In numbers: lines of flight. Exhibition Catalogue, D. Ćirić, M. Katić, R. Mazić

IN NUMBERS

L I N E S O F F L I G H T

IN NUMBERS /IN DIAGRAMS/ Материјали у бројевима: lines of flight/ каталог изложбе

АУТОРИ:

Драгана Ћирић Милан Катић Растко Мазић

КУРАТОР:

Драгана Васиљевић Томић

РЕЦЕНЗЕНТИ:

др Драгана Васиљевић Томић, в. проф. Архитектонског факултета Универзитета у Београду др Владимир Миленковић, доцент Архитектонског факултета Универзитета у Београду

ИЗДАВАЧ:

Универзитет у Београду Архитектонски факултет

ЗА ИЗДАВАЧА:

проф. др Владан Ђокић, Декан Архитектонског факултета Универзитета у Београду

ТИРАЖ:

100

ШТАМПА:

Универзитет у Београду Архитектонски факултет

ISBN:

978-86-7924-122-1

Београд, 2014.

Реализацију изложбе помогли:

Универзитет у Београду Архитектонски факултет

Инжењерска комора Србије Покровитељ изложбе:

Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”

Београд

IN NUMBERS /IN DIAGRAMS/ Материјали у бројевима: lines of flight/ каталог изложбе

Универзитет у Београду. Архитектонски факултет Куратор: Драгана Васиљевић Томић Аутори: Драгана Ћирић, Милан Катић, Растко Мазић Уметничка галерија Универзитетске библиотеке “Светозар Марковић” Београд 31. мај - 15. јун 2014.

РЕЦЕНЗИЈА ЗА ИЗЛОЖБУ

МАТЕРИЈАЛИ У БРОЈЕВИМА – ЛИНИЈЕ ЛЕТЕЊА АУТОРА ДРАГАНЕ ЋИРИЋ, МИЛАНА КАТИЋА И РАСТКА МАЗИЋА УНИВЕРЗИТЕТСКА БИБЛИОТЕКА „СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ“ БЕОГРАД 31 МАЈ – 15 ЈУН 2014.

Изложбом Материјали у бројевима – линије летења демонстрира се двострука кодираност у савременој архитектури. Симултаност значења која се пред нама отварају гради материјализација осећаја којим се остварује комуникација у домену нестајања једног традиционалног поимања материјалности простора и времена. Уместо тога, у ситуацији смо да пројектованом кадру, према феноменолошким упутствима архитекте Стивена Хола, доделимо тиху анализу субјекта перцепције, и у променљивости значења актуелизујемо нумерички садржај те пројекције. Иза оваквог методолошког приступа налази се идеја о дигиталној морфогенези, која и поред директних асоцијација на природност генеричког поступка, оставља могућност чврстине архитектури, оној која сигурност гради на изгубљеном поверењу у претходни архитектонски облик, претварајући управо то неповерење у несигурност, неизвесност и узбудљивост једне друге, односно будће архитектуре. Ради се о просторној инсталацији која је чак видљива и у категорији проширеног медија архитектонског цртежа, а њена основна одлика је да се тиме испитује капацитет изабране архитектонске ситуације у којој је пројектовани бескрај дигиталног света ентеријарски кодиран. Овакво растезање размере унутар архитектонског пројектовања дозвољава променљивост перцепције и индивидуалност тумачења. Изазване разлике преносе се у несумљиви просторни оквир инсталације, а питање лепоте одвоја из свере помешаности утицаја задатог и просторног и програмског контекста. Структуралност инсталације прераста у кључ за структуирање и простора у којем је пројектована, или за које је пројектована, а ослобођеност граница актуелизује се у помешаности облика и његових по њој палих сенки. Тиме реална материјалност бива искључена из првог плана анализе, док се отварањем перцепције по дубини простора отвара и могућност за синтезу његове реалне дисперзије.

