Page 1

PROPAGANDNI NEDELJENIK ANARHOSINDIKALISTIČKE INICIJATIVE

Direktna akcija NOVA SERIJA

BR.68

26.SEPTEMBAR 2013.

BESPLATNO

Nove mere štednje: nastavnicima ukidaju dnevnice Novim uputstvom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja biće ukinute dnevnice za vaspitače, učitelje i nastavnike koji vode decu na pozorišne predstave, u posete galerijama, obilaske znamenitosti, na rekreativnu nastavu, izlete, ekskurzije... Do sada je Savet roditelja škole odlučivao o visini dnevnice za nastavnike, i ona se kretala oko 500 dinara. Ministarstvo je odmah krenulo u perfidnu kampanju protiv prosvetnih radnika sa vrlo ciničnim objašnjenjima. Ljubiša Antonijević, pomoćnik ministra prosvete, izjavio je ,,Nema kontrole troškova i želimo da ukažemo da to više neće biti moguće.” Verovatno je prvo uveo kontrolu troškova u svojem ministarstvu. Čak i ako kojim čudom neki nastavnik i dobije dnevnicu, ona ,,ne sme biti veća od 2.500 dinara dnevno”, pošto ministri, njihove sekretarice, razni eksperti i glave koje sede po upravnim odborima nemaju dnevnice. Pitanje je da li će učitelji i nastavnici, kada saznaju za ovu novinu, prihvatiti

Štrajk u Novom Pazaru Radnici Direkcije za izgradnju grada iz Novog Pazara stupili su u sredu, 24. septembra, u generalni štrajk zbog neisplaćena tri lična dohotka, neisplaćenih jubilarnih nagrada i troškova prevoza kao i zbog blokade računa ovog preduzeća. Oni su štrajk upozorenja održali prošle nedelje, a za generalni štrajk su se odlučili pošto

obavezu i odgovornost da bez dodatne naknade vode decu na ekskurzije i o njima brinu non-stop. Ministarstvo ne brine mnogo zbog moguće reakcije. Učitelji na primer, mogu da kažu da neće da vode

decu na nastavu u prirodi. Oni to mogu da odbiju, jer nastava u prirodi nije obavezna. I nikom ništa. Država je uštedela, a kvalitet obrazovanja koje naša deca dobijaju dodatno će se srozati.

njihovi zahtevi nisu ispunjeni uprkos razgovorima sa predstavnicima lokalne samourpave. Trenutno štrajkuje oko 70 odsto od ukupno 96 zaposlenihu ovom javnom preduzeću.

brutalno su pretukli, jer Đorđeviću više nije hteo besplatno da im pere kola! Njih dvojica su Milkovića u petak oko podneva izvukli iz automobila, stavili mi lisice, oborili na zemlju i unakazili ga od batina na gradskoj pijaci, naočigled gomile ljudi. Nakon toga su nesrećnog mladića priveli u stanicu i napisali mu kaznu od 3.000 dinara jer kod sebe, navodno, nije imao vozačku dozvolu.

Policijska brutalnost u Aleksincu Milana Milkovića (29) iz Aleksinca, vlasnika perionice automobila, policajci Dejan Đorđević i Vladimir Ninković

“Zemljom se upravlja u interesu najbogatijih, korporacija, bankara, zemljoposednika-mešetara i onih koji eksploatišu radništvo.” (Helen Keler)


ZAGREBI DUBLJE

Lažne optužbe u službi američkog imperijalizma

U ponedeljak 23. septembra održan je glavni pretres u montiranom krivičnom procesu protiv člana Anarhosindikalističke inicijative, Ratibora Trivunca, koji se tereti da je prilikom održavanja protesta Anti-NATO kampanje protiv najvećeg skupa NATO oficira na svetu, koji se održavao u Beogradu tokom juna 2011. Godine, izvršio krivično delo „ometanja ovlašćenog službenog lica u obavljanju poslova bezbednosti“. Drug Trivunac je u svom svedočenju, koje je trajalo oko pola sata izneo sve detalje u vezi sa njegovim hapšenjem na protestu. Od pretnji koje su mu, kao aktivisti Anti-NATO kampanje upućene od inspektora Dejana Vasića prilikom razgovora dvadesetak dana pre održavanja protesnog skupa, kada je spomenuti Vasić upozoravao da se skup ne pravi budući da su „oni“ (država, policija) ,,spremni da pohapse ako treba i 500 ljudi, bez obzira da li je protest prijavljen ili ne“. Trivunac je dalje govorio o policijskim pokušajima da ga lažno prestave kao organizatora protesta, pravoj poteri za njim koju je policija organizovala na dan protesta, pokušavajući da ga onemogući njegovo prisustvovanje skupu time što bi se odazvao na izmišljeni „informaDirektna akcija se finansira vašim donacijama. Svakome ko pomogne sa više od 500 dinara slaćemo DA na kućnu adresu u narednih šest meseci.

