu, toplini i pa`wi ne po~iva ipak na radwi koja je minimalna - vrednost filma pre svega nalazimo u izvanrednoj psihologizaciji likova koju glumci maestralno oslikavaju i ~ine da Beker izroni iz pozadine u prvi plan kao rediteq izuzetne suptilnosti i talenta. Po{to je film ra|en kao neka vrsta kaleidoskopa @ermenovih se}awa iz detiwstva, koja se me{aju sa sada{wicom i koja je obja{wavaju, vredno je ista}i da su izuzetne uloge ostvarili i glumci poput @anFransoa Stevnena i Moran koji osvetqavaju trenutke iz detiwstva« „Seqa~ine“. Ovaj istan~ani psiholo{ki film delimi~no podse}a na ne-

Iz filma „A tim”

~etvorica koriste svoj neverovatni talenat kako bi sprali qagu sa imena wihovog tima i otkrili prave po~inioce. Lijam Nison u ulozi Hanibala Smita, glavni je orga-

Pono} u Parizu Sineasta Vudi Alen po~eo je u Parizu snimawe filma u kojem jednu od uloga tuma~i prva dama Francuske Karla Bruni-Sarkozi . Snimawe qubavne komedije „Midnight in Paris“ (Pono} u Parizu) po~elo je u stambenoj zgradi jedne tihe ulice Pariza i sutra }e se preseliti na drugu lokaciju u prestonici. U filmu igraju i Marion Kotijar, Oven Vilson, Keti Bejts, Ejdrijen Brodi i Rej~el Mekadams. Pri~a prati porodicu koja se radi posla seli u Pariz, i dvoje verenika uverenih da je tu| `ivot zanimqiviji od wihovog.

Poziv na „usvajawe”

Scena iz filma „Seqa~ina”

kada{wa ostvarewa Elije Kazana iz epohe ranog Holivuda, kada su se glumci obu~avali u ateqeu Stanislavskog i kad je gluma jo{ bila na ve}oj ceni od akcije, trilera i reklamnog postera. Danas su ovakva ostvare-

wa sve re|a u Francuskoj, uprkos ~iwenici da ba{ ovakva vrsta filma ohrabruje minimalizovawe buxeta produkcije, o kojoj toliko trenutno govori cela filmska industrija. Nina @ivan~evi} S JUTJUBA

„A tim” s Lijamom Nisonom nizator misije u kojoj je tajming najva`niji, kako bi neobi~ne ve{tine i preciznost ostalih ~lanova tima bile delotvorne. „A tim“ bila je jedna od najpopularnijih i najuspe{nijih TV serija osamdesetih. ^etiri vijetnamska veterana, kako bi dokazali da nisu po~inili zlo~in za koji su optu`eni, prelaze u „ilegalu“ bore}i se na strani dobra i pravde. „Serija je prerasla u fenomen“ izjavio je wen tvorac, Stefan J. Kanel. Ose}aj pripadni{tva grupi i prijateqstvo koje vlada izme|u ~etiri saborca u seriji, zadr`ani su kao osnovni i najbitniji element i kada se radwa preselila na veliko platno. Rediteq filma Xo Karnahan, jedan je od milion onih

Ove godine dodeli}e se i nagrada „Nepotkupqivi“ za najboqi film koji tretira problem korupcije u ~emu je suradnik festivala Transparency International Hrvatska, a sponzor nagrade je „Siemens“. S obzi-

rom da je na festivalu vi{e filmove zajedni~ke regionalna produkcije, Mirkovi} je za Tanjug izjavio da „zemqe koje imaju zajedni~ku filmsku tradiciju, ~iji se jezici me|usobno razumeju i jedni drugima znaju glumce to trebaju iskoristiti i u~initi sve da kinematografski prostor ovog dela Evrope bude objediwen kako bi bilo lak{e plasirati filmove“. Na pitawe o „Srpskom filmu“ koji }e svoju hrvatsku premijeru imati u Motovunu, Mirkovi} je rekao da je to {oknatan i ekstreman film. „Mi podr`avamo sve {to je umetni~ki hrabro i zbog toga `elimo da publika vidi taj film. O tome koliko je to filmsko delo ekstremno, svako }e da sudi za sebe“, rekao je direktor festivala. Osim „Srpskog filma“ u Motovunu }e biti prikazan film „Fle{bek“ Aleksandra Jankovi}a, kao i filmovi „Besa“ Sr|ana Karanovi}a, omnibus „Neke druge pri~e“ koji je osmislio srpski filmski kriti~ar i producent Nenad Duki}, s pet kratkih pri~a re`iserki s podru~ja biv{e Jugoslavije. (Tanjug)

AKCIJA RESTAURACIJE HI^KOKOVIH DELA

U NA[IM BISOKOPIMA

Radwa filma „A tim“, koji se od pre par dana prikazuje u bioskopima u Srbiji, prati akcije grupe vojnika, biv{ih pripadnika Specijalnih jedinica, kojima je podmetnut zlo~in koji nisu po~inili. Wih

Mirkovi} je najavio dve nove nagrade - jedna od wih je Nagrada Bauer po poznatom re`ise ru Branku Baueru koja se dodequje najboqem filmu godine iz sedam regionalnih kinematografija: Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Kosova, Makedonije, i Slovenije.

FILM S KARLOM BRUNI - SARKOZI

NOVA ULOGA SLAVNOG @ERARA DEPARDJEA U FILMU „SEQA^INA”

Filmovi sa kanske Kroazete jo{ nisu stigli u francuske bioskope, a i kad jednom stignu ve} godinama nikako da nas ubede da ba{ wih, specijalno treba da vidimo - filmska industrija je u krizi i nijedan Oskar, Lav ili Medved nisu vi{e zaloga za dobru filmsku zabavu. Oslawamo se zna~i na prijateqsku re~ koja kru`i po kuloarima, od uva do uva, jedva ~ujno, kao u Reneovom «“Marijenbadu“». Ba{ ovog leta volela bih da vam do{apnem da su se ipak neki bo`anstveni, iako ne mo}no reklamirani filmovi pojavili u francuskim bioskopima. Jedan od wih je slabo ogla{eni «“Seqa~ina“, sublimno delo rediteqa @ana Bekera sa protagonistima @erarom Depardjeom („«@erarom nacionale“») u ulozi seoskog analfabete i @izel Kazadesus, u ulozi nau~nice u penziji. Wihovo neobi~no prijateqstvo po~iwe u parku u kome @ermen (Depardje) prebrojava golubove i gde stara dama, u retkoj {etwi van stara~-

DNEVNIK

koji su odrasli uz ovu kultnu seriju. „@eleli smo da odamo po{tovawe seriji i zbog generacija fanova koje su je volelei. Tako|e smo `eleli da ’A tim’ uvedemo u 21. vek, izjavio je rediteq. Karnahan je i koscenarista filma. Radwa filma prilago|ena je savremenom dobu, tako da Bliski istok zamewuje Vijetnam, kao mesto gde grupa slu`i vojsku. Ono {to je publika volela u seriji, oseti}e i na filmu. Tim je sastavqen od hrabrih, harizmati~nih i duhovitih li~nosti, bilo da se misli na same glumce, bilo na likove koje tuma~e. „Odu{evio me je na~in na koji je Karnahan stvorio vezu izme|u ova ~etiri momka. Mnogo toga se izde{avalo u samoj pri~i kao i likovima, ali drugarstvo izme|u ove ~etvorice je fantasti~no. Hanibal je heroj. On je moralan, ima izra|en ose}aj za eti~nost i qubav, kako prema svojoj zemqi, tako i prema svojim qudima“, obja{wava Nison.

@ivot u jednom danu Britanski rediteq Kevin Mekdonald planira da snimi film zasnovan na video snimcima koje korisnici Interneta postavqaju na Jutjub. Mekdonald, poznat po filmu „Posledwi kraq [kotske“, pozvao je sve zainteresovane da 24. jula naprave snimak o svojoj svakodnevnici i postave ga na Jutjub. Dokumentarni film „Life in A Day“ (@ivot u jednom danu), koji }e nastati od nekoliko odabranih snimaka, bi}e premijerno prikazan u januaru 2011. na Sandens festivalu. Mekdonald je uveren da }e video snimci korisnika biti interesantni i da }e poslu`iti kao dobra osnova za ovaj eksperimentalni film. U projekat su ukqu~eni svi korisnici stariji od 13 godina koji }e svoje snimke, koji moraju nastati 24. jula, postaviti najkasnije nedequ dana nakon toga. Korisnici ~iji }e snimci biti uvr{teni u kona~nu verziju filma bi}e ozna~eni kao korediteqi, a 20 wih }e o tro{ku Jutjuba otputovati na Sandens na premijeru filma.

U okviru programa za restauraciju fimskih traka devet dugometra`nih filmova Alfreda Hi~koka, Britanski institut za film (BFI) pozvao je zainteresovane pojedince da „usvoje“ neki film ovog slavnog rediteqa. Da bi finansirao projekat BFI treba da sakupi milion funti (1,2 miliona evra). U zamenu za prilog od 5.000 funti (oko 6.000 evra), svaki donator }e imati ~ast da vidi svoje ime na {picama restauriranog filma. Institut prihvata i skromnije donacije, na primer od 25 funti koje omogu}avaju spa{avawe 50 centimetara filmske trake. U institutu napomiwu da su prva Hi~kokova ostvarewa, snimqena jo{ u vreme nemog filma, a koja ~ine deo britanske kulturne ba{tine, ugro`ena prirodnim strarewem filmskih traka. Digital-

nom tehnologijom restauracije ti filmovi se mogu spasiti od propadawa i zaborava, ali tro{kovi iznose oko 100.000 funti po dugometra`nom ostvarewu. BFI je {irom zemqe pokrenuo i potragu za nestalim filmskim trakama ukupno 75 filmova, me|u kojima je i Hi~kokovo ostvarewe „The Mountain Eagle“ iz 1926. godine, prenela je agencija Rojters.

UZ KEVINA SPEJSIJA I DEMI MUR

Yeremi Ajrons u trileru Xeremi Ajrons se pridru`io gluma~koj ekipi filma „Margin Call“ re`isera i scenariste Xej Si ^andora, objavio je „Varajeti“. U trileru ~ija se radwa odvija na Vol Stritu, igraju i Kevin Spejsi, Demi Mur, Zakari Kinto, Pol Betani i Stenli Tu~i. „Margin Call“ prati glavne aktere u uglednoj investicionoj banci tokom burna 24 sata u ranoj fazi finansijske krize 2008. Oskarovac Ajrons }e igrati direktora banke. Britanski glumac igrao je, pored ostalog, u filmovima „Misija“, „Ku}a duhova“, „Lolita“, „Mleta~ki trgovac“, „Kobna veza“, „Nebesko kraqevstvo“, „Eragon“ i „Kao Julija“ i u TV seriji „Povratak u Brajdshed“.

