Issuu

VETAR U JEDRA PRIVREDE

NOVE IDEJE ZA BOLJU SARADNJU

USPEŠNE REFORME PRIVLAČE NOVE INVESTITORE

Zdravko Počivalšek, ministar privrednog razvoja i tehnologije u vladi Slovenije

Vladimir Gasparič, ambasador Slovenije u Srbiji

Danijela Fišakov, predsednica Slovenačkog poslovnog kluba

SLOVENIJA & SRBIJA

DOBRI ODNOSI ZA STABILNOST REGIONA 2016

FDI Foreign Direct Investment

ŠTITIMO METAL I PRIRODU

Najsavremenija linija za toplo cinkovanje u Jugoistočnom delu Evrope sa kapacitetom od 60.000 t. i radnim dimenzijama cink kade 13750 x 3200x1700 mm. Toplo cinkovanje vršimo u skladu sa EN ISO 1461. Posedujemo standarde ISO 9001, ISO 14001, OHSAS 18001... Usluga toplog cinkovanja, zaštita čeličnih konstrukcija cinkom, važi za ekološki, dugoročan i ekonomski dostupan postupak antikorozivne zaštite. Veliki procenat propadanja čeličnih konstrukcija je naime posledica korozije, koja ima i negativan uticaj na prirodno okruženje i zahteva finansijska sredstva koja iznose 10 procenata nacionalnog dohotka u Srbiji. Toplo cinkovanje je primereno kako za zaštitu većih čeličnih konstrukcija, objekata, putne opreme, najrazličitijih ograda, prikolica, podnih rešetki, stajne opreme, tako i za zaštitu manjih proizvoda za baštu, kuću ili privredni objekat. U poređenju sa alternativnim načinima zaštite čeličnih konstrukcija, toplo cinkovanje nudi velike prednosti – ekonomske, tehnološke i ekološke.

CINKARA INĐIJA Vojvode Putnika bb. 22320 Inđija RUKOVODILAC PRODAJE - Severozapad +381 63 / 381 910 (Dejan Dejanović) +381 22 / 215 00 59 dejan.dejanovic@metalcinkara.co.rs RUKOVODILAC KONTROLE KVALITETA +381 63 / 105 99 14 (Aleksandar Dumitrov) aleksandar.dumitrov@metalcinkara.co.rs SLUŽBA KOMERCIJALE INĐIJA / ĆUPRIJA +381 22 / 215 00 60 +381 63 / 381 909 +381 63 / 365 384 prodaja@metalcinkara.co.rs KOMERCIJALISTA NA TERENU +381 63 / 365 - 391 (Čorbo Muharem) DIREKTOR mirsad.draganovic@metalcinkara.co.rs

+381 22 / 215 00 60 Fax +381 22 / 215 00 70

LJUBLJANA

MNOGO RAZLOGA ZA SARADNJU

KOMENTAR

ATRAKTIVNA PONUDA ZA SRPSKE KOMPANIJE

MAG. MELITA ROZMAN DACAR direktor privrednog društva SŽ – Tovorni promet

POVERENJE KLIJENATA RECEPT ZA USPEH

ART DIREKTOR: JASMINA LAKOVIĆ j.lakovic@aim.rs FOTO: ZORAN PETROVIĆ

MENADŽER IZDANJA: NEDA LUKIĆ n.lukic@aim.rs PROJEKT MENADŽERI: BILJANA DEVIĆ b.devic@aim.rs ALEKSANDRA EBILJI a.ebilji@aim.rs

SLOVENIJA I SRBIJA

DOBRI ODNOSI ZA STABILNOST REGIONA

USPEŠNE REFORME PRIVLAČE NOVE INVESTITORE

DANIJELA FIŠAKOV predsednica Slovenačkog poslovnog kluba

SVE BOLJE SARAĐUJEMO MIROSLAV MILETIĆ potpredsednik Privredne komore Srbije

LJILJANA KNEŽEVIĆ lj.knezevic@aim.rs DRAGANA RADOVIĆ d.radovic@aim.rs NATASA TRIFUNOVIĆ n.trifunovic@aim.rs IZVRŠNI DIREKTOR: MAJA VIDAKOVIĆ m.vidakovic@aim.rs

PRIVREDNICI SU NA POTEZU FOKUS

KA SIGURNIJIM VODAMA SLOVENAČKA PRIVREDA

VELIKI POTENCIJAL ZA PRODUBLJIVANJE SARADNJE

PRIVREDNA SARADNJA

NAPREDNA REŠENJA ZA USPEŠNO POSLOVANJE

ZORAN ŽIVKOVIĆ direktor SRC SISTEMSKE INTEGRACIJE d.o.o. Beograd

ZELENO JE ISPLATIVO

MIROSLAV PREŠERN direktor OVEN Elektro Maribor, d.o.o.

BRANKO GREGANOVIĆ predsednik Izvršnog odbora NLB Banke Beograd

UREDNIK: ANA NOVČIĆ a.novcic@aim.rs

PRVO KONSOLIDACIJA U REGIONU, PA U EVROPU

ALEŠ MOZETIČ generalni direktor kompanije Don Don

NOVE IDEJE ZA BOLJU SARADNJU VLADIMIR GASPARIČ ambasador Slovenije u Srbiji

DRAGAN STEVANOVIĆ državni sekretar u Ministarstvu privrede Vlade Srbije

VETAR U JEDRA PRIVREDE ZDRAVKO POČIVALŠEK ministar privrednog razvoja i tehnologije u vladi Slovenije

DINAMIČNA GODINA SA AMBICIOZNIM CILJEVIMA

KVALITETAN RAD PRIVLAČI SVE VIŠE ČLANICA

AKTIVNOSTI SLOVENAČKOG POSLOVNOG KLUBA

RADOST ČITANJA

KULTURA I OBIČAJI

SNAŽNA POLUGA RAZVOJA

TURIZAM

FINANSIJSKI DIREKTOR: Slovenija i Srbija DRAGANA „DOBRI ODNOSI ZA SKROBONJA STABILNOST REGIONA" d.skrobonja@aim.rs IZDAVAČ: SEKRETAR REDAKCIJE: alliance international SVETLANA PETROVIĆ media s.petrovic@aim.rs Makenzijeva 67, 11000 Beograd, Srbija ŠTAMPA: Tel: +(381 11) 2450 508 SLUŽBENI GLASNIK Fax: +(381 11) 2450 122

SLOVENIJA I SRBIJA

DOBRI ODNOSI ZA STABILNOST REGIONA

KOMENTAR

Mnogo razloga za saradnju

beleži se, istina oprezno i nov trend – ulazak srpskih kompanija i banaka na slovenačko tržište. Ta kockica koja je dugo nedostajala da bi se međusobna saradnja mogla smatrati uspešnom u svakom pogledu sada Sa izbegličkom krizom koja se ponovo se polako formira i rezultat je sveunadvila nad Evropu i region Srbija i kupnog zaokreta Slovenije ka većem Slovenija imaju još jedan razlog više otvaranju prema direktnim stranim da razmišljaju o zajedničkoj saradnji investicijama iz sveta, pa zašto da ne i nastupu na trećim tržištima, manje i iz Srbije. zahvaćenim ovakvim turbulencijama Sudeći po mišljenjima članova upravnog odbora Slovenačke priKraj prošle i početak ove godivredne komore izabranih iz redova uspešnih slovenačkih firmi i banaka ne doneli su nove potrese Evropi: koje posluju u Srbiji, bila bi prava pretnje terorističkim napadima, šteta propustiti sve mogućnosti koje međusobne optužbe izazvane neova saradnja izgrađena na dugogodišrešavanjem izbegličke krize i nova upozorenja Svetske banke i MMF o njem poverenju, poznavanju i uspešusporavanju rasta razvijenih privrenoj saradnji pruža. Pored već dobro poznatih aduta da. To nisu dobre vesti ni za koga, a dveju strana – da Srbija ima pogotovo za male države kalakši pristup tržištu Ruske kve su Srbija i Slovenija koje Pojedini privrednici smatraju Federacije, da ima stručnu i veliki deo svog izvoza ostvada bi trebalo drastično i što pre obučenu radnu snagu a da je ruju na ovom tržištu. smanjiti, ili čak potpuno ukinuti, na drugoj strani Slovenija priMigrantska kriza, kako se već pokazalo prošle godine, vredno razvijenija, da je članiadministrativne prepreke u vidu do te mere je potresla i regizapošljavanja državljana i jedne i ca Evropske unije i da srpskim kompanijama može obezbeon da je za dva dana blokade druge zemlje u Sloveniji i Srbiji i graničnih prelaza između Hrditi lakši i brži pristup evropotvoriti novu stranicu saradnje vatske i Srbije privreda preskom i svetskom tržištu – neki od privrednika smatraju da bi trpela milionsku štetu. Čija zabrinjava mnogo nijednu stranu trebalo drastično i što pre smanjiti su preduzeća pretrpela najviše štete (iako je ipak minus na srpskoj strani (ili čak potpuno ukinuti) administrapostaje gotovo izlišno pitanje u vreveći) jer, pored globalnog opredeljeme stvaranja regionalnih lanaca protivne prepreke u vidu zapošljavanja državljana i jedne i druge zemlje u izvodnje i trgovine. nja Slovenije da joj je Srbija najvažSloveniji i Srbiji. Sa najavom svih država da će niji partner u Jugoistočnoj Evropi Takve inicijative su – evidentno – zatvoriti svoje granice i suspendoi novim ulaganjima slovenačkih nešto sasvim suprotno podizanju grakompanija s početka ove godine, vati Šengen, otvara se pitanje neće posle delimičnog zastoja izazvanih li ovakvi talasi, koji dolaze spolja i nica i stvaranja barijera. ■ nestabilnošću domaće ekonomije, prelivaju se na region, ponovo imati Tanja Jakobi negativne efekte na međusobne, sve tešnje privredne odnose. Dobra vest je da su političari Srbije i Slovenije u prvi plan stavili dobre bilateralne odnose i jake ekonomske interese. Privrednici dveju zemalja, čini se, od političara i ne traže više izuzev da im omoguće te osnovne preduslove za saradnju, a ostalo će uraditi međusobno prepoznavanje zajedničkih poslovnih interesa i tržište. Baš u ovakvim globalnim uslovima slovenački i srpski privrednici imaju još jedan podsticaj više da tragaju za prednostima koje im otvara zajednička saradnja i nastup na trećim tržištima, koja su manje zahvaćena evropskim turbulencijama i globalnim usporavanjem trgovine. Nešto manje privredna razmena dveju zemalja u prošloj godini ne

SLOVENIJA I SRBIJA

DOBRI ODNOSI ZA STABILNOST REGIONA

SLOVENIJA I SRBIJA

DOBRI ODNOSI ZA STABILNOST REGIONA

INTERVJU

Vetar u jedra privrede S rastom izazova na međunarodnim tržištima slovenačka vlada je sve usmerenija na stvaranje snažne podrške za internalizaciju poslovanja domaćih preduzeća i na tradicionalnim i na novim snažnim tržištima u usponu. U JIE Srbija ostaje najvažniji slovenački partner ZDRAVKO POČIVALŠEK

Foto: STA

ministar privrednog razvoja i tehnologije u vladi Slovenije

UPRKOS TOME što će ovu godinu karakterisati niz izazova i na unutrašnjem i na spoljašnjem planu, Zdravko Počivalšek, ministar privrednog razvoja i tehnologije u vladi Slovenije, smatra da ima osnova za uverenje da će slovenačka privreda ostvariti solidne performanse i na domaćem tržištu i na stranim tržištima. Što se

■ Za Sloveniju je 2015. bila relativno uspešna. Kada je reč o privrednom rastu, šta su vaša očekivanja za 2016. godinu? – Lično sam umereni realista. Podaci UMAR-a (Zavod za makroekonomske analize i razvoj) prikazuju da će bruto domaći proizvod u 2016. godini porasti za 2,3%. Svesni smo činjenice da su ključni rizici u privredi povezani s međunarodnim i domaćim okruženjem, s mogućnošću usporavanja rasta kod naših najvažnijih privrednih partnera, sa trendovima cena na naftnim tržištima, s uslovima za investiranje u Sloveniji, kao i s opreznošću ekonomskih subjekata kod odluka o trošenju i privatnom i investicijskom. Ipak, prema podacima, privredni rast će i ove godine ostati u okvirima očekivanog. On će ove godine premašiti dva procenta, što je nešto manje nego lane. Najveći akcenat biće stav-

Najveći rizik u domaćem okruženju su kreditni tokovi između bankarskog i privrednog sektora, što bi u 2016. godini moglo da zakoči očekivani oporavak privatnih ulaganja privredne razmene sa Srbijom tiče, naš sagovornik smatra da su mogućnosti za dalji razvoj saradnje dveju privreda značajni. „Verujem da će i političari, kao i privrednici, umeti to da iskoriste kao što smo to dokazivali i do sada“, kaže Počivalšek.

SLOVENIJA I SRBIJA

DOBRI ODNOSI ZA STABILNOST REGIONA

ljen na izvoz, a po predviđanjima trebalo bi umnogome da ojača i privatna potrošnja. Manje nego prošle godine biće i bruto ulaganja u osnovna sredstva, najviše zbog pada javnih investicija. Izuzetno je važno i to što će se uslovi na tržištu rada

i dalje poboljšavati. A najviše od svega očekujem da će odluke slovenačke vlade i dalje pozitivno uticati na rast i konkurentnost slovenačke privrede. ■ Ipak, sudeći po nedavno objavljenoj analizi centralne banke Slovenije, ostaju brojni rizici nestabilnosti. Gde ih vi, kao dugogodišnji privrednik i ministar ekonomije, prvenstveno vidite? – Neke od rizika sam već pomenuo u odgovoru na vaše prvo pitanje. Na domaćem terenu najveća nesigurnost proističe iz obima ulaganja države, ali još veći rizik proizlazi iz međunarodnog okruženja. Prošle jeseni je UMAR predočio da se uz lagano poboljšavanje privrednih uslova i stabilizaciju finansijskog tržišta na području evrozone poslednjih meseci pojavila nesigurnost u vezi s rastom privreda u razvoju. Ako bi se i dalje smanjivao obim svetske trgovine, ta nesigurnost bi mogla polako da smanji tempo privrednog oporavka naših najbitnijih trgovačkih partnera i time u velikoj meri utiče na stabilnost finansijskog tržišta. Taj rizik se delimično već ostvaruje, što je najprimetnije u snižavanju procena međunarodnih institucija u vezi s privrednim rastom. Ako bih se vratio na početak, najveći rizik u domaćem okruženju ostaju kreditni tokovi između bankarskog i privrednog sektora, što bi u 2016. godi-

OČEKIVANJA

Očekujem da će odluke slovenačke vlade i dalje pozitivno uticati na rast i konkurentnost slovenačke privrede i povećano zapošljavanje

