Švedska u Srbiji 2023

1

2

3

KOMENTAR

Dobro izgrađen most NJ.E. Anika BEN DAVID ambasadorka Švedske u Srbiji

Posvećeni smo demokratizaciji Srbije i njenom putu ka EU. Uvereni smo da EU može da ponudi najbolju agendu za budućnost naroda Srbije, u smislu demokratije, slobode, ekonomskog prosperiteta i bezbednosti.

D

4

a li ste znali da je čak jedan odsto ljudi u Švedskoj srpkog porekla? Da je Švedska uložila skoro 300 miliona evra u vidu bespovratnih sredstava za podršku putu Srbije ka članstvu u EU? Znate li da je Švedska danas jedan od najvećih donatora Srbije i njen vodeći donator u oblasti životne sredine? Da u Srbiji postoji više od sto švedskih kompanija, uključujući IKEA, Securitas, Volvo Truck, Transcom, Sandvik, System Air i Elnos Group?

Švedska je dugogodišnji partner i prijatelj naroda Srbije. Posvećeni smo demokratizaciji Srbije i njenom putu ka EU. Verujemo da Srbija pripada evropskoj porodici. Uvereni smo da EU može da ponudi najbolju agendu za budućnost naroda Srbije, u smislu demokratije, slobode, ekonomskog prosperiteta i bezbednosti. Svaki dan gradimo most koji povezuje naša dva naroda kako bismo podelili švedske vrednosti, iskustva i društvena rešenja.

Kao i u svim diplomatskim misijama Švedske širom sveta, kojih je više od 100 ukupno, vodimo se dvema velikim spoljnopolitičkim inicijativama: težnja za demokratijom i jednakošću. Oni uokviruju i oblikuju naš uticaj i izražavaju naš pogled na svet. Švedska radi na stvaranju kontranarativa globalnom demokratskom nazadovanju i rastućem autoritarizmu. Radimo i na tome da stvorimo svet u kome žene i devojke imaju ista prava, zastupljenost i resurse kao muškarci i dečaci. Kako u mirovnim istraživanjima tako i u ekonomiji pokazalo se da su demokratija i rodna ravnopravnost najpametniji i najodrživiji načini suočavanja sa društvenim izazovima.

U Srbiji naša razvojna pomoć je usmerena na veći stepen poštovanja ljudskih prava, jačanje demokratije i vladavine prava, rodnu ravnopravnost, inkluzivni ekonomski razvoj, reformu životne sredine i klimatske promene.

Broj švedskih kompanija svih veličina i industrijskih sektora raste.

Više od 100 švedskih kompanija u Srbiji zapošljava više od 10.000 radnika. Trgovina između naših zemalja stalno raste. Čak i tokom pandemije COVID-a trgovinska razmena je porasla za 30 odsto.

Srpske kompanije sve više izvoze robu i usluge u Švedsku. Švedske kompanije otvaraju radna mesta u Srbiji, ali donose i korporativnu društvenu odgovornost, posvećenost održivom poslovanju, poverenje, optimizam i veru u budućnost. Oni su važan deo poslovnog društva u Srbiji i doprinose društvu u celini.

Svakog dana gradimo most koji povezuje naša dva naroda kako bismo podelili švedske vrednosti, iskustva i društvena rešenja

Digitalna diplomatija je centralni deo švedske spoljne politike. Švedska diplomatija ima za cilj da švedsko Ministarstvo spoljnih poslova postane lider u digitalnoj diplomatiji. U ambasadi ulažemo mnogo truda da srpskoj javnosti prenesemo švedske vrednosti i prioritete. Preko Fejsbuka, Instagrama, LinkedIn-a i Tvitera objašnjavamo našu spoljnu politiku i ono što radimo u Srbiji kako bismo doprineli boljem kvalitetu života ljudi koji ovde žive.

Pratite nas i recite nam šta mislite!

5

INTERVJU

Vođeni odgovornošću, saradnjom i rastom Maja Zorić Predstavnica za trgovinu i investicije, Business Sweden

Interesovanje Švedske za Balkan raste, posebno u oblasti proizvodnje, transformacione zdravstvene zaštite i digitalnih tehnologija. Srbija je jedna od pet zemalja u kojima je Business Sweden Austria najaktivnija.

B

usiness Sweden je globalna organizacija za promociju trgovine sa 43 kancelarije u 38 zemalja koje sarađuju sa švedskim ambasadama, konzulatima, privrednim komorama, kompanijama i lokalnim organizacijama radi jačanja internacionalizacije švedskog poslovanja. O njihovom radu u regionu razgovarali smo sa Majom Zorić, iz Business Sweden Serbia. „Business Sweden je švedski savet za trgovinu i ulaganja. Mi smo zvanični predstavnik švedske industrije u inostranstvu i glavni čvor za međunarodne kompanije koje su zainteresovane za ulaganja u Švedsku.

Ukratko, pomažemo švedskim kompanijama da povećaju prodaju na globalnom nivou, a međunarodnim kompanijama da investiraju i šire svoj posao u Švedskoj“, objašnjava naša sagovornica.

6

Štaviše, nama u Business Sweden klijenti se obraćaju kada traže analize potencijala tržišta i adekvatne partnere za rast.

Naša organizacija ima dva vlasnika: švedsku vladu i zajednicu privatnih biznisa u Švedskoj. Vladu predstavlja Ministarstvo spoljnih poslova, a poslovnu zajednicu Švedsko spoljnotrgovinsko udruženje (SAU). Ovo zajedničko vlasništvo je zasnovano na sporazumu u kojem se navodi da će dve strane voditi Business Sweden kao centralizovano telo za aktivnosti vezane za promociju izvoza i investicija. „Business Sweden je fokusiran na rast klijenata. Nudimo između ostalog usluge kao što su ubrzanje prodaje, traženje partnera, podrška poslovima sa državom i analiza investicija i prodaje“, objašnjava naša sagovornica. Njihovi klijenti su kako početnici i mala i srednja preduzeća tako i multinacionalne kompanije.

Business Sweden nudi svojim klijentima usluge kao što su ubrzanje prodaje, traženje partnera, podrška poslovanju sa državom i analiza investicija i prodaje Rad u Business Sweden zasniva se na Strategiji 2025, koja predviđa Švedsku bez fosilnih goriva najkasnije do 2045. godine, implementaciju globalnih ciljeva održivog razvoja UN i Pariskog sporazuma i doprinosi pretvaranju Švedske u svetskog lidera u održivom poslovanju.

Švedske kompanije traže naš strateški savet kako bi osigurale optimizovanu prodaju i upravljanje rizikom. Naš posao je da ih savetujemo i vodimo kroz mogućnosti i zamke 2. Koji klijenti su zainteresovani za usluge Business Sweden u regionu i Srbiji?

Interesovanje švedskih velikih i srednjih korporacija za proizvodnju u regionu takođe raste. Oni traže podršku u investicionoj analizi, pri akvizicijama i podršku poslovima sa državom. Mala i srednja preduzeća iz oblasti zdravstva i digitalne tehnologije zainteresovana su za ubrzanje prodaje, traženje partnera i analizu tržišta.

Zainteresovani smo za grinfild, akvizicije i potencijalne koncesije.

Ako imate ideje o mogućnostima za saradnju a mi pritom relevantne kompanije u našoj mreži, možete nas kontaktirati.

Business Sweden u Beču je regionalna kancelarija koja pokriva Austriju, Švajcarsku, Mađarsku, Sloveniju i Hrvatsku i bavi se upitima za zemlje Zapadnog Balkana (Srbija, Crna Gora, Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina, Albanija, Kosovo) i Izrael. „Srbija je jedna od pet zemalja u kojima smo najaktivniji iz Austrije“, dodaje Zorićeva.

3. Koliko je Vašim klijentima, i starim i novim, lako da se kreću kroz regionalne i nacionalne poslovne strukture? Šta biste označili kao najveće izazove u pomaganju kompanijama da pretvore mogućnosti koje vide u Srbiji u stvarnost? Švedsko preduzetništvo, fokusirano na inovacije i održivost, dobro je prihvaćeno širom sveta. Naše kompanije čine poslovne žene i muškarci. Kao i svi stručnjaci žele da donose poslovne odluke na osnovu dobrih informacija. Zbog toga traže naš strateški savet kako bi osigurali optimizovanu prodaju i upravljanje rizikom. Naš posao je da ih vodimo i savetujemo kroz mogućnosti i zamke. Mogućnosti su veće od izazova, ovo želim da istaknem za svakog od vaših čitalaca. Zamke su u tome što finansijska transparentnost i dostupnost podataka nije tako visoka kao u Švedskoj, što čini procene tržišta i partnera malo dužim. Međutim, to je dobro uloženo vreme i novac.

1. Koliko je ideja o otvorenom Balkanu poznata švedskim investitorima?

Interesovanje Švedske za Balkan raste, posebno u oblasti proizvodnje, transformacione zdravstvene zaštite i digitalnih tehnologija. Švedske kompanije često proveravaju regione u potrazi za mogućnostima za rast, pa je ideja o otvorenom Balkanu veoma dobar znak.

4. Koja švedska rešenja za promociju trgovine i investicija biste želeli da vidite ovde? Švedska pozdravlja transformaciona rešenja za održivo, povezano društvo i industriju. Ta rešenja dolaze od naših SKF-a, Volvoa, Ericssona, Oatlija i svih novih i rastućih kompanija koje trenutno osvajaju svet. Pridružite nam se u njihovom istraživanju, kako iz perspektive trgovine tako i iz perspektive ulaganja.

