Page 1

PROPAGANDNI NEDELJNIK ANARHOSINDIKALISTIČKE INICIJATIVE

Direktna akcija NOVA SERIJA

BR.86

20. FEBRUAR 2014. GOD

BESPLATNO

Novi talas svetske ekonomske krize? Sve je počelo pre par dana kada su, nakon perioda snažnog rasta, pale cene akcija na većini azijskih berzi. Volstrit u ponedeljak nije radio zbog praznika pa ja ovaj pad tumačen kao oprez kupaca usled nedovoljno smernica sa najveće svetske berze. Nedavni makroekonomski podaci SAD slabiji su nego što se očekivalo, navodno zbog loših vremenskih prilika. Cene akcija na Volstritu nakon upornog rasta približile su se najvišim nivoima u istoriji – i tu se sada rast naglo zaustavio. U toku februara pojavile su se prve naznake vraćanja krize u građevinskoj industriji, odakle je sredinom dvehiljaditih i krenuo krizni talas koji se pretvorio u svetsku ekonomsku krizu. Na azijskim berzama kurs dolara prema evru nastavlja da pada, kao i cene akcije i indeksi berzi. Svi se dobro sećamo kako je izgledao početak prethodnog talasa krize i sa ka-

kvim su nas žarom plašili ekonomskom katastrofom, da bi zatim celokupan teret krize svalili na narod. Kriza jeste bila katastrofa i to pre svega za radništvo koje zbog nepostojanja ozbiljnih i čvrstih klasnih organizacija nije moglo

da se adekvatno suprotstavi njihovim „merama štednje“. Mnogo toga se u međuvremenu dogodilo i primeri borbe i otpora iz celog sveta drže nas u nadi da ćemo sledeći talas krize dočekati spremniji nego prethodni.

U Leskovcu radnici zauzeli fabriku Posle blokade magistralnog puta Leskovac – Vlasotince, radnici „Interleminda“ zauzeli su u ponedeljak tu fabriku, jer nisu primili 14 zaostalih zarada u vrednosti od oko milion evra. Pored toga, oni traže i povezivanje radnog staža, te da se u njihovoj fabrici ponovo pokrene proizvodnja. Oni su rekli da su se posle godinu dana gladovanja odlučili na generalni štrajk, a da će iz fabrike izlaziti povremeno kako bi protestovali ispred opštine grada. Većinski vlasnik ove firme koja je proizvodila pocinkovani lim i građevinske izolacione „sendvič“ panele je Valentin Zaharijev iz Bugarske, koga niko od radnika nije video u firmi od decembra prošle godine.

Štrajk u užičkoj firmi „24. septembar“ Radnici 24. speptembra, koji se od 20. januara nalaze u generalnom štrajku, izašli su u sredu ujutru iz svoje fabrike i zauzeli plato ispred Skupštine grada Užice. Zaposleni u ovoj firmi, koja se bavi izradom i remontom elektroenergetskih objekata i postrojenja, krive državu kao jedinog vlasnika zbog neisplaćenih 28 plata i zahtevaju povratak u sistem EPS-a, čiji su deo bili od osnivanja do 2003. godine. Oni tvrde da je razlog njihovog problema skupa imovina ove firme koje neko želi da se dokopa za male pare, tako što bi kroz stečaj zatvorio „24. septembar“. Ova firma poseduje plac od 76 ari na Zlatiboru, procenjen na 2.47 miliona evra, upravnu zgradu i fabriku u Užicu, kao i poslovne prostore u Beogradu i Požegi. Ako se njihovi zahtevi uskoro ne ispune, radnici su najavili radikalizaciju protesta.

Trošili školarine na plate i putovanja Rukovodioci Visoke mašinsko-tehničke škole iz Trstenika povećavali su sebi zarade i trošili novac studenata na službena putovanja. Nakon provere poslovanja škole, ustanovljeno je da se iznosi zarada ne poklapaju sa obračunima koje su potpisali zaposleni. Naime, članovi uprave i nastavničko osoblje su umesto propisanih 30 odsto iznad plate dobijali i do 60 odsto više, dok je na putovanja od 2010. do 2012. godine isplaćeno čak 14,5 miliona dinara. Takođe, zaposleni su svoje zarade povećavali i kroz korektivne koeficijente koje su uvećavali dva puta godišnje. Ovakve odluke donosila je komisija u kojoj su direktor Dragan Trifunović, njegova pomoćnica Milica Todorović, predsednik sindikata Vladeta Jevremović i šefica računovodstva Stanojla Đavolović, a njihovi koeficijenti su među najvišima.