tivni razgovor“, sve do hapšenja i lažnog svedočenja inspektora Saše Todorovića i policajca Marka Đođevića o situaciji koja je dovela do hapšenja. Trivunac je naveo deset svedoka koji su prisustvovali protestu i priložio video snimak koji svedoči o istinitosti njegovog iskaza. Sa druge strane, tužilaštvo se služilo samo iskazom Saše Todorovića koji je izjavio da se ,,ne seća gotovo ničega u vezi sa inkriminisanim događajem“, dok se druga dva policijska svedoka nisu ni pojavila na suđenju. Svakom objektivnom posmatraču stvar je očigledna – u pitanju je montirani slučaj koji nema nikakvo uporište u realnosti, pa čak ni u buržoaskom pravu, i koji je na snazi isključivo iz političkih razloga, s ciljem da zastraši svaki pokušaj suprotstavljanja tiraniji američkog imperijalizma, kao i srpskoj vladajućoj klasi koja policijom i sudovima otvoreno brani interese imperijalista i njihovog vojnog saveza, NATO pakta.  Jovan Obradović

?

Da li ste znali

...da se od 250 beba koje se svakog minuta rode u svetu njih 113 rodi u nemaštini?

Preporučujemo film

It Happened Here (1965) Alternativna istorija u kojoj su nacisti uspeli da se iskrcaju i okupiraju Englesku u Drugom svetskom ratu. U fokusu filma nisu nemačke okupacione snage, nego engleski kolaboracionisti i mehanizmi kojima ljudi racionalizuju pristanak na fašizam. U tom smislu film je veoma dobro urađen, ne samo zato što je ubedljiv i realističan, već i zato što su uverljivo prikazani i različiti aspekti fašizma. Zanimljiv je uzrast u kome su bili autori filma kada su 1956. počeli da rade na njemu: Kevin Brownlow je imao 18 godina, a Andrew Mollo 16 godina. Rad na filmu je trajao veoma dugo, a u snimanju su učestvovale stotine volontera.

Superpower (2008) Dokumentarac o američkoj spoljnoj politici, mestu koje SAD zauzimaju u svetu, putu koji su prešle da bi došle na tu poziciju kao i o mehanizmima kojima se na toj poziciji održavaju.Ovaj dokumentrac je prepun informacija, ali nije natrpan već je vrlo pažljivo oblikovan, tako da su uspešno obuhvaćene pojedinačne teme kojima se ponaosob bave razni dokumentarci (poput 9. septembra, rata protiv terorizma, invazije na Irak, imperijalizma u Latinskoj Americi i drugim delovima sveta, porasta državnog nadzora i umanjivanja ljudskih prava i sloboda itd). Superpower je suma mnogih savremenih kritika SAD spakovana u razorna dva sata.


Aktuelno

Parada ponosa Bobana Stojanovića i Gorana Miletića Anarhosindikalistička inicijativa, čiji su aktivisti učestvovali u prvom, i za sada jedinom nezavisno organizovanom Gej prajdu 2001. godine, više je puta jasno iznosila svoje stavove o organizovanju Parade ponosa u Beogradu u poslednjih nekoliko godina (,,Policijski ponos nije LGBT ponos!“, 5. 10. 2010). Odlučili smo da za ovaj broj Direktne akcije, koji iz štampe izlazi tokom „Nedelje ponosa“ i uoči održavanja najavljenje Parade ponosa, zamolimo našeg druga Predraga Azdejkovića, godinama aktivnog u borbi za prava LGBT populacije, da za naš list prokomentariše ta dešavanja.