OMNIA IN NUMERO ET MENSURA БГД10052014 др Владимир Миленковић, доцент Универзитет у Београду - Архитектонски факултет

РЕЦЕНЗИЈА ЗА ИЗЛОЖБУ

МАТЕРИЈАЛИ У БРОЈЕВИМА – ЛИНИЈЕ ЛЕТЕЊА АУТОРА ДРАГАНЕ ЋИРИЋ, МИЛАНА КАТИЋА И РАСТКА МАЗИЋА УНИВЕРЗИТЕТСКА БИБЛИОТЕКА „СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ“ БЕОГРАД 31 МАЈ – 15 ЈУН 2014.

Изложбом Материјали у бројевима – линије летења аутори разматрају појмове броја, мере, мерила, пропорције, симетрије, транспарентности, композиције, стандарда, форме, покушавајући да неке од њих претворе у концепт. Проучавајући различите историјске и филозофске текстове, аутори изводе дефиницију архитектуре као мишљења простора, или проблема схватања простора, долазећи до става да је архитектонски простор немогуће размотрити одвојено од начина на који је био промишљен, а архитектонску мисао немогуће разматрати одвојено од стварног простора који им служи као референца. Успостављањем разлике између архитектонског и геометријског простора, успоставља се разлика између архитектуре и геометрије. Разлика између та два се чита у „броју“. У потрази за различитим методолошким поступцима приметна је жеља за стварањем и постајањем неке „инваријантне архитектуре“. „Волумени који се уздижу на простору одређени су површинама које се сусрећу: светлост пријања, додирује их игра се са њима, истичући волумене, дајући им тачне пропорције.“ („Волумени, површине, светлост, простор“, Zahart Marcel, August Perret, Paris, 1959) Поновно читање Поставка може бити поновно читана као предмет архитектонске перцепције и концепције, тргајући за везом између апстрактног, геометријског, математичког и непосредно доживљеног, искуственог простора. Према Фосијону „градове смо створили геометријски, јер је геометрија својствена човеку. Показаћемо вам како се јавља архитектонски доживљај: као реакција на геометријске облике“. Аутори претпостављају да се кроз архитектонску методологију и објект може успоставити синтеза апстрактног простора, геометрије и чулности; показивањем присутности референтног апстрактног простора који је попримио облик метафоричке архитектуре – у правом смислу речи апстрактног простора као простора математичара – може достићи неки нови бинарни или тринарни код.

dr Dragana Vasiljevic Tomic, vanredni profesor Univerzitet u Beogradu - Arhitektonski fakultet

IN NUMBERS /IN DIAGRAMS/ Материјали у бројевима: lines of flight

АРХИТЕКТОНСКА ИНСТАЛАЦИЈА Универзитет у Београду. Архитектонски факултет Куратор: Драгана Васиљевић Томић Аутори: Драгана Ћирић, Милан Катић, Растко Мазић

Уметничка галерија Универзитетске библиотеке “Светозар Марковић” Београд 31. мај - 15. јун 2014.

Methodologies in scale (in detail)

Нове методологије New Methodologies

Процес и дисциплина савременог пројектовања: Примењено архитектонско истраживање и експеримент. Примењено истраживање кроз пројекат 1 : Истраживање кроз пројекат (Design Research). Дизајн кроз израду (Design through making). Истраживачка лабораторија (Design Research Laboratory). Пројекат реализације

Методологија: Истраживање архитектонских проблема кроз примењени

дизајн као форму просторне реализације одређеног процеса

мишљења (концептуализације), инжењерских симулација и

производње архитектонског простора, реализовано је кроз

испитивање неколико нивоа архитектонског ангажовања:

: категорије простора

: дизајн процес: дијаграм - активна, трансформабилна

(покретљива) репрезентација и генеричко

средство дизајн процеса

: архитектонски објект: архитектонска инсталација/модел

реалног простора I Р 1:1 1:2 1:5 I -

представља исходиште процеса испитивања

мерљивости категорија простора и процеса

пројектовања, примену техника извођења и

грађења; израду реалног архитектонског

простора и његово коришћење насупрот

неограниченом генерисању репрезентација

архитектонског простора истраживањем

искључиво визуелног аспекта пројектовања,

конструишући притом специфичну естетику

цртежа, дијаграма за и из самог непосредног

искуства архитектонског простора и процеса

пrојектовања - искуства архитектонског модела.

