Page 1

c m y

NOVI SAD *

SREDA 8. SEPTEMBAR 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22833 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

DU[AN BAJATOVI] SPREMIO ZAHTEV ZA NOVE CENE

Kad Vlada namigne, gas ska~e 18,2 posto? Foto: G. Jovi}

Foto: R. Hayi}

str. 4

NASLOVI

U JEVREJSKOJ ULICI U NOVOM SADU

Berza polovnih uybenika kao ko{nica

Politika 3 [ef vojvo|anskih demokrata na proveri u oktobru

Ekonomija 5 Vra}awe firmi jo{ gorim gazdama

Poqoprivreda 6 Kila vojvo|anskog hleba oti{la na 90 dinara

Novi Sad 9 Karlovcima od Pokrajine 442 miliona

Vojvodina 11 Drvo i ugaq na ceni

POZNATI KANTAUTOR A ODNEDAVNO I SINEASTA NA PRIJEMU KOD GRADONA^ELNIKA PAVLI^I]A

Crna

Bala{evi} simbol grada

13 Krijum~arili pet motora „harli dejvidson”

Dru{tvo 15 Obrazovawem protiv siroma{tva

str. 7

Toplo

NEZADOVOQNI RODITEQI OSNOVALI GRUPU NA FEJSBUKU

Svoj deci pravo na vrti} Foto: B. Lu~i}

Roditeqi koji nisu uspeli da upi{u decu u pred{kolsku ustanovu pokrenuli su na Fejsbuku inicijativu pod nazivom „Radosno detiwstvo pripada svoj deci Novog Sada“, kojom zahtevaju da sva deca imaju jednak tretman pri upisu. Wihov slogan je: “Poku{ajmo zajedno da re{imo veliki problem upisa dece u dr`avne vrti}e u Novom Sadu”. str. 8

Najvi{a temperatura 29° S

str. 7

CRNI UTORAK U NOVOM SADU I OKOLINI

^etvoro se obesilo u jednom danu

str. 12

SPORT

str. 16 – 20

„ NOVAK \OKOVI] PUCA OD SAMOPOUZDAWA

ZOLTAN DANI, KOJI JE SRU[IO „NEVIDQIVI” AVION F-117, VELOSIPEDOM FORSIRAO KARPATE

„ KO[ARKA[I SA [PANCIMA ZA POLUFINALE

„ GANA POSTAVILA ULTIMATUM RAJEVCU

„ „DNEVNIKOV” [AH SREDOM

Pukovnik aterirao na bicikl

str. 14


2

sreda8.septembar2010.

POLITIKA

DNEVNIK

PREDSEDNIK SRBIJE BORIS TADI] I VISOKI PREDSTAVNIK EU KETRIN E[TON U BRISELU O KOSOVU

NOVI PAZAR

EU: E{tonova nije dobila pismo iz Sanyaka Visoka predstavnica Evropske unije Ketrin E{ton „nije dobila nikakvo pismo u kojem se tra`i razme{tawa posmatra~ke misije u srpskoj oblasti Sanxaku, ali Evropska unija o~ekuje da se u dobrom evropskom duhu postoje}a pitawa re{e dijalogom svih va`nih ~inilaca“, saop{teno je danas u Briselu. „Evropska unija pomno prati prilike u Sanxaku, ukqu~uju}i na{ ured u Beogradu“, navodi se u saop{tewu koje dobila agencija Beta u Briselu iz kabineta visoke predstavnice za spoqnu politiku i bezbednost EU.

Bati}: Posao za MUP i tu`ila{tvo Lider Demohi{}anske stranke Srbije, advokat Vladan Bati} pozvao je Ministarstvo unutra{wih poslova Srbije i nadle`no tu`ila{tvo da preduzmu hitne mere protiv glavnog muftije Muamera Zukorli}a, kako ve} sutra „ne bi bilo kasno“.U saop{tewu dostavqenom medijima, Bati} je naveo da u dosadaswim Zukorli}evim radwama postoji vi{e elemenata krivi~nih dela raspirivawa nacionalne i verske mr`we i razdora, izazivawa op{te opasnosti i raznih drugih, pa je vreme da pravna dr`ava odmah reaguje.“To {to on radi ve} je vi|eno na ovim prostorima. Wegovi potezi su perfidni, zlonamerni i sadr`e elemente krivi~ne odgovornosti. Insceniraju}i teoriju o diskriminaciji Bo{waka u Srbiji, {to

je notorna la`, o tobo`woj ugro`enosti wihovih gra|anskih i qudskih prava, {sto je besmislica, on koristi svaki bizaran povod za podgrejavawe tenzija“, naveo je Bati}. Prema Bati}evim re~ima, Zukorli} koristi politi~ki vakum na prostoru Sanxaka zbog ~iwenice da je Rasim Qaji} formirawem nove partije izmestio centar svog delovawa van tog prostora, a da je Sulejman Ugqanin potpuno politi~ki pasivan. „Muamer Zukorli} upustio se u opasnu avanturu u kojoj se ve} zvecka oru`jem, {to se mo`e pretvoriti u sukob velikih razmera sa nesagledivim posledicama“, naveo je on. Bati} je naglasio da Zukorli} sve to radi u mantiji, kao nekada Homeini, {to je posebna zlouptreba.

^ipli}: Jo{ nije po`ar Ministar za qudska i mawinska prava Srbije Svetozar ^ipli} izjavio je ju~e da Ministarstvo poku{ava da doprinese kontituisawu nacionalnog saveta Bo{waka i da je otvoren za razgovor sa Muamerom Zukorli}em, ali da se glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji na tim razgovorima ne bi pojavio. „Imate ~oveka koji poku{ava da u

stvarima, doga|ajima i situacijama, koje }e po pravilu zloupotrebiti, pravi sebi van predizborne kampawe politi~ku poziciju da on pregovara u ime Bo{waka, kao jedini predstavnik Bo{waka“, rekao je ^ipli}. On je upitao „{ta su onda kolege Rasim Qaji} i Sulejman Ugqanin u vladi“, dodaju}i da „jo{ nemamo po`ar“.

BNV: Investicije, a ne posmatra~i Izvr{ni odbor jos uvek aktuelnog Bo{wa~kog nacionalnog ve}a najo{trije je ju~e osudio, kako se navodi, la`no predstavqawe ~lanova Bo{wa~ke kulturne zajedice i slu`benika Islamske zajednice u Srbiji i tra`i hitno ponavqawe izbora. U saop{tewu dostavqenom medijima se navodi da na taj na~in Bo{wa~ka kulturna zajednica, pod okriqem muftije Muamera Zukorli}a i wegovih sledbenika, obmawuje doma}u i me|unarodnu javnost predstavqaju}i se kao Bo{wa~ko nacionalno ve}e u Srbiji. Navodi se i da Sanxaku nisu potrebni me|unarodni posmatra~i ve} investicije.

Omerovi}: Posmatra~i, za{to da ne Narodni poslanik i ~lan skup{tinskog Odbora za bezbednost Meho Omerovi} izjavio je da predlog muftije Muamera Zukorli}a da u Sanxak do|u me|unarodni posmatra~i, mo`da, i nije tako lo{, jer bi se na licu mesta uverili u sve ono {to Zukorli} radi.“Posmatra~i bi mogli da se uvere kako se jedan ~ovek bavi svim i sva~im. Saznali bi da je on i verski vo|a, da vodi ozbiqan biznis, da ima univerzitet, da ima televiziju, sada pravi i politi~ku partiju, da je wegov vozni

park ve}i od gradskog...“, rekao je Omerovi} Tanjugu.Oni bi, tako|e, mogli da vide „kako funkconi{u ti Zukorli}evi mediji na kojima se promovi{e mr`wa, poziva na sukobe na neposlu{nost prema institucijama dr`ave“.“Mogli ba da ~uju i vide imame koji, umesto da se bave verskim pitawima i po xamijama promovi{u islam kao veru tolerancije, po ulicama hu{kaju narod“, kazao je Omerovi} i dodao da bi se tako me|unarodni posmatra~i uverili u ono {to gra|ani odavno znaju.

Dodik: Ceri} odgovoran Premijer Republike Srpske Milorad Dodik optu`io je ju~e reis ul ulemu Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini Mustafu Ceri}a da je svojim delovawem najvi{e doprineo raspirivawu strasti u Sanxaku proteklih dana, u poku{aju da ostvari svoje politi~ke ciqeve.Dodik je rekao da Sanxak ni po ~emu nije administrativna jedinica u Srbiji, ve} postoje neka wegova tradicionalna odre|ewa, upozoravaju}i da je „o~igledno da postoji neka konekcija sa Sarajevom i to je nesumwivo“.

Zukorli}: Licemerje Ugqanina i Qaji}a Glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji Muamer Zukorli} izjavio je ju~e da i daqe o~ekuje poziv „legitimnim predstavnicima“ Bo{waka Sanxaka na razgovor s predstavnicima vlasti.Zukorli}, u izjavi Tanjugu, nije iskqu~io mogu}nost dogovora o participaciji sve tri izborne liste u Bo{wa~kom nacionalnom ve}u, ali iskqu~ivo u kontekstu dogovora o va`nim verskim i nacionalnim pitawi-

ma na nivou dr`ave. On smatra da je sada licemerno navodno `aqewe ministara Sulejmana Ugqanina i Rasima Qaji}a zbog svega {to se de{avalo na konstitutivnoj sednici Bo{wackog nacionalnog ve}a. „Oni su zajedno sa ministrom ^ipli}em poku{ali da opstrui{u konstitutisawe ve}a. Da su hteli dati doprinos wihovi ve}nici bi do{li na sednicu“, zakqu~io je muftija Zukorli}.

Nikad ne reci nikad Predsednik Srbije Boris Tadi} stastao se u Briselu sa visokim predstavnikom EU za spoqnu politiku i bezbednost Ketrin E{ton da bi se posle vi{ednevnih diplomatskih kontakata na razli~itim nivoima, prona{lo kompromisno re{ewe koje ne bi pre{lo „crvenu liniju“ Beograda - priznawe nezavisnosti Kosova, ali bi zadovoqilo i velike sile. ^itav ovaj proces pra}en je i ocenom nekih svetskih analiti~ara „nikad ne reci nikad“ {to se i uklapa u neizvesnost modusa koji se tra`i. Uo~i sino}nog susreta predsednika Tadi}a i E{tonove sa nestrpqewem se o~ekivao ishod dijaloga posve}enog sudbini srpske rezolucije o Kosovu, posebno jer je iz Brisela pu{tena vest da su ~lanice EU na~elno usvojile „odrednice“ za usagla{avawe stavova sa Srbijom za predstoje}u raspravu o Kosovu u Generalnoj skup{tini UN 9.septembra. Sino} do zakqu~ewa na-

Prakti~no, EU kao kompromis vidi insistirawe „na dijalogu“, u ciqu doprinosa „miru, stabilnosti i bezbednosti u regionu“.Time je po oceni nekih diplomatskih izvora otvoren put za postizawe

som i me|unarodnim pravom. U prilog tome, Komitet je u zakqu~ke uvrstio kao aneks saop{tewa Rumunije i Kipra, dve od ukupno pet zemaqa EU koje ne priznaju kosovski nezavisnost.

kompromisnog teksta rezolucije sa Beogradom u razgovorima Tadi}a sa Etonovom. To bi istovremeno zna~ilo da bi, nakon susreta Tadi} – E{ton, rezolucija koju je Srbija podnela Generalnoj skup{tini mogla da

Rumunija smatra da su predlo`eni zakqu~ci Komiteta, odnosno usagla{eni stav EU „u skladu sa neutralnim pristupom Evropske unije prema statusu Kosova i da se odnose iskqu~ivo na zajedni~ke stavove koji }e biti upotrebqeni na sastanku sa Srbijom o nacrtu rezolucije Generalne skup{tine UN o savetodavnom mi{qewu MSP“. Rumunija smatra da je prioritet postizawe sporazuma sa Srbijom, iz koga }e proiste}i rezolucija Generalne skup{tine UN, uz po{tovawe evropske perspektive Srbije i wenog teritorijalnog integriteta, navodi se u saop{tewu te zemqe. Zvani~ni Bukure{t po{tuje savetodavno mi{qewe MSP, ali ponavqa da se sud nije bavio su{tinom tog pitawa, odnosno legalitetom stvarawa navodne nove dr`ave. - Zato Rumunija ne odustaje od svog stava da ne prizna jednostrano progla{ewe nezavisnosti Kosova, koji nije u suprotnosti sa na{om podr{kom ekonomskom i socijalnom razvoju Kosova i blagostawu svih wegovih stanovnika, isti~e se u wenom aneksu. Kipar tako|e prihvata sporazum o zajedni~kim stavovima koji }e biti upotrbqen na sastanku sa Srbijom o nacrtu rezolucije GS UN o savetodavnom mi{qewu MSP, uz napomenu da su ti stavovi „u skladu su sa dogovorenim neutralnim stavom EU prema statusu Kosova“. Kipar u svom aneksu

EU i Kosovo - Britanski ambasador u Beogradu Stiven Vordsvort uo~i susreta Tadi} - E{tonova izrazio je nadu da }e se posti}i dogovor o rezoluciji o Kosovu i izjavio da ministri EU razmatraju srpsku aplikaciju za ~lanstvou EU i da bi taj proces mogao da se okon~a do kraja godine ako se uskoro postigne napredak u pogledu Kosova. Ambasador Vordsvort je kazao da argument, koji pojedinci isti~u, da je EU umorna od procesa pro{irewa i da je ovaj proces potpuno izvan kontrole Srbije, predstavqa „opasnu besmislicu“, jer je kako ka`e „obrazac da je ~lanstvo u EU proces na koji zemqa kandidat ima veliki uticaj“ svojom sposobno{}u „da ispuni osnovne standarde u pogledu demokratije, qudskih prava, privrede i vladavine prava i sposobnosti da u~estvuju u procesu pregovora“. Istovremeno je britanski ekspert Xuda ukazao da je „ve} neko vreme potpuno jasno“ da pitawe Kosova i evropskih ambicija Srbije nisu vi{e dve sasvim odvojene teme, ve} da su, dugoro~no gledano, ta dva pitawa itekako povezana. Xuda ka`e da bi sporazum E{tonove i Tadi}a mogao da olak{a ali ne obavezno i ubrza, evropsku integraciju Srbije. {eg lista rezultat dijaloga sa EU o Kosovu jo{ uvek nije bio poznat. ^iwenica je da je predsednika Srbije {efovica evropske diplomatije do~ekala sa usagla{enim stavovima dr`ava ~lanica EU koje su priznale samoprogla{enu nezavisnost Kosova i onih koje odbijaju da to u~ine. Vest o tom dokumetu plasirana je u ponedeqak uve~e i kako se tvrdi u wemu se ne spomiwu ni jednostrano otcepqewe Kosova, niti pregovori o svim otvorenim pitawima, {to je dosad tra`ila Srbija. Politi~ko-bezbednosni Komitet EU neposredno pre sastanka E{tonove i Tadi}a, trebalo je da potvrdi zajedni~ki stav koji su sve ~lanice Unije usaglasile u pogledu rezolucije koju je Srbija podnela podnela Generalnoj skup{tini UN, da bi ga {efica evropske diplomatije prenela predsedniku Srbije. Kako se spekulisalo uo~i ve~erweg briselskog dijaloga Tadi} – E{tonova stav je su{tinski u okvirima wenog saop{tewa od 22. jula.

bude zamewena dokumentom usagla{enim sa EU. Prema tekstu predloga zakqu~aka Komiteta isti izvori navode da dogovor o zajedni~kim stavovima ~lanice EU ni na koji na~in ne dovodi u pitawe politiku onih svojih dr`ava Unije koje nisu priznale Kosovo, niti ih obavezuje na promenu te politike.

Ne}emo {tetu, a ho}emo dogovor Predsednik Tadi} je pre briselskog puta potvrdio spremnost Srbije da sara|uje sa EU u tra`ewu kompromisa, ali je naglasio da Srbija ne}e pristati na dokument koji bi bio na {tetu nacionalnih interesa Srbije. - Srbija `eli da se pitawe Kosova i Metohije re{ava u dogovoru sa evropskim partnerima, istakao je Tadi} najavquju}i susret sa E{tonovom. U predlogu Komiteta je navedeno da pojedina~no, ~lanice imaju pravo da donesu odluku o tome kakvi }e biti wihovi odnosi sa Kosovom u skladu sa wihovom prak-

SRBI USVOJILI DEKLARACIJU

Kosovo neotu|ivi deo Srbije Skup{tina zajednica op{tina Kosova i Metohije usvojila je ju~e u Zve~anu Deklaraciju o odbrani Kosova i Metohije kao „neotu|ivog, sastavnog dela Srbije“. U Deklaraciji se navodi da su Srbi sa Kosova dr`avqani Srbije i da to ne mogu da promene nikakvi nelegalni i nasilni akti. Skup{tina je pozvala Srpsku pravoslavnu crkvu da odbaci ideju o eksteritorijalnosti manastira i crkava na Kosovu. „Prihvatawe te ideje zna~ilo bi pristajawe na nasilne i nelegalne akte u pravcu nezavisnog Kosova, jer je svima jasno da bi istorijsko i duhovno nasle|e Srba u Pokrajini moglo da bude eksteritorijalno samo u odnosu na nezavisno Kosovo“, navodi se u Deklaraciji. U Deklaraciji se navodi da je srpski narod na Kosovu uznemiren najavama da bi pregovori oko statusa mogli da se zamene dijalogom sa Pri{tinom oko takozvanih tehni~kih pitawa. Takav zaokret u politici Srbije zna~io bi prihvatawe Ahtisarijevog plana koji Kosovu daje dr`avnost, oceweno je u Deklaraciji. „Nema te nadoknade kojom bi Srbija namirila gubitak teritorije, kolevke dr`avnosti i duhovnosti, i koja bi samu Srbiju, to jest wene dr`avne predstavnike uvukla u poziciju dobrovoqnog odricawa od Kosova i Metohije“, navodi se u saop{tewu. „Samo celovita Srbija zavre|uje saradwu sa svima, pa i sa EU, dok necelovita Srbija nije vredna ni~ijeg po{tovawa, niti samopo{tovawa“, navodi se u Deklaraciji.

navodi da Sporazum Politi~kobezbednosnog komiteta „ni u kom slu~aju ne uti~e na stav Kipra prema jednostranom progla{ewu nezavisnosti Kosova“. Ova zemqa

ukazuje da „ako sastanak sa Srbijom ne bude imao pozitivan ishod, ovaj sporazum ne}e unapred odrediti stav Kipra na narednim zasedawima Generalne skup{tine UN“. Kipar tako|e ponavqa „da se savetodavnim mi{qewem MSP ne re{ava pitawe statusa Kosova koje, zato, ostaje otvoreno“. Britanski stru~wak za zapadni Balkan Tim Xuda izjavio je ju~e da bi kompromisna rezolucija o Kosovu, ukoliko bude usagla{ena izme|u Srbije i EU, dala me|unarodni podstrek UN i EU nekoj vrsti pregovora izme|u Beograda i Pri{tine. On ocewuje da }e u slu~aju dogovora Beograda i Brisela rezolucija biti „konstruktivno dvosmislena“ odnosno, da }e svako mo}i da u~ita u wu ono {to `eli. - Srbija }e mo}i da tvrdi da kosovsko pitawe nije kona~no re-

Cvetkovi} optimista Premijer Srbije Mirko Cvetkovi} izjavio je ju~e da o~ekuje da }e na zasedawu GS UN 9. septembra, biti usvojena rezolucija o Kosovu koju je podnela Srbija, ali sa tekstom koji je prihvatqiv i za EU i „da na taj na~in, prakti~no, iza|emo iz ovog problema u kom smo se na{li“. - Moja o~ekivawa jesu, s jedne strane, optimizam, ali sa druge strane i ~vrsto verovawe u mogu}nost da se to i desi, rekao je Cvetkovi}, uz opasku da }e ta rezolucija otvoritio vrata razgovorima oko re{avawa goru}ih i svih ostalih pitawa kada je re~ o Kosovu i Metohiji. {eno presudom MSP. Zemqe koje su priznale nezavisnost Kosova }e pak mo}i da ka`u da su urazumile Beograd i da su pokrenule pregovore dveju strana o tehni~kim pitawima, kazao je D`uda uo~i sino}nog razgovora Tadi}a i E{tonove. . Ovaj ekspert nije iznena|en time {to je Unija postigla interni konsenzus o srpskom predlogu rezolucije uprkos tome {to se pet ~lanica ~vrsto i uporno protivi kosovskoj nezavisnosti i isti~e da je unutra{wa nesloga po pitawu kona~nog statusa Kosova ipak ozbiqan problem za Uniju sa kojim }e kad tad morati da se uhvati u ko{tac. U tome vidi i jedan od razloga {to se Ketrin E{ton, kao {efovica diplomatije EU, toliko anga`ovala oko tog pitawa, jer kredibilitet anga`mana Unije ve} dolazi u pitawe i oko BiH i oko Kosova.. D. Milivojevi}

DELEGACIJA SRPSKOG PARLAMENTA U POSETI SLOVENIJI

Skup{tine grade prijateqstvo

Delegacija Skup{tine Srbije na ~elu sa predsednicom parlamenta Slavicom \uki} Dejanovi} boravi}e danas u jednodnevnoj zvani~noj poseti Sloveniji i tom prilikom sasta}e se sa najvi{im funkcionerima te zemqe. Re~ je o uzvratnoj poseti, na poziv predsednika Dr`avnog zbora Slovenije Pavela Gantara, koji je sa svojom delegacijom boravio u Srbiji pre godinu dana. Protoklom su predvi|eni i susreti sa predsednikom Slovenije Danilom Tirkom i premijerom Borutom Pahorom. O~ekuje se da }e goste iz Srbije primiti i gradona~elnik Qubqane Zoran Jankovi}.

Pored predsednice Skup{tine, u srpskoj delegaciji bi}e potpredsednik srpskog parlamenta i predsednik Grupe prijateqstva sa Slovenijom Nikola Novakovi}. U saop{tewu iz kabineta Slavice \uki} Dejanovi} se navodi da je ova poseta od velikog zna~aja za daqe unapre|ewe parlamentarne saradwe Srbije i Slovenije, kao i da se o~ekuje da }e „ unaprediti op{te stawe odnosa izme|u dve zemqe i prijateqstvo izme|u dva naroda”. Na{a delegacija vra}a se iz Slovenije ve} u popodnevnim ~asovima, a protkolom je predvi|eno da u ~ast gostiju iz Srbije bude prire|en sve~ani ru~ak. S. St.


U SVILAJNCU MO@DA DOGOVOR O IZBORIMA U DEMOKRATSKOJ STRANCI

[ef vojvo|anskih demokrata na proveri u oktobru Termin odr`avawa izbora unutra Demokratske stranke mogao bi biti poznat nakon sednice Glavnog odbora te stranke koja }e se odr`ati 12. septembra u Svilajncu. Prema re~ima {efa vojvo|anskih demokrata Du{ana Elezovi}a, predstoje}i unutarstrana~ki izbori „mogli bi biti jedna od tema na sastanku Glavnog odbora u Svilajncu“. - Verujem da bi na sednici Glavnog odbora u nedequ moglo biti re~i o unutarstrana~kim izborima i o~ekujem da }emo nakon te sednice mo`da ne{to vi{e znati o datumu odr`avawa ove redovne izborne skup{tine - rekao je Elezovi} na{em listu. On, me|utim, nije mogao da potvrdi da li }e tog dana biti definisan i termin odr`avawa izborne skup{tine. Podsetio je samo da, po strana~kom Statutu, ona treba da se odr`i tokom ove godine. Elezovi} nije `eleo da komentari{e spekulacije o velikom broju potencijalnih kandidata za potpredsedni~ka mesta u toj stranci. Ponovio je, me|utim, da vojvo|anski odbor DS-a o~ekuje da }e predsedniku Vlade APV Bojanu Pajti}u biti potvr|en jo{ jedna mandat na toj strana~koj funkciji. - Poznata je procedura za kandidovawe na strana~ke funkcije, koja podrazumeva podr{ku odre-

|enog broja op{tinskih odbora, kao i ve}insku podr{ku delegata na samoj izbornoj skup{tini - rekao je Elezovi} Ina~e, u medijima se ve} mesecima spekuli{e o gu`vi u redu za

tutom, zainteresovano je vi{e visoko pozicioniranih demokrata. Me|u wima su i aktuleni zamenik predsednika Du{an Petrovi}, te potpredsednici Bojan Pajti} (vojvo|anski premijer) i Dragan

U medijima se ve} mesecima spekuli{e o gu`vi u redu za potpredsedni~ke funkcije u DS-u potpredsedni~ke funkcije u DSu, koja se navodi i kao razlog prolongirawa unutarstrana~kog glasawa za kraj godine. Naime, za pet potpredsedni~kih foteqa, kako je to predvi|eno strana~kim sta-

[utanovac (ministar odbrane). A, prema nekim procenama, najvi{e izgleda za osvajawu ove pozicije ima beogradski gradona~elnik Dragan \ilas, mada se kao potencijalni kandidati ~esto pomi-

wu jo{ i Vuk Jeremi} (ministar spoqnih poslova), Nada Kolunxija ({efica poslani~ke grupe ZES u Skup{tini Srbije) i Sr|an [aper (savetnik predsednika Srbije). Pre ove „velike“ strana~ke trke, unutarstrana~ku proveru pro}i }e vojvo|anske demokrate. U pokrajinskoj organizaciji DS-a to glasawe, ~ini se do~ekuju s mawe strepwe, s obzirom da su zadovoqni rezulatatima stranke u Vojvodini, gde demokrate imaju apsolutnu vlast u pokrajinskim strukturama, kao i u najve}em broju vojvo|anskih op{tina. A, izbori za predsednika vojvo|anske organizacije, koji se ina~e odr`avaju svake druge godine, planiraju se za prve dane oktobra, najavio je Du{an Elezovi}, koji je i aktuelni predsednik ovog ogranka DS-a. On }e najverovatnije biti i jedini kandidat za tu poziciju, mada, kako sam ka`e, svi koji su za tu kandidaturu zainteresovani mogu da je podnesu do same sednice ukoliko obezbede podr{ku dovoqnog broja op{tinskih odbora iz Pokrajine. - Svi koji budu ispuwavali propisane uslove, mo}i }e da se kandidaju za predsednika Pokrajinskog odbora Demokratske stranke, a rokovi za podno{ewe kandidatura tek po~iwu da teku kazao je Elezovi}. B. D. Savi}

PORTPAROLKA LSV ALEKSANDRA JERKOV KRTIKOVALA VLADU APV ZBOG FINANSIRAWA MOSTA U SREMSKOJ RA^I

Novca ima za darove, a vojvo|anski projekti ~ekaju Portparolka Lige socijaldemokrata Vojvodine Aleksandra Jerkov kritikovala je vojvo|ansku Vladu zbog toga {to sredstva iz pokrajinskog buxeta ula`e u finansirawe mosta Sremskoj Ra~i, umesto da re{ava goru}e probleme gra|ana Vojvodine. Ona je koalicione partnere u Vladi APV i wenog predsednika Bojana Pajti}a pozvala da „kona~no po~nu da re{avaju infrastrukturne probleme u pokrajini“, po{to je, kako je navela, imaju za „darove“ kao {to je izgradwa mosta u Sremskoj Ra~i, na granici izme|u Srbije i Bosne i Hercegovine. - Budu}i da je APV za tu svrhu utro{ila 675 miliona dina-

ra svojih novaca, iz pokrajinskog Fonda za kapitalna ulagawa, smatramo da onda nema razloga da ~ekaju ni infrastrukturni projekti u Vojvodini, koji na to odavno ~ekaju, a za ~iju je realizaciju potrebno i do stotinu puta mawe sredstava isti~e se u ju~era{wem saop{tewu portparolke te stranke. Aleksandra Jerkov napomiwe da je od 15 op{tina s najvi{im prosekom plata u Srbiji, deset iz Beograda a samo jedna iz Vojvodine, oceniv{i da to pokazuje da „i kod nas ima prostora za investicije Pokrajinske vlade“. Ona je navela, zbog nedostatka sredstava, godinama ~ekaju projekti kao {to su most izme|u Ba~ke i Banata

kod Ade, izgradwa tunela kroz Fru{ku goru, kao i druga ulagawa u saobra}ajnu infrastrukturu u pokrajini. - Ovo je tek kap u moru problema sa kojima se gra|anke i gra|ani Vojvodine nose i zbog toga vest da Vojvodina ima sredstava i za ovakve „darove“, u sveop{toj krizi i besparici, zaista raduje - navela je ona. Funkcionerka LSV zatra`ila je od koalicionih partnera u Banovini da poka`u vi{e sluha za incijative Lige vezane za obe{te}ewe Vojvodine zbog prodaje NIS-a, vra}awe imovine lokalanim samoupravama i Pokrajini, te utvr|ivawe izvornih prihoda APV, formirawe pokrajinskog zavoda za

statistiku, kao i za ubrzawe prenosa nadle`nosti i otvarawe predstavni{tva Vojvodine u Briselu. B. D. S.

REKLI SU

Duli}: Dove{}emo `ivotiwe u Jagodinu

Markovi}: JS protiv Parade ponosa

Vu~i}: Neozbiqni potezi vlasti

Ministar `ivotne sredine i prostornog planirawa Oliver Duli} izjavio je u Jagodini da Zoolo{ki vrt u ovom gradu mo`e da bude lokacija za sme{taj divqih `ivotiwa koje se oduzmu ili zaplene na granici.“Danas sam to predlo`io gradona~elniku Draganu Markovi}u Palmi, po{to je na{e ministarstvo nadle`no za promet divqih `ivotiwa preko granice“, istakao je Duli} prilikom posete Jagodini i ZOO vrtu u ovom gradu. „Bi}e to na{ skromni doprinos da se ovaj ZOO pomogne i afirmi{e“, rekao je ministar. Duli} je izjavio da }e ovaj grad u Vladi Srbije i Ministarstvu `ivotne sredine i prostornog planirawa imati, kao i do sada, veoma dobrog partnera.“Stalo nam je da Jagodina bude centar ove regije i da svi ostali gradovi i op{tine u okru`ewu krenu primerom Jagodine, koja ima jedan pragamati~an pristup upravqawa dr`avim resursima“, rekao je Duli}.

Predsednik Jedinstvene Srbije Dragan Markovi} Palma izjavio je ju~e da je ta stranka protiv dr`vawa Parade ponosa najavqene za 10. oktobar u Beogradu. - Jedinstvena Srbija i ja, ~ovek koji `ivi u centralnom delu Srbije, nikada ne}emo podr`ati tu ‘paradu srama’, jer mislim da Srbija ima mnogo lep{ih stvari da poka`e na ulicama Beograda, nego da pokazuje kako se dva mu{karca qube u usta, i da neznamo kako da to objasnimo deci, {ta je to rekao je Markovi} novinarima u Jagodini. Kako prenosi Televizija „Palma plus“, Markovi} je rekao da je odr`avawe Parade ponosa „velika sramota za Srbiju“ „To je jedna velika sramota za Srbiju, ja sam protiv toga i pozivam u~esnike i organizatore gej parade da to rade u ~etiri zida gde ih niko ne vidi, a ne da pokazuju gra|anima Srbije“, zakqu~io je Markovi} koji je i ranije bio izri~ito protiv parade ponosa.

Srpska napredna stranka smatra da nesta{ica osnovnih `ivotnih namirnica predstavqa katastrofu za Srbiju i da to dokazuje neodgovornost i neozbiqnost Vlade Srbije, izjavio je ju~e na konferenciji za novinare zamenik predsednika SNS Aleksandar Vu~i}. Prema wegovim re~ima, te nesta{ice su dokaz da Vlada ne mo`e da subvencioni{e ni osnovne `ivotne namirnice, a „sve pare koje stignu idu na potro{wu, a ne na podizawe fabrika i novih proizvodnih pogona“. Ka`u da postoje karteli, ali oni su verovatno postojali i pre {est meseci, pa za{to tada niko nije priveden i odgovorao za to {to je ~inio, upitao se Vu~i}. On je dodao i da ~iwenica da gra|ani stvaraju ku}ne zalihe namirnica govori o velikom nepoverewu u Vladu i da su po wegovom mi{qewu jedini izlaz iz ove situacije izbori.

c m y

POLITIKA

DNEVNIK

sreda8.septembar2010.

3

INTERVJU MILO[ ALIGRUDI] (DSS), ^LAN SRPSKE DELEGACIJE U PS SE

Pomirewe nije marketing U~estala komunikacija izme|u pih, negde „ne izlete“. U jednom predstavnika pojedinih dr`ava na trenutku kada se pojave dva lidera prostoru biv{e Jugoslavije jeste, koji nisu spremni na takvu vrstu gledano izolovano, pozitivna marketinga i ~avrqawa, {ta }emo stvar. Dijalog i komunikacija nionda? To je glavni problem. su nikada na odmet, ali je glavna zamerka koju sam preneo predstavnicima SE to da bismo mi voleli da dijalog bude o su{tinskim stvarima, ka`e za „Dnevnik“ potpredsednik DSS Milo{ Aligrudi}, nakon susreta sa izvestiocem politi~kog komiteta PS SE Pjetrom Mar~enarom. - To ne mo`e biti samo pu{tawe balona, jedna radost na povr{ini, a da se zapravo sve ono {to realno optere}uje odnose tih dr`ava, ne re{ava, ve} da se gura pod tepih i da se qudima govori kako treba zaboraviti sve i sva{ta i da je va`no da umemo lepo da kominiciramo. Svi pristojni i lepo z Da li ste pri~ali o Kosovaspitani qudi znaju da lepo komuniciraju, ali je jako bitno da vu? lepa komunikacija bude oboga}ena - Jesmo, govorili smo o tome da i nekom su{tinom. je pomirewe u tom kontekstu vrlo z Na koje probleme ste konte{ko pitawe, jer su{tinska kretno mislili? stvar tako|e nije re{ena. Rekao - Eto, Hrvatska i Srbija imaju sam gospodinu Mar~anaru da je dosta otvorenih pitawa. O tim status Kosova i Metohije za nas otvorenim pitawima treba da se nere{eno pitawe, a ne onako kako vodi dijalog. Da bi se on vodio, to vidi wegova dr`ava Italija, treba da postoji jedan, ne}u da kaili Va{ington. Da realnost nije `em tajni dijalog, ali jedan razgosamo to {to oni ka`u, da je Kosovor bez previ{e pompe, gde bi se vo nezavisno i da ne znam koliko zaista na razli~itim nivoima Albanaca na Kosovu ne `eli vlasti qudi jedne vlast Beograda, i druge dr`ave suve} da je realno da Nesposobna vlast sretali i poku{ani Srbi u takvom vali da ta pitawa kontekstu ne `ele pravi ozbiqne „zatvore“. Tu mi- probleme sopstvenoj vlast Pri{tine. slim na teme od Realno je da druge dr`avi stanarskih prava, dr`ave nisu prido prognanih lica, znale nezavisnost pitawa me|usobnih tu`bi... Ta Kosova, da Srbija to nikada to neotvorena pitawa moraju da se za}e u~initi. Realno je da postoji tvaraju upornim i dugotrajnim diveliki broj nestalih lica, progjalogom o su{tini. Naravno povrnanih ~iji problemi nisu re{eni. {no, ili marketin{ko postupawe Da bi qudi mogli da komuniciranameweno unutra{woj politici u ju i normalno funkcioni{u, poSrbiji ne dovodi do `eqenog citrebno je da znaju odogovor na ova qa. Kao {to je bio slu~aj sa propitawa. tivtu`bom Srbije protiv HrvatIsto va`i i za BIH i za odreske. Znate kada vi gra|anima ka|ene probleme koji u politi~kom `ete : „oni su nas tu`ili, sad }esmislu nisu re{eni. Pomirewu mo i mi wih“ – to onako dosta pomora da prethodi zatvarawe poliletno zvu~i, ali analiziraju}i ti~kog haosa, na korektan na~in, {ta se tom tu`bom ho}e to je, zada bi se kasnije druge stvari norpravo, pravni i dr`avni debakl. malno realizovale. z Zbog ~ega smatrate da je to z Kako sve to {to ste rekli debakl? uti~e na put Srbije u EU? - Iz prostog razloga {to ukqu- Naravno, sve ovo sam govorio ~ujete tu`bu protiv genocida u Japotpuno van konteksta evrointesenovcu, a onda predla`ete me|ugracija. Jer, bilo, ili nebilo, sobno povla~ewe tu`bi. Iz toga ikakvih evrointegracija, ovo su proisti~e da vi povla~ite i tuposlovi koje mi moramo sami da `bu za zlo~in u Jasenovcu, koju do zavr{imo. z Da li su vas predstavnidan danas niko nije na taj na~in pokrenuo. Drugim re~ima, nespoci SE razumeli? sobna vlast pravi ozbiqne pro- Mislim da je gospodin Mar~ableme sopstvenoj dr`avi, a markenaro sve ovo jako dobro razumeo. ting kojim obja{wava gra|anima Poruke koje sam mu preneo, smakako dva predsednika umeju lepo tram vrlo pozitivnim, jer su antida ~avrqaju, voze se jahticom, to ratne, krajwe pomirqive, usmerejeste, povr{no gledano jedna lepa ne na iskonsku `equ za pomirestvar, ali sa sobom nosi opasnost wem i normalnim su`ivotom na da te teme koje se stavqaju pod teovim prostorima. S. Stankovi}

UJEDIWENI REGIONI SRBIJE TRA@E ISPITIVAWE MALVERZACIJA S CENAMA HRANE

Prijave protiv monopolista Stranka Ujediweni regioni Srbije pozvala je ju~e nadle`ne dr`avne organe da podnesu krivi~ne prijave protiv monopolista u prehrambenoj industriji. U saop{tewu dostavqenom medijima, URS ocewuje da je zbog nezakonitih kartleskih udru`ivawa do{lo do izazivawa ve{ta~kih nesta{ica i neosnovanog pove}awa cena osnovinih `ivotnih namirnica u Srbiji. Napomiwe se da su u Srbiji kartelski dogovori zabraweni i da ne sme biti nikakvih poskupqewa koja su izazvana ve{ta~kim stvarawem nesta{ica. - Poskupqewe `ivotnih namirnica mo`e biti opravdano iskqu~ivo ukoliko je ono iza-

zvano realnim tr`i{nim uslovima, odnosno rastom cena sirovina i proizvodwe, a nikako kroz samovoqno i neutemeqeno povla~ewe proizvoda sa rafova prodavnica - navodi URS i dodaje da to posebno treba imati u vidu u momentu kada svako poskupqewe dodatno slabi ionako te{ku ekonomsku situaciju u kojoj se nalaze gra|ani kojima su zamrznute plate i penzije. - Ujediweni regioni Srbije smatraju da je nemoralno da se u Srbiji, koja je prevashodno poqoprivredna zemqa, izaziva nesta{ica uqa i mleka, zarad pukog namirivawa apetita pojedinih monopolista na tr`i{tu hrane - stoji u saop{tewu. B. D. S.


4

EKONOMIJA

sreda8.septembar2010.

SKUPQI IZLAZAK AUTOM U EVROPSKU UNIJU

Zelena karta 2.000 dinara

Cena zelene karte osigurawa, koja u inostranstvu predstavqa isto {to i polisa za vozila u Srbiji, pove}ana je od 1. septembra i sada iznosi 2.000 dinara, saop{tio je Auto - moto savez Srbije (AMSS). Zelena karta je potrebna za put u inostranstvo, a izdaje je osiguravaju}e dru{tvo kod kojeg je zakqu~eno obavezno osigurawe od auto-odgovornosti. Taj dokument osigurawa va`i za teritorije zemaqa sa kojima Srbija ima potpisan sporazum, a to su sve evropske zemqe osim Rusije.

DNEVNIK

NARODNA BANKA STE@E DIZGINE I POVE]AVA REFERENTNU STOPU NA 9 POSTO

NBS zauzdava inflaciju kamatama Izvr{ni odbor Narodne banke Srbije (NBS) pove}ao je ju~e referentnu kamatnu stopu za 0,5 procentnih poena, na 9 odsto. Restriktivnost monetarne politike Izvr{ni odbor NBS je

potro{a~kih cena, u avgustu 2010. biti oko sredwe vrednosti ciqa za ovaj mesec od 6,7 plus/minus dva odsto, a to je da podsetimo iznad o~ekivawa NBS iz avgustovskog izve{taja o inflaciji.

Izvr{ni odbor je procenio da je pove}awe referentne kamate za 0,5 procentnih poena potrebno da bi se inflacija u sredwem roku zadr`ala u granicama postavqenih ciqeva pove}ao imaju}i u vidu neke od rizika vezanih za uticaj slabije poqoprivredne sezone na rast cena hrane, kao i o~ekivawe ne{to br`eg oporavka agregatne tra`we. Ocewuje se da }e me|ugodi{wa inflacija, merena rastom

U saop{tewu NBS navodi se da su lo{a poqoprivredna sezona i rast svetskih cena poqoproizvoda uticali na znatan rast doma}ih cena hrane, {to je kqu~ni faktor rasta inflacije u proteklih nekoliko meseci.

Isti~e se da je u avgustu gotovo u potpunosti izostalo sezonski uobi~ajeno pojeftiwewe poqoprivrednih proizvoda uz istovremeno pove}awe cena pre-

DU[AN BAJATOVI] SPREMIO ZAHTEV ZA NOVE CENE

IMA LI PSIHOZE, NESTA[ICA I MU]KI NA TR@I[TU HRANE

Karteli love u mutnom i deru gra|ane Iako ministar Slobodan Milosavqevi} tvrdi da su za nesta{ice mleka, uqa ili {e}era u na{im radwama krive pani~ne reakcije gra|ana i stavrawe zaliha te da nije bilo mu}ki velikih kompanija, situacija ba{ i nije takva. Istina je negde izme|u, jer svako ko je oti{ao u porodavnicu mogao je ~uti da su isporuke smawene, ali i da gra|ani kupuju vi{e nego {to je bilo uobi~ajeno do pre dvadesetak dana. Ta~nije, krive su i zalihe, ali i mu}ke. [ta }e se daqe de{avati s obzirom da su proizvo|a~i najverovatnije ostavrili svoje naume i da su podigli cene. Snabdevawe }e verovatno biti normalizovano, jer je uqe poskupelo taman koliko to fabrikama odgovara. Ne treba zaboraviti da je zejtin do 11. avgusta ko{tao 95 dinara, a sada }e biti 125 dinara litra. Pa zar je malo poskupqewe od skoro 30 posto? Da li su sve fabrike kr{ile zakone skrivaju}i robu ili samo neke i da li }e neko zbog toga odgovarati pitawe je na koje se u Srbiji ve} unapred zna odgovor- ne}e. Kao i na ono: da li vi{e verujete vlastitim o~ima ili vlasnicima fabrika i ministru?. Ministar poqoprivrede Sa{a Dragin rekao je ju~e da je zadovoqan {to su i drugi ~lanovi vlade podr`ali wegovu ocenu da na tr`i{tu poqoprivrednih proizvoda postoje karteli koji diktiraju cene. To je ilustrovao primerom da je mlekarska industrija pre nekoliko godina poqoprivrednicima pla}ala 34 dinara za litar mleka,

Premijer Srbije Mirko Cvetkovi} izjavio je ju~e da je vlada vrlo ozbiqna u pogledu re{avawa pitawa nesta{ica osnovnih `ivotnih namirnica i da se, kada je u pitawu uqe, mo`e re}i da je taj problem prakti~no re{en. “Ono {to je va`no za gra|ane je da uqa ima dovoqno, da ne treba da podle`u psihozi i da }e snabdevawe biti normalizovano bukvalno u roku od dan- dva”, izjavio je Cvetkovi}. “Mi smo obezbedili dovoqne koli~ine uqa iz rezervi, a tako|e imamo najavu od nekih doma}ih proizvo|a~a da }e iza}i sa dodatnim koli~inama, tako da treba o~ekivati da }e cena uqa biti izme|u 120 i 125 dinara, u koli~inama koje su sasvim dovoqne”, rekao je Cvetkovi} novinarima. Premijer je precizirao da je uqe koje }e biti pu{teno na tr`i{te iz Robnih rezervi svojevremeno kupqeno od doma}ih proizvo|a~a, tako da se ne radi ni o kakvoj zameni za tu `ivotnu namirnicu. a sada su se seqaci jedva izborili za 25 dinara. “Nije ta~no da mleka nema. Najve}i prera|iva~i su u avgustu vi{e nego duplirali proizvodwu dugotrajnih proizvoda od mleka, a na u{trb kratkotrajnog mleka. Problem sa uqem re{i}emo intervencijom

Po~iwe {trajk gra|evinara Predsednik Samostalnog Sindikata gra|evinskih radnika Srbije Du{ko Vukovi} potvrdio je ju~e za na{ list da zbog te{kog stawa u gra|evinarstvu zaposleni u ovoj oblasti danas po~iwu {trajk, koji }e se svakodnevno odr`avati od 10 do 11 ~asova u svim gra|evinskim firmama i na gradili{tima {irom zemqe. Od Vlade Srbije se zahteva da napravi takav privredni ambijent u kome }e se podsta}i ve}e zapo{qavawe gra|evinskih radnika i proizvo|a~a gra|evinskog materijala, koji su zbog velikih zaliha ugasili pe}i. - Posebno su pogo|ena gra|evinska preduze}a u oblasti visokogradwe i industrija gra|evinskog materijala, male investicije prouzrokuju katastrofalan polo`aj gra|evinskih radnika, o ~emu `elimo da razgovaramo s Vladom Srbije - ka`e Vukovi}. - O~ekujemo da se ujedna~e uslovi zapo{qa-

{te prehrambene industrije Srbije pod kontrolom desetak kartela, koji se zasnivaju na tajnim, nedozvoqenim sporazumima i dogovarima o cenama i uslovima prodaje izme|u prera|iva~a i trgovaca. Markovi}Bajalovi} je rekla da u ciqu istrage ne mo`e da precizira o kojim firmama i proizvodima je konkretno re~, ali da je Komisija za za{titu konkurencije, na osnovu insajderskih informacija, pokrenula istrage. Kartele, prema wenom mi{qewu, mo`e suzbiti aktivnost komisije kojom rukovodi, ali takvo pona{we na tr`i{tu pre svega treba da onemogu}i ve}a konkurencija. Na pitawe da li je me|u tih desetak kartela i onaj koji kontroli{e tr`i{te uqa, Markovi}-Bajalovi} je rekla da Komisija nije uspela da na|e dokaz, i istakla da to ne zna~i da se elimini{e mogu}nost postojawa dogovora. “Ukoliko kartel postoji, interventan uvoz uqa po ni`im cenama bi ga razbio i uticao trenutno na sni`ewe cena”, objasnila je Markovi}-Bajalovi}. I stranka Ujediweni regioni Srbije Mla|ana Dinki}a se ju~e oglasila i zatra`ila da nadle`ni organi koji ukazuju na postojawe kartela u prehrambenoj industriji podnesu krivi~ne prijave protiv onih koji dogovaraju neosnovana poskupqewa hrane. “Kartelski dogovori su u Srbiji zabraweni i ne sme biti nikakvih poskupqewa koja su izazvana ve{ta~kim stvarawem nesta{ica”, navodeno je u saop{tewu . E. Dn.

Premijer: Re{en problem uqa

vawa kod svih poslodavaca, da se redovno za sve upla}uju porezi i doprinosi, da se spre~i nelojalna konkurencija koja do sada optere}uje i do sada socijalno odgovorna preduze}a. Mi }emo u tome istrajati, o~ekujemo pomo} dr`ave, jer je zbog lo{eg stawa u gra|evinarstvu u padu i bruto dioma}i proizvod i ukupni rezultati privrede. Vukovi} ka`e da je, u zavisnosti od toga {ta }e preduzeti Vlada i resorna ministarstva, vezano i za potpisivawe granskog kolektivnog ugovora i podsticaj gra|evinske industrije, kao i novog zakona o penzijskom i invalidskom osigurawu, mogu} i generalni {trajk gra|evinara. Ministar `ivotne sredine i prostornog planirawa Oliver Duli} je izjavio da su razlozi gra|evinara za {trajk potpuno opravdani R. Dautovi}

iz robnih rezervi, a red u mle~noj industriji trebalo bi da se zavede kad Antimonopolska komisija zavr{i rad”, rekao je Dragin. Predsednica Komisije za za{titu konkurencije Dijana Markovi}-Bajalovi} izjavila je pre nekoliko dana da je tr`i-

hrambenih proizvoda. Nastavak ekonomskog oporavka, blagi rast kreditne aktivnosti, kao i odmrzavawe zarada u javnom sektoru i penzija ranije od prvobitno

planiranog, dovode do slabqewa, do sada nagla{enog, dezinflatornog uticaja agregatne tra`we, navodi NBS. Uzimaju}i sve to u obzir, Izvr{ni odbor je procenio da je pove}awe referentne kamate za 0,5 procentnih poena potrebno da bi se inflacija u sredwem roku zadr`ala u granicama postavqenih ciqeva 4,5 plus/minus 1,5 odsto za kraj 2011. i 4 plus/minus 1,5 odsto za kraj 2012. Prethodna promena refrentne kamate bila je 5. avgusta, kada je stopa pove}ana za 0,5 procentnih poena, na 8,5 odsto. Naredna sednica Izvr{nog odbora NBS na kojoj }e se odlu~ivati o referentnoj kamatnoj stopi bi}e 14. oktobra. D. U.

Kad Vlada namigne, gas ska~e 18,2 posto?

Generalni direktor “Srbijagasa” Du{an Bajatovi} izjavio je ju~e da u ovom momentu traju dogovori u vi{e ministarstva da li treba dozvoliti poskupqewe gasa, jer zbog te`ine situacije u Srbiji, ta

va ili ne”, objasnio je Bajatovi}. On je naveo da poskupqewe u ovom trenutku ne nastaje toliko zbog pove}ane cene gasa na svetskom tr`i{tu, ve} zbog toga {to je u proteklom perio-

odluka osim ekonomske ima i socijalnu i politi~ku dimenziju. “Zahtev Srbijagasa je spreman i svakog momenta mo`e biti podnet, ali ne}emo ga podnositi ukoliko ne budemo znali da }e do tog poskupqewa do}i,” rekao je Bajatovi} novinarima . On je istakao da bi, prema prora~unima, gas trebalo da poskupi za 18,2 odsto, isti~u}i da je ta cifra usagla{ena sa Agencijom za energetiku. “ Srbijagas ne mo`e da donosi sopstvene odluke, cena gasa je regulisana i ta odluka zavisi od Agencije za energetiku, koja potvr|uje matematiku, a vlada se na predlog nadle`nog ministarstva sa time sagla{a-

du zabele`en zna~ajan skok evra i jo{ ve}i skok dolara. Bajatovi} je naglasio i da }e ukoliko ne bude poskupqewa minus u kasi “Srbijagasa” do kraja grejne sezone biti 150 miliona evra, samo po osnovu neadekvatne cene gasa, `pa se postavqa pitawe ko }e tu razliku u ceni da plati, ako ne bude poskupqewa gasa`.

6. 9. 2010.

