Issuu

2021

RESPONSIBLE BUSINESS

POSLOVNI IMPERATIV SAVREMENOG SVETA

2021

Diplomacy&Commerce

RESPONSIBLE BUSINESS POSLOVNI IMPERATIV SAVREMENOG SVETA

TANJA BANKOVIĆ Editor in Chief

tanja.bankovic@color.rs

ILIJA PETROVIĆ INDIGOCHILD Art director

indigochild.ilija@gmail. com

NATAŠA NEŠIĆ

Advertising director

natasa.nesic@color.rs

JOVANA MARKOVIĆ Advertising manager

jovana.markovic@color.rs

JELENA RANDJELOVIĆ

Advertising manager

jelena.randjelovic@color.rs

DRAGANA RADOVIĆ Advertising manager

dragana.radovic@color.rs

RUŽA VELJOVIĆ Magazine director

ruza.ristanovic@color.rs

ROBERT ČOBAN Director

robert.coban@color.rs

Photos

GORAN ZLATKOVIĆ GETTY IMAGES Translation

SNEŽANA BJELOTOMIĆ Print

ZLATNA KNJIGA

Jagodina, Bagrdanski put bb

04 MORAMO SE ODREĆI EKONOMIJE POHLEPE Gordana Čomić

Milica Begenišić

06 PRUŽAMO PODRŠKU DECI I NJIHOVIM PORODICAMA

27 ČEKA NAS JOŠ INTERAKTIVNIJA BUDUĆNOST

Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Vlada Republike Srbije

Deyana Kostadinova

Direktorka UNICEF-a u Srbiji

19 ODRŽIVI RAZVOJ JE VIŠE OD DECENIJU PRISUTAN U NIS-U Nenad Stojković

Menadžer za održivi razvoj, NIS Gazprom Neft

20 DELEZ SRBIJA JE NAJVEĆI DONATOR HRANE U SRBIJI Milana Jević Gledović

Potpredsednik za pravne poslove i zaštitu imovine i član Izvršnog odbora kompanije Delhaize Serbia

21 ODRŽIVOST NAS ČINI PREPOZNATLJIVIM NA TRŽIŠTU Dušan Stojaković Hemofarm

22 10 FAZA UPRAVLJANJA DRUŠTVENOM ODGOVORNOŠĆU Dr Tamara Vlastelica

Profesor na Fakultetu organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu

”Color Media Communications” LTD, 21000 Novi Sad, Temerinska 102 TIN 107871532 • Matriculation number 20887303 · Phone: +381 21 4897 100 • Fax: +381 21 4897 126 Office: Vase Čarapića 3/IV/38, Belgrade • 011 4044 960

26 ZAŠTITA DECE NA INTERNETU JE JAKO VAŽNA

25 DEČJA PRAVA I DIGITALNO POSLOVANJE Vesna Savić Đukić

Šefica Ddseka za saradnju sa privatnim sektorom u UNICEF-u Srbija

Viši ekspert za održivost poslovanja i organizaciju događaja, Telenor

Ana Mirković

Master psiholog, konsultant za projekte digitalne transformacije i digitalnog marketinga, Institut za digitalne komunikacije

28 SVI U ZAJEDNICI DOPRINOSIMO BEZBEDNOSTI DECE NA INTERNETU Jelena Žunić Cicvarić

Direktorka programa Užičkog centra za prava deteta

31 CSR AKTIVNOSTI U VREME KRIZE Tijana Koprivica

Direktorka Održivog poslovanja u Delta Holdingu

32 KAD ZAJEDNO IDEMO KA NEKOM CILJU, NIŠTA NIJE TEŠKO Ana Divac

Divac Fondacija

33 RESPONSIBLE HUMANS – LJUDI U FOKUSU ODRŽIVOG POSLOVANJA Analiza

34 TRI KILOMETRA AUTOPUTA ILI NOVA GENERACIJA LIDERA? Darko Soković

Izvršni partner za strategiju i razvoj, Propulsion

RESPONSIBLE BUSINESS

Poslovni imperativ savremenog sveta

I N T E R VJ U

MORAMO SE ODREĆI EKONOMIJE POHLEPE Hoćemo li se odreći ekonomije pohlepe, zastati, razmisliti se i napraviti nov dogovor na planeti o pažljivijem sticanju profita, makar bio i nešto manji?

nepovratno globalna, često nedodirljiva za lokalnu političku moć s kojom bi bila u dijalogu o procenama izostanka društvene odgovornosti ekonomskih odluka. Pohlepa je čest pokretački faktor, ali ako je ne promenimo bar malo obavezama društvene odgovornosti, pretvoriće se u pohlepu koja će nam potrošiti budućnost, svima, bez obzira na nejednakosti.

Kada smo kod promena, takođe ste poručili da je potrebno da se menja društvena agenda. Kako je kovid-19 uticao na potrebu za tom promenom?

GORDANA ČOMIĆ Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Vlada Republike Srbije inistarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić ocenila je da je epidemija poslala poruku „Dosta sa ekonomijom pohlepe“ i da je vreme za promenu društvene agende. O ljudskim i manjinskim pravima tokom pandemije, kao i daljim prioritetima u radu, razgovarali smo sa ministarkom Čomić.

RESPONSIBLE BUSINESS

Poslovni imperativ savremenog sveta

Otvarajući konferenciju CSR Srbija 2021. izjavili ste da je „Dosta sa ekonomijom pohlepe“. Šta ste pod tim mislili? Da li celo društvo treba da se menja? — Ekonomija pohlepe je zajednički izraz kako za nerazumno trošenje prirodnih resursa ili oštećivanje životne sredine, tako i za ekonomiju koja jeste faktor razvoja bilo kog društva, ali i izvor i uzrok ogromnih nejednakosti u društvu. Takva ekonomija gleda u profit bez obzira na sve drugo i s takvom ekonomijom imamo iskustva hiljadama godina. Naš 21. vek svedoči o finansijskoj i ekonomskoj moći koja je

— Pandemija kovida-19 je prva stvarno globalna epidemija koja se istovremeno dogodila u svim ćoškovima naše okrugle planete, to se nikada ranije nije dogodilo. Zaraze prate ljudsku civilizaciju otkad je ljudskog roda i sve do sada su bile lokalne ili regionalne, koja god da je u pitanju, i istraživanja jasno pokazuju da je svaka, lokalno i regionalno, menjala i društvene, političke, finansijske procese u društvu stanjem koje je proizvodila, pomorom ljudi. Ova naša je planetu stavila u zatvor, naterala nas na do sada neviđenu saradnju u proizvodnji vakcina, deljenjem znanja i istraživanja i na komunikaciju među društvima, državama i ljudima koja nikada pre nije postojala. Rodila je i pitanje: čime ćemo dočekati sledeću pandemiju? Hoćemo li dozvoliti da sledeća stvarno slomi svaki zdravstveni sistem? Kako ćemo nasta-

viti saradnju u istraživanjima lekova i vakcina? Kako ćemo menjati budžete da bi više ulagali u zdravstvo i socijalnu sigurnost? Hoćemo li se odreći ekonomije pohlepe, zastati, razmisliti se i napraviti novi dogovor na planeti o pažljivijem sticanju profita, makar bio i nešto manji?

mentalno zdravlje, kako da deci nadoknadimo dve godine, kako da počnemo da planiramo, kako da ne biramo nasilje, nego jedini druge da učimo dobroti i saosećanju. U ovoj smo nevolji svi zajedno i samo svi zajedno, promenjenim ponašanjem, možemo iz nje izaći.

Kako osvestiti zajednicu kada su u pitanju ljudska i manjinska prava, posebno u Srbiji u kojoj svakodnevno slušamo o nasilju nad ženama, o uticaju kovida-19 na psihu dece, roditelja, pedagoga? Šta zajedno možemo da učinimo?

Kako ocenjujete sprovedenu vakcinaciju u Srbiji i šta mislite kako će teći dalje proces vakcinacije?

— Možemo da počnemo da razgovaramo, da gradimo dijalog o uticaju pandemije na mentalno zdravlje u društvu. I takav će dijalog biti održan u Ministarstvu 8.7. U EU se već uveliko govori o tome – kako nam je promenjeno ponašanje kada su nam tokom pandemije oduzeti svi rituali koji nas čine ljudskim bićima, kad nismo mogli da se okupljamo, radujemo, ožalimo, putujemo, idemo u školu, bilo šta od rituala koji nas definišu kao društvena bića, kada smo padali s nogu od umora ako radimo u zdravstvu, školstvu, uslugama, kad nismo osećali ništa osim straha i neizvesnosti umesto planova za budućnost. Sve nam je to oduzeto i proizvelo je višak nasilja, teskoba, depresija, frustracija među nama tamo gde ih pre nije bilo. O tome moramo razgovarati. Kako da osnujemo centre za

KAD DRŽAVA JASNO ODREDI DA JE PRIORITET ZDRAVLJE STANOVNIŠTVA, ONDA I NAIZGLED NEMOGUĆE STVARI POSTANU IZVODIVE — Srbija se odlično borila s epidemijom i obezbedila imunizaciju i vakcine među prvima u svetu. Kad država jasno odredi da je prioritet zdravlje stanovništva, onda i naizgled nemoguće stvari postanu izvodive. I da obezbedite vakcine, i da ih delite po regionu brinući o svima, i da se borite protiv zlih i glupih kampanja poricanja da virus uopšte postoji, i da istrajavate. Vakcinacija nije gotova, epidemija

nije gotova, nema opuštanja dok ne bude jasno da smo stekli otpornost na virus i da možemo nastaviti sa svojim životima.

Šta će biti prioriteti na vašoj agendi do kraja ove godine? Koji projekti su u fokusu? — Strategije za podsticajno okruženje za razvoj civilnog društva, za uključenje Roma, za antidiskriminaciju i rodnu ravnopravnost. Drugi krug obilazaka upravnih okruga i Nacionalnih saveta u njihovim sedištima da bismo nastavili rad dosadašnjeg obilazaka. Bili smo u 29 upravnih okruga i 23 Nacionalna saveta da razgovaramo o primeni zakona, o vladavini prava, o tome kako da izbrišemo drugi deo rečenice „Srbija ima dobre propise, ali se ne primenjuju“, jer to proizvodi nepravde u društvu, a samo se dijalogom može rešiti. Da započnemo dijalog o razvoju Srbije, o zajedničkoj slici Srbije 2030. godine, tako da u stvaranju te slike učestvuju svi, vlada, lokalne samouprave, nacionalne manjine, žene, marginalne i ranjive grupe, osobe sa invaliditetom, svi, baš svi, da niko ne bude zaboravljen i ostavljen. Nastavljamo da slušamo ljude, mi smo njihov alat za zaštitu ljudskih prava, za vladavinu prava, za izgradnju kulture kompromisa i kulture ljudskih prava. Da očovečimo delove društva koji su nemilosrdni jedni prema drugima.

RESPONSIBLE BUSINESS

Poslovni imperativ savremenog sveta

I N T E R VJ U

PRUŽAMO PODRŠKU DECI I NJIHOVIM PORODICAMA

DEYANA KOSTADINOVA Direktorka UNICEF-a u Srbiji

UNICEF je ohrabrivao roditeljske kompetencije za negovanje odnosa sa svojom decom i stvaranje stimulativnog kućnog okruženja

RESPONSIBLE BUSINESS

Poslovni imperativ savremenog sveta

ve godine UNICEF obeležava 75 godina svog rada na zaštiti dečjih prava. O tome šta je sve UNICEF učinio na ublažavanju problema sa kojima su se suočila deca i njihove porodice zbog pandemije kovida-19, razgovarali smo sa direktorkom UNICEF-a u Srbiji Deyanom Kostadinovom.

Živimo i radimo u vremenu kada su prava deteta na više nivoa ugrožena zbog pandemije kovida-19. Koje će inicijative obeležiti ovu godinu?

— Živimo u vremenu kada postoji potreba za novim društvenim ugovorom koji će prava deteta staviti u središte pažnje, i neophodno je da lideri u svakom segmentu društva svesno i proaktivno usmere svoje snage u tom pravcu. UNICEF, u kontekstu krize izazvane virusom kovid-19, globalne recesije i klimatskih promena, izmešta fokus sa onog što kao organizacija može postići samostalno ka a mobilisanju svih aktera koji mogu doprineti zajedničkim ciljevima.

Podaci nam govore da postoji mnogo oblasti u kojima je u Srbiji postignut napredak poslednjih godina, kao što su dojenje odojčadi, stopa pohađanja predškolskog obrazovanja, neki aspekti inkluzije dece koja žive u romskim naseljima, ali isto tako ostaju izazovi poput fizičkog disciplinovanja dece, dečijih brakova i siromaštva dece. Porodice sa decom, posebno one koje su i pre pandemije živele u siromaštvu, dugotrajnije posledice kovid krize osećaju više od drugih. Ove godine započinje sprovođenje nacionalne Strategije za prevenciju i zaštitu dece od nasilja, usvojena je nova Strategija obrazovanja i vaspitanja do 2030. godine, i očekuju se i neke dalje pizmene strateškog i zakonodavnog okviru u oblasti socijalne zaštite. Sve ovo daje nam nadu da je Srbija spremna da kroz efikasniju i usmerenu potrošnju učini još više u korist svakog deteta.

Šta je UNICEF učinio na ublažavanju problema sa kojima su se suočila deca i njihove porodice zbog pandemije kovida19? — Pandemija kovid-19 je poremetila živote dece i porodica u celom svetu, kao i u Srbiji. Od izbijanja pandemije UNICEF sarađuje sa partnerima i stručnjacima na promociji činjenica kao protivteže strahu, donoseći pouzdane smernice roditeljima, starateljima i vaspitačima kako bi dobili informacije i resurse koji su im potrebni da bi deca bila zdrava i učila. Podrška je posebno važna za roditelje male dece, jer je prvih 1.000 dana u detetovom životu presudno za razvoj dečjeg mozga i ne može se odgoditi za bolja vremena. Da bi pomogao u savladavanju poteškoće koje su se pojavile zbog zaključavanja i smanjenih interakcija sa pružaocima usluga, UNICEF je ojačavao roditeljske kompetencije za negovanje uzvratnih i razigranih odnosa sa svojom

decom i stvaranje stimulativnog kućnog okruženja za razvoj deteta. Uz to, UNICEF je pružio podršku medicinskim sestrama koje obilaze kuće i romskim zdravstvenim medijatorima da pružaju svoju podršku putem tele/video savetovanja, što im je omogućilo da odgovore na sve veće potrebe porodica. Sa decom se kontinuirano kontaktiralo putem poruka o mentalnom zdravlju i psihosocijalnoj podršci u zajednici, uključujući decu izbeglice i migrante. UNICEF je povećao profesionalne kapacitete Nacionalne dečje linije za pomoć žrtvama trauma, uključujući inovativne pristupe psihosocijalnoj i mentalnoj zdravstvenoj podršci najugroženijoj deci. Linija za pomoć prima i odgovara na pozive dece i adolescenata i pruža savetodavne usluge razgovarajući putem ChatBox i ViberBota. Istovremeno, obezbeđeni su sigurni prostori i dodatna pomoć i podrška mentalnom zdravlju dece i žena izbeglica/migranata koji borave u prihvatnim i azilnim centrima. Kao partner COVAX mehanizmu, UNICEF se uključio u istorijsku misiju distribucije kovid-19 vakcina širom sveta. Srbija je do sada primila 177.660 doza vakcine protiv kovid-19 kroz mehanizam COVAX, pri čemu je UNICEF igrao ključnu ulogu u nabavci, transportu i isporuci. Nove isporuke slede. U okviru podrške procesu vakcinacije, UNICEF je, Zajedno sa SZO i UNDPom, pripremio nacrt Nacionalnog strateškog plana komunikacije o vakcinaciji i angažovanju zajednice, i podržao Vladu Republike Srbije i Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ u pokretanju kampanje i sajta, izradu brošura, plakata, bilborda i drugih komunikacionih materijala. Osluškivali smo potrebe adolescenata i mladih i pokrenuli Viber chat prilagođen mladima kako bismo im pružili informacije o vakcinaciji protiv kovida-19, odgovorili na sva potencijalna pitanja i otkrili lažne informacije. U narednom periodu, UNICEF će se baviti značajnim efektima koje je pandemija kovid-19 imala na psihosocijalno i mentalno zdravlje adolescenata i mladih kako bi se sprečilo nastajanje rizika od dugoročnih posledica na njihovu opštu dobrobit. Neophodna ograničenja kretanja koja su ljude zaštitila od kovida-19 često dramatično utiču na egzistenciju i sposobnost roditelja da se brinu za svoju decu. U Srbiji je gotovo polovina porodica sa decom za-

beležila pad prihoda tokom pandemije, ponekad i za više od 50%. Zbog toga je UNICEF zajedno sa Crvenim krstom Srbije i uz finansijsku podršku USAID-a uveo humanitarne novčane transfere za ugrožene porodice. Davanjem gotovine pružena im je brza i pouzdana dodatna podrška za stavljanje sopstvenih potreba na prvo mesto – od stanarine, hrane, zdravstvene zaštite i obrazovanja do higijenskih potrepština koje pomažu u sprečavanju širenja bolesti. Pandemija kovida-19 ima višedimenzionalni uticaj na život ljudi, a mi ćemo nastaviti da je istražujemo i da pružano podršku deci i njihovim porodicama.

