Page 1

m y

NOVI SAD *

^ETVRTAK 3. DECEMBAR 2009. GODINE

GODINA LXVII BROJ 22561 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

DOGODINE DVA POSKUPQEWA ELEKTRI^NE ENERGIJE

Strujni udar od dvadeset posto

str. 4

EKSKLUZIVNO

Hrvatska nam trajno ukida vize

Svakog dana zatvori se 55 du}ana str. 6

Foto: B. Lu~i}

str. 2

NOVI SAD ZASIJAO PRAZNI^NO: Prazni~ni ukrasi na Gradskoj ku}i i u pe{a~koj zoni grada, koje su prethodnih dana montirali radnici JKP „Stan“, ve} su zasijali. Starinske kandelabere na glavnom gradskom {oru sada krase osvetqeni ven-

~i}i, koji su zamenili prole}ne saksije, dok je izme|u zgrada u Zmaj Jovinoj i ove godine razvu~eno „zvedano nebo“. Na Gradskoj ku}i se ve} ugnezdila neonska golubica, a majstori }e joj uskoro pridru`iti i broj dolaze}e 2010. godine. N. V.

NASLOVI

Politika 3 Vojvo|ani dobro znaju {ta ho}e 3 U Pokrajini vi{ak 1.500 ~inovnika

Ekonomija 5 Posle revizije nema kajawa 5 Za plate i penzije ~etiri milijarde evra

Nov~anik 6 Ja~i evro zapapri}e kredite

Novi Sad 8 Pacijenti pi{u zaradu lekara

SPORT

str. 16 – 19

„ SRBIJA U ^ETVRTOM [E[IRU U JU@NOJ AFRICI

Slaba ki{a do podne

Najvi{a temperatura 8°S

Vojvodina 11 Izrael bi da gradi u Zrewaninu, Rusi u Apatinu

Crna 12 Poginuo na wivi od ru~ne bombe 13 Pretu~eni [tajnhauer svedo~io video-linkom

Dru{tvo 14 Papu~i} na poslu, diktator kod ku}e 14 Doktori gre{e svuda u svetu

Kultura 15 \or|u Pisarevu nagrada „Stevan Pe{i}”


~etvrtak3.decembar2009.

POLITIKA

NASTAVQEN USMENI POSTUPAK PRED ME\UNARODNIM SUDOM PRAVDE O JEDNOSTRANOM PROGLA[EWU NEZAVISNOSTI KOSOVA

Podriven je autoritet Saveta bezbednosti

Posle Beograda i privremenih kosovskih vlasti, svoje argumente o saglasnosnosti jednostrane deklaracije nezavisnosti Kosova s me|unarodnim pravom izlo`ili su ju~e Argentina, koja je stala na stranu Srbije, te Nema~ka, Saudijska Arabija i Albanija, ~iji su predstavnici branili poziciju Pri{tine. Pravna zastupnica Argentine Suzan Ruis ^eruti svoje je izlagawe fokusirala na ~iwenicu da jednostrana deklaracija nezavisnosti Kosova nije bila u skladu s Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN. – Argentina smatra da je Sud kompetentan da odgovori na postavqeno pitawe Generalne skup{tine UN na osnovu Rezolucije 1244 i fundamentalnih principa me|unarodnog prava – istakla je ^erutijeva, odgovaraju}i na taj na~in na stavove ko-

sovskih zastupnika da u me|unarodnom pravu ne postoji regulativa koja postavqa me|unarodna pravila za progla{ewa nezavisnosti. Argentinska ekspertkiwa za me|unarodno pravo je tako|e ukazala na to da je jednostrana deklaracija nezavisnosti naru{ila teritorijalni integritet Srbije, i istakla obavezu pronala`ewa mirnog re{ewa bez kori{}ewa jednostranih poteza. – U Rezoluciji 1244 ne postoji pravni osnov koji autorizuje pravo na jednostranu deklaraciju nezavisnosti. Ta deklaracija direktno podriva me|unarodni poredak i kredibilitet tela koje je usvojilo Rezoluciju 1244, ~ime se dovodi u opasnost kolektivni sistem bezbednosti – zakqu~ila je ^erutijeva.

TADI] PORU^IO DA SRBIJA NI POSLE ODLUKE MSP-a „NE SME POSTATI DEO PROBLEMA”

Kosmet mora ostati na terenu prava Predsednik Srbije Boris Tadi} rekao je ju~e u Prokupqu da treba sa~ekati odluku Me|unarodnog suda pravde „u dobrom uverewu”, i ocenio da }e ta odluka dominantno biti na terenu prava, a ne na terenu politike. On je dodao da je u~e{}e, kako je rekao, najve}ih zemaqa u diskusiji pred MSP-om dokaz kredibilnosti Srbije u me|unarodnoj zajednici, kao i ~iwenice da je tema globalnog karaktera. „Me|unarodni sud pravde ~ine uva`eni pravnici, i do wihove odluke, kao ni i posle, ne sme da se desi ni{ta ~ime bi Srbija opet

postala deo problema. Srbija mora da vodi politiku mira i stabilnosti i da tema Kosova i Metohije ostane na terenu prava i diplomatije”, naveo je {ef srpske dr`ave. Po wegovim re~ima, samo kroz pregovara~ki proces mo`e se posti}i odr`ivo i dugoro~no re{ewe, jer ovo sada{we, kako je rekao, nije ni kona~no ni odr`ivo. „Odr`ivo re{ewe treba da bude u interesu obe strane, pri ~emu ono ne sme da povre|uje suverenitet i teritorijalni integritet ~lanice Ujediwenih nacija, a Srbija to jeste“, naveo je predsednik Tadi}.

Wena nema~ka koleginica Suzan Vasum Rajner imala je, me|utim, druga~iji stav i poziconirala ga je na pravu na samoopredeqewe, kao i ~iwenici da je to bio predloga specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija. – Mi danas imamo dr`avu Kosovo koja ne mo`e biti ignorisana. Postojawe te dr`ave je bazirano na pravu na samoopredeqewe naroda Kosova. Ali, Kosovo je i poseban slu~aj, koji ne mo`e biti kori{}en kao presedan jer su pre progla{ewa nezavisnosti testirane sve mogu}e opcije i na kraju je samo to re{ewa ostalo izvodqivo – rekla je Rajnerova. Nema~ka zastupnica je zakqu~ila svoje izlagawe re~enicom da wena vlada smatra da na Balkanu ima mesta za dve dr`ave: Kosovo i Srbiju. @eqko Panteli}

DNEVNIK

c m y

2

EKSKLUZIVNO

Hrvatska nam trajno ukida vize U Vladi Hrvatske „Dnevniku” je potvr|eno da }e, umesto dosada{we oro~ene suspenzije viznog re`ima, koja se produ`avala od godine do godine, vize za gra|ane Srbije trajno biti ukinute. Kako je za na{ list izjavio portparol hrvatske vlade Zlatko Mehun, Ministarstvo spoqnih poslova i evropskih integracija Republike Hrvatske pokrenulo je postupak izmene Uredbe o viznom sistemu, kojom bi se Republika Srbija uvrstila u popis dr`ava ~ijim dr`avqanima ne treba viza za ulazak u Republiku Hrvatsku i boravak do 90 dana, odnosno za prelazak preko dr`avnog podru~ja Republike Hrvatske. „Izuze}e iz viznog re`ima za dr`avqane Republike Srbije predla`e se sledom vi{egodi{weg dono{ewa odluka Vlade Republike Hrvatske o produ-

VUK JEREMI] NAJAVIO POJA^ANO LOBIRAWE KOD ^LANICA EVROPSKE UNIJE

Do{lo vreme za Prelazni sporazum

„Posle odluke o ukidawu viza za gra|ane Srbije, smatramo da je do{lo vreme i za odmrzavawe Prelaznog trgovinskog sporazuma”, izjavio je ju~e u Atini ministar spoqnih poslova Srbije Vuk Jeremi}. On je najavio i da }e Srbija ulo`iti sve diplomatske napore da slede}e nedeqe u Briselu, na sesiji Saveta ministara, takva odluka bude i doneta, iako unutar EU jo{ ne postoji konsenzus koji je za tako ne{to neophodan. „Ulo`i}emo sve diplomatske napore da {to vi{e zemaqa EU odlu~i da podr`i na{ stav da je neophodno odmrznuti Prelazni sporazum”, najavio je Jeremi}. Govore}i o postupku pred MSP-om, on je napomenuo da je Srbija, opredequju}i se za miroqubivi pristup kosovskom pitawu, postavila novi model re{avawa etni~kih sukoba u 21. veku. „Kada Sud bude dao mi{qewe, stvori}e se mogu}nost da se okupimo i postignemo kompromis o budu}em statusu Kosova koji bi bio prihvatqiv za sve strane, konsolidovao mir i bezbednost na Zapadnom Balkanu i odigrao kqu~nu ulogu u ispuwewu na{eg glavnog strate{kog prioriteta – ~lanstva u EU“, rekao je Jeremi}.

VESTI Mobilno do Francuske Potpredsednik Vlade Srbije zadu`en za evropske integracije Bo`idar \eli} i francuski ministar imigracije, integracije, nacionalnog identiteta i solidarnog razvoja Erik Beson potpisali su ju~e u Beogradu Sporazum o mobilnosti mladih, kojim se mladima iz Srbije omogu}ava da studiraju, sta`iraju i potra`e posao u Francuskoj. U okviru tog sporazuma, zvani~ni Pariz se obavezao na to da za wegovu realizaciju obezbedi 650.000 evra u naredne tri godine, {to }e omogu}iti da 500 mladih stru~waka iz Srbije na|e zaposlewe u Francuskoj, bez obzira na situaciju na tr`i{tu rada u toj zemqi.

Svi u EU [vedski ambasador u Beogradu Krister Bringeus izjavio je ju~e u Bujanovcu da }e i Srbija i Kosovo biti deo Evropske unije. „Onog trenutka kada sve zemqe u|u u EU, granice ne}e biti bitne“, rekao je Bringeus. [vedski ambasador, ~ija zemqa predsedava Unijom, istakao je i da je ~lanstvo u EU garancija za mir i stabilnost kao i za ekonomski prosperitet.

Uticaj na SAD Otpravnica poslova ambasade SAD Xenifer Bra{ izjavila je da vizna liberalizacija EU za Srbiju „uti~e i na SAD“. Ona je potvrdila da je ameri~ka ambasada nedavno predlo`ila Stejt dipartmentu produ`avawe va`ewa viza du`e od tri godine. Na pitawe o dolasku novog ameri~kog ambasadora u Beograda, Xenifer Bra{ je izrazila o~ekivawe da }e novi ameri~ki ambasador do}i na funkciju u Beograd „najranije sredinom januara“. Ambasadorka Meri Bers Vorlik imenovana je, naime, jo{ sredinom novembra za novog ambasadora u Srbiji, ali procedura potvr|ivawa wenog imenovawa u Senatu jo{ traje.

`ewu suspenzije viznoga re`ima, u skladu s odredbama Uredbe o viznom sistemu, kao i ~iwenice da 19. decembra ove godine na snagu stupa odluka o ukidawu viznog re`ima Evropske unije u odnosu na Republiku Srbiju”, izjavio je Mehun za na{ list. On je pri tome istakao i da Re-

publika Hrvatska podr`ava i pozdravqa ukidawe viznog re`ima za dr`ave regije koje su ispunile potrebne uslove – Srbiju, Makedoniju i Crnu Goru – te da posebno pozdravqa odluku da te promene stupe na snagu pre Bo`i}nih i Novogodi{wih praznika. M. S.

NE BA[ OHRABRUJU]I NASTUP [EFA DIPLOMATIJE EU KETRIN E[TON U EVROPSKOM PARLAMENTU

Nema saglasnosti o pro{irewu (Od na{eg dopisnika iz Brisela)

Ni najve}i kriti~ari izbora nom Balkanu uvek nenadoknadivi Ketrin E{ton nisu mogli pretpominus za zvani~nika EU ako `eli staviti koliko je britanska baroda ostvari neki rezultat. nica „tanka“ po svim kqu~nim piU svakom slu~aju, britanski potawima spoqne politike EU, od slanici su bili posebno o{tri pro{irewa do odnosa s najmo}niprema E{tonovoj, pa je konzervajim dr`avama sveta. Nepoznavawe tivac ^arls Tanok ~ak otvoreno politike pro{irewa prouzrokozapitao kako je mogu}e da pored valo je i jedino iskreno, ali ne i toliko {efova diplomatije i diplomatsko zapa`awe E{tonodrugih odli~nih poznavalaca meve, s obzirom na to |unarodne politida mora da govori ke, Evropska unija u ime svih 27 drBritanska baronica izabere osobu koja `ava Unije. nema elementarna nije se proslavila – U Savetu EU znawa o spoqnoj poznavawem spoqne politici. Na to je postoje razli~iti politike Unije pogledi na pro{iE{tonova odgovorewe i o tome se rila da je ona izavodi diskusija. brana od 27 {efoTurska je za ~etiri godine zatvova dr`ava i vlada i da joj to daje rila samo jedno od 35 poglavqa kredibilitet. pregovara~kog procesa i tu ne{to Na tu konstataciju rezigniranije uredu – rekla je E{tonova. no je reagovao veteran me|u evroBaronica je tako|e rekla da neparlamentarcima i poznavaocima }e komandovati budu}em komesaru spoqne politike EU Elmar za pro{irewe i kom{ijsku poliBrok. On je, naime, u prvom redu tiku [tefanu Fileu i drugim koposlani~kih klupa uzeo nema~ki mesarima koji }e s wom, kao visotabloid „Bild“, visoko ga podikim predstavnikom za spoqnu pogao i teatralno ~itao dok je litiku, deliti nadle`nosti. To i E{tonova daqe govorila: infornije neka uteha jer ni File, kao ni mi{em se o tome; studiram taj doE{tonova, ne zna mnogo o pro{isije; to je vrlo va`no za na{u rewu, a nijedno nema naro~itu pospoqnu politiku; znam koliko je liti~ku te`inu, {to je na Zapadto va`no pitawe... @. Panteli}

POSLANI^KE TEME

Jedinstven bira~ki spisak Skup{tina Srbije okon~ala je ju~e raspravu o amandmanima na zakon o jedinstvenom bira~kom spisku, koji, kako tvrdi vlast, predvi|a ta~nu i a`urnu evidenciju bira~a i efikasnije ostvarivawe bira~kog prava, dok opozicija kritikuje re{ewa, navode}i da ona ne}e spre~iti zloupotrebe na nekim budu}im izborima. Ministar za qudska i mawinska prava Svetozar ^ipli}

istakao je da neke od razvijenih evropskih zemaqa i razvijenih demokratija nemaju jedinstven bira~ki spisak, ali da je on potreba i prilika da se gra|anima obezbedi lak{e ostvarivawe bira~kog prava. On je priznao i da svako pravo mo`e biti zloupotrebqeno, pa i bira~ko, ali da su predlo`ena re{ewa koncipirana tako da ta „privilegija bira~a bude transparetna“.

Preskupi Kara|or|evi}i Interesovawe medija ju~e je izazvao podatak da je iz republi~ke kase pro{le godine za dvorski kompleks u kojem `ive Kara|or|evi}i izdvojeno 30 miliona dinara, od ~ega je ~ak 20 miliona oti{lo na tro{kove reprezentacije, poslugu i sli~ne izdatke. Takvoj praksi usprotivio se SRS, a kako obja{wava radikal Aleksandar Martinovi}, nije jasno zbog ~ega dr`ava tro{i toliki novac kada je Srbija republika, a ne monarhija. Nasuprot wemu, zamenik {efa poslani~kog kluba G17 plus Vlajko Seni} ukazao je da to da dr`ava pla}a tro{kove Kara|or|evi}a „nije bilo nepoznato i u bilo kojem smislu sporno“. „Normalno je da dr`ava, koja ih je posle 2000. godine pozvala da se vrate i `ive ovde, ima odre|enu obavezu prema wima”, tuma~i Seni}. S. St.


POLITIKA

DNEVNIK

INTERVJU

SR\AN SRE]KOVI]

Nepoverewe je plod nerealnih o~ekivawa – Siguran sam da }e nezadovoqstvo gra|ana biti prisutno jo{ godinama dok ne budemo po nivou ekonomskog razvoja i funkcionisawa demokratskih institucija dostigli makar mawe razvijene zemqe EU. O~ekujem da to nezadovoqstvo traje i naredne godine, ali sam siguran da }e 2010. ipak biti boqa za Srbiju, i u ekonom-

Ceh krize pla}amo svi z Mislite li da je iskazano nezadovoqstvo uzrokovano time {to ceh kompletne krize pla}aju gra|ani? – Ovo je prvi put u posledwih dvadesetak godina da ekonomsku krizu nismo izazvali mi, ve} je do{la sa strane. Ali ceh te krize pla}amo svi mi, dakle svi gra|ani Srbije, ukqu~uju}i dr`avne institucije i samu dr`avu, koja nema novca za investirawe u projekte koji su va`ni za budu}nost. skom i u politi~kom smislu, i da }emo naznake izlaska iz krize osetiti ve} u prvom kvartalu naredne godine –izjavio je u razgovoru za „Dnevnik“ ministar za dijasporu i potpredsednik SPO-a Sr|an Sre}kovi}, komentari{u}i najnovije istra`ivawe „Galup Balkan monitora” u kojem su gra|ani ukazali ve}e poverewe me|unarodnim institucijama nego doma}im, te u osnovi Vladi dali slabu ili jedva zadovoqavaju}u ocenu. z Da li vas je iznenadilo iskazano nepoverewe u dr`avne institucije? – To je posledica procesa tranzicije i za mene je logi~no nepoverewe gra|ana u dr`ave institucije, a ono je dodatno uslovqeno ~iwenicom da su, od demokratskih

promena, postojala nerealna o~ekivawa o tempu izgradwe moderne i normalne dr`ave. Gra|ani Srbije o~igledno nisu bili svesni toga kolika je dubina na{eg politi~kog i ekonomskog propadawa, ne samo devedesetih, ve} od 1945. do 2000. godine, i nepohodno je da pro|e odre|eno vreme da bi politi~ka i ekonomska situacija bila onakva kakvu svi `elimo. Naravno da je za ovih devet godina sve moglo i}i i br`e i odlu~nije, i tu delim mi{qewe gra|ana. S druge strane, drago mi je {to je poverewe gra|ana Srbije u EU i daqe na visokom nivou i o~ekujem da ono raste nakon vizne liberalizacije, jer je Unija poslala jasnu poruku da `eli da nas vidi u svom sastavu. z Da li se nakon ovakvih istra`ivawa u Vladi rade neke analize, posebno kada svega jedan odsto gra|ana misli da ona odli~no radi, a ~ak 44 odsto da joj je u~inak vrlo slab? – Mislim da objektivna ocena gra|ana o radu Vlade nije takva, ve} da postoje konkretni rezultati koji }e se, u krajwoj liniji, verifikovati na izborima, a oni su jedini merodavni. U uslovima aktuelne krize mislim da Vlada posti`e dobre rezultate. z Niste odgovorili da li se nakon ovakvih anketa unutar vladaju}e koalicije analizira {ta je to dobro, a {ta ne u Vladi koju ~inite? – Rezultati istra`ivawa koji ukazuju na nezadovoqstvo gra|ana nisu ni{ta novo i posledica su upravo krize koja kod nas na ovaj ili onaj na~in traje sve ove godine. Dakle, o~ekivano je, ali mislim i da su gra|ani Srbije, i pored nezadovoqstva tempom kojim zemqa napreduje, svesni da drugog puta nema, i da starte{ki kurs ne treba mewati – uz, naravno, pritisak na politi~are da se taj proces ubrzava. Ina~e, budite sigurni da se u svim politi~kim strankama i dr`avnim organima istra`ivawa javnog mwewa uzimaju vrlo ozbiqno, s tim da se i rezultati ipak razlikuju od agencije do agencije i od meseca do meseca. z Bli`i se kraj ove godine. Koja je va{a ocena rada Vlade? – Kao ~lan Vlade ne mogu da budem u potpunosti objektivan i ne bih davao konkretnu ocenu, ali mislim da smo u uslovima svetske ekonomske krize uspeli da o~uvamo ne samo politi~ku ve} i makroekonomsku stabilnost, i to mnogo boqe nego neke zemqe koje su ~lanice EU, poput Ma|arske, Rumunije ili Bugarske. To je konkretan uspeh Vlade, uz onaj na poqu evrointegracija. D. Milivojevi}

~etvrtak3.decembar2009.

FOND ZA KAPITALNA ULAGAWA JU^E DOBIO ZELENO SVETLO POKRAJINSKOG PARLAMENTA

Vojvo|ani dobro znaju {ta ho}e Skup{tina Vojvodine usvojila I pokrajinski sekretar za fije ju~e, s 80 glasova “za” i 17 “pronansije Jovica \uki} uveravao je tiv”, izve{taj o poslovawu Fonda poslanike da izve{taj o poslovaza kapitalna ulagawa AP Vojvowu Fonda, koji je, ina~e, predstadine od 12. decembra 2006. godine, vqen na vi{e od 1.200 stranica, kad je osnovan, do 10. novembra „pru`a uvid o svakom dinaru koji 2009. godine. Ovaj skor usledio je je u posledwe tri godine investiposle celodnevne rasprave o ovoj, ran za kapitalna ulagawa u Vojvoina~e jedinoj ta~ki dnevnog reda, dini“. On je ocenio da Fond u u kojoj su ju~e dominirali poslaovom trenutku ima ulogu najvanici vladaju}e koalicije, iznose`nijeg instrumenta putem kojeg se }i pohvale za rad Fonda iz vizure ubla`ava regionalni disbalans u iskustava iz brojnih vojvo|anskih razvijenosti pojedinih op{tina u op{tina. Wihova izlagawa ipak Pokrajini. nisu promenila ube|ewe opozici– Investicije koje su u toku nionih stranaka u pokrajinskom parsu zna~ajne samo zbog izgradwe inlamentu, koji su jednoglasni u ocefrastrukture ve} i zato {to zaponi da se ulagawe novca za kapital{qavaju desetine hiqada qudi – ni projekte koristi za politi~ku istakao je \uki}. promociju vladaju}ih stranaka, a On je naveo da je u protekle tri prvenstveno DS-a, kao i da ne pogodine Upravni odbor Fonda dostoji odgovaraju}a neo 1.698 odluka o polo`aju, ukazuju}i na to da su kontrola tro{edodeli ukupno 50,8 ulagawa u nekim op{ptinama biU protekle dve wa tih para. milijardi dinara. la nekoliko puta ve}a od wihovih godine Vojvodina je \uki} tvrdi da su lokalnih buxeta, dok je glavnom Predsednik Izbila najve}e vr{nog ve}a Vojjavne nabavke vo|egradu APV odobreno 3,7 milijarvodine Bojan Pajne po restriktivde dinara, odnosni 28 odsto gradgradili{te u ovom ti}, koji je i na ~enom postupku, naskog buxeta. delu Evrope lu Upravnog odbopomiwu}i da Ko– Zato se dosada{wi rad Fonda ra Fonda za kapimisija za za{titu nikako ne mo`e nazvati „novosatalna ulagawa, izjavio je da je prava ponu|a~a i javnog interesa dizacijom“ u odobravawu novca – formirawe ovog fonda kqu~ni ni u jednom slu~aju nije poni{tinaglasio je \uki}. razlog zbog kojeg je insistirao na la postupak za dodelu ugovora. Ovi podaci nisu, me|utim, imvi{em stepenu finansijske i – Protekle dve godine Vojvodipresionirali predstavnike opofunkcionalne autonomije Vojvona je bila najve}e gradili{te u zicionih stranaka. Poslanica dine prilikom dono{ewa novog ovom delu Evrope. Ne postoji niSrpske radikalne stranke MariUstava Srbije. jedna op{tina gde nije zapo~eto jana ^etojevi} kritikovala je iz– Mislim na ustavnu definicifinansirawe bar ~etiri projekve{taj o poslovawu Fonda, istiju na{eg buxeta, ~ije su tri sedmita. Posebno isti~em da su za rea~u}i da u wemu nema podataka o tone namewene finansirawu kapitalnih rashoda. Zahvaquju}i tome, pre samo tri godine smo osnovali Pajti}: Ne}e biti dodatnih poreza instituciju o ~ijim impresivnim rezultatima ve} danas govorimo – Predsednik PIV-a Bojan Pajti} kategori~no je odbacio rekao je Pajti}. tvrdwe da }e gra|ani Srbije putem dodatnih poreza finansiraOn je naveo da su rezultati ti nove ingerencije Vojvodine utvr|ene statutom i Zakonom o Fonda 1.400 kilometara saobranadle`nostima. „Nema govora o dodatnim porezima, a nove nad}ajnica i saobra}ajne infrale`nosti ni za dinar ne}e poskupeti dosada{wi na~in finanstrukture, pet mostova, jedno prisirawa Vojvodine. Su{tina statuta i Zakona i jeste u tome da stani{te, 20 odbrambenih nasipa, nove nadle`nosti ni na koji na~in ne opterete Srbiju, nego na31 kanalska mre`a Hidrosistema protiv, da Pokrajina i wena administracija budu {to jeftiniDTD, 152 vodovodne mre`e, 127 sije za wene poreske obveznike”, rekao je Pajti}. [ef poslani~ke stema kanalizacionih mre`a, Urgrupe „Za evropsku Vojvodinu“ u pokrajinskom parlamentu Dragentni centar, „Kamenica 2“, nova goslav Petrovi} kazao je, pak, da }e se problem finansirawa nomedicinska opremu vredna oko vih nadle`nosti mo}i privremeno re{iti uredbama Vlade i remilijardu dinara, 14 pred{kolpubli~kim buxetom za idu}u godinu, ali da trajno re{ewe ipak skih ustanova, 44 {kole, pet visopredstavqa poseban zakon u toj oblasti. On je ponovio da nedoko{kolskih ustanova, 13 domova staje i zakon o imovini Vojvodine, ali se i to na kra}i rok moza sme{taj studenata, tri pozori`e re{iti dogovorom s nadle`nom republi~kom direkcijom. {ta, 36 sportskih hala i terena i brojni drugi objekti izgra|eni u op{tinama u Pokrajini. lizaciju svih poslova koji su fime koliko je firmi u blokadi – Kad ka`em Fond, mislim na nansirani putem Fonda za kapizbog neispuwenih obaveza Fonda, to da su Vojvo|ani za samo tri gotalna ulagawa anga`ovana iskquodnosno kolika su dugovawa za zadine izgradili ili grade sve {to ~ivo doma}a preduze}a i ustanove, vr{ene projekte, niti koliko je sam nabrojao, pa i vi{e od toga. ukupno wih 169. A anga`ovawe doprojekata do sad do kraja zavr{eZato {to znaju {ta ho}e, zato ma}ih kapaciteta je najefikasnino. {to umeju da odgovorno koriste ji metod borbe protiv nezaposle– Ovaj fond raspola`e tre}isvoju samoupravu i zato niko ne nosti – rekao je \uki}. nom buxeta AP Vojvodine. To je, sme da ih potcewuje – poentirao On je dodao i da u dodeli para prakti~no, paralelni buxet koji je Pajti}. Novi Sad nije bio u povla{}enom tro{i uzak krug qudi iz Upravnog

odbora Fonda, na ~elu s predsednikom PIV-a Bojanom Pajti}em – kazala je Mirjana ^etojevi}. [ef poslani~kog kluba DSS-a Borko Ili} ocenio je da je izve{taj napisan „katastrofalno i diletantski“, da bi se „zaba{urila ~iwenica da on posluje netransparentno“. Ili} je rekao da se iz izve{taja ne vidi da li su ispo{tovani rokovi za realizaciju odobrenih investicija, kao ni to da li je, i na koji na~in, kontrolisano kako su tro{ene pare odobrene za odre|ene projekte. – Sve to ostavqa prostor za sumwu na manipulacije i korupciju – smatra Ili}. On je dodao i da Fond nije ispunio svoj osnovni zadatak, odnosno realizaciju kapitalnih investicija, te naveo da se pod to ne mogu podvesti ulagawa u kre~ewe {kola ili ambulanti u nekim op{tinama, zapitva{i gde su autoput kroz Banat i tunel kroz Fru{ku goru. Bora Kunti} iz Srpske napredne starnke rekao je da je najvi{e novca iz Fonda plasirano u op{tine u kojima je na vlasti DS. On je tako|e optu`io koaliciju vladaju}u u Pokrajini da su novcima Fonda „kupovali glasa~ko telo“ na lokalnim izborima u odre|enim op{tinama. – I kao {to je bilo o~igledno da su najve}a ulagawa bila u Vrbasu neposrdno pred nedavno odr`ane lokalne izbore, tako su sad pove}ana ulagawa u op{tini Oxaci, gde slede prevremeni izbori – naveo je Kunti}. Skup{tina Vojvodine, ina~e, ni ju~e nije uvrstila u dnevni red predlog poslani~kog kluba Lige socijaldemokrata Vojvodine da se pokrajinski parlament izjasni o potrebi obe{te}ewa Pokrajine zbog privatizacije NIS-a. B. Dragovi}-Savi}

POSLANICI IZ KRAGUJEVCA, SUGRA\ANI PREDSEDNICE PARLAMENTA, GOVORE ZA „DNEVNIK”

SINDIKAT TVRDI DA ]E, NAKON POLITI^KOG ZAPO[QAVAWA, USLEDITI ISTO TAKVO OTPU[TAWE

[umadiji (ne) treba glavni grad

U Pokrajini vi{ak 1.500 ~inovnika

Predsednica srpskog parlamenta Slavica \uki}-Dejanovi} izjavila je da nema ni{ta protiv toga da grad u kojem `ivi – Kragujevac – postane glavni grad [umadije. Da li je re~ o wenom lokalpatriotizmu, ili najavi skore decentralizacije Srbije, tek wene kolege poslanici iz opozicionih stranaka ne dele mi{qewe “prve me|u jednakima”. Potpredsednica parlamenta Nata{a Jovanovi} (SRS) smatra da je izjava predsednice Narodne skup{tine „prili~no besmislena”, zato {to, tvrdi, to Ustav Srbije ne dozvoqava. – Wena je stvar {to u sebi ima tu dozu lokalpatriorizma, ali ona je na odgovornoj dr`avnoj funkciji i nikako ne bi smela da zagovara tako ne{to, jer onda bi svaki upravni okrug rekao “mi smo ti, mi treba da imamo glavni grad” – ka`e Nata{a Jovanovi} za „Dnevnik”, uz upozorewe da bi na istu ideju mogli

do}i “Ni{, Pirot, Vrawe i ne bi bilo kraja rastakawu Srbije”. – Slu{ala sam Slavicu \uki}-Dejanovi}, ne `elim da je amnestiram, ali mislim da je to rekla vi{e onako, u nekom nadahnu}u. Kada bi se ozbiqno zapitala, uvidela bi da je to velika opasnost po dr`avu i wen teritorijalni integritet u budu}nosti. Poslanik SNS-a Mileta Poskurica smatra da izjava predsednice Skup{tine ide u pravcu „neke nove, samo woj i wenoj politi~koj partiji znane regionalizacije, ili, ne daj bo`e, stvarawa nove autonomne jedinice unutar Srbije”. – Prosto je neverovatno da to misle ona i ekipa koja je sada oko we kao sledbenik dela i politi~kog projekta koji je nosio Slobodan Milo{evi}, ~iji su oni bili predstavnici iz vremena kada se s autnoma{ima vodila ozbiqna borba da se spre~i rastakawe Srbije – navodi Po-

3

skurica za na{ list. – Ina~e, ma kako mi nazivali neki grad, sve to ne}e biti naro~ito efikasno dok se ne sprovede stvarna finansijska decentralizacija prema lokalnim samoupravama. Srpski pokret obnove ima druga~iji koncept decentralizacije cele Srbije, pa i samog grada Kragujevca, navodi za “Dnevnik” poslanik te stranke Mirko ^ikiriz, dodaju}i da “Kragujevac treba, ba{ kao i Novi Sad, da bude glavni administrativni centar, ali i prestonica, kao {to je nekada bio, dok glavni grad mo`e biti samo Beograd”. – Po nama, treba uraditi ono {to je u~iweno svuda u Evropi: zna~i, regionalizaciju zemqe i novu organizaciju op{tina s pove}avawem wihovog broja, ali s mawe ~inovnika. To je jedini put, kako se pokazalo i u zemqama EU, za ravnomeran razvoj cele zemqe – smatra ^ikiriz. S. Stankovi}

Predsednik Saveza samostalmo}nog industrijskog grada doje Orbovi}, postoji i realan nih sindikata Vojvodine dr Mi{lo dotle da trenutno ima 7.000 strah od politi~kog otpu{talorad Mijatovi} izjavio je ju~e qudi koji su ostali bez posla. wa, odnosno da }e sada bez posla da se procewuje da }e zbog smaZato nova radna mesta i zapoostati oni koji pripadaju parwewa administracije od Nove {qavawe moraju biti prioritijama koje vi{e nisu na vlasti. godine u Vojvodini bez posla u tet pokrajinske vlade – rekao je – Ako je politi~ki princip lokalnim samoupravama i poMijatovi}. bio kada su ~inovnici primani, krajinskoj administraciji ostaVi{ak ~inovnika, koji se sauop{te ne vidim za{to bi bilo ti oko 1.500 radnika. da utvr|uje u dr`avnoj upravi i druga~ije sada kada se otpu{ta– Dobro je {to pokraju. Zato smo i tra`ili da jinska administracija se uradi kriterijum za Ako je politi~ki princip bio kada su nije bila predimenzioutvr|ivawe vi{ka zaponirana i mo`e se dogodi- ~inovnici primani, uop{te ne vidim slenih ~inovnika i to ti da sada, nakon potvr- za{to bi bilo druga~ije sada kada se smo i postigli. Samo ove |ivawa statuta i usvajagodine bez posla je ostaotpu{taju (Qubisav Orbovi}) wa Zakona o nadle`nolo 160.000 radnika pa stima, ~ak do|e i do nootuda ne treba akcenat vog zapo{qavawa, odnosno da lokalnoj samoupravi, a koji }e stavqati samo na to da }e ~inovdeo zaposlenih koji budu vi{ak od Nove godine ostatiti bez ponici ostatiti bez posla. Naime, na lokalnom nivou do posla dosla, po oceni predsednika Savei oni sada dele sudbinu svih |e u pokrajinskoj administraciza samostalnih sindikata Srbiradnika ove dr`ave zato {to je ji. Me|utim, problemi s vije Qubisava Orbovi}a, poslediprivreda slaba i, kao takva, ne {kom radnika u Vojvodini ne ca je politi~ke trgovine i dogomo`e da finansira buxet, pa sazavr{avaju se samo sa ~inovnivora politi~ara koji su svoje mim tim ni da obezbe|uje plate cima ve} se mora razvijati realkadrove ranije „namirivali“ za one koji su do posla do{li ni sektor. A koliko je va`no tako {to su ih zapo{qavali na partijskom linijom – istakao je hitno na tome raditi svedo~i i teret dr`ave. E upravo zato Orbovi}. Pan~evo, koje je od privredno {to su tako zapo{qavani, dodaQ. Male{evi}


4

EKONOMIJA

~etvrtak3.decembar2009.

DNEVNIK

DOGODINE DVA POSKUPQEWA ELEKTRI^NE ENERGIJE

Strujni udar od 20 posto – Elektroprivreda Srbije uputi}e za nekoliko dana Agenciji za energetiku zahtev za poskupqewe struje od 1. januara slede}e godine od deset posto – izjavio je ju~e generalni direktor EPS-a Dragomir Markovi}, i najavio da im je u planu jo{ jedno istovetno poskupqewe od 1. jula 2010. godine. Markovi} je na konferenciji za novinare rekao da }e EPS na kraju ove godine zabele`iti gubitak od dve milijarde dinara, {to je znatno mawe od prvobitno planiranih 12 milijardi dinara, napomiwu}i da je to zahvaquju}i pove}awu prihoda od izvoza struje, kao i smawewu uvoza struje i ukupnih tro{kova. On

je kazao da je po planu poslovawa EPS-a za 2010. godinu, koji je usvojio Upravni odbor kompanije i uputio Vladi Srbije, u slede}oj godini planiran gubitak od 20 milijardi dinara.

Inflacija ide uz poskupqewe Po procenama ekonomista, poskupqewe struje od deset posto direktno uti~e na rast potro{a~kih cena od 0,6 posto, a to zna~i da bi skok od dvadeset procenat jo{ `e{}e pogurao inflaciju. Svakako da }e ovo poskupqewe najvi{e uticati na veliku grupu stanovnika kojima je struja zna~ajna stavka u potro{wi i komunalnim da`binama. To }e onda uticati i na pogor{awe wihovog standarda. – Ni`a cena struje kod nas ima svoje dobre i lo{e posledice. Mnoga doma}instva i privreda koriste struju za grejawe, pa je za wih cena bila povoqna, ali to nije odgovaralo EPS-u – smatra saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikoli}.

U APATINU ODR@ANA PRVA KONFERENCIJA O KORIDORU 7

Dunavom do Evrope

Uz prisustvo oko 50 predstavnika institucija, fakulteta, republi~kih i pokrajinskih organa i lokalnih samouprava, u Apatinu je odr`an stru~ni skup na temu „Dunav – Koridor 7, elementi za strategiju razvoja infrastrukture, saobra}aja, logistike i turizma“. Ova prva konferencija je u sklopu napora Srbije i Vojvodine

– Dunav je pre~ica do Evropske unije, koja }e do 2012. godine zavr{iti svoju ukupnu strategiju na osnovu strategija svojih ~lanica – rekao je Gali}. – Na{a zemqa treba da svojom strategijom poku{a da se nametne i u|e po standardima u strategiju EU, jer su plovni putevi za wih strate{ki u narednom periodu. Srbija preko Dunava

Privatizacija luka – Privatizacija devet od ukupno deset luka dodatni je problem Srbije. Mora se prona}i modus za partnerstvo javnog i privatnog interesa. Budu}nost je u intermodalnom saobra}aju, vezi drum–`eleznica–reka. Roro i kontejnerski saobra}aj su sve prisutniji u EU. Na{e luke sad se uglavnom bave rasutim teretom: {qunkom, gorivom, p{enicom – naveo je Gali}, podvla~e}i da je re~ni saobra}aj vi{estruko jeftiniji i ekolo{ki prihvatqiviji. za br`e ukqu~ivawa nacionalne strategije razvoja re~nog saobra}aja u me|unarodni projekat „Donauregionen“ koji u Evropi treba da bude zavr{en do 2012. godine i koji se bavi ja~awem transporta i tehni~ke infrastrukture. Privatizacija luka u Srbiji je u suprotnosti s javnim interesom, istaknuto na skupu. Pomo}nik ministra za infrastrukturu Pavle Gali} je istakao da je Srbija pro{le godine donela strategiju i politiku razvoja saobra}aja na vodi do 2015. godine.

i drugih vodenih tokova obavqa svega pet odsto saobara}aja, dok je evropski prosek 15 odsto, a Holandija predwa~i sa ~ak 40 odsto od ukupnog saobra}aja. On je jo{ naveo da je kod nas, osim plovnosti puteva, koja je na nekim mestima kriti~na, problem i zastarela re~na flota koja nije obnavqana 40 godina. Gali} je podvukao da je EU spremna da ula`e u untra{wu infrastrukturu Koridora 7 kroz Srbiju, kojom proti~e 25 odsto du`ine Dunava. J. P.

AMBASADOR ALEKSANDAR KONUZIN U „JUGOREMEDIJI“

Pohod na rusko tr`i{te Fabrika lekova „Jugoremedija“ prisutna je na tr`i{tu Rusije ve} godinama, ali je sada zainteresovana da pro{iri plasman proizvoda, obnovi registraciju medikamenata i, po mogu}stvu, u toj zemqi potra`i strate{kog partnera, istakao je menaxment zrewaninske farmaceustke industrije prilikom ju~era{we posete ruskog ambasadora Aleksandra Konuzina ovom preduze}u. Konuzinu je predat materijal o poslovnim namerama a upoznat je i s podatkom da je „Jugoremedija“ nedavno modernizovala proizvodwu uvo|ewem najvi{ih GMP standarda, ~ime joj se pove}ala mogu}nost izvoza na evropsko i rusko tr`i{te. – U toku je priprema za tendersku prodaju fabrike, {to je na{ poslovni interes. Sem toga, modernizacija proizvodnih pogona omogu}ila nam je da pravimo novu mapu poslova. Pove}awe kapaci-

Naveo je da EPS ni sa kim ne pregovara i da nema planove i projekte o izgradwi nuklearne elektrane u Srbiji sve dok je na snazi moratorijum, i dodao da se u narednih deset go-

teta fabrike omogu}ava da se pro{iri plasman i na rusko tr`i{te, za koje smo zainteresovani – rekla je direktorka proizvodwe u „Jugoremediji“ Milena Vukov. Po re~ima ambasadora Konuzina, ve} su preduzete mere da se uspostavi kontakt s ruskim privrednicima, a olak{icu predstavqa pomak u me|unarodnim ugovorima, koji sada omogu}avaju direktno sklapawe ugovora izme|u ruskih i srpskih firmi. – Ovaj region ve} ima saradwu s Rusijom, ali tra`i mogu}nost da je pove}a, zbog ~ega je va`no da tu nameru prepoznamo i pomognemo – kazao je Konuzin. Ve}inski vlasnici „Jugoremedije“, s 55,97 odsto kapitala, su mali akcionari, dok je preostali paket u rukama Akcijskog i PIO fonda. Fabika trenutno zapo{qava 433 radnika, koji rade u {est sektora. @. B.

dina ne}e graditi nuklearna elektrana u Srbiji. Generalni direktor EPS-a je ranije rekao da }e poskupqewe od 20 posto omogu}iti da EPS posluje bez gubitaka, ali i bez profita. Naime, planom poslovawa EPS-a za period do 2015. godine, predvi|eno je da se do 2012. godine dostigne tr`i{na vrednost od oko osam evrocenti po kilovat-~asu, ali se od predvi|enih korigovawa cena struje odstupilo i ove i pro{le godine, te je sada prose~na cena kilovat-~asa oko ~etiri evrocenta, u zavisnosti od kursa. Procewuje se da ga na{i susedi u Ma|arskoj pla}aju oko 13 evrocenti, u Rumuni-

ji je blizu 12, a u Bugarskoj vi{e od sedam. U Hrvatskoj kilovat-sat ko{ta oko deset

evrocenti, u Crnoj Gori vi{e od osam, a u Bosni i HercegoE. D. vini preko {est.

DR@AVA SAMO OBE]AVA, A NEMA PARA DA POVE]A OTPREMNINE

Sanak pusti o 200 evra po godini sta`a Mada je Vlada Srbije prilikom dono{ewa odluke o vi{ku zaposlenih ~inovnika u dr`avnoj upravi i lokalnoj samoupravi ustvrdila da dr`ava nema para da im isplati stimulativne otpremnine te }e ih svi oni koji od Nove godine ostaju bez posla dobiti po Zakonu o radu, ve} sada se najavquje da bi dogodine oni koji se na|u u istoj ko`i mogli dobiti stimulativne otpremnine 100 evra ve}e od sada{wih. Naime, pomo}nik ministra ekonomije i regionalnog razvoja Milan Josipovi} najavquje da Vlada Srbije razmatra mogu}nost da se naredne godine preispita socijalni program i otpremnine za tehnolo{ki vi{ak radnika u preduze}ima. On je objasnio da bi se pove}awem otpremnina do 200 evra olak{alo re{avawe problema vi{ka radnika, naro~ito u velikim sistemima, a broj radnika bi se sveo na otpimalan i produktivan nivo. Pomo}nik ministra je rekao da pove}awe iznosa za otpremnine ne bi trebalo da se odnosi na one kojima je ostalo pet godina do penzionisawa, ve} samo za `ene koje imaju 22 do 30 godina radnog sta`a, odnosno za mu{karce s 22 do 35 godina sta`a. – Zasada se o tome vodi na~elna diskusija i pitawe je da li }e biti prostora za to, a ne{to vi{e o uslovima socijalnog programa

Mo`e i gore Kako je mnogo pitawa na koja se, pre no {to se bude znalo kona~no re{ewe mora odgovoriti, a sva se svode na to da li dr`ava ima novca da isplati stimulativne otpremnine radnicima koji }e u narednom periodu biti progla{eni za tehnolo{ki vi{ak, bilo bi dobro da se ovakvo obe}awe ne uzima zdravo za gotovo i da radnici ne poveruju olako u wega i ~ekaju da bude kona~no. Jer u ~ekawu im se mo`e dogoditi da ostanu i bez sada{wih stimulativnih 100 evra po godini. zna}e se tek nakon usvajawa zakona o buxetu za 2010. godinu – rekao je Josipovi}. Ovakva izjava mnoge je iznenadila s obzirom na to da je ve} obelodaweno da je deficit u buxetu

za narednu godinu 107 milijardi evra kada se zbroje svi rashodi koje }e dr`ava imati kod izmirivawa svih svojih obaveza, koje su iste kao u ovoj godini. U ve} prenapregnutom buxetu te{ko da dr-

`ava mo`e prona}i dodatni novac za isplatu stimulativnih otpremnina radnicima koji }e dogodine biti progla{eni za tehnolo{ki vi{ak. Ako je ta~no ovo {to Josipovi} najavquje, na ve}e stimulativne otpremnine mogli bi ra~unati zaposleni u javnim preduze}ima, dakle oni koji ina~e `ive na ra~un svih gra|ana pa i onih radnika koji su ostali ili }e ostatiti bez posla bez ikakve otpremnine. Naime, proizlazi da je dr`ava sada naglo odlu~ila da bude bri`nija prema tehnolo{kom vi{ku samo zato {to se priprema re{avawe tog pitawa u javnim preduze}ima. S druge strane, krajwe je nejasna i najava da bi iz programa stimulativnih otpremnina od 200 evra po godini sta`a bili iskqu~eni oni kojima je do penzije ostalo pet godina. Jer, Zakon o zapo{qavawu garantuje isplatu nov~ane nadoknade dve godine samo onima kojima je do penzionisawa ostalo upravo toliko vremena. Kada se to zna, postavqa se pitawe {ta bi s radnicima bilo tri godine, odnosno ako }e im dr`ava dve godine pokriti nov~anom naknadom na Tr`i{tu rada, ko im pokriva preostale tri godine? Tako|e, postavqa se i pitawe za{to bi se svima drugima priznala otpremnina na godine sta`a, a samo najstarijim radnicima ne? Q. Male{evi}

Presu{io prihod od turista U Srbiji je u prvih deset meseci ove godine boravio 1,8 milion turista, {to je devet odsto mawe nego u istom periodu pro{le godine, saop{tila je ju~e Turisti~ka organizacija Srbije. Po podacima Republi~kog zavoda za statistiku, od toga su 1,2 milion doma}i turisti, {to je pad od 13 odsto.

Srbiju je posetilo 567.738 stranca, {to je dva posto vi{e nego lane. Od januara do oktobra ostvareno je 6,1 miliona no}ewa, {to je pad od pet odsto u odnosu na isti period pro{le godine. Doma}i turisti ostvarili su 4,8 miliona no}ewa {to je smawewe osam odsto, dok je broj no}ewa stranaca pove}an osam posto i iznosi 1,3 milion.

1. 12. 2009.

1.129,34276

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (716,39

Promet

Albus, Novi Sad

12,24

550

1.650

Jubmes banka, Beograd

11,11

20.000

540.000

AIK banka PB, Ni{

11,01

1.099

1.205.603

9,94

1.349

148.363

9,29 Promena %

1.000 Cena

Fabrika alata i opreme, Beograd

-12,00

Kompanija Mi{i}, Po`arevac

Naziv kompanije

0,06%)

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

1,06

2.755

3.411.822

Komercijalna banka, Beograd

-1,87

32.015

864.400

Energoprojekt holding, Beograd

0,34

882

4.039.640

10.000 Promet

Agrobanka, Beograd

-2,57

8.849

16.132.461

Univerzal banka, Beograd

-0,33

7.477

717.803

66

17.886

Soja protein, Be~ej

-0,29

1.048

2.895.161

-11,97

603

24.120

Metalac, Gorwi Milanovac

-0,35

2.565

3.405.784

Sloga, Ka}

-11,27

630

6.300

Imlek, Beograd

1,65

1.600

1.422.400

Ratko Mitrovi}, Beograd

-10,00

405

10.125

Metals banka, Novi Sad

2,84

7.750

7.750

-9,45 Promena %

460 Cena

19.780 Promet

Privredna banka, Beograd

7,09

801

145.810

Tigar, Pirot

2,54

766

2.689.250

-0,29

1.048

2.895.161

Meser Tehnogas, Beograd

1,11

7.190

395.450

Alfa plam, Vrawe

Velefarm, Beograd Mlekara, Subotica Pet akcija s najve}im padom

Diskos, Aleksandrovac Vojvo|anskih top-pet akcija Soja protein, Be~ej Banini, Kikinda

0,00

19.200

1.824.000

0,00

8.600

0,00

Vitamin, Horgo{

-1,32

3.750

693.750

Telefonija, Beograd

-5,05

1.804

514.000

Luka Leget, Sremska Mitrovica

0,00

2.325

258.075

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

600

42.000

Ba~ka fabrika {e}era, Vrbas

-9,09

1.000

250.000

Svi iznosi su dati u dinarima


EKONOMIJA

DNEVNIK POPRAVQEN KREDITNI REJTING

~etvrtak3.decembar2009.