PARTNERSTVO

Srbija je najbitniji slovenački trgovački partner na području jugoistočne Evrope, a mogućnosti za saradnju ima mnogo. Verujem da će i političari i privrednici sa obe strane umeti to da iskoriste, kao i do sada

ni moglo da zakoči očekivani oporavak privatnih ulaganja. Rizik za investicionu potrošnju predstavljaju i moguća odstupanja od planiranog opsega povlačenja evropskih sredstava. ■ Koliko slab oporavak Evrope utiče na rast slovenačkog BDP-a i izvoza? – Svakako dosta. Slovenija je kao mala otvorena privreda u velikoj meri zavisna od privrednih kretanja kod najbitnijih privrednih partnera. Među te ubrajamo, u prvom redu, države Evropske unije u koje izvozimo više od 75% roba i usluga. Na značaj izvoza za Sloveniju ukazuje i podatak da je u 2014. godini ovaj činio 76,5% bruto domaćeg proizvoda. ■ Koliko bi tržišta Azerbejdžana, Irana, Vijetnama, koja ne osećaju ove recesione trendove, mogla biti izlazna karta slovenačke privrede za veći rast? – Kod kuće možeš jedino da preživljavaš, bez tuđih tržišta za slovenačke kompanije nema ni rasta ni razvoja. Tržišta koje ste pomenuli za Sloveniju predstavljaju dobru priliku. Hteo bih da kažem i to da želimo da slovenačkim kompanijama pružimo pravu podršku kod njihove intenzivnije internacionalizacije, uključivanja u globalne lance, kao i privlačenjem tuđih direktnih ulaganja, i to kroz sprovođenje Programa podstreka internacionalizacije (Programa spodbujanja internacionalizacije) 2015–2020. Na osnovu tog programa, kao i zajedničkog dogovora svih učesnika, pripremili smo izvršni dokument „Međunarodni izazovi 2015–2020.“ U njemu su prikazana strana ciljna tržišta, pored onih tradicionalnih i druga, kao i tržišta država koje ste spomenuli u svom pitanju. Nedavno sam sa izuzetno jakim privrednim delegacijama posetio Vijetnam i Iran, što vidim kao odličnu osnovu za jačanje poslovnih odnosa među državama. To su po mojoj oceni prave odluke, naravno uz ostvarivanje povoljnog domaćeg poslovnog okruženja, koje će omogućiti rast slovenačkoj privredi. ■ Kako u ovim okolnostima ocenjujete uspeh vlade Slovenije u suočava-

nju s unutrašnjim i spoljašnjim faktorima nestabilnosti? – S obzirom na to da dostižemo relativno visok stepen privrednog rasta, mogu slobodno da kažem da je vlada Republike Slovenije prilično uspešna u upravljanju kako unutrašnjim tako i spoljašnjim činiocima nestabilnosti. ■ Koja ste iskustva u vezi sa rešavanjem problema loših kredita podelili sa Srbijom? – Svakako želim da kažem da smo u

INVESTICIJE

Glavni motivi za slovenačke investicije u Srbiju su povoljno poslovno okruženje, kvalitetna i cenovno dostupna radna snaga, lakši pristup tržištima trećeg sveta, a u poslednje vreme i ponovni uspon privrednog rasta

podsticali investicione aktivnosti. Granica minimalnog kapitalskog uslova je označena linijom koja određuje 20% kapitala u sredstvima na početku pozajmice, pa do 40% kapitala u sredstvima na kraju vraćanja zajma. Predviđeno je i to da kompanija po dostignuću 40% aktivnog kapitala dobije nove zajmove u komercijalnom sektoru. Da bi kompanije uvećavale svoj nivo neophodnog kapitala, podstakli smo ih tako što se u slučaju sniženja ispod ugovorom određene granice učešća kapitala

Slovenačka vlada je razvila program mera za podršku slovenačkim kompanijama u njihovoj intenzivnijoj internacionalizaciji, uključivanju u globalne lance i privlačenju tuđih direktnih ulaganja ministarstvu potražili nekoliko načina kojima podstičemo kompanije da ulažu u rast i razvoj. Mogu da vam predstavim samo jednu od odluka za koju, lično, smatram da je zaista dobra. Za kompanije koje su ispod zadatog stepena kapitala, ali imaju perspektivan poslovni model i zdravo jezgro, zajedno sa SID bankom smo kreirali mere kako bismo olakšali malim i srednjim preduzećima da dobiju povoljno kreditno finansiranje, omogućili da u određenom vremenskom periodu konsoliduju svoja investiciona ulaganja i na osnovu razvoja njihovog poslovnog modela

u sredstvima aktiviraju ugovorne klauzule koje pored zakonskog minimuma kompaniju prisiljavaju da celokupan dobitak usmeri u povećavanje kapitala. Ta odredba ostaje na snazi sve dok se u godišnjim bilansima preduzeća ne premaši minimalna granica kapitalne adekvatnosti, a aktivira se iznova svaki put kada preduzeće ne posluje iznad zahtevanog minimalnog rasta kapitalne adekvatnosti preduzeća. U posebne uslove, koji važe za sve kompanije, se pored zabrane podele dobitka kada je stepen kapitaliziranosti ispod planiranog, ubrajaju i druga ograničenja kao što je ograničavanje troškova,

SLOVENIJA I SRBIJA

DOBRI ODNOSI ZA STABILNOST REGIONA

pravo banke da obavi reviziju poslovanja, obaveza obelodanjivanja itd ■ Koliko je ova situacija opteretila planove razvoja saradnje Slovenije i Srbije na ekonomskom planu? – Takvu ocenu je baš teško dati. ■ Gde u tom kontekstu vidite dalje mogućnosti razvoja saradnje Slovenije i Srbije na ekonomskom planu? – Već na samom početku bih hteo da istaknem da Srbija, svakako, ostaje najbitniji trgovački partner na području jugoistočne Evrope. Razmena robe između država je, bez obzira na mali pad u 2014. godini, zadržala dugoročni trend rasta, a podaci za 2015. godinu pokazuju njen ponovni uspon. Čitav obim robne razmene je u prvih devet meseci 2015. godine iznosio 848,3 miliona evra, što predstavlja 6% povećanja u odnosu na isti period 2014. godine. Svakako znate da je Slovenija u 2014. godini bila 14. uvozni i 8. izvozni partner Srbije. Prema podacima Statističkog zavoda Republike Slovenije, u 2014. godini u Srbiju je izvozilo 2.955 kompanija, a otuda su u Sloveniju uvozile 1.833 kompanije. Ako pogledamo iz drugog ugla i pažnju usmerimo na malo duži vremenski period, vidimo da je Srbija od 2003. do decembra 2014. godine sa 1.180,50 miliona evra bila drugi najveći primalac slovenačkih neposrednih ulaganja. U 2008. godini je bila čak na prvom mestu! Čini mi se značajnim da istaknem da su investicije bile usmerene u sve privredne sektore, a glavne motive za sve ta investiranja čine prilično povoljno poslovno okruženje, kvalitetna i cenovno dostupna radna snaga, takođe, lakši pristup do tržišta trećeg sveta, relativno prihvatljivi poreski uslovi, te povremeno i finansijska podrška. U poslednje vreme motiv je svakako i ponovni privredni rast domaćeg tržišta. Znači, svakako je za saradnju mnogo mogućnosti i zato verujem da će i političari, kao i privrednici, na obema stranama umeti to da iskoriste, kao što smo dokazivali i do sada. ■ Slovenija je ove godine bila domaćin samita 100 lidera jugoistočne Evrope i jedan od učesnika samita Kine i CEE. Kako u Sloveniji gledate na važnost ovakvih skupova? – Svakako su ovakvi događaji vrlo važni

SLOVENIJA I SRBIJA

DOBRI ODNOSI ZA STABILNOST REGIONA

za razmenu iskustava, za otvaranje vrata saradnje među državama kako na privrednim tako i na drugim područjima. Ako pogledamo, to je za državu koja organizuje samit odlična prilika da predstavi svoje privredne, ali i turističke destinacije. ■ Slovenija je jedan od učesnika samita Kine i CEE. Da li unutar ovakve saradnje vidite mogućnost i za dalje infrastrukturno i drugo povezivanje Ljubljane i Beograda? – Kao što sam već rekao, ovakvi susreti i integracije su prilika za sve učesnike i te

Slovenija mora da se usmeri na butik turizam i na zahtevne mušterije. Imamo sve mogućnosti da postignemo visoku dodatnu vrednost, treba je samo iskoristiti prilike treba iskoristiti u najvećoj mogućoj meri. Toga pravila se držimo i u našem ministarstvu i zajedno sa našom izvršnom institucijom SPIRIT Slovenija podstičemo privrednike da učestvuju i da se predstave. ■ Slovenija ima nov robusan plan promocije turizma čijem kreiranju ste znatno doprineli. Kakva je vaša vizija promocije Slovenije kao turističke destinacije? – Slovenački turizam je jedna od bitnih privrednih grana Slovenije. Time se ispunjava pre nekoliko godina zadata vizija da će se slovenački turizam u celini temeljiti na

održivom razvoju, a uz to ostati vrlo uspešna privredna grana koja bitno doprinosi rastu nacionalne privrede i ugledu naše države u svetu. Među konkretnim ciljevima su porast priliva od turizma iz inostranstva sa dosadašnje dve milijarde evra na tri, kao i rast zapošljavanja u turizmu sa 45.000 na 55.000 zaposlenih, povećanje prosečne dodate vrednosti po zaposlenom u turizmu i povećanje prosečne iskorišćenosti smeštajnih kapaciteta. Za postizanje pomenutog potrebni su inovativan pristup kod promocije i prodaje, kao i jačanje promotivnih delatnosti na izabranim tuđim tržištima od kojih Slovenija u velikoj meri zavisi. U prošloj godini smo ostvarili bitne korake ka ispunjavanju tih ciljeva. Slovenačka turistička organizacija se ponovo osamostalila uz to i reorganizovala u skladu sa svetskim tržišnim trendovima. Tu najviše mislim na digitalni marketing, na nadograđenu komunikaciju preko društvenih mreža, kao i na jačanje nacionalne turističke marke „I Feel Slovenia“. Značajno je i naše fokusiranje na isticanje onih osobina Slovenije koje predstavljaju bitnu konkurentsku prednost u odnosu na druge turističke destinacije, tj. predstavljanje Slovenija kao zelene, aktivne i zdrave destinacije. Takođe je značajan i izbor posebnih godišnjih tema koje podržavaju komunikaciju naših ključnih konkurentskih prednosti. Nadgradnja komunikacionih aktivnosti nije samo sadržajne prirode. Udvostručili smo sredstva namenjena promociji Slovenije kao turističke destinacije na stranim tržištima i time postavili dobre temelje za iskorišćenje velikog potencijala koji slovenački turizam poseduje. Ali ako je potrebno da dam odgovor koja bi bila moja lična vizija slovenačkog turizma, mogu da kažem sledeće: Slovenija je svakako premala zemlja da bi mogla da gradi na obimu. Moramo se usmeriti na butik turizam i njime zadovoljiti i najzahtevnije goste. Imamo sve mogućnosti da postignemo visoku dodatnu vrednost, treba ih samo iskoristiti. Lično mislim da to možemo da ostvarimo samo povezivanjem turističkih ponuđača unutar i izvan države, te stvaranjem različitih tematskih turističkih paketa koji će pobuditi interes za Sloveniju kod onih turista koji dolaze iz vrlo dalekih destinacija i za Sloveniju i susedne države obično imaju vrlo malo rezervisanog vremena. ■

INTERVJU

Atraktivna ponuda za srpske kompanije MAG. MELITA ROZMAN DACAR

direktor privrednog društva SŽ – Tovorni promet

Naš cilj je da srpskim preduzećima omogućimo pouzdanu, kvalitetnu i komercijalno atraktivnu ponudu transportnih i logističkih usluga kako za destinacije u Sloveniji tako i u regionu i Evropi PRIVREDNO DRUŠTVO SŽ – Tovorni promet deo je grupe Slovenskih železnica i jedan od najznačajnijih slovenačkih logističara i izvoznika usluga s obzirom na to da 90 procenata tereta preveze u međunarodnom saobraćaju. Po rečima direktorke SŽ – Tovorni promet, mag. Melite Rozman Dacar, velika konkurencija na međunarodnom tržištu železničkih usluga opredelila je SŽ – Tovorni promet za širenje svojih usluga na ključnim tržištima, među kojima je i Srbija. ■ Kakvo je bilo vaše poslovanje u 2015? – Prošle godine smo nastavili sa pozitivnim trendovima iz 2014. U prvih jedanaest meseci, prema konačnim podacima, prevezli smo oko 17 miliona tona robe i

poslovanja. Oni su ostvareni u teškim i složenim uslovima stagnacije ili negativnog privrednog rasta i malih količina roba za koje se bori veliki broj prevoznika. ■ Evropsko transportno tržište u železničkom prevozu robe potpuno je liberalizovano. Šta to znači za vas? – Konkurencija se često fokusira na postojeće poslove i uzrokuje nelojalnu konkurenciju. Naša želja je da, zajedno sa drugim privrednim društvima iz grupe Slovenskih železnica i sa našim partnerima iz inostranstva našim klijentima ponudimo brz, pouzdan i cenovno konkurentan prevoz svih vrsta robe, kako železnicom tako i drumom. Mi pružamo široku paletu usluga u konvencionalnom i intermodalnom

prevoz „malih“ pošiljki od vrata do vrata, u Sloveniji i inostranstvu. Kao našu značajnu prednost vidimo široku mrežu poslovnih partnera u inostranstvu. Tako i u Srbiji imamo brojne klijente i više značajnih strateških partnera. Među njima moram posebno izdvojiti Železnice Srbije, odnosno Srbija Kargo, s kojima tradicionalno imamo odličnu saradnju. ■ Početkom prošle godine je u Srbiji otpočela sa radom vaša kćerka firma SI-Cargo Logistics. Zašto ste se odlučili na njeno osnivanje? – Jedno od naših glavnih strateških opredeljenja je prisustvo na ključnim međunarodnim tr-

Klijentima nudimo široku paletu usluga u konvencionalnom i intermodalnom prevozu robe. U saradnji sa Feršped-om nudimo usluge špedicije, a kroz brend SŽ Express – brz prevoz malih pošiljki od vrata do vrata, u Sloveniji i inostranstvu realizovali gotovo 4.000 miliona putničkih kilometara i time dosegli poslovnim planom planirane veličine. U zajedničkoj saradnji s ostalim privrednim društvima iz grupe Slovenskih železnica ostvarili smo pozitivan rezultat

prevozu robe, a takođe i brojne dodatne usluge. Zajedno sa preduzećem Feršped, koje je takođe deo grupe Slovenskih železnica, korisnicima možemo ponuditi usluge špedicije. Kroz brend SŽ Express klijentima nudimo brz

žištima. Osnivanje privrednog društva SI-Cargo Logistics d.o.o. Beograd važan je korak u ostvarivanju ove strategije. Značaj Koridora X, koji povezuje države nekadašnje Jugoslavije, za nas je izuzetno veliki. Zbog toga je

važno da smo prisutni na tržištu država koje gravitiraju Koridoru X. SŽ – Tovorni promet je na tim tržištima tradicionalno prisutan pre svega kroz tesnu saradnju sa nacionalnim operaterima. Srpsko transportno tržište je značajno za nas, te mu zato i posvećujemo veliku pažnju. ■ Kakav je značaj srpskog tržišta za Slovenske železnice? – Za nas je to veoma značajno tržište. Italija je među najznačajnijim spoljno-trgovinskim partnerima Srbije, što ima veliki uticaj na robne tokove na Koridoru 10, a samim tim i na slovenačkoj železničkoj mreži. Prepoznavši značaj položaja Srbije na evropskoj železničkoj mapi, opredelili smo novo preduzeće koje deluje takođe na tržištima Bosne i Hercegovine, Republike Srpske, Crne Gore, Makedonije, Grčke, Bugarske, Mađarske, Rumunije i Turske. Kroz naše aktivnosti ćemo nastojati da na Koridor 10 privučemo više robe i iskoristimo njegovu prednost kao najkraću prirodnu vezu između Srednje i Jugoistočne Evrope. ■ SLOVENIJA I SRBIJA

DOBRI ODNOSI ZA STABILNOST REGIONA

INTERVJU

Nove ideje za bolju saradnju Ulazak Slovenije u EU bila je dobra priča, a i dalje je. Slovenija se zalaže da ona ima dobar nastavak i uticaj na ostale zemlje koje žele da uđu u EU. To je samo jedan od prioriteta na kojem će novi slovenački ambasador Vladimir Gaspari raditi tokom svog mandata u Srbiji

VLADIMIR GASPARIČ

ambasador Slovenije u Srbiji

VLADIMIR GASPARIČ, novi slovenački ambasador u Srbiji, u intervjuu govori o nekim od novih srpsko-slovenačkih inicijativa za unapređenje

građana, idejama za produbljivanje ekonomskih odnosa dveju zemalja i novim vezama koje uspostavljaju mladi na relaciji Ljubljana–Beograd.