Otvarajući konferenciju „CSR Srbija 2021“, izjavili ste da roditelji jednog od petoro dece procenjuju da je njihovo dete mentalno u lošijem stanju nego u pretpandemijskom periodu. Šta društvo može da učini da poboljša ove statističke podatke?

ŽIVIMO U VREMENU KADA JE NEOPHODNO PRAVA DETETA STAVITI U SREDIŠTE PAŽNJE — Longitudinalno istraživanje porodica sa decom uzrasta od 0 do 17 godina u Srbiji, za period 2020–2021, koje je sproveo UNICEF, pokazalo nam je da u poslednjem talasu pandemije roditelji jednog od petoro dece procenjuju da je njihovo dete lošijeg mentalnog zdravlja nego tokom perioda pre pandemije. Ovo istraživanje pokušava da izmeri društveno-ekonomske efekte krize na celokupnu populaciju roditelja sa decom, kao i posledice krize na pristup zdravstvu, obrazovanju i socijalnim uslugama, roditeljstvo i mentalno zdravlje dece i roditelja. Deci je kovid-19 preokrenuo život naopako bez obzira na to gde žive u svetu, remeteći utešne i poznate obrasce poput odlaska u školu i igranja na otvorenom. Za adolescente zaključavanje ih je lišilo socijalnih i vršnjačkih veza koje su toliko ključne u ovom trenutku života. A za decu izloženu traumi nasilja, zanemarivanja ili zlostavljanja u porodici, zatvaranje usled pandemije je ostavilo mnoge iza zatvorenih vrata sa nasilnicima i bez podrške koju bi obično pronašli u školi, u široj porodici i u lokalnoj zajednici. Kovid-19 je

prekinuo ili zaustavio najvažnije usluge vezane za mentalno zdravlje u 93 odsto zemalja širom sveta. Zemlje bi trebalo da se posvete ovom pitanju onako kako zaslužuje, da dramatično prošire usluge za održavanje mentalnog zdravlja, da pruže podršku mladima u zajednicama i školama i da nadograđuju i programe roditeljstva kako bi se osiguralo da deca iz ugroženih porodica dobiju podršku i zaštitu koja im je potrebna kod kuće. UNICEF trenutno radi na razvoju programa zaštite mentalnog zdravlja mladih i adolescenata sa ciljem poboljšanja pristupa uslugama u vezi sa mentalnim zdravljem i psihosocijalnom podrškom (MHPSS) u zajednici, a u skladu sa Nacionalnim programom zaštite mentalnog zdravlja „Zdravlje 2019–2026“. Program će povećati svest mladih o važnosti mentalnog zdravlja, ojačati kapacitete stručnjaka za razvoj, primenu i nadzor MHPSS usluga za mlade, poboljšati pristup uslugama prilagođenim različitim dobima i ranom otkrivanju mentalnih poremećaja.

Aktivnosti UNICEF-a imaju za cilj, između ostalog, podizanje svesti o neophodnosti inkluzije i poslovnog sektora i stvaranje vizije korporativne odgovornosti. Koji se projekti trenutno realizuju sa privatnim sektorom? — U Srbiji blisko sarađujemo sa različitim organizacijama, privatnim sektorom i poslovnim mrežama koje dele vrednosti i viziju poslovne odgovornosti kao načina vraćanja zainteresovanim stranama i društvu. Osnovali smo Poslovni savetodavni odbor koji se sastoji od vodećih članova poslovne zajednice u Srbiji. Članovi Poslovnog savetodavnog odbora doprinose svojim vremenom, resursima, talentom i uticajem ostvarenju UNICEF-ovih prioriteta i inicijativa. Imamo i strateške partnere u poslovnom sektoru koji sa nama rade na razvoju rešenja kako zajednički postići rezultate za decu. Takođe, partneri kao što su „Telenor“, „Nordeus“ i „Delhaize“ doprinose kroz svoje znanje i finansiranje realizaciji prioritetnih programima za decu u Srbiji. U saradnji sa poslovnim udruženjima, poput Privredne komore Srbije, Srpske asocijacija industrije video igara i Nacionalne asocijacije za etičke standarde u oglašavanju, radimo na promociji odgovornih poslovnih praksi koje poštuju prava dece u različitim industrijama.

RESPONSIBLE BUSINESS

Poslovni imperativ savremenog sveta

READ THIS ON WEB

CORPORATE

JOŠ JEDNA GODINA ODGOVORNOG POSLOVANJA NIS predstavio 11. Izveštaj o održivom razvoju

dgovoran odnos prema zajednici u kojoj živimo i radimo obaveza je svih nas, a kontinuirano podizanje svesti o značaju svakog pojedinačnog doprinosa odražava se na svet u celini. I dok se kao pojedinci kroz različite aktivnosti trudimo da budućim generacijama u nasleđe ostavimo lepše mesto za život, na relevantnim institucijama i odgovornim kompanijama je da daju svoj doprinos u ovoj oblasti i pomognu u očuvanju naše planete. Prepoznajući značaj svih izazova koje nam je sa sobom donelo savremeno društvo, Ujedinjene nacije definisale su 17 ciljeva održivog razvoja čija implementacija omogućava društveni i ekonomski razvoj u skladu sa principima održivosti, a izveštavanje u ovoj oblasti postalo je imperativ za sve društveno odgovorne kompanije. Kao kompanija kojoj su principi održivog razvoja duboko utkani u sve poslovne aktivnosti, Naftna industrija Srbije doprinosi ostvarenju 12 od 17 ciljeva održivog razvoja UN. Ujedno, NIS je i pionir u Srbiji kada je reč o izveštavanju iz oblasti održivog razvoja, o čemu svedoči i podatak da je ove godine pred-

RESPONSIBLE BUSINESS

Poslovni imperativ savremenog sveta

KAO KOMPANIJA KOJOJ SU PRINCIPI ODRŽIVOG RAZVOJA DUBOKO UTKANI U SVE POSLOVNE AKTIVNOSTI, NAFTNA INDUSTRIJA SRBIJE DOPRINOSI OSTVARENJU 12 OD 17 CILJEVA ODRŽIVOG RAZVOJA UN stavio svoj 11. uzastopni verifikovani Izveštaj o održivom razvoju. U ovom dokumentu, na transparentan način predstavljene su sve aktivnosti koje je kompanija realizovala tokom 2020. godine na polju održivog razvoja – od napora da se u teškoj godini nastavi sa poslovnim napretkom do ulaganja u razvoj zajednice. Kako je prethodna godina, koju je obeležila pandemija COVID-19, bila po svemu specifična, tako su i sve aktivnosti kompanije realizovane u skladu sa propisanim epidemiološkim merama, a NIS je uložio dodatne napore kako bi

očuvao zdravlje svojih zaposlenih, saradnika i potrošača. Pored toga, NIS je ojačao saradnju sa zdravstvenim ustanovama širom naše zemlje, ali i pružio podršku zdravstvenim radnicima koji su se neumorno borili protiv korona virusa, i to kroz različite donacije. Pre svega, NIS je u saradnji sa UNICEF-om poklonio 56 kiseoničkih protokomera kovid bolnicama, a potom i 500 kompleta hirurških uniformi Kliničkom centru Srbije i bolnici u Batajnici. Takođe, kompanija je donirala 14 vozila za potrebe sanitetskih i patronažnih službi različitih zdravstvenih ustanova, što je u velikoj meri doprinelo unapređenju njihovih uslova za rad u veoma izazovnim vremenima. Istovremeno, NIS je zdravstvenim radnicima i pacijentima u bolnicama širom zemlje poklonio oko 60.000 litara pijaće vode „Jazak“. Pored zdravstva, NIS je tokom 2020. godine u kojoj je sticajem okolnosti uspostavljena i realizovana nastava na daljinu, uložio i 114,5 miliona dinara za realizaciju 72 projekta usmerena na unapređenje digitalizacije nastavnog procesa i bezbednosnih sistema u školama u 12 lokalnih zajednica. Na ovaj način, u 40 osnovnih i srednjih škola u Srbiji, podignut je nivo bezbednosti i modernizovana IT oprema za više od 45.000 učenika. Godina za nama pokazala nam je od kakvog je značaja solidarnost unutar zajednice. Ovo se posebno odnosi na naše najstarije sugrađane kojima je bilo ograničeno kretanje tokom vanrednog stanja. I baš njima, ali i ostalim ugroženim kategorijama, pomogli su članovi NIS-ovog Kluba volontera, koji su u 2020. godini ostvarili više od 2.000 volonterskih sati kroz različite humanitarne aktivnosti i na taj način doprineli dobrobiti zajednice. Kao odgovorna kompanija, NIS će i u narednom periodu ulagati izuzetne napore u oblasti održivog poslovanja, u nameri da očuva zajednicu za bolji život svih nas.

CORPORATE

TELEKOM SRBIJA JE TU GDE STE VI Sagledavajući brze procese transformacija u industriji telekomunikacija i digitalnih komunikacija, kompanija u okviru društveno odgovornog delovanja strateški pristupa ulaganju u razvoj obrazovanja mladih i daje podršku preduzetništvu z dostignuća koja više od dvadeset godina kao nacionalni operator i lider na polju telekomunikacija postiže u sferi dinamičnog tehnološkog razvoja, kompanija Telekom Srbija ostaje dosledna svom društveno odgovornom opredeljenju da deli uspehe sa zajednicom u kojoj posluje. Uspostavljene čvrste veze sa zajednicom, izražene i tokom pandemijske krize, prevashodno kroz pomoć zdravstvenom sistemu i osetljivim grupama stanovništva, motivišu kompaniju u pravcu daljih društveno odgovornih praksi i ka dugoročnim interesima društva. Tu gde ste vi, tu je i namera i volja Telekoma Srbija da zajednici pruži najbolje. Sagledavajući brze procese transformacija u industriji telekomunikacija i digitalnih komunikacija, kompanija u okviru društveno odgovornog delovanja strateški pristupa ulaganju u razvoj obrazovanja mladih i daje podršku preduzetništvu. U uverenju da mladi mogu da doprinesu pozitivnim društvenim promenama, kompanija već dugi niz godina sprovodi projekte „Stvaramo znanje“, „mts app konkurs“ i „mts startap ubrzanje“ objedinjene u krovni program „Pokrećemo pokretače“. Za ovaj program i posvećenost principima društveno odgovornog poslovanja kompanija je dobitnik nagrade „Đorđe Vajfert“ koju dodeljuje Privredna komora Srbije. Tokom pet godina trajanja projekta „Stvaramo znanje“, pokrenutog u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kompanija je do sada uložila 100 miliona dinara u opremanje 100 informatičkih kabineta u 100 osnovnih škola u svim krajevima naše zemlje. U projektu „mts app konkurs“ koji kompanija uspešno organizuje već deset godina, a koji je namenjen talentovanim srednjoškolcima, posvećenim razvoju primenljivih mobilnih aplikacija, učestvovalo je više od 2.500 učenika, dok je 168 timova prezentovalo 175 aplikacija. U okviru narednog nivoa takmičenja – Regionalnog app izazova, pobed-

KAO NACIONALNI OPERATOR I LIDER NA POLJU TELEKOMUNIKACIJA, TELEKOM SRBIJA OSTAJE DOSLEDAN SVOM DRUŠTVENO ODGOVORNOM OPREDELJENJU DA DELI USPEHE SA ZAJEDNICOM U KOJOJ POSLUJE nici mts app konkursa u Srbiji se svake godine susreću sa svojim vršnjacima iz Bosne i Hercegovine i Crne Gore u takmičenju za glavnu i specijalnu nagradu. mts app konkurs se odvija uz podršku

Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i uvršten je u selekciju prestižne evropske organizacije CSR Europe. Kompanija kroz projekat „mts startap ubrzanje“, razvijan u partnerstvu sa organizacijom Startit, podstiče i podržava mlade preduzetnike i tehnološke timove u početnoj fazi razvoja njihovih poslovnih ideja. Tokom održana tri ciklusa ovog projekta, sedam timova je dobilo podsticaj u iznosu od 60.000 evra, od kojih pet timova i dalje aktivno radi na daljem razvoju svojih biznisa. Iniciranje filantropskih poduhvata, realizacija projekata u oblasti zdravstva, socijalne zaštite, ekologije, nauke i kulture, negovanje tradicije, zajedništva i sportskog duha među mladima čine još jedan važan segment odgovornog poslovanja kompanije Telekom Srbija koja na ovaj način potvrđuje ulogu pouzdanog partnera zajednice.

