Page 1

ANARHOSINDIKALISTIČKI BILTEN

Direktna akcija NOVA SERIJA

BR.90

20. MART 2014. GOD

Stabilizacija sistema? Nakon (pred)izbornog cunamija, koji smo svi teško preživeli gledajući kako novac koji nam je otiman na svaki mogući način odlazi u dim idiotskih predizbornih spotova, slogana i mitinga, otpočela je nova faza u stabilizaciji kapitalističkog sistema u našem regionu. Ogromna većina građana je jasno rekla šta misli o njihovoj parlamentarnoj laži – niko izabran na ovim i ovakvim izborima nema legitimitet u društvu. Ali, građanski plašljivci veći problem vide u činjenici da je jedna partija dobila gotovo

50% podrške, nego u činjenici da skoro polovina stanovništva odbija da učestvuje u procedurama koje su, navodno, namenjenje njihovom boljitku, i u tome što taj sistem nema apsolutno nikakvo realno uporište u masama. No, na stranu sada strahovi malograđana, potrebno je realno sagledati dalje korake, sada ozbiljno učvršćene, nove-stare frakcije na vlasti. Za razliku od svojih prethodnih inkarnacija, naši trenutni gospodari su odlučili da se sklone pod kapu zapadnih ,,velikih sila”, i

MMF zahteva sprovođenje oštrijih mera štednje u Srbiji

radi u Službi hitne pomoći, a njegova agonija, kako kaže, počela je pre 16 meseci, kada je deo lekara gornjomilanovačkog Doma zdravlja prestao da se finansira iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Za to vreme primio je svega pet zarada. ,,Na svaka tri do četiri meseca primimo po jedan deo zarade, ali od toga ne može da se živi. Poslednji put sam u decembru dobio deo martovske plate. Često mi se događa da se ujutru gladan vratim iz treće smene, a nemam novca da kupim doručak,” kaže dr Prodanović. On najavljuje da ništa neće staviti u usta i da se od danas neće pomerati ispred zgrade opštine u Gornjem Milanovcu. Njemu će se u ovom protestu možda pridružiti još neko od kolega, pošto je veliki broj gornjomilanovačkih

Iz MMF-a ponovo prete radničkoj klasi u Srbiji! Naime, Zuzana Murgasova koja predvodi misiju MMF-a u Srbiji, napustila je Beograd sa porukom novimstarim vlastima da pod hitno moraju da se smanje troškovi na svim nivoima u državi, inače neće biti ništa od već dogovorenih kredita i novih investitora. Prvi zahtev je ušteda od 400 miliona evra, a u vladi kažu da se ovaj put mora ,,štedeti na ljudima”, to jest na budućim penzionerima i zaposlenima u javnom sektoru!

Lekar otpočeo štrajk glađu

Lekar Hitne pomoći u Gornjem Milanovcu počeo je juče štrajk glađu zbog toga što nije primio 11 plata. On već četiri godine

“ I s p o d

s va k o g

k a m e n a

v r e b a

BESPLATNO

u praksi predstavljaju klasičnu kompradorsku buržoaziju – onu koja ima samo svoje sitne, privatne finansijske interese, a koja se u svim istinski relevantnim pitanjima za stav obraća nalogodavcima u Nemačkoj, EU, SAD-u... To je istina koja važi za upravljače našim životima već više decenija. (nastavak na 2. strani)

medicinara u sličnom problemu. U službi Hitne pomoći u Gornjem Milanovcu ima ukupno 11 lekara koji nisu na spisku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

Radnici ,,Jumka” najavljuju blokadu autoputa

Radnici ,,Jumka” koji su u štrajku od 13. januara zapretili su ponovnom blokadom autoputa Niš - Skoplje ukoliko im se ne ispune svi zahtevi. Oni su dali rok od 10 dana da se održi sastanak sa predstavnicima vlade i da se pristane na ispunjenje njihovih zahteva. Radnici ,,Jumka” neće biti krivi za ponovnu blokadu autoputa, jer oni ne vide drugi izlaz iz situacije u kojoj se ova tekstilna kompanija, čiji je većinski vlasnik država, nalazi poslednjih devet godina.

p o l i t i č a r .”

A r i s t o f a n


Preporučujemo film

Hunger (2008)

Britanska vlada nije priznavala politički status irskim političkim z at vore n i c i m a , koji uzvraćaju različitim oblicima protesta, da bi na kraju pribegli štrajku glađu, do smrti. Zasnovano na istinitim događajima.

