PROPAGANDNI NEDELJNIK ANARHOSINDIKALISTIČKE INICIJATIVE

Direktna akcija NOVA SERIJA

BR.79

12. DECEMBAR 2013. GOD

BESPLATNO

Generalni štrajk, a ne protesti! U utorak, 10. novembra, nekoliko hiljada radnika je protestovalo na ulicama Beograda protiv novih predloga Zakona o radu i Zakona o štrajku Ovo je bio najveći radnički protest u poslednjih nekoliko godina, a organizovan je od strane ,,žutih“ sindikata, udruženih u Srpski sindikalni front. Ovaj protest svakako nije zasluga sindikalnih birokrata, koji su već nebrojeno puta izdali i prodali interese radnika, nego masovnog pritiska iz baze i sveopšteg narastanja socijalnog nezadovoljstva. Suština novih predloga zakona je smanjenje sigurnosti radnog mesta i otežavanje borbe i organizovanja radnika. Oba predloga zakona su isključivo u interesu vlasnika kapitala. Da bi ova borba bila uspešna, ne sme se stati na protestnim šetnjama i pukoj ,,demonstraciji“ nezadovoljstva. Vladajuća klasa će pristati na naše

zahteve tek kada bude prisiljena materijalnim uslovima, kada gazdama bude onemogućeno stvaranje profita, odnosno kada radnici blokiraju fabrike i organizovano stupe u generalni štrajk. Malo je verovatno da će se desiti ra-

dikalizacija borbe ukoliko radnike pred državom i gazdama i dalje budu predstavljale sindikalne birokrate. Zbog toga radnici ne smeju da dozvole da njihovi protesti budu obesmišljeni i ugušeni trulim ,,dogovorima“ sa gazdama i državom.

KRAGUJEVAC: Protest zbog neisplaćenih nadoknada

SRBIJA: Porodilje u bolnicama hrane aditivima

PRIBOJ: Umesto da isplate radnike, ,,donirali“ crkvu i sportske klubove!

Bivši radnici ,,Zastavinih“ preduzeća protestovali su ispred filijale Nacionalne službe za zapošljavanje u Kragujevcu, jer od septembra, kada su napustili radna mesta, po socijalnom programu nisu primili ni jednu mesečnu nadoknadu u iznosu od po 36.800 dinara. Reč je o bivšim radnicima koji su se opredelili za opciju odlaska po socijalnom programu za zaposlene koji imaju do pet godina do penzije. Pošto nisu dobili odgovor na pitanje kada će početi isplate zaostalih nadoknada, bivši ,,Zastavini“ radnici će ponovo protestovati u ponedeljak, 16. decembra.

Da bi obelodanile jelovnik u srpskim porodilištima, porodilje su se prošle nedelje udružile i u nekoliko bolnica fotografisale doručak serviran tog dana i fotografije postavile na društvene mreže. ,,Kakvog kvaliteta može biti mleko kojim dojimo bebe ako smo jele viršle i hleb, sve puno aditiva? Ovo je sramota. Gde je voće i povrće?”, komentarisale su majke ispod fotografije doručka. Nutricionisti tvrde da dobar jelovnik za porodilje mora da sadrži: krompir pire na puteru, barenu piletinu, supe, variva od povrća uz to, sveže voće i povrće, mnogo mlečnih proizvoda i tečnosti.

Poslovodstvo ,,FAP korporacije” iz Priboja, koja je u restrukturiranju, čiji su radnici nedavno blokirali prugu zbog neisplaćenih zarada, sponzorisalo je sportske klubove i izgradnju hrama u Priboju! Naime, umesto da novac potroši na isplaćivanje dugovanja radnicima, ova firma je deo kreditnih sredstava od 505.000 dinara uplatila atletskom, šahovskom i fudbalskom klubu i dala donaciju za izgradnju bogomolje. Radnici nisu iznenađeni nenamenskim trošenjem para i u više navrata obraćali su se sudovima, tužilaštvu, resornim ministarstvima i Agenciji za borbu protiv korupcije, ali nije bilo reakcije.

“ M a s a j e p o l a z n a t a č k a a n a r h i z m a .”