RESPONSIBLE BUSINESS

Poslovni imperativ savremenog sveta

CORPORATE

ZDRAV ŽIVOT I OČUVANA PRIRODA – PRIORITETI DOBRE CSR PRAKSE Zrenjaninski Mlekoprodukt, deo internacionalne Grupe Savencia Fromage & Dairy, primer je za izuzetno uspešan model društveno odgovornog poslovanja ompanija Mlekoprodukt posvećena je društvenoj odgovornosti i etičkom poslovanju u skladu sa strateškim opredeljenjem Savencia Fromage & Dairy grupe kojoj pripada. Posvećenost okruženju i održivom poslovanju rezultirala je činjenicom da je Mlekoprodukt postao izuzet a n p r i m e r d o b re C S R p r a k s e , sprovodeći niz aktivnosti usmerenih ka zdravoj i odgovornoj ishrani, dobrobiti zajednice, održivom poslovanju i razvoju, te zaštiti životne sredine. Sve te aktivnosti sprovode se u okviru posebnog programa Savencia Grupe pod imenom Oxygen, namenjenog održivom razvoju i društveno odgovornom poslovanju. Jedan od Mlekoproduktovih najvažnijih projekata usmerenih ka zdravoj i odgovornoj ishrani dece je Biser Nutri Akademija #PositiveFood, inače podržana i prepoznata od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Kompanija Mlekoprodukt takođe sa velikim zadovoljstvom redovno podržava lokalnu zajednicu i značajne projekte u kulturi, zdravstvu, privredi i sportu. Jedan od ključnih ciljeva kompanije Mlekoprodukt je i unapređenje zaštite životne sredine. Trenutno se intezivno radi na smanjenju udela plastičnih ma-

terijala u ambalaži. Tako se odnedavno na tržištu Srbije može naći Biser Buter

dr Milan Pašić, pomoćnik ministra za predškolsko i osnovno obrazovanje i vaspitanje u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. — Ministarstvo nastoji da pruži podršku projektima koji imaju za cilj pravilan razvoj i smanjenje gojaznosti kod dece, problemu koji predstavlja sve veći izazov, kako za roditelje, tako i za obrazovno-vaspitne ustanove. Biser Nutri Akademija #PositiveFood je dobar primer saradnje naše institucije sa društveno odgovornim kompanijama. Aktivnosti ove kampanje u skladu su sa prio-

RESPONSIBLE BUSINESS

Poslovni imperativ savremenog sveta

gde su plastične zaptivne folije zamenjene pergament papirom.

ritetima i usvojenim dokumentima našeg ministarstva. Takođe, drago nam je da su stručnjaci koje je Akademija angažovala koristili dokumenta o ishrani dece koje smo izradili pre tri godine, konkretno Pravilnik o uslovima za organizovanje, ostvarivanje i praćenje ostvarivanja ishrane učenika u osnovnoj školi i Stručno uputstvo o organizovanju, ostvarivanju i praćenju ishrane učenika u osnovnoj školi - rekao je dr Milan Pašić, pomoćnik ministra za predškolsko i osnovno obrazovanje i vaspitanje u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

READ THIS ON WEB

CORPORATE

MOBI BANKA – HUMANO BANKARSTVO Zaposleni Mobi Banke na maratonu sakupili 305 hiljada dinara

humanitarnoj akciji „Kilometar poruka“ zaposleni Mobi Banke sakupili su 305 hiljada dinara pomoći za fondaciju Budi Human, koja pomaže u finansiranju lečenja retkih i teških bolesti. Zaposleni Mobi Banke koji su učestvovali na maratonu, polumaratonu ili šetnji zadovoljstva poslali su po jednu SMS poruku na broj 3030 za svaki pređeni kilometar. „Zahvaljujem se kolegama koji su učestvovali u ovoj akciji. Akcije poput ove primer su humanog bankarstva koje mi zagovaramo. Najponosnija sam na maratonce naše banke koji su osmislili ovu akciju i podstakli kolege da učestvuju u maratonu i pomognu onima kojima je to najpotrebnije“, izjavila je Marija Popović, predsednica Izvršnog odbora Mobi Banke. Na ovogodišnjem Beogradskom maratonu, sa Telenorom kao ekskluzivnim partnerom, učestvovalo je 491 marato-

naca i 3043 polumaratonca koji su završili trku. Prvi put u istoriji maratona umesto trke zadovoljstva održana je šetnja zado-

U AKCIJI „KILOMETAR PORUKA“ POSLATO 1527 SMS PORUKA ZA FONDACIJU BUDI HUMAN

voljstva u duhu podrške osobama sa invaliditetom pod sloganom „Bez barijera“. „Vodimo računa o zaposlenima i njihovom zdravlju, zato smo i rešili da osmislimo ovu akciju i damo kolegama dodatni razlog da učestvuju u maratonu, a da istovremeno damo makar mali doprinos i pomognemo onima kojima je naša pomoć najpotrebnija“, rekao je Nenad Joksimović iz službe ljudskih resursa Mobi Banke, koji je trku zavšrio za 2:22:37.

RESPONSIBLE BUSINESS

Poslovni imperativ savremenog sveta

CORPORATE

ZELENOM GRADNJOM DO ENERGETSKE EFIKASNOSTI Lidl Srbija nosilac je EDGE sertifikata koji dodeljuje međunarodna finansijska institucija koja je član Grupe Svetske banke

ođenje računa o energetskoj efikasnosti u poslednjim godinama postalo je standard poslovanja odgovornih kompanija i zbog smanjenja troškova i zbog njihovog uticaja na životnu sredinu. Da je kompanija Lidl Srbija jedan od lidera u ovoj oblasti i pionir u primeni inovativnih rešenja u zelenoj gradnji, dokazuje to što je više od 40 prodavnica ovog lanca sertifikovano EDGE sertifikatom (Exellence in Design for Greater Efficiencies), koji dodeljuje IFC, međunarodna finansijska institucija koja je član Grupe Svetske banke i ima za cilj podsticanje razvoja u svetu. Prestižni EDGE sertifikat predstavlja potvrdu za rešenja u gradnji koja dovode do uštede energije i vode, kao i smanjene emisije štetnih gasova u minimalnom iznosu od 20%. Tako, Lidl prodavnice koriste u proseku čak za četvrtinu manje energije i vode u odnosu na objekte slične veličine i namene, dok neke od Lidl prodavnica ostvaruju impresivne uštede energije i do 65%, čime direktno doprinose očuvanju životne sredine. Operativne uštede štetnih emisija CO2, u proseku, iznose impresivnih 82,92 tone po prodavnici. – Aktivnosti usmerene na efikasnu upotrebu energije, vode i smanjenje emisije štetnih gasova, koje primenjujemo već od same gradnje objekata, predstavljaju potvrdu naše posvećenosti društveno odgovornom poslovanju. Svesni velikog uticaja koji imamo na zajednicu, kroz brojne inicijative i izjave

RESPONSIBLE BUSINESS

Poslovni imperativ savremenog sveta

o namerama, menjamo odnos prema resursima tako da smanjimo negativan uticaj na prirodu, kao i na društvo. Posebno nas raduje činjenica da je nezavisna potvrda u vidu EDGE sertifikata došla od tako kredibilne institucije kao što je IFC, koja je član Grupe Svetske banke. Naš plan je da u budućnosti ovu dobru praksu zelene gradnje proširimo i na sve nove objekte, čime će uštede resursa i pozitivan uticaj na društvo biti još veći – istakla je Martina Petrović, rukovodilac sektora Korporativnih komunikacija u kompaniji Lidl Srbija, koja je odgovorna i za CSR.

LIDL PRODAVNICE KORISTE U PROSEKU ČETVRTINU MANJE ENERGIJE I VODE U ODNOSU NA OBJEKTE SLIČNE VELIČINE I NAMENE, DOK NEKE OSTVARUJU UŠTEDE ENERGIJE I DO 65% Kako bi se obezbedio ovako značajan efekat na naše okruženje, zelena gradnja predstavlja uslov koji podrazumeva upotrebu ekološki prihvatljivijih materijala, postavku štednih sijalica, kao i senzora koji upravljaju osvetljenjem prostora, izgradnjom sistema za efikasnu upotrebu vode i slične mere. Još jednu potvrdu za uspeh Lidla u

oblasti energetske efikasnosti čini ISO 50001 sertifikat dodeljen od strane DEKRA organizacije, koji podrazumeva uspostavljanje i upravljanje sistemom potrošnje energije, energenata i dalje jačanje poslovanja kroz unapređenje energetske efikasnosti u svim domenima delovanja. Dodatno, Lidl za neke od svojih prodavnica, čija je izgradnja u planu u budućnosti, priprema i postavku još inovativnijih i efikasnijih rešenja za uštedu energije. Navedenim aktivnostima Lidl obezbeđuje rast broja objekata u našoj zemlji čija je izgradnja i njihovo delovanje zasnovano na ekološkim temeljima, što može biti dobar podsticaj i za druge kako bi se priključili ovoj zelenoj inicijativi koja će doprineti očuvanju ekosistema. O LIDLU Kompanija Lidl deo je nemačke Švarc grupe (Schwarz Gruppe), jednog od vodećih prehrambenih diskontnih lanaca u Evropi. Posluje u 32 zemlje širom sveta i broji više od 310.000 zaposlenih. Lidl je u Srbiji svoje prve prodavnice otvorio u oktobru 2018. godine i trenutno ima 51 prodavnicu u 32 grada širom zemlje. Imamo dugoročne planove sa ciljem da potrošačima širom Srbije ponudimo jedinstveno iskustvo kupovine i najbolji odnos cene i kvaliteta, po čemu smo prepoznati u svetu. Na osnovu sertifikovanja od strane Top Employers Institute za najboljeg poslodavca, Lidl je nosilac sertifikata „Top Employer Serbia“ i „Top Employer Europe” za 2021. godinu.

CORPORATE

LESAFFRE POMAŽE STUDENTIMA Zaposleni kompanije „Lesaffre Srbija“ učestvovali su u projektu „Posle faksa biću...“, u okviru kog su bili zaduženi za vebinar posvećen oblasti tehnologa u sferi prehrambene industrije i finansija

ompanija „Lesaffre Srbija “ i njeni zaposleni učestvovali su u projektu „Posle faksa biću...“, koji je organizovala Francusko-srpsko privredna komora u saradnji sa Univerzitetom u Beogradu – Centrom za razvoj karijere i savetovanje studenata. Serija interaktivnih radionica namenjenih studentima bila je posvećena promociji raznih zanimanja pod nazivom „Posle faksa biću…“. Svaka radionica bila je posvećena predstavljanju jednog zanimanja, a stručnjaci iz „Lesaffre Srbija“ su bili zaduženi za vebinar posvećen oblasti tehnologa u sferi prehrambene industrije i finansija. Jovan Krstić, jedan od tehnologa zaposlenih u kompaniji „Lesaffre Srbija“,

KOMPANIJA „LESAFFRE SRBIJA“ VEOMA CENI ENERGIJU I ZNANJE MLADIH LJUDI KOJI TEK POČINJU DA RADE, BILO KROZ PRAKSU, BILO KAO PRVI POSAO i finansijski analitičar Marija Mančić preneli su svoja poslovna, ali i životna iskustva velikom broju studenata koji se uključio u vebinar. Pored znanja koje se stiče na fakultetu i dodatnih tehničkih sposobnosti, panelisti vebinara su se fokusirali na ključne osobine pojedina-

ca koji konkurišu na novootvorene pozicije u nekoj firmi. „Neke od osobina koje smatramo bitnim su strpljenje, vrednoća, odlučnost, posvećenost, timski duh, komunikativnost, hrabrost u donošenju odluka, organizovanost, radoznalost i preduzetništvo“, naveli su panelisti „Lesaffre Srbija“. Oni su poseban značaj dali praksi i volontiranju tokom studiranja. – Kroz praksu studenti i mladi profesionalci dobijaju priliku da pronađu sferu rada u kojoj vide svoju buduću profesionalnu karijeru, nauče da svoje teorijsko znanje primene u praksi, kao i priliku da svoju proaktivnost i ostale prethodno navedene osobine dokažu svojim poslodavcima – zaključak je panelista Jovana Krstića i Marije Mančić. Miodrag Jelić, generalni direktor kompanije „Lesaffre Srbija“, izjavio je da ova globalna kompanija veoma ceni energiju i znanje mladih ljudi koji tek počinju da rade, bilo kroz praksu, bilo kao prvi posao. – Svi zaposleni su im na raspolaganju da bi dobili potrebna znanja i veštine i veoma smo ponosni na njihov napredak i doprinos rezultatima. Mladi ljudi moraju da steknu znanja koja će im olakšati određivanje posla kojim će se baviti i ne bi trebalo da se plaše da probaju da rade više poslova dok ne pronađu onaj koji ih ispunjava – naglasio je Jelić.

RESPONSIBLE BUSINESS

Poslovni imperativ savremenog sveta

CORPORATE

PRAVIMO PIVO ZA BOLJE DANAS I SUTRA. TO JE NAŠA SVRHA Kompanija Carlsberg pravi pivo već preko 170 godina. Odgovorno i održivo poslovanje će pomoći kompaniji da ostane na putu ostvarenja svoje strategije SAIL’22, donese vrednost akcionarima i društvu i nastavi da pravi pivo još dugo vremena

rogram Zajedno ka NULI pomaže kompaniji da umanji dugoročne rizike i pojača otpornost rešavanjem globalnih izazova kao što su klimatske promene, nestašica vode i pitanja javnog zdravlja. Takođe omogućava da se iskoriste prilike zadovoljavanjem rastuće potražnje potrošača za održivijim proizvodima I zdravijim izborima. Program definiše ciljeve za podsticanje aktivnosti u četiri prioritetne oblasti: NULA ugljeničnog otiska, NULA rasipanja vode, NULA neodgovorne konzumacije i kultura NULA povreda na radu. Identifikovane kroz proces procene materijalnosti, to su oblasti u kojima može da se ostvari

RESPONSIBLE BUSINESS

Poslovni imperativ savremenog sveta

PROGRAM ZAJEDNO KA NULI POMAŽE KOMPANIJI DA UMANJI DUGOROČNE RIZIKE I POJAČA OTPORNOST REŠAVANJEM GLOBALNIH IZAZOVA KAO ŠTO SU KLIMATSKE PROMENE, NESTAŠICA VODE I PITANJA JAVNOG ZDRAVLJA

najveći uticaj na održivi razvoj putem poslovanja i partnerstava. Carlsberg Grupacija usaglasila je svoje ambicije i ciljeve sa UN ciljevima održivog razvoja (COR) tamo gde može da ostvari najveći uticaj. Sarađuje sa dobavljačima, nevladinim organizacijama i drugima u industriji kako bi napredova Zajedno ka NULI. Dosledna posvećenost odgovornom poslovanju podupire napredak u sve četiri prioritetne oblasti.

NULA RASIPANJA VODE

Nestašica vode direktno utiče na zajednice i poslovanje Carlsberg Grupacije. Brojni delovi sveta suočavaju se sa sve većim izazovima nedostat-

ka vode zbog toga što efekti klimatskih promena uzrokuju sušu i menjaju obrasce padavina. Već 2025. godine može da se desi da se dve trećine ljudi u svetu suoči sa nestašicama vode. A do 2050. gotovo polovina globalnog BDP bi mogla da potiče iz oblasti u kojima je prisutan visok rizik po pitanju vode. Voda je osnovni sastojak proizvoda kompanije, a ostalim ključnim sastojcima – kao što su ječam i hmelj – potreban je za uzgoj. Jednostavno rečeno, bez vode nema ni piva. Budući da je 17 pivara Carlsberg Grupacije na visoko rizičnim lokacijama po pitanju vode, usmerenost na pomeranje granica efikasnosti i tehnologije istovremeno predstavlja i poslovni i ekološki prioritet. Industrijje u kojoj posluje igraju veliku ulogu u očuvanju zaliha vode, zato je Carlsberg Grupacija postavila ambiciozne globalne ciljeve za NULA rasipanja voda. Od 2015. godine, u Carlsberg Srbiji je za 15% poboljšana efikasnost upotrebe vode realizacijom brojnih inicijativa u okviru svih odeljenja. Kroz povećanje efikasnosti, optimizaciju opreme i procesa, kao i ponovnu upotrebu vode u tehničke svrhe, Carlsberg Srbija je korak bliže ispunjenju svojih i globalnih ciljeva. U toku 2020. godine, u sklopu pivare, u rad je puštena nova fabrika za hemijsku pripremu vode kapaciteta 160m3/h. Uz obezbeđivanje vode naj-

višeg kvaliteta, rad opreme je maksimalno optimizovan kako bi se sprečila nepotrebna rasipanja vode. Jedan od načina da doprinese optimalnoj upotrebi i štednji prirodnih resursa, Carlsberg Srbija sprovodi i kroz instalirano postrojenje za prečišćavanje otpadne vode koje je zvanično pušteno

JEDAN OD NAČINA DA DOPRINESE OPTIMALNOJ UPOTREBI I ŠTEDNJI PRIRODNIH RESURSA, CARLSBERG SRBIJA SPROVODI I KROZ INSTALIRANO POSTROJENJE ZA PREČIŠĆAVANJE OTPADNE VODE u rad 2010. godine. Reč je o investiciji vrednoj 5 miliona evra. Ovo postrojenje predstavlja vrlo moderno automatizovano odeljenje sa tercijarnom preradom otpadnih voda, što znači da se ulazne otpadne vode prečišćavaju: mehanički – uklanjanjem fizičkih nečistoća, mikrobiološki – u metanskom i aerobnim tankovima i taloženjem – delovanjem hemijskih agenasa, koje vezuju hemij-

ske nečistoće kao što je fosfor. Ovakav način prečišćavanja ima za rezultat izuzetnu efikasnost i to do 99% u odnosu na ulazne zagađujuće materije, koje je analiziranjem vode kompaniji potvrdio i Institut za javno zdravlje u Novom Sadu. Pogon za preradu otpadnih voda u Čelarevu je specifičan upravo po tome što pokriva sve aspekte zagađenja i oslobađa vodu od istih. Postrojenje je tehnološki koncipirano tako da se u postupku obrade otpadne vode, bio-tretmanom u anaerobnim uslovima, pored ostalih produkata razgradnje biološki razgradivih materija, stvara i biogas. Biogas je mešavina ugljovodonika i po svom sastavu je veoma sličan prirodnom gasu, koji je danas pored naftnih derivata, najčešće korišćeni izvor za dobijanje toplotne energije. Nakon faze prečišćavanja, biogas se transportuje do sabirnog rezervoara odakle se po potrebi distribuira prema kotlu za sagorevanje. Na ovaj način se zamenjuje deo prirodnog gasa koji se koristi za proizvodnju toplotne energije. Carlsberg Srbija ovaj gas koristi kao zamensko gorivo za prirodni gas, i to u količinama do 18%. Kroz postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u 2020. godini proteklo je čak 3,140,020 hl vode. Korišćen materijal iz Godišnjeg izveštaja o održivosti Carlsberg Grupacije za 2020. god.