LGBT populacija je samo kolateralna šteta za veće igrarije

Već godinama sve zajedničke aktivnosti LGBT organizacija obeleže sukobi. Takav je slučaj i sa Paradom ponosa. Još se nije desilo da se Parada ponosa organizuje a da se neka grupa ne povuče iz nekog razloga. Tako se desilo i ove godine kada se Labris povukao i odustao od saradnje sa Belgrade Prideom, jer je članica Labrisa verbalno šikanirana od strane člana Organizacionog odbora i zato što Belgrade Pride nije hteo da je zaštiti niti da se izvini zbog toga. Što bi rekla Carrie Bradshaw iz serije „Seks i grad“, I can’t help but wonder - koja je svrha ovogodišnje Parade ponosa, osim one poznate, hiljadu puta ponovljene? Svrha parade je da se ona desi, tj. ona je sama sebi cilj. Da li su organizatori uspeli da ujedine LGBT populaciju oko te ideje? Nisu. Da li su

organizatori uspeli da ujedine LGBT organizacije oko te ideje? Nisu. Ostale organizacije za ljudska prava? Nisu. Da obezbede širu političku i društvenu podršku? Nisu. Jedino što su uspeli jeste da osiguraju pritisak iz inostranstva, podršku inostranih organizacija i ambasada. Još jednom imamo na delu politiku pritiska iz inostranstva i trgovinu države sa Evropskom unijom, dok LGBT populacija ispada rogata. Zbog koga, čije babe zdravlja, čijih honorara i društvene pozicije? Parada ponosa je utakmica na kojoj se sukobe dve ideologije, dve strane Srbije, proruska i prozapadna, naravno sve preko leđa LGBT populacije koju niko ništa ne pita, niti na nju obraća pažnju. Ona je samo kolateralna šteta za veće igrarije. S jedne strane Dveri, Obraz, 1389, Naši i ostale vaši jedva dočekaju Paradu ponosa kako bi došli do svojih 15 minuta slave, jer im ekspertiza počinje i završava na homoseksualcima. S druge strane imamo ljudskopravaške organizacije za atlantske i evropske integracije. Ni jedni ni drugi pored svojih interesa ne obraćaju pažnju na želje i potrebe LGBT populacije, niti LGBT populacija ima velike koristi od čitavog događaja, čak naprotiv. Boban Stojanović je skoro izjavio, dok je predstavljao istraživanje Queeria centra o bezbednosti LGBT populacije, kako postoji predrasuda da Parada ponosa ne donosi korist LGBT zajednici, ali istraživanje pokazuje da nije baš tako i da otvaranje priče o LGBT pravima u javnosti može znatno da doprinese povećanju broja osoba koji svoju seksualnu orijentaciju neće kriti u najbližoj okolini. Naravno, taj link između Parade ponosa i ,,autovanja“

nije potkrepio nijednim podatkom iz istraživanja. Ali hajde da uzmemo da je korist Parade ponosa to što će veći broj LGBT osoba prestati da krije svoju seksualnu orijentaciju u najbližoj okolini, iako deluje naivno za poverovati da su ljudi nakon slika o paljenju Beograda i nasilju 2010. godine to protumačili kao odličan povod da se pokažu. Verujem da postoji efikasniji način da se u javnosti otvaraju priče o LGBT pravima, koji daju bolje rezultate nego što je to Parada ponosa, naročito kad se uzme u obzir da nijedna druga javna LGBT aktivnost ne akumulira toliku količinu negativnih emocija. I sve to ne bi bio toliki problem kad bi Parada ponosa u Beogradu imala svoju jaku svrhu, kad bi ujedinila LGBT populaciju i LGBT organizacije oko svoje ideje i kada bi uspela da za nju izgradi jak front. Ali za to nema ni volje ni energije. Često ponavljam da sam samoživ i da, kao gej osoba, želim da posle Parade ponosa moj položaj u društvu bude bolji i da me apsolutno ne zanima univerzalnost ljudskih prava, vladavina prava, integritet Ustavnog suda, Evropske konvencije, sloboda okupljanja… Mene samo zanima šta ja imam od svega toga i kako će meni biti život bolji posle održane Parade ponosa. Hoće li mi biti bolje ili gore? Tu počinje i završava se moje zanimanje za Paradu ponosa. Možda sam slep kod očiju, ali trenutno ne vidim da Parada ponosa u Beogradu donosi korist meni, a ni LGBT populaciji u Srbiji, tako da smatram da je sramotno nazivati je Paradom ponosa LGBT osoba, jer je ona samo Parada ponosa Bobana Stojanovića i Gorana Miletića. Predrag Azdejković, urednik gej magazina Optimist


Vesti iz međunarodnog radničkog pokreta:

Dan akcija za odbranu penzija u Španiji

Španski sindikat CNT odbacuje sve reforme i mere štednje u okviru penzionog sistema koje sprovode vlada i poslodavaci. Istovremeno, CNT se suprotstavlja sindikatima koji navodno predstavljaju radnike (u Španiji su po tome poznati sindikati CCOO i UGT) a ustvari samo žele da sačuvaju fotelje u svojim kancelarijama i da nastave pregovore koji su pogubni po budućnost i vrednost penzija. Takozvani Toledo pakt, koga su osnovale partije, gazde i birokratski sindikati, nema nikakvih prava da odlučuje o penzijama, jer je već nekoliko puta poništavao i krao prava koja pripadaju radničkoj klasi. CNT u najnovijem proglasu poziva sve da 26. septembra izađu na ulice u znak protesta protiv reformi i zakidanja na penzijama, i da optočnu borbu protiv sistema koji ugrožava prava i uslove života radnika. ,,Prisustvuj Danu akcija za odbranu penzija! Širi protest i pobunu!“ – stoji na kraju proglasa sindikata CNT.