Iako ne dele granicu, Slovenija i Srbija imaju sve intenzivnije kontakte u vezi sa migrantskom krizom i u rešavanju tih svakodnevnih izazova dele dosta zajedničkih stavova dobrih bilateralnih odnosa, intenziviranoj saradnji u rešavanja dnevnih izazova izbegličke krize u Evropi, transferu slovenačkih iskustava u oblasti EU integracija i unapređivanju kvaliteta

SLOVENIJA I SRBIJA

DOBRI ODNOSI ZA STABILNOST REGIONA

■ Kako ocenjujete bilateralne odnose Slovenije i Srbije? – Ocenjujem ih kao izuzetno dobre, bez otvorenih ili ozbiljnijih pitanja, i u stalnom su porastu. Pri tome mislim

na političku saradnju, na ekonomiju, na raspoloženje između naše dve nacije, koje je inače bilo uvek dobro.

■ Šta su prioriteti koje ste sebi postavili na početku mandata u Beogradu? – Moji prioriteti biće jačanje privredne saradnje, što brže rešavanje pitanja u vezi sa sukcesijom nekadašnje SFRJ, pomoć u pregovorima Republike Srbije za pridruživanje Evropskoj uniji, podrška kulturnoj saradnji. Naravno, to je sve u kontekstu odličnih političkih odnosa, za koje ću se zalagati da se i dalje unapređuju.

PRIORITETI

Moji prioriteti biće jačanje privredne saradnje, što brže rešavanje pitanja u vezi sa sukcesijom nekadašnje SFRJ, pomoć Srbiji u pregovorima sa EU i podrška kulturnoj saradnji

■ Diplomatski odnosi u Beogradu su u senci migrantske krize. Koliko to utiče na listu prioriteta u bilateralnim odnosima između Slovenije i Srbije, koje ne dele zajedničku granicu, ali su na istoj migrantskoj ruti? – Mislim da su se odnosi intenzivirali, što je i prirodno, a mislim da je to tek početak onoga što ćemo videti u narednim mesecima, posebno u prvoj polovini ove godine na području migracija. Na pitanje koliko to utiče na listu prioriteta u odnosu između Slovenije i Srbije, uprkos tome što nemamo zajedničku granicu, mislim da to veoma utiče. Naime, kad god se susreću političari obeju strana, ministri i državni službenici, na prvom mestu je pitanje problema migracija, što inače ne bi bio prioritet. Mi smo svi na istoj migracionoj ruti i redovno razmenjujemo iskustva i mišljenja. Srbija je podržala poslednju inicijativu premijera Slovenije Cerara za jačanje granice između Makedonije i Grčke, tako da i tu postoje saglasnost i saradnja. ■ Čini se da svaki potres ovakve vrste u regionu ponovo na površinu izbaci stare razmirice. Koliko integrisanost u evropski prostor doprinosi razrešavanju savremenih sporova? – Nedavni događaji u prošloj godini ukazivali su na to. Tu mislim na nesaglasnosti u vezi sa tretmanom na graničnim prelazima kod nekih zemalja na migracionom putu. Čak je i Evropa, koliko znamo, konačno primetila da je to opasnost, nemačka kancelarka Merkel je upozorila da bi dalje zaoštravanje migrantske krize moglo da vrati zapadni Balkan u opasnu situaciju. Što se tiče migracija i evrointegrisanosti, dosad smo videli da skoro ne doprinosi. Žao mi je što to moram da kažem, ali to su činjenice. Ne kažem da se EU ne zalaže, ne traži rešenje, ali rezultata jedinstvene politike zasad nema, tako da su

ISKUSTVO

Po zvaničnim statistikama, Slovenija je treća zemlja članica EU po broju stručnjaka koji pomažu Srbiji u pregovaračkom procesu. Imamo još mnogo iskustava koje sa vama želimo da podelimo

pojedine zemlje, među kojima smo i mi, više-manje prepuštene same sebi, i tome da štitimo naše interese, što i radimo, i u toj oblasti ima dosta razgovora između Slovenije i Srbije i dosta sličnih stavova.

INICIJATIVA

Ekonomski izazovi kroz koje je Slovenija donedavno prolazila uticali su na smanjenje većih investicija u Srbiju, ali imamo ideje kako da to prevaziđemo i nadoknadimo ono što je izgubljeno tokom krize

načkog iskustva i zahteva koje zemlje kandidati danas treba da ispune? – Definitivno je moguće povući paralele između slovenačkog iskustva u pregovorima sa EU i sa

Srbija je danas blizu toga da uvede sistem da, kada srpski državljanin dođe na šalter, ne treba sa sobom da nosi gomilu nekih dokumenata. To je, recimo, konkretno jedna od stvari kojoj je Slovenija suštinski doprinela, i još uvek radimo sa vama na sličnim projektima ■ Kako danas u Sloveniji ocenjujete evropski projekat i izazove koji se nižu pred njim? – Ulazak Slovenije u EU bila je dobra priča, a i dalje je. Slovenija se zalaže da ona ima dobar nastavak i uticaj na ostale zemlje koje žele da uđu u EU, da izazovi ne znače početak kraja Evropske zajednice, nego početak njenog jačanja, kao i to da će evropska zajednica naučiti, dobiti neke poruke, neka iskustva, neke lekcije i da će iz tih kriza izaći iskusnija i jača nego što je u ovom momentu. Što se drugih opcija tiče – plašim se i da razmišljam o njima. ■ Srbija je krajem 2015. dočekala otvaranje pregovora o poglavljima. Da li je danas uopšte moguće povlačiti paralele između slove-

Srbijom. Da nije tih paralela, ne bi bilo ni toliko slovenačkih stručnjaka koji u Srbiji pomažu vašim institucijama, kancelarijama, ministarstvima da što brže prihvate standarde koji važe u Evropskoj zajednici. Po zvaničnim statistikama, Slovenija je treća zemlja članica EU po broju stručnjaka koji pomažu Srbiji u pregovaračkom procesu. Isto tako pregovara i Crna Gora i tamo smo broj 1 po broju stručnjaka. Mada je to iskustvo za Sloveniju malo odmaklo – prošlo je više od 10 godina otkad smo mi ulazili u EU, ja mislim da tu još uvek ima puno toga što bismo mi želeli da podelimo sa vama. Tu bismo mogli u većem obimu da radimo na tome da imamo više stručnjaka koji su na raspolagaSLOVENIJA I SRBIJA

DOBRI ODNOSI ZA STABILNOST REGIONA

nju za te stvari, jer svi ti ljudi su u Sloveniji vrlo korisni, da ne pominjem da je slanje ovakvih ljudi u Beograd vezano i za finansije. Ali, kao što sam na početku rekao, to je jedan od prioriteta na kome ću raditi u Srbiji i sve do sada to su bile vrlo pozitivne priče. Nedavno ste u novinama mogli da pročitate da je izvod iz matične knjige rođenih u formi dokumenta istorija. Sada je sve to u kompjuterima i vi ste isto vrlo blizu da uvedete takav sistem, da kada srpski državljanin dođe na šalter, ne treba sa sobom

potvrde ono što je dogovoreno ranije i da nastave sa planovima za budući razvoj.

■ Koliko su ekonomski izazovi kroz koje prolaze i Slovenija i Srbija uticali na sporiji tempo privrednog povezivanja? – Ekonomski izazovi ili, ako želite, kriza kroz koju je donedavno prolazila Slovenija definitivno su uticali na sporiji tempo privrednog povezivanja ili, bolje rečeno, obim investicija Slovenije u Srbiju. Iako je on još uvek značajan, oko 1,5

■ Tradicionalno u Srbiju za doček Nove godine dolazi puno slovenačkih turista, pre svega mladih. Koliko ove neformalne veze doprinose jačanju odnosa dveju zemalja? – To da toliko mladih slovenačkih turista dolazi za Novu godinu, ali ne i samo za Novu godinu, u Beograd iznenađuje, ja mislim, sve redom, i to nam je vrlo drago. Naime, mladi se dobro osećaju u Beogradu kada ostvaruju svoje neformalne veze sa svojim prijateljima, poznanicima. To je vrlo dobra stvar. Primećujem da taj dolazak mladih nema veze sa nekom jugonostalgijom, jer od tih mladih mnogi čak i ne govore srpski jezik, a koliko znam, mnogo njih sa vama komunicira na engleskom jer im je tako lakše. Jednostavno, oni se kod vas i u vašem društvu odlično osećaju i provode. Ali to definitivno treba pozdraviti. Nadao bih se i tome da više Srba, posebno mladih, dolazi u Sloveniju. I to ne samo na skijanje već i zbog nekih drugih stvari jer i Slovenija sigurno ima mnogo toga da pokaže Srbiji. Svi koji su imali iskustvo da to vide, bili su oduševljeni. ■ Kakvi su vaši utisci o Beogradu? – Ovde sam tri nedelje i moram da kažem da sam zbog obima posla mogao utiske da skupljam uveče, a ja mislim da je u Beogradu to pravo

da nosi gomilu nekih dokumenata, koji se inače već nalaze u registru vaših opština, počev od samog rađanja deteta pa nadalje. To je recimo, konkretno jedna stvar kojoj je Slovenija suštinski doprinela, i još uvek radimo sa vama na sličnim projektima.

■ U februaru prošle godine održana je zajednička sednica vlada Srbije i Slovenije. Kada se možemo nadati novom skupu na tom nivou? – Mi imamo odlična iskustva sa prošlih zajedničkih sednica vlada i nadamo se da će se ovog puta održati u Beogradu, kao što je planirano, i to u martu ove godine. Zasad nismo čuli da bi zbog vanrednih izbora ta sednica bila otkazana, nama je u interesu da se održi, jer to je odličan način da dve strane

SLOVENIJA I SRBIJA

DOBRI ODNOSI ZA STABILNOST REGIONA

Veoma mi je drago što veliki broj mladih Slovenaca dolazi u Srbiju. Mislim da to nema veze sa jugonostalgijom, jer oni ne govore srpski jezik, već sa osećanjem da su tu lepo primljeni milijardi evra, i ovde je oko 1.500 slovenačkih preduzeća, nekako imamo nedostatak nekih velikih projekata, što je bio slučaj prethodnih godina upravo zbog toga što su neke od tih velikih firmi u Sloveniji propale, uglavnom zbog lošeg menadžmenta, i da sada nemamo dovoljno kapaciteta da se takmičimo u nekim većim projektima u Srbiji. Ali imamo ideju kako prevazići i to, radimo na tome i nadam se da ćemo nadoknaditi ono što smo izgubili u vreme krize.

vreme za skupljanje utisaka. Tu hoću da ukažem na odlične restorane, gostoprimstvo na svakom koraku, izuzetnu atmosferu klubova, kafića, muziku, i to je na mene ostavilo jak utisak. Osim toga, dolazeći iz Ljubljane, odmah primetiš da je Beograd veliki grad, ima više od dva miliona stanovnika i tako se i ponaša, tako da su zasad utisci odlični, ali kad se malo uhodam u svom poslu, kada se uhodam u rutinu, nadam se da ću imati više vremena da Beograd i njegove stanovnike upoznam bolje. ■

INTERVJU

Poverenje klijenata recept za uspeh BRANKO GREGANOVIĆ

predsednik Izvršnog odbora NLB Banke Beograd

Prepoznavanje potreba klijenata, spremnost da se njihovi zahtevi ispune i profesionalni tim najvažniji su faktori uspeha NLB banke, koja beleži dobre poslovne rezultate

NLB BANKA s optimizmom gleda na 2016. godinu i priprema atraktivne vidove finansijske podrške za svoje klijente, kaže Branko Greganović, predsednik izvršnog odbora NLB banke Beograd.

■ NLB Grupa i NLB Banka Beograd prošle su kroz sveobuhvatnu transformaciju. Koji su faktori imali odlučujući uticaj na poslovne rezultate u 2015? – Prošla godina je bila zaista uspešna za NLB Banku Beograd i za celu NLB Grupu. Najvažniji faktor našeg uspeha je povećano poverenje koje su nam ukazali naši klijenti. U izazovnom periodu za finansijski sektor održivo je samo poslovanje banaka koje poznaju svoje klijente i koje nisu fokusirane samo na njihovo zadovoljstvo aktuelnom ponudom

zajedničke vrednosti, bez čega ne bismo ostvarili svoje ciljeve u 2015. godini.

■ Statistički gledano, svaka treća banka na srpskom tržištu ima gubitke. Gde vaša banka u takvim uslovima zasićenja tržišta pronalazi nišu za svoje poslovanje? – NLB Banka Beograd je univerzalna poslovna banka s posebnim fokusom na podršku stanovništvu, malim i srednjim preduzećima i poljoprivredi. U 2015. godini NLB Banka je poslovala profitabilno, povećali smo tržišno učešće u nama važnim segmentima tržišta zahvaljujući ukazanom poverenju naših klijenata, koji nas sve više vide kao modernu banku jer na odgovoran i profesionalan način

s partnerima iz zemalja bivše Jugoslavije u nama nalaze efikasnog partnera u ostvarivanju svojih poslovnih planova.

■ Kakvi su vaši planovi za 2016. godinu? Na koje usluge i proizvode ćete staviti akcenat ove godine? – Povećanje zadovoljstva klijenata i njihovog poverenja najvažniji su ciljevi NLB Banke Beograd. Građanima ćemo i dalje pod konkurentnim uslovima odobravati gotovinske kredite, koji su još uvek najtraženiji proizvod, ali i druge proizvode iz naše raznovrsne ponude, pre svega savremene oblike e-banking i m-banking plaćanja. Privreda danas najviše potražuje sredstva za finansiranje obrtnih sredstava i mi ćemo je

Pored tradicionalne podrške privredi, NLB banka je zainteresovana za finansiranje novih investicija i poljoprivrednih gazdinstava već i na prepoznavanje novih zahteva klijenata i spremnost da te zahteve ispune. Drugi važan faktor uspeha su naši zaposleni. Izuzetno sam ponosan na tim NLB Banke jer je to tim predanih profesionalaca koji dele istu viziju, istu pozitivnu energiju i slede

podržavamo realizaciju njihovih životnih i poslovnih ciljeva. Naša izuzetno važna dodatna prednost je to što smo deo NLB Grupe, regionalne bankarske grupacije. Klijenti koji posluju i žive na tržištima u regionu i posluju

svakako podržati u tom segmentu, ali smo izuzetno zainteresovani i za finansiranje novih investicija. U 2016. godini veliku pažnju ćemo posvetiti i finansiranju potreba poljoprivrednih gazdinstava, a planiramo i otvaranje pet ekspozitura i dalje jačanje našeg

tima najstručnijim kadrovima iz finansijskog sektora.