RESPONSIBLE BUSINESS

Poslovni imperativ savremenog sveta

KULTURA NULA POVREDA

Carlsberg Srbija za upravljanje rizicima služi se sistemom upravljanja bezbednošću i zdravljem, obukama i poštovanjem sopstvenih rigoroznih standarda, uključujući kompanijska Pravila koja život znače. Beskompromisna fokusiranost Carlsberg Grupacije na bezbednost daje rezultate, što se vidi iz pada stope povreda na radu četiri godine zaredom (na nivou Grupacije). Cilj je da do 2030. godine bude NULA povreda na radu sa izgubljenim vremenom u celoj kompaniji. Unapređenjem u oblasti bezbednosti i zdravlja zaposlenih zaposlenima je omogućeno da žive ispunjen i produktivan život i kod kuće i na poslu – a tako je i poslovanje efikasnije. U 2020. godini pojačana je podrška za generalno fizičko i psihičko zdravlje zaposlenih kako bi im se pomoglo da izdrže period pandemije virusa Covid-19. Svim zaposlenima, bez obzira na poziciju na kojoj se nalaze, kompanija Carlsberg uplaćuje dopunsko zdravstveno osiguranje. Ovim benefitom želi da pruži svojim zaposlenima dodatnu i kvalitetniju zdravstvenu zaštitu, te se oni mogu pregledati i lečiti besplatno u velikom broju privatnih zdravstvenih ustanova širom Srbije.

ŠTA ČINIMO DA BISMO ELIMINISALI TEŠKE POVREDE

U 2020. godini desilo se 7 povreda zaposlenih i izvođača radova u Carlsberg Srbiji. Inicijative iz oblasti bezbednosti u 2020. godini su bile fokusirane na uključivanje svih zaposlenih kroz prijavljivanje nebezbednih situacija i ponašanja. U toku 2020. godine čak je 97% zaposlenih u sektorima proizvodnje i logisti-

Fabrika za preradu vode

RESPONSIBLE BUSINESS

Poslovni imperativ savremenog sveta

ke prijavilo 6 i više opažanja za bezbednost, od čega je rešeno čak 84% rizičnih uslova i ponašanja. Svaka povreda treba da se izbegne, ali na prvom mestu da se smanje rizici teške povrede. Na osnovu toga pojačane su kontrole i unapređeni sledeći procesi: definisana je nova procedura za dozvole za rad za visoko rizične aktivnosti, unapređen proces upravljanja sa izvođačima radova, definisana ključna pravila kroz program Pravila koja život znače. U cilju povećanja bezbednosti na radu, Carlsberg Srbija je započela projekat relociranja rashladnog odeljenja, kako bi smanjila ukupnu količinu sredstva za hlađenje i broj lokacija na kojima se skladišti. Ukupna vrednost projekta je 1,68 miliona EUR. Realizacija projekta započeta je u maju 2020, a trajaće do kraja 2021. godine. Do sada je završen građevinski deo, izgrađen je novi objekat, kao i nova trafo stanica. “Primarna stvar kod postizanja ambicije NULA povreda na radu jeste edukacija zaposlenih i podizanje svesti o neophodnosti poštovanja svih procedura, ali i proaktivnog prijavljivanja novih po-

LJUDI SAMI DONOSE ODLUKE O NAČINU NA KOJI KONZUMIRAJU NAŠE PROIZVODE, ALI MI TEŽIMO DA IH INFORMIŠEMO I DA OMOGUĆIMO I PODSTAKNEMO ODGOVORNO UŽIVANJE

MARINA ĆULIBRK EHS menadžer kompanije Carlsberg Srbija tencijalnih opasnosti na koje se nailazi u svakodnevnom radu. Izgradnja kulture u kojoj svaki zaposleni brine o bezbednosti sebe i svojih kolega, ključ je ostvarivanja nula povreda, a dužnost nas kao poslodavca jeste da na izgradnji te kulture radimo intenzivno i kontinuirano." – kaže MARINA ĆULIBRK, EHS menadžer kompanije Carlsberg Srbija. U 2020. Godini po prvi put je jedan dan bio posvećen temi zdravlja i bezbednosti kroz niz treninga namenjenih ciljnim grupama zaposlenih. Više od 150 zaposlenih u jednom danu prošlo je kroz šest stanica sa simulacijama na teme bezbednosti u saobraćaju, bezbednog upravljanja viljuškarom, prve pomoći, gašenja požara, rukovanja hemikalijama i rada na visini. Tokom cele godine održavaju se različite obuke za bezbednost poput vožnje u ekstremnim uslovima u saradnji sa Nacionalnom vozačkom akademijom. Tokom 2020. godine, svi kompanijski vozači prošli su kroz online obuke za bezbednu vožnju, a nove obuke održavaće se i u 2021. godini. Osim ovih, organizovani su i treninzi za izbegavanje spoticanja, rukovanje teretom i rad u skučenim prostorima. U 2020. godini veliki broj obuka bezbednosti i zdravlja sprovedeno je za celokupnu prodajnu organizaciju kompanije Carlsberg Srbija. Zaposleni su sticali znanja i veštine potrebne za ukazivanje prve pomoći povređenom, koji je pretrpeo ozbiljnu traumu. Carlsberg Srbija

JOVANA VJEŠTICA Menadžer komunikacija kompanije Carlsberg Srbija je za sve vozače kompanijskih automobila u 2020. godini uvela praktični trening vožnje koji organizujemo u saradnji sa Nacionalnom vozačkom akademijom (NAVAK).

NULA NEODGOVORNE KONZUMACIJE

Kompanija Carlsberg želi da osigura da ljudi odgovorno uživaju u pivu i da pruži potrošačima izbor koji se uklapa u uravnotežen način života. Brendovi Carlsberga su u središtu društvenih okupljanja i igraju pozitivnu ulogu u životima miliona ljudi širom sveta. Kultura pijenja alkohola je sve bolja u brojnim regionima – uključujući Evropu, u kojoj prekomerna epizodna konzumacija beleži pad u 29 od 30 zemalja. Pandemija virusa Covid-19 je podvukla značaj zdravih životnih navika za mnogo ljudi širom sveta. Međutim, zloupotreba alkohola – npr. maloletnička ili prekomerna konzumacija i pijenje tokom vožnje – i dalje je globalan zdravstveni problem. Iz tog razloga Carlsberg Grupacija predano promoviše koncept NULA neodgovorne konzumacije. Ljudi sami donose odluke o načinu na koji konzumiraju naše proizvode, ali Carlsberg Grupacija teži da ih informiše i da omogući i podstakne odgovorno uživanje. Pojačavaju se aktivnosti kojima se izbegava reklamiranje maloletnim licima i uključuju poruke o odgovornoj konzumaciji, kao i informacije

o sastojcima i nutritivnim vrednostima na ambalaži proizvoda i na internetu. Kompanija se udružuje sa stručnjacima, kupcima i nevladinim organizacijama kako bi radila na izazovima u vezi s alkoholom i brzo širi asortiman bezalkoholnih proizvoda. Brojnim aktivnostima usmerenim direktno na potrošače ili širu javnost kompanija Carlsberg Srbija godinama radi na podizanju svesti o štetnom uticaju prekomerne konzumacije alkohola. Na ambalaži svih brendova kompanije istaknuti su simboli koji ukazuju na odgovornu konzumaciju proizvoda, a na mestu prodaje i događajima na kojima se njihovi proizvodi konzumiraju, prenosi se poruka odgovornog ponašanja kroz različite face to face aktivacije. U skladu sa ciljem kompanije da na ambalaži velikih brendova postavi konkretne poruke, u 2020. poziv na odgovornu konzumaciju alkohola direktno sa limenke potrošačima su uputila dva najveća brenda Carlsberg Srbije, LAV i TUBORG. Prvi put, LAV je uz svoj poznati slogan "ILI JESI ILI NISI LAV" poručio "ILI PIJEŠ ILI VOZIŠ", naglašavajući važnost izbora između ove dve aktivnosti i njihovu međusobnu isključivost. Cilj poruke je da pri samoj konzumaciji podseti potrošače da ne sedaju za volan. Sa istim ciljem u kampanju

SVAKA POVREDA TREBA DA SE IZBEGNE, ALI PRVENSTVENO ONE KOJI NOSE NAJVEĆI RIZIK OD TEŠKE POVREDE

se uključio i TUBORG, prilagodivši ton komunikacije mlađoj populaciji. U julu 2020. se na policama prodavnica pojavila limitirana edicija limenki sa 12 različitih poruka koje kombinuju, na prvi pogled, nepomirljive aktivnosti, a jedna od njih, poruka "I CIRKA STRAVA I TREZNA GLAVA" posvećena je upravo podizanju svesti o odgovornoj konzumaciji mlađim potrošačima, posebno kod mladih koji se tek upoznaju sa uživanjem u pivu. "Proizvodi naše kompanije se primarno konzumiraju u trenucima zabave i dobrog provoda, a naša dužnost kao proizvođača alkoholnih proizvoda jeste da ukažemo da jedino odgovornom konzumacijom, lepi trenuci koje doživimo to i ostaju. Zalažemo se za nula neodgovorne konzumacije, mladim ljudima ukazujemo na posledice zloupotrebe alkohola i protivimo se vožnji pod uticajem alkohola. To činimo konstantnom komunikacijom na ambalaži, kao i brojnim aktivnostima sa partnerima", kaže JOVANA VJEŠTICA, Menadžer komunikacija kompanije Carlsberg Srbija. U 2020. godini Carlsberg Srbija je u saradnji sa Deep Dive agencijom za istraživanje tržišta sprovela istraživanje na nacionalnom uzorku ispitanika od 18 do 28 godina, posvećeno njihovim navikama kada se radi o konzumaciji alkohola, čije rezultate koristi kao bazu za planiranje svojih aktivnosti u ovoj oblasti. Imajući u vidu da su primarna ciljna grupa mladi ljudi koji uglavnom komuniciraju na društvenim mrežama, aktivnosti su fokusirane na digitalne kanale komunikacije i mesta za druženje.

RESPONSIBLE BUSINESS

Poslovni imperativ savremenog sveta

Responsible Business Poslovni imperativ savremenog sveta

P A N E L

RESPONSIBLE LEADERSHIP

Predvodnici društveno odgovornih promena

RESPONSIBLE BUSINESS

Poslovni imperativ savremenog sveta

M O D E RATO R

Vanja Kovačev, komunikacijski ekspert UČESNICI

Nenad Stojković, NIS Milana Jević Gledović, potpredsednik pravnih poslova i zaštite resursa, član Izvršnog odbora kompanije Delez Srbija Dušan Stojaković, Hemofarm Tamara Vlastelica, profesor na Fakultetu organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu

I N T E R VJ U

ODRŽIVI RAZVOJ JE VIŠE OD DECENIJU PRISUTAN U NIS-U Izuzetno sam ponosan na činjenicu da je NIS u oblasti društvene odgovornosti jedna od vodećih kompanija u Srbiji NENAD STOJKOVIĆ Menadžer za održivi razvoj, NIS Gazprom Neft d 2009. godine NIS je kroz brojne društveno odgovorne projekte u lokalnim zajednicama uložio preko četiri milijarde dinara. Pomogli smo izgradnju, rekonstrukciju i opremanje preko 150 osnovnih i srednjih škola, 37 dečjih bolnica i domova zdravlja, 77 igrališta i parkova, 12 laboratorija, 14 porodilišta, donirali 14 sanitetskih i patronažnih vozila i još mnogo toga.

Sve društveno odgovorne aktivnosti realizujete pod sloganom „Budućnost na delu“. Šta za vašu kompaniju znači ovaj slogan?

— Sve društveno odgovorne aktivnosti realizujemo pod sloganom „Budućnost na delu“. Želimo da pružimo našim sugrađanima energiju da se angažuju na opštu korist, da napreduju u svim oblastima. Reč je o čvrstom opredeljenju NIS-a da već danas gradi bolju budućnost za sve u Srbiji. Čak i u ovim izazovnim vremenima pokazali smo da ne odstupamo od društveno odgovornog poslovanja i podrške građanima i lokalnim zajednicama. Tokom 2020. godine poklonili smo 270 tona mlaznog goriva nacionalnom avio-prevozniku „Er Srbiji“ za potrebe dopremanja medicinske opreme i prevoz građana Srbije koji su se na početku pandemije zatekli van granica zemlje. Donirali smo više od 50.000 litara vode pacijentima i zdravstvenim radnicima. U saradnji sa Unicefom smo nabavili 56 kiseoničkih protokomera za bolnice u Srbiji. Naša matična kompanija, „Gasprom njeft“, donirala je 1.500 tona goriva za potrebe javnih službi Vlade Srbije. U sve humanitarne aktivnosti koje

sprovodimo su uključeni naši zaposleni u okviru Kluba volontera NIS-a.

Kažite nam nešto više o programu „Zajednici zajedno“ i planovima u okviru ovog programa tokom 2021. godine.

— „Zajednici zajedno“ je program društvene odgovornosti koji naša kompanija sprovodi u 12 partnerskih gradova i opština širom Srbije i u okviru kog je već 13 godina posvećena realizaciji aktivnosti sa ciljem unapređenja uslova u zajednici i poboljšanja kvaliteta života njenih građana. U okviru ovog programa kompanija NIS uložila je više od 1,3 milijarde dinara i realizovala preko 1.000 projekata dostupnih za korišćenje svim članovima zajednice. Uređeni su parkovi, bolnice, škole, sportski tereni, rekonstruisani vrtići i brojni drugi objekti.

NIS ĆE I NADALJE NASTAVITI DA OSTVARUJE ZNAČAJNE DRUŠTVENO ODGOVORNE PROJEKTE ŠIROM SRBIJE U SARADNJI SA PARTNERIMA Proteklih godina fokus programa bio je na pružanju podrške i pomoći zdravstvenim ustanovama, prvenstveno onim u kojima se leče najmlađi, kao i na unapređenju digitalizacije nastavnog procesa i bezbednosti učenika i nastavnika u školama. Ove godine, uprkos izazovnom periodu, za program „Zajednici zajedno“ izdvojili smo sredstva u iznosu od 107,5 miliona dinara, koja će biti usmerena na podršku ekološkim projektima.