1.280,05936

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Kolorit, Beograd

20,00

306

15.300

Go{a monta`a, Velika Plana

20,00

3.120

15.600

Tigar, Pirot

2,29

669

4.014

Soja protein, Be~ej

0,15

679

825.102

0,63 Promena %

800 Cena

800 Promet

Vetfarm, Beograd

-12,00

30.572

30.572

Za{tita na radu i z.`.s., Beograd

-12,00

682

3.410

\uro Strugar, Kula

-12,00

1.100

1.006.500

Vital, Vrbas Pet akcija s najve}im padom

Nafta, Beograd FIO Kostolac, Kostolac Vojvo|anskih top-pet akcija 29. novembar bertinoro, Kikinda

BELEX 15 (625,98 -0,33)

Promet

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-0,07

2.800

980.131

Komercijalna banka, Beograd

-0,36

27.750

277.500

Energoprojekt holding, Beograd

-1,52

908

656.690

Agrobanka, Beograd

-1,05

7.253

2.197.550

Univerzal banka, Beograd

-0,17

5.770

2.019.350

Imlek, Beograd

0,07

1.501

2.944.065

Soja protein, Be~ej

0,15

679

825.102

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.954

0,00

Privredna banka, Beograd

-12,00

11.616

232.320

-0,16

613

6.132

-11,99 Promena %

301 Cena

1.505 Promet

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

0,00

3.483

0,00

Tigar, Pirot

2,29

669

4.014

-1,41

700

27.319.600

Meser Tehnogas, Beograd

0,00

5.373

0,00

NIS, Novi Sad

-2,48

472

3.832.452

Alfa plam, Vrawe

0,00

8.105

0,00

Mlekara, Subotica

0,00

1.498

1.077.062

Telefonija, Beograd

0,00

1.400

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

513

0,00

\uro Strugar, Kula

-12,00

1.100

1.006.500

Soja protein, Be~ej

0,15

679

825.102

Svi iznosi su dati u dinarima


MAKROEKONOMSKA ANALIZA I TRENDOVI

sreda8.septembar2010.

c m y

EKONOMIJA

DNEVNIK

MINISTARKA TELEKOMUNIKACIJA JASNA MATI]

Topi se masa zarada i penzija

„Telekom” mewa gazdu do kraja godine

“Masa zarada i daqe realno opada”, izjavio je ju~e urednik ~asopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT) Stojan Stamenkovi} i ukazo da na produbqivawe pada realne mase zarada ukazuju i me|ugodi{we stope u periodu januar-jul ove godine one

Ministarka za telekomunikacije i informacione tehnologije Jasna Mati} izjavila je ju~e da }e ceo proces privatizacije “Telekoma” biti zavr{en do kraja ove godine. “O~ekujemo da }e proces privatizacije po~eti u narednim nedeqama i biti zavr{en do kraja godine”, rekla je ministarka u izjavi novinarima u Kragujevcu gde je predstavila projekat tog ministarstva “Digitalna {kola”. Nagla{avaju}i da je proces pripreme za privatizaciju Telekoma u toku, odnosno da je „privatizacioni savetnik pri kraju svog rada”, ministarka je rekla da }e nakon toga dati preporuke o procentu akcija Telekoma koje }e biti

ponu|ene na me|unarodnom tenderu. “Vlada Srbije jo{ nije donela odluku o tom procentu”, navela je Mati}eva i dodala “da zainteresovanih kupaca ima i da se javqaju i neki za koje se pre nije o~ekivalo”. “Interesovawe je dosta veliko, ali suvi{e je rano da se ka`e da li }e se svi oni pojaviti i ponuditi neku odgovaraju}u cenu”, naglasila je ministarka za telekomunikacije i informacione tehnlogije. Prema ranijim nezvani~nim informacijama iz Vlade Telekom }e biti prodat ukoliko neka od zainteresovanih kompanija ponudi 1,6 milijardi evra za polovinu vla-

sni{tva u toj kompaniji. Savetnik Vlade za privatizaciju Telekoma je napravio preliminarnu procenu prema kojoj najve}a srpska telekomunikaciona kompanija vredi 3,2 milijarde evra. Kona~na procena }e uskoro biti zavr{ena, a privatizacioni savetnik je premijeru i ministrima predlo`io da umesto 40 odsto dr`ava proda 50 odsto vlasni{tva kako bi dobila boqu cenu. Tako|e, savetnik tvrdi i da je 1,6 milijardi evra za 50 odsto udela minimalna cena ispod koje ne bi trebalo da se ide, ali i da je realna u odnosu na to koliko sada telekomunikacione kompanije mogu da izdvoje novca za kupovinu. E. D.

DR@AVA PREUZIMA PROPALA PREDUZE]A, A ZA[TO IH JE PRODAVALA

su mawe za 2,8 odsto, ali u samom julu taj me|ugodi{wi pad iznosi 4,1 odsto. Fond zarada i penzija u julu bio je realno za 2,5 odsto mawi nego godinu dana ranije. Prema wegovim re~ima, u proteklom periodu trgovina je masovno sni`avala cene, pa je do{lo do toga da mnogi prehrambeni proizvodi budu jeftiniji u samoposlugama nego na zelenim pijacama. On je naglasio da se i otuda mo`e izvu}i zakqu~ak da se opisani raskorak dinamike zarada i prometa mo`e delimi~no objasniti seobom dela prometa sa zelenih pijaca i samousluge i najavio daqe istra`ivawe ovog fenomenena. Svoje ocene Stamenkovi} je ilustrovao i podatkom da je vrednost prometa u trgovini na malo u periodu januar-jul bila ve}a nego u istom periodu prethodne godine za 1,4 odsto. Me|utim, karakteristi~an je mesec jul u kome je promet bio realno ve}i nego u istom mesecu pro{le godine za oko 2,8 odsto. Promet u trgovini na malo je najni`u vrednost imao u januaru 2010. kada je realno bio ni`i od proseka prethodne godine za 5,3 odsto, posle ~ega je u stalnom porastu, da bi u julu najzad prema{io vrednost tog proseka. Kad je re~ o kreditima i {tedwi, kao mogu}im “izvorima” ve}e potro{we, Stamenkovi} je tako|e jasan u podacima -u odnosu na kraj jula pro{le godine pove}awe je iznosilo 777 miliona evra kod neto {tedwe i 488 miliona evra kod kredita. Odatle se, bar na prvi pogled, rast prometa ne bi mogao tuma~iti tro{ewem stedwe i ekspanzijom kredita.

Vra}awe firmi jo{ gorim gazdama Prema podacima Agencije za privatizaciju od po~etka privatizacije u Srbiji do kraja juna ove godine raskinuto je 563 ugovora, a samo u prvih {est meseci ove godine 86. Drugim re~ima do sada su raskinuti ugovori za vi{e od 20 odsto prodatih firmi. Za ve}inu firme koje su do`ivele privatizacioni fijasko re{ewa se i ne naziru a zaposleni u wima, koji po pravilu mesecima nisu primali plate a godinama imaju “rupu u sta`u” ne znaju {ta }e sa wima biti. Me|utim, za deo preduze}a koja su se vratila u dr`avne skute zbog raskinutih privatizacije postoji interesovawe same dr`ave pa }e ona sada kada su joj one silom prilika ponovo pripale poku{ati da ih spasi. Tako je Mla|an Dinki}, ministar ekonomije i regionalnog razvoja, izjavio da }e Fabrika ~ipsa PIK “ ^a~ak” nakon propale privatizacije pre}i u dr`avno vlasni{tvu {to u prvom momentu predstavqa garanciju da }e radnici imati posao i plate dok o daqim “momentima” nije govorio. Pre ~ipsare i neka druga neuspe{no privatizovana preduze}a dobila su isto obe}awe i garancije dr`ave {to bi moglo dati razloga da se zakqu~i da je na~in privatizacije nakon dve decenije do`iveo potpuni krah jer se cela pri~a vra}a na po~etak odnosno na to da dr`ava ponovo postaje vlasnik onoga {to je kroz privatizaciju prodala jer joj se ono, dodu{e ~esto prazno i istro{eno, vra}a na

Radnici jedini nadrqali Dr`ava je dobila deo novca od privatizacije, koji je “pojela” umesto da je ulo`ila u proizvodwu, gazde su se namirile od samih kupqenih firmi jer su iz wih uzeli sve {to je vredilo a jedino su radnici ostali praznih ruku i na ulici i to je ono {to dr`ava bez obzira {ta sada obe}avala ne mo`e ispraviti i promeniti, ukazuje ]ulibrk. - Da je privatizacija obavqena kako treba posledice za radnike bi bile mnogo mawe i cena koju bi oni platili bila bi bla`a u odnosu na sve {to danas imamo. Pro{le godine je ve} bilo jasno i alarmatno koliko se smawuje broj zaposlenih a taj trend se i daqe nastavqa a to }e biti i narednih godina - ka`e ]ulibrk. ponovnu doradu, oporavak i vaqda novu prodaju. Ekonomski analiti~ar Milan ]ulibrk obja{wava za na{ list da povratak dr`ave u firme , bez obzira {to su wihove privatizacije propale, nije do-

bro jer kako ka`e da je dr`ava bila dobar vlasnik onda privatizacija ne bi bila ni potrebna. - Da je dr`ava znala dobro da gazduje ne bi ni sprovodila privatizaciju i onda bi bilo boqe

CVETKOVI] I KONUZIN OZNA^ILI PO^ETAK ZNA^AJNOG INFRASTRUKTURNOG PROJEKTA

Kre}e novi gasovod na jug

Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetkovi} i ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Konuzin otvorili su ju~e radove na izgradwi prve faze Magistralnog gasovoda MG-11 Ni{ - Leskovac - Vrawe, kod sela Ko~ane u blizini Doqevca. Premijer Cvetkovi} istakao je da je vlada izuzetno zainteresovana za izgradwu {to vi{e infrastrukturnih projekata, jer oni ostaju za budu}e generacije, a wihov dodatni zna~aj je {to stvaraju nova radna mesta. On je istakao da }e se zavr{etkom projekta stvoriti mogu}nosti da se ovaj deo Srbije gasifikuje u celini i izrazio nadu da }e to ovo podru~je Srbije u~initi atraktivnijim za nova ulagawa.

Cvetkovi} je izrazio zadovoqstvo {to su preduze}a iz Srbije u~e{tvovala u projektu od po~etka, najpre u projektovawu i izradi opreme, a sada i u izgradwi gasovoda. Izvr{ni direktor “Jugorosgasa” Vladimir Koldin izjavio je da je du`ina prve faze projektovanog gasovoda od Ni{a do Leskovca 52 kilometra, a vrednost te investicije je oko 16 miliona evra. Predvi|eno je da se gradwa zavr{i do maja slede}e godine, kada bi trebalo da budu prikqu~eni prvi potrosa~i. Generalni direktor “Srbijagasa” Du{an Bajatovi} kazao je da }e gasifikacija juga Srbije biti sprovedena u onom kvalitetu kakav predvi|a nacionalni plan gasifikacije,

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

kao i me|udr`avni sporazum Rusije i Srbije na osnovu koga je i formirano preduze}e “Jugorosgas”. On je naveo da bi gas na jugu Srbije u naredne dve godine trebalo da postane dostupan industriji i doma}instvima u tom delu zemqe i dodao da }e u te svrhe biti i kori{}en profit preduze}a “Jugorosgas”. Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Konuzin istakao je da }e ovaj gasovod biti deo mre`e gasovoda {irom Srbije i podsetio da Srbija i Rusija imaju strate{ku saradwu u oblasti energetike, koja zajedno sa saradwom u politici, prosveti, kulturi, vojnoj sferi, formira strate{ko partnerstvo izme|u dve zemqe.

da je zadr`ala te firme u sopstvenom vlasni{tvu i da nije dozvolila da se i ono {to je vredelo raskr~mi i upropasti. Ona je me|utim dozvolila da lo{i vlasnici potpuno o~erupaju prodata preduze}a i iz wih izvuku i isisaju sav upotrebqivi kapital ukqu~uju}i i rasprodaju opreme pa ~ak i delova imovine i nekretnina. No, to {to joj se sada sve to upropa{}eno vra}a niko ne zna~i da je privatizacija bila nepotrebna. Naprotiv, privatizacija kao proces je bila neminovna a ovo {to se sada u Srbiji de{ava je posledica pogre{ne procene i na~ina na koji je ona sprovedena. Naime, dr`ava je pogre{ila u tom procesu jer je prilikom prvobitne privatizacije vodila ra~una samo o tome koliko }e para od prodaje oti}i u buxet a ne o tome kakav je vlasnik, da li on kupuje firmu da bi se bavio proizvodwom , da bi nastavio da se bavi osnovnom delatno{}u te firme. Dakle, ciq je bilo maksimirawe novca koji }e se sliti u buxet i ovo su sada posledice toga i vara se svako ko misli da sada ponovnim vra}awem u dr`avne skute mo`e da se ispravi sve ono {to je upropa{}eno. Pogotovo {to su te firme prodavane i na {est godina a ume|uvremenu je nastupila kriza i mnogi vlasnici su shvatili da im se vi{e ne isplate da daqe pla}aju rate i da im je boqe na kraju krajeva dr`avi vrate propalo preduze}e nego da i daqe pla}aju za wega. Q. Male{evi}

KO JE ZA UDRU@IVAWE AVIOKOMPANIJA

„Kroacija” ne}a na Balkan Inicijativa Srbije da se aviokompanije iz zemaqa biv{e Jugoslavije prikqu~e udru`enim kompanijama “Jat ervejz” i “Montenegro erlajnzu” nije izazvala interes u Hrvatskoj. U “Kroacija erlanzu” nemaju interesa za jugoslovenskom inicijativom i zanima ih samo saradwa s ~lanicama “Star Alijansa” , me|u kojima je od regionalnih aviokompanija i slovenska Adria, pi{e tportal.hr. “Kroacija erlajnz” je, kako je navedeno, strate{ko povezivawe ve} ostvario u sklopu udru`ewa “Star Alijans”, najve}eg vazduhoplovnog saveza na svetu, u ~ijem je ~lanstvu od 2004. godine. Hrvatski mediji preneli su izjavu dr`avnog sekretara za vazdu{ni saobra}aj u Ministarstvu za infrastrukturu Miodraga Miqkovi}a, koji je pozvao avioprevoznike iz biv{ih jugoslovenskih republika da se pridru`e JAT - u i “Montenegro erlajnzu”, koji su postigli dogovor o zajedni~kom kori{tewu flota. “Kompanija (Kroacija erlajnz) kao punopravni ~lan Star Alijansa daqi razvoj poslovnog modela mre`nog prevoznika i ja~awe uloge regionalnog lidera temeqi najpre na saradwi s ~lanicama Star Alijansa s ciqem da se putnicima ponude najkvalitetnije mogu}nosti putovawa i kori{}ewa zajedni~kog globalnog prevoznog proizvoda”, izjavili su iz hrvatske aviokompanije.

VELIKI „KOMTREJDOV” INFORMATI^KI SKUP

„Fabrika znawa” za ceo region Premijer Republike Srpske Milorad Dodik otvorio je ju~e U Beogradu Komtrejdovu “Fabriku znawa”, najve}i regionalni skup informati~kog softvera i hardvera, na kojem u~estvuju gosti iz Federacije Bosne i Hercegovine,

Vlade Srbije i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mla|an Dinki}, koji je prisustvovao otvarawu, rekao je da je `u 21. veku nezamislivo da neko ne zna da barata kompjuterom, {to onda zna~i da je nepismen.

Republike Srpske, Srbije, Slovenije i Makedonije. Otvaraju}i skup, Dodik je rekao da “Fabrika znawa” treba da preraste u tradicionalni skup i naglasio da ulagawe u obrazovawe ja~a konkurentnost privrede, {to je veoma va`no za borbu protiv krize i ukqu~ivawe jedne zemqe u me|unarodnu podelu rada. U Republici Srpskoj ove godine je oko 11.000 nastavnika pro{lo kurs iz informatike, jer se pokazalo da deca boqe vladaju tom materijom od svojih u~iteqa i nastavnika. Potpredsednik

Dinki} je rekao da }e Vlada pokrenuti projekat digitalne {kole u vi{e od 400 osnovnih {kola u Srbiji, kako bi se poboq{ala informati~ka pismenost. Na otvarawu Komtrejdove “Fabrike znawa” bili su i gradona~elnik Dragan \ilas, ministri trgovine i obrazovawa Slobodan Milosavqevi} i @arko Obradovi}, predsednik Privredne komore Srbije Milo{ Bugarin, vlasnik “delat holdinka” Miroslav Mi{kovi} i brojne druge li~nosti iz doma}e privrede.

Ja~i dobrovoqni penzioni fondovi

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

5

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

103,407

105,518

107,945

103,091

Australija

dolar

1

73,7623

75,2677

76,9989

73,5365

Kanada

dolar

1

77,8144

79,4024

81,2287

77,5761

Danska

kruna

1

13,8836

14,1669

14,4927

13,8411

Norve{ka

kruna

1

13,1296

13,3976

13,7057

13,0895

[vedska

kruna

1

11,1082

11,3349

11,5956

11,0742

[vajcarska

franak

1

79,9315

81,5628

83,4387

79,6869

V. Britanija

funta

1

124,153

126,687

129,201

123,773

SAD

dolar

1

80,8186

82,468

84,3648

80,5712

Kursevi iz ove liste primewuju se od 7. 9. 2010. godine

Neto imovina dobrovoqnih penzijskih fondova u Srbiji na kraju drugog kvartala 2010. godine iznosila je 8,57 milijardi dinara, {to je rast od 8,5 odsto u odnosu na kraj prethodnog kvartala, odnosno 45,7 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, objavila je Narodna banka Srbije. Rast neto imovine u drugom kvartalu najve}im delom je generisan neto uplatama ~lanova, koje iznose 443 miliona dinara, navedeno je u izve{taju NBS. Najve}i udeo u ukupnoj imovini fondova imaju dr`avne du`ni~ke hartije od vrednosti sa 63,54 odsto, od ~e-

ga obveznice stare devizne {tedwe 21,2 odsto i trezorski zapisi 42,34 odsto, a zatim sredstva po vi|ewu sa 25,25 odsto. Slede ih akcije sa 5,5 i oro~eni depoziti sa 4,34 odsto. U nepokretnosti je ulo`eno tek jedan odsto imovine fondova, pa eventualne promene cena na tr`i{tu nekretnina, pri aktuelnoj strukturi ulagawa, ne bi imale zna~ajne posledice. U stranoj valuti, za sada samo u evrima, na kraju drugog kvartala nalazi se 2,86 milijardi dinara, odnosno 32,9 odsto ukupne imovine, dok se u doma}oj valuti nalazi 5,83 milijarde, odnosno 67,1 odsto.


6

POQOPRIVREDA

sreda8.septembar2010.

DNEVNIK

I PORED OBE]AWA I INTERVENCIJE BRA[NOM

Kila vojvo|anskog hleba oti{la na 90 dinara Kilogram hleba u Novom Sadu dostigao je 90 dinara. Dvadesetak pekara u gradu podiglo je cenu polukilogramske, obi~ne vekne na 45 dinara, a kako ka`u, osnovi razlog je enormno poskupqewe bra{na. Hleb je skupqi i u drugim vojvo|anskim gradovima. U Somboru, odnosno okolnim mestima je, recimo, 44 dinara, a kako su nam rekli pekari u tom delu Ba~ke, nije sigurno da }e tako i ostati. - Bili smo prinu|eni da podignemo cene jer je bra{no za dve nedeqe „oti{lo“ sa 17 na 32 do 34 dinara. Re~ je o obi~nom, belom bra{nu tipa 500, a da ne govorimo

o specijalnim vrstama - ka`e za „Dnevnik“ preduzetnik iz Kqaji}eva Branko Milovanovi} dodaju}i da je polukilogramska vekna bila 38 dinara, a sada je 44 dinara, {to po wemu nije „drasti~no poskupqewe“ s obzirom na cenu bra{na.

Pozajmice mimoi{le male pekare Po re~ima vojvo|anskih „malih“ pekara do wih nije stiglo inerventno bra{no iz Republi~kih robnih rezervi. Bilo je, kako ka`u, mnogo nejasno}a oko wegove distribucije, a sve su prilke, nameweno je samo velikim mlinsko-pekarskim sistemima i ve}im pekarama.

Raste srpski agrar Srpski agrar je u prvih sedam meseci ove godine ostvario trgovinski suficit u razmeni sa svetom od 535 miliona dolara, {to je za 11,4 odsto vi{e nego u istom periodu lane, saop{teno je ju~e iz Privredne komore Srbije (PKS). Od januara do jula 2010. godine iz Srbije je izvezeno poqoprivredno-prehrambenih proizvoda u vrednosti od blizu 1,1 milijarde dolara, {to predstavqa rast od 6,8 odsto u odnosu na prvih sedam meseci prethodne godine. Istovremeno je u Srbiju uvezeno agrarnih proizvoda za 558 miliona dolara, {to je za 2,8 odsto

vi{e nego u istom periodu 2009. godine. Stopa pokrivenosti uvoza izvozom sada je ~ak 195,8 odsto. Saradnik u Centru za nau~no istra`iva~ki rad PKS Vojislav Stankovi} istakao je da je najva`niji proizvod u izvozu bio `uti kukuruz koji je prodat u vrednosti od blizu 123 miliona dolara. Izvezeni {e}er od {e}erne repe doneo je prihod od 84,3 miliona dolara, zamrznuta malina ‘’rolend’’ bez dodatka {e}era izvezena je za 52 miliona dolara, dok je vrednost izvoza piva dobijenog od slada bila 29,6 miliona dolara.

Odmi~u i `etva i cena suncokreta Uprkos periodi~nim ki{ama, `etva suncokreta na severu Ba~ke napreduje. Zadruge i trgova~ke ku}e, primaju rod na otkupnim mestima u Orumu, \ur|inu, Subotici i na Sebe{i}u, a lagerovano je do sada oko 50 tona merkatilnog suncokreta ovogodi{weg roda.

Na{ sagovornik podse}a da je u posledwe vreme zna~ajno poskupela i nafta - ko{tala je 70-tak dinara, a sada je stigla do 105, pa i to uti~e na cenu hleba, ali ovog puta bra{no je ipak generator poskupqewa.

Kvalitet je zadovoqavaju}i a prinos se kre}e oko 1.600 kilograma po jutru, ka`e Sa{a Kopilovi}, direktor „Zrnomaga“. Trenutna tr`i{na otkupna cena suncokreta je 38 dinara sa PDV-om, ka`e on i dodaje „da neki predvi|aju da }e cena suncokreta i}i iznad 40 dinara po kilogramu“.

Novosadski pekari okupqeni u asocijaciji koja je u okviru Udru`ewa zanatlija Novog Sada zakqu~ili su da je realna cena polukilogramske bele vekne u ovom trenutku 45 dinara. - To je zapravo minimalna cena uz koju mo`emo da poslujemo s obzirom na de{avawa na tr`i{tu sirovina. Naravno, svako ima svoju ra~unicu i bi}e i daqe i jeftinijeg i skupqeg hleba, jer sve zavisi od proizvodnog kapaciteta, lokacije i mnogo ~ega - ka`e za „Dnevnik“ predsednik Asocijacije pekara Novog Sada Slobo-

Malih farmi ima da nema Je li jedan mlekar u Srbiji najve}i krivac za to {to mleka nema u zemqi za koju je nesta{ica hrane najve}a sramota, fali li u radwama najva`nijih namirnica ili se to samo pri~iwava gra|anima kojima je listom u Vladi Srbije dijagnostikovana psihoza? Kako god, u celom ovom na{em galimatijasu, u kojem su i farmeri, i prera|iva~i, i trgovci, i potro{a~i niko vi{e ne prolazi dobro. Ponajmawe oni {to mleko proizvode - i to mali sto~ari. A kako na{i proizvo|a~i stoje spram evropskih kolega imali su priliku da vide novinari koji su ovih dana zajedno sa najuspe{nijim poqoprivrednicima Srbije, dobitnicima priznawa „Pro agro lider“ za 2010. godinu (koju dodequje Prokredit banka), posetili Austriju i Italiju. Elem, dok je kod nas otkupna cena mleka sko~ila za deset odsto i stigla do 28 dinara po litru za ekstra klasu, austrijski farmeri „izguraju“ i do 36 evrocenti, za ~etvrtinu vi{e. Verovali ili ne, ali kada su subvencije u pitawu, kada se sve sabere i oduzme - na{i i veliki austrijski farmeri su skoro na istom. Ta~nije, na{i dobijaju mawe, ali tek desetak posto. Me|utim, kada se povu~e paralela, najgore u svemu prolaze mali sto~ari u Srbiji koji imaju tek po nekoliko krava i ne obra|uju puno zemqe. Kako smo ~uli od farmera u Italiji i Austriji, oni nemaju premije po litru mleka niti po umati~enom grlu, ve} „samo“ subvencije po hektaru. A oni koji imaju puno grla obra|uju i puno hektara, bilo svojih ili iz arende, pa na svojim wivama proizvode hranu za stoku. Za razliku od evropskih kolega, na{i dobijaju premije po litru mleka od 1,5 dinar i mogu da ra~unaju i na davawa po umati~enom grlu od 12.500 di-

Sa farme Liclanerovih u Austriji

nara. Po hektaru dobijaju subvencije od 14.000 dinara. I sve je to fino kada neko ima 60 grla, me|utim, oni sa tri, ~etiri ili desetak krava te{ko se mogu od dr`ave ovajditi. Kristijan Liclaner, koji na svojoj modernoj, savremeno opremqenoj farmi u Amstetenu muze 61 kravu (a ima ih jo{ pet), dobija 34 evrocenta za litar mleka, a proizvo|a~ka cena mu je 22 evrocenta. Godi{we mlekara isporu~i 450.000 kilograma mleka. Od dr`ave dobija subvencije od 250

Repa s malo slasti

Dobitnici nagrade „Pro agro lider“ u Italiji i Austriji obi{li su brojna ugledna poqoprivredna gazdinstva, farme i poqoprivredna udru`ewa i imali priliku da vide savremena dostignu}a evropskog agrara. Ina~e, „Pro agro lider 2010“ dobili su poqoprivredni proizvo|a~i, po tri u kategoriji malih, sredwih i velikih gazdinstava, a posebno je priznawe dato za korisnika obnovqivih izvora energije.

Dr \or|e Jockovi} na Danima poqa u Senti

Na Danima poqa u Senti, odr`anim uz u~e{}e preko 200 uzornih proizvo|a~a iz severnog Potisja i predstavnika semenskih ku}a, direktorka Poqoprivredne stru~ne slu`be Senta Nata{a Ademi i stru~waci ove ustanove predo~ili su da usevi na ovom podru~ju obe}avaju rod iznad proseka. U severnom Potisju je od po~etka

evra po hektaru. Obra|uje 66 svojih, a 24 hektara uzima u zakup za koje tako|e dobija subvencije, a zakup pla}a oko 200 evra po hektaru. Wegove krave muze robot koji radi 24 sata dnevno. Ova ma{ina ko{tala ga je 140.000 evra ali je Liclaneru pomogla i dr`ava, u~estvuju}i u toj kupovini s 20 posto. Ovaj farmer seje p{enicu, kukuruz i druge kulture, na wive baca |ubrivo s farme… Elem, za svojih 90 hektara on godi{we dobije subvencije vredne 22.500 evra. Kako bi u Srbiji pro-

Dobitnici priznawa „Pro agro lider” usvojili evropska znawa

tona, tako da }e prema wegovim procenama kukuruza biti dovoqno za doma}e potrebe i da }e za izvoz prete}i 1,5 miliona tona. - O~ekivali smo vi{e kukuruza iz ovogodi{we berbe, jer je padavina bilo dovoqno, temperatura je bila odgovaraju}a, me|utim, imali smo visok nivo podzemnih voda, negde i poplave, tako|e i {tete od grada, tako da je na oko 30 odsto povr{ina pod kukuruzom bilo neda}a {to je spre~ilo da do|emo do rekordnih prinosa iznad {est tona suvog zrna po hektaru - predo~ava Jockovi}.

Prvi rezultati u zapo~etoj kampawi {e}erne repe kazuju da su na oglendim parcelama prinosi 50 do 70 tona po hektaru, uz sadr`aj {e}era 12 do 15 procenata. Generalni direktor Fabrike {e}era TE-TO u Senti mr Qubi{a Rdenkovi} izjavio je da je u prvih nedequ dana kampawe digestija ni`a nego ranijih godina i da u proskeu iznosi 14 odsto, prinosi slatkog korena su ne{to boqi nego lane u proskeu oko 50 tona po hektaru, ali prema wegovim procenama prinos {e}era po hektaru bi}e oko 7,5 tona po hektar. Sen}anska {e}erana sa 15.000 hektara o~ekuje preradu oko 700.000 tona slatkog korena i proizvodwu oko 90.000 tona {e}era.

On podvla~i da se novosadski pekari nisu „dogovorili cenu hleba“ ve} wu odre|uje tr`i{te. S. G.

SRPSKO MLEKARSTVO IZ EVROPSKE PERSPEKTIVE

Kukuruza }e biti i za izvoz Uprvanik Odeqewa za kurkuruz novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo profesor dr \or|e Jockovi} izjavio je na Danima poqa kukuruza, {e}erne repe, soje i suncokreta u Senti, da se u predstoje}oj berbi u Srbiji o~ekuje dobar prose~an rod kukuruza preko pet tona suvog zrna po hektaru. Prema re~ima Jockovi}a bez obzira na razli~ite podatke o zasejanim povr{inama, koje prema statisti~kim podacima iznose 1,26, a prema procenama stru~waka 1,1 milion hektara o~ekuje se ukupan rod od preko {est miliona

dan Stri~evi} napomiwu}i da je bilo velikih problema na tr`i{tu sirovine, da se nije stabilizovala cena bra{na i da je mogu}e da }e jo{ rasti.

ove godine bilo je oko 730 litara padavina po kvadratnom metru, a prema re~ima savetodavca u PSS Senta Du{ka Kin|ura velika koli~ina padavina uticala je na dobro stawe useva, pa se o~ekuju visoki prinosi, izuzev kod suncokreta gde }e biti mawi zbog polegawa useva. Tekst i foto: M. Mitrovi}

{ao farmer tog kalibra? Kada se saberu subvencije za 90 hektara i davawa za 66 grla, pod uslovom da za svako umati~eno grlo dobije 12.500 dinara - na{ sto~ar mp`e da ra~una na 20.520 evra, dakle, ne zaostaje mnogo. Me|utim, ovaj primer ne mo`e verodostojno da oslika situaciju u na{em sto~arstvu jer se malo na{ih farmera uklapa u tu pri~u. Malo je onih sa 66 krava i 100 hektara oranica. - Najve}i prihod koji farmeri imaju od Evropske unije je po hektaru, a sto~ari tu dobro prolaze. Ne{to novaca mogu da dobiju za poboq{awe kvaliteta mleka ili zdravstvenog stawa grla ali to je veoma malo – kazao je, u razgovoru s na{im poqoprivrednicima prvi ~ovek austrijske asocijacije sto~ara Johan Tancler navode}i da u Austriji ima 300.000 umati~enih muznih krava. U Asocijaciji koja okupqa sto~are cele Austrije vele da subvencije po hektaru idu od 100 do 500 evra, koliko se dobija za organsku proizvodwu. A kada je u pitawu otkupna cema mleka, poenta je, vele ~elnici ovog udru`ewa, u tome da tr`i{te niko ne mo`e da prevari, ni farmer ni mlekara. Na formirawe cene nimalo ne mo`e da uti~e dr`ava, ni bilo kakva asocijacija poqoprivrednika ve} iskqu~ivo tr`i{te. Sve mlekare u Austriji su privatne, izuzev nekolicine koje se vode kao zadruge, a od ukupno 50-tak, velikih je {est-sedam. Neke u Tirolu su, recimo, davale farmerima ne{to vi{u otkupnu cenu ali nisu mogle da opstanu. Neki su farmeri prodavali mleko mlekarama u Bavarskoj po 40 ili 45 evrocenti, ali kada od toga odbiju tro{kove transporta i sve ostale, dolazili su na isto. Recimo i da su otkupne cene u Italiji sada od 33 do 34 evrocenti po litru mleka, a do pre sedam meseci bile su 32 evrocenta. S. Glu{~evi}

BERBA U VR[A^KOM VINOGORJU

Gro`|e obe}ava slatku godinu Vinogradi u okolini Vr{ca dobro su poneli. Ovih dana i na planta`ama jo{ uvek dru{tvenog preduze}a „Vr{a~ki vinograda“, na oko 1.700 hektara po~ela je berba ranih sorti. Na parcelama pod {aslom u berbi je anga`ovano 120 sezonaca od kojih je stotinu iz drugih krajeva, a samo dvadesetak i Vr{ca. Rukovodilac pogona „Vinogradi“ Vasa Zizovski ka`e da je zbog ki{e berba malo kasnila, ali ovde se nadaju da }e sa 1.172 hektara pod rodnom lozom nabrati oko osam miliona kilograma gro`|a. Sada se bere „{asla“, a potom redom pristi`u „muskat otonel“, beli i sivi „burgundac“, „italijanski rizling“, „smederevka“, i tako }e tokom jeseni ovde posla biti na pretek. Tokom ove rane jeseni na planta`ama „Vr{a~kih vinograda“ posao }e na}i i do 800 sezonaca iz cele Srbije, a Zizovski ka`e da }e na po~etku anga-

`ovati 500 bera~a, {to }e zavisiti od vremenskih prilika. Utvr|ena je i cena za berbu, pa }e radnici za obran kilogram dobiti od 1,45 do 1,90 dinara, {to uglavnom zavisi od sorte gro`|a. Ina~e „Vr{a~ki vinogradi“ u proseku godi{we proizvedu oko deset miliona litara vina, od ~ega se oko osam miliona proda. Mesta za zalihe uvek ima, raspola`u savremeno opremqenim podrumom, kapaciteta 34,2 miliona litara. I dok su vinogradari anga`ovani oko organizacije berbe, menaxmet se bori oko pronala`ewa poslovnog partnera, tra`i se neka od poznatih vinarskih ku}a iz zapadnih zemaqa. Od pro{le godine dr`ava je raskinula kupoprodajni ugovor nakon neuspe{ne privatizacije i op{tinski oci sa resornim ministarstvom jo{ uvek tragaju za uspe{nim poslovnim partnerom. R. Jovanovi}


USKORO JO[ DVA INFO-CENTRA S INTERAKTIVNIM IZLOZIMA

Turistima Novi Sad na dlanu Otvarawe jo{ dva info centra s interaktivnim izlozima Turisti~ke organizacije Novog Sada (TONS), plan je koji bi trebalo da bude realizovan do kraja ovog meseca. Prema re~ima direktorice TONS-a Dragane ]irakovi}, na taj na~in }e informacije o svim de{avawima biti dostupne na Spensu i u Muzeju grada, uz Info-centar u Ulici Modene.

- Bitno je da svi Novosa|ani, ali i posetioci grada mogu da se informi{u u svakom trenutku, 24 sata dnevno. Ujedno }e i organizacija boqe funkcionisati u tom lancu isporuke informacija do wih - kazala je ]irakovi}. Ta~-skrin izlozi funkcioni{u tako {to se na dodir stavke u meniju, prezentuje tra`eni sadr`aj. Ujedno, brojne informacije o tu-

risti~koj ponudi Novog Sada, manifestacijama, turisti~kim agencijama, aran`manima i istoriji bitnih oble`ja na{eg grada dostupne su i na sajtu organizacije-www.turizamns.rs. Slede}a manifestacija koju je TONS podr`ao je 10. me|unarodni festival uli~nih svira~a, koji organizuje Centar za kulturnu animaciju. Festival se u na{em gradu odr`ava od ~etvrtka do subote. S. T.

Novosadska sreda8.septembar2010.

Rebus dug dve decenije

A

Zato je pre godinu dana osnovana komisija s dve potkomisije, koje nisu imale ni malo lak zadatak. ^lanovi tih komisija morali su da zasu~u rukave i da pregledaju dokumentaciju svih onih koji koriste prostor na \avi . Tako|e premerili su sve, kako bi se utvrdila i kvadratura, ali posao jo{ nije gotov. Tek sada sledi mukotrpan rad tre}e komisije, koja kada se formira, mora da utvrdi ko }e mo}i, a ko ne da ostane i pod kojim uslovima. Dok se to ne dogodi, umetnici i daqe mogu mirno da spavaju. Q. Nato{evi}

Odno{ewe krupnog i ba{tenskog otpada Kontejneri za odlagawe krupnog otpada jo{ sutra stoje na podru~ju mesne zajednice „Sowa Marinkovi}“, kod ulaza na Trgu Ferenca Fehera broja 6 i kod brojeva 19 u Ulici vojvode Mi{i}a i 51 u Radni~koj. Do petka, 10 septembra, krupni otpad bi}e prikupqan sa podru~ja MZ “Vera Pavlovi}”. Kontejneri stoje na Trgu Komenskog i na uglovima ulica Bra}e Ribnikar i Danila Ki{a, Alekse [anti}a i Vere Pavlovi} i Pu{kinove i Tolstojeve ulice. Ba{tenski otpad danas }e biti odno{en u Rumenci, na Sajlovu, Adicama, Avijati~arskom nasequ i na Grbavici, a sutra u Sremskoj Kamenici, Ledincima i Bukovcu. I. S.

V REMEPLOV

hronika

POZNATI KANTAUTOR A ODNEDAVNO I SINEASTA NA PRIJEMU KOD GRADONA^ELNIKA PAVLI^I]A

Bala{evi} simbol grada Film “Kao rani mraz” \or|a Bala{evi}a pro{log meseca premijerno je prikazan u Opatiji i nai{ao na odli~an prijem kod hrvatske publike. Tim povodom je gradona~elnik Igor Pavli~i} ju~e priredio prijem za Bala{evi}e: \or|a, koji potpisuje re`iju, i Oliveru ispred producentske ku}e “Salajka”, koja stoji iza filma. - Gde god da odem, a da je tamo ve} nastupao \or|e Bala{evi}, ne moram puno da obja{wavam odakle dolazim i {ta Novi Sad predstavqa, {to govori da je Bala{evi} odavno jedan od simbola i glavnih promotera na{eg grada – rekao je gradona~elnik na prijemu koji je protekao uz tambu-

ra{e i u atmosferi neuobi~ajeno opu{tenoj za protokol Gradske ku}e. Na konstataciju gradona~elnika, poznati kantautor, a odnedavno i sineasta zahvalio je predstavnicima Grada na podr{ci koju su pru`ili tokom snimawa filma i najavio kako }e “Kao rani mraz” i daqe biti predstavqan u eks-jugoslovenskim republikama, ali i po Vojvodini, naro~ito u mestima gde nema bioskopa ili su zamrli. Bala{evi}ev film “Kao rani mraz” u Opatiji je prikazan tokom “Dana Vase Lada~kog”, trodnevne manifestacije nazvane po najpoznatijem junaku iz pesama vojvo|anskog kantautora. Foto: R. Hayi} I. Sabado{

U JEVREJSKOJ ULICI KOD PASA@A 23

Berza polovnih uybenika kao ko{nica @ele}i da u{tede pri kupovini uxbenika, mnogi su |aci i wihovi roditeqi polovne {kolske kwige potra`ili na „berzi“ spontano oformqenoj u Jevrejskoj ulici kod pasa`a 23. U ovom se pasa`u nalazi prodavnica koja prodaje polovne uxbenike za upola ni`u cenu od novih. Ispred we se ju~e stvorio dug red. Me|utim, sve one koji nisu `eleli da ~ekaju, pred ulazom u pasa` su sa~ekali pojedinci koji su uxbenike nudili po

malo vi{im cenama nego u prodavnici. - Donela sam uxbenike za prvi razred Ekonomske {kole kako bih od tog novca sebi uzela za drugi razred. Prodajem ih za 1.000 dinara, jer su mi rekli da mogu malo skupqe da ih prodam ovde na ulici – ka`e Marija kojoj su dru{tvo pravile drugarice iz razreda.Sli~nu ra~unicu imao je i David koji je po 200 dinara prodavao uxbenike za gimnaziju.

Temeq srpskom {kolstvu Jednodnevni srpski narodni i crkveni sabor u Petrovaradinskom {ancu, potowem Novom Sadu, 8. septembra 1723. odlu~io je da se spoje karlova~ka i beogradska pravoslavna mitropolija. Tako je oja~ana osnova na kojoj je razvijano duhovno jedinstvo Srba koji su bili razdvojeni granicom dveju velikih dr-

Zbog planiranih radova Novosadske toplane na Bulevaru kneza Milo{a ispred broja 11, danas }e bez tople vode ostati stanovnici ulica Mileve Mari}, Bulevara kneza Milo{a-neparna strana, Mom~ila Tapavice i Stanoja Stanojevi}a. Radovi po~iwu u 6 sati, a topla voda bi u stanove trebalo da stigne u ve~erwim satima. Q. Na.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

ktuelna gradska vlast ima te`ak zadatak da ispravi neke gre{ke koje su im u amanet ostavile razne prethodne garniture. Tako je to uvek. Jedna od nasle|enih stavki od kojih „boli glava“ su i ateqei na Petrovaradinskoj tvr|avi. Naime, pre vi{e od dve decenije u wih su se uselili umetnici i od tada ih niko nije kontrolisao. Niti se znalo ko su pravi vlasnici, a ko wihovi zakupci. Tek kada se jedan broj mladih likovnih umetnika po~eo buniti da se u ateqeima na \avi prave privatne `urke, da se izdaju da bi slu`ili kao kafi}i, klupko je po~elo da se odmotava.

Deo Novog naseqa bez tople vode

`ava, Turske i Austrije. Ubrzo zatim, za vladiku ba~kog sa sedi{tem u [ancu, imenovan je Visarion Pavlovi}. Budu}i veoma obrazovan, mudar i dalekovid ~ovek, osnovao je latinsku {kolu za srpsku decu i tako postavio osnov srpskog {kolstva i razvoja nacionalne inteligencije. N. C.

Foto: G. Jovi}

- Doneo sam pro{logodi{we uxbenike i planiram da kupim za tre}i razred gimnazije, ali do sada nisam uspeo po{to ih u radwi nije bilo ovih dana, a nema ih niko ni ispred pasa`a rekao je gimnazijalac David. Na trotoaru u Jevrejskoj pregledali su se buntovi kwiga u potrazi za onim koji im je potreban. Povremeno je izlazio ~ovek koji je u obezbe|ewu radwe za polovne uxbenike i govorio qudima da mogu da ih prodaju u prodavnici, ali kako Aleksandar ka`e, na ulici mo`e da

se proda po vi{oj ceni, jer neki qudi kalkuli{u da je boqe da plate malo skupqe umesto da ~ekaju celo prepodne u redu. Jer, koliko god da naplate polovni uxbenik, uvek je jeftiniji od novog. Novi uxbenici ko{taju od 4.000 do 10.000 dinara. Na ulici se za pojedina~ni uxbenik pla}a oko 200 dinara, a u radwi za polovne {kolske kwige za osnovce pla}a se pojedina~no oko 95 dinara, za sredwu {kolu od 150 do 350 dinara. A. Vidanovi}

Kurs duboreza Kurs duboreza, koji }e voditi Robert Silberholz, duborezac iz Novog Sad, po~iwe u sredu 16. septembra u Muzeju Vojvodine, Ulica Dunavska 35. Traja}e ~etiri nedeqe, a odr`ava}e se svakog utorka i ~etvrtka od 15.30 do 17.30. Cena kursa iznosi 8.000 dinara. Materijal je obezbe|en a informacije se mogu dobiti u pedago{koj slu`bi Muzeja Vojvodine svakog dana osim ponedeqka od 9 do 17.30 ~asova, kao i na telefon 021/525059 u navedeno vreme. M. D.

c m y


8

NOVOSADSKA HRONIKA

sreda8.septembar2010.

DNEVNIK

NEZADOVOQNI RODITEQI OSNOVALI GRUPU NA FEJSBUKU

Svoj deci pravo na vrti} Roditeqi koji nisu uspeli da upi{u decu u pred{kolsku ustanovu pokrenuli su na Fejsbuku inicijativu pod nazivom „Radosno detiwstvo pripada svoj deci Novog Sada“, kojom zahtevaju da sva deca imaju jednak tretman pri upisu. Wihov slogan je “Poku{ajmo zajedno da re{imo veliki problem upisa dece u dr`avne vrti}e u Novom Sadu. No-

li ispod crte. Ovi roditeqi ne bi trebalo da budu kivni na zaposlene u vrti}u, ve} na tehniku. Naime, kompjuter je taj koji u grupi dece s istim brojem bodova odlu~uje o tome koja }e deca biti upisana, a koja ne. - I mu` i ja smo zaposleni, a dete koje je napunilo godinu dana ostalo je ispod crte. U Novom Sadu nemamo ni babe ni de-

Privatni vrti}i TOPLANA U AKCIJI „OD VRATA DO VRATA” OBJA[WAVA NOVI SISTEM NAPLATE

O grejawu s gra|anima licem u lice

U okviru kampawe u kojoj Novosadska toplana `eli svojim korisnicima da predstavi novi sistem i naplatu toplotne energije po utro{ku, prekju~e je po~ela akcija „Od vrata do vrata“. Mladi saradnici Novosadske toplane ovu akciju zapo~eli su posetom gra|a-

Sugra|ani su bili u prilici i da popune anketu o novom sistemu obra~una naplate. - Pitani su, izme|u ostalog, da li znaju da je izolacija najboqi ~uvar toplote, da li su zainteresovani za postavqawe izolacije i za kupovinu opreme za svako grej-

Tribine po mesnim zajednicama Prva promocija kampawe „Da pla}amo onoliko koliko potro{imo“ bi}e odr`ana u Mesnoj zajednici „Omladinski pokret“, Omladinskog pokreta 11, u petak u 18 sati. Novosadska toplana }e blagovremeno obave{tavati sugra|ane o svakoj narednoj tribini, a gra|anima pozive dostavqati u po{tanske sandu~i}e. nima na Bulevaru oslobo|ewa od broja 1 do 28. Tridesetoro honorarnih saradnika obu~eno je u prepoznatqiva odela i nose bexeve s obele`jem Novosadske toplane. - Ve}ina Novosa|ana bila je predusetqiva prema na{im volonterima. Prvi utisak je da su sugra|ani zainteresovani da ~uju ne{to vi{e o novom sistemu naplate, a mnogi smatraju da sada vi{e razumeju o ~emu se radi - rekla je ju~e za na{ list portparol Toplane Jelena Vulin. Dodala je da uvek ima pojedinaca skepti~nih prema novim stvarima.

no telo - pojasnila je Vulinova. Na svakom ulazu bi}e obave{tewe o tome kog dana i u koje vreme }e volonteri obilaziti zgradu. Na terenu su od 15 do 20 ~asova. Akcija „Od vrata do vrata“ zapravo je uslov za otpo~iwawe druge faze novog sistema, kada }e toplotnu energija pla}ati svaki stan posebno. Za to je neophodna oprema koju treba ugraditi na svako grejno telo. Dodatne informacije mogu se dobiti pozivawem besplatnog broja 0800 100 021 korisni~kog servisa Novosadske toplane. Q. Nato{evi}

NA 39. BRANKOVOM KOLU

Laza Kosti} i muzika “Tijani za laku no}” naziv je programa koji }e danas u 10 sati biti odr`an u Osnovnoj {koli “23. oktobar” u Sremskim Karlovcima u okviru 39. Brankovog kola. U~estvuje Dimitrije O. Golemovi}. Povodom stogodi{wice smrti Laze Kosti}a u Gimnaziji “Laza Kosti}” u

Novom Sadu od 11 sati bi}e re~i o esteti~kim pesnikovim shvatawima. O ovoj temi pod naslovom “Laza Kosti} i muzika” govori}e Ana M. Ze~evi}, a u Gradskoj biblioteci u 19 sati o kwizi i jeziku pri~a}e Ra{a Popov i \or|e Randeq. Z. Ml.

SUTRA NA PLATOU ISPRED SPENSA

U pazar zdrave hrane celo popodne Pijaca “Moj sala{“, odr`a}e se sutra na platou SPC „Vojvodina“, a bi}e otvorena od 14 do 20 ~asova. Posetioci }e imati priliku da se upoznaju s organskim i tradicionalnim poqoprivrednim i nepoqoprivrednim proizvo|a~ima iz Novog Sada i drugih vojvo|anskih gradova. Nedavno istra`ivawe pod sloganom “Organska poqoprivreda. Dobra za tebe, dobra za prirodu!” u okviru zajedni~ke

kampawe Zelene mre`e Vojvodine, nema~ke organizacije za tehni~ku saradwu GTZ i Uprave za privredu Grada, pokazalo je da najve}i broj potro{a~a u Novom Sadu prilikom kupovine hrane vodi ra~una o wenom kvalitetu. Glumica Jasna \uri~i}, govori}e na pijaci o tome za{to se odlu~ila da koristi organsku hranu. Nakon ove pijace, datumi odr`avawa narednih su 16, 23. i 30. septembar. U. [.

VESTI Omladina G17 plus daje krv

Izlo`ba slika u Gradi}u

Omladina G17 Plus }e danas u 17 ~asova organizovano dati krv u Zavodu za transfuziju krvi, Ulica Hajduk Veqkova 9a. Omladinska mre`a ove stranke poziva sugra|ane da u~estvuju u ovoj akciji. I. D.

Izlo`ba slikarke Alise Matovi} bi}e otvorena sutra u 20 ~asova u “Galeriji” gradi}. Mesto odr`avawa se nalazi u podgra|u Petrovaradinske tvr|ave. I. D.

Iako je Grad u prethodne dve godine najavqivao da }e po~eti subvencionirawe i privatnih vrti}a, kako bi se omogu}ilo svim mali{anima da poha|aju vrti}, ni{ta od toga ne}e biti. Kako je nedavno Igor Pavli~i} rekao, ovo je zakonski nemogu}e, a Grad }e na druge na~ine poku{ati da ukine liste ~ekawa. vi Sad pripada svim Novosa|anima i za svu decu u vrti}ima mora biti mesta!!!“ U grupu se do sada u~lanilo oko 250 osoba, s tim {to ima i onih roditeqa ~ija su deca upisana, ali ipak daju svoju podr{ku, onim roditeqima ~ija su deca ostala ispod crte. Ove godine na listi ~ekawa ostalo je blizu 2.000 mali{ana, a ve}ina roditeqa koja se javila na{oj Redakciji rekla je da oba roditeqa i rade i da im nije jasno kako su im onda mali{ani osta-

de da mi pri~uvaju dete. Dovijamo se na razne na~ine, ~ak nam i prijateqi pri~uvaju dece jer nemamo novaca za privatni vrti} niti za bebi siterke – ispri~ala nam je Ivana koja se nada da }e je iz ove ustanove ipak pozvati. Roditeqima je donekle jasan sistem bodovawa – boduje se ako je zaposlena majka, ako je zaposlen otac, a ako je tre}e dete, dobija se jo{ bodova. Me|utim wima nije jasno ko to u grupi od 1.000 dece sa po 40 bodova odlu-

USTANOVI „RADOSNO DETIWSTVO“

Grad poklonio 15 kosilica

Pred{kolska ustanova “Radosno detiwstvo” uskoro }e se ponoviti s 15 elektri~nih kosilica. Od direktora te ustanove Borislava Samarxi}a saznajemo da je novac za wih obezbedio Grad, a na inicijativu gradona~elnika Igora Pavli~i}a. - Na{a ustanova ima ve} tri kosilice, a kada dobijemo i ove, radnici iz na{e slu`be mo}i }e da kose u svim vrti}a u gradu. To zna~i da }e dnevno mo}i da se kosi trava u 18 objekata – navodi Samarxi}. Saznajemo tako|eda je Grad dao nalog preduze}u “Put” da se u narednom periodu oko vrti}a

izgrade parking mesta i prilazi objektima. Prioriteti }e biti vrti}i gde parkirawe predstavqa problem, a posao }e se odvijati u narednih godinu dana. Pred{kolska ustanova ima 64 vrti}a u gradu i prigradskim naseqima, a ve}ina wih imaju i veoma ure|ena dvori{ta u kojima mali{ani provode vreme kada se igraju napoqu. Za ure|ewe dvori{ta zadu`eno je “Gradsko zelenilo”, a za posao u koji iskqu~ivo spada ure|ewe zelene povr{ine, iz gradskog buxeta izdvojeno je tri miliona dinara. Q. Na.

^ITAOCI PI[U SMS

~uje kojih }e 300 biti primqeno, a koji mali{ani }e ostati ispod crte. – Obja{weno mi je da decu izvla~i kompjuter, pa se pitam da li igramo nagradnu igru, pa ona loptica koja ispadne iz bubwa ima pravo da se upi{e u vrti}- pita se Ivana. U “Radosnom detiwstvu” nam je potvr|eno da kompjuter obra|uje podatke i da se na osnovu toga zna koje dete je upisano, a koje ostalo ispod crte. Ina~e, kako je pre nedequ dana najavio

gradona~elnik Igor Pavli~i}, do kraja septembra lista ~ekawa trebalo bi da se svede na svega 400 mali{ana. Mnogima nije jasno kako }e se to dogoditi, a u ovoj vaspitnoj ustanovi ka`u da }e grad odobriti da se u vrti}e upi{e 20 posto vi{e dece od normativa. Tako|e najavqeno je i da }e naredne godine biti izgra|en jo{ jedan vrti}, kojim bi tako|e trebalo da se smawe liste ~ekawa. Q. Nato{evi}

IZ LABORATORIJE ZA PALINOLOGIJU

Polen ambrozije i daqe gu{i Prema podacima Departmana za biologiju i ekologiju, Laboratorija za palinologiju, nestabilne vremenske prilike su dovele do smawewa koli~ine polena suspendovanog u vazduhu. Najzna~ajniji faktor rizika za pojavu simptoma alergije na polen u Novom Sadu je i daqe bio polen ambrozije. Iako su se koncentracije ovog alergena vi{estruko smawile u odnosu na prethodni period, vrednosti su i daqe bile visoke tokom najve}eg dela protekle sedmice. Pored polena ambrozije, u vazduhu je registrovan polen trava, kopriva, boca, ive, pelena, pepequga, {tireva, kise-

lica i bokvice. U narednom periodu polen ambrozije }e biti najzna~ajniji uzro~nik alergijskih simptoma u Novom Sadu i okolini. Do 9. septembra zadr`a}e se visoke sredwe dnevne koncentracije ovog alergena da bi od petka 10. septembra o~ekivane padavine dovele do smawewa koli~ine aeropolena a samim tim i rizika za pojavu tegoba. Iz ove ustanove napomiwu da je u neposrednoj blizini zakorovqenih povr{ina u ranim prepodnevnim ~asovima svakodnevno mogu}a izlo`enost visokim koncentracijama polena ambrozije. Q. Na.