Soylent Green (1973)

Zemlja je prenaseljena, izuzetno zagađena, ljudi su siromašni, klima je veoma topla... Ekološka negativna utopija sa zanimljivim obrtom.

The Constant Gardener (2005)

B r i t a n s k i d ipl omat a pokušava da otkrije šta se krije iza ubistva njegove žene, aktivistkinje koja je pronađena mrtva u zabačenom delu severne Kenije. Kako se klupko polako odmotava, ispostavlja se da su je ubili u pokušaju da sakriju istinu o zločinima farmaceutskih korporacija koje su pod maskom humanitarne pomoći testirale nove lekove na neobrazovanoj sirotinji u Africi. On shvata da je zbog prepletenosti diplomata, službi bezbednosti i krupnog kapitala ugrožen i njegov život.

Direktnu akciju možete nabaviti na sledećim mestima:

BEOGRAD: Knjižare BARABA, PLATO i BEOPOLIS; Kafići BRAT FIDEL i BRAT ČE. KRAGUJEVAC: Kafane MAGMA i MARKO. SREMSKA MITROVICA: Knjižara BUKBAR. UŽICE: Kafić KUĆA ČAJA. NIŠ: Udruženje ŽENSKI PROSTOR. ZAJEČAR: Omladinski centar ZAJEČAR. NOVI SAD: Knjižare NUBLU i MALA VELIKA KNJIGA.

(nastavak sa 1. strane) Stvarna stabilizacija sistema - koji se upravo zasniva na nestabilnosti, kontradiktornostima i sukobu između rada i kapitala - je, naravno, nemoguća.

Ono što odlikuje novu-staru ekipu koja je uzela sve uzde vlasti u svoje ruke jeste bonapartistički model organizacije, brzina i silovitost kojom se nosi zastava sistema. Jak vođa, fanatik, kome fanatičnost daje snagu, ali zbog koje istovremeno stalno promašuje, i organizacija sastavljena od ogromnog broja karijerista, oportunista, preletača i kompletnih ludaka – čije se ludilo jasno vidi čim otpadnu od mašinerije, poput slučaja ekonomskog kanibala Radulovića i pre nešto malo više vremena sada već (medijski) pokojnog Vladimira Cvijana – predstavljaju garant da od njih ne možemo očekivati ništa dobro. Šta je ono u šta veruje neprikosnoveni vođa? On veruje, i pokušava svim silama da u praksi sprovede, stabilizaciju sistema, pokušavajući da ubedi narod kako je upravo integrisanje našeg regiona u međunarodne kapitalističke tokove ono što će nam kao društvu doneti boljitak. Nebrojeno puta smo ukazivali na to da je pozicija društava na periferiji kapitalizma nužno definisana kao pozicija eksploatisanog, nekoga ko svojim opljačkanim radom omogućava visok standard kapitalističkih centara. Stvarna stabilizacija sistema - koji se upravo zasniva na nestabilnosti, kontradiktornostima i sukobu između rada i kapitala - je, naravno, nemoguća. Kapitalisti su danas toga svesni, i u većini situacija, kao npr. u slučaju naftovoda

Da li ste znali

?

...da Google čuva, čita i arhivira sve kopije vaših emailova, svih stvari koje ste pretraživali i vašu celokupnu virtuelnu komunikaciju? Pretplati se! Godišnja pretplata iznosi 1000 dinara i podrazumeva isporuku Direktne akcije na vašu kućnu adresu u narednih godinu dana. Ako želite da postanete naš pretplatnik, javite se na distro@inicijativa.org ili 063/116-5551.