■ Šta su najvažniji sistemski preduslovi da bi banke mogle da nastave da nude niske kamatne stope na dinarske kredite? – Najvažniji sistemski preduslovi za niske kamatne stope na dinarske kredite se odnose na inflatorna očekivanja i međunarodni kreditni rejting Republike Srbije. S obzirom na situaciju na tržištu, inflatorna očekivanja u ovom trenutku su negde na nivou od oko četiri odsto, koliko iznosi i inflatorni cilj NBS, iako su tekući podaci o inflaciji nešto ispod tog nivoa. Na drugoj strani je kreditni rejting Republike Srbije, još uvek samo B+/ BB- i na tom nivou definitivno ne odražava dugoročni ekonomski potencijal srpske ekonomije. Bez obzira na bar delimični pad kredibilnosti rejting ocena u periodu svetske ekonomske krize, svi ključni sistemski preduslovi održivog dugoročnog smanjenja dinarskih kamatnih stopa ipak su sumirani u preduslovima za povećanje međunarodnog kreditnog rejtinga srpske ekonomije, bar na nivo BBB rejtinga, odnosno najniže investment grade rejting ocene. ■ SLOVENIJA I SRBIJA

DOBRI ODNOSI ZA STABILNOST REGIONA

INTERVJU

Dinamična godina sa ambicioznim ciljevima Za Ministarstvo privrede 2016. biće još jedna dinamična godina, u kojoj treba okončati proces privatizacije, podstaći osnivanje malih i srednjih preduzeća, naročito među mladim ljudima, i u saradnji sa drugim vladinim telima naporno raditi na privlačenju stranih investicija, tim pre jer je zacrtani cilj od dve milijarde evra ambiciozan DRAGAN STEVANOVIĆ

državni sekretar u Ministarstvu privrede Vlade Srbije

ZAKONI KOJE je Vlada donela u rada javnih preduzeća i podsticanje stavlja strane i domaće investitore. prethodnom periodu značajno su preduzetništva. Ova godina počela je vrlo pozitivno najavama investicija i stradoprineli da Srbija postane atrakOd ove godine startuje i nova tivna destinacija i za strane investinih kompanija koje već posluju u Razvojna agencija, koja bi trebalo tore i za domaće kompanije. MiniSrbiji i najavljuju proširenje kapada bude operativnija i efikasnija starstvo privrede pred sobom ima Najtvrđi orah za Ministarstvo nesumnjivo će biti okončanje važne zadatke, privatizacije budući da su u portfoliju ostale one kompanije koji zajedno sa sprovođenjem koje potencijalno imaju dobar program i tržište, ali i veliki drugih reformbalast dugova. Ministarstvo skih mera treba da doprinesu kreiranju jednakih tržišnih uslova za citeta, kao i pridošlica na srpsko kada je reč o animiranju investitora, a svoje prve rezultate u primeni sve učesnike. Među tim zadacima tržište. Najtvrđi orah za Ministarstvo nesumnjivo će biti okončanje treba da dâ i Zakon o ulaganjima, posebno su bitni okončanje procesa privatizacije, jačanje kontrole privatizacije budući da su u portkoji prvi put u izjednačen položaj

SLOVENIJA I SRBIJA

DOBRI ODNOSI ZA STABILNOST REGIONA

INVESTIRANJE

Vlada Srbije je donela čitav niz značajnih zakona zbog kojih je Srbija danas mnogo atraktivnija za investiranje. Zakon o radu, donet u saradnji s poslodavcima i sindikatima, svakako je jedan od najznačajnijih

PREDUZEĆA

Javna preduzeća decenijama posluju s gubicima i, da bi održala određeni nivo usluga i obavljala delatnost, država je morala da za pojedina preduzeća odvaja sredstva iz budžeta u vidu subvencija, garancija i sl

EKONOMSKA DIPLOMATIJA

U saradnji sa drugim ministarstvima, pre svih trgovine i spoljnih poslova, kao i organizacijama kao što je Privredna komora Srbije, ekonomska diplomatija će svakako imati vrlo značajnu ulogu u radu srpske Vlade

đenje tog cilja. Sigurni smo da će i ove godine srpska Vlada nastaviti s uspešnim privrednim rezultatima, koji se, pre svega, ogledaju u finansijskoj konsolidaciji, što nam svakodnevno priznaju kao odličan rezultat i predstavnici Evropske unije.

foliju ostale one kompanije koje potencijalno imaju dobar program i tržište, ali i veliki balast dugova. Ministarstvo je najavilo da bi za neke kompanije iz ovog portfelja rešenje moglo biti nađeno u prvoj polovini godine.

■ Šta otvaranje pregovaračkih poglavlja sa EU znači za privredu? – Vladi Srbije su upravo sprovođenje ekonomskih reformi i privred-

Sigurni smo da će i ove godine srpska Vlada nastaviti s uspešnim privrednim rezultatima, koji se, pre svega, ogledaju u finansijskoj konsolidaciji, što nam svakodnevno priznaju kao odličan rezultat i predstavnici Evropske unije ni razvoj prioritetni zadatak i cilj. U tom smislu je otvaranje prego-

varačkih poglavlja s Evropskom unijom izuzetno važno za sprovo-

■ Gase se Agencija za privatizaciju i SIEPA. Ko će biti odgovorna institucija za dalju privatizaciju i na koji način će se biti obezbeđeni podsticaji za investitore? – Zakonom o ulaganjima predviđeno je gašenje SIEPA i Nacionalne agencije za regionalni razvoj. Umesto te dve agencije, radiće manja, značajno operativnija i efikasnija Razvojna agencije Srbije. Ona će nastaviti da radi na

SLOVENIJA I SRBIJA

DOBRI ODNOSI ZA STABILNOST REGIONA

realizaciji započetih projekata, a takođe će i, zahvaljujući novom Zakonu o ulaganju, podstaći i domaće i strane investitore da ulažu u Srbiju.

■ Koliko su reforme sprovedene u prethodnom periodu imale konkretne posledice za poslovanje privrede? – Vlada Srbije je donela čitav niz značajnih zakona zbog kojih je Srbija danas mnogo atraktivnija za investiranje. Zakon o radu, donet u saradnji s poslodavcima i sindikatima, svakako je jedan od najznačajnijih. Izmenama Zakona o privatizaciji takođe smo ubrzali postupak koji je tavorio godinama u mestu, a što su papreno plaćali svi građani Srbije. Proces privatizacije biće okončan do kraja ove godine. Takođe smo doneli i Strategiju o razvoju malih i srednjih preduzeća jer smatramo da ovaj segment privrede treba da bude nosilac privrednog razvoja Srbije. Podsećam da je Vlada Srbije 2016. proglasila godinom preduzetništva u Srbiji. Cilj nam je da širokom inicijativom udružimo i usmerimo sredstva i kapacitete ka razvoju sektora malih i srednjih preduzeća, stavimo ga u fokus Vlade i javnosti i motivišemo građane, naročito mlade, da se opredele za rad u sopstvenim firmama.

■ Šta su ključne novine u novom Zakonu o javnim preduzećima? – Nacrtom Zakona o javnim preduzećima bolje uređujemo sistem kontrole rada javnih preduzeća i uvodimo sankcije za neodgovorno upravljanje. Jasnije se definišu uslovi za izbor direktora, predsednika i članova nadzornog odbora kako u pogledu radnog iskustva tako i u pogledu krivične odgovornosti, što doprinosi profesionalizaciji menadžmenta. Takođe, preciziraju se i razlozi za razrešenje direktora i nadzornog odbora. U cilju efikasnijeg upravljanja u javnim preduzećima ukinut je izvršni odbor kao još jedan kolek-

SLOVENIJA I SRBIJA

DOBRI ODNOSI ZA STABILNOST REGIONA

tivni organ. Na ovaj način personalizuje se odgovornost direktora i izvršnih direktora. Javna preduzeća decenijama posluju s gubicima i, da bi održala određeni nivo usluga i obavljala delatnost, država je morala da za pojedina preduzeća odvaja sredstva iz budžeta u vidu subvencija, garancija i sl. Na taj način su ova preduzeća postala opterećenje i za budžet i građane, a njihova nelikvidnost prenosila se na ostale delove privrede.

Nacrtom Zakona onemogućavamo, pre svega na lokalnom nivou, nekontrolisano osnivanje javnih preduzeća, a ostavljanje već osnovanog javnog preduzeća sa npr. jednim zaposlenim i ogromnim gubicima. I ovo su samo neke od novina.

■ Iz kojih zemalja očekujete da će doći gro od oko dve milijarde evra investicija planiranih u 2016. godini? – Predstavnici Ministarstva privrede svakodnevno kontaktiraju s potencijalnim investitorima. Ne bi bilo uputno posebno apostrofirati određene države, ali je važno da napomenem da su ulagači, bukvalno, iz svih krajeva sveta – od Zapada do Istoka. ■ Kako Ministarstvo vidi ekonomsku diplomatiju Srbije i šta su, po vašem mišljenju, osnovni instrumenti za njeno uspešno vođenje? – Ekonomska diplo-

Cilj nam je da širokom inicijativom udružimo i usmerimo sredstva i kapacitete ka razvoju sektora malih i srednjih preduzeća, stavimo ga u fokus Vlade i javnosti i motivišemo građane, naročito mlade, da se opredele za rad u sopstvenim firmama Država prvi put od prošle godine ozbiljno prati poslovanje javnih preduzeća. Rezultati njihovog poslovanja su nešto bolji od planiranih, što jeste napredak, ali ne onaj kojim bi Ministarstvo i Vlada bili zadovoljni. Zato je potrebno da promenimo temelj, odnosno postojeći zakonski okvir koji je u praksi pokazao određene nedostatke i pravne praznine, posebno u delu koji se odnosio na kontrolu i odgovornost za upravljanjem javnim preduzećem.

matija je svakako jedna od poluga u privrednom razvoju. Premijer Vučić i ostali članovi Vlade Srbije posvećeni su tom poslu i koriste svaku priliku tokom poseta inostranstvu da promovišu srpske potencijale i mogućnosti za investiranje. U saradnji sa drugim ministarstvima, pre svih trgovine i spoljnih poslova, kao i organizacijama kao što je Privredna komora Srbije, ekonomska diplomatija će svakako imati vrlo značajnu ulogu u radu srpske Vlade. ■

INTERVJU

Prvo konsolidacija u regionu, pa u Evropu ALEŠ MOZETIČ

generalni direktor kompanije Don Don

Don Don namerava da se u 2016. godini fokusira na reorganizaciju kompanije u Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji, a u osvajanje regionalnih tržišta kreće od 2018. godine POSLE DOBRIH rezultata proizvodnje u Srbiji i akvizicije pekare Grosuplje u Sloveniji kompanija može da se posveti razvoju maloprodaje, novog asortimana i dodatnih kapaciteta kojima će upotpuniti svoj asortiman i mesto vodeće pekarske industrije na exYu teritoriji

■ Kako biste ocenili poslovanje Don Dona u Srbiji u prošloj godini i kakve planove imate u 2016. za ovo tržište? – Prošlu 2015. godinu završili smo na 43. mestu po konsolidovanoj dobiti i na 78. mestu po konsolidovanim poslovnim prihodima u Srbiji. U svim pogonima u kojima posluje Don Don (Fidelinka pekara – Subotica, Žitoprodukt Zrenjanin, Žitoprodukt Kragujevac, Žitopek Niš, Pekarstvo AD Kraljevo, PDM u Pudarcima, Zlatni pek – Leskovac, MS pekara Jakovo) povećana je proizvodnja pre svega zahvaljujući velikim ulaganjima u proizvodne kapacitete. U 2016 fokusiraćemo se na unapređenje odnosa sa postojećim kupcima, razvoj maloprodaje, nastavak razvoja novih proizvoda, gradnju fabrike tosta u Kragujevcu i fabrike prezli u Pudarcima. Takođe, pred nama

je uvođenje novog IT sistema i reorganizacija cele kompanije.

■ Šta je za kompaniju strateški značilo preuzimanje Pekare Grosuplje za dalje planove prodora na tržište bivše Jugoslavije? – Preuzimanjem Pekare Grosuplje smo pojačali asortiman, kao i tehničko-tehnološku opremljenost Sistema Don Don. Znanje, iskustvo i tehnologiju koje sada imamo raširićemo i primeniti svuda gde smo prisutni. Integracijom Pekare Grosuplje u grupu Don Don u oktobru 2015. stvorena je najveća indu-

Don planira zajedno sa Pekarom Grosuplje u 2016. godini oko 100 miliona godišnjeg prometa, što nas dovodi na prvo mesto među pekarskim proizvođačima u regiji.

■ Koliko se zahtevi kupaca na tržištu bivše Jugoslavije razlikuju i šta u pogledu asortimana hleba i peciva namerava da ponudi vaša kompanija? – Platežna moć i navike potrošača su dve osnovne razlike koje nam diktiraju potražnju na tržištu. Ali i to se polako menja. Već postoji segmentacija tržišta

Najveći izazov je razumeti potrebe potrošača, od sada ćemo sa njima i direktno komunicirati kroz sopstvenu maloprodaju strijska pekara na tržištu bivše Jugoslavije. Kompanija je svoju snagu ravnomernije raspodelila između Slovenije, Hrvatske i Srbije, može se reći da smo sada približno jednako jaki na celoj teritoriji na kojoj smo prisutni. Time su omogućeni podjednaka stabilnost u svim delovima kompanije, kao i osnova za dalju ekspanziju u ovoj oblasti. Don

– imamo grupe potrošača koje se preusmeravaju na nove trendove, kao i grupe koje se zadržavaju na postojećim navikama. Na nama je da budemo ti koji će kreirati trendove, što u suštini radimo od 2008., otkad smo u Srbiji. Najveći izazov je da sve prilike i potrebe prepoznamo, da ponudimo različitost koju potrošači traže. To je naš način od-

nosa prema tržištu – osluškujemo potrebe potrošača i trudimo se da im ponudimo najširi izbor proizvoda, koji može da ih odvede i u nove ukuse, uz poštovanje njihovih navika. Ubuduće – to ćemo raditi i kroz maloprodaju, odnosno kroz direktan kontakt sa potrošačem.