065/47-66-452 & 063/366-977

San o tri osmice Imam superideju za maksimalnu u{tedu na grejawu. Iskqu~i}u sve radijatore. Tako }u pla}ati samo „letwu tarifu“. Ako se zimus ne smrznem. Tako mi i treba, kad sam izgradio soliter lo{e izolovan ! 064/2466... *** Prilikom poskupqewa trgovci ne poznaju brojeve ispod 20 procenata . 064/2466... *** Tr`i{na inspekcija lovi nesta{ice... Nije mi jasno. Koga love?! One {to stvaraju nesta{ice?! Pa {to onda nisu ulovili one koji stvaraju nesta{icu radnih mesta u dr`avi ve} 5-6 godina?! 063/523... *** Pola Novog Sada ne mo`e da di{e od ambrozije. Ka`u da je „Zelenilo“ trebalo da je pokosi. Izgleda da ni{ta nisu radili, polena ima vi{e nego posledwe tri godine u zbiru. Pitajte stru~wake sa PMF i Poqoprivrednog, qudi se hvataju za glavu. 062/8409... *** [esti septembar... 12.30 ~asova, pe{a~ki prelaz Haxi Ruvimova - Stojana Novakovi}a, voza~ auta uz {kripu ko~nica ustupa pravo prvenstva biciklisti. Suvoza~-trudnica psuje majku, a voza~ hvata biciklistu za vrat. Milicijo iza|i na ulicu, ka`wavaj kabadahije-popuwavaj buxet. Stop nasiqu na putevima.. 063/8153... *** Ja sam sredwi od troje dece, ministre, ho}u moju u`inu! 062/355... *** Onaj slu`benik „Parking servisa“ {to je napisao kaznu drugom slu`beniku

sa slu`benom legitimacijom istog preduze}a za neispravno parkirawe automobila, da li jo{ radi u toj firmi?! Da mu nisu na{li i utvrdili da je dru{tveno, politi~ki, psihi~ki i fizi~ki opasan po okolinu?! Badava mu po{tewa, ako su mu

to utvrdili... Pa, vaqda nisu, to kod nas nema. 063/523... *** Uskoro }e tre}a zima a u ulici Mi{e Dimitrijevi}a i daqe stoji paw stabla koje je palo na automobil. Dokle komunalci? 063/587...

*** Samo se ovde mo`e na}i na hiqade nezaposlenih i radno vreme za zaposlene koje mo`e trajati i 12 ~asova u toku 24 ~asa. U pravim kapitalisti~kim zemqama radno vreme je ograni~eno na 8 ~asova, a zbog velike nezaposlenosti i boqeg u~inka negde je to i 7 ~asova u toku dana. Kod nas u feudalnoj demokratiji postoje razni zakoni koji spe~avaju prelazak u kapitalizam koji vlada u EU, jer onda bi mnogi izgubili svoje feude. Firme, gradove, sela... 062/510... *** Za 063/1448 brigu o qudskoj vrsti prepu{tam nadle`nim dr`avnim ustanovama, vama i vama sli~nima. Moj izbor je briga o `ivotiwama. 064/3860... *** Kada ~ovek pogleda ko sedi u foteqama i kada se pogleda ko je od na{ih morao u beli svet, neshvatqivo je. Shvatqivo je {ta nas ~eka!? 064/3078... *** Molim vas da mi objasnite da li }e u{teda na ukidawu besplatne u`ine za porodice sa troje dece (ostalo je samo za tre}e dete) imati ekonomsko opravdawe. 064/3886... *** Kada }e grad Novi Sad postaviti betonske kante za otpatke u celom gradu, najvi{e oko bus stanica. Ima ih najvi{e na Novom nasequ, a ostali delovi grada ni{ta. 065/6402... *** I Ulica Filipa Vi{wi}a je tri meseca raskopana i okretnica {estice, pa svi }ute, samo ovi iz Gunduli}eve kukaju. 060/0746...


NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

sreda8.septembar2010.

9

JUBILARNI DESETI FESTIVAL NA PRAGU

Od sutra centar pripada uli~nim svira~ima Nastupom velikog broja {tula{a i vrta~a vatre iz organizacije „Cirkusfera“ u pratwi novosadskog benda „Tripsajkl“ sutra }e u 21 sat na Trgu slobode po~eti jubilarni deseti Festival uli~nih svira~a, saop{tili su organizatori manifestacije na ju~era{woj konferenciji za novinare. Selektor festivala Kristijan Aldrobi izjavio je da Srbija mawka sa

ugo|aj na trgu- rekao je Aldrobi. - Publika ovog festivala je od 5 do 90 godina i pozivamo Novosa|ane da nam se pridru`e na ulici. Nema potrebe da se tr~i od predstave do predstave, jer iako festival traje ne{to kra}e nego ranije, sve bitnije ta~ke }e biti ponovqene- rekao je novinarima umetni~ki direktor festivala Aleksandar Cari}. Buxet ovogodi{weg festivala iznosi oko 4 miliona dinara a pro{le godine bio je 12 miliona. Direktor festivala Borislav Beqanski istakao je da kvalitet manifestacije ne}e biti umawen. Tokom tri festivalska dana na vi{e lokacija u centru grada od Trga Slobode do Dunavskog parka, nastupi}e preko dvesta izvo|a~a iz Srbije, [panije, Hrvatske, Brazila, Slovenije, Italije... Muzi~ari, peva~i, klovnovi, `ongleri, akrobati i pripoveda~i o`ive}e staro jezgro Novog Sada. Najve}i koncert, a ujedno i zatvarawe festivala bi}e vokalni spektakl jedne od najpoznatijih pop i xez grupa na svetu „Perpetuum Xezile“ iz Slovenije. Deqan program festivala mo`e se prona}i na internet stranici www.cekans.org.rs. N. Vukovi}

Festival }e na Trgu slobode u ~etvrtak u 21 ~as otvoriti nastup velikog broja {tula{a i vrta~a vatre iz organizacije „Cirkusfera“, u pratwi novosadskog benda „Tripsajkl“ uli~nim umetnicima, ali uz pomo} entuzijasta ovakav vid umetnosti se polako uzdi`e kod nas. - Malo je onih kao {to su qudi okupqeni oko „Cirkusfere“, koji `ele da o`ive cirkuske ve{tine i afirmi{u ih. Wihov nastup u pratwi instrumentalnog sastava „Tripsajkl“ napravi}e poseban

DOK NOVI SEMAFORI NI^U NA SPOJU BULEVARA CARA LAZARA I HOPOVSKE ULICE

Raskrsnica bez saobra}ajca

Ve} izvesno vreme na raskrsnici Balzakove, Hopovske ulice i Bulevara cara Lazara rade se novi semafori. Prvi put }e semafor biti postavqen na uglu bulevar-Hopovska ulica, a stari semafori na toj raskrsnici bi}e zameweni. Me|utim, sugra|ani koji stanuju u blizini su zabrinuti, jer na pomenutoj raskrsnici ne prime}uju saobra}ajca koji bi vodio reda o voza~ima i pe{a~ima. Ovo ne bi bio preveliki problem da je u pitawu neka uli~ica, ali kako se radi o prometnoj raskrsnici, sugra|ani ovih dana treba da otvore ~etvoro o~iju, bar dok posao ne bude gotov. Iako je Hopovska ulica nedavno rekonstruisana, kroz wu je bio zabrawen saobra}aj, po{to nisu bili postavqeni semafori na wenom ukr{tawu s Bulevarom cara Lazara. Nakon probnog rada, tokom ove nedeqe,

Foto: R. Hayi}

semafor bi trebalo da proradi, a Hopovska ulica bude otvorena za saobra}aj. Iz Zavoda za izgradwu grada ka`u dajposao vredan 3.405.257 dinara radi preduze}e „Hidropromet-in`ewering“ iz Beograda. B. M.

Isqu~ewa struje Novi Sad: od 8 do 10 ~asova \or|a Dere 2 i od 12 do 22, benzinska pumpa „Lukol“ u Kisa~koj 81, Davida Rackovi}a 1 i do 2 do 10, Stanka Panovi}a od 1 do 19 i od 2 do 24, Trg mira i Vojislava Ili}a od 1 do 21, od 8.30 do 10.30 ~asova Bulevar vojvode Stepe 30a i 30b, od 11 do 13 ~asova Bulevar oslobo|ewa od 1 do 5 i broj 11. ^ortanovci: od 8.30 do 12 ~asova deo vikend naseqa Kara{. Bano{tor: od 8 do 13 ~asova Kru{evqe.

U GRADSKOJ KU]I POTPISAN UGOVOR

Foto: A. Erski

„LISJE” REPARIRA INVENTAR U CENTRU

Na keju i klupe s naslonom Klupe i kante za sme}e, koje su iz centra odnesene na odr`avawe, trebalo bi da budu vra}ene krajem ove nedeqe. Ovaj posao poveren je preduze}u “Lisje”, a direktor Srboqub Bubwevi} rekao je ju~e za na{ list da su stare klupe na reparaciji. Trenutno se farba gvozdeni deo klupa, i zamewuje se drvenarija. U pitawu je popravka 80 klupa i 60 kanti za sme}e, a ceo posao staje dva miliona dinara. Ovim radovima obuhva}ene su sve klupe i kante za sme}e s Trga slobode, iz Katoli~ke

porte, Zmaj Jovine i Gimnazijske ulice. One koje jo{ nisu vra}ene na te lokacije, nalaze se u „Lisju“, gde se po nalogu Zavoda za za{titu spomenika kulture repariraju. - Sve klupe }e imati naslon, i izgleda}e isto kao i stare. Ina~e, ni klupe na keju nisu sve bez naslona, ve} su nedavno postavqene i s naslonom – ka`e Bubwevi}. „Lisju“ je poverena i popravka klupa na 15 de~ijih igrali{ta, a i taj posao radnici ovog preduze}a bi trebalo uskoro da zavr{e. Q. Na.

Potvrdiv{i dosada{wu saradwu Zavoda za izgradwu grada i Sremske biskupije ju~e su na sastanku u Biskupskom ordinarijatu u Petrovaradinu o planovima za budu}u saradwu razgovarali sremski biskup \uro Ga{parovi} i direktor ZIG-a Borislav Novakovi}. Kako se,izme|u ostalog, ka`e u saop{tewu Sremske biskupije biskup Ga{parovi} je ukazao na konkretnu situaciju s obzirom na `ivot i rad ove crkve u Sremu na crkvenom, kulturnom i dru{tve-

nom podru~ju, kao i na wenu ekonomsku situaciju, te na materijalno stawe crkvenih objekata u `upama. Posebno je pozdravio spremnost ZIG-a da se predlozima i drugom pomo}i ukqu~i u obnovu crkvenih objekata u budu}em projektu obnove Petrovaradina, koji crkveno pripada Sremskoj biskupiji. Direktor ZIG-a dao je podr{ku za predloge i ciqeve daqwe saradwe na verskom, dru{tvenom, kulturnom i ekonomskom planu. A. V.

Mustra Saradwa ZIG-a „Parking servisa” i Sremske biskupije i u Smederevu Direktor „Parking servisa“ Ivan Ferko i direktorka „Komunalca“ iz Smedereva Latinka Mili}evi} potpisali su ju~e u Gradskoj ku}i ugovor o poslovno - tehni~koj saradwi, ta~nije primeni novosadskog SMS sistema naplate parkinga u pomenutom gradu, koji treba da za`ivi krajem slede}eg meseca. Potpisivawu su prisustvovali i gradona~elnik Smedereva Predrag Umi~evi} i gradona~elnik Novog Sada Igor Pavli~i}. - Prijatno sam se iznenadio kada nam se jedno javno preduze}e, kao „Parking servis“, javilo i predstavilo tako savremeni sistem, sa savremenim softverom i s iskustvom i praksom na terenu, i zato su dobili primat u odnosu na ponu|a~e iz privatnog sektora. Mi smo novosadski model naplate prepoznali kao pravi, koji efikasno radi i nadamo se da }emo uspe{no sara|ivati - rekao je Umi~evi}.

Igor Pavli~i} istakao je da mu je posebno drago {to je novosadsko javno preduze}e uspostavilo kontakt i saradwu sa firmom iz Smedereva, {to je, kako je rekao, dokaz da i javna preduze}a mogu da posluju po tr`i{nim uslovima i da se u borbi s privatnim sektorom izbore za svoje mesto. Dodao je da o~ekuje da je ovo samo po~etak saradwe izme|u dva grada, koja bi se mogla nastaviti i u drugim oblastima. - Smederevo je dvanaesti grad u Srbiji koji }e primewivati na{ SMS sistem naplate parkirawa, a ve} danas imamo popisivawe novog ugovora o saradwi. Do kraja godine o~ekujemo da }e se ta brojka popeti na petnaest i onda }emo sigurno biti lideri u ovakvom na~inu naplate parkinga i uvo|ewu novih tehnologija - rekao je direktor „Parking servisa“ Ivan Ferko. B. M.

„Otvorena kuhiwa” u CK13 U Omladinskom centru „CK 13“ danas u 19 sati bi}e pokrenuta „Otvorena kuhiwa“, u kojoj }e tri puta mese~no biti pripreman zajedni~ki ru~ak za u~esnike i publiku programa ovog centra alternativne kulture. Aktivisti~ka kuhiwa funkcionisa}e na bazi volonterskog rada i dobrovoqnih donacija od kojih }e biti finansiran wen rad. Na otvarawu kuhiwe u Crnoj ku}i koja se nalazi u Ulici vojvode Bojovi}a 13, svira}e novosadski bend „Red Union“. I. S.

OP[TINA DOBIJA VELIKE PARE

Karlovcima od Pokrajine 442 miliona Fond za kapitalna ulagawa AP Vojvodine odobrio je karlova~koj op{tini 441.613,261 dinara za 20 projekata. Najvi{e para, 80 miliona dinara, planirano je za rekonstrukciju i eneterijersko ure|ewe kongresne sale u zgradi nekada{weg bioskopa. Za dekorativno osvetqewe fasada u centru Karlovaca odobreno je 63,2 miliona, a za sanaciju kolovoza i izgradwu trotoara u Petrovaradinskoj ulici 43,8 miliona. Trideset{est miliona dinara previ|eno je za nastavak nasipawa terena u zoni sporta i rekreacije na obali Dunava, dok je ne{to mawe, 34 miliona dinara odobreno za zavr{etak radova na vidikovcu na Magar~evom bregu. Oko 96 miliona vrednost je pet projekata izgradwe atmosferske i gradwe, odnosno dogradwe fe-

kalne kanalizacije. Izgradwa atmosferske kanalizacije planirana je u Ki{ovoj bari i na Dudari, a fekalne u Mato{evoj ulici i ]u{ilovu, a dogradwa u Beogradskoj, Petrovaradinskoj, ulicama Vorosovo i Andreja Volnog. Za rekonstruciju fiskulturne sale u Osnovnoj {koli „23. oktobar“ izdvojeno je 20,5 miliona, ogranka

novosadske Gradske biblioteke u Karlovcima devet miliona dinara, a 16 za arhitektonski konkurs, projektno - tehni~ku dokumentaciju parternog ure|ewa centralnog gradskog trga i dekorativnu rasvetu. Za ure|ewe parkova ispred Bogoslovskog seminara i iza osnovne {kole predvi|eno je 12 miliona dinara, kao i za projektovawe kablirawa ulica patrijarha Raja~i}a i bra}e An|eli}a. Pare su odobrene i za sanaciju klizi{ta, interaktivni izlog u Turisti~koj organizaciji, de~ija igrali{ta na Stra`ilovu, rekonstrukciju ambulante i jo{ neke radove u Magistratu. Fond je odobrio i Eparhiji sremskoj 20 miliona za sanaciju i adaptaciju Stefaneuma, te

Karlova~koj bogosloviji 16 za nastavak rekonstrukcije fasade. Kada }e otpo~eti realizacija pomenutih projekata, u Karlovcima nisu znali da ka`u, jer iz Fonda nisu dobili informaciju

Fond za kapitalna ulagawa AP Vojvodine odobrio novac za 20 projekata kada }e dobiti odobrene pare. Pou~eni lo{im iskustvom iz prethodnih godina kada je pla}awe kasnilo, u Eparhiji sremskoj tra`e izvo|a~a koji mo`e da prihvati takve uslove pla}awa, a sli~no je i u op{tini. Obe strane se ipak nadaju parama posle rebalansa pokrajinskog buxeta, u op{tini pogotovo, kako bi dok jo{ gra|evinska sezona traje, mogli ne{to od planiranih poslova i da zavr{e. Z. Milosavqevi}


sreda8.septembar2010.

VOJVODINA / NOVI SAD

PO^ELA PROSLAVA PRAZNIKA U SENTI

U ~ast Sen}anske bitke i vo na ra`wu SENTA: Proslava Dana op{tine Senta i 313. godi{wica Sen}anske bitke iz 1697. godine u kojoj je hri{}anska vojska predvo|ena Eugenom Savojskim porazila Turke, otpo~ela je pro{log vikenda me|unarodnim kugla{kim turnirom i takmi~ewem sportskih ribolovaca na Tisi, a bogat i raznovrstan program nastavqa se sutra, sutra i traja}e naredna tri dana. U Zavi~ajnoj fondaciji „Stevan Sremac” sutra u 20 ~asova odr`ava se kwi`evno ve~e sa istaknutim piscem Goranom Petrovi}em. U petak od 15 ~asova na Glavnom trgu je nadmetawe u izradi cvetnih aran`mana a potom i iz-

mac”, me{oviti hor „Musica Viva” iz ba~kog Petrovca i mu{ki hor iz Tisafeldvara. Na pozornici kraj spomen-obele`ja Sen}anske bitke prire|uje se izbor lepotice Tise, koje }e otpo~eti u 19,30 ~asova obavi}e se glasawem SMS porukama. Progla{ewe rezultata je u 23 sata posle koncerta grupe „Budapest bar” (Ma|arska). Od petka u 17 ~asova na Va{ari{tu i Narodnoj ba{ti naredna tri dana odr`ava}e se i sedmo me|unarodno takmi~ewe i parada balonarstva. Sve~ana sednica Skup{tine op{tine Senta zakazana je na godi{wicu Sen}anske bitke, u subotu 11. septembra, kada }e se posle sve~enih beseda predsednika SO Lasla Eac Saboa i predsednice op{tine Aniko [irkove uru~iti najzna~ajnija op{tinska priznawa. U podne je sve~ani defile od Glavnog trga do spomen-obele`ja Sen}anske bitke gde }e se oglasiti zvono, odr`ati misa blagodarnica i komemorativna sve~anost uz polagawe venaca. Prazni~ni program se nastavqa uz nastup sen}anskih kulturno-umetni~kih ansambala i degustacijom kulinarskih specijaliteta. Izme|u ostalog najavqeno je i pe~ewe vola na Spomen-obele`je Sen}anskoj bitki ra`wu. Kod spomenika Foto: M. Mitrovi} „Skelexija” u 15 ~asova lo`ba u Domu kulture. Sa torwa odr`a}e se i me|unarodno takmiGradske ku}e, gde je nedavno za po~ewe u preplivavawu reke Tise i setioce otvoren spomen vidikoprezentacija radova sen}anskih vac u ~ast Sen}anske bitke, oglamodelara. Na glavnoj pozornici si}e se duva~ki orkestar sen}ankodf spomen-obele`ja Sen}anske ske Muzi~ke {kole „Stevan Mobitke od 19.30 ~asova na programu krawac”, a u 17 ~asova u pravoslaje plesna drama u izvedbi folvoj crkvi Svetog arhangela Mihaklorno-plesnog ansambla „Pipaila parastos povodom godi{wice ~ok”, potom se prire|uje bakqada Sen}anske bitke slu`i}e protosen}anskih ~amxija i motociklijerej Mla|en Jovi}. Od 19 ~asova u sta, a program se zasvr{ava praDomu kulture je koncert horsker zni~nim vatrometom na obali Timuzike u kome u~estvuju `enski se i koncertom poznate rok grupe hor sen}anske ZF „Stevan Sre„Van Gog”. M. Mitrovi}

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: „Kao pas i ma~ka - osveta Kiti Galor“ (18), „Salt“ (19.45), „Sumrak saga - Pomra~ewe“ (21.30) Art bioskop „Vojvodina“, na Spensu: „Zauvek“ (20)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti“; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka „Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka“, „Vojvodina izme|u dva rata“, „Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945“ Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj“, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a“ Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije – odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka „50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini“ Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

GALERIJE Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): izlo`ba „Petar Lubarda – heroika vizije“ (do 12. septembra) Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka“, izlo`ba „Ivan Radovi} – od apstrakcije do predela ~ulnosti“ (do 12. septembra)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od prekju~e, 6. septembra, u 7 ~asova, do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJ^ICE: Dragana Mu~alovi} i Olga Marjanovi} iz Novog Sada, An|a Jovanovi} iz Derowa, Sandra @ihlavski iz Pivnice, Sawa Blizanac iz ^uruga, Violeta Gutai iz Beo~ina, Rosa Nikoli} iz Sele~e i Aleksandra Ra|enovi} iz ^eneja, DE^AKE: Sofija Komar, Shemsije Murtezi i Dragana Mili~i} iz Novog Sada, Gabriela Ten~ewi iz Bege~a, Dragana Damjanovi} iz Rumenke, Mila Miti} iz Kule, Marina Kne`evi} iz Gospo|inaca i Qubica Babi} iz Bukovca.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Sava @ivka Keri} (1922) u 11.45 ~asova, Zoranka Miladina Konc (1944) u 12.30, Anica Qubomira Mr|anov (1927) u 13.15, Zoran Gavrila Cvetkovi} (1972) u 14, Olivera Branislava Stevanovi} (1959) u 14.45 i Marija Norberta Bobinec (1932) u 15.30 ~asova. Na Pravoslavnom grobqu u Sremskoj Kamenici danas }e biti sahraweni Gligo Nikole Drageqevi} (1948) u 15 i Tomislav Ranislava Vi}enti} (1938) u 17 ~asova. Na grobqu Veternik u Veterniku bi}e sahrawen Rajko Nikole Ivo{evi} (1945) u 15 ~asova.

DNEVNIK

c m y

10

205 MILIONA DINARA ZA SANACIJU I REKONSTRUKCIJU PUTEVA

Asfalt dobija 50 kilometara ulica

[ID: Preko 30 godina nekada{wi SIZ za puteve, a sad JP za stambenu izgradwu i gra|evinsko zemqi{te op{tine [id nalazili su se na mukama kako da re{e pitawe popravke nekvalitetnih puteva u gradu [idu i selima. Kona~no koaliciona vlast dolaskom na kormilo ove op{tine uo~ila je ovu potrebu kao prioritetnu, sa~inila potrebnu dokumentaciju, aplicirala u Fondu i dobila 205 miliona dinara. - Ovih dana sa~iwen je i Ugovor sa privatnom firmom iz Rume „Borovica” koja je pre nekoliko dana po~ela asfaltirawe ulica u [idu - ka`e direktor JP za stambenu izgradu i gra|evinsko zemqi{te op{tine [id

Zoran Semenovi}. - Sanira}e se oko 40 kilometara ulica u [idu, a u naseqenim mestima blizu 10 kilometara. Afaltirawe ulica je u punom jeku, a asfalt debqine 10 santimetara, u [idu dobi}e Trg Republike, te ulice: Aleksa [anti}a, Jovana Du~i}a, Slavka Merdanovi}a, 12. april, Sremskog fronta, Milo{a Obili}a, Vase Staji}a, Masarikova, Ogwena Price, Mokraw~eva, Zlatka [najdera, Jozefa Mar~eka, Ive Lole Ribara, Bosutska, Janka ^melnika, Sremska, B. Radi~evi}a, 1. maja, Veqka Paunovi}a, Kara|or|eva, Nikole Tesle, Kneza Milo{a. Asfalt }e dobiti i Erdevik, koji spada me|u najve}a naseqe-

Po re~ima Zorana Semenovi}a iako je planirano oko 39,57 du`nih metara asfalta, uradi}e se daleko vi{e. Kada je u pitawu rekonstrukcija u ulicama naseqenih mesta, najvi{e posla bi}e u Vi{wi}evu. Radi}e se ulice: Dubrava, Lipova~ka, Fru{kogorski sokak i Bosutski sokak. U Biki} dolu rekonstruisa}e se 970 metara ulica, u Sotu 850, u Ada{evcima dva kilometra i Binguli 2,6 kilometra Radnici „Borovice” ka`u da ova firma u toku jednog dana mo`e da asfaltira u ote`anim uslovima, zbog saobra}aja, 1,5 kilometar ulica dnevno, pa se rok od 30 radnih dana za zavr{etak radova, mo`e prihvatiti kao realan. D. Savi~in

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

na mesta u op{tini [id i najlep{a mesta u Sremu. Radi}e se u ulicama: Pinkijeva, Kara|or|eva, Sremska, Grobqanska, [idska, Nikole Tesle, Milanka Brankovi}a, Proleterska, ^melnikova, @ivojina Mi{i}a, Cara Du{ana. Ada{evci }e dobiti nov asfalt u ulicama: Svetosavska, @elezni~ka, Svetozara Markovi}a, Svetog Nikole i Sremskog fronta. U Binguli }e se asfaltirati 1,6 kilometara puteva kroz selo. U Ba~incima dva kilometra, u Molovinu oko kilometar, u Sotu oko 1,5 kilometar u Morovi}u preko dva kilometra, u Qubi oko kilometar, u Vi{wi}evu oko 500 metara u centru sela, u Batrovcima kilometar.

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara. Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs „KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3,sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


VOJVODINA

DNEVNIK BESPLATNA OBUKA ZA NEZAPOSLENE

Kurs za kroja~e i cve}are KIKINDA: Kikindska filijala Nacionalne slu`be za zapo{qavawe sklopila je ugovore o tromese~noj obuci za desetoro nezaposlenih, zainteresovanih da se obu~e za zanimawa cve}ar i kroja~. ^asovi teorije poha|aju su u „[kolarcu”, sa kojim Nacionalna slu`ba prvi put sara|uje. Kroja~i }e ve}i deo obuke imati u Za{titnoj radionici „Lira”, koja pripada Cimosovoj Livnici „Kikinda” i u kojoj rade osobe sa invaliditetom. -Prakti~ni deo obuhvata 140 ~asova rada na ma{inama za {ivewe, od krojewa do zavr{nog proizvoda, tako da }e se kandidati obu~iti za jednostavnije kroja~ke radwe. Ko{ewe trave i odr`avawe cve}a u „Liri” bi}e prakti~na obuka za zanimawe cve}ar. Nadam se da }emo obu~iti ove mlade qude da mogu da na|u posao na otvorenom tr`i{tu - ka`e direktorica „Lire” Jasmina Milankov. Za dve obuke iz buxeta Nacionalne slu`be za zapo{qavawe iz-

dvojeno je ukupno 490.000 dinara, pa su za polaznike svi ~asovi besplatni, a nadokna|uju se i putni tro{kovi onima koji putuju. Na evidenciji nezaposlenih kikindske filijale su 344 osobe sa invaliditetom, a najzastupqeniji su mladi, sa zavr{enom osmogodi{wom {kolom za specijalno obrazovawe, wih 224. - I pored obuke, osobe sa invaliditetom te{ko se zapo{qavaju, naj~e{}e zbog toga {to se te{ko adaptiraju na novu sredinu, a problem je i to {to ve}ina ima samo osnovno{kolsko obrazovawe - ka`e piar kikindske filijale Nacionalne slu`be za zapo{qavawe Vesna Popovi}. Prethodne obuke za osobe sa invaliditetom kikindska filijala organizovala je 2007. godine. Tada je osnovnu infomati~ku obuku zavr{ilo desetoro nezaposlenih sa problemima sa vidom i sluhom, a vi{e od polovine prona{lo je zaposlewe. U planu je obuka za kozmeti~ara. A. \.

Zaposleni sebi kroje sudbinu BE^EJ: Nije ni{ta boqa situacija u PIK „Be~ej”, ali zahvaquju}i toleranciji svih relevantnih faktora, pre svega zaposlenih, zatim vlasnika \or|ija Nicovi}a s menaxmentom i dve Vlade, republi~ke i pokrajinske, sve dobija ne{to mirniju notu. Reklo bi se da savest pobe|uje, jer brojni sto~ni fond ne razume qudske probleme, a i jesewa setva je na pragu. Posle prekju~era{weg razgovora [trajka~kog odbora i predstavnika oba reprezentativna sindikata, SSS i „Nezavisnost”, s vlasnikom i menaxmentom kompanije, nije se napravio nikakav iskorak. - Mi smo ostali pri na{em zahtevu da nam se isplate tri plate u septembru i oktobru, pove`e radni sta` i potpi{e protokol o dinamici isplate ostalih zarada do kraja godine. Nismo dobili konkretan odgovor na konkretan zahtev, pa smo posle kratke pauze nastavili razgovor u ponedeqak po podne. U nastavku razgovora menaxment je ponudio da nam

u narednih {est meseci ispla}uje po 1,33 plate, {to zna~i da bi nam u predstoje}ih {est meseci isplatili osam plata i tek idu}e godine bismo dostigli ritam isplate mesec za mesec. To smo sutradan preneli odborima dva reprezentativna sindikata, ali nismo odlu~ili ni{ta konkretno. Naime, sindikalni odbori su stali na stanovi{te da je najboqe da upoznaju zaposlene i kada dobiju povratnu informaciju da u ~etvrtak pre podne ponovo sednemo i razmotrimo trenutno raspolo`ewe zaposlenih, posle ~ega }emo vi{e znati kako daqe - rekao je predsednik Samostalnog sindikata PIK Be~ej Branislav [ekerovi}. Wegov kolega iz sindikata „Nezavisnost” Aleksandar Pe{i} istakao je dobru voqu lokalne samouprave, pokrajinske Vlade i Ministarstva poqoprivrede da se pomogne zaposlenima PIK „Be~ej”. - Ponuda vlasnika i menaxmenta nije pru`ena ruka dobre voqe. Mi tra`imo da nam se

Drvo i ugaq na ceni qac. – To nije veliko pove}awe u pore|ewu sa pro{lom godinom, ali je lane, na primer, interesovawe za ugaq i drvo bilo ve}e za tre}inu, prvenstveno zbog nesta{ice prirodnog gasa koja se desila u grejnoj sezoni 2008. godine.

Foto: M. Mitrovi}

Pobedni~ka ekipa ostvarila je ulov koji je te`io 15,62 kilograma ribe. Drugo mesto osvojili su ~lanovi ekipe USR „Tisa” iz Be~eja, a tre}a je bila ekipa doma}ina USR „Senta”. U pojedina~nom plasmanu najboqi je bio takmi~ar USR „Senta” @olt Palfi iz Ade sa ulovom od 9,13 kilograma. Najuspe{nijim takmi~arima pehare i nagrade uru~ila je predsednica sen}anske op{tine Aniko [irkova. M. Mr.

NASTAVAK SANACIJE TURBINSKOG POSTROJEWA BE^EJSKOG [LAJZA

Konzervacija, pa izlo`ba

BE^EJ: Lane zapo~eta saradwa i zajedni~ko finansirawe sanacije turbinskog postrojewa stare brodske prevodnice, u Be~eju popularnije kao [lajz, na u{}u Velikog ba~kog kanala u Tisu kod Be~eja nastavqa se. Upravo je zavr{en tender za odabir izvo|a~a radova druge faze projekta, ~ija je vrednost 3,1 miliona dinara i koji }e, po sistemu pola – pola, finansirati JVP „Vode Vojvodine” i lokalna samouprava Be~eja. - Tenderska komisija je odlu~ila da radove poveri novosadskom Birou „Neptun In`iwering”, koja bi do polovine ovog meseca trebalo da zapo~ne konzervirawe ma{inskog postrojewa. Istovremeno, ovih dana treba da se potpi{e ugovor s Pokrajinskim zavodom za za{titu spomenika kulture o izradi stalne izlo`bene postavke u istom objektu, ~ija je vrednost 270.000 dinara. Imamo nameru da do kraja ove godine zavr{imo i taj posao, posle ~ega }e posetioci, imati priliku da se na licu mesta upoznaju s istorijatom i zna~ajom objekta koji je odavno spomenik tehni~ke kulture. Istovremeno, mo}i }e da se upoznaju i s funkcijom turbinskog postrojewa, koje je u 19. veku slu`ilo za proizvodwu jednosmerne elektri~ne struje, a ona je kori{}ena za osvetqewe prevodnice i pokretawe kapija na woj - ka`e pomo}nik direktora JVP „Vode Vojvodine” za hidrosistem DTD kanala Stevan Ilin~i}. Ali, ovim se ne zavr{ava investicija JVP „Vode Vojvodine” u Be~eju, po{to }e s 762.000 dinara samostalno u~estvovati u posta-

vqawu elektroinstalacije unutar objekta, u okviru koje }e biti ventilacija i osvetqewe unutar i izvan objakta. Zna~i, kompletna investicija ove jeseni na sanaciji be~ejskog turbinskog postrojewa trebalo bi da iznosi oko ~etiri miliona dinara. Izvo|a~ radova se obavezao da u roku 45 dana zavr{i konzervatorske radove na turbinskom postrojewu, uporedo }e te}i i elektroinstalaterski radovi, posle kojih bi se tokom novembra u postoje}em ure|enom prostoru sve oplemenilo stalnom izlo`benom postavkom. Da bi lane zapo~eti projekat bio kona~no zavr{en, neophodna je i tre}a faza rada. U pitawu je izrada replika delova koji nedostaju u turbinskom postrojewu, koji }e biti ura|eni tokom naredne 2011. godine. Nije na odmet naglasiti da je realizacija ~itavog projekta u tesnoj vezi s Svetskom konferencijom o kanalima, ~ije je 22. odr`avawe lawskog septembra odr`ano u Novom Sadu. Tada je jasno re~eno da voda kanalske mre`e i objekti u okru`ewu treba da se o`ivotvore i ukqu~e u turisti~ku ponudu. U~esnici pomenutog skupa posetili su prvu elektranu za jednosmernu struju u Evropi, koja je pokretala ovakvu vrstu prevodnice. Po ideji Svetske konferencija o kanalima, vremenom bi lokalne samouprave na ~ijoj teritoriji se nalaze kanalske vode i objekti uz kanale, trebalo da preuzmu brigu o wima, ~ime bi se mewao odnos gra|ana prema kanalskoj vodi i objektima uz kanale. V. Jankov

u naredna ~etiri meseca isplati po 1,5 plata, a ne u {est meseci po 1,33 plate, kako bi se dugovawa anuliral do kraja godine. ^ekamo {ta }e re}i zaposleni. Tek posle wihovog stava, koji }emo znati na sastanku sindikalnih odbora zakazanom za sutra u osam sati, koordinira}emo s pokrajinskom Vladom, kako ne bismo napravili pogre{an potez i, eventualnim, generalnim {trajkom onemogu}ili da wihov ekspertski tim „pro~e{qa” poslovawe PIK-a od prvog dana privatizacije i utvrdi sva dugovawa, obaveze i potra`ivawa ka`e Aleksandar Pe{i}. Saga o PIK „Be~ej” se nastavqa. Ne postigne li se konkretan dogovor, generalni {trajk je zakazan za 13. septembar. Me|utim, daleko bi boqe bilo da do toga ne do|e, pogotovo {to su, posle du`eg vremena, dve Vlade, republi~ka i pokrajinska, uvidele potrebu da priteknu u pomo} zaposlenima najve}e vojvo|anske kompanije u agraru. V. Jankov

NABAVKA OGREVA NAJVA@NIJA RABOTA U BA^KOJ PALANCI

Pobednici iz bratske varo{i

SENTA: Udru`ewe sportskih ribolovaca Sente povodom Dana grada i 61.godi{wice postojawa organizovalo je 31. Kup takmi~ewe u lovu ribe udicom na plovak. Na keju na Tisi u~estvovalo je 17 ekipa sportskih ribolovaca iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Ma|arske. Pobedni~ki pehar osvojila je ekipa „Maro{ miks Klaruso” iz ma|arskog grada Hodmezeva{arheqa, koji je bratski grad Senti.

11

SITUACIJA U PIK „BE^EJ” SE POLAKO SMIRUJE

BA^KA PALANKA: Septembarsko zahla|ewe u posledwe vreme svrstalo je ogrev u najtira`nije teme svuda, pa i u Ba~koj Palanci. Ova varo{ pored Dunava vi{e od dve decenije koristi prirodni gas kao energent za zagrevawe do-

Najuspe{niji pecaro{i na sen}anskom takmi~ewu

sreda8.septembar2010.

Stigla drva

ma}instava, ali puno je onih koji se nisu odrekli, ili su se vratili drvima i ugqu. - Za na{e ~lanove ove godine, a na osnovu naruxbi, obezbe|ujemo 1.200 tona ugqa i oko 1.500 kubnih metara ogrevnog drveta – ka`e predsednik Udru`ewa invalida rada ove op{tine Bo`idar @aba-

Skoro tri puta ve}e koli~ine ogreva u na{oj op{tini obezbe|uju organizacije penzionera, a wih ima preko 12.000. Tu su i sindikalne organizacije, ali i nekoliko stovari{ta. Cena kubnog metra tvrdog ogrevnog drveta, a odnosi se na bukvu i bagrem, iznosi 4.000 dinara.

Ka`u da se bukva 99 odsto dovozi iz Prijepoqa i okoline Novog Pazara, odnosno da {leperi prevaquju oko 700 kilometara, pa ispada da u ceni kubnog metra tro{kovi prevoza ~ine skoro polovinu cene. Zbog poo{trene kontrole saobra}aja, odnosno izuzetno visokih kazni zbog pretovara, kamioni vi{e ne tovare po 45 kubnih metara ve} tridesetak, a u povratnoj turi iz Ba~ke odvoze kukuruz koji je ovde ovih dana dostigao cenu od 22 dinara za kilogram. - Na{im ~lanovima obezbe|ujemo separisani lignit, a cena onog iz Vreoca iznosi 5.200, a iz „Kolubare” 5.500 dinara – ka`e @abaqac. – Za ovu sezonu obezbedi}emo 1.200 tona ugqa, ali }e koli~ine za potro{a~e u op{tini preko drugih snabdeva~a biti nekoliko puta ve}e. Bagrem i meko drvo kao {to je crvena vrba ili topola na{im ~lanovima obezbe|ujemo preko ovda{we [umske sekcije „Bagremara”, a kubni metar vrbe i topole iznosi 2.100 dinara. Kada smo po~etkom godine ugovarali nabavku ogreva cene su bile ni`e, odnosno kubni metar bukve ne{to malo je prelazio 3.500 dinara, a bagrema 3.400 dinara. Ne}e biti povla{}enih kupaca, jer }e se sve ponderisati, pa }e na kraju svi isto platiti. M. Suyum

ODMAKLE PRIPREME ZA 53. TRADICIONALNU TRODNEVNU VR[A^KU MANIFESTACIJU

Bogat program Gro`|ebala VR[AC: Ovogodi{wa vr{a~ka vinogradarska manifestacija Dani berbe gro`|a – Gro`|ebal odr`a}e se od 17. Do 19. septembra. Kako su najavili u Turisti~koj organizaciji op{tine, program }e ove godine biti mnogo bogatiji i druga~iji od ranijih godina. Manifestacija po~iwe jo{ 16. septembra, kada }e Vr{~ani uz orkestar tambura{a, vino i kobasice, simbole ove lepe priredbe, otvoriti vrata svog grada brojnim gostima. Dan kasnije usledi}e predaja kqu~a grada trodnevnom gradona~elniku - Sterijinom liku Vinku Lozi{u, koji }e i zvani~no otvoriti ovo trodnevno veseqe. Na Gradskom trgu }e uve~e Merima Wegomir, Ekstra Nena i Oliver Wego odr`ati koncert. Od tradicionalnih sadr`aja tu su povorka Dvorskom ulicom, u kojoj }e u~estvovati i iz drugih karnevalskih gradova, zatim de~iji maskenbal, bi}e izbor Mis berbe, bacawe gro`|a iz aviona, a uvedena je i novina „No}na kupovina”. To zna~i da }e prve ve~eri sve prodavnice raditi do iza pono}i, sve }e se prodavati po ni`im cenama, ugostiteqi }e tako|e raditi do kasno. Drugog

S pro{log Gro`|ebala

dana vitezovi }e u svoj vinski red na centralnoj bini sve~ano primiti u svoju dru`inu poznatog glumca Aqo{u Vu~kovi}a, onda sledi takmi~ewe u ispijawu „bo`anskog pi}a”, pa nastup „Van Goga” i drugih muzi~kih grupa: Kulturni centar Vr{ca i Dom omladine ima}e posebne programe za mlade i celove~erwe zabave u sva tri dana. Prodajni {tandovi vo}a, neizbe`nog

gro`|a i vina bi}e sme{teni na Gradskom trgu, u ulici Vuka Karaxi}a i na bulevaru @arka Zrewanina. Ove godine prvi put ispred gradske ku}e organizova}e se program „Upoznajte Srbiju” u kojem }e turisti~ke organizacije drugih gradova Srbije promovisati svoje ponude, turisti~ke destinacije, bawe, vina, gurmanske specijalitete... R. Jovanovi}

VESTI Kvalifikacioni kursevi BE^EJ: Akcionarsko dru{tvo „Stil” iz Be~eja nastavqa s organizovawem kurseva za sticawe odre|enih kvalifikacija. Cena kursa iznosi 12.000 dinara i mo`e se platiti u dve ili tri rate, a prijavqivawe traje do kraja ovog meseca. Nedequ dana po prijavqivawu po~iwe obuka koja traje, zavisno od zanimawa, od tri do {est meseci. Najkra}e, samo tri meseca, traje kurs za kozmeti~arku, mesec dana du`a je obuka za negovateqicu, a {est meseci prakti~nog rada i sticawa teoretskog znawa potrebno je za zanimawa kao {to su zidar, kroja~ica, konobar, kuvar, moler, stolar, frizer. V. J.

Festival pozori{nih predstava APATIN: Od ~etvrtka, 9. septembra, pa zakqu~no sa nedeqom u velikoj Sali Doma kulture u Apatinu odr`ava se ~etvrti Festival nekonvencionalnih pozori{nih predstava Vojvodine u organizaciji Kulturnog centra u Apatinu i pokrajinskog sekretarijata za kulturu, a pod pokroviteqstvom SO Apatin. Na Festivalu }e biti izvedeno sedam predstava u kojima u~estvuje oko 200 glumaca. Predstavi}e se ~lanovi „Cekoma” iz Zrewanina, Kulturnog centra iz Kule, Pozori{ta „Stevan Sremac” iz Crvenke, omladinske scene „Zoran Du{kovi}” Ateqea mladih iz Pan~eva, AP KUD „Zmaj” iz Iriga i KC „Miroslav Anti}” iz Sente. Ulaz na predstave je slobodan. J. P.

Zlatni kotli} Ba~kog Gradi{ta BA^KO GRADI[TE: Fudbalski klub „Vojvodina” iz Ba~kog Gradi{ta 18. septembra organizuje atraktivnu manifestaciju pod nazivom „Zlatni kotli} Ba~kog Gradi{ta”. Takmi~ewe }e se odr`ati u SRC „\or|e Tapavica Xoja”, a prijave se primaju jo{ ove nedeqe. - Kotizacija po ekipi iznosi 1.800 dinara i mi obezbe|ujemo 2,5 kilograma bele ribe, soma i {arana, meko drvo za ogrev, vodu i hleb, te sto sa {est stolica po ekipi. Takmi~ari treba, uz kotli} s nogarama, kutla~u i za~ine, da ponesu pribor za jelo svojim gostima - rekao je u ime organizatora Stojan Stojanovi}. Potpalivawe vatre pod kotli}ima zakazano je za 14 sati. V. J.


CRNA HRONIKA

sreda8.septembar2010.

DNEVNIK

c m y

12

CRNI UTORAK U NOVOM SADU I OKOLINI

^etvoro se obesilo u jednom danu Za samo nekoliko sati ju~e su se u Novom Sadu i okolini dogodila ~ak ~etiri samoubistva. Be`ivotna tela trojice mu{karaca zate~ena su na novosadskoj Klisi, u Sremskoj Kamenici i u prigradskom selu Ka} i jedne `ene u Savinom Selu, u op{tini Vrbas. Re~ je o osobama uglavnom starim oko 60 godina. Oduzimawe `ivota u svim slu~ajevima izvr{eno je ve{awem u {upi ili u pomo}noj prostoriji.

Tako|e ju~e je prona|en le{ u srbobranskom ataru, ali tu se po svoj prilici ne radi o samoubistvu, ve} je ~oveka najverovatnije zadesila smrt me|u wivama i prema prvim pretpostavkama on je umro bez nasilnih uzroka. Ipak, policija vodi ovaj slu~aj kao sumwivu smrt. Sva tela su upu}ena u Institut za sudsku medicinu u Novom Sadu. Uvi|aj su obavili pripadnici novosadske Policijske

PAR OSUMWI^EN ZA MALTRETIRAWE RADNIKA

Mu~ewe zbog bakra pod kqu~em? Policija }e podneti krivi~nu prijavu protiv Branka D. (1961) iz Novog Sada zbog sumwe da je po~inio krivi~na dela protipvravnog li{ewa slobode, prinude i nano{ewa lake telesne povrede, a za posledwe navedeno delo osumwi~ena je i Evica D. (1960). Oni se terete da su 4. septembra oko 21 sat pozvali Milivoja S. (1979), zaposlenog na wiho-

vom otpadu, da do|e u kancelariju gde su ga fizi~ki maltretirali zahtevaju}i od wega da im vrati bakar koji je, navodno, ukrao, te da su ga potom kolima odvezli svojoj ku}i gde su ga zakqu~ali i ponovo tukli. Protiv oboje osumwi~enih bi}e podneta krivi~na prijava u redovnom postupku, saopp{tila je ju~e novosadska Policijska uprava. M. V.

UTVR\UJU SE UZROCI PADA SPORTSKOG AVIONA

Propusti odgovornih Prema prvim rezultatima istrage, konstantovan je niz proceduralnih i zakonskih prekr{aja odgovornih osoba prilikom pada sportskog aviona i pogibije pilota i suputnice na aerodromu „Lisi~ji jarak“ kraj Beogarda pre ~eti-

„intenzivno rade na utvr|ivawu uzroka udesa i o rezultatima istrage }e u {to kra}em roku izvestiti javnost“. Na sastanku ~lanova tog podkomiteta u Beogradu „analizirane su, do ovog trenutka prikupqene ~iwenice u vezi sa ude-

Ostaci „zlina” posle pada

ri dana, saop{tili su ju~e nadle`ni. Odgovorni za proceduralne i zakonske propuste „}e biti sankcionisani posle kompletne istrage“ koju sprovodi Slu`ba za utvr|ivawe uzroka udesa i analizu udesa Direktorata civilnog vazduhoplovstva, navodi se u zajedni~kom saop{tewu Potkomiteta za bezbednost u vazdu{nom saobra}aju i Direktorata civilnog vazduhoplovstva. Pripadnici te slu`be

som koji se dogodio u subotu u 13.52 ~asova na leteli{tu „Lisi~ji Jarak“. Podse}a se u saop{tewu da su u udesu vazduhoplova, pozivnog znaka JU CDL, tipa „zlin 526 ef“, poginuli pilot aviona Davorin Pavlovi} i putnica Aleksandra [iqkovi}. Sportski avion, vlasni{tvo Aerokluba „Falkon“ iz Zrewanina, sru{io se ispred hangara na aerodromu „Lisi~ji jarak“. (Tanjug)

uprave, saznaje „Dnevnik“ nezvani~no. Posledwi slu~aj samoubistva u Novom Sadu zabele`en

najmawe tri samoubistva u glavnom gradu pokrajine. Ina~e, Vojvodina je du`i period iznad svetskog i

Be`ivotna tela trojice mu{karaca zate~ena su na novosadskoj Klisi, u Sremskoj Kamenici i u prigradskom selu Ka}, i jedne `ene u Savinom Selu je 18. avgusta u dvori{tu na Detelinari, a za mawe od mesec dana pre toga izvr{ena su jo{

evropskog proseka po broju samoubistava, ali se ipak broj suicida ne pove}ava drasti~-

Roditeqi negiraju krivicu @arko K. (48) iz In|ije, koji je pro{le nedeqe uhap{en zbog sumwe da je sa suprugom Du{icom K. (48) zlostavqao ~etvoro dece, pred istra`nim sudijom Vi{eg suda u Sremskoj Mitrovici na saslu{awu se branio }utawem. Du{ica je na saslu{awu odbacila sve optu`be, dok je wen sin iz prvog braka Dragan C., koji je osumwi~en za seksualno zlostavqawe dve polusestre, rekao da je stariju J. K. (15) qubio samo kao {to svaki brat qubi sestru. ^etvrti osumwi~eni Milan B., koji je, prema navodima optu`be, roditeqima pla}ao za seksualne „usluge“ wihove dece, priznao je da je „ne{to“ radio, ali da nije i{ao daqe od poqupca. Pred istra`nim sudijom Vi{eg suda u Sremskoj Mitrovici Miodragom Rosi}em, majka je sve optu`be negirala. Ona je rekla da su devoj~ice i{le kod wenog sina iz prvog braka, ali da bi se kao ro|aci dru`ili. Iako je u In|iji ovaj bra~ni par poznat po alkoholizmu, ona je na pitawe da li konzumira alkohol rekla: „Pa popijemo po neku ~a{icu“. Wen sin Dragan C. potvrdio je maj~inu pri~u. - Polusestre sam qubio samo kao {to svaki brat qubi sestre. Ni{ta vi{e od toga - rekao je Dragan istra`nom sudiji. Jedino je Milan B., ina~e osoba s posebnim potrebama zbog o{te}enog vida, delimi~no priznao seksualno zlostavqawe. - Daqe od poqupca nije bilo. Davao sam deci 300, 500 ili 1.000 dinara. Onako, da im se na|e za ~okolade da mogu da kupe - kazao je na saslu{awu. Kako saznajemo, kod uhap{enih su prona|eni snimci potpuno nage najmla|e }erke, koja ima svega sedam godina. Istraga je za sada utvrdila kako su se zbli`ilki @arko, Du{ica i Milan B.Oni su ispri~ali da su se upoznali u narodnoj kuhiwi, ~iji su bili korisnici. Potom je Milan ostvario pravo na penziju, a @arko i Du{ica, koji su `iveli od socijalne pomo}i,

Stan u kome `ivi osumwi~eni bra~ni par iz In|ije

smislili su da mu uzmu pare tako {to }e mu napla}ivati seksualne usluge svojih }erki i novac tro{ili na rakiju. Istovremeno, te-

Ina~e, @arko i Du{ica su poznati u In|iji kao pijanci. Zajedno su dobili troje dece, devoj~icu J. K. staru sedam godina, de-

Centar za socijalni rad u In|iji

rete se da su svoje sinove terali da prose i kradu po In|iji. Socijalna slu`ba je bra~nom paru @arko K. i Du{ica K., zbog nebrige i zanemarivawa, oduzela decu i smestila ih u hraniteqske porodice jo{ 1. septembra 2008. godine.

Momir Bulatovi} osumwi~en da je pijan izazvao udes

Momir Bulatovi} s policajcem

tokom cele pro{le godine registrovana 1.552 razgovora. Naj~e{}e za telefonom posegnu oni izme|u 40-te i 50-te: Ve} nekoliko godina zaredom su najzastupqenija tri faktora koja dovode do suicidnih misli, a to su du{evna bolest, usamqenost i porodi~ni problemi. Tako|e crne misli izazivaju gubici bliskih osoba, finasijski problemi te bolne i neizle~ive bolesti. E. D.

ISTRA@NI SUDIJA U SREMSKOJ MITROVICI SASLU[AO @ARKA I DU[ICU K. IZ IN\IJE

U BEOGRADU PRIVEDEN BIV[I PREDSEDNIK CRNE GORE

Momir Bulatovi}, biv{i predsednik Crne Gore i premijer SR Jugoslavije u vidno pijanom stawu priveden je u pretpro{le no}i u policijsku stanicu nakon {to je odbio alkotest posle saobra}ajne nezgode koju je oko pono}i izazvao u Bulevaru Mihaila Pupina, u smeru ka Brankovom mostu kod TC „U{}e“ u Beogradu. Momir Bulatovi} crnom „xetom“ udario je dva puta otpozadi u sivi „mercedes“ kojim je upravqao taksista Ratko Pei} (35) iz udru`ewa „Maksis taksi“ pre nego {to se zaustavio. - Sve vreme sam i{ao ispred wega u `utoj traci. Prvo me udario na raskrsnici, kod sema-

no, ka`u stru~waci. Po nekim pokazateqima, objavqenim nedavno u javnosti, u ovoj regiji svakih 17 sati neko sebi oduzme `ivot. Statistika Svetske zdravstvene organizacije kazuje da se Srbija se nalazi na 13 mestu u svetu po broju samoubistava. Centar za prevenciju samoubistava „Srce“ u Novom Sadu ove godine imao je najve}i broj telefonskih poziva, a za sedam meseci ih je bilo 1.200; dok su

fora, a posle kod autobuske stanice. Kad sam iza{ao iz kola i poku{ao da ga zaustavim umalo me nije pregazio. Onda sam otvorio vrata wegovog automobila i izvadio mu kqu~eve iz brave. Nije mogao da stoji na nogama koliko je bio pijan – ispri~ao je taksista Pei}. Nakon {to je Momir Bulatovi} odbio da se nagodi i plati taksisti tro{kove popravke zadweg branika pozvali su policiju. - Ode{ u kafanu, napije{ se, a onda te policija uhapsi zato {to si pio – uz osmeh kratko je prokomentarisao Momir Bulatovi}, kojeg je policija privela nakon {to je odbio alkotest. E. D.

~ake D. K. (14) i N. K. (12), dok @arko ima i }erku iz prvog braka J. K., staru 15 godina. Direktorka Centra za socijalni rad „Dunav“ u In|iji Grozdana Radenkovi} rekla je da se o zlostavqawu prvi put ~ulo jo{ 21. jula, kada je petnaestogodi{wa J.