(Krsta Cicvarić)

Fotografije: Carlos Martín (Homer)

Održan XXV kongres MUR-a u Valensiji Usvojen je izveštaj u vezi sa političkom i ekonomskom situacijom i kontaktima sa revolucionarnim organizacijama u Istočnoj Aziji, debatovano o organizovanju taktičkih saveza sa drugim sindikatima u borbi, kao i o prevazilaženju praktičnih prepreka za organizovanje generalnog štrajka na nivou Evrope. Analizirani su problemi zemlje u XXI veku - ukazano je na potrebu borbe protiv ,,Zajedničke agrokulturne politike“ (CAP) Evropske unije, dok se MUR obavezao da će intenzivirati borbu protiv agrikulturnog kapitalizma. Dvadeset i peti kongres Međunarodnog udruženja radnika i radnica (MUR) održan je u Španiji, u Valensiji. Kongres je trajao od 6. do 8. decembra i na njemu je učestvovalo više od 150 delegata iz Argentine, Australije, Brazila, Engleske, Italije, Nemačke, Norveške, Poljske, Portugala, Rusije, Slovačke, Srbije, Francuske i Španije. Takođe, kongres je bio otvoren i za delegacije prijateljskih i sestrin-

skih slobodarskih organizacija, koje su na njemu mogle prisustvovati kao posmatrači - poput drugarica i drugova iz Iberijske federacije liberterske omladine. Delegati sekcija MUR-a bili su veoma dobro prirpemljeni i svojom konstruktivnošću i konciznošću su doprineli kvalitetu ovog skupa. Tačke dnevnog reda bile su posvećene ojačavanju i boljem funkcionisanju MUR-a, promovisanju ideja revolucionarnog sindikalizma širom sveta, te transparentnosti delovanja i omasovljenju naše Internacionale. Veoma važne odluke donesene su u vezi sa podsticanjem stvaranja regionalnih mreža unutar internacionale, aktivnijom komu-

nikacijom između sekcija i drugih sestrinskih organizacija, a data je i podrška sekcijama i sekretarijatu MUR-a da nastave sa širenjem anarhosindikalizma u zemljama Azije, Afrike i Latinske i Severne Amerike. Takođe, usvojena su i važna interna i strateška dokumenta kao što su izveštaj sekretarijata MUR-a, finansijski izveštaj, kao Direktnu akciju možete nabaviti na sledećim mestima:

BEOGRAD: Knjižare BARABA, PLATO i BEOPOLIS; Kafići BRAT FIDEL i BRAT ČE. KRAGUJEVAC: Kafane MAGMA i MARKO. SREMSKA MITROVICA: Knjižara BUKBAR. UŽICE: Kafić KUĆA ČAJA. NIŠ: Udruženje ŽENSKI PROSTOR. ZAJEČAR: Omladinski centar ZAJEČAR. NOVI SAD: Knjižare NUBLU i MALA VELIKA KNJIGA.

i izveštaj u vezi sa političkom i ekonomskom situacijom i kontaktima sa revolucionarnim organizacijama u Istočnoj Aziji. Vođene su intenzivne debate o organizovanju taktičkih saveza sa drugim sindikatima u borbi, kao i o prevazilaženju praktičnih prepreka za organizovanje generalnog štrajka na nivou Evrope. Kongres je posvetio vreme i analizi problema zemlje u XXI veku - ukazano je na potrebu borbe protiv ,,Zajedničke agrokulturne politike“ (CAP) Evropske unije, dok se MUR obavezao da će intenzivirati borbu protiv agrikulturnog kapitalizma, kao i da će nastaviti još jače povezivanje sa migrantima koji su izloženi fašističkim napadima. Sama tehnička organizacija kongresa bila je na izuzetno visokom nivou, za šta su kao organizatori najzaslužniji članovi španske Nacionalne konfederacije rada (CNT). Ovaj kongres u Valensiji obeležn je i pristupanjem novih organizacija MUR-u. Sa zadovoljstvom ističemo činjenicu da je naša internacionala na XXV kongresu ojačana pristupanjem, u statusu punopravne sekcije, dosadašnje prijateljske Anarhosindikalističke federacije iz Australije, čijim delegatima smo poželeli dobrodošlicu, kao i pristupanjem austrijske Federacije radničkih sindikata (FAS) i bugarskog Autonomnog radničkog sindikata u status