ZAVR[ENA PRVA FAZA SNIMAWA FILMA I TV SERIJE

„Montevideo, Bog te video” Ekipa filma i TV serije „Montevideo, Bog te video!“ je nedavno zavr{ila prvu faza snimawa - prvi film i prvih osam epizoda budu}e televizijske serije, saop{tila je producentska ku}a „Intermedia Network“. Nakon letwe pauze, ekipa }e se ponovo okupiti u avgustu i nastaviti snimawe drugog filma o uspehu fudbalske reprezentacije Kraqevine Jugoslavije na prvom Svetskom prvenstvu u fudbalu 1930. godine, kao i preostale epizode TV serije. Re`iju potpisuje Dragan Bjelogrli}, a scenario je napisao Sr|an Dragojevi} uz asistenciju Ranka Bo`i}a. Uloge tuma~e Vojin ]etkovi}, Nikola \uri~ko, Neboj{a Ili}, Mima Karaxi}, Branislav Brsti-

na, Sr|an Todorovi}, Slobodan Boda Ninkovi}, Sergej Trifunovi}, Branka Puji}, Anita Man~i} i drugi. Snimawe se odvijalo na lokacijama u Beogradu i Barandi, a pojedine centralne beogradske ulice su zbog potrebe snimawa dobile izgled srpske prestonice od pre 80 godina, dok je teren FK „Dor}ol“ tako|e u potpunosti rekonstruisan u veran izgled stadiona iz 1930. godine. Projekat koji pored filma i TV serije obuhvata i istoimenu kwigu Vladimira Stankovi}a, dokumentarni film, monografiju i izlo`bu, govori o istorijskom uspehu reprezentacije Kraqevine Jugoslavije u glavnom gradu Urugvaja, Montevideu, i osvajawu tre}eg mesta. (Tanjug)


ZAVR[EN FESTIVAL U KARLOVIM VARIMA

„Mre`a za komarce” najboqi film [panski film „Mre`a za komarce“ Agustija Viqe dobitnik je „Kristalnog globusa“ za najboqi film na 45. festivalu Karlove Vari, a nagradu za najboqu re`iju dobio

iznosu od 30.000 dolara, prenele su svetske agencije. Grli} je za film „Neka ostane me|u nama“, u hrvatsko-srpsko-slovena~koj produkciji, dobio nagradu za najboqu re`iju.

Specijalna nagrada `irija uru~ena je ~e{kom reditequ Janu Sveraku za film „Kuki“, a specijalnu plaketu dobio je ruski rediteq Dmitrij Mamula za film „Drugo nebo“.

Agusti Viqa, rediteq, i Luis Minaro, producent pobedni~kog filma s „Kristalnim globusom“

je Rajko Grli} za film „Neka ostane me|u nama“. Film {panskog rediteqa bavi se `ivotom imu}ne moderne porodice, ~iji ~lanovi pate od razli~itih kompleksa i ose}aja krivice, a jednu od uloga tuma~i i Xeraldina ^aplin. Film je u konkurenciji od 12 filmova izabrao sedmo~lani ziri, na ~ijem ~elu je bio ameri~ki producent Ron Jerksa. Uz „Kristalni globus“, Viqa je dobio i nov~anu nagradu u

Ruski rediteq, producent i glumac Nikita Mihalkov dobio je „Kristalni globus“ za izvanredan umetni~ki doprinos svetskom filmu. Nagradu za najboqu `ensku ulogu osvojila je Anais Demustijer za ulogu u francuskom filmu „Slatko zlo“, a poqski glumci Mateu{ Ko{~ukjevi~ i Filip Garba~ dobili su „Kristalni globus“ za najboqu mu{ku ulogu u filmu „Ma~ija majka Tereza“.

U takmi~arskom programu „Isto~no od Zapada“ pobedio je rumunski film „Aurora“ Kristija Puija, a specijalno priznawe pripalo je estonskom filmu „Isku{ewe svetog Tonija“ Veika Ounpua. Za najboqi dokumentarac u kategoriji do 30 minuta progla{en je litvanski film „Reka“, dok je pobednik u kategoriji dugometra`nih dokumentaraca {vedski film „Familija“. (Tanjug)

OBNOVQENI TRONOVI VRA]ENI U MANASTIR KRU[EDOL

Kompletiran barokni mobilijar Arhijerejski tron i tronovi za mo{ti svetih despota Brankovi}a vra}eni su u crkvu manastira Kru{edola, ~ime je posle vi{e od pola veka kompletiran barokni mobilijar glavnog kru{edolskog hrama. Sredinom 18. veka, nakon generalne obnove hrama i izvo|ewa novog zidnog slikarstva, rekonstruisan je stari ikonostas, naru~ene su nove pevnice, tronovi za mo{ti svetih despota Brankovi}a i Arhijerejski tron. Time je u glavnoj crkvi manastira Kru{edola uobli~en reprezentativni barokni sakralni prostor, koji je tokom Drugog svetskog rata i nakon wega u znatnoj meri izmewen. Tronove su restaurirali stru~waci Galeriji Matice srpske tokom 2006 i 2007. godine, u sklopu priprema eksponata za izlo`bu „Drvorezbarska umetnost – bildhaorsko hudo`estvo“, koja je realizovana po~etkom 2008. Nakon toga ostali su u Galeriji Matice srpske za vre-

me trajawa radova u Kru{edolu u sklopu ure|ewa manastira i wegove neposredne okoline povodom proslave pet vekova postojawa manastira. Povodom restauracije tronova manastira Kru{edola {tampana je i posebna publikacija, ~iji je ciq da uka`e na mesto

koje su tronovi imali u sakralnom prostoru hrama, da rasvetli wihovo naru~ivawe, ktitore, izradu, formalnu i simboli~ku strukturu, namenu i slikarski program, kao i da poka`e multidisciplinarni karakter samih konzervatorsko-restauratorskih radova.

IZDAWE NAMEWENO MLADIMA

Dnevnik Ane Frank kao strip Muzej Ane Frank objavio je strip verziju wenog dnevnika u nadi da }e pri~a o wenom stradawu tokom Drugog svetskog rata dospeti do naj{ire ~itala~ke publike. Predstavnica muzeja Anemari Beker izjavila je da je novo izdawe nameweno mladima koji mo`da ne bi bili zainteresovani da u klasi~noj formi pro~itaju dnevnik jevrejske devoj~ice koja je umrla u nacisti~kom koncentracionom logoru. Kori{}ewe tehnike stripa za ilustrovawe ozbiqnih istorijskih tema kao {to je genocid, nije novina.

„Maus“ Arta Spigelmana, strip (ili grafi~ka verzija kako se jo{ naziva ta forma) biografija wegovo oca koji je pre`iveo internaciju u Au{vicu, dobio je Pulicerovu nagradu 1992.

Biografija Ane Frank, ~ije je izdavawe odobrio wen muzej u Amsterdamu, ura|ena je u saradwi ameri~kog autora Sida Xejskobsona i crta~a Ernesta Kolona. Wih dvojica su koautori i grafi~kog bestselera o teroristi~kim napadaima u SAD 2001, pod nazivom „The 9/11 Commission Report“. Kasnije ovog meseca strip verzija dnevnika Ane Frank sti`e u ameri~ke kwi`are, potom u britanske, a planiraju se i prevodi na nema~ki, francuski i italijanski jezik.

c m y

KULTURA

DNEVNIK

ponedeqak12.jul2010.

23

NA DUBROVA^KIM LETWIM IGRAMA

Svira i Stefan Milenkovi} U subotu su otvorene 61. Dubrova~ke letwe igre, koje }e tokom narednih nedeqa nuditi skoro svakodnevne umetni~ke sadr`aje. Muzi~ki i dramski program ovogodi{wih Igara sadr`i koncerte, predstave, izlo`be i promocije. U muzi~kom programu najavqeno je u~e{}e mnogih izvo|a~a, tamo{wih i inostranih, me|u kojima su: Zagreba~ka filharmonija i Akademski zbor „Ivan Goran Kova~i}“, folklorni ansambli „Lin|o“ i „Lado“, kontratenor Maks Emanuel Cen~i}, Zagreba~ki kvartet saksofona, Trio Orlando, Dubrova~ki simfonijski orkestar, ansambl „^elomanija“, Xeki Terason trio, pijanisti Nikolaj Luganski i Boris Berezovski, Lajpci{ki guda~ki kvartet, Kvartet „Isaje“, tenor Zoran Todorovi}, hornista Radovan Vlatkovi}, i drugi. Ove godine na Dubrova~kim letwim igrama nastupa i na{ poznati violinista Stefan Milenkovi}, sa gitaristom Edinom Karamazovim. Wihov

koncert najavqen je za 17. juli u atrijumu Kne`evog dvora, a na programu }e biti kompozicije Terija Rajlija „Cantos desiertos“, „Rumunski narodni plesovi“ Bele Bartoka, „Za~arana zora“ Ravija [ankara i „Istorija tanga“Astora Pjacole.

Muzi~ki deo programa ovogodi{wih Dubrova~kih letwih igara sadr`i i jedno opersko delo, Pergolezijevu komi~nu operu „Slu`avka gospodarica“, koju }e, pod dirigentskim vo|stvom Tomislava Fa~inija, izvesti Vara`dinski kamerni orkestar sa solistima. U dramskom programu najavqene su i premijere i reprize predstava. Premijerno }e biti izveden Gogoqev „Revizor“ u re`iji slovena~kog rediteqa Jerneja Lorencija, i „Spa{eni“ Tomislava Zajeca, u re`iji zagreba~ke rediteqke Franke Perkovi}. Od repriznih izvo|ewa najavqene su predstave „Na taraci“ Iva Vojnovi}a u re`iji Jo{ka Juvan~i}a, „Skup“ Marina Dr`i}a i [ekspirov „Hamlet“, u re`iji Ivice Kun~evi}a.Bi}e izvedene i @eneove „Slu{kiwe“ u re`iji Georgija Paroa, a najavqene su i projekcije filmova, izme|u ostalih i „Vojvotkiwe“ i „Grada kona~nog odredi{ta“. Dubrova~ke letwe igre bi}e zatvorene 25. avgusta. N. P-j.

SUSRETI: KOMPOZITOR I PIJANISTA ENDRU [APIRO

Od pop-muzike do minimalizma Ovogodi{wi prate}i program festivala „Egzit“ obuhvatio je i vrlo interesantan koncert takozvane „nove muzike“, na kojem se publici u festivalskom kampu predstavio sjajni mladi wujor{ki pijanista i kompozitor Endru [apiro. [apiro ~ija klavirska muzika bi se mogla okarakterisati kao „savremeni minimalizam“ ~esto nastupa kao pijanista izvode}i svoje kompozicije, pri ~emu je posebno interesantno {to on sa takvim repertoarom, redovno svira u jednom „Mekdonaldsovom“ restoranu u Wujorku, tako da je u „Wujork Tajmsu“ progla{en za „najboqeg pijanistu iz restorana brze hrane“. Endru [apiro nedavno je objavio autorski kompakt-disk sa naslovom „Boje, brojevi i qudi“, koji je producirao dugogodi{wi producent i saradnik Filipa Glasa Majkl Rajsman. Na koncertu u „Egzitovom“ kampu [apiro je predstavio muziku sa svog albuma, a to je bio i povod za susret i razgovor sa wim. Va{a muzika predstavqa zanimqiv vid novog, modernog minimalizma. Koliko ste kao autor bili inspirisani muzikom Filipa Glasa? - O~igledno je da sam ja ranije bio pod velikim uticajem Glasove muzike, tako da mi je trebalo dosta vremena da krenem sopstvenim putem kao kompozitor. Kada sam zavr{io muzi~ku {kolu, imao sam priliku da radim u studiju Filipa Glasa, provodio sam mnogo vremena i imao prilike da razgovaram sa Glasom, tako|e i sa ~lanovima wegovog produkcijskog tima. Sve to je za mene bilo izvanredno iskustvo, koje je promenilo moj `ivot, tako da sam posle toga pomislio: „Ako ikada budem ne{to komponovao, ta muzika bi trebalo da zvu~i vrlo sli~no muzici Filipa Glasa.” I to je verovatno bilo dobro, po{to sam u to vreme bio mlad, a poznanstvo sa velikim kompozitorom mi je dalo mogu}nosti da idem daqe, da razvijam svoje ideje i da po~nem da pi{em sopstvenu muziku. Me|utim, va{a muzika je druga~ija – koliko se ona razlikuje od kompozicija Glasa i drugih autora wegove generacije? - Moja muzi~ka gledi{ta su mewala i tako da sam postepeno po~eo da pi{em sopstvene kompozicije, koje su se sve vi{e razlikovale od Glasove muzike. To se desilo i zbog toga {to sam ja pisao muziku za sintisajzere i za vokale, tako da su se tu pojavile mnoge nove stvari, pa te kompozicije po formi mnogo vi{e li~e na poppesme, a to je ne{to {to Glas, naravno, nikada nije radio. Govore-

}i o mojoj muzici, da, ona se sigurno razlikuje od kompozicija starijih autora, jer, na primer, Filip Glas nije odrastao slu{aju}i muziku pop-bendova osamdesetih, kao {to su „Polis“, Sting, Madona, „Depe{ Mod“ i druge sli~ne stvari, jer to je moja muzika, koju sam ja voleo i uz koju sam odrastao. Pop muzika osamdesetih je za mene velika inspiracija. Kada komponujem za sintisajzer, ja tu imam na raspolagawu elektronske zvuke, ali i zvuke raznih vrsta orkestara, a te moje kompozicije mnogo vi{e li~e na pop osamdesetih, nego {to li~e na Glasovu muziku, zato {to sam ja mla|i i moj glas je prosto, druga~iji.

ta muzika razlikuje od va{i solo kompozicija? - Nekih pet godina radim sa bendom „Vazdu{na kutija“, sa kojim izvodimo moje stvari, koje imaju mnogo vi{e elektronike i ambijentalne atmosfere. Me|u ~lanovima benda nema bubwara, ve} se on zasniva na deonicama sintisajzera, basa, vokala, gitare, ponekad imamo i saksofonistu i flautistu, {to sve daje moderni ambijentalni elektronski pop. Kakvi su vam utisci posle nastupa u „Egzitovom“ kampu, pred mladim qudima koji su u Novi Sad do{li, jer ih interesuje neka potpuno druga~ija vrsta muzike?