Koliko je po vašem mišljenju važno izve-

štavanje javnosti o odgovornom poslovanju velikih kompanija?

— Najpre želim da istaknem da je NIS pionir u Srbiji kada je reč o kompanijama koje izveštavaju o naporima u oblasti održivog razvoja. Krajem maja izdali smo 11. po redu izveštaj o održivom razvoju koji je verifikovala nezavisna revizorska kuća i koji je u skladu sa standardima vodeće organizacije u svetu u oblasti održivog poslovanja Global Reporting Initiative (GRI). Izveštavanje kompanija o održivom razvoju je pre svega pokazatelj njihovog opredeljenja da rade transparentno i da se angažuju na opštu korist zajednice u kojoj posluju. Otvorenost kompanija pokazuje i njihovu želju da neprestano unapređuju poslovanje u svim oblastima. Mislim da je pre svega važno sprovoditi projekte u korist zajednice, ali je svakako od velike važnosti i komunikacija ovih aktivnosti. Pre svega jer time dajemo pozitivan primer drugima i pozivamo ih da se i sami angažuju na opštem boljitku.

Da li velika preduzeća kao što je NIS treba da budu primer malim i srednjim preduzećima?

— Ako si najveći, onda treba da daješ primer drugima. Tom idejom vodimo se i u NIS-u kada planiramo i realizujemo aktivnosti koje će unaprediti kvalitet života naših sugrađana. Nije reč samo o kompaniji, već i o mojim kolegama. Klub volontera NIS-a ima više od 1.600 članova koji su u prošloj godini realizovali preko 2.000 volonterskih sati u različitim humanitarnim aktivnostima. To znači da su više od 83 dana radili na uređenju i ulepšavanju zdravstvenih ustanova, podršci starijima u vreme vanrednog stanja, pakovanju i pripremi za isporuku pijaće vode, pripremi poklona za decu u ustanovama socijalne zaštite, kao i brojnim drugim aktivnostima.

RESPONSIBLE BUSINESS

Poslovni imperativ savremenog sveta

I N T E R VJ U

DELEZ SRBIJA JE NAJVEĆI DONATOR HRANE U SRBIJI MILANA JEVIĆ GLEDOVIĆ

Odgovoran pristup u upravljanju viškovima hrane i pružanje pomoći onima kojima je ona najpotrebnija godinama su strateški deo našeg poslovanja

Potpredsednik za pravne poslove i zaštitu imovine i član Izvršnog odbora kompanije Delhaize Serbia ideri društvene odgovornosti preuzimaju inicijativu i motivišu, pokazuju energiju da je svaki korak važan ka ostvarenju krajnjeg cilja – a to je bolje društvo koje želimo za sve nas.

Predstavite nam u čemu se ogleda odgovorno poslovanje kompanije Delez Srbija. Na koji projekat kompanije ste najponosniji?

— Društveno odgovorno poslovanje kompanije Delez Srbija prati ciljeve strategije održivog poslovanja Ahold Delez grupe sa posebnom željom da se ostvaruje pozitivan uticaj na lokalnu zajednicu i okruženje. Kompanija realizuje mnoge projekte koji direktno imaju za cilj poboljšanje života građana i zaposlenih, doprinosi rešavanju važnih društvenih problema i uključuje kupce u projekte i inicijative s ciljem da se pokrene zajednica, da zajedno pravimo male korake koji vode do promena u segmentu društvene odgovornosti.

Počela je sa radom prva digitalna platforma za donaciju hrane u Srbiji „Tanjir po tanjir“. Molimo vas da nam predstavite ovaj projekat i njegove benefite.

— Pre šest godina započeli smo projekat „Pomažemo da imaju i oni koji nemaju“, zahvaljujući kom je donirano više od 5.000 tona hrane i ostvarena saradnja sa više od 70 organizacija korisnika Banke hrane. Delez Srbija je i najveći donator hrane u Srbiji, a do sada je ka Banci hrane usmereno više od 60 odsto količine donirane

RESPONSIBLE BUSINESS

Poslovni imperativ savremenog sveta

hrane toj organizaciji. U želji da dodatno unapredimo delovanje ka zajedničkom cilju, uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj, razvili smo prvu digitalnu platformu za donaciju hrane u Srbiji – „Tanjir po tanjir“. To je nov model upravljanja viškovima hrane koji će omogućiti da na godišnjem nivou veće količine dođu do krajnjih korisnika, do onih kojima je pomoć najpotrebnija. Platforma je počela sa radom u februaru ove godine i organizacije jednim klikom mogu da rezervišu

DELEZ SRBIJA KAO JEDAN OD NAJVEĆIH POSLODAVACA U ZEMLJI DOPRINOSI OSNAŽIVANJU POZICIJE ŽENA U DRUŠTVU namirnice koje u toku dana Maxi, Mega Maxi, Tempo i Shop&Go radnje izdvoje za doniranje. Prodavnice svakodnevno ažuriraju informacije o dostupnim količinama voća i povrća, a ukoliko se ukaže potreba, jedna organizacija može da preuzima namirnice i iz više radnji. Doniranje viškova hrane doprinosi posebno ostvarivanju Cilja 2 – Svet bez gladi i Cilja 12 – Odgovorna potrošnja i proizvodnja, dok istovremeno utiče na smanjenje emisija štetnih gasova sa efektom staklene bašte (GHG) koje proizvodi organski otpad, čime doprinosi

borbi protiv klimatskih promena (Cilj 13).

Šta velika kompanija ili korporacija mora da poseduje i na koji način da posluje da bi bila predvodnik društveno odgovornih promena? — Više je stvari potrebno da bi jedna kompanija mogla da bude lider promena, ali pre svega je to odgovornost prema onima s kojima stvarate inicijative koje pokreću promene, prema zaposlenima, ali i prema svima koji predstavljaju karike u lancu poslovanja. Potrebno je imati strategiju koja je primenjiva na lokalnu zajednicu, ali i kroz čiju realizaciju pokazujete da vam je stalo, da zaista želite da utičete da se menja društvo u kojem ste i da pružate doprinos rešavanju važnih društvenih pitanja.

Recite nam koji je najveći benefit žene kao lidera u velikoj kompaniji kao što je Delez Srbija?

— Delez Srbija kao jedan od najvećih poslodavaca u zemlji doprinosi osnaživanju pozicije žena u društvu. Imam zadovoljstvo da sarađujem sa ženama koje su izuzetno profesionalne, uvažene od kolektiva i imaju vrlo bogate poslovne profile koje su gradile temeljno i hrabro. Upravo svojom posvećenošću i mogućnošću da brzo reaguju i efikasno rešavaju više zadataka istovremeno imaju sve preduslove pravog lidera. Naravno, uz nepogrešivu žensku intuiciju, koja je i u poslu veoma važna.

Lepota odgovorne kompanije je u tome da je prešla sa self centric na patient centric i, ono što je jako važno, da razvijamo zdrave životne stilove i bavimo se prevencijom

KOMENTAR

ODRŽIVOST NAS ČINI PREPOZNATLJIVIM NA TRŽIŠTU DUŠAN STOJAKOVIĆ Hemofarm

i sada živimo u doba kulture iskustva na račun kulture posedovanja. Kada imate mlade ljude koji radije žele da imaju dobro iskustvo umesto da poseduju, vi morate kao kompanija u svojim proizvodima i uslugama da im pružite neke održive sastojke. Oni će gledati održivost proizvoda pre nego njegovu cenu i naša istraživanja koja smo radili pre i početkom ove godine govori da su mladi ljudi spremni da plate proizvod i više ako on u sebi ima neki aspekt održivost. Mislim da je to jako važno.

PANDEMIJA I ODGOVORNOST

Odgovornost kompanije koja je lider na farmaceutskom tržištu i lider u održivom razvoju podrazumevala je da ne sme da se desi da nema lekova na tržištu. Ispostavilo se da je deo „Hemofarm“ proizvoda bio deo protokola lečenja ljudi koji su oboleli od virusa korona. Treba imati u vidu da smo i mi kao kolektiv osećali opasnost od pandemije, a opet morali smo da pružimo tržištu ono što je neophodno da bi sistem javnog zdravlja mogao da opstane. I šta se dešava? Onda vaša odgovornost dolazi do maksimuma i tada se demonstrira na delu responsible leadership. Mi smo organizovali proizvodnju u četiri smene tokom 24 sata sedam

dana u nedelji i zato smatramo da su naši radnici iz proizvodnje, kao i oni iz drugih sektora pravi heroji ovoga doba. Još jedna stvar koju nas je naučila pandemija jeste da bez tog radnika u proizvodnji koji pravi farmaceutski proizvod doktori farmaceuti ne mogu da obave svoj posao. Kada sagledate sve to sa top level nivoa, onda shvatite koja su očekivanja od vaše kompanije.

ODRŽIVOST NAM OMOGUĆAVA SKLAPANJE NOVIH POSLOVNIH PARTNERSTAVA I UTIČE NA AFIRMATIVNU REPUTACIJU KOMPANIJE UTICAJ ODRŽIVOG RAZVOJA

Interno – nama je održivi razvoj pomogao da se zbližimo sa zaposlenima. Tek kada kod zaposlenih stvorite osećaj da je kompanija njihova i da doprinos svakog pojedinca znači, vi možete da govorite o izvesnoj budućnosti. Eksterni uticaj – održivost nas čini prepoznatljivim na globalnom tržištu, čini nas konkurentnijim, pomaže našem employer brandingu zato što mladi ljudi

žele da rade u kompaniji koja je odgovorna. Mi smo za deset godina spasli toliko šuma koje bi pokrile 157 hektara, što je ekvivalent 200 fudbalskih terena. Oko 80 odsto naših kutijica je od recikliranog kartona i mi se jako dobro osećamo zbog toga. Neke strane države u kojima prometujemo lekove čak imaju podsticaje za naše lokalne afilijacije zato što su proizvodi upakovani u kutijice od recikliranog kartona.

PROJEKTI

Prva apoteka u Srbiji je bila u Vršcu. Nije slučajno što je „Hemofarm“ nastao pre 61 godinu upravo u Vršcu. Meni najdržaji društveno odgovorni projekat je „Najvažniji poziv u životu“. To je jedan od projekata koji je obeležio rad naše „Hemofarm fondacije“ čiji je cilj bio podizanje svesti javnosti o doniranju organa. Mislim da smo napravili veliku promenu sa tim projektom. Uspeli smo da se izborimo da 6. jun bude proglašen zvanično Nacionalnim danom donora. Jedan donor može da spase od sedam do osam života. Takođe projekat „Ne dozvoli da pukne“ koji smo organizovali u cilju edukacije javnosti o značaju prevencije visokog krvnog pritiska. Šta sve treba da uradimo kako bismo sprečili visok krvni pritisak zato što su kardiovaskularne bolesti neke od najvećih uzročnika smrti u Srbiji.

RESPONSIBLE BUSINESS

Poslovni imperativ savremenog sveta

ANALITIKA

10 FAZA UPRAVLJANJA DRUŠTVENOM ODGOVORNOŠĆU Za efektivno upravljanje društveno odgovornim poslovanjem neopodno je definisanje strategije, programa i akcionog plana, kojim se taj proces strukturira od samog iniciranja do merenja krajnjih efekata

ću bude dovoljno visoko u hijerarhiji kompanije, kako bi imala potrebna ovlašćenja da koordinira krosfunkcionalne procese.

naliziranje postojećih poslovnih A politika, procesa i rezultata u kontekstu društvene odgovornosti

DR TAMARA VLASTELICA Profesor na Fakultetu organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu r Tamara Vlastelica je profesorka na Fakultetu organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu, na Katedri za marketing menadžment i odnose s javnošću. Vlastelica je doktorirala na temu korporativne društvene odgovornosti, a bila je i predsedavajuća Radne grupe za izradu Nacionalne strategije društveno odgovornog poslovanja Globalnog Dogovora Ujedinjenih Nacija. Dr Vlastelica podelila je sa nama 10 faza upravljanja društvenom odgovornošću.

Obezbeđivanje saglasnosti i posvećenosti najvišeg rukovodstva kompanije Uvođenje društvene odgovornosti zahteva preispitivanje misije, vizije i osnovnih korporativnih vrednosti kompanije. Stoga je saglasnost i posvećenost najvišeg rukovodstva, a u slučaju kompanija i vlasnika, neophodan prvi korak u ovom procesu. Poželjno je i da osoba zadužena za upravljanje društvenom odgovornoš-

RESPONSIBLE BUSINESS

Poslovni imperativ savremenog sveta

Na samom početku definisanja strategije KDO, preporučuje se analiziranje postojećih dokumenata – politika i procesa. Pojedini dokumenti, poput kodeksa poslovnog ponašanja ili etike, kao i pravilnici o zaštiti na radu, su često sastavni deo politike ljudskih resursa i nisu prethodno tretirani kao dokumenti KDO. Zatim, poštovanje određenih ekoloških, bezbednosnih i drugih standarda u procesu proizvodnje, često je sastavni deo poslovanja, a adekvatnim unapređenjem i sistematizacijom može postati deo programa društvene odgovornosti.

JEDAN OD OSNOVNIH PRINCIPA U STRATEŠKOM UPRAVLJANJU DRUŠTVENOM ODGOVORNOŠĆU JE TZV. PRINCIP „MATERIJALNOSTI” (ENGL. MATERIALITY) I dentifikovanje ključnih aspekata poslovanja kojima kompanija pozitivno ili negativno utiče na društvenu zajednicu

Jedan od osnovnih principa u strateškom upravljanju društvenom odgovornošću je tzv. Princip „materijalnosti” (engl. materiality). On podrazumeva da se pri uvođenju korporativne odgovornosti prvenstveno započne od ključnih aspekata poslovanja, kojima konkretna kompanija utiče na društvenu zajednicu. Na primer, ukoliko se poslovanje u najvećem delu zasniva na transportu, prvo je neophodno fokusiranje na smanjenje emisije gasova prilikom transporta, a tek zatim na druge aspekte društveno odgovornog poslovanja, poput stipendiranja đaka u lokalnoj zajednici ili volontiranja zaposlenih.