“Radnici, drugovi, i vi, žene naroda, nemojmo dozvoliti da trenutak prođe bez protesta protiv imperijalističkog klanja!” K.Libkneht


Preporučujemo film

Some Mother’s Son (1996)

Ovo je film o štrajku glađu irskih političkih zatvorenika 1981. godine i događajima koji su ga pratili. Jedan od glavnih uzroka političke nestabilnosti u Severnoj Irskoj je bila diskriminacija katolika (Iraca) od strane vladajućih protestanata (britanskih lojalista). U dekolonijalizaciji, koja je usledila nakon Drugog svetskog rata, jedni su videli nadu za priključenje Irskoj, a drugi opasnost zbog dodatnog opadanja Britanije. Krajem šezdesetih u Severnoj Irskoj se rađa pokret za ljudska prava po ugledu na SAD, ali i različite paravojne organizacije, a društvena previranja eskaliraju nakon što je Britanija uvela vojnu upravu koja je trajala od 1969. do 2007. Pripadnici irskih paravojnih organizacija zahtevali su da u zatvoru imaju status ratnih zarobljenika, a britanska vlada je smatrala da su obični teroristi. Oko 340 zatvorenika je protestovalo u početku odbijanjem da nose zatvoreničke uniforme da bi se na kraju, usled kontramera zatvorskih vlasti i eskalacije protesta, došlo do velikog štrajka glađu u kome je umrlo deset od ukupno dvadeset tri štrajkača glađu. Britanka vlada, sa Margaret Tačer na čelu, bila je odlučna da slomi štrajk i da ne ispuni zahteve štrajkača, ali su nakon štrajka zahtevi ipak ispunjeni: 1. Da ne nose zatvoreničku uniformu 2. Da ne moraju da rade u zatvoru 3. Pravo da se slobodno organizuju sa drugim zatvorenicima u obrazovne i rekreativne svrhe 4. Pravo da nedeljno imaju jednu posetu, paket i pismo 5. Potpuni oporavak od posledica štrajka glađu. Zasnovano na istinitim događajima.

Direktnu akciju možete nabaviti na sledećim mestima:

BEOGRAD: Knjižare BARABA, PLATO i BEOPOLIS; Kafići BRAT FIDEL i BRAT ČE. KRAGUJEVAC: Kafane MAGMA i MARKO. SREMSKA MITROVICA: Knjižara BUKBAR. UŽICE: Kafić KUĆA ČAJA. NIŠ: Udruženje ŽENSKI PROSTOR. ZAJEČAR: Omladinski centar ZAJEČAR. NOVI SAD: Knjižare NUBLU i MALA VELIKA KNJIGA.

ZAGREBI DUBLJE

Skoplje: sukob radnika i policije

„Sledeći put ćemo se pripremiti i doći. Borićemo se za naša prava i ne mogu nas zastrašiti“

Posle Bosne i Crne Gore na ulice su preključe izašli i radnici upropaštenih makedonskih firmi. Nakon godina apatije i trpljenja, čini se da se radništvo okolnih zemalja polako budi i da je inicijalna kapisla za ovo neočekivano buđenje došla sa tuzlanskih ulica. Preključe su većinu od nekoliko stotina okupljenih ispred zgrade Vlade Makedonije u Skoplju činili radnici firmi koje su u stečaju. Policija je, kao i obično, prva napala

Da li ste znali

?

...da je Henri Ford, osnivač kompanije Ford, bio jedan od glavnih Hitlerovih finansijera, dajući Nacističkoj partiji preko 20 miliona dolara? Pretplati se! Godišnja pretplata iznosi 1000 dinara i podrazumeva isporuku Direktne akcije na vašu kućnu adresu u narednih godinu dana. Ako želite da postanete naš pretplatnik, javite se na distro@inicijativa.org ili 063/116-5551.

demonstrante optuživši ih za narušavanje javnog reda i mira, uhapšeni su i neki od organizatora protesta, ali su ubrzo pušteni. U sukobima sa policijom povređeno je najmanje četvoro demonstranata. Narod je na protest izašao zbog lošeg životnog standarda, a nakon sukoba sa policijom demonstranti su poručili da će se u Makedoniji, ukoliko ne bude promena, dogoditi scenario „gori od onog u BiH“. Ljiljana Georgijevska, koja je jedan od uhapšenih pa puštenih organizatora protesta, rekla je „Sledeći put ćemo se pripremiti i doći. Borićemo se za naša prava i ne mogu nas zastrašiti“.


AKTUELNO

Hronika ustanka u Bosni i Hercegovini U ovom broju Direktne akcije donosimo pregled hronologije događaja koji su obeležili prethodni period ustanka u BIH, ali i odjeke tih dešavanja u regionu.