Endru [apiro

Va{a muzika na nenametqiv na~in, prirodno uspeva da izrazi {iroku skalu emocija i muzi~kih raspolo`ewa. Koliko je za vas kao kompozitora va`an taj element ekspresivnosti u muzici? - Mislim da je muzi~ka ekspresija vrlo zna~ajna i ja se uvek trudim da do|em do we. Ako govorimo o mojoj klavirskoj muzici, ve} sami naslovi kompozicija ukazuju na na~in na koji se to doga|a. Neke od tih kompozicija nazvane su po bojama, kao {to su na primer, numere koje se zovu „Pink“, ili „Menta zeleno“, gde sam se ja trudio da kreiram neke zvu~ne slike, za koje mislim da su vezane za te boje. Neke od ovih kompozicija posve}ene su odre|enim qudima, kao {to je to kompozicija „Go{a“ posve}ena prijateqici koju sam upoznao u vozu u Poqskoj, koja zvu~i sentimentalno, romanti~no, po{to sam ja u woj poku{ao da izrazim takva ose}awa. Neke kompozicije su povezane sa brojkama. Naprimer, tu su etide broj 1 i 2 za levu ruku, koje mu mawe odre|ene nekim emocijama, nego one posve}ene bojama i qudima. Zbog svega toga, moj album nosi naziv „Boje, brojevi i qudi“. Uz solisti~ke nastupe radite i sa jednim bendom. Da li se

- To je bilo zaista sjajno. Me|u prisutnima u publici bilo je nekoliko mladi}a iz Holandije, koji su bili vrlo zainteresovani i uzbu|eni slu{aju}i moju muziku. To je za wih sigurno bila neo~ekivana stvar, jer su oni do{li na „Egzit“ da slu{aju pop muziku, i sigurno su se iznenadili kada su videli da tu neki ~ovek sam svira na klaviru. Meni je to vrlo interesantno i ja zaista volim da sviram na takvim koncertima. To je sli~no kao kada sviram u „Mekdonaldsu“ i ose}am se dobro dok to radim. Mnogo vi{e mi se dopada da sviram pred ovom publikom, nego pred nekom {a~icom u~enih akademskih muzi~ara, i profesora muzike. Vi{e mi se svi|a ovo pop okru`ewe. Iako je ve}ina qudi do{la zbog mejnstrim popularne muzike, meni se jako dopalo da nastupam ovde, jer mislim da oni neposredno i iskreno do`iveli moju muziku. Kakvi su vam planovi za daqi rad? - Po{to sam zavr{io ovaj album sada }u se vi{e posvetiti radu sa bendom. Tako|e, na jesen me ~ekaju novi nastupi u Evropi: u Poqskoj i u [paniji, a nadam se da }u slede}e godine opet imati prilike da sviram i u Novom Sadu. Borislav Hlo`an


24

SVET

ponedeqak12.jul2010.

ZBOG POSLEDICA FINANSIJSKE KRIZE

Dopune Mastrihtskog sporazuma? MILANO: Mastrihtski sporazum o EU zahteva dopune zbog posledica finansijske krize, izjavio je ~lan izvr{nog odbora Evropske centralne banke (ECB) Lorenco Bini Smagi. On je, u razgovoru za italijanski dnevnik

“La Stampa”, rekao da su neophodne dopune jer situacija nije kao u vreme kada je sporazum potpisan. “Limit za buxetski deficit stvoren Mastrihtskim sporazumom proizilazio je iz prose~nog privrednog rasta na nivou od tri

procenta bruto doma}eg porizvoda (BDP) godi{we”, objasnio je Bini Smagi. “Izgledi u predstoje}im godinama za evrozonu, me|utim, ra~unaju sa rastom samo na polovi~nom nivou. Zbog toga }e i granicu za buxetski deficit biti potrebno adekvatno izmeniti”, izjavio je Bini Smagi. On je napomenuo da bi buxeti zemaqa evrozone trebalo da budu uravnote`eni. Na pitawe lista, da li je evro ve} i mimo te opasnosti reagovao, on je naglasio da zajedni~koj evropskoj valuti nije ni pretila opasnost. “Evro nikada nije bio, a ni danas nije problem. Pre je to bila privredna politika nekih zemaqa, koja nije bila u skladu sa ~lanstvom zemqe u evrozoni”, dodao je Bini Smagi, a prenele su ju~e novinske agencije.

DNEVNIK

SEVERNA IRSKA

Bombom uni{ten most BELFAST: Most preko jednog seoskog puta u Severnoj Irskoj uni{ten je u eksploziji bombe, a policija veruje da su meta napada bili weni pripadnici. Eksplozija, u kojoj nije bilo povre|enih, dogodila u blizini ju`ne granice okruga Armag, preneo je Rojters.Do incidenta je do{lo u trenutku kada policija Republike Irske ispituje petoricu mu{karaca u sklopu istrage o ekstremistima aktivnim u Severnoj Irskoj. Mirovnim sporazumom iz 1998. okon~ano je vi{edecenijsko nasiqe izme|u prete`no katoli~kih grupa koje `ele ujediwenu Irsku i protestanatskih unionista koji `ele da Severna Irska ostane deo Belike Britanije. Glavne paravojne organizacije na obe strane, poput Privremene irske republikanske armije (PIRA), predale su oru`je, ali su otpadni~ke ekstremisti~ke grupe u posledwe vreme poja~ale

reda, koga ~ine protestanti. Parade kojima u~esnici obele`avaju pobedu protestanata nad katolicima u 17. veku, svake godine izazivaju zategnutost u odnosima sa katoli~kom mawinom.Pro{le godine, u~esnici ovog doga|aja napali su policiju kamenicama i fla{ama, podsetila je britanska novinska agencija.

JAPAN

VI[E OD MILION QUDI PROTESTOVALO NA ULICAMA BARSELONE

Transparenti prizivali nezavisnost Katalonije BARSELONA: Masovne demostracije na kojima je, prema proceni policije, u~estvovalo 1,1 milion qudi, odr`ane su u Barseloni. Katalonci su iza{li na ulice da bi izrazili svoje neslagawe sa odlukom Ustavnog suda koji je, posle ~etvorogodi{weg procesa, a na osnovu `albe opozicione “Narodne partije”, osporio nekoliko kqu~nih ~lanova katalonskog Statuta, usvojenog pre ~etiri godine. Manifestacije su predvodili predstavnici svih katalonskih partija osim “Narodne”, ukqu~uju}i i katalonske socijaliste, ~iji je lider Hose Montiqa na ~elu tripartitne koalicione vlade u kojoj se jedna od stranaka, Republikanska levica, otvoreno zala`e za nezavisnost Katalonije. Uz mno{tvo katalonskih zastava vi|eni su i transparenti koji prizivaju nezavisnost Kataloni-

Belfast

napade. Disidenti su u vi{e navrata napadali snage bezbednosti, podmetali bombe ispod vozila i pucali na policiju, a veruje se da iza ve}ine napada stoji Prava irska republikanska armija (RIRA). Najnovija eksplozija se dogodila uo~i dana parade pripadnika probritanskog Naranxastog

Izbori za sto miliona bira~a TOKIO: U Japanu su ju~e odr`ani izbori za poslanike gorweg doma parlamenta. Pravo glasa ima oko 100 miliona gra|ana, ali }e se ta~an broj iza{lih na izbore znati danas. Na izborima za dowi dom parlamenta, odr`anim pro{log meseca, tesno je pobedila koalicija koju predvodi Demokratska partija Japana (DPJ) premijera Naoto Kana. Prema rezultatima najnovijih anketa, Kanova koalicija verovatno ne}e uspeti da osvoji ve}inu u gorwem domu, ali to ne}e uticati na wen ostanak na vlasti po{to kontroli{e Predstavni~ki dom parlamenta, navodi agencija Kjodo. U Japanu se od 1989. godine nije desilo da jedna stranka ima ve}inu u oba doma skup{tine. Kona~ni rezultati izbora treba da budu objavqeni danas.

ITALIJA

Uhap{en mafija{ki bos Elio Amato

je. Ustavni sud [panije krajem juna je odobrio najve}i deo statuta Katalonije kojim se toj pokrajini daju ve}e nadle`nosti, ali je iz

dokumenta, na nezadovoqstvo katalonskih vlasti, izbacio pojedine sporne odredbe. Odluku da pojam “nacija”, kojim se Katalonija

Premijer trpi kritike MADRID: Predsednik {panske vlade Hoze Luis Sapatero odr`a}e u sredu u parlamentu godi{wi govor o stawu nacije. Sunarodnike nema ba{ ~ime da obraduje, a ve} im se zamerio - kako merama koje treba da smawe nezaposlenost, najve}u u Evropskoj uniji, tako i merama {tedwe. Prose~an [panac sve mawe kupuje ne bi li sa~uvao gotovinu, pla{e}i se da dani mogu da budu i crwi nego sada. Svaki peti [panac je bez posla, nagomilalo se 600 milijardi evra javnog duga, a velika je i rupa u buxetu. Re`u se plate, reformi{e penzioni sistem. Ali, ka`u da kod temperamentnih naroda nacionalni sportski uspeh mo`e da potisne nov~ane brige.

Premijer Sapatero trpi sve o{trije kritike i pada mu popularnost, mada je i sebi smawio platu za 15 odsto. “Sapatero treba da iskoristi prednost trenutka i nacionalnog uzbu|ewa i ovaj “svi u napad” stav. Mo`emo da iza|emo iz krize ako radimo svi zajedno, jer smo se uzdigli kao nacija. Mislim da ima veliku {ansu da ujedini [pance i ne sme da je propusti”, rekao je Enrike Kemada, ekonomski konsultant. Fudbalska reprezentacija je po jedinstvu i uigranosti daleko ispred {panskih politi~ara koji jedni druge napadaju povodom {tedwe i drugih mera za izlazak iz ekonomske krize.

defini{e u statutu, nije pravno vaqan, po{to “U Statut u`iva podr{ku ve}ine politi~kih partija u Kataloniji, oblasti koja ima sopstveni jezik i posebnu kulturu. Wegovo dono{ewe bilo je jedna od prvih inicijativa socijalisti~ke vlade premijera Hosea Luisa Rodrigesa Sapatera. U parlamentu u Madridu statut je usvojen 2006. godine, a na referendumu su ga prihvatili i Katalonci. U Kataloniji, pokrajini koja stvara ~etvrtinu bruto dru{tvenog proizvoda [panije, `ivi oko sedam miliona od oko 47 miliona stanovnika te zemqe. Za vreme vladavine generala Franciska Franka, od 1939. do 1975. godine, upotreba katalonskog i izdava~ka delatnost na tom jeziku su bili zabraweni.