u Avganistanu i Iraku, ograničavaju se na to da omoguće funkcionisanje onih sektora koji su potrebni za reprodukciju sistema, dok ih činjenica potpunog rasula svih ostalih elemanata društva uopšte ne dodiruje. Fundamentalisti nemaju tu mogućnost sagledavanja stvari, a čak i da imaju, prihvatanje te činjenice im nije u interesu, tako da nas u jednom budućem, kraćem roku, svakako očekuje niz poteza kojima će nova vlast pokazati nameru da ,,dovede stvari na svoje mesto” i omogući ,,poštovanje zakona”. Na taj način možemo razumeti i ulivanja američkog novca preko proksi-šeika i drugih kapitalističkih kriminalaca. Ali isto tako treba razumeti i hapšenje finansijera dobrog dela političkog establišmenta u Srbiji i regionu, Darka Šarića, kao i hapšenje koje bi trebalo da deluje relevantnije za radničku klasu u Srbiji – direktora Inspekcije za rad u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike Dragoljuba Peurače. Kao i u slučaju Miškovića, i u ovim, i u drugim medijski popularnim hapšenjima, ljudi koji su pokrali, prošvercovali i proneverili milijarde će biti procesuirani za neka minimalna krivična dela, koja će im omogućiti da se u narednih 5-6 godina vrate u posao, sa ,,otplaćenim” dugom društvu. Suština stabilizacije nije u tome. Suština je u ofanzivi protiv ostataka socijalnih prava radničke klase. Lavina novog seta antiradničkih zakona koje će nova-stara vlast pokušati da progura, pod izgovorom nužnosti stezanja (radničkog) kaiša je pravi razlog zbog koga je potrebno uvesti ,,vladavinu zakona”. To nikada ne treba zaboraviti. Kao što smo rekli, sistem koji je pun kontradiktornosti ne može se stabilizovati. Ono što je potrebno je da se mi, radnice i radnici, organizujemo, kako bismo u trenutku neizbežnog pucanja sistema bili u prilici da preuzmemo svoje živote u svoje ruke, a ne da kao nemi posmatrači gledamo kako nam nova klika zlikovaca odnosi budućnost u svojim koferima.


AKTUELNO

Održan Peti kongres Anarhosindikalističke inicijative

U Beogradu je prošle subote, 15. marta, održan Peti kongres Sindikalne konfederacije Anarhosindikalistička inicijativa (ASI), u organizaciji Beogradske lokalne grupe, na kome su pored članova iz Beograda prisustvovali i članovi ASI iz drugih gradova Srbije. Nakon što su na početku podneti izveštaji svih sekretarijata i blagajnika, kao i uredništva Direktne akcije i Centra za libertetske studije, učesnici kongresa razgovarali su o budućoj strategiji de-

lovanja i razvoja ASI. Istaknuto je da su glavni ciljevi naše konfederacije omasovljenje i stvaranje jake sindikalne organizacije kroz koju će članovi uspeti da organizuju uspešnu borbu za svoja prava, kao i da kroz solidarne akcije pomognu ostalim radnicima u njihovoj borbi, kako na lokalnom i regionalnom, tako i na međunarodnom nivou u okviru Međunarodnog udruženja radnika i radnica, naše internacionale. Da bi se ti ciljevi postigli, odlučeno je da ASI u narednom periodu svoje

Amnestija za radnike Las Herasa! Radnici naftne kompanije Las Heras, od kojih su neki bili zaposleni preko podizvođača, stupili su 2006. godine u štrajk zahtevajući da se poštuje kolektivni ugovor, što bi značilo veće plate i sigurnija radna mesta. Nakon 20 dana štrajka policija je uhapsila jednog od radničkih predstavnika u trenutku njegovog gostovanja na radiju, a tokom protesta koji su odmah organizovale njegove kolege poginuo je jedan policajac. Tokom 2006. i 2007. je usledila hajka na radnike Las Herasa, uveden je policijski čas, ljudi su hapšeni i mučeni. Deset radnika je izvedeno

pred sud bez konkretnih dokaza uz lažna svedočenja, po pravilu iznuđena mučenjem i ucenama. Kao što svi dobro znamo, buržoaski sudovi se ne bave pravdom, a u ovom slučaju uloga sudstva u održavanju kapitalističkog poretka bila je kristalno jasna. U decembru 2013. godine, nakon šest godina zatočeništva, desetorici radnika su izrečene kazne: četvorica su osuđena na doživotnu robiju, a preostala šestorica su dobila po pet godina. Od početka 2014. u Argentini je organizovano mnoštvo protesta na kojima se traži amnestija za radnike

Radnici Termoelektra još uvek ne mogu da se vrate iz Urugvaja

Direktna akcija redovno je pratila situaciju u vezi sa radnicima Termoelektra koji još uvek čekaju da se iz Urugvaja vrate u Srbiju. U nastavku donosimo njihovo najnovije saopštenje za javnost. Mi, radnici iz Srbije, nalazimo se u Urugvaju već skoro godinu dana (više od 10 meseci) i još uvek nemamo nikakve konkretne informacije u vezi s našim slučajem koji smo pokrenuli ovde, ali smo zato sa druge strane sve više i više izloženi sve jačim i brutalnijim pritiscima. Najbolji primer je tužba koja je podneta protiv nas od strane Felvik-a (ćerka-firma kompanije Kresta iz Austrije preko

koje smo angažovani) koja je, za divno čudo, samo nakon nešto manje od mesec dana procesuirana i već smo za 20. mart dobili poziv da dođemo na prvo ročiste, dok se o našoj tužbi ništa ne zna iako je podneta pre 7 meseci. Dovedeni smo u prilično nezavidnu situaciju… bez posla, sa vrlo, vrlo malo novčanih sredstava, a uskoro je u najavi i gašenje kampa – našeg jedinog smestaja (krova nad glavom).