K., koja je u me|uvremenu ve} sme{tena u hraniteqsku porodicu, priznala svojoj starateqki da su je roditeqi, kao i wen polubrat, seksualno zlostavqali. - Starateqka je odmah sve prijavila na{em centru za socijalni rad, a mi smo organizovali sastanak sa policijom i tu`iocem za maloletnike. Nakon lekarskih pregleda utvr|eno je da devoj~ica, ipak, nije deflorisana. Wena mla|a sestra J. K. je tako|e pregledana, ali ti nalazi nama nisu poznati - tvrdi Grozdana Radenkovi}. Prema wenim re~ima, deca su u prvo vreme u hraniteqskim porodicama provela tri meseca na adaptaciji. Onda su tra`ili da vide roditeqe, pa su ih @arko i Du{ica jednom mese~no pose}ivali. Podsetimo, policija je pro{le nedeqe uhapslila bra~ni par iz In|ije, @arka K. (48) i Du{icu K. (48), jer se sumwi~e da su svoje ~etvoro maloletne dece primoravao na prostituciju i prosja~ewe, a novac zara|en na wihovom zlostavqawu tro{io je na alkohol. S. Bojevi}

Albanski hakeri oborili sajt Radio Kikinde Server na kojem se nalazi sajt Radio Kikinde napali su albanski hakeri i uni{tili kompletnu arhivu, saop{tili su ju~e iz te radio stanice. Prema najavama, ponovni po~etak rada sajta o~ekuje se za dvadesetak dana. Do tada, program Radio Kikinde se mo`e pratiti na frekvenciji 93,3 megaherca. U PO[IQCI IZ BELGIJE

Kanabis me|u gladiolama Na carinskoj ispostavi ni{ke po{te spre~en je poku{aj krijum~arewa semena „indijane kanabis“, dok su na grani~nom prelazu Pre{evo carinici zaustavili izno{ewe ve}e koli~ine deviza iz Srbije, saop{tila je ju~e Uprava carina. Seme narkotika, sakriveno u po{iqci iz Belgije, bilo je tako zapakovano i ulepqeno da je tek nakon detaqnog pregleda, me|u semenom gladiola, prona|ena plasti~na epruveta s kanabisom, navedeno je u saop{tewu.

Zaposleni na carini su, prilikom redovne kontrole, kod dvoje putnika turske nacionalnosti, koji su putovali automobilom holandskih registarskih oznaka, prona{li ukupno 76.600 evra. Po{to putnici nisu prijavili novac prilikom ulaska u na{u zemqu i nisu imali nikakvu potvrdu o poreklu novca, vra}eno im je po 10.000 evra, a ostatak novca predat je u nadle`nost Deviznog inspektorata, navedeno je u saop{tewu. (Tanjug)


CRNA HRONIKA

DNEVNIK

sreda8.septembar2010.

RUMQANIN SE TERETI ZA RAZBOJNI[TVA

OTKRI]E POLICIJE U KAMIONU, NA NOVOSADSKOM PUTU

Za no} obio 11 radwi

Krijum~arili pet motora „harli dejvidson”

Vlasnici prodavnica,frizeri i ugostiteqi iz Rume mogu da odahnu, jer je Nikola [. (30) iz Rume, osumwi~eni da je za samo jednu no} izvr{io jedanest te{kih kra|a, pritvoren na 30 dana odlukom istra`nog sudije Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici. Naime, Nikola [. se tereti da je, kako je ju~e saop{tila Policijska uprava u Sremskoj Mitrovici, za jednu no} u Rumi, od Doma zdravqa do centra grada,

{rafcigerom kao jedinim alatom, obijao bifee, prodavnice i firzerske salone koji su se na{li na wegovom putu. Iz wih je uzmao novac, ako ga je bilo u kasi i nastavqao posao. Posle li{avawa slobode i zadr`avawa od 48 ~asova u policiji Nikola [. je ju~e predat istra`nom sudiji Osnovngo suda, koje je posle saslu{awa odlu~io da Nikolu [. zadr`ai u pritvoru od 30 dana. S. B.

MLADI] IZ STARE PAZOVE IZA RE[ETAKA

U pritvor zbog heroina Kada je policija u Staroj Pazovi kod Predraga J. (30) iz Nove Pazove, na{la izvesnu koli~inu heroina, do{la je do podatka da je ovaj u`ivalac opijata drogu kupio od Milorada P. (35) iz Stare Pazove.Kod Milorada P. je, prilikom kontrole u Zmaj Jovinoj ulici u Staroj Pazovi, policija prona{la mawu koli~inu heroina, namewenog prodaji i novac za koji se sumwa da je dobijen od prodaje droge Predragu J. Milorad P. je osumwi~en za nedozvoqenu proizvodwu i stavqawe u promet opojnih droga,

pa je policija izvr{ila pretres wegovog stana u Staroj Pazovi, gde je prona{la jo{ 88 grama heroina i nekoliko tableta s liste opojnih droga. Posle policijskog zadr`avawa Milorad P. je priveden istra`nom sudiji Vi{eg suda u Sremskoj Mitrovici, koji mu je odredio pritvor od 30 dana, dok je protiv Predraga J. policija podnela krivi~nu prijavu Osnovnom javnom tu`ila{tvu u Sremskoj Mitrovici zbog osnovane sumwe da je neovla{}eno dr`ao opojnu drogu. S. B.

MLA\AN DINKI], VERICA KALANOVI] I STEVAN LILI] MOGU DA ODAHNU

Odba~ene Davini}eve krivi~ne prijave Vi{e javno tu`ila{tvo u Beogradu odbacilo je krivi~nu prijavu koju je podneo biv{i ministar odbrane SCG Prvoslav Davini} protiv Mla|ana Dinki}a zbog zloupotrebe slu`benog polo`aja u vezi sa aferom “satelit”, re~eno je ju~e Tanjugu u tu`ila{tvu.

Prvoslav Davini}

Davini} je, u prijavi, tvrdio da je Dinki} u vreme dok je bio ministar finansija obe}ao Izraelcima da }e na}i sredstva iz buxeta za zakup {pijunskog satelita. Zbog te afere Vi{e tu`ila{tvo je, pre par meseci, podiglo optu-

potreba slu`benog polo`aja i davawe la`nog iskaza, jer je, kako je naveo, wegovo svedo~ewe na arbitra`i u Londonu pomoglo Izraelcima da dobiju postupak, pa Srbija sad treba da plati vi{emilionsku od{tetu. Davini} je i Kalanovi}evu teretio za zloupotrebu slu`benog polo`aja zbog, kako je naveo, izjava kojima je uticala da Srbija izgubi arbitra`ni postupak u Londonu, kada je na na sednici Vlade 2008. godine izjavila „da se radi o korupciona{kom poslu i da }e Srbija sigurno izgubiti arbitra`ni spor i morati da plati od{tetu od 45 miliona evra“. Zori} je rekao da je tu`ila{tvo donelo re{ewe o odbacivawu Davini}eve krivi~ne prijave jer je, nakon provere wenih navoda, utvr|eno da Dinki}, Lili} i Kalanovi}eva nisu izvr{ili krivi~na dela za koja se gowewe preduzima po slu`benoj du`nosti. Ugovor o zakupu satelita od firme „Imixset“ tada{wi ministar odbrane SCG Davini} je potpisao 2005. godine, a me|unarodna arbitra`a je utvrdila da Srbija treba da plati 36 miliona evra od{tete toj izraelskoj kom-

Operativci Uprave carina otkrili su pet krijum~arenih motora „harli dejvidson“, vrednosti oko 100.000 evra, u kamionu koji je saobra}ao na putu Subotica-Svilajnac, saop{tila je ju~e Uprava carina Ministarstva finansija. Carinici su pro{le no}i, u dubinskoj kontroli na novosadskom putu otkrili motore bez prate}e dokumentacije, ~ime su presekli kanal krijum~arewa kradenih motora. U saop{tewu se navodi da je roba bila kamuflirana selid-

13

benim stvarima u unutra{wosti kamionske prikolice. Utvr|eno je da se radi o motorima koji su stari do dve godine i proizvedeni u SAD, a pretpostavqa se da su ukradeni u EU i potom prokrijum~areni u Srbiju, koja je trebalo da bude krajwe odredi{te. Protiv voza~a kamiona pokrenut je prekr{ajni postupak, dok su motori, name{taj i kamion zadr`ani do wegovog okon~awa, navodi se u saop{tewu. (Tanjug)

NA SU\EWU BIV[EM GRADONA^ELNIKU ZREWANINA GORANU KNE@EVI]U I JU^E NAJVI[E RE^I BILO O GRADSKOM PREVOZNIKU

„Autobanat” besplatno prevozio penzionere? Na su|ewu pred Specijalnim sudom u Beogradu grupi Zrewaninaca i biv{em gradona~elniku Zrewanina Goranu Kne`evi}u, optu`enom za zloupotrebu slu`benog polo`aja, od ju~e se saslu{avaju svedoci u vezi s tezom optu`be kojom se Kne`evi}u pripisuje navodno primawe mita od nekada{weg ve}inskog vlasnika “Autobanata” Mileta Jerkovi}a, da bi , kako se navodi u optu`nici, toj firmi na javnom konkursu 2007. godine, narednih pet godina bili povereni poslovi javnog linijskog putni~kog prevoza u u tom gradu. Svedok Goran Avramovi}, direktor “Autobanata”, izjavio je ju~e na su|ewu da je Mile Jerkovi} ve}inski paket akcija tog prevozni~kog preduze}a kupio 2006.godine, a da ta firma prevoz putnika u javnom linijskom gradskom i prigradskom saobra}aju oba-

Mile Jerkovi}

vqa u Zrewaninu u kontinuitetu tri decenije, da joj, kako je naveo, takmaca nije bilo ni na prethodnim konkursima 2002. i 1997. godine.

Avramovi} je kazao da je rukovodstvo “Autobanata” u avgustu 2007. godine iz novina saznalo za javni konkurs koji je op{tina Zrewanin raspisala za poveravawe poslova javnog prevoza, te da je tom autoprevozniku koji je, kako se ispostavilo, jedini dostavio ponudu, posao poveren zato {to je oceweno da ispuwava sve propisane uslove. Na pitawe predsedavaju}e ve}em sudije Maje Kova~evi}-Tomi}, za{to je “Autobanat” donirao 500.000 dinara lokalnom zrewaninskom sportskom klubu “Sprotal”, svedok Zrewaninski prevoznik bio i veliki donator Avramovi} je odgovorio da je {e od 12 miliona dinara, da su (bio) ve}inski vlasnik, u reta firma bila veliki gra|ani besplatno prevo`eni u levantnom periodu „imaju donator sportskih kluvreme izbora, za Uskrs, na Dan ukupno preko 50 miliona dinabova i kulturno-umet`ena i jo{ nekim praznicima. ra donacija u raznim vidovima ni~kih dru{tava, kao i Dodao je i da ta firma obavqa sponzorstava“. da to nije jedina donajavni prevoz u gradskom putni~- Mene su optu`ili na pravdi cija u tom iznosu, a da kom saobra}ajaju u pet sredwoboga, bezveze - kazao je Jerkoje me|u najve}im donabanatskih op{tina. vi}. On je ju~e glavnoj sudiji cijama besplatan prePrema re~ima svedoka, predMaji Kova~evi}–Tomi} predao voz penzionera u Zrestavnici “Autobanata” su i{li spisak donacija “Autobanta”, a waninu. na razgovore u op{tine u kojinajavio je i spisak ostalih do- Odluku o donaciji ma je ta firma obavqala javni nacija. sportskom klubu linijski prevoz putnika, kako Biv{i gradona~elnik Zre“Sportal” je doneo bi razgovarali o unapre|ewu wanina Goran Kne`evi} i jo{ Upravni odbor “Autogradskog i prigradskog saobra20 okrivqenih osoba, me|u kobanata”. O donaciji je }aja, pre svega radi eventualne jima i nekoliko biv{ih opsa~iwen ugovor i uplapotrebe za uvo|ewe novih li{tinskih funkcionera. Optu}ena je preko ra~una nija. `nicom se za period od 2006. objasnio je Avramovi}. - Jerkovi} u “Autbanatu“ ima do 2008. godine terete za navodOdgovaraju}i na pi1, 6 procenata vlasni{tava nu zloupotrebu slu`benog potawa okrivqenog Miglasio je odgovor svedoka lo`aja u vezi s pojedinim poleta Jerkovi}a, svedok AvramoAvramovi}a na jedno od pitawa stupcima javnih nabavki, naj~evi} je naveo da je “Autobanat” u koje se odnosilo na novije pri{}e vezano za pojedine postupperiodu od 2006. do 2009. godine, like. ke davawa u zakup gradskog graimao sponzorstva u raznim viOkrivqeni Mile Jerkovi} |evinskog zemqi{ta. dovima u ukupnoj vrednosti vije ustvrdio da firme ~iji je J. J.

KATARINI REBRA^I PRODU@EN PRITVOR

Iza re{etaka jo{ mesec dana

Mla|an Dinki}

`nicu protiv Davini}a, zbog zloupotrebe slu`benog polo`aja. Portparol Republi~kog tu`ila{tva Tomo Zori} izjavio je Tanjugu da su odba~enom krivi~nom prijavom bili obuhva}eni i profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Stevan Lili} i ministarka za nacionalni investicioni plan Verica Kalanovi}. Davini} je za Lili}a tvrdio da je izvr{io krivi~no delo zlou-

Verica Kalanovi}

paniji zbog neizvr{ewa obaveza iz ugovora. Protiv Davini}a je Vi{e tu`ila{tvo u Beogradu podiglo optu`nicu zbog krivi~nog dela zloupotrebe slu`benog polo`aja, jer je mimo propisane procedure potpisao sporni ugovor. Od po~etka krivi~nog postupka Davini} tvrdi da nije potpisao ugovor, ve} samo nacrt ugovora o zakupu {pijunskog satelita.

Vanpretresno krivi~no ve}e Vi{eg suda u Beogradu produ`ilo je ju~e, za jo{ 30 dana, pritvor vlasnici Dobrotvornog fonda za prevenciju raka dojke Katarini Rebra~i i wenim saradnicama, izjavila je Tanjugu portparol suda Du{ica Risti}. Pritvor im je, na predlog tu`ila{tva, produ`en jer se terete za krivi~no delo zloupotrebe slu`benog polo`aja za koje je zapre}ena kazna zatvora vi{a od 10 godina, kao i zbog postojawa posebno te{kih okolnosti pod kojima je delo izvr{eno, navela je Risti}eva. Rebra~a, wena majka Sandrina Bogunovi} i Sla|ana Mironija uhap{ene su 7. aprila, i od tada su u pritvoru Okru`nog zatvora u Beogradu.

Katarina Rebra~a s majkom Sandrinom Bogunovi}

Vi{e javno tu`ila{tvo u Beogradu podiglo je prekju~e optu`nicu protiv Rebra~e, wene majke i Mirjane Hristi}, koja se brani sa slobode, zbog

zloupotreba sredstava iz dobrotvornog fonda. Wih optu`nica tereti da su, od marta 2006. do aprila 2010. godine, protivpravno prisvojile 37

miliona dinara, koja su na ra~une Dobrotvornog fonda „Katarina Rebra~a“, uplatili donatori radi edukacije i informisawa `enske populacije o prevenciji raka dojke, uglavnom preko uplatnica „Infostana“. Po{to optu`nica stupi na pravnu snagu, sud bi trebalo da im zaka`e su|ewe. Za krivi~no delo zloupotrebe slu`benog polo`aja zapre}ena je kazna do 12 godina zatvora. Rebra~a je fond osnovala maja 2006. godine, a wegove aktivnosti su zapo~ete ve} u septembru te godine i za kratko vreme je postigao sve svoje kratkoro~ne ciqeve, navedeno je na sajtu ove nevladine organizacije. Osnovni ciq Fonda je borba protiv raka dojke.


REPORTA@E

sreda8.septembar2010.

c m y

14

DNEVNIK

JEVREJI U SOMBORSKOM MUZEJU POKAZALI SVOJU STRADALNI^KU VARIJANTU VIDOVDANA

Crni petak naroda judejskog Od srpskih uspaqenih nacional-romantista do ozbiqnih nau~nika preovladava fascinacija Vidovdanom kao fatalnim datumom. Od boja na Kosovu, ako se {togod ru`no Srbqima de{avalo, po pravilu ih je strefilo ba{ na Vidov dan. Da to nije samo tlapwa, ve} je i drugim drevnim narodima znao da se zalomi „crni petak“ nau~ila je Srbadiju je i izlo`ba u somborskom Gradskom muzeju, posve}ena `ivotnim i prirodnim ciklusima jo{ starijeg naroda, dece Izraiqove. Zanimqiva postavka,

strofe. Od 586. p. n. e. kad su im Vavilonci prvi put razorili Veliki hram, preko rimskog ru{ewa Drugog hrama 70. i propasti Judejskog ustanka 135, rukovo|enog Bar Kohbom, tako podrobno opisanog u delu „prebega“ Josifa Flavija, do izgona Sefarda iz [panije za zemana Ferdinanda i Izabele, sve stra{no de{avalo se tog dana, koji, kako kad, pada u jul ili avgust. Posetioci }e mo}i da mnogo saznaju o istoriji prvog monoteisti~kog naroda na planeti (ako se ne ra~una jedan od malih jed-

Predbra~ni ugovor nije ameri~ka novotarija

ura|ena u saradwi sa mesnom Jevrejskom op{tinom, skrenula je pa`wu, i na „praznik“ Ti{a B’av, najcrwi dan u istoriji Jevreja. Upravo 9. dana judejskog meseca Av, Davidovom plemenu su se de{avale nacionalne kata-

nobo`a~kih „incidenta“ anti~kih Egip}ana) i pre svega wegovim ritualima. Najve}a vrednost za Jevreje je `ivot sam po sebi, pa je zanimqivo da oni za nastanak `ivota uzimaju pojavu de~ije glavice ili ve}eg dela

tela prilikom samog ~uda ro|ewa. Kako su potpuno posve}eni svojoj devizi da spa{avaju}i jedan `ivot, ~ovek spa{ava ceo svet, judaizam i pored 613 Bo`ijih zapovesti sadr`anih u svetoj kwigi Tora, dozvoqava sve (sem ubistva, incesta i preqube) kako bi se ne~iji `ivot spasio. Mada im vera strogo zabrawuje da u podizawu dece prave bilo kakvu razliku izme|u mu{kog i `enskog podmlatka (izuzev onog vezanog za verske obrede), devoj~ice dobijaju ime odmah po ro|ewu, a de~aci osmog dana, nakon {to ih moel, u ~inu koji se na hebrejskom zove brit mila, obre`e. Primogenitura, odnosno institut prvoro|enog sina ima veliku ulogu u Jevreja, pa se za wih ve`e i obi~aj zvani Pidjon ha ben, odnosno otkup proro|enog sina od sve{tenika, kohena. Da bi „otkupio“ svog sina od Boga, odnosno wegovog opunomo}enika na zemqi, sve{tenika, ponosni otac mora da izdvoji pet {ekela, ne bi li u sre}i do~ekao najve}i de~iji praznik Bar micvu. Ova svetkovina (kod devoj~ica Bat micva) je uvo|ewe deteta u svet odraslih, odnosno verski odgovornih. Obi~aj uvo|ewa de~aka u svet odraslih sa 13 godina, koji vu~e korene Talmuda, nastao je tek u posledwih {est vekova, da bi sazrevawe devoj~ica (dodu{e jednu godinu ranije, sa 12) po~elo biti obele`avano tek u 19. veku sa razvojem te`wi za ravnopravno{}u polova i feminizma. Ni predbra~ni ugovori nisu kalifornijska izmi{qotina

novijeg datuma. Stupawe u brak Jevreji su odavno kodfikovali ugovorom izme|u supru`nika, ketubom, koji moraju da potpi{u i dva svedoka. Dodu{e razvod je potpuno druga stvar, jer na wega pravo ima samo mu{karac. Wemu je dovoqno da pred verskim sudom Bet dinom izrazi `equ za razdvajawem od `ene, i pri tome ne mora da `equ obrazla`e, sve i ako se prosto „zagledao“ u mla|u i lep{u Jevrejku. Ipak, zakon staje unekoliko na stranu `ene i obavezuje „be}ara“ da ispuni sve materijalne i moralne oba- Sve~ana trpeza za Pesah veze prema napu{tenoj supru`nici ~vrsto kodiIzraiqovog plemena priprefikovane ugovorom. maju za Jom Kipur, desetak daDeo izlo`ba je posve}en i na kasnije, praznik za koji vekorenima praznika kao {to su ruju da Bog svakom pojedincu [abat, sveti dan odmora, koji odre|uje sudbinu. po~iwe petkm u sumrak i zavrKao najstradalniji narod u {ava prvim subotwim zvezdaistoriji ~ove~anstva, Jevrejima, te Ro{ Ha{ana, jevrejska ma znatan deo `ivota zauzimaNova godina, prvog dana jevrejju praznici posve}eni ba{ seskog meseca Ti{rije, odnosno }awu na progone i borbu za u septembru, a najavquje ga rislobodu. Hanuka (dan oslobotualni rog, {ofar. Tad se Je|ewa od Helena 167.) i Purim, vreji ~iste od svih greha, pre(se}awe na uspe{no eskiviran ma Bogu se opra{taju, dok sva pogrom persijskog vladara dugovawa prema bli`wima i Aha{vero{oma), podjednako poznanicima moraju biti nasu bitni kao i Pesah, uspomena mirena. Time se pripadnici na oslobo|ewe iz egipatskog

SLAVNI RAKETA[ ZOLTAN DANI, KOJI JE SRU[IO „NEVIDQIVI” AVION F–117, VELOSIPEDOM FORSIRAO KARPATE

Pukovnik aterirao na bicikl

mladinski klub „Tinet” iz Skorenovca, sela u kovinskoj op{tini po osmi put je organizovao biciklisti~ku turu kroz Transilvaniju, zvanu „Sekeq tur 2010”. Prva je uprili~ena 2003. kada je obele`avana 120. godi{wica doseqavawa Dowedunavskih Sekeqana iz Bukovine (severoistok Rumunije) u banatska mesta Skorenovac, Vojlovicu i Ivanovo. Od tada, grupa biciklista svake godine kre}e na put, a najdra`a trasa im je uvek ona koja vodi u Bukovinu, u postojbinu predaka Sekeqana. Predeli jesu predivni i inspirativni, ali prelazak preko masiva Karpata je izazov za svakog verziranog biciklistu. Ove godine na put je krenulo wih 14 biciklista, me|u kojima je bilo Sekeqana, Srba, Rumuna, pa ~ak i jedan Amerikanac iz Teksasa, trenutno zaposlen u smederevskoj ~eli~ani „US Stil”. - Zacrtani ciq ovog puta bio je u ma|arskom mestu Bowhad, ~iji stanovnici su tako|e poreklom iz Bukovine – pri~a za „Dnevnik” Zrewaninac I{tvan Ke~ke{, novinar dnevnika „Ma|ar so” i jedan od u~esnika ture. - Zamisao je bila da i Ma|ari organizuju jednu

O

NAKIT KELTA, VIKINGA I EGIP]ANA RUMSKE PORODI^NE MANUFAKTURE BO[KOVI]

Sremska „Kleopatra” garantuje besmrtnost Glavnoj ulici, na numeri 55, u Rumi, `ive Mirjana i Sini{a Bo{kovi}. On in`ewer konstruktor u avio-industriji, ona prosvetar. Penzioneri, godinama pasionirani zaqubqenici u umetni~ku izradu nakita. Zatekli smo ih dok su od `ice oblikovali ogrlice, varijanta „keltski niz“ i „Kleopatra“, koja, po verovawu, garantuje besmrtnost. - Na{a galerija bila je druga privatna u velikoj Jugoslaviji, pre nas ju je samo gospo|a Vida Gostu{ki otvorila u Beogradu. Jednostavno, Mira je to `elela i uspela. Onda smo po~eli da pravimo umetni~ki nakit. Ali ne komercijalni, ve} iskqu~ivo unikate. Radimo ih tehnikom vikinga, Kelta i Egip}ana, koristimo motive iz „keltskog niza“ i „Kleopatre“ – s ponosom pri~a Sini{a. Doma}ica Mira ka`e da je wihov nakit izlo`en u galeriji Muzeja primewene umetnosti, Muzeju grada Novog Sada, Muzeju Srema, gde treba uskoro da bude otvorena izlo`ba ovog nakita.

`ivota. Obja{wava Sini{a kako u Rimskom carstvu niko nije mogao dobiti nijedan status ako nije znao spojiti 12 alkica u „kraqevskom keltskom nizu“. Ne pamti Mira vi{e gde su sve izlagali slike iz svoje galerije, kao ni nakit, ali se s ponosom se}a saradwe sa Oqom Ivawicki, Qubom Popovi}em i mnogim drugim znamenitim stvaraocima. Danas Mira, pored izrade nakita, i sama slika. Suprug se brine o pomo}nim alatima za izradu nakita, koje sam pravi, koriste}i vi{e decenija isku- Za „kraqevski niz” dovoqni `ica i kle{ta stva ste~enog u konstruktorskom zanatu. Sve izgleforme, on vi{e preferira simeda kao zanimqiva igra, a iz ruke triju. Ja sam, da tako ka`em, kreizlaze ogrlice, lanci, min|uator, a on besprekoran operati{e... vac – obja{wava Mira dok gleda- Velika priznawa smo dobili mo kako wen mu` s lako}om `icu za na{ rad od Narodnog muzeja u pretvara u alke, a wih u ogrlice Beogradu, a naro~ito se rado sei min|u{e, kakve se mogu videti }am izlo`be na{eg nakita u Sijo{ na crte`ima iz starog Egipta. - @icu smo odabrali kao materijal, meka je i lako se transformi{e, ne zahteva specijalne alate. Me|utim, nije nam to najbitnije, jer nismo mi trgovci. Izlagali smo i u Hrvatskoj, u Muzeju za savremenu umjetnost i obrt, zajedno sa jo{ 16 autora napomiwe Sini{a. @iveli su Bo{kovi}i u Pan~evu, gde je pater familijas bio in`ewer u Fabrici aviona „Utva“, potom su u Sanskom Mostu radili u tamo{woj {koli, ali nikad nisu odustali od ambicije da `ive u rodnoj Rumi, gde bi mogli iskazati svu svoju umetni~ku kreativnost. @eqa im se ispunila, a priska~u im i k}erka i sin. Promociju rade multimeKreativni penzionisani in`ewer i profesorka dijalno. Ipak, najlep{e je kad se Bo{kovi}i se spremaju za ovu izjarinskoj bawi, kojoj je prisunakit vidi u`ivo i dotakne rulo`bu, izlo`i}e nakit od srestvovala i princeza Jelisaveta kom, jer lepoti i atraktivnosti bra sa pozlatom i od drugih mateKara|or|evi}. Ina~e, znatno se komada ne mogu odoleli ni najirijala, kao i „Kleopatru“, spirazlikuje moj i Sini{in prizbirqivije dame. ralni nakit, kao simbol ve~nog stup – dok ja volim slobodne Smiqka Bojevi}

U

Ima Teksasa i na planinama Bukovine

`avao 21. folklorni festival Sekeqana. Karavan je starovao iz mesta Radauc, na desetak kilometara od Ukrajine, i vodio je preko Vatra Dorneija, Bistrice, Klu`a, Oradea, Dorobantija, Segedina, do ciqa u Bowhadu. Grupa je dnevno prevalila izme|u 120 i 140 kilometara i, pored mawih uzbrdica, dva puta prelazila Karpate, {to za bicikliste polu-amatere nije bila ba{ de~ija igra. Ali, posle svake naporne uzbrdice sledio je spust, a ~ist vazduh, predivni planinski predeli, i dobri putevi, bili su garant za dobro raspolo`ewe. Bez obzira na godi{te, svaki u~esnik je pre{ao deonicu, a {to je naposletku bilo najva`nije - i ova tura je pro{la bez povreda i padova. Ni drugih problema nije bilo, pre svega zahvaquju}i vo|i puta Ireni Dani i ~lanovima prate}e ekipe Erneu Mlekovu i Ernestu Komaromiju. - Svrha ture, naravno, nije trka nego, pre svega, dru`ewe i zapo~iwawe prijateqstva, ne samo izme|u ~lanova grupe, nego i sa svima sa kojima se sre}u ^ovek koji je o~erupao „no}nog sokola” na putu – obja{wava Ke~grupu biciklista za put duga~ak ke{. - Bez obzira {to nismo govo850 kilometara, ali nisu uspeli. rili istim jezikom, svako je razuZa „utehu” su organizovali nezameo drugog. Jedan od doma}ina tuboravan do~ek biciklistima u re, katoli~ki sve{tenik Peter svom mestu, gde se u to vreme odrGeret, u Bistrici je primetio -

bez obzira {to ne razume {ta me|usobno govorimo, ose}a pozitivnu atmosferu u ekipi. Najstariji u~esnik ove godine bio je Beogra|anin Vladica Stojkovi} (60), koji je zahvaquju}i dugogodi{wem iskustvu sa svojom suprugom Biqanom bez problema pro{ao deonicu. Me|u vreme{nijima je bio i I{tvan He|e{i iz Vr{ca, koji od tragi~ne pogibije svoga sina Du{ana (tako|e redovnog u~esnika „Sekeq Ture”) nastavqa wegovim putem. Ekipu su ~inili i Vladimir Tadi}, profesor engleskog jezika iz [apca, Jo`ef Sabo iz Titela, ina~e direktor pokrajinskog Fonda za razvoj poqoprivrede, Dani Atila i Tibor iz Kovina, Flanagan Dan iz SAD, Stevan Jakovqev iz Vr{ca, Dragan Stankovi} iz Beograda, te Alboteanu Dan, Aleksandra Radoi i Adela Nedelku iz rumunskog grada Krajova. Ekipi je mnogo nedostajao preminuli Stanislav @ivkovi}-Stajko, poznati pe}ina~ki velosipedista. Posledwu etapu od 140 kilometara vozio je i legendarni pukovnik Zoltan Dani, koji je tokom NATO bombardovawa 1999. oborio ameri~ku „nevidqivu” letilicu „no}nog sokola“. Od tad je ve} pro{lo 11 godina, a on danas u Skorenovcu, u porodi~noj pekari {tancuje pecivo i kola~e. Ali, na ekranu mobilnog telefona i danas dr`i fotografiju najdra`eg trofeja - F–117. @eqko Balaban

ropstva, koji traje osam dana, od 15. do 22. Nisana (aprilmaj), kad se iz ku}e uklawa sva hrana spravqena sa kvasom ili ona podlo`na fermentaciji. Kao se}awe na bezkvasni hleb koji su Jevrejke spravqale prilikom prelaska pustiwe, tih dan se jede maces, a svi uku}ani i gosti, dok se ~ita Hagade, pri~e o oslobo|ewu od faraonske vlasti, vaqa da popiju ta~no ~etiri ~a{e vina, uz uvek `iv pozdrav Le{ana Abaa Be Jeru{alajim - Dogodine u Jerusalimu. Mili} Miqenovi}


DRU[TVO

DNEVNIK

sreda8.septembar2010.

15

ZA PORODI^NU PENZIJU NAJMAWE DVE GODINE BRAKA

OTVORENA MATEMATI^KA KONFERENCIJA

@ene vole oficire

Baza nauke

Beda i siroma{tvo koje ve} godina izjeda gra|ane ove dr`ave naterala ih je da smi{qaju razne na~ine za golo pre`ivqavawe. Posla, ~ak i onog sezonskog i povremenog, sve je mawe pa spremnost da se radi sve i sva{ta kako bi se do{lo do novca vi{e nije dovoqna. Kada se krug nema{tine i nemogu}nosti zatvori, onda se bilo {ta {to sigurno obezbe|uje redovna mese~na primawa smatra posledwom nadom i tu padaju mnoge moralne norme i pravila pona{awa. Tako su mnogi veterani i veteranke, koji su zbog godina `ivota i sta`a prvi u svojim firmama dobili otkaz a jo{ uvek im je penzionerska kasa daleko, shvatili da }e dobrom udajom ili `enidbom lak{e do}i do sigurnih prihoda, pa su mnogi pohitali da se pod stare daje ponovo udaju ili o`ene. Ruku na srce, ima i onih koji se na taj korak odlu~e jer dockan na|u pravu priliku pa je zbog qubavi, a ne interesa, iskoriste. Naime, prema va`e}em Zakonu o PIO, ven~ani list, bez obzira od pre koliko godina, garantuje porodi~nu penziju pod uslovom da su supru`nici dovoqno stari, a to trenutno zna~i da imaju 50 (`ene), odnosno 55 (mu{karci). Dakle, svi koji ispuwavaju uslov u pogledu godina `ivota mogu udajom ili `enidbom, naravno ako ve} nisu u bra~nim vodama, za penzionisano lice sebi obezbediti porodi~nu penziju. Mnogi su u tome prona{li posledwu {ansu i zato se ~e-

se postavqa kao pitawe kada ven~awe treba obaviti na brzinu i bez prisustva {ire rodbine. Pojavqivali su se i oglasi u kojima "dobro stoje}i" penzioneri koji nemaju porodicu tra`e nekoga kome }e ostaviti penziju, a to mogu u~initi jedino ako pod stare dane odu pred mati~ara

Penzija se ne gubi novim brakom Tokom rasprave o novim pravilima za penzionere bilo je predloga da se pravo na porodi~nu penziju izgubi novom udajom ili `enidbom ali se na kraju od toga odustalo. Jer, prema sada{wem Zakonu o PIO, porodi~ni penzioner ne sme ni{ta honorarno da radi jer mu se odmah obustavqa isplata penzije, ali zato mo`e da se udaje kolikog god puta `eli, pa ~ak i ven~ava, ali jednom ostvarenu porodi~nu penziju ne gubi. Tako da }e i ubudu}e oni koji su do{li do porodi~ne penzije ponovo mo}i da se udaju ili `ene ali i da tra`e da im se prinadle`nosti promene ako im se "druga sre}a" posre}i, odnosno ako ra~unica poka`e da bi nakon drugog braka imali ve}a primawa. sto u oglasima mo`e prona}i da se tra`e vreme{ni penzioneri ili penzionerke za bra~ne drugove. Udava~e ili mlado`ewe su ~esto mnogo mla|i od onoga za koga `ele da se udaju odnosno o`ene ali to, kada je u pitawu sigurnost, ne predstavqa poseban problem niti

i daju pristanak na novi brak iz interesa. Oni koji se odazivaju na takve ponude prvo provere godine `ivota penzionera - ponu|a~a ra~unaju}i unapred koliko }e morati `iveti "bra~nim `ivotom" dok ne dobiju porodi~nu penziju. Do pre nekoliko godina

najtra`eniji su bili vojni penzioneri i to oni sa najvi{im ~inovima jer su wihove penzije bile najve}e. Sada{we vojne penzionere odavno su pre{i{ali neki "civilni", pa su oni naglo do{li na prvo mesto po`eqnih, pogotovo ako su radni vek proveli u NIS-u, EPS-u, diplomatiji... Dakle, pravo na porodi~nu penziju u Srbiji nije uslovqeno du`inom trajawa braka. No, {to je bilo - bilo je i od Nove godine vi{e se do porodi~ne penzije ne}e mo}i do}i samo nakon nekoliko meseci braka. Naime, prema predlogu Zakona o penzijsko invalidskom osigurawu, koji bi narednog meseca trebalo da se na|e pred poslanicima Skup{tine Srbije, da bi se spre~ila zloupotreba koja se javqala u praksi, zakqu~ivawem ad hok braka u ciqu ostvarivawa prava na porodi~nu penziju, uvodi se da se do we mo`e sti}i pod uslovom da bra~ni drugovi imaju zajedni~ko dete ili ako je brak trajao najmawe dve godine. Tako }e se pravo na porodi~nu penziju od 1.januara naredne godine ostvarivati nakon {to se ispune uslovi u pogledu godina `ivota, a one se i za udovca i za udovicu pove}avaju za tri godine, ali i kada ven~anica bude stara najmawe dve godine. Porodi~nu penziju i bez te dve godine mo}i }e da ostvari udovica ili udovac i pod uslovom da su sa bra~nim partnerom imali zajedni~ko dete. Q. Male{evi}

BO@IDAR \ELI] BORAVIO U ADI, MOLU I KIKINDI

Obrazovawem protiv siroma{tva Potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije i ministar za nauku i tehnolo{ki razvoj Bo`idar \eli} boravio je ju~e posle podne u Adi, Molu i Kikindi. \eli} se u Adi sastao sa op{tinskim ~elnicima i timom Odbora za smawewe siroma{tva u op{tini Ada, gde su predsednik op{tine Zoltan Bilicki i rukovodilac kancelarije Odbora za suzbijawe siroma{tva Vesna Civri} predo~ili da je zbog neuspele privatizacije, posledica ekonomske krize i drugih razloga sve vi{e siroma{nih doma}instava, a da je jedan od razloga i veliki broj funkcionalno neobrazovanih i nepismenih qudi. U Osnovnoj {koli "Novak Radoni}" u Molu potpredsednik Vlade Srbije se upoznao sa preprekama na koje su nai{li u obrazovawu odraslih. Direktorka {kole Sne`ana Do{i} ukazala je da su posle nekoliko godina uspe{nog rada na obrazovawu od-

raslih, mada imaju stru~ne kadrove, nai{li na zakonske prepreke, a da je u a|anskoj op{tini 1.912 odraslih funkcionalno nepismenih. U molskoj {koli, gde su |aci priredili vi{ejezi~an program na srpskom, ma|arskom i romskom sa motom "Obrazovawem protiv

siroma{tva", \eli} je obi{ao dnevni boravak za siroma{nu i socijalnu ugro`enu decu koji je organizovan uz podr{ku Odbora za smawewe siroma{tva. Socijalno ugro`enoj deci on je uru~io besplatne uxbenike, a {koli teleskop i nau~ne enciklopedije za osnovce i sredwo{kolce.

- Moja poruka je da treba gledati unapred, u~iti i verovati u sebe – rekao je \eli} u razgovoru sa |acima u Molu. – Voleo bih da ovim teleskopom vidite daqe od nas, da se me|u vama pobudi radoznalost i da me|u vama bude neko ko }e postati nau~nik. Na{a zemqa ima puno izazova, mo`da ova deca imaju vi{e izazova od drugih, ali nema vajde od toga da kukamo, nego treba da tra`imo sistemska re{ewa za prosperitet. Na{a zemqa nema dovoqno dece, godi{we se rodi 64.000 mali{ana, pa je zbog smawenog nataliteta i broj |aka u ovoj {koli prepolovqen, ali kao nacija ne smemo dozvoliti da na{a deca ne mogu da iska`u svoj pun potencijal u `ivotu. U Kikindi \eli} se sastao sa rukovodstvom op{tine, potom i ~lanovima \a~kog parlamenta kojima je u Centru za edukaciju odr`ao predavawe o zna~aju ulaska Srbije u EU. M. Mitrovi}

Ministar za nauku i tehnolo{ki razvoj Bo`idar \eli} otvorio je Drugu me|unarodnu konferenciju "Geometrija, dinamika, integrabilni sistemi - GDIS 2010" u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. \eli} je najavio i potpisivawe sporazuma sa ~uvenim Matemati~kim institutom "Steklov" iz Rusije. Ministar je posle razgovora s u~esnicima konferencije, koja }e trajati do 13. septembra, novinarima izjavio da je re~ o jednom od najve}ih skupova u domenu matematike u svetu. - Re~ je o domenu koji se brzo razvija i gde nema mnogo istra`iva~a - izjavio je \eli} i dodao da je sa direktorom "Steklov" instituta, koji je partner Matemati~kog instituta u Srbiji, dogovoreno da se u narednom periodu potpi{e sporazum o studioznijoj saradwi. \eli} je najavio da }e, tokom predstoje}e posete predsednika Borisa Tadi}a Rusiji, biti potpisan me|udr`avni sporazum i u domenu matematike, ~ime }e se zna~ajno unaprediti saradwa Srbije sa Ruskom akademijom nauka.

- Matematika je baza cele nauke i velika je sre}a za Srbiju {to ima dobru generaciju mladih matemati~ara koji su se, izme|u ostalog, plasirali na 10. mesto u svetu na nedavno odr`anoj olimpijadi - rekao ministar. Predsednik SANU Nikola Hajdin pozdravio je u~esnike konferencije, isti~u}i da svet danas ne mo`e da se razvija bez najnovijih tehnologija i da je me|unarodna saradwa va`na za nauku u Srbiji. Jedan od organizatora konferencije, Vladimir Dragovi}, izjavio je da Srbija takvim skupovima mo`e da u~vrsti poziciju u me|unarodnim nau~nim krugovima i podsetio na uspehe mladih matemati~ara iz Srbije na olimpijadama. Konferenciju, na kojoj se okupilo 60 stranih u~esnika iz vi{e od 20 zemaqa i deset akademika, me|u kojima su potpredsednik Ruske akademije nauka Valerij Kozlov, organizovali su Matemati~ki institut SANU i Matemati~ki institut "Steklov" Ruske akademije nauka, uz podr{ku Ministarstva za nauku i tehnolo{ki razvoj Srbije.

PARADA PONOSA U OKTOBRU

Da {etamo zajedno? Dr`avni sekretar u Ministarstvu za qudska i mawinska prava Marko Karaxi} izjavio je ju~e da je za Srbiju odr`avawe Parade ponosa korak ka po{tovawu svih konvencija o qudskim pravima na koje se obavezala. On je istakao da je Parada jedan od doga|aja koji }e pomo}i qudima da shvate kako u wihovom okru`ewu `ive i rade oni koji su druga~iji, ali koji imaju ista prava kao i svi. Moramo da shvatimo da smo bez obzira na razli~itosti svi jednaki, rekao je Karaxi} nakon konferencije na kojoj je najavqeno da }e u Beogradu 10. ok-

tobra ove godine biti odr`ana Parada ponosa pod nazivom "Da {etamo zajedno". Paradu ponosa ove godine organizuje Gej strejt alijans i Centar za promociju kulture nenasiqa i ravnopravnosti Kvirija, uz podr{ku i pomo} Grupe za podr{ku gej mu{karaca iz Novog Sada, kao i mnogobrojnih organizacija. Okupqawe }e biti odr`ano u parku "Mawe`", a povorka }e se kretati Nemawinom, do Vlade Srbije, zatim ulicom Kneza Milo{a, Masarikovom, a zavr{i}e se `urkom u Studentskom kulturnom centru.

Dijaspora i tajni dosijei Srpske organizacije u SAD i Kanadi - Srpska narodna odbrana i Kongres srpskog ujediwewa - zatra`ile su od Ministarstva za dijasporu hitno dono{ewe zakona o otvarawu tajnih dosijea. U pismu ministru za dijasporu Sr|anu Sre}kovi}u, te organizacije ocewuju da bi se otvarawem dosijea ispravile istorijske nepravde. Predsednik organizacije Srpska narodna odbrana iz ^ikaga Slavko Panovi} naveo je u pismu da bi se usvajawem zakona o otvarawu tajnih dosijea spre~ila daqa manipulacija istorijskim ~iwenicama, kao i da bi to doprinelo rehabilitaciji `rtava komunisti~kog re`ima. Potrebu za hitnim dono{ewem tog zakona naglasio je osniva~ i predsednik Upravnog odbora Kongresa srpskog ujediwewa Miroslav Majk \or|evi}, koji je napisao da je dijaspora bila velika meta totalitarnog re`ima Jugoslavije i Srbije.

POSEBAN IZVE[TAJ O MAWINSKIM MEDIJIMA U VOJVODINI

Ombudsman ne prihvata preporuke za RTV Pokrajinski ombudsman smatra da je problemati~na i neprihvatqiva preporuka iz Medijske studije da Radiotelevizija Vojvodine promeni svoj status i postane deo novog medijskog sistema u Srbiji po modelu regionalnih radio i TV emitera. “Takva

je zapo~eta javna rasprava o toj studiji sa preporukama koje je za potrebe Ministarstva kulture izradila grupa me|unarodnih stru~waka, a koja treba da bude osnova za izradu Medijske strategije. Ombudsman, me|utim, podse}a na posebne obaveze jav-

Naj~e{}e politi~ki pritisci Pritisci dolaze sa raznih strana, ali ono {to im je zajedni~ko jeste da naj~e{}e imaju politi~ku pozadinu, pi{e u Izve{taju ombudsmana o mawinskim medijima i dodaje se da nisu retke ni pojave ugro`avawa slobode ugro`avawa, pretwe smr}u, poziv na bojkot, pretwe ili pokretawe sudskih postupaka protiv novinara i medija, {to ima razli~ite negativne posledice po wihov rad. preporuka je vi{e nego problemati~na i neprihvatqiva i sa stanovi{ta o~uvawa nivoa informisanosti na jezicima nacionalnih zajednica u Vojvodini”, navodi se u Izve{taju Ombudsmana o stawu mawinskih medija u Vojvodini u 2010. godini. U delu Izve{taja “Osvrt na Medijsku studiju”, podse}a se da

nog servisa propisane Zakonom o radiodifuziji i ukazuje na “izuzetan zna~aj i ulogu RTV-a” za informisawe na jezicima mawina. RTV naime emituje radio programe na ukupno sedam jezika, a televizijski program emituje se ~ak na deset jezika, navodi se u Izve{taju. S druge strane, Ombudsman smatra da je po-

trebno “zna~ajno unaprediti” kvalitet tog informisawa preko pokrajinskog javnog servisa, i obezbediti uslove kako bi RTV “u ve}oj meri mogao da zadovoqi potrebe interkulturalne komunikacije u vi{enacionalnoj Vojvodini”. Ombudsman je sa~inio poseban Izve{taj o mawinskim medijima zbog, kako se navodi, veoma te{kog polo`aja medija, posebno mawinskih, nedostatka odgovaraju}eg modela i strategije za nastavak privatizacije, nedostatka odgovaraju}eg finansijskog ambijenta, odnosno nepostojawa institucionalnih mehanizama koji garantuju dugoro~ni opstanak mawinskih medija, neravnopravnih uslova u kojima nakon zaustavqene privatizacije sada deluju mediji i zbog predstoje}e izrade medijske strategije u Srbiji i Vojvodini. Izve{taj se zasniva na istra`ivawu koje je obuhvatilo 49 mawinskih medija, od ukupno

119. Me|u wima su 19 {tamanih i 30 elektronskih. Najve}i broj wih je u vlasni{tvu dr`ave ili lokalne samouprave, a zatim u privatnoj svojini. U {est medija osniva~ka prava imaju nacionalni saveti mawina. “Neophodno je precizirati da li dr`ava mo`e biti osniva~ medija, odnosno ko mo`e biti osniva~”, navodi se u preporukama Ombudsmana koji smatra da u tom smislu treba predlo`iti

izmene ~etiri zakona: o javnom informisawu, o lokalnoj samoupravi, o za{titi prava i sloboda mawina, i o nacionalnim savetima. Pri tome se mora voditi ra~una o izvoru i na~inu finansirawu, preporu~uje se u Izve{taju, u kome se konstatuje i da su mawinski mediji u specifi~nom polo`aju zbog svog relativno ograni~enog tira`a i auditorijuma i ne mogu da budu ekonomski samoodr`ivi, zbog ~ega, smatra, postoji potreba za podr{kom dr`ave. U Izve{taju se, izme|u ostalog, navode preporuke da je neophodno obezbediti uslove za nesmetan i profesionalan rad mawinskih medija, nezavisno od bilo kakvih pritisaka i centa-

Istra`ivawe o mawinskim medijima Finansirawe: Najvi{e iz lokalnog i pokrajinskog buxeta Problemi: Finansijski, tehni~ko-tehnolo{ki, pritisci, kadrovski Uslovi za rad (%): Prose~ni (42), lo{i (13), dobri (15), odli~ni (4) Broj zaposlenih: 1-190 Najzastupqenije teme: Kultura i informisawe (86 odsto medija), ekologija i poqoprivreda (75 odsto) ra mo}i, kao i da u slu~aju zavr{etka prekinutog procesa privatizacije elektronskih medija mawina treba imati u vidu wihov karakter i ulogu, kako im opstanak ne bi bio doveden u pitawe. S. Nikoli}


sreda8.septembar2010.

SPORT OTVORENO PRVENSTVO SAD (US OPEN)

\okovi}: Igram svoj najboqi tenis Takmi~ewe na Tikvari

DR@AVNO PRVENSTVO NA MIRNIM VODAMA

Sintelon pobednik

Ba~kopalana~ki Sintelon sveukupni je pobednik ekipnog dr`avnog {ampionata u kajaku i kanuu na mirnim vodama koje je odr`ano na ba~kopalana~kom jezeru Tikvara. Sintelon je do 18. titule {ampiona dr`ave do{ao u konkurenciji 22 kluba, koliko ih je u~estvovalo na 44 ekipnom i pojedina~nom prvenstvu. Ba~kopalan~ani su osim trofeja namewenog sveukupnom pobedniku, osvojili titule dr`avnog prvaka u kadetskoj i juniorskoj kategoriji. Sremskomitrova~ki Val pobednik je u pionirskoj, a {aba~ka Zorka Kolor u seniorskoj konkurenciji. I po broju osvojenih odli~ja najuspe{niji je doma}in ovogodi{weg elitnog skupa mirnovoda{a na kojem je u~estovalo preko 300 takmi~ara. Ba~kopalana~ki klub sa 43 medaqe, daleko iza sebe ostavio je glavne konkurente, {aba~ku

Zorku Kolor (28) i Pan~evo (20). Najuspe{niji takmi~ar ovogodi{weg prvenstva dr`ave je pan~eva~ki kanuista Miroslav Bara{evi} sa {est osvojenih zlatnih medaqa. Takmi~ewem u Ba~koj Palanci zavr{ena je sezona u kajak i kanuu sportu u na{oj zemqi. Rezultati - Plasman u pionirskoj kategoriji: 1. Val (S.Mitrovica) 104,5 boda, 2. Sintelon (B.Palanka) 42, 3. Be~ej 33...Plasman u kadetskoj kategoriji: 1. Sintelon 114 bodova, 2. Val 108, 3. Bratstvo (Kawi`a) 82....Plasman u juniorskoj kategoriji: 1.Sintelon 162 boda , 2.Vojvodina (N.Sad) 84,5, 3.Bratstvo 84...Plasman u seniorskoj kategoriji: 1. Zorka Kolor ([abac) 204, 2. Sintelon 195,5, 3. Pan~evo 189,5...Sveukupni plasman: 1. Sintelon 513,5, 2. Zorka Kolor 348,5, 3. Pan~evo 294 itd. M. \. K.

OTVORENO PRVENSTVO VOJVODINE U ASO SAVATEU

Rumqani najuspe{niji

U Sportskom centru Ruma odrji} (Sirmijum),2. Darko Kne`e`ano je Otvoreno prvenstvo Vojvi} (Vojvodina, NS), 3. Darko Gruvodine u aso savateu za kadete i seji} (Ruma), do 70kg: 1. Igor [ivoniore. Nastupilo je 87 sportista qicki (Sirmijum), 2. Damjan Mariz 16 klubova, a najuspe{niji su kovi} (Ruma), 3. Kosta Todorovi} bili doma}ini Savate boks klub (Crni zmaj, Petrovaradin), do Ruma. Pokroviteq je bio Pokra75kg: 1. Milo{ Vra~evi} (Stara jinski sekretarijat za sport i Pazova), 2. Miroslav Oxi} (Vojomladinu, a organizator Savate vodina, NS), 3. Milorad Mirkov savez Vojvodine. Bila je ovo pro(Milenijum, NS), do 80kg:1. Sinivera seniorske reprezentacije {a Kne`evi} (Xim tonik, NS), 2. Srbije pred SP u Parizu od 22 Milo{ Vijuk (Ruma), 3. Igor Pando 26. septembra. ti} (Vojvodina, NS), do 85kg:1. Rezultati – Kadeti, do 48kg: 1 Qubomir ^esti} (Ruma), 2. Sre}.Dragan Hajdukovi} (Ruma), 2. Miko Pale`evi} (“G. Ostoji}), 3. lan Rakita (Jedinstvo, Novi BeVujadin Petrovi} (Galaktik), + ~ej) do 60 kg:1. Vuk Vesi} (Ruma), 2. 85kg:1. Goran Baj{anski (VojvodiNikola Para} (”Goran Ostoji}”, na, NS), 2. Ivo Debeli} (VojvodiBeograd), 3. Nedeqko Popov (Milenijum, Novi Sad), do 60kg: 1. Danilo Mitrovi} (Ruma), 2. Marko Ru`i} (”G. Ostoji}”), 3. @arko Sedoglavi} (Galaktik, Sombor), do 65kg:1. Bqend Martinaj (“G. Ostoji}”), 2. Sr|an Vasili} (King, Sremska Mitrovica), 3. Aleksandar ^ali} (Ruma), do 70kg:1. Nemawa Komadina (Galaktik), 2. Aleksandar Aladi} (Galaktik), 3. Nikola Miri} (”G. Ostoji}”) , do 75kg:1. Nikola ^uki} (”G. Ostoji}”), 2. Lazar Vujovi} (Vojvodina, Novi Sad), 3. Aleksandar Salaji} (Jedinstvo, NB), do 80kg:1. Vuka{in Uzelac (Banat, Zrewanin), 2. Stanko Novakovi} (Vojvodina, NS) Momenat s takmi~ewa u Rumi do 85kg:1. Kopestinski Boris Xim na, NS), 3. Aleksandar DimitrijeTonik (Novi Sad), 2. Milan Mivi} (“G. Ostoji}“). Seniorke, do lijan~evi} (Feniks, Provo), 3. 60kg: 1. Sandra Zeki} (Vojvodina, Marko [u{a (“G. Ostoji}”), + NS), 2. Sandra Radulovi} (Sirmi85kg: 1. Nikola Nikoli} (”G. jum). Ostoji}”), 2. Stefan Zvezdi} (”G. Plasman klubova: 1. Ruma (6 Ostoji}”). Kadetkiwe, do 48kg: 1. zlatnih, tri srebrne, tri bronzaRadana Kne`evi} (Milenijum, ne medaqe), 2. “Goran Ostoji}”, NS), 2. Marijana Raki} (JedinBeograd (3, 5, 3), 3. Vojvodina, Nostvo, NB), 3. Mirjana Manojlovi} vi Sad ( 3, 5, 1), 4. Sirmijum, Sr. (Ruma), do 60kg: 1. Sawa Radin (JeMitrovica (2, 2, 1), 5. Xim tonik, dinstvo, NB), 2. Teodora Mani} Novi Sad (2, 0, 0), 6. Jedinstvo, (”G. Ostoji}”), do 65kg: 1. Bojana Novi Be~ej (1, 2, 1), 7. Galaktik, Andreji} (Ruma), 2. Bojana Bradi} Sombor (1, 1, 2), 8. Banat, Zrewa(Sirmijum). nin (1, 1, 0), 9. Milenijum, Novi Seniori, do 56kg: 1. Strahiwa Sad (1, 0, 3), 10. Stara Pazova (1, Jovovi} (Ruma), 2. Sini{a Legen 0, 0), 11. King, Sr. Mitrovica (0, (Ruma) 3. Goran Rapi} (Mileni1, 0), 12. Feniks, Provo (0, 1, 0), jum, NS), 60kg:1. Sini{a Zeqko13.Crni zmaj, Petrovaradin (0, 0, vi} (Vojvodina, NS), 2. Vladan Ta1), 14. Student, Ni{, 15. Kraq Pedi} (Banat), 3. Stefan Mira`i} tar prvi, Beograd i 16. Novi Sad (Sirmijum), do 65kg: 1. Mi{o Ga(bez medaqa).

