Issuu on Google+

PROPAGANDNI NEDELJNIK ANARHOSINDIKALISTIČKE INICIJATIVE

Direktna akcija NOVA SERIJA

BR.47

28. FEBRUAR 2013. GOD

BESPLATNO

Koliko košta tvoj život?

Dok siromašnima isključuju struju zbog par hiljada dinara, „kroz prste“ se gleda potrošačima čiji se dugovi mere milionima. U medijima je nedavno postavljeno pitanje ko su najveći

dužnici za struju u Srbiji, koliko duguju i ko ih štiti? Međutim, umesto toga zapitajmo se nije li električna energija toliko integrisana u život savremenog čoveka da je postala osnovna

ljudska potreba, poput krova nad glavnom, hrane, obrazovanja i zdravstvene zaštite? Oni koji nemaju pristup elektromreži, poput porodice Đorđević iz Zaklopače, osuđeni su na život kao u srednjem veku. Treba postaviti i pitanje da li bi jedno društvo moralo da svakom svom članu obezbedi nesmetano zadovoljenje osnovnih ljudskih potreba. U kapitalizmu, u kome je sve pretvoreno u robu, sredstvo trgovine, manipulacije i eksploatacije, osnovne potrebe su najbolji izvor profita. Jednostavno, oni nas deru za obrazovanje, hranu, zdravlje i struju zato što znaju da bez toga ne možemo. Krajnji ishod ove monstruozne logike kaptalizma najbolje se vidi u tragičnoj sudbini Danice Ćirković (24), studentkinje završne godine Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu, koja je preminula u nedostatku sredstava za lečenje. Radničkom detetu ceo Kragujevac je od svoje sirotinje izdvajao ne bi li se prikupilo 150.000 evra kojima bi bilo kupljeno novo srce za Danicu. U trenutku smrti falilo joj je svega 18.000 evra. Država je naravno ćutala, dinar jedan nisu dali, ali zato umeju dobro da uteraju sirotinji dugove za struju.

“ZAKONI su prepreke, a prepreke su dovoljne da zaustave mirne prolaznike; oni koji su rešeni da savladaju prepreke, proćiće će iznad ili ispod.” (Jan Potocki)


ZAGREBI DUBLJE

Nekad i sad: 35 godina španskog anarhosindikata CNT u aviokompaniji „Iberija“ Veliki štrajk radnika iberije

Revolucionarne sindikalne organizacije, usled svoje antisistemske prirode i državne represije koja uobičajeno prati njihov rad, veoma često funkcionišu samo tokom kraćeg perioda, a zatim nestanu, najčešće u plamenu borbe. Naravno, sa velikim revolucionarnim sindikatima, poput španskog CNT-a (Nacionalna konfederacija rada) ili italijanskog USI-ja (Italijanska sindikalistička unija), koji imaju tradiciju dužu od 100 godina, situacija je drugačija, budući da, čak i kada pojedinačni sindikati prestanu sa radom, ostaje konfederacija kao nosilac revolucionarne borbe. Represija koju sprovode gazde braneći svoj poredak je takva da je veoma teško održavanje revolucionarnih sindikalnih podružnica, čak i uz nacionalnu i internacionalnu (Međunarodno udruženje radnika – MUR) infrastrukturnu podršku. Zbog toga je obeležavanje 35 godina aktivne sindikalne borbe CNT-ove podružnice u španskoj nacionalnoj aviokompaniji „Iberija“ nešto što svakako zaslužuje pažnju. 7. maja 1977. drugovi Gomez Kasas i Barios su podneli dokumenta CNT-a za registraciju, nakon 38 godina Frankove vladavine, tokom kojih je sindikat bio nateran na rad u ilegali. 14. maja te godine CNT je legalizovan, a malo nakon toga osnovan je i CNT-ov sindikat u