Švedske kompanije imaju tendenciju da budu naprednije u odnosu na standarde koje je postavila švedska Vlada, tako da je firmama jako važan aspekt zaštite životne sredine.

7

INTERVJU

Zajedno do zelene ekonomije

Ida Rojtersvard Ministarstvo za životnu sredinu i preduzetništvo Švedske

Poglavlje 27 - životna sredina za mnoge zemlje kandidate predstavlja gotovo nepremostivu prepreku jer je jedno od najzahtevnijih i najskupljih poglavlja u pregovorima sa EU. Švedska pomaže Srbiji da ove izazove lakše savlada i građanima omogući zdravije okruženje.

8

G

lobalni, regionalni, nacionalni i lokalni ekološki izazovi se tiču svih nas! U Srbiji, ključni izazovi su: upravljanje otpadom i otpadnim vodama, zagađenje vazduha i industrijsko zagađenje, kao i upravljanje hemikalijama. U procesu usklađivanja sa evropskim politikama, životna sredina (tzv. Poglavlje 27) predstavlja jedno od najzahtevnijih i najskupljih poglavlja u pregovorima sa EU. Kao rezultat dugogodišnje saradnje između Ministarstva zaštite životne sredine i Švedske agencije za zaštitu životne sredine, pregovori o Poglavlju 27 uspešno su otvoreni 2021. godine. Ovaj proces podržava i Projekat pristupanja u oblasti životne sredine, ENVAP. Srbija sada treba da preduzme sledeći korak u integraciji politike, planiranja i investicija kako bi ispunila zahteve EU u pogledu visokih ekoloških standarda i transparentnog i participativnog donošenja odluka o životnoj sredini. Da bi se naglasio značaj zelene tranzicije, pitanja životne sredine će se rešavati u klasteru sa oblastima energetike i saobraćaja.

Nova Švedska reformska strategija za Zapadni Balkan, usvojena 2021. godine, daje jasan mandat Švedskoj razvojnoj agenciji, da prioritet budu životna sredina, biodiverzitet i klima. Švedski portfelj podrške uključuje sve delove društva; vladine institucije, opštine, obrazovni sektor, privatni sektor i angažovanje civilnog društva. U oblasti životne sredine, gde je Švedska vodeći donator, švedska podrška želi da olakša podršku EU. Švedska podrška takođe želi mobilizaciju sredstava iz međunarodne pomoći za jačanje implementacije Poglavlja 27 i Zelene agende za zapadni Balkan.

Konkretni rezultati su sada vidljivi! Srbija, EU i Švedska udružile su se sa opštinama u Srbiji u velikoj reformi odvajanja otpada „O-DVA-JA-MO“. U 2022. godini je podeljeno 26 vozila za transport reciklabilnog otpada i više od 90.000 kontejnera i kanti, a cilj je da se godišnje prikupi 215.000 tona otpada u samo 17 gradova! Uz dugoročnu podršku Stalnoj konferenciji gradova i opština i njenoj sestrinskoj organizaciji u Švedskoj, lokalni stručnjaci iz Srbije i Švedske razvili su konkretne planove i investicije za unapređenje upravljanja otpadom.

U oblasti otpadnih voda, gradovi Niš i Čačak spremni su za ulaganja u izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, a koja će poboljšati kvalitet reka! Švedska je pripremila tehničku dokumentaciju, dok će EU i Srbija finansirati postrojenja. Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u Nišu, koje je sada ugovoreno za izgradnju, smanjiće za 30 miliona tona ispuštanje otpadnih voda, svake godine, u reku Nišavu! Švedska već dugo radi u okviru strateške saradnje između Švedske agencije za hemikalije i Ministarstva zaštite životne sredine na jačanju zakonodavstva o hemikalijama, usklađujući ga sa standardima EU. Konkretni rezultati su postignuti usvajanjem e-registra koji olakšava nadležnim organima i preduzećima kontrolu hemikalija. Aktivnosti su takođe podigle kapacitete za učešće Srbije u izradi međunarodnih politika i politika EU u oblasti hemikalija.

Pristup informacijama o životnoj sredini i učešće javnosti u donošenju odluka o životnoj sredini od velikog su značaja. Podrška Švedske civilnom društvu omogućila je obrazovanje o klimatskim promenama u školama i na univerzitetima – više od 1000 učenika je učilo posebno o klimatskim promenama – a kroz podršku Mladim istraživačima Srbije ojačane su mreže civilnog društva koje se bave obrazovanjem i zalaganjem u oblasti klimatskih promena. Brojne ekološke NVO rade u „Koaliciji 27“. Zajedno se zalažu za bolje donošenje odluka i upravljanje životnom sredinom.

Konkretni rezultati saradnje Švedske i Srbije su vidljivi u mnogim gradovima u Srbiji gde će se mnogo efikasnije prikupljati otpad i gde će građani moći da uživaju u čistijim rekama.

Privatni sektor treba da predvodi zelenu tranziciju! Mnoge zemlje, gradovi i industrije u Evropi su pokazale da je moguće smanjiti zagađenje vazduha. Okvir politike EU postavlja smernice za razvoj efikasnih lokalnih planova za kvalitet vazduha, koji pokreću prioritetne akcije i investicije usmerene na zagađenje vazduha.

Da bi se zagađenje vazduha stvarno smanjilo, investicije u bolje tehnologije i planiranje moraju se osmisliti veoma dobro.

Jedan od glavnih izvora zagađenja vazduha jeste industrija. Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju je nedavno produžila projekat podrške koji sprovodi Univerzitet u Beogradu u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine, a koji se fokusira na Direktivu o industrijskim emisijama, koja se sada prenosi u srpsku politiku, a ima za cilj smanjenje zagađenja i otpada iz industrije u vodu, vazduh i zemljište. Direktiva postavlja visoke standarde zaštite životne sredine, zahteva od industrije da radi uz dozvole i priprema investicije u čiste tehnologije.

Važna komponenta saradnje i jačanja kapaciteta jeste obuka inspektora službenika. Inspekcija je neophodna za praćenje poboljšanja zaštite životne sredine u industriji.

Projekat „EU za Zelenu agendu u Srbiji“ koji finansira EU, a sprovodi UNDP, u partnerstvu sa Švedskom i EIB, ima za cilj da ubrza i pokrene aktivnosti i finansijsku podršku EU integracijama i implementaciji Zelene agende Zapadnog Balkana u Srbiji!

U narednim godinama, na primer, lokalni planovi za kvaliteta vazduha i investicione aktivnosti za smanjenje njegovog zagađenja biće pokrenute u različitim delovima Srbije!

9

EKONOMIJA

Privredna saradnja se nalazi na stabilnoj uzlaznoj putanji Uprkos ekonomskim izazovima s kojima se svet suočava zadnjih godina, rastući oporavak privreda Švedske i Srbije se naročito odražava na sve veću bilateralnu trgovinsku i ekonomsku saradnju. Švedske firme koje posluju u Srbiji su sve brojnije iskazujući zadovoljstvo sa visokim kvalitetom ljudskih resursa i sve povoljnijim poslovnim ambijentom.

10

Zlatan Milošević Savetnik za promociju trgovinske saradnje

P

rema poslednjim dostupnim podacima srpskog Republičkog zavoda za statistiku, ukupna spoljnotrgovinska robna razmena između Srbije i Švedske u 2022. godini je dostigla cifru od skoro EUR 629 miliona što je povećanje od skoro 23% u odnosu na prethodnu 2021. godinu. Poređenja radi, ukupna robna razmena krajem 2018. godine je iznosila oko EUR 322 miliona, što znači da se u periodu od samo četiri godine robna razmena skoro udvostručila sa povećanjem od preko EUR 300 miliona odnosno oko 95%.

Dok je u periodu do 2017.godine izvoz iz Švedske u Srbiju bio veći, zadnjih nekoliko godina taj trend se preokrenuo u korist većeg izvoza iz Srbije u Švedsku dostignuvši cifru od preko EUR 362 miliona krajem 2022. godine čime je pokrivenost srpskog izvoza u Švedsku u odnosu na uvoz iz Švedske došla na 136%. Sa rastom međusobne robne razmene udeo Švedske kao značajnog trgovinskog partnera se takođe povećava i sada se može reći da je Švedska svakako među prvih 25 najznačajnijih srpskih trgovinskih partnera.

Struktura robne razmene je uravnotežena zadnjih nekoliko godina, tako da na spisku švedskog izvoza u Srbiju dominiraju proizvodi od papira, vozila i opšta oprema, dok Srbija najviše izvozi setove i delove za vozila poput guma kao i bobičasto voće, pre svega smrznute maline.

Za nas je veoma važno da čujemo od švedskih kompanija koje posluju u Srbiji da pozitivno gledaju na poslovnu klimu u Srbiji.

Prema podacima dostupnim preko Ministarstva finansija R. Srbije, u Srbiji posluje oko 200 kompanija čiji su većinski vlasnici švedski državljani odnosno firme iz Švedske.

Broj švedskih firmi se postepeno povećava iz godine u godinu, i sad se već može pretpostaviti da je broj ljudi koji te firme zapošljavaju u Srbiji negde oko 10.000. Nakon što je IKEA investirala oko EUR 70 miliona u izgradnju svoje prve prodavnice 2017. godine, 5 godina kasnije imali smo čast da prisustvujemo svečanom otvaranju IKEA maloprodajnog parka u koji je uloženo preko EUR 50 miliona i gde je otvoreno oko 400 dodatnih radnih mesta.