Novak \okovi} sjajnom igrom plasirao se u ~etvrtfinale US Opena, a zadovoqan je napretkom svoje forme u Wujorku posle eliminacije Fi{a. - Bio je to fantasti~an me~. Veoma sam zadovoqan kako sam igrao. Podizao sam nivo forme iz me~a u me~ {to je veoma bitno na Gren slem turnirima. U Wujorku ve} nekoliko godina igram sjajno, dva polufinala, jedno finale, nadam se da }u tako nastaviti i ove godine. \okovi} je ceo me~ odigrao na visokom nivou, bio je maksimalno koncentrisan i odli~no je servirao. - Konstantnost je bitna zbog renkinga i drugih stvari. Meni su Gren slem turniri najbitniji i na ve}ini sam pravio dobre rezultate. I daqe ose}am da mogu da naprednujem i da do|em do titule na Gren slemu. Imam samo 23 godine, predamnom je vreme i ako nastavim sa radom do}i }e i rezultati. Problema je imao samo na po~etku kada mu je vru}ina smetala. - Vreme je boqe nego na po~etaku prethodne sedmice. Meni odgovara {to nije toliko toplo, to mi ne odgovara. Mnogo sam se mu~io protiv Troickog. To je me~ u kojem sam stekao sa-

Novak \okovi}

mopouzdawe, sada igram svoj najboqi tenis i sve je kako treba. Slede}i rival je Francuz Gael Monfis. - Nije bilo lako, svi ti me~evi bili su duga~ki, puno dugih poena, dosta tr~awa po terenu. On je jedan od fizi~ki najboqe pripremqenih momaka. Po{tujemo jedan drugoga, zajedno smo rasli, ista smo generacija. Puno puta smo igrali i tajni nema. Ako on odigra najboqe {to ume mo`e da pobe-

Rezultati Mu{karci, ~etvrto kolo: (3) \okovi} (Srbija) - (19) Fi{ (SAD) 6:3, 6:4, 6:1, (17) Monfis (Francuska) - Gaske (Francuska) 6:4, 7:5, 7:5, (5) , oderling ([vedska) - (21) Montawes ([panija) 4:6, 6:3, 6:2, 6:3, (2) Federer ([vajcarska) - (13) Melcer (Austrija) 6:3, 7:6, 6:3. @ene, ~etvrto kolo: Cibulkova (Slova~ka) - (11) Kuzwecova (Rusija) 7:5, 7:6, (31) Kanepi (Estonija) - (15) Vikmajer (Belgija) 0:6, 7:6, 6:1, (1) Voznijacki (Danska) - (14) [arapova (Rusija) 6:3, 6:4, (7) Zvonareva (Rusija) - Petkovi} (Nema~ka) 6:1, 6:2.

Kup Vojvodine

Poraz Gavrilovske Jedina predstavnica Srbije na juniorskom turniru Sa{ka Gavrilovska izgubila je u prvom kolu od ^ehiwe Karoline Pliskove rezultatom 6:4, 6:1. Me~ je trajao sat i osam minuta. di bilo koga, brz je, odli~no pripremqen, jak, te{ko mu je vra}ati loptice. Novinari su najboqeg srpskog tenisera podsetili na to da je pre tri godine bio senzacionalni u~esnik finala. - Tada sam imao 19-20 godina, bio sam klinac koji ne razmi{qa o pritisku, o~ekivawima... udarao sam jako lopticu, igrao veoma agresivno i bilo je dobro. Neke stvari su se promenile, ali ono {to je najva`nije, i daqe u`ivam u tenisu ka`e \okovi}.

[AMPIONAT U SPRINTU

Prvaci Gajin i [ibul Juniorska reprezentativka Vojvodine iz Ba~kog Gradi{ta Isidora [ibul i kugla{ Kristala iz Zrewanina Dragan Gajin osvojili su seniorske {ampionske titule na Prvenstvu Sbrije u sprintu odr`anom u Beogradu na kuglani Sportskog fonda Cepter na Bawici. Isidora [ibul je u finalu 2:0 u setovima pobedila Marinu Joki} iz Putara Ni{. Bilo je 102:99 i 99:92 i titula je oti{la u Ba~ko Gradi{te. U me~u za bronzanu medaqu, Anica Radakovi} iz Srema (Sremska Mitrovica) savladala je tek posle dodatnih „zlatnih kugli“ Kseniju Milosav iz zrewaninskog Kristala. U setovima je bilo nere{eno 1:1 (101:93 i 75:105) i tek posle tri dodatne kugle odlu~eno je ko }e poneti bronzanu medaqu. Oba me~a za trofeje u mu{koj konkurenciji odlu~ena su posle „zlatnih kugli“. U finalu, Dragan Gajin (Kristal) i Aleksandar Simijonovi} iz kostola~kog Rudara odigrali su u setovima nere{eno 1:1. Gajin je bio boqi u tri dodatne kugle za jedan ~uw 19:18 i osvojio titulu. Bronza je pripala Zoranu Gu`vi}u iz Vojvodine (Ba~ko Gradi{te). TURNIR U SENTI

Erwe{i najboqi Kugla{i Sente Visa prom, organizovali su tradicionalni turnir koji je na kuglani „Narodna ba{ta“ otvorio potpredsednik op{tine Zoltan ^izik, a okupili su se ma|arski prvoliga{ i vi{estruki prvak Segedin za koga igra na{ internacionalac Tibor Sel, osije~ki Kandit i dva srpka kluba, superliga{ Senta i srpskoliga{ Hajduk iz Kule.

SUTRA PO^IWE EVROPSKO PRVENSTVO

Ili} o~ekuje medaqe

Danas i sutra igraju se me~evi prvog kola rukometnog Kupa Vojvodine. Sastaju se, danas - BA^KA PALANKA: Ba~ka Palanka Hajduk (^) (19.30), KISA^: Tatra Slavija (20), BUDISAVA: Partizan - Cement Radni~ki (19), STARA PAZOVA: Stara Pazova - Ruma (20), RUMA: Klenak 09 - Putinci (20), HRTKOVCI: Sloga - @elezni~ar (19), [ID: Hajduk (B) - Radni~ki ([) (20), PERLEZ: Vojvodina - Napredak (^estereg) (20.30). Sutra - BA^KA PALANKA: RKS - @SK (18). J. G.

Od sutra do 12. septembra u portugalskom mestu Monte Veqo odr`a}e se Evropsko prvenstvo u veslawu. Na ovom takmi~ewu na{u zemqu predstavqa}e: Nikola Stoji} i Marko Marjanovi} u dvojcu, Iva Obradovi} u skifu, i Goran Jagar, Radoje \eri}, Igor Vasi} i Miqan Vukovi} u te{kom ~etvercu. Milo{ Tomi}, Nenad Babovi}, Nemawa Ne{i} i Milo{ Stanojevi} nastupi}e u lakom ~etvercu, dok }e se u dubl skulu

Odre|ene reprezentacije (Novi Sad). Pi{toqem }e ga|ati Emilija Zdravkovi} (Jagodina), Ana Simi} (Bor 030) i Olgica Zari} (Kikinda). U prvom finalu Lige mladih Evrope pro{le godine u Helsingoru, u Danskoj, srpska reprezentacija pu{kom u sastavu Katarina Bisere~i}, Borislav Maziwanin i Dragana Todorovi} osvojila je zlatnu medaqu.

Vo{a u Qigu Odbojka{i NIS Vojvodine nastavqaju s ciklusom odigravawa pripremnih utakmica, a danas od 18 ~asova igraju u Qigu sa Spartakom. @ele crveno-beli da za vreme sre|ivawa male sale Spensa u gostima odigraju {to vi{e me~eva, pa je zato za petak u 17 ~asova zakazan susret s Mladim radnikom u Po`arevcu. Slede}e nedeqe Novosa|ani }e otputovati u Rusiju gde }e u Ufi u~estvovati na tradicionalnom turniru. M. R.

takmi~iti Du{an Bogi~evi} i Jovan Jovanovi}.Selektor vesla~ke reprezentacije Srbije Neboj{a Ili} izjavio je da o~ekuje od na{ih takmi~ara medaqe na predstoje}em Evropskom prvenstvu u Portugaliji. - EP je za nas kruna uspe{ne sezone za srpsko veslawe. Nastupi}emo sa rekordnih pet posada. Posle izuzetno uspe{nih rezultata na Svetskim kupovima, ciq svih na{ih posada je borba za medaqe - naglasio je Ili}. J. G.

Nema novca za Vroclav

ZA LIGU MLADIH EVROPE U BOLOWI

Selektor Zoran Stojiqkovi} odredio je dve reprezentacije Srbije koje }e u~estvovati u finalu Lige mladih Evrope vazdu{nom pu{kom i pi{toqem ~iji }e doma}in biti Bolowa od 1. do 3. oktobra. Pu{kom }e se takmi~iti Katarina Biser~i} (Ni{), Borislav Maziwanin (Policajac) i @arko Trifuwagi}

DNEVNIK

c m y

16

Srpska studentska reprezentacija, predvo|ena svetskom seniorskom {ampionkom i vice{amponkom Zoranom Arunovi}, u kojoj je trebalo da ukupno bude sedmoro strelaca i dva trenera, otkazala je, zbog nedostaka novca, u~e{}e na tre}em studentskom [ampionatu sveta u streqa{tvu ~iji je doma}in biti Vroclav u Poqskoj od 15. do 19. septembra. - Te{ka srca doneli smo ovakvu odluku, `ao nam je takmi~ara, ali Univerzitetski sportski savez Srbije nije dobio novac od Ministarstva omladine i sporta Srbije – ka`e generalni sekretar SSS Nenad Petkovi}.

Trofej Beograda Danas u beogradskoj hali Pionir po~iwe odbojka{ki turnir Trofej Beograda 2010 koji s pravom mo`e da se nazove najja~im na svetu u ovom trenutku jer na wemu u~etvuju reprezentacije Srbije, Rusije, Kube i Bugarske. Ovo je jedan od turnira u sklopu finalnih priprema svih nacionalnih reprezentacija za predstoje}e Svetsko prvenstvo u Italiji (25. septembar -

10. oktobar). Bodovawe na turniru bi}e kao u Svetskoj ligi (3, 2, 1 i 0 bodova), a program turnira je - prvi dan: Rusija Bugarska (17.30), Srbija - Kuba (20.15), drugi dan: Rusija - Kuba (17.30), Srbija - Bugarska (20.15), tre}i dan: Bugarska Kuba (17.30), Srbija - Rusija (20.15). Turnir }e trajati tri dana, a ulaz za sve qubiteqe odbojke je slobodan. M. R.

Robert Erwe{i

Segedinci su osvojili prvo mesto sa 3.762 ~uwa (Tibor Sel 635), Senta Visa prom je bila druga sa 3.631 ~uw (Erwe{i 662, ]osi} 614, Feldejak 621, Len|el 128, Vojnovi} 409, Zoltan Rac Sabo 593, Baraw 594), Kandit je bio tre}i sa 3.579 ~uweva (Mate Bulka 623) a ~etvrto mesto pripalo je kulsom Hajduku sa 3.375 ~uweva (Jokovi} 587, Tri{i} 385, Balog 145, Lekovi} 574, Axi~ 576, Vuksan 399, Manojlovi} 142, Nikoli} 567). Najboqi igra~ turnira sa 662 ~uwa bio je mladi 16 - godi{wi pobednik kadetskog Svetskog kupa i i juniorski {ampion sveta u tandemu sa Zavarkom, Robert Erwe{i, koji je bio i ~lan juniorske reprezentacije Srbije koja je postala {ampion sveta! M. M.

@aretov memorijal Od 14. do 16. oktobra Odbojka{ki klub NIS Vojvodina organizova}e prvi Memorijalni turnir „@are Petrovi}“, a pored Noosa|ana u~etvova}e Budvanska rivijera, slovena~ki Bled, u kojem je trener na{ selektor Igor Kolakovi}, i gr~ki Aris. To }e biti i znavi~no predstavqawe Novosa|ana jer takmi~ewe u Superligi Srbije po~iwe 23. oktobra. M. R.


SPORT

c m y

DNEVNIK

1 1 1 1 1 1 1 2 2 2 1 1 1 2 1 3 3 3

7:3 6:2 5:3 4:1 6:5 5:4 2:1 7:4 3:3 4:5 4:4 4:4 3:3 2:6 2:3 1:5 3:6 2:7

16.30 16.30 16.30 16.30 16.30 16.30 16.30 16.30 16.30 9 9 9 7 7 7 7 6 6 6 5 5 5 4 3 3 1 -2

NOVOSA\ANI PRI@EQKUJU NOVO SLAVQE

Govedarica poziva na oprez Fudbaleri Novog Sada nisu imali puno vremena za slavqe i odmor nakon trijumfa na gostovawu u Lazarevcu. Danas u jednom od derbija petog kola na Detelinaru sti`e ekipa Zemuna, a stru~ni {tab Novosa|ana isti~e da nema mesta euforiji nakon pobede protiv Kolubare.

igru. Ipak mesta za optimizam ima dosta, a pogotovo raduje to {to je stara boqka - lo{a realizicija, posle tri postignuta pogotka na prethodnom me~u, ~ini se, prevazi|ewa. - Arhivirali smo pobedu protiv Kolubare i maksimalno smo se koncentrisali na susret protiv izabranika trenera Kustudi}a. Dobro poznajemo eki-

Pirova pobeda orli}a Kipar – Srbija 1:3 (0:1) AHNA: Stadion Etnikosa, sudija: Jordanov (Bugarska), gledalaca 2000. Strelci: Efrem u 50. (iz jedanaesterca) za Kipar, a [}epovi} u 36, Markovi} u 54. i Savi} u 78. minutu za za Srbiju. @uti kartoni: Antoniades, Pitaras (Kipar) Markovi}, Stanojevi}(Srbija). KIPAR: Kisas, Filaktou, Sokratos, Picilos, Sielis, Markou, Kacis, Efrem, Pitaras, Antoniades, Demetriou. SRBIJA: Dmitrovi}, Lekovi}, Medojevi}, Rajkovi}, Savi}, Marinkovi}, Igwovski, [}epovi}, Stevanovi}, Markovi}, Stanojevi}. Za mlade fudbalere Srbije ju~e su i zvani~no zavr{ene kvalifikacije za EP u Danskoj. Iako su ju~e na Kipru pobedi- Stefan [}epovi} li 3:1 (1:0) na{i reprezentativci sku {ansu da zauzmu drugo mesto u su remijem s Hrvatskom u Kragugrupi i eventualno izbore bara`. jevcu (2:2) ve} izgubili i teorijPosle ~etiri uzastopna u~e{}a na zavr{nim smotrama EP, na kojima je na{a zemqa dva puta bila Sedma grupa vice{ampion, ova generacija nije Rezultati posledweg kola: uspela da se vine u evropski vrh, Kipar – Srbija 1:3 (0:1) i Slopa je ju~e privremeni selektor va~ka – Norve{ka 1:4 (0:1). Tomislav Sivi} dao priliku mla1. Hrvatska 8 5 2 1 17:10 17 |im igra~ima koji }e igrati u 2. Slova~ka 8 4 2 2 11:11 14 slede}em ciklusu. 3. Srbija 8 4 1 3 14:12 13 Ve} u 5. minutu Igwovski je po4. Norve{ka 8 2 1 5 14:17 7 5. Kipar 8 2 0 6 7:13 6 kazao da podmla|eni tim Srbije Pobednici deset grupa i ~etiri nije do{ao samo u goste Kipraninajboqe drugoplasirane reprezenma, ali je za malo bio neprecizan. tacije plasira}e se u bara`. PoU 13. minutu i [}epovi} je bio u bednici sedam utakmica bara`a, {ansi, a na drugoj strani 4 m,inuu~estvova}e na na EP zajedno s dota kasnije revan{irao mu se Pima}inom Danskom. cilos. U 21. minutu i Stevanovi}

Prva grupa Letonija – Moldavija Rusija – Rumunija

1:1 0:0

Druga grupa Gruzija – Jermenija Turska – R. Irska

0:2 1:0

Tre}a grupa Ma|arska – BiH Italija – Vels

0:0 1:0

^etvrta grupa Finska – Lihten{tajn Poqska – [panija

3:0 0:1

Peta grupa ^e{ka – Island Nema~ka – S. Irska

3:1 3:0

[esta grupa Bugarska – [vedska Izrael – Crna Gora

0:1 5:0

Sedma grupa Kipar – Srbija Slova~ka – Norve{ka

1:3 1:4

Osma grupa Francuska – Malta Ukrajina – Slovenija

2:0 0:0

Deveta grupa Engleska – Litvanija Portugal – Makedonija

3:0 3:1

Deseta grupa Belorusija – Azerbejyan 1:0 [kotska – Austrija 2:1 je bio u prilici. Najzad, u 36. minutu boqa igra Srbije krunisana je pogotkom, koji je postigao Stefan [}epovi}. U 50. minutu Efrem je izjedna~io iz jedanaesterca, ali je Markovi} samo ~etiri minuta kasnije doveo Srbiju opet u vo|stvo. Sve dileme bile su re{ene u 78. minutu kada je Vujadin Savi} postigao i tre}i gol za Srbiju. S. S.

SUBOTI^ANI PREDSTAVILI NIKOLI]A I CRNOGLAVCA

Poja~ana konkurencija U Fudbalskom klubu Spartak Zlatibor voda predstavqena su poja~awa kojima je zakqu~en letwi prelazni rok. Ilija Dobri}, trener u stru~nom {tabu Spartaka, predstavio je na konferenciji za {tampu Nemawu Nikoli}a i Nemawu Crnoglavca, nove igra~e u Subotici. – Obojica su mladi igra~i, veoma perspektivni, a na wima je da se radom izbore za prvi tim Spartaka – istakao je Dobri}. Crnoglavac (1990. godi{te) je

igra~ Zemuna, igra na mestu {topera i novi je ~lan Spartak Zlatibor vode. Za razliku od wega, Nikoli} (1988. godi{te) je i daqe vezni igra~ Crvene zvezde, ali }e godinu dana provesti na pozajmici u Spartaku. – Stigli smo u Spartak jer znamo da se Subotica fudbalski probudila, ekipa se bori za vrh Superlige, a daje {ansu mladim igra~ima da se afirmi{u – slo`ili su se Crnoglavac i Nikoli}.

U GANI ODLU^NI

Uzdanica Novosa|ana Damir ^ekovi}

Dobro je poznato da dueli starih rivala godinama u nazad privla~e veliku pa`wu qubiteqa fudbala. Pro{le sezone Zemunci su slavili u Gorwoj varo{i 2:0, da bi im se kanarinci reva{irali na Detelinari duplom merom 4:0. Dana{wi duel bi}e novi izazov za podmla|eni sastav `uto - plavih, a trener Govedarica muku mu~i sa povredama igra~a. \uki} je i daqe na po{tedi, kao i roviti Ze~evi}, dok je Milan Raki} nakon o{trog starta u Lazarecu morao da napusti

Foto: F. Baki}

pu Zemuna, koja igra sli~na fudbal kao i mi. Pokreta~i igre su im tri sjajna fudbalera, Vukobrat, Stankovi} i Vujo{evi}. Igraju ofanzivno, imaju ubojite napada~e i ne pra{taju ni najmawe gre{ke rivala. O~ekujem da uz pomo} vernih navija~a, pru`imo dopadqivu i borbenu igru kako bi sa {to mawe gre{aka do{li do povoqnog rezultat - kazao je Govedarica. Utakmice Novi Sad - Zemun igra sa na Detelinari u 16.30 ~asova. I. Grubor

Proleteru i bod po meri Sjajno je ekipa Proletera odigrala posledwa dva susreta u [idu i Novom Sadu i tako zaposela vrh prvoliga{kog karavana. Ukoliko Slanobarci `ele tu i da ostanu, mora}e danas u Lu~anima da ostvare povoqan rezultat. Kapiten Branko @igi} isti~e da je pobeda nad biv{im superliga{em Mladim radnikom stavqena ad akta i da su sve misli i pozitivna energija usmereni na me~ s Mlado{}u. - Overili smo bod iz [ida a kakav zna~aj dajemo novom susrtu, kazuje ~iwenica da smo u ka-

17

KVALIFIKACIJE ZA EVROPSKO PRVENSTVO MLADIH

PRVA LIGA SRBIJE – 5. KOLO NOVI SAD: Novi Sad - Zemun SOMBOR: Radni~ki - Dinamo [ID: Big bul Radni~ki - Kolubara PO@AREVAC: Mladi radnik - Teleoptik LU^ANI: Mladost - Proleter NOVI PAZAR: Novi Pazar - Sin|eli} KRAGUJEVAC: Radni~ki - Napredak BEOGRAD: Be`anija - Banat BEOGRAD: BASK – Srem 1. Proleter 4 3 0 2. Big bul Radni~ki 4 3 0 3. Banat 4 3 0 4. BASK 4 2 1 5. Radni~ki (K) 4 2 1 6. Teleoptik 4 2 1 7. Be`anija 4 2 1 8. Mladost (L) 4 2 0 9. Sin|eli} 4 2 0 10. Novi Sad 4 2 0 11. Zemun 4 1 2 12. Novi Pazar 4 1 2 13. Radni~ki (S) 4 1 2 14. Dinamo 4 1 1 15. Srem 4 0 3 16. Mladi radnik 4 1 0 17. Napredak 4 0 1 18. Kolubara (-3) 4 0 1

sreda8.septembar2010.

rantinu. Igraju Lu~anci dobro kod ku}e, ali i mi imamo snage, kvaliteta i motiva da im se suprotstavimo. Iako smo u prethodnom susretu dobili mnogo kartona, na sre}u niko ne}e pauzirati i u me~ }emo u}i u najja~em sastavu - poja{wav @igi} i dodaje: - Idemo u Lu~ane rastere}eno. @elimo da se, pre svega, predstavimo u pravom izdawu i ako poka`emo igre kao u prethodnim susretima, povoqan rezultat ne}e nas mimoi}i - op{timista je kapiten Proletera. M. Popovi}

Ultimatum Rajevcu Fudbalski savez Gane dao je rok od sedam dana sada{wem selektoru Milovanu Rajevcu da se izjasni o tome da li }e ostati na kormilu tog nacionalnog tima. Rajevac je sa selekcijom Gane ostvario plasman u ~etvrtfinale Mundijala u Ju`noj Africi, a posle toga dobio je veliki broj ponuda od raznih klubova. Tako|e, postojao je i interes Fudbalskog saveza Srbije, me|utim Rajevac je poru~io da `eli da ostane selektor Gane. Ipak, u me|uvremenu je do{lo do zastoja u pregovorima, a pretpostavqa se da dve strane ne mogu da se slo`e u vezi s uslovima ugovora. - Rajevac ima jo{ sedam dana da se kona~no odlu~i da li `eli da ostane selektor Gane. U suprot-

Milovan Rajevac

nom, po~e}emo da tra`imo alternativu na mestu selektora - rekao je predsednik Fudbalskog saveza Gane Kvesi Niatengi medijima u Akri. Milovan Rajevac je navodno dobio i unosnu ponudu Al Ahlija, me|utim, srpski stru~wak je to demantovao.

U vreme pauze u Superligi Suboti~ani ne gube vreme, treninzi se odvijaju uobi~ajenim tempom, a svi se pripremaju za predstoje}e gostovawe ekipi Metalca. – Spremamo se za me~ protiv Metalca kao za bilo koji drugi. Ne pravimo razliku u tome ko nam je protivnik. Mo`da je trenutno Metalac u slabijoj bodovnoj situaciji, ali to nas tera da budemo jo{ oprezniji – dodao je Dobri}. N. S.

[paniji „Princ od Asturije“ [panska fudbalska reprezentacija dobila je nagradu „Princ od Asturije“, zbog pobeda na Svetskom prvenstvu ove godine i Evropskom prvenstvu 2008. @iri je naveo da je tim pokazao stil i tehniku koji se kopiraju u mnogim dr`avama {irom sveta, a uspeh reprezentacije doneo je odu{evqewe i [panci su pobede fudbalera prihvatili kao svoje. Nagrada koju je dobila {panska reprezentacija dodequje se u osam kategorija, izme|u ostalog u oblasti umetnosti, kwi`evnosti, komunikacija i nau~nih istra`ivawa.

MEMORIJALNI TURNIR „STEVAN - ]ELE VILOTI]“

Danas odluka o pobedniku Sedamnaesti Memorijalni fudbalski turnir „Stevan - ]ele Viloti}“ koji se u Subotici odr`ava od nedeqe, 5. septembra, zavr{ava se danas. Nakon dva dana Srbija se ubedqivo nalazi na prvom mestu tabele. Orli}i su prvog dana zahvaquju}i ~etvorostrukom strelcu \or|u Despotovi}u savladali reprezentaciju Ma|arske 4:1, dok su u drugom kolu, pogotkom Nikole Truji}a savladali Izrael1:0. Na drugom mestu su Ma|ari koji su u ^antaviru savladali Ukrajinu 1:0 koja ima jbod, koliko

i Izrael, nakon wihobog me|usobnog remija od 1:1. U posledwem kolu, od 15.30 sati, na Gradskom stadionu u Subotici snage }e odmeriti Izrael i Ma|arska, dok na terenu Ba~ke aod 16.30 sati igraju Srbija i Ukrajina, nakon ~ega }e biti odr`ana i ceremonija sve~anog zatvarawa te progla{ewa najboqih ekipa i pojedinaca. Ju~era{wi slobodan dan svi reprezentativci proveli su na prijemu kod ~lana Gradskog ve}a Subotice za sport i omladinu Nemawe Simovi}a. N. S.

Nikola Lazeti}

DANAS U FC „VUJADIN BO[KOV”

Vojvodina i Indeks U sklopu prioprema za subotwi me~ 4. kola Jelen superlige s ^ukari~kim u Beogradu, fudbaleri Vojvodine danas imaju novu proveru. Kanidati za tim crveno-belih, bez reprezentativaca Brki}a, Medojevi}a, \urovskog, Jaoa, Mereba{vilija i Bilbije, ugosti}e ~etvrtoplasirani tim Vojvo|anske lige – zapad, Indeks. Dana{wi me~ u FC “Vujadin Bo{kov” u Veterniku po~iwe u 16.30 sati, a mogu}e je da se pred navija~ima pojavi i poja~awe iz Crvene zvezde, Nikola Lazeti}, koji je nedavni me~ sa zeni~kim ^elikom (3:1 za Vojvodinu) posmatrao iz sve~ane lo`e u dru{tvu direktora Miodraga Panteli}a. S. S.

Bez ograde u In|iji Visoke metalne ili `i~ane ograde oko terena na fudbalskim stadionima polako odlaze u istoriju. Eventualni ulazak navija~a spre~ava}e se ubudu}e `ivom silom - redarima, a kada zatreba i policajcima i adekvatnim kaznama koje }e se izricati na licu mesta. Odgovaraju}e slu`be de`ura}e za vreme utakmica, a nepo`eqne „goste“ na terenu po hitnom postupku stizati propisane sankcije. Dakle, reda na utakmicama mora biti ali bez visokih ograda koje su, skoro redovno, smetale posetiocima prvih redova da prate doga|awa na terenu. Nedavno su radnici na stadionu kod `elezni~ke stanice skra}ivali i sklawali postoje}u dva metra visoku ogradu pa }e se in|ijski hram fudbala me|u prvima u zemqi prilagoditi najnovijim propisima. Da. V.

SRPSKA LIGA - VOJVODINA

Sen}ani u Beo~inu U odlo`enoj utakmici Srpske lige - grupa Vojvodina danas se u Beo~inu sastaju fudbaleri Cementa i Sente. Me~ po~iwe u 16.30 sati.

KUP NA TERITORIJI FSG NOVOG SADA

Kabel kraj Najlona

Danas su na programu utakmice drugog kola kupa na teritoriji Fudbalskog saveza grada Novog Sada. Sastaju se NOVI SAD: Crvena zvezda Kabel, Mladost - Metalac (Futog), Borac - Partizan (Susek), @elezni~ar - Jugovi} (Ka}), PETROVARADIN: Petrovaradin - Indeks, ^EREVI]: Sremac - ^enej, RUMENKA: Jedinstvo - TSK (Temerin). Svi me~evi po~iwu u 16.30 sati. Utakmica Omladinac (Stepanovi}evo) – Borac (Rakovac) penalima 4:2 81:1) odigrana je ranije. G. K.


18

SPORT

sreda8.septembar2010.

DNEVNIK

OP[TINSKA LIGA [ID

OP[TINSKA LIGA SREMSKA MITROVICA (PRVI RAZRED)

Ilin~ani zaslu`eno

Bodovi ostali u Kuzminu

Sremac – Borac (I) 0:2 (0:2) BERKASOVO: Stadion Sremca, gledalaca 100, sudija: Jovi} ([id). Strelac: Kova~evi} dva. @uti kartoni:Runti}(Sremac), Krwaji} (Borac). Crveni karton: Runti} (Sremac). SREMAC: Jovi} 7, Parenta 7, Runti} 6, Bala{}ak 7 (Vlaisavqevi} ), Kurbalija 7, Ranki} 7, Ostoji} 7, Ore{~anin 7, Istuk 6 (Novak ), Radosavqevi} 6, Balo{ 6 (Nikoli} ). BORAC (I): D. Simi} 8, Kova~evi} 8, M. Savi} 7, D. Filipovi} 7, Bo{wakovi} 7, Radi} 7, Krwaji} 7, Stoj{i} 7, I. Filipovi} 7, Peji} 7 (Prodanovi} 7), Stankovi} 7 ([arkanovi} 7). Ilin~ani su zaslu`eno odneli sva tri boda.Bili su boqi tokom cele utakmice. M. \urkin

Jedinstvo (Q) – Napredak 6:1 (3:1) QUBA: Stadion Jedinstva, gledalaca 100, sudija Pendo (Erdevik). Strelci: Gani} u 3. i 65, Bajlov u 13. i 38. i Tadi} u 74. i 85. za Jedinstvo, Sremac u 20. za Napredak. @uti kartoni: Kne}ko (Jedinstvo), Sremac (Napredak). JEDINSTVO: Mrkowi} 7, Mr|anovi} 7, Danijel [ili 7, La}arac 8, (Davor [ili 7), \uri} 8, Cerovski 7, D.Ruman 8, Rami} 8, ]ali} 7, Bajlov 9, Gani} 8 (Tadi} 8, Kne}ko 8). NAPREDAK: M.Dobrojevi} 6, D.Dobrojevi} 6, Petrovi} 6 (Grumi} ), Gali} 6, \a~anin 7, Maleti} 6, Sremac 7, Mladenovi} 7, Krtini} 7, Novakovi} (Hrbok), Tuti} 6. Nekada je to bio derbi kola, sada je to bila igra ma~ke i mi{a. D. Polimac

Bratstvo – OFK Biki} 1:4 (0:2) SOT: Stadion Bratstva, gledalaca 150, sudija Grbatini} (Ada{evci). Strelci: M. Varga u 75. za Bratstvo, Mrvaqevi} u 20. i 53, Vranov u 31. i Siv~ u 80. za OFK Biki}. @uti kartoni: Romawak, Vu~kovi} (OFK Biki}). BRATSTVO: Vitman, \a~anin, Aramba{i}, ^alina, Maj-

her, Tur~an, Naranxi} (Cigankov), M. Varga, ^ipkar, Bun~i} (Ceti}, Rajkovi}), Arsenovi}. OFK BIKI]: Bugarski, @ivkovi}, Solakovi}, Siv~, Jovanovi}, Rado{evi}, Romawak, Bogda Novi}, Vranov (Vu~kovi}), Mrvaqevi} (Hr~ek), [arac (Ore{~anin). Doma}in je o~ekivao sigurnu pobedu. Me|utim, na terenu, je igrala samo jedna ekipa. Gosti su doma}ine mogli savladati i ve}im rezultatom. S. Tadi}

OFK Bingula – Jednota 3:2 (3:2) BINGULA: Stadion Morjan, gledalaca 100, sudija Mili} (Ba~inci). Strelci: Pla~kovi} u 9, 28. i 44. za OFK Bingulu, Boda u 14. i 21. za Jednotu. @uti kartoni: Gwatovi}, Kremi}, Milovanovi}, Halilovi} (OFK Bingula), Rukavina (Jednota). OFK BINGULA: Dubovdski 7, Gwatovi} 7, Ruman 7 (Svir~evi}7), I. Kramar 7, Pali} 8, Milovanovi} 7 (Samarxi} 7), Kremi} 7, ]osi} 7, Halilovi} 7, Pla~kovi} 9, Farka{ 7 (Raji} 7). JEDNOTA: ^aji} 7, N. Kotarli} 7, Carevi} 7, Rali} 7, R. Kotarli} 7 (Dobri} 7), ^alina 7, Dujakovi} 7 (Rukavina 7), Stepanovi} 8, Farka{ 7, Medi} 7, Boda 8. Morjan je bio dubok za [i|ane.^vrstom i borbenom igrom igra~i B ingule savladali su zaslu`eno favorizovanu Jednotu. D. ]osi}

Grani~ar (J) – Jedinstvo (M) 2:0 (1:0) JAMENA: Stadion Grani~ara, gledalaca 100, sudija Alen Softi} (Ba~inci). Strelci: D. Juro{evi} u 30. i S. Juro{evi} u 51. @uti kartoni: D. Juro{evi}, Boban Cvijanovi} (Grani~ar), Aramba{i} (Jedinstvo). GRANI^AR: Bogdan Cvijanovi} -, Joki} 7, D. Jovi} 7 (Kova~evi}), Vukovi} 6, Stanivukovi} 7, Maru{i} 7, Riki} 7, Stevi} 6, S.Juro{evi} 7, D. Juro{evi} 7, Remi} 7 (Boban Cvijanovi}, Sekuli}). JEDINSTVO (M): Luki} 7, Popovi} 6 (P.Seni}), B.Ivan-

SOT: Bratstvo – OFK Biki} 1:4, QUBA: Jedinstvo – Napredak 6:1, JAMENA: Grani~ar – Jedinstvo(M) 2:0, GIBARAC:Sin|eli} – Ba~inci Sloga 2:0, BINGULA:OFK Bingula – Jednota 3:2, MOLOVIN:Omladinac – Omladinac(B) 1:3, BERKASOVO:Sremac – Borac 0:2.

1.Jedinstvo (Q) 3 2.Omladinac (B) 3 3. OFK Biki} 3 4. Bratstvo 3 5. OFK Bingula 3 6. Borac(I) 3 7. Jednota 3 8.Grani~ar(J) 3 9.Sin|eli} 3 10.Omladinac(M)3 11.Ba~inci Sloga3 12.Napredak 3 13.Sremac 3 14.Jedinstvo(M) 3

3 3 2 2 2 2 1 1 1 1 1 0 0 0

0 0 1 0 0 0 1 1 0 0 0 1 0 0

0 11:4 0 7:3 0 10:3 1 9:5 1 8:7 1 5:6 1 4:4 1 3:3 2 2:2 2 5:6 2 3:4 2 3:9 3 2:10 3 2:11

9 9 7 6 6 6 4 4 3 3 3 1 0 0

kovi} 6, A,Boji} 7, Aramba{i} 6, B. Spasojevi} 6, D. Simi} 7, Savi} 6 (I. Spasojevi}), \uri} 6, Jawatovi} 7, M. Spasojevi} 6 (Vorkapi} ). U rutinskoj igri doma}in je zaslu`io jo{ ubedqiviju pobedu. I. Maru{i}

Omladinac – Omladinac (B) 1:3 (0:2) MOLOVIN: Stadion Omladinca, gledalaca 80, sudija Radivojevi} (Ba~inci). Strelci: Avramovi} u 29. za doma}e, Kramar u 6, A. Manojlovi} u 19. i 67. za goste. @uti kartoni: A{ki}, Devi}, Mari} (doma}i), P. Male{evi}, N. Bo`i} (gosti). OMLADINAC (M): Preredovi} 6, Gruji} 7, Budimir 5, [inko 6 (D. Devi} 6), \or|evi} 7, Devi} 7 (Mari} 6), Milankovi} 6, Avramovi} 7, Simi} 6, Malivuk 6, ^obanovi} 6 (A{ki} 6). OMLADINAC (B): Pavlovi} 7, Radosavqevi} 7, Bogdanovi} 7, Trifunovi} 7 (N. Bo`i} 7), Jarabek 7, Ivanovi} 7, Krmar 7, Ga~i} 7, Sari} 7 (P. Male{evi} 7), Pani} 7 ([ipka 7), A. Manojlovi} 9. Iskusni gosti igrali su koliko im je bilo potrebno za pobedu. N. Subi}

DRUGA JU@NOBANATSKA LIGA

Zapad

Hajdu~ica – Dunav (BP) 4:0 (1:0) HAJDU^ICA: Igrali{te kraj bazena, gledalaca oko 100. Sudije: Petroman (Vr{ac). Strelci: Le~i} u 8, Radovi} u 57. i Dem{e u 84. i 86. minutu. HAJDU^ICA: Melih 8, Stojkovski 7, Mr{i} 8, Radovi} 7, (Stojkovski 7), Pe}inovski 7, Radulovi} 7, M. Mr{i} 7 (Dem{e 8) An|elovski 7, Jovi} 7, Le~i} 7, Hrutka 7 (Hu|ec 7). DUNAV: Bradvarevi} 6, Jovanovi} 7, Vitomirov 6 (Bradvarevi} 6), Avgusti} 7, Dini} 7, Crqi} 6 (Brankov 6), Sto{i} 6, Ostoji} 6, Jovi} 6, Stojmirov 7. Fudbaleri Hajdu~ice poveli su u 8. minutu preko najboqeg strelca Le~i}a, {to je bio uvod u ubedqivu pobedu nad borbenim gostima. M. V.

OPOVO: Omladinac - Pan~evo 8:1, DELIBLATO: Omladinac - Glogow 4:3, KA^AREVO: Jedinstvo Stevi} - Pobeda (Samo{) 9:1, PLO^ICA: Borac - Jedinstvo (Dubovac) 3:0 (gosti nisu do{li), MRAMORAK: Proleter - Unirea (Uzdin) 1:6, BAVANI[TE: BSK - Dolovo (2:1), PAN^EVO: @eqezni~ar Vojvodina (Crepaja) (22. 09.), VOJLOVICA: Mladost - Borac (Sakule) 1:1. Slobodan je bio Plavi Dunav (Skorenovac). 1. Omlad. (O) 4 2. Borac (S) 4 3. Omlad. (D) 4 4. Jed. Stevi} 4 5. Unirea 4 6. Vojvodina 3 7. Dolovo 4 8. Pl. Dunav 3 9. Borac (P) 4 10. Mladost 3 11. @eqezni~ar 2 12. Glogow 4 13. BSK 4 14. Pobeda 4 15. Pan~evo 3 16. Proleter 4 17. Jedinstvo 4

4 3 3 3 3 3 2 2 2 1 1 1 1 1 0 0 0

0 1 0 0 0 0 0 0 0 1 0 0 0 0 0 0 0

0 0 1 1 1 0 2 1 2 1 1 3 3 3 3 4 4

22:2 12 7:2 10 24:7 9 22:7 9 13:7 9 9:2 9 10:5 6 9:6 6 6:7 6 4:3 4 2:1 3 11:11 3 5:9 3 5:24 3 6:20 0 1:17 0 4:28 0

Istok

DUPQAJA: Banat - [evac (Kusi}) 4:1, POTPORAW: Potporaw - Ratar (Kru{~ica) 5:1, HAJDU^ICA: Hajdu~ica - Dunav (Banatska Palanka) 4:0, VRA^EV GAJ: Borac - Mladost (Velika Greda) 3:0, PAVLI[: Crvena zvezda - Kara{ (Jasenovo) 1:0, VELIKO SREDI[TE: Borac - Sloga (Plandi{te) 1:2, [U[ARA: Hajduk Jedinstvo (Vlajkovac) 2:1, DOBRICA: Dobrica - Kara{ (Ku{tiq) 2:2. 1. Hajdu~ica 2. Sloga 3. Hajduk 4. Potporaw 5. [evac 6. Borac (VS) 7. C. zvezda 8. Dunav 9. Banat 10. Ratar 11. Kara{ (J) 12. Borac (VG) 13. Kara{ (K) 14. Dobrica 15. Jedinstvo 16. Mladost

3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3

3 3 2 2 2 2 2 1 1 1 1 1 0 0 0 0

0 0 1 0 0 0 0 1 1 0 0 0 2 1 0 0

0 15:0 0 9:1 0 3:1 1 10:6 1 7:4 1 6:3 1 3:3 1 4:5 1 5:16 2 12:10 2 4:9 2 3:8 1 2:5 2 2:5 3 2:6 3 1:10

9 9 7 6 6 6 6 4 4 3 3 3 2 1 0 0

Grani~ar (K) – Borac (Vr) 3:1 (3:0) KUZMIN: Stadion Grani~ara, gledalaca 200, sudija: Mari} (Sremska Mitrovica). Strelci: Makivi} u 6, Adamovi} u 22. i Milinkovi} u 24. za Grani~ar, Jeli} u 65. za Borac. @uti karton: Kozomora (Borac). GRANI^AR (K): Stevi} 7, Vasili} 6, Simi} 7, Veselinovi} 7, Milinkovi} 7, Luka~ 6 (Kuzmanovi} ), Bogosavqevi} 6, Radulovi} 6, Makivi} 7 (Sav~i} ), Adamovi} 7 (Danilovi} 6). BORAC (VR): Nikoli} 6, Cerovac 7, Kozomora 6, Peri} 6, Ta{i 6, Mitrovi} 6, S. Kova~evi} 5, Eri} 5, Jeli} 5, Jovanovi} 6, Milovanovi} 6. Kuzminci su lako do{li do pobede. Rezultat je mogao da bude mnogo ubedqiviji. R. Papri}

Zmaj – Borac (M) 0:3 (0:1) NO]AJ: Stadion Zmaja, gledalaca 50, sudija: Tre}akovi} (Sremska Mitrovica).Strelci: M. Jankovi} u 26, Joveli} u 64. i Obrenovi} u 77. @uti kartoni: Ogwenovi}, Stanisavqevi} (Zmaj), ^ukvas, Jankovi}, @ili} (Borac). ZMAJ: Savi} 6, Vuga –(Bugarski 6), Toji} 5, Mihajlo Vu~enovi} 5, Zackalicki 5, M. @ivkovi} 6, \uri} 6, Gospovi} 6, Stanisavqevi} 6, Babi} 5, (A.Sretenovi}), Ogwenovi} 6 (Marko Vu~enovi}). BORAC (M): Jandri} 7, Alindri} 6, Mati} 6, [kara 6 (Z.Male{evi}), Z. Jankovi} 6, ^ukvas 6, Joveli} 6 (@ili} ), R.Male{evi} 6, Obrenovi} 6, M. Jankovi} 6, M. Male{evi} 6 ([ar~evi} ). Doma}in nije iskoristio svoje {anse, a iskusni veterani iz

Martinaca lako su postigli tri gola i osvojili ceo plen. N. Ogwenovi}

Mitros – Sremac (J) 4:1(1:1) SREMSKA MITROVICA: Stadion Mitrosa, gledalaca 100, sudija: Lompar (Sremska Mitrovica). Strelci: N. Ivkovi} dva , Tubi} i Lazi} za Mitros, Mari~i} za Sremac. MITROS: Macanovi} 7, Radovanovi} 7 (M. Ivkovi} 7), [imi} 6, Pani} 7, Reli} 7, Alimanovi} 7 (Luki} 7), Lazi} 7, Tomi} 6, Mijatovi} 7, Tubi} 7 (Cvjeti} ), N. Ivkovi} 7. SREMAC (J): Vu~enovi} 7, N. Gvoka 5, M. Gvoka 5, Plav{i} 6 (Boro|i), Mataruga 5, @ivanovi} 5 (Mocowa), M. Simovqevi} 5, Cuki} 5, S. Simovqevi} 5, Stanojevi} 5 (Stankovi}), Mari~i} 5. Mesari su zaslu`ili visoku pobedu. Gosti su bili jako slabi, kao da nisu ni trenirali. D. Cuki}

Budu}nost – Fru{kogorac 4:2 (1:1) SALA[ NO]AJSKI: Stadion Budu}nostoi, gledalaca 200, sudija: Popovi} (La}arak). Strelci: D. \uki} u 41, Bari} u 46. i 53. i Tufegxi} u 67. za Budu}nost, Krmbaqevi} u 15. i Milan Maslari} u 70. za Fru{kogorac. @uti karton: Bojani} (Fru{kogorac). BUDU]NOST: D. ^upi} 7, Jesereti} 8, Bo`jakovi} 8, Simeunovi} 8, S. ^upi} 8 (M. Petrovi} 8), V. Petrovi} 8 (^elikovi} 8), Tufegxi} 8, Milovanovi} 8 (Markovi} 8), Bari} 9, D.\uki} 9, Bugarski 8. FRU[KOGORAC: Kovanxi} 9, Grabi} 6, Leki} 5, Mari} 5, Roqi} 6, Ko~i} 5, Momir Ma-

KUZMIN: Grani~ar – Borac (VR) 3:1, NO]AJ: Zmaj – Borac (M) 0:3, [A[INCI: Sloboda – Sloga (^) 1:1, SALA[ NO]AJSKI: Budu}nost – Fru{kogorac 4:2, SREMSKA MITROVICA: Mitros – Sremac (J) 4:1. 1. Borac(M) 2 2 0 0 9:2 6 2. Budu}nost 2 2 0 0 7:4 6 3. Mitros 2 1 1 0 4:1 4 4. Grani~ar(K) 2 1 1 0 3:1 4 5. Sloga(^) 2 1 1 0 3:1 4 6. Fru{kog. 2 1 0 1 5:5 3 7. Sloboda 2 0 1 1 2:4 1 8. Sremac(J) 2 0 0 2 3:7 0 9. Zmaj 2 0 0 2 0:5 0 10. Borac(VR) 2 0 0 2 3:9 0

slari} 6, Bojani} 6(Beli} 6), Malba{i} 6(^amprag 6), Milan Maslari} 7, Krmbaqevi} 7 (Vukojevi} 6). Da gosti na golu nisu imali raspolo`enog Kovanxi}a, doma}in bi sigurno pobedio dvocifrenim rezultatom. M. Simi}

Sloboda – Sloga (^) 1:1 (1:0) [A[INCI: Stadion Slobode, gledalaca 100, sudija Stankovi} (Sala{ No}ajski). Strelci: Zmijanac u 21. za Slobodu, Majstorovi} u 65. za Slogu. @uti kartoni: G. Malenkovi}, Radovanovi} (Sloboda), Sekuli} (Sloga). SLOBODA: S. Popovi} 7, A. Brkovi} 6, Stanojevi} 6, Radovanovi} 6, Nedeqkovi} 7 (Ristanovi} 6), G. Malenkovi} 7 (M. Popovi} 6), Milutinovi} 7, Lu~i} 6, Zmijanac 7, @. Brkovi} 7, Damjanovi} 6 (M. Malenkovi} 6). SLOGA (^): \oki} 7, Petkovi} 6, Zec 7, Ra|evi} 6, Cvjeti} 7 (Juri{i} 6), Sekuli} 6, Filipovi} 7, A}imovi} 6, Tot 6 (Igwati} 6), Vetmi} 7 (Draganovi} 6), Majstorovi} 7. [a{in~ani su imali vi{e {ansi za gol, a gosti samo jednu iz koje je Majstorovi} izjedna~io. S. Nedeqkovi}

OP[TINSKA LIGA SREMSKA MITROVICA (DRUGI RAZRED)

I sre}a uz boqi tim BSK – Planinac 2:1 (1:0) [UQAM: Stadion Napretka, gledalaca 200, sudija Samac (Sremska Mitrovica). Strelci: B. Laketi} u 10. i A.Plemi} u 62. Za BSK, Mandi} u 72. za Planinac. @uti kartoni: Pu{karevi}, D. Laketi}, D. Plemi} (BSK), Andrijevi}, Stanojevi}, Mandi} (Planinac). BSK: Dragojevi}, Roki}, M. Ili}, Pu{karevi}, S. Laketi}, D. Laketi}, Jovi}, D. Plemi}, A. Plemi}, Luki}, S. Kovanxi} (P. Kovanxi}, Maleti}, Marinkovi}). PLANINAC: Tijani}, J. Stepan~evi}, M. Gr{i}, Stanojevi}, \. Gr{i}, Maleti}, Smiqani}, Andrijevi}, S. Savi}, Mandi}, S. Stepan~evi} (N. Gr{i}, M. Andrijevi}). U oba poluvrema BSK je bio boqi tim, a ipak je sre}no do{ao do tri boda. M. Ili}

Sloga (Z) – Borac (R) 1:1 (0:0) ZASAVICA: Stadion Sloge, gledalaca 50, sudija Novakovi} (Sremska Mitrovica). Strelci: Jefti} u 83. za Slogu, M. Jankovi} u 66. za Borac. @uti kartoni: Pr{i}, Jefti}, M. ^iki}, D. Ivankovi}, De`akovi} (Sloga), Sa{a Runi}, Rudi} (Borac). Crveni karton: Rudi}(Borac).

SLOGA: Andonovi}, D. Ivankovi}, M. ^iki}, Kne`evi}, De`akovi}, Dobo, Ili}, I. Ivankovi}, Vuga (Belamarkovi}), Jefti} (B.^iki}, Ostoji}). BORAC (R): I. Vi}enti}, Vukojevi}, M. Vi}enti}, M. Rudi}, Sa{a Runi}, S. Rudi}, Jankovi},Marko Vladisavqevi}, @.Rudi}, Jezdi}, Milo{ Vladisavqevi}. Remi je po meri obe ekipe. I. Ivankovi}

Grgurevci – Srem 0:1 (0:0) GRGUREVCI: Stadion Gregurevaca, gledalaca 50, sudija D. Kresojevi} (Be{enovo). Strelac: Vasiqevi} u 78. @uti kartoni: D. Nagradi} (Grgurevci), Joki}(Srem). GRGUREVCI: G. Radosavqevi} 8, Paunovi} 6 (]etkovi} 6), D. Nagradi} 6, Risti} 6 (Nedeqkovi} 6, G.Nagradi} 6, S.Radosavqevi} 6 (Jovanovi} 6), Jeremi} 6, Krsti} 6, Nikola Simi} 6, Neboj{a Simi} 6, Stefanovi} 6. SREM: Joki} 7, Vasiqevi} 8, [upuri} 7, Inosavqevi} 7, Bu}ko 8, [aganovi} 7(\akovi}7), Milovanovi} 7, Vi}enti} 7, Raji} 8, Le{i} 8, Gvero 7 (Ostoji} 6). U borbenoj i tvrdoj igri gosti iz Sremske Ra~e imali su vi{e snage. Slavili su minimalno, jer

ZASAVICA: Sloga – Borac (R) 1:1, GRGUREVCI: Grgurevci - Srem 0:1, BOSUT: Bosut – Hajduk 0:0, [UQAM: BSK – Planinac 2:1. Napredak iz [uqma je bio slobodan. 1. Srem 2. Borac(R) 3. Hajduk 4. Bosut 5. BSK 6. Sloga(Z) 7. Planinac 8. Grgurevci 9. Napredak

2 2 2 2 1 2 2 2 1

2 1 1 1 1 0 0 0 0

0 1 1 1 0 1 0 0 0

0 0 0 0 0 1 2 2 1

4:0 4:1 4:2 3:1 2:1 1:4 2:5 2:5 0:3

6 4 4 4 3 1 0 0 0

su propustili vi{e povoqnih {ansi. R. Golubovi}

Bosut – Hajduk 0:0 BOSUT: Stadion Bosuta, gledalaca 60, sudija: Stojanovi} (Ma~vanska Mitrovica). BOSUT: Aleksi} 6, Kova~evi} 7, Sedlarevi} 7 (Mla|enovi} 6), Damjanovi} 7, Drakuli} 7, Obradovi} 7, Mi}i} 7, Zari} 6,Mitrovi} 5, Drmanovi} 6, Maksi} 6. HAJDUK: Vukoli} 8, Male{evi} 7, [u}ak 7, Vidovi} 7, Vidakovi} 7, Bogi} 7, [evi} 8, Rajko Mari~i} 8(Roqi} 6), Ili} 7, Gangi} 7(Rade Mari~i} 8), Jankovi} 8. Bila je ovo, prema prikazanoj igri, utakmica za vi{i rang. Obe ekipe igrale su borbeno, prevashodno ~uvaju}i svoj gol. M. Lazovi}

PRVA LIGA ZA @ENE

Novobe~ejke prokockale gol prednosti Novi Be~ej - Po`arevac 1:1 (1:1) KUMANE: Igrali{te „2. oktobra“, gledalaca 150, sudija: Jelena Risti} (Beograd). Strelci: Totajev u 10. za Novi Be~ej, a Drapi} u 41. minutu za Po`arevac. @uti kartoni: Lazi} (Novi Be~ej), a Obradovi}, Stefanovi} (Po`arevac).