■ Najavili ste nastavak proširenja u Bugarsku i Rumuniju. U kom vremenskom roku planirate ovo proširenje i da li ćete i ovde ići na modalitet preuzimanja postojećih pekarskih preduzeća? – Najverovatnije da ćemo takvim modelom proširiti poslovanje i na tim tržištima, na kojima smo već prisutni kroz asortiman smrznutih proizvoda. U pekarstvu je na globalnom nivou dovoljno kapaciteta, pa u tim zemljama planiramo da primenimo srpski model – preuzimanje postojećih igrača. Zato je u 2016. godini najvažniji fokus kompanije Don Don konsolidacija procesa i proizvodnje u Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji, a aktivnosti i proširenje proizvodnje u drugim zemljama, kao što su Bugarska i Rumunija, planiramo kasnije, od 2018. godine. ■ SLOVENIJA I SRBIJA

DOBRI ODNOSI ZA STABILNOST REGIONA

INTERVJU

Uspešne reforme privlače nove investitore Slovenačke kompanije su oduvek pokazivale interes za investiranjem u Srbiji, u nekom periodu više, u nekom manje, a privredna saradnja između dveju zemalja skoro je uvek bila dobra. Slovenačke kompanije se, generalno, dobro osećaju u Srbiji. Ako imaju priliku, odnosno ako se steknu povoljni uslovi za investiranje, one će uvek radije investirati u Srbiju nego u neku drugu zemlju, pogotovo u onu koja nije u blizini

DANIJELA FIŠAKOV

predsednica Slovenačkog poslovnog kluba

ZA 2016. GODINU srpska Vlada je najavila mnogo koraka za koje se slovenački privrednici nadaju da će doprineti da poslovno okruženje u Srbiji bude još privlačnije za strane investicije, pa se očekuje da će slovenačke kompanije ubuduće biti prisutne u Srbiji u još većem broju, te da će i one koje već niz godina posluju ovde i one koje tek planiraju da dođu značajno povećati obim svojih ulaganja.

– Pre nešto manje od tri godine, kada sam izabrana za predsednicu Slovenačkog poslovnog kluba, na izbornoj skupštini sam rekla da će prvi zadatak novoizabrane uprave biti da analizira stvarne potrebe članova. To i danas radimo svakodnevno jer Klub i postoji samo zbog članova koji ga sačinjavaju. Kontinuiranom porastu broja članova najviše doprinose preporuke dosadašnjih članova koji prepoznaju

Svi zajedno, celokupno članstvo, činimo da je naš Klub mesto na kome je koncentrisana ogromna pozitivna energija, a takva mesta privlače druge pozitivne energije ■ Poslovni klub je i prošle godine povećao broj svojih članova. Šta je po vašem mišljenju najviše doprinelo kontinuiranom rastu članstva?

SLOVENIJA I SRBIJA

DOBRI ODNOSI ZA STABILNOST REGIONA

privrženost i posvećenost rukovodstva aktivnostima Kluba, praćenju i osluškivanju potreba članova. Podržavanje članova u aktivnostima koje predlažu i sprovode, posredovanje

u odnosima sa državnom upravom, institucijama i drugim privrednim subjektima aktivnosti su Kluba koje se, jednostavno, podrazumevaju. Svi zajedno, celokupno članstvo, činimo da je naš Klub mesto na kome je koncentrisana ogromna pozitivna energija, a takva mesta privlače druge pozitivne energije.

■ Nedavno je imenovan nov ekonomski savetnik u ambasadi Slovenije Goran Križ. Kakvu podršku slovenački privrednici u Srbiji najviše očekuju od države kada je reč o daljem razvoju zajedničkih privrednih veza? – Gospodin Goran Križ je karijerni diplomata sa velikim iskustvom i postignutim rezultatima i, tome sam lično svedok, velikom željom da nastavi uspešan rad svojih prethodnika i doprinese još čvršćoj i raznovrsnijoj

ČLANSTVO

Kontinuiranom porastu broja članova najviše doprinose preporuke dosadašnjih članova koji prepoznaju privrženost i posvećenost rukovodstva aktivnostima Kluba

privrednoj saradnji Slovenije i Srbije. S obzirom na to da je gospodin Križ ujedno i počasni član uprave Slovenačkog poslovnog kluba, sigurna sam da ćemo zajedničkim snagama doprineti jačanju ekonomskih veza dveju država.

■ U nekoliko navrata do sada izbeglička kriza koja potresa Evropu imala je i direktne veoma nepovoljne posledice na protok roba u regionu. Kako su se ovakvi poremećaji odrazili na poslovanje vaših članica u Srbiji? – Nemili događaj koji se je desio u septembru, kad su se zatvorile granice između Srbije i Hrvatske na samo dva dana, najupečatljivije nas je uverio da takvi potezi nisu dobro rešenje. Zatvaranje granica, svakako, ne predstavlja civilizacijsku tekovinu za koju se zalažu ljudi zdravog razuma, bez obzira na to u kojoj oblasti deluju – kulturi, privredi, obrazovanju ili sportu. Osim što je protivpravno, ne mogu da se otrgnem utisku i da je jezivo podsećalo na neke događaje, iz nedaleke prošlosti regiona, koji su imali ozbiljne posledice, za čije prevazilaženje ljudi dobre volje i zdrave pameti ulažu ogromne napore. Kada kompanije svoje poslovanje zasnivaju na slobodnim komunikacijama, tj. na normama i principima slobodnog protoka roba, sirovina i usluga, onda svako,

P A R T N E R

PROBLEMI

Još uvek najveće probleme stvaraju pravna nesigurnost, korupcija i dugačke komplikovane procedure, odnosno preveliko administriranje

a naročito iznenadno ukidanje tih normi i principa, kompanijama pričinjava štetu i produkuje dodatne troškove za reorganizovanje i uspostavljanje alternativnih tokova transporta. Slovenačke kompanije u Srbiji, kao i one van Srbije koje posluju sa kompanijama u Srbiji, zatvaranjem granice između Hrvatske i Srbije bile su dovedene upravo u takvu situaciju. Najdeblji

GRANICE

Prilikom zatvaranja granica najdeblji kraj su izvukli upravo privrednici jer su štetu, za koju nisu odgovorni, morali da pokriju sami

Ostvarivanje poslovne saradnje, kao i razmena korisnih informacija predstavljaju samo neke od mogućnosti koje se pružaju u okviru ove sekcije. Prvi odziv, interesovanje i povratne informacije pokazuju opravdanost osnivanja ovakvog vida organizovanja članova unutar Kluba. Budući da naši članovi dolaze iz različitih delatnosti, postoji potreba i interesovanje da se for-

Nažalost, u javnosti se nedovoljno ističu pozitivni primeri domaćih kompanija, pa se može steći utisak da je u Srbiji održiv biznis moguć samo uz velika investiranja iz inostranstva miraju još neke slične sekcije po istom receptu. Trenutno je u planu da se formira sekcija Bankarstva, osiguranja i finansija.

kraj su izvukli upravo privrednici jer su štetu, za koju nisu odgovorni, morali da pokriju sami. Nadam se da će se ovaj problem sa izbeglicama što pre strateški i dugoročno rešiti, ako je to uopšte moguće, jer nije dobro da postoje bilo kakve barijere dobroj volji.

■ SPK je ove godine organizovao 26 događaja. Za koje privredne propise članovi Kluba pokazuju najveće interesovanje? – Svakako da su najposećeniji događaji bili oni pri kraju godine, Martinovanje i novogodišnji koktel, na kojima su se članovi i prijatelji Kluba družili u opuštenijoj atmosferi od poslovne. Ipak, Slovenački poslovni klub je svoj renome postigao, pre svega, organizovanjem događaja posvećenih konkretnim temama, tj. pronalaženju rešenja za konkretne probleme svojih članica. S obzirom

■ Prošle godine ste u okviru Kluba formirali sekciju Industrija. Šta će ovakav način organizovanja doneti njenim članicama i da li nameravate da oformite još neke sekcije u okviru Kluba? – Primarni cilj osnivanja ove sekcije bio je povezivanje kompanija iz oblasti informacionih tehnologija, energetike, telekomunikacija, građevine, automatike i industrije.

Z N A N J A

KOVINTRADE d.o.o. BEOGRAD Batajnički drum 23, 11080 Beograd -Zemun, Republika Srbija Tel.: +381 11 3622 722, 3622 723, 3622 724 • Fax.: +381 11 2655 543 info@kovintrade.rs

P O V E R E N J A

Ogranak: STEEL CENTER KRAGUJEVAC Trg Topolivaca 4, 34000 Kragujevac, Republika Srbija Tel.: +381 34 500 036, 500 037, 500 038, 500 039 • Fax.: +381 34 500 040 kragujevac@kovintrade.rs SLOVENIJA I SRBIJA

www.kovintrade.rs

DOBRI ODNOSI ZA STABILNOST REGIONA

na to da Klub sačinjavaju kompanije najrazličitijih profila, trudimo se da u toku godine, iako to uopšte nije jednostavno, organizujemo događaje na kojima će rukovodeći ljudi svake članice pronaći nešto korisno za svoju kompaniju i sebe. Posećenost od dvadesetak ljudi, koliko bude na radnom doručku, samo neupućenima se može učiniti malom, ali ako se pri tome uzme u obzir da se radi o ljudima koji su u svojim kompanijama nadležni za usko stručne teme, uviđamo da su ti događaji, zapravo, izuzetno posećeni. Od plenarnih sastanaka se svojom posećenošću, kako zbog gosta, tako i zbog obrađivanih tema, izdvaja sastanak Kluba na kojem je gostovala potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, gospođa Zorana Mihajlović. Interesovanje za novi Zakon o izgradnji je bilo i još uvek je veliko, a na sastanku su postignuti i konkretni rezultati.

■ Srbija je u prošloj godini zabeležila skok na Doing Business listi Svetske banke. Da li vaši članovi osećaju poboljšanja u poslovnoj klimi? – Svakako se oseća napredak, pogotovo na područjima za koja je Svetska banka ocenila da su u njima učinjena najveća poboljšanja. Na osnovu te ocene, Srbija je danas na 59. mestu liste Svetske banke, što je značajan napredak za 32 mesta u odnosu na prošlu godinu. Najveći napredak Srbija je ostvarila u oblasti izdavanja građevinskih dozvola i poreza ali s druge strane su povećane poreska stopa poreza, na imovinu i takse za zaštitu životne sredine, kao što je i konstatovala Svetska banka. U svakom slučaju, još uvek najveće probleme stvaraju pravna nesigurnost, korupcija i dugačke, komplikovane procedure, odnosno preveliko administriranje. Birokratija je teško izlečiva bolest. Povoljniji ambijent za poslovanje, pa i za život građana uopšte, ne može se postići isključivo izglasavanjem zakona u Skupštini ako, na primer, u državnoj instituciji pisarnica koja prima podneske

SLOVENIJA I SRBIJA

DOBRI ODNOSI ZA STABILNOST REGIONA

i dokumentaciju radi sa strankama samo od 10 do 14 časova. Obrazloženje da je podnesak moguće poslati i poštom nije zadovoljavajuće u slučaju potrebe za brzim postupanjem. Sporost u administraciji je upravo ono što treba da se eliminiše.

■ Kako biste ocenili saradnju koju Klub ima sa predstavnicima srpske Vlade i administracije, Privredne komore i drugih institucija uključenih u kreiranje poslovnog ambijenta?

Primarni cilj osnivanja sekcije Industrija bio je povezivanje kompanija iz oblasti informacionih tehnologija, energetike, telekomunikacija, građevine, automatike i industrije – Slovenački poslovni klub dobro i otvoreno sarađuje sa celokupnom državnom upravom Srbije, a pogotovo sa privrednim komorama, kako na nivou države, tako i na regionalnom nivou. Redovno razmenjujemo iskustva, predloge za bolju saradnju i sugestije za napredovanje srpskog poslovnog ambijenta. Takođe, sve intenzivnije razmatramo i mogućnosti da srpske kompanije investiraju u Sloveniju.

■ Prošle godine održano je šesto zasedanje Mešovite komisije za

ekonomsku saradnju Slovenije i Srbije. Koliko ovakvi skupovi doprinose otvaranju novih polja za saradnju? – Sigurno je da doprinose jer se na ovakim skupovima razmenjuju podaci o napretku koji je postignut u odnosima među privredama dveju država, lociraju se problemi koje je potrebno rešavati, a najbitnije je da se na ovakvim skupovima probude konkretni privredni potencijali saradnje između država na osnovu predloga samih kompanija. Konačno, rezultat ovakvih skupova je unapređenje celokupne saradnje dveju zemalja. Nažalost, u javnosti se nedovoljno ističu pozitivni primeri domaćih kompanija, pa se može steći utisak da je u Srbiji održiv biznis moguć samo uz velika investiranja iz inostranstva. Nasuprot tome, upoznala sam najmanje desetinu potpuno domaćih kompanija koje bi sa svojom organizovanošću i kvalitetom proizvoda mogle da budu uspešne i da ih celokupne premestite bilo gde u svetu koga zovemo razvijenim. Takve kompanije kojima, svakako, treba pomoći da prošire svoje zdravo poslovanje van granica Srbije, dobrodošle su u Sloveniju.

■ U kojim privrednim oblastima postoji najveći prostor za dolazak slovenačkih investitora koji još nisu prisutni u Srbiji? – Svakako da se mogućnosti sa velikim potencijalom za privrednu saradnju nalaze u oblastima energetike, odnosno energetske efikasnosti, informacionih tehnologija i izgradnje saobraćajne infrastrukture budući da se na ovim prostorima ukrštaju važni saobraćajni koridori. No, po značaju i mogućnostima ni za stopu ne zaostaju ni oblasti zaštite životne sredine, turizma i tradicionalnih grana privrede, pre svega poljoprivrede tj. proizvodnje organske hrane. Ne samo da su ovo oblasti sa najvećim slobodnim prostorom za dolazak novih slovenačkih investicija u Srbiju već i oblasti sa ogromnim potencijalom za zajednička nastupanja na trećim tržištima. ■

INTERVJU

Zeleno je isplativo MIROSLAV PREŠERN

direktor OVEN Elektro Maribor, d.o.o.

„Oven Elektro“ zainteresovan je za investiranje u obnovljive izvore energije u regionu, a pored toga, ovim tržištima nudi i napredna rešenja u LED rasveti, širok spektar usluga u oblasti elektroinstalacija i snabdevanje urbanih sredina električnim biciklima KOMPANIJA „OVEN ELEKTRO" iz Maribora specijalizovana je za proizvodnju struje iz obnovljivih izvora energije i u Sloveniji poseduje pet mini-hidroelektrana ukupne instalisane snage 2.525 kW i 18 solarnih elektrana od 612,9 kW. U strukturi proizvodnje električne energije ove mariborske kompanije 90% čini hidropotencijal, a preostalih 10% dolazi od sunčeve energije. Ova slovenačka firma zainteresovana je da investira u regionu, pre svega u mini-hidroelektrane. Pored ove delatnosti, kompanija je dobavljač električnih bicikala, filtera za vodu, a bavi se i konvertovanjem automobila na gasni pogon.

■ U kojim oblastima unapređivanja energetske efikasnosti u

energije u industrijskim objektima. Veliki potencial za plasman proizvoda naše firme vidimo i na području elektromobilizma, gde smo dobavljač vrhunskih električnih bicikala, koja mogu da zainteresuju pre svega urbane i velike turističke komplekse.

■ Može li se reći da su, od vremena kada ste prvi put razmatrali građenje mini-hidroelektrane u Srbiji i potpisali ugovor sa opštinom Tutin, birokratske procedure smanjene, a uslovi za investitore poboljšani? – Smatramo da su administrativne procedure i uslovi za investitore svake godine sve bolji. Potpisan sporazum sa opštinom Tutin doneo je određenu dinamiku na

isplativosti za ove tri konkretne investicije. Naime, troškovi ulaganja u infrastrukturu (putevi, mostovi), mogli bi biti suviše visoki u odnosu na instalisanu snagu u elektranama. Ipak, i dalje smo zainteresovani za ovu vrstu saradnje u Srbiji, ali bismo voleli da nađemo način da kupimo malu hidroelektranu koja već radi i na taj način povećamo svoj proizvodni kapacitet.