1

Alan Dempsey and Yusuke Obuchi (Ed.), Nine Problems in the Form of a Pavilion Paperback, London: Architectural Association Publications, 2010.

The measure of imagination Lines of flight in materials/diagrams/numbers

Линије кретања/’летења’. Mобилност линије Lines of flight: New in architectural/design thinking

a fibre strung across borderlines constitutes a line of flight or of deterritorialization 2

Подразумевајући све оно што измиче, прекорачује и превазилази успостављене границе и конфигурације, (мотивишућу, креативну) силу која линијом тангентне путање , ако употребимо математичку метафору3, измешта у потрази за новим, линије летења означавају могућност, идеју, начин и место изван или преко постојећих, успостављених могућности, идеја, начина, места и техника промишљања и преиспитивања архитектонских проблема. Њено апстрактно релационо значење контекстуализовано је у бројеве, унутар поља архитектонске геометрије, структуре, топологије и материјалности, кроз дијаграм, нумеричке вредности реалног простора и архитектонски модел. Спајајући неодвојиве аспекте архитектонског пројектовања – концепцијски апстрактни имагинарни, перцептивни и перформативни искуствени реални, архитектонска инсталација преводи методологију дијаграматског дизајн процеса и дизајн процеса дигиталне морфогенезе у детаљ и размеру 1:1; истражује технички и инжењерски аспект који различите креативне конструкте и фикције чини материјалним и искуствено могућим.

‘It is never the beginning or the end which are interesting; the beginning and the end are points. What is interesting is the middle’ 4 For Gilles Deleuze, the real potential of a text lies in process, in its lines of flight. The artist’s ability to take up the ‘interrupted line’ in the middle mobilises a becoming through art, a creation of something new and of endless transformative potential.

2

Gilles Deleuze and Felix Guattari . A Thousand Plateaus: Capitalism and Schizophrenia (Brian Massumi, Trans.). London, Minneapolis: University of Minesota Press 1987, p. 249.

3

Arkady Plotnitsky. “Algebras, geometries, and topologies of the fold : Deleuze, Derrida, and quasi-mathematical thinking (with Leibniz and Mallarmé)”, In Paul Patton & John Protevi (eds.), Between Deleuze and Derrida. Continuum (2003)

4

Gilles Deleuze and Claire Parnet (H. Tomlinson & B. Habberjam, Trans.). Dialogues II .

New York: Columbia University Press. 2002, p.39.

The measure of imagination Lines of flight in materials/diagrams/numbers

Материјали у бројевима-lines of flight Materials in numbers-lines of flight

‘…The frightening thought that what you draw may become a building makes for reasoned lines’ (Rosenberg, 1978:235) ... previously clear borderline between things we observe, things we imagine and things we can build now has liquefied in the bright light of digital technology – able to represent all things through seemingly infinite arrays of ‘ mobility agents’ (Klee, 1972:16) (binary points) such technologies no longer distinguish between the inventions of imagination, the documents of design, or the magic of craft.

Bruce Brown, “Preface” in Wingham, Ivana (Ed.). Mobility of the Line.

Art Architecture Design. Basel: Birkhäuser, 2013, pp. 8-10.

Wingham, Ivana (Ed.). Mobility of the Line. Art Architecture Design. Basel: Birkhäuser, 2013. the line ... as a vehicle that materializes the mutable processes embedded in drawing, as a creative act, and a process of thought. ... as representation ... as a performance, practice, movement outside of representation

in diagrams

Транскрипти: неконзистентости превођења Transcripts

‘Неконзистентности превођења’ критички испитују поступке формирања и производње теоријских и филозофских концепата дискурса архитектуре, процесе успостављања значења, или немогућности њиховог фиксирања, као и спрегу са другим дисциплинама и дискурсима референтним за аспект говора и мишљења о архитектури.