NOVI BE^EJ: He|e{i 7, Sabada{ 7 (Tomi} 7), Radosavqev 6, Pani} 7, Jankov 7, Srdi} 7, Lazi} 8, Bajalica 7, Totajev 7 (Male{evi}), Milanovi} 6, Radi{i} 7 (Rako~evi} 6). PO@AREVAC: Miailovi} 7, Stoji}evi} 6 (Stanojev 6), Mitro-

vi} 6, Obradovi} 7, \uri~i} 6 (\alovi} 6), Stefanovi} 6, Stojadinovi} 7, Ve~erina 6 (Drapi} 6), ^utura 7, Vukovi} 7, Lazarevi} 7. U premijernoj prvoliga{koj utakmici Novobe~ejke su stigle do prednosti u 10. minutu kada je Sla|ana Lazi} odli~no centrira-

Rezultati KRU[EVAC: Napredak - Su{ica (Kragujevac) 5:0, KUMANE: Novi Be~ej - Po`arevac 1:1, [ABAC: [abac - Sloga (Zemun) 5:1, KRAGUJEVAC: Uno fortuna - Ma~va ([abac) 1:5, LESKOVAC: Lemind lavice - Ma{inac PZP (Ni{) 1:6, SUBOTICA: Spartak Lask (Lazarevac) odlo`eno.

la, a na loptu je natr~ala Orsoqa Totajev i lepim {utem pogodila sam ugao go{}i iz Po`arevca. Bilo je jo{ prilika sa obe strane da bi jedan otpadak Drapi}eva sa desetak metara poslala u mre`u nemo}ne Eni He|e{i. M. N. P.


c m y

SPORT

DNEVNIK

sreda8.septembar2010.

19

16. SVETSKO KO[ARKA[KO PRVENSTVO U TURSKOJ (28. avgust - 12. septembar) DANAS (17) U ^ETVRTFINALU SASTAJU SE SRBIJA - [PANIJA

OSMINA FINALA

Litvanija – Kina 78:67 U pretposledwoj utakmici osmine finala Litvanija je pobedila Kinu 78:67 (17:22, 26:18, 21:11, 14:16) i u ~etvrtfinalu }e igrati s pobednikom me~a Argentina – Brazil.

DANA[WI PROGRAM

^etvrtfinale Srbija - [panija Turska - Slovenija

17 20

NA[I REPREZENTATIVCI UMERENI OPTIMISTI

Maksimum, pa {ta bude

Reprezentativci Srbije Neodigramo dobru utakmicu, da se nad Krsti}, Novica Veli~ko[pancima suprotstavimo na vi}, Milenko Tepi} i Kosta Pepravi na~in i ako do|emo u siturovi} ne mogu da obe}aju pobedu aciju, za{to da ne, dobijemo taj u dana{wem ~etvrtfinalu Svetme~ i odemo u polufinale - reskog prvenstva, u duelu sa svetkao je Milenko Tepi}, koji je u skim i evropskim {ampionom pobedi nad Hrvatskom u~estvo[panijom. To ne bi mogli da vao sa ~etiri izuzetno bitne urade ni Amerikanci Kevin Djuasistencije, ba{ u trenucima ren, Derik Rouz ili ^onsi Bilaps koji su se, u pripremnom periodu, propisno namu~ili u duelu s „crvenom furijom“ u Madridu. Ali, ne{to drugo „orlovi“ obe}avaju naciji pred, ma malo je re}i - va`an me~. Na{a ~etvorka asova obe}ava da }e svi igra~i pru`iti maksimum. Pa {ta bude. - Sigurno je da nas ~eka te`ak me~ - rekao je kapiten reprezentacije Srbije Nenad Krsti}. Igramo sa svetskim i evropskim prvakom, ekipom koja uz Amerikance ima mo`da i najkvalitetniji sastav. [panci su po~eli da di`u formu posle dva neo~ekivana poraza u grupi, ali mo`da su ba{ zbog toga najrawiviji u ovom trenutku. Evo i Krsti}evog obMilenko Tepi} ja{wewa: - O~igledno je da nisu jo{ na kada se protivnik nalazio na vrhuncu forme, jer je tek ~eopasno maloj razdaqini. Uz to, tvrtfinale. S druge strane, miimao je i sedam skokova. slim da mi igramo dobro, tako da Koliko }e dana{wi me~ li~i}e to biti otvoren me~ i da su ti na finale Evrobasketa 2009. {anse 50:50 - prognozirao je na{ godine? kapiten, koji ne razmi{qa o po- Iako ima dosta sli~nosti, vredama i bolestima u timu proipak smo mi za godinu dana stativnika. riji i iskusniji, dodu{e i oni Za razliku od duela osmine su. Ovo je nova utakmica, pri~a finala protiv Hrvatske, sada je za sebe, ~etvrtfinale Svetskog Srbija u ulozi da nema {ta da prvenstva. Neka iskustva iz izgubi, jer se od na{ih igra~a ne prethodnih utakmica sa [pano~ekuje da „tek tako“ pro|u u pocima }emo iskoristiti, ali najlufinale pored tima koji u va`nije je da budemo na svom niovom trenutku nosi dve krune na vou, da odigramo maksimalno glavi. Ipak, kruna je tu bude borbeno i anga`ovano i nadam skinuta... se da u takvoj situaciji imamo - Utakmica sa [panijom bi}e {anse da dobijemo utakmicu - istotalno druga~ija od duela sa takao je Tepi}. Hrvatskom - dodao je Krsti}. Kosta Perovi} je ube|en da Bi}e to druga~iji vid motivaciSrbija mo`e samo boqe od onoga je, s tim da su ovog puta oni bla{to je pokazala u me~u s Hrvatgi favoriti, upravo zbog te dve skom. krune. [to se nas ti~e, o~ekujem - O~ekujem dobru utakmicu, da }emo odigrati boqi me~ od na{u dobru igru, upravo zato onog protiv Hrvata, a da li }e {to smo protiv Hrvata prikazato biti dovoqno za pobedu, zaili ne ba{ sjajno izdawe. [to je sta ne znam. Znam samo da }e svanajbitnije i kada igramo lo{e ko od nas ponaosob iz duela sa pobe|ujemo. Zato i ta utakmica [pancima iza}i kao boqi i isprotiv Hrvata nije bila oli~ekusniji ko{arka{ - rekao je najwe na{e forme. Verujem, na iskusniji igra~ u na{em timu. osnovu onoga {to smo pokazali u

Otporni na pritiske Novica Veli~kovi}, koga {panski mediji vide kao jednog od stubova ekipe Srbije, upitan da li }e na{ tim biti pod pritiskom zna~aja utakmice sa [pancima, odgovorio je: - Navikli smo na takve stvari. Ovde smo zato {to Srbiju volimo i zato {to `elimo da igramo za wu. Svi na{i igra~i izuzetno su talentovani i pozitivni u glavama, pa taj pritisak, ako i postoji, ne mo`e da uti~e na nas negativno, ve} samo mo`e da nas natera da damo maksimum. Ne}e nam se zbog wega vezati ruke, to je sigurno. Reprezentacija Srbije plasmanom u ~etvrtfinale ostvarila je primarni ciq pred put u Tursku. To jeste ta~no, ali ne utoquje glad za jo{ boqim rezultatom kod na{ih momaka. - U{li smo u krug od osam najboqih ekipa na svetu, ali ovim velikim uspehom se ne zadovoqavamo. Da}emo sve od sebe da

Kajzeriju, na osnovu dobre ko{arke koju igramo, da }e sve do}i na svoje mesto - rekao je Perovi}. - [panci su ekipa za respekt. Iako se vidi nedostatak Pau Gasola, oni i bez wega igraju jako dobro. Preti nam opasnost i s drugih pozicija, ali o~ekujem da }emo se s tim izboriti i da }emo pobediti.

Na{a mladost napada {pansko iskustvo Pred reprezentacijom Srbije danas je jedinstvena prilika da proslavi novi nara{taj na{e ko{arke. U ~etvrtfinalu Svetskog prvenstva u Turskoj, u istanbulskoj dvorani „Sinan Erden“, izabranici selektora Du{ana Ivkovi}a igraju sa selekcijom [panije i na}i }e se u sjajnoj prilici da skinu svetsku krunu s glave u~enicima Ser|a Skariola. Znamo, prili~no lepo i lako zvu~i, a |avolski je te{ko to izvesti na parketu, ali pravo na nadu imamo. I na snove! Selektor na{eg dr`avnog tima Duda Ivkovi} smatra da je ovo velika {ansa da wegov tim poka`e {ta zna. - Pre svega, moramo da budemo svesni s kim igramo. [panija je zvani~ni svetski i evropski prvak i ne sme da se desi da ne budemo spremni - rekao je Ivkovi}. Ivkovi} je potvrdio da je [panija favorit u ovoj utakmici, ali da ona donosi veliku priliku wegovom timu. - Znamo dobro ko su i {ta su i jasno je da su oni favoriti, ali odli~no je to {to }emo imati priliku da poka`emo gde smo mi u ovom trenutku i koliko kvalitetno mo`emo da igramo - naglasio je selektor Srbije. Stefan Markovi} nije trenirao po{to je povredio sko~ni zglob na utakmici s Hrvatskom u osmini finala, a to se desilo i Marku Ke{equ na treningu u ponedeqak. - Doktori ka`u da distorzije nisu te`eg tipa, ali vide}emo dodao je Ivkovi}. Trenera orlova ne brine pritisak pred utakmicu sa [panijom. - Utakmica s Hrvatskom je bila te`a, jer smo putovali i imali naporne utakmice neposredno pre we. Sve smo odigrali u visokom ritmu, a hrvatski tim je bio jako motivisan. Nadam se da }emo danas biti rastere}eni i zaigrati najboqe {to umemo - kazao je Ivkovi}. Atmosfera u na{oj ekipi je na izuzetno visokom nivou i to samo mo`e da nas hrabri. Naravno, [panci su veliki rival, suparnik

Srpski aduti Nenad Krsti} i Milo{ Teodosi}

protiv kojeg nije mogu}e bilo {ta obe}avati, kada je krajwi ishod u pitawu. Wihov veliki kvalitet je spoqwa linija u kojoj teret nose

licom i Ke{eqom. Bitka }e se, barem se tako o~ekuje, voditi na bekovskoj poziciji, gde }e Teodosi}, Markovi} i Tepi} morati da

[panci Dudi ne veruju - [panci ne veruju u navodnu povredu Milo{a Teodosi}a. To je stara taktika tipi~na za trenerskog veterana kakav je Du{an Ivkovi} (67) - pi{u mediji s Pirinejskog poluostrva. „Eko Diario“ tvrdi da je pri~a o polomqenom sredwem prstu desne ruke samo Ivkovi}evo opravdawe za lo{u partiju najkorisnijeg igra~a Evrolige na me~u osmine filana s Hrvatskom. Teodosi} je tada postigao samo tri poena, {to je ispod wegovog proseka na Svetskom prvenstvu u Turskoj. - Zvezda je u opasnosti - tvrde {panski novinari i dodaju: Teodosi} bi trebalo da propusti dana{Wi ~etvrtfinalni duel. Svi znamo da se to ne}e dogoditi... Da li je povre|en ili ne, vreme }e pokazati. Skariolov san je da krajwi domet ove mlade srpske zvezde ostane na ~etvrtfinalu. U suprotnom, [panija mo`e da izgubi mnogo. Navaro, Rubio, Fernandez i Quq, ali bi pogre{no bilo progla{avati slabijim delom ekipe centre. Mark Gasol, Rejes i Vaskez pokazali su da igraju odli~nu ko{arku i bi}e zanimqiva wihova bitka s na{im Krsti}em, Perovi}em, Ma~vanom, Veli~kovi}em, pa i Bje-

nametnu stil koji odgovara orlovima, ali i da zaustave sjajnog Huana-Karlosa Navara i odli~nog Rudija Fernandeza, odnosno da im ne dozvole neometane pozicije za {ut. Izvesno je da }e, kada se o bekovima ve} govori, posebne zadatke u odbrani imati na{ Ivan Pa-

uni}, odnosno [panac Riki Rubio, koji su poznati kao specijalisti za defanzivne zadatke. Boj }e, na svoj na~in, voditi i selektori dvaju reprezentacija. Du{an Ivkovi} je preko glave preturio puno ovako va`nih me~eva i nekako se svi uzdamo u wegovo majstorstvo i iskustvo. Ne ka`emo da je Ser|o Skariolo lo{ trener, naprotiv, ali se nadamo da }e Duda nadmudriti kolegu s klupe „crvene furije“ i pripremiti mu zamke za koje Italijan ne}e imati re{ewa. Ulog je veliki - plasman u polufinale Mundobasketa. Motiv ne}e nedostajati nikome ko se pojavi na parketu, pa vaqa o~ekivati tvrdu, takti~ku utakmicu. [panija je favorit, Srbija `eli da favorita sru{i, a pobednik }e sti}i u poziciju da se bori za jednu od medaqa. Nadamo se da }e na{ mladi tim, najmla|i od svih u Turskoj, umeti da odoli iskustvu [panaca. Uspe li u tome, ume}emo ve} da proslavimo veliku pobedu i definitivni povratak srpske ko{arke u svetski vrh. A. Predojevi}

SELEKTOROVA SUPRUGA NENA IVKOVI] DARIVALA NA[E IGRA^E

Medaqoni za medaqu

Sre}a, kao jedan od kqu~nih elemenata u svakom sportu, bi}e potrebna na{im reprezentativcima u nastojawu da se iz Turske vrate sa medaqom. Prva naredna prepreka je [panija u dana{oj ~etvrtfinalnoj utakmici u Istanbulu. Da bi orlovi u taj me~ u{li s bogiwom Fortunom na svojoj strani, ali i da bi imali svojevrstan suvenir kada se sve zavr{i, supruga selek-

tora Du{ana Ivkovi}a, gospo|a Nena, poklonila je svima u na{em timu medaqone u obliku ko{arka{ke lopte, s ugraviranim imenima igra~a i grbom Srbije. Nena Ivkovi} doputovala je u Istanbul pre me~a s Hrvatskom u dru{tvu sestre, a u ponedeqak uve~e okupila je sve igra~e i stru~ni {tab u hotelu „Polat rezidens“ i uru~ila im lepe poklone. (Mondo)

Nena Ivkovi} u dru{tvu Nenada Krsti}a i svog supruga

POVREDE MU^E NEKOLICINU IGRA^A IZ OBE EKIPE

Puno posla za lekare Kakav bi samo tim mogao da bude sastavqen od igra~a koji, uo~i reprize finala Evropskog prvenstva 2009. godine u Poqskoj, imaju problema s povredama i bolestima. S jedne strane su Stefan Markovi}, Marko Ke{eq, Milo{ Teodosi} i Nenad Krsti}, a s druge Mark Gasol, Horhe Garbahosa, Felipe Rejes. Ovaj tim lako bi mogao da se bori za medaqu u Turskoj, ali kada do|e sama utakmica, nema sumwe da }e svaki od igra~a koji vu~e problem, dati sve od sebe da se upravo wegova reprezentacija na|e u polufinalu. [to se na{ih igra~a ti~e, od ranije je poznato da Krsti} i Teodosi} imaju problema s prstima {ake. ^ak je bilo nagove{taja da obojica igraju s prelomima. U Krsti}evom slu~aju, radi se o ka`iprstu desne, {uterske ruke, a u Te-

Bez trojice U odnosu na finale iz 2009. godine, da podsetimo, Srbija }e igrati bez Uro{a Tripkovi}a, a [panija bez Pau Gasola i Hozea Kalderona. odosi}evom o sredwem prstu, tako|e {uterske ruke. Svaki kontakt s loptom, kod wih dvojice uslovqava bol i ko god je nekada nabio prst na basketu, a potom poku{ao da nastavi da igra, mo`e da pretpostavi o kakvim se bolovima radi i koliko to mo`e da uti~e ne samo na preciznost u {utu, nego i na dribling. Ipak, sve utakmice koje su Krle i Teo do sada odigrali na {ampionatu, potvrda su da ti momci stoi~ki podnose bol, a

koliko povrede uti~u na wihovu igru, to oni najboqe znaju. Zube }e danas stisnuti i Stefan Markovi}, koji je u subotu uve~e u osmini finala protiv Hrvatske nezgodno dosko~io i iskrenuo sko~ni zglob. On redovno odlazi na terapije i, kako sada stvari stoje, bi}e u sastavu za me~ koji bi orlovima mogao da donese plasman me|u ~etiri najboqe selekcije sveta. U ponedeqak uve~e, pred kraj treninga povredio se i Marko Ke{eq koji je iskrenuo sko~ni zglob, ali prve procene govore o tome da povreda nije te{ka i da }e danas biti u sastavu. Ako je verovati {panskim medijima, ni svetski i evropski {ampioni nisu bez problema pred duel ~etvrtfinala. Trojica bitnih igra~a u timu Ser|a Skariola nisu trenirala u ponedeqak, a da

je jedan od wih u nedequ, dan posle utakmice u kojoj su [panci eliminisali Grke i plasirali se u ~etvrtfinale, putovao u Madrid na terapiju. Probleme s vratom ima Felipe Rejes i on se u ponedeqak vratio u Istanbul, ali navodno nije trenirao istog popodneva. Trening su propustili i Mark Gasol, zbog angine, kao i Horhe Garbahosa, koji ve} dugo, nekoliko godina, vu~e problem sa sko~nim zglobom, a ta hroni~na tegoba o~igledno ga nije napustila ni u Turskoj. Svakom od rivala posao bi bio olak{an kada bi samo jedan od nabrojanih igra~a iz protivni~kog tabora morao da propusti dana{wu utakmicu, ali isto tako je sigurno i da bi ko{arka bila uskra}ena za pun u`itak kada timovi ne bi nastupili kompletni. (Mondo)


20

DNEVNIKOV [AH SREDOM

sreda8.septembar2010.

VOJVO\ANSKE LIGE

Ba~ka liga

Rezultati 7. kola: “Miqo Vujovi}” (Crvenka) - Prigrevi~ki [K 4,5:3,5, Adice (N. Sad) - Omladinac (Kucura) 4,5:3,5, BT[K (Ba~ka Topola) - Ba~ka (Pa~ir) 3:5, Detelinara (N. Sad) – Temerin 5:3, Srbobran - Hercegovac (Gajdobra) 4:4, Senta - Vulkan Protektor (Apatin) 6:2. Plasman: 1.Ba~ka 17 (35), 2. Detelinara 17 (31), 3. Adice 16 (35,5), 4. Senta 15 (34), 5. “Miqo Vujovi}” 12 (28,5), 6. Prigrevi~ki {k 11 (31), 7. BT[K 8 (27), 8. Vulkan Protektor 6 (24,5), 9. Omladinac 5 (24,5), 10. Hercegovac 4 (24), 11. Srbobran 3 (21), 12. Temerin 0 (20).

Banatska liga Rezultati 7. kola: “Bata ]osi}” (Opovo) - Proleter (Zrewanin) 6,5:1,5, PA[K (Pan~evo) Kova~ica 2,5:5,5, Radni~ki (Kovin) – Alibunar 5,5:2,5, Lehel (Mu`qa) - Proleter (^oka) 3:5, Bile}anin (Se~aw) - Partizan (Toma{evac) 3,5:4,5, Sloga (Plandi{te) - ^okot (Gudurica) 5,5:2,5. Plasman: 1. Kova~ica 16 (32), 2. Radni~ki 15 (33,5), 3. “Bata ]osi}” 14 (33,5), 4. Proleter (^) 13 (30), 5. Partizan 12 (28), 6. Bile}anin 10 (30,5), 7. Alibunar 10 (27), 8. Lehel 9 (27), 9. PA[K 8 (26,5), 10. Sloga 8 (24), 11. ^okot (3 22,5), 12. Proleter (Z) 3 (21,5).

„DNEVNIKOVA” LETWA [KOLA [AHA

Pion {ampion Mada se, po pravilu, prvi javqaju za re~ (sa 1.e4 ili 1.d4), pe{aci obi~no dolaze do re~i tek pri kraju partije, tako re}i – “pod ta~kom razno”. Ovde smo ve} nekoliko puta zajedno prope{a~ili, a i jo{ }emo pe{a~iti, ali nekako mi se ~ini da ste trenutno vi{e raspolo`eni za neke izuzetne slu~ajeve, koji bi se mogli smatrati, u neku ruku, pe{a~kim otvarawem. Evo, najpre, pri~e o tome kako je jedan pe{ak, kao pravi periferijski snagator, iz ~ista mira napravio nevi|eni r{um dok jo{ svi gledaoci nisu stigli ni da sednu: 1.e4 c6 2.d4 d5 3.Sc3 d:e4 4.S:e4 Sf6 5.Sg3 h5 To je taj pe{ak o kome smo pri~ali – ali o wemu tek ima da se pri~a! 6.Lg5 Da je tu beli odigrao 6.h4, ova partija, [uster – Karls, ostala bi zakopana u Bremenu 1914, a mi, prosto, ne bismo znali {ta da radimo na ovom mestu! 6…h4 7.L:f6? E, tu se ve} moralo vu}i 7.Se2, u kome slu~aju bi opet va`io na{ prethodni komentar. 7…h:g3! 8.Le5 Beli sre|uje ku}u – ne vide}i da mu ku}a gori! 8…T:h2! 9.T:h2

Sremska liga Rezultati 7.kola: Sloven (Ruma) - “Car Uro{“ (Jazak) 3,5:4,5, Banovci Dunav - [imanovci 5:3, LSK (La}arak) - Sremac (Vojka) 5,5:2,5, Sremac (^erevi}) - “Stevica Puzi}” (Irig) 2,5:5,5, Cement (Beo~in) - Mladost ( Nova Pazova) 2,5:5,5, Hajduk (Be{ka) Stara Pazova (2) 3,5:4,5. Plasman: 1. “Stevica Puzi}” 17 (37), 2. Mladost 15 (33), 3. Sloven 14 (31,5), 4. Banovci Dunav 13 (30,5), 5. “Car Uro{“ 12 (31), 6. Hajduk 10 (30,5), 7. Cement 10 (28,5), 8. LSK 9 (23), 9. Stara Pazova (2) 8 (28), 10. Sremac (^) 5 (22,5), 11. [imanovci 3 (24,5), 12. Sremac (V) 1 (16).

Masters u Senti [ahovski klub „Senta” organizuje u subotu 11. septembra, sa po~etkom u 17 ~asova, VII kvalifikacioni brzopotezni turnir za Masters otvorenog prventstva Sente za 2010. godinu. Ovaj turnir se igra u spomen 313. godi{wice Sen}anske bitke i Dana grada Sente. Mesto odigravawa turnira su klupske prostorije [K Senta, A|anska ulica 7. Igra se 11 kola [vajcarac. Upisnina je 200 dinara. Nagradni fond iznosi 9.400 dinara a prva nagrada je 2.000 dinara. Ima osam nagrada. Rekvizite obezbe|uje organizator. Prijave se podnose na licu mesta najkasnije 15 minuta pre po~etka turnira ili na e- mail kluba sentachess@gmail.com.

Pogledajte: crni ima u akciji samo jednog pe{aka! Istina privremena pomo} mu upravo sti`e – u vidu dva me|upoteza: 9…Da5+ 10.c3 D:e5+!! 11.d:e5 Crni pe{ak je opet sam samcit, ali ne da }e osvetlati svoj obraz, nego }e od svoga obraza da napravi ~itav “lajt-{ou”: 11…g:h2! I – beli se predaje, ne sa~ekav{i slede}i korak toga zastra{uju}eg zlopogle|e! Bio bi to ve} peti wegov korak (od ukupno jedanaest poteza) – sve u “cikcak stilu!

UNIVERZITETSKO PRVENSTVO SVETA

Igraju i srpski studenti

Apropo, pitawe za rejting 2180: “[ta je to: cik-cak?” Neke kombinacije velemajstora Taqa, koje ne li~e ni na {ta (vi|eno), navode me na pomisao da nije ~ista slu~ajnost, nego magija jezika na delu, to {to se slikaju re~i Taq i – maq! Evo jednog od tih potpuno atipi~nih, ali utoliko taqevskih priloga za {ahovsku istoriju:

JU@NOBA^KA LIGA Rezultati 7. kola: Hajduk (^urug) - Vojvodina (N. Sad) 1:7, Mladenovo – Titel 4,5:3,5, Ba~ka Palanka - Bubamara (N. Sad) 4,5:3,5, Sutjeska (Ba~ko Dobro Poqe) Ba~ 5,5:2,5. Slobodne ekipe: Anpasan i E|{eg (obe N. Sad). Plasman: 1. Ba~ka Palanka 16 (31,5(6), 2. Bubamara 12 (28(7), 3. Titel 12 (25(5), 4. Anpasan 11 (26,5(5), 5. Vojvodina 9 (26,5(5), 6. Sutjeska 9 (24,5(6), 7. Hajduk 4 (20(6), 8. Mladenovo 4 (18(6), 9. E|{eg 4 (16,5(5), 10. Ba~ 1 (15,5(7).

MOL–SOMBOR Rezultati 5. kola: B. Mihailovi} (Stani{i}) - Lipar 6:2, “Aleksa [anti}” - Ba~ki Breg 4,5:3,5, Karavukovo - Sivac 6,5:1,5, Leme{ slobodan. Plasman: 1. “B. Mihajlovi}” 10 (22,5),2. Karavukovo 10 (22), 3. Leme{ 10 (19,5), 4. Sivac 4 (17), 5. Lipar 4 (13,5), 6. “Aleksa Santi}” 3 (12), 7. Ba~ki Breg 1 (13,5). Crni je upravo svojim topom sa h8 uzeo belog topa na h1, “mewaju}i” topove pre no {to bi izmakao svog napadnutog kowa sa f6. Ali nije razmena gotova – dok Taq ne ka`e da je gotova, jer sledi me|upotez… 1.g:f6! …koji je utoliko neo~ekivaniji {to crni sad mo`e ~udom pre`ivelog topa razmeni za drugog belog topa: 1…T:d1+ 2.S:d1! Ovo se, zbiqa, moglo o~ekivati jo{ mawe – beli je `rtvovao kvalitet, a nudi razmenu dama! 2…D:d2 Ali opet – razmena nije gotova dok Taq ne ka`e da je gotova: 3.f:g7!! Foto-fini{: crni ima kraqicu i topa za figuru, ali beli “smion pion”, sam samcit usred protivni~kog logora, nateruje protivnika na bezuslovnu kapitulaciju! Izveo je to Taq na vrhuncu mo}i, uo~i osvajawa titule prvaka sveta, na jednoj simultanci u [tutgartu, protiv neznanog nema~kog amatera. Jeste amater ali, pion je - {ampion! Odgovor na postavqeno pitawe“[ta je to: cik-cak?”, prema nalazima stru~waka, glasi: “To je – najkra}i put izme|u dve kafane”. Tako Dragoslav Andri} zavr{ava dana{wu pri~u o pionu{ampionu u “[koli za male i velike pacere”.

SEVERNOBANATSKA ZONA Rezultati 7. kola: Jedinstvo (E~ka) - Jedinstvo (N. Be~ej) 5:3, Radni~ki (Kikinda) - Naftagas 2 (Elemir) – 2,5:5,5, Napredak (^estereg) - Mladost (Bo~ar) 5,5:2,5, Mladost (Luki}evo) - Begej (@iti{te) 6:2, Novi Kne`evac - Mladost (Despotovac) 5:3, Krajina (Kraji{nik) - „2. oktobar“ (Kumane) 3:5. Stawe: 1. Naftagas (2) 19 (37,5), 2. Krajina 15 (34), 3. Napredak 15 (33), 4. Radni~ki 15 (32,5), 5. „2. oktobar“ 12 (31,5), 6. Mladost (L) 10 (28,5), 7. Mladost (B) 9 (27,5), 8. Mladost (D) 9 (25,5), 9. Begej 6 (22,5), 10. Jedinstvo (E) 4 (23,5), 11-12. Novi Kne`evac, Jedinstvo (NB) 4 (20).

SEVERNOBA^KA LIGA Rezultati 7. kola: Kula – Bajmok 5,5:2,5, Oxaci - Karavukovo 3,5:4,5, Rastina – Ratkovo 3:5, Panonija Stara Moravica 4,5:3,5, Kawi`a Bezdan 2,5:5,5. Ada slobodna. Plasman: 1. Kula 15 (32), 2. Oxaci 13 (29,5),3. Panonija 11 (27,5(-), 4. Rastina 10 (28,5(-), 5. Ratkovo 10 (27(-), 6. Bajmok 10 (25(-), 7. Stara Moravica 9 (27,5), 8. Bezdan 7 (26,5), 9. Karavukovo 6 (20,5(-), 10. Kawi`a 5 (17,5(-), 11. Ada 4 (18,5(-),

PESNICI [AHISTI NA „BRANKOVOM KOLU”

Nastavak tradicije

Beli daje mat u dva poteza

Pesni~ki turnir u {ahu se, u okviru kwi`evne manifestacije Brankovo kolo, svake jeseni, tradicionalno, odr`ava u Sremskim Karlovcima u znak se}awa na Radi~evi}evu pojavu i poeziju, ali i zbog toga {to je i Branko bio ‘’quti’’ {ahista. Bio je ovo 23. susret pesnika{ahista a igrao se, gde bi drugde, nego u kr~mi “^etiri lava”. Igrao se Berger turnir sa 14 u~esnika. Plasman na turniru: 1. Zoran Miladinovi} Gruji~i} uru~uje nagradu Miladinovi}u 11,5, 2. Samir Sadikovi} 10,5, 3. 13. Pero Glavanovi} 2, 14. Du{an Vladimir Jovi}evi}-Jov 9,5 4. Batinica 1,5 poen. @eqko Nik~evi} 9,5 5. Selimir Za uspe{nu organizaciju zaRadulovi} 7,5, 6. Goran Babi} 7, slu`an je direktor manifesta7. Mileta Cicovi} 6,5, 8-9. Ranko cije Nenad Gruji~i}, novosadski Guzina, Karlo Mini} 6, 10. Mipesnik ali i sam zaqubqenik ove lan Mihajlovi} 5, 11. Milivoje kraqevske igre. Sudio je Krasoje I{tokovi} 4,5, 12. Rade Tica 4, Notaro{, nacionalni sudija.

S. Lojd Commercial Advertiser, 1895.

VESTI IZ KANCELARIJE [SV

Nagradni zadatak Za nagradni zadatak problema br. 300 stigao je veliki broj ta~nih odgovora: 1.Ld4! Kwigu “[kola {aha” inter majstora Slobodana Mirkovi}a dobio je:Svetislav Marin~ov iz Pan~eva. Kwigu “Nau~ite {ah uz svoje dete” Fide majstora i {ahovskog trenera @eqka Medara dobio je: Tomislav Dubovski iz Ba~ke Palanke.

U Cirihu ([vajcarska) se igra 11. univerzitetsko prvenstvo sveta u {ahu (5-11. septembar). U~estvuje 57 studenata i 37 studentkiwa. Igraju se pojedina~ni turniri, a najboqi rezultati }e se bodovati i

PROBLEM BR. 301

Du{an Popovi}

Re{ewe problema br. 300 (Farija, Problemski majstor) sa pozicijom: beli – Kd2, Dg8, Lg7, pe{aci: c4 i h3; crni – Ke4; je 1.Ld4! Na 1…K:d4 sledi 2.Dd5 mat. Na 1…Kf3, Kf4, Kf5 sledi 2.Dg4 mat.

za ekipni plasman. Posle skoro dve decenije ponovo su srpski studenti prisutni na jednom presti`nom me|unarodnom takmi~ewu. U mu{koj konkurenciji u~estvuju velemajstor Du{an Popovi} i interi Miroslav Miqkovi}, Milo{ Roganovi}, Nikola Nestorovi} i Balind Na| He|e{i. U `enskoj konkurenciji su velemajstor An|elija Stojanovi} i interi Qiqa Drqevi} i Sandra \uki}.

DNEVNIK

ANALIZIRANE PARTIJE

Vremeplov Opatija 1960. Tre}i me|unarodni {ahovski festival. U glavnoj grupi pobednik je Sarajevski {ahovski klub. A u wemu Vladimir Kozomara. Iako je dobro znao da se u boj ne ide samo golom hrabro{}u voleo je da “proverava” i nekorektna otvarawa. Deset puta prvak BiH, na {ampionatima Jugoslavije nije imao nekog zapa`enijeg uspeha. Pa ipak, Vlado je bio i ostao neprevazi|eni {ahovski “cakaro{“, majstor duha i pera, komentator partija i {ahovskih doga|aja svoga doba, pa se i danas rado se}amo tih wegovih, slikovitih, visprenih, britkih, “narodskih” komentara… No, vratimo se festivalu. Jedini poraz Sarajlije do`ivqavaju od beogradske Crvene Zvezde. No i tu je Vlado bio na visini zadatka. U prilogu dajemo komentar partije iz tog me~a koji }e mla|im nara{tajima, barem delimi~no, prikazati svu iskri~avost Vladinog re~nika…

13…L:e5 14.L:h5 Lf4 15.L:f4 S:f4 16.Lf3 Dd8 17.b4 Ku}a gori a beli se “~e{qa” za nadmo}nu zavr{nicu. 18…e5! 18.Td1 Dg5 19.Kf1 e4!! 20.L:e4 Te8 Zanimqivo da su oba pe{aka `rtvovana zbog bubwarske vatre crnih topova. 21.Lf3 Tg6 22.g3 Df5 23.g4 S:h3!!

S. Nedeqkovi} – V. Kozomara Skandinavka 1.e4 d5 2.e:d5 Sf6 3.Sf3 S:d5 4.d4 Lg4 5.Le2 e6 6.c3 Ako se ne varam, ovaj sistem je inaugurisao Braslav Rabar i u praksi uspe{no demolirao “skandinavce”. Evo, opet, prilike belom da jo{ jednom tvrdoglavom jarcu ostri`e bradu… 6…Sd7 7.h3 Lh5 8.Db3 Ld6! Jedino re{ewe, jer poslovawe oko za{tite b7-pe{aka suvi{e bi okrepilo inicijativu belog i crni bi po~ekao da do|e do re~i. Pored objektivne svrsishodnosti `rtve, crni i psiholo{ki atakira ignori{u}i pretwu partnera, ~ijem stilu “le`e” mukotrpni pozicioni manevri. 9.D:b7

I sasvim u duhu pozicije beli se predao. Na 24.Dd3 publika bi povikala “bis” i crni bi sa T:g4 opet ostavio damu. Ako 24.De2, sledi T:e2 25.g:f5 Tf2+ sa matirawem. * Evo i partije sa [ampionata Jugoslavije u Vrwa~koj Bawi 1962. gde, tada, mla|ani Du{an Rajkovi} nije znao za Vladine viceve pa je zato i zavr{io na {titu…

Rajkovi}–Kozomara (C65) 1.e4 e5 2.Sf3 Sc6 3.Lb5 Sf6 4.d4 S:e4 5.De2 Sd6 6.L:c6 b:c6 7.d:e5 Sb7 8.Sc3 Sc5 9.Se4 La6 10.c4 Se6 11.0–0 Le7 12.b3 0–0 13.Td1 c5 14.Dd3 Lb7 15.Lb2 Lc6 16.De3 a5 17.Td3 a4 18.Tad1 a:b3 19.a3 Tb8

U ovom uzimawu ima vi{e doslednosti, nego radosti zbog materijala ustupqenog za “puste” apstrakcije – prostor i vreme. Obojica smo hrabro sko~ili u hladnu vodu i sad po~iwe pra}akawe u peni sredi{wice u kojoj }e beli poku{avati da sa svojim pe{akom ispliva na obalu zavr{nice. 9…0–0 10.0–0 Tb8 11.Da6 Dama ne}e da bude mi{i} koji se prejeo, pa vi{e nije mogao koristiti rupicu kroz koju je do{ao na pir, i odmah hvata dijagonalu za uzmak. 11…Tb6! 12.Dc4 Ako bi se kogod raspitivao – “A za{to ne Dd3?” – upozori}emo ga na varijantu 12…Lg6 13.Dd1 L:b1 i 14…S:c3. 12…Da8 13.Se5 Beli logi~no rezonuje: “Gde je mawe vojske, mawe xumbusa i belaja”, ali u zlo vreme forsira razmenu, jer u crnog “ima pasa i osim {arova”. Trebalo je ipak malo prigalamiti na one “popove” {to na daminom krilu jari}e kr{tavaju…

20.h4? Mladala~ki ofanzivno. Gre{ka! Trebalo je igrati 20.Tb1 Te8 21.Sfd2 Sd4 22.L:d4 c:d4 23.D:d4 b2 24.Tb1 itd. 20... Tb6 21.g3 Da8 22.Td5 L:d5 23.c:d5 Sd4 24.Sf6+? Boqe je bilo 24.d6. 24...L:f6 25.e:f6 T:f6

26.S:d4 D:d5 0–1 Pripremio: B. Dankovi}

TURNIR U SREMSKOJ MITROVICI

Izmena kalendara takmi~ewa

„[ah u {kole”

Druga liga Srbije – Vojvodina igra}e se od 10-17. oktobra (umesto od 3-10. oktobra). Ekipno prvenstvo Vojvodine za `ene, 16. po redu, igra}e se od 1417. oktobra (umesto od 7-10. oktobra).

U organizaciji {ahovskih klubova Srem iz Sremske Mitrovice i LSK iz La}arka i Osnovne {kole “Jovan Jovanovi} Zmaj”, u Sremskoj Mitrovici, u O[ “Jovan Jovanovi} Zmaj” (Ratarska ulica br. 5), 18. septembra (subota), sa po~etkom u 10 ~asova, odr`a}e se Drugi de~iji {ahovski turnir “[ah u {kole”. Pokroviteq turnira je Gradska uprava za sport. Pravo u~e{}a imaju svi u~enici osnovnih {kola bez obzira na kategoriju, klub i teritiriju. Turnir }e se igrati u ~etri kategorije: de~aci i devoj~ice od 1-4. razreda i od 5-8. razreda. Igra se po [vajcarskom sistemu 6 kola uz kompjutersko parovawe. Tempo igre je 20 minuta po igra~u a u~esnici treba da ponesu ispravan {ahovski sat i preglednu {ahovsku garnituru. Obezbe|eni su pehari i medaqe za troje prvoplasiranih u svim kategorijama kao i nagrade iznena|ewa. Kontakt osobe su Vladimir Ma{trapovi} (tel: 062 233 841, e-mail: mastrap@ptt.rs) i Dejan Mar~ak (tel: 063 505 851).

Nove sudije u Banatu U Zrewaninu je proteklog vikenda odr`an seminar za regionalne i op{tinske {ahovske sudije. Seminar je vodio me|unarodni sudija Milan Miladinov. Nakon uspe{no polo`enog ispita nove sudije postali su: Dragan Lali} i Dejan Galo (Zrewanin) i Radovan Popov (Novi Kne`evac) regionalne, @ivan Stojadinov (Toma{evac), Jovan Litri~in, Sa{a Samolovac, David Zarin i Zoran Grbi} (Zrewanin), Radomir Dimitrov i Ivan Arnovqev (Novi Kne`evac), Tibor Igri`an, Predrag E}im i Du{an Babi} (Srpska Crwa), Zoran Nemawi} (@iti{te), Zoran Vujadinov i Jovan Petrovi} (Aleksandrovo), Velibor ]irjani} i Zoran Stanimirovi} (Alibunar) op{tinske sudije.


c m y

SVET POZNATIH

DNEVNIK

@ilijet ne}e sa Spilbergom?

@ilijet Bino{

F

rancuska glumica @ilijet Bino{ odbila je da bude u ekipi filmova „Indijana Yons i posledwi krsta{ki rat”, „[indlerova lista” i „Park iz doba jure”, jer smatra da Stiven Spilberg ne stvara dobre role za `ene.

sreda8.septembar2010.

21

PAPARACO

- Mislim da je on fascinantan producent. Radio je velike filmove i ja bih volela da radim sa wim jednom ili dva puta. Ali, mislim da je on zainteresovaniji za mu{ke nego za `enske uloge - objasnila je dobitnica Oskara za „Engleskog pacijenta”. Wen novi film „Certified Copy” tokom ovog meseca sti`e u bioskope.

Ako ste pomislili da Lejdi Gaga van scene nosi trenericu i papu~e, prevarili ste se, jer ova peva~ica se ekstravagantno obla~i ~ak i kada putuje avionom.

Seksi poqubac

Madona zaposlila }erku I

ako Madonina (52) }erka Lurd ima tek 13 godina, majka joj ne dozvoqava da bude besposlena. Sve je po~elo sa pojavqivawem u spotu za Madonin singl „Celebration”, zatim su zajedno dizajnirale modnu liniju, a sada }e Lurd da se oproba i u sedmoj umetnosti. Britanski mediji

pi{u da je mama za }erku obezbedila mawu ulogu u filmu o supruzi britanskog kraqa Edvarda Osmog, starleti Volis Simpson. S obzirom na to da Madona ba{ i nije pokazala zavidno gluma~ko ume}e, mo`da }erka bude boqa i postane filmska diva.

Keti Peri

ritanska zavodnica i jedna B od najlep{ih `ena sveta Keli Bruk skinula je sve krpice sa

Kim u sendvi~u

A

meri~ka zvezda rijaliti {oua starleta Kim Karda{ijan, pojavila se u {qoki~astom i bodqikavom korsetu izme|u dvojice preplanulih i potpuno golih mu{karaca na naslovnoj strani ~asopisa „Presti`”. Iako je bila u kratkoj srebrno-zlatnoj haqini prekrivenoj bodqama, koju je ukomponovala sa srebrnim bodqikavim cipelama, to nije spre~ilo

OUT

IN

Keli Bruk

Mi{a Barton

preplanule, gole i nauqene frajere da joj se pribli`e. Taj wihov klin~ snimqen je u Hong Kongu. - To je verovatno bila jedna od mojih najriskantnijih naslovnih strana, priznala je Kim, koja je obo`avaocima obe}ala niz fotografija na ovu temu - rekla je Kim Karda{ijan.

sebe, zaronila u morske dubine te se qubila i grlila sa prijateqicom Rajli Stil. Da ne bi bilo zabune, nije re~ o nekom razuzdanom izletu, nego ise~ku iz novog 3D filmskog hita „Pirana”, za ~ije potrebe se Keli prepustila milovawu koleginice Rajli i to pod vodom. Ovaj trejler }e sigurno mnoge privu}i da pogledaju film, jer ipak se radi o 3D spektaklu! Re`iju potpisuje Aleksandar Aja.

Bijonse odli~na za prevaru edavno sprovedena anN keta u Velikoj Britaniji pokazala je da su mu-

{karci i `ene spremni da oproste prevaru, ali samo ako je ona po~iwena sa javnim li~nostima koje verovatno ne}e sresti na ulici „za `ivota”. Mu{karci bi svojim partnerkama oprostili pre-

BISERI

varu sa Bredom Pitom, Yonijem Depom i Hjuom Yekmenom, dok bi ne`niji pol blagonaklono gledao na partnerov izlet sa Megan Foks ili Bijonse. Na listi su jo{ Yenifer Aniston, Yesika Alba i An|elina Yoli, dok `ene imaju blagoslov svojih partnera za Yerarda Batlera, Dejvida Bekama i E{tona Ku~era.

es di en ru ` og i g oge zb h . u m mn se i i sja o s em oje il opr {t znaj ma k elo e p b n m li Po di de `i Vo le. gru aju te ma kim se} e od li a o l ve tog a bo } le

Bijonse

Eva Longorija, glumica


22

KULTURA

sreda8.septembar2010.

U SRPSKOM NARODNOM POZORI[TU NA PO^ETKU NOVE SEZONE

Gor~in Stojanovi} re`ira „Timona Atiwanina” Jubilarnu 150. sezonu Srpsko narodno pozori{te zapo~iwe u vanrednim okolnostima, zbog

Projekat „Vizije Evrope“ teatarske asocijacije „Kvartet“ ~iji je ~lan i SNP, i u okviru

Boris Isakovi} u naslovnoj ulozi „Timona Atiwanina”

o~ekivane rekonstrukcije svoje zgrade, kao i pripreme za proslavu svoje godi{wice, koja }e trajati i ove, kao i slede}e godine. Zbog toga }e tokom septembra na scenama SNP-a biti izvedeno svega pet predstava. Prva na repertoaru scene „Jovan \or|evi}“ ovog meseca je komi~na opera „Pozori{ne zgode i nezgode (Viva la mama)“ 17. septembra, a zatim }e biti jo{ izvedena baletska predstava „Romeo i Julija“ 28. i 30. septembra. Na Kamernoj sceni }e ovog meseca biti izvedena samo baletska predstava „Jezik zidova“ Foruma za novi ples SNP-a 16. i 25. septembra, dok na sceni „Pera Dobrinovi}“ nema izvo|ewa.

wega radionica „Hotel Evropa“ u re`iji Lorana Mandona, bi}e predstavqeni u beogradskom Bi-

^e{koj, a pomenuti balet „Jezik zidova“ Gaja Vajcmana i Roni Haver }e kao na{ predstavnik gostovati u evropskoj prestonici kulture u ma|arskom gradu Pe~uju 22. septembra, a dan kasnije u Osijeku. U Drami Srpskog narodnog pozori{ta krajem avgusta po~ele su probe predstave“Timon Atiwanin“ Viqema [ekspira, u adaptaciji i re`iji Gor~ina Stojanovi}a, koja bi trebalo premijerno da bude izvedena oko 20. oktobra. U naslovnoj ulozi je Boris Isakovi}, Apemant je Nenad Pe}inar, Alkibijad je Aleksandar \urica, Flavije je Jugoslav Krajnov, a u ostalim ulogama su Igor Pavlovi}, Aleksandar Gajin, Miroslav Fabri, Miodrag Petrovi}, Zoran Bogdanov, Du{an Jaki{i}, Predrag Mom~ilovi}, Dragomir Pe{i}, Milovan Filipovi}, Strahiwa Bojovi}, Milica Gruji~i} i drugi.

Bitef u Novom Sadu Jedna od predstava ovogodi{weg Bitefa gostova}e i u Novom Sadu. Radi se o predstavi „Izabelina soba“ autora Jana Lauersa u izvo|ewu trupe Nidkompani iz Brisela u Belgiji. Ova predstava }e biti izvedena 20. septembra u zgradi NIS-a. Karte se prodaju na blagajni SNP-a i staju 1.200 dinara.

tef teatru 17. septembra. To nije jedini odlazak SNP-a u goste ovog meseca, ve} slede i tri u inostranstvu. Predstava „Brod za lutke“ Milene Markovi} u re`iji Ane Tomovi} bi}e izvedena 19. septembra u Plzenu, u

Dramaturg je Svetislav Jovanov, kostimograf je Lana Cvijanovi}, a scenograf je Gor~in Stojanovi} koji je izabrao i muziku, dok je za scenski pokret zadu`ena Ista Stepanov. N. P-j.

MONOGRAFIJE IZ EDICIJE „@ENE U SRPSKOJ UMETNOSTI”

Novo ~itawe dela Ane Be{li} Izdava~ka ku}a “Topi” opredelila se da u posebnoj ediciji objavquje studije o umetnicama koje su stvarale u Srbiji. Me|u novim izdawima ove biblioteke, pred ~itaocima se na{la monografija Mi{ka [uvakovi}a i Jerka Denegrija posve}ena Ani Be{li}. Kwiga o na{oj poznatoj vajarki je deveta “Topijeva” monografija posve}ena `enama umetnicama, a u planu je da ih bude 36. Namera izdava~a je bila da kwiga bude objavqena jo{ za `ivota Be{li}eve, ali je januara 2008. vajarka preminula u Beogradu. Tako je ova predano ura|ena i lepo opremqena monografija, ispala oma` woj i wenom delu. Ana Be{li} je ro|ena 1912. na sala{u “[ara pustara” blizu Bajmoka, u buweva~koj porodici. Sredwe obrazovawe sti~e u Zagrebu, Gracu i Be~u, u~i jezike, istoriju umetnosti, akvarelisawe, sre}e se sa monumentalnom arhitekturom crkava i katedrala, obilazi muzeje. Na letwem raspustu slu~ajno dolazi u kontakt sa glinom sa Dunava i vaja prvu skulpturu. Doselila se u Beograd 1937. godine. Miran i dosadan

Ana Be{li}

vi}a i Radete Stankovi}a. Po zavr{etku fakulteta (1947) predstavqa radove na grupnim izlo`bama, a 1950. primqena je u Majstorsku radionicu Tome Rosandi}a. Kolege na specijalizaciji su joj: Ante Gr`eti}, Olga Jan~i}, Sava Sandi}, Jovan Soldatovi}, Ratomir Stojadinovi} i Milica Ribnikar. Formirawe generacije modernisti~kih skulptora usred hegemonije socijalisti~kog rea-

Ana Be{li}, Supertanker, skulptura

“bur`ua” `ivot podsti~e potrebu za stvarawem kako bi se prevazi{la opu{tenost i gra|anska dosada. Upisala je vajarstvo na Umetni~koj akademiji 1939, a studije je vodio skulptor Ilija Kolarovi}. Prekinula je studije 1942. a nastavqa ih po zavre{tku rata, ovog puta u klasama Sretena Stojano-

lizma, bitno je odredila mogu}nost nesmetanog putovawa u zapadnoevropske centre (Pariz, Bijenala u Veneciji), ali i izlo`be velikih imena svetske skulpture u Beogradu (1955. prire|ena je izlo`ba Henrija Mura). Ana Be{li} je pre{la put od gra|anske moderne i intimizma

preko socijalisti~kog realizma, do ekspresivnog i vitalisti~kog modernizma. Umetnica je pored galerijske skulpture (male i sredwe dimenzije) radila na vi{e javnih spomeni~kih realizacija, koje se svojom postavkom i re{ewem forme su{tinski razlikuju od uobi~ajenih memorijalnih ili herojskih zdawa. Pored gipsa, bronze, kamena i drveta, Be{li}eva koristi poliester koji joj olak{ava oblikovawe kao i boju kojom negira ili nadopuwuje materijal podloge. Kada je u pitawu tematski deo, pored simboli~kog znaka na koji neposredno ukazuje sama forma, Ana Be{li} je razradila zna~ewa koja je nadilaze govore}i o univerzalnoj slobodi, `ivotu, biolo{kim oblicima, `enskosti, se}awu. Umetnica u~estvuje u popularnoj kulturi, fascinirana je muzi~kim pozori{tem, televizijom, `enskim magazinima. Wena kasnija dela vi{e nisu rezultat plana i programskih ciqeva, ve} humorne ili u`ivala~ke reakcije na sopstvene stadijume stvarawa i wihove reference ka stimulansima iz popularne kulture i istorije umetnosti (portreti Tine Tarner, Milene Pavlovi} Barili). Kritika je pratila izlo`benu delatnost Be{li}eve, a o wenom zna~aju u srpskoj i jugoslovenskoj savremenoj skulptoralnoj praksi govore studije istori~ara umetnosti (K. Ambrozi}, P. Vasi}, L. Trifunovi}, J. Denegri, B. Duranci, O. Kova~ev-Ninkov). U ovoj monografiji, [uvakovi} je obradio opus vajarke na potpuno inovativan na~in, daju}i detaqnu analizu dela Ane Be{li} sa formalno-esteti~kog i kriti~koistorijskog stanovi{ta, kao i vizure “rodnog”, “`enskog ~itawa”. S druge strane, Jerko Denegri je obradio kontekst u kom je nastalo vajarkino delo, dakle dru{tvene okvire, politi~ke okolnosti, kao i atmosferu umetni~ke radionice Tome Rosandi}a u kojoj je Be{li}eva zavr{ila posle diplomske studije i u kojoj je stasala izuzetna generacija na{ih posleratnih vajara. Sini{a Kova~evi}

DNEVNIK

U TRCI ZA NA[EG PREDSTAVNIKA NA DODELI OSKARA

Sedam filmova kandidati Akademija filmske umetnosti i nauke (AFUN) ju~e je saop{tila da }e wegov Stru~ni odbor do 28. septembra doneti odluku koji }e srpski film od sedam kandidata biti u konkurenciji za ameri~ku nagradu Oskar za najboqi film koji nije sa engleskog govornog podru~ja. Na poziv za izbor na{eg predstavnika prijavqeno je sedam filmova: „Besa“ Sr|ana Karanovi}a, „\avoqa varo{” Vladimira Paskaqevi}a, „@ena sa slomqenim nosom“ Sr|ana Koqevi}a, „Montevideo, Bog te video“ Draga-

na Bjelogrli}a, „Motel Nana“ Predraga Velinovi}a i „Fle{bek“ Aleksandra Jankovi}a. Stru~ni odbor, koji ~ini 15 odabranih imena, od glumaca do filmskih kriti~ara, rediteqa, scenografa, monta`era i filmologa, od 20. do 25. septembra razmotri}e sve podnete prijave i odluku objaviti do 28. septembra. Prema propozicijama Ameri~ke akademiji u Los An|elesu, koja 83. put dodequje presti`nu nagradu Oskar, kopija izabranog filma sa prate}om dokumentacijom treba da bude dostavqena do 1. oktobra.