■ Šta su glavne pouke koje bi Srbija mogla da izvuče iz slovenačkog iskustva kada je u pitanju stvaranje uslova za proizvodnju struje iz obnovljivih energetskih izvora? – Naša iskustva mogla bi Srbiji doneti konkretnu korist, u smislu razmatranja modaliteta podstica-

Oven Elektro je zainteresovan da u Srbiji kupi već operativnu malu hidroelektranu jer se ispostavilo da su tri minihidroelektraneu Tutinu, za koje je bio zainteresovan, u ovom trenutku ekonomski neisplative Srbiji vidite najveći prostor za angažovanje svoje kompanije? – Oven Elektro može srpskom tržištu da ponudi efikasan sistem inteligentne LED rasvete koji omogućava efektivno korišćenje

ovom području. Dobili smo tri moguće lokacije za izgradnju malih hidroelektrana, ali o njihovoj izgradnji još nismo doneli odluku. Razlog nisu složene birokratske procedure i uslovi već je reč o ekonomskoj ne-

nja proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora. U Sloveniji se dogodilo da je nekontrolisan uspon dobijanja električne energije iz solarne energije izazvao kolaps sistema podsticaja, i oni su sada

obustavljeni. Dakle, trebalo bi razmisliti da li je sistem podsticaja ekonomski efikasan ili bi bilo bolje da se energija proizvedena iz obnovljivih izvora prodaje tek kada dostigne ekonomsku cenu. Naša kompanija se već dugo vremena zauzima za ekonomsku cenu električne energije, proizvedene iz obnovljivih izvora.

■ Kakvi su planovi vaše kompanije u regionu u 2016? – Naši plan za regon za 2016. je, kao što smo već pomenuli, kupovina malih hidroelektrana koje već posluju, ponuda svih naših vezanih proizvoda, i takođe ponuda drugih elektroinstalacijskih usluga za koje istražujemo tržište u ovoj godini. U Sloveniji ćemo uglavnom biti aktivni na području novih elektrousluga. Kroz civilno društvo ćemo pokušati da pokrenemo izgradnju malih hidroelektrana i delovaćemo proaktivno na nivou lokalne vlasti i regionalnih okruženja kroz naš Klub Oven, gde mesečno na kulturno-zabavni način predstavljamo naš rad, ciljeve, napore i inicijative. Klub Oven funkcioniše na tri nivoa, a to su: mesečni događaji, Info tačka i društvene mreže. ■ SLOVENIJA I SRBIJA

DOBRI ODNOSI ZA STABILNOST REGIONA

INTERVJU

Sve bolje sarađujemo Iako je robna razmena dveju zemalja nešto ispod višegodišnjeg proseka, saradnja Srbije i Slovenije je u usponu – zabeleženo je povećanje investicija srpskih kompanija u Sloveniji i nove investicije slovenačkih kompanija u našoj zemlji

MIROSLAV MILETIĆ

potpredsednik Privredne komore Srbije

POSLE USPEŠNIH poslovnih foruma u 2013. i 2015. postoji velika šansa da Privredna komora Srbije organizuje nov susret poslovnih ljudi Srbije i Slovenije ove godine, kaže Miroslav Miletić, potpredsednik Privredne komore Srbije (PKS).

■ Svake godine konstatujemo da je privredna saradnja među državama veoma dobra, ali da istovremeno postoji dosta neiskorišćenih mogućnosti. Ima li ipak nekih pomaka na tom planu u poslednje vreme? – Slovenija je jedan od najznačajnijih partne-

nije evropskim integracijama Srbije i zajedničkom prijavljivanju za otvorene pozive u okviru evropskih fondova. Tokom 2015. godine zabeležene su značajnije investicione aktivnosti srpskih privrednika, kao što je kupovina hotela „Kempinski Palace“ u Portorožu od strane MK Grupe (vrednost investicije 25 miliona evra), a u decembru Delta Holding je počeo izgradnju hotela Interkontinental u Ljubljani (vrednost investicije je 42 miliona evra). To su izuzetno važni investicioni projekti koje su srpske kompanije zabeležile na slovenačkom tržištu.

U poslednjoj deceniji obim robne razmene dveju zemalja redovno je prelazio 900 miliona dolara, a ove godine rezultat je nešto slabiji zbog manjeg izvoza srpske strane ra Srbije u političkom i ekonomskom smislu i saradnja između dveju zemalja nema samo bilateralni već i regionalni značaj za sve zemlje Zapadnog Balkana. Ekonomske veze između Srbije i Slovenije zasnivaju na spoljnotrgovinskoj i investicionoj saradnji, regionalnom povezivanju i podršci Slove-

SLOVENIJA I SRBIJA

DOBRI ODNOSI ZA STABILNOST REGIONA

■ Koliko je realno očekivati otvaranje novih prostora za saradnju, na primer u poljoprivredi ili zaštiti životne sredine? – Za Srbiju su dragoceni i podrška i iskustvo Slovenije u procesu pridruživanja Evropskoj uniji, u primeni EU standarda i efikasnom korišćenju finansijskih sredstava iz pred-

pristupnih fondova EU, jer Slovenija važi za lidera po efikasnosti korišćenja novca iz IPA programa među zemljama na Balkanu. Prostor za saradnju naročito postoji u okviru evropskih programa: u okviru Dunavskog transnacionalnog programa PKS je aplicirala sa domaćim i inostranim partnerima u 23 projektna predloga, nekoliko njih sa partnerima iz Slovenije, a uskoro očekujemo i otvaranje poziva u okviru Jadransko-jonskog programa u okviru koga partneri iz obe zemlje mogu zajednički da učestvuju. Mogućnosti za saradnju postoje i u okviru velikog evropskog programa Horizon 2020.

■ Početkom godine održan je vrlo posećen poslovni forum u Ljubljani, kojem su prisustvovali i premijeri dveju zemalja. Kada bi se mogao očekivati takav skup u Srbiji? – Privredna komora Srbije i Gospodarska zbornica Slovenije imaju jako dobru saradnju koja se jednim delom manifestuje i u sektorskom povezivanju kompanija i organizovanju B2B susreta na poslovnim forumima. Podsetiću vas da je PKS organizovala Poslovni forum u oktobru 2013. godine na kojem je bilo prisutno preko 180

POVEZIVANJE

VELIKI PROJEKTI

INVESTICIJE

Privredna komora Srbije i Gospodarska zbornica Slovenije imaju jako dobru saradnju u sektorskom povezivanju kompanija i organizovanju B2B susreta na poslovnim forumima

Slovenački privrednici su zainteresovani za realizaciju velikih projekata kao što su „Beograd na vodi“ i izgradnja pruge Beograd-Budimpešta

kompanija iz Srbije i Slovenije, a na poslovnom forumu u Ljubljani održanom u februaru prošle godine odziv privrednika je takođe bio odličan. Sa slovenačke strane bilo je prisutno preko 130, a sa naše strane preko 60 privrednika. Slovenački privrednici su iskazali interes za sadašnju privatizaciju naših privrednih društava, banja, industrija plastike i poljoprivrednih mašina i dr., kao i za realizaciju velikih projekata kao što su „Beograd na vodi“ i izgradnja pruge Beograd-Budimpešta. Realno je očekivati da se sledeći Poslovni forum održi u Privrednoj komori Srbije tokom 2016. godine.

je značajniji pad izvoza naše robe u odnosu na 2014. godinu. Beleži se i pad uvoza iz Slovenije u poslednje tri godine, što je dobar podatak, s obzirom na to da srpska privreda teži da bude što više izvozno orijentisana. Realno, moguć-

Tokom 2015. godine zabeležene su značajnije investicione aktivnosti srpskih privrednika – MK Grupa je kupila hotel „Kempinski Palace“ u Portorožu, a Delta Holding počeo izgradnju hotela Interkontinental u Ljubljani

znovrsnih projekata u oblasti infrastrukture, energetike, zaštite životne sredine, poljoprivrede, IT sektora itd. Veoma značajan korak za učvršćivanje te saradnje jeste potpisivanje Sporazuma o osnivanju Komorskog investicionog foruma Zapadnog Balkana, Regionalnog centra za programiranje regionalnih projekata i Regionalnog centra za podršku, od strane predsednika privrednih komora Srbije, BiH, Hrvatske, Slovenije, Crne Gore, Makedonije, Kosova* i Albanije, u Beču avgusta 2015. godine.

■ Koliko je izbeglička kriza do sada poremetila redovne tokove ■ Slovenačka „Kopitarna" je pred roba na Zapadnom Balkanu i šta sam kraj 2015. godine najavila moprivrednici mogu da učine da se gućnost nove investicije u Srbiji. takvi incidenti ne ponavljaju? Koliko je to vesnik novog većeg učešća slovenačkih preduzeća u in– Zatvaranje granica između Hrvatvesticijama u Srbiji? ske i Srbije tokom septembra meseca prošle godine dovelo je do pada pre– Svakako da je dobra vest da je sloveSrbija i Slovenija mogu da sarađuju hrambene proizvodnje u Srbiji za oko načka firma „Kopitarna", koja se bavi proizvodnjom obuće, kupila 2.000 8,7 odsto (procenjena vrednost pada na velikom broju evropskih 2 m zemljišta u bloku 61, u bescariniznosi oko 22 miliona evra) iako se od projekata kao što su Dunavski početka 2015. godine prehrambena skoj zoni Apatin, i namerava da na transnacionalni program, proizvodnja odlikovala stabilnim ratom zemljištu gradi svoje proizvodne Jadransko-jonski program pogone. Ova kompanija već duži niz stom od 0,3 odsto (period januar-avgodina održava poslovnu saradnju sa gust 2015. godine). Svima je dobro i Horizon 2020. somborskom kompanijom „Boreli" te poznato da je izbeglička kriza iskoobuću proizvedenu u pogonima ove fabrike nosti za veći obim robne razmene su znatno rišćena za unutrašnje predizborno-političke plasira u republike bivše Jugoslavije. Kompaveće, pre svega kada je u pitanju povećanje svrhe u Hrvatskoj i to je nešto što se ne sme u plasmana srpske robe i usluga na slovenačkom budućnosti dešavati. ■ nija „Kolektor“ iz Idrije namerava da u skorije tržištu. Jedna od opcija je otvaranje vreme ojača svoj proizvodni pogon u Novom većeg trgovinskog objekta u LjubljaSadu sa ciljem povećanja proizvodnje termoni preko koga bi svi zainteresovani plasta u automobilskoj industriji i zapošljasrpski proizvođači mogli da povećaju vanja nekoliko desetina radnika iz Srbije. plasman na ovom tržištu. ■ Kako povećati i uravnotežiti spoljnotrgo■ Prošlo je dve godine od potpisivinsku razmenu dveju zemalja? – Ukupna robna razmena Srbije i Slovenije u pevanja memoranduma o saradnji Srbije i Slovenije na trećim tržiriodu januar–novembar 2015. godine iznosila je 890,1 miliona dolara, što je za 6,9 odsto manje u štima. Ima li danas konkretnih odnosu na isti period 2014. godine. Izvoz u Slorezultata? – Čini nam se da prostora za unapveniju iznosio je 386,6 miliona dolara i beleži pad od 12,3 odsto u odnosu na isti period 2014. ređenje privrednih aktivnosti na godine. Uvoz iz Slovenije manji je za 2,3 odsto trećim tržištima i te kako ima. Kada u odnosu na isti period 2014. godine i iznosio je u pitanju saradnja u regionu, pa i je 503,5 miliona dolara. Deficit u robnoj razSrbije i Slovenije, ona bi trebalo da se odvija u nekoliko pravaca: udruživameni iznosio je 116,9 miliona dolara. Značajan aspekt spoljnotrgovinske razmene jeste da je nje privrednih društava u klastere ili obim te razmene redovno prelazio 900 miliokonzorcijume, nastup na trećim tržištima, kao i zajedničko kreiranje rana dolara poslednjih desetak godina, ali nešto SLOVENIJA I SRBIJA

DOBRI ODNOSI ZA STABILNOST REGIONA

FOKUS: ČLANOVI UO SLOVENAČKOG POSLOVNOG KLUBA

Privrednici su na potezu Članovi UO Slovenačkog poslovnog kluba u anketi iznose niz svežih ideja za povezivanje privrednika dveju zemalja, njihovih resursa i stručne radne snage

Kako unaprediti saradnju slovenačkih i srpskih kompanija: da li su potrebne dalje institucionalne pretpostavke, i koje, ili više inicijative na strani privrednika? PRIVREDNICI su ti koji svojim inicijativama, idejama i konkretnim potezima treba da prošire polje saradnje između ekonomija dveju zemalja, smatra veći-

na članova upravnog odbora Slovenačkog poslovnog kluba. Od države se, pre svega, očekuje da te inicijative politički podrže i uklone sve barijere za razme-

nu radne snage. Na komorskim udruženjima je da kreiraju prostor za bolju informativnu umreženost kompanija i jačanje poverenja u njihov bonitet.

Učimo na pozitivnim primerima  Slovenački poslovni klub pokazao je primerom kako promovisati uspešne primere saradnje i sa tom praksom treba nastaviti

majući u vidu da je u prethodnim godinama dosta urađeno institucionalno, smatram da je u narednom periodu potrebno više inicijative sa strane privrednika. Da li će se saradnja podići na viši nivo, zavisiće najviše od potreba i želja privrednika. Lično, očekujem veću saradnju jer toliko se dobro poznajemo u svakom pogledu da bi bila šteta to ne iskoristiti. Takođe, činjenica da je srpsko tržište veliko i zanimljivo za kompanije iz Slovenije, da Srbija ima lakši pristup tržištu Ruske Federacije, da ima stručnu i obučenu radnu snagu, a da je, na drugoj strani, Slovenija

NINKO TEŠIĆ

GENERALNI DIREKTOR, IMPOL SEVAL A.D.

privredno razvijenija, da je članica Evropske unije i da srpskim kompanijama može obezbediti lakši i brži pristup evropskom i svetskom tržištu, govori u prilog obostrane potrebe za većom saradnjom između slovenačkih i srpskih privrednika. I ta veća saradnja će se desiti uz veću inicijativu privrednika i uz pomoć privrednih komora dveju država. Slovenački poslovni klub u Beogradu imao je veliku ulogu i značaj u povezivanju srpskih i slovenačkih privrednika i promovisanju pozitivnih primera uspešne saradnje. Sa tom praksom se mora nastaviti i u narednim godinama.

Zapošljavanje bez barijera  Trebalo bi drastično smanjiti ili ukinuti prepreke za fluktuaciju radne snage između dve zemlje. Sloveniji bi bilo od koristi da njeni mladi razumeju srpski i hrvatski

islim da u vezi s tim postoji mnogo neiskorišćenih mo-

M gućnosti saradnje na području fluktuacije radne snaZORAN LAZUKIĆ

DIREKTOR, PROFIL GROUP D.O.O.

ge. Gledano iz ugla posla kojim se bavi naša firma, tu vidimo ogroman potencijal. Trebalo bi drastično i što pre smanjiti (ili čak potpuno ukinuti) administrativne prepreke u vidu zapošljavanja državljana i jedne i druge zemlje u Sloveniji i Srbiji. Ne radi se tu samo o ekonomskom učinku nego i o demografskoj perspektivi takve liberalizacije (deluje možda smešno, ali bela kuga se sprečava i na taj način).