I dentifikovanje problema društvene zajednice u okviru koje kompanija posluje i njihovo povezivanje sa poslovnim interesima Sledeći korak u sistemskom uvođenju društvene odgovornosti u poslovanje predstavlja identifikovanje realnih problema ili potreba društvene zajednice u posmatranom vremenskom periodu, čijem rešenju ili zadovoljenju kompanija može da doprinese svojim društveno odgovornim angažmanom. Osim toga, značajno je i utvrditi koliki značaj građani i važne grupe stejkholdera pridaju određenim društvenim problemima.

efinisanje ciljeva i strategije, proD grama, planova i politika Način planiranja i implementiranja koncepta društvene odgovornosti zavisi od: veličine i delatnosti kompanije, društvenih, ekonomskih, političkih i tehnoloških speci-

fičnosti okruženja, aktivnosti konkurencije, identifikovani očekivanja stejkholdera, raspoložive logistike za implementiranje programa i dr. Definisanje strategije podrazumeva i odluku kompanije o dinamici sprovođenja aktivnosti, izboru partnerskih organizacija, kao i o prioritetima pojedinih procesa ili projekata.

politike kompanije, pa samim tim i ključni nosioci društvene odgovornosti. Poželjno je da se zaposleni uključe i u sam proces definisanja strategije i konkretnih programa, kako bi se prikupilo što više kvalitetnih ideja, ali i obezbedila uključenost, pa samim tim i veća motivisanost zaposlenih za sprovođenje programa.

tate koje kompanija ostvaruje na ovom polju. Prema jednom mišljenju, komuniciranje KDO predstavlja „jeftinu” promociju i ostvarivanje tržišne prednosti netržišnim instrumentima. Sa druge strane, velika prednost promocije aktivnosti u ovoj oblasti je što podstiče i druge kompanije da počnu ili inteziviraju svoje ak-

bezbeđenje potrebnih ljudskih i O materijalnih resursa Uvođenje koncepta društvene odgovornosti zahteva angažovanje određenih materijalnih i ljudskih resursa. Značajno je organizaciono rešenje, odnosno pozicija u hijerarhiji, broj ljudi u sektoru ili timu za KDO, kao i jasno definisanje njihovih ovlašćenja i odgovornosti. Sam budžet za društveno odgovorno poslovanje se sastoji od dva dela: jedan namenjen upravljanju, koordiniranju aktivnosti i komuniciranju, a drugi konkretnim troškovima sprovođenja aktivnosti. U zavisnosti od toga ko

EVALUACIJA PROCESA I REZULTATA PROGRAMA KORPORATIVNE DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI ZAPOČINJE JOŠ U FAZI DEFINISANJA CILJEVA je odgovoran za sprovođenje konkretnog programa, lociran je i izvor sredstava. On može biti definisan po principu „top-down” (rukovodstvo odredi ukupan budžet za proces, a menadžer raspoređuje raspoloživa sredstva po aktivnostima, odnosno troškovima) ili po principu „bottom-up” (menadžer na osnovu odobrenog plana, predlaže budžet, odnosno potrebna sredstva za realizaciju usvojenog plana aktivnosti).

Sprovođenje programa i planova Efikasno i efektivno sprovođenje programa društvene odgovornosti, uz pretpostavku da su prethodni koraci uspešno sprovedeni, u mnogome zavisi od posvećenosti samih zaposlenih. Osim toga što se od njih očekuje da sprovedu određene konkretne promene i aktivnosti, zaposleni su ambasadori poslovne filozofije i

Merenje rezultata i efekata Evaluacija procesa i rezultata programa korporativne društvene odgovornosti započinje još u fazi definisanja ciljeva. Podrazumeva se da su oni definisani po „SMART” principu, odnosno da su specifični, merljivi, dostižni, realni i vremenski ograničeni. Prilikom izbora metodologije merenja, neophodno je napraviti razliku između merenja uspešnosti procesa (produktivnosti i efikasnosti sprovođenja određenog projekta ili aktivnosti) i merenja efekata koji su ostvareni u društvenoj zajednici.

Izveštavanje i komuniciranje rezultata Postoje različita shvatanja o tome da li, na koji način i u kojoj meri je adekvatno komunicirati aktivnosti i rezul-

tivnosti u oblasti društvene odgovornosti i na svojevrstan način stvara dodatnu polje za konkurentsko takmičenje, od koje društvo ima koristi.

I straživanje percepcije i stavova internih i eksternih stejkholdera Izuzetno je važno utvrditi upoznatost stejkholdera i šire javnosti sa sprovedim aktivnostima (da li su čuli za projekte, na koji način su saznali i koliko detaljno su upoznati sa naporima kompanije na polju KDO), njihovu ocenu opravdanosti, odnosno da li je javnost očekivala da se kompanija angažuje u datoj oblasti i konačno, njihovu ocenu uspešnosti sprovedenog programa, projekta ili aktivnosti. U skladu sa dobijenim povratnim informacijama, moguće je izvršiti korekciju budućeg plana sprovođenja koncepta korporativne društvene odgovornosti.

RESPONSIBLE BUSINESS

Poslovni imperativ savremenog sveta

Responsible Business Poslovni imperativ savremenog sveta

P A N E L

RESPONSIBLE DIGITAL WORLD Zajedno za digitalno bezbednu budućnost

RESPONSIBLE BUSINESS

Poslovni imperativ savremenog sveta

M O D E RATO R

Ruža Veljović, direktorka Diplomacy and Commerce magazina UČESNICI

Milica Begenišić, Sustainability and Events Senior Expert i Menažder Telenor fondacije Vesna Savić, šef odseka za saradnju sa privatnim sektorom u UNICEF-u Srbija Ana Mirković, Digitalni institut, Beograd Jelena Žunić-Cicvarić, direktorka programa Užičkog centra za prava deteta

KOMENTAR

DEČJA PRAVA I DIGITALNO POSLOVANJE UNICEF je identifikovao 10 ključnih pitanja dečjih prava koja su rezultat dečjeg angažmana u digitalnom svetu, a koja se čine posebno presudna u kontekstu nove normalnosti VESNA SAVIĆ ĐUKIĆ Šefica Ddseka za saradnju sa privatnim sektorom u UNICEF-u Srbija

andemija izazvana virusom kovid19 pojačava izvanredan značaj mrežnih alata, sistema i platformi na više načina važnih za život dece. Oni se kreću od infrastrukturnih, koji omogućavaju obrazovanje, zdravstvenu zaštitu i prehranu, do socijalnih, odnosno deca i porodice koje se povezuju kako bi učile, igrale se i kako bi ostale u kontaktu sa porodicom i prijateljima. Digitalna tehnologija nazvana je „skrivenim herojem ove globalne krize bez presedana“, a postoje naznake da se mnoge digitalne kompanije mogu izvući iz pandemije igrajući ulogu glavnih društvenih aktera konsolidovanih i ojačanih dugoročnim promenama potrošačkih navika. Intenzivirana upotreba digitalnih usluga verovatno će postati trajni deo našeg života. Centralnost digitalnih usluga i osnovnih sistema pojačava važnost poštovanja i podržavanja dečjih prava tokom pandemije kovid19 i kasnije. UNICEF je identifikovao 10 ključnih pitanja dečjih prava koja su rezultat dečjeg angažmana u digitalnom svetu, a koja se čine posebno presudna u kontekstu nove normalnosti. Ona su: 1. Osiguravanje pristupa i pravičnosti 2. Obrazovna tehnologija i sadržaj koji poštuje prava dece 3. Zaštita dece na mreži 4. Borba protiv dezinformacija i širenje činjenica

5. Zaštita podataka i privatnost dece 6. Kontrola i nadzor infekcija 7. Odgovorna praksa komercijalnog i digitalnog marketinga

DIGITALNA TEHNOLOGIJA NAZVANA JE „SKRIVENIM HEROJEM OVE GLOBALNE KRIZE BEZ PRESEDANA“

8. Online bezbednost za decu 9. Podržavanje igre i učešća 10. Inoviranje podrške dečjim pravima Pandemija se oštro fokusirala na društvene odgovornosti svojstvene poslovanju i pojačala potrebu za akcijom. Danas preduzete aktivnosti i prakse omogućiće uticaj na sadašnjost i doglednu budućnost. Mere koje su sada uspostavljene pomoći će da se ostvare dečija prava i posledice socijalnih i ekonomskih promena svojstvenih oporavku i ponovnoj izgradnji.

RESPONSIBLE BUSINESS

Poslovni imperativ savremenog sveta

I N T E R VJ U

ZAŠTITA DECE NA INTERNETU JE JAKO VAŽNA Mi ćemo se i u budućnosti truditi da nastavimo s ovakvim projektima, koji pre svega štite naše najmlađe i doprinose boljem društvu u celini današnje vreme, a naročito usled pandemije koja je pogodila ceo svet, deca više nego ikada provode vreme kod kuće i upućena su na internet i komunikacione tehnologije. Samim tim su češće izložena rizicima i opasnostima na internetu.

Radili ste projekte sa Unicefom, sa Fondacijom „Tijana Jurić“. Koliko je važna tema bezbednosti na internetu?

— U digitalnom svetu otvaraju se neograničene mogućnosti za učenje, inovacije i zabavu, ali je u isto vreme izuzetno bitno da deca znaju kako pravilno i bezbedno da budu deo tog sveta. Naša odgovornost kao telekomunikacione kompanije jeste da ukažemo i na rizike u slučaju nebezbedne i nepravilne upotrebe tehnologija posebno kada su u pitanju najmlađi korisnici. Neophodno je da se pored dece edukuju i njihovi roditelji, staratelji, kao i nastavnici. Istakla bih projekat „Bezbedan internet za celu porodicu“, koji smo zajednički pokrenuli sa Unicefom, a uz podršku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i drugih partnera. Tokom realizacije ovog projekata obuku je prošlo 100.000 roditelja i 2.000 učitelja, nastavnika i vaspitača, a čak 50 odsto njih značajno je napredovalo u usvajanju digitalnih znanja i veština.

Sajt Digitalni vodič „Deca i internet – pametno od početka“ osvojio je priznanje PC Pressa Top 50 u Srbiji u ovoj godini. Koliko znače nagrade?

— Pre svega nam znači činjenica da smo doprineli na najbolji mogući način da se naši najmlađi osete bezbednije i sigurnije. Cilj je zaštititi decu od neprimerenih sadržaja, negativnih efekata korišćenja interneta i podići nivo svesti i znanja o

RESPONSIBLE BUSINESS

Poslovni imperativ savremenog sveta

tome na koji način virtuelna stvarnost utiče na decu i dokle smeju da se upuštaju u digitalni svet, a da to bude bezbedno i bez posledica. Što se samog priznanja tiče, svakako nam je velika čast što su naš rad i zalaganje prepoznati, a mi ćemo se samo još više truditi da u budućnosti nastavimo da idemo tim putem.

U vašoj najnovijoj akciji građani su reciklirali 40.000 telefona za samo mesec i po dana. Koliko su vam važne i ovakve CSR akcije?

— Naša najnovija akcija reciklaže mobilnih telefona direktno utiče na smanjenje elektronskog otpada i utiče na kreiranje održivog sistema odlaganja uređaja koji više nisu u upotrebi. Za samo mesec i po dana prikupljeno je više od četiri tone elektronskog otpada i reciklirano je gotovo 70.000 mobilnih telefona. Građani koji imaju stari ili neupotrebljiv mobilni telefon, bez obzira na to koju mrežu koriste, mogu ga doneti u naše prodavnice, odakle će biti prosleđen na reciklažu. Mi planiramo da nastavimo ovu akciju i da motivišemo građane da zajedno sa nama budu deo ovog projekta.

EDUKACIJOM SVIH NAS I ZAJEDNIČKIM NAPORIMA I UDRUŽIVANJEM MOŽEMO UČINITI DIGITALNI SVET SIGURNIJIM Ekologija je još jedna od bitnih tema današnjeg modernog društva. Zato se Telenor trudi da i na tom polju da svoj doprinos i godinama radi na očuvanju životne sredine. Važno je da građani znaju da 90 odsto mase materijala mobilnog telefona može da se obnovi i ponovo upotrebi.

MILICA BEGENIŠIĆ Viši ekspert za održivost poslovanja i organizaciju događaja, Telenor Svaki mobilni telefon sastoji se od stakla, plastike, različitih vrsta metala, uključujući uobičajene legure, kao i nekih plemenitih materijala poput zlata i platine. Samo reciklažom ovi materijali se u velikoj meri mogu ponovo upotrebiti i istovremeno smanjiti količina otpada koju proizvodimo.

Kako zajedno možemo da stvaramo bolji onlajn svet, da internet okruženje učinimo sigurnijim?

— Internet je odličan resurs, sa mnogo uzbudljivih i obrazovnih informacija, ali je isto tako neophodno koristiti ga na siguran način. Deca su uvek najugroženija kada se priča o ovoj temi. Veoma je važno da roditelji znaju čime se njihova deca bave i da podržavaju decu u njihovim aktivnostima. Deca će možda želeti da sačuvaju privatnost korišćenja interneta, ali je zato neizmerno bitno uputiti ih i posavetovati kako da budu deo svega toga. Takođe je važno izbegavati neprimerene reakcije ili prevelika ograničenja kada deca koriste internet. Rizike treba razumeti tako da deca ostanu bezbedna i dobiju najbolje od ove sjajne alatke. Decu pre svega treba upoznati sa sjajnim stvarima koje nudi internet i sa njima razgovarati o svemu tome kako bi se oni osećali sigurno da mogu da podele sve svoje nedoumice ili eventualne probleme, umesto da ih kriju. Ukoliko ste zainteresovani za korišćenje interneta i upoznati sa sjajnim stvarima koje nudi, bićete u mnogo boljoj poziciji prilikom razgovora o korišćenju interneta sa detetom.

I N T E R VJ U

ČEKA NAS JOŠ INTERAKTIVNIJA BUDUĆNOST ANA MIRKOVIĆ

Mnogo je situacija, bezgranične mogućnosti nam daje internet da se edukujemo, povežemo, komuniciramo, zabavimo… Ali, ukoliko ga koristimo neadekvatno, on postaje izvor frustracije i velikih problema

Master psiholog, konsultant za projekte digitalne transformacije i digitalnog marketinga, Institut za digitalne komunikacije

a Anom Mirković, konsultantom za projekte iz oblasti digitalne transformacije i digitalnog marketinga, kao i jednom od osnivača Instituta za digitalne komunikacije, razgovarali smo o odgovornom ponašanju i komuniciranju na internetu, na šta treba roditelji i vaspitači da obrate pažnju i kako prevazići rizike na internetu sa kojima se susrećemo svakodnevno.

Šta, po vašem mišljenju, znači odgovorno ponašanje i odgovorno komuniciranje na internetu?

— Odgovorno ponašanje je ono koje se bazira na svim principima etike, lepog ponašanja i konstruktivne komunikacije. Podrazumeva da brinemo o potrebama ljudi, da ih slušamo i razumemo njihove potrebe, da im konstantno nudimo rešenja koja za njih imaju težinu, daju benefit njihovom životu i podižu kvalitet istog na novi, viši nivo .

Koje su to sve situacije s kojima se deca i mladi, ali i odrasli mogu susresti na internetu, koje traže dodatni oprez na društvenim mrežama?

— Mnogo je situacija, bezgranične mogućnosti nam daje internet da se edukujemo, povežemo, komuniciramo, zabavimo… Ali, ukoliko ga koristimo neadekvatno, ostav-

ljamo neprimerene tragove o sebi, delimo neprimerene informacije, pišemo nepromišljene statuse i komentare, on postaje izvor frustracije i velikih problema. Deca se nalaze u određenim fazama kognitivnog i moralnog razvoja, nemaju dovoljno razvijeno kritičko promišljanje, barataju tehnologijama, ali nisu dovoljno sazreli da sagledaju posledice neodgovornog ponašanja. Tako započnu proces digitalnog nasilja ili upadnu u vrtlog istog .

fere u društvu, a od njihove društvene odgovornosti zavisi realizacija raznih lokalnih inicijativa i rešenje velikog broja problema zajednice. Komunikacija ka korisnicima njihovih proizvoda i usluga treba da bude jednostavna, da promoviše vrednosti na najiskreniji način, da pokaže da je svaki zaposleni u kompaniji povezan sa tim vrednostima i da veruje u njih. To je način da se, potom, kompanija poveže i sa pripadnicima ciljne grupe kojoj se obraća i za koje te vrednosti kreira .

ISKREN PRISTUP I NASTOJANJE DA SE PRUŽI SATISFAKCIJA I DODATNI BENEFIT KUPCIMA UVEK SE NA KECA PREPOZNA, PODJEDNAKO KAO I TRAŽENJE PREČICA DO VEĆE PRODAJE

Kako vidite budućnost interneta kada je u pitanju odgovorno online komuniciranje? Koju ulogu u tome mogu i treba da imaju ključni akteri online zajednice u Srbiji?