U prethodnom periodu tokom pandemije, značajnu ulogu u obezbeđivanju to jest proizvodnji vakcine protiv Korona virusa je imala AstraZeneca koja u Srbiji posluje već dugi niz godina.

Kad spominjemo dugoročno prisustvo švedskih firmi u Srbiji, ne možemo da zaobiđemo Tetra Pak koji u svojoj fabrici u Gornjem Milanovcu posluje od 1997. godine i odakle snabdeva preko 300 klijenata širom sveta. Već godinama ova firma spada među top 15 najvećih srpskih izvoznika.

Firma koja brojčano zapošljava hiljade ljudi u Srbiji jeste Securitas pružajući najbolja bezbednosna rešenja svojim klijentima.

U oblasti tehnologija, naročito informacija i inovacija, švedske firme su sve prisutnije kao svetski lideri. Transcom zapošljava preko 750 ljudi u svoja tri kontakt centra u Beogradu, Novom Sadu i Nišu pružajući korisničke i tehničke usluge klijentima širom sveta.

U 2021. godini, zajedno sa predstavnicima firme Ericsson obeležili smo otvaranje novog Centra za realizaciju digitalnih usluga u Beogradu koji doprinosi razvoju 5G tehnologije u Srbiji i zapošljava desetine visoko-kvalifikovanih stručnjaka. Drago nam je da vidimo da je Švedska sve više prisutna u oblasti razvoja softvera i informacionih tehnologija u kome uspešno posluju firme poput TietoEvry, Powrs, Insicon i Auxality dok smo posebno ponosni na klaster švedskih kompanija iz ove oblasti sa sedištem u Nišu koji čine Sozap, Loopia, Atomia i Seavus.

11

EKONOMIJA

Postoji još nekoliko značajnih oblasti u kojima je zastupljenost švedskih kompanija sve veća. U te oblasti spadaju energetika, rudarstvo i građevina (Systemair, Sandvik, ABB, SKF, Atlas Copco, Epiroc, Meris, AxFlow, EuroCons Grupa), vozila i delovi svih kategorija (Volvo automobili i kamioni, Scania, Rimaster), zdravstvo (Medicon, Elekta, Getinge), maloprodaja (Oriflame kozmetika, Husqvarna baštenski alati, NIBE – Tiki Grupa bojleri i toplotne pumpe, i Hags oprema za dečija igrališta). Treba dodati da je Švedska poznata po inovativnim rešenjima iz oblasti zelenih tehnologija, energetske efikasnosti i cirkularne ekonomije gde Srbija ubuduće ima veliki potencijal za razvoj i unapređenje. Švedske firme koje posluju u Srbiji, kao i one koje tek razmatraju da dođu na ovo tržište, kao glavne prednosti nabrajaju stratešku lokaciju zemlje kao centar regiona, dobro obrazovanu i pristupačnu radnu snagu koja poseduje odlično poznavanje engleskog jezika, razne vidove podsticaja za investicije i sporazuma o slobodnoj trgovini sa ključnim tržištima, posebno sa CEFTA-om i EU. Naravno, i dalje postoje oblasti u kojima švedske kompanije smatraju da postoji prostor za unpaređenje poslovnog ambijenta. Pre

12

svega potrebno je što čvršće stvaranje pravnog okvira za smanjenje birokratije i povećanje transparentnosti što bi doprinelo unapređenju vladavine prava i efikasnosti državnih institucija. Pri procesu odlučivanja za novu lokaciju za poslovanje, kompanijama iz Švedske je veoma važno da zemlja u koju investiraju kontinuirano radi na unapređenju i modernizaciji svoje administracije.

Sa druge strane, svima je dobro poznato da je Švedsko tržište, sa preko 10 miliona potrošača, veoma zahtevno zbog čega je potrebno da kompanije iz Srbije budu spremne da isporuče proizvode visokog kvaliteta ispunjavajući pri tome sve potrebne standarde. Sudeći po sve većem obimu izvoza iz Srbije u Švedsku, izgleda da su srpske kompanije sve uspešnije u ponudi svojih proizvode i usluga na ovom tržištu. Neke od njih su Flamma Systems, Tigar Tyres, Sirogojno, Unimet, Elnos Grupa, Tetra Pak, Tarkett kao i Telekom Srbija.

Na kraju, želimo da napomenemo da smo veoma zadovoljni činjenicom da sve veći broj i švedskih i srpskih kompanija prepoznaje potencijale naše dve zemlje za trgovinu i investiranje, i da svojim partnerskim pristupom doprinose razvoju naših dobrih poslovnih i privrednih odnosa.

13

KOMPANIJE

Stvaramo kvalitetniji život Aldo Lele menadžer održivog razvoja u IKEA SEE

Vizija kompanije IKEA je stvaranje kvalitetnijeg svakodnevnog života za što veći broj ljudi. Verujemo da je život zaista bolji ukoliko se živi na održiv način. Za nas, ključ je u postizanju ravnoteže između ekonomskog rasta, pozitivnog društvenog uticaja i zaštite i obnove životne sredine. Dakle, naša sveukupna misija je da zadovoljimo potrebe ljudi danas, a da ne ugrozimo potrebe budućih generacija.

O

vo podrazumeva preispitivanje i inspirisanje promena u načinu života i potrošnje, kao i usvajanje novih načina rada. Do što više ljudi dopremo, većem broju njih ćemo pomoći da stvore za sebe bolju životnu svakodnevnicu.

Da bismo imali pozitivan uticaj na planetu, identifikovali smo tri glavna izazova koji utiču na naše poslovanje: neodrživa potrošnja, klimatske promene i nejednakost.

Neodrživa potrošnja U svetu koji već koristi više resursa nego što je održivo, neodrživa potrošnja stvara još veći pritisak na planetu. – Naša ambicija je da do 2030. godine održivi proizvodi čine 100% naše prodaje. Trenutno, u IKEA Srbija 35,5% prodaje dolazi iz održivog asortimana. Takođe, pružamo i cirkularne usluge, pa naši kupci, na primer, mogu kupiti polovni nameštaj u našem centru za korisnike. I na kraju, 20% naše ponude u restoranu čine proizvodi na biljnoj bazi.

Klimatske promene više nisu samo pretnja za daleku budućnost, već i vidljiva realnost. Verujemo da su klimatske promene jedan od najvećih izazova sa kojima se čovečanstvo suočava.

U IKEA Srbija fokusirani smo na ostvarenje poslovanja sa nula otpada. Trenutno recikliramo 86% otpada koji generišemo u na-

14

šim prodavnicama i cilj je da do 2030. stignemo do 100% Važno je pomenuti i obnoviljvu energiju: trenutno se naša prodavnica u Beogradu napaja 100% obnovljivom električnom energijom. Ponosni smo što 20% energije koju trošimo dolazi od solarnih krovnih panela. I konačno, postavili smo sebi cilj da do 2023. godine 30% naših isporuka bude dostavljeno vozilima sa nultom emisijom, a da do 2025. godine to bude 100%.

Nejednakost Rodna ravnopravnost je i dalje daleko od realnosti. Nažalost, mnogima su i danas uskraćena osnovna prava i jednake mogućnosti.

U IKEA Srbija težimo da pored ostvarenja rodne ravnopravnosti, omogućimo i inkluziju izbeglica i pripadnika LGBT+ populacije.

Svake godine sprovodimo programe zapošljavanja za izbeglice, a 65% ostaje u našoj kompaniji. Kroz ovaj program, izbeglice mogu da steknu značajno radno iskustvo koje će im koristiti u daljem radu. Trenutno, zajedno sa UNHCR-om, a u okviru naše podrške zajednici za hitne slučajeve, opremili smo centar za izbeglice u Vranju za prijem porodica izbeglih iz Ukrajine.

Aktivno promovišemo uključivanje članova LGBT+ populacije u našu kompaniju i društvo. Stoga je IKEA Srbija, na primer, zauzela javni stav podržavši nacrt zakona o istopolnim zajednicama.

Ipak, i dalje ostaje još mnogo toga da se uradi.

KOMPANIJE

Osnažujemo ljude i menjamo svet Mihailo Jevtić Generalni Direktor Oriflame-a za Srbiju i Crnu Goru

Više od 55 godina, Oriflame je izbor za 2,5 miliona ljudi. Od mnogih drugih kozmetičkih kompanija širom sveta razlikuje se po velikoj geografskoj prisutnosti i po tome što pokriva nacionalnosti iz više od 60 zemalja

N

aš poslovni uspeh je izgrađen na jednostavnoj formuli: kombinujemo prirodnu potrebu ljudi da poboljšaju svoj način života i stvore stvarnu, pozitivnu promenu

Oriflame ima dokazan poslovni model, savršen za savremeno društvo gde se ljudi lako povezuju. Fleksibilan je, digitalan i pokreću ga milioni međuljudskih odnosa i preporuka. Uz mali rizik nudimo „preduzetništvo u paketu“. Ubrzavanjem našeg poslovanja, imamo pozitivan uticaj na ljude i zajednice širom sveta. Vrednost lokalnog preduzetništva u globalnom društvu je dobro prepoznata, od poslova koje stvara do veština koje neguje. Gledajući u budućnost, nastavljamo da nadograđujemo ovu jednostavnu formulu – osnažujući ljude i obezbeđujući pozitivne promene širom sveta.

Održivost je srž onoga što predstavlja naša kompanija. Ona je sastavni deo našeg švedskog nasleđa, našeg brenda i naše misije da ispunimo snove. Naša dugoročna posvećenost održivosti se takođe ogleda u pozicioniranju našeg Brenda „Beauty by Sweden“ – lepota je više od toga kako izgledate, to je način na koji živite, šta osećate i kako postupate.