NAPUQ: Italijanska policija uhapsila je mafija{kog bosa Elia Amata (38), koji se nalazio na listi 100 najtra`enijih kriminalaca zbog ume{anosti u trgovinu drogom. Amato je posle hap{ewa brata Rafaela i zeta ^ezarea Pagana u ~etvrtak trebalo da postane vo|a klana Amato-Pagano,

izvestila je italijanska novinska agencija ANSA. U operaciji, u kojoj je u~estovalo 30 pripadnika policije uhap{en je i Amatov ne}ak Mario Liguori, za koga se veruje da je pla}eni ubica klana Amato-Pagano, odmetnute frakcije napuqske mafije Kamore. (Tanjug)

MEKSIKO

Sru{io se helikopter, troje mrtvih SIJUDAD MEKSIKO: U udesu meksi~kog vojnog helikoptera koji se sru{io u dr`avi Halisko na zapadu zemqe, poginulo je troje vojnih lica, saop{tilo je ministarstvo odbrane Meksika. Kao uzrok nesre}e helikoptera “Bell 206”, ministarstvo u saopstewu navodi lo{e vremenske uslove, preneo je AP. Nesre}a se dogodila 7. jula, ali u saop{tewu nije navedeno zbog ~ega o tome nije ranije javqeno. Vojni helikopter “Bell 412” sru{io se u severnoj meksi~koj dr`avi Durango 18. juna i tada je poginulo 11 meksi~kih vojnika, a za tu nesre}u je re~eno da je tako|e nastala zbog lo{eg vremena. (Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI AVIGDOR LIBERMAN Izrael ne}e dozvoliti da brod koji je poslala libijska humanitarna organizacija pristane u Gazu, izjavio je ju~e ministar spoqnih poslova Avigdor Liberman. “Ka`em vrlo jasno, nijedan brod ne}e dospeti u Gazu. Ne}emo dozvoliti da na{ suverenitet bude ugro`en”, rekao je Liberman u intervjuu izraelskom vojnom radiju. Brod “Amaltea nosi oko 2.000 tona hrane i medicinske pomo}i.

FIDEL KASTRO Kubanski revolucionarni lider Fidel Kastro (83) prvi put se pojavio u javnosti od kako se razboleo pre ~etiri godine, posetiv{i jednu nau~nu ustanovu u Havani. Proteklih sedmica Kastro je u svojim kolumnama predvideo da je svet na rubu nuklearnog rata, koji }e podsta}i konflikt izme|u SAD i Irana zbog sankcija koje su Teheranu uvedene zbog nuklearnih aktivnosti.

TORAJA AHMED OBAID Izvr{na direktorka Populacionog fonda Ujediwenih nacija (UNFPA), Toraja Ahmed Obaid izjavila je da su pouzdane informacije kqu~ne kako bi vlade {irom sveta obrazovale politiku koja }e ispuniti potrebe i poboq{ati `ivot qudi. Direktorka Obaid je povodom Svetskog dana stanovni{tva, dodala da pouzdani podaci {tite dostojanstvo i qudska prava svih `iteqa planete Zemqe.

Zamena poklopca na dnu Meksi~kog zaliva LUIZIJANA: Kompanija “Briti{ petroleum” zapo~ela manevar zamene poklopca bu{otine na dnu Meksi~kog zaliva, kako bi se u potpunosti zaustavilo isticawe nafte u more, koje je dovelo do najve}e ekolo{ke katastrofe u istoriji SAD. Robot podmornica na dubini od oko 1,5 kilometara skinuo je stari poklopac, tako da }e, dok se ne postavi novi ~ep, nafta slobodno isticati u more jo{ najmawe dva dana. Za takvu delikatnu operaciju nema garantija uspe{nosti, ka`u zvani~nnici i napomiwu da }e do trajnog re{ewa do}i tek sredinom avgusta. To ne}e biti samo: stavi{ pokopac i gotovo. Nije to vra}awe zatvara~a na tubu pastu za zube , izjavio je portparol Obalske stra`e Xejms Mefirson. Robot podmornica je 4. juna postavio i prethodni poklopac na o{te}enu cev iz koje je nafta nekontrolisano isticala od 20. aprila, ka-

da je do{lo do eksplozije na platformi ispred obala Luizijane, u kojoj je poginulo 11 radnika. BP namerava da novi ~ep, koji }e boqe nalegati, postavi ve} danas. Ako se poka`e da poklopac mo`e da izdr`i pritisak nafte i da nastavi da radi, to bi bila najboqa vest za sve na obali Meksi~kog zaliva jo{ od aprila. Narednih ~etiri do sedam dana, u zavisnosti od

toga kako se stvari budu odvijale, trebalo bi da poklopac pude postavqen. To je na{ plan, izjavio je potpredsednik BP-a Kent Vels. To, ipak, ostaje privremeno re{ewe za katastrofu u kojoj je dosad, prema procenama federalne vlade, u more isteklo izme|u 87 i 172 miliona galona nafte. Za trajno re{ewe potrebno je da se naprave jo{ dve bu{otine na istom podmorskom naftnom poqu. Prva od wih treba da bude zavr{ena do sredine avgusta. Procene su da je iz te bu{ootine isticalo 1,5 do 2,5 miliona galona nafte dnevno, od ~ega je prethodni poklopac uspevao da sakupi oko milion galona. Sa novim ~epom preko izvora nafte, i sa novim broodom Heliks pro|user koji treba da stigne na mesto u nedequ, mo}i }e da se sakupi 2,5 do 3,4 miliona galona, {to prakti~no zna~i sva nafta.


BALKAN /OGLASI

DNEVNIK

UPRKOS REZOLUCIJI EVROPSKOG PARLAMENTA

Stav Rumunije o Kosovu nepromewen KI[IWEV: Ministar inostranih poslova Teodor Bakonski, izjavio je u Ki{iwevu da Rumunija ne priznaje nezavisnost Kosova i Metohije. „^ekamo konsultativno mi{qewe Me|unarodnog suda pravde i dr`imo se na{eg dosada{weg stava“, rekao je ministar Bakonski tokom posete glavnom gradu Moldavije, prenela je rumunska agencija Agerpre{. Evropski parlament je u ~etvrtak usvojio rezoluciju koja poziva sve ~lanice EU da priznaju akt privremenih institucija samouprave u Pri{tini. U dokumentu se ka`e da }e EP „pozdraviti priznavawe nezavisnosti Kosova od strane svih zemaqa ~lanica“, podse}aju}i da je do sada 22 od 27 ~lanica EU

Teodor Bakonski

priznalo Kosovo kao nezavisnu dr`avu, a da Kipar, Gr~ka, Rumunija, Slova~ka i [panija to nisu u~inili. Rumunija podr`ava i Moldaviju koja odbija da prizna ot-

cepqewe svog isto~nog dela teritorije Pridwestrovqa, ~ije stanovni{tvo prete`no govori ruski jezik, i jednostrano je proglasilo nezavisnost 1992. godine.

BUGARSKA

Odbija pregovore s MMF-om SOFIJA: Bugarski ministar finansija Simeon \ankov izjavio je da Bugarska nema potrebe da vodi pregovore sa Me|unarodnim monetarnim fondom (MMF).“Ne smatramo da nam je neohodna bilo kakva pomo} MMF-a“, naglasio je on, izra`avaju}i ube|ewe da do kraja godine ne}e biti potreban dopunski rebalans buxeta.

Po wegovim re~ima u narednoj godini Ministarstvo finansija ne}e pove}avati poreze i akcije, niti smawivati penzije i plate. Kao primer da to nije dobro naveo je Rumuniju i Gr~ku, ~iji su gra|ani nakon pove}awa poreza na dodatu vrednost (PDV) u svojim zemqama, naglo po~eli da dolaze da se snabdevaju i kupuju u bugarskim gradovima.

„Vlada planira u 2011. godini ekonomski rast od oko tri odsto i deficit ispod 2,7 procenata“, naglasio je \ankov u izjavi za Bugarski nacionalni radio. Premijer je dodao da je nezaposlenost u Bugarskoj smawena na ispod devet procenata, te da je to mawe od 11,5 odsto, koliko je prognozirala vlada po~etkom ove godine. (Tanjug)

MAKEDONIJA

Kontroverzni Mihail Pletwov otvara Ohridsko leto SKOPQE: Mihail Pletwov, slavni, i sada ve} kontroverzni ruski dirigent, pijanista i kompozitor doputovao je pre neki dan na Ohridsko jezero, jer danas sa ruskim nacionalnim orkestrom ima koncert u Anti~kom teatru, kada }e otvoriti jubilarno 50. Ohridsko leto. Pletwov, koji je na ohridski aerodrom doleteo ~arterom iz Moskve, do~ekan je po svim makedonskim obi~ajima, {to je skandal s obzirom da je u ponedeqak na Tajlandu uhap{en zbog seksualnog zlostavqawa ~etrnaestogodi{weg de~aka, nakon ~ega

je, uz kauciju pu{ten i nare|eno mu je da se na sudu pojavi 18. jula. „Sada nema vremena za skandale, skandali su sitnice. Koncert je to {to je bo`anstveno, a skandala ima svuda i uvek. Pre ili kasnije, skandali }e se razre{iti, a u ovom trenutku to uop{te nije interesantno“, rekao je Pletwov. Pletwov je izjavio da je odu{evqen gradom, festivalom i makedonskim narodom. „Mnogo mi je drago {to smo ovde, u ovom prelepom gradu, na festivalu koji ima dugu tradiciju, na mestu na kojem `ivi narod ko-

ji smatramo bra}om po kulturi i po na~inu razmi{qawa“, rekao je Pletwov. Od kako fotografije i video snimci ovog skandala u kojem je glavni lik ovaj ruski pijanista kru`e ~itavim svetom, wegovo ime centralna je tema i svih svetskih vesti. Ako se wegova krivica doka`e, mo`e dobiti kaznu i do 20 godina zatvora. I strani mediji sada su sve vi{e zainteresovani za manifestaciju „Ohridsko leto“, a ovaj incident i te kako na tu manifestaciju mo`e „baciti senku“.

ponedeqak12.jul2010.