Ako su kompanije odgovorne za sadržaje koje plasiraju na svom vebu, profilima na društvenim mrežama, kako kompanije treba da se ponašaju? Kolika je njihova odgovornost? — Odgovornost je velika. Njihova komunikacija može da utiče na kreiranje atmos-

— Budućnost je još interaktivnija, kompanije samo intenzivnije komuniciraju sa „svojim ljudima“, slušaju ih i razumeju i menjaju se u skladu sa potrebama onih kojima se obraćaju, a koji daju apsolutnu vrednost njihovom poslovanju. Kompanije treba da se oslobode egocentrizma, hvalisanja, korišćenja društveno angažovanih aktivnosti isključivo u svrhu promocije poslovanja, a više da nađu načina da se povežu sa svojim ljudima. Iskren pristup i nastojanje da se pruži satisfakcija i dodatni benefit kupcima se uvek na keca prepozna, podjednako kao i traženje prečica do veće prodaje.

RESPONSIBLE BUSINESS

Poslovni imperativ savremenog sveta

I N T E R VJ U

SVI U ZAJEDNICI DOPRINOSIMO BEZBEDNOSTI DECE NA INTERNETU JELENA ŽUNIĆ CICVARIĆ Direktorka programa Užičkog centra za prava deteta romenjene okolnosti obrazovanja su u fokus stavile digitalizaciju u procesu obrazovanja, te verujem da bi stavovi roditelja, vaspitača, učitelja i nastavnika danas bili nešto drugačiji u ovoj novoj promenjenoj paradigmi obrazovanja, odnosno da bi bili manje skeptični prema digitalnim uređajima i internetu koji su danas važno sredstvo ostvarivanja prava deteta na kvalitetno obrazovanje.

Šta kažu istraživanja sa terena kad je u pitanju upotreba interneta i bezbednost dece: kakvi su rizici, na šta roditelji da obrate pažnju i šta mogu i treba da učine osobe iz okruženja deteta? — Internet je najmoćniji izvor informacija u istoriji ljudske civilizacije, važno kulturno oruđe koje oblikuje lični razvoj pojedinaca, značajno menjajući sve aspekte savremenog života. Među korisnicima interneta sve je više dece, iako sadržaji na internetu nisu uvek primereni njihovim razvojnim i psihološkim potrebama. Bezbedno i konstruktivno korišćenje digitalnih uređaja i interneta podrazumeva posedovanje adekvatnih veština digitalne pismenosti. A pravo na sticanje veština digitalne pismenosti jeste jedno od osnovnih prava deteta u digitalnom dobu. Najvažniji nalazi istraživanja realizovanog u okviru Projekta „Bezbedan internet za celu porodicu“, koje je realizovao Unicef u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

RESPONSIBLE BUSINESS

Poslovni imperativ savremenog sveta

Glavni izazov koji se postavlja pred odrasle u digitalnom dobu jeste da što bolje iskoriste mogućnosti koje internet pruža deci, a potencijalne rizike svedu na najmanju moguću meru

i Užičkim centrom za prava deteta, uz podršku kompanije „Telenor“, 2018–2019. ukazuje da deca na sve ranijem uzrastu počinju da koriste internet, a roditelji, vaspitači i učitelji ne poseduju odgovarajuće kompetencije da podrže na pravi način njihovo odrastanje u novom digitalnom okruženju. Dalje, pokušaj da ograniče detetu vreme provedeno na internetu izazvao je konflikt sa decom kod dve trećine roditelja, dok se trećina njih sukobila sa decom zbog ograničavanja dostupnog sadržaja na internetu. Trećina roditelja nije dovoljno upoznata sa digitalnim uređajima kako bi umeli da blokiraju sadržaje koji se promotivno nude

ULOGA ODRASLIH JE DA POSREDUJU U DETETOVOM BEZBEDNOM I KONSTRUKTIVNOM KORIŠĆENJU INTERNETA, SMANJENJU RIZIKA I TO NA NEKOLIKO NAČINA tokom korišćenja interneta, a recimo dve trećine učitelja retko pomaže učenicima pri korišćenju interneta. Ovo su podaci istraživanja realizovanog pre pandemije. Svakako, na internetu postoje brojni potencijalni rizici kojih deca, roditelji i odrasli koji brinu o detetu treba da budu svesni:

– izloženost štetnim i uzrasno neprimerenim sadržajima (npr. govor mržnje, stereotipi, predrasude, nasilje, pornografski sadržaj itd.) – izloženost digitalnom nasilju – kontakti sa tzv. internet predatorima (42% dece komunicira putem četa sa osobama koje ne poznaju, 11% prihvata sastanak sa osobama koje upoznaje putem interneta) – zloupotreba ličnih podataka, lažno predstavljanje (krađa identiteta na internetu), prevare ili podvale putem interneta (hakovanje tuđeg profila, lozinke, veb-sajta), plus što je 21% dece spremno da daju lične podatke – ime i prezime, adresu stanovanja, broj telefona, imejl ili svoju fotografiju nepoznatim osobama, pa čak i da se sa osobama koje su upoznali preko interneta sretnu – izloženost netačnim informacijama – izloženost komercijalnim sadržajima (oglasi, reklame) – trošenje novca (npr. tokom igranja video-igara) – virusi, neželjena e-pošta (eng. spam) – prekomerno korišćenje i zavisnost od interneta.

Kada su u pitanju rizici na internetu i roditeljska odgovornost, kako odrasli mogu da posreduju u detetovom bezbednom i konstruktivnom korišćenju interneta? — Uloga odraslih je da posreduju u detetovom bezbednom i konstruktivnom korišćenju interneta, smanjenju rizika i to na

nekoliko načina. Prvi način je izbor odgovarajućih digitalnih sadržaja i veb-alata, što znači treba birati kvalitetne digitalne sadržaje (video-igrice, crtane filmove, aplikacije, veb-sajtove i veb-alate) koji su namenjeni deci; proveriti da li je aplikacija ili igrica sa interneta primerena uzrastu deteta (obratiti pažnju na uzrasna ograničenja koja su obično jasno naznačena); birati edukativne sadržaje koji podstiču igru, logiku, maštu, kreativnost, imaginaciju), ali i fizički aspekt (motoriku, koordinaciju pokreta); podsticati decu da koriste veb-alate za kreiranje sadržaja na internetu, samostalno ili u saradnji sa drugima), umesto da budu pasivni primaoci njegovih informacija. Uloga odraslog je da ostvari kvalitetnu

uređaje koristiti kao nagradu i/ili kaznu za dete ili kao jedini način da se umiri dete. Internet koristiti zajedno sa decom kako bi se istraživalo i saznavalo, rešavali praktični problemi, a ne samo za zabavu. I na kraju uloga odraslog je da koriste tehničke mere zaštite, pogotovu kada je reč o deci predškolskog i mlađeg školskog uzrasta: roditeljska kontrola, softveri za blokiranje neželjenih sadržaja, filteri za bezbednu pretragu, jake lozinke. Imati na umu činjenicu da preterana roditeljska kontrola i zaštita, i kada je reč o korišćenju digitalnih uređaja, negativno doprinosi dečjem razvoju i da je važno kod deteta razviti svest o potencijalnim rizicima i podržati ga da samo upravlja svojim vremenom i aktivnostima na internetu.

lje sa edukativnim radionicama za decu, radionicama za roditelje; kviz; onlajn obuke... Odrasli se mogu se informisati o temama poput: zaštita ličnih podataka i privatnosti na internetu; vreme ispred ekrana – kako i koliko; internet predatori; igranje video igara – gejming; kako unaprediti digitalni uređaj u cilju bezbednog korišćenja interneta; kreiranje porodičnih pravila; mogućnosti koje digitalna tehnologija pruža deci kojoj je potrebna dodatna podrška i dr. Sadržaje digitalnog vodiča preporučio je MPNTR i oni na sistemski način daju podršku unapređenju digitalnih kompetencija dece i profesionalaca u obrazovanju u Srbiji. Digitalni vodič je dobio nagradu kao jedan od najboljih sajtova u katego-

Šta su osnovne smernice digitalnog vodiča „Deca i internet – pametno od početka“?

riji baza znanja u prethodnoj godini, što svedoči njegovom posebnom kvalitetu.

DIGITALNI VODIČ ĆE POMOĆI U TOME DA RODITELJI I ONI KOJI UČESTVUJU U OBRAZOVANJU DECE POSEDUJU ODGOVARAJUĆI NIVO INFORMATIČKE, INFORMACIONE, DIGITALNE I MEDIJSKE PISMENOSTI komunikaciju sa detetom i da učestvuje u dečjim aktivnostima na internetu, što znači razgovarati sa decom o tome šta im se sviđa, a šta ne u vezi sa korišćenjem interneta i digitalnih oruđa i zašto; razgovarati sa decom o rizicima vezanim za korišćenje interneta i o konkretnim koracima koje je potrebno preduzeti; dozvoliti deci da pogreše, kako bi greške bile prilike za učenje, umesto za kažnjavanje; ohrabrivati decu da se obrate za pomoć u svakoj situaciji kada se osete nesigurno, uplašeno, uznemireno. Odrasli treba da omoguće da dete pravilno koristi digitalne uređaje i internet, te se mogu kreirati porodični dogovori o korišćenju digitalnih uređaja koji će važiti i za decu i za roditelje; uspostaviti jasna pravila i očekivanja – koliko vremena, u kojim aktivnostima, kada i u koje vreme se uređaji koriste. Imati u vidu da nije dobro davati deci digitalne uređaje da bi se odrasli tako oslobodili vreme za sopstvene aktivnosti, da nije dobro digitalne

— UNICEF je u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Užičkim centrom za prava deteta, uz podršku kompanije „Telenor“, kreirao Digitalni vodič „Deca i internet – pametno od početka“ (https://digitalni-vodic.ucpd.rs) koji nudi brojne alate za stvaranje bezbednog i stimulativnog okruženja koje vodi smanjenju izloženosti dece onlajn rizicima. Digitalni vodič će pomoći u tome da roditelji i oni koji učestvuju u obrazovanju dece poseduju odgovarajući nivo informatičke, informacione, digitalne i medijske pismenosti; da poznaju aktivne metode i alate koji pretpostavljaju smislenu upotrebu digitalnih tehnologija u skladu sa uzrastom dece. Razvijen je set digitalnih i komunikacionih materijala za malu decu: nekoliko kratkih animiranih filmova i liflet za decu ovog uzrasta; vodič za vaspitače i učite-

Šta svi zajedno možemo učiniti za bolju bezbednost na internetu?

— Svako iz svoje uloge doprinosi bezbednosti dece na internetu. U ovom trenutku su važni donosioci odluka, prvenstveno oni u obrazovnom sistemu koji će u nastavne programe integrisati ovu temu i omogućiti sistemsko jačanje kompetencija dece, kao i nastavnika u vezi sa bezbednim i konstruktivnim korišćenjem digitalnih uređaja i interneta. Važan je i korporativni sektor koji će unapređivati tehničke mere zaštite dece na internetu, ali i značajne resurse usmeriti i na njihovu edukaciju. Deca, roditelji, profesionalci koji rade sa decom i za decu, kreatori obrazovnih politika i biznis sektor jesu neodvojive karike budućeg obrazovanja koje će omogućiti kvalitetno, pravedno, dostupno, bezbedno obrazovanje sve dece – bez diskriminacije.

RESPONSIBLE BUSINESS

Poslovni imperativ savremenog sveta

Responsible Business Poslovni imperativ savremenog sveta

P A N E L

RESPONSIBLE HUMANS

Ljudi u fokusu održivog poslovanja

RESPONSIBLE BUSINESS

Poslovni imperativ savremenog sveta

M O D E RATO R

Ana Janošev, menadžerka programa i zajednice u Social Impact Award UČESNICI

Ana Divac, Founder and President of the Board, Foundation Ana and Vlade Divac Maja Božić, Vega IT Tijana Koprivica, Chief Business Sustainability Officer, Delta Holding Miloš Janković, menadžer komunikacija Fondacije Catalyst Balkans

I N T E R VJ U

CSR AKTIVNOSTI U VREME KRIZE „Delta Holding“ je tokom pandemije pokazao izuzetnu fleksibilnost poslovanja

TIJANA KOPRIVICA Direktorka Održivog poslovanja u Delta Holdingu

ompanija je ostvarila odlične poslovne rezultate i realizovala sve planirane CSR aktivnosti, kao i dodatne aktivnosti za pomoć onima koji su bili najpogođeniji novonastalim okolnostima. Naravno, očuvanje zdravlja zaposlenih je bilo prioritet, pa smo sa tim u vezi potpuno prilagodili poslovanje i organizovali rad od kuće gde god je to bilo moguće. Za zaposlene u fabrikama i na imanjima uveli smo sve neophodne mere prevencije kako bismo ih zaštitili od zaraze.

Kako ste organizovali CSR aktivnosti tokom pandemije?

— Tokom pandemije korona virusa nastavili smo sa realizacijom projekta „Naše Selo“ prelaskom na online edukacije i savetovanja sve dok obilasci sela nisu bili mogući. Kada pijace na otvorenom nisu radile, pokrenuta je akcija „Pijaca Naše selo“, u okviru koje zaposleni „Delta Holdinga“ kupuju proizvode meštana. Cilj akcije je da se proizvođačima sa sela obezbedi siguran plasman i ostvarenje zarade u situaciji nestabilnih tržišnih uslova. Ova akcija je naišla na veliko interesovanje kolega, pa i dalje traje. „Delta“ je odvojila sredstva i za podršku mladim roditeljima. Šest domaćinstava je za rođenje deteta dobilo donaciju od 100.000 dinara namenjenih razvoju poljoprivrede, dok je „Erste

banka“ otvorila štedne knjižice za decu s početnim iznosom od 250 evra. U narednom periodu planiramo nastavak realizacije projekta u dva nova sela. Nastavljen je i projekat „Delta Treći roditelj“, čiji je cilj osnaživanje porodica koje su u riziku od razdvajanja. Podršku u zapošljavanju mladih bez radnog iskustva pružili smo projektima „Mladi Lideri“ i „Compass“. Realizovali smo i projekat „Delta Business Incubator“ za pomoć startapima.

TAKOĐE SMO KOMPLETNO RENOVIRALI ŠKOLU U SELU DUBOČANE. SADA DECA OBA SELA IMAJU LEPŠE I BEZBEDNIJE USLOVE ZA UČENJE I IGRU U budžetu uvek ostavimo deo sredstava za reakciju u uslovima elementarnih nepogoda ili drugih neplaniranih okolnosti koje imaju izrazito nepovoljan uticaj na zajednicu. Ta sredstva smo iskoristili za pomoć KBC „Dragiša Mišović“ za kupovinu dezinfekcionih tunela, za pripremu obroka u hotelu „Crowne Plaza“ za zaposlene tri kovid bolnice i za donaciju

„Fun&Fit“ proizvoda starijim sugrađanima tokom karantina.

Koliko je vazno u trenucima opšte krize ostati dosledan filantropiji?

— Sve što sam navela potvrđuje naš stav da je u vremenu krize važno ostati dosledan CSR principima poslovanja, a korporativnu filantropiju maksimalno prilagoditi potrebama zajednice u datim okolnostima.

Kako će izgledati CSR nakon kovida-19? Kako će se opšte promene u društvu odraziti i na društveno odgovorno poslovanje kompanija?

— Moje mišljenje je da će CSR, kao i važnost integrisanja principa održivosti u strategiju poslovanje, još više doći do izražaja. Poslujući na održiv način, kompanije u velikoj meri mogu da pomognu u rešavanju ekoloških i socijalnih izazova. Potrebno je da prepoznaju svoje resurse koji ne podrazumevaju samo materijalna davanja u robi i novcu, već i znanje i veštine kojima zaposleni raspolažu. Važno je i da razumeju potrebe zajednice, a zatim razviju dobar plan za stratešku pomoć. Sigurna sam da će svako preduzeće, i malo i srednje, dobrim planom privući i partnere koji će omogućiti lakšu i uspešniju realizaciju društveno odgovornih projekta.