PRIVREDNICI IZ AUSTRIJE I NEMA^KE U BEOGRADU

Evropske firme tra`e dobavqa~e iz Srbije

Srbija „BB stabilna” Rejting agencija “Standard i purs” poboq{ala je kreditni rejting Srbije s “BB minus” na “BB stabilni”, saop{tilo je Ministarstvo finansija. Ocena “Standarda i pursa” data je na osnovu stabilnih izgleda da su spoqni pritisci s

Vi{e od 30 doma}ih kompanija poku{alo je ju~e da sklopi ugovor s nekom od sedam nema~kih i austrijskih firmi u okviru akcije “Dani izazova” koju su organizovali Agencija za strana ulagawa i promociju izvoza (SIEPA) i organizacija BMO koja okupqa vi{e od 300 svetskih kompanija.

Zamenik direktora SIEPA Bojan Jankovi} rekao je da austrijske i nema~ke kompanije tra`e partnere koji bi bili wihovi dobavqa~i iz Srbije. – Dobavqa~i moraju da zadovoqe wihove standarde. Ocewuju se wihove tehni~ke mogu}nosti da proizvedu kvalitetan proizvod u odre|enim koli~ina-

ma i da ga isporu~e – objasnio je Jankovi}. Direktor organizacije BMO Georg Pajn ka`e da je ideja ovog susreta bila pove}awe izvoza ovda{wih kompanija u Austriju i Nema~ku. – Ciq susreta je da velike kompanije na|u partnere s kojima }e sara|ivati – rekao je on.

PREDSTAVQEN PREDLOG BUYETA ZA 2010. GODINU

Za plate i penzije ~etiri milijarde evra kojima se Srbija suo~ava oslabqeni, a da }e se, u skladu s programom s MMF-om, buxetska konsolidacija pojaviti u sredworo~nom periodu. Ministarka finansija Diana Dragutinovi} tim povodom je ocenila da }e boqi kreditni rejting uticati na povoqnije uslove kreditnog zadu`ivawa Srbije i na poboq{awe op{te investicione klime. Ona je ukazala na zna~aj poboq{ane ocene “Standarda i pursa”, koja je postignuta u kriznom periodu, kada to nije slu~aj s rejting ocenama zemaqa u okru`ewu. U izve{taju je navedeno da kreditni rejting mo`e biti pove}an ukoliko bude pra}en strukturnim reformama javne administracije i penzijskog sistema, ~ime se poboq{ava izgled odr`ivosti javnih finansija. “Standard i purs” o~ekuje da Srbija uvede poboq{awa u poslovnom okru`ewu, koja zajedno s napretkom ka evropskim integracijama, mogu dovesti do br`eg oporavka investicija i uravnote`enijeg rasta, navedeno je u saop{tewu.

U Vladi Srbije ju~e je predstavqen predlog buxeta za 2010. godinu. Na osnovu prihoda od 656 milijardi dinara (6,84 milijardi evra) i rashoda od 763 milijardi (7,96 milijardi evra), predvi|en je deficit dr`avnog prora~una od 107 milijardi (1,12 milijarda evra). Govore}i o politici javnih prihoda i rashoda u narednoj godini, ministarka finansija Diana Dragutinovi} je naglasila da je predlog buxeta razvojni jer je wime obuzdana potro{wa, a istovremeno su sa~uvani podsticajni mehanizmi i obezbe|en novac za velike infrastrukturne projekte. Obja{wavaju}i zna~aj ovakvog pristupa, ministarka Dragutinovi} je rekla da je “proceweno da u vreme krize ne bi bilo dobro da se obustave izdvajawa za podsticaje privredi jer bi to ugrozilo ekonomski oporavak”. Me|utim, pojedina~no najve}i izdatak i slede}e godine bi}e transferi, odnosno pare koje se usmeravaju organizacijama obaveznog socijalnog osigurawa (263,3 milijarde dinara), od ~ega }e najvi{e, 215 milijardi, oti}i Republi~kom fondu penzijskog i invalidskog osigurawa. Ako se ovoj sumi dodaju 182,6 milijarde, koliko }e se izdvojiti za zaposlene u dr`avnoj slu`bi (plate, ostala davawa, tro{kovi i doprinosi), mo`e se zakqu~iti da }e samo za ta dva segmenta biti potrebno vi{e od ~etiri milijarde

PROTEST BIV[IH RADNIKA SUBOTI^KE „ZORKE“

Gde su na{e plate? Biv{i radnici suboti~ke Hemijske industrije “Zorka“ i Samostalni sindikat uputi}e u petak zahtev predsedniku Skup{tine grada Jeneu Maglaiju i gradona~elniku Sa{i Vu~ini}u da se na slede}oj sednici Skup{tine grada odbornici odreknu pedeset miliona dinara u korist neispla}enih zarada koje 646 biv{ih radnika “Zorke“ potra`uje nakon odlaska ovog preduze}a u ste~aj 2003. Ovo je odlu~eno nakon ju~era{weg protestnog okupqawa stotiwak biv{ih radnika „Zorke“ ispred kapije firme. Na taj na~in bi se, kako je naveo predsednik Samostalnog sindikata u Subotici Milan Popovi},

koji je s jo{ pet biv{ih radnika bio na razgovoru sa ste~ajnim direktorom Pavlom Grosom, radnicima nakon privatizacije, koja je zakazana najkasnije do 9. decembra, moglo isplatiti izme|u 120.000 i 130.000 dinara, {to je dvostruko vi{e u odnosu na sada{we stawe, kao i da bi grad time izgubio tek oko polovine para koje mu od privatizacije pripadaju. Inicijator protestnog okupqawa Bela Ki{ je naveo da radnicima nisu ispla}ene zarade ~ak i do dve godine pre ste~aja 2003, te da, i pored sudskih re{ewa o isplati u roku od petnaest dana, do danas nisu dobili ni dinara. Z. R.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

93,3131

95,2175

97,4075

93,0275

Australija

dolar

1

57,374

58,5449

59,8914

57,1984

Kanada

dolar

1

59,19

60,398

61,7872

59,0088

Danska

kruna

1

12,5359

12,7917

13,0859

12,4975

Norve{ka

kruna

1

11,0324

11,2576

11,5165

10,9987

[vedska

kruna

1

8,9694

9,1524

9,3629

8,9419

[vajcarska

franak

1

61,8705

63,1332

64,5853

61,6811

V. Britanija

funta

1

102,576

104,669

107,077

102,262

SAD

dolar

1

61,8255

63,0872

64,5382

61,6362

Kursevi iz ove liste primewuju se od 2. 12. 2009. godine

Ra~un vra}en zbog kursnih razlika Zavr{ni ra~un buxeta za 2008. godinu, koji je bio podvrgnut zavr{noj kontroli Dr`avne revizorske institucije (DRI), povu~en je iz skup{tinske procedure da bi se uskladio s nalazima revizije. Kako je objasnila ministarka Dragutinovi}, problem je u pozitivnim kursnim razlikama (1,2 milijarda dinara), koje nisu registrovane u zavr{nom ra~unu buxeta, a ~ije bi evidentirawe zna~ajno popravilo kona~nu sliku dr`avnog prora~una. Odnosno, pove}ali bi se dr`avni prihodi, a po{to bi rashodi ostali isti, umawio bi se nivo buxetskog deficita.

evra, odnosno vi{e od 50 odsto ukupnih rashoda. U delu socijalnih tro{kova treba pomenuti i 22,9 milijarde dinara za osigurawe vojnih osiguranika. Ne{to vi{e, ta~nije 23,8 milijarde, nameweno je Nacionalnoj slu`bi za zapo{qavawe, socijalnoj za{titi bi}e usmereno 76,6 milijardi, od ~ega }e najvi{e biti nameweno za za{titu dece (32,3 milijarde dinara). Tranzicionom fondu, iz kojeg se finansiraju tro{kovi strukturalnih prilago|avawa i vanredni socijalni rashodi, usmeri}e se {est milijardi dinara, dok }e dotacije `eleznici odneti 12,4 milijardi, a privredi 3,5 milijarde dinara. Po re~ima ministarke Dragutinovi}, najobimnija podr{ka bi}e data poqoprivredi, tako da }e agrarni buxet u narednoj godini iznositi 26 milijardi dinara. Za kapitalna ulagawa iz dr`avnog prora~una bi}e izdvojeno 33,2 milijarde dinara, s tim da }e za tu namenu biti obezbe|ena i dodatnih 30,4 milijardi dinara. Najvi{e novca predvi|eno je za izgradwu Koridora 10 i eksproprijaciju zemqi{ta (devet milijardi), dok }e za Nacionalni investicioni plan (NIP) biti izdvojeno 8,5 milijardi dinara. Prema projekciji buxeta za 2010. godinu, javni dug Srbije }e dosti}i 10,9 milijardi evra i u bruto doma}em proizvodu dosti}i }e udeo od 34 odsto. V. Harak

5

VESTI Bi}emo centar auto-industrije Ministar ekonomije Mla|an Dinki} izjavio je ju~e da }e Srbija biti centar automobilske industrije u jugoisto~noj Evropi. Dinki} je na otvarawu fabrike auto-kablova “Leoni” u Prokupqu kazao da je otvarawe te fabrike “jedan korak ka ciqu da Srbija postane centar auto-industrije u jugoisto~noj Evropi”. – Ono {to je “Fijat” za Kragujevac, to je “Leoni” za Prokupqe. Ovo je najva`nija investicija ove godine na jugu Srbije – rekao je Dinki}, i dodao da je “Leoni” najve}i evropski proizvo|a~ kablova s godi{wim prometom od tri milijarde evra i da pokriva ~etvrtinu svetskog tr`i{ta.

Kina nudi kredit – Kina je Srbiji ponudila kredit od 700 miliona evra za investicije u termoelektrani i kopovima ugqa u Kostolcu – izjavio je ju~e generalni direktor Elektroprivrede Srbije Dragomir Markovi}. On je na konferenciji za novinare kazao da je projekat u ranoj fazi i da jo{ nema uslova tog kredita, tako da se ne mo`e sa sigurno{}u tvrditi da li }e on biti realizovan i kojim tempom.

Dobro ide s Italijom Privredna saradwa Italije i Srbije je na visokom nivou, o ~emu najboqe svedo~i uravnote`enost izme|u uvoza i izvoza, kao i veliki broj italijanskih firmi u Srbiji, zajedni~ka je ocena privrednih delegacija dveju zemaqa na ju~era{wem sastanku u Privrednoj komori Srbije. Potpredsednik PKS-a Mihailo Vesovi} istakao je da je obim robne razmene s Italijom u 2008. godini dostigao 3,3 milijarde dolara, {to pokazuje da je ova zemqa prvorazredni privredni partner Srbije. – Posebno je zna~ajna druga kreditna linija koju smo dobili i koja bi trebalo da bude operativno anga`ovana do kraja ove godine – naglasio je Vesovi}, podse}aju}i na to da je prva kreditna linija od 33,5 miliona evra namewenih malim i sredwim preduze}ima u potpunosti iskori{}ena.

BAHATI ODGOVORI MINISTARSTAVA NA IZVE[TAJ DRI-ja

Posle revizije nema kajawa Prva revizija zavr{nog ra~una buxeta Srbije za 2008. godinu izazavla je pravu buru i u javnosti i u Vladi, a najupe~atqivija je reakcija ministarstva uhva}enih “s prstima u pekmezu” koja su listom negirala nalaz Dr`avne revizorske institucije – DRI. Umesto da odgovore za{to su uradili to {to su uradili, ministarstva krivicu ovih dana svaquju na revizore, peru}i ruke od brojnih zloupotreba buxeta. Da bi se zaustavila ministarska kontraofanziva, morao je da reaguje i predsednik Srbije Boris Tadi}, pozvav{i ministre da se malo presaberu. Odgovor je stigao i iz Dr`avne revizorske institucije. Predsednik Saveta Dr`avne revizorske institucije Radoslav Sretenovi} izjavio je ju~e da buxetski korisnici koji osporavaju nalaze dr`avnih revizora o buxetu za 2008. poku{avaju da naru{e ugled i zna~aj te institucije. – Naknadne primedbe ministarstava ili bilo kojih drugih buxetskih korisnika dr`avni revizori ne}e razmatrati. Takvo pona{awe tuma~imo kao poku{aj da se u javnosti ospore nalazi DRI-ja i naru{i wegov kredibilitet – rekao je Sretenovi}. On je istakao da DRI ne}e pokretati postupke protiv buxet-

skih korisnika koji su kr{ili propise ili nenamenski tro{ili novac dok se o wenom izve{taju ne izjasni nadle`ni Odbor Skup{tine Srbije za finansije. On je najavio da }e DRI nadle`nim organima podneti zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka ili krivi~nu prijavu u svim slu~ajevima gde za to

`avne revizorske institucije o reviziji buxeta za 2008. godinu u kojem su utvr|ene nepravilnosti u kori{}ewu buxetskih para, rekao je da je DRI najvi{i organ vlasti u oblasti revizije i javnih rashoda, ~iji se akti ne mogu pobijati ~ak ni pred sudom. Po wegovim re~ima, zbog toga komentari buxetskih kori-

Svi sve znali – Svi korisnici buxeta koji su bili predmet kontrole DRIja u postupku pripreme izve{taja o buxetu za 2008. imali su priliku da dostave primedbe pre pravqewa kona~nog izve{taja – rekao je predsednik Saveta Dr`avne revizorske institucije Radoslav Sretenovi}. On je dodao da je DRI pre objave izve{taja o tro{ewu novca iz dr`avne kase u pro{loj godini dva puta dostavqao nalaze ministarstvima koja sada osporavaju nalaze dr`avnih revizora. postoji zakonski osnov. DRI ima mogu}nost i da javnog pravobranioca obavesti o utvr|enim nepravilnostima da bi pokrenuo postupak protiv institucija i pravnih lica koja su nezakonitim poslovawem s buxetskim korisnicima nanela {tetu dr`avi. Zakon obavezuje sudove, Tu`ila{tvo, MUP i drugi organe da na zatev DRI-ja odgovore u roku od 30 dana, odnosno da tu instituciju obaveste o tome koje su mere preduzeli. Poverenik za informacije od javnog zna~aja Rodoqub [abi}, komentari{tu}i izve{taj Dr-

snika o nalazima DRI-ja u medijima deluju “krajwe neumesno”. – Organi vlasti koji su bili kontrolisani mogli su da reaguju na nalaze revizora dok je postupak revizije sprovo|en, a ne nakanadno –rekao je [abi}. Kako je naveo, ~iwenica da je Srbija godinama, uz Vatikan, bila jedina zemqa u Evropi koja nije imala dr`avnu revizorsku instituciju, govori o zna~aju pojavqivawa ovog izve{taja. – Prvi put nismo vi{e neko ko ru`nim primerom netransparentenosti {tr~i u Evropi – rekao je [abi}.

Dr`avna revizorska institucija, da podsetimo, prokontrolisala je 14 ministarstava, uprave za trezor, za javne nabavke i za zajedni~ke poslove te direkcije za imovinu. Prva kontrola tro{ewa novca poreskih obveznika obuhvatila je 27 odsto ukupnih buxetskih para. Na|eno je pravo more nepravilnosti, tako da se samo mo`emo pitati {ta bi tek bilo da se pod lupom revizora na{ao ceo buxet. Revizija je, izme|u ostalog, ustanovila da nijedna pozajmica ispla}ena iz buxeta ili buxetske rezerve nije vra}ena u previ|enom roku. Od novaca od privatizacije, ubranih tokom 2005. i 2006. godine, 14,9 milijardi dinara nije vra}eno u ugovorenom roku, niti su nadle`ni preduzeli bilo kakve mere da se to dogodi. Uprava za trezor nije vodila evidenciju o prihodima koje je glavni du`nici trebalo da uplate poveriocima Pariskog i Londonskog kluba, Evropske investicione banke i Banke saveta Evrope a za ~iju naplatu je nadle`na Agencija za osigurawe depozita. U izve{taju su prozvana gotova sva kontrolisana ministarstva, od onog zadu`enog za finansije do trgovine, ekonomije, kulture, socijalnog rada... D. Uro{evi}


6

NOV^ANIK

~etvrtak3.decembar2009.

PAD DINARA OTE@AVA VRA]AWE ZAJMOVA

DNEVNIK

U NOVEMBRU CENE VE]E 1,4 POSTO

Ja~i evro, Skupqa hrana zagor~ala `ivot papreni krediti Mnogo doma}ih du`nika kojima vra}awe rate pada ovih dana pomislili su “[to nisam poslu{ao guvernera i uzeo dinarski kredit?” Rate kredita indeksiranih u evrima su, naime, ovih dana pove}ane zbog pada vrednosti doma}e valute prema evru. Prvi put posle {est meseci evro je pre{ao granicu od 95 dinara i zaustavio se na 95,21 – posledwi put to se

ni o~ekuje relaksacija monetrane politike te da se razmatraju posebne olka{ice za banke koje budu odobravale dinarske kredite. Naredne godine cena kredita u Srbiji zavisi}e od inflacije, referentne stope NBS-a, rejtinga Srbije u inostranim bankama i iznosa {tednih uloga. Kada su u pitawi ti faktori, ima dobrih vesti. [tedwa se opo-

Maloprodajne cene robe u novembru u odnosu na prethodni mesec vi{e su 1,4 posto, cene usluga su ostale iste, dok su ukupni tro{kovi `ivota vi{i 0,8 posto, saop{tio je ju~e Republi~ki zavoda za statistiku. U novembru ove godine u odnosu na isti mesec 2008. cene na malo pove}ane su 9,2 posto, a u odnosu na decembar 2008. – 10,3 posto. Tro{kovi `ivota u novembru u odnosu na isti mesec 2008. pove}ani su 5,8 posto, a u odnosu na decembar iste godi-

ne – 6,7 procenata. Razlika izme|u indeksa cena na malo i indeksa tro{kova `ivota je posledica razli~itog uticaja rasta cena pojedinih artikala na formirawe ovih indeksa, navedeno je u saop{tewu. Posmatrano po grupama proizvoda, u novembru 2009. godine u odnosu na prethodni mesec cene poqoprivrednih proizvoda su 13,3 posto vi{e. Na formirawe ovog indeksa uticalo je sezonsko pomerawe cena povr}a i vo}a, zabele`ene su ni`e cene ribe, dok su cene jaja u

blagom porastu. Cene industrijsko-prehrambenih proizvoda u proseku su 0,1 odsto ni`e, a zabele`ene su ni`e cene jestivog uqa, bra{na i sve`eg mesa. U novembru su cene pi}a u proseku 0,6 odsto ni`e, a cene duvana su ostale nepromewene. Kada je re~ o cenama industrijsko-neprehrambenih proizvoda, one su u proseku 1,5 posto vi{e, a u toj grupi proizvoda zabele`en je rast cena derivata nafte, dok se cene ostalih proizvoda nisu bitnije mewale.

MALIM TRGOVCIMA SLABO IDE OPORAVAK

Svakog dana zatvori se 55 du}ana

Evro 97 dinara? A u 2010? Sve }e zavisiti od kretawa na me|ubankarskom tr`i{tu, {to je te{ko prognozirati. Ipak, jedna od analiza koje su radili strani stru~waci ka`e da bi se evro mogao kretati oko 97 dinara. Uz ove procene nije lo{e podsetiti se na to da je ove godine do sada doma}a valuta bila najja~a 5. januara, kada je za jedan evro trebalo 89,54 dinara. desilo 14. maja, kada je na kursnoj listi pisalo 95,15 dinara. Za gra|ane koji vra}aju kredite problem je utoliko ve}i {to svaka banka odre|uje svoj kurs pa se ovih dana kredit vra}a uz ra~unicu da je evro bar 97 dinara. Broj klijenata koje ovih dana boli glava zbog pada doma}e valute je prili~an jer podaci govore da je od ukupne sume svih zajmova odobrenih na doma}em tr`i{tu tek 23 odsto u dinarima a sve ostalo indeksirano. Da nije masovnog kori{}ewa dozvoqenih minusa i kreditnih kartica da se premoste problemi u ku}nom buxetu, u~e{}e dinarskih zajmova bilo bi jo{ skromnije. To bi se, me|utim, moglo promeniti, a guverner Radovan Jela{i} nedavno je primetio da se u narednoj godi-

^E[QAWE PIJACA

ravila i dosegla nivo od 5,74 milijardi evra, kao pre panike izazvane vestima o globalnoj krizi oktobra pro{le godine. [to se ti~e rejtinga, i tu sti`u dobre vesti: renomirana agencija “Standard end pjur” podigla je rejting zemqe s “minus BB” na “standard BB”. To je pomak naboqe. Ako se sudi po ovome, ubudu}e ne bi trebalo da bude problema i ni s dinarima ni s devizama. Ali… Ekonomski stru~wak Goran Nikoli} objasnio je nedavno da je pad dinara bio o~ekivan jer je u oktobru izvoz bio ne{to ve}i. Uz to, za dosta doma}ih preudze}a je pro{log meseca dospelo serivisawe dugova u inostranim bankama. Taj odliv je tako|e pogurao evro navi{e. D. Vujo{evi}

Mali du}ani u Srbiji bili su u krizi i pre ove velike, svetske, ali izgleda da im nikada nije bilo te`e. [to zbog konkurencije velikih marketa i trgovinskih lanaca, {to zbog na{ih sve pli}ih xepova i rasta cena ve}eg od devet posto od pro{log do ovog novembra, trgovci svakoga dana stavqaju katance na svoje STR. Kako stvari stoje najboqe pokazuje podatak Unije poslodavaca Srbije (UPS) da je za prvih devet meseci u Srbiji uga{eno vi{e od 15.000 maloprodajnih radwi, {to je oko pet odsto ukupnog broja privrednih subjekata u zemqi. Dakle, svakog dana u Srbiji je zatvarano 55 du}ana. Maloprodaja je ukupno opala blizu 17 odsto. Recimo, ku}ne isporuke pale su 20 odsto, a prodaja robe {iroke potro{we za ne{to vi{e od 12 procenata. Po podacima Udru`ewa trgovaca Vojvodine, jedna mu{terija dnevno u malim du}anima potro{i oko 90 dinara – toliko ko{taju hleb i mleko. – Promet nam je zna~ajno opao, ali ipak su nam dobavqa~i iza{li u susret spustiv{i nam cene za pet odsto, tako da se zahvaquju}i tome nekako dr`imo i uspevamo da “ispeglamo” pad potro{we u na{im radwama – ka`e predsednik Udru`ewa trgovaca Vojvodine Mom~ilo Krstanovi}. – A osim {to gra|ani mawe kupuju, primetan je i wihov strah od inflacije, nesta{ice, pa i oni koji nisu i nemaju {ta da {tede – poku{avaju da odvoje i sa~uvaju koji dinar.

Dr`ava ih zaboravila – Mali trgovci su u te{koj situaciji, ali bi se re{ewe moglo na}i. Me|utim, bez podr{ke dr`ave, Pokrajine i lokalnih samouprava ne mo`emo ni{ta uraditi, a nikakvu pomo} ni na jednom nivou nemamo. Naime, imali smo strategiju, predlagali da od poqoprivrednika direktno otkupqujemo wihove proizvode, a 6.000 ili 7.000 vojvo|anskih malih radwi bi tu robu brzo prodalo, ali to je veliki posao i ne mo`emo ga obaviti sami – ka`e Mom~ilo Krstanovi}. Sekretar Udru`ewa samostalnih trgovaca Novog Sada Lazar Srdanov ka`e da je ovaj trend bio predvidiv i da su se mali privrednici zapravo pokazali `ilavim u ovako negativnom ambijentu. – Druga~iji su uslovi trgovine, navike potro{a~a... Veliki trgovinski objekti su nam i velika konkurencija, a oni kod nas

nisu, kao u drugim zemqama, otvarani na periferiji ve} ih ima i u samom gradskom jezgru. ^im skupe neki dinar, gra|ani idu u ve}e kupovine. Uz mawi obrt, kakva god da je razlika u ceni, mali trgovci ne mogu pokriti sve tro{kove i mnogima od wih se taj posao sigurno ne isplati, na ivici su egzistencije i ispod toga, ali rade po inerciji

jer nemaju {ta drugo – ka`e Srdanov, napomiwu}i da se vi{e ni za vreme praznika u maloprodaji ne mo`e boqe zaraditi. – Perspektiva STR-a nije sjajna, a najvi{e su ugro`eni oni koji se bave prehranom. I druge radwe imaju jaku konkurenciju u velikim tr`nim centrima, a to se posebno oseti u ki{nim periodima – ~ak i lokali u centru grada tada nemaju mu{terija. Pri tome, male privrednike gu{e i veliki ra~uni za zakupninu, komunalije... U Udru`ewu poslodavaca Srbije navode da vlasnici STR-a mese~no imaju 37 pla}awa za razli~ite da`bine, bilo da su to porezi, doprinosi, komunalne nadle`nosti, struja, voda, telefon… Struju i vodu, recimo, pla}aju skupqe od gra|ana 100 posto, a komunalne usluge od 75 posto pa do pet puta, zavisno od op{tine. U Vojvodini su ra~uni za gas za sve koji prijave radwu ve}i nego za ostale gra|ane 40 do 80 posto. U nekim op{tinama kvadratni metar zakupa prostora pove}an je za vi{e od 50 posto. U Udru`ewu zanatlija i preduzetnika Novog Sada navode i da je, na primer, parkirawe vozila za firme u tom gradu drasti~no skupqe nego za gra|ane. Cena za stanara je 1.300 dinara godi{we, dok je cena za vlasnika lokala u istoj zgradi 24.000. Problem je i cena grejawa, koja je za poslovni prostor od 20 kvadrata jednaka ceni grejawa privatnog stana od sto kvadrata. S. G.

EVROPA POVLA^I SUMWIVU ROBU

Inspekcija lovi ribu

Ovo nemojte kupovati

Ministarstvo `ivotne sredine i prostornog planirawa Srbije najavilo je da }e Republi~ka inspekcija za ribarstvo poja~ati nadzor prometa ribe u vreme predstoje}ih verskih praznika. U saop{tewu se apeluje na gra|ane da budu oprezni pri kupovini ribe, koja spada u lako kvarqive namirnice, imaju}i u vidu da nastupa period posta i slava kada se u ishrani koristi velika koli~ina ribe. Riba koja se prodaje na trotoarima, obodima pijaca, na dokovima, u prtqa`nicima automobila i drugim mestima koja nisu za to predvi|ena, prodaje se ilegalno i nosi visok rizik pri kupovini, upozoravaju iz nadle`nog ministarstva. Sumwivog kvaliteta je i riba izlovqena u vreme mresta, ~esto vi{e puta smrzavana, ispod propisane du`ine izlova i bez potvrde zdravstvenog stawa prodavca, pi{e u saop{tewu.

Ovaj proizvod je zbog opasnosti od o{te}ewa vida i hemijskog rizika povu~en s tr`i{ta EU, navodi Asocijacija potro{a~a Srbije APOS na svom internet-sajtu www.apos.org.rs. Re~ je o hemijskom proizvodu, dezinfekcionom sredstvu “bref tornado gel”, marke “bref”. Tip, odnosno broj modela tog proizvoda je EAN Code: 9000100541855 (Citrus), 9000100541558 (Ocean). Sredstvo za ~i{}ewe je proizvedeno u Ma|arskoj, a u Evropskoj uniji povu~eno je iz prodaje. APOS u svom ~asopisu “Potro{a~ki reporter” navodi i druge primere, odnosno proizvode koji su kao {tetni po zdravqe povu~eni s evropskog tr`i{ta. Ina~e, potro{a~i se o svemu mogu informisati na sajtu RAPEKS-a. To je evropski brzi sistem informacija putem kojeg se prijavquju proizvodi koji nisu bezbedni i opasni su po zdravqe potro{a~a a nalaze se na tr`i{tu EU. Recimo, jedan od wih je e{arpa proizvedena u Indiji, a povu~ena je s tr`i{ta EU zbog hemijskog rizika jer sadr`i zabrawene azo-boje. Da bi i na{i potro{a~i bili sigurni da ne kupuju opasnu e{arpu, u APOS-u savetuju prilikom

kupovine obavezno proverite wenu „li~nu kartu“. Ako ne putem RAPEKS-a, onda se mogu informisati na sajtu Asocijacije potro{a~a Srbije. Ina~e, na{i trgovci i oni koji su u dr`avi nadle`ni za bezbednost proizvoda na tr`i{tu, prate {ta se de{ava u drugim zemqama ali potro{a~i i daqe moraju biti oprezni u kupovini. Recimo, iz prodavnica hrvatske kompanije “Magma interne{enel” u Srbiji nedavno su povu~ene sve koli~ine dupkova za bebe “bubu” jer je ispitivawe pokazalo da su opasni za upotrebu. Pri~a o {tetnosti popularne hodalice koju uvozi “Magma interne{enel” d.o.o (poreklom iz Kine) krenula je iz Slovenije. Ispitivawem je utvr|eno da ta de~ja hodalica ne ispuwava sigurnosne zahteve za izbegavawe pada niz stepenice, te da visina sedi{ta u najni`em polo`aju nije zahtevanih 180 milimetara. Prona|eno je i da proizvod nije potpuno ozna~en. Zakqu~ak slovena~kog Instituta za varilstvo bio je da zbog navedenih razloga, postoji mogu}nost povre|ivawa dece pri padu iz hodalice. S. G.

JEFTINIJE AVIO-KARTE OD 19. DECEMBRA

Promotivne cene u „Jatu”

Aviokompanija “Jat ervejz” saop{tila je da }e od 19. decembra, za kada je najavqeno ukidawe {engenskih viza, prodavati karte ve} po 19 evra po pravcu iz Beograda ka {engenskim destinacijama. Prodaja karata s tom cenom planirana je u pravcima iz Beograda ka Amsterdamu, Atini, Berlinu, Briselu, Kopenhagenu, Dizeldorfu, Frankfurtu, Qubqani, Milanu, Parizu, Rimu, Solunu, Stokholmu, [tutgartu, Trstu, Be~u i Cirihu. Karte }e se prodavati od 1. decembra. do 12. januara putem sajta www.jat.com, pozivom na besplatni telefon 0–800–111–528, kao i u svim poslovnicama nacionalnog avio-prevoznika u Srbiji i svetu. Karte po promotivnim cenama, u

koje nisu ukqu~ene takse i dodatne naplate, va`i}e za putovawa od 19. decembra do 12. januara i prodava}e se dok se ne popune sva mesta u avionu. Iz “Jata” najavquju da }e u narednom periodu, u sklopu mera kojima se sistemski podi`e kvalitet usluga, za putnike nacionalnog avio-prevoznika biti obezbe|ene i mnoge druge pogodnosti. Me|u onima koje su putnicima ve} du`e na raspolagawu je i program „Let vi{e“, koji podrazumeva da svako ko u toku jedne godine avionima nacionalnog avio-prevoznika obavi pet povratnih ili deset putovawa u jednom smeru, dobija jednu besplatnu povratnu kartu s pravom rezervacije, navodi se u saop{tewu.


Zakup tezgi na Detelinarskoj pijaci

U NEKIM KVARTOVIMA OD 9 DO 13 ^ASOVA

Javna licitacija za davawe u rezervaciju prodajnih mesta u potpuno rekonstruisanoj hali na Detelinarskoj pijaci, odr`a}e se danas od 9 sati u ”Tr`nici”, Ulica @ike Popovi}a 4. Detaqne informacije u vezi sa raspisanim oglasom mogu se tako|e dobiti na toj adresi, ili na telefon 480-85-18, svakog dana od 8 do 14 sati. S. T.

Radovi iskqu~uju vodu

Jeftinije za {kolarce

Bez vode od 9 do 13 ~asova danas }e biti `iteqi ulica: Drage Spasi}, Milke Grgurove, Sun~ani kej, Veqka Petrovi}a u delu od Ulice Milke Grgurove do Sun~anog keja, Arse Teodorovi}a, od Ulice Pap Pavla do Slova~ke, Stefana Stefanovi}a od Ulice Arse Todorovi} do [afarikove. Razlog za nesta{icu su radovi na vodovodnoj mre`i. Z. D.

\aci i studenti od danas pa do 30. aprila naredne godine ima}e popust u studentsko-|a~kim smenama za bazene i ledenu dvoranu u SPC „Vojvodina“. Ova kategorija korisnika bazen i klizali{te mo}i }e da koristi radnim danom pre podne u prvoj i drugoj smeni. Prilikom ulaska u bazen ili klizali{te treba da poka`u indeks ili |a~ku kwi`icu. Ulaznica od 110 dinara se kupuje uz ove dokumente. Z. D.

Novosadska ~etvrtak3.decembar2009.

Kona~no na{li lek za gu`vu N

bilni“ je dobro do{ao da putnici odmah pazare pokaznu, ne ~ekaju i ne gube vreme. Gu`ve nema ni pred drugim terminalima gradskog prevoznika. Kod @elezni~ke stanice otvoreno je jo{ jedno prodajno mesto, privremeno do 5. decembra, do kada bi trebalo kupiti novu pokaznu kartu. Ni studenti ne treba vi{e da ~ekaju pred kioscima. Na Prirodno - matemati~kom fakultetu organizovana je prodaja, te je i ta novina u poslovawu Gradskog saobra}ajnog preduze}a „Novi Sad“doprinela da gu`ve nestanu. Z. Deli}

Svetlosti ravnice na izlo`bi Izlo`ba „Svetlosti ravnice“ likovnog umetnika Dragana Ja{}ura odr`a}e se danas u Galeriji „Prometej“, na Trgu Ma-

rije Trandafil broj 11. Likovni kriti~ar Luka Salapura otvori}e izlo`bu u 19 ~asova. I. D.

Iskqu~ewe struje Danas - Novi Sad: od 10 do 12 ~asova deo naseqa Sajlovo, od 8 do 10 ~asova Futo{ki put 16 a, b, c i 18 a, Ulica Stevana Hristi}a od broja 3 do 9 , 13 i od broja 2 do 6, od 8.30 do 11.30 ~asova Ulica Nova kod Ulice Kosan~i} Ivana; Ka}: od 9 do 12 ~asova deo na-

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

ema vi{e redova za kupovinu markica za gradski prevoz, Gradsko saobra}ajno preduze}e „Novi Sad“ uspelo je da razredi gu`vu pred kioscima, da je svede na minimum. Posle dugih redova i ~ekawa po zimi i vru}ini, a to je bilo za{titni znak proteklih decenija, gradski prevoznik se kona~no dosetio recepta i na{ao lek za bespotrebnu gwava`u kod kupovine markice. Mobilno vozilo za prodaju karata kod Futo{ke pijace, a tu su gu`ve bile najve}e, pokazalo se kao dobro re{ewe. Uz kiosk na toj lokaciji „mo-

seqa od ulaska u Ka} do Ulice Petra Drap{ina; Beo~in Selo: od 8.30 do 12.30 ~asova deo Ulice Qube Stankovi}a; ^ortanovci: od 8 do 13 ~asova deo vikend naseqa Borov gaj; Petrovaradin: od 8 do 13 ~asova deo naseqa Alibegovac.

V REMEPLOV

URA\ENI PROJEKTI ZA NAJKRITI^NIJE RASKRSNICE

Kad }e semafori na crne ta~ke Ve} nekoliko godina unazad sugra|ani imaju primedbe na nekoliko najkriti~nijih raskrsnica u gradu i obli`wim naseqima koje su veoma prometne, a na wima nema semafora. Sugestije nisu bez osnova, jer je o~igledno da one predstavqaju potencijalnu opasnost po pe{ake, zbog frekventnosti saobra}aja i, u nekim slu~ajevima, blizine {kola. Rukovodilac odeqewa za razvoj i upravqawe saobra}aja u Zavodu za izgradwu grada Mitar Bogdanovi} ka`e da su projekti za postavqawe semafora za urgentnim mestima u gradu zavr{eni i da }e se oni najverovatnije na}i u Programu ure|ewa gra|evinskog zemqi{ta za narednu godinu, koji treba da bude gotov za petnaestak dana.

VESTI Rusinski dan u biblioteci U okviru nedeqe materweg jezika koja se, pod nazivom „Bogatstvo razli~itosti“, odr`ava u Gradskoj biblioteci, Dunavska ulica1, ve~eras u 19 ~asova, bi}e uprili~en Rusinski dan. Akademik Julijan Tama{, pri~a}e o va`nosti materweg jezika, dok }e o kwizi Nikole [ante „Otkrivawe sveta“ govoriti Danica Vujkov, Stevan Konstantinovi} i autor. B. P. P.

Predavawe o arhitekturi Predavawe „Arhitektura sredweevropskog prostora na prelomu vekova, sa posledicama u Novom Sadu“ odr`a}e se u 18 ~asova u Dunavskoj 29. U okviru prate}eg programa aktuelne izlo`be Secesija u Novom Sadu, dana{we predavawe, na kome }e govoriti arhitekta Slobodan Jovanovi}, organizovao je Muzej grada. I. D.

Me|utim, iako }e se najkriti~nije ulice verovatno na}i u predlogu nacrta pomenutog programa to opet ne zna~i da }e i biti ura|ene, jer }e sve zavisiti od koli~ine novca koji }e biti izdvojen za ove poslove. Prema wegovim re~ima najurgentnije saobra}ajnice na kojima bi trebalo postaviti signalizaciju su Zmajev trg u Sremskoj Kamenici, jer je za ovu lokaciju bilo dosta zahteva, raskrsnica Jovana Popovi}a i Vr{a~ke koja je vrlo nepregledna, potom raskrsnica Ulice Stojana Novakovi}a i Radomira Ra{e Radujkova, zatim raskrsnica Bulevara Ja{e Tomi}a i Pariske komune i ukr{tawe Ulice Mi{e Dimitrijevi}a i Ulice B. M. Foto B. Lu~i} Bra}e Ribnikar.

MA[INA MEWA DVADESET RADNIKA I [EST KAMIONA

Ogroman usisiva~ krstari gradom

Ve} gotovo mesec dana Novosa|ani na ulicama mogu videti novu ma{inu „Gradskog zelenila“, ta~nije veliki usisiva~ za sakupqawe li{}a koji }e po re~ima portparola pomenutog preduze}a Ivana No`ini}a doneti zna~ajne u{tede. Specijalna ma{ina za sakupqawe li{}a zamewuje 20 radnika i do {est kamiona, pa radna snaga mo`e da bude raspore|ena na druge poslove. Kako „Gradsko zelenilo“ dnevno tro{i mnogo goriva, u{teda }e biti zna~ajna, pa }e se ma{ina brzo isplatiti. Ma{ina bi trebalo da obraduje i sugra|ane, jer je ranijih godina bilo primedbi na rad „Zelenila“ da se sakupqeno li{}e po ne odnosi tempom

U SUBOTU NA SPENSU NASTUPA „HARI MATA HARI“

„Dnevnik” vodi na koncert

[kola na dobrom glasu Jevrejska veroispovedna op{tina u Novom Sadu otvorila je 3. decembra 1884. ulaz svoje novoizgra|ene zgrade osnovne {kole. Oko 350 u~enika u{lo je u u~ionice ure|ene prema posledwim zahtevima pedago{ke nauke, a dobili su na kori{}ewe i bogatu biblioteku. Tako|e, pro{irena je i nastava novom predmetima, gimnastikom i pevawem. Ova {kola bila je i ra-

NA BAZENU I KLIZALI[TU SPENSA

nije na dobrom glasu, pa su weni u~iteqi imali i najve}e plate u osnovnom {kolstvu Ugarske. Nastavni jezici su bili nema~ki i ma|arski, a posle Prvog svetskog rata koristio se i srpski jezik. [kolu su tada poha|ala i nejevrejska deca. Sa izbijawem Aprilskog rata 1941. {kola je prestala da radi, a sada je u woj, ve} dugo godina, Sredwa baletska {kola. N. C.

Popularni peva~ zabavne muzike iz Sarajeva Hari Vare{anovi}, u okviru velike turneje i promocije novog albuma „Sre}a“, nastupi}e pred novosadskom publikom u subotu 5. decembra u 21 sat, u Velikoj dvorani SPC „Voj-

vodina“. Cene karata su od 800 do 1.300 dinara. „Dnevnik“ svoje ~itaoce vodi i na koncert grupe „Hari Mata Hari“ i prvi koji se danas od 12 do 12.05 ~asova javi na telefon redakcije 528-765, dobi}e dve karte. B. P. P.

Detaqi iz `ivota Branka Radi~evi}a U okviru stru~nih tuma~ewa izlo`be „Branko Radi~evi}- kult pesnika u srpskoj vizuelnoj kulturi krajem 19. veka“, u Galeriji Matice srpske, Trg galerije 1, sutra u 18 ~asova bi}e odr`ano predavawe o Branku Radi~evi}u.

O ulozi i mestu na{eg znamenitog pesnika u izgradwi nacionalne kulture 19. veka, i o retkim i mawe poznatim detaqima iz wegovog `ivota, govori}e Nenad Gruji~i}, pesnik i direktor Brankovog kola. B. P. P.

Foto: B. Lu~i}

kojim bi trebalo, dok sada to ne}e biti slu~aj. U velikom usisiva~u li{}e i grawe se sa-

bija, pa se kasnije od ovog otpada pravi kompost za zelene povr{ine. B. M.

DANAS I SUTRA FESTIVAL AKUSTI^NE MISLI

[ansa za demo bendove Prvi novosadski Festival akusti~ne misli okupi}e ve~eras i sutra u Radio kafeu osam bendova koji }e prezentovati autorsku muziku. U Radio kafeu }e se svirati „bez struje“, a bendovi su se ba{ „nao{trili“ da pru`e sjajan performans. Prvo ve~e je rezervisano za {iri oblik alternative. Iako je sve u oblasti rokenrola, izdvoja se bend „Slaptrap“, koji svira fank, pri ~emu bas gitara „vodi glavnu re~“. Sutra uve~e }e biti i jedna specijalna svirka, bendovi „Red union“ i „Bajoneti“, koji su ve} izdali albume za strano tr`i{te, oformi}e zajedni~ki bend koji zovu „Drugo-

vi iz komiteta“. Posle svirke, oba dana, gosti }e imati priliku da glasaju ko je najboqe osvirao. Taj bend }e dobiti najvi{e novca za nastup, najavili su organizatori. Koncerti po~iwu u 19 ~asova, ulaz na festival }e se napla}ivati 100 dinara, a od skupqenog novca }e se {tampati svojevrsna kwiga; koja }e predstavqati neku vrsta putokaza novim klincima koji `ele da naprave bend. Manifestaciju pokre}e ekipa emisije „Krc“ sa Radija 021, koja se emituje ~etvrtkom od 20 do 22 sata i jedna je od retkih radijskih emisija o doma}oj sceni. N. V.

„Pres foto Srbija” Izlo`ba „Pres foto Srbija“ bi}e otvorena ve~eras u 19 ~asova, u foajeu Srpskog narodnog pozori{ta, Pozori{ni trg 1, a govori}e Vladimir Kopilc, pomo}nik gradona~elnika. Posetiocima }e biti predstavqene najboqe fotografije objavqene u medijima tokom protekle godine. B. P. P.

c m y


NOVOSADSKA HRONIKA

~etvrtak3.decembar2009.

c m y

8

DNEVNIK

OD JANUARA STUPA NA SNAGU NOVI SISTEM VREDNOVAWA RADA ZDRAVSTVENIH RADNIKA

Pacijenti pi{u zaradu lekara Foto: S: [u{wevi}

FUDBALERI „VOJVODINE” TADI] I BRKI] U O[ „\OR\E NATO[EVI]”

Loptom protiv nasiqa

\acima Osnovne {kola "\or|e Nato{evi}" ju~e su igra~i Fudbalskog kluba "Vojvodina" Du{an Tadi} i @eqko Brki} pri~ali o tome kako navijati i po{tovati protivnike, a sve kako bi se spre~ilo nasiqe na fudbalskim utakmicama. Tribina je organizovana na osnovu protokola o saradwi izme|u FK "Vojvodina" i O[ "\or|e Nato{evi}", a u sklopu programa "[kola bez nasiqa" . - Na utakmicama se moramo pona{ati sportski, fer i moramo da po{tujemo protivnika, kao i da po{tujemo pravila navijawa i op{te kulture. To je i prava su-

{tina sporta. Nasiqe je problem kako kod nas, tako i svuda u svetu i to nam svima odma`e i tera publiku sa stadiona - rekao je Brki}, ina~e biv{i |ak i vukovac {kole "\or|e Nato{evi}", koji nije propustio priliku da male Novosa|ane pozove da navijaju za "Vojvodinu". Direktor {kole Nedeqko \or|i} je objasnio da se wihovi |aci u~e pravilnom u~ewu navijawa za svoj klub i re{avawu konflikata nenasiqem odlaze}i na utakmice sa svojim profesorima fizi~kog vaspitawa. Kako je rekao u~e da koriste pesmu i dlanove bez nasilnih metoda. A. V.

DOBRA VEST IZ „GRADSKOG ZELENILA”

Klizali{te na [trandu za deset dana Na centralnom platou [tranda ju~e je po~elo da se montira klizali{te, a u pomo} su pritekli i Slovenci koji su u prepodnevnim satima pripremali podlogu. Klizali{te bi trebalo da po~ne da radi 10. decembra, saznali smo od portparola u "Gradskom zelenilu" Ivana No`ini}a. - Stigla je napokon nadrste{nica povr{ine 600 kvadratnih metara, koja }e omogu}iti za{titu od

spoqa{wih uticaja. Nadam se da }e zahvaquju}i tome sezona trajati du`e nego pro{le godine i da ne}e biti problema ~ak i kada ki{a bude padala. – ka`e No`ini}. Cene ulaznica po smeni bi}e nepromewene u odnosu na pro{lu zimu i iznosi}e 150 dinara. Iznajmqivawe klizaqki staja}e 100 dinara za sat i po, a u "Zelenilu" razmatraju ideju o popustu za grupne posete. Q. Na.

„Sva bi}a jednaka” Povodom svetskog dana invalida koji se obele`ava danas Savet za socijalna pitawa Gradskog odbora Lige Socijaldemokrata Vojvodine skrenuo je pa`wu na polo`aj invalida."Sva qudska bi}a ra|aju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima. Svakom pripadaju sva prava i slobode bez ikakvih razlika", podse}a GO LSV. Neophodno je zalo`iti se za po{tovawe i primena Zakona o zapo{qavawu osoba sa invaliditetom, ostvarivawe i punu za{titu svi wihovih prava, smatra GO LSV. M. V.

Od januara bi trebalo da zapostepeno. Slu`ba za specija`ivi novi sistem finansiralisti~ko-konsultativnu dewa lekara, koji podrazumeva latnost se, me|utim, nalazi u pla}awe po u~inku, odnosno nebranom gro`|u. Kako ta slukvalitetu pru`ene usluge. Ka`ba pru`a sekundarnu zdravko je ve} ranije objasnila distvenu uslugu, a ne primarnu rektorka Republi~kog zavoda kao ostale u Domu zdravqa, za zdravstveno osigurawa Svemo`da joj, zbog redukcije trotlana Vukajlo{kova, sledi vi}, “nagra|ivasmawewe broja Plate lekara ni }e biti oni usluga. Na~elvrednova}e se koji pru`aju nica Specijalipo u~inku, odnosno sti~ke slu`be maksimum, dok }e minimalac dr Olgica Jukvalitetu pru`ene primati oni leki}-Neatnica usluge kari koji zabutvrdi da ukida{avaju i ne truwa pojedinih de se”. odeqewa, za sada, ne}e biti. Sistem }e u Domu zdravqa - Na{a slu`ba kao sekundarnajpre za`iveti kod lekara na zdravstvena za{tita postoop{te medicine i pedijatara, ji u okviru primarne, jer u Noa kod ginekologa i stomatolovom Sadu ne postoji op{ta, odga }e se nov na~in finansiranosno, gradska bolnica, kojoj wa, kako saznajemo, uvoditi bismo u tom slu~aju pripadali.