delovanje usmeri na organizovanje anarhosindikata na radnim mestima u različitim privrednim delatnostima, kao i u školama i na fakultetima. Na kraju Kongresa, izabran je novi Generalni sekretarijat ASI, dok je prethodnom uredništvu Direktne akcije poveren novi mandat. Radnčka klasa može se za svoje ciljeve boriti jedino u okviru slobodnih, revolucionarnih sindikata, jer su oni jedino mesto gde radnici nisu pasivni posmatrači i gde se mogu direktno boriti i odlučivati o svojoj sudbini, zaključak je Petog kongresa Anarhosindikalističke inicijative. Las Herasa, svakog meseca ovim akcijama pridružuje se sve više radnika, a vlast je uzvratila zabranama tako da je prilikom razbijanja radničkih protesta dosta ljudi povređeno ili uhapšeno. Radnička federacija argentinskog regiona (FORA), sekcija Međunarodnog udruženja radnika i radnica, poziva da se širom sveta organizuju akcije solidarnosti za amnestiju radnika Las Herasa 24. marta, na dan kada se u Argentini odaje počast žrtvama poslednje diktature. Anarhosindikalistička inicijativa će se pridružiti akcijama podrške i solidarnosti sa radnicima Las Herasa. Sa druge strane, za dva meseca (po drugi put) ističu nam i vize i avio karte. Do sada smo se mnogo puta obraćali medijima, humanitarnim organizacijama, sindikatima, vladama (ministarstvima), ali u preko 90% slučajeva nailazili smo na zid ćutanja. Svaka čast nekolicini časnih ljudi, koji su se odvažili da o našem slučaju javno govore i koji nas podržavaju i pomažu nam u skladu sa svojim mogućnostima. Šta god da pokušamo ili uradimo, ne dobijamo pozitivne reakcije od nadležnih. Na razne načine pokušavaju da nas oteraju i obeshrabre, kako bismo se odrekli svog novca.


Vesti iz međunarodnog radničkog pokreta:

Brazil: masovni protesti protiv policijskog nasilja U Brazilu već nekoliko dana traju protesti nakon što je policija divljački ubila jednu mladu ženu. Zbog navodne sumnje da je uključena u preprodaju droge, policija je zapucala na Klaudiju de Silva Fereiru (38), medicinsku sestru u bolnici u Rio De Ženeiru, u trenutku kad je ona išla da kupi hleb. Nju su pred očima četvoro njene dece ranili, pokupili i stavili u gepek policijskog vozila. Vrata na gepeku su se ovorila, žena je ispala, tako da je policijsko vozilo vuklo Klaudiju skoro 300 metara prometnom ulicom, a ona je nakon toga umrla u bolnici. Nekoliko siromašnih stanovnika favela širom Rija likvidirano je tokom prošle godine zbog učešća u protestima protiv deložacija, koje su sprovođene u okviru priprema za održavanje Svetskog kupa. Uprkos tome što država zataškava zločine policije manipulišući medijima, stanovnici Rija masovno su izašli na uice i protestovali protiv nasilja. Klaudija je još jedna žrtva aparthejda buržoske države. Ovakvi zverski postupci policije upereni su protiv siromašnog, mahom crnog i romskog stanovništva. Umesto da rešava zastrašujuće razmere siromaštva, država pravi program pod nazivom „pacifikacija“ kojim se ljudi raseljavaju, a javna dobra kao što su stadioni pretvaraju u zatvore ili se privatizuju i služe samo u svrhu profita. Za 1. april najavljeni su protesti u znak sećanja na žrtve vojne diktature i puča pre 50 godina, ali i protiv policije koja danas teroriše najsiromašnije stanovike Brazila.