Od samog početka, Oriflame poslovni model je dao veliki doprinos zajednici stvarajući poslovne prilike za brend partnere i čineći preduzetništvo dostupnim svima. Tokom pandemije ovo je postalo još važnije jer smo bili u mogućnosti da digitalno podržimo brend partnere, pružajući stabilan tok prihoda čak i tokom ograničenog kretanja i zatvaranja. Jačali smo naše digitalno prisustvo obezbeđivanjem digitalnih platformi za obuku i virtuelnim konferencijama.

Nastavili smo sa digitalizacijom našeg poslovnog modela obezbeđivanjem digitalnog eKataloga.

Održivost je u našem nasleđu. Briga o ljudima i našoj životnoj sredini je bila prioritet svih 55 godina. U cilju daljeg jačanja naše strategije održivosti, naši ciljevi smanjenja emisija tokom godine odobreni su od strane inicijative Science-Based Targets. Posvećeni smo da svake godine smanjujemo naše emisije gasova sa efektom staklene bašte (GHG) sa ciljem dostizanja potrebnih nivoa za ispunjavanje ciljeva Pariskog sporazuma. I mi smo na pravom putu, smanjili smo emisije obima 1 i 2 za 22% od 2019.godine.

Oriflame su prepoznali Financial Times i Statista, kao klimatskog lidera među odabranom grupom evropskih kompanija koje su ostvarile najveći intenzitet smanjenja emisije GHG-a tokom petogodišnjeg perioda. Sustainalitics nas je takođe rangirao kao sedmu najbolju od 101 ESG kompanija na svetskom nivou, u okviru proizvoda za domaćinstvo.

Drago nam je što naša strategija nastavlja da doprinosi ciljevima održivog razvoja UN i što podržava deset principa globalnog sporazuma UN u oblasti ljudskih prava, rada, životne sredine i borbe protiv korupcije.

Oriflame je posvećen ljudima i prirodi i to je ključ za nastavak uspeha a za nas je od ključne važnosti da svi verujemo u naš potencijal da promenimo svet na bolje i idemo u lepše sutra.

15

KOMPANIJE

Održivost stvara novu vrednost Antonio Pasarela Direktor kompanije Ericsson za Srbiju

Kompanija Ericsson je jedan od pionira održivog razvoja u privatnom sektoru i redovno izveštava o svom napretku u ovoj oblasti više od 20 godina. Održivost i odgovorna poslovna praksa su u osnovi Ericsson kulture i strategije da pokreće poslovne transformacije i doprinosi stvaranju novih vrednosti za kompanije sa kojima sarađuje.

Kompanija Ericsson čvrsto veruje da deo te nove vrednosti proističe iz fokusa na održivost u svim domenima njenog poslovanja i portfolia, kao i u načinu na koji se Ericsson tehnologija primenjuje u svim sektorima društva.

E

ricsson razvija tehnologiju koja pokreće pozitivne promene. Ideja kojom se kompanija vodila od svog osnivanja je da komunikacija predstavlja jednu od osnovnih ljudskih potreba i da pristup sredstvima za komunikaciju treba da bude omogućen svima. Vizija koju Ericsson ima da poboljša živote ljudi, redefiniše način poslovanja i omogući održivu budućnost, izgrađena je na snazi i potencijalu mobilnih komunikacija da naprave pozitivan uticaj. Napori koje Ericsson ulaže u stvaranje održive budućnosti zasnovani su na istraživanju i nauci, kao i na konkretnim ciljevima postavljenim u celom lancu poslovanja.

Potrošnja energije, energetski troškovi i izvori su globalni poslovni izazovi i direktno su povezani sa ambicijom IKT industrije da se u toj sferi postigne nulta neto emisija. Kompanija Ericsson i njeni klijenti su smanjenje upotrebe energije u održavanju telekomunikacionih mreža postavili kao prioritet, a Ericsson nastavlja da vrši značajna ulaganja u energetski efikasna istraživanja i razvoj, kao i u razvoj energetski efikasnih proizvoda i rešenja , u svim domenima svog portfolia.

Ova ulaganja omogućavaju da Ericsson svojim klijentima ponudi održive i inovativne alternative za modernizaciju njihovih mreža.

Tu je od suštinskog značaja 5G standard, jer je dizajniran da obezbedi visoke performanse i nisku potrošnju energije telekomunikacijskih mreža.

U skladu sa težnjama industrije, Ericsson ima ambiciju da do 2040. godine dostigne nultu neto emisiju u celokupnom lancu

16

vrednosti i u tom cilju, radi na tome da prepolovi emisiju ugljenika u svom lancu snabdevanja i potrfoliu do 2030. godine, a da u isto vreme postigne i neto nultu emisiju u sopstvenim aktivnostima.

Pored doprinosa u ostvarivanju održivih ciljeva IKT industrije, napredna tehnologija koju razvija Ericsson ima potencijal da smanji globalnu emisiju ugljenika i u drugim sektorima za 15% do 2030. godine i da bude jedan od ključnih faktora u redefinisanju poslovanja uz pomoć naprednih tehnoloških rešenja.

Druga godine globalne COVID-19 pandemije je dodatno potvrdila da je digitalizacija ključna za društveni i ekonomski razvoj.

Međutim, oko 2.9 milijardi ljudi širom sveta još uvek nema pristup internetu i ne može da koristi prednosti digitalne ekonomije. Ericsson može da poboljša živote na nekoliko važnih načina, kao npr. implementacijom mreža koje obezbeđuju univerzalnu povezanost, razvojem rešenja koja omogućavaju da se premosti digitalni jaz, pomogne ostvarenje finansijske inkluzije, ili obezbedi lakši pristup informacijama i različitim digitalnim uslugama.

Ericsson doprinosi digitalnoj inkluziji i kroz aktivnosti koje preduzima na polju obrazovanja. Ericsson je partner UNICEF-a u Giga inicijativi sa ciljem da se svaka škola poveže na internet do 2030. godine. Pored toga, kao deo Edison alijanse Svetskog ekonomskog foruma, Ericsson se obavezao da radi na unapređenju digitalne pismenosti i razvoju digitalnih veština dece i omladine širom planete do 2025. godine, kako bi spremno dočekali 5G budućnost.

KOMPANIJE

Činimo svet bezbednijim mestom Aleksandar Hajduković Generalni direktor, Securitas Srbija

Securitas pomaže kompanijama, infrastrukturi i državnim organima da održe svoj poslovni kontinuitet, a u isto vreme na odgovoran način doprinosi održivom i produktivnom društvu uz snažno poštovanje politike nulte tolerancije prema svim oblicima mita i korupcije

S

obzirom na to da su sigurnost i stabilnost ključni za dobro funkcionisanje svakog društva, sa posebnim osećajem ponosa odnosimo se prema činjenici da svakodnevno, kroz naše usluge, stvaramo izražen osećaj bezbednosti za ljude koji čine svet oko nas.

Mu u Securitasu predvodimo industriju bezbednosti pozicioniranjem naših klijenata u središte našeg poslovanja. Rešavamo bezbednosne potrebe naših klijenata angažovanjem kvalifikovanih kadrova, najboljih u svojoj oblasti i kroz detaljnu ekspertizu i inovacije u okviru svake od naših usluga, koje permanentno unapređujemo korišćenjem podataka koje svakodnevno prikupljamo u svom radu.

Naša svrha „Pomažemo da svet bude bezbednije mesto“ definiše našu ulogu u društvu i ka tome nas vode i naše osnovne vrednosti – integritet, budnost i spremnost da pomognemo.

Iz krize izazvane pandemijom izašli smo snažniji i pametniji, zahvaljujući pravovremenim aktivnostima koje smo preuzeli sa jasnim fokusom na zdravlje i bezbednost naših ljudi, bliskom odnosu sa klijentima i efikasnim upravljanjem troškovima. Pandemija korona virusa u prvi plan je istakla značaj reakcije i prilagođavanja naglim promenama u potrebama klijenata na dnevnom nivou, zbog čega su agilnost i brzina dobili posebno na značaju, a složićemo se svi da zastarele organizacije nisu bile u mogućnosti da ove promene isprate na pravi način i njihovo poslovanje je pretrpelo najveće udarce.

Securitas se kroz svoje poslovanje vodi svojom svrhom i visokim etičkim standardima, pre svega u svom odnosu prema klijentima i zaposlenima. Promovisanje različitosti, osećaja ponosa, privlačenje i zadržavanje najboljih ljudi, neophodni su faktori za uspeh naše kompanije a što dokazuje pozicioniranje naše kompanije na Forbsovoj listi 500 kompanija sa najvećim stepenom različitosti među zaposlenima. Princip jednakosti za sve zaposlene je osnovni princip kojim se vodimo i sa ponosom ističemo činjenicu da najveći deo menadžmenta kompanije Securitas u Srbiji čine upravo žene.

Naš najznačajniji pozitivni uticaji na društvo jeste upravo onaj koji ostvarujemo otvaranjem novih radnih mesta. Kao jedan od najvećih poslodavaca, sa više od 4.000 zaposlenih u Republici Srbiji, jedan smo i od najvećih poreskih obveznika. Naša stručnost, posvećenost i profesionalizam je za nas savremena umetnost čija je svrha da poveća bezbednost naših gradova, radnih mesta i osigura najviši nivo bezbednosti za ljude širom sveta Zbog prirode naših usluga, uticaj Securitasa na životnu sredinu, kako globalno tako i lokalno, relativno je mali. Uprkos tome, trudimo se da kontinuirano radimo na smanjenju našeg negativnog uticaja na životnu sredinu, pre svega kroz postavljanje jasne granice emisije motornih vozila koje koristimo u svom svakodnevnom radu.