Me|utim, i kao takva, na{a slu`ba je od izuzetnog zna~aja za gra|ane Novog Sada. Usluge Specijalisti~ke slu`be se koriguju svake godine, pa }e to biti slu~aj i u januaru. Ali o ukidawu slu`be nema ni govora. Kad krene kapitacija, promeni}e se na~in finansirawa lekara, ali po{to mi nismo izabrani lekari ve} konsultanti, ne znamo kako }e ta~no kapitacija uticati na nas – objasnila je dr Juki}-Neatnica.

Sve ovo je, kako saznajemo, unelo pometwu me|u lekare, jer }e oni koji su do sad uzimali pauze kad god su hteli, odlazili ranije s posla i bili nequbazni prema pacijentima sada dobijati znatno mawu platu nego ina~e. Ovakva kontola nad medicinskim radnicima mo`da wih quti, ali }e pacijente sigurno obradovati, po{to }e pojedina~na zarada zavisiti umnogome od kvaliteta pru`ene usluge. I. Brcan

ME\UNARODNI DAN OSOBA S INVALIDITETOM

Uz dispe~ere br`e do ciqa Dispe~erski centar za osobe s invaliditetom, bi}e uskoro otvoren u Novom Sadu, uz pomo} kojeg }e oni mo}i br`e i lak{e da do|u do prevoza. ^lanica gradskog ve}a zadu`ena za socijalnu za{titu i brigu o porodici i deci dr Sawa Stojanovi} najavila je na ju~era{woj konferenciji za novinare, a povodom 3. decembra obele`avawa Dana osoba s invaliditetom, da }e se u okviru dispe~erskog centra povezati sve organizacije osoba s invaliditetom, kako bi udru`ili sva vozila koja imaju. - Letos je grad poklonio dva kombija ovim udru`ewima, a po{to to nije dovoqno napravi}e-

mo program da se u dispe~erski centar ukqu~e i ostala udru`ewa. Po{to ni tada ne}e biti dovoqno vozila, priorit }e biti deca koja poha|aju {kolu

Centar }e se najverovatnije nalaziti u Zavodu za decu i omladinu ometene u razvoju u Veterniku, a zadatak }e mu biti da organizuje satnice i prevoz

Sajam na Spensu Povodom obele`avawa 3. decembra, gradska administracija organizuje niz manifestacija za osobe s invaliditetom koje }e trajati do 31. decembra. Danas se na Spensu u 11 sati otvara Sajam organizacija i ustanova osoba s invaliditetom koji }e trajati do 5. decembra. “Milan Petrovi}” – istakla je Stojanovi}eva i dodala da }e se u dispe~erskom centru raditi volonterski, a bi}e zaposlene i osoba s invaliditetom.

^ITAOCI PI[U SMS

qudi kojima je prevoz neophodan u razli~itim vremenima odnosno delovima grada. Tako|e grad planira da pregovara i s privatnim taks udru`ewima

koji imaju vozila adaptirana za invalide, da napla}uju istu cenu kao i druga taksi udru`ewa, jer kako Stojanovi}eva ka`e taksisti mnogo skupqe napla}uju prevoz osobama s invaliditetom. Direktorka {kole “Milan Petrovi}” Slavica Markovi} najavila je da su pri {koli otvorene nove radne jedinice u kojima }e raditi osobe s invaliditetom koje su zavr{ile {kolu. Re~ je o recikla`i papira, radnoj jedinici za proizvodwu aromati~kog biqa, zatim radionica za izradu tradicionalnih motiva naroda i narodnosti i frizerski salon. Q. Na.

065/47-66-452 & 063/366-977

Kupite novine Kad ve} biciklisti od 10.12. obavezno nose kacige, za{to i preostali deo populacije tj. pe{aci ne bi nosili ragbi opremu?! Zamislite koji je to rast dru{tvenog proizvoda, a moglo bi se desiti da nam i buxet bude kona~no u suficitu. 063/539... *** Radnici Future plus (sada u ste~aju) primili platu za juni, 11. septembra. Od tada ni dinara vi{e. Naravno da se niko ne ogla{ava po pitawu toga, poluprazni kiosci rade od 6 do 20 ~asova, a trosmenski do 23 ~asa. Sramota. Ho}emo, na{e zara|ene pare! 063/8418... *** Hamburgerija u za{ti}enom Dunavskom parku. Mali objekat

^itawe bez prepreka U okviru obele`avawa Me|unarodnog dana invalida, Gradska biblioteka }e u 11 sati predstaviti servis za korisnike sa posebnim potrebama ”^itawe bez prepreka”. Za korisnike ovog servisa danas }e ~lanarina biti besplatna. Z. Ml.

a velika sramota za grad Novi Sad. Nadle`ne slu`be nemo}ne

ili nesposobne. Gde je gradski arhitekta? 063/708...

*** Ovim kolporterima stvarno treba dati zlatnu medaqu! Nemaju vc, nemaju grejawe, nemaju kartu za prevoz, rade za minimalac... To su heroji N. Sada! 063/7244... *** Molim Gradona~elnika i Gradsku vlast da stane na put bezobrazluku ~elnika Gradske toplane koji nas kradu. Recite gde to ima u svetu da se pla}a ono {to se ne dobije? Cele godine pla}amo da bismo se grejali kada je hladno. Od po~etka grejne sezone gledaju u sunce i bingo! Ni{ta ne tro{e, a mi se smrzavamo. Grejemo se na struju, pla}amo i to, pa neka nam onda ne naplate grejawe za sve ove dane {to ne greju. Mo-

limo hitno re{avawe ovog problema jer je sve ovo izvan pameti! 063/8310... *** Na osnovu ~ega ministar zdravqa savetuje da trudnice prime vakcinu protiv "novog" gripa kad ne postoje podaci o upotrebi doti~ne vakcine za vreme trudno}e? Sve lepo pi{e na sajtu evropske agencije za lekove, a odnosi se na vakcinu koju je kupila na{a zemqa. Svi zainteresovani podatke mogu proveriti na linku: w w w. e m e a . e u r o p a . e u / h u m a n d o c s / P D F s / E PA R / f o c e tria/spc/emea-spc-h385en.pdf. Obratiti pa`wu na ta~ke 4.6 i 5.3 060/6313...


NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

KRIZA ODUVALA NEKOLIKO HIQADA DINARA IZ YEPOVA

Skupile se plate novosadske Prose~na plata u Novom Sadu je pre pet meseci bila 45.500, ali je ekonomska kriza prodrla u sefove mnogih privatnih preduze}a, te oduvala nekoliko hiqada iz

“Infostud”, Novosa|ani i daqe zara|uju vi{e od Novosa|anki, ali su se od juna, kada je “Dnevnik” pisao o platama u gradu, mu{karcima znatno smawile zarade.

Prose~ne plate u Novom Sadu Niskokvalifikovani i pomo}ni poslovi

18.000–22.000 dinara

Administrativni poslovi

27.600 (recepcionar) – 45.600 (ofis menayer)

Transport, {pedicija, logistika

32.700 (voza~ kamiona) – 71.300 (direktor transporta)

Novinarstvo, {tamparstvo, mediji

28.300 (asistent produkcije) – 91.000 (direktor izdava{tva)

Trgovina

20.000 (kasir) – 56.400 (menayer)

Marketnig, PR

29.200 (promoter) – 82.000 (art direktor)

Ekonomija, finansije, ra~unovodstvo

29.700 (fakturista) – 96.700 (finansijski menaxer)

Obezbe|ewe i za{tita

22.400 (radnik u obezbe|ewu) – 45.000 (vojnik, inspektor u policiji)

Obrazovawe, prosveta, nau~no istra`iva~ki rad

19.000 (domar) – 46.500 (nau~no-istra`iva~ki radnik)

Medicina, farmacija, veterina

22.000 (negovateq) – 87.800 (menayer farmaceutskih poslova)

Gra|evina, nekretnine

19.300 (~uvar objekta) – 89.200 (projekt menayer)

Elektroin`ewerstvo Bankarstvo Informacione tehnologije xepova radnika. Novosa|ani danas u proseku zarade 40.000 dinara mese~no. Prema istra`ivawu plata u zemqi, koje je sproveo

29.900 (elektri~ar) – 58.100 (projektant) 34.600 ({alterski slu`benik) 126.200 (bankarski diler) 29.800 (serviser) – 83.500 (IT menayer) Najve}e su plate u kategorijama kao {to su vi{i menaxment, prevodila~ki poslovi, informacione tehnologije, bankarstvo i

„ZELENOG TELEFONA”

Samo jelka s busenom Volonteri "Zelenog telefona" organizova}e u subotu u 11 sati akciju "100 odsto jelka-jelka sa busenom", ispred kancelarije Pokreta gorana na Pozori{nom trgu 2. Ciq kampawe je da se stane na put bespravnoj se~i jelki tokom praznika, te da se gra|ani podstaknu da kupuju jelke s busenom. Ova akcija se organizuje u okviru novogodi{we kampawe koju dugi niz godina sprovodi Pokret gorana Novog Sada. Pozivi gra|ana se primaju na broj Zelenog telefona 0700 123456. N. K.

jama i ra~unovodstvu, radnici qudski resursi. Najmawe pla}eni primaju mese~nu zaradu oko 38.000 poslovi u gradu su administrativdinara. ni, u novinarstvu, uslu`noj induArhitekte, dizajneri enterijestriji, turizmu i, naravno, prira, {efovi gradili{ta i oni {to vremeni i niskokvalifikovani rade posao koji je u vezi s gra|eviposlovi. nom i nekretninama zara|uju skoUbedqivo najni`u platu imaju ro 50 hiqada, {to je za sedam hi~ista~i – 18.000 dinara, mada se qada vi{e od zarada zaposlenih u to ne odnosi na one zaposlene u medicini, farmaciji i veterini, javnom sektoru. Podse}awa radi, a za skoro 10.000 vi{e od plata ~ista~i, kafe kuvarice, pera~i prosvetara i onih koji se bave naulica i portiri u novosadskim u~no - istra`iva~kim radom. javnim preduze}ima zara|uju izMenaxeri i dime}u 25.000 i rektori nemaju 35.000 dinara. Prose~na plata platu ispod 60.000, Istra`ivawe je Novosa|ana pre pet a neki mese~no pokazalao da domari, frizeri, kameseci bila 45.500, zgrnu i po 120.000 dinar a. Najcewesiri i radnici dinara danas niji poslovi u Noobezbe|ewa imaju 40.000 vom Sadu su iz kavrlo malu zaradu, tegorije bankaroko 20.000 dinara, stva, ekonomije, finansija i indok zaposleni u administraciji, formacione tehnolgoije, pa bi se kao {to su telefonski operatemoglo re}i da blagajnici, direkri, recepcionari, administratori filijala, interni revizori, tivni radnici, poslovni sekretafinansijski menaxeri, programeri imaju prose~nu platu oko ri i amdinistartori mre`e `ive 33.000 dinara. Odmah za wima su kao lordovi, u odnosu na sve ostazaposleni u automobilskoj indule. striji, kao i novinari i oni koji Kada se izuzmu plate na pozirade u {tamparstvu i medijima, a cijama koje su u direktnoj vezi sa koji zara|uju oko 32.000 mese~no. novcem i ra~unarima, brojke koje U trgovini su plate ve}e, pa menasu iznete u tekstu, u realnosti su xeri prodaje i nabavke, poslovo|e jo{ mawe, s obzirom na to da je u prodajnih objekata i prodavci zaistra`ivawu na Internetu u~era|uju u proseku oko 35.000, dok u stvovalo samo informati~ki pimarketingu i odnosima s javnosmeno stanovni{tvo. I. Brcan {}u, kao i u ekonomiji, finansi-

IZ PO[TE SRBIJE PODSE]AJU

Vreme da se pi{e Deda Mrazu Devoj~ice i de~aci koji imaju mawe od deset godina, mogu da u~estvuju u zabavnoj i edukativnoj akciju za mali{ane "Pi{i Deda Mrazu", koju i ove godine, uo~i Nove godine organizuje Po{ta Srbije. Do 15. decembra rok je da po{aqu pisma Deda Mrazu, a u wih mogu da spakuju pesme, pri~e, dogodov{tine, crte`e, `eqe, poruke...Pisma mogu da pi{u pojedinci ili ~itavi

razredi, a na svakom pismu treba obavezno napisati ime i prezime autora, adresu, godinu ro|ewa i broj telefona. Po{iqka ide na adresu "Za akciju - pi{i Deda Mrazu", Po{tanski fah 1000, 11000 Beograd. Najlep{i radovi bi}e izlo`eni 22. decembra u Muzeju po{te u Beogradu, kada }e najma{tovitiji radovi biti i nagra|eni. B. M.

„@ar ptica” spomenik `rtvama rata? Na inicijativu Patriotskog fronta iz Ba~ke Palanke da se defini{e izrada i lokacija glavne postavke spomenika `rtvama rata, Savet za kulturu Skup{tine grada je ju~e zakqu~io da se za lokaciju i uslove ure|ewa tra`i mi{qewe

Zavoda za urbanizam i Zavoda za izgradwu grada. Skulptura pod radnim nazivom "@ar ptica", autora vajara Nikole Simijanovi}a, trenutno se nalazi na platou ispred Spensa. A. V.

~etvrtak3.decembar2009.

9

DANAS NA SPENSU SAJAM ZAPO[QAVAWA

Defektolozi i menayeri na ceni Sajam zapo{qavawa na kome }e nezaposlenima biti ponu|eno oko 400 poslova bi}e odr`an danas od 10 do 16 ~asova u zapadnom holu Spensa. Na sajmu, koji organizuju novosadska Filijala nacionalne slu`be za zapo{qavawe i Grad Novi Sad, u~estvova}e 31 preduze}e, ustanova i agencija. Najve}i potencijalni poslodavci su [kola za osnovno i sredwe obrazovawe "Dr Milan Petrovi}", koja tra`i 42 diplomirana defektologa-oligofrenologa, "Sava `ivotno osigurawe", koje nudi posao za 50 zastupnika osigurawa, "Cepter interna-

cional", gde tra`e 40 referenata i menaxera prodaje, kao i Rudarsko-gra|evinsko preduze}e "Vrdnik" koje tra`i 20 rukovalaca gra|evinskim ma{inama i 20 paliocaminera. Na sajmu }e posao mo}i da potra`e i ekonomisti, informati~ari, trgovci, pravnici, gra|evinci, ma{inci, tehnolozi, kao i radnici iz oblasti poqoprivredne, prehrambene i turisti~ke struke. Posetiocima sajma }e biti predstavqen projekat Ujediwenih nacija "Zapo{qavawe i migracije mladih". I. S.

ZBOG BLOKADE RA^UNA NOVEMBARSKA PLATA U JANUARU

Radnici „Stana” na minimalcu

Novembarska zarada u JKP "Stan" bi}e ispla}ena u januaru naredne godine u iznosu minimalne zarade izjavio je portparol preduze}a Mirko Jevtovi}. Na ovaj korak, objasnio je, preduze}e se odlu~ilo kako bi prebrodilo finansijsku krizu nastalu pre mesec dana, kada je Poreska uprava blokirala ra~un "Stana" zbog nepla}enog PDVa. Jevtovi} je skrenuo pa`wu da }e zaposleni samo za novembar dobiti minimalac, a onda redovne plate, kao i pre uvo|ewa ove mere. - Odluku su radnici primili smireno, svesni situacije. Ju~e ujutro odr`an je sastanak sa zaposlenima po sektorima, a u pe-

tak odluku direktora Dragoslava Gavran~i}a treba da verifikuje Upravni odbor - rekao je Jevtovi}. Naglasio je da je poslododstvo prvo razmi{qalo da 50 do 60 radnika po{aqe na pla}eno odsustvo, ali je ra~unica pokazala da je minimalac boqe re{ewe. "Dnevnik" je nedavno pisao da je Poreska uprava blokirala ra~un "Stana"i da je preduze}e uspelo da prepolovi dug od oko 15 miliona dinara. Jevtovi} ka`e da }e "Stan" zavr{iti 2009. godinu sa pozitivnim saldom na ra~unu, mada lokalna samouprava ove godine ni malo nije bila naklowena prema svojoj firmi. Z. Deli}

VIRTUELNU PETICIJU POTPISALO VI[E OD 2.500 NOVOSA\ANA

Fejsbukom protiv glamuroznog do~eka 2010. Na socijalnoj mre`i Fejsbuk formirana je po~etkom sedmice grupa "Ne}u da se tro{i 200.000 evra na proslavu Nove godine u Novom Sadu", koja broji 2.500 korisnika. Jedan od administratora ove grupe Oligca Andri} rekla je za "Dnevnik" da oni nisu nikakva nevladina, strana~ka, niti revolucionarna organizacija koja planira da spre~i odr`avawe proslave u centru grada. - Naprotiv, mi smo pitawem "za{to potro{iti 200.000 evra za do~ek" privukli qude koji su svesni svoje dru{tvene odgovornosti i koji razmi{qaju malo {ire od stereotipa "kako }u se provesti, {ta }u obu}i, pojesti, popiti i koliko }e proslava biti kul". To ne zna~i da }emo tra`iti da nam gradska vlast prila`e fiskalne ra~une tro{kova, ve} delimo mi{qewe da je ulo`iti 200.000 evra u do~ek vi{e nego bespotrebno. Jednostavno, ima pre~ih stvari od najlu|e no}i - istakla je Andri}eva. Prema mi{qewu ovih Novosa|ana proslava bi mogla da se skromnije da se organizuje, a da

se deo tog novca preusmeri u mnogo korisnije stvari. - Proslava bi mogla da se organizuje sa maksimalno 10.000 evra, od kojih bi 5.000 moglo da se potro{i na muzi~ki program, u kojem bi {ansu dobili naravno talentovani novosadski muzi~ari. Za preostalih deo novca mogla bi se obezbediti besplatna hrana i pi}e za sve prisutne. Brojni su na~ini da se utro{i novac ali, na prvom mestu, trebalo bi pomo}i onima kojima, na`alost, od blagovremene nov~ane pomo}i `ivot zavisi - smatra ona. Tokom pro{lih godina utro{eno je otprilike ista suma novca kako na pojedine izvo|a~e, ali i na vi{e izvo|a~a. Podse}amo ~itaoce na akciju "Dnevnika", "Vi predla`ete, Hronika bele`i" gde mo`ete svoj glas da po{aqete ko da nastupi na gradskom trgu. Va{e `eqe mo`ete poslati na imejl adresu nshronika@gmail.com ili na telefon redakcije 528-765 u periodu od 13 do 13.15 ~asova svakog radnog dana. Akcija traje do 14. decembra. N. Vukovi}

URU^ENI STANOVI RADNICIMA PTT-a

Sre}an kraj podstanarskog `ivota ^etrnaestoro novosadskih radnika JP “PTT Srbija", koji do sada nisu bili stambeno situirani, dobili su ju~e od svog preduze}a kqu~eve stanova izgra|enih u nasequ Jugovi}evo. Sve~anom uru~ewu u zgradi Po{te na Ribarcu prisustvovali su generalni direktor “PTT Srbija" Goran ]iri}, predsednik Upravnog odbora tog preduze}a Dragoslav [umarac i pomo}nik gradona~elnika Vitomir Vu~kovi}. Povodom useqewa, rukovodioci su izrazili o~ekivawe za jo{ boqom saradwom sa Gradskim i pokrajinskim institucijama, a radnicima su po`eleli mnogo lepih trenutaka u novom stambenom okru`ewu.

- Odvojeno je 463 miliona dinara za kupovinu 90 stanova za radnike u Srbiji, {to je oko 50.000 evra po stanu. Me|u wima je 14 na{ih Novosa|ana. Stanovi su skromni, ali nadamo se da }e umnogome olak{ati `ivot radnika koji su do sada bili podstanari i pla}ali visoke kirije. Trudili smo se, da kao preduze}e, pomognemo nekako, a ujedno smo pomogli i gra|evinarstvu na koje se trenutna finansijska kriza primetno odrazila – rekao je [umarac i dodao da je rukovodstvo vodilo ra~una da stanove dobiju radnici sa koji svojim primawima nisu samostalno mogli da re{e pitawe stanovawa. S. T.


~etvrtak3.decembar2009.

VOJVODINA

DNEVNIK

c m y

10

U [EST OP[TINA SEVERNOBANATSKOG OKRUGA

Isprave napunile policijske fioke

Milanka Mati} svira na harmonici

DRU@EWE UZ STARE NARODNE IGRE

Nagrada podeqena na kri{ke GARDINOVCI: Aktiv `ena „Dren” organizovao je u Domu kulture u Gardinovcima zabavno ve~e na kojem su se sa doma}inima dru`ili i prijateqi iz [ajka{a i Koviqa. Gardinov~anke su osmislile vrlo zanimqiv program – takmi~ewe u starim, davno zabora-

iz Koviqa uveseqavao je prisutne harmonikom, ali je sve ugodno iznenadila Milanka Mati}, koja je uzela od Nikole harmoniku i sama izvela nekoliko poznatih narodnih pesama. Niko iz gardinova~kog Aktiva nije do tada znao da Milanka zna da svira na harmonici.

Gra|ewe kula od {apurika

vqenim igrama: pravqewu kula od {apurika, razvrstavawu semenki po vrstama, re|awu dugmadi po veli~ini, nizawu ogrlica od papiri}a i koluti~a od kukuruzovine, kuglawu, poga|awu re~i, re|awu re~i u poznate izreke, zagonetke i pitalice i poga|awu pesama po melodijama. Pobednici su dobili lepu nagradu - tortu, koju su morali da podele s prisutnima. Posle takmi~ewa dru`ewe je nastavqeno uz slana peciva i doma}e kola~e, sokove, pesmu i igru. Nikola Nedi}

Dru`ewe se nastavqa danas u [ajka{u i Titelu na kwi`evnim ve~erima posve}enim stogodi{wici najlep{e qubavne pesme srpske kwi`evnosti „Santa Maria dela Salute” kwi`evnika Laze Kosti}a. Susret u [ajka{u po~iwe u 16,30 ~asova, a odr`a}e se u u Sve~anoj Sali Mesne zajednice. UTitelu okupqawe je predvi|eno u 18,30 ~asova u Plavoj sali Op{tinskog suda. Ulaz je slobodan. N. T}

BIOSKOPI

„Koko pre [anel”

PAN^EVO „Prazne fla{e” (20) IN\IJA KULTURNI CENTAR „\avoqa varo{” (20) „Koko pre [anel” (21.30) ZREWANIN SINEMA „Ma~ak u ~izmama” (18)

DANAS U NOVOM SADU

BIOSKOPI Bioskop "Jadran": "Pada}e }ufte" (17 i 18.30), "Posledwa ekskurzija" (20 i 21.30)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te: Scena "Jovan \or|evi}" koncert Ibrice Jusi}a "Od [ekspira do sevdaha" (20), Scena "Pera Dobrinovi}" akrobatski solo "Obi~ne ba{te", trupa "Lawski vetar" iz Francuske, Kamerna scena "Prelepi snovi imaju nadu", Me|unarodni dan osoba sa invaliditetom (19) Pozori{te mladih, mala sala "Teri praseta" (18).

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka "Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti"; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od utorka 1. decembra u 7 sati do srede 2. decembra u isto vreme rodile su: BLIZANCE: (de~ake) Branka Kne`evi} iz ^elareva, DEVOJ^ICE: Vaqdete Tahiri iz Novog Sada, Jovanka Radakovi}, Mirjana Klimovi} i Marija Jovi~i} iz Ba~ke Palanke, Miqana Popovi} iz Oxaka, Biqana Bokan iz Koviqa, Jarka Hlo`an iz Pivnica, Goranka Okuli} iz Stare Pazove, Jelena Fan iz Siriga i Mirjana \ur|i} iz @abqa, DE^AKE: Maja Mar~eta, Danijela Kataleni}, Sandra Kova~, Marija Hrickani}, Du{anka [ovqanski i Ksenija Lavrni} iz Novog Sada, Sla|ana Komatina iz Savinog Sela, Branka Kne`evi} iz ^elareva, Jelena Pepi} iz Stepanovi}eva, Timea Na| iz Sente i Smiqka [u{ak iz Temerina.

KIKINDA: U {est op{tina Severnobanatskog okruga u Policijskoj upravi Kikinda, od po~etka izrade novih biometrijskih dokumenata, primqeno je 37.867 zahteva, od ~ega 22.404 za nove paso{e i 15.463 za li~ne karte. Problem predstavqa {to mnogi gra|ani posle podno{ewa zahteva i wihove izrade, ne dolaze po dokumenta, nego ona pune

fioke i ormare u policiji. Iz Policijske uprave u Kikindi pozvali su gra|ane da u {to kra}em roku preuzmu svoja dokumenta. Portparolka PU Kikinda Radojka Radanovi} Selakovi} napomiwe da na preuzimawe ~eka 1.909 dokumenata, od kojih 1.146 paso{a i 763 li~ne karte. Nova dokumenta mogu da se preuzmu radnim danom od 8 do 20 ~asova, a subotom

od 8 do 12 ~asova u sedi{tu Policijske uprave u Kikindi i u Policijskim stanicama u Adi, Kawi`i, Senti, ^oki i Novom Kne`evcu. - Odluka o ukidawu viza za sada nije pobudila ve}u zainteresovanost gra|ana za izradu novih paso{a - ka`e Radojka Radanovi} Selakovi}. - U postupku izrade novih dokumenata potrebno je za-

U APATINU USKORO NOVI POGON ZA PRERADU RIBE

„Frigo” {iri asortiman APATIN: Ukoliko lokalna samouprava ispuni obe}awe i izgradi oko 200 kvadratnih metara pristupnog puta, za 15 dana bi}e u Apatinu otvoren novi pogon za preradu i proizvodwu ribe i proizvoda od ribe LBB „Frigo” DOO. Ovaj objekat obuhvata poslovnu zgradu, proizvodno-prera|iva~ki deo i hladwa~e, ukupne povr{ine 1.200 kvadratnih metara. Radovi na objektu su zapo~eti po~etkom ove godine i sada su u zavr{noj fazi, odnosno asfaltira se pakring isped zgrade, a u samom objektu su preostali samo pojedini radovi na „ulep{avawu” interijera. O~ekuje se i tehni~ki prijem, kao i dobijawe svih dozvola u narednih deset dana. Finansijska sredstva delom je obezbedio Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnolo{ki razvoj APV u visini od 14,7 miliona dinara, kredita Fonda za razvoj u visini od 20,2 miliona kao i iz sopstvenih sredstava. Komisija za procenu vrednosti procenila je vrednost objekta na oko 1,3 miliona evra. - Otvarawem ovog objekta, „Frigo” }e godi{we mo}i da isporu~i i do ~etiri puta vi{e robe, odnosno oko 4.000 tona, a znatno }e se pro{iriti i asortiman proizvoda. To se odnosi pre svega na nove proizvode koji }e se ponuditi doma}em, ali i inostranim tr`i{tima, u saradwi sa stranim kompanijama, tu se pre svega misli na region CEFTA, EU i Rusije. Objekat je gra|en po najvi{im standardima za proizvodwu hrane HACCP - rekao je direktor poslovne jedinice LBB „Frigo” DOO i jedan od vlasnika firme Dragan Po~u~a, dodaju}i da je kapacitet novog proizvodnog pogona takav da je najve}i ne samo u Srbiji nego i u {irem regionu. U sada{wem pogonu u Apatinu zaposleno je 35 radnika, a nakon preseqewa i uhodavawa proizvodwe, do kraja naredne godine, broj zaposlenih }e biti pove}an za jo{ 21 radnika. LBB „Frigo” DOO je osnovan pio~etkom februara 2002. godine,

kao me{ovito dru{tvo sa u~e{}em doma}eg i stranog kapitala, osnovne delatnosti prerade i konzervisamwa ribe i proizvoda od ribe. Od mikro kompanije, firma je prerasla u sredwe preduze}e, stalno nastoje}i da kupcima ponudi vrhunski kvalitet. Pre dve godine, zbog efikasnosti admini-

odnosno, stalno se prate trendovi i zahtevi tr`i{ta - rekao je Po~u~a. „Frigo” ima poslovnu saradwu sa velikim brojem poslovnih partnera, proizvo|a~a sirovina kako u zemqi tako i u inostranstvu kako bi se ostvario zajedni~ki nastup na regionalnom tr`i-

{tu CEFTA, Rusije i Evropske unije. Time bi, kako ka`u, ostvarili svoje primarne ciqeve, a to je zna~ajno pove}awe izvoza i plasman sopstvenih proizvoda na tr`i{tima koja su do sada bila nedostupna. - Riba koju prera|ujemo uvozimo iz Argentine, Kine, Norev{ke, Velike Britanije itd. Veliki tro{ak je prevoz kamionima hladwa~ama i stoga se radujemo da }e se u Apatinu graditi luka, jer bi nam to zna~ajno smawilo tro{kove i bili bi smo konkurentniji na inostranom tr`i{tu- ka`e Po~u~a. - Za sada smo imali puno razumevawe lokalne samouprave na obezbe|ivawu gra|evinskog zemqi{ta koje smo dobili za dinar po kvadratnom metru u narednih 99 godina, pa o~ekujemo da }e se brzo obaviti i tehni~ki prijem objekta kao i obezbejdewe svih dozvola. Tako|e verujemo da }e lokalna samouprava izna}i na~in da izgradi pristupni put, koji ko{ta mawe od milion dinara, jer bez tog puta pogon ne mo`e da funkcioni{e. J. Prel~ec

SPORAZUM UDRU@EWA IZ ADE I BAWALUKE

Saradwa velikih porodica ADA: Predsednici Saveza udru`ewe velikih porodica Vojvodine sa sedi{tem u Adi i Udru`ewa porodica sa ~etvoro i vi{e dece Bawaluke Vilmo{ Kri`an i Jovan Radovanovi} potpisali su u Adi sporazum o saradwi dve organizacije. Pored saradwe rukovodstva dve organizacije u narednom periodu je predvi|eno ostvarivawe saradwe dece, omladine i roditeqa iz velikih porodica, a u 2010. godini u planu je i zajedni~ko organizovawe me|unarodnog Jovan Radovanovi} i Vilmo{ Kri`an susreta blizanaca. Udru`ewe iz udru`ewa velikih porodica i Bawaluke posredstvom saradwe durgih me|unarodnih organizasa Savezom udru`ewa velikih icija. Partnerima iz Bawaluke porodica Vojvodine `eli da se uru~en je i program brige o poukqu~i u rad Evropskog saveza rodici.

VESTI [trudla s makom putuje u Bosnu KIKINDA: [trudla s makom, jedan od proizvda pekare „Kikinda” postala je brend ove firme, prepoznatqiv u celoj Srbiji. Na nedavno odr`anom Etno sajmu u Novom Sadu ova pekara je osvojila i nagradu za ovaj proizvod. - Uzorci {trudle s makom preko firme „Kikindski mlin”, koja ima dobru saradwu s firmama iz Bosne i Hercegovine, stigle su i do konzula. Vrlo brzo }e {trudla biti dostupna i kupcima u Bosni i Hercegovini. [trudla sa makom ima rok trajwa 30 dana, „Bejk rols” {est meseci, dok je hleb jednodnevan - ka`e direktor ^edomir Rodi}. Novina u prodaji hleba u pekari „Kikinda” jeste i ta da se sve` hleb svakog dana od 18 do 22 sata u prodavnici u sklopu pekare, prodaje po ceni od 25, umesto 40 dinara. - Na ovu ideju do{li smo, jer nam na ovaj na~in ostaje mawe hleba za sutra. Od starog hleba proizvodimo hlebne mrvice, a deo prodajemo i za sto~nu hranu. A. \.

Promocija organske hrane

Pogon ~eka put

strativnih i upravqa~kih aktivnosti, sedi{te je preneto u Novi Sad, gde su sada locirani menaxersko - administrativni centar, distribucija, kao i centar za vele i maloprodaju. Pogon u Apatinu je postao organizaciona jedinica, koja se iskqu~ivo bavi proizvodwom i preradom ribe i ribqih proizvoda. Na po~etku je pogon godi{we proizvodio 80, a sada hiqadu tona proizvoda, a u novom pogonu kapacitet je ~etiri puta ve}i. - Otvarawem novog pogona, osim pove}awa koli~ine proizvoda, znatno }e se pro{iriti i asortiman, proizvodwom sopstvenih proizvoda. Podizawem nivoa obrade prete`na delatnost se prebacuje sa pakovawa i dorade na preradu i proizvodwu. U proizvodnom programu je osli} file, panirani ribqi program, sku{a, file sku{e, morski plodovi, {aran kotlet, {aran file, dimqeni fileti pastrmke, file soma, lososa, kompleti za ribqu ~orbu itd. Sopstvena marka se neguje i stalno inovira tehnologijom obrade sirovina, u raznim pakovawima,

kazati termin radi podno{ewa zahteva i uzimawa biometrijskih podataka, a nova dokumenta mogu se pribaviti za 10 do 15 dana, dok u hitnim potrebama paso{ se mo`e dobiti za 48 sati. Gu`vi kojih je bilo u po~etku posla na izdavawu biometrijskih dokumenata vi{e nema, tako da se ona br`e pribavqaju. M. Mr.

U Adi je ovom prilikom potpisan sporazum o saradwi Saveza udru`ewa velikih porodica Vojvodine i Udru`ewa obolelih od multiple skleroze Severnobanatskog okruga iz Novog Kne`evca, kao i saradwi novokne`eva~kog udru`ewa i Crvenog krsta Ade. Sve~anom sednicom Skup{tine Potiskog udru`ewa velikih porodica „Plameno ostrvo” obele`ena je 15.godi{wica rada, na kojoj je za predsednicu izabrana Teodora Velez, potpredsednika Pal Katona i sekretara Valerija ^etle. M. Mr.

SUBOTICA: Peti Me|unarodni festival organskih proizvoda „Biofest” odr`a}e se u Subotici u sutra i u subotu. Koordinatorka projeketa, iz Udru`ewa „Teras” Swe`ana Mitrovi} ka`e da se festival organizuje u ciqu promovisawa zna~aja organske proizvodwe sa aspekta ekonomskog razvoja, za{tite `ivotne sredine i zdravqa qudi, kao i razmene iskustava i uspostavqawa ~vr{}e privredne saradwe u regionu. - Prvi put „Biofest” je odr`an 2005. godine i u~estvovalo je 50 izlaga~a iz na{e zemqe i inostranstva: Hrvatske, Ma|arske, Bosne i Hercegovine, Nema~ke, Italije, Albanije, Makedonije, Austrije, Crne Gore, te oko 400 u~esnika na raznim prate}im programima. Od po~etka imamo podr{ku Ministarstva poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede i Grada Subotice. Manifestacija je koncipirana po modelu IFOAM-a, Me|unarodne federacije pokreta za organsku poqoprivredu, te iskustvu naprednih zemaqa i ~lanica Evropske unije, koja podrazumeva promociju i unapre|ewe razvoja organske proizvodwe i tr`i{ta organskih proizvoda kroz stru~na predavawa, prezentacije, degustacije, kulturnoumetni~ki program – obja{wava Swe`ana Mitrovi}. U subotu }e biti odr`ana i Me|unarodna konferencija „Uloga formalnog i neformalnog obrazovawa u razvoju organske proizvodwe“ i dodela priznawa. A. A.

O prevenciji HIV-a @ABAQ: Kancelarija za inkluziju Roma u @abqu, u okviru projekta „Romi Romima u prevenciji HIV-a”, organizuje trodnevno predavawe na ovu temu u velikoj sali SO @abaq. -Nemamo potpune podatke u kojoj je meri romska populacija ugro`ena ovom opakom bole{}u, ali }emo poku{ati da 4.,5., i 6. decembra pribli`imo ovaj problem Romima, kako bi se {to boqe za{titili od ove nevoqe za koju jo{ uvek ne postoji lek - rekao je direktor Kancelarije za inkluziju Roma op{tine @abaq Du{an Radul. Z. S.


VOJVODINA

DNEVNIK

~etvrtak3.decembar2009.

11

STI@U VAKCINE PROTIV NOVOG GRIPA

Pregled pre vakcinacije KIKINDA: U Kikindu }e u prvoj turi sti}i 4.100 vakcina protiv gripa A H1N1, namewenih rizi~nim grupama. Ovaj broj vakcina odre|en je u Zavodu za zdravstveno osigurawe u Beogradu proporcionalno broju stanovnika. - Najpre }e se protiv novog gripa vakcinisati hroni~ni bolesnici. Naime, u svakom Domu zdravqa zna se ko su sr~ani bolesnici, dijabeti~ari, hroni~ari sa visokim pritiskom, astmati~ari i drugi - objasnila je direktorica kikindskog Doma zdravqa dr Jelica Kalaba. Na vakcinaciji }e biti anga`ovano 17 posebno formiranih timova zdravstvenih radnika sa~iwenih od lekara i dve sestre, koji }e raditi u ambulantama i dva mobilna tima za ku}ne posete. Pacijenti }e pre odlaska na vakcinaciju, morati da se pregledaju kod svog izabranog lekara. Prema planu vakcinacije trebalo bi 80 vakcina da se podeli u toku jedne smene, tako da ne bi trebalo da bude gu`vi. Ipak, trebalo bi se najaviti svojim izaURU^EN NOVAC IZ FONDA OD IGARA NA SRE]U

branim lekarima radi ugovarawa termina. Po proceduri, vakcine }e najpre sti}i u Zavod za javno zdravqe u Kikindi, a zatim, proporcionalno broju pacijenata, bi}e distribuirane ka ambulantama. Precizno je dogovoreno da su za imunizaciju hroni~nih bolesnika (a to se odnosi i na decu mla|u od dve godine) predvi|ene 2.952 doze, za zdravstvene radnike 328, za ustanove socijalne za{tite 143, zaposlene u javnim slu`bama 266 i za trudnice 206 doza. Za zdravo stanovni{tvo preosta}e 205 vakcina. Na Infektivnom odeqewu kikindske Bolnice trenutno je 45 osoba hospitalizovano sa simptomima novog virusa gripa. Osim dva pacijenta koja su na respiratoru ostali imaju blagu klini~ku sliku. Ovi pacijenti su iz svih {est op{tina severnog Banata. Podsetimo da je u Kikindi zabale`en i smrtni slu~aj `ene iz Ruskog sela, koja je pored toga {to je dobila novi grip, bila i te`ak hroni~ni bolesnik. A. \.

Od ponedeqka samo hitne operacije SOMBOR: U somborskoj bolnici od ponedeqka 7. decembra bi}e odlo`eni svi operativni zahvati u slu~ajevima kada pacijenti nisu vitalno ugro`eni. - Ovaj redukovani operativni program primewiva}e se neodre|eno vreme, odnosno dok budu va`ila pravila pona{awa zbog epidemije gripa AH1N1 - naglasio je direktor somborske Op{te bolnice „Dr Radivoj Simonovi}”. - Me|utim, svi paci-

loga. Prema posledwim informacijama na Infektivnom odeqewu somborske bolnice nalazi se 13 pacijenata od kojih sedam pod sumwom da su zara`eni virusom A1HN1 i oni koriste lek tamiflu, dok je {est osoba na posmatrawu jer imaju simptome sli~ne gripu, a dve obolele osobe sme{tene su na Odeqewe intenzivne nege i prikqu~eni su na respiratore. M. M}

Dvostruko vi{e obolelih SREMSKA MITROVICA: U Sremu trenutno boluje oko 1.474 stanovnika, koji imaju simptome sli~ne virusu gripa A H1N1, {to je dvostruko vi{e obolelih nego u oktobru. U posledwoj sedmici novembra registrovano je dvostruko vi{e obelelih, a porast je evidentiran u op{tinama Ruma, In|ija i Stara Pazova. Ovo je ju~e, na konferenciji za novinare, saop{tila na~elnica Centra za kontrolu i preven-

ciju bolesti u Sremskoj Mitrovici dr Sne`ana Medi}, dodaju}i da jo{ uvek nema zabrana odr`avawa javnih skupova, ali se preporu~uje da se masovno okupqawe izbegava. Medi}eva je sao{tila i da su u~enici Osnovne {kole „Bra}a Grulovi}” u Be{ki, ponovo krenuli na nastavu, posle vanrednog raspusta pro{le sedmice, kada je od 484 u~enika wih 126 izostalo sa nastave, a dr Sne`ana Medi} obja{wava:

- Deca su imala lak{i oblik obolewa, sli~nog gripu, a le~eni su kod ku}a i niko od wih nije hospitalizovan. Zamenik direktora Op{te bolnice u Sremskoj Mitrovici dr Miroslav Kendri{i} ka`e da se od novo gripa na De~jem odelewu ove bolnice le~i dvoje dece, koja su na terapiji „tamiflua”, na infektivnom odelewu je jedan bolesnik sa simptomima sli~im „meksi~kom gripu”, a jedna

RUSKI AMBASADOR U APATINU, IZRAELSKI U ZREWANINU

Za sedam op{tina 13,7 miliona dinara KIKINDA: U Kikindi su uru~ena re{ewa o dodeli 13,7 miliona dinara iz Fonda od igara na sre}u. Novac je, osim kikindskoj, pripao i op{tinama Novi Kne`evac, Novi Be~ej, Bela Crkva, @abaq, @iti{te i Nova Crwa. - Ministarstvo za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu nekoliko puta godi{we raspisuje konkurse na kojima se dele sredstva iz Fonda od igara na sre}u. Va`no je da se na ove javne pozive odazove {to ve}i broj gradova i op{tina, jer ovaj novac doprinosi da se poboq{a `ivot gra|ana koji `ive u wima – rekao je Dr`avni sekretar Ministarstva za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu Du{ko Radakovi}. Kikindska op{tina dobila je 2,8 miliona dinara za projekat „Rekultivacija Obradovi}eve bare”, koja se nalazi u Mokrinu. - Ovaj prostor slu`io je kao deponija, a pre stotinak godina me{tani Mokrina su sa ovog prostora uzimali glinu za izgradwu ku}a. Prema projektu, Obradovi}eva bara bi}e izleti{te i centar lova i ribolova - istakao je predsednik Mesne zajednice Mokrin Goran Dumitrov. Ovim novcem bi}e finansirana druga faza radova, s obzirom na to da je prvu fazu radova, sa tri miliona dinara, finansijski podr`ao Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine. Radovi su predvi|eni u tri faze, a i za zavr{ne radove bi}e potrebno tako|e oko tri miliona dinara. Druga faza predvi|a izgradwu poluostrva na bari, povr{ine {est hektara. Zamenik predsednika Op{tine Milo{ Latinovi} istakao je da je ovo tre}i put da projekti iz Kikinde dobijaju sredstva iz Fonda od igara na srecu. Op{tini Novi Kne`evac odobreno je tri miliona dinara za projekat ~i{}ewe kanala, op{tini Novi Be~ej za nabavku opreme za projekat „Lokalni ekonomski razvoj” odobreno je milion dinara, a op{tina Bela Crkva sa 1,2 miliona dinara, izgradi}e deo kanalizacione mre`e. Za @abaq je odobreno dva miliona dinara za adaptaciju nadstre{nice u prostoriji za dnevni boravak za du{evno obolele osobe u Curugu, @iti{te je dobilo 2,5 miliona za izradu projektnotehni~ke dokumentacije za sanaciju i adaptaciju gasnih kotlarnica i Novoj Crwi pripalo je 1,84 miliona dinara za program racionalizacije. A. \.

jenti kojima je potreban hitan operativni zahvat, kao i oni koji imaju malignu bolest ne}e biti skidani sa programa, ve} }e biti redovno operisani - najavio je dr Boji}. Obrazlo`ewe redukovawa operativnih zahvata je u tome {to su oboleli nakon operacija podlo`niji infekcijama, ali i time da se na Odeqewu intenzivne nege ve} nalaze pacijenti na respirataorima koji zahtevaju konstantno prisustvo anestezio-

[oping park i kraj Begeja

Saradwa u razvoju turizma APATIN: Ambasador Ruske Federacije u Beogradu Aleksandar Vasiqevi~ Konuzin je tokom ju~era{we posete Apatinu razgovarao sa predsednikom op{tine dr @ivoradom Smiqani}em i wegovim saradnicima, o mogu}nostima saradwe izme|u dve zemqe na regionalnom nivou, kao i sa lokalnim samoupravama kakva je Apatin. Posete gradovima u Srbiji Konuzin je obrazlo`io ~iwenicom da `eli {to boqe da upozna sve specifi~nosti i karakteristike regiona, kako bi se oni mogli povezati sa regionima u Ruskoj Federaciji. Ambasador Konuzin je preporu~io da preduzetnici malih i sredwih preduze}a da se o mogu}nostima saradwe sa Rusijom mogu informisati i u Privrednoj komori u Beogradu. Veliki interes iskazan je i na poqu turizma, jer kako je rekao Konuzin za Ruse je posebno zanimqiv bawski i zdravstveni turizam, ali ovaj vid turizma Srbija mora vi{e promovisati, jer kako je rekao veliki gradovi imaju

standardnu ponudu obilaska grada i wegovih znamenitosti. Jedan od zanimqivijih programa bio bi i obilazak manastira u Srbiji. Ambasador Konuzin je u toku razgovora u Apatinu rekao da je Rusija zainteresovana za gradwu luke u Beogradu, a da srpska strana predla`e Pan~evo i o tome gde }e biti luka jo{ se razgovara. - Postoji interesovawe za potencijale Dunava i treba videti koji su investitori u Rusiji zainteresovani za ovu oblast - rekao je Konuzin. Nakon razgovora u SO Apatin visoki gost je u dru{tvu doma}ina razgledao marinu, putni~ki pristan, Pravoslavi hram Sabor svetih apostola, gradili{te Robnotransportnog centra i akva-park u izgradwi u bawi Junakovi}. Na kraju posete Konuzin je pozvao sve zainteresovane za ~vr{}e povezivawe dve zemqe na mirko nivou, jer je Rusiji u interesu da ima vi{e partnera, pogotovo iz Srbije, nagla{avaju}i da su kroz istoriju Rusi i Srbi bratski narod. J. Prel~ec

ZREWANIN: Izraelska grupacija „Big CEE”, koja po~iwe izgradwu {oping parka u Novom Sadu, zainteresovana je da takav trgovinski objekat podigne i u Zrewaninu, potvrdio je ju~e za „Dnevnik” ambasador Izraela Artur Kol prilikom posete najve}em banatskom gradu. Kol nije mogao da saop{ti detaqe ove investicije, napomiwu}i da bi o wima mogla da govori pomenuta kompanija, ali je istakao da izraelski investitori planiraju gradwu deset {oping parkova u Srbiji i da se na listi gradova nalazi i Zrewanin. Kompanija „Big CEE” planira da u celokupnu investiciju u zemqi ulo`i oko 500 miliona evra, dok je za izgradwu {oping centra u Novom Sadu nameweno {ezdesetak miliona dinara. Objekat u Novom Sadu trebalo bi da bude zavr{en u ~etvrtom kvartalu 2010. godine, da bi potom sli~ne zgrade me{ovitog prodajnog prostora bile izgra|ene i u Beogradu, Ni{u, Subotici, Jagodini, [apcu, Kragujevcu, Zrewaninu, Kru{evcu i ^a~ku. U nekima od tih gradova kompanija je ve} zakupila gra|evinsko zemqi{te. - Jedan od vidova mogu}e saradwe, o kojima sam razgovarao sa ~elnicima grada Zrewanina, ti~e se oblasti gra|evine. Izraelske firme su trenutno veoma zainteresovane za srpsko tr`i{te i polako napu{taju Beograd i prelaze i u druge gradove. Bave se izgradwom {oping centara i stanova. Nadam se da }e do takve saradwe do}i i u Zrewaninu – kazao je Kol.