prijateljskih organizacija. Posebno se radujemo zbog jačanja veza sa našim drugovima i drugaricama iz Bugarske i nadamo se što skorijem njihovom pristupanju MUR-u u statusu punopravne sekcije, što će svakako doprineti širenju ideja anarhosindkalizma na Balkanu i podstaći i ostale revolucionarne sindikalističke organizacije da se razvijaju, omasovljuju i međusobno povezuju na nivou čitavog Balkana. Na kraju ovog kongresa, što je i praksa na svim kongresima MUR-a, izabran je novi sekretarijat internacionale. Savez sindikalista Poljske (ZSP) dobio je mandat od kongresa da u naredne tri godine, do narednog kongresa, obavlja dužnosti sekretarijata MUR-a. Drugarica Lora Akai koja će obavljati dužnost Generalne sekretarke u narednom periodu je prva žena na tom mestu od 1950-tih godina. ZSP će preuzeti obavljanje dužnosti Sekretarijata od Norveške sindikalističke federacije (NSF), koja je do ovog kongresa obavljala tu funkciju. U okviru obeležavanja XXV kongresa, španski CNT organizovao je i niz kultunih manifestacija sa debatama i predavanjima vezanim za aktuelne radničke borbe, istorijske i kulturne teme, ali i distribuciju svojih propagandnih materijala, nalepnica i biltena, brošura i knjiga, kao i izložbu revolucionarnih plakata. Čitav neformalni deo kongresa protekao je u veoma prijatnoj atnovoizabrana generalna sekretarka internacionale

mosferi, druženju delegata i revolucionarnim pesmama pevanim na različitim jezicima. Prvi kongres Međunarodnog udruženja radnika i radnica održan je 1922. godine u Nemačkoj, kada je mnoštvo revolucionarnih sindikata i organizacija iz čitavog sveta osnovalo ovu prvu i jedinu revolucionarno sindikalističku internacionalu. U burnim istorijskim periodima MUR i njegove članice nalazili su se pod žestokom represijom vladajuće klase i njenih podanika, naročito za vreme revolucije u Španiji tridesetih godina prošlog veka i za vreme Drugog svetskog rata, što je otežavalo njihovo delovanje i rad. Fašizam i rat su Internacionali naneli ogromne ljudske žrtve, što je značajno uticalo na snagu pokreta. Ipak, MUR nikada nije prestao da živi, tako da je tokom pedesetih godina obnovio i intenzivirao svoje aktivnosti – stare sekcije su obnovljene, neke su nastavile da deluju u egzilu i da organizuju gerilske borbe, a tokom godina MUR-u su pristupale nove revolucionarne organizacije. Naredni XXVI kongres biće održan u decembru 2016. godine u Poljskoj.

Da li ste znali

?

...da SAD svake godine potroše više novca na oružje, nego čitav svet na hranu i piće? Pretplati se! Godišnja pretplata iznosi 1000 dinara i podrazumeva isporuku Direktne akcije na vašu kućnu adresu u narednih godinu dana. Ako želite da postanete naš pretplatnik, javite se na distro@inicijativa.org ili 063/116-5551.

Vesti iz međunarodnog radničkog pokreta:

Baka Pobunjenik: dva meseca u zatvoru zbog učešća na protestima Emina Kansever (53), poznata i kao Baka Pobunjenik (ovaj nadimak je stekla zbog redovnog učestvovanja na protestima u Istambulu), boravi u zatvoru nakon što je pre dva meseca uhapšena, zajedno sa još 18 ljudi, prilikom policijske racije u istambulskoj četvrti Gilsija. Ona je optužena da je ,,pripadnik terorističke organizacije“. Protiv nje je pokrenuta prava hajka nakon što se u domaćim i inostranim medijima pojavio snimak sa protesta na kome ,,Buntovna Baka“ odapinje praćku, inače uobičajeni artikal na socijalnim protestima širom sveta. Pozivajući se na navodne policijske izveštaje, lokalni provladini mediji su je inkriminisali kao člana Revolucionarnog radničkog pokreta i kao vođu ,,ilegalnih“ protesta iza kojih stoji ova organizacija. U navodnu terorističku aktivnost uračunali su joj i to što je bila prisutna na protestu protiv ,,Hej tekstila“, kompanije koja tri meseca nije davala plate radnicima. Medijski dušebrižnici videli su je i na protestima protiv narko bandi u njenom komšiluku, Gilsiju, na kojima je nosila motku radi zaštite od naoružanih preprodavaca droge. U četvrti Gilsija, inače, predviđeno je sprovođenje ,,projekta urbane transformacije“, zbog čega naoružane bande,

Centar za liberterske studije predstavlja:

Petar Kropotkin: Sistem nadnica

Žestoki izlivi socijalnog besa u Argentini

Najmanje deset ljudi je ubijeno a nekoliko stotina ranjeno prilikom izbijanja sveopšteg haosa i nasilja u Argentini, do čega je došlo nakon što je policija stupila u štrajk zahtevajući veće plate. Odsustvo policije otvorilo je put haotičnom iskaljivanju nagomilanog socijalnog besa siromašnog stanovništva, a video snimci i fotografije s terena prikazuju razbijene prozore prodavnica i ljude koji odnose razne predmete, od bele tehnike do nakita. Nasilje je prvo izbilo prošle nedelje u gradu Kordoba, oko 700 kilometara severno od Buenos Ajresa, i to upravo u trenutku kada su iz MMF-a poručili Argentini da mora do marta sledeće godine da popravi svoje ,,netačne podatke o inflaciji”. Kad država, po diktatu pohlepe finansijske elite, počne da zakida čak i na sopstvenom represivnom aparatu koji je štiti, to pouzdano pokazuje da, kao takva - apsurdna, duboko antiljudska i maligna tvorevina, sve čvršćim korakom gazi u terminalnu fazu sopstvenog raspadanja. Ovakvih primera kolapsa biće svakako sve više širom sveta, u onolikoj meri koliko bude jačao pritisak razularene pohlepe kapitalizma.

Emina Kansever Nisam mogla mirno da gledam kako policija puca na ove mlade ljude

Cena: 100 din.

Sindikalna konfederacija Anarhosindikalistička inicijativa (ASI) je propagandno-borbena anarhistička revolucionarna sindikalna organizacija, koja se bori za društvo bazirano na individualnoj i kolektivnoj slobodi, ravnopravnosti i solidarnosti, lišeno svih oblika represije, hijerarhije i vlasti čoveka nad čovekom. ASI je Sekcija Međunarodnog udruženja radnika i radnica (MUR-AIT-IWA) Direktna akcija nastavlja tradiciju časopisa Hleb i sloboda, čiji je prvi broj štampan 1905. u Beogradu Direktna akcija se finansira vašim donacijama. Ako želite da nas podržite na ovaj način, novac možete uplatiti na račun Centra za liberterske studije: 200-2269920101033-28

Uredništvo: Milan Lukić, Slobodan Stamenčić, Ratibor Trivunac, Tadej Kurepa i Aleksandar Belčević (odgovorni urednik)

CIP: 329(497.11) ISSN 1821-0813 COBISS.SR-ID 107264780

Publikacije CLS-a možeš naći u svim boljim knjižarama ili naručiti direktno od nas: e-mail: cls@inicijativa.org web: www.inicijativa.org/tiki/cls

U poslednjem tekstu koji je napisao u životu, Kropotkin pokazuje da je svaki sistem nadnica besmislen i afirmiše anarhokomunističku parolu „Svakome prema potrebama, od svakog prema mogućnostima“, a u isto vreme kritikuje autoritarnu praksu koja počinje da se nazire u tadašnjem Sovjetskom savezu.

vrbovane od strane građevinskih firmi, sistematski maltretiraju ljude iz komšiluka kako bi ih odatle iselili. Deca su primoravana da raznose drogu, žene su zlostavljane, svi trgovinski lokali u kraju su morali da plaćaju reket bandama, a policija i sudstvo nisu reagovali. Zbog svega ovoga izbilo je nekoliko žestokih protesta, a Hasan Ferit (21), jedan od demonstranata, ubijen je od strane narko gangstera, što je dodatno razbesnelo stanovnike ove četvrti. Objašnjavajući novinarima kako je došlo do toga da bude snimljena sa praćkom, rekla je da nije mogla mirno da posmatra kako policija gađa mlade ljude gumenim mecima i patronama sa gasom, tako da je rešila da se uključi u borbu otevši praćku jednom od ,,klinaca“. Emina Kansever je zatražila da bude oslobođena bez pokretanja sudskog procesa, a kao glavni razlog navela to da njen brat boluje od dijabetesa i šizofrenije, i da je ona jedina brinula o njemu. Sud je odbio njen zahtev, uz cinično obrazloženje da njen brat ,,ne živi na ulici“. Ona takođe boluje od šećerne bolesti i u svom zahtevu sudu je navela da zbog teških zatvorskih uslova nije u mogućnosti da dobija odgovarajuću zdravstvenu negu.

Priloge i pisma slati na kontakt adresu. Kontakt: CLS (DA), Poštanski pretinac 6, 11077 Beograd, Srbija tel. 063/1165551 e-mail: da@inicijativa.org web: www.inicijativa.org Rukopisi ne gore. Tiraž: 1000