Securitas poseduje sopstvene trening i edukativne centre, LMS akademiju i kroz različite kurseve i treninge radimo na unapređenju znanja i veština svih naših zaposlenih.

17

KOMPANIJE

Lojalni partneri srpske zelene tranzicije Nenad Gulevski direktor prodaje za Zapadni Balkan, Tetra Pak

I posle više od 70 godina postojanja u kompaniji Tetra Pak smo puni elana i odgovornosti za ono što ostavljamo budućim generacijama u smislu bezbednosti hrane i očuvanja životne sredine. U Srbiju smo došli šezdesetih godina prošlog veka kao jedan od pionira stranih investicija i svake decenije rastemo zajedno sa ekonomskim prosperitetom naše zemlje.

T

etra Pak je globalni lider u proizvodnji višeslojne kartonske ambalaže za hranu i pića i procesne opreme za prehrambenu industriju. Naši proizvodi dolaze na tržišta više od 160 zemalja širom sveta, dok naših više od 25.000 zaposlenih svakodnevno radi sa ciljem da osigura bezbednost hrane za sve potrošače.

Naš celokupan model poslovanja počiva na dva postulata – bezbednost hrane i održivi razvoj – i oni se prožimaju kroz sve što radimo. Posebno smo ponosni na naše švedsko nasleđe i saradnju sa Business Sweden.

Održivi razvoj za Tetra Pak znači – razvoj cirkularne ekonomije kroz investicije u reciklažu i rad sa državnim organima na najefikasnijim sistemima upravljanja ambalažnim otpadom, zaštitu biodiverziteta kroz odgovorno upravljanje resursima i potpunu sertifikaciju svih prirodnih repro-materijala, kao i borbu protiv klimatskih promena putem korišćenja nisko-karboničnih materijala i smanjenja emisija kroz ceo proizvodni i vrednosni lanac.

U Srbiji smo od samog početka našeg poslovanja pa do danas imali pouzdanog partnera i nepresušan izvor talenta za naše domaće ali i svetske operacije.To potvrđuje i činjenica da je fabrika u Gornjem Milanovcu prepoznata kao jedna od najuspešnijih unutar naše proizvodne mreže, kao i da veliki broj zaposlenih nastavlja karijeru u našim kancelarijama i fabrikama širom sveta. Jedan

18

od trenutnih prioriteta u Srbiji nam je pružanje podrške u uspostavljanju i razvoju efikasnog sistema upravljanja ambalažnim otpadam. Sistema koji će smanjiti količinu otpada, razviti neophodnu infrastrukturu za sakupljanje i sortiranje, i obezbediti konkurentnost svih vrsta ambalažnog otpada među reciklerima. Ulažemo napore da Vladi Srbije ukažemo na najbolje evropske i svetske primere i kreiramo sistem depozita ambalažnog otpada koji bi bio primer za ovaj deo sveta. Nakon pilot projekata u Kragujevcu i Beogradu trenutno i kroz podršku projektu „Pametno recikliraj“ u Zrenjaninu dokazujemo da sveobuhvatni depozitni sistem odlično funkcioniše u praksi, jer građani pozitivno reaguju i traže depozitnu mašinu više, kao i da nema apsolutno nikakvih prepreka da bilo koji ambalažni materijal uđe u depozit.

Važnost dekarbonizacije materijala i energije Naša pakovanja su recilabilna, i najvećim delom izrađena od kartona koji se dobija iz drvnih vlakana. U proseku, 70 odsto paketa je karton, pa je drvo izuzetno važna sirovina za proizvodnju naše ambalaže.

Drvo je obnovljiva sirovina, i uz pravilno upravljanje, možemo da obezbedimo da se površine pod šumama stalno uvećavaju. Šume su od velike važnosti za klimu, jer konzumiraju ugljen-dioksid

čime direktno utiču na smanjenje emisija, a istovremeno su i staništa za brojne životinjske vrste, pa očuvanje šuma znači i očuvanje biodiverziteta.

U proseku oko 20 odsto našeg pakovanja proizvedeno je od polimera, a kontinuirano radimo na povećanju upotrebe polimera proizvedenih od šećerne trske, umesto od fosilnih izvora. U oktobru 2019. godine postali smo prva kompanija u industriji ambalaže koja je dobila Bonsucro sertifikat koji se odnosi na odgovorno upravljanje šećernom trskom, a već 2020. ovi materijali su uključeni i u asortiman proizvodnje gornjomilanovačke fabrike. Proizvodi sa polimerima dobijenim iz šećerne trske mogu se naći i na tržištu Srbije.

Uz dekarbonizaciju materijala, uvodimo u naš lanac proizvodnje i obnovljive izvore energije. Nivo korišćenja obnovljive električne energije u našem poslovanju danas iznosi 80 odsto na globalnom nivou, a plan nam je da do 2030. godine dostignemo 100 posto.

Fabrika u Gornjem Milanovcu obezbeđuje 100 posto potreba za električnom energijom iz obnovljivih izvora. To u praksi predstavlja uštedu od 15.000 tona ugljen-dioksida i srodnih gasova od strane gornjomilanovačke fabrike na godišnjem nivou, što je jednako emisiji ugljenika koju za godinu proizvede približno 12.000 automobila.

Demokratizacija sektora bezbednosti

PROJEKTI

Za bezbednije i otpornije društvo

Do pre nekoliko godina teško je bilo zamisliti uključivanje mladih, žena, LGBT populacije, nacionalnih manjina i drugih društvenih grupa u proces demokratizacije sektora bezbednosti. Danas je to realnost, između ostalog, zahvaljujući podršci koju ovom procesu daje Švedska.

U

z pomoć Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi (OEBS) Švedska kontinuirano podržava demokratizaciju sektora bezbednosti u Srbiji. U četvrtoj najnovijoj fazi programa koji je započeo 2010. godine, a trajao do kraja 2022, kroz različite projekte Švedska nastavlja podršku razvoju mehanizama dobrog upravljanja u sektoru bezbednosti.

Važne podteme koje podržava ovaj višegodišnji projekat su

jačanje rodne ravnopravnosti u sektoru bezbednosti, unapređenje upravljanja vanrednim situacijama i podizanje nivoa sajber bezbednosti, zaštitu podataka o ličnosti i razvoj kapaciteta kancelarije Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti i podršku Nacionalnoj akademiji za državnu upravu u organizovanju obuka državnih činovnika iz oblasti bezbednosti. Tako je, na primer, izdat Vodič kroz informacionu bezbednost u Republici Srbiji čija je uloga da pruži osnovne smernice za dalje korake u procesu sveobuhvatnog uređenja oblasti informacione bezbednosti u Srbiji. Vodič je proizvod saradnje sa Centrom za evro-atlantske studije, organizacijom civilnog društva.

Centar je samo jedna od brojnih organizacija civilnog društva koje na različite načine daju svoj doprinos demokratizaciji sektora bezbednosti, između ostalog baveći se bezbednošću mladih, žena, LGBT populacije i drugih društvenih grupa i njihovim uključivanjem u nadzor reforme sektora bezbednosti.

Ovim projektom podržava se i unapređenje obrazovanja i stručnosti u sektoru bezbednosti. Tako na primer Misija OEBS u saradnji sa Švedskom agencijom za međunarodni razvoj i saradnju redovno raspisuje konkurs za dodelu stipendija za jednogodišnje master studije i trogodišnje doktorske studije na Fakultetu političkih nauka ili Fakultetu bezbednosti. Ove stipendije su namenjene pre svega za podršku akademskom usavršavanju profesionalnih pripadnika/ca Ministarstva odbrane, Ministarstva unutrašnjih poslova i Bezbednosno-informativne agencije, aktivista/kinja civilnog društva i predstavnika/ca medija, koji imaju kapaciteta da pozitivno utiču na demokratski karakter reforme sektora bezbednosti Republike Srbije.

Projektom su obuhvaćeni brojni akteri iz vladinog i nevladinog sektora: Ministarstvo unutrašnjih poslova (uključujući Sektor za upravljanje u vanrednim situacijama), Poverenik za zastitu podataka o ličnosti, Nacionalna akademija za državnu upravu, i civilno društvo (uključujući medije i akademsku zajednicu).

Nova faza projekta naslanja se na prethodno podržane ciljeve kao što su dalje jačanje principa dobrog upravljanja u oružanim snagama i konsolidacija demokratskog karaktera civilno-vojnih odnosa u Srbiji.

19

PROJEKTI

Podrška pravosuđu

Stručnost,

efikasnost i evropski standardi

G

lavni fokus Multidonatorskog fonda za podršku sektoru pravde (MDTF), 2019-2022 je poboljšanje pristupa pravosuđu u Srbiji kroz više koncentrisanih, transparentnih i efikasnih programa pravne pomoći koji su dostupni svim građanima, uključujući manjine i ugrožene grupe u svim regionima.

Sveobuhvatni cilj projekta je da se uspostavi okvir za veću efikasnost pravosudnog sektora, ojača koordinacija pomoći u sektoru pravde u Srbiji, i pruži fokusirana kratkoročna podrška Ministarstvu pravde da ojača svoj kapacitet i kompletira ključne sudske resurse za analizu i modernizaciju rada. Takođe, ovaj projekat trebalo bi da omogući uspostavljanje mehanizma za strateško planiranje investiranja u informaciono-komunikacione tehnologije (IKT) u srpskom pravosuđu.