линије кретања/покрета (летења)/lines of flight дијаграм/diagram секвенце/sequence Bernard Tschumi. Architecture and Disjunction, Cambridge, Mass.: The MIT Press, 1996.

Peter Eisenman, “Unfolding events”, New York: Zone Books, 1992. серијалност/seriality

Недоследност концепатаIконструката

линије покрета (lines of flight) линије покрета у материјалима/дијаграмима/бројевима

дијаграми у материјалима

материјали у бројевима/у дијаграмима (in diagrams)

(in materials)

“... we are now witnessing a shift from an architecture of modularity towards an architecture of seriality.”

(Ingeborg M. Rocker. “Versioning: Architecture as series?”) репетиција и разликa/repetition and differences принципи (релације) организације и структуирања ентитета у погледу просторних (физичких и формалних) и временских категорија The concept of ‘repetition’, as it appears in the Deleuzian corpus,

(in sequences) (in architectural sequences)

encompasses a variety of other concepts such as ‘difference’,’ differentiation’, ‘deterritorialisation’, and ‘becoming’. To begin with, it should be noted that for Deleuze, repetition is not a matter of the same thing occurring over and over again. That is to say, repetition is connected to the power of difference in terms of a productive process that produces variation in and through every repetition....

(Parr, A. Deleuze Dictionary, pp. 223-225)

Difference is usually understood either as ’ difference from the same’ or difference of the same over time. In either case, it refers to a net variation between two states... On such an account, difference is subordinated to sameness, and becomes an object of representation in relation to some identity. As such, it is never conceived in terms of ‘difference-in-itself’, the uniqueness implicit in the particularity of things and the moments of their conception and perception.

Rather, difference is understood in terms of resemblance, identity, opposition and analogy, the kinds of relations used to determine group ings of things... Deleuze’s ’liberation’ of difference from such a model has two parts. First, he develops a concept of difference that does not rely on a relationship with sameness and, second, he challenges the philosophy of representation.

(Parr, A. Deleuze Dictionary, pp. 72-73)

Тополошке специфичности Topological specificities

Простор унутар простора Посебне карактеристике архитектонског објекта и задатка, утврђене су условом просторне одређености инсталације (site specificity поступком пројектовања, или пројектовањем in situ) – односно, специфицитетом пројектовања за простор Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“. Овакав поступак, поред просторне димензије и мере архитектонске интервенције (интервенције у броју, пропорцији, размери и употребљивости), уводи питања архитектонске адаптације појединих организационих/програмских и просторних сегмената дате универзитетске институције савременим уметничким и архитектонским праксама излагања; тестира питање поставке дела савремене уметности, архитектуре и догађаја у оквире и димензије своје академске, неокласичне архитектуре, поставке нове просторне реалности и окружења библиотеке. Могуће је истраживати сценографски квалитет архитектонске инсталације као размере и форме у којој је могуће испитати и експериментално користити нова архитектонска окружења.

Тополошке специфичности Topological specificities

[7.27m Х 5.22m]

Уметничка галерија Универзитетске библиотеке

“Светозар Марковић”

Фото Милан Катић, 2014.

Произвољност размере Medium scale (architecture)

1I1

1I2

1I5

Дијаграмирање размере 1I1 Diagramming scale 1I1 Дијаграм (структура, простор, размера) Diagram (structures, spaces, scale)

5

The diagram is a graphic presentation of the course of a phenomenon.