RESPONSIBLE BUSINESS

Poslovni imperativ savremenog sveta

I N T E R VJ U

KAD ZAJEDNO IDEMO KA NEKOM CILJU, NIŠTA NIJE TEŠKO Ukidanje PDV-a na donacije hrane obezbedilo bi preko milion dodatnih obroka godišnje u narodnim kuhinjama u Srbiji ANA DIVAC Divac Fondacija

edna od četiri strateške oblasti kojima se Fondacija bavi jeste Razvoj filantropije, kroz koji želimo da podstaknemo solidarnost i duh zajedništva u društvu. Filantropija u Srbiji ima dugu i bogatu tradiciju, ali ju je u vreme tranzicije i ekonomske krize neophodno podsticati. Naša Fondacija preko niza aktivnosti podstiče razvoj filantropije, individualne i korporativne.

Fondacija „Ana i Vlade Divac“ postoji skoro 15 godina. Recite nam nešto više o tome na šta ste sve fokusirani kada su u pitanju filantropski projekti?

— Naša Fondacija već skoro 15 godina postoji u Srbiji, a tome je prethodilo više od dvadeset godina humanitarnog rada u Americi. Namerno kažem naša Fondacija, a pri tome ne mislim samo na Vladu i mene, već na sve dobre ljude koji nam na bilo koji način pomažu punih 14 godina i koji se uključuju u naše akcije što kroz donacije, što svojim volonterskim radom ili na neki drugi način. Za ovo vreme smo uspostavili partnerstva sa više od 700 kompanija, sa više od 100 neprofitnih organizacija, a u naš rad je uključeno više od 700.000 individualnih donatora i volontera. Zajedno smo do sada sakupili više od 23 miliona dolara i usmerili za dobrobit građana i građanki Srbije. Istakla bih izuzetno važan projekat Divac Fondacije – Projekat za unapređenje okvira za davanje koji realizuje Ko-

RESPONSIBLE BUSINESS

Poslovni imperativ savremenog sveta

alicija za dobročinstvo. Ciljevi projekta jesu jačanje filantropske infrastrukture koja može da doprinese održivom rastu filantropskih davanja, promocija dobročinstva, kulture davanja i transparentnosti među građanima, kompanijama, dijasporom i neprofitnim organizacijama.

Možete li napraviti neku paralelu da li je ranije bilo teže ili lakše prikupiti novac, da li su ljudi pre ili sada više osvešćeni kada je u pitanju pomaganje drugima?

VELIKI BROJ DONATORA, POJEDINACA I KOMPANIJA UČESTVOVAO JE DO SADA U AKCIJAMA FONDACIJE I DAO VELIKI DOPRINOS NAŠIM PROJEKTIMA — Svako vreme nosi neke svoje izazove, ali smatram da u našoj zemlji ljudi generalno jesu raspoloženi da pomognu drugima. Tokom kovid-19 krize više od 50.000 najugroženijih stanovnika je dobilo pomoć, obezbeđeno je 22.600 kompletnih obroka za 1.500 korisnika Narodne kuhinje u Beogradu, a nastavili smo i sa stipendijama, tako da je podeljeno 86 stipendija samo tokom ove krize. Međutim, postoje i mnoge prepreke.

Na primer, za donacije iz inostranstva i dalje postoje dažbine koje sprečavaju veći priliv donacija. Dalje, PDV na donacije predstavlja ogromnu prepreku u povećanju donacija. Donacije hrane u Srbiji bi mogle da budu uvećane na godišnjem nivou za blizu 160 miliona dinara, ukupno na 700 miliona dinara, ukoliko bi bio ukinut PDV na donacije hrane. To bi obezbedilo blizu 1,2 miliona dodatnih obroka godišnje u narodnim kuhinjama, preračunato po vrednosti obroka.

Na koji sve način pojedinac može dati svoj doprinos za bolje i humanije društvo?

— Pojedinci uvek mogu da se uključe na više načina. Najjednostavniji je to da pogledaju koje su trenutno akcije u toku i podrže kroz donacije. O tome mogu da se informišu na veb sajtu divac.com. Takođe, svaki pojedinac može da vidi za koje dobrotvorne akcije su potrebni volonteri. Imamo primere gde Divac stipendisti drže besplatne časove, na primer časove stranih jezika, matematike, fizike… Naša Fondacija je sa ostalim partnerima iz Koalicije za dobročinstvo formirala veb platformu dobrocinitim.rs gde pojedinci mogu da se informišu o aktuelnim dobrotvornim akcijama. Ta platforma je deo jedne veće kampanje DobroČiniTim koja promoviše doprinos pojedinaca, kampanje koja okuplja pojedince kao heroje dobročinstva u jedan veliki tim ljudi koji čine dobra dela – DobroČiniTim.

ema trećeg panela bila je „Responsible humans – Ljudi u fokusu održivog poslovanja“, a tome su govorili Ana Divac, osnivač i predsednik UO Fondacije „Ana i Vlade Divac“, Tijana Koprivica, direktorka održivog poslovanja „Delta Holdinga“, Maja Božić, partner i CSMO kompanije „Vega IT“, i Miloš Janković, direktor za partnerstva u „Catalyst Balkans“. Tokom panela Ana Divac je navela da Fondacija već skoro 15 godina postoji u Srbiji, a tome je prethodilo više od dvadeset godina humanitarnog rada u Americi. – Za ovo vreme smo uspostavili partnerstva sa više od 700 kompanija i malih i srednjih preduzeća, sa više od sto neprofitnih organizacija, a u naš rad je uključeno više od 700.000 individualnih donatora i volontera. Zajedno smo do sada skupili više od 23 miliona dolara i usmerili za dobrobit građana i građanki Srbije. Svakodnevno dobijamo pisma i apele za pomoć, mnoge od tih priča su vrlo potresne i trudimo se da odgovorimo na što više tih apela. Do sada je neku vrstu pomoći od nas dobilo više od 750.000 ljudi kroz oko sto projekata, i to ne samo u Srbiji

već i u regionu – navela je Ana Divac. Tijana Koprivica iz „Delta Holdinga“ navodi da se u toj kompaniji na godišnjem nivou prave planovi za edukacije i razvoj svih zaposlenih. – Naši zaposleni su naša najveća vrednost, i to je ključ uspeha „Delta Holdinga“. Važno nam je da zaposleni ne osećaju posao kao neku obavezu koju svaki dan moraju da ispune, već da ga vole. Mi ulažemo u naše ljude, u njihovo znanje, zadovoljstvo, kao i bezbednost na radu, što je bio i prioritet prethodne godine. Svesni smo da će nam samo oni kadrovi koji raspolažu znanjem i koji su motivisani pomoći da inoviramo i unapredimo naše biznise – zaključuje Koprivica. Miloš Janković, direktor za partnerstva u „Catalyst Balkans“, rekao je da prema svim istraživanjima, a posebno onim koji uključuju milenijalce kao dominantnu radnu snagu danas, ono što se traži od poslodavca jeste neka svrha. – Oni traže nekakav „koz, misn driven“, žele da vide da njihova kompanija ima veću vrednost od samog profita i zbog toga su sve ove stvari kojima se svi mi bavimo jako važne. Ne samo za privla-

FOKUS

RESPONSIBLE HUMANS – LJUDI U FOKUSU ODRŽIVOG POSLOVANJA čenje kvalitetnih kandidata već i privlačenje potrošača. To su globalni trendovi, koji polako dolaze i u Srbiju. Kada je u pitanju izveštaj o dobročinstvu, kao što se videlo i 2014, tako i sada dobročinstvo u vreme krize u Srbiji eksplodira. Vrednost dobrotvornih akcija u prošloj godini dosegla je 51 milion evra, a prema našim nekim istraživanjima, vrednost svih donacija prelazi, prema našim saznanjima, preko 90 miliona evra, i to je više od onoga što je prikupljeno u 2017, 2018. i 2019. godini. Dakle, potpuni razvoj dobročinstva, eksplozija solidarnosti, što je jako dobro. Interesantno je da je od te sume više od polovine donirao poslovni sektor, i to je promena trenda u odnosu na 2018. i 2019. kada su građani najviše donirali. Maja Božić iz „Vega IT naglasila je da je korona usporila njihove aktivnosti kad je u pitanju pomoć organizacijama. – Prethodnih godina imali smo organizacije koje su se javljale da im pomognemo, ne samo finansijski već i kroz edukaciju i različita digitalna rešenja. To je bio okidač kako smo došli na ideju da napravimo akciju na godišnjem nivou, koja se ponavlja, a koja će uključiti što više kompanija kako bismo pomogli što više organizacija. Nismo želeli sami da određujemo prioritete, već skupimo ideje i damo građanima na glasanje da odaberu šta će se raditi. Godina 2019 je bila poslednja godina u kojoj je bila organizovana akcija kompletno, gde se uključilo deset kompanija, uradili smo preko 13 digitalnih rešenja za neprofitne kompanije. Prošle godine nismo imali uslove da organizujemo to onako kako bismo želeli, ali smo se javili organizacijama da pomognemo sa digitalnim rešenjima. Tako smo i krenuli sa Unicefom u proces izrade aplikacije za učenje znakovnog jezika namenjenog deci. Nadamo se da ćemo uspeti da ove godine nastavimo sa istom praksom kao i pre korone – zaključuje Maja.

RESPONSIBLE BUSINESS

Poslovni imperativ savremenog sveta

KOMENAR

TRI KILOMETRA AUTOPUTA ILI NOVA GENERACIJA LIDERA? DARKO SOKOVIĆ Izvršni partner za strategiju i razvoj, Propulsion

voliko su, recimo, sve kompanije u Srbiji prošle godine ukupno uložile u društvenoodgovorne aktivnosti i projekte kao deo svoje korporativne društvene odgovornosti (CSR), kažu podaci fondacije Katalist. Mada smo i mi za dobročinstvo znali i pre i između dva rata, velike kompanije koje su došle u Srbiju nakon 2000. donele su sa sobom i međunarodne poslovne prakse. Premisa ide otprilike ovako: kompanija posluje u određenoj zajednici, iz nje crpe vrednost, pa je red da toj zajednici nešto i vrati, obično tako što će podržati lokalne humanitarne projekte, omogućiti odlazak mladih talenata na takmičenje ili pomoći nečije lečenje. Mada, zašto bi uspešna kompnija nešto vraćala kad ništa nezakonito nije uzela, još je i ljude zaposlila? Što bi nekom nešto dugovala kad je uredno platila poreze, doprinose i takse, pokosila travu oko upravne zgrade i plate daje na vreme; u zemlji kao što je naša, kud ćeš više? I kompanije su donekle u pravu, jer je koncept duga zajednici bio tema pre dvestotinak godina, tokom industrijske revolucije. Odgovorno, zakonito poslovanje veliko je dostignuće koje je u razvijenim industrijskim društvima na Zapadu ostvareno još krajem 19. veka. U Srbiji danas, uprkos tome što se svako davanje za opšte oporezuje PDV-om i drugim porezima poput bilo koje druge poslovne aktivnosti, postoje kompanije koje uporno ulažu. Ali, ako zajednici ništa ne duguju, zašto bi izdvajale i ulagale novac u tu zajednicu? Dobri primeri su retki, ali simp-

RESPONSIBLE BUSINESS

Poslovni imperativ savremenog sveta

Nešto manje of tri kilometra autoputa na Moravskom koridoru. Ukupan izvoz Instituta za ratarstvo prošle godine. Dva velika jarbola na Ušću i tridesetak manjih po celom Beogradu. Regionalna deponija u Subotici. Svaka od ovih stvari košta oko 21 milion evra. Kap u moru, zar ne? Šta biste vi uradili s tim parama? tomatični. Kako da mi, kompanije i fondacije koje se bave društvenom odgovornošću, izbegnemo zamku „vraćanja duga zajednici” i svoj brod usmerimo ka pučini razvojnih šani, nasuprot plićaku i hridima lakih pobedsa koje se lepo slikaju? Evo zgodne liste da se preispitamo jesmo li upali u tu ili neku drugu, opasniju klopku. 1. „Napravićemo platformu ili forum.” Razume se da je udobno. Jasno da je oprobano. Ali oduprite se! Nikome više ne treba još jedno mesto okupljanja, trebaju nam

TIM KOJI VODIM I JA SMIŠLJAMO SASVIM NOVE STRATEŠKE PRAVCE KOJI ĆE NAM, U SVETU KOJI NIKAD NIJE BIO KOMPLEKSNIJI, OMOGUĆITI DA BAR NEKIM LJUDIMA BUDEMO POUZADANA SEVERNJAČA programi koji će nas digitalno i medijski opismeniti, podučiti nas da u moru sadržaja razlikujemo baljezgarije od vrednosti. Ako naša ideja tome ne doprinosi, smislimo novu! 2. „Doniraćemo nekome nešto i podstaći druge da doniraju. Lepo je pomoći ljudima u nevolji, a i dobro je za PR.” Ali

nije dobro za budućnost, jer milostinja ne može biti rešenje za veštine neophodne za demokratiju koja funkcioniše, koja je zasnovana na balansu ponude i potražnje sadržaja, ideja i rešenja i u čijoj su osnovi – ljudi koji kritički misle. Smislimo program koji tim ljudima daje krila. 3. „Treba jačati preduzetništvo, a posebno IT.” Nije svako za preduzetnika, niti je rešenje svega IT, samo zato što to sa svih strana čujemo. U osnovi svakog rešenja su ljudi koji umeju s drugim ljudima, kreativno rešavaju probleme, umeju samostalno da donose odluke i emotivno su inteligentni. Iskoristimo resurse kojima upravljamo da ove veštine razvijemo kod ljudi koji nam veruju. Ipak, počnimo od sebe. Zaboravimo sve što smo do sada znali i pogledajmo na organizaciju kojom upravljamo i svet koji menjamo očima entuzijaste i novajlije. Sve je baš kako treba? Onda svaka čast! Tim koji vodim i ja smišljamo sasvim nove strateške pravce koji će nam, u svetu koji nikad nije bio kompleksniji, omogućiti da bar nekim ljudima budemo pouzadana Severnjača. Sve što smo do sada napravili stvarno je lepo i korisno, ali nije dovoljno. Nadamo se da ćemo biti dovoljno dalekovidi bar za naredne dve ili tri godine, dok ponovo ne krenemo iznova. Zato za nas pitanje nije treba li ulagati u zajednicu, nego kako da se uloženi milioni vrate stostruko, kroz novu generaciju koja sasvim sigurno neće dati da se zemlja uruši. Ni figurativno, a bogami ni doslovno.

N co ews Se mm , an co rbi en aly di mm a, in tary sis, re ct uni dip on inte ly r t l Re to y. E om eve vie w a n v pl liab y ou er tic ts ym a in atfo le oc and r n de c fo form rm and sk ont d bu urin . tre reig at off eff h s, sin g in re nd n in ion erin icie in es n se s, a En s g v t b e l d ar eg s in o gl ch ish isl tm ut l iver for es at en oc se m , . io a t op al, r use tio n up p n e f da ort gio ul te un na s a iti l a nd es, nd

w PA w Y w. M di E pl N om T ac IN ya ST Em Cal nd R l u ai s c U l: p or /s om CT ub m IO Ph ret se sc erc N on pla nd rip e S: e: ta us tio .rs +3 -d re n 81 c@ qu 11 c es 40 ol t o 44 or n: 96 .rs 0

SU N B O S W C ! RI BE e iv ns , he ics E. pre olit ia T IN om y, p erb IN NL for c macy in S PR O now iplo ciet IN ND ibe of d so A bscr rage s and Su ve es co usin b

ONLY

CLICK TO GO TO SUBSCRIPTION PER YEAR! PAGE

34€