Ubijen grčki umetnik i antifašista Grčki nacisti i njihov pokrovitelj, grčka država, nastavljaju da sprovode teror. Grčki antifašistički aktivista i reper Pavlos Fisas (34) poznatiji pod imenom Killah P, koji se hip-hop muzikom bavio od 1997, ubijen je pre nekoliko dana od strane nacista u Atini. Nešto nakon ponoći 18. septembra Pavlosa je ispred jednog atinskog kafića napala grupa od oko 25 neonacista. Pavlos, koji je tri puta uboden nožem u grudi i srce, umro je nekoliko sati kasnije u bolnici. Uhapšeni 45-godišnji muškarac je priznao zločin. Policija je potvrdila da je ubica pripadnik desničarske organizacije Zlatna zora, koja ima 18 predstavnika u grčkom parlamentu. Pavlosov otac je rekao da njegov sin već neko vreme bio proganjan i da je bio označen kao ,,meta profesionalnih ubica“. Odmah nakon ubistva usledila je reakcija javnosti. Nekoliko stotina antifašista okupilo se ujutro nakon Pavlosove smrti

Centar za liberterske studije

na ulicama Atine. Ovo ubistvo se dogodilo u jeku prošlonedeljnih velikih protesta u Grčkoj i velikog 48-časovnog generalnog štrajka zaposlenih u javnom sektoru.

Rekordni jaz između bogatih i siromašnih u SAD Jaz u stopi zapošljavanja između američkih porodica sa najvišim primanjima i onih sa najnižim porastao je na najviši nivo u poslednjih deset godina. Stopa nezaposlenosti kod porodica sa najnižim primanjima - koje zarađuju manje od 20.000 dolara godišnje (15.000 evra) - porasla je na 21 odsto, što je gotovo jednako stopi iz 1930-ih godina i perioda velike krize. Nasuprot tome, među američkim domaćinstvima sa primanjima većim od 150.000 dolara godišnje (113.000 evra), stopa nezaposlenosti je samo 3,2 odsto, odnosno na nivou koji se obično definiše kao puna zaposlenost. Za bogate očigledno nema krize. ,,26. septembar – Dan akcija za odbranu penzija” – slogan španskog sindikata CNT

predstavlja: Kropotkin, Anarhija

Publikacije CLS-a možeš naći u svim boljim knjižarama ili naručiti direktno od nas: e-mail: cls@inicijativa.org web: http://cls.inicijativa.org.

Cena: 200 din.

Brošura sadrži tri Kropotkinova teksta o o anarhizmu, odnosu između anarhizma i sindikalizma, i enciklopedijsku odrednicu o anarhizmu koju je Kropotkin 1910. napisao za enciklopediju Britanika.

Sindikalna konfederacija Anarhosindikalistička inicijativa (ASI) je propagandno-borbena anarhistička revolucionarna sindikalna organizacija, koja se bori za društvo bazirano na individualnoj i kolektivnoj slobodi, ravnopravnosti i solidarnosti, lišeno svih oblika represije, hijerarhije i vlasti čoveka nad čovekom. ASI je Sekcija Međunarodnog udruženja radnika i radnica (AIT-IWA) Direktna akcija nastavlja tradiciju časopisa Hleb i sloboda, čiji je prvi broj štampan 1905. u Beogradu

Uredništvo: Milan Lukić, Slobodan Stamenčić, Tadej Kurepa, Ratibor Trivunac i Aleksandar Belčević (odgovorni urednik) Priloge i pisma slati na kontakt adresu. Kontakt:CLS (DA), Poštanski pretinac 6, 11077 Beograd, Srbija tel. 063/063/116-5551 e-mail: da@inicijativa.org web: http://da.inicijativa.org Rukopisi ne gore. Tiraž: 1000

br.68 Direktna akcija (26.9.2013)  

Propagandni nedeljnik Anarhosindikalističke inicijative, (br. 68, 26.9.2013)

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you