,,Iberiji“. Stvaranje sindikata je bilo praćeno uobičajenim neprijatnostima - otpuštanjem radnika i odbijanjem da im se obnove ugovori, pritiscima na radnim mestima, uhođenjem radnika nakon posla itd. U vezi s kompanijom koju su kontrolisali ljudi povezani sa vojskom i radikalnom desnicom, sa zakonima o avijaciji iz 1961. koji su mnoge sindikalne akcije, koje se danas posmatraju kao ,,normalne“, kažnjavali hapšenjem, suvišno je pominjati da je Guardia Civil (španska žandarmerija) pucala na radnike i u vazduh tokom štrajkova i kolektivnih pregovora. Drugovi iz CNT-ove podružnice u ,,Iberiji” nisu uspeli samo da se odupru žestokoj represiji gazda, već su usled svoje aktivnosti i požrtvovanosti, bili delegirani i u organe poput dokumentaciono-istraživačkog Centra Anselmo Lorenco, ali i u internacionalne strukture unutar Međunarodnog udruženja radnika, u kojima su obavljali dužnosti u okviru rada Sekretarijata Internacionale. Ovih dana CNT u ,,Iberiji” raste malo po malo, organizujući i dalje živu sindikalnu aktivnost, trenutno vodeći borbu protiv masovnih opuštanja u kompaniji IAG (vlasnici ,,Iberije“ i ,,Britiš ervejza“), ujedinjavajući interese svih zaposlenih - od pilota preko kabinskog osoblja do tehnike – i stvarajući jedinstveni front protiv gazda i prodanih žutih sindikata. Drugovi kažu da je ovih 35 godina prošlo brzo, i da nastavljaju borbu - ukazujući na to da je bitno sećati se istorije sindikata i drugova koji su otišli, ali i dati doprinos budućnosti sindikata, učeći iz iskustva i organizujući još više radnika, obezbeđujući time budućnost anarhosindikalističke borbe.

Preporučujemo film

The Exterminating Angel (1962)

Neposredno pred početak svečane večere na koju dolazi dvadesetak ljudi iz više klase, posluga ima veoma snažnu i neobjašnivu potrebu da što pre ode iz kuće, što većina i čini. Nakon večere gosti ostaju do kasno u noć, da bi na kraju odlučili da tu prespavaju, i kao da niko ne primećuje da je to u suprotnosti sa ustanovljenim pravilima lepog ponašanja i društvenim normama. Tek ujutru svi shvataju zašto nisu otišli – zato što jednostvno, na neobjašnjiv način, niko od njih ne može da izađe iz sobe.

Medium Cool (1969)

Na leto 1968. godine u Čikagu policija i nacionalna garda su brutalno razbili proteste tokom održavanja nacionalne konvencije Demokratske partije. Sve je prikazano iz perspektive TV kamermana i zahvaljujući korišćenju dokumentarnih snimaka utisak je veoma realističan. Zasnovano na istinitim događajima.

Can Dialectics Break Bricks? (1973)

Fenomenalan situacionistički film u kome je preko nekog kineskog kung-fu filma nasnimljen potpuno novi zvuk. Dosta je zahtevan za razumevanje jer je potrebno dobro poznavanje marksističke terminologije, kao i socijalne i političke istorije XX veka, ali ako često pritiskate pauzu i koristite wikipediju videćete da to zapravo i nije neki problem, već naprotiv sjajna polazišna tačka za dalje čitanje i istraživanje.

Direktnu akciju možete nabaviti na sledećim mestima:

BEOGRAD: Knjižare BARABA, PLATO i BEOPOLIS; Kafići BRAT FIDEL i BRAT ČE. KRAGUJEVAC: Kafane MAGMA i MARKO. SREMSKA MITROVICA: Knjižara BUKBAR. UŽICE: Kafić KUĆA ČAJA. NIŠ: Udruženje ŽENSKI PROSTOR. ZAJEČAR: Omladinski centar ZAJEČAR. NOVI SAD: Knjižare NUBLU i MALA VELIKA KNJIGA.


AKTUELNO

Truje nas kapitalizam!

Posledica logike profita jeste da ljudsko zdravlje i dobrobit ljudi ne predstavljaju faktore koji su gazdama od bilo kakvog značaja. Uostalom, zašto bi se oni vodili interesima ljudi kada je čitav njihov sistem postavljen tako da jako mali broj njih živi od ukradenog rada najvećeg dela čovečanstva? Afera sa mlekom, u kome se nalaze opasne doze aflatoksina, već neko vreme potresa Srbiju. No, šta se može zaključiti kada se malo pažljivije sasluša ova politikanska larma koja ljudsku tragediju pokušava da predstavi kao grešku ove ili one vlade, ovog ili onog političkog kriminalca? Ništa drugo nego da je sistem ono što je protiv naroda. Osnovne postavke na kojima počiva kapitalizam su takve da je pravo čudo kako ovakvih slučajeva nije zabeleženo još više. Slučaj sa mlekom je samo poslednji u nizu sličnih skandala za koje je javnost saznala. Govorilo se svojevremeno i o pokvarenoj letini, koja je i dovela do ovog problema, a onda su manipulatori iz medija celu stvar zataškali. I nikom ništa. Ne samo u Srbiji, već u čitavom svetu, javnost s vremena na vreme na kratko zabruji od novih podataka o otrovima koji nam se serviraju od lanaca supermarketa, a predstavljaju se kao nešto zdravo i ukusno. Po pravilu, takve informacije brzo budu uklonjene iz glavnih vesti. Kako je to moguće, mnogi se pitaju,

Da li ste znali

?