Izraelski ambasador, tokom ju~era{we, ina~e druge posete ovom gradu u posledwa ~etiri meseca, upoznat je sa ovda{wim privrednim potencijalima. - Video sam prezentaciju grada i imao veoma plodne razgovore sa gradskim ~elnicima. Mogu}e je ostvariti saradwu u nekoliko

Artur Kol

oblasti, a prva se ti~e poqoprivrede. Pre mesec dana ministar poqoprivrede Izraela boravio je u Srbiji, a sada su ministar Sa{a Dragin i predsednik Izvr{nog ve}a Vojvodine Bojan Pajti} pozvani u uzvratnu posetu u februaru. Dogovorili smo se da bi bilo jako dobro da u toj poseti u~estvuju i poqoprivrednici iz Zrewanina i okoline - rekao je ambasador Kol posle razgovora sa zrewaninskim ~elnicima, uz napomenu da bi bilo mogu}e uspostaviti saradwu i kada je re~ o ~istoj energiji i obnovqivim izvorima. @. B.

PRVA RASKINUTA PRIVATIZACIJA U BA^KOJ PALANCI

Kapital „Radnika” prenet u Akcijski fond BA^KA PALANKA: Agencija za privatizaciju Republike Srbije 20. novembra ove godine raskinula je ugovor o privatizaciji AD „Radnik” iz Ba~ke Palanke, a u Op{tinskom ve}u SSSS ka`u da su wihovi ~lanovi za ovo saznali 23. novembra. Re~ je o dru{tvenom preduze}e koje je privatizovano 28. maja 2004. godine, a 70 odsto kapitala za oko 80 miliona dinara kupio je konzorcijum privatnih lica. Danas „Radnik“ ima 75 radnika, u trenutku privatizacije i ranije, va`io je za jedno od najuspe{nijih preduze}a u ovoj op{tini, a radnici su imali visoke plate i niz drugih prinadle`nsti. Pravnica u Op{tinskom ve}u SSSS u Ba~koj Palanci Milena Jovi} ka`e da je, na osnovu re{ewa Agencije za privatizaciju, jasno da je privatizacija raskinuta zbog toga {to ve}inski vlasnici nisu pla}ali prispele rate i da se

kapital firme prenosi u Akcijski fond Republike Srbije. Sugerisano je da se zastupnik dr`avnog kapitala imenuje iz ove sredine, a to bi trebalo da se uradi ovih dana uz saradwu lokalne samouprave, sindikata i zaposlenih u „Radniku”. Ova firma je pre vi{e od dve decenije nastala izdvajawem iz ovda{weg komunalnog preduze}a. Bila je prepoznatqiva po poslovima proizvodwe asfalta i izgradwom i odr`avawem puteva. U svom sastavu poseduje asfaltnu bazu i kompletnu mehanizaciju za izgradwu puteva i obavqawe poslova zimske slu`be. Takodje, gradila je sportske terene i bila poznata po busenovawu fudbalskih igrali{ta. „Radnik” je posebno poznat po poslovima postavqawa behaton kocki i to ne samo u Ba~koj Palanci ve} i u Novom Sadu. - Ve} tri meseca ve}inski vlasnik u okviru konzorcijuma, a to

Svetislav Gavrilovi}

je Mile Baj{in, koliko ja znam iz Novog Sada, kao i drugi ~lanovi nisu dolazili u firmu, jer su verovatno jo{ ranije znali da je raskinut ugovor o privatizaciji – ka`e predsednik SSSS u „Radniku” Svetislav Gavrilovi}. – Mi i daqe radimo, a tu je i direktor, ali smo putem Sindikata tu`ili firmu zbog toga {to nam nisu isplatili zadwih pet plata i sve do-

prinose. Ugovorom o radu bili su obavezni da nam ispla}uju i stependije za decu, topli obrok, regres za godi{wi odmor, putne tro{kove tako da procewujem da su po radniku ostali du`ni oko 1.000 evra. Od Baj{ina smo tra`ili da vrati firmin xip mercedes, ali on do sada to nije uradio. Znamo da je u trenutuku privatizacije „Radnik” potra`ivao jo{ 40 miliona dinara, a danas smo blokirani i koliko ~ujemo puno du`ni. Spomiwu se veliki, milionski dugovi prema ovda{wim benzinskim pumpama, vulkanizerima i trgovcima gra|evinskim materijalom. Koliko je to zna}e se tek kada se postavi zastupnik akcijskog fonda. Radnici stalno rade, hvale nas za kvalitet gra|evinskih radova, a para nema. Sumwamo da su neki papiri odneti iz firme, a ko zna kako i kada }e se to ra{~istiti, jer od privatizacije je pro{lo pet godina. M. Suyum

`ena iz In|ije je prevezena u Institut za plu}ne bolesti u Sremskoj Kamenici. [to se ti~e predstoje}e vakcinacije protiv gripa, direktorica Doma zdravqa u Sremskoj Mitrovici dr Nada ZecPetkovi} ka`e da se gra|ani za vakcinaciju mogu prijaviti preko svog izabranog lekara. Rok za prijavqivawe je 10. decembar, a vakcinacija }e po~eti polovinom ovog meseca. S. Bojevi} ZBOG BESNILA U KIKINDSKOJ OP[TINI

Ukloweni psi i ma~ke lutalice KIKINDA: Krajem novembra radnici zoohigijenicarske slu`be iz ]uprije su u Kikindi uklawali pse i ma~ke lutalice sa ulica grada. Naime, po~etkom novembra, kikindska op{tina progla{ena je podru~jem zara`enim besnilom, te je ovaj posao bilo neophodno uraditi. Prema re~ima direktora Javne agencije za poqoprivredu i malu privredu Neboj{e Lakete, usluge zoohigijeni~arske slu`be iz ]uprije bile su najjeftinije, pa je wima i pripao posao. -Za uklawawe pasa i ma~aka lutalica utro{ena je 91.500 dinara. U dva navrata, tokom novembra sa ulica u Kikindi ukloweno je 90 pasa. Jo{ uvek va`i poziv gra|anima da, ukoliko ne `ele da dr`e `ivotiwe, da se jave Agenciji, kako bi ih evidentirali i omogu}ili zoohigijeni~arima da ih preuzmu kada do|u naredni put. Broj telefona je 26-935. Ukoliko `ivotiwe nisu obele`ene, a uhva}ene su na ulici, vlasnici }e, ako `ele, mo}i da ih dobiju nazad, uz uslov da plate kaznu. Op{tinskom odlukom o dr`awu `ivotiwa i ne{kodqivom na~inu uklawawa `ivotiwskih le{eva, kazne za prekr{ioce su od pet do 25.000 dinara. Zoohigijeni~ari imaju ~ita~ za implante u telu qubimaca i odmah mogu da identifikuju wegovog vlasnika. Tokom decembra, psi i ma~ke lutalice bi}e uklawani i s ulica sela kikindske op{tine. A. \.

Pomo} Policijskoj stanici RUMA: Op{tinsko ve}e op{tine Ruma donelo je odliku da se iz sredstava buxetske rezerve dodeli 190.000 dinara Mesnoj zajednici Plati~evo, kako bi se u {to kra}em roku popravio krov na Policijskoj stanici u ovom selu. Mesna zajednica Plati~evo je, u sklopu dobre saradwe sa Policijskom upravom iz Sremske Mitrovice, donela odluku da od op{tine Ruma zatra`i finansijsku pomo} za sanaciju krova na policijskoj stanici i nai{la na razumevawe Op{tinskog ve}a, koje je donelo odluku da se za ovaj posao hitno izdvoji 190 hiqada dinara. S. B.


12

CRNA HRONIKA

~etvrtak3.decembar2009.

ZBOG SUMWE DA JE POKU[AO UBISTVO U ZREWANINU

NESRE]A U JABU^KOM ATARU KOD PAN^EVA

Poginuo na wivi od ru~ne bombe Goran Veli~kovi} (33) iz Ka~areva poginuo je ju~e na wivi u Jabu~kom ataru od ru~ne bombe ka{ikare koja je bila sakrivena u staroj automobilskoj gumi, saop{teno je ju~e u pan~eva~koj policiji. Nesre}ni mladi} je zajedno s ocem orao wivu i u jednom trenutku, oko 15.30 sati, nai{ao je na staru automobilsku gumu koju je `eleo da skloni s brazde. Me|utim, nepoznati po~inilac je za gumu privezao ru~nu bombu koja se aktivirala prilikom pomerawa i na licu mesta usmrtila mladi}a. Pan~eva~ka policija traga za po~iniocem ovog zlo~ina. (Tanjug)

TU@ILA[TVO ZA RATNE ZLO^INE POMO]I ]E EULEKSU

Upotpuwuju saznawa o zlo~inima Portparol Tu`ila{tva za ratne zlo~ine Bruno Vekari} izjavio je ju~e da je srpsko tu`ila{tvo spremno da pomogne Euleksu, povodom priznawa biv{eg pripadnika tajne Obave{tajne slu`be Kosova Nazima Blace da je odgovoran za politi~ka ubistva koja su naru~ivali funkcioneri Demokratske partije Kosova premijera Ha{ima Ta~ija. Blaca je bio pripadnik tajne Obave{tajne slu`be Kosova koja je bila pod kotrolom Ta~ijeve stranke. Srpsko tu`ila{tvo }e pomo}i Euleksu, koji je „na potezu“, da upotpuni taj predmet, rekao je Vekari} RTS-u. On je kazao da podaci kojima raspola`e na{e tu`ila{tva nisu zanemarqivi u odnosu na, kako je rekao, te{ke optu`be koje je izneo Blaca. Vekari} smatra da je re~ o apsolutno istinitim tvrdwama i da Tu`ila{tvo `eli da pomogne da pravda i istina iza|u na videlo jer to zaslu`uju porodice `rtava, i Albanci i Srbi. On je istakao da „kada neko prihvati krivicu da je u~estvovao u ubistvu 17 qudi i svestan je toga da mo`e dobiti veliku kaznu, nema rezona da to radi da bi kalkulisao“, istakao je portparol Tu`ila{tva. Vekari} smatra da je Blaca upla{en i da je zato za wega najboqe da bude u ku}nom pritvoru jer je u ovom trenutku wegova bezbednost ugro`ena. Euleks je Blaci odredio jednomese~ni ku}ni pritvor po{to je optu`en za poku{aje ubistva, te{ka ubistva i organizovani kriminal.

Vekari} je rekao da za Tu`ila{tvo podaci koje je izneo Blaca o svom u~e{}u u 17 ubistava, navode}i kao jednog od nalogodavaca biv{eg ministra odbrane privremene vlade Kosova Adema Suqu, koji je zbog te tvrdwe protiv Blace podneo krivi~nu prijavu, nisu novi. On je rekao da su Tu`ila{tvu posredno poznati Blacini argumenti, jer ono od 5. septembra ove godine sprovodi istragu preko Ve}a za ratne zlo~ine Okru`nog suda u Beogradu koja je pokazala da je Suqa jedan od kreatora svih tih zlo~ina koji se istra`uju. Po Vekari}evim re~ima, veoma je uo~qiva likvidacija svedoka, pre svega za ha{ke predmete, istakav{i „slu~ajeve Limaja i Haradinaja“. – Saslu{ano je do 26 izvr{ilaca i veliki broj svedoka na Kosovu i u Srbiji – rekao je Vekari}, i dodao da se u tom procesu do{lo do saznawa da su u pojedinim slu~ajevima oni to radili za novac, a ukoliko bi odbili, fizi~ki su maltretirani. U prilog tome, Vekari} je naveo slu~aj jednog svedoka kome je dato 150.000 evra da promeni iskaz, dok je ispod xipa drugog stavqena bomba i dve osobe su ostala bez obe noge. Vekari} ka`e da je Euleks mnogo efikasniji od UNMIK-a i odlu~an da stane na put pojavama koje tretiraju ju`nu pokrajinu Srbije kao Eldorado, kao i da }e u~initi kqu~ne pomake u procesnopravnom smislu i procesuirati ovakve pojave. (Tanjug)

DNEVNIK

Pokrenuta istraga protiv taksiste Istra`ni sudija Okru`nog suda u Zrewaninu Goran Zec doneo je ju~e re{ewe o pokretawu istrage protiv taksiste Zorana F. (44) iz Zrewanina zbog sumwe da je po~inio krivi~no delo ubistva u poku{aju. Zoran F. je u pritvoru i pod istragom zbog sumwe da je 29. novembra u ranim ve~erwim satima u nasequ Bagqa{ hicima iz pi{toqa ranio poznanika Gorana P. (28) iz Zrewanina, koji je s te{kim telesnim povredama prevezen u Urgentni

Mesto obra~una u zrewaninskom Bagqa{u

CENTAR ZA OBUKU @ANDARMERIJE MUP-a SRBIJE U KULI

Diplome za crnogorske specijalce U Centru za obuku @andarmerije MUP-a u Kuli, „[tolcu“ ju~e je zavr{ena zajedni~ka obuka pripadnika srpske @andarmerije i Posebnih jedinica policije Crne Gore, koju je pro{lo19 specijalaca iz te biv{e jugoslovenske republike. Tim povodom ju~e je u „[tolcu“ odr`ana zajedni~ka pokazna ve`ba, tokom koje su u~esnici obuke prikazali deo onoga {to su uve`bavali tokom prethodnih trideset dana. Kroz sedam ve`bi specijalci su predstavili neke od situacija s kojima se suo~avaju na terenu, kao {to je zaustavqawe vozila u pokretu, spu{tawe iz helikoptera, spasavawe talaca iz autobusa, upad u sedi{te kriminalne grupe, a pokazali su i neke od osnovnih ve{tina

specijalnih snaga, poput preciznog pucawa iz razli~itih stavova i oru`ja. Ve`bi su prisustvovali pomo}nik direktora policije Crne Gore Slavko Stojanovi}, pomo}nik srpskog direktora policije Sa{a Mitrovi}, komandant Posebnih jedinica policije Crne Gore Milo{ Vu~ini} i komandant srpske @andarmerije Bratislav Diki}. – Zajedni~ka obuka na{ih specijalnih jedinica dokazuje uspe{nu profesionalnu saradwu na{ih snaga i na{ih dr`ava. Samo zajedni~kim radom, obukama, razmenom znawa i iskustava bi}emo spremni i sposobni da se na odgovaraju}i na~in suprotstavimo svim bezbednosnim rizicima dana{wice. Ova obuka jeste primer regionalne

Spajdermeni u akciji

saradwe i treba da bude osnova za zajedni~ko anga`ovawe na{ih jedinica na re{avawu regionalnih bezbednosnih problema – rekao je Bratislav Diki}, koji je uru~io crnogorskim specijalcima diplome o zavr{enoj obuci. Po re~ima Milo{a Vu~ini}a, zajedni~ke aktivnosti specijalnih snaga Srbije i Crne Gore istovremeno su i ja~awe

NOVINE U REFORMI PRAVOSU\A

Za prekr{aje presude kao i na redovnom sudu Od 1. januara po~e}e da rade sudovi za prekr{aje u kojima }e 550 sudija biti izjedna~eno s onima u redovnim sudovima, a wihove odluke }e biti u formi presude. Re~ je o jo{ jednoj novini, tekovini aktuelne reforme pravosu|a. Status organa za prekr{aje po dosada{wim propisima bio je specifi~an, ne{to izme|u redovnih sudova i organa uprave, a sudije je birala Vlada. Nove sudije za prekr{aje se biraju i ima}e isti polo`aj kao i redovne.

– Time se `eli posti}i wihova samostalnost i nezavisnost u radu. Prekr{ajni postupak se, umesto re{ewem, zavr{ava presudom – kazala je za Radio-televiziju Vojvodine potpredsednica Udru`ewa sudija za prekr{aje Sne`ana Ba{i}. Novi zakon o prekr{ajima predvi|a izricawe kazni zatvora od jednog do trideset dana, a za te`e oblike naru{avawa javnog reda i mira, kojima se ugro`ava zdravqe i `ivot qudi, i do 60 dana.

Osloba|awe talaca iz kola

NA PUTU IZME\U SENTE I TORWO[A

Stradao pe{ak U saobra}ajnoj nesre}i koja se dogodila prekju~e oko 16.45 ~asova na regionalnom putu izme|u Senta i Torwo{a `ivot je izgubio pe{ak Jano{ Kolompar (1958) iz Torwo{a. Policija je saop{tila da se nezgoda dogodila kada je do{lo do kontakta putni~kog motornog vo-

zila kojim je upravqao Laslo ^. (1956) iz Subotice i pe{aka koji je gurao bicikl ivicom kolovoza. Protiv Lasla ^. policija je najavila podno{ewe krivi~ne prijave, zbog osnovane sumwe da je po~inio te{ko krivi~no delo protiv bezbednosti javnog saobra}aja. M. Mr.

KARDIOHIRURG DRAGAN NIKOLI] PISAO NOVOSADSKOM GRADONA^ELNIKU IGORU PAVLI^I]U

Izlo`en psiholo{kom teroru Novosadski lekar Dragan Nikoli}, zaposlen u Institutu za kardiovaskularne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici, uputio je pismo gradona~elniku Novog Sada Igoru Pavli~i}u, u kojem ga obave{tava da vi{e od mesec dana on i wegova porodica trpe pretwe nepoznatih qudi. Na{ list je ve} pisao o tome da su dr Nikoli}u neidentifikovani po~inioci provaqivali u ku}u i ispisivali prete}e poruke po zidovima i vratima. Po re~ima ovog kardiohirurga, sve je po~elo samo nekoliko dana posle konferencije za novinare, odr`ane u Zrewaninu, na kojoj je govorio o sudskom sporu sa zrewaninskom firmom “Pro bekom”, koja mu je ostala du`na 150.000 evra, {to je i potvr|eno pravosna`nom sudskom presu-

Ise~ene i spaqene telefonske linije

dom. Naime, Nikoli} je i direktor novosadske firme “Aditivi i dodaci” koja je sara|ivala s “Pro bekomom”.

centar, gde se uspe{no oporavqa. Istra`ni sudija je istragu pokrenuo i protiv neven~ane supruge Zorana G. Olgice \. (41) iz Aradca, zbog sumwe da je po~inila krivi~no delo nezakonitog dr`awa vatrenog oru`ja. Poku{aj ubistva dogodio se u Ulici junaka Milana Tepi}a, ispred zgrade br. 4, gde stanuje Zoran F. Sukob je okon~an posle pet-{est pucweva iz pi{toqa i rawavawa Gorana P. (Tanjug)

“Ve} vi{e od mesec dana ne prestaju bestijalni napadi na moju porodicu. Prete}e poruke poput ’Smrt’ i ’Seli se’, kuka-

ste krstove, oznake SS, nalazio sam, {to na fasadi ku}e, {to u unutra{wosti stambenog objekta – na zidovima, tavanici, vratima, pa i poku}stvu. O ovome sam svakodnevno obave{tavao policiju. Uvek pre no}nih provala, jo{ od ve~erwih sati, bacaju petarde i pivske fla{e po fasadi ku}e ili terasi”, istakao je dr Nikoli} u pismu upu}enom novosadskom lordmeru. On napomiwe da wegovo dvoje dece `ivi u strahu zbog ovoga {to se de{ava. Mla|e dete, staro svega dva meseca, no}u ne mo`e da spava, a starije, koje je gimnazijalac, nije sposobno da u~i usled pritisaka kojima je izlo`eno. „Provalnici ulaze no}u, prethodno iskqu~uju struju,

seku ili pale telefonske linije, pse uspavquju sedativima, otkqu~avaju najsigurnije za{ti}ene brave, ulaze u objekat i zatim kredom u boji ili flomasterom obele`avaju psiholo{ki teror s kukastim krstovima, SS oznakama i zapovednim parolama da se selim. Pored toga, da ne govorim o materijalnoj {teti koju pri~ine“, upoznao je dr Nikoli} gradona~elnika Pavli~i}a, i naglasio da do sada nije dobio nikakav odgovor od policije. Dodaje da je o svemu {to mu se doga|a u posledwe vreme obavestio direktora policije u Beogradu, ambasadu Izraela u Beogradu i predsednicu Jevrejske zajednice u Novom Sadu. @. Balaban

regionalnih i bileteralnih odnosa. – Siguran sam u to da su specijalne jedinice na{ih dr`ava spremne da odgovore na sve postoje}e bezbednosne rizike, a zajedni~ka obuka je samo deo bogate saradwe koju imamo i stoga o~ekujem da }e ona biti nastavqena i unapre|ena – rekao je Vu~ini}. Tekst i foto: N. Perkovi} ODLO@ENO SU\EWE SINI[I VU^INI]U

Nema leka za vojvodu U novosadskom Okru`nom sudu ju~e je po ko zna koji put odlo`eno su|ewe biv{em lideru radilalne stranke „Nikola Pa{i}“ i bliskom saradniku Slobodana Milo{evi}a, sada ~lanu SRS Sini{i Vu~ini}u, koji se predstavqa kao vojvoda. On je okrivqen za reketirawe novosadskog biznismena Zlatka Matu{i}a. U sudnici se ju~e pojavila samo wegova supruga Mirjana Vu~ini}, po optu`nici ozna~ena kao sau~esnik, koja je donela lekarsko uverewe koja dokazuje da je wen suprug bolestan i da zbog toga nije mogao da se pojavi na sudu. U pitawu je, po wenim re~ima, oticawe noge wenog supruga, a da zlo bude ve}e, lek koji bi mu pomogao nije mogu}e nabaviti u Srbiji i ~eka se da stigne iz inostranstva. Dok lek ne stigne, Vu~ini} hoda pomo}u {taka. D. Kn.


CRNA HRONIKA

DNEVNIK NASTAVQENA ISTRAGA PROTIV MILADINA KOVA^EVI]A

Saslu{an o{te}eni [tajnhauer Istra`ni sudija Drugog op{tinskog suda u Beogradu, koji postupa u istra`nom postupku protiv Miladina Kova~evi}a, osumwi~enog da je tokom studirawa u SAD, 4. maja pro{le godine, kao jedan od aktera tu~e u studentskom baru u Bingamtonu, u~estvovo u nano{ewu te{kih telesnih povreda studentu Brajanu [tajnahueru, saslu{ao je ju~e putem video-konferencijske veze, kao svedoka i o{te}enog

ba u kom se desila tu~a u kojoj je povre|en i da je zatra`io od{tetu. U su{tini, iz wegovog iskaza se nije moglo saznati ne{to bitno novo. Ja sam zatra`io da se za potrebe ovog istra`nog postupka pribavi medicinska dokumentacija o povredama i le~ewu [tajnhauera, jer smatram da je to neophodno, a smatram i da je neophodno da se obavi medicinsko ve{ta~ewe. Pored toga }u tra`iti da se putem me|unarodne pomo}i pribavi jo{ neka dokumentacija iz predmeta koji je vo|en u Americi, jer nije sva poslata - naglasio je Borovi}. Danas bi, ka`e on, tako|e putem video-konferencijske veze trebalo da bude saslu{an jo{ jedan svedok. - Me|utim, svedok Edin Xubur, koji je u~estvovao u tu~i i protiv koga se zbog toga u Americi vodi postupak , a koliko znam postoji i sumwa da je on mo`da naneo povredu [tajnhaueru, odbio je da svedo~i pred srpskim sudom. Ne postoje pravna sredstva da se on privoli na svedo~ewe naglasio je advokat Borivoje Brajan [tajnhauer Borovi}. mladi}a. Advokat Borivoje U istom predmetu pred DruBorovi}, branilac Miladina gim op{tinskim sudom se vodi Kova~evi}a, izjavio je sino} i istraga i o okolnostima pod za „Dnevnik“ da je o{te}eni kojima je Miladinu Kova~eviBrajan [tajnhauer izjavu na}u u na{em konzulatu u Wujor{em sudiji dao u prisustvu ku izdata privremena putna svojih advokata. isprava pomo}u koje se vratio - On se ve}ine kriti~nog u Srbiju, nakon {to je uz kaudoga|aja u klubu ne se}a jer , ciju i oduzimawe paso{a, pukako je naveo, zbog zadobijene {ten iz pritvora u Americi. povrede ima amneziju. Na moje U vezi s okolnostima izdapitawe da li se vawa sporne se}a, da li zna privremene putNa moje pitawe da li ko ga je konkretne isprave, tuse se}a, da li zna no povredio, od`ila{tvo sumko ga je konkretno govorio je da ne wi~i biv{e vizna. Tako|e sam povredio, odgovorio cekonzula i konga pitao da li je je da ne zna (Advokat zula u Wujorku pre tog doga|aja Igora Milo{eBorivoje Borovi}) konzumirao alvi}a i Slobodakohol na {ta je na Nenadovi}a odgovorio da jeste. Na moje za krivi~no delo zloupotreba pitawe da li je konzumirao slu`benog polo`aja u vezi sa narkotike nije hteo da odgovofalsifikovawem isprave, a ri - naveo je Borovi} u izjavi Miladina Kova~evi}a za za „Dnevnik“. isto delo u podstrekavawu. Prema re~ima advokata BoPo saznawima na{eg lista, u rovi}a, o{te}eni [tajnhauer delu istrage koji se odnosi na je u sino} datom iskazu potvrspornu ispravu u me|uvremedio da je dobio 900.000 dolara nu su obavqena grafolo{ka na ime od{tete od dr`ave Srve{ta~ewa i izvedeni ostali bije. dokazi predlo`eni u zahtevu - Tako|e [tajnhauer je naza sprovo|ewe istrage. veo da je tu`io vlasnika kluJ. Jakovqevi}

U JAGODINI ODLO@EN PROCES NEBOJ[I JOKSIMOVI]U

Fudbaler „^ukari~kog” pred sudom 29. januara Fudbaler „^ukari~kog“ Ne- snu}e nosne kosti i povreda uha. Joksimovi} je uhap{en 4. okboj{a Joksimovi}, kome je za jutobra, a dan kasnije istra`ni ~e bilo zakazano su|ewe pred sudija Op{tinskog suda u JagoOp{tinskim sudom u Jagodini dini mu je odredio pritvor od zbog nasilni~kog pona{awa na osam dana. Posle pet dana pusportskoj priredbi, nije se poja{ten je na slobodu jer mu je Fudvio u sudnici zbog povrede, pa je balski savez Srbije izrekao susudija Dragan Jani}ijevi} zakaspenziju u trajawu od mesec dazao tre}e ro~i{te za 29. januar naredne godine. Portparolka Op{tinskog suda Jasmina Ta{kovi} izjavila je Tanjugu da je Joksimovi} sudu „dostavio izve{taj lekara o povredi“ i da zbog toga „su|ewe nije ni odr`ano“, ali nije mogla da precizira o kakvoj se povredi radi. Joksimovi} je optu`en da je po~inio krivi~no delo nasilni~kog pona{awa na sportskoj priredbi, za koje je zapre}ena kazna zatvora u trajawu od {est meseci do pet godina i nov~ana kazna od najmawe 10.000 dinara. Po saop{tewu Policijske uprave u Jagodini, Joksimovi} (28), ro|en u ^a~ku a naNeboj{a Joksimovi} stawen u Beogradu, je 3. oktona, „~ime su prestale okolnosti bra, nakon zavr{ene utakmice da ponovi krivi~no delo“. izme|u „Jagodine“ i „^ukari~Prvo ro~i{te je bilo zakazakog“ (2:0) „presko~io za{titnu no za 6. novembar, ali je odlo`eogradu na stadionu i udario nano za ju~e na zahtev Joksimovivija~a Dragana Pen~i}a (53) iz }evog branioca koji je toga dana Jagodine u predelu lica“. Penbio „zauzet drugim predmetima“ ~i}u je u Op{toj bolnici u Jagou Beogradu. dini utvr|ena dijagnoza – napr-

~etvrtak3.decembar2009.

13

BEOGRADSKA POLICIJA U ^ETIRI ODVOJENE AKCIJE LI[ILA SLOBODE OSUMWI^ENE ZA RAZBOJNI[TVA

Desetorica uhap{ena zbog kra|e automobila Beogradska policija uhapsila je u ~etiri odvojene akcije deset osoba koje se terete za neovla{}eno kori{}ewe tu|eg vozila, te{ke kra|e, falsifikovawe isprava i prikrivawe, saop{tila je ju~e policija. Kako se navodi u saop{tewu, tokom policijske akcije prona|eno je 14 vozila, alat za vr{ewe krivi~nih dela, re-

gistarske tablice i falsifikovana dokumentacija. U saradwi s Policijskom upravom u Kragujevcu uhap{eni su Dejan S., Goran \. i Qubomir L. iz Aran|elovca, kod kojih su prona|ena tri rasklopqena vozila „reno megan“. U Beogradu je uhap{en Marko V. iz Jagodine, koji se sumwi~i da je u januaru ukrao

„pe`o 206“, a u maju i jedan „golf 5“. Policija je uhapsila i odredila policijsko zadr`avawe za Sa{u @., Petera K. i Tibora K. iz Bor~e, kod kojih su prona|ena tri „juga“ i ve}a koli~ina delova. Tako|e su uhap{eni Dejan J. iz A{awe, Marinko P. i Dragan N. iz Stare Pazove. Kod wih je prona|eno

{est vozila, ukradenih od aprila do novembra u Beogradu, kao i ve}a koli~ina delova iz „Zastavinog“ programa. Osumwi~eni su deo vozila rasklapali i delove prodavali preko oglasa i na auto-pijaci Bubaw potok. Sedam osumwi~enih je, uz krivi~nu prijavu, privedeno istra`nom sudiji. (Beta)

SER@ BRAMERC DANAS U WUJORKU USMENO IZLA@E SVOJ [ESTOMESE^NI IZVE[TAJ

„Mladi} i Hayi} su u Srbiji” (Od na{eg dopisnika iz Brisela) Glavni tu`ilac Ha{kog tribunala Ser` Bramerc, kako je potvr|eno „Dnevniku“ iz vi{e razli~itih izvora, u svom usmenom izlagawu pred Savetom bez-

Ser` Bramerc

bednosti UN precizira}e da veruje da su Ratko Mladi} i Goran Haxi} i daqe u Srbiji, iako to nije naveo eksplicitno u svom pismenom izve{taju. Razlog za to „podvla~ewe“ su izjave pojedinih srpskih zvani~nika koji su po`urili da ka`u da Mladi} nije u Srbiji, {to je tu`ioca Bramerca iziritiralo i opredelilo da istakne svoje uverewe u pogledu mesta skrivawa dvojice begunaca. Ina~e, svi ostali delovi Bramercovog izve{taja, pozitivni za Srbiju, ostaju netaknuti. To zna~i da }e Bramerc i usmeno re}i da je zadovoqan trenutnom saradwom Srbije s Ha{kim tribunalom i tre}i put zaredom }e re}i da je Beograd popravio saradwu u odnosu na prethodni period izve{tavawa i da se nada da }e ta saradwa dovesti do hap{ewa Ratka Mla-

Ratko Mladi}

Goran Hayi}

di}a i Gorana Haxi}a. Tako|e, osim pohvala za operativne akcije, Bramerc }e ista}i i dobru saradwu Srbije u oblasti dostavqawa dokumenata, pristupa ar-

hivima i obezebe|ivawa uslova za nesmetano prisustvo svedoka iz Srbije u postupcima koji se vode u Ha{kom tribunalu. @. Panteli}

SU\EWE OPTU@ENIMA ZA [VERC CIGARETA SREDINOM DEVEDESETIH

Okrivqeni Stevan Banovi} ostaje u pritvoru Ve}e Specijalnog suda u Beogradu koje sudi Stanku Suboti}u Canetu, vlasniku firme „Mia“ iz Uba optu`enom za {verc cigareta tokom 1995. i 1996. godine i ostalima u ovom predmetu, koji se u vezi s nelegalnim prometom terete da su u to na razne na~ine bili ume{ani, odbilo je ju~e predlog odbrane za ukidawe pritvora okrivqenom Stevanu Banovi}u, biv{em radniku Savezne uprave carina (SUC). On je u pritvoru od 23. aprila pro{le godine, kad je uhap{en na aerodromu „Nikola Tesla“ pri povratku u Srbiju. Sudsko ve}e je, saop{tavaju}i odluku, obrazlo`ilo da je „na{lo da postoje razlozi za pritvor Banovi}u“. Banovi}eva odbrana je u obrazlo`ewu predloga navela da „ne postoje razlozi za wegovo zadr`avawe u pritvoru, gde je 20 meseci“. Posebno je istaknuto da je „Ba-

novi} te`ak sr~ani bolesnik“ i da su wegova porodica „supruga i dete u te{koj egzistencijalnoj situaciji“. Osim toga, odbrana je navela da je „Banovi} dobrovoqno do{ao u Beograd i da nije bio u bekstvu, jer da jeste, ostao bi u Brazilu“. Odbrana je u ocenama o opravdanosti svog predloga ukazivala na to da je „su|ewe u odmakloj fazi dokaznog postupka, da se Banovi} tereti za krivi~no delo u vezi s krivi~no-pravnim doga|ajem od pre 15 godina, te da u pritvoru vi{e nije niko od okrivqenih u predmetima ovog suda koji se odnose na optu`be u vezi s nelegalnim prometom cigareta tokom devedesetih godina pro{log veka“. Predlogu odbrane se protivio zastupnik optu`be, ocewuju}i da „i daqe stoje zakonski razlozi za pritvor Banovi}u

koje je sud naveo u prethodnim re{ewima o produ`ewu te mere“. Na glavnom pretresu su i ju~e u fokusu bili navodi optu`nice da je Suboti}eva firma „Mia“ u avgustu 1996. godine u Rumenki imala u podzakup magacin u koji su tokom tog meseca vi{e puta kamionima dovo`ene sporne cigarete, pri ~emu se wihovo skladi{tewe pripisuje radniku „Mie“ Nikoli Milo{evi}u, a navodna ume{anost i peva~ici iz Novog Sada Ivani Oluji}. Jo{ ~etiri svedoka, koja su ju~e pozvana po predlogu odbrane Oluji}eve na okolnost gde je ona bila u avgustu 1996. godine, tvrdili su kao i troje prekju~e saslu{anih, da je peva~ica tog meseca nastupala u Petrovcu, na Crnogorskom primorju, u hotelu „Rivijera“. Nastavak su|ewa je zakazan za 8. februar 2010. godine. J. J.

SRETEN JOCI] PROTIV PREDSEDNIKA OKRU@NOG SUDA U BEOGRADU SINI[E VA@I]A

Prijava zbog nametawa advokata Sreten Joci}, zvani Joca Amsterdam, podneo je krivi~nu prijavu protiv predsednika Okru`nog suda u Beogradu Sini{e Va`i}a zbog nametawa advokata po slu`benoj du`nosti prilikom saslu{awa svedoka u istrazi vezanoj za krivi~no delo koje mu se stavqa na teret. Joci} i wegov branilac Vladimir Petrovi} rekli su ju~e sudskom ve}u pred Okru`nim sudom u Beogradu da prilikom saslu{awa svedoka Zorana \or|evi}a putem video-linka iz Holandije krajem oktobra nije po{tovana zakonita procedura i da su na taj na~in povre|ena prava okrivqenog koga tokom saslu{awa nije zastupao izabrani branilac. Petrovi} je rekao da je po Va`i}evoj naredbi, Joci}u, kome se sudi za podstrekavawe na ubistvo vi{e qudi, nametnut branilac Gordana Babi}, iako on ima izabrane branioce i da su zbog toga protiv

predsednika Okru`nog suda i Babi}eve podnete krivi~ne prijave. Predsedavaju}a sudskom ve}u Mirjana Popovi} istakla je, obra}aju}i se Petrovi}u, da je advokat po slu`benoj du`nosti nametnut po{to se on kao imenovani branilac nije odazivao pozivu. – Na sve na~ine ste obave{teni i niste pristupili. Naredba je data iz tog razloga, ali i zbog za{tite okrivqenog – navela je ona, dodaju}i da je istra`na radwa u ovom slu~aju izvedena u skladu s protokolom i ne propisuje obavezno prisustvo branioca. Joci} je sudskom ve}u kazao da osim Petrovi}a ima jo{ dva branioca i da tra`i fer su|ewe. – Iskoristili ste pravni trik time {to ste mi odredili branioca po slu`benoj du`nosti. Predsednik suda Sini{a Va`i} bio je kod mene, na vrati-

ma, i rekao da se kune u to da je nije on postavio nego da je bila na redu. Ja sam mu rekao: Ne mora{ da se kune{, nisi ti xeparo{ – kazao je Joci}. On je rekao i da je advokat Gordana Babi}, koja mu je nametnuta, ove godine naplatila 23 miliona dinara od suda i osam od policije za tro{kove. – Da li je po{teno da se za predmet koji ima vi{e od 1.000 stranica postavi branilac koji ne zna ni{ta o tome? – upitao je Joci}. Joci}eva odbrana predlo`ila je da se su|ewe odlo`i na neodre|eno vreme dok se ne odlu~i o krivi~nim prijavama, {to je sudsko ve}e odbilo, dok }e o izdvajawu spisa o saslu{awu tog svedoka, {to je odbrana tako|e predlo`ila, biti odlu~eno naknadno. Na ju~era{wem pretresu nisu se pojavili predvi|eni svedoci pa je su|ewe odlo`eno za 24. mart 2010. godine.

Joci} je optu`en da je Miodragu Prodanovi}u i Bojanu Milosavqevi}u u julu 1995. godine platio 50.000 nema~kih maraka da ubiju Gorana Marjanovi}a, zvanog Goksi Bomba{, i jo{ jednog ~oveka s nadimkom Duca. Milosavqevi} i Prodanovi} ranije su pravosna`no osu|eni na po 15 godina zatvora zbog ubistva Marjanovi}a i wegove devojke Marije \or|evi} u sportskom centru „Olimp“ u Beogradu i rawavawe vi{e osoba koje su se tu slu~ajno zatekle. Joci} je u pritvoru od 27. aprila, kada je uhap{en zbog sumwe da je organizovao kriminalnu grupu koja je 23. oktobra 2008. godine u Zagrebu ubila vlasnika hrvatskog nedeqnika „Nacional“ Ivu Pukani}a i wegovog saradnika Niku Frani}a. Specijalno tu`ila{tvo za organizovani kriminal podiglo je optu`nicu protiv Joci}a za Pukani}evo ubistvo. (Beta)


14

~etvrtak3.decembar2009.

DRU[TVO

DNEVNIK

U DOMA]IM FIRMAMA DEPRESIJA POSTALA MASOVNA PROFESIONALNA BOLEST

Papu~i} na poslu, diktator kod ku}e

Saobra}ajne kazne raduju i op{tinare Pojedine stavke novog Zakona o bezbednosti saobra}aja, koji }e se primewivati od 10. decembra, obradova}e, pored ostalih i – op{tinare. – Vrlo je precizno definisan i na~in kako }e se finansirati unapre|ewe sistema bezbednosti saobra}aja – ka`e na~elnik Odeqewa saobra}ajne policije novosadske Policijske uprave Milovan Glo|ovi}. – Od napla}enih kazni za saobra}ajne prekr{aje 70 odsto novca pripada buxetu Republike, a ostatak lokalnoj samoupravi na ~ijoj teritoriji je prekr{aj u~iwen. Prilikom uplate para za kazne bi}e lako utvrditi gde su upla}ene, i na osnovu toga gotovo tre}ina se vra}a lokalnoj samoupravi.

INTERVJU

Ona je obavezna da od tog novca polovinu koristi za popravqawe saobra}ajne infrastrukture, a drugu, po dogovoru, za namene koje se procene kao najpotrebnije. Od novca koji ide buxetu Srbije 75 odsto nameweno je za opremawe Saobra}ajne policije. Na osnovu statistike, Novi Sad mo`e 2010. o~ekivati od napla}enih kazni izme|u 350.000 i 500.000 evra. Naime, lane je na podru~ju novosadske Policijske uprave, koja pokriva 12 op{tina Ju`noba~kom okruga, ispisano mandatnih kazni za oko 45 miliona dinara, a najmawe 70 odsto se odnosilo na vojvo|ansku prestonicu. M. Vuja~i}

predovawe u karijeri stalno zaobilazi. – Sam sam kriv za svoj polo`aj i zdravstveno stawe. Kriv sam {to imam moralne norme u nemoralnom dru{tvu. A i roditeqi su krivi jer nas nisu vaspitali kao tranzicione dobitnike, nego kao gubitnike. I jo{ nas u~ili da igramo fer, a nisu nas spremili da je na ceni ponizni{tvo i balkanizam – ogor~en je Pavle, koji je zbog dugogodi{we rezigniranosti poslom, ostao bez dragih qudi: povukao se u sebe i poku{ao da ne pri~a o Pametni menayeri se kod nas nisu primili problemima koji ga tizna~ajna osoba, ali i da sebe do`i{te. Mnoge je, pa i devojku, oterao Razvod re`irala televizija vimo u negativnom svetlu. Sve od sebe svojim besom i gor~inom Majka dvoje dece A. V. se nedavno razvela. Na sudskom brakorazvoduglavnom zavisi od interpersonalkoja se godinama skupqala, a sad nom dokumentu pi{e da je razlog rastave wen, sad ve} biv{i, posao. ne klime u organizaciji u kojoj ~one zna kome da se obrati za pomo}. – Vi{e meseci je kasnila plata na jednoj novosadskoj televiziji vek radi, tvrdi dr Vlajkovi}. PoIna~e, Vujaklijin „Re~nik“ degde sam bila novinarka, nagomilali su se dugovi i po~ele sva|e kod sledice dugogodi{weg nezadovoqfini{e balkanizam kao „beznaku}e. Te{ko je kad vam neko dr`i po{teno zara|ene pare, a nemate stva na poslu ~esto kroz depresiv~elnost, borbu nedopu{tenim na~ina da ih dobijete. Bila sam ~as besna, ~as tu`na, psihi~ki postane reakcije uti~u na ~ovekovo mensredstvima, podvalu, strast za bola labilna, i nisam znala kako da se izvu~em iz svega. Nervozu i netalno zdravqe, ali i porodi~ne odga}ewem, puzavost prema visini, a mo} s posla zamenila sam iskaqivawem besa na mu`a, nesvesno, nanose, pa mu` koji ne sme ni{ta da grubost prema ni`ima od sebe“. ravno. Za raspad braka zaista je kriv moj biv{i poslodavac, koji me ka`e svom {efu, bes iskaquje na Bar 250.000 stanovnika Srbije preveslao na sve mogu}e na~ine – pri~a A. V. `eni i deci. ima neki od simptoma depresije, a Dodaje da je rezigniranost TV poslom izazvala sli~ne bra~ne kriSvoje nezadovoqstvo ne krije za gotovo polovinu krivo je ba{ ze i kod wenih kolega. Jedino se wena zavr{ila razvodom. Za sada. Pavle S. (32), gotovo deset godina nezadovoqstvo na poslu. „dr`avni name{tenik“, koga naI. Brcan

„Ne mo`e{ me tako malo platiti, koliko malo mogu da radim!“ – ve} je ove{talo geslo „belog {trajka“, kojem se, zbog nezadovoqstva u poslu, mawe ili vi{e uspe{no kamuflirano priklawa sve vi{e radnika u Srbiji. Istina, primetno se mawe primewuje od kad se dogodila kriza. – Beli {trajk podrazumeva i ~este odlaske na bolovawa i namerna ka{wewa na posao i wemu pribegavaju svi koji `ele da promene posao, ali im krizna vremena to ne dozvoqavaju – obja{wava za „Dnevnik“ klini~ki psiholog prof. dr Jelena Vlajkovi}. – Dosta qudi se `ali na pritisak koji ose}aju u kolektivu, naru{ene odnose me|u qudima, nemogu}nost da

sagledaju svoju profesionalnu perspektivu i saznawe da nije dovoqno koliko znaju i mogu, ve} je va`nije kojoj stranci pripadaju ili iz koje porodici poti~u. Pametni menaxeri znaju koliko ose}awa pripadawa kolektivu pozitivno uti~e na radni elan, me|utim, u Srbiji izgleda da wih nema ba{ mnogo. Iako je posao nu`no sredstvo da se do|e do novca, on zadovoqava i druge qudske potreba i uti~e na sliku koju imamo o sebi. On mo`e omogu}iti da se ose}amo kao

KRIZA PROREDILA I MU[TERIJE SECOND HEND BUTIKA

PREDSEDNIK LEKARSKE KOMORE VOJVODINE DR ZORAN BULATOVI]

Doktori gre{e svuda u svetu

– Planiramo seriju skupova o lekarskim gre{kama i odgovornosti, vrlo aktuelnoj temi koja podjednako interesuje i lekare i pacijente. Na wima }emo poku{ati da damo odgovor na pitawe kako te gre{ke izbe}i na hiqadu mogu}ih na~ina, ali i da ih defini{emo: da li je to komplikacija bolesti ili stvarno lekarska gre{ka – najavquje za „Dnevnik“ predsednik Lekarske komore Vojvodine i predsednik Upravnog odbora Lekarske komore Srbije dr Zoran Bulatovi}. – Niko od lekara ne ~ini gre{ke namerno, one se de{avaju svuda u svetu i naj~e{}e, ako neko na wih posumwa, ide na redovne dr`avne ili sudove ~asti komora. Lekarska gre{ka je tema prvog u nizu seminara koji se sutra odr`ava u Novom Sadu. Ciq je

Zoran Bulatovi}: odnos s Ministarstvom zdravqa nam je autisti~an

Srbi vakcini ne veruju Dve tre}ine gra|ana Srbije ose}a se ugro`eno zbog epidemije novog gripa, ali i pored toga ve}ina ne planira da se vakcini{e, pokazalo je istra`ivawe javnog mwewa agencije TNS “Medijum–Galup”, sprovedeno od 17. do 22. novembra na nacionalnom reprezentativnom uzorku od 1.022 punoletna ispitanika. ^ak 52 odsto ne planira da se vakcini{e, 29 odsto namerava, a 19 odsto jo{ nije sigurno. Od 68 odsto onih koji se ose}aju ugro`eno, devet odsto se ose}a veoma ugro`eno, 28 prili~no, a 31 neznatno. Da vakcina protiv virusa H1N1 nije bezbedna smatra 41 odsto, svaki tre}i gra|anin nije siguran u to, mawe od tre}ine, 27 odsto, smatra da je vakcina bezbedna. Poverewe je znatno kod starijih osoba, kao i Vojvo|ana, koji su navodili i da }e se vakcinisati. Stanovnici seoskih naseqa, kao i centralno-zapadne Srbije ose}aju se znatno mawe ugro`eno zbog epidemije, a najugro`enijima se smatraju Beogra|ani i `iteqi jugoisto~ne Srbije.

i bli`e upoznavawe s dosada{wim iskustvima u Srbiji, ali i Sloveniji, Hrvatskoj i na Islandu, odakle nam dolaze i gosti. Predava~i }e biti predstavnici lekarskih komora, sudski medicinari i pravnici anga`ovani u disciplinskom postupku. z Formirani su i komorski sudovi ~asti, a da li i funkcioni{u? – Funkcioni{u i trenutno prvostepeni sud ~asti LKV-a razmatra 42 `albe pacijenata, institucija i lekara. Tu je i tema koju je „na~eo“ Republi~ki zavod za zdravstveno osigurawe, a odnosi

na pojedine lekare koji su propisivali recepte na neodgovaraju}i na~in, i tako, navodno, o{tetili zdravstvenu kasu. Regionalne komore su od Zavoda dobile spisak „optu`enih“ lekara i u toku je razmatrawe pred sudovima ~asti. z Kakva je saradwa Lekarske komora s Ministarstvom zdravqa? – Autisti~na. Skup{tina Srbije je zakonom utvrdila LKS i poverila joj deo javnih ovla{}ewa. Ministarstvo zdravqa radi kao segment Vlade, ali s nama ne razgovaraju, a prakti~no smo pandan jedni drugima. Na`alost je tako. Komora je mnogo puta slala Ministarstvu dopise, tra`e}i tuma~ewa i kontakt, poku{avaju}i da te dve institucije pove`emo u celinu koja treba da brine o zdravqu gra|ana, ali je na{ odnos na nuli. z Dru{tvo lekara Srbije se izjasnilo o vakcinaciji gra|ana protiv novog gripa, podr`avaju}i stav SZO, Ministarstva zdravqa i Radne grupe za pra}ewe pandemije. Da li }e se i komora izja{wavati? – Ne}e. Lekarska komora ima svoj odbor za stru~na pitawa, ali mislim da ne treba da iznosi svoj stav, jer je to stvar stru~waka koji se time bave i treba da obrazlo`e gra|anima za{to je vakcinacija zna~ajna, pogotovo {to je grip uvek ozbiqna bolest i svake godine odnosi qudske `ivote. J. Barbuzan

Polovna ode}a skupa i bankarkama Dok su u Beogradu u posledwe Backovi}. vreme otvarani luksuzni tr`ni Mada o buticima polovne garcentri s buticima renomiranih derobe i danas kod mnogih postoje svetskih proizvo|a~a, dotle su predrasude, na{a sagovornica isekskluzivne lokacije u Zrewaniti~e da su wene mu{terije uglavnu zauzele kineske i second hand nom sredwi stale`. Dolaze joj prodavnice. Lo{a ekonomska siradnice banke, Poreske uprave, tuacija u najve}oj banatskoj varouglavnom po preporuci kolegini{i doprinela je tome da se i u buca koje su ovde ve} ne{to pazariticima s ve} no{enom ode}om mule. Obre se ovde i omladina, do|e {terije prorede, iako se u wima proizvodi mogu na}i i po ceni desetak puta ni`oj od one koja va`i u popularnijim lokalima. Vaqda je i izno{ena garderoba postala stvar presti`a otkako je udarila nema{tina. Vlasnica second hand butika u tr`nom centru ispod Vojvo|anske banke Smiqka Backovi} potvr|uje da je broj kupaca daleko mawi nego lane. Cene su zaista pristupa~ne, pa se dukseKod Smiqke Backovi} se tra`e XXXL brojevi vi i xemperi mogu pazariti za 200 do 500 dinara, pantas roditeqima, sa sobom nose}i i lone ko{taju od 300 do 600, kaputi predrasude. Ho}e ne{to markira1.200 dinara, a obu}a od 200 do 1.500 no, a kad na|u, onda im smeta {to dinara, koliko treba izbrojati za je polovno. Potra`e ne{to za seko`ne ~izme. be i u~enici po povratku iz {ko– Naj~e{}e se tra`e ve}i brole, mada su `ene sredwih godina jevi garderobe, zato {to se u pronaj~e{}e mu{terije. davnicama nove ode}e prodaju ma– Ta~no je da qudi imaju predrawi, moderniji modeli, prilago|esude, bez obzira na to {to }ete ovni mla|oj populaciji. Ne{to kode na}i ode}u i obu}u kvalitetnimotnije je te`e na}i, a i kad se ju od one koju }ete negde platiti prona|e, cene nisu ba{ pristuhiqadu puta skupqe – smatra na{a pa~ne – obja{wava nam Smiqka sagovornica. @. Balaban

NOVOSADSKA VISOKA TEHNI^KA [KOLA NAMERAVA DA UVEDE I STUDIJE NA DAQINU

U~ewe preko `ice, samo ispiti u`ivo Svoje brojne akreditovane studijske programe novosadska Visoka tehni~ka {kola namerava da pro{iri s jo{ dva nova, u nas pionirska, za u~ewe na daqinu. Nadle`noj nacionalnoj komisiji je predala materijal za akreditaciju osnovnih strukovnih studija za u~ewe na daqinu Informacione tehnologije i Za{tite od po`ara. Oni se u [koli ve} predaju klasi~no, na osnovnom i specijalisti~kom nivou. U~ewe na daqinu su pre dvadesetak godina omogu}ili savremeni mediji, a zamewuje tradicionalni na~in, potpuno ili delimi~no. Isti~u u VT[-u da

se tako dobija bar isti kvalitet mo`e biti stalna, pa su ~asovi studenata godi{we, dovoqno studirawa i kompetentnost svrefektniji i jasniji. prostora, a i trenutna optere}e{enih studenata kao kod kla– To su samo neki od razloga nost nastavnika dozvoqava i wisi~nog u~ewa. Ovakvo u~ewe koji su nas opredelili za u~ewe hovo anga`man na daqinskom omogu}ava ve}i anga`man studena daqinu – ka`e direktor u~ewu. Dovoqno su i kompetentnata, prvenstveno ni jer su, osim kvavan ~asa. Za ve}inu liteta dokazanih u Daqinsko u~ewe posebno odgovara mladih Internet je osnovnoj akreditaakademcima koji su stidqivi, nesigurni, prihvatqiv vid kociji, dodatno obu~eimaju jezi~ke barijere, ili rade kako bi munikacije, posebno ni za kori{}ewe zaradili za daqe {kolovawe i `ivot onima koji su stisoftvera u daqindqivi, nesigurni skom u~ewu. [kola ili imaju jezi~ke barijere. StuVT[-a prof. dr Bo`o Nikoli}. ima hardversku opremu koja omodirawe na daqinu omogu}ava im – Prijavili smo ove programe za gu}uje tehni~ku podr{ku, svaki da budu aktivni kad imaju vremeakreditaciju jer ispuwavamo nastavnik pristup ra~unaru i na, {to je posebno zna~ajno za predvi|ene uslove. Imamo akreInternetu u {koli i van we puone koji rade da bi zaradili za ditovanih 14 programa osnovnih tem prenosivih ra~unara. Soft{kolovawe i `ivot. Komunikai {est specijalisti~kih studiver za daqinsko u~ewe je postacija s profesorom prakti~no ja, mogu}nost upisa 600 novih vqen na poddomenu veb-sajta

VT[-a i hostovan kod ADS Srbija, a osnovni resurs koji omogu}uje sistem obrazovawa na daqinu je softver paket MOODLE. U paketu materijala predatog za akreditaciju predlo`eno je 30 obaveznih i 26 izbornih predmeta na oba programa. U~ewe na daqinu podrazumeva da student usvaja nastavni sadr`aj preko nedeqnih (tematskih) zadataka, pitawima za samoproveru, komunicira s nastavnikom preko foruma ili interaktivno, pri~aonicom u realnom vremenu. Znawe se ocewuje na predispitnim proverama i ispitima „u`ivo“ u [koli. V. ^eki}

Konkurs za Svetosavsku nagradu Ministarstvo prosvete je produ`ilo do 15. decembra konkurs za ovogodi{we Svetosavske nagrade, na{e najvi{e prosvetno priznawe. Ministar @arko Obradovi} pozvao je obrazovno-nau~ne i vaspitne ustanove, strukovna udru`ewa prosvetara, univerzitete i druga pravna i fizi~ka lica da za Svetosavske nagrade predlo`e |ake, studente, zaposlene u obrazovawu i ustanove koji su ostvarili posebne rezultate u razvoju obrazovawa i vaspitawa u 2009. Tekst konkursa i kriterijumi su na sajtu Ministarstva prosvete www.mp.gov.rs.