SLOVENIJA I SRBIJA

DOBRI ODNOSI ZA STABILNOST REGIONA

Drugo: Postoji takođe crna mrlja na području duplog oporezivanja. Treće: U Sloveniji imamo problem jer većina mladih ljudi ne zna niti hrvatski niti srpski jezik; a zna se koji je nivo slovenačkih investicija u srpsku privredu. Malo je tužno kada razgovaram sa kandidatima iz Slovenije o mogućem plasmanu, odnosno njihovom radu u zemljama eks-YU i načinu njihove komunikacije – pa kažu: mi ćemo pričati engleski...

Komore – most ka privrednim partnerstvima BRANKO GREGANOVIČ

PREDSEDNIK IZVRŠNOG ODBORA, NLB BANKA A.D.

Institucionalno je najvažnije ulagati u dalji razvoj saradnje između privrednih komora Slovenije i Srbije

obri bilateralni odnosi Srbije i Sloveni-

D je su od velike su važnosti za stabilnost

regiona Jugoistočne Evrope, ali i za ekonomske performanse privreda obeju zemalja. Slovenija je jedan od ključnih spoljnotrgovinskih partnera Srbije, nalazi se među državama iz kojih dolazi značajan deo stranih investicija, a posebno bih se osvrnuo na više desetina hiljada otvorenih radnih mesta u slovenačkim kompanijama u Srbiji. Dakle, odnosi dvaju zemalja se mogu okarakterisati kao izuzetno dobri, ali prostora za njihovo unapređenje, kao i za unapređenje saradnje svakako ima, o čemu postoji konsenzus na svim nivoima u obe zemlje. Sa pozicije članice Evropske unije Slovenija može puno da pomogne Srbiji na njenom evropskom putu ne samo pružanjem nedvosmislene podrške reformama, koja je svakako važna, već i u smislu unapređenja saradnje privrednika, a srpska privreda može da profitira na iskustvu slovenačkih kompanija u poslovanju na tržištima evropskih zemalja. Pored razmene znanja i iskustava, veliki potencijal za unapređenje privredne saradnje leži u mogućnosti kompanija da se udruže u realizaciji konkretnih projekata, kao i u nastupu prema trećim tržištima, i na evropskom i na onim sa kojima Srbija ima sporazume o slobodnoj trgovini. Direktna partnerstva privrednika dveju zemalja najbolji su način da se taj potencijal iskoristi. Institucionalno je najvažnije ulagati u dalji razvoj saradnje između privrednih komora Slovenije i Srbije. Uz to veliku ulogu igraju i udruženja poput Slovenačkog poslovnog kluba i diplomatska predstavništva obeju država. Slovenija je na tom području uradila veliki korak napred uspostavljanjem sistema tzv. privredne diplomatije u 2009. godini. Sadržajno je najvažnije obezbediti dostupnost i ažurnost informacija neposredno relevantnih za privrednu saradnju između Srbije i Slovenije i na tom području ima još puno prostora za poboljšanje.“

Online umrežavanje  Razvijanje platforme na kojoj bi se spajala konkretna ponuda i tražna posebno bi pomoglo umrežavanju malih i srednjih preduzeća

nstitucionalni okvir ne podstiče saradnju kompanija, on samo ne treba da joj smeta. Realnost trenutka je da je Srbija konkurentna DIREKTOR, MPS D.O.O. ZRENJANIN svojim (još uvek) niskim troškovima rada. Bilo bi korisno razmisliti o otvaranju jednostavne onlajn platforme, pod kontrolom i moderacijom SPK, na kojoj bi kompanije članice mogle da izlože svoje potrebe i koja bi spajala konkretnu ponudu i potražnju, a posebno zanimljivi sektori bili bi tekstilna industrija, metaloprerađivački sektor i prehrambena industrija. Takva platforma bi morala, pre svega, da se fokusira na delatnosti mikro i malih preduzeća iz obeju država. U organizacijama ove vrste, uz poštovanje prema zemlji iz koje dolaze ili sa kojom posluju, suštinski interes preduzeća članova je stvaranje novih poslovnih kontakata i prilika. To je jednostavnije za velike sisteme, jer imaju posebne pozicije ili čak i posebne službe za komercijalni razvoj, ali je za mikro i mala preduzeća to noćna mora, jer i ono malo zaposlenih u takvim preduzećima mora biti istovremeno na sto strana. Ti ljudi nisu u mogućnosti da često putuju, ali su zato u velikoj većini informatički veoma pismeni i dobro se snalaze na internetu. Gorepomenuta platforma bi upravo mogla da im olakša život i da bude prvi filter, gde će oni moći da prepoznaju svoje poslovne prilike i da onda u takvom suženom izboru i lično ostvare kontakte i pokušaju da realizuju saradnju na obostranu korist. Još jedan problem kod ovakvog poslovanja na daljinu jeste pitanje poverenja. Naručilac nema poverenja da avansira posao, izvršilac nema poverenja da izvrši posao bez garancije naplate, što je normalno, jer ta dva subjekta dosad nisu sarađivala. Za mikro i mala preduzeća (u obe države) logistički i finansijski je zahtevno obezbeđivati bankarske garancije i slična sredstva obezbeđenja, naročito ako se ima u vidu da se kod poslovanja između subjekata s malim godišnjim obrtima radi i o relativno malim vrednostima porudžbina. Ako već nije u poziciji da bude garant naplate u ovakvim poslovima, SPK može bar da pomogne da se poveća stepen sigurnosti naplate u takvim poslovima manje finansijske vrednosti time što će upućivati subjekte na organizacije koje u odgovarajućoj državi izdaju takve izveštaje o bonitetu (AJPES u Sloveniji i APR u Srbiji). ZORAN POPOVIĆ

Manje administriranja sa obe strane  Srbija je zemlja velikih mogućnosti i to treba iskoristiti. Privrednici u tome treba da imaju glavnu reč, ali je važno i uklanjanje barijera sa obe strane i dobra saradnja sa državnim organima

aradnju slovenačkih i srpskih kompanija mogu da una-

S prede pre svega privrednici sami, i to svestranom, te IVAN SIMIČ

DIREKTOR, SIMIČ & PARTNERI D.O.O.

obimnijom saradnjom. Oni moraju da budu lideri te saradnje, a državni organi moraju toj saradnji da daju političku podršku. Veliku ulogu u međusobnoj saradnji ima Slovenački poslovni klub, koji je već sada lider te saradnje. Smatram da je na obe strane potrebno ukinuti što više administrativnih prepreka i uspostaviti više komunikacije sa državnim organima. Takođe je bitno da Srbija već sada

poštuje određena pravila koja važe u EU. Tu mislim, pre svega, da bi Srbija u nekim područjima već danas trebalo da prihvata presude evropskog suda, jer je Srbija na putu ka punopravnom članstvu u EU. Kao bivši direktor poreske uprave znam da su državni službenici vredni i da vole svoj posao. Zato je potrebno sve više energije ulagati u njihovu edukaciju i omogućiti im više samostalnosti u njihovom radu. Srbija je zemlja velikih mogućnosti i to treba iskoristiti.

SLOVENIJA I SRBIJA

DOBRI ODNOSI ZA STABILNOST REGIONA

SLOVENAČKA PRIVREDA

Ka sigurnijim vodama Zahvaljujući merama slovenačke vlade i centralne banke, domaća privreda je na putu oporavka, pre svega zbog snažnog oslanjanja na izvoz, laganog oporavka domaće tražnje, kao i poboljšanja situacije na tržištu rada. No, nestabilno okruženje nosi svoje rizike

ZGRADA VLADE I PREDSEDNISTVA SLOVENIJE U LJUBLJANI

EKONOMISTI OČEKUJU da će Slovenija u 2015. godini zabeležiti realni rast bruto domaćeg proizvoda od 2,7%, a prema prognozama slovenačkog Zavoda za makroekonomske analize i razvoj, BDP će u 2016. rasti neznatno manje, odnosno – posebno za evropske prilike – zavidnih 2,3 %, uz inflaciju blisku nuli i, generalno, stabilnu makroekonomsku situaciju. Ovako dobar progres, posle turbulencija izazvanih finansijskom krizom, rezultat je stabilizacionih mera koje su vlada Slovenije i slovenačka centralna banka preduzele krajem 2013. godine. U narednom periodu očekuje se da će Slovenija beležiti kontinuirani pad deficita budžeta (2,9% BDP u 2015, 2,2 u 2016) kao rezultat niza mera na prihodnoj i rashodnoj strani budžeta. Na strani prihoda vlada će zadržati povećanu stopu PDV, korigovanu 2013. godine, i poboljšati disciplinu u prikupljanju poreza, uključujući tu i uvođenje obaveznog posedovanja registar kasa. Na strani rashoda najvažniji rezultati se očekuju kroz dalju kontrolu plata u javnom sektoru i nastavak trajanja preduzetih mera u sferi socijalnih transfera i kroz smanjenje kapitalnih izdataka. Prema oceni Evropske komisije, slovenački budžet za 2016. godinu je u glavnim crtama u skladu sa odredbama Pakta za stabilnost i rast, ali su struktu-

SLOVENIJA I SRBIJA

DOBRI ODNOSI ZA STABILNOST REGIONA

ralni pokazatelji koji leže u osnovi tako predloženog budžeta kratki u odnosu na utvrđene ciljeve, što otvara pitanja kontrole rashodne strane budžeta, tim pre što nivo plata u javnom sektoru zavisi od niza nepredvidivih okolnosti uključujući pregovore sa sindikatima i teškoće u proceni rashoda po osnovu davanja za migrante i izbeglice, pitanje performansi loše banke i nekih garancija koje je izdala vlada Slovenije. Glavni izvor rasta je snažan uspon izvoza, ali i oporavak domaće tražnje koja se postepeno vraća na nivo pre krize i pozitivna kretanja na tržištu rada. Javna potrošnja je takođe povećana u odnosu na

se pozitivni trendovi nastaviti. Tržište rada nastavlja da se oporavlja. U trećem kvartalu rast bruto plata je zaustavljen. Zarade su ubrzano rasle od sredine godine pre svega u oblasti proizvodnje, a broj zaposlenih dodatno je porastao (0,5% desezonirano). U prvih devet meseci 2015. slični trendovi su zabeleženi u gotovo svim oblastima privrede, a stopa nezaposlenosti je mereno novembar na novembar prošle godine opala za 6,9%. Ipak, u tom periodu se povećao broj ljudi sa niskim zaradama, pa je zarada zaposlenih u privatnom sektoru u istom periodu opala za 03%. Nasuprot tome zarade u javnom

Uprkos uglavnom pozitivnim trendovima u slovenačkoj ekonomiji, centralna banka ostaje oprezna u svojim prognozama i upozorava na zavisnost slovenačkog oporavka od niza spoljnih faktora prethodnu godinu. Investicije u građevinski sektor su opale, ali je nivo dodate vrednosti u sektoru proizvodnje ostao visok zahvaljujući pozitivnim trendovima izvoza, a isto važi i za sektor usluga koji beleži sličan pozitivan trend, u odnosu na prethodnu godinu. Uprkos izvesnom usporavanju u većini sektora, privrednici izražavaju samopouzdanje i veruju da će

sektoru su porasle za 1%, pre svega zbog isplata bonusa u sektoru države i rasta zarada u javnim preduzećima. Slovenija beleži izuzetno nisku inflaciju – nižu od evro regiona – što je delom rezultat niske cene nafte i pada cena trajnih dobara, dok su cene hrane, posebno zelene pijace, ostale na relativno višem nivou tokom cele godine. Istovremeno, pobolj-

šala se situacija sa nenaplativim kreditima koji su i bili uzrok potresa u Sloveniji, ali je, kako napominje centralna banka, makroekonomska situacija a samim tim i stanje bankarskog sektora fragilno. Slovenačka vlada nastavila je da smanjuje deficit koji je niži za oko 300 miliona evra u odnosu na isti period prošle godine, pre svega zahvaljujući življoj ekonomskoj aktivnosti i stanju na tržištu rada, kao i zahvaljujući vladinim merama koje su doprinele povećanju prihoda i kontroli rashoda. U prvih devet meseci 2015. ukupni javni prihodi su porasli za 2,2% na godišnjem nivou, dok su rashodi ostali na istom nivou. Priliv stranih investicija u Sloveniji je u 2014. bio 10,1 milijardu evra, što predstavlja rast od 13,9% u odnosu na 2013. Strani poslodavci su u 2014. ostvarili najgori rezultat do sada, pre svega usled loših rezultata u sektoru nekretnina i bankarstva beležeći gubitak od oko 50,6 miliona evra. Najveći strani investitori u Sloveniji su Švajcarska i zemlje članice EU, pre svega Austrija, Italija, Nemačka i Hrvatska. Gro

stranstvu sa slovenačkim vlasništvom ili suvlasništvom u poslednjih nekoliko godina (od 2009) generišu gubitke. Ovi gubici su, prema podacima centralne banke Slovenije, dostigli nivo od 88,7 miliona evra u 2014., što je do sada najmanji iznos. Najveći broj slovenačkih investicija je koncentrisan na bivše jugoslovenske republike koje su krajem 2014. učestvovale u ukupnim slovenačkim investicijama sa 66,7%, dok je Rusija na petom mestu. Većina slovenačkih investicija je koncentrisana u sferi usluga sa 54,8% na kraju 2014. u odnosu na proizvodnju. Po strukturi sektora, u nefinansijskom sektoru je koncentrisano 72,5% ukupnih FDI. Uprkos uglavnom pozitivnim trendovima, centralna banka ostaje oprezna u svojim prognozama i upozorava na zavisnost slovenačkog oporavka od niza spoljnih faktora, pre svega od neto ino tražnje koju je teško predvideti s obzirom na nestabilnosti u međunarodnom okruženju. Takođe, na usporavanje privrednog rasta svoj uticaj će imati i niži nivo javnih investicija.