OKON^ANI PETNAESTI „PETROVA^KI POZORI[NI DANI” U BA^KOM PETROVCU

Nagrada za qubav Gostovawem pozori{ta Romana Polaka, koja je na feNa veliko zadovoqstvo doAstorka iz Bratislave i prostivalu Slavija odnela glavnu ma}e publike i organizatora, mocijom kwige Pozori{na nagradu. Zajednica profesionalnih Vojvodina Zajednice profesiPetrova~ki pozori{ni dapozori{ta Vojvodine je pre onalnih pozori{ta Vojvodine ni po~eli su pro{log ~etvrtzatvarawa Petrova~kih pozokoja je iskoristila priliku ka, kada je u galeriji Zuska ri{nih dana uru~ila specida Quboslavu Majeri u wegoMedve|ova predstavqen bogajalno priznawe reditequ Quvom rodnom mestu uru~i specijalno priznawe dodeqeno ranije na Festivalu profesionalnih pozori{ta u Zrewaninu, preksino} je okon~an 15. me|unarodni festival Petrova~ki pozori{ni dani u Ba~kom Petrovcu. Jedna premijera doma}ina (“Maraton“ Kloda Konfortea, u re`iji Vladislave Fekete) i po dve predstave slova~ke Astorke i Pozori{ta mladih iz Novog Sada ~inile su glavni program festivala koji je ove godine do`iveo i neke inovacije. - Prvi put je imao koncept me|unarodnog festivala nastalog zahvaquju}i bilateralnoj saradwi dve dr`ave – Srbije i Slova~ke – obja{wava Pavel ^awi, upravnik Slova~kog vojvo|anskog pozori{ta koje organizuje Petrova~ke pozori{ne dane. Koriste}i prednost Ba~kog Petrovca kao bilingvalne sredine i blizinu Novog Sada kao dodatnog izvora publike, mi smo sa mati~nom zemqom Slova~kom i prethodnim sazivom wihovog ministarstva kul- Vi{wa Erski uru~uje priznawe Quboslavu Majeri Foto: Hana Majera ture pokrenuli saradwu u koju su ukqu~ene i na{e inti opus slikarke i skulptorboslavu Majeri za najve}i stitucije. Ugovorom koji su ke Mire Brtke koja je tokom broj odabranih i nagra|enih potpisali Bradi} i Ma|ari~ karijere sara|ivala na brojpredstava na Festivalu pronije definisano da na{ fenim filmskim i pozori{nim fesionalnih pozori{ta Srstival postane buxetski, ali projektima. Ina~e, festival bije. Majera je pohvalio lona neki na~in smo time ipak u Ba~kom Petrovcu poku{ava kalni festival re~ima da je osigurani. U finansirawu da uvede inovacije kako bi se on praznik za pozori{te i za skromnim doprinosima u~epozori{ta predstavqala sa sve qude koji ga vole i kojima ono fali. - U Ba~kom Petrovcu nema Spoqa{we pote{ko}e {arolike ponude za sladokuKad je u pitawu redovan rad Slova~kog vojvo|anskog pozorisce, pozori{ne gurmane, ali {ta, upravnik Pavel ^awi se mo`e pohvaliti da kona~no imaju ima zanimqivih de{avawa i re{enu infrastrukturu - zgradu sa dobrom scenom i gledalina nivou amaterskih i na ni{tem, re{enim grejawem i strujom. Izvesno je da }e i eksterivou profesionalnih predstajer uskoro biti obnovqen. Me|utim, ^awi se `ali na drugu vrva. To je zapravo relativno zastu pote{ko}a: to {to ~esto vidimo amater- [ta i na koji na~in napraviti?! Osnovani smo u lokaske predstave koje su vi{e nelu, ali je 2003. na inicijativu pokrajinske administracije go zanimqive, dok profesiostatus promewen u profesionalni sa zahtevima da se pronalni ansambli ne zadovoqe duciraju dve premijere po sezoni. Suma s kojom smo bili kriterijume – ka`e Majera. Na finansirani ve} od prve sezone je po~ela da se smawuje, da pitawe {ta mu jo{ nedostaje u bi ove godine u sklopu restriktivnih mera, pod izgovorom pozori{tu, ceweni stvaralac da je velika ekonomska kriza, buxet u startu bio srezan za odgovara da mu nedostaje to 50 odsto {to nas je upla{ilo. Ipak smo se upustili u pro{to ne vidi `equ i voqu da se jekte, pla}ali autore na rate i, eto, i ovu sezonu otpo~eli stawe poboq{a. - Mi se uvek prvi. Velika je nevoqa {to ponekad i nakon kreirane vadimo na pare, a ube|en sam da predstave nema novca za gostovawa. Kad se inicirala prose sve to mo`e uraditi ne bez fesionalna pozori{na delatnost u enklavama kao {to je para, ali sa vi{e snala`qivoslova~ka, nije se razmi{qalo o tome da su za broj Slovaka sti bez obzira {to qudi u ovoj u Vojvodini dve tri reprize, ~ak i u odnosu na procente besparici vrlo nerado daju i gledanosti u svetu, vi{e nego dovoqne. Kratak `ivot 50 para za ne{to {to se zove predstave ne zna~i da ona nije zadovoqila estetske i umetpozori{te i bilo kakvo duhovni~ke kvalitete, a stvar nam ote`ava i to {to su nam usno uzdizawe. U su{tini smo kra}ene mogu}nosti dodatnih tro{kova koje bi koristili vrlo lewi da pomerimo vlaza prevod ili titlovawe, te ne mo`emo ba{ da igramo pred stito dupe, da stignemo negde i publikom koja ne govori slova~ki. vidimo ne{to, da budemo bar malo bogatiji. Majera je nagradu prokomenstvuje i Pokrajinski sekretetarisao re~ima da ona nije izsvim aspektima svojih delatrijat za kulturu, pa sam izunena|ewe za nekoga ko broji nosti, a da minimum ostane zetno zadovoqan {to smo na 140 re`ija za tridesetak godiu~e{}e sa jednom predstavom kraju uspeli da odr`imo 15. na, ali da je svakako za~u|en za decu i jednom za odrasle. izdawe festivala, da sve platime {to se priznawe mo`e Slede}i korak bio bi taj da nirane sadr`aje i programe dobiti ili zaslu`iti i za quu~esnici imaju mogu}nost podobijemo na vreme, ~ak i bav, {to je wegov apsolutni ziva svog gosta, kako bi se {iAstorkinu predstavu „Mesec odnos prema pozori{tu. rio krug pozori{nih saradnina selu“ Turgeweva, u re`iji I. Buri} ka.


KULTURA

c m y

DNEVNIK

sreda8.septembar2010.

23

IZ ISTORIJE KWI@EVNOSTI

Studije o Lazi Kosti}u U godini kada se obele`ava stogodi{wica smrti Laze Kosti}a (Koviq, 1841 - Be~, 1910) “Akademska kwiga” i Ogranak SANU u Novom Sadu, u biblioteci “Nau~na misao” zajedni~ki su objavili tri studije o wegovom stvarala{tvu. Naslov je “Laza Kosti}”, autor je pokojni Svetozar Petrovi}, akademik, profesor univerziteta, istori~ar i teoreti~ar kwi`evnosti i komparatista. Prire|iva~ica ovog naslova je wegova supruga Radmila Giki}-Petrovi}. U prvoj studiji, “Stih i strofa dviju pjesama Laze Kosti}a”, Petrovi} zakqu~uje da su stiho-

vi dveju Kosti}evih pesama “Narodnom poslaniku” i “Santa Marija dela salute”, ~lanovi porodice stihova koji su na podlozi lirskog narodnog deseterca nastali u srpskoj i hrvatskoj poeziji 19. veka. Druga Petrovi}eva studija, “[ekspir i dr Laza Kosti}”, obja{wava kako je izvorno, pod istim naslovom u “Srpskom kwi`evnom glasniku” 1907. godine objavqen jedan od najsurovijih kriti~kih tekstova u istoriji srpske kwi`evnosti- rasprava Bogdana Popovi}a o Kosti}evom prevodu “Hamleta”.

U tre}oj studiji, “Sabrana dela Laze Kosti}a”, Petrovi} konstatuje da na po~etku posledwe decenije 20. veka Kosti} “ostaje jedini veliki srpski pjesnik kome ni{ta sli~no sabranim djelima nismo bili uspjeli da priskrbimo”. On se bavi projektom sabranih dela Laze Kosti}a, na kome je 1989. godine po~elo da radi Izdava~ko preduze}e Matice srpske, ali ga nije okon~alo. U planu je novoosnovanog Izdava~kog centra MS je da uskoro izda prepisku Laze Kosti}a, ~ime bi wegova sabrana dela bila kompletirana. R. Lotina

KWI@EVNICA DUBRAVKA UGRE[I] U BEOGRADU PRIREDILA IZLO@BU ILUSTRACIJA I KOLA@A

Bukvar kao metafora raspada dr`ave Kwi`evnica Dubravka Ugrejezika, razvod }irilice i lati{i} rekla je ju~e, povodom svoje nice. Po~etnica je najbli`a i izlo`be "Po~etnica za nepismenajintimnija metafora raspada ne" u Galeriji Grafi~kog kolekdr`ave, po~ev od slova A, ilutiva u Beogradu, da su radovi na strovanog avionima koji su totoj postavci inspirisani raspakom devedesetih bacali bombe", dom nekada{we Jugoslavije, ali rekla je Ugre{i}ka. i digitalnom erom. Prema wenim re~ima, druga "Radovi na izlo`bi korepsonosnova za izlo`bu jeste i{~ezadiraju s mojim esejom "Po~etnivawe Gutenbergove galaksije, ca' iz 1991. godine, kada se raspakoja je trajala 500 godina, i dala Jugoslavija i kada je zapo~eo stvarawe digitalnog univerzurat, kao i mojim novim esejom "Karaoke kultura' koji se bavi novom, digitalnom erom", rekla je Ugre{i}ka na konferenciji za novinare u Narodnoj biblioteci Srbije. Na izlo`bi u Galeriji Grafi~kog kolektiva, koja traje od 6. do 18. septembra, predstavqene su ilustracije i kola`i inspirisani Ugre{i}kinim bavqewem bukvarom kao zna~ajnom kulturnom matricom. Tri grupe kola`a s ise~cima iz bukvara i dodatim aplikacijama i paus-papirom, kao igra ponavqaDubravka Ugre{i} wa i preklapawa nekoliko nivoa, predstavqaju i svojema u kojem {tampane kwige vrsnu asocijaciju o utopijama soustupaju mesto internet izdacijalizma. wima. Ugre{i}eva je, kako je navela, "Kwi`evnost i slikarstvo prvo slu~ajno na{la bukvar iz preselili su se na internet, na 1957. godine, {tampan u Zagrebu, mobilne telefone. Recipijent, "koji je obe}avao svetlu budu}odnosno ~italac, sada preuzima nost", a to je navelo da potra`i i vlast. Na internetu se stvaraju druge po~etnice, {tampane u nefandomi u kojima se kwi`evni kim drugim periodima jugoslojunaci, poput Harija Potera, venske istorije.Iz upore|ivawa o`ivqavaju nezavisno od wihobukvara s kraja 19. veka, iz sredivih autora", rekla je Ugre{i}ka. ne i s kraja 20. veka nastao je esej Hrvatska kwi`evnica koja ve} "Po~etnica", a na osnovu wega i godinama `ivi u Holandiji ukapojedini radovi na izlo`bi. zala je na to da savremena kultu"Nova izdawa hrvatskih i srpra sve vi{e postaje kultura amaskih bukvara odslikavaju razvod tera, koji pevaju, ple{u, pi{u,

crtaju i glasaju - za ono {to im se najvi{e svi|a. "Kwiga je do{la na ono sa ~im je, zapravo, po~ela - vratila se ~itaocima, zbog kojih je i smi{qena. To je diktatura tr`i{ta koje vam sugeri{e da ono {to kupujete ima va{ li~ni pe~at, a ne shvatate da su vam neki drugi rekli {ta vaqa, koja je kwi`evnost prava", istakla je Ugre{i}ka. Za izlo`bu Dubravke Ugre{i} publikovana je kwiga s wenim esejom i reprodukcijama radova, kao i tekstom Branka Dimitrijevi}a. Projekat je realizovan u saradwi s "Fabrikom kwiga". Dubravka Ugre{i} je diplomirala komparativnu i rusku kwi`evnost na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Radila je na Institutu za teoriju kwi`evnosti u Zagrebu. Povremeno predaje na ameri~kim i evropskim univerzitetima, pi{e za evropske novine i ~asopise. Objavila je kwige pri~a "Poza za prozu" (1978), "@ivot je bajka" (1983), romane "[tefica Cvek u raqama `ivota" (1981), "Forsirawe romana-reke" (1988), "Muzej bezuvjetne predaje" (1997), "Ministarstvo boli" (2004), "Baba Jaga je swela jaje" (2008) i vi{e kwiga eseja. S Aleksandrom Flakerom 1984. priredila je Pojmovnik ruske avangarde. Pi{e scenarije za film i televiziju (U raqama `ivota, Za sre}u je potrebno troje). Kwige su joj prevedene na gotovo sve evropske jezike i nagra|ivane su me|unarodnim nagradama.

U NEDEQU 12. SEPTEMBRA KONCERT PIJANISTE MLADENA ^OLI]A U SINAGOGI

Od intimnosti do eksplozije Na{ talentovani mladi pijanista Mladen ^oli}, koji ve} godinama `ivi u Francuskoj, ponovo }e svirati u svom rodnom gradu u nedequ 12. septembra s po~etkom u 20 ~asova u novosadskoj Sinagogi. Za ovaj koncert ^oli} je odabrao dela Betovena, Rahmawinova, [umana i Stravinskog. - Izbor je bio dosta spontan. To su dela koja mi se ~ine posebno bliskim. Istovremeno, glavna ideja koncerta je "od intimnosti do eksplozije", jedna vrsta konstantnog kre{enda od intimnih Betovenovih svedo~ewa u sonati op.110 (sa "aperitivom" dve sonate Padre Solera - bezrazlo`no mawe poznatih dela, a vrlo interesantnih i u stilu Skarlatijevih sonata), preko [umanove "uzbu|ene" tokate, do velikih ruskih prostora u etidama Rahmawinova i najvi{e "Petru{ke" Stravinskog - obja{wava za na{ list Mladen ^oli}.

Karte u Muzi~koj omladini NS Karte za koncert Mladena ^oli}a staju 300 dinara i prodaju se u prostorijama Muzi~ke omladine Novog Sada, Katoli~ka porta 2/3 (tel. 452-344). Mogu se kupiti radnim danima od 8 do 13 ~asova, kao i dva sata pred po~etak koncerta na ulazu u Sinagogu. Nakon {to je pre tri godine osvojio prvu nagradu na me|unarodnom takmi~ewu "Maria Kanals" u Barseloni, Mladen ^oli} je u aprilu ove godine postao i laureat presti`nog konkursa "Premio Haen 2010" u istoimenom gradu u [paniji, u konkurenciji od preko 40 pija-

nista iz 17 zemaqa sveta. Zanimqivo je da je ^oli} u Barseloni osvojio i nagradu publike, koja je tako|e bila odu{evqena i u Haenu, {to dosta govori o dubokom utisku koji ostavqa wegov nastup na sceni. O tome da li

Sada. To je prilika da, nakon vi{e godina odsustva, ponovo nastupim u rodnom gradu, {to je za mene veliko zadovoqstvo i ~ast. Moram priznati da sam ovaj trenutak dugo o~ekivao i nadam se da }u opravdati pove-

Preko 30 nagrada Mladen ^oli}, ro|en u Novom Sadu 1982, nakon zavr{ene Muzi~ke {kole “Isidor Baji}" u klasi Ivane Branova~ki, i Akademije umetnosti u Novom Sadu, u klasi prof. Svetlane Bogino, zapo~ete postdiplomske studije nastavqa na Nacionalnom konzervatorijumu za muziku i ples u Parizu. U~esnik je brojnih majstorskih kurseva u zemqi i inostranstvu koje su dr`ali ugledni pedagozi. Takmi~ewa su ^oli}u omogu}ila samostalne nastupe i koncerte s brojnim orkestrima u raznim zemqama Evrope i Azije. Osvojio je preko 30 nagrada i priznawa u zemqi i inostranstvu me|u kojima su, uz ve} pomenute, i one dobijene na takmi~ewima Memorijal Isidor Baji} u Novom Sadu 2004. (prva nagrada i nagrada publike), "Vladimir Krajwev" u Harkovu u Ukrajini 2000. (druga nagrada), "Sergej Rahmawinov" u Novgorodu u Rusiji 1998. (prva nagrada), i druge. su mu se, iako ve} ima bogatu i uspe{nu karijeru, ipak otvorila neka nova vrata nakon {to je pobedio ove godine u [paniji, ^oli} ka`e: - Nagrada na takmi~ewu "Premio Haen" u [paniji je za mene velika podr{ka i ohrabrewe za daqe napredovawe i stremqewe ka idealnom. Ovaj uspeh je doneo novu dinamiku u mojoj karijeri zahvaquju}i novim kontaktima, direktnim i indirektnim, kao i koncertnim anga`manima i projektima. Tako, izme|u ostalog, zahvaquju}i ovoj nagradi, po~eo sam saradwu sa "ArtLinkom", agencijom koja se bavi promocijom mladih umetnika u Srbiji i inostranstvu, i sa umetni~kom direktorkom Jovankom Vi{ekrunom Jankovi}. Koncert u Novom Sadu je organizovan zahvaquju}i uspe{noj saradwi "ArtLinka" sa Muzi~kom omladinom Novog

rewe mojih organizatora, a da }u sa publikom ostvariti komunikaciju kroz qubav za muziku. Ove jeseni Mladen ^oli} }e imati priliku da snimi prvi komercijalni CD za izdava~ku ku}u "Naksos", a zatim slede novi koncerti. - O~ekuje me koncertna turneja u Andaluziji u [paniji. U toku slede}e sezone }u prvi put imati priliku da nastupim na ameri~kom kontinentu u Bostonu, {to je tako|e jedan deo nagrade konkursa "Premio Haen". Nagrada koju sam dobio u Barseloni 2007. godine tako|e je bila vrlo zna~ajna, jer su mi bile omogu}ene turneje u Barseloni i drugim gradovima [panije, kao i u Kini. U martu 2011. }u ponovo nastupiti u Barseloni, ovog puta sa Orkestrom Barselone i izve{}emo Koncert br. 3 Prokofjeva - najavquje ^oli}. N. Pej~i}

REPERTOAR

Film

Pomra~ewe

Akteri

Sadr`aj

Re~ kritike

Re`ija: Dejvid Slejd Scenario: Melisa Rozenberg po romanu Stefani Mejer Uloge: Kristin Stjuart, Robert Patinson, Tejlor Lautner, Bris Dalas Hauard, Majkl Vel~, Ksavijer Semjuel, Ana Kendrik, Piter Fasineli

Dok se u Sijetlu doga|aju misteriozna ubistva u obli`wem planinskom gradi}u Bela Svon (Kristin Stjuart) i Edvard Kalen (Robert Patinson) nastavqaju da `ive svoju komplikovanu tinejxersku romansu. Bli`i se matura, a sa wom i Belina odluka da se uda za Edvarda i preobrati u vampiricu. Pripreme za prelazak u ve~ni `ivot sa svojom najve}om qubavi za Belu ne proti~u bezbolno i glatko. Belinom ocu, Edvard uop{te nije simpati~an, a wen prijateq Xejkob Blek (indijanac i vukodlak) je ludo zaqubqen u wu, spreman da elimini{e i onako mrskog vampirskog suparnika. Dok se deca vole i sva|aju, svima im se pribli`ava smrtna opasnost - armija "novoro|enih" koju je pokrenula mo}na vampirica Viktorij a koja zbog osvete Edvardu `eli Belinu krv. Zbog Bele ujediweni klan Kalenovih i qudi vukova, sremni ~ekaju neprijateqa...

"Pomra~ewe"je tre}i deo planetarne hit sage "Sumrak" u kojem, jo{ donekle, (samo najokorelijim dvanaestogodi{wim fanovima) zanimqivo, nastavqa da se tegli liciderska sapunica, produkciono i marketin{ki, pre tri godine ve{to instalirana na veliko platno. I kako to obi~no biva, kako stvar odmi~e, tako sve vi{e hlapi. Varijacija pri~e o Romeu i Juliji sa uplivima nadnaravnog, u obliku mitskih bi}a: vampira i vukodlaka, filmski "Sumrak", nastao po popularnom literarnom predlo{ku, delovao je sve`e i inventivno. Imao je ispo~etka sve odlike oneobi~enog miksa sofisticirane tinejxerske qubavne drame i mekog horora, mogu}e je i nehotice propagiraju}i neku vrstu novovekovnog romantizma. Pri~a o "osetqivim" tinejxerskim godinama kao ve~na tema, isprepletena sa nevoqama moderno stilizovanih i vi{e qudskim u~iwenim bi}ima no}i inkorporiranih u savremeni svet, imala je i ne{to od intrigantnosti i {arma, retko prisutnog u visokobuxetnim, do kraja prora~unatim i ~esto bezdu{nim filmskim konstrukcijama. Mlada gluma~ka ekipa na ~elu sa Patinsonom i Stjuartovom kao istant ali i harizmati~nim zvezdama, ulila je na po~etku prirodnost i `ivost u tada jo{ uzbudqivu, neizvesno{}u nabijenu pri~u. Sada kada je torta splasnula, a sve su karte na stolu i iznena|ewa vi{e nema, wihovi likovi deluju prazwikavo ba{ kao i (nad)`ivotna drama, i ono malo akcije ~iji su protagonisti. Mnogo toga, utisak je, prepu{teno je inerciji, {to potencijal serijala ograni~ava, uprose~uje, a naklowene mu konzumente izneverava. V. Crwanski


24

SVET

sreda8.septembar2010.

UKRATKO

DNEVNIK

GOVOR PREDSEDNIKA EVROPSKE VLADE @OZEA MANUELA BAROZA O STAWU UNIJE

Evropska unija prevazi{la krizu

Merkelova brani nuklearke BERLIN: Nema~ka kancelarka Angela Merkel poku{ala je ju~e da odbrani odluku svoje vlade da produ`i radni vek nuklearnih elektrana u toj zemqi od kritika da taj plan obezbe|uje veliku zaradu elektroenergetskim kompanijama. Ona je izjavila da }e vi{e od polovine profita ostvarenih u periodu produ`enog rada nuklearki biti usmereno u dr`avnu kasu, zahvaquju}i novom porezu na nuklearno gorivo kojim bi trebalo da bude prikupqeno 2,3 milijarde evra godi{we izme|u 2011. i 2016, kao i doprinosa posebnom fondu za promovisawe obnovqivih izvora energije, prenela je agencija AP. Vlada kancelarke Merkel je pro{log vikenda donela odluku da produ`i radni vek nema~kih nuklearnih elektrana za prose~no 12 godina posle 2021. godine, kad je, prema prvobitnom planu, ta postrojewa trebalo da budu zauvek uga{ena. (Tanjug)

IRA se ponovo aktivira LONDON: „Indipendent“ pi{e da se pripadnici IRA ponovo aktiviraju u Severnoj Irskoj, gde se mo`da vra}aju stara lo{a vremena.Veruje se, kako prenosi BiBi-Si na srpskom, da je grupa biv{ih bomba{a IRA udru`ila snage sa disidentskim republikanskim grupama, {to je dovelo do dramati~nog porasta broja napada u Severnij Irskoj. U prvih osam meseci ove godine u Severnoj Irskoj je postavqeno 49 bombi, dok ih je tokom ~itave 2009. bilo svega 22. Britanska kontraobave{tajna slu`ba MI 5 obelodanila je da ima vi{e posla u Severnoj Irskoj nego u svim drugim delovima Velike Britanije zajedno.Taj porast aktivnosti i pogor{awe bezbednosnih prilika u Severnoj Irskoj nisu bili o~ekivani. Prema nekim izvorima, disidentske grupe se pripremaju da nasiqe prenesu u ostatak zemqe, pa ~ak i da mo`da pripremaju „spektakularni napad“ ~ija bi meta bila konferencija vladaju}e Konzervativne stranke. (FoNet)

STRAZBUR: Predsednik Evropske komisije @oze Manuel Barozo izjavio je u ju~e u Strazburu, u obra}awu Uniji, da je je EU prevazi{la krizu, ali je izrazio zabrinutost zbog jo{ visokog nivoa nezaposlenosti. „Tokom pro{le godine, privredna i finansijska kriza dovela je EU pred najve}e izazove do sada. Sada, kada pogledam unazad na to kako smo reagovali, verujem da smo polo`ili ispit“, rekao je Barozo evropskim parlamentarcima, u svom prvom obra}awu Uniji. Dokazali smo da su oni koji su predvi|ali propast EU bili u krivu, dodao je on. Obra}awe Barosa polanicima Evropskog parlamenta moglo bi, me|utim, da ostane u senci briselskog sastanka ministara

Paqewe Kurana ugrozi}e vojnicima `ivot KABUL: Komandant Me|unarodnih snaga u Avganistanu (ISAF), general Dejvid Petreus upozorio je ju~e da }e `ivoti ameri~kih vojnika biti ugro`e-

Spas rudara u novembru SANTIJAGO DE ^ILE: Rudari koji su od 5. avgusta zarobqeni u rudniku u ^ileu, mogli bi na svetlost dana da iza|u najranije u novembru, prema takozvanom planu C, koji podrazumeva postavqewe platforme za bu{ewe nafte veli~ine fudbalskog igrali{ta. Naime, probijawe tunela trebalo bi da po~ne 18. septembra, na dan koji se u ^ileu obele`ava kao Dan nezavisnosti te dr`ave. Prema novom planu, bu{ilica bi trebalo da napravi prolaz do dubine od oko 600 metara, kroz koji bi rudari u malom kavezu mogli da budu izvu~eni na povr{inu. (Tanjug)

finansija o ekonomskoj krizi i novim kontrolama nad bankama i wihovim aktivnostima.Bi-BiSi tim povodom konstatuje da }e Baroso svakako poku{ati da bude maksimalno optimisti~an, ali i da se prvi govor o stawu

Dejvid Petreus

ni ako evangelisti~ka crkva na Floridi sprovede u delo paqewe Kurana na godi{wicu teroristi~kih napada na SAD. „Slike zapaqenog Kurana bi sigurno iskoristili ekstremisti u Avganistanu i {irom sveta za raspaqivawe javnog mwewa i izazivawa nasiqa“, naveo je general Petreus u svom mejlu upu}enom na adresu ameri~ke agencija AP. Evangelisti~ka crkva na Floridi „Dajv vrld outri~ sentr“ u gradu Gejnsvilu planira da

organizuje zabavu pod nazivom „Me|unarodni dan spaqivawa Kurana“, na godi{wicu obele`avawa teroristi~kih napada na SAD, 11. septembra koji su izazvali rat u Avganistanu, navodi ameri~ka agencija. General Petreus upozorava da bi slike spaqenog Kurana mogle da budu upotrebqene za raspaqivawe antiameri~kog rasplo`ewa sli~nog onome koje je bilo izazvano slikama zlostavqawa zatvorenika u ira~kom zatvoru Abu Grejb. I Ameri~ka ambasada u Kabulu osudila je namere crkve na Floridi i u saop{tewu navodi da je zvani~ni Va{ington „ozbiqno zabrinut zbog namernih poku{aja da se uvrede pripadnici (drugih) verskih i etni~kih grupa“. Agencije javqaju da se u proglasu te crkve na Floridi navodi da je na zabavu dobrodo{ao svako ko ima „Kuran za spaqivawe“ i misli da je „islam nastao od |avola“. Pastor crkve na Floridi Teri Xons isti~e da on i wegovi sledbenici mrze islam, jer smatraju da je „nasilna, ugwetava~ka religija koja poku{ava da se maskira kao vera mira, `ele}i da time zavara dru{tvo“. (Tanjug)

Unije podudara sa veoma te{kim trenucima za Evropsku uniju, posebno za Gr~ku, [paniju i Portugal Barozo je, me|utim, istakao da posao nije gotov i da je nezaposlenost jo{ na previsokom nivou, kao i da oporavak nije ravnomeran u svim ~lanicama Unije. Privredni rast }e biti vi{i nego {to je prvobitno predvi|ano. Nivo nezaposlenosti, iako je i daqe visok, prestao je da raste. Jasno je da neizvesnost i rizici ostaju, rekao je on. Predsednik Evropske komisije je pozvao dr`ave ~lanice da podr`e visoku predstavnicu za spoqnu politiku i bezbednost Ketrin E{ton u naporima da oformi diplomatsku slu`bu koja bi EU dala ve}u te`inu na

E{tonova kritikovana zbog Bliskog istoka STRAZBUR: Lider vode}e konzervativne politi~ke grupe u Evropskom parlamentu kritikovao je ju~e odluku Ketrin E{ton da ne prisustvuje obnavqawu izraelsko-palestinskih pregovora u Va{ingtonu, ve} je otputovala u posetu Kini. „Kako mo`emo opravdati na{e odsustvo za pregovara~kim stolom kad smo mi prvi donatori u toj regiji“, zapitao se Jozef Dal, {ef konzervativne poslani~ke grupe u EP, prenele su zapadne agencije. [ef diplomatije EU bila pozvana da do|e u Va{ington, svetskoj sceni. Barozo je u govoru osudio Francusku zbog kontroverzne politike prema ilegalnim romskim imigrantima, rekav{i da svi u Evropi moraju po{tovati zakon, a da vlade moraju po{tovati qudska prava, ukqu~uju}i i qudska prava mawina.U Evropi nema mesta za

ali je umesto toga, otputovala u Kinu, jer je zakqu~ila da se radi o „kqu~nom putovawu“ koje je ranije planirano.Portparol E{tonove je odgovorio da se palestinsko-jevrejski „pregovori odvijaju striktno izme|u dve strane“ i da prisustvo evropske predstavnice na ru~ku „ne bi imalo bitnog uticaja na pregovore“. Francuski ministar spoqnih poslova Bernar Ku{ner je, tako|e, kritikovao E{tonovu {to nije do{la u Va{ington povodom izraelsko-palestinskih direktnih pregovora. (Tanjug) rasizam i ksenofobiju, dodao je on. Ideja obra}awa Uniji jednom godi{we je osmi{qena po uzoru na tradiciju ameri~kih predsednika da se jednom godi{we obrate naciji, a dana{wem govoru prisustvovalo je skoro 600 evropskih parlamentaraca. (Tanjug-FoNet)

OBAMINA INICIJATIVA ZA SPASAVAWE EKONOMIJE

Poreske olak{ice za investicije i razvoj VA[INGTON: Predsednik SAD Barak Obama je, u nastojawu da podstakne zapo{qavawe, u ponedeqak predstavio javnosti {estogodi{wi plan za modernizaciju ameri~kih puteva, `eleznice i aerodromskih pista putem ulagawa po~etnih 50 milijardi dolara a tako|e priprema novo kresawe poreza za poslovni sektor. „Obnovi}emo i izgraditi 240.000 kilometara puteva, {to je dovoqno da se {est puta opa{e Zemqa, izgradi}emo i popraviti 6.400 kilometara pruga, dovoqno da se pove`u na{e dve obale“, rekao je Obama, predstavqaju}i jednu od nekoliko ekonomskih inicijativa koje treba da objavi ove sedmice. Obama je pod velikim pritiskom da u~ini vi{e na otva-

rawu novih radnih mesta i sni`ewu stope nezaposlenosti koja je dostigla 9,6 odsto, mada ekonomisti smatraju da mu je za ostvarewe tih ciqeva ostalo samo nekoliko dobrih opcija za delovawe. Obama }e sutra predlo`iti da se kompanijama dozvoli otpis svih novih investicija u pogone i opremu u 2011. Taj plan }e dovesti do kresawa poreza u poslovnom sektoru za oko 200 milijardi dolara tokom perioda od dve godine. Administracija se nada da }e kompanije, zabrinute zbog pogor{awa ameri~ke ekonomije, `eleti da iskoriste pogodnost tih poreskih olak{ica i nastaviti s planiranim investirawima u pogone i opremu. Obama }e u sutra tako|e predlo`iti Kongresu pro{irewe

poreskih olak{ica za poslovna istra`ivawa i razvoj, {to }e ko{tati 100 milijardi dolara u periodu od 10 godina.Obami verovatno predstoji te{ka bitka za dobijawe odobrewa Kongresa za wegove planove, naro~ito ako republikanci dobiju u novembru mnogo glasova. „Nisu nam potrebni novi dr`avni tro{kovi za stimulacije, potrebno nam je da stavimo ta~ku na izdatke va{ingtonskih demokrata koji su izmakli kontroli, da zaustavimo wihovo pove}awe poreza i otvaramo radna mesta putem eliminisawa neizvesnosti koja ometa na{ mali biznis“, ukazao je lider republikanaca u Predstavni~kom domu Xon Boner. (Tanjug)

Norve{ka i Rusija utvrdile granice na Arktiku OSLO: Norve{ka i Rusija postigle su dogovor oko pomorske demarkacione linije dve zemqe u oblasti Arktika, a sporazum oko toga dve zemqe bi trebalo da potpi{u slede}e sedmice, izjavio je u ponedeqak uve~e norve{ki premijer Jens Stoltenberg. „Postoji sporazum oko toga kuda bi ta~no trebalo da ide grani~na linija kao i o saradwi u toj oblasti, ukqu~uju}i i na poqu energije. To

}emo potpisati i objaviti slede}e sedmice“, naveo je Stoltenberg u izjavi za dr`avnu televiziju NRK. Preliminarni dogovor o norve{ko-ruskoj granici u Barencovom moru postigli su u aprilu ruski predsednik Dmitrij Medvedev i Stoltenberg, podsetio je Rojters. Time su zavr{eni 40-godi{ni pregovori o tom pitawu i otvara se put za eksploataciju gasnog i naftnog bogatstva te regi-

je veli~ine 175.000 kvadratnih kilometara, {to predstavqa skoro polovinu teritorije Nema~ke. Prema televiziji NRK potpisivawe sporazuma }e se obaviti 15. septembra. Re{avawe pitawa granice izme|u dve zemqe u toj oblasti bogatoj naftom i prirodnim gasom veoma je va`no za Norve{ku koja je iscrpla svoje rezerve nafte u Severnom moru, prime}uje britanska agencija. (Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI ROZA OTUNBAJEVA Predsednica Kirgizije Roza Otunbajeva upozorila je ju~e da bi u slu~aju da politi~ke partije zao{tre situaciju u zemqi, bila spremna da proglasi vanredno stawe i otka`e parlamentarne izbore, predvi|ene za 10. oktobar, prenele su ruske novinske agencije.“Ukoliko se postavi pitawe celovitosti i jedinstva zemqe, uve{}emo vanredno stawe i izbori mogu biti otkazani”.

YULIJA GILARD Laburisti~ka partija australijske premijerke Xulije Gilard formira}e mawinsku vladu nakon {to su ju~e dva nezavisna poslanika podr`ala wenu koaliciju, radi formirawa stabilne vlade.Gilardova je po dobijawu podr{ke izjavila novinarima da namerava da oformi stabilnu, efikasnu i sigurnu vladu u naredne tri godine.Laburisti su obezbedili podr{ku 76 od 150 poslanika.

AN\ELINA YOLI Ameri~ka glumica An|elina Xoli, ambasadorka dobre voqe UNHCR-a, doputovala je ju~e u Pakistan kako bi se srela sa postradalima u poplavama koje ve} mesec i po dana poga|aju ovu azijsku zemqu. Nakon {to je poklonila 100.000 dolara, 34godi{wa Xoli odlu~ila je da li~no do|e u Pakistan kako bi rivukla pa`wu svetske javnosti na te{ku situaciju u kojoj se nalazi 21 milion qudi.

ZABRIWAVAJU]I RAST CENA HRANE U SVETU

Za tri meseca p{enica dvostruko skupqa LONDON: Posledwih par meseci hrana je sve skupqa {irom sveta, zbog ~ega je Agencija UN za hranu i poqoprivredu (FAO) za 24. septembar sazvala vanredni sastanak posve}en velikom skoku cene p{enice na svetskim tr`i{tima. P{enica je od juna poskupela za 50 odsto, a od po~etka godine ~ak za 70 procenata, dobrim delom zbog slabih prinosa u Rusiji. Meso je neizbe`na namirnica u ve}ini potro{a~kih korpi i zato mnoge qude {irom sveta brine podatak da je cena mesa dostigla najvi{i nivo u posledwih 20 godina.Stru~waci strahuju od ponavqawa velike krize sa hranom od pre dve godine, koja je pogodila mnoge zemqe u svetu. „Zabrinuti smo, jer kada je sve po~elo u julu, svi su bili iznena|eni. Sve se de{ava brzo i nepredvidqivo i to je samo po sebi dovo-

qan razlog za brigu. Ipak, moram da napomenem da smo od samog po~etka uvereni da nismo u tako ozbiqnoj situaciji kao 2007. godine, kada su cene rasle bez granica“, izjavio je za Bi-Bi-SI vode}i ekonomista FAO Abdolreza Abasain.Ovaj put problemi na tr`i{tu hrane pogor{ani su najpre dugom su{om, a potom i po`arima u Rusiji, ~etvrtom najve}em izvozniku p{enice na svetu. Ovog leta `etva p{enice je dala za 25 odsto gore rezultate od o~ekivanih. Rusija je zato pro{le sedmice saop{tila da }e produ`iti zabranu izvoza p{enice do kraja slede}e godine. Kada se cena hrane pre dve godine otela kontroli, neredi su izbili u mnogim zemqama, od Meksika do Banglade{a. Pro{le sedmice veliki nemiri zbog poskupqewa

hrane, a posebno hleba, izbili su u Mozambiku, na jugoistoku Afrike i pri tome je najmawe deset qudi poginulo, a stotine su povre|ene. „Lekcija broj jedan je to da cenu hrane ne smemo da uzmemo zdravo

za govoto. U budu}nosti }emo na tr`i{tu hrane vi|ati mnogo vi{e nestabilnosti i to ne bi trebalo da nas iznena|uje... U poqoprivredu se slabo ula`e, a, sa druge strane, tra`wa za hranom raste. Dok se to ne promeni, dok ne po~nemo vi{e da ula`emo u poqoprivredu, o~ekuje nas dug period nestabilnosti“, istakla je Kejt Bejli sa univerziteta Kardif biznis skul, koja se bavi istra`ivawem tr`i{ta hrane. Bejli smatra da bi nestabilnost mogla da bude ubla`ena posve}ivawem ve}e pa`we dugoro~nim pitawima i potrebama i ve}im ulagawima u poqoprivredu, posebno u zemqama u razvoju, tako da te zemqe pove}aju prinose i produktivnost i da se na neki na~in za{tite od godina sa slabom `etvom.


BALKAN

DNEVNIK

Gr~ki premijer smenio ~etiri ministra ATINA: Premijer Jorgos Papandreu smenio je ~etiri ministra, radi {to efikansijeg sprovo|ewa reformi u zemqi kao i kadrovskih promena u PASOK-u uo~i predstoje}ih lokalnih izbora. Papandreu je smenio ministre privrede, rada, zdravqa i poqoprivrede, ~lanove vlade koji su dosad radili na reformama privrede i dru{tva u dopsad nezapam}enoj ekonomskoj krizi koja je pogodila zemqu. Interesantno je da je ostao ministar finansija Jorgos Papakonstantinu, {to zna~i da }e Gr~ka i daqe nastaviti politiku rigorozne {tedwe, prenele su agencije. Novi ~lanovi vlade su ju~e preuzeli du`nosti - Minastrastvo privrede vodi}e Mihalis Krisohoidis, Ministarstvo ra-

Izgubio ugovor zbog Sanadera BE^: Nastup biv{eg hrvatskog premijera Ive Sanadera na Evropskom forumu Alpbah, pro{le sedmice, imao je negativne posledice, na samo po wega, ve} i po austrijske politi~are. Hrvatska vlada ukinula je obezbe|ewe o tro{ku dr`ave, {to je on saznao iz medija, a biv{em evropskom komesaru za poqoprivredu Francu Fi{leru raskinut je ugovor sa vladom. Fi{ler je potvrdio austrijskoj novinskoj agenciji APA da wegova firma "Franc Fi{ler Konsalt" vi{e ne radi za hrvatsku vladu. "Ta~no je da je hrvatska vlada, dan nakon {to je na hrvatskoj televiziji mene videla da stojim pored Sanadera, raskinula moj konsultanstki ugovor", naglasio je on. Hrvatskoj vladi se nije svidelo da je Fi{ler dugo stajao kraj Sanadera. Biv{i premijer Hrvatske je Fi{lera pre par godina anga`ovao za konsultanta hrvatske vlade za poqoprivredu. (Tanjug)

da Luka Kaceli, zdravqa Andreas Loverdos, a poqoprivrede Kostas Skandalidis. Prema prvim procenama analiti~ara, ove promene u vladi su diktirene, pre svega, pripremama PASOK-a za predstoje}e lokalne izbore, u novembru. To }e biti prvi veliki test za vladu Jorgosa Papndreua koja je od prvih dana morala da zavodi mere {tewe, {to je izazvalo talas protesta radnika i slu`benika. Gr~ka }e morati i Jorgos Papandreu daqe da vodi restriktivnu politiku jer je to predutucija u iznosu od 110 milijardi slov za dobiawe zajmova od Meevra u slede}e tri godine. |unarodnog monetarnog fonda i I pored nepopuranih mera, evropskih finansijskih instiPASOK-ova vlada i daqe u`iva

Yakula kritikuje uslove otkupa stanova u Hrvatskoj ZAGREB: Predsednik Upravnog odbora Srpskog demokratskog foruma (SDF) Veqko Xakula ocenio je da je odluka hrvatske vlade o mogu}nosti otkupa stanova za biv{e nosioce stanarskog prava i najava jo{ jednog roka za prijavqivawe "jo{ jedan proma{eni poku{aj da se re{i problem izbeglih Srba".Odlukom o otkupu stanova predvi|ena je

Statistika UNHCR

osnovna cena od 5.808 kuna (798 evra) po kvadratnom metru koja se mo`e smawiti za 1,5 odsto za svaku godinu izbegli{tva biv{eg nosioca stanarskog prava i 15 odsto za kupovinu odjednom, dok bi se stan mogao kupiti na rate s tim da je najdu`i rok 20 godina. Xakula je na konferenciji za medije ocenio da je koaliciona vlada HDZ-a i Samostalne de-

za gra|anske slobode, pravosu|e i unutra{we poslove poziva na pozitivno mi{qewe o predlogu Komisije da se u bezvizni re`im ukqu~i BiH i Albanija. "ALDE se sve vreme u ovom i prethodnom mandatu aktivno zalagao za ukidawe viza za sve zemqe zapadnog Balkana, ukqu~uju}i i Kosovo, i na ovom sna`no insistira", rekao je ~lan parlamentarnog odbora za spoqne poslove Jelko Kacin. (Tanjug)

Dodik: Izmeniti spornu odredbu o popisu BAWALUKA: Republika Srpska podr`ava Predlog zakona o popisu stanovni{tva, doma}instava i stanova u BiH 2011. godine, ukoliko wegov ~lan 48 bude ukinut, ili redukovan na sve nivoe vlasti ni`e od zajedni~kih organa BiH i to do 2014. godine, rekao je premijer Milorad Dodik poslanicima Narodne skup{tine RS. "Vlada predla`e da Skup{tina RS prihvati ovakav stav kao stav parlamenta, koji }e onda delegati u Domu naroda Parlamentarne skup{tine BiH po{tovati", rekao je Dodik na posebnoj sednici parlamenta RS, posve}enoj utvr|ivawu stavova o ovom zakonu. On je dodao da Vlada RS podr`ava odrebe predlo`enog zakona na nivou BiH u skladu sa evropskim standardima, kao i odredbe o jezi~koj, naci-

mokratske srpske stranke "svrha sama sebi, a ne narodu koji predstavqa" i da je poruka koalicije da gra|ani ne trebaju biti jednaki pred zakonom jer su se 90-ih godina stanovi otkupqivali po ni`oj ceni. Rekav{i da bi gorwa granica trebala bi biti 165 evra po kvadratu ili 200 evra uz otkup, ali da bi zbog patwe tih qudi morala bi-

Prema podacima UNHCR-a u Hrvatskoj, do septembra 2005. kad je istekao prvi rok za podno{ewe zahteva za biv{e nosioce stanarskog prava podneto je 4.581 zahteva. Do sada je pozitivno re{eno 1.544 zahteva, 1.326 je u postupku, a na 1.711 zahtjeva u prvom stupwu odgovoreno je negativno.Fizi~ki je dodeqeno 1.035 stambenih jedinica na urbanim podru~jima, a u okviru saradwe s hrvatskom vladom, UNHCR aktivno u~estvuje u reviziji prvostepenih negativnih re{ewa.

Podr`ana vizna liberalizacija za Bo{wake i Albance BRISEL: Odbor Evropskog parlamenta za spoqne poslove potvrdio je pozitivni predlog izvestiteqa Evropskog parlamenta Sare Ledford o viznoj liberalizaciji za gra|ane Bosne i Hercegovine i Albanije, saop{teno je ju~e iz Brisela. U saop{tewu se navodi da je Odbor izglasao predlog mi{qewa izvestiteqke Evropskog parlamenta, ~lana Alijanse liberala i demokrata(ALDE) Sare Ledford, u kojem Odbor

ve}insku podru{ku u odnosu na opoziciju, istana mawu nego pre godinu dana kada je pobedila na izborima. Prema najnovijoj anketi, popularnost vladaju}eg socijalisti~kog PASOK-a je opala, ali to je, i pored toga, prva partija u zemqi za koju se sada izja{wava 27 odsto gra|ana. Na drugom mestu je konzervativna Nova demokratija sa 20 procenata, na tre}em Komunisti~ka partija Gr~ke sa 5,5 odsto, dok su preostali glasovi podeqeni me|u mawim strankama. Lidera PASOK-a Jorgosa Papandreua bi vi{e od 37 odsto gra|ana ponovo biralo za premijera, a 21,5 odsto na tom mestu `eli da vidi predsednika konzervativne Nove demokratije Andonisa Samarasa. (Tanjug)

onalnoj i verskoj pripadnosti, ali uz ukindawe ili redukovawe predlo`enog ~lana toga zakona, koji predvi|a da se vlast u BiH kosntitui{e po popisu iz 1991. godine sve dok se na okon~a proces povratka u BiH. Ovaj zakon je pro{ao u Predstavni~kom domu parlamentarne skup{tine, ali je wegovo usvajawe u Domu naroda BiH zaustavqeno od delegata SNSD, koji su tra`ili stav Narodne skup{tine RS po ovom pitawu. Dono{ewe zakona o popisu stanovni{tva BiH je jedan od uslova, koji BiH treba da ispuni na putu prema Evropskoj uniji.Ukoliko zakon ne bude usvojen na dr`avnom nivou, BiH slede}e godine ne}e mo}i da obavi popis stanovni{tva, kao {to }e to uraditi sve druge evropske zemqe. (Tanjug)

ti mawa, Xakula je najavio da }e SDF od hrvatskog predsednika Ive Josipovi}a tra`iti da se kod vlade zauzme za re{avawe problema srpske zajednice u Hrvatskoj. Najave o novom roku u kome bi biv{i nosioci stanarskog prava mogli podnositi zahtev za dobivawe statusa za{ti}enog najmoprimca u stanovima, po wemu su

samo nastavak diskriminacije izbjeglih Srba. Xakula je konferenciju za medije iskoristio i za verbalni obra~un sa SDSS-om koji je po wemu glavni krivac za lo{ polo`aj Srba u Hrvatskoj. "Vladi i SDSS-u nikad nije bio interes da se qudi vrate", rekao je i dodao da za "to nije toliko kriv HDZ, nego SDSS-ovci koje zanimaju samo pozicije i koji nema snage, voqe ni `eqe da problemu biv{ih nosilaca stanarskih prava, ali i drugim mawinskim pitawima, pristupi prema evropskim standardima i pozitivnim hrvatskim propisima, u ciqu pravednog i odr`ivog povratka i zbriwavawa izbjeglih Srba". On je optu`io SDSS da za Srbe u Hrvatskoj ni{ta nisu napravili po pitawu zapo{qavawa i da je zbog SDSS-a Ustavni zakon o pravima nacionalnih mawina postao tek mrtvo slovo na papiru. Za razliku od Xakule, Srbi i wihovi predstavnici u Hrvatskoj, ali i UNHCR(Visoki komesarijat UN za izbeglice) i OEBS pozdravili su odluku vlade o mogu}nosti povoqnog otkupa stanova i najave novog roka za prijavqivawe. (Tanjug)

sreda8.septembar2010.

25

MATIJA BE]KOVI] LISTU „DAN“

Crnogorski ne govore ni oni koji ga uvode PODGORICA: U svetu svakoga dana umre po jedan jezik, a jedino se u Crnoj Gori desilo ~udo da je ro|en jedan novi, odnosno da je do{lo do pove}awa jeziliteta, ka`e Matija Be}kovi} u intervjuu za podgori~ki "Dan". Reaguju}i na, kako se navodi, nastojawe vlasti da protera iz {kola srpski jezik, Be}kovi} isti~e da zabriwava to {to crnogorskim jezikom ne govore ni oni koji ga uvode.On smatra da }e kadrovi koji }e predavati crnogorski jezik verovatno biti obu~avani na sedmodnevnim kursevima.Upitan kako reaguje na proterivawe srpskog jezika iz crnogorskih {kola, Be}kovi} ka`e: "Prva asocijacija mi je ~isto vizuelna. Da li }e se tom prilikom slu`iti {mrkovima, ~izmama i bajonetima, ili }e ga proterivati postepeno i

neosetno? Proterivawe jezika je izvanredan filmski motiv. Ne znam kako bi to videli i re`irali (Emir) Kusturica ili (Nikita) Mihalkov. U svakom slu~aju, oni koji to ~ine nisu ni{ta krivi. To im je neko rekao i ne znaju {ta je slede}e", rekao je Be}kovi}.On ka`e da ni uvo|ewe crnogorskog jezika ni uspostavqawe crnogorske crkve nema smisla ako se ne razlikuju od srpske crkve i srpskog jezika. "Uvo|ewe tri nova slova je prava inovacija, ali je gre{ka {to nisu ukinuta sva ostala. Sa ta tri slova se mo`e re}i sve {to jo{ uvijek ima smisla govoriti. Ovo je vek recikla`e svega postoje}eg, pa i jezika. Kao {to se recikliraju fla{e, tako se od srpskog jezika recikla`om dobija crnogorski. (Tanjug)

NAGA\AWA CRNOGORSKE [TAMPE

Luk{i} umesto Mila \ukanovi}a? PODGORICA: ^lanovi naju`eg rukovodstva vladaju}e Demokratske partije socijalista vrlo su blizu dogovora da novi crnogorski premijer bude Igor Luk{i}, pi{u podgori~ke "Vijesti". Pozivaju}i se na nezvani~na saznawa, list navodi da su potpredsednici DPS-a Svetozar Marovi} i Filip Vujanovi}, koji su pre ~etiri godine spre~ili predsednika stranke Mila \ukanovi}a da imenuje Luk{i}a za premijera, sada spremni da podr`e takvo kadrovsko re{ewe nakon \ukanovi}evog odlaska. Zauzvrat, kako se navodi, \ukanovi} }e odustati od namere da insistira na Marovi}evom povla~ewu iz politike zajedno sa wim. Marovi} i Vujanovi} ima}e mogu}nost da se na predstoje}em partijskom kongresu bore da naslede \ukanovi}a na mestu predsednika stranke.