...da SAD imaju 737 vojnih baza van svoje teritorije?

Pretplati se! Godišnja pretplata iznosi 1000 dinara i podrazumeva isporuku Direktne akcije na vašu kućnu adresu u narednih godinu dana. Ako želite da postanete naš pretplatnik, javite se na distro@inicijativa.org ili 063/116-5551.

kako je moguće da neko na taj način nema obzira prema zdravlju ljudi? Odgovor je, nažalost, veoma jednostavan, ali u svojoj jednostavnosti zastrašujući i poražavajući. Kapitalistički poredak, čitav sistem koji trenutno dominira i kontroliše sve, pa i najudaljenije i najzabačenije delove planete, zasniva se na izrabljivanju radništva, i kao svoj prvi i osnovni cilj ima profit gazda. Profit je jedino merilo koje kapitalisti, i na Zapadu i na Istoku, priznaju kao merodavno za procenu uspeha svojih firmi. Posledica te logike, koja je urođena kapitalizmu, i koja će napustiti istorijsku pozornicu zajedno sa tim sistemom, je da je ljudsko zdravlje, dobrobit ljudi, nešto što ne predstavlja faktor koji određuje ponašanje gazda. Uostalom, zašto bi se oni vodili interesima ljudi kada je čitav njihov sistem postavljen tako da jako mali broj njih živi od ukradenog rada najvećeg dela čovečanstva? Drugim rečima, kao što će nam poturiti otrov da ga pijemo i jedemo, jer im se ne isplati da zatrovanu hranu bace, isto tako će na dugotrajnoj hrani stavljati kraće rokove trajanja, i uništavati ogromne količine hrane umesto da ih podele gladnima, kako bi nas naterali da kupujemo, još više i još više, i time održavamo njihov sistem u životu. Umesto da rešavaju probleme ekološke katastrofe, oni će ukazivati na gubitke koje će njihove firme imati ukoliko se pridržavaju ekoloških normi. I tako dalje, iz jedne u drugu industriju, preliva se taj isti, lihvarski mentalitet, koji kao rezultat ima totalno zanemarivanje svega što je ljudsko. Naravno, ne treba zanemariti i drugi aspekt, a to je sukob između kapitalista i kapitalističkih klanova, za još više profita i još više moći. Ti sukobi su uzroci svih savremenih

ratova, veoma često maskiranih pod plaštom nacionalizma, religijskog suparništva itd. Takvi sukobi se po pravilu vode oko monopola na proizvodnju i trgovinu na nekim teritorijama. U kontekstu ove afere sa zatrovanim mlekom svakako ne treba ispustiti iz vida velike proizvođače hrane iz inostranstva kojima je u interesu uništavanje domaćih proizvođača. Valja napomenuti da je već počela da se koristi psihoza stvorena otkrivanjem trovanja mlekom kako bi se na ogromnim bilbordima reklamirala ,,organska“ hrana, a svakako je ceo ovaj skandal sa zadovoljstvom dočekan i u kompaniji Monsanto, monopolnom globalnom proizvođaču genetski modifikovane hrane, koja sigurno već vreba priliku da od svega ovoga ućari i ubrza plasiranje svoje mračne tehnologije i proizvoda na ovim prostorima. No, sve ovo nikako ne znači da je potrebno da se opredeljujemo između lošeg i još goreg, podržavajući domaću ili stranu zatrovanu hranu, srpske ili strane gazde trovače, već da je potrebno da razumemo da, ako zaista brinemo za svoje i zdravlje naše dece, moramo da se postaramo da osnove sistema u kome živimo ne budu borba za profitom i sticanje bogatstva manjine, već interesi većine čovečanstva, i napredak čitavog društva. Jole Katić


Vesti iz međunarodnog radničkog pokreta:

Veliki štrajk u Indiji

Veliki štrajk, u kome su učestvovalo preko sto miliona radnika širom Indije, počeo je u sredu 20. februara, a nastavio se i tokom narednog dana. Na štrajk su pozvali sindikati zbog ekonomskih reformi koje sprovodi vlada. Na ulicama Noide, predgrađa Delhija, radnici su izvršili napade na fabrike i pritom zapalili 25 vozila, uključujući i jedno vatrogasno vozilo. Preko 50 osoba je privedeno. Već prvog dana štrajka veliki broj banaka nije radio, a javni prevoz bio je u prekidu. Ista situacija, s još većim intenzitetom, nastavila se i tokom drugog dana štrajka. Iako su vlasnici fabrika u Noidi bili nezadovoljni reagovanjem policije, jer po njihovom mišljenju nije reagovala pravovremeno, pripadnici policije su napali radnike palicama, nakon čega su izbili žestoki sukobi. U gradu Ambala, u severnoj oblasti Pendžab, jedan od radnika je ubijen kada je pokušao da spreči autobuse da izađu iz stanice. Do sukoba je došlo i u više drugih mesta širom zemlje. Železnički saobraćaj obustavljen je u nekoliko provincija. ,,Demonstranti sede na pruzi ili zauzimaju lokomotive. Nemoćni smo”, izjavio je Ami-