Do sada je kroz ovaj Fond urađena procena usklađenosti srpskog zakonodavstva sa EU 2012/29 Direktivom o podršci žrtvama u partnerstvu sa Victim Support Europe (VSE). Takođe, “Analiza zakonodavstva, dokumenti politike i smernice za praksu relevantnih za odgovornosti srpske policije prilikom postupanja sa žrtvama kriminala”, omogućila je detaljnu procenu uloge policije u pružanju usluga podrške žrtvama. Uz to, program nagrađivanja suda povećan je u saradnji sa Vrhovnim kasacionim sudom, sa ciljem da se podstaknu prvostepeni sudovi da poboljšaju efikasnost i produktivnost u procesuiranju predmeta. Program nagrađivanja formalno je odobren i uključen u Pravilnik o sudovima i dobro prihvaćen od strane pravosuđa kao sredstvo za promovisanje pozitivne konkurencije.

Analiza MDTF eksperata koji rade na izradi nove Funkcionalne analize pravosuđa, treba da bude osnov za izradu nove Nacionalne strategije za reformu pravosuđa. Pored toga urađena je procena potreba za obukom Administrativne kancelarije Visokog saveta sudstva i date preporuke za obuku. U saradnji sa nevladinom organizacijom “Komitet pravnika za ljudska prava (IUCOM)”, Svetska banka je u okviru ovog fonda podržala izdavanje “Vodiča za samozastupanje za građane” i “Prvi put u sudu ili u zgradi suda”.

Tokom primene projekta, napravljena je komparativna analiza sudskog budžeta u cilju unapređenja sudskog budžetiranja a u susret efikasnijem, uspešnijem i odgovornijem pravosuđu.

Pripremljena je “Analiza web stranica tužilaštva u Srbiji” kako bi se doprinelo većoj transparentnosti web prezentacija tužilaštava.

20

Švedska želi da pruži dalju podršku Srbiji u procesu reforme pravosuđa i ta saradnja će biti nastavljena kroz Multidonatorski fond za podršku sektoru pravde. Ovaj fond je do sada pružio veliku podršku Ministarstvu pravde i celom pravosuđu u realizaciji niza bitnih projekata, poput izrade Nacrta zakona o besplatnoj pravnoj pomoći.

Kroz projekat je pružena tehnička pomoć u procesu izrade Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći i izrađeni i objavljeni monitoring izveštaji o implementaciji Akcionog plana za Poglavlje 23.

Kroz ovaj projekat podržana je analiza stanja u vezi sa problematikom sudskih veštaka, sudskih tumača i prevodilaca. U studiji „Veštačenje veštaka: Uloga sudskih veštaka u Srbiji i moguće reforme u cilju unapređenja efikasnosti i kvaliteta pravde“, ukazano da domaća regulativa nije usklađena sa evropskim standardima, ni sa potrebama pravosuđa i građana. Unapređenje učinka i rada sudskih veštaka je važan deo reforme pravosuđa i značajno pitanje za poverenje građana i investitora u srpski pravosudni sistem.

Mladi istraživači Srbije

PROJEKTI

Zaštita od požara u službi očuvanja prirode

Dobrovoljno vatrogasno društvo Kraljevo (DVD Kraljevo) osnovano je 1933. godine i jedno je od najstarijih udruženja građana grada Kraljeva, koje danas broji preko 240 članova koji aktivno učestvuju u aktivnostima društva, a od 2016. godine osnovana je i prva ženska sekcija.

P

rojektom „Zajedno možemo da zaštitimo naše šume“ u okviru EKO-SISTEM programa koji realizuju Mladi istraživači Srbije, a podržava Švedska, DVD Kraljevo je svoje aktivnosti usmerio na zaštitu šuma i šumskog biodiverziteta od posledica izazvanih šumskim požarima kroz jačanje kapaciteta članica mreže, kao i na aktivno učestvovanje u praćenju i spovođenju javnih politika u oblasti civilne zaštite životne sredine kao deo Poglavlja 27 o tome kako se vatrogasne aktivnosti i zaštita prirode duboko prožimaju kroz prevenciju i zaštitu od šumskih požara, razgovarali smo sa Aleksandrom Lazovićem iz DVD Kraljeva.

Dobrovoljno vatrogasno društvo Kraljevo i njegova misija imaju dugu tradiciju, skoro 90 godina – a vi ste je formiranjem mreže dodatno obogatili. Recite nam nešto o povezanosti između vaših vatrogasnih aktivnosti i zaštite životne sredine.

Iako vanredne situacije i šumski požari nisu tema koju istog trenutka možemo da povežemo sa zaštitom životne sredine, u poslednjih nekoliko godina povezanost ove dve oblasti postala je vidljivija. Broj šumskih požara je svake godine u konstantnom porastu kao posledica sve prisutnijih klimatskih promena. Uzimajući u obzir na stanje prirode koje požari ostavljaju iza sebe, u vidu devastiranih područja, kojima su potrebne godine za oporavak, sve je prisutnija svest o značaju ovog vida zaštite i preventive kada je priroda u pitanju. Naši članovi, pored gašenja šumskih požara, rade i na prevenciji požara, obrazovanju stanovništva i promociji životne sredine. Ženski aktivizam je prisutan u vašem društvu. Možete li nam nešto reći o ženskoj sekciji?

Ono što dodatno izdvaja ovo vatrogasno društvo jeste njegova ženska sekcija koja broji trenutno 48 članica, koje aktivno učestvuju u realizaciji svih aktivnosti društva, poseban naglasak stavljajući na edukaciju mladih o značaju prevencije i očuvanja šumskih područja. Takođe ova sekcija je odgovorna i za izgradnju vodozahvata na području parka prirode Golija koji se koristi za gašenje požara a ujedno se sa njega vodom napajaju i šumske životinje. Glavna uloga mu je da obezbedi dovoljnu količinu vode u ovom bezvodnom delu za gašenje požara u početnim fazama njegovog nastanka. Imamo dobru žensku vatrogasnu organizaciju u Vitkovcu, Studenici i Bukovici, gde lokalno stanovništvo ima problem s nestašicama vode, tako da naša cisterna pomaže i za navodnjavanje.

Sve navedeno bilo je razlog da DVD Kraljevo, kroz EKO-SISTEM program koji sprovode Mladi istraživači Srbije uz podršku Švedske, dobije podršku za projekat koji doprinosi boljem društvu i pomaže lokalnoj zajednici na različite načine – od gašenja požara, do njihove prevencije, očuvanja biodiverziteta, rada sa decom i sprovođenju javnih politika.

21

PODRŠKA

Podrška Švedske reformama i evropskim integracijama u Srbiji

Za snažniju demokratiju

i građane!

U

Švedska i Srbija imaju dugogodišnju i snažnu saradnju u oblastima razvoja civilnog društva, lokalne samouprave i jačanja demokratije na putu Srbije ka Evropskoj uniji. Ukupna vrednost dodatne podrške koje Švedska pruža Srbiji kroz podršku novim i postojećim projektima je oko 5,5 miliona evra.

22

okviru svoje nove Strategije o reformskoj saradnji sa zapadnim Balkanom i Turskom 2021. do 2027. godine, Švedska intenzivira napore u podršci poštovanju ljudskih prava, razvoju demokratije, vladavine prava, ravnopravnosti polova, inkluzivnim ekonomskim razvojem, zaštitom životne sredine i klimatskim promenama. Švedska podrška je takođe usmerena na jačanje miroljubivih i inkluzivnih društava, kao i na izgradnju opširnih i dugoročnih odnosa između Švedske i zemalja u regionu.

Fond za novu strategiju za 2021-2027 iznosi ukupno 560 miliona evra, od kojih se 500 miliona evra izdvaja za Zapadni Balkan i 60 miliona evra za Tursku. Švedska je jedan od najvećih bilateralnih donatora zemljama u regionu Zapadnog Balkana i kroz svoje angažovanje dopunjuje rad Evropske unije u oblastima koje su prioritetne za Švedsku. Primena strategije podrazumeva da Švedska takođe nastavlja da doprinosi podršci EU u radu zemalja Zapadnog Balkana sa reformskom agendom i njihovim približavanjem EU. Podrška civilnom društvu ključna je za demokratski razvoj, a takođe je važna i za podršku Švedske svim zemljama u okviru strategije. Švedska i Srbija imaju dugogodišnju i snažnu saradnju u oblastima razvoja civilnog društva, lokalne samouprave i jačanja demokratije na putu Srbije ka Evropskoj uniji. Ova saradnja usmerena je na ispunjavanje standarda Evropske unije o demokratiji, ljudskim pravima, lokalnoj administraciji i javnim nabavkama i treba da omogući njihovu primenu na nacionalnom i lokalnom nivou.

Imajući u vidu da je za Srbiju od najveće važnosti da izgradi svoje kapacitete za ispunjavanje evropskih standarda ljudskih prava i da omogući njihovu primenu na nacionalnom nivou, Švedska produžavanjem finansiranja postojećih projekata ostaje posvećen partner Srbiji u važnim naporima da obezbedi poštovanje ljudskih prava. Ceneći ulogu koju civilno društvo ima u promociji reformskih napora, Švedska je

u ovom segmentu proširila saradnju sa Srbijom, nastavkom podrške Beogradskoj otvorenoj školi (BOŠ), Međunarodnom centru Ulof Palme (OPC) i Centru za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) sa namerom da promoviše demokratizaciju, transparentnost, odgovornost i EU integracije.