KULTURA

c m y

DNEVNIK

PREDSTAVNICI NOVOSADSKE UPRAVE NAJAVILI

je osniva~, ali to }e se promeniti od slede}e godine - rekao je Bursa}. Re~ je o 14 takvih korisnika, me|u kojima su: Zmajeve de~ije igre, Brankovo kolo, Egzit, Muzi~ka omladina grada Novog Sada, Centar za kulturnu animaciju i drugi. ^lan gradskog ve}a za kulturu Andrej Bursa} istakao da je jedan od uspeha u trenutnoj kulturnoj politici grada izuzimawe bioskopa "Arena" iz privatizacije, pa }e zahvawuju}i ulagawu privatnog kapitala u wegovu revitalizaciju gra|ani mo}i da gledaju filmove u savremenim uslovima. - Kao kapi-

talni projekat od velikog zna~aja moram ista}i i rekonstrukciju Kulturnog centra grada u koji je ulo`eno oko 100 miliona dinara za same radove, a bi}e izdvojeno jo{ 50 miliona za wegovo opremawe - dodao je Bursa}. Pomo}nik gradona~elnika Vladimir Kopicl najavio je da }e se u narednom periodu Grad pozabaviti revitalizacijom Petrovaradinske tvr|ave sa svim wenim delovima, kao i da je u planu da se otvori Alternativni kulturni centar koji bi omogu}io mladim umetnicima da se afirmi{u, {to je teku}i problem Novog Sada ve} 20 godina. N. Vukovi}

U BEOGRADU I NOVOM SADU

Koncerti pijaniste Kemala Geki}a Pijanista Kemal Geki} odr`a}e koncert 12. decembra u velikoj dvorani Zadu`bine Ilije M. Kolarca u Beogradu, u okviru ciklusa "Velikani muzi~ke scene", koji organizuje Centar za muziku Kolar~eve zadu`bine. Tako|e, na{ poznati pijanista }e nastupiti i na koncertu u novosadskoj Sinagogi 14. decembra, u organizaciji Muzi~ke omladine Novog Sada. U saop{tewu Zadu`bine Ilije M. Kolarca se navodi da }e pijanista Kemal Geki} na koncertu izvesti dela [opena, Ravela i Lista. "Originalnost, ubedqivost, snaga interpretacije i perfektno rukovo|ewe instrumentom, samo su

neki od kvaliteta koji se pripisuju jednom od najve}ih i najuzbudqivijih pijanista dana{wice, Kemalu Geki}u, ~ije svirawe hvale kako kriti~ari tako i publika {irom sveta", pi{e u saop{tewu. Kemal Geki} ro|en je 1962. godine u Splitu, a Muzi~ku akademiju je poha|ao u Zagrebu, a kasnije i u Novom Sadu, gde je predavao na katedri za klavir od 1983. do 1999. godine. U SAD je pre{ao 1999. godine, kada je po~eo da predaje na univerzitetu u Majamiju. Po~asni je profesor na Muzi~koj akademiji u Tokiju i gostuju}i predava~ na vi{e umetni~kih fakulteta u svetu.

Podr{ka dobroj kwi`evnosti @iri kwi`evne nagrade “Stevan Pe{i}” ju~e je saop{tio da je petnaesti dobitnik ovog priznawa novosadski kwi`evnik \or|e Pisarev, odnosno wegov najnoviji roman “A ako umre pre nego {to se probudi?”u izdawu zrewaninske “Agore”. Odluka `irija (Jovan Zivlak-predsednik, Vladimir Gvozden i Frawa Petrinovi}) bila je jednoglasna, a nagradu dodequje Gradska biblioteka iz Novog Sada i Savet Mesne zajednice Koviq. \or|e Pisarev (Vizi}, 1957.) pripada redu istaknutih savremenih srpskih prozaista. Radi kao urednik u na{em listu, a objavio je vi{e zbirki pri~a i deset romana. Dobio je vi{e kwi`evnih priznawa: nagradu “Laza Kosti}”, nagradu Dru{tva kwi`evnika Vojvodine za kwigu godine i nagradu Fondacije “Borislav Peki}”. Roman “A ako umre pre nego {to se probudi?” napisan je duhovito, opu{teno i zanimqivo, uz elemente groteske i fantastike, nagla{ava `iri. Autor preispituje mogu}nosti proze i suo~ava ih sa stvarno{}u. Glavni junak je romanopisac koga je

U GALERIJI OGRANKA SANU U NOVOM SADU

Izlo`ba Jankova, Babi}a i Jani~i}a U galeriji Ogranka Srpske akademije nauka i umetnosti u Novom Sadu u toku je izlo`ba trojice slikara Dragana Jankova, Tadije Jani~i}a i Danijela Babi}a, na kojoj je predstavqeno figurativno slikarstvo ovih autora. Izlo`ba se mo`e pogledati do 9. decembra. Iako razli~iti ovi umetnici ipak imaju dve zajedni~ke osobine / karakteri- Slike Jankova, Babi}a i Jani~i}a stike, kako je primetio kustos Neboj{a MilenkoDragan Jankov je od onih navi}, navode}i da je prva ta da, {ih stvaralaca za koje slikarkao izraziti individualisti, stvo jeste duhovna (samo)discisva trojica govore uvek i isplina, navodi Milenkovi}, dokqu~ivo u vlastito ime. daju}i da je taj permanentni Druga, po Milenkovi}u vatrening duha u svom krajwem `nija karakteristika, jeste da ishodu usmeren ka tra`ewu su sva trojica u statusu sloboduto~i{ta. "Kre}u}i se, kontinog umetnika, i `ive iskqu~inuirano, strategijom malih povo od svog slikarskog rada, odmaka unutar estetskih kategonosno da su "u potpunosti usperija vlastitog opusa, jo{ od prli da ostvare saglasje izme|u ve slike "Bonjour Monsieur kategorija: `iveti za umetnost Dragche" iz 1985.godine Dragai `iveti od umetnosti!" nu Jankovu blisko je ono shva-

tawe po kom slikarstvo ne samo da treba da bude - ve} jeste lepo!", navodi Milenkovi}. Za Tadiju Jani~i}a Milenkovi} isti~e da je kao umetnik okrenut "ka preispitivawima kategorija apsolutne privremenosti: moralnih, eti~kih pa i umetni~kih normi sveta u kom `ivi. Tako i wegovo slikarstvo jeste permanentno (samo)ironijsko poigravawe sa motivima i mitovima dana{wice. Ta ne`na brutalnost

wegove umetnosti, dodatno, nagla{ena je i na verbalnom planu," prime}uje Milenkovi} i kao karakteristi~an primer navodi naziv Jani~i}eve slike: "Devojka sa sela podle`e gradskim isku{ewima". Kada je ova tri umetnika re~, Danijel Babi} je po Milenkovi}u onaj koji je igru sa mas-medijima prihvatio u najve}oj meri. "Otud i wegova platna naj~e{}e jesu direktni, pokatkad surovi i brutalni, ise~ci stvarnosti (tranzicijske realnosti), ne retko sa dozom sarkazma i osobene anga`ovanosti. Za wega umetnost jeste permanentno (strategijsko) osvajawe teritorija - poput grafita ispisanog na neo~ekivanom mestu, tako i sliku s natpisom "Babich was here!", u wegovom slu~aju treba posmatrati kao programski iskaz", ukazuje Milenkovi}. N.Pej~i} GONKUR ZA POEZIJU

Nagra|en Abdelatif Labi

Foto: R. Hayi}

SPENS OD JU^E UKRA[EN FOTOGRAFIJAMA

Umetnost studenata sveta Drugo svetsko bijenale studentske fotografije koje organizuje Akakdemija umetnosti u Novom Sadu, otvoreno je ju~e u ju`nom holu Sportsko-polsovnog centra "Vojvodina". Na stotine fotografija pristiglih

na konkurs krasi}e Spens do 16. decembra, kada se izlo`ba zatvara. Akademija umetnosti u Novom Sadu posledwih {est godina naizmeni~no organizuje svetsko bijenale plakata, odnosno

15

\OR\U PISAREVU NAGRADA „STEVAN PE[I]”

Novine u finansirawu ustanova kulture Od slede}e godine sve institucije i organizacije koje se bave kulturom, a koje nije osnovao Grad Novi Sad, mora}e da apliciraju za sredstva iz gradskog buxeta putem konkursa, izjavio je na ju~era{woj konferenciji za novinare ~lan gradskog ve}a zadu`en za kulturu Andrej Bursa}, na kojoj je bilo re~i o aktuelnom stawu u kulturi Novog Sada. - Oko 60 odsto ukupnih sredstava Gradske uprave za kulturu odlazi na finansirawe rada 11 ustanova ~iji je osniva~ grad i ove godine u te svrhe opredeqeno je 527 miliona dinara. Grad je i pomagao ustanove i organizacije kojima ni-

~etvrtak3.decembar2009.

fotografije, i tako omogu}ava sliku preseka nastavnih programa, studentskih dometa i umetni~kih aktuelnosti iz domena atraktivnih disciplina likovne umetnosti. I. B.

Marokanski pisac i pesnik Abdelatif Labi ovogodi{wi je dobitnik nagrade Gonkur za poeziju, saop{tila je Akademija Gonkur. Labi (67), koji pi{e na francuskom jeziku, autor je velikog broja zbirki pesama, romana i pozori{nih predstava. Bavio se i prevo|ewem kwiga razli~itih arapskih pesnika. Tokom 1970-ih godina, zbog politi~kog anga`ovawa u Maroku je osu|en na deset godina zatvora, nakon ~ega se nastanio u Francuskoj. U wegovim pesmama preovladavaju teme pravde i slobode. Me|u wegovim poznatijim kwigama su "L'etreinte du monde" (1993), "Mon }er double" (2007) i "Tribulations d'un reveur attitre" (2008). Pored svoje najpresti`nije nagrade za kwi`evnost na francuskom jeziku, Akademija Gonkur svake godine dodequje i priznawa za poeziju, novelu, biografiju i prvi roman.

\or|e Pisarev

napustila strast za `ivotom, pa odlu~uje da napi{e totalnu kwigu. Sebe zati~e kako hoda ulicama grada koji je nekada bio Novi Sad, a banalni odlazak na pijacu prerasta u duhovitu fantazmagoriju. Pored junaka-pisca i wegove supruge, javqa se povremeno i ironi~ni pripoveda~, a ceo roman, a ne samo wegov naslov, po~iva na paradoksu. Uz naglasak da ovim odabirom `iri prvenstveno podr`ava dobru kwi`evnost, posebno su uzete u obzir pripoveda~ke i tematske niti koje se prepli}u sa

najboqim delima Stevana Pe{i}a. \or|u Pisarevu nagrada }e biti uru~ena 11. decembra u Biblioteci “Laza Kosti}” u Koviqu, rodnom mestu Stevana Pe{i}a (1936-1994). Kako re~e Dragan Koji}, direktor, Gradska biblioteka u Novom Sadu objavila je pet tomova Pe{i}eve “Velike kwige-romana o Koviqu”. Petar Vi|ikant iz Koviqa rekao je da se “Memorijal Stevana Pe{i}a” odr`ava ve} deceniju i po u Koviqu i u Novom Sadu. R. Lotina

VE^ERAS NA SCENI „PERA DOBRINOVI]” SNP-a

Akrobatski solo francuske trupe Francuska trusvojim savremenipa "Lawski vetar" cima u umetni~kom gostuje ve~eras u obliku - ka`e 19.30 ~asova na autor ove predstasceni "Pera Dove Remi Balage - U brinovi}" Srp"Obi~nim ba{taskog narodnog poma" ja te`im da zori{ta na kojoj prevedem poetsku }e izvesti akrosnagu na {to jednobatski solo pod stavniji na~in, nazivom "Obi~ne {to bli`i nama. ba{te". Autor i @eleo bih da gleizvo|a~ je Remi dalac brzo upije Balage. Predstava materiju kako bi "Obi~ne ba{te", o`iveo svoje emonastala 2007, ~ini cije: svi smo mi diptih s predstapravili igra~ke od vom "Kru`ne bakartona, leteli ra{te".« ketama, izmi{qa- Nakon dvadeli potpuno nove set pet godina pro- Iz predstave „Obi~ne ba{te" svetove. Ba{te vedenih u cirkusvedo~e o tim maskim umetnostima, za mene je po{tarijama: jedan sto, tabure i ve} stalo va`no da sintetizujem snagu, imamo planinu... isti sto, tabure i poetiku, svet koji su mi te godine ve} imamo `ensku senzualnost koju donele. Duboko verujem da je jedna mu{karac poku{ava da zavede. Tu od uloga umetnika da svedo~i o svoje drvo, dah, jedan obi~an mu{karac joj epohi, o tome kako vidi svoje koji se razvija u prostrani svemir, mesto u vremenu, o onome {to vidi, svet ogroman u wegovoj glavi... {to ga obele`ava i da sve to vrati N. P-j.


SPORT

~etvrtak3.decembar2009.

c m y

16

DNEVNIK

NOVOSADSKI SUPERLIGA[ POLAKO SVODI RA^UNE

Ne mo`e svako da nosi Vo{in dres Trening utakmica rezervista, ustupqenih fudbalera i igra~a na probi u Vojvodini i kombinovanog tima Proletera sa Slane bare jo{ jednom je potvrdila mawe-vi{e sve ono {to u novosadskom superliga{u ve} znaju. U najkra}em, direktor crveno-belih Miodrag Panteli} ovako analizira aktuelnu situaciju: - Uverili smo se u ono {to nam se kao zakqu~ak name}e ve} du`e vreme. Te{ko sa strane mo`emo da dovedemo nekog neafirmisanog igra~a a da je on boqi od mladi}a koji su ponikli u na{im redovima. Uverio sam se i u ovoj utakmici, kao i na niz prethodnih ovakvog tipa, da na{i mladi}i iz podmlatka ili iz sredina kojima su ustupqeni na odre|eni period imaju kvalitet i da neki od wih u bli`oj ili daqoj budu}nosti mogu s pravom da ra~unaju na Vo{in dres. Panteli} se ne libi da govori o imenima. - Vuk Mito{evi} je i na ovoj utakmici potvrdio klasu i svakako da }emo ga uskoro vratiti me|u prvotimce, uz wegove vr{wake Aleksi}a i Medojevi}a. Pohvale idu i na adresu Katajia, Sekuli}a...a i {toper Karan potvrdio je da du`a pauza od kako nije u postavi nije na wega ostavila ve}eg traga – smatra Panteli}. Kako se bli`i prelazni rok, u Vojvodini se pripremaju za zimsku berzu. - Na{ stav je jasan: svako je za prodaju, ukoliko stigne odgovaraju}a cena. Dakle, ne}emo praviti smetwu ni na{im perjanicama poput Mr|e, Tadi}a ili Aleksi}a, ali samo pod uslovom da za wih dobijemo adekvatne ponude. [to se ostalih igra~a ti~e, izvesno je da }emo se sa nekima rastati. Odre{ene ruke dobi}e neki iskusniji igra~i, kao i oni koji nisu potvrdili da mogu da odgovore postavqenim obavezama.

Perspektiva: Nemawa ^ovi} i Vuk Mito{evi}

I TO SE DOGA\A U FUDBALU

Kunti} u Hajduku {efovao jedan dan Da u na{em fudbalu sve mo`e potvr|uje i ono {to se desilo u kulskom Hajduku. U ovom superliga{u, pre petnaestak dana smewen je {ef stru~nog

Kunti} je bio {ef stru~nog {taba Hajduka samo jedan dan. Naime, nakon promocije odr`ane u ponedeqak i odra|enog popodnevnog treninga, Kunti}

Oti{ao u Afriku: Zoran Kunti}

{taba Bogdan Korak. Protekla dva kola prvenstva klupska administracija je iskoristila da prona|e novog trenera i izbor je pao na mladog stru~waka Zorana Kunti}a,. Ali... Zoran

je igra~ima zakazao trening u utorak u 11 sati, ali su trening vodili treneri Sr|an Kova~evi} i Ranko Deli}. Po gradu se proneo glas da je mladi stru~wak napustio redove superli-

ga{a iz Kule, a procurila je i informacija da je razlog za to {to je u ponedeqak uve~e Kunti} dobio poziv da preuzme jedan klub u Africi. Budu}i da je sa Hajdukom postigao dogovor da odradi dve preostale utakmice u jesewem delu prvenstva, pa da se tek onda dogovore o daqoj saradwi. Me|utim, uz obrazlo`ewe da ne mo`e da odbije ponudu iz Afrike Kunti} je napustio Hajduk. - Kada sam se u ponedeqak uve~e vratio u Suboticu stigla mi je ponuda iz Afrike, veoma povoqna, uz zahtev da za vikend budem tamo. Do{ao sam u utorak u Hajduk, pokazao im ugovor i tra`io da me razumeju, jer zaista ni jednu zamerku nemam na ono {to su mi qudi iz Hajduka prilikom dogovarawa o saradwi predlo`ili. Nemam zamerki ni na igra~e, ali ovakav ugovor jednostavno nisam mogao da odbijem i to je jedini razlog {to sam trener Hajduka bio samo jedan dan - rekao je Zoran Kunti}. Do iznala`ewa novog re{ewa za mesto {efa stru~nog {taba treninge Hajduka }e voditi trenerski tandem Sr|an Kova~evi} - Ranko Deli}. \. Bojani}

Direktor Panteli} pohvalno pri~a i o mladom igra~u Proletera Nemawi ^ovi}u. - Re~ je o veoma interesantnom napada~u, ume{nom golgeteru koji je odavno skrenuo pa`wu fudbalske javnosti. Iz tog razloga pregovaramo s Porleterom o wegovom eventualnom anga`manu, jer bismo zaista napravili propust ukoliko bi ^ovi} sa Slane bare oti{ao u neki drugi klub umesto u Vojvodinu – ne krije Panteli}. [ef stru~nog {taba Branko Babi} gledao je drugo poluvreme utakmice s Proleterom. - Imali smo sastanak i analizirali utakmicu s Radom, pogledali se u o~i i pri~ali o nekim odnosima unutar tima. Pred nama su dva prvenstvena kola i na{ ciq je da rezultatski uspe{no privedemo jesen kraju, a onda }emo morati da precizno utvrdimo kriterijume o tome ko mo`e da nosi dres Vojvodine. ^iwenica je da to ne mogu svi, jer interes kluba mora svakome da bude na prvom mestu i da li~ne ambicije treba da stavi u slu`bu kolektiva – rekao je Babi}. Babi} je ve} formirao utisak o mladi}ima poniklim u Vo{inoj {koli. - Imao sam priliku da ih pogledam u nekoliko kontrolnih me~eva, a pojedince smo ukqu~ili u rad s prvotimcima. Ono {to je za wih od izuzetne va`nosti je to da shvate da jedna dobra igra ne sme da ih ponese, ali i da ih udaqenost od prvog tima u kra}em ili du`em periodu ne demorali{e. Moj stav o profesionalnim obavezama fudbalera je kratak i jasan: svaku utakmicu do`ivqavam kao finale Lige {ampiona, a svaki trening kao utakmicu. Ko to shvati bi}e mu lak{e da odgovori klupskim obavezama – jaaS. Savi} Foto: S. [u{wevi} san je Babi}.


SPORT

DNEVNIK

~etvrtak3.decembar2009.

UO^I @REBA ZA SP U JU@NOJ AFRICI

LIGA EVROPE: PARTIZAN VE^ERAS NASTUPA U TULUZU (19)

Srbija u ~etvrtom {e{iru

Utisak va`niji od rezultata Fudbaleri Partizana }e ve~eras sa Tuluzom odigrati utakmicu petog kola grupe ,,J’’ Lige Evrope. Crno–beli }e na teren istr~ati u znatno izmewenom sastavu u odnosu na ranije utakmice: zbog povreda u Beogradu su ostali Lamin Dijara, Darko Bo`ovi}, Goran Gavran~i}, Marko Lomi} (suspenzija) Mladen Krstaji} i Rajko Bre`an~i} (problem sa paso{em).

ostavili u evropskom takmi~ewu – rekao je Dijara. Trener Goran Stevanovi} je ve} najavio nastup rezervista, a kapiten Nenad \or|evi} obe}ava borbu za klupsku ~ast. - Odmorili smo se posle derbija i psihi~ki i fizi~ki i spremni smo za duel sa Tuluzom. Bodove ne mogu obe}ati, jer znamo kako je to ranije ispadalo, ali po`rtvovawe i odlu~nost da. Imperativ rezultata ne postoji, ali nosimo Partizanov

kvaliteta Tuluza, koji je protiv crno – belih do sada od svih ekipa u grupi najmawe pokazao. - Dobili smo vetar u le|a i proba}emo da ga iskoristimo do kraja polusezone. Najpre protiv Francuza, a potom i u prvenstvu. Ako zaigramo hrabroi napada~ki rezultat }e mo`da i do}i. Vreme je da defanzivu ostavimo po strani i odigramo svoju prepoznatqivu igru – smatra Petrovi}. Vezista {ampiona tvrdi da igra~i ne}e podle}i pritisku

17

Danas Grupa D

Veltspils - Herta Sporting (L) - Herenven 1. Sporting (L) 2. Herenven 3. Herta 4. Ventspils

4 4 4 4

3 1 1 0

1 1 1 3

(21.05) (21.05) 0 2 2 1

7:4 10 5:6 4 4:5 4 3:4 3

1 1 1 3

(21.05) (21.05) 7:2 9 5:4 7 4:4 5 2:8 1

Grupa E

Fulam - CSKA Roma - Bazel 1. Bazel 2. Roma 3. Fulam 4. CSKA

Sofija 4 4 4 4

3 2 1 0

0 1 2 1

Organizacioni komitet Svetskog prvenstva 2010. odredio je {e{ire za `reb, koji }e se u Kejptaunu odr`ati u petak. Srbija }e biti `rebana iz ~etvrtog. Samo su nosioci grupa odre|eni prema poziciji na listi FIFA (oktobarskoj), dok se raspored ostalih {e{ira pravio na osnovu geografskog kriterijuma.

nova~e, Gana i Nigerija) i Ju`ne Amerike (^ile, Paragvaj, Urugvaj). Preostale evropske selekcije su u ~etvrtom {e{iru (Danska, Francuska, Gr~ka, Portugal, Srbija, Slova~ka, Slovenija, [vajcarska). Orlovi mogu da budu zadovoqni sastavima {e{ira, jer su izbegli Francuze, Portugalce... Tako bi, na primer, naj-

Grupa F

Galatasaraj - Panatinaikos(21.05) Dinamo (B) - [turm (21.05) 1. Galatasaraj 4 3 1 0 11:3 10 2. Panatinaikos 4 3 0 1 4:3 10 3. Dinamo (B) 4 1 0 3 2:8 3 4. [turm 4 0 1 3 1:4 1

Grupa J

[ahtjor - Klub Bri` Tuluz - Partizan 1. [ahtjor 4 4 0 2. Klub Bri` 4 2 1 3. Tuluz 4 1 1 4. Partizan 4 0 0

0 1 2 4

(19) (19) 14:2 12 9:8 7 5:10 4 5:13 0

Grupa K

PSV - Sparta (P) Kopenhagen - Klu` 1. PSV 4 2 2. Sparta (P) 4 2 3. Kopenhagen 4 1 4. Klu` 4 1

2 1 1 0

Grupa L

Austrija (B) - Bilbao Verder - Nacional 1. Verder 4 3 1 2. Atletik 4 2 1 3. Austrija (B) 4 0 3 4. Nacional 4 0 2

Metje Berson (Tuluz) i Almami Moreira (Partizan) su u Beogradu vodili `estoke duele

Jasno je da }e vaqak ve~eras imati i posebnih problema u odbrani, a veliki je hendikep odsustvo Senegalca Dijare. - @ao mi je {to je tako ispalo, ali boqe da se sada odmorim kada nam bodovi nisu neophodni nego protiv OFK Beograda. @elim drugarima svu sre}u i da poprave trenutni utisak koji smo do sada

dres koji obavezuje da pru`ite maksimum. U~ini}emo sve da osvojimo barem bod i da se ~asno borimo za klupske boje – rekao je \or|evi}. Reprezentativac Radosav Petrovi} smatra da se stvorila {ansa za osvajawe prvih bodova. Najpre zbog atmosfere, posle pobede u derbiju, a potom i zbog

zbog ubistva Brisa Tatona u Beogradu. - Mi nemamo veze sa tim. @ao nam je ~oveka, ali na{e je da igramo fudbal i borimo se za klub. Nadam se da se takve stvari vi{e nikada ne}e de{avati – rekao je Petrovi}. U Tuluz su otputovali slede}i igra~i:golmani - Mladen Bo`o-

0 1 2 3

5:3 7:5 2:4 4:6

(19) (19) 8 7 4 3

(19) (19) 0 10:5 10 1 7:5 7 1 4:7 3 2 5:7 2

vi} i Aleksandar Radosavqevi}, odbrana - Sr|a Kne`evi}, Marko Jovanovi}, Nenad \or|evi}, Sini{a Stevanovi} i Aleksandar Kosori}, sredwi red- Radosav Petrovi}, Qubomir Fejsa, Branislav Jovanovi}, Nemawa Tomi}, Almami Moreira, Adem Qaji} i Nikola Vujovi}, napada~iGabrijel Kleo, Milo{ Bogunovi}, Brana Ili} i Va{ington da Silva. Me~ po~iwe u 19 ~asova, a sudi Islan|anin Kristin Jakobsen. I. Lazarevi}

Sep Blater, predsednik FIFA

Ju`na Afrika je kao doma}in automatski postavqena kao A1 (nosilac u Grupi A), a nosioci }e biti i: Brazil, [panija, Holandija, Italija, Nema~ka, Argentina i Engleska. U drugom {e{iru }e se na}i reprezentacije iz Azije (Australija, Japan, Severna Koreja, Ju`na Koreja), Sredwe, Centralne Amerike i Kariba (SAD, Meksiko, Honduras) i Okeanije (Novi Zeland). Tre}i {e{ir }e ~initi ekipe iz Afrike (Al`ir, Kamerun, Obala Slo-

Man}ini selektor Nigerije? Italijanski fudbalski stru~wak Roberto Man}ini mogao bi uskoro da preuzme reprezentaciju Nigerije. ^elnici Saveza Nigerije razgovarali su s Man}inijem i ponudili mu da predvodi nacionalni tim ove zemqe na Svetskom prvenstvu naredne godine u Ju`noj Africi. Man}ini (45) je u karijeri vodio Fiorentinu, Lacio i Inter. Italijanski stru~wak je dobio otkaz u Interu u junu pro{le godine, po{to je osvojio tre}u uzastopnu titulu. Trenutno je bez anga`mana.

Vitorog u svim kategorijama rog nastupiti u svih pet konkurencija. - Napravili smo ve} ekipe, igra}emo u svim kategorijama i siguran sam da }emo se na}i barem u jednom finalu - ka`e jedan od stubova Vitoroga u konkurenciji veterana Milan Jeli~i} - ]ole. - Pro{le godine smo bili drugi u konkurenciji mla|ih pionira,a pretpro{le su se istakli veterani. Na{ turnir je najstariji na ovim prostorima (po~eo je

Reklame U `eqi da iza|emo u susret ekipama koji imaju sponzora odlu~ili smo da od ove godine da oni koji `ele za 3.000 dinara ostaknu reklamne panoe u hali na Sajmi{tu. Dimenzije panoa su jedan s tri metra, a nije ograni~en broj reklamnih panoa. Uplate za reklame mogu se izvr{iti li~no i na `iro ra~un. u kafeu Indeksova tribina obaviti i `reb. Vodi}emo ra~una da ekipe koje su u posledwih nekoliko godina igrali u zavr{nici ne budu u istoj grupi. Odlagawa starta ne}e biti, jer nas veliki broj praznika u tom periodu primorava da se igra i preko nedeqe. Ju~e su se na{oj redakciji javili predstavnici Vitoroga, Veternika, Ajaksa, {kole fudbala ^SK -a iz ^elareva ... Svi najavquju po dve- tri ekipe,a pravi kuriozitet je da }e Vito-

1961. godine), a dele se i najve}e nagrade. I ove godine, kao i pro{le, prvaku }e pripasti 400.000 dinara, a ukupni nagradni fond bi}e oko 700.000 dinara, pod uslovom da se prijavi pribli`no isti broj ekipa kao i na pro{lom turniru. Posebnu pa`wu posve}ujemo najmla|ima, jer su oni budu}nost ove fudbalske revije. Ba{ zbog toga odlu~ili smo da smawimo kotizaciju za wih, pa }e pioniri ove godine pla}ati

Momenat s pro{logodi{weg turnira

8.000 dinara (umesto 9.5000), a mla|i pioniri 6.000 (umesto 9.000). I kod veterana situacija je sli~na kao i pro{le godine: ako se prijavi vi{e od petnaest ekipa i wih }emo nagraditi nov~ano, pobednika s 50.000 dinara. Kod veterana pravo nastupa imaju svi fudbaleri koji su napunili 35 godina, bez obzira da li su aktivni ili ne. Prijave za turnir primamo do srede, 9. decembra, u prostorijama sportske rubrike u zgradi „Dnevnika“ (Bulevar oslobo|ewa 81) na drugom spratu radnim danom od 10 do 14 sati i

na `iro ra~un [ahovskog kluba « „Dnevnik»“ 340 - 2511- 60. Informacije se mogu dobiti i na telefon sportske rubrike 021/ 480 - 6827. Dakle, kotizacije za seniorske ekipe su 13.000 dinara, za veterane 11.000, za kadete 10.000 ( de~aci ro|eni posle 1. januara 1993. godine), za pionire 8.000 (1995. i mla|i) i za mla|e pionire (1996. i mla|i) 6.000 dinara. Igra}e se po starim pravilima - s pet igra~a u poqu i golmanom. Svaku ekipu sa~iwava deset igra~a i rukovodilac ekipe, u toku turnira mogu da

Roberto Man}ini

SELEKTOR GANE RAJEVAC POJA^AVA EKIPU

PRED 47. TRADICIONALNI „DNEVNIKOV” TURNIR U MALOM FUDBALU

Kako se pribli`ava start 47. tradicionalnog „Dnevnikovog“ turnira u malom fudbalu u Novom Sadu interesovawe je sve ve}e. I ju~e je petnaestak ekipa najavilo u~e{}e, ali potvrdu na `iro ra~unu jo{ nemamo, zato molimo sve ekipe da telefonom jo{ jednom provere da li smo evidentirali wihovu prijavu. Turnir po~iwe u subotu,12. decembra,a priojave }emo primati do 9. decembra, kada }e se

gora kombinacija protivnika u Ju`noj Africi mogla da im bude [panija, SAD i ^ile. A i takva grupa nije tako stra{na i nepremostiva. U svakom slu~aju, Srbi se nadaju da }e [arliz Teron (glumica sa Oskarom iz 2003), koja }e pri `rebu pomagati generalnom sekretaru FIFA @eromeu Valkeu, biti sre}nije ruke od Hajdi Klum. Ona je 2006. u Nema~koj Srbiji i Crnoj Gori izvukla Argentinu, Holandiju i Obalu Slonova~e.

se mewaju sastavi, ali jedan fudbaler mo`e da igra za samo jedan tim, bez obzira na konkurenciju. Igra~i koji su ka`weni vremenskom kaznom od bilo kojeg saveza ne mogu da nastupe na turniru. U prvih nekoliko kola igralo bi se vikendom, a u zavr{nici po ubrzanom ritmu svakodnevno. Na po~etku turnira ekipe }e biti raspore|ene po grupama, a potom }e se u zavr{nici igrati na ispadawe. [ema je ista kao i ranijih godina, a vodi}emo ra~una da najboqe ekipe u predtakmi~ewu ne igraju u istim grupama. G. Kova~

Ra~una na Balotelija

Selektor reprezentacije Gane Milovan Rajevac poku{a}e da ubedi fudbalera Intera Marija Balotelija da igra za Ganu na Svetskom prvenstvu 2010. godine. Baloteli (19), ~iji su roditeqi iz Gane, ro|en je u Italiji i nastupao je za mladu selekciju azura. - Slede}e nedeqe do}i }u u Evropu Milovan Rajevac i sasta}u se sa Balotelijem, a prethodno sam dobio zeleno svetlo od ~elnih qudi Saveza. Ve} imam zakazanu seriju razgovora sa igra~ima iz Gane koji nastupaju u evropskim klubovima - kazao je Rajevac. On je istakao da o~ekuje pomo} od kapitena Gane Stefana Apije, koji igra za Bolowu. - Moj plan je da prvo odem u Bolowu, a potom zajedno sa Apijom da otputujem u Milano i razgovaram sa Balotelijem i Salijem Muntarijem. Zadovoqan sam sa napada~ima koje imam, ali Baloteli poseduje ogroman kvalitet i veoma je dobar fudbaler - zakqu~io je Rajevac. Baloteli je ponikao u Lumezanu, a 2007. godine je stigao u Inter. Za milanski klub odigrao je 61 me~ i postigao 21 gol.


18

SPORT

~etvrtak3.decembar2009.

SAVET ZA BORBU PROTIV NASIQA U SPORTU

DANAS U SOMBORU

Dodela Spartakove nagrade U Narodnom pozori{tu u Somboru danas }e se okupiti ugledni sportisti, sportski radnici, legende sporta, koji }e prisustvovati dodeli presti`nog sportskog priznawa nagrade „Jovan Miki} Spar-

tak“ . U kategoriji sportista statuu }e dobiti svetska prvakiwa na 200 metara prsno Na|a Higl, ~lanica Pliva~kog kluba Tami{ iz Pan~eva, kao i wen trener i brat Sebastijan Higl. U kategoriji sportskih organizacija nagradu }e dobiti Sportski centar Soko za obuku nepliva~a iz Sombora. Me|u sportskim radnicima izdvojeni su profesor dr Miroslav Milankov iz Novog Sada i Tomislav Karaxi} iz Subotice. Novosa|anka Gordana Mikovi}-Mu~ibabi}, ~lanica SD Novi Sad 1970, primi}e nagradu za vrhusnko-sportsko dostignu}e, dok }e Ivan Frgi} iz Sombora dobiti statuu za `ivotno delo. @iri, u sastavu Zoran \or|evi}, Jovica Tula}, Ivan Frgi}, Lazar Pilipovi}, Vladimir [i{ka i Jovica Momirov, ove godine u tri kategorije (sportske sudije, ferplej i sponzori-donatori sporta) nije dodelio priznawa iako je bilo nominovanih. J. Gali}

Golman pogo|en vazdu{nom pu{kom Golman gr~kog fudbalskog prvoliga{a Panatinaikosa Aleksandros Corvas izjavio je da su ga na nedeqnoj prvenstvenoj utakmici navija~i protivni~kog Olimpijakosa pogodili hicem iz vazdu{ne pu{ke. Corvas je rekao da je dan nakon tog me~a otkrio malu ranu na svom telu, za koju sumwa da mu je naneta vazdu{nim oru`jem i naveo je da za tu povredu ima kompletnu medicinsku dokumentaciju. On je istakao da je u jednom momentu osetio bol, ali da o tome nije obavestio sudiju utakmice. ^itav slu~aj je prijavqen policiji, koja je od Olimpijakosa zatra`ila video snimke sa stadiona. Atinski derbi zavr{en je pobedom Olimpijakosa od 2:0, a me~ su obele`ili brojni incidenti navija~a dva kluba.

SJAJNA SARADWA RVA^A VOJVODINE I MOJKOVCA: Proteklih deset dana rva~i novosadske Vojvodine (na slici) obavili su prvi deo priprema pred nastupaju}u sezonu. Wihov doma}in bio je Rva~ki klub Mojkovac, koji deluje u sastavu Kluba borila~kih sportova. Iza te saradwe Vojvodine i Mojkovca stoje agilni sportski radnici Predrag Peko A{anin, Marko Bla`evi} i Mladen Babi}. - Vi{emese~na ideja o saradwi i zajedni~kom radu je realizovana na obostrano zadovoqstvo rekao je trener Novosa|ana Aleksandar Jovan-

Sledi izmena zakona Ministarka omladine i sporta Sne`ana Samarxi}-Markovi} izjavila je da }e se uskoro razmatrati izmene i dopune tri zakona kako bi se lak{e procesuirali pojedini slu~ajevi nasiqa u sportu. - Razmatra}e se izmene i dopune Zakona o spre~avawu nedoli~nog pona{awa na sportskim priredbama, Zakona o prekr{ajima i Krivi~nog zakona - rekla je Samarxi}-Markovi} posle sastanka Saveta za borbu protiv nasiqa u sportu. Ona je objasnila da je ustanovqeno da je te`e procesuirati pojedine slu~ajeve nasiqa u sportu zbog kolizije ta tri zakona i da }e se na taj na~in prevazi}i ta prepreka. - O~ekujemo od Saveta Evrope jasne preporuke za sve zemqe {ta daqe raditi. Direktna posledica toga bi}e prva nacionalna konferencija o sigurnosti mladih, kada }emo pozvati 167 gradona~elnika i predsednika op{tina - istakla je ministarka. Ona je dodala da je povod za tu konferenciju ~iwenica da su naj~e{}e `rtve i po~inioci nasiqa mladi izmedju 15 i 30 godina. Savet za borbu protiv nasiqa u sportu usvojio je akcioni plan, odnosno identifikovao ciqeve, aktivnosti, indikatore, nosice aktivnosti, izvore finansirawa i vremenski okvir za spre~avawe nasiqa.

- Ministarstvo prosvete se slo`ilo da se uvede ~as na kome }e se razgovarati o spre~avawu nasiqa uz gostovawe poznatih sportista. Prema wenim re~ima, odr`ava}e se zajedni~ki skup{tinski odbori za omladinu i sport i bezbednost, kako bi i parlament bio svestan problema i kako bi

se dobila {iroka nacionalna baza. - Usvojili smo i odluku da de`urni tu`ilac prisustvuje sportskom objektu za vreme utakmice, a jedna od mera je i dono{ewe specifi~nih propisa o kontrolnim sobama na stadionima za zadr`avawe po~inioca nasiqa na stadionu za vreme utakmice.

Ministarka je objasnila da }e klubovi na kartama {tampati - stop nasiqu. - Bi}e uvedene kamere na stadionima i drugim sportskim objektima. Primewiva}e se individualna prodaja ulaznica i bi}e zabrawena podela besplatnih karata - rekla je Samarxi}Markovi}.

[tapom udario po glavi svog golmana Hokeja{ Florida Pantersa (NHL) Kit Balard {okirao je ameri~ku sportsku javnost na utakmici protiv Atlante, kada je, posle primqenog gola, iz sve snage {tapom po glavi udario ~uvara mre`e svog tima Tomasa Volkuna. Ameri~-

~evi}. - Trudili smo se da {to vi{e znawa i iskustva prenesemo na{im doma}inima, a oni su se trudili i u mnogom uspevali da trena`ni proces prate. Pored stru~ne saradwe, ostala je i qudsko sportsko dru`ewe za pam}ewe. U Novi Sad vratili smo se puni lepih utisaka i bogatiji za sijaset sportskog prijateqstva. Da sve to ne bi ostalo samo na prvim koracima, uru~ili smo na{im doma}inima poziv za 15. memorijal „Jovan Bogi} Pufika“ (18. i 19. decembra). Bili smo dobri gosti, a trudi}emo se da budemo jo{ boqi doma}ini. J. Gali}

se ne}e trkati za generalni plasman, a na{i mladi}i Nibali i Krojciger pridru`i}e mi se u timu i ima}e vi{e slobode ako sam ja me|u ostalim zvezdama - izjavio je Baso, koji je pro{le sezone sa Likvigasom potpisao dvogodi{wi ugovor. Baso je 2006. godine trijumfovao na Trci oko Italije, ali

Sne`ana Samaryi}-Markovi}

HOKEJA[ [OKIRAO AMERI^KU JAVNOST

Baso u~esnik Trke oko Francuske Italijanski biciklista Ivan Baso, koji se posle dvogodi{we suspenzije zbog dopinga vratio na stazu, najavio je da }e u~estvovati na Trci oko Francuske 2010. Baso }e voziti za italijanski tim Likvigas. - Imam najvi{e iskustva u celoj ekipi. Franko Pelicoti

DNEVNIK

je suspendovan nakon istrage o dopingu. - Novinari su uvek tra`ili na~in da potvrde da sam se vratio u vrhunsku formu ove godine. Nijednog trenutka nisam bio smiren, a sada, posle godinu dana vo`we, miran sam i siguran. Radim u teretani, iste`em se i trudim se da oja~am le|a - rekao je italijanski biciklista.

ki mediji prenose da je Balard napravio potez kakav nikada nije vi|en u istoriji ameri~kog profesionalnog sporta. On je sredinom prve tre}ine utakmice, posle primqenog gola, pri{ao Volkunu i {tapom

ga, dok je le`ao na ledu, iz sve snage udario po glavi. Nesre}nom golmanu od siline udarca kaciga je spala sa glave, a lekarima Floride trebalo je nekoliko minuta da mu vrate svest. Vokun je odmah preve`en u bolnicu, a pu{ten je ku}i ~im

su mu lekari za{ili uvo i konstatovali da nije do`iveo potres mozga. Balard se kasnije pravdao da nije `eleo da udari Vokuna, ve} da je nameravao da palicom udari po okviru gola, ali je malo ko poverovao u wegovu pri~u.


SPORT

DNEVNIK ME^ ZA TITULU VBC

Borov~anin najavquje Vitalija Kli~ka Srbin uz Vitalija Kli~ka! Dodu{e, ne}e se Nenad Borov~anin boriti u ringu sa Ukrajincem, ali ho}e u predigri me~a za VBC {ampiona sveta, 12. decembra u Bernu. Pre nego {to Kevin Xonson iza|e na megdan Kli~ku, Borov~anin

`em svetu da i Srbi imaju boksere za svetske me~eve - izjavio je Borov~anin. - Ne `elim da prognoziram ishod, ali moj ciq je da stignem do vrha Evrope i sveta, tako da }u dati sve od sebe da pobedim svakoga ko mi se na|e na tom putu. Bra}a Kli~ko su mi dala po-

~etvrtak3.decembar2009.