25

U BRATUNCU DANAS SE]AWE NA KRVAVI PETROVDAN PRE 18 GODINA

Pomen stradalim Srbima

BAWALUKA: Na vojni~kom grobqu u Bratuncu }e se danas odr`ati pomen na stradale Srbe tokom rata u Bosni i Hercegovini (BiH) na podru~ju Srebrenice i Bratunca, koje su pre 18 godina ubile muslimanske snage iz Srebrenice. Na Petrovdan 1992. muslimanske snage pod komandom Nasera Ori}a upale su u srpska sela Zalazje, Biqa~a, Sase i Zagone i ubile i izmasakrirale 69 srpskih civila, vi{e od 70 ranili, a 19 se vode kao nestali. Sela su opqa~kana, spaqena i jo{ uvek nisu obnovqena. Na tim strati{tima }e danas pre podne biti polo`eno cve}e i zapaqene sve}e. Posle podne na Vojni~kom grobqu u Bratuncu, bi}e osve}en centralni spomen-krst, slu`en parastos, polo`eni venci i zapaqene sve}e. Pomen }e se slu`iti u crkvi u Srebrenici. U Kulturnom centru u Srebrenici, bi}e odr`ana duhovna akademija i prikazan i film „Dosije Srebrenica“, posve}en stradawu srpskog naroda na ovom prostorima. Od maja do decembra 1992. u napadima mu-

slimanskih snaga uni{teno je i razoreno na desetine srpskih sela i na najbrutalniji na~in ubijeno stotine srpskih civila u op{tinama Srebrenica, Bratunac i Skelani. Samo na podru~ju Srebrenice u tom periodu napadnuto je 21 srpsko selo u kojima je ubijeno vi{e od 400 civila.

op{tini Bratunac i ubile 48 me{tana. Od 7. do 16. marta 1993. uni{teno je 688 doma}instava i oskrnavqeno pravoslavno grobqe u Kravicama. Na podru~ju op{tina Srebrenica, Zvornik, Mili}i, Bratunac, Vlasenica i Osmaci u toku rata stradalo je najmawe 1.300 li-

Zlo~ini ostali bez kazne Za zlo~ine po~iwene nad srpskim stanovni{tvom na podru~ju Srebrenice, Bratunca i okolnih mesta niko nije do do sada odgovarao pred sudovima u BiH. Ha{ki tribunal je podigao optu`nicu protiv Ori}a i 2006. mu izrekao zatvorsku kazunu od dve godine zato {to nije spre~io zlo~ine nad Srbima. U `albenom postupku prvostepena presuda je preina~ena, a Ori} oslobo|en bilo kakve krivice. Pomen stradalim Srbima na podru~ju Bratunca i Srebrenice odr`ava se u organizaciji Odbora za obele`avawe doga|aja iz oslobodila~kih ratova pri Vladi Republike Srpske (RS). U napadu na 22 srpska sela op{tine Bratunac u istom periodu ubijeno je najmawe 560 lica. Na Bo`i} 1993, zdru`ene snage podregije Srebrenica pod komandom Ori}a u ranim jutarwim satima napale su srpska sela na podru~ju Kravica u

ca srpske nacionalnosti, dok je na {irem podru~ju sredweg Podriwa i Bir~a stradalo ukupno 3.267 Srba. Bez jednog ili oba roditeqa ostalo je oko 800 dece, a oko 5.400 porodica ostalo je bez pokretne i nepokretne imovine. (Tanjug)

CRNA GORA

Zakupci pla`a kr{e ugovore BUDVA: I pored jasno propisanih pravila Javnog preduze}a za upravqawe morskim dobrom Crne Gore, ve}ina zakupaca pla`a na Budvanskoj rivijeri, u `eqi da ostvari {to ve}i profit, svesno ih kr{i. Tako se ne po{tuje pravilo, odnosno ugovor, da se tre}ina pla`e ostavi slobodna za one goste koji ne `ele da iznajme le`aqku i suncobran, ve} `ele da se sun~aju na toplom pesku. Turistima i gra|anima, zbog takvog pona{awa zakupaca pla-

`a, zakup pla`nih rekvizita i ovog leta je zna~ajan izdatak, jer, po sada{woj ra~unici, samo

za zakup najobi~nije plasti~ne le`aqke i suncobrana treba izdvojiti do {est evra dnevno. Na Slovenskoj pla`i u Budvi, na pojedinim zakupqenim delovima pla`e, drvene le`aqke sa du{ekom i suncobranom ko{taju ~ak 10 evra, s tim da nije mogu}e zakupiti samo jednu le`aqku. Na pla`i Jaz kori{}ewe le`aqke ko{ta tri, a suncobrana dva evra, dok na pla`i Trsteno dve le`aqke i suncobran pla}aju se 10 evra dnevno.


26

ponedeqak12.jul2010.

OGLASI

DNEVNIK


DNEVNIK

OGLASI

ponedeqak12.jul2010.

27


28

ponedeqak12.jul2010.

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

PRODAJEM garsoweru 30M2 u centru grada, bez posrednika, name{tena 43.000. Mogu} dogovor. Telefon 021/6341717, 063/7188-911. 4620

PRODAJEM 10 jutara zemqe u Jasku, blizu Fabrike vode, hladwa~e, 800m od asfalta, ispitana za vo}wake i vinograde. Telefon 064/401-41-80. 4268

VODOINSTALATER serviser bu{i sudopere, montira sanitariju, mewa ventile, vr{i odgu{ewa, otklawa curewa, montira ma{ine za prawe sudova. Telefoni: 63-68-462, 064/11-86-330. 4644 VR[IM sitne stolarske usluge, opravke plakara, lepqewe stolica, komarnika itd. Telefon 504-171. 4665 ROLETNE, komarnici, PVC i ALU stolarija, zatvarawe terase, potprozorske daske, venecijaneri, brzo i povoqno. Telefon 063/842-24-716, 063/842-26-848, 021/500-612. 4004 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefon: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 4350

POTREBNO 10 radnika na proizvodwi drvene ambala`e u Futogu. Prednost ima `enska radna snaga. Prevoz obezbe|en. Telefon 021/895711, od 8-16 ~asova. 4440 POTREBNA dva diplomirana farmaceuta i dva farmaceutska tehni~ara apoteci u Novom Sadu. Telefon: 372322. 4668

^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta. Odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, stare ve{ ma{ine, karoserije i ostale sekundarne sirovine. Telefoni: 063/84-85-495, 6618846. 3973 KURANSKO LE^EWE - sve pomo}i, nervna oboqewa, nesanica, strah, n. energije, sloga-brak, vratiti voqenu osobu, vrati voqu za sre}u, uspeh. Telefon 062/178-09-71. 4371

Najboqem tati, najboqem dedi i dobrom tastu

Milo{u Milojevi}u pozdrav od: }erke Radmile, unuka Sofije i Sare i zeta Milana.

4784


^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

^ETVOROGODI[WI POMEN

Subota, 10. jul 2010. godine umirilo se srce

Posledwi pozdrav dragom ocu, tastu i dedi

Petar Basta

@ivojina Stojanovi}a

Milo{u Milojevi}u

Uvek je sa nama, u na{im mislima i na{im srcima.

Najiskrenije sau~estvujemo u bolu porodice.

Porodica Basta.

Koleginice i kolege iz prihvatili{ta sa prihvatnom stanicom.

4261

Na{oj

Posledwi bratu

ponedeqak12.jul2010.

pozdrav

dragom

Milo{u Milojevi}u

S qubavqu, }erka Marija, zet Slobodan, Filip i Vawa.

Sestre Milica i Mira, zetovi Ratomir i Boro i sestri}i Sa{a i Sini{a.

4782

4785

dragom

Milo{ Milojevi} Sahrana je danas, 12. 7. 2010. godine, u 14.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Uvek si u na{im mislima.

O`alo{}eni: supruga Gina, k}erke Radmila i Marija.

Tvoje mama i seja.

Brat Milenko, snaja Mira, Jovan i Milica.

dragom

Bogomilu Karlavarisu Iskreno sau~e{}e porodici.

wegovoj

4780

4802

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga mama, baka i prabaka

Jelisaveta Stefanovi} Betika

Jelisaveti Stefanovi} od: unuka Sa{e, Mirjane i praunuka Nikole.

4778

Porodice: \uranovi}, Vukajlovi}, Malinovi}, Gudeq i Stojanac.

pozdrav

Posledwi pozdrav dragoj baki i prabaki

Preminuo je na{ otac, deda i pradeda u 104. godini.

Posledwi pozdrav prijatequ i kumu

Posledwi pozdrav prijatequ i drugu

Sahrana je 12. 7. 2010. godine, u 13 ~asova, na Alma{kom grobqu. O`alo{}ene porodice Stoj{i}, }erka Mirjana, zet Sava i unuk Dejan sa porodicom.

4801

4800

dragom

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

4754

Sa neizrecivim bolom javqamo ro|acima i prijateqima da je u petak, 9. 7. ove godine preminula na{a

Posledwi prijatequ

Milo{u Milojevi}u

4779

Dana 10. 7. 2010. godine, u 63. godini preminuo je na{

Milo{u

pozdrav

Ru`a Suboti}.

Posledwi pozdrav na{em

Milki Veselinovi} Micani

Posledwi bratu

29

Gaul [tefanija 1922 - 2010. 4796

Mirjana ^eki} ro|. Ninkovi} Sahrana je u utorak, 13. 7. 2010. godine, u 14.45 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica.

Posledwi pozdrav i beskrajna zahvalnost osniva~u i po~asnom predsedniku Dru{tva likovnih pedagoga Vojvodine i Saveta centra za likovno vaspitawe dece i omladine Vojvodine

@ivojin - @ika Stojanovi}

Malki} Marku

Sahrana je danas, 12. 7. 2010. godine, u 13.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Zbogom dragi Po~ivaj u miru.

prijatequ.

Posledwi pozdrav na{oj

od: \or|a i Olgice Uzelac sa porodicom.

O`alo{}ena porodica.

4797

4799

na{em

Tu`ni smo jer je preminuo predivan ~ovek, na{ kum i prijateq

4788

4777

4750

Marku Malki}u

Nenad i Qubica Kovjani} sa porodicom.

O`alo{}ena porodica.

Ispra}aj pokojnice obavi}e se u utorak, 13. 7. 2010. godine,u 11.45 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Posledwi pozdrav plemenitom kumu

3 Sa neizmernom tugom javqamo da je u 61. godini preminuo na{ voqeni suprug i otac

prof. dr Bogomilu Karlavarisu 1924 - 2010.

Marku Rolovi}u Miri

Posledwi prijatequ

Radmila, Vlada i Branka Miklo{.

Emina ^amo Lorbek i Eva Fedi u ime likovnih pedagoga, u~iteqa i vaspita~a koji su bili Karlovi studenti, po{tovaoci i saradnici od 1954. godine, pa do wegovog kona~nog odlaska.

4790

4773

dragom

Tiho je oti{ao na{ veliki prijateq, drug i kolega

pozdrav

Marko Malki}

dr Milo{u Milojevi}u

dipl. in`. arhitekture Ostaje{ ve~no u na{im srcima, a tvoja dela obele`ila su vreme u kome si `iveo.

Mi{ko, hvala ti za sve...

Marko Rolovi}

Marko Rolovi} Nedostaja}e nam wegov optimizam i podr{ka. Osta}e uvek sa nama wegova mudrost i plemenitost.

Po~ivaj u miru.

Sahrana je u utorak, 13. 7. 2010. godine, u 13.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Du{anka, sinovi Du{an i Sr|an.

Tvoji: Ra{a, Vesna, Milorad, Milica i Milan.

Kumovi Lazi} Zorka, Jasna, Milenko - Batica i Jelena Geci} sa porodicom.

4792

4791

4798

Posledwi pozdrav izuzetnom ~oveku

Sa neizmernim bolom opra{tam se od izuzetnog u~enika, roditeqa i iznad svega velikog ~oveka

dr Milo{u Milojevi}u

dr Milo{a Milojevi}a

^ast mi poznavala.

je

{to

sam

te

Bio je za generacijama.

ugled

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 10. 7. 2010. godine preminuo suprug, otac i deda

Vojin @ivkovi} 1934 - 2010.

mnogim

Vinka i Mi}o.

Radmila i Slobodan sa porodicom.

Tawa Radulovi}.

Dragutin Radulovi}.

4786

4776

4783

4781

Sahrana je u utorak, 13. 7. 2010. godine, u 14 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Wegovi najmiliji: supruga An|elka, deca Miroslav i Jelena, unuci Nikola, Stefan, Ena i Milica. 4787


06.30 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 10.35 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 14.50 15.00 15.10 16.40 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.15 20.30 22.00 22.30 00.30 02.00

06.30 06.55 08.25 08.55 09.25 09.55 10.30 12.30 12.40 13.05 13.15 13.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.35 20.00 21.00 21.30 22.20 00.00

TV PROGRAM

ponedeqak12.jul2010.