Nastavak pomoći Švedske organizacijama civilnog društva iznosi oko tri miliona evra.

Prepoznajući važnost razvoja lokalnih samouprava u Srbiji, Švedska je odobrila i dodatnu novčanu pomoć razvoju lokalne administracije u Srbiji, kroz projekat koji sprovodi Stalna konferencija gradova i opština (SKGO) u partnerstvu sa Švedskom asocijacijom lokalnih vlasti i regiona (SALAR), ”Podrška lokalnim samoupravama u Srbiji na putu pridruživanja EU”. Ukupna vrednost dodatnog ugovora je oko 1,2 miliona evra.

Ova podrška namenjena je pre svega lokalnim samoupravama koje su posvećene unapređenju kvaliteta usluga, dijaloga zainteresovanih strana i efikasnosti lokalne administracije. Kroz ovaj projekat obuhvaćene su četiri oblasti: zaštita životne sredine, vanredne situacije, rodna ravnopravnost i unapređenje poslovnog okruženja. „Efikasne javne nabavke za ekonomski rast” je projekat za unapređenje efektivnosti i transparentnosti javnih nabavki, koji NALED sprovodi uz podršku Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju. Javne nabavke su važan deo javne potrošnje i imaju snažan uticaj na efikasnost celog javnog sektora, podsticanje privrednog rasta i razvoja i adekvatno upravljanje javnim finansijama. Primena digitalnih rešenja i promovisanje kriterijuma javnih nabavki koji se zasnivaju na odnosu cene i kvaliteta, a ne samo na ceni, mogu zajedno da doprinesu boljoj transparentnosti i stvore osnovu za unapređenje konkurencije u postupcima javnih nabavki.

Srbija je unapredila pravni i strateški okvir usvajanjem Zakona o javnim nabavkama u julu 2020. godine, koji je u velikoj meri usklađen sa pravnim tekovinama EU i digitalizovala je proces koji doprinosi transparentnosti javnih nabavki uvođenjem e-Portala u julu 2020. godine. Međutim, postoji potreba za intenzivnom podrškom u cilju efektivne i transparentne implementacije novog zakonskog okvira, vršenja procene potre-

ba za dalja unapređenja procedura, znanja, ali i IT sistema.

Cilj projekta koji podrzava Švedska je dalje jačanje administrativnih kapaciteta kroz razmenu znanja, podsticanje javno privatnog dijaloga i dalje osmišljavanje digitalnih rešenja. Posebna pažnja biće posvećena poštovanju ekoloških kriterijuma u postupcima javnih nabavki da bi se razvili kapaciteti za takozvane ”zelene nabavke” koje uključuju energetsku efikasnost, kao i obukama za službenike koji se bave javnim nabavkama na lokalnom nivou.

Uspeh ovog projekta zavisi od kontinuirane i adekvatne komunikacije sa velikim brojem relevantnih zainteresovanih strana, kao što su: Kancelarija za informacione tehnologije i e-upravu, Ministarstvo finansija, Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, Agencija za privredne registre, Pravosudna akademija, Ministarstvo zaštite životne sredine, Koordinaciono telo za ravnopravnost polova, kao i od lokalnih vlasti, Udruženja ponuđača i drugih organizacija civilnog društva, medija i akademske zajednice.

Ukupna vrednost dodatne podrške koje Švedska pruža Srbiji u pomenutim projektima je oko 5,5 miliona evra. Kao jedan od navećih bilateralnih donatora Švedska pomaže Srbiji približavanju EU i ispunjenju njenih standarda sa više od 12 miliona evra godišnje.

23

PROJEKTI

Demokratski procesi, ravnopravnost polova i prava radnika

U demokratiji se lepše diše

J

24

ačanje transparentnosti i odgovornosti, povećanje učešća građana u demokratskim procesima i osnaživanje legitimiteta organizacija civilnog društva, visoko su na listi švedskih prioriteta podrške, jer je oblast ljudskih prava i demokratije važna oblast koju je bitno reformisati na putu Srbije ka Evropskoj uniji. Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju uz pomoć Međunarodnog centra Ulof Palme kroz novi program 2016 – 2021. pomaže partnerima iz srpskog civilnog sektora da prošire svoju bazu i ojačaju legitimitet, unaprede stanje demokratije u Srbiji, stvore mreže za zajedničke akcije, i povećaju svoje kapacitete za praćenje sprovođenja javnih politika i utiču na agende politika koje se bave ljudskim pravima, pravima radnika, ravnopravnošću polova i aktivizmom.

Kako to izgleda u praksi vidi se i u rezultatima rada podržanih organizacija civilnog sektora.

Istraživanje koje je sprovela Komunikacija za razvoj društva (CSD) iz Gračanice pokazalo je koliko je važno uvesti više transparentnosti u Briselski dijalog i podstaći razmenu informacija između Albanca i Srba kojima njihovi političari i mediji često serviraju potpuno jednostrane stavove o tome ko krši, odnosno ko ne sprovodi dogovoreno.

Cilj projekta „Jačanje demokratije kroz aktivno učešće građana na Kosovu“, koji je sproveo CSD bio je upravo da izgradi mreže aktivnih organizacija civilnog društva i omogući njihovo uključenje u procese donošenja odluka kako na lokalnom, tako i na centralnom nivou i utiče na smanjenje jaza između dva naroda.

Tačno informisanje je u centru još jednog dugogodišnjeg projekta. Centar za istraživanje, transparentnost i računovodstvo (CRTA), je kao programski partner omogućio javnosti da dobije tačniju sliku o regularnosti izbora u Srbiji ali i da, zahvaljujući Istinomeru, mediju koji se bavi proverom činjenica kroz ocenjivanje izjava javnih zvaničnika i političara, i analizom važnih društvenih i ekonomskih pitanja, javnosti pruži jasniju predstavu o tome da li se političari drže svojih obećanja.

Zahvaljujući svom radu CRTA je postala dobitnik nagrade OEBS za zaštitnika demokratije za 2018. godinu. Nekoliko

Uz pomoć Međunarodnog centra Ulof Palme, Švedska kroz svoju razvojnu agenciju pruža podršku projektima koji osnažuju dijalog, bave se očuvanjem demokratije, ljudskih prava i mira i osnažuju ljude kampanja javnog zagovaranja rezultiralo je promenama u politici i praksi važnih za ostvarivanje prava građana. Tako je Užički centar za ljudska prava i demokratiju aktivno učestvovao u promociji i razvoju lokalnog Akcionog plana za unapređenje položaja žena i promovisanja ravnopravnosti polova.

Zbog svoje ekspertize Užički centar je postao član Saveta za ravnopravnost polova u gradu Užicu i učestvovao u promociji i izradi lokalnog antikorupcijskog plana koji je kasnije usvojen u Skupštini Grada.

Pored ovih programa, OPC uz pomoć SIDA snažno podržava organizacije koje se bave zaštitom prava radnika. Tako na primer, Fondacija Centar za demokratiju godinama aktivno doprinosi poboljšanju uslova za dostojanstven rad svih radnika u Srbiji prati kako Srbija ispunjava uslova iz poglavlja 2 i 19 u pregovorima sa EU.

Bolji pristup tržištu rada za ranjive grupe

PROJEKTI

Od siromaštva do sopstvenog posla

Važan deo švedske strategije za Srbiju je da doprinese povećanom poštovanju ljudskih prava i smanjenju siromaštva među ugroženim grupama i manjinama.

U fokusu programa koji sprovodi Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju uz pomoć Help-Hilfe zur Selbsthilfe, jeste podrška socijalno-ekonomskom osnaživanju ugroženih grupa stanovništva u Srbiji, sa posebnim fokusom na romsku omladinu i žene jer je njihovo učešće na formalnom tržištu rada i dalje veoma nisko.

U

Srbiji je svega 17,8% registrovanih nezaposlenih Roma uključeno u aktivne mere na tržištu rada. Uz podršku Švedske, kroz projekat koji je započet 2014. godine, a sprovodi ga Help nemačka nevladina humanitarna organizacija, učesnici su podržani kroz grantove u naturi, što znači da dobijaju opremu za svoje poslovanje, u sferi usluga, poljoprivrede i zanatstvu. Pored toga, učesnici dobijaju obuku, mentorstvo i savetodavne usluge kako bi mogli lakše da potraže zaposlenje i stvore mogućnost da budu samoodrživi. Projekat se sprovodi u saradnji sa 20 opština u Srbiji među kojima su Kraljevo, Kruševac, Leskovac, Požarevac i Vranje, opštine Vladičin Han, Vlasotince, Obrenovac, Trstenik, Prijepolje za koje uključivanje

ranjivih grupa na tržište rada i njihova povećana zapošljivost predstavlja jedan od prioriteta u lokalnom ekonomskom razvoju.

Od 2017. godine u projekat su uključeni i neformalni sakupljači sekundarnih sirovina čime se i ovoj grupaciji omogućava bolji pristup tržištu rada i istovremeno upotpunjuju proces uvođenja sistema primarne separacije. U ovaj deo projekta uključeni su Vranje, Vladičin Han, Pirot, Duboko, Srem-Mačva i Pančevo.