It consists of lines, structure, form; it works with reduction, abstraction and representation. As a medium the diagram performs a double role: it is a mode of notation, resuming, analytic and reflective; but it is also a model of thought, generating, synthetic and productive. Diagrams are a self-evident part of our everyday life with its continuously growing complexity of information-flows. Also in architecture the use of diagrams is diverse. The spectrum ranges from a programmatic interest to iclude non-architectonic data in the design-process to a fascination for the diagram as form, free of meaning. In contrast to related disciplines such as cartography or iconography there is very little research in this twodimensional field of thinking. This issue would like to instigate such an investigation in which the diagram is sketched from a historic and theoretic point of view, as it is from the perspective of designers, for whom the diagram constitutes a form of visual thinking; a thought-image. 5

Like Bijlsma, Wouter Deen, Udo Garritzmann (ed.), “Editorial”, OASE: tijdschrift voor architectuur = OASE: architectural journal, NAi Publishers (Rotterdam), no. 48 (1998)

Дијаграм истражује или чини видљивим аспекте архитектуре који је потврђују као процес конструкције, изградње, (пројекције и концепције) логичких модалитета (облика, структура); дефинише дијаграматску репрезентацију простора; идентификује и чини видиљивим конекције и условљености најчешће повучене у други план, открива механизме - потврђује постојеће и активне, или предлаже нове могућности и транформације.6

Епистемолошки, дијаграми/(цртежи) се препоручују као корисни начини ангажовања и истраживања скоро свих различитих облика архитектонског типа истине, мишљења и резоновања, за изградњу вештине и искуства, и когнитивне потребе за естетичким, етичким, научним, теоријским и практичним начинима архитектонског испитивања/ истраживања и знања. 7

Иако дијаграм може испуњавати функцију објашњења, разјашњавајући форму, структуру или програм дизајнеру или другима, и нотације/записи мапирају програм у времену и простору, примарна функција дијаграма јесте функција апстрактног средства мишљења о организацији. Променљиве у организационом дијаграму укључују и формалне и програматске конфигурације: простор и догађај, силу и отпор, густину, дистрибуцију (распоред/распоређивање) и правце (дирекције, усмеравања). У архитектонском контексту, оргнизација имплицира и програм и његов распоред у простору, прелазећи конвенционалне дихотомије функције насупрот форми или форме насупрот садржају. Конфигурације које производи су моментални кластери материје у простору, субјекти континуалне модификације. Дијаграм, одатле, није ствар по себи, већ опис потенцијалних односа између елемената: не само апстрактни модел начина на који се ствари понашају у свету, већ мапа могућих светова. 8

6

Kenneth J. Knoespel, “Diagrammatic Transformation of Architectural Space” (превод Д.Ћ)

7

Like Bijlsma, Wouter Deen, Udo Garritzmann (ed.), “Editorial”, OASE: tijdschrift voor architectuur = OASE: architectural journal, NAi Publishers (Rotterdam), no. 48 (1998) (превод Д.Ћ)

8

Stan Allen. “Diagrams Matter”, in Allen, Stan. Points+Lines: Diagrams and Projects for the City, Princeton Architectural Press, 1999.

Поред свих функција и употреба, значења и апсеката дијаграма, Стен Ален [Stan Allen] издваја став о дијаграму као „апстрактном средству мишљења о организацији (конфигурацији, прим. прев.)”, упућујући на мрежу и релације праметара укључених у концепцијску структуру, повезујући ове тврдње са Делезовом метафором апстрактне машине.

У односу на свој релациони и трансформабилни карактер, фигуру отворене структуре и значења, дијаграм се сматра активном апстрактном машином, специфичном методолошком матрицом мишљења, могућих конфигурација (релација и окружења) и перформативних пракси.

Динамички дијаграм Dynamic Diagram Појам динамичког дијаграма/цртежа обухвата значење и улогу цртежа и дијаграма као елемената генерисања и посредовања - транзиторних фигура у процесима архитектонског пројектовања – подразумевајући функцију активне, трансформабилне (покретљиве) репрезентацијe. Ова динамичка активност подразумева и процесе инскрипиције и реинскрпипције – појаву, брисање и реинтерпретацију/поновно исписивање фигура, њихову константну трансформацију – чиме се дефинише наведени транзиторни карактер фигура цртежа/дијаграма, или дијаграм као део “еволуирајућег когнитивног континуума” Diagramma, сходно томе, подразумева (и реализује) праксу фигурације, дефигурације (фигурирања, фигурисања), рефигурације и префигурације; учествује у генеалогији (и генерисању) фигура. Претпоставка је да ће све што је исцртано бити поново фигурисано (пре-цртано, трансформисано), у смислу да се дијаграм може сматрати посредником - инструментом посредовања.