Jutarwi program Izlog strasti Neverovatne pri~e Bajko kviz Vesti Paideja Plej gejms Brazde Kuhiwica Vesti Dodati `ivot godinama Tabloid Vesti Hronika Slavonije, Barawe i zapadnog Srema ^udesni svet: Lekcije iz geografije Predlog top liste Vesti Irena Hus: Stakleni |avo Crtani film TV Dnevnik Tajna hrane: Kajsija Izlog strasti Razglednice TV Dnevnik Hop, hop – kviz Srbobran fest, prenos koncerta, 1. deo Vojvo|anski dnevnik Srbobran fest, prenos koncerta, 2. deo Slobodna zona, film Hronika Slavonije, Barawe i zapadnog Srema

Kuhiwica (ma|) Pluk i wegov kamion, film Brazda (ma|) Pevana poezija, ma|arska muzika Razgovor s povodom (ma|) Zaqubqena geografija Pod obru~em Egzit danas: hronika 4. deo Zajedno Tajna hrane: Osli} ^ari ribolova Teleklub (rum) Dobro ve~e Vojvodino (ma|) Kulturni magazin (ma|) (Jelen-let) TV Magazin (rum) TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Crtani film (ma|) Kuhiwica Na{i dani (ma|) Verska emisija (ma|) Pod obru~em Mutne vode, film TV Prodaja

Hronika op{tine @abaq (Panonija, 18.00) 07.30 08.00 08.10 09.00 10.20 11.00 12.30 14.00 14.40 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 18.30 20.00 20.30 22.00 22.35 23.05 00.25

Glas Amerike U susret suncu U ogledalu Fip komerc - Vitafon Bila jednom jedna nedeqa Moje dete Putopisi Beli luk i papri~ica Svet poqoprivrede Vojvo|anske vesti U ogledalu E -TV Vojvo|anske vesti Hronika op{tine @abaq Razgovori o zdravqu Vojvo|anske vesti Bez cenzure Vojvo|anske vesti I mi smo tu, dok. prog. Razgoli}eni Glas Amerike

07.15 07.27 07.51 08.15 08.52 09.15 09.42 10.00 10.30 10.45 11.00 11.30 12.04 12.34 14.30 14.51 15.33 16.33 16.54 17.31 17.59 18.25 18.52 21.16 22.00 02.07 00.33 02.57 03.55 05.18 05.47

Kuvati srcem Gomboce Mali medved Mi{a Ozi bu Vodi~ kroz modernu arhitekturu Stvarawe istorije Nau~i me da... Vrele gume Total tenis Reli Laboratorija slavnih, ^eltnem 2010 Obrazovno ogledalo Operska galaksija Trezor Egzitovawe, hronika egzita 2010 Stvarawe istorije Tehnologija danas Preci i potomci Eko recept Koncert Goce Tr`an Gomboce Mladi medved Mi{a O zlatu u boci Povratak na novo Hag, su|ewe dr Vojislavu [e{equ, snimak Biciklizam: Tur de Frans Tehnologija danas Trezor Egzit 2010 Eko recept Koncert Goce Tr`an (r)

Koncert Goce Tr`an (RTS 2, 17.31)

09.00 09.30 10.00 10.30 11.10 12.00 13.00 13.10 14.00 15.10 15.35 16.00 16.35 16.45 17.05 17.30 17.45 18.00 19.00 19.25 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.15 23.15

Hrana i vino Dok. program 7 NS dana Moja porodica Misterije KGB Lenija Objektiv Smrt {pijunima Buntovnici Srbija koju volim Vitra` Sofa Neon siti Objektiv (slov) Hrana i vino Objektiv (ma|) Neon siti Popodnevni program Objektiv Moja porodica Radionica Moja Amerika Smrt {pijunima Objektiv Buntovnici Neon siti Misterije KGB

09.30 Svetski Sport magazin 10.00 Ful Tilt poker 11.00 Pentatlon Svetski kup: Meksiko 12.00 ATP Kembles Hol Of Fejm, finale 14.30 U susret Premijer ligi: Everton – Man~ester junajted 16.30 Klupske TV 18.30 Profi boks 20.30 Profi boks 22.00 Pregled Dejvis kup 23.00 Ful Tilt poker 00.00 U susret Premijer ligi: ^elzi – Man~ester Siti

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti,. 10.30 Stajl, 11.00 Otvoreni ekran, 12.00 Sport iz drugog ugla, 13.00 Metropole i regije sveta, 14.00 Info K9, 15.00 Dokaz stvarawa, 16.00 Info K9, 16.45 Biber, 17.00 De~iji program, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 Otvoreni ekran, 21.15 Bele`nica, 22.15 Biber, 22.30 Info K9, 23.00 Film, 00.30 Biber, 01.00 Izlog strasti, 02.30 No}ni program 12.00 Hronika op{tine S. Mitrovica, 13.00 Yuboks, 14.30 Denis napast, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Put vina, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine [id, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis Napast, 20.00 Karmelita, 20.45 Sport STV-a, 21.15 Raskr{}a, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike

Pri~a po~iwe 60-ih godina u konzervativnim poqima Vajominga kad se Enis del Mar i Yek Tvist susre}u na dogovoru za posao kod lokalnog ran~era. Do tog trenutka obojica su bili uvereni u to da su stalan posao, `ena i deca sve {to `ele od `ivota. Uloge: Hit Leyer, Yejk Yilenhal, Rendi Kvejd, Mi{el Vilijams, En Hatavej Re`ija: Ang Li (RTS 1, 01.05)

06.55 07.40 08.35 09.30 10.20 11.20 11.30 13.05 15.05 15.20 16.10 17.00 18.00 18.35 19.05 20.00 21.00 23.00 01.00 01.05

Ninya ratnici Opasne igre Srce na dlanu ^ari Seks i grad Arena Banzuke Film: Sivi kamion crvene boje Foks vesti ^ari Hiqadu i jedna no} Seks i grad Foks vesti Kviz: Ludi kamen Ninya ratnici Hiqadu i jedna no} Film: Pla}ene ubice Film: [aft Foks vesti Film: Radoholi~ar

Dora istra`uje Dora je sedmogodi{wa slatka crnokosa devoj~ica koja kre}e u pustolovinu sa svojim prijateqem, majmun~etom ^izmicom. Majmun~e je dobilo nadimak zbog crvenih ~izmica koje najradije nosi. (B92, 19.05) 07.00 08.00 10.00 10.35 11.30 12.00 13.00

Planina Broukbek

SERIJA

Pod obru~em

Jutarwi program Jutarwi dnevnik Sala{ u Malom ritu Lov i ribolov Eko karavan Povratak na novo Dnevnik Sport plus Mesto zlo~ina Artur i Minimoji, film Visoki napon, kviz Pozori{te u ku}i Dnevnik [ta radite bre Beogradska hronika Razglednica Slagalica, kviz Dnevnik Sti`u dolari Pesma i bingo Mesto zlo~ina Dnevnik Vremeplovac Planina Broukbek, film Eko karavan TV prodaja

Yejk Yilenhal

Roberta An|elika

Glavni likovi u ovoj kanadskoj seriji su ko{arka{i profesionalci Wu Inglanda. Glavni igra~ i kapiten Marvin svojevremeno je proma{io odlucuju}i {ut, {to negativno uti~e na wegovu karijeru... Uloge: Mikelti Vilijamson, Roberta An|elika, Dorijan Hervud, Rik Piters (RTV 2, 21.30)

06.05 08.00 09.00 10.05 10.35 11.05 12.00 12.15 12.46 13.30 15.25 16.14 17.00 17.25 17.45 18.27 19.00 19.30 20.07 21.05 23.05 00.00 00.23 01.05 03.18 05.11

DNEVNIK

c m y

30

13.30 14.05 16.00 16.35 17.30 18.30 19.05 19.15 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 00.35 01.30 02.30

07.00 Simpsonovi 07.30 Gor{tak 08.30 Svemirska krstarica – Galaktika 10.00 Za dobar dan 12.00 Vesti u 12 12.30 Za dobar dan 13.00 Korov 13.30 ^ist ra~un 14.00 Vesti u 14 14.30 Milica² 15.00 Dok. program 16.00 Doktor Haus 17.00 NCIS 18.00 Vesti 18.30 Simpsonovi 19.00 ^ist ra~un 19.30 Denis napast 20.00 Milica² 20.30 24 21.30 Film: Bekstvo iz Los An|elesa 23.30 Svemirska krstarica Galaktika 00.30 Milica² 01.00 Film 03.00 Gor{tak 04.00 Dok. Program 05.00 Film

07.00 10.00 11.50 12.00 12.45 13.00 14.00 15.30 16.00 16.45 17.00 18.00 19.00 19.15 19.30 20.00 21.00 23.00 00.45 01.00 02.45 04.30

Radijsko dizawe TV dizawe Vesti B92 Sve }e biti dobro Top {op Indija Vesti za osobe o{te}enog sluha Bi-Bi-Si na B92: Sve o `ivotiwama Utisak nedeqe Vesti B92 Nacionalna geografija Otvorena vrata Vesti B92 Dora istra`uje Sun|er Bob Kockalone Dolina sunca Otvorena vrata Insajder: Politi~ko ubistvo Ros Kemp Vesti B92 Indija Nacionalna geografija Ukqu~ewe u B92 Info

Dobro jutro! Jovana i Sr|an Film: Ku}a pored pruge Siti kids Pali an|eo Siti Silikonske lepotice Balkan parti Siti More qubavi Nacionalni dnevnik Valentina Lola Grand klub U sosu Nacionalni dnevnik Sva ta ravnica Film: Moj tata na odre|eno vreme Film: Ludi od qubavi Siti Film: Prqavi policajci Film: Ludi od qubavi Film: Prqavi policajci

06.00 08.00 08.10 08.20 08.45 09.00 09.10 09.45 10.00 10.15 10.35 11.00 11.20 11.45 12.00 12.30 13.25 13.40 13.55 13.58 14.30 15.00 15.45 16.00 18.00 18.55 19.30 20.00 21.00 22.30 23.05 23.55 00.10 01.00 01.30 02.30 04.25 04.30

Jutarwi program @irko Hrasti} U~imo engleski sa Nodijem Nodi Mala princeza Pokojo Meda Rupert Tele{op Presovawe Dork hanters Ble~ Zakumi Yem Presovawe Dino king Kvizi} Presovawe Tele{op Vesti Taina ^ovek lav Rebelde Tele{op Plejada - Leto na Adi Hronika Mondijala 2010 Telemaster Zakumi Akvantura ]irilica Ekstremni sport Luda ku}a Telemaster Hronika Mundijala 2010 Muzi~ki program Dokumentarni program Plejada - Leto na Adi Vremenska prognoza Akvantura

Milomir Mari}

]irilica U ve~era{woj emisiji gledaoci }e imati priliku da saznaju odgovore na aktuelna pitawa koja se ti~u ~itave nacije... Gosti: Andrija Savi}, Blagoje Grahovac i Marko Lopu{ina. Autor i voditeq: Milomir Mari} (Ko{ava, 21.00)

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

08.45 Ski Jahorina, 09.15 Fokus, 09.45 Muzika, 12.00 Maksimalno opu{teno, 12.55 Hit nedeqe, 13.00 Fokus, 13.45 Top {op, 16.00 Zdravqe i Vi, 17.00 Fokus, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.40 FAM, 21.10 Bulevar, 22.00 Holivud, 22.25 Bawe Srbije, 23.05 Fokus, 23.45 Turisti~ke razglednice, 00.00 Info Puls, 00.30 Auto {op, 00.40 Fokus, 01.10 Ski Jahorina, 01.40 Veb yank

07.00 De~ija serija, 08.00 555 li~nosti, 09.00 Sva{taonica, 09.30 Ispod poklopca, 10.00 Film info, 10.30 Zdravqe, 12.15 Zlatno poqe, 14.00 Akcenti, 14.15 Volej, 15.00 Izazovi istine, 15.30 Serija, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Izvori zdravqa, 19.00 Putopis, 20.30 Samo vas gledamo, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Film

07.00 Auto sprint, 07.40 Vremeplov, 08.00 Mini koncert, 09.30 Of Road avantura, 10.00 Smeh terapija, 11.00 Retrospektiva nedeqe, 11.50 Vremeplov, 12.00 Beli luk i papri~ica, 12.30 U na{em ataru, 13.20 Pod sjajem zvezda, 15.00 Folk {ou, 17.00 Tok {ou, 19.00 Politikon, 20.00 Film, 22.00 [ampioni, 22.30 U me|uvremenu, 23.00 Drecun, 00.00 Film