Prema raspoloživim podacima, od maja 2014. do decembra 2020. godine 786 korisnika (od kojih su oko polovine iz redova romske nacionalne manjine), dobilo je grantove u opremi (prosečne vrednosti od po 1500, 2400, 3600 evra). U uspehe u realizaciji ovog programa spada i 80 stručnih obuka i činjenica da su u 20 slučajeva u ovakvim preduzećima zaposleni i dodatni radnici. Takođe, za 111 mladih je obezbeđeno stažiranje, kao dobar put koji vodi ka zapošljavanju u privatnom sektoru. Programom je predviđena podrška neformalnim sakupljačima sekundarnih sirovina da se zaposle u privatnom sektoru, a istovremeno je data i podrška sprovođenju šest lokalnih akcionih planova sa uključenjem neformalnih sakupljača u formalni sistem upravljanja otpadom.

U Požarevcu, jednom od malih gradova sa kojima sarađuje Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju, opštini koja se bori sa visokom stopom nezaposlenosti i ograničenim kapacitetima za stvaranje radnih mesta, ovakav program omogućio je da sprovede neke od ciljeva svog lokalnog akcionog plana za uključivanje ranjivih grupa stanovništva u skladu sa nacionalnom strategijom za Rome.

Gordana Mitrović iz Vranja je posle dugogodišnjeg rada u tapacirnici fabrike nameštaja Simpo, zbog neredovne i niske plate i neizvesnosti da li će uopšte imati posla, odlučila da pokrene sopstveni posao - šivenje modne odeće. Danas je prepoznata po dobrom dizajnu i spremna da proširi posao zajedno sa ćerkom i otvori butik za iznajmljivanje i šivenje odeće za venčanja. Zahvaljujući bespovratnim sredstvima u iznosu od 3600 EUR, koje je iskoristila za nabavku nova profesionalne šivaće mašine i daske za peglanje, znatno je povećala svoj kapacitet i u mogućnosti je da zaposli jednog dodatnog radnika.

Drugi učesnik u projektu Slavica Pavlović iz Čačka pripadnica romske nacionalne manjine u okviru projekta je aplicirala za grant u iznosu od 2400 EUR i krajem maja 2018. registrovala svoju delatnost: proizvodnju metalnih proizvoda za domaćinstvo i trgovinu.

Ona je vlasnik kompanije i zapošljava svog muža na puno radno vreme. Oprema dobijena kroz projekat omogućila joj da proizvodi robu brže i efikasnije i takođe da proširi tržište za svoje proizvode.

25

PROJEKTI

Unapređenje poslovne klime

Bitni podaci za investiranje na jednom mestu

Postojanje registra investicionih lokacija doprinosi unapređenju poslovne klime i izgradnji boljeg privrednog ambijenta, a samim tim i prilike za privredni rast.

Registar, koji predstavlja važan korak ka boljoj valorizaciji zemljišnih parcela i nudi kvalitetnije informacije za investitore, nastao je u okviru programa saradnje Republičkog geodetskog zavoda sa katastrom Švedske

S

rbija odnedavno raspolaže Registrom investicionih lokacija koji integriše geoprostorne podatke sa drugim podacima bitnim za investiranje kao što su vlasništvo, upisani tereti, vrednost parcele, i mogućnost izgradnje na njoj. Ovaj Registar koji predstavlja važan korak kao boljoj valorizaciji zemljišnih parcela i ka kvalitetnijim informacijama za investitore nastao je u okviru programa saradnje sa katastrom Švedske.

Razvoj Registra kojeg je moguće naći na sajtu Republičkog geodetskog zavoda započet je pre tri godine. U pilot-fazi korisnicima su bili dostupni podaci koji obuhvataju lokacijske uslove za

26

19 lokalnih samouprava u digitalnom formatu, a od sada Registru mogu da se priključe sve lokalne samouprave koje to žele. U ovom trenutku u Registru su dostupni podaci za opštine Arilje, Bor, Valjevo, Vranje, Knjaževac, Požarevac, Pirot, Sombor, Ćuprija, Čačak, Zrenjanin, Velika Plana, Veliko Gradište, Kragujevac, Lapovo, Novi Sad, Niš i Šabac a očekuje se da će za njihovim primerom krenuti i ostale lokalne samouprave.

Postojanje ovakvog registra doprinosi unapređenju poslovne klime i izgradnji boljeg privrednog ambijenta a samim tim i prilike za privredni rast.

Ovaj sistem će omogućiti investitorima da vide potencijal okruženja lokacije, odnosno infrastrukturu u okruženju, a time i da sagledaju mogućnosti za dalje proširenje proizvodnih pogona ili poslovanja, jer će znati da li u okruženju ima lokacija pogodnih za dodatna ulaganja. Takođe, transparentan i otvoren prikaz vlasništva nad nepokretnostima je od značaja u slučaju korišćenja zaloga ili hipoteke za kreditiranje. „Katastar i mapiranje su izuzetno važni jer donose sigurnost oko vlasništva nad nepokretnostima. Važno je za građane vlasnike, ali i za firme, institucije vlasti, kao i banke“ - rekla je šefica sektora za saradnju i razvoj Ambasade Švedske Karin Mekdonald.

Direktor Razvojne agencije Srbije Radoš Gazdić rekao je da je ovaj projekat Švedske agencije za razvoj i RGZ izuzetno koristan alat za rad sa investitorima. Naime putem ove digitalne platforme investitori mogu da pronađu lokacije koje im odgovaraju na osnovu željenih parametara.

Direktor Republičkog geodetskog zavoda Borko Drašković rekao je da će RGZ dati maksimalnu podršku lokalnim samoupravama kroz obuke osoblja u opštinama koje žele da budu deo ovog projekta. Registar treba da podstakne razvoj privrede u svim sredinama, da pomogne razvoju digitalizacije, odnosno održivog razvoja, i cirkularne ekonomije - rekao je on.

Novi Registar RGZ-a i njegove mogućnosti predstavljeni su predstavnicima gradova i opština na završnoj konferenciji projekta održanoj u Domu Narodne skupštine Srbije u Beogradu.

PROJEKTI

Integrisani odgovor na nasilje

nad ženama i devojčicama u Srbiji

Maja Branković Đundić rukovoditeljka Sektora za rodnu ravnopravnost UNDP-a u Srbiji

Suzbijanje rodno zasnovanog nasilja deo je politike rodne ravnopravnosti Republike Srbije, a nasilje u porodici je zakonom zabranjeno.

Rodno zasnovano nasilje pogađa u najvećoj meri žene i devojčice , ali i njihove porodice, prijatelje i utiče na bezbednost zajednice i razvoj društva u celini. I pored značajnog napretka, mnoge žene i devojčice u Srbiji i dalje žive u strahu od nasilja, a krizne situacije poput COVID-19 doprinose eskalaciji nasilja i predstavljaju dodatni izazov u zaštiti žrtava.

N

asilje nad ženama i devojčicama može se iskoreniti jedino kroz uključivanje širokog kruga aktera i kroz sveobuhvatno i dugoročno delovanje koje ne obuhvata samo usvajanje zakona, već i njihovu efikasnu primenu, ali i promenu ponašanja i stavova kojima se nasilje prema ženama ne smatra prihvatljivim.

Projekat Integrisani odgovor na nasilje nad ženama i devojčicama u Srbiji Švedska Vlada podržava od 2016. godine, a sprovodi se u širokom partnerstvu Vlade Republike Srbije, na čelu sa Koordinacionim telom za rodnu ravnopravnost i osam ministarstava, uz učešće nevladinih organizacija, lokalnih zajednica i medija.

Projekat doprinosi izgradnji društvenog okruženja koje podržava žrtve kroz unapređenje medijskog izveštavanja o ovom problemu, motivisanje zajednica i pojedinaca da daju svoj doprinos borbi protiv nasilja i jačanjem poverenja u institucije. Ovo je rezlutiralo da žrtve i njihovo okruženje umeju da prepoznaju različite oblike nasilja i ohrabrene da nasilje prijave. Kroz projekat se profesionalci obučavaju da odgovore na složene slučajeve nasilja da bi se obezbedila efikasna primena zakona u praksi ujednačenog kvaliteta na celoj teritoriji Srbije, a počinioci bili kažnjeni.

Projektom su takođe uspostavljene nove i unapređuju se postojeće usluge podrške žrtvama, kao što su SOS telefoni i centri za podršku žrtvama seksualnog nasilja. Takođe se sprečava da do nasilja uopšte dođe ili da se ono ponovi, kroz rad sa roditeljima na primeni pozitivne discipline umesto telesnog kažnjavanja dece, rad sa mladima da prepoznaju i ne podržavaju različite oblike nasilja i rad sa počiniocima nasilja na promeni nasilnog ponašanja.

Poseban zadatak projekta je da utvrdi razloge i prepreke zbog kojih žene i dalje ne prijavljuju nasilje institucijama, posebno one koje žive u ruralnim zajednicama, romskim naseljima ili su suočene sa različitim barijerama zbog invaliditeta, i da predloži rešenja kako niko ne bi ostao uskraćen za podršku i zaštitu.

Iskustva stečena kroz višegodišnje sprovođenje projekta informisala su novu nacionalnu ,,Strategiju za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici 2021-2025“, čiji je razvoj podržan u okviru projekta. Nacionalni partneri su kroz projekat posvećeni unapređivanju zakonskog okvira kojim se iskorenjuju štetne prakse koje pogađaju devojčice, kao što je dečiji brak, a prakse koje su uspostavljene u okviru projekta poput integrisanog rada sa počiniocima nasilja i pružanja podrške njihovim žrtvama dobile su svoje utemeljenje u novom Zakonu o rodnoj ravnopravnosti.

27

KOMPANIJE

28