Kona~an dogovor u naju`em vrhu DPS-a o \ukanovi}em nasledniku i dinamici promena u Vladi Crne Gore i DPS-u trebalo bi da bude postignut tokom ove sedmice kada }e se sastati \ukanovi} i trojica potpredsednika te stranke - Vujanovi}, Marovi} i @eqko [turanovi}. Sli~nu informaciju pro{le sedmice objavio je podgori~ki dnevnik "Dan", ali ju je portparol DPS-a Rajko Kova~evi} odmah demantovao. Crnogorski mediji nedeqama spekuli{u o odlasku \ukanovi}a sa svih funkcija i dok neki ka`u da }e se to dogoditi do leta naredne godine, za kada je planirano odr`avawe redovnog kongresa DPS-a, drugi tvrde da }e se to dogoditi ve} ove jeseni.\ukanovi} je jedini evropski lider koji se na visokim dr`avnim funkcijama nalazi gotovo dve decenije. (Tanjug)

ORGANIZOVANI KRIMINAL

Optu`nica protiv {vercera droge u BiH BAWALUKA: Tu`ila{tvo BiH podiglo je optu`nicu protiv {est qudi zbog organizovanog kriminala i {verca droga. Optu`nica je podignuta protiv Ibrahima [efitagi}a, dr`avqanina Srbije, Milorada Birnera, dr`avqanina BiH, Ranka \urovi}a i Bo`idara Vukoti}a, oba dr`avqani Crne Gore. Tu`ila{tvo BiH podiglo je i optu`nicu protiv Indire Muslija i Slavenka Ko~evi}a, dr`avqana BiH. Optu`eni se terete da su po~inili krivi~no delo organizovanog kriminala u vezi sa krivi~nim delom neovla{}eni promet opojnim drogama, saop{tilo je Tu`ila{tvo BiH. Optu`eni [efitagi} je optu`en da je u periodu od 27. februara do 12. aprila ove godine

U maju uhap{eno 70 {vercera u vi{e gradova BiH

organizovao i rukovodio zlo~ina~kom organizacijom, koja je organizovana radi neovla{}ene me|unarodne prodaje, prenosa, prevoza, dr`awa, po-

sredovawa i prometa marihuane i skanka. U optu`nici se navodi da su ovoj zlo~ina~koj organizaciji pristupili Birner, \urovi},

Vukoti}, Muslija i Ko~evi}, koji su se udru`ili zbog prodaje, prenosa, prevoza, dr`awa, posredovawa i me|unarodnog prometa droge iz Crne Gore u BiH, i to s ciqem daqe prodaje u BiH, radi sticawa finansijske koristi. Zbog ostvarewe tog ciqa, oni su se povezali i sa drugim osobama iz Crne Gore i Hrvatske, uz ~iju pomo} su u vi{e navrata organizovali nabavku i krijum~arewe droge u BiH i organizovali preprodaju i rasturawe droge kroz uspostavqenu kriminalnu mre`u na podru~ju Sarajeva i Isto~nog Sarajeva i {ire.Optu`eni su nakon prodaje droge prikupqali novac od uli~nih prodava~a.Optu`nica je prosle|ena na potvr|ivawe Sudu BiH, saop{teno je iz Tu`ila{tva BiH. (Tanjug)

Magarci i kowi prebacuju kokain iz Bosne u Dalmaciju ZAGREB: Narko-klanovi snadbevaju drogom podru~je Dalmacije, od Splita do Dubrovnika, naj~e{}e iz Hercegovine, pi{e ju~e hrvatski dnevnik "Slobodna Dalmacija". List navodi da su Sarajevo, ^apqina i Mostar centri preprodavaca heroina, da se u Posu{je i Grude ide po kokain, a za marihuanu se treba uputiti u Stolac, Zvornik i Grude. Prema pisawu splitskog dnevnika, dileri su promenili

na~in rada, postali su pokretni, imaju automobile i skutere i ne zadr`avaju se previ{e na jednom mestu. U Splitu "posao" najboqe ide sa marihuanom, ~ija cena stalno raste, a u policiji tvrde da je uglavnom re~ o uvozu iz Hrvatske. Marihuana se iz BiH prenosi preko granice na najrazli~itije na~ine, naj~e{}e kolima preko mawih grani~nih prelaza. "Znali smo uo~iti i `ivotiwe, konkretno magarce, koje re-

cimo u BiH natovare plasti~nim bocama, a usput stave i ne{to marihuane, ne previ{e, mo`da koji kilogram, da ne bude prevelika {teta ako padne u ruke policije. Onda puste magarca koji je ve} nau~en da ide neprohodnim planinskim putevima preko granice. S druge strane do~ekaju `ivotiwu i preuzmu paket", objasnio je jedan policajac "Slobodnoj Dalmaciji". (Tanjug)


sreda8.septembar2010.

OGLASI

c m y

26

DNEVNIK


OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

sreda8.septembar2010.

Posledwi pozdrav bratu

Dragi na{ kom{ija i ujo

27

Posledwi pozdrav bratu i ujaku

Posledwi pozdrav dragom kumu

Rajko Zoranu Rajku Ivo{evi}u

od sestre Ksenije sa porodicom.

Zoranu Cvetkovi}u Sestre Milka i Ksena, sestri~ine Marija, Nada i Ivana sa porodicama.

Jelena, Nemawa, Milanka i Nikola.

Kumovi Mi}o i Nada. 9491

9493

Posledwi pozdrav dragom bratu

Dana 6. 9. 2010. godine u 70. godini preminuo je na{ voqeni otac, suprug i deda

Rajku Ivo{evi}u

Qudi kao ti se retko ra|aju, `ive da bi bili voqeni i po{tovani i umiru da bi svako, ko ih je poznavao, zaplakao za wima iz dubine du{e.

Jure Rozi}

9450

9476

Posledwi pozdrav ~oveku i kom{iji

Po~ivaj u miru dru`e moj

Rajko

iz Be{ke

dobrom

Rajku

od: sestara Mire i Marte sa porodicama.

O`alo{}eni: supruga Nevenka, sin Petar, }erke Jela i Marija, unuci Igor, Sr|an, Du{an, Sa{a, Sawa i zetovi Dragan i Rade.

Simo [ijan sa porodicom.

od porodice Dragomira Veselinovi}a.

9488

9473

9479

9453

Posledwi bratu.

Posledwi pozdrav dragoj

Zoranki Konc

pozdrav

voqenom

Posledwi pozdrav dragoj

Dragi

Zoranki

Jure Rozi}

Rajko

1940 - 2010.

hvala ti za sve dobro {to si nam pru`io.

Koleginice i kolege iz Narodne banke Srbije, Filijale u Novom Sadu.

O`alo{}eni: sestra Ankica i zet Dragan.

od porodica: Beqanski, Rudan i Popovi}.

9487

9474

9467

Posledwi pozdrav dragom bratu, stricu i dedi.

Dragi prijatequ,

Na{oj dragoj

Tvoji: Marija, Milo{, Qiqana i Velimir. 9458

Posledwi pozdrav

IZDAJEM na Bulevaru oslobo|ewa 28 lokal, 35m2, na dva nivoa, pogodan za razne tihe delatnosti. Telefoni: 063/546319, 063/515-402. 9209 IZDAJEM sobu studentu ili radnici, povoqno, Liman 3. Telefon: 6363615. 9309

IZDAJEM trosoban name{ten stan u centru Novog Sada, studentima ili porodici. Telefon 063/7769-337. 8920 IZDAJEM name{ten komforan stan od 50m2, Ul. Ivana Kosanovi}a. Zvati na telefon 064/0828-508, 886-292. 9384

JEDNOSOBAN stan 31m2 na Bulevaru Cara Lazara preko puta hotela Aleksandar, ukwi`en, terasa, CG, lift, cena 40.000E. Telefon:062/979-9348 9277 VEOMA povoqno prodajem garsoweru 22m2, centralno grejawe, kablovska, telefon u Danila Ki{a 11, ukwi`en kao gara`a. Informacije na telefon:063/47-57-65. 9401

PRIRODNI preparat protiv hemoroida - {uqeva, klini~ki ispitan i li~no proveren, eliminisani za 7 dana. Deda Rado{. Telefoni: 032/490-797, 064/240-55-49. 8850

RENOMIRANOM restoranu u Novom Sadu potrebni kuvari i konobari. Informacije: 064/161-2358. 9403

^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije i ostale sekundarne sirovine. Telefon 6618-846, 063/8485-495. 9205 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3300, kostolac 3650 i su{eni 8750. Telefoni: 065/44426-18, 063/12-43-056 i 061/67826-23. 9361 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3300din. Su{eni za centralno grejawe 7850 dinara. Telefoni: 062/896-38-43 i 066/51-286-45. 9362

Rajko Ivo{evi}u takvi qudi se retko ra|aju. Neka ti je ve~na slava.

Jure Rozi}

Dudi - Oliveri Stevanovi}

1940 - 2010.

1959 - 2010.

Dragan Te{anovi} sa porodicom.

O`alo{}eni: brat Toni, Qiqa, Mitar, Mima, snaja Qubica, unuci Nikola, Nata{a i Bal{a.

9484

9475

tetka Zoranki

posledwi pozdrav. Weni: Mira, Bisa, Maja i Dino. 9468

9469

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Posledwi pozdrav prijatequ i kom{iji

Posledwi pozdrav tetka Sejki

Zoranki Konc

Oliveri Stevanovi}

@ivot je jo{ jednom pokazao svoju prolaznost i ni{tavilo. Ti si znala da ga pro`ivi{ dok si mogla, dele}i pa`wu i toplinu svima. Hvala ti na svemu, `ive}e{ ve~no u na{em se}awu.

1959 - 2010.

Tvoj Ivan s porodicom. 9492

od Dejanovih prijateqa - porodica: [u{wevi}, Luki} i Trifunovi}

Rajku Ivo{evi}u

Sahrana je danas, 8. 9. 2010. godine, u 14.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. od porodice Karan. Neute{na tetka sa porodicom. 9466

9470


28

^ITUQE z POMENI

sreda8.septembar2010.

Posledwi pozdrav dragoj na{oj mami, ta{ti, baki i prabaki

Posledwi pozdrav po{tovanom kolegi i dragom prijatequ

Mariji Bobinec

Rajku Ivo{evi}u

od: }erke Qiqane, zeta Milana i unuka Nikole Kne`evi}, unuke Ivane i Vlatka i praunuka Marka Ursi}a.

Ostaje uspomena na divnog ~oveka i iskrenog prijateqa. Tvoji prijateqi: Rozalija, Olivera i Emil.

Sa bolom se opra{tamo od dobrog i plemenitog ~oveka

DNEVNIK

S' du`nim po{tovawem opra{tamo se od na{eg dragog i po{tovanog kom{ije

SEDMODNEVNI POMEN Pro{lo je sedam predugih dana od kada na{ an|ele nisi sa nama.

Rajko Rankovi} Patwa za tobom je neizmerna, ali je ponos {to si bio i ostao na{ jo{ ve}i.

Duleta

Du{ana Novakovi}a Duleta

Tvoji najmiliji. 9454

9446

9463

S tugom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

Stanari Ul. Stevana Mokrawca br. 14.

Brana, Qiqa i Ksenija.

9460

Posledwi pozdrav dragom zetu

9459

Posledwi pozdrav mom jedinom sinu

Marija Bobinec

Rajku Ivo{evi}u

Sahrana je na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, danas, 8. 9. 2010. godine, u 15.30 ~asova.

dipl. in`. {umarstva Branko, Quba i Gordana.

O`alo{}eni: suprug Josip, sin Stevan i unuk Isidor.

9440

9461

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav dragom bratu

Rajku Ivo{evi}u dipl. in`. {umarstva Majka @ivka. 9430

Rajku Ivo{evi}u

Porodica Mamula iz Futoga. 9433

Posledwi pozdrav dragom zetu

Rajku Ivo{evi}u

Dragi moj

Rajku Ivo{evi}u dipl. in`. {umarstva

Mamula Milan sa porodicom.

Sestra Milica Turak sa porodicom.

9431

9434

Posledwi pozdrav dragom zetu

Rajko

Posledwi pozdrav dragom bratu

sve bitke u `ivotu smo zajedno dobijali, a najva`niju izgubismo. Zar je moralo tako biti? Te`e od smrti je `ivot bez tebe. Tvoja Slavica. 9432

Rajku Ivo{evi}u

Rajku Ivo{evi}u

Miroslav i Sne`ana sa porodicom iz Kragujevca.

Tetka Boja i Miroslava.

9435

9436

3

Rajku Ivo{evi}u

Sa tugom i bolom javqamo svim ro|acima, prijateqima i poznanicima da je u 65. godini preminuo na{ dragi i voqeni

Sestra Nena Mamula sa porodicom.

9427

Posledwi pozdrav dragom zetu

Posledwi pozdrav mom uji

Posledwi pozdrav dragom bratu

Rajko Ivo{evi} dipl. in`. {umarstva Sahrana je danas, 8. 9. 2010. godine, na grobqu u Veterniku, u 15 ~asova.

Rajku Ivo{evi}u

Rajku Ivo{evi}u

Wegova Brana.

Gordana - \o|o.

9439

9438

Posmrtni ostaci dragog nam pokojnika bi}e od 13 ~asova, u crkvi u Veterniku.

Rajku Ivo{evi}u

O`alo{}eni: supruga Slavica, majka @ivka, sestre Milica, Qubica i Nena sa porodicama.

Sestra Qubica Kova~i} sa porodicom.

9425

9428


^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

3

sreda8.septembar2010.

„OFK Slavija” sau~estvuje u bolu porodice povodom smrti Nemawine mame

Nek’ te an|eli ~uvaju

29

Posledwi pozdrav mami na{e drugarice Ma{e

Sa tugom i bolom javqam da je 6. septembra u 83. godini preminula moja draga mama

Konc Zoranka Anica Mr|anov

Ispra}aj je danas, 8. 9. 2010. godine, u 12.30 ~asova, sa Gradskog grobqa.

ro|. 1927. Sahrana je danas, 8. 9. 2010. godine, u 13.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ena }erka Ru`ica.

Suprug Vidoje, sin Dejan i unuk Vladan.

9421

9404

Posledwi kom{inici

pozdrav

dragoj

Irini Mudri}

Tawe \or|evi} Posledwi pozdrav od igra~a i uprave.

9406

GODI[WI POMEN

Umrla je na{a Bakuta

8. 9. 2010.

Posledwi pozdrav dragom prijatequ ]ou

Cela godina pro|e, a ti nam ne do|e.

Jovici Jovi~i}u

od stanara zgrade Milo{a Crwanskog br. 2.

O`alo{}eni: sestri~ina Olgica, unuci Branimir i Tamara, zet \ura i praunuci Stefan i Reqa.

9423

3

Draganu O{puhu

iz Koviqa

Porodica Ga~i}.

9405

9426

9416

POMEN Navr{ava se tu`na godina 8. 9. 2010.

Dragutin O{puh Drago

Anica

Anici Mr|anov

Wen I 3 sa u~iteqicom Gordanom Berus.

Posledwi pozdrav dragoj sestri

U ~etvrtak, 9. 9. 2010. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, odr`a}emo ~etrdesetodnevni pomen na{em dragom ocu, suprugu i dedi

Sa najve}om qubavqu ~uvamo tvoj lik u na{im mislima. Ve~no }e{ biti sa nama i u na{im srcima. Ve~no o`alo{}eni: tvoja supruga Jelica, }erke Ivanka i Biqana sa porodicama.

iz Koviqa Ostaje{ u srcima tvojih: sestri Ivanki i bratu Vladi.

9322

9323

DVOGODI[WI POMEN

SE]AWE

2002 - 2010.

Posledwi pozdrav majci

prim. dr sci. Du{anu V. Vu~eni}u Anici Mr|anov

Qubici Devi}

Wegovi: sin Bogdan, unuka Elena, unuk Danilo, snaha Tatjana i supruga Jagoda.

Branko Todorovi}

Du{ko Nenadi}

20. 4. 1932 - 8. 9. 2008.

iz Sremskih Karlovaca

I posle dve godine o~ekujemo tvoj povratak i da nam ka`e{ sve nedore~eno.

Vreme prolazi, a tuga je sve ve}a.

Tvoji najmiliji.

Boluju i tuguju: majka Dragiwa i brat An|elko.

9346

8622

9244

Posledwi pozdrav dragoj kumi od: }erke Vere, zeta [ace, unuka Tawe i Sawe, zeta Veqe i praunuke Anite.

Posledwi pozdrav dragom i po{tovanom od: brata Jefte, sestara Qubice i Smiqe, snaje Mire sa porodicama.

9441

3

Posledwi pozdrav po{tovanom kolegi.

9424

Posledwi radniku

pozdrav

na{em

Rajku Ivo{evi}u

Irini Mudri}

dipl. in`. {umarstva 1945 - 2010.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

Du{an Novakovi}

Uvek }emo te se rado se}ati.

od koleginica i kolega iz Pokrajinskog sekretarijata za poqoprivredu, vodoprivredu i {umarstvo. 1071-P

Kumovi: Dragi{a, Tawa, Tijana i Rada.

Izdava~ke ku}e „ZMAJ i Atlantis, Novi Sad”.

9442

823-P

Dragom i po{tovanom kolegi

Posledwi pozdrav dragom prijatequ i kolegi

Qubica Devi} Sahrana je danas, 8. 9. 2010. godine, u 15 ~asova, na grobqu, u Bukovcu.

O`alo{}eni: }erka Dragica, zet Ivan, unu~ad Nata{a i Sa{a.

Zoranu Cvetkovi}u

Ustanova zajedni~kih poslova Instituta u Sremskoj Kamenici.

dipl. in`. {um. Rajku Ivo{evi}u 1945 - 2010.

Rajku Ivo{evi}u neizmerna zahvalnost za razvoj {umarstva u Vojvodini i dugogodi{wu uspe{nu saradwu sa Institutom.

9437

1072-P

906-P

Posledwi pozdrav i velika zahvalnost za iskreno prijateqstvo i saradwu. Kolege iz kancelarije 46: Dule, Veqa, Aco, Ne{a i Boris. 9419


06.30 08.30 09.00 09.25 09.30 10.00 10.05 10.30 10.35 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.50 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.15 20.30 21.00 22.00 22.30 22.35 22.40 23.10 23.35 00.30 02.25

TV PROGRAM

sreda8.septembar2010.

Jutarwi program Izlog strasti Neverovatne pri~e Crtani film Bajko kviz Vesti Paideja Plej gejms Tragom novinskih naslova - dok. program Kuhiwica Vesti Posledwi Rimqani, dok. film Preokret Vesti Zajedno ^udesni svet Vesti Na{a zemqa, film Crtani film TV Dnevnik Tajna hrane: [qiva Izlog strasti Razglednice TV Dnevnik Hop hop – kviz Plavi krug Iz na{eg sokaka Vojvo|anski dnevnik Vesti-Univerzitet Hronika Brankovog kola ^ari ribolova ^emu... padobran? Milica Jela~a-Jovanovi} [umanu u ~ast Kad se jednom rodi{, film Irena Hus: Ples vatre, film

Kuhiwica (RTV 1, 11.30)

06.30 Kuhiwica (ma|) 06.55 Irena Hus: Ples vatre, film 08.25 Hajde sa mnom u obdani{te 08.40 Pitam se, pitam 09.05 Zeleni sat 09.30 Kad ku}a nije tesna 10.15 Ru~ak na lepe o~i 10.30 Na{a zemqa, film 12.15 ^udesni svet 12.30 Vesti (ma|) 12.40 Makedonsko sonce 13.05 Tajna hrane: Smokva 13.15 Tek ro|eni 14.05 Neverovatne pri~e 14.30 Crtani film 14.45 Bajko kviz 15.15 Crtani film 15.30 Dobro ve~e Vojvodino (rom) 17.00 Poslovni uspeh (ma|) 17.45 TV Dnevnik (hrv) 18.00 TV Dnevnik (slov) 18.15 TV Dnevnik (rus) 18.30 TV Dnevnik (rum) 18.45 TV Dnevnik (rom) 19.00 TV Dnevnik (ma|) 19.25 Sportske vesti (ma|) 19.30 Crtani film (ma|) 19.35 Kuhiwica (ma|) 20.00 Dobro ve~e, Vojvodino (rum) 21.30 Tek ro|eni 22.20 Tvoj `ivot u 65 minuta, film 00.00 TV Prodaja

06.00 07.30 08.00 08.50 09.00 10.15 10.20 12.35 13.10 14.00 14.55 15.30 15.50 15.55 16.00 17.00 17.30 18.30 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 22.40 23.55

Muzi~ko svitawe Glas Amerike Jutarwi program Barometar U ogledalu Tin in Bila jednom jedna nedeqa Trag nezaborava Sajam infonet Beli luk i papri~ica Hronika op{tine @abaq Vojvo|anske vesti Barometar O~istimo Srbiju U ogledalu Vili `eli da zna Vojvo|anske vesti Vino i vinogradarstvo Na{ gost: FIP Komerc Vojvo|anske vesti Bez cenzure Vojvo|anske vesti Barometar Razgoli}eni Glas Amer

KO[ARKA: SP

Srbija–[panija (RTS 1, 16.52) 06.05 08.00 08.15 09.00 09.50 09.56 11.28 10.55 11.00 12.00 12.15 12.22 13.22 15.00 15.10 15.40 16.31 16.52

09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 11.10 11.40 12.00 12.30 13.00 13.10 14.05 14.45 15.00 15.10 16.00 16.35 16.45 17.00 17.05 17.30 17.45 18.00 19.00 19.25 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.15 23.30

Hrana i vino Crtani film Radionica Moja porodica Objektiv Ruski zatvori nekada i sada Svet divqine Koncert Svet divqine Objektiv Ruska imperija Tajanstvene pri~e Neon siti Objektiv Evo nas kod vas Drum Neon siti Objektiv (slov) Objektiv Hrana i vino Objektiv (ma|) Neon siti Popodnevni program Objektiv Moja porodica Sprint Serenisima - Venecija Ruska imperija Objektiv Ruski zatvori nekada i sada Neon siti Misterije KGB

09.30 10.00 11.00 13.00

Fudbal mondijal magazin Ful Tilt poker Klupske TV Kvalifikacije za EP: [kotska – Lihten{tajn Fudbal mondijal magazin Ajaks TV Liga {ampiona: Lion – Bajern Kvalifikacije za EP: Holandija – Finska Mobil 1 Pregled Moto GP San Marino Kvalifikacije za EP U21: Engleska – Litvanija Ful Tilt poker Profi boks Mobil 1

15.00 15.30 16.00 18.00 20.00 20.45 21.00 23.00 00.00 02.00

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30Kad porastem bi}u... , 11.00 Nikad se ne zna, 12.00 Otvoreni ekran, 13.00 Metropole i regije sveta, 14.00 Info K9, 15.00 Rat, revolucija, gerila, 16.00 Info K9, 16.45 Biber, 17.00 De~iji program, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 Travel klub, 21.15 Otvoreni ekran, 22.15 Biber, 22.35 Info K9, 23.30 Film, 01.00 Biber, 01.30 Izlog strasti, 02.00 No}ni program 12.00 Hronika op{tine Ruma, 13.00 Va{ar ta{tine, 14.00 Yuboks, 14.30 [i-Ra, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Raskr{}a, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine In|ija, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 [i-Ra, 20.00 Karmelita, 20.45 Dok. program, 21.15 Va{ar ta{tine, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike

02.39 03.00 03.33 04.03 04.32 05.11 05.47

Jutarwi program Jutarwi dnevnik Jutarwi program Sre}ni qudi Vesti Trag Rokovnik Vesti Kapri Dnevnik Evronet Porodica Soprano Film: Kratko vreme Vesti Beogradska hronika Selo gori a baba se ~e{qa Ko{arka - SP Ko{arka - SP: Srbija-[panija, ~etvrtfinale, prenos Slagalica Dnevnik Selo gori a baba se ~e{qa Mlado`ewa, film Vesti Porodica Soprano Dnevnik Evronet Sta`isti No}ni bioskop: K}i vazduha, film Ekskluzivno Vesti Rokovnik Oko Trag TV prodaja Verski kalendar

07.00 08.00 09.00 10.00 11.00 11.55 15.05 15.20 16.10 17.05 18.00 18.35 19.05 20.00 21.00 00.25 00.40 04.00 05.00

Sonik Opasne igre ^ari Seks i grad Opasne igre Film: Sne`na kraqica Foks vesti ^ari Hiqadu i jedna no} Seks i grad Foks vesti Crni Gruja Opasne igre Hiqadu i jedna no} Film: Fidel Foks vesti Largo Cirkus Largo

18.57 19.30 20.11 21.03 23.00 23.05 00.10 00.26 00.36 00.56

06.40 06.54 07.26 07.34 08.00 08.25 08.32 09.01 09.30 09.53 10.00 10.30 10.59 11.28 11.51 12.32 13.06 14.00 14.29 14.58 15.21 15.33 16.00 16.30 17.00 17.20 17.35 18.06 18.25 18.57 19.23 20.00 21.30

20.00 21.45 23.00 23.30 00.32 00.54 01.18 02.10

DNEVNIK

c m y

30

U zdravom telu Kuvati srcem: Kreativ bend [umska {kola Zverilija Tri medveda Ozi bu Klinika Vet Seksperti Animalia Enciklopedija Interfejs TV mre`a Eko recept @ivot sa muzikom Ansambl Renesans ^itawe pozori{ta Trezor Klinika Vet Seksperti Animalia Jedna slika jedna pri~a Tehnologija danas Ovo je Srbija Obrazovno ogledalo TV Dnevnik RT Vojvodina [ta radite, bre Recikla`a u turskom kupatilu Zaje~arska gitarijada Oko U svetu Beokult Odbojka- 10. me|unarodni turnir - Trofej Beograda: Srbija - Kuba, prenos Ko{arka - SP: Slovenija - Turska, ~evrtfinale, snimak 2. varijanta ako Srbija pobedi [paniju Odbojka- 10. me|unarodni turnir - Trofej Beograda: Srbija - Kuba, prenos Ko{arka - SP: Slovenija - Turska, ~evrtfinale, snimak Odbojka - EP, juniorke Kapri Sav taj ples Tehnologija danas Trezor Ko{arka: SP: Srbija - [panija, ~etvrtfinale

07.00 Radijsko dizawe, jutarwi program 08.00 TV dizawe, jutarwi program 10.00 Vesti B92 10.35 Sve }e biti dobro 11.25 Top {op 12.00 Indija 13.00 Vesti B92 za osobe o{te}enog sluha 13.35 Bi-Bi-Si na B92: Neobi~ne `ivotiwe 14.00 Film: Lepotica gneva 16.00 Vesti B92 16.35 Nacionalna geografija: Beli medved 17.35 Stjuardese 18.30 Vesti B92 19.05 Sun|er Bob Kockalona 19.35 Pingvini s Madagaskara 20.00 Hitna 94 21.00 Film: @ivot nema pravila 23.10 Vesti B92 23.50 Stjuardese 00.45 Dvor 01.35 Dr Hu 02.15 Ukqu~ewe u B92 Info

Glen Klouz

Maskirani ubica 07.00 07.30 08.30 09.30 10.00 12.00 12.15 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 17.00 18.00 18.30 19.00 19.30 20.00 20.30 21.30 23.30 00.30 01.00

Simpsonovi Gor{tak Zlo~ina~ke namere Na tragu prirode Za dobar dan Vesti Za dobar dan Simpsonovi ^ist ra~un Vesti Milica na kvadrat Dokumentarni program Dr. Haus NCIS Vesti Simpsonovi ^ist ra~un Denis napast Milica na kvadrat 24 Film: Borat Zlo~ina~ke namere Milica na kvadrat Film: Valander - Korak iza

Sa{a Baron Koen

Borat Sa{a Baron Koen, majstor preru{avawa, kre}e na put da bi istra`io Ameriku kao primitivni kazahstanski reporter Borat u ovom igranom satiri~nom dokumentarcu. Uloge: Sa{a Baron Koen, Ken Davitijan, Luenel Re`ija: Leri ^arls (Avala, 21.30) 08.55 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 13.00 FAM, 13.45 Top {op, 16.00 Fokus, 16.50 Ski Jahorina, 17.40 Info puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info puls, 21.10 Turisti~ke razglednice, 21.25 Na zdravqe, 22.00 Veb yank, 22.40 Bawe Srbije, 23.00 Fokus, 23.45 Turisti~ke razglednice, 00.00 Info puls, 00.30 Auto {op, 00.35 Fokus, 01.05 Ski Jahorina, 01.35 Holivud 07.00 Uz kafu, 07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Medikal art, 08.30 Crtani film, 09.00 Qubavna pri~a, 10.00 Abs {ou, 10.30 Farma, 11.30 Slavni parovi, 12.00 Drecun, 13.00 Polarotor, 13.30 [mizla sa stilom, 14.00 Srbija koju volim, 15.00 Sportska galaksija, 16.00 Vip, 17.00 Vi{e od sporta, 18.00 Qubavna pri~a, 19.00 Objektiv, 19.30 Crtani film, 20.00 @ivot na Marsu, 21.00 Opra {ou, 22.00 Objektiv, 22.30 [ampioni, 23.00 Of road avantura

Bogata nasledica je brutalno ubijena u wenoj osamqenoj vikendici na obali, nedaleko San Franciska. To veoma poga|a wenog mu`a Yeka, ali on ubrzo biva optu`en za taj zlo~in. On anga`uje jednu `enu advokata, iako je ona bez mnogo iskustva. Uloge: Yef Briyiz, Glen Klouz, Piter Kojoti, Lens Henriksen, Robert Lo|a Re`ija: Ri~ard Markand (Pink, 23.30) 06.00 07.00 10.00 11.45 12.00 14.00 15.45 16.00 16.45 17.00 18.00 19.15 19.30 20.00 21.00 22.30 23.30 01.30 01.45 03.15 05.15

Pokojo (Ko{ava, 09.10) 05.30 08.00 08.10 08.20 08.45 09.10 09.20 09.45 10.00 10.15 10.35 11.00 11.20 11.45 12.00 12.30 13.25 13.40 13.55 13.58 15.00 15.45 16.00 18.00 18.55 19.30 20.00 21.00 22.00 23.05 23.55 00.10 00.45 02.30 04.25 04.30

Jutarwi program @irko Hrasti} U~imo engleski sa Nodijem Nodi Mala princeza Pokojo Kliford Tele{op Presovawe Iza neba ^eli~ni alhemi~ar [edou rajder Konan Presovawe Kilari Kvizi} Presovawe Tele{op Vesti Brus Li Idemo u`ivo Tele{op Plejada - najboqe Tajanstvene pri~e Telemaster Kliford Klinika Riznica Iza le|a Hot i kul Telemaster Riko{et La Lola Plejada - najboqe Vremenska prognoza Klinika

Valentina Dobro jutro Film: @ena s krajolikom Siti kids Pali an|eo Balkan parti Siti More qubavi Nacionalni dnevnik Valentina Lola U sosu Nacionalni dnevnik Kursayije Amiyi {ou Trenutak istine Film: Maskirani ubica Siti Film: Dodir ru`i~astog Film: Maskirani ubica Film: Dodir ru`i~astog

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 07.30 Sve je lako kad si mlad, 08.00 Sva{taonica, 09.00 Pregled {tampe, 09.20 Volej, 10.00 Pregled {tampe, 10.15 Folklorne grupe, 11.00 Pun gas, 12.15 Zdravqe, 14.15 Tokovi mo}i, 15.00 Otkos, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Serija, 19.00 Energija, 20.05 Iks art, 21.00 Ekstremi, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Film, 00.00 Komercijalni program 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 12.00 Katedrale, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Tajni znak, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem


DNEVNIK

sreda8.septembar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

NA DRUMOVIMA PUTA SVILE

31 17

Pi{e: Kolin Tjubron

Yejn Fonda

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.15 Divqi u srcu 10.15 Strune Soveta - dve godine iz `ivota projekta klasi~ne muzike, dok. film 11.15 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.30 More qubavi 13.15 Letwa slagalica 14.20 Sutra je novi dan 15.05 Turska: Raskr{}e Evrope i orijenta, dok. film 15.30 [kriwa 16.25 Luda ku}a 17.10 Hrvatska u`ivo 18.25 ^arolija 19.30 Dnevnik 20.10 Tarner i Hu~, film 21.50 Klasici hrvatskog dokumentarizma 22.40 Dnevnik 3 23.20 Dr Haus 00.10 No}i Godara: Kineskiwa, film

Bo`ja slu`benica Agnes Kada novoro|en~e od mlade ~asne sestre Agnes bude prona|eno zadavqeno, sud joj dodeli mladog sudskog psihijatra Martu Livingston. Marta odlu~i da malo boqe istra`i slu~aj... Uloge: Yejn Fonda, En Benkroft, Meg Tili, En Pitonijak, Vinston Rekert Re`ija: Norman Yevinson (Nova TV, 03.30) 08.05 08.15 08.45 10.50 12.50 13.35 14.30 16.25 18.30 19.15 20.05 21.05 22.50 23.05 00.45 01.15 02.15 03.05 03.30

Fifi, crtani Roari, crtani Dona Barbara U ime qubavi IN Najboqe godine Dona Barbara U ime qubavi IN Dnevnik Najboqe godine Neraskidive veze, film Ve~erwe vesti Tajni `ivot, film Seks i grad Ezo TV IN Bra~ne vode Bo`ja slu`benica Agnes, film

08.00 Ku}a iz 40-ih 09.00 Pri~a o poqoprivredi: Blato, znoj i traktori 10.00 Bizmark – kancelar i demon 11.00 No} slomqenog stakla 12.00 Dnevnik skulptura 13.00 Lovci na naciste 14.00 Tajm tim godina 15.00 Rimsko carstvo 16.00 Isus Hrist – godine koje nedostaju 17.00 Drevni plasti~ni hirurzi 18.00 Dikensova tajna qubavnica 19.00 De{ifranti 20.00 Carstvo mora 21.00 Tajni ratovi 22.00 Istina o... 23.00 Rimsko carstvo 00.00 Isus Hrist – godine koje nedostaju 01.00 Drevni plasti~ni hirurzi

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Kraq dinosaurusa Fantasti~na ~etvorka Mala princeza Kraq dinosaurusa Fantasti~na ~etvorka Mala princeza Bomba u 10.10 Buba{inter Gwurac Obojena brda Drava mrtvih Neplanirano ven~awe Nole {ou Pustiwski mesec Neki drugi ~ovek

06.00 07.55 09.40 11.15 12.50 13.20 14.55

Za{to sam u braku? Klub qubiteqa Yejn Ostin Do neba No}i u Rodanteu Filmovi i zvezde Tomi i mazga Sredw{kolski mjuzikl: Maturanti Ponovo 17 Rog izobiqa Bruno Spartak: Krv i pesak - Legende Patologija Sramota ^ekaju}i Gafmana Pri~a o Pjeru Vudmenu Dr`avni neprijateq broj 1

16.45 18.25 20.05 21.25 22.20 23.50 01.45 03.05 04.05

06.00 07.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 16.00 17.00 18.00 20.00 21.00 23.00 01.00 02.00 04.00

Sudija Ejmi Meklodove }erke Zakon i red Sudija Ejmi Ne{ Briyis Prave doma}ice okruga Orany Ubistva u Midsameru Zakon i red Ne{ Briyis Roki Blu Prave doma}ice okruga Orany Du`nost koja obavezuje Mre`a la`i Zakon i red Uvek i zauvek Ubistva u Midsameru

07.45 10.00 10.15 11.00 12.25 13.15 14.05 15.40 17.20 18.55 19.10 20.00 21.30 23.05 00.05

RTL ritam zona Ekskluziv Punom parom 1001 no} Nestala Los Viktorinos An|eo i |avo Kobra 11 Bibin svet Ekskluziv Ne daj se, Nina! 1001 no} 11. sat CSI Wujork ^ovek sa Sne`ne reke, film 01.50 Astro {ou 02.50 Bratstvo

SERIJA

CSI Wujork

Tom Henks

Tarner i Hu~ U blizini ribarnice `ivi starac koji ima opasnog psa Hu~a. Prime}uje da se u ribarnici doga|aju ~udne stvari, a vlasnik ribarnice naredi da ga ubiju. Inspektor Skot izlazi na mesto zlo~ina i Hu~a odvodi sa sobom kako bi mu pomogao u tra`ewu ubice... Uloge: Tom Henks, Mejr Viningam, Reyinald Velyonson, J. C. Kvin, Kreg T. Nelson Re`ija: Royer Spotisvud (HRT 1, 20.10)

08.05 08.15 08.30 08.55 09.15 09.40 09.50

00.20 00.40 01.25

TV vrti} Na kraju ulice 101 dalmatinac @derowa, crtana serija Deksterova laboratorija Ta politika Kako nastaje...: Kako `ive lutke Na prvi pogled Mala Mis Norve{ke, film Koko Bil Beverli Hils Fawlty Towers Dr`avnik novog kova Zvezdane staze Palata Transibirskom `eleznicom, dok. film Istanbul - SP u ko{arci - 1/4 finale: [panija-Srbija, prenos Mu}ke Gara`a Ve~erwa {kola Bitange i princeze Tristan i Izolda, film Studio 60 na Sanset Stripu Dva i po mu{karca Momci s Medisona Kineska pla`a

06.20 10.30 11.00 13.20 15.20 16.00 17.00 19.00 21.00 22.00 00.00

Iznad pravde Pri~e veka S vetrom u le|a Mesec koji uhodi Pri~e veka S vetrom u le|a Studio [andon Klupsko dru{tvo Majstori horora No} begunca Ma~ak sa devet repova

10.05 10.30 11.55 12.10 13.40 14.15 14.40 15.25 16.10 16.55 18.40 19.30 20.05 20.50 21.30 23.35

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.20 00.00 02.00

Pla~qivko Posledwi ples Spremni za igru Mama serijski ubica [arlota Grej Povratni efekat Svi su ludi za Meri Hofa Savr{en plan ^edno zavo|ewe Ne`ni dodir

U praznom pozori{tu CSI tim pronalazi telo. Iako na prvi pogled izgleda kao da se ubistvo dogodilo u teatru, Stela misli da je zlo~in name{ten... Uloge: Geri Sinis, Melina Kanakaredes, Karmine \iovinazo, Ana Belknap, Hil Harper, Edi Kejhil Redateq: En Donahju (RTL, 23.05)

Melina Kanakaredes

08.40 09.35 10.30 10.55 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Razotkrivawe mitova Razorna laboratorija Kako se pravi? Kako to radi? Vodi~ iz bezizlaznih situacija Auta po meri 2008. Ameri~ki ~operi Peta brzina Prqavi poslovi Ameri~ke drvose~e Ekstremne eksplozije Pre`ivqavawe Razotkrivawe mitova Kako se pravi? Kako to radi Trenuci u`asa Put tornada Pre`ivqavawe Trenuci u`asa Auta po meri 2008. Prqavi poslovi

03.00 05.00 07.00 08.30 09.00 11.30 12.30 13.30 16.30 17.30 19.00 19.10 01.00

Tenis Tenis Tenis Tenis Bilijar Fudbal Fudbal Bilijar Biciklizam Tenis Fudbal Tenis Tenis

Impotentni {ofer „rentira” suprugu U

blizini malog kirgiskog grada Ko~kora, ma{ina i po koji komad name{taja iz nizije – rasjedna mi je porodica izdala sobu u ku}i udeklimatane {kriwe i hoklice – a dimwaci sklepanutoj u vo}waku. Takve su mi ve} dobro ponih {poreta nalazili su put kroz otvore na vrhu znate: poqski klozeti do kojih se kroz pomr~inu jurte. dolazi kroz `buwe, dvostruki su prozori zakucani Dobio sam sme{taj u najugodnijem objektu, koji da hladno}a ne prodre unutra, fotografije premisam video u krugu od stotinu kilometara - ~eli~nulih predaka - `ilavih `ena s maramama i mu{kanom kontejneru s klimavim krevetima i {pretima, raca naki}enih ratnim ordewem – obe{ene visoko gde su ve} bili neki ~obani i dvojica rukokradica na zidovima. na jezeru. Dru{tvo nam je pravila i svadqiva vlaAli ja sam do{ao zbog zanimqive pri~e o mezaru snica, koja je kontejner preuredila u neku vrstu u brdima na jugu. U blizini je selo koje se jo{ zove kr~me. “Ne znam gde joj je mu`”, promrmqa Ruslan. Lewin i napu{teni objekti sovjetske zadruge. Pred zidom odaje za molitve kle~ale su uglavnom `ene, koje su na glavi imale marame vezane poput turbana. “Ovo je wihova svetiwa, tu se nadaju se ~udu”, ka`e mi moj vodi~. Pri~a se da je bilo i vaskrsnu}a mrtvih, koji su nekoliko minuta potom odletele na nebo ili u kirgisku prestonicu Bi{kok. Imam, okrugao kao bure, pri~a da je jedna od stena nad nama zapravo isposnik uza{ao na nebo i oni koji tu legnu bi}e izle~en od padavice i ludila. Postoje i mesta na kojima se le~i migrena, u{oboqa, rak debelog ili slepilo. Kirgizi su mnogo boqi jaha~i nego voza~i “Ovamo svi dolaze. Tamerlan je bio ovde. I Aleksandar Makedonski. Mnogi qudi “Mo`da je s drugom `enom. Neki od nas imaju po su tajno, pod okriqem mraka, dolazili i u sovjetska dve, ~ak tri, ali tajno, jer je to protivzakonito. A vremena.” mo`da je i sama.” Na delu staze nalazi se srce – posledica uticaja Uz izda{an, mastan gula{ od ov~etine – od ovce Zapada – i tu mo`ete preboleti neuzvra}enu qubav Marka Pola, najve}a na svetu – i pilav pila se votili zamoliti duhove da vam voqenu osobu dovedu u ka na ruski na~in. Svaka zdravica se pila naiskap, naru~je. a onda su mi uz obavezne zagrqaje, neumoqivo doliImam nas je pore|ao pred ispup~enom crnom stevali ~a{u. Toga sam se najvi{e bojao. Oslowen o nom ~ija vrelina, upozorio nas je, mo`e da nam sagotanak zid osvetqen poput pozornice, jedva da sam ri vene. “Stavite dlanove”, re~e nam “i vatra }e ikoga mogao da vidim. Izgubio sam predstavu kolivam prote}i kroz celo telo, pa se vratiti u kamen.” ko smo puta nazdravqali i po~eo da kri{om prosiTad smo se rukama oduprli o ogwenu povr{inu i sve pam pi}e na filcani pod ispod svoje klupe. Kako se pomalo zatreslo. Na on ni{ta nije upijao, ponajudaqenijoj ta~ki brda ku{ao sam da votku priOno ~ega sam se najvi{e bojao imam je oslu{kivao, podikupim ~arapama. gao ruku i rekao: ”Zmije! zadesilo me – pijanka na ruski na~in. Nakon takve pijanke, Svaka je zdravica ispijana do dna, One su svete. Izlaze kroz koja se sutra nastavila u vrata svog raja sme{tenog xipu, jedan od mojih novoa ~a{e odmah puwene. Kri{om sam u dubinama zemqe. Ne ujeste~enih “prijateqa” votku prosipao na filcani pod, daju, ali ako nekog ipak umalo nas nije ubio, jer je a kako on nije ni{ta upio, ujedu, to zna~i da }e biti za volanom zaspao i jedva morao sam zaposliti i svoje ~arape izbegao sudar s kamioblagosloven. Ako u wihovo prebivali{te zalutaju nom. Da se iskupi, ponuzmije iz spoqnog sveta, one ih isteraju.” Ja nisam dio mi je da za 50 dolara spavam s wegovom, ina~e video ni{ta sem krivudave staze posute kamewem. lepom, `enom. “Samo vi i samo jednom.” Bila je to Qudi koji `ive u dolini Xumgal odlaze krajem {ala, ali mi Ruslan objasni: ”Impotentan je, bez prole}a sa stadima i jurtama na visoke pa{wake u posla, a trebaju mu pare.” blizini jezera Song Kul i u sela se vra}aju u smiraj Da me vozi kawonom reke Kekemeren nevoqno je leta. Po{to je automobilu, koji je iznajmio moj nopristao biv{i policajac Alik, koga sam na{ao na vi doma}in Ruslan, otkazala pumpa za gorivo, i nibazaru u Ko~koru. Upozorio me je: “To su primismo mogli daqe, preno}i{te nam je ponudio mesni tivni qudi. Vidite kako su im lica crna. Ovo podu~iteq. Spavao sam pod vise}im krgiskim }ilimiru~je nije dobro za `ivot. Postoje sela u kome }e ma, kraj vitrine sa svojetskim porcelanom. U~iteq nas kamenovati ako od wih ne kupimo votku.” Svoj mi se `alio kako su vremena te{ka, jer imaju malo “tek” 14 godina star “ziguli”, koji je samo {to nije ovaca i goveda, tri meseca godi{we sve je prekriveizdisao, pravdao je jer “oni idioti na pumpama no snegom, on zara|uje samo hiqadu soma mese~no {vercovani benzin razre|uju s dizelom i vodom. (25 dolara), a wegova `ena na obli`woj pijaci proKriminal uzima sve vi{e maha. Pomislio bi ~ovek daje kumis, mongolsko fermentisano mleko. da se u Ko~koru ni{ta ne de{ava, ali ipak ima siNa kowu sam stigao do nomadskog logora, gde me lovawa, obra~una no`evima i kra|e, naj~e{}e ovaje Ruslan doveo u posetu ostarelim ro|acima. Proca. Ima i droge, mada u selima ne toliko. Heroin, e|ali su se u dostojanstven polukrug, mu{karci i opijum i marihuna, sti`u preko Taxikistana iz `ene zajedno. ]ilimi na kojima su sedeli bili su Avganistana.” uflekani, a ramovi jurti nagizdani amovima i poZnao sam to, kao i da u Rusiji ve} ima pet miliohabanom ode}om. U wima se mogla videti {iva}a na zavisnika. Kwigu Kolina Tjubrona „SENA PUTA SVILE” (izdava~: „Mono i Mawana”, Vatroslava Lisinskog 11, Beograd, www.monoimanjana.co.rs), uz popust od 20 odsto, za 672 dinara plus PTT tro{kovi i PDV, mo`ete naru~iti preko telefona 011/ 3087–515.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


MONITOR

sreda8.septembar2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Posao, pogotovo privatan, izbaci}e vas iz takta. Ne vredi vam previ{e da se trudite ako vidite da ne ide, niti da se raspravqate sa izvr{iocima. Radije odlo`ite neke sastanke i obaveze.

BIK 20.4-20.5.

Za qubavni odnos je va`na komunikacija, ali izgleda da se partner i vi ne razumete najboqe. Ostanite stalo`eni, ne analizirajte previ{e, ve} lebdite na nivou fascinacije. Pro}i }e i ta faza.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

8. septembar 2010.

Spletke vam ne}e doneti ni{ta dobro. ^uvajte se ogovarawa i pazite {ta kome poveravate, jer bi se situacija mogla poprili~no iskomplikovati. ]utite, ako mo`ete, i slu{ajte. Veoma ste prakti~ni i vredni ovih dana, pa vam nije te{ko i da uradite ono {to bi drugi trebalo da u~ine za vas. Analizirate situaciju, ali ne dolazite do kona~nog re{ewa. Strpqewe. Poslovna situacija danas nije najboqa, pa se suzdr`ite od suvi{nih komentara i dramaturgije. Strasti vam ne}e doneti zadovoqavaju}e re{ewe. Budite pametni i dostojanstveni. Prili~no napet dan za vas. Tra`i se da ispunite mnogo vi{e od onoga {to realno mo`ete. Nemojte se truditi da bilo kome bilo {ta objasnite, jer, naprosto, ne vredi. Emotivno reagujete.

VAGA 23.9- 23.10.

Povedite ra~una o svom zdravstvenom stawu i granicama tolerancije, u bilo kom vidu. Mogli biste se opteretiti nepotrebnim tu|im brigama, koje niste du`ni da preuzmete na sebe. Poslovne novine.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Okrenite se iza svojih le|a i pogledajte {ta vas to i ko vas to ~eka. Boqe je da na vreme budete obave{teni, nego da srqate grlom u jagode. Op{ta nervoza vas ne}e mimoi}i. Budite diplomata. Budite oprezni u kontaktima sa inostranstvom, da ne bi do{lo do nerazumevawa, gubitaka i ka{wewa. Povedite ra~una o tro{kovima biv{im, sada{wim i, mogu}e, budu}im. Dobar provod.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Ne li~nom planu o~ekujte boqe dane. Dana{wi i nije toliko lep koliko }e biti oni koji slede. Imate `equ da se doterate i ulep{ate svoje okru`ewe, i to je sasvim u redu. Budite opu{teniji.

Konfuzija vam nije potrebna, ~ak i kada se ni na {ta pouzdano ne mo`ete osloniti. Ne zaboravite da se situacija uvek nekako razre{i, tako da ni{ta bitno ne mo`ete izgubiti. Po~iwete posao koji obe}ava, s vremenom sve vi{e. U po~etku ra~unajte na neka usagla{avawa i promene, dopune, usavr{avawa. I to je deo napretka. Verujte sebi, da bi vam i drugi verovali.

TRI^-TRA^

V REMENSKA

Pamela u crnogorskom Bejvo~u? PROGNOZA

TOPLO

Vojvodina Novi Sad

28

Subotica

27

Sombor

27

Kikinda

27

Vrbas

28

B. Palanka

28

Zrewanin

29

S. Mitrovica 29 Ruma

29

Pan~evo

29

Vr{ac

28

Srbija Beograd

29

Kragujevac

30

K. Mitrovica 30 Ni{

Najavqeno je snimawe nove sapunice u Crnoj Gori, a jedna od uloga namewena je ~uvenoj „Plejbojevoj” ze~ici Pameli Anderson. Podgori~ki mediji prenose da su hrvatska produkcija „Ring multimedija”, RTV Atlas i Op{tina Budva najavile snimawe morske sapunice, u kojoj bi jednu od uloga trebalo da dobije Pamela. Ze~ici je namewena rola vo|e tima spasilaca sa pla`e. Glumica je pro{le godine posetila Crnu Goru i najavila da planira da u~estvuje u izgradwi nekoliko objekata.

30

I SUN ~ ANO

Evropa

NOVI SAD: Toplije i prete`no sun~ano. Krajem dana naobla~ewe. Duva}e umeren jugoisto~ni vetar. Pritisak u opadawu. Temperatura od 12 do 28 stepeni Celzijusa. VOJVODINA: Toplije i prete`no sun~ano sa malo oblaka. Krajem dana naobla~ewe koje }e na severu Vojvodine uve~e usloviti ki{u. Vetar umeren jugoisto~ni, u ju`nom Banatu poja~an. Pritisak oko normale sa tendencijom opadawa. Temperatura od 10 do 29 stepeni. SRBIJA: Toplije i prete`no sun~ano uz malo oblaka po podne. Krajem dana naobla~ewe koje }e na severu i zapadu Srbije usloviti ponegde ki{u ili lokalne pquskove. Vetar umeren ju`ni i jugoisto~ni. Pritisak u opadawu. Jutarwa temperatura 10, a maksimalna 30 stepeni. Prognoza za Srbiju u narednim danima: U ~etvrtak toplo, ali nestabilno sa povremenom ki{om i lokalnim pquskovima. U petak i subotu hladnije sa ki{om, a u nedequ na severu Srbije prestanak padavina i razvedravawe. U ponedeqak svugde suvo uz porast temperature.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Vremenske prilike se postepeno pogor{avaju, pa se mogu javiti zdravstveni problemi kod hroni~nih bolesnika. Preporu~uje im se da smawe fizi~ke napore i da se pridr`avaju saveta lekara, naro~ito u najtoplijem delu dana. Mogu}i su glavoboqa, zamarawe i nervoza. U saobra}aju je potreban pove}an oprez.

Madrid

24

Rim

26

London

20

Cirih

15

Berlin

18

Be~

18

Var{ava

18

Kijev

19

Moskva

14

Oslo

16

VIC DANA U~iteqica ispituje Pericu: - Perice, {ta piju psi? - Psi piju vodu, a neki toliko piju da u woj `ive. To su morski psi.

SUDOKU

St. Peterburg 17 Atina

30

Pariz

20

Minhen

19

Budimpe{ta

20

Stokholm

18

4 2

3

6

9

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

5

9

5

7

6

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

489 (16)

Slankamen

370 (20)

Ja{a Tomi}

Apatin

522 (18)

Zemun

338 (9)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

336 (6)

Smederevo

478 (4)

Ba~. Palanka 392 (19) Novi Sad

374 (18)

Tendencija porasta

TISA

SAVA

N. Kne`evac

253 (0)

S. Mitrovica

64 (2)

Tendencija stagnacije

Senta

296 (0)

Beograd

278 (8)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

323 (0)

Tendencija porasta i stagnacije

Titel

364 (18)

NERA

Hetin

84 (-8)

2 9 6 8 1 4 7 5 3

2

-40 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusi}

7

7

6

5

8 5 1 3 7 9 6 2 4

9

4 3 7 6 5 2 1 9 8 5 1 8 2 9 6 4 3 7

4

6

8 40 (0)

8

2

3

3

3 6 9 7 4 1 2 8 5 7 4 2 5 3 8 9 6 1 6 8 3 4 2 7 5 1 9

2

7

7

5

6

4 2

9 2 4 1 8 5 3 7 6 1 7 5 9 6 3 8 4 2 Re{ewe iz pro{log broja

Dnevnik 8.septembar 2010.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"