Međunarodne akcije anarhosindikalista protiv banke Santander

U okviru Dana akcija na koji je pozvalo Međunarodno udruženje radnika i radnica (MUR), 6. marta, izvedene su akcije u 13 zemalja kojim se podržavaju zahtevi španskog anarhosindikata CNT (Nacionalna konfederacija rada) i MUR-a da otpušteni radnici iz Isbana i Panel Sistemasa budu vraćeni na posao. Sindikati radnika anarhista iz MUR-a pokazali su, još jednom, da solidarnost radničke klase ne zna za granice. U raznim krajevima sveta podeljeno je hiljade letaka, izlepljeno je stotine plakata i nalepnica, poslati su brojni protestni faksovi i imejlovi, posećeno je nekoliko filijala i organizovani brojni piketi pred poslovnim prostorijama banke, kačeni su transparenti koji obaveštavaju o problemima u ovoj banci, a sprovedene su i akcije bojkota. Britanski SOLFED (Federacija solidarnosti) izveo je nekoliko akcija u Brajtonu i Njukaslu, argentinski sindikat FORA (Regionalna Federacija radnika Argentine) organizovao je okupljanja ispred banke Neuken Kapital, nemački sindikat FAU (Unija neplaćenih radnika i radnica) organizovao je protestne skcije u Berlinu, Kelnu, Drezdenu, Erfurtu i Jeni, portugalski AIT-Secção Portuguesa (Portugalska sekcija MUR-a) izveo je pro-

teste u Lisabonu i Portu, poljski sindikat ZSP (Unija sindikalista Poljske) organizovao je piket ispred ulaza u glavnu kancelariju banke Santander u Varšavi, a brazilski sindikat COB (Konfederacija radnika Brazila) organizovao je pikete u Araki.

Uspešno okončan štrajk u slovenačkom rudniku Hrastnik

Pošto nisu dobili plate za januar, oko 130 rudara slovenačkog rudnika Trbovlje-Hrastnik su u ponedeljak 10. marta otpočeli štrajk zatvorivši se u dubini rudnika, gde su i spavali na improvizovanim ležajima. Štrajk je nastavljen tokom nekoliko narednih dana iako je država, koja je vlasnik rudnika, osigurala sredstva za neisplaćene plate. Rudari, koji su planom o zatvaranju rudnika Trbovlje-Hrastnik već ranije proglašeni tehnološkim viškom, zahtevali su da im se obezbede dostojne otpremnine. Štrajk je okončan 13. marta izlaskom rudara iz rudnika nakon što se država obavezala da će ispuniti sve njihove zahteve. Uz radnike u rudniku štrajkovali i zaposleni u administraciji, a članovima rudarskog sindikata u protestima pred rudnikom pridružili su se i članovi porodica rudara. Na jednom od transparenata političarima je poručeno da bi ih ,,trebalo zatvoriti u jamu i onda ugasiti svetlo“.

Centar za liberterske studije predstavlja:

Mlada Bosna, studija Veselina Masleše Jedino su znali s kim ne mogu. I to su glasno i jasno

Cena: 300 din.

Sindikalna konfederacija Anarhosindikalistička inicijativa (ASI) je propagandno-borbena anarhistička revolucionarna sindikalna organizacija, koja se bori za društvo bazirano na individualnoj i kolektivnoj slobodi, ravnopravnosti i solidarnosti, lišeno svih oblika represije, hijerarhije i vlasti čoveka nad čovekom. ASI je Sekcija Međunarodnog udruženja radnika i radnica (MUR-AIT-IWA) Direktna akcija nastavlja tradiciju časopisa Hleb i sloboda, čiji je prvi broj štampan 1905. u Beogradu Direktna akcija se finansira vašim donacijama. Ako želite da nas podržite na ovaj način, novac možete uplatiti na račun Centra za liberterske studije: 200-2269920101033-28

Teroristi nose uniforme - transparent sa antipolicijskih protesta u Riju Uredništvo: Milan Lukić, Slobodan Stamenčić, Ratibor Trivunac, Tadej Kurepa i Aleksandar Belčević (odgovorni urednik)

CIP: 329(497.11) ISSN 1821-0813 COBISS.SR-ID 107264780

Publikacije CLS-a možeš naći u svim boljim knjižarama ili naručiti direktno od nas: e-mail: cls@inicijativa.org web: www.inicijativa.org/tiki/cls

govorili. Nisu mogli i nisu hteli sa onima koji su se odvojili od naroda, kojemu se nažalost ni oni sami nisu umeli približiti, iako nisu bežali od njega. Mislili su da rade za njega, makar i bez njega. I to je bilo najglavnije pitanje na koje nisu umeli naći odgovor.

Priloge i pisma slati na kontakt adresu. Kontakt: CLS (DA), Poštanski pretinac 6, 11077 Beograd, Srbija tel. 063/1165551 e-mail: da@inicijativa.org web: www.inicijativa.org Rukopisi ne gore. Tiraž: 1000

br.90 Direktna akcija 20. mart 2014  

Anarhosindikalistički bilten, (br. 90, 20. mart 2014)

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you