08.00 Hrana i vino, 09.00 Film, 10.30 Mufquz, 11.00 Pod suncem, 12.00 Do kraja sveta, 12.30 Panorama op{tine @iti{te, 13.00 Produkcija mre`e, 14.00 Agrosfera, 15.05 Film, 17.00 Do kraja sveta, 18.00 Iza scene, 18.30 Nodi, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Odgovor, 21.05 Tajni znak, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Slu`ba 21, 23.00 Film


DNEVNIK

ponedeqak12.jul2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

31

TITO U LOVU, LOV U POLITICI

12

Pi{e: Danilo Todorovi}

Yesika Kolins

Najboqi od najboqih Grupa ruskih mafija{a ukrala je veliku zalihu papira za {tampawe ameri~kog novca te sada preplavquju tr`i{te krivotvorenim nov~anicama. Kada jedna od mafija{ica odlu~i da se preda i tu`iocu preda sve va`ne podatke pre nego {to je ubiju, ostavlja CD instruktoru borila~kih ve{tina Tomiju... Uloge: Filip Ri, Erni Hadson, Tobin Bel, Yesika Kolins, Tajr Rifen{tajn Re`ija: Filip Ri (Nova TV, 21.30) 08.10 08.30 10.30 12.30 13.10 14.10 16.10 18.25 19.15 20.05 21.30 23.30 00.30 01.00 01.30 02.30 03.20

Pepa, crtani Dona Barbara U ime qubavi IN Bejvo~ Dona Barbara U ime qubavi IN Dnevnik Lud, zbuwen, normalan Najboqi od najboqih 4, film Gotov~evi, rijaliti {ou Seks i grad Bra~ne vode Ezo TV Medij Osmeh Mona Lize, film

08.00 Van Gog – kompletna pri~a 09.00 Kako je razmi{qao sredwovekovni intelektualac 10.00 Slu~aj Raula Valenberga: Spasilac i `rtva 11.30 U potrazi za Trifoom 12.00 Doma}ica broj 49. 13.30 Kinematografija @an Lik Godara 14.00 Ko si zapravo ti? 15.00 Drugi svetski rat u boji 16.00 Kraqevski dnevnici 16.30 Misterije istorije 17.00 Lete}i nosa~ aviona 18.00 Prerafaelitsko bratstvo: Viktorijanski revolucionari 18.30 Sudwi dan: Slike raja i pakla 19.00 Pri~a o poqoprivredi: Blato, znoj i traktori 20.00 Atina: Istina o demokratiji 21.00 Podzemni rat 22.00 Tijenamen 23.00 Drugi svetski rat u boji 00.00 Kraqevski dnevnici 00.30 Misterije istorije 01.00 Lete}i nosa~ aviona

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

06.00 07.40 09.15 11.00 12.30 14.00 15.40 18.20 20.05 21.40 23.10 01.10 03.00 04.50

Kraq dinosaurusa Sigma 6 Mala princeza Kraq dinosaurusa Sigma 6 Mala princeza Ni na nebu ni na zemqi Lo{e predskazawe Neki drugi ~ovek Indiskrecija jedne Amerikanke Drevni ratnik Urnebesna tragedija Seksi olimpijke Honorani policajac

Rog izobiqa Ajn{tajn i Edington Sumwa Zavodqive hijene Jedanaesti ~as Voli Australija Vulkan Poluprofesionalac Obo`avaoci Revolucionarni put Ananas ekspres Ulica Bejker Pink: Hanhaus

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.10 Dolina sunca 10.10 Put oko sveta kroz 80 vrtova: Kina i Japan, dok. serija 11.15 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.35 Moj greh 13.20 Meklodove }erke 14.20 TV kalendar 14.35 A sad u Evropu! 15.25 Jednog vedrog dana, film 17.15 Hrvatska u`ivo 18.15 Kod Ane 18.30 Dolina sunca 19.30 Dnevnik 20.10 Letwa slagalica 21.50 Potro{a~ki kod 22.25 Dnevnik 3 23.00 Pri~a dana 23.20 Dr Haus 00.10 No} francuskog filma: Veridba je dugo trajala, film 02.20 Zvezdane staze

Odri Tatu

Veridba dugo trajala Petorica francuskih vojnika odlu~e da se osakate ne bi li izbegli vojsku tokom Prvog svetskog rata. Otkriv{i wihove namere, vojni sud ih odlu~i kazniti ostavqaju}i ih da poginu na ni~ijoj zemqi... Uloge: Odri Tatu, Gaspar Uli, Dominik Pinon, [antal Wurajt, Andre Dusolije, Marion Kotilar, Yodi Foster (HRT1, 00.10)

08.15 08.30 08.55 09.10 09.20 09.45 10.00

23.30 00.15 01.05

Brlog Garfild i prijateqi Igrajmo se! Crtana serija Hajdi Kod Ane Prenos sednice Hrvatskog sabora Crveni patuqak Simpsonovi Koga briga? Normalan `ivot Skrivena Azija: Deca zmije sa sedam glava, dok. serija Zvezdane staze Sutra je novi dan Luda partija golfa 2, film Mu}ke 24 Osveta na mafija{ki na~in, film Tra~erica Prqavi seksi novac [apta~ica duhovima

06.50 08.30 10.30 11.30 12.30 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00 01.00

Oluja u {oqici ~aja Intermeco 1 S vetrom u le|a Gospodari horora Intermeco 2 @ene fudbalera Trava S vetrom u le|a Trava Kompanija, 1. deo Intermeco 3 Tri mu{karca i kolevka Gospodari horora Glave @ene fudbalera Kompanija, 2. deo

13.25 13.55 14.20 14.50 15.55 16.50 17.35 18.25 20.15 21.00 21.50

08.00 Deset razloga za{to te mrzim 10.00 Spremni za igru 12.00 Zaqubqeni [ekspir 14.00 Gorile u magli: Pri~a o Dajen Fosi 16.10 Zajedni~ka tu`ba 18.00 Baskijat 20.00 Bogata{eva `ena 22.00 Ku}a na hladnoj reci 00.00 Devoja~ko ve~e

06.00 07.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00 03.00 05.00

Sudija Ejmi Meklodove }erke Fojlov rat Sudija Ejmi Gardijan Ne{ Briyis Fojlov rat Eva Sudija Ejmi Ne{ Briyis Gardijan [anaja Tra~ Vreme za se}awe ^udni odnosi Ne{ Briyis

07.35 RTL ritam zona - Pop hitovi 09.50 Nestala 11.00 K.T. 2 11.35 Ekskluziv 12.25 Punom parom 12.50 Ve~era za 5 13.20 Najlep{i urok 14.55 Los Viktorinos 15.45 Nestala 16.40 Pod istim krovom 17.05 Kraq Kvinsa 17.30 Rejmond 18.00 Ve~era za 5 18.55 Ekskluziv 19.10 Ne daj se, Nina 20.00 Yejms Kameron - Posledwe tajne Titanika 21.40 Gospodar i ratnik: Druga strana sveta, film 00.10 Yejms Kameron - Posledwe tajne Titanika

Gospodar i ratnik: Druga strana sveta Evropa je 1805. godine svojim velikim delom bila pod Napoleonovom vla{}u, a jedina prepreka na putu prema kompletnoj dominaciji je britanska kraqevska ratna mornarica. Kapetan Sretni Yek Obri je na ~elu ratnog broda, koji ima zadatak da potopiti ili zarobiti francuski ratni brod... Uloge: Rasel Krou, Pol Betani, Yejms D’ Arsi, Edvard Vudal, Kris Larkin Re`ija: Piter Vir (RTL, 21.40)

Rasel Krou

10.30 10.55 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Kako se to pravi Kako se pravi? Megagraditeqi Auta po meri Ameri~ki ~operi Peta brzina Prqavi poslovi Opasan lov Vrhunsko graditeqstvo Pre`ivqavawe Razotkrivawe mitova Kako se to pravi Kako se pravi? Ameri~ke drvose~e Ameri~ka luka Crno zlato U deli}u sekunde Auta po meri Prqavi poslovi Ameri~ke drvose~e

08.30 08.45 09.30 10.00 11.15 13.30 14.00 15.15 17.00 17.30 20.35 20.45 21.00 22.25 22.30 00.00

Motosportovi Superbajk Fudbal Veslawe Biciklizam Fudbal Veslawe Biciklizam Fudbal Atletika Fudbal Svi sportovi Rvawe Svi sportovi Atletika Biciklizam