19

EVROLIGA

Rako~evi} do~ekuje srpski trio Danas je na programu sedam utakmica 6. kola Evrolige. U grupi B u kojoj se takmi~i srpski {ampion Partizan sastaju se Efes Pilsen Igora Rako~evi}a i Lijetuvos Ritas ~ije boje brane Bojan Popovi},

u ovom kolu do~ekuje istanbulski Fenerbah~e, a u preostalim me~evima grupe A se sasataju Montepaski i Cibona, odnosno Asvel i @algiris. U grupi C qubqanska Olimpija do~ekuje prvoplasirani Makabi, dok u grupi D Panatinaikos

Danas Grupa A: Montepaski - Cibona (20.30), Barselona - Fenerbah~e (20.45), Asvel - @algiris (20.45) Grupa B: Efes Pilsen - Lijetuvos Ritas (19) Grupa C: Olimpija - Makabi (20.30) Grupa D: Panatinaikos - Armani Yins Milano (18), Oldenburg - Prokom (20)

Milko Bjelica i Dejan Borovwak. Pored Unikahe jedina nepora`ena ekipa u dosada{wem delu Evrolige je Barselona, koja

@eqka Obradovi}a i Milenka Tepi}a do~ekuje milanski Armani Xins, a Oldenburg Milana Majstorovi}a }e ugostiti poqski Prokom.

Vitalij Kli~ko i Nenad Borov~anin

}e ukrstiti rukavice sa Svenom Haslhunom iz Nema~ke. - Protivnika ne poznajem, ali }u se truditi da nametnem svoj stil borbe. Boksovati uvodnu borbu Kli~ku, zna~i boksovati pred najja~im svetskim promoterima, menaxerima i boksrskim {ampionima, tako da je ovo {ansa da poka-

Predsednik Me|unarodnog olimpijskog komiteta (MOK) @ak Rog pohvalio je rad Me|unarodne antidoping agencije (VADA) koja je obele`ola deset godina postojawa. - Ova organizacija je u svim aspektima nadma{ila o~ekivawa svog osniva~a - MOK-a - ocenio je Rog. On je, tako|e, podsetio da je MOK u posledwih nekoliko godina pove}ao broj anti-doping kontrola, kao i da su uzorci uzeti od sportista konzervisani na osam godina, kako bi mogli da se naknadno analiziraju novim metodama.

Povla~i se Ameli Morezmo Nekada{wa pobednica Australijan opena Francuskiwa Ameli Morezmo najavila je zavr{etak karijere. Morezmo je u oktobru objavila da }e presko~iti dva posledwa turnira u sezoni, a od tada kru`e pri~e da bi Francuskiwa mogla da zavr{i profesionalnu karijeru. Ona je dobro po~ela 2009. godinu trijumfom na turniru u Parizu, ali se od tada ponovo mu~ila da prona|e formu. Nekada najboqa teniserka sveta, i dvostruka osvaja~ica gren slem turnira, u svom posledwem me~u je pora`ena od Aleksandre Voznijak u drugom kolu na US Openu. Morezmo je trenutno 21. teniserka na VTA listi.

Zvezda zasijala u Trevizu Vladimir Radmanovi} (Golden stejt)

Radmanovi} dobar u porazu U no}i izme|i utorka i srede odigrano je {est utakmica u NBA ligi, a od srpskih igra~a na parket je istr~ao samo Vladimir Radmanovi}, koji je pru`io vrlo dobru partiju u porazu Golden stejta u Denveru. Sa 17 poena za nepunih pola sata igre Radmanovi} je bio drugi strelac tima, a dodao je i {est skokova i jednu ukradenu loptu. Pe|e Stojakovi}a ponovo iz porodi~nih razloga nije bilo u ekipi Wu Orlansa koji je pora`en od Lejkersa, dok Darko Mili~i} nije ulazio u igru u trijumfu Wujorka protiv Feniksa. Rezultati: [arlot - Boston 90:108, Toronto - Va{ington 102:106, Wujork - Feniks 126:99, Denver - Golden stejt 135:107, Portland - Majami 100:107, Los An|eles Lejkers - Wu Orleans 110:99.

Ko{arka{i Crvene zvezde su pobedili Beneton u utakmici 2. kola F grupe Evrokupa 78:71 (23:14, 17:24, 17:20, 21:13) i tako napravili ogroman korak ka plasmanu u narednu rundu takmi~ewa. Crveno-beli su u veoma neizvesnoj utakmici pokazali ve}u stabilnost od protivnika koji je va`io za favorita. Nakon izvanrednog starta ekipe iz Srbije, doma}in je uhvatio prikqu~ak i u ve}em delu me~a se vodila izjedna~ena borba. U posledwa dva minuta Zvezda je zaigrala kao na po~etku me~a i trijumfovala. Najve}i rat nerava vi|en je u posledwoj ~etvrtini. Ekipe su se smewivale u vo|stvu i Zvezda se veoma dobro dr`ala iako su kquni igra~i poput Dragi}evi}a, Radivojevi}a i Videnova bili optere}eni li~nim gre{kama. Me|utim, u samoj zavr{nici se razigrao Kikanovi} i prakti~no sam obezbedio svomu izuzetno zna~ajnu pobedu. Elmedin Kikanovi} je sa 21 poenom bio najefikasniji kod crveno-belih, ali odli~nu partiju je pru`io i Ke{eq koji je postigao 18. Dragi}evi} je dodao 14, Videnov 11, dok je kod Benetona sa 22 poena najefikasniji bio Nil, dok je Kus zabele`io 16.

Malo i plus 18

A GRUPA Azovma{ - Alba Teramo - Galatasaraj

73:74 95:87

B GRUPA Trijumf - Hemofarm Valensija - Le Man

83:82 74:73

C GRUPA [iauliai - Zadar Aris - Hapoel J.

91:95 81:77

D GRUPA Be{ikta{ - Bon Huventud - Uniks

102:98 71:82

1. Valensija 2. Trijumf 3. Le Man 4. Hemofarm

2 2 2 2

2 2 0 0

0 0 2 2

149:141 160:156 147:150 147:160

4 4 2 2

E GRUPA Turk telekom - Spiru Bilbao - Spartak

91:67 85:62

F GRUPA Beneton - C. zvezda Dinamo M. - [ole

71:78 64:72

1. C. zvezda 2. [ole 3. Beneton 4. Dinamo

2 2 2 2

2 1 1 0

0 1 1 2

154:138 142:135 142:148 131:148

G GRUPA Nansi - Panelinios Gran Kanarija - Turov

4 3 3 2

72:81 85:74

H GRUPA Nimbirk - Ventspils 79:57 Brose - Bjela (danas 20)

Ko{arka{i Hemofarma bili su na dobrom putu da se iskupe za poraz od Valensije na svom parketu, ali nisu uspeli. Vr{~ani su u me~u drugog kola B grupe Evrokupa, kao gosti, izgubili od ruskog Trijumfa rezultatom 83:82 (15:27, 25:19, 21:20, 22:16). Srpski predstavnik odli~no je po~eo utakmicu. Hemofarm je ve} u sedmom minutu stekao dvocifrenu prednost (7:17), a pet minuta kasnije imao je maksimalnih 18 poena razlike - 15:33! Imali su {ansu Vr{~ani u posledwem minutu da urade ne{to vi{e i anuliraju zaostatak u kojem su bili tokom ~itavog drugog poluvremena, me|utim, Trijumfov junak bio je Pavel Sergejev. On je „ukrao“ loptu Stivensonu, a onda i Miqanu Pavkovi}u, po{to je Brajon Ra{ pri rezultatu 83:82 proma{io oba slobodna bacawa. Stivenson je sa 19 poena ({ut za trojku 5/6) i pet skokova bio najkorisniji igra~ Hemofarma. Ra{ko Kati} postigao je 17, ali samo dva u drugom poluvremenu, Goran Jagodnik 12, a Markovi} 11 poena. Vr{~ani }e u slede}em kolu ponovo na gostovawe, ovog puta francuskom Le Manu.

^ELENY KUP ZA DAME Ameli Morezmo

UZ POBEDU SPARTAKA U ME^U S DORNBIRNOM

Mirno na revan{

^im su u Suboticu stigle odbojka{ice austrijskog Havo Dornbirna da odigraju utakmicu sa Spartakom prvi me~ drugog kruga ^elenx kupa bilo je jasno da su golubice apsolutni favoriti, s obzirom da je gostuju}u ekipu ~inilo svega osam igra~ica, a kapiten je obavqao i ulogu trenera. Pobeda Spartaka (3:1) ni jednog trenutka nije dolazila u pitawe i pored ~iwenice da nije igrala Tawa Bokan (nema jo{ licencu). - Dobro smo po~eli utakmicu i devojke su besprekorno sprovodile na terenu dogovoreno u svali~ionici. No, pri visokom vo|stvu u drugom setu od 18:6 neke stvari su po~ele da se odvijaju kako ne treba. Umesto da forsiramo i daqe na{e uobi~ajene duge servise, skratili smo servis na peti-{esti metar, rival je

EVROKUP

dr{ku u pravom momentu, a ja }u se potruditi da to iskoristim na pravi na~in - dodao je Borov~anin, koji je nedavno pobedio Adisa Dadovi}a iz Zenice u spektaklu u Drvengradu u organizaciji Emira Kusturice. Borov~anin trenutno zauzima 26. mesto na svetskoj rang listi, a 17. na evropskoj.

Rog hvali VADA

Igor Rako~evi}

imao dobar odgovor na to i organizovao je napade kroz sredinu. Tradicionalno imamo problema sa ni`im i br`im ekipama, a na{i blokeri nisu uspeli da na|u balans u takvoj igri - istakao je trener Sa{a Nedeqkovi}. Opu{tawe je donelo prednost Austrijankama u tre}em setu, a kada je Spartak po~eo da se vra}a u igru ve} je bilo kasno, smawile su go{}e na 1:2. No, iznena|ewe se nije dogodilo, dom}in se vratio u igru u ~etvrtom setu i zaslu`eno trijumfovao sa 3:1. - ^im se vratio dobar servis do{ao je do izra`aja i na{ blok . Videlo se da Austrijanke nemaju mnogo ambicija i verovatno je to umawilo adrenalin na utakmici. Sve u svemu, pobeda je zaslu`ena i imamo odli~an rezultat za revan{ u Austriji - naglasio je Nedeqkovi}. N. S.

Golubice s pola gasa Spartak – Havo Dornbirn 3:1 (25:15, 25:18, 19:25, 25:16) SUBOTICA: Veliki teren Hale sportova, gledalaca: oko 1.500, sudije: Barev (Bugarska) i Alitparmak (Turska). SPARTAK: Niki} 13, Stojanovi} 9, Markovi} 12, Medi} 8, ^e{qar 3, Klisura 9, Memi{evi} (l), Mati} 2, Heli} 6, [imi}, Kmezi}, Bogdanovi}. HAVO DORNBIRN: ^ukvuma 15, Erhart 10, Leman 8, Lele, Leman An~evski 6, [ild 8, Kolbi~ (l), Plankenstajner. Uspele su odbojka{ice Spartaka da u prvom me~u drugog kruga ^elenx kupa zabele`e pobedu nad austrijskom ekipom Havo Dornbrin. Do{le su Austrijanke u Suboticu sa samo osam igra~ice, s kapitenom kao trenerom, i sve je to malo odnelo dra` o~ekivanog derbija. Uz o~itu razliku u kvalitetu Spartak je po~eo utakmicu u sjaj-

nom ritmu. Blokom su golubice osvojile poene i odlepile na 14:7, a do kraja je preostalo samo da sigurnom igrom re{e prvi set. I nastavak me~a doneo je sli~nu igru, a uz dva efektna poene Sare Klisure Spartak je poveo sa 16:6. Vodile su golubice i sa 18:6, a tada je do{lo do opu{tawa u igri. Popustio je servis Spartaka, go{}e su uspele da organizuju nekoliko vrlo dobrih napada, te da preko ^ukvume smawe na 21:16. Nije bilo vi{e vremena za preokret, ali je pad u igri Spartaka bio vi{e nego osetan. To se posebno osetilo u tre}em setu. Go{}e su uz znatno br`u igru stvarale probleme Spartaku, a kada Sara Klisura u napadu

su Austrijanke povele sa 16:11 videlo se da }e se igrati i ~evrti set. Poku{ao je trener Spartaka Sa{a Nedeqkovi} da tajm-autom trgne svoju ekipu, pa i brojnim izmenama, ali su Austrijanke bile sve bli`e pobedi. Zaigrale su golubice prepoznatqivu igru tek krajem tre}eg seta, ali to nije zaustavilo Austrijanke da do|u do seta. Ozbiqnije je Spartak krenuo u ~etvrtom setu, po~eli su ponovo sjajni servisi. Posle dobrih servisa Heli}eve bilo je 8:3, a na drugom tehni~kom tajm-autu 16:11. Poku{ale su igra~ice iz Dornbirna da jo{ ne{to u~ine, smawile su na 15:17, ali od toga vi{e nisu mogle. Usledila je nova serija Spartaka koju je za~inila Danica Markovi} sa dva as servisa na samom kraju me~a. N. S.


20

SVET

~etvrtak3.decembar2009.

NAJVA@NIJI GOVOR AMERI^KOG PREDSEDNIKA U OVOM MANDATU

NATO trupe u Avganistanu dostigle 135.000

Nova strategija SAD za Avganistan

Predsednik SAD-a Barak Obama posla}e jo{ 30.000 vojnika u Avganistan, dopuwuju}i tako ameri~ki kontingent na 100.000. Vojni stru~waci procewuju da bi sveobuhvatna kampawa protiv 32.000–40.000 ekstremista iz Avganistana zahtevala oko 600.000 vojnika Veliki Regionalni Kontrola GLAVNI RASPORED SNAGA G[ 100 miqa ekstremista Italija, [panija, SAD, Litvanija rizik 160 km

SEVER

ZAPAD

Konduz

Mazar-i[arif

Nema~ka Norve{ka [vedska Ma|arska

Bagram

Herat Kabul

I S TOK

Farah

Francuska, Italija, Turska

SAD, Poqska, Turska, Novi Zeland

Kandahar

La{kar Gah

JUG

VB Kanada SAD Holandija

Danska Francuska Australija Rumunija

Me|unarodne bezbednosne pomo}ne snage i operacija „Trajna sloboda” SAD 98.000 Danska 690 Estonija 150 Ukqu~uje 33.200 vojnika Belgija 530 Gr~ka 145 u operaciji „Trajna ^e{ka Republika 480 Portugal 145 sloboda” za uni{tewe Norve{ka 480 Slovenija 130 al Kaide Velika Britanija 10.000 Bugarska 460 Azerbejyan 90

Nema~ka Francuska Kanada Italija Holandija Poqska Australija [panija Rumunija Turska

4.365 3.095 2.830 2.795 2.160 1.910 1.350 1.000 990 720

[vedska Ma|arska Novi Zeland Hrvatska Albanija Litvanija Slova~ka Letonija Finska Makedonija

430 360 300 290 250 250 245 175 165 165

UAE BiH Ukrajina Singapur Luksemburg Irska Jordan Austrija Island Gruzija

25 10 10 9 8 7 7 4 2 1

© GRAPHIC NEWS

DNEVNIK

VA[INGTON, BRISEL: Ameri~ki predsednik Barak Obama objavio je novu strategiju za Avganistan, koja predvi|a slawe jo{ 30 000 vojnika u tu zemqu. Obra}awe ameri~kog predsednika pretpro{le no}i, mnogi analiti~ari opisuju kao „najva`niji govor wegovog mandata“. Barak Obama govorio je na Vest Pointu i istakao da je ameri~ko povla~ewe za godinu i po, ali i da se vrlo brzo postoje}e trupe poja~avaju za 30 000 vojnika. Tako }e u Avganistanu biti ukupno 100 000 pripadnika ameri~ke armije. „Kao vrhovni komandant, od- Barak Obama lu~io sam da je od najvi{eg dr`avnog intenog ekstremizma koji sprovodi Al Kaida. resa da po{aqemo dodatnih 30 000 ameri~Odatle smo napadnuti 11. septembra i gde kih vojnika u Avganistan. Nakon 18 mesese novi napadi planiraju ovog ~asa”, podseci, na{e trupe }e po~eti da se vra}aju kutio je on. Na kraju, Obama se direktno }i. To su resursi koji su nam potrebni da se obratio Avganistancima re~ima da Sjedipovu~emo i stvorimo kapacitete koji }e wene Ameri~ke Dr`ave ne `ele da tu zeomogu}iti Avganistancima da odgovorno mqu dr`e pod okupacijom. Za Obamu, ta vode zemqu dok se mi povla~imo“, o~ekuje operacija nije samo ameri~ka stvar, te je predsednik SAD. pozvao saveznike da ukqu~e dodatnih 10 Obama je podsetio da su Sjediwene Dr000 vojnika. `ave bile primorane da deluju protiv AvPodr{ka je odmah stigla iz vrha NATOganistana, jer je ta zemqa pru`ala uto~ia. Novi pristup avganistanskoj misiji je {te talibanima. Ameri~ki predsednik je pozdravio generalni sekretar evernoarekao da shvata te`inu i rizik kome se tlanskog saveza Anders Fog Rasmusen. trupe izla`u i da bi povukao sve vojnike “Mislim da je da je dobra odluka i za Aviz Avganistana kada bi znao da ne postoji ganistan i za NATO. Ovo nije samo amerizik za ameri~ki narod. ri~ka misija. U toj zemqi se nalaze vojni“Doneo sam ovu odluku zato {to sam ubeci 43 zemqe pod komandom NATO-a. Sigu|en da nam je sigurnost ugro`ena u Avganiran sam da }e ostali na{i saveznici i stanu i Pakistanu. To je epicentar nasilpartneri doprineti ovoj misiji. O~ekujem

jo{ najmawe 5 000 vojnika iz drugih zemaqa”, rekao je Rasumusen. U svim vojnim bazama vojnici su pratili govor ameri~kog predednika. Oni koji su govorili za medije podr`avaju Obamu: Ina~e, samo tre}ina Amerikanaca odobrava na~in na koji se wihov predsednik nosi s ratnim problemima, pokazuje istra`ivawe Galup grupe. Podr{ka saveznika Obaminoj strategiji Evropska unija, Velika Britanija, Francuska i Japan pozdravile su novu strategiju Sjediwenih Dr`ava za Avganistan. EU je spremna da blisko sara|uje sa SAD i drugim delovima me|unarodne zajednice u pravcu postizawa promena, a uz sveobuhvatni pristup izazovima u Avganistanu, objavqeno je na sajtu {vedskog predsedni{tva EU. Britanski premijer Gordon Braun pozvao je saveznike da podr`e odluku ameri~kog predsednika i po{aqu dodatne trupe u Avganistan. Francuski predsednik Nikola Sarkozi je, tako|e, podr`ao slawe jo{ ameri~kih vojnika u Avganistan, ali nije odmah potvrdio da }e se i Francuska tome pridru`iti. Britanska agencija Rojters je istakla da je Sarkozi, iako je zvani~ni Pariz ovih dana naveo da ne}e slati jo{ vojnika u region, „ostavio otvorena vrata“ za eventualno slawe poja~awa u slede}oj godini. I Japan je pozdravio novu ameri~ku strategiju u Avganistanu, ali i naveo da zvani~ni Tokio „nema nameru da ‘pove}ava pomo}’, uprkos rastu}em mi{qewu da }e Va{ington, mo`da, zatra`iti da to uradi“. (Tanjug - Beta-Rojters)

Poqska planira 600 vojnika kao poja~awe VAR[AVA: Poqski ministar odbrane Bogdan Kliha izjavio je ju~e da se Poqska sprema da po{aqe u Avganistan na molbu SAD i NATO 600 vojnika, uz rezervnu jedinicu od 200 vojnika u domovini za tu misiju.“@elimo da od sedme smene u Avganistanu slu`i 2.600 na{ih vojnika a u zemqi bi kao rezerva za tu misiju ostalo jo{ 400 vojnika“,

kazao je ju~e Klih na konferenciji za novinare u Var{avi. Trenutno odgovornost za provinciju gazni u Avganistanu ima kontingent od 2.000 vojnika a 200 je spremno u rezervi u Poqskoj ako se uka`e iznenadna potreba. Ju~e je premijer Donald Tusk posle telefonskog razgovora sa ameri~kim predsednikom Barakom Obamom potvrdio da je Poqska

IRAN

spremna kao investiciju u svoju budu}u bezbednost da po{aqe poja~awa u Avganistan, ali je naglasio da }e o~ekivawa da bi mogla da po{aqe ~ak 1.000 vojnika prilagoditi poqskim mogu}nostima.“Definitivna odluka je pred nama, bi}e doneta po~etkom naredne godine a presudnu re~ }e imati predsednik Poqske“, kazao je ju~e Klih. (Beta)

TURSKA

Oslobo|eno pet Britanaca TEHERAN: Iran je oslobodio pet Britanaca koji su bili u pritvoru po{to su jahtom zalutali u iranske teritorijalne vode, javio je ju~e iranski dr`avni radio. Radio je, pozivaju}i se na saop{tewe Revolucionarne garde, naveo da su Britanci oslobo|eni po{to su dobijene neophodne garancije. U saop{tewu Garde je istaknuto da je do{la do zakqu~ka da su Britanci „gre{kom zalutali“ u iranske teritorijalne vode u Persijskom zalivu, preneo je Rojters.

Kasno preksino} britanski ministar spoqnih poslova Dejvid Miliband pozvao je iranskog kolegu Manu~era Motakija da bi zatra`io da se omogu}i da konzul vidi Britanaca, a zalo`io se za wihovo brzo pu{tawe iz pritvora. Iz Londona je ukazanao da su petorica uhap{enih mu{karaca civili, uz povla~ewe paralele sa incidentom od pre dve godine kada je Teheran oteo osmoricu mornara Britanske kraqevske mornarice i sedam marinaca kod obale Irana. (Tanjug)

Bojkot {vajcarskih banaka ANKARA: Turski ministar za evropska pitawa Egemen Bagis pozvao je muslimane da povuku svoj novac iz {vajcarskih banaka, zbog zabrana izgradwe minareta u toj zemqi. „Uveren sam da }e ta odluka ({vajcarskih gra|ana) uticati na na{u bra}u muslimane da ponovo razmisle da li da dr`e svoj novac u {vajcarskim bankama“, rekao je Bagis. Ministar je pozvao one koji imaju novac u bankama da ga prebace u turske banke koje su, kako je rekao, mawe pogo|ene svetskom finansijskom krizom.

Turska je osudila ishod referednuma u [vajcarskoj. Premijer Rexep Tajip Erdogan rekao je da je rezultat {vajcarskog referenduma „posledica talasa rasizma i ekstremne desnice u Evropi“. Na referendumu u nedequ vi{e od 57 odsto [vajcaraca odlu~ilo je da se zabrani izgradwa minareta u zemqi. Zabrana gradwe minareta bi}e u ustavu predstavqena kao „mera namewena odr`avawu mira izme|u ~lanova razli~itih verskih zajednica“. (Tanjug)

Muntazer el Zaidi

Napada~ na Bu{a ga|an cipelom PARIZ: Ira~ki novinar Muntazer el Zaidi, koji je pre godinu dana bacio cipelu na ameri~kog predsednika Xorxa Bu{a u Bagdadu, i sam je bio meta sli~nog napada. Na konferenciji u Parizu na wega je cipelu bacio zemqak i kolega, koji je rekao da je novinar koji `ivi u egzilu. On je Zaidija optu`io da radi za diktatorski re`im. Ba{ kao i Bu{, Zaidi je spretno izbegao projektil, rekav{i da je wegova cipela bila uperena protiv okupacije. Zbog toga se stvorila gu`va u pres centru, i u tom trenutku je Muntadarov brat, Majitam al Zeidi, skinuo svoju cipelu i pojurio napada~a, ali je obezbe|ewe brzo reagovalo.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI BEWAMIN NETANIJAHU Izraelski premijer Bewamin Netanijahu rekao je da je moratorijum na izgradwu u jevrejskim naseqima na Zapadnoj obali jednokratna i privremena ponuda i potez. „Mi }emo obnoviti izgradwu, kada se moratorijum okon~a“, precizirao je Netanijahu i dodao da je Izrael „preduzeo taj korak zbog duboke `eqe da obnovimo pregovore za mir s Palestincima“.

DOKU UMAROV Islamski pobuwenici koje predvodi najtra`eniji gerilski lider u Rusiji Doku Umarov, preuzeli su odgovornost za bomba{ki napad na ruski putni~ki voz „Nevski ekspres“ pro{log petka. Sabota`e }e biti nastavqene „dokle god oni koji su okupirali Kavkaz, ne okon~aju svoju politiku ubijawa obi~nih muslimana“, smatraju pobuwenici.

DONALD TUSK Lisabonski sporazum o reformi evropskih institucija stupio je na snagu u svim zemqama Evropske unije osim u Poqskoj, i to zbog aqkavosti birokrata po{to jo{ nije objavqen u slu`benom glasniku. „Bi}e objavqen u Dnevniku zakona, najkasnije za nekoliko dana, a mo`da je to i pitawe sati“, rekao je premijer Donald Tusk.

Privremeno prekinuto su|ewe nacisti Demjawuku BERLIN: U Zemaqskom sudu u Minhenu privremno je prekinuto su|ewe Ivanu Xonu Demjawuku, optu`enom za nacisti~ke ratne zlo~ine. Prema navodima nadle`nog sudije, optu`eni se `alio na bolove u glavi i zglobovima, pa ga je lekar zatvorske bolnice proglasio nesposobnim za prevoz do sudnice. Najavqeno je da }e se proces, zapo~et u ponedeqak, nastaviti 21. decembra. Dr`avno tu`ila{tvo tereti Demjawuka da je u koncentracionom logoru Treblinka-Sobibor u~estvovao u ubistvu najmawe 29 000 evropskih Jevreja. Su|ewe se odr`ava u Nema~koj jer je me|u `rtvama bilo i 1 900 nema~kih Jevreja, a Demjawukovo posledwe boravi{te u Nema~koj bilo je u Minhenu.

Ivan Yon Demjawuk

Tokom drugog dana su|ewa, ju~e je dr`avni tu`ilac naveo da je Demjawuk „na bezose}ajan i bezdu{an na~in“, zajedno sa

drugim ~uvarima koncentracionog logora i pripadnicima SS trupa, u~estvovao u iskrcavawu Jevreja iz `elezni~kih vagona i wihovom terawu u gasne komore. Pre`iveli iz logora Treblinka, 82-godi{wi Tomas Blat je, po{to su u sudnici pro~itna i imena wgovog oca, majke i brata, i datum kada su ubijeni u Treblinki, rekao da „neki mo`da u Demjawuku vide samo starog, bolesnog ~oveka“, ali da je on za wega i „osoba koja je vodila Jevreje u gasnu komoru“. Demjawuk, koji je ro|en u Ukrajini, a u SS je stupio kao zarobqeni vojnik Crvene armije, u Izraelu je 1988. bio izveden pred sud, a petoro biv{ih logora{a iz Treblinke je u optu`enom prepoznalo ~uva-

ra kojeg su zvali Ivan Grozni. No, kako Demjawukov identitet tada nije mogao da bude nedvosmisleno utvr|en, izraelski vrhovni sud mu je 1993. ukinuo presudu kojom je osu|en na smrtnu kaznu. Od tada je Demjawuk ponovo `iveo u SAD, ali mu je 2004. oduzeto ameri~ko dr`avqanstvo. To je olak{alo wegovo proterivawe u Nema~ku posle podizawa optu`nice jer je izbegnuta slo`ena procedura izru~ewa. Nema~ka Centrala za razotkrivawe ratnih zlo~ina i daqe traga za vi{e nacisti~kih zlo~inaca, pre svega za nacisti~kim lekarom Aribertom Hajmom i Alojzom Brunerom koji je bio jedan od najbli`eg saradnika Adolfa Ajhmana.


BALKAN

DNEVNIK SASTANAK ORGANIZACIJE ZA EVROPSKU BEZBEDNOST U ATINI

Gr~ka i SAD o integracijama Balkana ATINA: Premijer Gr~ke Jorgos Papandreu informisao je zamenika dr`avnog sekretara SAD Xemsa Stajnberga o gr~koj inicijativi da zemqe Balkana u|u u EU do 2014. Prema obja{wewu zvani~ne Atine, ta godina ima simboli~an zna~aj, jer se tada navr{ava vek od po~etka Prvog svetskog rata, a EU, kao najuspe{niji mirovni projekat ikada stvoren, treba da doprinese punom miru i bezbednosti i na Balkanu. Papandreu i Stajnberg su se sastali tokom ministarskog sastanka Organizacije za evropsku bezbednosti i saradwu (OEBS), koji se odr`ava u Atini, a u razgovoru je u~estvovao i vr{ilac du`nosti {efa gr~ke diplomatije Dimitris Drucas. Bilo je re~i i o bilateralnim odnosima i me|unarodnim temama, me|u kojima su i spor Atine i Skopqa oko imena Makedonije, kiparski problem i gr~ko-turski odnosi.

da na sastanku Saveta ministara EU 7. decembra po~nu pregovori Makedonije o ~lanstvu u Uniji ako se to pitawe dotle ne re{i. Gr~ka osporava ime „Republika Makedonija“ zato {to smatra da se time krade wena istorija i da time Skopqe izra`ava teritorijalne pretenzije na wenu severnu pokrajinu Makedoniju. Ona je ve} zbog tog spora spre~ila pristup Makedonije NATO-u. Makedonski ministar inostranih poslova Antonio Milo{oski, koji u Atini prisustvuje me|uDimitris Drucas narodnoj bezbednosnoj konferenciji, rekao je da se nabednosti, izjavio je {ef ruske da da }e obe zemqe imati vremediplomatije Sergej Lavrov na na da „preispitaju svoje stavosednici ministara inostranih ve“ pre sastanka EU. poslova OEBS u Atini, preneo Ministri spoqnih poslova je Itar-Tas. 56 ~lanica Organizacije za Re~ je o Sporazumu o konvencionalnom naoru`awu u Evropi i Be~kom dokumentu o merama poverewa. „Neophodno je pokrenuti proces modernizacije Be~kog dokumenta o merama poverewa i bezbednosti u vojnoj oblasti“, rekao je Lavrov, dodaju}i da Rusija predla`e da se sprovede produbqeni pregled i ~itavog preostalog vojno-politi~kog instrumentarija OEBS-a. „OEBS treba odlu~no da ujedini i napore u borbi protiv transnacioalnim pretwama i izazovima, ukqu~uju}i terorizam i organizovani kriminal“, rekao je Lavrov. Ruski ministar inostranih poslova je rekao da Moskva o~ekuje reagovawe na nacrt Sergej Lavrov i Jorgos Papandreu Sporazuma o evropskoj bezbedNova gr~ka socijalisti~ka evropsku bezbednost i saradwu nosti, koji je predsednik Rusivlada saop{tila je da }e blokinadaju se da }e posti}i novi spoje Dmitrij Medvedev obelodarati pristupne pregovore Marazum o bezbednosti, koji }e ponio u nedequ. Rusija je pro{le kedonije sa EU ako ne bude rekriti ve}i deo severne hemisgodine blokirala produ`ewe {en spor oko imena izme|u te fere. mandata misiji OEBS u Gruzidve zemqe. Zamenik ministra Rusija je predla`ila OEBS-u ji gde je bila raspore|ena od spoqnih poslova Dimitris Drumodernizaciju najva`nijih spo1992.godine. stas rekao je da je „nezamislivo“ razuma iz oblasti evropske bez(Tanjug-Beta)

HRVATSKA

Jadranka Kosor protiv korupcije ZAGREB: Posle niza afera u hrvatskim dr`avnim preduze}ima, premijerka Hrvatske Jadranka Kosor odlu~ila je da se pozabavi primawima i privilegijama rukovodilaca tih firmi. Hrvatsku trenutno trese afera u “Hrvatskim autocestama”, dr`avnom preduze}u koje se bavi izgradwom i odr`avawem svih autoputeva u zemqi. U zatvoru je zavr{ila gotovo cela uprava kompanije a tra`i se i ostavka ministra saobra}aja, Bo`idara Kalmete, koji je jedan od najbli`ih saradnika premijerke Jadranke Kosor. Kosorova me|utim stalno ponavqa da se wena Vlada svim si-

lama bori protiv korupcije, u {ta narod, izgleda ba{ i ne veruje, jer su glavni u~esnici u aferama u javnim preduze}ima uglavnom ~lanovi wezine stranke, Hrvtatske demokrat-

ske zajednice. Novi, u nizu deklarativnih, poteza je preispitivawe primawa ~lanova u uprave dr`avnih preduze}a. “Poslala sam jedno pismo u kojem tra`im da mi se po{aqu svi menaxerski ugovori, u svim trgova~kim dru{tvima u kojima je ve}inski vlasnik dr`ava. @elim da prou~imo kakva su sve to prava, otpremnine itd. @elimo da sve to ujedna~imo, svakako i da smawimo tro{kove”, rekla je Kosorova. Pod revizuju }e do}i i kori{}ewe dr`avnih automobila a sve se to radi, obja{wava Kosor, kako bi se smawio tro{ak javne uprave.

Nedovoqno potpisa za referendum o arbitra`i ZAGREB: Gra|anska inicijativa „More je kopno“ saop{tila je ju~e da je do sada prikupqeno 200.000 potpisa za referendum o arbitra`nom sporazumu o hrvatsko-slovena~kom razgrani~ewu, {to je nedovoqno za raspisivawe refenduma. Za raspisivawe referenduma potrebno je prikupiti 10 odsto potpisa od ukupnog broja bira~a, {to je oko 450.000. U dve nedeqe, koliko je trajalo potpisivawe peticije, najvi{e potpisa prikupqeno je u Zagrebu i Zagreba~koj `upaniji i to oko 100.000, re~eno je na konferenciji za novinare inicijative „More je kopno“. Koordinator Ivica Relkovi} najavio je nastavak pravne borbe pred Ustavnim sudom, zbog toga

{to je sporazum o arbitra`i u Hrvatskom saboru izglasan dok je trajalo prikupqawe potpisa. Prema wegovim re~ima, to je demoralisalo gra|ane {to je uticalo na krajni rezultat te akcije. Prema inicijativi, gra|ani bi se referendumu izjasnili jesu li za to da se u celosti odbaci potpisani Sporazum o arbitra`i, odnosno da se spor ne mo`e re{avati na ad hoc sudovima nego iskqu~ivo na Me|unarodnom sudu za pravo mora u Hamburgu i Me|unarodnom sudu pravde UN u Hagu. Sporazum o arbitra`i, kojim se me|unarodnom sudu prepu{ta re{avawe grani~nog problema izme|u Hrvatske i Slovenije, potpisali su 4. novembra u Stokholmu premijeri Jadranka Kosor i Borut Pahor.

~etvrtak3.decembar2009.

21

CRNA GORA

Uskoro diplomatski odnosi s Kosovom PODGORICA: Potpredsednik crnogorske vlade Svetozar Marovi} izjavio je da nema nikakvih prepreka da Crna Gora ubrzo uspostavi diplomatske odnose sa Kosovom. Marovi} je rekao da nema razloga da se u Srbiji qute na Crnu Goru, koja sada sa Pri{tinom treba da stvori preduslove da konzularna predstavni{tva po~nu da daju rezultate. On nije direktno odgovorio na pitawe da li }e Crna Gora povu}i priznawe nezavisnosti Kosova ako Me|unarodni sud pravde oceni da je progla{ewe nezavisnosti bilo nelegitimno. „Nisam uveren da treba o~ekivati da }e sve velike zemqe

koje su priznale nezavisnost Kosova dovesti u pitawe svoje odluke. Mi }emo se sa puno pa`we i odgovornosti odneti prema odluci suda. Ako odluka suda bude da je priznawe nelegalno, vide}emo na koji }e na~in Crna Gora reagovati“, kazao je Marovi}. Marovi} je dodao da u Crnoj Gori ima oko 10.000 raseqenih i da bi trebalo sa Vladom Kosova stvoriti uslove da se hiqadu qudi, koji to `ele, vrate na Kosovo. Potpredsednik vlade je kazao i da u Podgorici smatraju da Srbija Crnoj Gori treba da bude najprijateqskija zemqa u regionu.

Svetozar Marovi}

SEEMO ZABRINUT ZBOG SITUACIJE U MEDIJIMA

Novinari spre~eni da rade nezavisno BE^: Organizacija medija jugoisto~ne Evrope (SEEMO) izrazila je ju~e zabrinutost zbog politi~kog me{awa u rad javnih medija {irom jugoisto~ne i centralne Evrope. „Alarmiraju}e je to {to su novinari, urednici i menaxeri u javnim servisima medija u BiH, Kosovu, Hrvatskoj i Ma|arskoj pod politi~kim, ekonomskim i finansijskim pritiskom“, navodi se u saop{tewu SEEMO sa sedi{tem u Be~u. SEEMO navodi da su novinari Radio-televizije BiH pod politi~kim pritiskom i da su „novinari spre~eni da rade nezavisno“.Organizacija je dodala da je „izuzetno zabrinuta zbog situacije u Radio-televiziji Kosova i rastu}eg uticaja vlasti koji koriste tu medijsku ku}u za svoju promociju“. SEEMO dodaje da je direktor te ku}e pod-

neo ostavku pod politi~kim pritiskom. „Nekoliko kr{ewa su registrovana u ure|iva~koj politici Hrvatske radio-televizije“, navodi se u saop{tewu i dodaje da je u nekoliko navrata bilo cenzure u izve{tavawu o „nekim problemima u hrvatskom dru{tvu“. SEEMO navodi i slu~aj ma|arske MTV, koja je sprovela velike buxetske rezove usled politi~kog pritiska na tu medijsku ku}u. „Veoma je uznemiruju}e da politi~ari poku{avaju da koriste javne servise za svoju propagandu. Posebno je zabriwavaju}e za zemqe regiona koji je razoren ratom i da javni servisi igraju negativnu ulogu“, navodi se u saop{tewu. SEEMO dodaje da }e nastaviti da pa`qivo nadgleda situaciju i da podr`ava nezavisne medije.

BOSNA I HERCEGOVINA

Bez pritisaka na razgovoru sa Stajnbergom BAWALUKA: Lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) i premijer Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da na sastanku sa zamenikom ameri~kog dr`avnog sekretara Xejmsom Stajnbergom u Sarajevu nije bilo nikakvih pritisaka. Dodik je rekao da je u razgovoru nagla{eno da SAD `ele da pomognu BiH, ali da je sva odgovornost za stawe u zemqi na doma}im politi~arima. „Takav okvir mo`emo da prihvatimo i dobro sam razumeo da je stvar doma}ih politi~kih lidera svaka vrsta dogovora. Nije bilo nikakvog paketa niti principa ‘uzmi ili ostavi’. Nije bilo nikakvih pritisaka i to je veoma relaksiraju}e“, kazao je Dodik novinarima u Bawaluci. Po wegovim re~ima, na sastanku je prvenstveno razgo-

Yejms Stajnberg

varano o tome kako iza}i iz pat pozicije u kojoj se nalazi BiH, pitawima u vezi sa OHR-om,

bezviznom re`imu sa EU, kao i o mogu}im ustavnim promenama. Dodik tvrdi da je Stajnberg izneo jasan stav da svaka odluka o BiH mora da bude rezultat dogovora doma}ih politi~ara i da SAD ne}e ni{ta nametati, ali da su spremne da pomognu BiH da bi se do{lo do re{ewa. Lider SNSD-a smatra da je Dejtonski sporazum okvir koji nudi kompromisno re{ewe za strane u BiH, ali je ocenio da pojedini politi~ari tra`e radikalnije ustavne promene od onih koje su potrebne da bi se Ustav BiH uskladio sa Evropskom konvencijom o qudskim pravima. Posle Dodika, na sastanak sa Stajnbergom i dr`avnim sekretarom {vedskog Ministarstva inostranih poslova Larsom Valundom stigao je lider Stranke za BiH Haris Silajxi}.

Reforme nisu uslov za ulazak u NATO SARAJEVO: Predsedavaju}i Predsedni{tva BiH @eqko Kom{i} izjavio je da proces pribli`avawa BiH ka ~lanstvu u NATO ne treba vezivati za sudbinu „butmirskog procesa“. „To su dva odvojena procesa, jedan je put BiH ka NATO-u, a sasvim drugo je re{avawe politi~kih problema u BiH“, rekao je Kom{i} u kasarni Rajlovac, kod Sarajeva, gde je uprili~ena sve~anost povodom obele`avawa 4. godi{wice Oru`anih snaga BiH. Po wegovim re~ima, BiH je ostvarila zna~ajan napredak na putu ka NATO i zbog toga o~ekuje pozitivan odgovor na aplikaciju BiH za Akcioni plan za ~lanstvo. „NATO nije samo ciq, nego i sredstvo da se qudima ove ze-

mqe obezbedi trajan mir i da se elimini{u svi strahovi“, rekao je Kom{i}. Predsedavaju}i Predsedni{tva BiH izvr{io je smotru po~asne jedinice Oru`anih snaga BiH, a u svom obra}awu vojnicima i stare{inama je naglasio da }e BiH pristupawem u NATO biti daleko ~vr{}a. „Bezbednosni ki{obran koji nosi ~lanstvo u NATO stvori}e uslove, kako za daqi razvoj i ja~awe Oru`anih sna- @eqko Kom{i} ga BiH, tako i za ja~awe pozitivnijih odnosa i prospeulazak u NATO i {to skorije riteta u svim sferama `ivota i prikqu~ewe Evropskoj uniji i rada u BiH. Pred BiH su jasni drugim evropskim integracijaciqevi i u vrhu prioriteta je ma“, rekao je Kom{i}.


22

IZ DRUGOG UGLA

~etvrtak3.decembar2009.

DNEVNIK

Prototip osmotske elektrane Bi-Bi-Si rototip nove elektrane koristi energiju dobijenu me{awem slatke i slane vode za proizvodwu struje Norve{ka kompanija "Bard Mikkelsen" pokre}e jedinstven i sasvim novi eksperiment u oblasti proizvodwe elektri~ne energije iz obnovqivih izvora koji pri tom ne ispu{taju {tetne gasove u atmosferu. Prototip "osmotske elektrane" koji je ova kompanija napravila, je prva elektrana te vrste u svetu i predstavqen je u Norve{koj. Ciq projekta je da se ovlada procesom proizvodwe struje iz energije koja se osloba|a pri me{awu slatke i morske vode. Pri tom procesu, slatka voda se prirodno upija u slanu i rastvara je, a protok vode kroz polupropusne membrane je dovoqan za pokretawe turbine i proizvodwu struje. Prvi ~ovek norve{ke kompanije "Bard

P

Mikelsen" iz Statkrafta je rekao da bi ova tehnologija mogla da ponudi va`no re{ewe za izazove koje pred ~ove~anstvo postavqa proces globalnog otopqavawa.

Britanski stru~wak za oblast energetike, profesor Ian Fels sa Kraqevske in`iwerske akademije objasnio je princip rada osmotskih elektrana.

Egipatski bloger i ve{ta~ki himen

"One rade zahvaquju}i osmotskom pritisku, tj tendenciji koncentrisanih rastvora da se razbla`uju. Ako je takav rastvor okru`en vodom, on upija tu vodu i razbla`uje se. Ako izme|u te slatke vode i recimo slane vode (kao u ovom slu~aju) postavimo membranu - slana voda }e upiti slatku i pritisak }e biti pove}an. To je zapravo osmotski pritisak. I onda, taj pritisak mo`e da se prenosi preko turbine gde stvara elektri~nu energiju". Profesor Fels dodaje da je kori{}ewe osmotskog pritiska samo jedan od mnogih novih na~ina za dobijawe energije koji su danas predmet nau~nih istra`ivawa. "Sve te na~ine vredi istra`iti do izvesnog stepena, a u ovom slu~aju mo`da je zapravo i mogu}e da se proces uve}a do dovoqno velikog obima (razmene

Skratiti civilno slu`ewe ili ne

Global vojsiz ada je radio Holandija objavio jedan arapski prevod o pakovawu ve{ta~kog himena nevinosti, kada su novine „Jum7“ najavile da }e ovaj proizvod biti dostupan na egipatskom tr`i{tu, kada su konzervativni ~lanovi parlamenta `eleli da ga zabrane, a da se svaki izvoznik istera iz zemqe ili da mu se odse~e glava, i kada je to izazvalo veliku buku u egipatskoj blogosferi, Mo-

K

hamed al Rahal je morao da kupi jedan. Kada je oti{ao da preuzme svoj paket u po{ti, kako ka`e „otvorili su ga razni zbuweni carinici i po{tanski slu`benici koji su, potpuno izgubqeni, u pisanoj formi definisali proizvod kao onaj koji ’sadr`i nepoznatu crvenu te~nost’ - i ~ekali su na wegovo obrazlo`ewe.“ On im je rekao da je to “kinematografska {minka” i odneo proizvod ku}i. „Takav je “himen”: 5x7 cm veliko naborano par~e plastike od albumina. Uputstvo me je brzo ispravilo - prekriveno sa jedne strane tamnocrvenim mastilom. Sme{tena u vaginu pre seksa, plastika se malo stvrdne i popuca u toku sno{aja. Nekoliko kapi “krvi” }e uprqati posteqinu, ~uvaju}i ~ast `ene, wene porodice i dru{tva. Da li stvarno funkcioni{e ili ne, ja ne mogu da odgovorim. Potpuno odsustvo medicinskih

informacija o proizvodu, kao i onlajn optu`be da ovaj proizvod mo`e izazvati infekcije, ~ine me nevoqnim da ga dam dobrovoqcu na testirawe.“ Moni el Tahavi se nije svidelo koliko su Egip}ani bili besni zbog la`nih himena: „Uz sve nevoqe koje Egipat danas ima, rast tro{kova `ivota, predsednik koji je na vlasti ve} 28 godina sa sinom koji pretenduje da ga nasledi, itd, ~emu sva ova halabuka oko himena, pravog ili la`nog? Dobrodo{li u licemerje i poricawe, koji zajedno udaraju na srce konzervativnih religioznih pogleda na `ene i nevinost. A kada je Egipat u pitawu, taj konzervatizam se podjednako odnosi i na muslimane i na hri{}ane. Kao musliman, znam da Kuran propoveda ~ednost za `ene i mu{karce, ali konzervativna opsesija `enama zna~i da se samo od `ena o~ekuje da se povinuju zabrani vanbra~nog seksa. Ova opsesija devi~anstvom je plitka u najboqem slu~aju i smrtna u najgorem.“ Mohamed el Rahal sna`no osu|uje: „Licemerje nam dozvoqava da diskrimini{emo 50% dru{tva, dok drugoj polovini toleri{emo. Ja sam protiv toga da `ene moraju i}i toliko daleko, ponekad ~ak ugro`avaju svoje zdravqe, da nam dozvole da odla`emo dugoo~ekivani nacionalni moratorijum na polne odnose. Najgore je objasniti moral uz pomo} anatomije. S druge strane, ako ~ekamo na mali komad plastike da defini{e moral, ve} smo na krivom putu i moramo na}i boqu definiciju.“

energije) - iako mislim da }e se pokazati da je Ahilova peta ovde membrana koja odvaja slatku od slane vode. To }e biti vrlo problemati~no, ali hemi~ari su pametni qudi i mo`da }e uspeti da na|u re{ewe", ka`e profesor Fels. Po wegovom mi{qewu stru~ni tim norve{ke firme "Bard Mikkelsen" su ostvarili mali napredak ali je on mawi nego {to misle. "Qudi retko govore o tome koliko sve ko{ta. ^estitam onima koji prave male korake napred, ali oni zapravo pri tom samo te{e svoju savest, dok zapravo uspevaju da dodirnu samo periferiju problema. Oni koji pa`qivo iskqu~uju svoj mobilni telefon da bi {tedeli bateriju, za godinu dana }e u{tedeti onoliko energije koliko se potro{i za jednu sekundu vo`we automobila", upozorio je profesor Ijan Fels sa Kraqevske in`iwerske akademije povodom vesti o predstavqawu prototipa nove tipa "zelene" elektrane u Norve{koj.

Doj~e vele koliko bi se civilno slu`ewe vojnog roka skratilo, kao {to se to navodi u koalicionog sporazumu nove nema~ke vlade, mnogim institucijama i slu`bama se vi{e ne}e isplatiti obuka onih koji na odslu`ewe slu`be dolaze.