4. - 5. februar – Otpočeli su mirni protesti protiv nezaposlenosti, nemaštine i pljačkaške privatizacije, u kojima su masovno učestvovali radnici uništenih lokalnih preduzeća – Dita, Polihem, Guming i Konjuh. Radnici su pokušali da upadnu u zgradu lokalne vlade u Tuzli, gađajući je jajima, kamenjm, paleći gume... Policija je uspela posle određenog vremena da odbije demonstrante, ali su se oni opet okupili ispred kantonalne vlade, zahtevajući isplatu zdravstvenih i socijalnih davanja. Ovi dani protesta u Tuzli završeni su sa 17 povređenih policajaca i preko 30 uhapšenih demonstranata. lidarnost sa protestima u Tuzli. Prema zvaničnim podacima, ovog 6. februar - Protesti su se veoma dana su samo u Tuzli povređena brzo proširili na druge gradove, 104 policajca. Preko 10.000 gnevuključujući Bihać, Mostar, Zenicu nih demonstranata je razbilo poi Sarajevo. U Sarajevu je došlo do licijsku odbranu, spaljujući zgradu sukoba sa policijom koja je blokira- kantonalne vlade kao simbol svoje la centar grada, demonstranti su bede i mizerije. Tokom istog dana blokirali čitav Mostar, a veliki broj demonstranti su uspeli da nakratko radnika je demonstrirao ispred zarobe gradonačelnika Brčkog, još zgrade vlade u Zenici. Deo ljudi jednog u nizu tranzicionih pajacauhapšenih prethodnih dana je pu- pljačkaša. šteno, ali je policija istovremeno po prvi put u ovim protestima 8. februar – Protesti su uzeli masovkoristila suzavac protiv radnica ni karakter u Brčkom, Mostaru, Jajcu, i radnika. Više desetina građana Bihaću, Doboju, Prijedoru, TravniBIH je hospitalizovano zbog tro- ku, Bugojnu, Donjem Vakufu, Kakvanja suzavcem. nju, Visokom, Gračanici, Sanskom Mostu, Cazinu, Živinicama, Go7. februar – Masovni protesti su raždu, Orašju, Srebreniku, Bijeljini, počeli u preko 20 gradova u BIH. Prozoru i Tešnju. Ljudi su se okupljali u centrima svojih mesta kako bi iskazali so- 9. februar - U Tuzli je održan prvi u nizu plenuma - direktnodemokratski organizovanih zborova građana - revolucionarni savet koji pomaže artikulaciju stavova pobunjenih masa. Uprkos povremenim izlivima ideja iz bivših ideologija, plenumi predstavljaju

Plenum građana Sarajeva

zametke novih društvenih odnosa iz kojih je moguć dalji razvoj antisistemskog pokreta i njegova jasnija formulacija. 10. februar – U Beogradu održan protest solidarnosti sa pobunjenim bosanskim narodom uz prisustvo više stotina policajaca pod punom opremom za razbijanje demonstracija, kao i grupe srpskih neonacista. 12. februar – U Sarajevu je održan prvi u nizu gradskih plenuma. 13. februar – Demonstracije solidarnosti sa bosanskim radništvom su održane u Zagrebu. Policija je privela nekoliko demonstranata bez obrazloženja. 15. februar – U Podgorici su održane demonstracije solidarnosti sa pobunom u BIH. Demonstranti su jurišali na zgradu vlade, a policija ih je odbila koristeći suzavac. Preko 20 ljudi je privedeno. Demonstracije su održane u Mostaru i Sarajevu, u kome je bio blokiran saobraćaj.


Vesti iz međunarodnog radničkog pokreta:

Ukrajina: sedmoro radnika poginulo, devetoro povređeno 18. 02. 2014. U Ukrajini je sedam rudara poginulo, a devet povređeno u eksploziji metana u jednom rudniku uglja na istoku zemlje. Do eksplozije je došlo kasno noću u rudniku Severnaja u blizini grada Makejevka, oko 15 kilometara od Donjecka. Rudnici u Ukrajini, isto kao i u zemljama Evropske unije, poprište su nesreća jer su vlastima i gazdama mere štednje i profit važniji od ulaganja u zaštitu radnika na radu. (izvor: Slobodna Evropa)