Komunizam, pam}ewe i prijateqi aju`i sastav u~esnika u lovovima za vreme sporta, do politike. Od srpskih politi~ara najboqe rike u septembru nije se mewao godinama ili odnose imao je s Ivanom Stamboli}em. Voleo je da je to bilo neznatno. Sme{tajni kapaciteti, bude u dru{tvu lepih `ena, voleo je da se karta (najali i mogu}nost da se u isto vreme organizuje lov za vi{e preferans), da jede – {to se na wemu videlo, da vi{e lovaca, bili su ograni~avaju}i faktor broja popije, ali ne i da se napije. U sportu, navijao je za u~esnika u wemu. Ne znam ko je odre|ivao ko }e biti “Partizan” i, naravno, za sve slovena~ke klubove, pou lovu s Titom, ali stalni Titovi „pratioci“ u lovu sebno za “Olimpiju”. Za sve to bilo je potrebno mnobili su: A. Rankovi} (dok je bio na vlasti), Petar go vremena i mnogo energije. Bio je izuzetno komuniStamboli}, Milo{ Mini}, Jakov Bla`evi}, Jure kativan i neposredan, {to mu je omogu}avalo da stekBili}, Josip Vrhovec, Vidoje @arkovi}, Stane Dolanc i Stevan Dorowski. Re|e su dolazili Edvard Kardeq, Miha Marinko, \ura Pucar, Rodoqub ^olakovi} i Branko Mikuli}. Za razliku od lova na jelene u septembru, skupni lovovi na divqe sviwe, koji su se obi~no odr`avali odmah posle Nove godine, omogu}avali su u~e{}e ve}eg broja lovaca. Lovovi su se ina~e odr`avali tokom cele lovne godine i u wima je u~estvovao veliki broj lovaca. Ne mogu ih sve nabrojati, ali neke naravno ho}u, a me|u wih svakako ubrajam i Slobodana Penezi}a Krcuna. U ovim lovovima tokom godine, osim politi~ara, u~estvovali su i mnogi drugi. Strani dr`avnici, ambasadori, qudi iz poslovnog sveta koji su bili gosti dr`ave ili velikih firmi ili koji su lovili o svom tro{ku (Horten Flik, Vulf Vinter itd.), ali i qudi iz lova~kih organizacija, kao i iz javnog `ivota, od kojih pomiwem Pavla Savi}a i Oskara Davi~a koji su ~esto lovili u ovom lovi{tu. Popularnost lova u to vreme bila je na vrhuncu, a „Jelen“ je postao kultno mesto i za mnoge koji nisu bili lovci. Bila je privilegija biti direktor „Jelena“, a sada dodajem – samo s ove vremenske distance. U ono vreme bio je to i veliki i odgovoran posao s obzirom na nivo qudi za koje su lovovi bili organizovani. Sve je moralo biti u skladu s wihovim polo`ajima i o~ekivawima. Nije potrebno naglasiti da su, bez obzira na polo`aje na kojima su bili, oni bili samo qudi od Hedonisti i ktitori „Jelena“ – Dolanc i Broz krvi i mesa i nisu bili imuni na qudske slabosti, ne mnogo prijateqa. Nije moje da ga ocewujem kao poukqu~uju}i i sujetu. I dok je za sme{taj bio odgovoliti~ara, ali sam se ~esto pitao kako je to sve postiran protokol, za uspeh u lovu, koji je ipak bio va`nizao i uskla|ivao s obavezama u politici i dokle bi ji, bili smo odgovorni mi koji smo lov organizovali, stigao da se, kao Kardeq, bavio samo politikom. Bio pa smo za eventualne neuspehe bili jedini krivci. je sjajan govornik i prili~no samouveren. Pristao je Interesantno je da mnogi funkcioneri, koji su inada zajedno s drugima ide na test inteligencije, i uop~e bili ili samo do`i{te, voleo je da se dokazuje vqavani kao ~istunci i i takmi~i. Bio je pre svega askete, lov nisu smatrali Slovenac – jugoslovenske Interesantno je da mnogi privilegijom. Jedino objaorijentacije. To je, uostafunkcioneri, koji su ina~e bili {wewe je da su bili „polom, i dokazao nakon silaili samo do`ivqavani kao ~istunci ska s politi~ke scene. kriveni“ Titom. Naravno i askete, lov nisu smatrali da lov nije bio jedina priSlovenci mu se posle odvilegija vlasti (Brioni) laska s funkcije nisu oduprivilegijom. Jedino obja{wewe je i verovatno se u tom kon`ili, naprotiv, dugo su ga da su bili „pokriveni“ Titom tekstu nije ni shvatao kao napadali, a zaboravili su takav. Lovom su po~ele da ga i wegovi najbli`i sase bave, pa su ga i zavolele, mnoge poznate li~nosti: radnici, ukqu~uju}i i Milana Ku~ana. Marko Nikezi}, Dragoslav Markovi}, Ivan StamboOn je bio ~lan Predsedni{tva CK SKJ, nije bio li}, @ivorad Kova~evi}, Mom~ilo Cemovi}, Rudi lovac ali je ~esto s Dolancom dolazio u lovi{te. ZaKolak, Gojko Ubiparip i mnogi drugi. hvaquju}i tome, dobro je poznavao probleme „Jelena“ Ako kod rangirawa qudi koji su dolazili u „Jei kao ~lan Predsedni{tva CK SKJ branio ga je na len“ i lovili u wemu kriterijum budu wihove „zaslusednici na kojoj se raspravqalo o ustavnosti Zakona ge“ za „Jelen“ i odnos prema „Jelenu“, onda bi Stane o {umama SR Hrvatske po kojem je „Jelen“ trebalo da Dolanc bio na prvom mestu, iako on u to vreme bude dezintegrisan. To je ~inio pre odluke Ustavnog (1971–1972) nije bio najzna~ajnija li~nost u dr`avnoj suda Hrvatske i Jugoslavije, na ~emu sam mu bio zai partijskoj hijerarhiji. Bio je va`an zbog mogu}nohvalan. Kasniji doga|aji pokazali su da je, za razliku sti da direktno komunicira s Titom, a sre}na okolod Dolanca, bio vi{e Slovenac a mawe Jugosloven. nost je da je bio i lovac. Tito je sve svoje goste koji Wegov, i ne samo wegov odnos posle smewivawa Dosu i{li u lov slao preko Dolanca, izuzev kada je i lanca, mogu da razumem: da je kao politi~ar prijasam bio prisutan. Bez obzira na razna mi{qewa o teqstvo u klasi~nom komunisti~kom maniru zaborawemu, bio je veoma popularan politi~ar i, kao takav, vqao u ime „vi{ih ciqeva“. Stane Dolanc zavr{io pozivan u lov u mnoga lovi{ta, najvi{e u Vojvodini. je svoju politi~ku karijeru kao ~lan Predsedni{tva Van lova o wemu kao ~oveku mogu da ka`em da je imao SFRJ, gde ga je po isteku mandata zamenio Janez Drmnogo prijateqa po raznim osnovama: od lova, preko nov{ek.

N

Kwigu Danila Todorovi}a „TITO - LOV - POLITIKA” u izdawu „Slu`benog glasnika”, po ceni od 380 dinara, mo`ete naru~iti preko telefona 011/ 36-444-52 ili mejla prodaja@slglasnik.com, www.slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


MONITOR

ponedeqak12.jul2010.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Novac je dovoqno dobar motiv za rad i akciju. A wega nikad dovoqno! Prvo dobro isplanirajte, napravite raspored ~asova, pa tek onda krenite u susret obavezama! Zasu~ite rukave! Prakti~ni ste.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

12. jul 2010.

Ponedeqak je, a posao ne ide kako treba. Odlo`ite va`ne sastanke za sutra i zavr{ite ve} zapo~ete obaveze. Porodica o~ekuje va{u inicijativu i podr{ku pa se orijenti{ite u tom smeru.

BIK 20.4-20.5.

V REMENSKA

DNEVNIK

c m y

32

Promenqive okolnosti u karijeri mahom zavise od jedne `enske osobe, s kojom ni{ta nije sasvim izvesno. Mo`da je vreme da otputujete, ako ve} niste tamo negde na putu ka moru. Danas nije dobra situacija za poslovawe. Ali, zato jeste za qubav i u`ivawe. Tri palme na otoku sre}e... pesma vas podse}a da ostrvo ~eka samo na vas i voqenu osobu. Romansa udvoje. Vreme je godi{wih odmora pa ste se i vi povukli u neku svoju porodi~nu intimu. Mo`da i otputovali daleko. Pomalo ste se uquqkali i ulewili pod uticajem sve te lepote kojom ste okru`eni. U`ivajte! Ta~no znate {ta i kako radite, a sve u pravcu realizacije svojih dugoro~nih planova. Dakle, uzeli ste stvari u svoje ruke i ni{ta vam ne}e proma}i. Odmor proti~e najboqe {to mo`e. Zadovoqstvo.

VAGA 23.9- 23.10.

Posao te~e svojim tokom. Samo se opustite i prepustite tom toku doga|aja, ~ak i kada vam neke stvari ne prijaju u potpunosti. Uostalom, sve je prolazno, a vi ste navikli da se uskla|ujete.

[KORPION 24.10- 23.11.

Sti~e se utisak da se svesrdno anga`ujete za druge, za prijateqe, a sebe pomalo zanemarujete. Ali, prvi utisak vara, kao i uvek. U osnovi, dr`ite situaciju pod kontrolom, sve vreme.

STRELAC 24.11- 21.12.

Mo`ete kako ho}ete! Samo treba da znate {ta ta~no `elite, i to je to, gotovo! U vezi s putovawem morate uzeti u obzir i data ograni~ewa pa budite strpqivi i diplomatski opredeqeni. Avanturizam.

JARAC 22.12-20.1.

Veoma ste ambiciozni, {to je sasvim OK, tim pre {to sami realizujete svoje ciqeve. Jo{ danas se pozabavite partnerom, na lep i rafiniran na~in. Mo`ete sre|ivati nekretnine, graditi ku}u. Krediti.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Optere}uju vas poslovi i dugovawe u bilo kojem smislu, pa ~ak i zdravstveno stawe, ali, ako se vinete me|u oblake i poletite put svojih mogu}nosti, lak{e }ete re{iti i razre{iti sve to. Ma{ta!

RIBE 20.2-20.3.

Nestanite u datom trenutku u nepoznatom pravcu, put mora, naravno. Gde biste drugde? Posle ve} mo`e biti kasno. Propu{tene {anse se ne vra}aju i la`u oni koji ka`u da nikad nije kasno.

TRI^-TRA^

PROGNOZA

Udala se Megan Magazin „Pipl” objavio je ekskluzivne fotografije sa ven~awa gluma~kog para Megan Foks i Brajana Ostina Grina. Nekada{wa zvezda filma „Tranformers” Megan i serije „Beverli Hils” Brajan, ven~ali su se na pla`i na Havajima, a ceremoniji je prisustvovao samo Ostinov sin Kasijus (8) koji je nosio burme u {koqci. Mladenci su na pla`u do{li u Armanijevim kreacijama, a ven~ao ih je havajski sve{tenik obu~en u tradicionalnu no{wu. Video sa slikama je za samo nekoliko sati pogledalo skoro sto hiqada posetilaca sajta „JuTjub”.

TOPLO

Vojvodina Novi Sad

31

Subotica

31

Sombor

31

Kikinda

31

Vrbas

30

B. Palanka

31

Zrewanin

31

S. Mitrovica 31 Ruma

31

Pan~evo

31

Vr{ac

29

Srbija Beograd

31

Kragujevac

30

K. Mitrovica 29 Ni{

29

Evropa

NOVI SAD: Toplo i prete`no sun~ano uz lokalni razvoj oblaka koji mo`e na Fru{koj gori usloviti re|u pojavu lokalnih pquskova. Vetar slab severozapadni. Pritisak iznad normale. Temperatura od 19 do 31 stepen. VOJVODINA: Prete`no sun~ano i toplo vreme uz lokalni razvoj oblaka tokom dana. Na istoku i jugu Vojvodine je mogu}a re|a pojava lokalnih pquskova. Vetar slab do umeren severozapadni. Pritisak iznad normale. Jutarwa temperatura od 17 do 19, a maksimalna od 29 do 31 stepen. SRBIJA: Toplo, ali nestabilno uz promenqivu obla~nost sa sun~anim periodima. Na severu Srbije ve}inom suvo, a u ostalim predelima je mogu}a pojava kratkotrajne ki{e i lokalnih pquskova sa grmqavinom. Vetar slab severozapadni. Pritisak malo iznad normale. Minimalna temperatura od 15 do 20, a maksimalna od 27 do 31 stepen. Prognoza za Srbiju u narednim danima: Tokom naredne sedmice vrlo toplo uz temperature preko 30 stepeni C, a u drugoj polovini sedmice oko 35 stepeni. Bi}e prete`no sun~ano, a u popodnevnim satima je mala {ansa za retku pojavu lokalnih pquskova sa grmqavinom. BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA: Nastavqa se period relativno povoqne biometeorolo{ke situacije koja }e doprineti stabilnijem stawu zdravqa i raspolo`ewa kod ve}ine hroni~nih bolesnika. Kardio i cerebro-vaskularnim bolesnicima se preporu~uje umerena aktivnost i pridr`avawe saveta lekara. Savetuje se izbegavawe du`eg izlagawa toploti.

VIC DANA

Madrid

37

Rim

31

London

20

Cirih

32

Berlin

37

Be~

34

Var{ava

32

Kijev

28

Moskva

31

Oslo

23

@ali se u~iteqica Peri~inom tati: - Va{ sin ima jedinice iz svih predmeta, osim iz vladawa. Iz vladawa ima pet. Otac odgovori: - Eto, vidite, ono {to ga vi u~ite - jedinice, a ono {to ga ja u~im - petice.

SUDOKU

St. Peterburg 31 Atina

33

Pariz

25

Minhen

33

Budimpe{ta

32

Stokholm

31

2 6

8

1

9

1 6

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

SAVA

Bezdan

323 (-11)

Slankamen

478 (-10)

Apatin

393 (-3)

Zemun

462 (-14)

Tendencija opadawa

Senta

596 (-28)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

460 (-14)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

494 (-20)

Tendencija opadawa

Ba~. Palanka

351 (6)

Smederevo

584 (4)

Titel

510 (-15)

NERA

Novi Sad

390 (-1)

Tendencija opadawa i stagnacije

Ja{a Tomi}

TISA

7

Hetin

102 (-10)

Tendencija stagnacije

Tendencija opadawa

Beograd

Kusi}

8

407 (-11)

8

3 9

3 9

5

7

9

5

7

6

2

4

8

3

4

2

8

3

9

5

7

1

6

7

6

3

4

1

8

2

5

9

3

5

7

9

2

6

1

4

8

7

9

1

4

5

8

3

6

7

2

6

6

8

2

1

4

7

9

3

5

4 6

5

1

5

6 2

62 (-4)

9

6 1

160 (-16) N. Kne`evac 595 (-33) S. Mitrovica 231 (-29)

8

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

2

7

6

8

5

1

3

9

4

4

5

3

9

2

7

4

8

6

1

3

8

4

1

6

3

9

5

2

7

Re{ewe iz pro{log broja


Dnevnik 12.jul 2010.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you