U

Re{ewe problema koji nastaju skra}ivawem civilnog slu`ewa vojnog roka mogla bi biti takozvana Volonterska socijalna godina, prvi put uvedena 1965. zbog velikog nedostatka negovateqica u domovima za stare. Prema sada{woj ideji mogli bi da se prijave i mladi}i, i devojke, a godina ne bi morala da traje 12 meseci – mogla bi biti skra}ena ili produ`ena, ve} prema `eqi. To anga`ovawe moglo bi predstavqati i neku vrstu pripreme za budu}i poziv. Mladi bi mogli da se anga`uju na razli~itim podru~jima, ba{ kao i u slu~aju civilnog slu`ewa vojnog roka. Burkhart Me{elke iz jedne od humanitarnih organizacija tako ka`e: „Situacija se danas za mnoge mlade qude promenila. ^esto ne mogu odmah da se upi{u na fakultet ili neku od vi{ih {kola za stru~no o sposobqavawe i volonterska socijalna godina mo`e da pomogne da se prebrodi vreme ~ekawa“. Crveni krst omogu}ava i mladima iz inostranstva da rade u Ne-

ma~koj u okviru volonterske socijalne godine i za taj rad nije im potrebna radna dozvola. Gabrijela Venc iz Crvenog krsta ka`e.

Kreveti}i s gre{kom Vankuver san a kanadskog i ameri~kog tr`i{ta povu~eno je preko dva miliona de~jih kreveti}a proizvo|a~a “Stork Kraft” iz Vankuvera, zbog toga {to se u wima ugu{ilo ~etvoro dece iz SAD. Sporni kreveti}i ove firme pravqeni su u Kini, Indoneziji i svega deset odsto u Kanadi, a prodavani su sa logom “Fi{er prajs”, po ceni od stotinu do 400 dolara. Roditeqima je preporu~eno da momentalno prestanu da stavqaju svoju decu u te kreveti}e i da se jave kompaniji, kako bi dobili materijal za fiksirawe ogradice.

S

Izgubila bolovawe zbog Fejsbuka Totronto star ri~a o Natali Blan{ar, 29, zaposlene u IBM-u, mogla bi da poslu`i kao pou~an primer da ne mo`emo ra~unati da }e ono {to je na internetu pogledati samo oni kojima smo u prvom trenutku to i namenili. O wenom slu~aju izvestili su mediji {irom sveta, a sve {to je uradila je da je svoje fotografije stavila na Fejsbuk. O ~emu se, zapravo, radi? Blan{arova je bila na bolovawu od februara 2008. godine, zbog te{kog oblika depresije i za to vreme je primala nadoknadu od osigurawa. No, u me|uvremenu je na popularni sajt za dru`ewe stavila slike iz jednog bara, sa ro|endanske proslave i sa letovawa, na kojima je sasvim dobro raspolo`ena. Kada su nadle`ni iz osiguravaju}e kompanije Manulife nedavno videli objavqene slike, prekinuta joj je isplata nadoknade, sa obrazlo`ewem da weno stawe nije tako ozbiqno kako je bilo predstavqeno. Blan{ar je naglasila da osiguravaju}a kompanija ne mo`e

P

„Imamo vrlo dobra iskustva. Po pravilu me|u 200 do 220 onih koji rade kao negovateqi ili negovateqice su i mladi iz dvadesetak zemaqa“. Me|utim, i najzainteresovaniji za pomo} odbacuju ideju da se volonterska socijalna godina uvede kao obavezna za sve mlade, kao {to je to do sada bilo slu`ewe vojnog roka - pod oru`jem ili civilno. O tome Gabrijela Venc ka`e. „Polazimo od toga da qudima kojima su potrebne pomo} i nega moraju da se bave oni koji to rade dobrovoqno. Nije svako za takav posao. I nije dobro ako se tako ne{to radi protiv voqe“, ka`e Gabrijela Venc. D. [e{kevic, N. Briski

Po nalazu nadle`ne ameri~ke komisije, problem mo`e nastati kod mehanizma za spu{tawe i pri~vr{}ivawe ogradice, posebno kod nestru~ne ili pogre{ne monta`e. Usled gre{ke, mo`e se dogoditi da dete sklizne i upadne u prostor koji se napravi izme|u ogradice i du{eka. U SAD i Kanadi zabele`ena je oko 110 incidenta, a sva deca koja su se ugu{ila su iz Amerike.Xim Mor, predsednik kompanije, ka`e da su se svi tragi~ni incidenti dogodili u ukupno devet proteklih godina, i da su svi posledica pogre{ne monta`e.

na osnovu fotografija da postavqa dijagnozu o izle~ewu. Isti~e da i daqe ide na sajtove za dru`ewe, da nema {ta da krije, a jo{ mawe ima nameru da sada objavquje slike na kojima pla~e. Ona ka`e da je bolesna, ali da ne `eli da to svima objavquje. To znaju samo weni najbli`i, dok weni 'prijateqi sa Fejsbuka ne moraju da budu obave{teni o tome da ona pati od depresije.

Ona obja{wava i da joj je lekar preporu~io da se zabavqa kako bi zaboravila na svoje probleme. Osigurawe je znalo za weno putovawe, koje je tako|e bilo preporuka wenog lekara, a po wenim re~ima, {okantno je {to se to sada sasvim druga~ije tuma~i. Wen advokat Tom Laven, koji isto tako smatra da Fejsbuk nije odgovaraju}e mesto za procenu ne~ijeg mentalnog stawa, podneo je tu`bu protiv osigurawa, tra`e}i naknadu od 275 hiqada dolara.

Najvi{e dijabetesa me|u Indijancima Glas Amerike rugo po veli~ini indijansko pleme Tohono Odam ima najve}i broj slu~ajeva dijabetesa kod odraslih na svetu. Ve}ina od 28 hiqada ~lanova plemena `ivi u rezervatu u pustiwi Arizone. Do 1960, niko od pripadnika plemena nije imao dijabetes zato {to su imali tradicionalnu ishranu koja im je pomagala da spre~e bolest. Me|utim, otkri}em kalori~ne hrane, bogate mastima, dijabetes se pro{irio i na decu. Sada su u toku nastojawa da se pripadnici plemena Odam vrate tradicionalnoj ishrani, a restoran u rezervatu poku{ava da tu hranu u~ini ukusnijom.

D

Vreme je ru~ka u kafeu „Pustiwska ki{a“ u rezervatu Tohono Odam plemena u Arizoni. Svaki obrok sadr`i bar jednu vrstu tradicionalne hrane od biqaka koje rastu u rezervatu. Popularni sendvi~ sa piletinom sadr`i sos koji je napravqen od jedne vrste kaktusa. Posetiocima kafea dopada se ideja o ukusnoj i zdravoj hrani. U kafeu se tako|e slu`e i ~ola pupoqci, bogati kalcijumom, koji se dobijaju iz istoimene vrste kaktusa, kao i vo}ni sokovi sa veoma hranqivim ~ia semenkama. Menaxer kafea Sem Sonders ka`e da je jo{ jedno popularno jelo, meso sa tepari pasuqem koji je bogat proteinima. On dodaje da u

obroke tako|e stavqa semenke xinovskih kaktusa koji rastu u regionu. Tristan Rider, jedan od direktora Tohono Odam akcione grupe, otvorio je kafe kako bi ohrabrio qude da jedu tradicionalnu hranu. „Zaposlene majke, ukoliko nemaju vremena da kuvaju, mogu da do|u, uzmu ovu zdravu hranu i odnesu je ku}i za ve~eru.“ Zdravstveni zvani~nici plemena Odam ka`u da 70 odsto wegovih pripadnika ima dijabetes. Rider isti~e da tradicionalna hrana mo`e da spre~i dijabetes, koji poga|a i decu od {est godina. „Sastojci koji omogu}avaju biqci da pre`ivi zapravo reguli{u nivoe {e}era u krvi kod qudi. Oni odr`avaju te nivoe i poma`u da se spre~i pojava dijabete-

sa, a tako|e odr`avaju dijabeti~are zdravijim.“ Fejt Pablo radi za program prevencije dijabetesa u rezervatu. Ona proverava nivo {e}era u krvi kod ove `ene. „@elimo da qudi ponovo vi{e jedu tradicionalnu hranu, koriste namirnice koje ne podi`u nivo {e}era u krvi i da postanu svesniji {ta unose u organizam.“ Nekada davno, pripadnici plemena Tohono Odam bili su farmeri, sakupqali su hranu od lokalnih biqaka i uzgajali useve koji mogu da izdr`e pustiwske temperature. U dana{we vreme, me|utim, retko ko se time bavi, a kafe „Pustiwska ki{a“ uzgaja sopstvene biqke. Menaxer farme Noland Xonson ka`e da je tepari pasuq jedna od najotpornijih biqaka na

visoke temperature na svetu. „Tepari pasuq je veoma otporan na su{u. Video sam neke biqke koje su izdr`ale pet nedeqa bez vode.“ Na farmi tako|e raste kukuruz koji se brzo razvija iz osu{ene zemqe. Taj kukuruz se slu`i u kafe-

ima i tako|e su{i za budu}u upotrebu. „Wega je mogu}e ~uvati godinama, mo`ete ga uskladi{titi i upotrebqavati kada vam zatreba.“ Kafe „Pustiwska ki{a“ upoznaje mlade qude sa tradicionalnom hranom koju mo`da nikada nisu probali. Tristan Rider ka`e da `eli da {kole u rezervatu slu`e tradicionalnu hranu umesto visokokalori~nih i masnih obroka. „Ako deca odrastu koriste}i tradicionalnu hranu, jedan ili dva obroka na dan, svakoga dana u {koli, najverovatnije }e i ste}i naviku.“ On ka`e da je povratak tradicionalnoj hrani tako|e va`an za o~uvawe kulture plemena Tohono Odam, jer je ona deo tradicije, a koristi se i u ceremonijama. Debora Blok


EKOLOGIJA

DNEVNIK SEN]ANSKA FABRIKA „ALTEK-FERMIN” IZGRADILA NOVI PRE^ISTA^

Ekolo{ka i ekonomska korist Pu{tawem u rad pre~ista~a otpadnih voda u Fabrici kvasca „AltekFermin“ u Senti, vredanim oko deset miliona evra, zna~ajno }e biti smaweni problemi izazvani otpadnim vodama koje su ugro`avale reku Tisu. Uz to, zahvaquju}i ovom postrojewu bi}e obezbe|ena i kombinovana proizvodwa toplotne energije i elektri~ne energije za potrebe postrojewa i fabrike. Ovo postrojewe ukqu~uje anaerobni i aerobni tretman otpadne vode, kojim }e se biolo{ki otpad pretvarati u biogas koji }e se potom koristiti za proizvodwu elektri~ne Novi pre~ista~ otpadne vode energije, a ostvari}e se i zna~ajna u{teda (prirodni gas 37 no }e se proizvoditi do 12.000 odsto i 34 odsto elektri~ne enerkubnih metara biogasa (metana), gije), a uz struju i gas, topla voda koji nastaje u fazi pre~i{}avawa koja nastaje tokom rada postrojeotpadnih voda u kogeneracijskom wa upotrebi}e se za grejawe rapostojewu i bi}e kori{}en za znih procesa ovog pogona i anaeproizvodwu elektri~ne i toplotrobnog reaktora. Izgradwu prene energije. Otpadne vode fabri~ista~a u „Altek-Ferminu“ podrke ne}e vi{e biti opasnost za Ti`ali su lokalna samouprava opsu, a elimisano je i sagorevawe bi{tine Senta, pokrajinski i repuogasa i izbacivawa ugqen-dioksibli~ki organi, a posebno ohrabreda u vaduh. Nov pre~ista~, koji we su najavqeni podsticaji ulagaosim pre~i{}avawa otpadnih vowa u obnovqive izvore energije. da mo`e biogas da koristi za proNova postrojewa zadovoqavaju izvodwu struje i toplotne energipotrebe za tretmanom 3.000 kubje, omogu}ava da se razne vrste munih metara otpadne vode dnevno, qeva prera|uju i koriste za po{to je jednako otpadnim vodama trebe poqoprivrene proizvodwe. grada od 520.000 stanovnika. DnevM. Mitrovi}

BOR ME\U NAJZAGA\ENIJIM GRADOVIMA EVROPE

Muke s vodom i otpadom

Op{tina Bor jedna je od najzaga|enijih sredina u Evropi, {to je, izme|u ostalog, prouzrokovano stogodi{wim radom Rudarsko-topioni~arskog basena Bor. Kako bi se stawe poboq{alo i re{ili mnogi drugi ekolo{ki problemi, osnovana je lokalna Kancelarija za za{titu `ivotne sredine. Rukovodilac te kancelarije Qiqana Leki}-Xami} rekla je za agenciju Beta da su svi ekolo{ki problemi na teritoriji op{tine precizno evidentirani i obra|eni kroz Lokalni ekolo{ki nacionalni plan (LEAP), usvojen 2003.godine. Kao najve}e ekolo{ke problemi u gradu, ovaj dokument ozna~ava otpadne i komunalne voda, otpad i deponije, za{titu prirodnih dobara na teritoriji op{tine, kao i

sprovo|ewe zakonskih obaveza koje su poverene lokalnoj samoupravi. Osnivawem Ekolo{kog fonda op{tine Bor stekli su se uslovi da se postoje}i ekolo{ki problemi lak{e re{avaju, ali se u praksi javqa niz problema proisteklih iz rada samog Ekolo{kog fonda, poput ~estih promena sastava Upravnog odbora kao i ograni~enih sredstava kojima Fond raspola`e. - Kako bi se zavr{ila sanacija i remedijacija gradske deponije u Boru, ura|en je glavni projekat, kojim smo konkurisali kod republi~kog Fonda za za{titu `ivotne sredine - rekla je Qiqana Leki}-Xami}. - Za sprovo|ewe ovog projekta potrebno je oko 65 miliona dinara, a taj iznos je 12 puta ve}i od ovogodi{weg buxeta Ekolo{kog fonda. Prethodne godine

je iz gradskog buxeta izdvojeno osam miliona dinara. Ista suma je bila predvi|ena i za ovu godinu, ali je zbog deficita u gradskoj kasi od oko 300 miliona dinara, Fondu dato tri miliona mawe. Projektom kanalisawa i pre~i{}avawa komunalnih otpadnih voda, date su tri varijante re{avawa problema, a su{tina je da }e akcija obuhvatiti grad Bor, Borsko jezero, Brestova~ku bawu, i da }e se, u zavisnosti od izabrane varijante, izgraditi jedno do dva postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih komunalnih voda. Ujedno, projektom se predvi|a sanacija postoje}eg, te{ko o{te}enog kolektora i izgradwa novog. Zbog obima poslova i nedostatka novca, zaposleni u Kancelariji za za{titu `ivotne sredine o~ekuju da }e se re{avawu problema pristupiti parcijalno, uz neophodno u~e{}e stranih i doma}ih fondova.U okviru svojih obaveza i nadle`nosti, op{tina je sprovela monitoring kvaliteta vazduha na svojoj teritoriji, tako {to je anga`ovana licencirana laboratorija za kontrolu emisije zaga|uju}ih materija u vazduhu i obezbe|ivawem najsavremenije opreme za merewe koncentracije sumpordioksida u realnom vremenu. Op{tina kontroli{e i kvalitet pija}ih voda na svojoj tetitoriji, jer postoji veliki broj javnih ~esmi, kao i termalnih izvora koje gra|ani koriste. Ono {to najvi{e zabriwava Borane, jesu ekolo{ki problemi nastali radom RTB-a Bor, u ~ije se re{avawe ukqu~ila Svetska banka potpisuju}i ugovor sa Vladom Srbije o dodeli kredita od 33 miliona dolara. Novcem dobijenim iz tog kredita, planira se sanacija nekoliko flotacijskih jalovi{ta RTB-a koja se prostiru na vi{e desetina hektara i zbog kojih su ugro`ena brojna seoska doma}instva. Za sada i daqe ostaje nere{iv problem priobaqa Borske reke, u koju se ulivaju otpadne vode iz postrojewa borskog basena bakra. Ta reka, ~iji je sastav pun te{kih metala i gde nema `ivih organizama, uliva se u Timok i Dunavom dospeva do Sredozemnog mora. (Beta-Ekotopija)

~etvrtak3.decembar2009.

23

ULAGAWEM U ZA[TITU @IVOTNE SREDINE

Nova radna mesta Ulagawem u recikla`u, obnovqive izvore energije i upravqawe otpadom Srbija bi mogla da zaposli izme|u 10.000 i 15.000 qudi, rekao je ministar za `ivotnu sredinu i prostorno planirawe Oliver Duli}, koji boravi u Atini, na konferenciji „Zelena ekonomija, zeleni biznis i odr`ivi razvoj“, gde je predstavqena nova ekolo{ka politika Srbije i razgovaralo se o mogu}nostima ulagawa u ovu oblast.

Ministar Duli} ukazao je da se razgovaralo o svemu {to bi trebalo da dovede do toga da se slede}e godine investiraju milioni i milioni evra u industriju recikla`e, obnovqive izvore energije i boqe upravqawe otpadom. To bi, ukazao je Duli}, trebalo da doprinese da Srbija postane ~istija i ure|enija zemqa, ali i da se otvore nova radna mesta.

Prema Duli}evim re~ima, Srbija je u Atini predstavila akciju „O~istimo Srbiju“ kao i novu gra|evinsku politiku koja podrazumeva izgradwu prema standardima energetske efikasnosti i upotrebe ekolo{kih materijala. On je ukazao da je Srbija prihva}ena kao veoma va`na dr`ava u regionu, kao regionalni lider u oblasti novih investicija.

U SUSRET KONFERENCIJI U KOPENHAGENU

Obaveze za boqe sutra Petnaesta konferencija dr`ava ~lanica Okvirne konferencije Ujediwenih nacija o promeni klime – COP 15 odr`a}e se od 7. do 18. decembra u Danskoj, u Kopenhagenu. Ovaj va`an skup bi trebalo da ozna~i zavr{etak pregovara~kog procesa koji je zapo~et na Konferenciji dr`ava ~lanica Konvencije na Baliju 2007. godine, ali i da rezultira usvajawem novog me|unardono-pravno obavezuju}eg dokumenta kojim bi bile utvr|ene obaveze zemaqa ~lanica Konvencije u periodu posle 2012. godine, odnosno u post Kjoto protokolu. Klimatske promene predstavqaju jedan od najve}ih problema savremene civilizacije i uti~u na svaki aspekt dru{tva, kao ozbiqna pretwa ciqevima odr`ivog razvoja. Podaci klimatskih osmatrawa u posledwih 200 godina pokazuju da je globalna godi{wa temperatura vazduha u toku 20. veka porasla za 0,7 stepeni Celzijusa, dok u podru~ju iznad Evrope taj rast iznosi 0,95 stepeni Celzijusa. Prema izve{tajima Me|uvladinog panela za promenu klime

(IPC), o~ekuje se da }e se do 2100. godine nastaviti globalno zagrevawe atmosfere, koje }e dovesti do porasta globalne temperature vazduha od 1,8 do 4 stepeni Celzijusa. Imaju}i na umu ove ~iwenice, ve}ina dr`ava je priznala da globalno zagrevawe predstavqa pretwu `ivotu na Zemqi i saglasila se da je vreme da se po~ne sa razmatrawem {ta se mo`e u~initi da se smawi globalno zagrevawe. Okvirna konvencija UN o promeni klime usvojena je na Konferenciji UN o razvoju i `ivotnoj sredini 1992. godine u Rio de @aneiru, kada ju je potpisalo 166 zemaqa. U martu 1994. godine konvencija je stupila na snagu, a danas broji

Ve}ina dr`ava je priznala da globalno zagrevawe predstavqa pretwu `ivotu na Zemqi 192 zemqe ~lanice. Godinu dana kasnije u Berlinu, odr`ano je prvo zasedawe konferen-

cije zemaqa ugovornica konvencije i od tada se godi{wa zasedawa redovno odr`avaju.

Klimatski sporazum neophodan Svetu preti rast tro{kova energenata, kao i emisije gasova sa efektom staklene ba{te, ukoliko uskoro ne bude dogovoren novi klimatski sporazum, saop{tila je Me|unarodna agencija za energetiku (IEA). Ako mere protiv klimatskih promena ostanu iste, potro{wa fosilnih goriva }e brzo porasti, objavila je IEA, zala`u}i se tako za sklapawe klimatskog sporazuma na samitu Ujediwenih nacija o klimi od 7. do 18. decembra u Kopenhagenu, preneo je Rojters.

Bez me|unarodnog sporazuma, odnos potro{we energije prema bruto doma}em proizvodu }e se u najve}im zemqama potro{a~ima do 2030. udvostru~iti, navela je IEA u svojoj godi{woj prognozi, uz napomenu da }e svet morati da tro{i dodatnih 500 milijardi dolara godi{we za smawewe emisije ugqen-dioksida ako se odgodi primena klimatskog sporazuma. Svetska tra`wa energenata }e u narednih pet godina rasti u proseku za 2,5 odsto ako vlade ne promene politiku i mere koje trenutno primewuju,

upozorila je IEA. Pod istim uslovima, svetska tra`wa primarnih energenata bi u narednih 20 godina rasla po 1,5 odsto godi{we, navodi se u izve{taju. Tra`wa nafte, ne ra~unaju}i biogoriva, do 2030. godine pove}ava}e se za jedan odsto godi{we (na 105 miliona barela na dan, sa 85 miliona barela iz 2008. godine). To je ne{to ni`a prognoza u odnosu na onu iz pro{le godine od 106 miliona barela na dan do 2030. godine, a smawewe je posledica globalne ekonomske krize.

Ministar `ivotne sredine i prostornog planirawa Oliver Duli} izjavio je da je postignut dogovor da zemqe jugoisto~ne Evrope zajedni~ki nastupe na samitu koji se odr`ava u Kopenhagenu. - Srbija je aktivna u borbi protiv klimatskih promena i ona je regionalni stub u toj borbi. Spremni smo da preuzmemo sve obaveze koje budu dogovorene, ali insistiramo da se za to opredeli odre|ena finansijska pomo} - rekao je Duli}. Izaslanik generalnog skeretara UN za klimatske promene Sr|an Kerim rekao je da Vlada Srbije ula`e velike napore kako bi sastanak u Kopenhagenu bio uspe{an i odao priznawe srpskim vlastima na tome {to doprinose afirmaciji principa svetske organizacije. On je precizirao da je u Kopenhagenu potrebno ostvariti sporazum i zajedni~ku viziju o redukciji emisije {tetnih gasova za 50 odsto, ali i preduzeti sve {to je mogu}e kako da se temperatura na planeti ne pove}a za vi{e od jednog do dva stepena. A. B.

Pomo} za smawewe zaga|ewa Evropska unija `eli da se na svetskom samitu o klimatskim promenama, koji }e ovog meseca biti odr`an u Kopenhagenu, donese odluka o davawu 100 milijardi evra godi{we do 2020. godine siroma{nim zemqama sveta, nacrt je dogovora lidera EU saznaje agencija AFP. Prema tom nacrtu dogovora, {efovi dr`ava ili vlada EU su se „slo`ili s procenom Evropske komisije“ prema kojoj je neophodno dati do 100 milijardi evra godi{we do 2020. godine siroma{nim zemqama sveta za smawewe zaga|ewa. EU je spremna da „snosi deo tog svetskog napora“, navodi se u nacrtu, ali se ne navodi koliko bi novca izdvajala.

„ORKA“ PROSLAVILA DEVET GODINA RADA

Nesebi~na briga o `ivotiwama Organizacija za po{tovawe i brigu o `ivotiwama „Orka“ krajem pro{log meseca proslavila je devet godina uspe{nog rada. Danas je „Orka“ najpoznatija organizacija za za{titu `ivotiwa u na{oj zemqi, ~lanica zna~ajnih me|unarodnih udru`ewa za za{titu `ivotiwa, kao {to su Svetsko udru`ewe za za{titu `ivotiwa (USPA) i Britansko kraqevsko udru`ewe za spre~avawe surovosti prema `ivotiwama (RSPCA) . Kao humanitarna i neprofitna organizacija „Orka“ nastoji da kroz promovisawe po{tovawa, brige i odgovornog odnosa prema `ivotiwama obezbedi prihvatawe za{tite dobrobiti `i-

votiwa kao zna~ajno dru{tveno pitawe. Tokom proteklih godina „Orka“ je sprovela je veliki broj akcija i razli~itih aktivnosti. Obu~eno je preko hiqadu nastavnika za primenu sadr`aja o dobrobiti `ivotiwa u nastavi, a na wihovu inicijativu usvojeno je vi{e zakona i strategija koji su unapredili za{titu dobrobiti `ivotiwa (Zakon o dobrobiti `ivotiwa, Krivi~ni zakonik, Strategija odr`ivog razvoja i drugi), podneto je stotine prijava nadle`nim institucijama povodom zlostavqawa i ubijawa `ivotiwa, izre~ene prve kazne za krivi~no delo zlostavqawa `ivotiwa u Srbi-

ji, ukinuto kori{}ene oglednih `ivotiwa na osnovnim studijama, dok je preko 9.000 gra|ana zatra`ilio savet za brigu o `ivotiwa. Povodom obele`avawa devetog ro|endana „Orka“ }e 13. decembra, u okviru Me|unarodne izlo`be pasa svih rasa na Beogradskom sajmu organizovati izlo`bu pasa me{anaca - uz podr{ku Beogradskog sajma i Kinolo{kog saveza Srbije. Akcija »“Ogledi na `ivotiwama bez `ivotiwa“ bi}e odr`ani ovog vikenda u okviru Festivala nauke, a predstavi}e se inovativne i initeresantne alternative za upotrebu oglednih `ivotiwa u nastavi i istra`ivawima. Ovo

}e biti prilika da posetioci zavire u organizam uz pomo} virtuelnog mikroskopa, prou~e rad srca, otkriju kako rade bubrezi ...Raspisuju se likovni i literni konkurs »“@ivotiwe su mi va`ne“« i foto konkurs „»@ivot sa `ivotiwa«ma“, u okviru projekta »“Obrazovawe i vaspitawe o dobrobiti `ivotiwa- za qude, `ivotiwe i `ivotnu sredinu“ «uz podr{ku Instituta za odr`ive zajednice i USAID-a. Likovni i literarni konkursi otvoreni su za u~enike osnovnih i sredwih {kola u Srbiji, a foto konkurs i za sve ostale zainteresovane gra|ane, a radovi se mogu dostaviti do juna 2010. godine.


24

ODMOR

~etvrtak3.decembar2009.

Vizitorski centar Carske palate etrnaestog decembra otvara se vizitorski centar na lokalitetu Carske palate (Palatium imperiale) Sirmijuma u Sremskoj Mitrovici, jednog od najlep{ih lokaliteta iz anti~kog perioda, ~iji su ostaci otkriveni 1957. godine. Lokalitet predstavqa imperijalnu palatu pravougaone osnove oko jednog prostranog centralnog dvori{ta, sa atrijumom u ~ijem sredi{wem delu se nalazila pozla}ena fontana. Prilikom iskopavawa otkriveni su rimsko-vizantij-

^

ski zidovi, delovi ure|aja za centralno grejawe (hipokaust) kao i bogatstvo mozaika sa geometrijskim ornamentima. Sremska Mitrovica je cela jedan arheolo{ki lokalitet sa bogatom kulturnom i istorijskom tradicijom a sam Sirmijum, jedna od ~etiri prestonice Rimskog carstva i grad u kom je ro|eno {est rimskih careva, bi}e po~etna ta~ka projekta "Putevima Rimskih imperatora" koji povezuje sve gradove u Srbiji u kojima su ro|eni rimski carevi.

Najsigurnije zemqe ada se odlu~ite za putovawe u neku zemqu, brine li vas politi~ka situacija koja tamo vlada? Bojite li se xeparo{a? O~ekujete li da }e vam neko uzeti paso{ dok mirno razgledate novu zemqu? Ako ste jedan od onih koji se boje za sopstveni `ivot tokom putovawa, mo`da treba da razmislite o ovim dr`avama. Novi Zeland – Zemqa dugog belog oblaka di~i se zelenim bre`uqcima, impresivnim planinama i ledenim gle~erima. Starosedeoci Maori su aktivni u svim segmentima dono{ewa odluka u zajednici, {to je veoma retko za autohtone narode. Ova dr`ava je odli~na za posetu penzionerskih turista, ba{ kao i za zavisnike od adrenalina. Veoma je mala stopa kriminala, politi~ke nestabilnosti ne postoje, a unutra{wih sukoba nema. Zemqa snova, rekli bi mnogi. Danska – Kao i Norve`ani, preci nasilnih Vikinga danas su veoma miran i po{ten narod. Veliko po{tovawe qudskih prava i rodne ravnopravnosti, nizak nivo nasilnog kriminaliteta ~ine Dansku sigurnom i uzbudqivom destinacijom za turiste. Iako se u delovima Kopenhagena tu i tamo dogodi neki nered, turisti ne bi trebalo da brinu. Norve{ka – Predivni planinski fjordovi i {arena ribarska sela ~ine Norve{ku prekrasnim mestom koje definitivno treba posetiti. Preci Vikinga danas su veoma bogat, uspe{an i siguran narod. Kao i druge skandinavske zemqe na listi, i Norve{ka se di~i viskim nivoom tolerancije i po{tovawa qudskih prava. Ako se tamo na|ete, znajte da bezbri`no mo`ete lutati i najmra~nijim de-

K

lovima grada. Island – Dom ledewaka, geotermalnih elektrana i Bjork, jo{ je jedna od nordijskih zemaqa sa viskom stopom sigurnosti. Ovaj mali narod je jedno vreme bio najrazvijenija zemqa na svetu i najbogatija po glavi stanovnika, dok su sad pred bankrotom, pa se poseta Islandu finansijski isplati. Poznati su po prvora-

zrednom socijalnom sistemu i niskoj stopi kriminala. Austrija – Niska stopa kriminala, odli~ni susedski odnosi Austriji donose visoko mesto na qestvici sigurnosti. Iako su malo mawe tolerantni nego Skandinavci, Austrijanci su veoma dobri doma}ini. Turisti su tu sigurni, sve dok ne odu na neku skija{ku stazu. Tada odgovaraju sami za sebe. [vedska – Velika jezera i prekrasne {ume, uz moderne gradove kao Stokholm i Geteborg privla~e turiste u ovu skandinavsku zemqu. [vedska predwa-

~i u po{tovawu qudskih prava, niskom nivou zlo~ina i velikim opsegom gra|anskih prava. Ko se u [vedskoj ne ose}a sigurno, imao ozbiqan problem u glavi. Japan – Bolno qubazni Japanci mogu prepla{iti turiste. Tolika qubaznost i spremnost za pomo} je specifi~na za ovaj mali, ali duhom veliki narod. Spoj tradicije Dalekog istoka i napada modernizacije ovoj dr`avi daju posebnu dra`. Kanada – Iako su prve kom{ije sa SAD, Kanada je potpuno druga pri~a. Kana|ani su ponosni na svoju sigurnu zemqu koja obiluje multikulturalizmom i odr`avawem tradicionalnih vrednosti na~ina `ivota. Prvi su kada je re~ o po{tovawu qudskih prava i toleranciji. Kanada ima nizak nivo nasilnog kriminaliteta, i tamo turisti bezbri`no {etaju kud god `ele. Finska – Smatra se jednom od najstabilnijih zemaqa na svetu na temequ politi~ke, ekonomske, dru{tvene i vojne strukture. Pejsa`i u Finskoj su netaknuti, {umoviti, a gradovi su moderni i progresivni. Iako je u Finskoj visok procenat samoubistava, prose~an turista ne bi trebalo da ima nikakvih problema. Veoma se po{tuju qudska prava i slobode, a i Finci su veoma miran narod. Slovenija – Od svih zemaqa biv{e Juge, Slovenija se smatra najsigurnijom. Mala dr`ava, malo kriminala, malo opasnosti za turiste. Slikovita alpska sela i skija{ke staze svake godine dovode sve vi{e turista.

Svet otkriva netaknutu prirodu \erdapa ~uvan eko sistem, jedinstven i raznovrstan biqni svet jo{ iz ledenog doba, zna~ajne kulturne i

O

istorijske vrednosti najve}eg srpskog nacionalnog parka bile su presudne da organizatori Festivala netaknute prirode u

Vandeji u Francuskoj za po~asnog gosta ove tradicionalne manifestacije izaberu Nacionalni park \erdap. To je prilikom obilaska Nacionalnog parka \erdap potvrdila Stefani Bioto, direktorka marketinga ovog festivala, ~ija je misija da istakne prirode lepote \erdapa, uka`e na ovu atraktivnu turisti~ku destinaciju i ujedno predstavi Srbiju Evropi. S obzirom na to da je podru~je \erdapa va`no za kulturu i civilizaciju starog kontinenta i Dunava koji je i danas najve}a evropska transverzala, po re~ima Sr|ana Stefanovi}a, direktora Nacionalnog parka \erdap „Svi }e se potruditi da krajem marta idu}e godine posetiocima Festivala netaknute prirode poka`u sve posebnosti ovog podru~ja i na pravi na~in predstave Srbiju“.

DNEVNIK

Dobrodo{lica Japancima ciqu promocije Srbije kao turisti~ke destinacije, Turisti~ka organizacija Srbije organizovala je studijsko putovawe za ~etvoro~lanu grupu japanskih turisti~kih radnika (Overseas Tour Operators Association of Japan, JATA, JTD, Diamond Big). Budu}i da }e od po~etka 2010. godine Srbija po prvi put zauzeti ozbiqno mesto u programima nekoliko japanskih najve}ih turoperatora koji realizuju programe po Regionu (Srbija je ve} sada u najtira`nijem turisti~kom vodi~u na japanskom jeziku u izdawu “Centralna Evropa” zastupqena sa 12 stranica), u prostorijama Turisti~ke organizacije Srbije u Beogradu gospodin Jama Jo{inori iz “Overseas Tour Operators Association of Japan” odr`ao je seminar na temu japanske kulture i obi~aja, temperamenta, potreba i navika japanskih turista od trenutka dolaska u zemqu do wenog napu{tawa, u ciqu {to boqe pripreme, razumevawa i prihva-

U

tawa japanskih gostiju od strane srpskih organizatora putovawa i turisti~kih vodi~a. Ovoj svojevrsnoj edukaciji u ciqu {to dugoro~nije, sveobuhvatnije i sadr`ajnije saradwe, osim Gordane Plamenac, direk-

torke Turisti~ke organizacije Srbije, predstavnika srpskog turizma i visoko{kolskih turisti~kih ustanova, prisustvovao je i ambasador Japana u Srbiji, wegova ekselencija To{io Cunozaki.

Ski centar na Div~ibarama u vlasni{tvu Vaqeva Dr`avni sekretar za turizam Srbije Goran Petkovi} izjavio je da je ski-centar "Crni vrh" na Div~ibarama pre{ao u vlasni{tvo Grada Vaqeva. Petkovi} je novinarima rekao da to skijali{te "mo`e da po~ne da radi odmah, ~im padne sneg". On je kazao da je Javno preduze}e “Skijali{ta Srbije”, koje je do sada gazdovalo novom stazom i `i~arom na Crnom vrhu, uradilo tehni~ki i imovinsko-pravni deo posla i donelo odluku o prenosu te imovine na Grad Vaqevo. Skija{ka staza na Crnom vrhu prose~ena je kroz dr`avnu {umu

tokom 2006. godine, a potom je sa Kopaonika dopremqena `i~ara koja je na stazi Duboka zamewena ve}om i modernijom. Staza je duga oko 1.000 metara, a dvosedna `i~ara ima kapacitet od 900 do 1.500 smu~ara na sat, ali je radila samo 4. januara 2008. na dan sve~anog otvarawa, a potom je zatvorena "zbog sigurnostiskija{a", kako je tada obja{weno. U ski stazu na Crnom vrhu je 2007. ulo`eno 168 miliona dinara, a potom je u leto 2008. dodatno investirano 190 miliona dinara kako bi ona bila spremna za bezbedno smu~awe.U Gradskoj upravi Vaqeva jo{ nisu

saop{tili ko }e preuzeti posao organizovawa `i~arom na Crnom vrhu u ski sezoni 2009/2010. godine. Gradona~elnik Zoran Jakovqevi} ranije je izjavio da }e se o tome izjasniti odbornici gradskog parlamenta, ali te tacke dnevnog reda nema u pozivu za sednicu, koja je zakazana za 7. decembar. U Direkciji za izgradwu i ure|ewe Vaqeva novinari nisu uspeli da saznaju da li je prilazni put novom skijali{tu na Div~ibarama zavr{en, kako je ranije obe}ano, {to je tako|e bio jedan od problema za weno funkcionisawe.


DNEVNIK

OGLASI

~etvrtak3.decembar2009.

25


26

~etvrtak3.decembar2009.

OGLASI

DNEVNIK

SOKOBAWA - Novogodi{wi praznici - Zimski odmor, sobe, apartmani, povoqno! Telefoni: 063/8154200, 018-880-100. 90656 IZDAJEM ku}u na Div~ibarima (8 le`ajeva) za zimski raspust. Telefon 014/230777, 064/2630552. 91299

DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor.sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 6399-305. 91412 ^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 6399-305. 91411

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski i latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 6399-305. 91413


OGLASI

DNEVNIK

IZDAJEM sobu u ku}i, u centru, CG, upotreba kuhiwe, kupatila, telefona. Mogu} svaki dogovor. Telefon 063/7120-200. 91110

IZDAJEM name{ten stan 43m2, telefon, kablovska, interfon, CG, Bore Prodanovi}a, 200e. Telefon 064/2158338. 91461 IZDAJEM kod Limanske pijace, 2.5 stan, drugi sprat, CG, lift, klima, kablovska tv, name{ten ukqu~uju}i ve{ ma{inu, 280e. Telefon 063/374-257. 91400 IZDAJEM garsoweru, Ul. Ilije Bir~anina, CG, lift, 2. sprat. Telefon 021/836568, 064/4-111-634. 91404 IZDAJEM name{ten dvosoban stan, Grbavica, Vojvo|anska ulica. Telefon 063/462-162. 91456 PRAZNA garsowera 30, 5m2 visoki parter, za porodicu, na du`i period, kuhiwa, terasa, cg, kablovska, 140E mese~no + 100E depozit. Tel. 063/80-74-411. 90731 IZDAJEM prazan jednosoban stan, centralno grejawe, telefon kablovska, interfon. Stevana Hristi}a 28, Novi Sad. Telefon 6392-160. 90872 IZDAJEM povoqno name{ten uli~ni jednosoban stab u ku}i sa posebnim ulazom mladim bra~nim parovima i ostalim zaspolenim, 120e. Telefoni: 521-362, 064/2362809. 90877 IZDAJEM 1, 5 soban prazan stan na I spratu sa grejawem i tlefonom na Novom nasequ. Telefon 060/547-4478 90902 POVOQNO izdajemo stanove svih struktura, stanodavcima besplatno, garsowera, jednosobni 120-200, jednoiposobni, dvosobni, 160-250, trosobni 250-350E Telefoni: 021/544-540, 063/517-290. 91525 IZDAJEM kompletno name{tenu garsoweru na Bul. cara Lazara 85/15, kablovska, internet. Telefon 064/15320-10. 91509 IZDAJEM kompletno name{ten dvosoban stan na Staroj Detelinari za 2 - 3 osobe, cena 120E. Telefon:064/146-29-61. 91119 IZDAJEM dvosoban name{ten stan na Keju. Telefon 064/583-18-20 91089

IZDAJEM name{ten jednosoban stan u Mi~urinovoj ulici, cena 170e plus depozit 150E. Telefon 064/1372108. 91323 BALZAKOVA ulica, trosoban klasi~an prazan stan sa odvojenom kuhiwom sa trpezarijom, 75m2, okre~en, odmah useqiv. Telefon: 064/09-07-889, 021/547-920. 91538 DVOSOBAN nov name{ten kompletno stan 50m2 kod hotela „Aleksandar“, Liman 3 izdajem za zaposlene osobe. Telefon: 064/09-07-889 i 547-920. 91537 IZDAJEM name{tenu garsoweru. Telefoni: 021/6369-163, 454-655, 064/304-75-99. 91215 IZDAJEM nov ~etvorosoban luks name{ten stan, 100m2, II sprat, dva sanitarna ~vora, centar, sa gara`om, cena 430E. Telefon: 021/544-540, 063/517-290. 91523 NOVO NASEQE, kompletno name{tena garsowera u zgradi, odvojena kuhiwa, terasa, dva le`aja, ve{ ma{ina, cena 130E. Telefon: 021/544-540 i 063/517-290. 91524 IZDAJE SE name{tena garsowera u zgradi sa CG na Grbavici, 150E mese~no+ jedan depozit. Telefon 6341019. 91031

OKOLINA IZVR[NOG VE]A, prodajem ukwi`en, odmah useqiv stan od 29m2 na III spratu, odli~an za izdavawe. Telefon 636-8429 . 50001 NOVO NASEQE, Savina, prodajem odli~an stan od 51m2 po ceni 49.900. Telefon 636-6952. 50002 LIMAN, kod parka, prodajem stan od 53m2 po ceni od 58.000. Telefon 636-6952. 50003 PRODAJEM stanove u izgradwi u Be~i}ima, svih struktura, preko puta Naftagasa. Telefon 063/33-2346. 91475 PRODAJEM povoqno stanove od 64m2 i 37m2 u Budvi, preko puta Slovenske pla`e. Telefon 063/33-23-46. 91474

OKOLINA BULEVARA, prodajem ukwi`en, useqiv 1.0 stan od 30m2 za 32.000. Telefon 636-6952. 50004 U NOVOSADSKOG SAJMA 28m2 terasa, lift, jednosoban. Telefoni: 451-318, 523-193. 25003 U CENTRU prodajem garsoweru 24m2, brzo useqiva, miran deo, bez posrednika, kontakt telefoni: 021/422439, 063/534-505. 91443

CENTAR, prodajem nov, odli~an, odmah useqiv 2.0 stan od 57m2 sa PDV-om. Telefon 636-6952. 50005 OKOLINA BULEVARA, prodajem odmah useqiv, 2.0 stan od 53m2, kompletno sre|en, mo`e zamena. Telefon 063/82-88-377. 50006 NOVA DETELINARA, prodajem odli~an, ukwi`en 2.0 stan od 45m2 po ceni od 51.500. Telefon 636-6952. 50007 U V. MASLE[E dvosoban stan 45m2, I sprat, odvojena kuhiwa, ostava, terasa, lift, gradi „Moj dom“. Telefoni: 451-318, 523-193. 25004 U NOVOSADSKOG SAJMA 46m2 na prvom spratu komplet renoviran, cena 51.000. Telefoni: 451-318, 523-193. 25005 DVOSOBAN stan 46,5m2 prvi sprat na N. Detelinari, nov, pred useqewem, pla}ene komunalije, kompletna dokumentacija, cena 52.100. [ifra 40766 Telefoni: 451-318, 523-193 0637730577. 25006 NA [ONSIJU prazan useqiv stan 55m2 na prvom spratu, terasa, odvojena kuhiwa sa trpezarijom, 2 sobe, cena samo 57.000. Telefoni: 523-193, 065/4443455. 25007 U KOSTE RACINA 50m2 sa lepom terasom, liftom, brzo useqiv, cena 45.000 sa PDV. Telefoni: 523-193, 451-318. 25008 BEZ POSREDNIKA! Prodajem useqiv klasi~an dvosoban stan 52m2, terasa, I sprat, kuhiwa-prozor, gara`a, kontakt telefoni: 021/422-439, 063/534-505. 91444 KREDIT subvencionisani: povoqno jednoiposoban stan Nova Detelinara, 41m2, drugi sprat, cena: 1.133E/m2, povra}aj PDV. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290. www.aleks-nekretnine.com 91522 KOD „DNEVNIKA“ nova zgrada 1.5 soban stan 44 m2 jednoipsoban, ukwi`en, odmah useqiv - prodajem. Telefon 064/09-07-889, 021/547919. 91540 PRODAJA ukwi`en dvosoban, stan, II sprat 55 m2 bez posrednika, miran kvart, blizu @elezni~ke stanice. Telefon 062/151-8781 91091

GRBAVICA, prodajem noviji 2.5 stan od 62m2 po ceni od 62.000. Telefon 636-6952. 50008 KOD SAJMA prodajem klasi~an trosoban stan na uglu zgrade 76m2 sa terasom, III sprat, gradi „Moj dom“ projektno finansirawe. Telefoni: 451-318, 523-193. 25009 EKSKLUZIVNA PRODAJA - useqiv dvoiposoban stan 52m2, 2. sprat, terasa, bez posrednika, kuhiwa prozor, gara`a, useqiv, kontakt: 021/422-439, 063/534505. 91445 BULEVAR KRAQA PETRA, renoviran ukwi`en, odmah useqiv dvoiposoban stan 58m2, visoki parter, terasa, podrumska ostava. Telefon 064/150-6-814, 064/2664107. 91088

71M2, nov, proto~na voda, gradsko grejawe, dupleks, bez kosina, 2 wc, 3. sprat, B. Baji}a. Telefon 021/6313237, 060/345-1313. 91515

LIMAN, kod Merkatora, prodajem odli~an, kompletno renoviran 3.5 stan za 91.000. Telefon 063/82-88377. 50009 GRBAVICA, Gogoqeva ulica, prodajem nov, odmah useqiv 4.0 stan od 109m2. Telefon 636-8429. 50010 KOD DALTONKE Ul. Laze Kosti}a troiposoban ekskluzivan stan 94m2, III sprat, gara`e, lift, terasa, gradi „Moj dom“. Telefoni: 451-318, 523-193. 25010 KOD SAJMA petosoban dupleks stan 102m2 (45+47m2) gradi „Moj dom“ projektno finansirawe. Telefoni: 523-193, 451-318. 25011 U LAZE KOSTI]A ekskluzivan penthouse 135m2 petosoban, gara`e, lift, 2 terase, gradi „Moj dom“. Telefoni: 451-318, 523-193. 25012 MIRNA ULICA kod Bul. oslobo|ewa petosoban stan penthouse, ekstra oprema 150m2+60m2 gratis. Telefon 063/7537823. 25013 HITNO prodajem stan od 117m2 u vili na Tatarskom brdu. Telefon 063/33-23-46. 91477

NA NAJLEP[EM delu ^ardaka odmah useqiva ku}a 200m2 (130 stambeno+80 suteren),plac 1400m2 ekstra pogled 98.000. Hitno. Telefoni: 451-318, 523-193. 25002 PRODAJEM ku}e u Ka}u 107m2 110m2 Sun~ani breg, ukwi`ene, cene povoqne. Telefon 064/503-8504. 91438 PRODAJEM veoma povoqo novu ku}u 200m2 u ul. \akuma Avakuma 37 Klisa na 700m2 placa. Telefon 065/2233119. 91377 EKSKLUZIVNO sre|eno imawe na prodaju, pored Novog Sada na 27.000m2, cena 750.000evra. Telefon 065/503-7199. 91518 POVOQNO prodajem novu energetsku efiksanu petosobnu ku}u, 125m2 u Novom Sadu na odli~noj lokaciji. Telefon 021/540-173. 91041 BEO^IN, gra|evinsko zemqi{te 15.000 m2 / 150 ari/ najlep{e mesto, put i svi prikqu~ci, 1/1, hitno 6, 5 E mogu} dogovor. Telefon 064/314-37-14 91389 PRODAJEM 10 jutara zemqe u komadu, kod Fabrike vode i hladwa~e u Jasku. Telefon 064/401-41-80. 90707 PRODAJEM - izuzetna vila Sremska Kamenica, u bloku vila Branka ]opi}a. Telefon 063/7049-540. 91610

NOVI BULEVAR, Ul. Veselina Masle{e lokali u novogradwi veli~ine od 13 do 300m2 gradi „Moj dom“. Telefoni: 451-318, 063/1088993 . 25001

~etvrtak3.decembar2009.