Garcia, Mark (ed.), AD Reader: The Diagrams of Architecture, Garcia, John Wiley and Sons, 2010.

Frederik Stejrnfelt. Diagrammatology, Dordrecht: Springer Verlag, 2007.

Vidler, Antony. “Diagrams of Diagrams: Architectural Abstraction and Modern Representation”, in AD Reader: The Diagrams of Architecture, Mark Garcia (ed.)), London: John Wiley and Sons, 2010, pp. 54-63.

Allen, Stan. “Diagrams Matter”, in Allen, Stan. Points+Lines: Diagrams and Projects for the City, Princeton Architectural Press, 1999.

E. Somol, Robert. “Dummy Text, or The Diagrammatic Basis of Contemporary Architecture”, in Peter Eisenman, Diagram Diaries, New York, Universe Publishing, 1999.

E. Somol, Robert. “The diagrams of matter“, in Any, n. 23, 1998, pp. 23-26.

E. Somol, Robert. I diagrammi della material, traduzione di Giovanni Corbellini

Покрет: Нотације/записи (Мобилност (између) линија) Movement: Notations/Inscriptions (Mobility of/between the lines) Секвенце. замрзнути кадрови и кретања Sequences: stills and movements Архитектонска структура простора контролише могуће записе, дијаграме кретања - трансформише план употребног простора према својој геометрији. Дијаграм кретања је у директној вези са параметрима програма и догађаја архитектонског простора.

Any architectural sequence includes or implies at least three relations.

First, an internal relation, which deals with the method of work; then two external relation - one dealing with the juxtaposition of actual spaces, the other with program (occurrences or events). The first relation, or transformational sequence, can also be described as a device, a procedure. The second spatial sequence is constant throughout history; its typological precedents abound and its morphological variations are endless. Social and symbolic connotations characterize the third relation; we shall call it for now the programmatic sequence. 10

Сензорна перцепција архитектонског простора Sensory Perception of Architectural Space Разлика између архитектонске репрезентације и концепције, и непосредног сензорног искуства простора (чулности и доживљаја) кроз кретање и употребу, испитивани су и као дисјунктне категорије и кроз медије њихове синтезе. Архитектонска репрезентација се најчешће објашњава затвореним, доминантно визуелним конструктом, дистанцом у односу на могућност партиципације, концептом намењеном излагању и приказивању, док непосредно искуство простора подразумева архитектуру као отворени процес, недовршени акт који подразумева укључивање категорије времена у партитуре организације (записе) - извођења просторних и програмских пракси, активност тела унутар датих просторних параметара и активну способност артикулације у односу на поменуте просторне оквире (просторна свест и димензија времена/трајања – позиција, кретање и координација), као и мултисензорно искуство простора 11 10 11

Bernard Tschumi, Architecture and Disjunction. Cambridge, Mass.: The MIT Press, 1996., p. 153 Мулти-сензорни дизајн и искуствo простора - окружења и догађаја - у којима пасивни посматрач постаје активни, просторно свесни учесник, представљају вредности парадигме сензорне перцепције простора, коју специфично заступају, развијају и истражују само неки од архитеката. Међу њима су Јухани Паласма [Juhanni Pallasma], Џој Монис Малнар и Френк Водварка [Joy Monice Malnar and Frank Vodvarka], Стивен Хол [Stephen Holl], Алберто Перес-Гомес [Alberto Perez‐Gómez], Питер Замтор [Peter Zumthor], Ана Барбара и Ентони Перлис [Anna Barbara and Anthony Perliss] , референтни аутори унутар поља архитектонске теорије, тематског оквира чулних аспеката архитектонског простора.