Protestni marš seksualnih radnica u Madridu

15. februar. Oko 150 seksualnih radnica održalo je u Madridu protestni marš protiv kriminalizacije prostitucije koja je najavljena novim predlogom Zakona o bezbednosti građana. Protest je organizovala grupa Colectivo Hetaira, apelujući da se seksualnim radnicima omogući nesmetan rad. Karolina Hernandez, seksualna radnica i portparolka Kolektiva, zatražila je da se gradska komisija sastane sa njima. ,,Toliko pričaju o nama i svi znaju sve o ovom poslu, a gotovo niko od njih nalazi za shodno

da razgovara sa nama koji se tim poslom bavimo”, rekla je ona i osudila nove državne i opštinske uredbe koje ugrožavaju uslove rada prostitutki. ,,Sama sam odabrala da radim na ulici, i radim pod uslovima koje sam sama odredila. Ako ova kampanja doprinese kažnjavanju naših klijenata, to će takođe uticati i na mene. Apsurdna je tvrdnja da je sve to u moju korist. Naprotiv, to ugrožava uslove pod kojima radim i onemogućava me da pregovaram sa klijentima”. Govoreći o kampanji koju lokalna vlast sprovodi protiv prostitutki, Nereida Lakulo, predstavnica seksualnih radnica, rekla je da one traže normalizaciju svog rada i da dobiju ista prava i tretman kao i radnici u bilo kom drugom poslu. ,,Prostitutke se okrivljuju, a istovremeno se favorizuju interesi gazda i velikih klubova. Primorane smo da radimo van zakona, jer prostitucija nije priznata kao vrsta rada.” Kolektiv tvrdi da su netačni podaci koje iznose mediji, a po kojima ispada da je između 90 i 95% prostitutki prisiljeno da se bave ovom profesijom. Izveštaj koji su Ujedinjene nacije sastavile 2010. godine na osnovu podataka dobijenih od strane javnih organa, snaga

državne bezbednosti i društvenih grupa dokumentuje podatak da je samo jedna od sedam prostitutki u Evropi žrtva trgovine ljudima.

Broj nezaposlenih u svetu premašio 200 miliona

Prema podacima koje je iznela Međunarodna organizacija rada, broj nezaposlenih u svetu prošle godine premašio je 200 miliona jer ,,mogućnosti za zapošljavanje ne rastu istim tempom kao povećanje brojnosti radne snage”. Ta agencija Ujedinjenih nacija, čije je sedište u Ženevi, saopštila je danas da je procenjeno da je 2013. godine u svetu bilo 201,8 miliona nezaposlenih ljudi. To je za 4,9 miliona više nego prethodne godine. U godišnjem izveštaju se ukazuje na neravnomeran oporavak privreda u svetu i kaže da su istočna i južna Azija donele više od 45 odsto prošlogodišnjeg ukupnog rasta broja nezaposlenih u svetu. Međunarodna organizacija rada ne očekuje poboljšanje ni ove godine: stopa nezaposlenosti će porasti na 6,1 odsto, a broj nezaposlenih će se povećati za još 4,2 miliona.

Centar za liberterske studije predstavlja:

Sergej Stepnjak:

Nihilistkinja

Sindikalna konfederacija Anarhosindikalistička inicijativa (ASI) je propagandno-borbena anarhistička revolucionarna sindikalna organizacija, koja se bori za društvo bazirano na individualnoj i kolektivnoj slobodi, ravnopravnosti i solidarnosti, lišeno svih oblika represije, hijerarhije i vlasti čoveka nad čovekom. ASI je Sekcija Međunarodnog udruženja radnika i radnica (MUR-AIT-IWA) Direktna akcija nastavlja tradiciju časopisa Hleb i sloboda, čiji je prvi broj štampan 1905. u Beogradu Direktna akcija se finansira vašim donacijama. Ako želite da nas podržite na ovaj način, novac možete uplatiti na račun Centra za liberterske studije: 200-2269920101033-28

Protestni marš seksualnih radnica u Madridu Uredništvo: Milan Lukić, Slobodan Stamenčić, Ratibor Trivunac, Tadej Kurepa i Aleksandar Belčević (odgovorni urednik)

CIP: 329(497.11) ISSN 1821-0813 COBISS.SR-ID 107264780

Cena: 200 din.

Publikacije CLS-a možeš naći u svim boljim knjižarama ili naručiti direktno od nas: e-mail: cls@inicijativa.org web: www.inicijativa.org/tiki/cls

Istinita priča o Olgi Ljubatovič, čuvenoj ruskoj nihilistkinji, poreklom sa naših prostora.

Priloge i pisma slati na kontakt adresu. Kontakt: CLS (DA), Poštanski pretinac 6, 11077 Beograd, Srbija tel. 063/1165551 e-mail: da@inicijativa.org web: www.inicijativa.org Rukopisi ne gore. Tiraž: 1000

Profile for Direktna akcija

br.86 Direktna akcija 20. februar 2014  

Propagandni nedeljnik Anarhosindikalističke inicijative, (br. 86, 20. februar 2014)

br.86 Direktna akcija 20. februar 2014  

Propagandni nedeljnik Anarhosindikalističke inicijative, (br. 86, 20. februar 2014)

Advertisement