IZDAJEM uli~ni lokal, Bulevar oslobo|ewa 67a, 56+18m2, konforan, odmah useqiv sa dve telefonske linije i pogodnim parkingom. Telefon 062/8014-945. 91296 IZDAJEM lokal 164m2 na Bulevaru oslobo|ewa, preko puta „Dnevnika“ 84m2, prizemqe, 80m2 sprat, veliki izlog, odli~an za sve delatnosti. Telefoni: 064/420-15-73, 021/547-920. 91535 ]IRPANOVA ulica u novoj zgradi lokal 40m2, gleda na dvori{nu stranu, nije uli~ni, odmah useqiv, cena 100e. Telefon 064/0907-889, 021/547-920. 91541 JEVREJSKA ulica, izdajem odli~an uli~ni lokal 75m2, veliki izlog, pogodan za sve namene. Telefon: 064/09-07889 i 021/547-920. 91542 U CENTRU! Prodajem uli~ni lokal u prizemqu, 43m2, ugao dve ulice, uli~ni izlog, bez posrednika, telefoni: 021/422-439, 063/534-505. 91447 PRODAJEM lokal 52m2, centar Novog Sada, pe{a~ka zona, opremqen za butik, ukwi`en, useqiv, mo`e i zakup. Telefon: 063/89-23-168. 90805 LOKAL p-24m2, u prizemqu, uli~ni, prilago|en za mini pekaru idr..delatnosti. Bul. Jovana Du~i}a 35, na du`i period! 250h3. Telefon 063/80-74-411. 90732

HITNO prodajem poslovni prostor od 17m2, u centru Novog Sada. Telefon 063/3323-46. 91478

PRODAJEM askonu 88. godi{te, sad registrovanu. Cena povoqna. Telefon 062/107-66-73. 91285 OTKUPQUJEM auta ispravna, neispravna i havarisana. Dolazak, procena, isplata, odmah. Telefon 064/150-1200, 824-885. 90273 PRODAJEM Fiat stylo 1.9 JTD karavan 2004 sa svom opremom povoqno. Telefon 062/504310. 91383

KUPUJEM regale, trosed, dvosed, foteqa, trpezarijski sto, stolice, ugaone garniture, kau~eve, kuhiwu. Telefon 6617-782, 064/3362847.Joca. 91390

MOLERSKI RADOVI, demit fasade, najpovoqnije cene izvode iskusni majstori, ne piju alkohol. telefon 063/518-346, 021/882-133. 91517 PE]KAR - kaqeve pe}i zidam, pretresam stare, ~istim i ru{im. Telefoni: 021/714-577, 062/606-782. 91458 TEPIH SERVIS - ma{insko ~i{}ewe tepiha, mebliranog name{taja, auto sedi{ta i tapacirunga. Telefoni: 021/6391-315, 063/7061334. 91045

27


28

OGLASI z ^ITUQE

~etvrtak3.decembar2009.

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti. Odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, radimo i na selu. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 91385 ROLETAR izra|ujem, popravqam sve vrste roletni: venecijanere, mewam gurtne, drvene zamewujem plasti~nim, aluminijske. Telefon 064/11-27-141. 90890 ^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete i prodajem drva i ugaq. Telefon: 6618-846, 063/8485495, 6614-274. 90989

100% prirodni proizvodi za va{e zdravstvene probleme. Telefon 062/83-14883. 91334 PRIRODNI preparati protiv {uqeva - hemoroida, klini~ki ispitan i li~no proveren, eliminisawe za sedam dana. Deda Rado{. Telefoni: 037/490-797, 064/24055-49. 91462

DNEVNIK

Posledwi pozdrav prijatequ

Sa bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je napustio na{ dragi

Posledwi pozdrav dragoj

Vlasti

Ranku Pe{i}u

Jovo Tubin

Bio si vi{e od prijateqa, bio si deo nas, deo na{e porodice. Neka te an|eli ~uvaju, nek ti je ve~na slava i na svemu hvala.

Dragi deda, hvala ti za sve u~iweno. Po~ivaj u miru i nikad te ne}emo zaboraviti.

Zauvek tvoji: Ciga, Sne`ana i Sandra Stojiqkovi}.

Tvoji: unuka Miroslavka, zet Zoran, praunuka Jovana i praunuk Miroslav ^ukovi}.

91620

91563

Jovo Tubin Sahrana je danas, 3. 12. 2009. godine, u 13 sati, na Centralnom grobqu u Futogu. O`alo{}ena porodica Tubin. 91562

Posledwi pozdrav dragom sinu

od: Dragane, Dra{ka, Ivanke i Sekule.

91607

Posledwi pozdrav na{oj snaji i ujni

Ranko Pe{i}

Jovo Tubin Draganu Vrani}u

Tata Ivan, mama Dragiwa, brat Mi{a.

Posledwi pozdrav dedi Jovi od: unuke Biqane, unuka Predraga i zeta Petra iz Bawa Luke.

91605

91566

Nemam te vi{e qubavi moja. Molim Boga da mi da snage da prihvatim ono {to ne mogu da promenim. Zauvek tvoja Mira. 91570

POTREBAN domar sa poznavawem elektrotehnike za rad na odr`avawu ugostiteqskih objekata. Telefon 44-77-88. 91460 PEKARI u Rakovcu potreban pekar sa iskustvom. Javiti se na telefon 064/1227372. 90829 KIOSKU brze hrane potrebna radnica na neodre|eno vreme sa validnom sanitarnom kwi`icom i polo`enim higijenskim minimumom. Rad u tri smene. Uslovi odli~ni. Telefon 064/64-16461. 90824 POTREBAN iskusan kwigovo|a za vo|ewe ugostiteqskog preduze}a. Telefon 021/505-337. 91274

UGAQ kostolac sa prevozom i ru~nim utovarom 3.000, dunavac 3.900, tvrdo bukovo drvo 3.100, su{eni 7.800. Telefoni: 065/444-2629, 062/871-29-18, 062/8712927. 91416 UGAQ kostolac i kocka. Prevoz i ru~ni utovar 3000, su{eni vreoci 6.400 tvrdo drvo rezano 3000. Telefoni: 065/444-26-18, 066/512-86-35. 91415 UGAQ kostolac i kocka. Prevoz i ru~ni utovar 3100, dunavac 3.900, tvrdo drvo rezano 3000. Telefoni: 065/444-36-97, 062/87-129-13, 066/51-286-45. 91414 ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351-531, 021/661-09-16. 85496 BUKOVA DRVA prodajem, rezana i cepana po ceni od 3.300 din po metru, jasen rezan i cepan 2800, prevoz gratis. Telefoni: 063/77-19-142, 021/6413575. 91526

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav dragom i voqenom tati, dedi i suprugu

Vlasti Gaxa od: Ru`e, Anice, Marice i Vladimira.

91608

Puno sam te voleo, puno }e{ mi nedostajati.

Jovo Tubin

Jovo Tubin Ranku

Draganu Vrani}u od Tvojih najmilijih. Volimo te i vole}emo te uvek. Nikad te ne}emo zaboraviti, reku suza prolili smo za tebe i ve~no }e{ biti sa nama.

Tvoja jedina }erka Maja, zet Mile, supruga Slobodanka, unuka Milica i unuk Milo{. Volimo te.

Posledwi pozdrav dragom tati od }erke Milice Kne`evi} sa porodicom.

Posledwi pozdrav dragom tati od }erke Rade Majki} sa porodicom.

od porodice Gibanica.

91561

91571

91568

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi tata, deda i suprug

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav dragom i plemenitom prijatequ

Ranko Pe{i} 91603

Posledwi pozdrav zetu i tetku Nemawa i Irena @ivkovi}.

Dragan Vrani} preminuo u 51. godini. Sahrana je danas, 3. 12. 2009. godine, u 12.30 ~asova, na grobqu u Veterniku. O`alo{}eni: }erka Maja, zet Mile, supruga Slobodanka, unuka Milica i unuk Milo{. 91604

91617

Posledwi bratu

Hvala ti za sve. Neka te Bog ~uva.

pozdrav

Ranku

Ranku Pe{i}u

od: Mire, Dragana i Du{ana.

Qubomir i Koviqka Pavlovi}.

91573

91574

voqenom

Posledwi pozdrav dragom bratu, deveru i stricu

Du{anu Kara}u

Ranku Pe{i}u

Ranko Pe{i}

od porodice Krndija.

od sestre Tawe sa porodicom.

Sa{a @ivkovi} - @ile sa porodicom.

91616

Draganu Vrani}u

91576

91602

Sahrana je u ~etvrtak, 3. 12. 2009. godine, u 11.15 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: brat Branko, snaja \uka, bratanci Petko, Miqan i bratanica Du{anka. 91575


^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav radniku - penzioneru

biv{em

Dragoj

Posledwi kom{inici

pozdrav

dragoj

S tugom i po{tovawem opra{tamo se od kom{inice

tetka Vlasti Vlasti Gaxa

od KOLEKTIVA DOMA ZDRAVQA „NOVI SAD“.

posledwi pozdrav od Jacinih kuma: Dace i Tawe sa porodicama.

5724/P

91543

Du{anke Mili}

od stanara zgrade Gagarinova 10/2.

Porodica I|u{ki.

Mirku Kisi}u

Posledwi kom{inici

pozdrav

Radojica Katana Posledwi pozdrav na{oj dragoj Cvijeti. ^uva}emo te od zaborava.

Tvoja k}i Katarina i supruga Marija.

Supruga Jovanka i svastika Mika.

91078

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Rajko Bokan Du{anki Mili}

Godine prolaze a ti i daqe `ivi{ u na{im srcima.

Pro{lo je tu`nih 40 dana od tvog preranog odlaska. Neka ti an|eli vode du{u i poka`u put do ve~nosti.

od stanara Fru{kogorske 30.

Tvoji Stefanovi}i.

Sinovi: Stevan i Bojan i supruga Jadranka.

Porodica Katana. 91581

91560

91558

Dana, 29. novembra 2009. godine se upokojila, a 30. novembra je sahrawena u Boru moja jedina sestra

Tu`nim srcem javqamo da je preminula na{a majka

91471

dragoj

Cveta Kne`evi} Du{anu Kara}u

Sve nam vi{e nedostaje{. Nikada te ne}emo zaboraviti.

odr`a}e se 5. 12. 2009. godine, u 10 ~asova, na grobqu u Ba~kom Jarku. Pozivamo rodbinu i prijateqe da nam se pridru`e da posetimo wegovu ve~nu ku}u.

91521

91527

PE T NA E S T OG OD I[ W I POME N 3. 12. 2009, u 11 sati, u @abqu.

Posledwi pozdrav

od porodica @ivkovi} i Todor~evi}.

^ETRDESETODNEVNI POMEN

\or|e Vrevi~i}

Vlasti Gaxa

29

~etvrtak3.decembar2009.

91463

91520

Posledwi pozdrav dragoj

SEDMOGODI[WI POMEN Dana, 3. 12. 2009. godine navr{ava se 7 tu`nih godina od kako nije sa nama na{

Kristina Stankov rodom iz Paraga

Olga Popov 1924 - 2009. Sahrana je danas, 3. 12. 2009. godine, u 14 ~asova, na grobqu u Ravnom Selu. O`alo{}eni: sin Lazar i }erka Milica sa porodicama.

Draga moja Sejo, hvala ti na nesebi~noj qubavi koju si pokazala prema meni dok sam se kroz bogosloviju i studije teologije pripremao za uzvi{enu sve{teni~ku slu`bu. Gospod neka tvojoj plemenitoj du{i podari mesto me|u pravednicima.

Mirko Bla`i} Bi}e{ uvek sa nama i uvek }emo te voleti.

Du{anki Mili}

Tvoji: supruga Sofija, sin Bo{ko sa porodicom, sestra Milena Vu~kovi}. 91421

91578

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

Decembar mi je odneo celu porodicu u ve~nost od porodice Petri}.

Tvoj brat Du{an sa suprugom Brankom, k}erkom Marijom i zetom Sa{om.

Livada

91530

91519

Miroslav

Tatjana

1974 - 1990.

1972 - 1997.

POMEN

Gojku Lugowi

Danas, 3. 12. 2009. godine navr{avaju se dve godine od smrti moje drage majke

Mira 1945 - 2004.

od porodice Gaji}.

Milan. 91272

91531

Posledwi pozdrav na{em dragom deda Mi{i

Posledwi pozdrav tati, dedi, svekru

Ane Jelki} Draga mama, dve godine bez tebe pune su tuge, bola i praznine. Se}aju}i se ve~no tvoje plemenitosti i dobrote ostajem zahvalan i ponosan {to sam te imao.

Dorotka Milo{u Sahrana je danas, 3. 12. 2009. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, a po wegovoj `eqi u krugu porodice.

Mom~ilu Petrovi}u

Tvoj o`alo{}eni sin Zoran.

Sahrana je u petak, 4. 12. 2009. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Sin Voja s porodicom.

91375

91577

Wegovi najmiliji. 91579


30

06.30 08.30 09.00 09.10 09.30 10.00 10.05 10.30 11.00 11.30 12.00 12.10 13.00 13.05 14.00 14.05 15.00 15.05 15.30

Jutarwi program Most u Bruklinu Ru~ak na lepe o~i Wu{kawe Bajko kviz Vesti Wiva ^ari ribolova Dnevnik bicikliste 4 Kuhiwica Vesti Gruvawe Vesti Iz na{eg sokaka Vesti [tikla papu~a Vesti Frej`er Novac, film

Pre`iveti automobil Povodom stupawa na snagu novog Zakona o bezbednosti saobra}aja na putevima, RTV je pripremio serijal emisija „Pre`iveti automobil“. „Uraaa, kupujem auto!“, prva epizoda iz tog serijala, poku{a}e da na zanimqiv i ma{tovit na~in prika`e sve muke i radosti koje nam posedovawe naj~e{}eg prevoznog sredstva donosi. Voditeq: Milorad Kapor (RTV 1, 20.10) 17.00 17.22 17.30 18.00 19.00 19.05 19.30 20.10 20.30 21.00 21.30 22.00 22.30 23.30 00.00 01.15

07.00 07.25 08.25 09.00 09.30 10.30 11.45 12.00 12.30 12.40 12.45 13.00 14.00 15.00 15.30 17.00 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.50 23.40

TV PROGRAM

~etvrtak3.decembar2009.

TV Dnevnik Tajna hrane: Orah Most u Bruklinu Razglednice Kompjuterske igrice Hop hop - kviz TV Dnevnik Pre`iveti automobil Frej`er @ivopis Vojvodina kao drugi svet Vojvo|anski dnevnik Tabloid Na{i stranci Novac, film Frej`er

Kuhiwica (ma|) Pravo na odbranu Cvrletova ma{taonica Zvrk Su~eqavawe (ma|) Porodica Serano Rufove dogodov{tine Ukrajinska panorama Vesti (ma|) Tajna hrane: Med - simbol ve~nog `ivota Muzi~ke ve~eri Matice srpske Pravo na odranu Svet ti{ine Bajko kviz Dobro ve~e Vojvodino (rum) TV magazin (rus) TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Neverovatne pri~e Dobro ve~e, Vojvodino (rus) Porodica Serano Pravo na odbranu Mali koncert Marine Mili} Apostolovi}

Art boks (Panonija, 19.30) 06.30 07.30 08.00 11.00 12.30 14.20 14.35 15.30 16.00 17.30 18.30 19.00 19.30 20.00 20.50 21.00 22.00 22.40 23.10

Muzi~ko svitawe Glas Amerike Prepodnevni program Multietnik Bez cenzure Ciklonizacija Na{ gost, FIP Komerc Vojvo|anske vesti U ogledalu Vojvo|anske vesti Vole}u te do smrti Pop korn Art-boks Sve {to mi pripada Bau Bau Dr Haus Vojvo|anske vesti Lice s naslovnice Modni magazin

10.00 11.10 12.00 12.30 13.10 14.05 15.10 15.35 16.10 16.45 17.10 18.15 18.30 19.00 20.00 21.00 22.30 23.20

Hrana i vino Luna - sirena sa Kariba Sprint Da crni smo, ako Karmelita Buntovnici Niko kao... To{e Proeski Vitra` Radionica Objektiv (slov) Luna - sirena sa Kariba Objektiv (ma|) Hrana i vino Objektiv Crta Buntovnici Karmelita Luna-sirena sa Karibalo

10.00 10.30 11.00 13.00

Pregled FA Kup Fudbal mondijal magazin Evroliga: CSKA – Marusi Pregled ATP Masters kup London Evroliga: Real Madrid – Kimki Karling kup: Man~ester Siti – Arsenal Evroliga: Panatinaikos – AJ Milano Evroliga: Efes – Lijetuvos Evroliga: Barselona – Fenerbah~e NBA u`ivo NBA akcija Evroliga: Unikaha – Partizan

14.00 16.00 18.00 19.45 20.45 22.45 23.00 23.30

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 Zemqa nade, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Kad porastem bi}u..., 11.00 Nikad se ne zna, 12.00 Otvoreni ekran, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Zemqa nade, 17.00 Info K9, 18.00 Fajn storis, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 20.15 Metropole i regije sveta, 20.45 Stajl, 21.15 Otvoreni ekran, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.30 Izlog strasti, 01.00 Film, 02.00 No}ni program. 12.00 Hronika op{tine In|ija, 13.00 Yuboks, 14.30 Denis napast, 15.00 Luna, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Slova~ki magazin, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine Stara Pazova, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Bez tambure nema pesme, 21.15 Dokumentarni program, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks

06.05 08.00 09.06 09.21 09.31 09.59 10.30 11.00 12.00 12.13 12.15 12.31 12.42 13.30 15.08 15.10 16.03 17.00 17.25 17.45 18.25 18.59 19.00 19.30 20.08 20.16 21.15 23.20 00.10 00.34 01.21 03.04 03.30 03.55 04.25

Jutarwi program Jutarwi dnevnik U zdravom telu Kuvati srcem Slagalica, kviz Sasvim prirodno Svet ribolova Bostonski advokati Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Sport plus Kuvati srcem [ark Ninya senka, film Na{ auto na{im gledaocima 48 sati - svadba Bela la|a Dnevnik RT Vojvodina [ta radite, bre Beogradska hronika Oko magazin Na{ auto na{im gledaocima Slagalica Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Bela la|a [angajsko podne, film [ark Dnevnik Spaseni Glengeri Glen Ros, film Svet ribolova @ivot i standardi UNHCR - povratak: Kosovo Oko magazin

Lusi Lu

[angajsko podne Lo Fong, nekada kapetan u kineskoj carskoj gardi, postao je krijum~ar opijuma. U potrazi za novim kapitalom, on kidnapuje carevu k}erku, princezu Pej Pej i odvodi je u Ameriku. Uloge: Royer Juan, Lusi Lu, Yeki ^en, Oven Vilson Re`ija: Tom Dej (RTS 1, 21.15)

07.00 07.20 07.45 09.05 10.10 11.00 11.30 12.00 13.15 15.15 15.30 16.45 18.00 18.35 19.00 20.00 22.00 23.10 00.00 00.05 00.55 00.56 01.30 03.30 05.00 05.30

Divqa stvorewa Ludi kamen Ukradena sre}a Slatka tajna Va`ne stvari Foks vesti Survajver Vajpaut Film: Prvoro|eno Foks vesti ^ari Survajver Foks vesti Kviz: Ludi kamen Vajpaut Film: Zbogom Ameriko Survajver Na terapiji Foks vesti ^ari No}ni program-Foks non-stop Survajver - Bez cenzure Film: Pod paqbom Ukradena sre}a Survajver - Bez cenzure Va`ne stvari

07.00 Kuvati srcem 07.25 Garfild i prijateqi 07.49 Tri medveda 08.14 [umska {kola 08.20 Adi pod morem 08.24 Zooteka 08.54 Kroz vrata znawa do putovawa 09.31 Religija sveta 09.45 Ku}a matematike 10.00 Sednica Skup{tine Srbije (Program zavisi od trajawa prenosa) 10.01 Akva viva derbi 10.31 U svetu 11.01 @ivotna sredina i zdravqe 11.30 Trag u prostoru 12.00 Brams: Qubavne pesme 13.01 Trezor ju~e 14.00 Lora, film 16.00 Ovo je Srbija 16.35 Koktel bend 17.25 Odbojka-Cev kup (`), prenos 18.50 Tri medveda 19.06 Garfild i prijateqi 19.30 @ivot i standardi 20.00 Evropa za sve 20.48 Crvena linija 21.14 Bostonski 22.02 Metropolis 22.32 Kontekst 23.35 Lora, film 01.03 Trezor 01.59 Odbojka-Cev kup (`) (r) 03.22 Koktel bend 03.46 Duhovnom pesmom kroz svet 04.06 Kontekst 04.30 Metropolis 05.00 Crvena linija 05.23 Ad libitum

07.00 08.00 08.45 09.30 10.00 13.00 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 16.45 17.00 17.55 18.30 19.20 20.00 21.00 23.00 23.30 23.45 00.15 00.45 01.15 01.30

Slatka moja Kina u crvenom Slavni Top {op Za dobar dan Slatka moja Vesti Top {op Zlo~ini iz pro{losti Poslovni dan Vesti Milica² Na tragu prirode Vesti Slatka moja Svi vole Rejmonda Zlo~ini iz pro{losti Film: Mrze}i Aloson E{li Slavni Milica² Svi vole Rejmonda Glas Amerike SMS Present Film: Mrze}i Aloson E{li

Saskija Barmister

Mrze}i Alison E{li Pri~a o jednom tinejyerskom prijateqstvu ispreplitano nadmetawem za ulogu najpopularnije devojke u {koli. Erika je gimnazijalka koja poku{ava da se nametne i dopadne svojim vr{wacima... Uloge: Saskija Barmister, Trejsi Man, Ri~ard Karter Re`ija: Gof Benet (Avala, 21.00)

08.15 [kola, 08.45 Top {op, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.25 Tandem, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 Kuhiwica, 12.45 Turisti~ke, 13.05 Fokus, 13.45 Top {op, 14.00 Mozaik, 16.00 Fokus, 16.25 Tandem, 16.40 Bulevar, 17.30 Zlatibor, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.00 Fam, 21.25 Film, 23.15 Fokus, 23.40 Turisti~ke, 00.25 Auto {op, 00.35 Haj-faj, 01.30 Fokus. 08.00 Zdrav `ivot, 08.30 Crtani film, 09.00 Slavni parovi, 10.00 ABS {ou, 10.30 Pre i posle, 11.00 Farma, 12.00 Izazovi istine (Drecun), 13.00 Lek iz prirode, 14.00 Srbija koju volim, 15.00 Autosprint, 16.00 Mis Svetlana, 17.00 Leksikon zdravqa, 18.00 Slavni parovi, 19.00 Objektiv, 20.00 Nemi svedok, 21.00 Opra {ou, 22.00 Objektiv, 23.00 Vip, 00.00 Objektiv, 01.00 Tok {ou.

DNEVNIK

LIGA UEFA

Tuluz–Partizan (B92, 18.45) 06.00 07.00 10.00 10.35 11.20 11.35 12.00

21.00 22.00 23.00 23.35 01.00

Radijsko dizawe TV Dizawe, jutarwi program Vesti B92 Veliki brat, u`ivo Top {op Stawe nacije Vesti za osobe o{te}enog sluha Top {op Veliki brat, u`ivo Vesti B92 Uve}awe Replika Veliki brat, u`ivo Lokalni izbori Vo`dovac Srpska napredna stranka Vesti B92 Stawe nacije Veliki brat, u`ivo Vesti B92 Liga UEFA: Tuluz-Partizan, prenos Veliki brat Insajder Vesti B92 Veliki brat, u`ivo Saut Park

06.00 07.00 08.00 09.00 10.00 11.45 12.45 13.00 14.00 15.35 15.45 16.45 17.00 17.45 18.30 18.30 18.45 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 00.00 00.45 00.55 01.00 03.00

Dobar kom{ija Nacionalni dnevnik Magi~na privla~nost Yoan od Arkadije Farma (u`ivo) Nevina Siti Farma Ja imam talenat ^arolija Farma (u`ivo) Nacionalni dnevnik Qubav je ve~na Magi~na privla~nost U sosu Grand licitacija Farma (u`ivo) Nacionalni dnevnik Farma Sve za qubav Riko{et Farma (u`ivo) Mu}ke Siti Ekran Film: Sjaj Film: Operacija podsukwa

12.05 12.25 13.00 13.05 14.00 15.00 15.45 16.00 16.35 17.05 18.30 18.45

05.00 06.00 06.15 06.37 07.00 07.07 07.29 07.50 08.00 08.22 08.36 09.18 09.40 10.00 10.15 10.37 11.24 11.40 13.00 13.23 13.55 14.10 14.32 15.15 16.00 16.45 17.40 18.35

Muzika Pokojo Skipijeve avanture Nodi novi Engleski sa Nodijem Mala princeza Meda Rupert Papirmanija Nodi novi Pokojo Mala princeza Skipijeve avanture Muzika bez struje Presovawe [aman king Dinosaur king Presovawe [aman king Dinosaur king Eon kid Presovawe ^eli~ni alhemi~ar Skloni{te Lude godine Smicalice Klinika Zakleti na }utawe Kviz brzotrz

18.55 19.20 19.30 21.15 22.55 21.25 22.20 23.05 23.55 00.40 01.30 02.10 03.00

Telemaster Rekord Sponzoru{e Arena u ~etiri oka Telemaster Nije lako biti ja Luda ku}a Gavran Telemaster Zakleti na }utawe Razmirice Smicalice Sponzoru{e

O svemu pomalo sa... Gost emisije je @ivadin Jovanovi}, nekada{wi ministar inostranih poslova i funkcioner Beogradskog foruma. Tema razgovora je proces u vezi sa samoprogla{enom nezavisno{}u Kosova pred Me|unarodnim sudom pravde, kao i prioriteti srpske spoqne politike u periodu koji dolazi. Autor i voditeq: Milorad Vuka{inovi} (Most, 21.00)

08.00 Sva{taonica, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Zabavni program, 10.00 Pregled {tampe, 10.30 Zlatno poqe, 12.00 Akcenti, 12.15 Ekstremi, 14.00 Akcenti, 14.15 Sveje lako kad si mlad, 14.45 Na temu, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.15 Serija, 19.00 Prolog, 20.05 Prezent, 21.00 O svemu pomalo sa..., 22.30 Akcenti dana, 23.00 Na temu, 00.00 Film 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 12.00 Katedrale, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Tajni znak, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.


DNEVNIK

~etvrtak3.decembar2009.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

4

31

@IVOT JA^I OD SAMOUBISTVA

Tomas E. Elis i Kori F. Wuman

Yoryijana Robertson

Dvostruka nula Ben i Vil su dvojica najgorih, potpuno beskorisnih agenata. Ali wihov {ef se na|e u problemu kada nekog treba da po{aqe u veoma slo`enu i tajnu misiju. Francuzi su upravo prodali novu raketu Rusima za veliku svotu novca. Na`alost, raketa je oteta pre nego {to je dospela u wihove ruke... Uloge: Erik Judor, Remzi Bedija, Edvard Baer, Yoryijana Robertson, Fransis [atot Re`ija: @erard Pajrs (Nova TV, 14.55) 08.10 08.15 08.45 10.20 11.20 12.10 12.55 13.55 14.55 17.00 17.25 18.25 19.15 20.00 21.00 22.00 23.00 23.15 00.15 00.45 01.15 02.15 03.15 04.00

Bumba, crtani Ezo TV Nova lova Lude 70-e Na{i najboqi dani IN Na{a mala klinika Najboqe godine Dvostruka nula, film Vesti Na{a mala klinika IN Dnevnik Najboqe godine Provereno Trenutak istine Vesti Zakon brojeva Sajnfild Televizijska posla Irska bra}a Nova lova Irska bra}a Eli Parker, film

08.00 Moj dnevnik 08.30 Moj dnevnik 09.00 Najve}i afri~ki istra`iva~ 10.00 Mra~na nauka 11.00 Nelson Mendela – ^ovek mira 12.00 Au{vic, zaboravqeni dokazi 13.00 Lete}i nosa~ aviona 14.00 Rat ptica 15.00 Klondajk: Potraga za zlatom 16.00 Irsko bekstvo 17.00 Turnir 18.00 Ajn{tajnova velika ideja 20.00 Drevni plasti~ni hirurzi 21.00 Japan u ru{evinama 22.00 Pri~a o hobitu 23.00 Klondajk: Potraga za zlatom 00.00 Irsko bekstvo 01.00 Turnir

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

07.15 07.50 09.35 11.00 13.25 14.45 16.55 18.25 20.05 21.55 23.55 00.55

Malo Korigan Moja zlatna ribica je zlica Gladijatorska akademija 6. Malo Korigan Moja zlatna ribica je zlica Gladijatorska akademija 7. Dugi brodovi Buba{inter Potra`i Vandu Kos Vasabi A bio je miran ~ovek Mortadelo i Filemon Zatvorska pti~ica Izgubqeni signal

Holivud na snimawu Pas i dijamanti Pravi surferi Ana i kraq Koridor 8 Misli za izdavawe Let 93 Mali Zizu Momci Pod istragom Prava krv - Ogrebotine Svini Tod, demonski berberin iz Ulice Flit 02.55 Tamna voda 04.25 [red 2

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.10 Dolina sunca 10.15 S viskom tehnologijom na grbama - pri~e o devama iz Katara, dok. film 11.10 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.16 TV kalendar 12.30 Oprezno s an|elom 13.20 Meklodove }erke 14.25 TV kalendar 14.40 Trenutak spoznaje 15.35 Dok. film 16.10 Hrvatska u`ivo 17.35 Najslabija karika, kviz 18.18 Kod Ane 18.35 Dolina sunca 19.30 Dnevnik 20.15 Predsedni~ki izbori 2009. 20.30 Ko `eli biti milioner?, kviz 21.30 Dosije.hr 23.25 Pola ure kulture 00.05 Predsedni~ki izbori 2009. 00.25 Indeks 01.20 Zvezdane staze

[eril Li Ralf

Ugledni gospodin Tomas Yeferson Yonson je dovitqivi prevarant koji `ivi na Floridi. Na jednom prijemu u ~ast Yefa Yonsona, dugogodi{weg predstavnika Floride u Kongresu, uz pomo} prijateqice Lorete izveo je svoj standardni {tos: jednom se zvani~niku predstavio kao policijski detektiv specijalizovan za spre~avawe ilegalne prostitucije... Uloge: Edi Marfi, Lejn Smit, [eril Li Ralf, Yejms Garner Re`ija: Yonatan Lin (HRT 2, 20.05) 08.03 08.15 08.30 08.40 09.05 09.30 10.00 13.30 13.50 14.10 14.55 15.10 15.33 15.45 16.20 17.25 18.20 18.47 19.08 19.30 20.05 22.15 23.00

Pri~a o Trejsi Beker Mogu ja! Iznad crte Hajdi Gem, set, me~ Vip Muzi~ki klub Prenos sednica Hrvatskog sabora Prijateqi Zovem se Erl Ksena - princeza ratnica Kod Ane TV vrti} Pri~a o Trejsi Beker Kokice Zvezdane staze Indeks @upanijska panorama Uvek je sun~ano u Filadelfiji Razred Vip Muzi~ki klub Ugledni gospodin, film Bez traga Vip Muzi~ki klub LP

07.00 08.30 10.00 11.00 12.30 13.00 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00

Most uzdaha Intermeco 1 Moja slatka debequca Dr Finli Intermeco 2 Stjuardese Moja slatka debequca Saut Park Dr Finli Intermeco 3 Prava Mekoj Gospodari Horora - Rupe od cigareta 22.00 [est dana Juna 00.00 Stjuardese

06.00 08.20 10.30 12.20 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

^ovek koji je pao na zemqu Kazna na planini Ajger Rt straha Detroit, grad roka Tamo gde bizoni lutaju O{amu}eni i zbuweni Detektiv Klut Buka Terminator Qubavnici @estoko ven~awe

06.00 07.00 08.00 10.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00 03.00 05.00

Dodir an|ela Meklodove }erke Fojlov rat @ivot u Liberti ulici Meklodove }erke Sudija Ejmi Fojlov rat Nestala 17-godi{wakiwa Pomorska patrola Sudija Ejmi Xordan Spasiteq @ivot s neprijateqem Zakon i red Skrivena mesta Dodir an|ela

08.20 09.15 11.20 11.50 12.15 12.45 12.55 13.25 13.35 14.30 16.05 16.35 17.00 17.30 18.00 18.55 19.05 19.35 20.00 21.50 23.50

Pod istim krovom Astro {ou Dadiqa Malkolm u sredini Bibin svet Ekskluziv Ve~era za 5 RTL poma`e deci Tajna ~okolade Heroji iz strasti Princ iz Belera Pod istim krovom Dadiqa Malkolm u sredini Punom parom Ekskluziv Ve~era za 5 Bibin svet Mesec od porculana, film Doma}ice Virus: Andromeda (1. deo), nau~no-fantasti~na mini serija 01.20 Zaboravqeni slu~aj 02.10 Astro {ou

Mesec od porculana Policajac Kajl Bodin zaqubquje se u lepu Rej~el Munro. Ona je u nesretnom braku s bogata{em. Jedne no}i Rej~el vi{e ne mo`e da podnese zlostavqawe i svog supruga ubije. Kajl joj pomogne da zata{ka zlo~in i ponudi joj alibi. Ali Lamar, mladi Kajlov partner, sumwi~i Rej~el za ubistvo i zapo~iwe istragu... Uloge: Ed Haris, Medlin Stouv, Benisio Del Toro, ^arls Dens, Patrisija Helej Re`ija: Yon Bejli (RTL, 20.00)

Medlin Stouv

10.00 10.30 11.25 12.20 13.15 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Kako se pravi? Pametwakovi} Majami ink Automobili Peta brzina Opasan lov U deli}u sekunde Krajwe pre`ivqavawe Pilot Majami ink Pametwakovi} Razotkrivawe mitova Kako to radi? Kako se pravi? Razotkrivawe mitova Nevoqe u raju Ubistvo Lusi Blekmen Uni{tavawe! Automobili Ameri~ki hotrod automobili

08.30 09.00 09.30 10.30 11.15 11.45 12.45 13.45 15.30 16.00 19.00 19.15 20.00 23.00 00.30

Olimpijske igre Jedrewe Formula 1 Automobilizam Fudbal Biatlon Stoni tenis Umetni~ko klizawe Fudbal Biatlon Fudbal Najja~i ~ovek Borila~ki sport Rvawe Biatlon

„Da me nema, bilo bi im `ao” stra`iva~i koji ukazuju na pani~ni poresa~uvao obraz. Mo`da }e moji problemi nestati same}aj kao faktor rizika za samoubistvo, mi od sebe“. suo~avaju se s relativno ~estom kombinaStvarno sam hteo to da u~inim, ali sad vidim cijom pani~nog poreme}aja i depresije. Koliko god svetlost. Mogu li ku}i? – zvu~i iskreno, ali ~esto depresija bila lo{a, osoba bi bila jo{ o~ajnija kad dolazi od nekog ko na terapiji nije proveo dovoqno bi patila i od pani~nog poreme}aja, ili bilo kojeg da iskreno razume i promeni procese koji stoje iza drugog oblika te{ke anksioznosti. A anksioznost, suicidnosti. Prevod: „Znam da treba da do|em do kokao i depresija, vrlo dobro reaguje na psihoterapirena svoje suicidnosti i napravim neke promene, ju, lekove ili kombinaciju ova dva. ali to je mnogo te{ko, stra{no i dugo traje. Dakle, Druga grupa koja je nekad bespotrebno zabrinujednostavno }u morati da rizikujem“. ta zbog suicida su osobe s opsesivno-kompulzivPreozbiqno me shvatate – svako pomisli na sanim poreme}ajem. Oni ose}aju prisilu da rade nemoubistvo u nekom trenutku. Razvedrite se! – poke besmislene stvari (prawe ruku desetinama puta dnevno ili ponavqano proveravawe da li je rerna iskqu~ena), ili imaju odre|ene misli (nagla{ena zabrinutost da }e mo`da povrediti svoje dete, iako nemaju istoriju nasilnog pona{awa). Ako imate OKP a niste depresivni, va{a zabrinutost za samoubistvo mo`e biti samo manifestacija anksioznog poreme}aja, a ne suicidnosti. I ovaj anksiozni poreme}aj dobro reaguje na terapiju. A {ta je s qudima koji vode nezdrav na~in `ivota: nakon infarkta nastavqaju da pu{e, dece voze motore nemarno i bez kacige, a alkoholi~ari voze pijani? Istina, neki teoreti~ari to tretiraju kao podsvesnu nameru za samoubistvo da bi objasnili autodestruktivna pona{awa onih koji mo`da nisu depresivni i negiraju `equ da umru. Ako ga Kriju li suicidnost i adrenalinski zavisnici? dovedemo do logi~kih ekstrema, ovaj koncept postaje gotovo besmislen, jer ako je osoba vremeno ~ujemo od pacijenata koji su na trenutak koja pu{i suicidna, {ta je s onom koja jede premasnu olabavili svoje odbrambene mehanizme, otkrili hranu ili ne ve`ba dovoqno? S qudima koji `ive u razmere svog bola i o~aja, upla{ili se i sad pokugradovima s visokim stepenom zaga|ewa vazduha i {avaju da „sakriju tragove“. Prevod: „Previ{e je kriminala? Ispalo bi da je ~itava populacija suistra{no za mene ili moje bli`we da se bavimo idecidna, ovako ili onako. jom o samoubistvu, tako da }u minimalizovati wegoNeki od pacijenata izra`avaju veliku zabrinuvu oziqnost i nastaviti da sam nosim svoj krst“. tost u vezi sa zna~ewem povremenih misli tipa Naravno da sam `eleo da umrem – prezirem to „Mo`da bi mi bilo boqa da sam mrtva“ ili „Da me {to nabacujete da je mo`da postojao neki drugi nema, bilo bi im `ao“. Porodica se povremeno razlog – ~esto izjavquje osoba koja je pretila samoozbiqno zabrine kad tiubistvom ili po~inila nejxer ili stariji ~lan impulsivan bezopasan poIma teoreti~ara koji tretiraju kao ku{aj za koji se ~ini da porodice pomene smrt. Prvo, treba znati da su mu je ciq da ostavi utisak podsvesnu nameru za samoubistvo takve misli izuzetno ~ena druge. Motivacija moto {to neki qudi nakon infarkta ste: neke studije pokazuju `e biti da se zadobije panastavqaju da pu{e, deca voze da ih u nekom trenutku `wa, ali i iska`e bes, motore nemarno i bez kacige, a ima oko polovina populaprobudi saose}awe ili cije. Ali misao nije isto alkoholi~ari sedaju za volan pijani pozove u pomo}. Prevod: {to i delo, bilo da pri„Pla{im se da }ete, ako ~amo o samoubistvu, nese osim `eqe da umrem, prijateqskim ili nasilnim mislima o nepodnozagledam i u motive koji su u osnovi moje suicidno{qivom saradniku, ili seksualnim ose}awima presti, pomisliti da sam manipulator i ne}ete me ma o`ewenom kom{iji. Suicidne misli postaju vaozbiqno shvatiti. Ako propustim ovu {ansu da do`ne tek kad istrajavaju. |em do onoga {to je u osnovi moje autodestrukcije, Postoje trenuci kad qudi zavaravaju sami sebe – to }e biti cena koju moram da platim“. ili poku{avaju da zavaraju druge – da pomisle da je Da sam ozbiqno mislila da se ubijem, do sad bih wihovo iskustvo sa samoubistvom druga~ije nego to ve} uradila. Ako pri~am o tome, onda sigurno {to jeste. Pu{a~i se uveravaju da samo drugi pu{asamo `elim pa`wu – Na`alost, ~lanovi porodice, ~i dobijaju rak, kriminalci – da ne}e biti uhva}epa i okolina, nekad u~vr{}uju ovo opasno uverewe. ni, a qudi koji nisu u dobroj fizi~koj formi se uveVe}ina qudi koji izvr{e samoubistvo prethodno ravaju da }e stvarno po~eti da ve`baju... sutra. Suipri~a o tome. Iako suicidne misli nisu neuobi~ajecidni qudi (ne svi) zavaravaju se na razne na~ine. ne, ako ste pri~ali o samoubistvu dovoqno da kod Nisam ja to zapravo ozbiqno mislio. Mogu li drugih izazovete zabrinutost, to je dovoqan razlog sad da idem ku}i? – ~esto ~ujemo od hospitalizovada se malo boqe ispita. Prevod: „Prili~no se stinih pacijenata koji su nedavno po~inili poku{aj sadim {to nisam mogla na}i boqi na~in da zadovomoubistva. Prevod: „Zaista sam `eleo da sebi okonqim svoje potrebe i zato hajde da vratimo ovog duha ~am `ivot, ali me je previ{e sramota da pri~am o u bocu, a ja }u se nadati da se ovaj problem vi{e netome. Tvrdi}u da zapravo nisam bio ozbiqan da bih }e pojaviti“.

I

Kwigu Tomasa E. Elisa i Kori F. Wuman „IZABERI @IVOT” (Kognitivna terapija suicidnosti) mo`ete po ceni od 850 dinara, u koju je ura~unata i po{tarina, naru~iti od izdava~a “Psihopolisa” u Novom Sadu, preko telefona 021/ 473–6664 (9–14 ~asova), ili sajta www.psihopolis.edu.rs.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


32

MONITOR

~etvrtak3.decembar2009.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Komunikativni ste i pomalo nervozni. Imate mogu}nosti da re{ite neka zvani~na pitawa, ali neka to bude smirenog razuma, a ne ishitreno, iz ~iste strasti. Kra}e putovawe je uspe{no i prijatno.

BIK 20.4-20.5.

Va{a bogiwa i za{titnica Venera je u znaku `ovijalnog i lepog znaka Strelca, {to vam otvara neke nove vidike. Optimizam neka vas vodi na tom putu, i pored trenutnih pote{ko}a i blokada. Samostalnost.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

3. decembar 2009.

Mesec plovi va{im znakom pa vam donosi rastresenost i nemire. Pravo je vreme da se pro{eteta po radwama ili pri~ate o svojim ose}ewime dragoj osobi. U partnerstvu ste kolebqivi. U privatnom poslu treba da tra`ite nova re{ewe i saradnike, klijente. Danas ba{ i nije neki uspe{an dan, pa se nemojte preterano truditi i tro{iti. ^itajte stru~nu literaturu, dru`ite se, {etajte. Dru{tvo vas zbuwuje i skre}e s osnovnog puta. Ne morate tro{iti svoje vreme na ono {to nije va{a interesna zona, ve} se aktivirajte u pravcu svojih prioriteta. S partnerom budite pa`qvi. Zavo|ewe? Usredsre|eni ste samo na one osnovne segmente, pa umete da razlikujete i cenite bitno od nebitnog. [tedqivi ste silom prilika, ali ni to ne}e ve~no trajati. U qubavi ste pomalo povu~eni i dominantni.

VAGA 23.9- 23.10.

Dolazi do promene situacije u va{em okru`ewu, pa i do promene raspolo`ewa, naboqe, naravno. Venera je uplovila u lepi znak Strelca, tako da ste optimisti~ki orijentisani na neka nova iskustva.

[KORPION 24.10- 23.11.

Jo{ uvek stremite napred, mada je ono ~emu se pribli`avate posve neizvesno. To vas ne}e pokolebati ni zaustaviti, bar za sada. S partnerom gajite odnos prijateqstva i inspiracije, ~arolije.

STRELAC 24.11- 21.12.

Kra}a putovawa mogu biti u~estala i eksperimentalna. Zainteresovani ste za to da upoznate neke nove likove, pro{irite svoje vidike i mogu}nosti. Ni{ta nije nemogu}e u ovom periodu. Nedostatak novca.

JARAC 22.12-20.1.

[ta vam je danas ~initi? Poradite na onome {to je ve} u toku, a neke nove sastanke i aktivnosti ostavite za sutra. Nepokolebqivi ste i odlu~ni da uspete, samostalno i sigurno. Nekretnine i dugovawa iz pro{losti.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Sve biste hteli, istovremeno, sve zapo~eli, ali te{ko spajate konce da istrajete. Vreme se ubrzava, pa poku{ajte da ga sustignete. No, sa~uvajte `ivce i prihvatite ono {to vam se servira.

RIBE 20.2-20.3.

Riba ribi ne grize rep, jer ribu je nemogu}e uhvatiti za taj isti, pomenuti rep! Dakle, ima vas svuda, nedoku~ivi su va{i putevi, pa bar u`ivajte u svojoj slobodi izbora. Ne vezujete se. Putovawe?

TRI^-TRA^

Duge seksi noge V REMENSKA

Popularna ruska teniserka i dizajnerka Marija [arapova posetila je ^ile kako bi promovisala svoju novu modnu kolekciju i odigrala prijateqsku utakmicu s Argentinkom @izelom Durko. Na konferenciji za novinare pojavila se u jednom od svojih modela - kratkoj sukwi i vrtoglavo visokim potpeticama, koje su nagla{avale wene duge, savr{ene noge. Noge su prime}ene pa mo`da i sukwa ne pro|e lo{e na tr`i{tu. Izgleda da ruska teniska zvezda Marija [arapova, osim na terenu, uspehe ni`e i na modnim pistama.

PROGNOZA

VIC DANA Hteo Muja da parkira auto i zamoli To{u da mu pomogne. On ga usmerava: - Haj, jo{... jo{... jo{... Muja ga poslu{a i udari u zid. To{a }e wemu: - Haj’ sad iza|i da vidi{ {ta si uradio!

PRE

Vojvodina Novi Sad

7

Subotica

8

Sombor

7

Kikinda

8

Vrbas

7

B. Palanka

7

Zrewanin

8

S. Mitrovica

7

Ruma

7

Pan~evo

8

Vr{ac

8

Srbija Beograd

8

Kragujevac

7

K. Mitrovica 10 Ni{

9

PODNE KI { A , POSLE PODNE SUVO

Evropa Madrid

NOVI SAD: Obla~no i slaba ki{a pre podne, a po podne suvo. Vetar slab do umeren severozapadni. Pritisak oko normale. Minimalna Rim temperatura 5, a maksimalna oko 7 stepeni Celzijusa. London VOJVODINA: Obla~no i prohladno. Povremeno }e padati slaba ki{a u prvom delu dana, dok }e kasnije biti suvo vreme. Vetar slab do Cirih umeren severni i severozapadni. Pritisak oko normale. Minimalna Berlin temperatura 4, a maksimalna 8 stepeni. SRBIJA: Prete`no obla~no u ve}ini krajeva. Povremeno }e paBe~ dati slaba ki{a u prvom delu dana, dok }e po podne biti suvo vreme. Vetar slab do umeren severni i severozapadni. Pritisak oko Var{ava normale. Minimalna temperatura 3, a maksimalna 12 stepeni u TiKijev mo~koj Krajini. Prognoza za Srbiju u narednim danima: U petak suvo sa sun~anim Moskva intervalima, ali ujutru hladnije i ponegde magla. Za vikend hladnije i Oslo obla~no. U subotu slaba ki{a, a na planinama sneg. U nedequ vrlo slabe padavine prestaju pre podne, ki{a u ni`im predelima i sneg u plaSt. Peterburg ninama. U ponedeqak i utorak mawi porast dnevne temperature. Atina

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Nepovoqno vreme za hroni~ne bolesnike, pa im se preporu~uje da poslu{aju savete lekara i ograni~e svoje aktivnosti. Mogu}i su glavoboqa i bolovi u kostima i zglobovima kod meteoropata. Oprezno u saobra}aju!

12 14 9 6 6 8 5 7

SUDOKU

8 0 2 17

Pariz

11

Minhen

7

Budimpe{ta

8

Stokholm

3

3

4 1

VODOSTAWE TAMI[

Bezdan

62 (-5)

Slankamen

198 (-4)

Apatin

122 (-5)

Zemun

254 (-10)

Bogojevo

110 (-1)

Pan~evo

280 (-8)

Ba~. Palanka

124 (0)

Smederevo

452 (-8)

Novi Sad

134 (-2)

Tendencija stagnacije

Ja{a Tomi}

TISA

SAVA

N. Kne`evac

210 (-2)

Tendencija porasta

Senta

267 (-2)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

323 (0)

Tendencija porasta i stagnacije

Titel

200 (-2)

NERA

Hetin

102 (-6)

7

5 (-1)

Tendencija stagnacije

Tendencija porasta i stagnacije

Kusi}

4

4

1 3

207 (-9)

3

2

9 60 (0)

2

5

S. Mitrovica 152 (24) Beograd

1

7 2

DUNAV

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

1 8

7 1

9

7

5

1

4

3

8

6

9

2

8

4

3

9

2

7

6

8

1

5

2

2

8

6

9

5

1

3

4

7

9

6

2

1

8

4

7

5

3

3

7

4

5

2

9

1

8

6

5

1

8

7

6

3

4

2

9

6

2

7

8

1

5

9

3

4

8

4

3

6

9

2

5

7

1

1

9

5

3

4

7

2

6

8

8 3

7

5

3 2

9

Re{ewe iz pro{log broja

Dnevnik 3.decembar 2009.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you