Sheryl Boyle, “Sensory Readings in Architecture”,

Фото Милан Катић, 2014.

Процес: Интеграција дигиталног дизајна и израде Process: Digital Design and Construction Integration Дијаграматски приступ пројектовању: примењене филозофске и инжењерске концепције

Математикa простора Mathematics of Space

Why does the knowledge of abstract objects, such as numbers or algebraic structures, help us better understand, control and master the sensible world and its forms?

Throughout its long history, the bond between mathematics and the sensible world has always fluctuated between three key philosophical attitudes: representation, construction and simulation. ...

Imagining is not only representing an unreal situation, but simulating it; all simulations must be represented in a hypothetical ‘as if ’ mode, which fiction and imagination support. Thus, in constant interaction with one another, representing, constructing and simulating form three inseparable moments of mathematical activity: to represent an object, other objects must be constructed from it; to construct an abstract object (a function, a transformation), we must represent it; and to simulate an object, we must elaborate fictitious representations which mobilise more constructions at will. 12

Геометрије Geometries Серије променљивих равних пресека – секвентне поделе континуалних закривљених површи Mathematics of Space (AD Architectural Design) 12

Amy Dahan-Dalmedico. “Mathematics and the Sensible World Representing, Constructing, Simulating” Architectural Design: Mathematics of Space , July/August, 2011, pp. 18-27.

While in the 1950s or 1960s structure was the emblematic paradigm of science, the notion of model is more typical of today’s knowledge, even if it is premature to affirm that it will ultimately prevail.

Вектори. Силе Vectors. Forces

Node A / node A label

Node B / nodel B label

L [m] / initial spring length (before deformation)

k [N/m] / spring

PE [J] / potential energy

L’ / L / deformation

F [N] / force

Интезитети. Еластичности Intensities. Elasticities

Вишеструкост: репетиције и разлике Multiplicities: repetition and differences

координација великог броја елемената, серијализација и диференцијација

The concept of ‘repetition’, as it appears in the Deleuzian corpus, encompasses a variety of other concepts such as ‘difference’,’ differentiation’, ‘deterritorialisation’, and ‘becoming’. To begin with, it should be noted that for Deleuze, repetition is not a matter of the same thing occurring over and over again. That is to say, repetition is connected to the power of difference in terms of a productive process that produces variation in and through every repetition. In this way, repetition is best understood in terms of discovery and experimentation; it allows new experiences, affects and expressions to emerge. To repeat is to begin again; to affirm the power of the new and the unforeseeable. In so far as life itself is described as a dynamic and active force of repetition producing difference, the force of which Deleuze encourages us to think of in terms of ‘becoming’, forces incorporate difference as they repeat giving rise to mutation.

(Parr, A. The Deleuze Dictionary, pp. 223-225)

Difference is usually understood either as ’ difference from the same’ or difference of the same over time. In either case, it refers to a net variation between two states. Such a conception assume that states are comparable, and that there is at base a sameness against which variation can be observed or deduced. As such, difference becomes merely a relative measure of sameness аnd, being the product of a comparison, it concerns external relations between things. To think about such relations typically means grouping like with like, and then drawing distinctions between the groups.

On such an account, difference is subordinated to sameness, and becomes an object of representation in relation to some identity. As such, it is never conceived in terms of ‘difference-in-itself’, the uniqueness implicit in the particularity of things and the moments of their conception and perception.

Rather, difference is understood in terms of resemblance, identity, opposition and analogy, the kinds of relations used to determine groupings of things. Yet this tendency to think in terms of sameness detracts from the specificity of concrete experience, in stead simplifying phenomena so that they might ‘fit’ within the dominant model of unity. Deleuze’s ’liberation’ of differerrce from such a model has two parts. First, he develops a concept of difference that does not rely on a relationship with sameness and, second, he challenges the philosophy of representation.

(Parr, A. The Deleuze Dictionary, pp. 72-73)

13

Adrian Parr (Ed.). The Deleuze Dictionary. Edinburgh: Edinburgh University Press, 2005.