tab Prabhakar, potparol Železnica Indije. Sindikati se protive odluci vlade da se trgovina, osiguranje i avio prevoz otvore ka tržištu stranog kapitala. Veliki otpor takođe je podstaknut rastom cena subvencisanog goriva i gasa. Milionski štrajk organizovan je i u septembru prošle godine, kada je nekoliko gradova u Indiji bilo potpuno paralisano. Privredna komora Indije ističe da će gubici zbog najnovijeg dvodnevnog štrajka iznositi između 2,8 i 3,8 milijardi američkih dolara. Bankarstvo, osiguranje i avio transport su, po njhovom mišljenju, sektori koji će pretrpeti najveću štetu. Te milijarde bi za radnike u svakom slučaju bile izgubljene jer bi taj novac završio u u džepovima kapitalista. Očigledno je da se ovde radi o tipičnim merama štednje od kojih će koristi imati isključivo veliki preduzetnici i vlasnici fabrika, na kojima su radnici iz Noide opravdano iskaljivali svoj gnev.

Masovna hapšenja turskih sindikalista

Članovi sindikata iz javnog sektora bili su na meti policijskih racija tokom ranih

jutarnjih sati 19. februara. Ovaj novi napad turskih vlasti na sindikaliste sprovodi se u 28 gradova širom zemlje. Izdato je 167 naloga za hapšenje zbog navodne povezanosti pripadnika sindikata s terorističkim organizacijama, a uhapšeno je više od stotinu sindikalista. Od ukupnog broja uhapšenih, 58 je zadržano u pritvoru. Među uhapšenima ima prosvetnih radnika, novinara, političkih aktivista i pripadnika organizacija za odbranu ljudskih prava. Brutalan napad turske države na sindikate počeo je 2011. godine, kada je uhapšeno 25 članova sindikata Egitim Sen kao i nekoliko članova drugih filijala Sindikata javnog sektora (KESK). Oni su osuđeni na šest i po godina zatvora od strane krivičnog suda u Izmiru. U februaru prošle godine je uhapšeno 15 sindikalnih aktivistkinja, a u junu prošle godine više od 70 sindikalista je hapšeno u svojim domovima i na radnim mestima. Mnogi od njih još uvek su u pritvoru čekajući suđenje koje treba da bude u aprilu ove godine.

Centar za liberterske studije predstavlja:

Fransisko Ferer: Moderna škola

Cena: 150 din.

Sindikalna konfederacija Anarhosindikalistička inicijativa (ASI) je propagandno-borbena anarhistička revolucionarna sindikalna organizacija, koja se bori za društvo bazirano na individualnoj i kolektivnoj slobodi, ravnopravnosti i solidarnosti, lišeno svih oblika represije, hijerarhije i vlasti čoveka nad čovekom. ASI je Sekcija Međunarodnog udruženja radnika i radnica (MUR-AIT-IWA) Direktna akcija nastavlja tradiciju časopisa Hleb i sloboda, čiji je prvi broj štampan 1905. u Beogradu Direktna akcija se finansira vašim donacijama. Ako želite da nas podržite na ovaj način, novac možete uplatiti na račun Centra za liberterske studije: 200-2269920101033-28

BLOKADA PRUGE U MUMBAIJU

Uredništvo: Milan Lukić, Slobodan Stamenčić, Ratibor Trivunac, Tadej Kurepa i Aleksandar Belčević (odgovorni urednik)

CIP: 329(497.11) ISSN 1821-0813 COBISS.SR-ID 107264780

Publikacije CLS-a možeš naći u svim boljim knjižarama ili naručiti direktno od nas: e-mail: cls@inicijativa.org web: www.inicijativa.org/tiki/cls

Kapitalno delo anarhističkog prosvetitelja Fransiska Ferera. Obrazovanje nije dostojno svog imena ukoliko nije oslobođeno svih vrsta dogmatizma, ukoliko se samom detetu ne prepusti da razvije svoje veštine ili ukoliko škola nije spremna da podrži manifestacije tih veština.

Priloge i pisma slati na kontakt adresu. Kontakt: CLS (DA), Poštanski pretinac 6, 11077 Beograd, Srbija tel. 063/1165551 e-mail: da@inicijativa.org web: www.inicijativa.org Rukopisi ne gore. Tiraž: 1000


br.47 Direktna akcija (28.02.2013)