Структура. Детаљ Structures. Detail

Материјали Materials

Технологија. Техника. Естетика Technology. Technique. Aesthetics

Фото Растко Мазић, 2014

Форме. Морфогенеза. Морфо-логика Forms. Morphogenesis. Morphologic Форма:

Form:

Процес изнад/изван иконичности: Оформљено стање дијаграматске фигурације (Фигурисане дијаграматске пројекције) Process beyond Iconicity: Formed condition of diagrammatic figuration (Figurated Diagrammatic Conditions/Projections)

Круз Гарсија и Натали Франковски ће поставити манифест иконичности и “чисте форме у архитектури”. 14 Материјализујући процес и секвенце трансформације структуре - променом вредности параметара у серијама структурних елемената - архитектонска форма измиче иконичкој архитектури и фиксираним значењима?

Кључне речи се групишу око појмoва – предео/scape, форме тла/landforms15, топографије/topographies, (дигиталнa) морфогенеза/(digital) morphogenesis, мапирањe/mapping, ‘дијаграмирањe’/diagramming – подразумевајући нове математичке и геометријске приступе пројектовању и истраживању форме, топографије и територије, дијаграмaтскe и научнe методe пројектовања.

Cruz Garcia & Nathalie Frankowski / WAI Architecture Think Tank. Pure Hardcore Icons: A Manifesto on Pure Form in Architecture. London: Artifice Books on Architecture, 2013.

“Resisting the temptation to claim that form and architecture have a new symbiosis or that all contemporary architecture is obsessed with pyramids or looping skyscrapers, this vademecum targets a specific series of buildings that have given form undeniable protagonism. It recognizes that, just as Modernism had five canonical points, and Post-Modernism aspired to emulate complexity and contradiction in architecture, there is an architecture that has made form the pillar of its visual edifice.”

15 Stan Allen and Marc McQuade (Еd.). Landform Building: Architecture’s New Terrain. (With contributions by Stan Allen, Michel Jakob, Kenneth Frampton, Reyner Banham, David Gissen), Princeton University School of Architecture, New York: Lars Muller Publishers, 2013.

Stan Allen. “The Field Conditions” Stan Allen. “From Object to Field” 14

Фото Милан Катић, 2014

У бројевима In numbers

1712 m 112 50 000 200 12-22 10 M10 14m 5x5 240 120 . .

10 000 .

36h 24h .

80kg . > 100kg

Фото Растко Мазић, 2014.

Фото Растко Мазић, 2014.

Захваљујемо се на сарадњи Миодрагу Грбићу, Жарку Стаменићу, Зорану Спасићу, Душану Милошеву и Саши Живићу.

Уредник:

Драгана Ћирић

Фотографије / Илустрације:

Милан Катић, Растко Мазић / Драгана Ћирић, Милан Катић, Растко Мазић

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 7.038.53(497.11)”2014”(083.824) 72.012(497.11)”20”(083.824) ЋИРИЋ, Драгана, 1981In Numbers/In Diagrams : материјали у бројевима: lines of flight : каталог изложбе : архитектонска инсталација : Уметничка галерија Универзитетске библиотеке “Светозар Марковић” Београд, 31. мај - 15. јун 2014. / аутори Драгана Ћирић, Милан Катић, Растко Мазић ; куратор Драгана Васиљевић Томић. - Београд : Универзитет у Београду, Архитектонски факултет, 2014 (Београд : Универзитет у Београду, Архитектонски факултет). - [41] стр. : илустр. ; 21 x 21 cm Текст ћир. и лат. - Тираж 100. - Стр. [4]: Материјали у бројевима - линије летења / Владимир Миленковић. - Стр. [5]: Материјали у бројевима - линије летења / Dragana Vasiljevic Tomic.

ISBN 978-86-7924-122-1 1. Катић, Милан, 1989- [аутор] 2. Мазић, Растко, 1990- [аутор] a) Архитектонски пројекти - Србија - 21в Изложбени каталози COBISS.SR-ID 207594764