Glavni izvor rasta je snažan uspon izvoza, ali i oporavak domaće tražnje, koja se postepeno vraća na nivo pre krize, i pozitivna kretanja na tržištu rada njihovih investicija usmeren je na sektor trgovine i finansijske usluge. Na kraju 2014. godine kompanije sa stranim učešćem učestvovale su u ukupnom broju slovenačkih preduzeća (izuzimajući finansijski sektor) sa 4,5%, što je isti rezultat kao i 2013. godine. Najvažnija aktivnost kompanija bila je u sektoru proizvodnje, koja je u 2014. godini imala učešće od 12% u strukturi kompanija sa SDI i zapošljavala gotovo polovinu ukupno zaposlenih u grupi preduzeća sa SDI. U ovim kompanijama prosečne plate zaposlenih bile su za 12,5% veće od prosečne isplaćene plate u Sloveniji po zaposlenom. Takođe, kompanije sa SDI su ostvarile veći neto profit i veću dodatu vrednost po zaposlenom. Slovenačka preduzeća su u 2014. uložila 5,3 milijarde evra u inostranstvu, što je za 3% više u odnosu na 2013. godinu. Oko četvrtina ovih investicija je indirektno vlasništvo, što znači da domaći (slovenački) investitor ima stranog vlasnika. Kompanije u ino-

Očekivani rast investicija, kao i rast tražnje za robama i uslugama mogli bi imati pozitivne efekte na rast privrednih aktivnosti, ali se ona mora finansirati iz drugih izvora, a ne iz kredita banaka, pa centralna banka kao alternativni vid finansiranja predlaže veće oslanjanje preduzeća na finansiranje kapitala iz domaćih i stranih izvora, iako to podrazumeva promene u vlasničkoj strukturi, a poslovno okruženje će morati da se poboljša. Godišnji izveštaj o ekonomskim slobodama u svetu u 2015., pokazuje pad u rangu Slovenije prema pokazateljima performansi koje se fokusiraju na institucionalne kapacitete, efikasnost javne uprave i birokratske prepreke u obavljanju posla. Otuda se od slovenačke vlade očekuje da nastavi sa uklanjanjem regulatornih i drugih barijera pre svega u oblasti zaštite prava poverilaca, mešanja vlade u upravljanje preduzećima, relativno nefleksibilnog tržišta rada, kao i dugih procedura za licenciranje i registraciju imovine. ■

KORPORATIVNO

Kupci uvek prepoznaju dobar proizvod MIRSAD DRAGANOVIĆ direktor Metal-Cinkare

Investicija Maksim d.o.o. iz Celja od 23 miliona evra u 2010. godini pozicionirala je Metal-Cinkaru d.o.o. Inđija kao regionalnog lidera na području toplog cinkovanja i člana EGGA i IZA, evropskog i svetskog udruženja galvanizera Dimenzije kada, kapacitet i savremena tehnološka linija obezbedili su razvoj i podstakli mogućnosti izrade i cinkovanja novih proizvoda velikih dimenzija i težina. Površinska zaštita toplim cinkovanjem podrazumeva se i jasno je prepoznata i pozicionirana u zemljama EU, koje su u 80 odsto slučajeva konačna destinacija nakon cinkovanja. Pocinkovani proizvodi u Metal-Cinkari izvoze se takođe u Rusiju, Belorusiju, Kazahstan, Ujedinjene Arapske Emirate, Gabon… Zadovoljstvo je videti Kässbohrerovu prikolicu u Rusiji koja je bila pocinkovana kod nas, ograde u Nemačkoj, konstrukcije mosta ili opreme na skijalištu u Austriji, te naravno razne konstrukcije i elemente po Srbiji. Naš cilj je da budemo prisutni svuda gde je moguće zaštititi konstrukcije toplim cinkovanjem. To su različite konstrukcije kao što su putarska infrastruktura, elektro-prenos, mobilna telefonija, automobilska industrija, prehrambena industrija, farme… iz godine u godinu ovaj proces dobija drugu dimenziju, što se vidi i po realizaciji od 22.000–24.000 tona na godišnjem nivou. Naš moto „Dajemo večnost vašim proizvodima“ prepoznatljiv je, prihvaćen i podržan sa sve većim brojem pocinkovanih tona proizvoda pravnih, ali i fizičkih lica, tj. građana koji su shvatili da sve ostale zaštite zahtevaju konstantan rad i ulaganja. Kada nakon pet godina od investicije pogledamo unazad, srećni smo da smo deo razvoja ovog dela Evrope, da u njemu aktivno učestvujemo i vidimo zajedničku budućnost s velikim brojem domaćih i stranih kompanija s kojima smo povezani, da smo prepoznati kao kompanija koja brine za okolinu i svojim aktivnim radom i saradnjom doprinosi razvoju lokalne zajednice. ■ SLOVENIJA I SRBIJA

DOBRI ODNOSI ZA STABILNOST REGIONA

PRIVREDNA SARADNJA

Veliki potencijal za produbljivanje saradnje Nivo ekonomske saradnje Srbije i Slovenije stalno se produbljuje, čemu pogoduje činjenica da je politička i pravna saradnja između dveju zemalja odlična. Takođe, dobro iskustvo u radu slovenačkih kompanija u Srbiji i zajednički interesi za nastup na trećim tržištima doprinose konstantnom jačanju međusobnih veza

Premijeri ALEKSANDAR VUČIĆ i MIRO CERAR predvodili su delegacije srpskih i slovenačkih privrednika na Forumu u Ljubljani početkom prošle godine

IZUZETNO USPEŠNOJ saradnji Srbije i Slovenije doprinose tri ključna faktora: istinsko prijateljstvo između dveju zemalja, činjenica da se Srbija nalazi na evropskom putu i ima pomoć i podršku Slovenije, kao i to da Srbija ima potpisane ugovore koji omogućavaju izvoz robe u Rusiju, Kazahstan, što je tržište od milijardu ljudi za koje su slovenačka preduzeća i te kako zainteresovana. S druge strane, Srbija ima želju da maksimalno iskoristi slovenačko iskustvo koje njene kompanije imaju u okviru EU. Srbija je, takođe, zainteresovana i za logističku pomoć Slovenije u korišćenju evropskih fondova imajući u vidu da Slovenija u toj oblasti ima značajna iskustva. Spoljnotrgovinska razmena Srbije i Slovenije u 2014. godini iznosila je 1,033 milijardi dolara, što je za 1,6 odsto manje nego 2013. godine. Srpski izvoz u Sloveniju vredeo je 471,1 miliona dolara i manji je za 1,5 odsto, a uvoz za 1,7 odsto i dostigao je 561,6 miliona. Kao spoljnotrgovinski partner u ukupnom srpskom izvozu u 2014. godini, Slovenija zauzima osmo mesto, a u uvozu 12. Najčešći spoljnotrgovinski posao bila je kupoprodaja. Istovremeno, Srbija je bila 11. najznačajniji partner Slovenije po pitanju vrednosti robne razmene. Neznatno niža razmena ostvarena u 2014. godini samo je na trenutak prekinula pozitivan trend koji se beleži u prethodnim godinama. Tako je, na primer, obim razmene roba i usluga u 2013. godine između dveju zemalja, takođe bio iznad milijardu dolara, što je bilo za 4,4 odsto više nego u 2012. godini. Za Srbiju je posebno povoljna razmene gde je u već pomenutoj godini izvoz Srbije u Sloveniju porastao za oko 13 odsto, uvoz za 2,4 odsto, a pokrivenost uvoza izvozom je bila iznad 99 procenata.

SLOVENIJA I SRBIJA

DOBRI ODNOSI ZA STABILNOST REGIONA

Najbolja saradnja izmeju dveju zemalja zabeležena je u metalskoj industriji, poljoprivredno-prehrambenoj i farmaceutskoj branši. Odnedavno sve je bolja saradnja i u drugim granama industrije, pa tako, na primer, srpske IT firme sa svojim ćerkama firmama iz Slovenije veoma dobro posluju na najzahtevnijim tržištima, kao što je Velika Britanija. Treba napomenuti i da je prehrambena industrija veliki izvozni potencijal Srbije. Slovenačka statistika navodi da su slovenačke investicije u Srbiji znatne i iznose oko 679 miliona evra. Prema podacima NBS, ukupna direktna ulaganja slovenačkih preduzeća u Srbiji za period 2005-2013. godine iznose oko 522,7 miliona evra. U Srbiji je registrovano oko 1.500 slovenačkih firmi i predstavništava, a aktivno je oko 500. Slovenačke kompanije u Srbiji zapošljavaju oko 35.000 radnika i izvoze visokokvalitetne proizvode. Srpska preduzeća su nedovoljno zastupljena u Sloveniji. Vrednost srpskih investicija u Sloveniji je oko 100 miliona evra, a prema podacima Banke Slovenije, ta vrednost je nešto niža i iznosi oko 60 miliona evra. Jedna od najznačajnijih investicija Srbije u Sloveniji je transakcija u kojoj je srpski Nektar kupio slovenački Fruktal. Prethodnu godinu obeležio je niz susreta slovenačkih i srpskih predstavnika državnih institucija i privrednika. U februaru prošle godine organizovan je Poslovni forum u

Ljubljani koji je okupio više od 140 slovenačkih i 60 srpskih kompanija, a učesnicima su se obratili premijeri Srbije i Slovenije, Aleksandar Vučić i Miro Cerar, konstatujući da su Srbija i Slovenija dve prijateljske zemlje koje imaju dobre ekonomske odnose, ali i da postoji realna mogućnost za još bolju saradnju i zajednički izlazak na treća tržišta. Osnovni cilj susreta privrednih delegacija bio je usmeren na unapređenje privredne saradnje između kompanija koje posluju u okviru privrednih sektora energetike, građevinarstva, IT, metalskog sektora-elektromontažera i proizvođača brojila, turizma i kreativne industrije i njihov zajednički nastup na trećim tržištima. Glavna tema razgovora na predviđena dva panela bili su procesi privatizacije državnih i društvenih preduzeća u Srbiji i Sloveniji i pružanje informacija zainteresovanim srpskim i slovenačkim kompanijama koje bi želele da učestvuju u ovim aktivnostima, kao i informisanje slovenačkih privrednih društava o projektu „Beograd na vodi“. Forum je održan u okviru zvanične posete srp-

skog premijera Aleksandra Vučića Sloveniji, a organizatori skupa su bili Gospodarska zbornica Slovenije i Privredna komora Slovenije. Zvanična poseta predsednika Vlade Republike Srbije iskorišćena je i da bi bila organizovana druga zajednička sednica vlada dveju zemalja. Krajem juna u Beogradu je po šesti put zasedala Mešovita komisija za ekonomsku saradnju Republike Slovenije i Republike Srbije, koju je sa slovenačke strane predvodio generalni direktor Direktorata za privrednu diplomatiju u Ministarstvu spoljnjih poslova Republike Slovenije, ambasador dr Stanislav Raščan, a sa srpske strane državni sekretar u Ministarstvu za trgovinu, turizam i telekomunikacije Republike Srbije Stevan Nikčević. I ovom prilikom je konstatovano da je privredna saradnja među državama veoma dobra, a istovremeno postoji dosta neiskorišćenih mogućnosti na brojnim područjima. Tokom dvodnevnog zasedanja definisana su perspektivna područja za dalji razvoj saradnje pre svega u oblasti saobraćaja, ekologije, informaciono-komunikacione tehnologije, turizma, energetike, zaštite i pomoći kod prirodnih nepogoda, u poljoprivredi, šumarstvu i prehrambenoj industriji. Na okruglim stolovima razmatrane su konkretne teme iz oblasti saobraćaja, ekologije, i informaciono-komunikacione tehnologije. Na okruglom stolu posvećenom ekologiji izražen je interes slovenačkih preduzeća da učestvuju u sanaciji degradiranih industrijskih područja u Srbiji. Radna grupa iz oblasti saobraćaja bavila se slovenačkim interesom za formiranje zapadno-balkanskog koridora na relaciji Minhen−Salcburg−Beljak−Ljubljana−Zagreb−Beograd−Niš−Sofija−Istanbul, sa mogućnošću kasnijeg uključenja grane od Niša

Jedan od modaliteta saradnje koji se razmatra je da slovenačke kompanije zajedno sa srpskim kompanijama organizuju proizvodnju prehrambenih proizvoda za izvoz na druga tržišta preko Skoplja do Grčke i njegovog uključivanja u železničke teretne koridore. Iskazan je i uzajamni interes za razvoj železničke infrastrukture. Na okruglom stolu posvećenom informaciono-komunikacijskom području pokrenuta je tema potpisivanja Memoranduma o saglasnosti u ovoj oblasti, koji bi definisao konkretne projekte, koji mogu biti finansirani EU sredstvima. Obe strane su takođe izrazile interes za nastavak dobre saradnje između preduzeća iz ove oblasti iz obe države i na trećim tržištima, u Africi i Zajednici nezavisnih država. Jedan od modaliteta saradnje koji se razmatra je da slovenačke kompanije zajedno sa srpskim kompanijama organizuju proizvodnju prehrambenih proizvoda za izvoz na druga tržišta. Srbija i Slovenija su sklopile niz bilateralnih sporazuma među kojima i sporazum o ekonomsko-trgovinskoj saradnji, podsticaju investiranja i socijalnom osiguranju. Tokom posete premjera Vučića Sloveniji u februaru prošle godine Vlade Srbije i Slovenije potpisale su, posle zajednička sednice na Brdu kod Kranja, sporazume iz oblasti odbrane i sporta. ■

INTERVJU

Napredna rešenja za uspešno poslovanje ZORAN ŽIVKOVIĆ

direktor SRC SISTEMSKE INTEGRACIJE d.o.o. Beograd

Rešenja SRC Sistemske integracije omogućavaju preduzećima i bankama da povećaju efikasnost rada i smanje troškove poslovanja KOMPANIJA SRC Sistemske integracije konstantno unapređuje sopstvene standarde poslovanja kako bi izašla u susret potrebama svojih klijenata.

■ Šta su prednosti softverskog upravljanja dokumentacijom i koliko su domaće firme spremne da se opredele za ovakva rešenja? – Poslovne prednosti uvođenja dokumentacionog sistema u poslovanje preduzeća su brojne i višestruke. Neke su merljive, te možemo izračunati direktne uštede u vremenu rada, smanjenju troškova, povećanju efikasnosti poslovanja i sve to kvantifikovati kroz određene pokazatelje uspešnosti poslovanja. Neke prednosti ne možemo direktno meriti, ali je više nego sigurno da one značajno doprinose podizanju organizacione sposobnosti preduzeća, konkurentske prednosti i uopšte podizanju opšteg imidža preduzeća. ■ Gde vidite mogućnost za najveću primenu rešenja SRC kada je reč o finansijskom sektoru? – S obzirom na to da radimo rešenja za 15 banaka iz Srbije i regiona, veoma smo dobro upoznali njiho-

Svi naši procesi su integrisani s aplikacijama iz njihovog okruženja i eksternim servisima u skladu s potrebama i poslovnim pravilima ve poslovne potrebe i u isto vreme razvili mnogo softverskih proizvoda namenjenih automatizaciji i upravljanju poslovnim procesima, od kompletne obrade kreditnih i garancijskih postupaka, otvaranja računa, OCR-ovanja platnih naloga i čekova, pa sve do vođenja pisarnice i praćenja prigovora stranaka. Svi ovi procesi su integrisani s aplikacijama iz njihovog okruženja i eksternim servisima u skladu s potrebama i poslovnim pravilima.

■ Koliko je za SRC važno uvođenje novih standarda poslovanja? – Za SRC je izuzetno važno praćenje trendova i uvođenje novih standarda. U 2016. godini ćemo se fokusirati na razvoj i nadogradnju naših rešenja i usluga baziranih na SOA arhitekturi i kompletnoj digitalizaciji poslovnih procesa. U tom cilju planiramo čitavu paletu unapređenih proizvoda i usluga namenjenih kompletnoj automatizaciji i digitalnom upravljanju poslovnim procesima. ■ SLOVENIJA I SRBIJA

DOBRI ODNOSI ZA STABILNOST REGIONA

AKTIVNOSTI SLOVENAČKOG POSLOVNOG KLUBA

Kvalitetan rad privlači sve više članica Slovenačke kompanije prepoznaju Klub kao mesto na kom mogu da dobiju kvalitetne informacije, razmene mišljenja sa predstavnicima srpske vlade i administracije i međusobno se bliže povežu

KONTINUIRANI NAPORI Slovenačkog poslovnog kluba (SPK) da kompanijama članicama pomogne u rešavanju konkretnih problema donose SPK svake godine sve više članova. U 2015. godini broj članica uvećan je za više od deset odsto, a novi i stari članovi imali su prilike da na većini od 26 organizovanih događaja dobiju stručne i u praksi primenljive odgovore na aktuelne teme iz oblasti poslovanja u Srbiji, dok su na ostalim skupovima imali mogućnost da se bolje upoznaju, razmene iskustva i proslave još

Martinovanje je bila prilika da se predstavi Slovenija kao „zelena, aktivna i zdrava“ destinacija, u kojoj turisti mogu da uživaju

Slovenački poslovni klub blisko sarađuje s Ambasadom Slovenije u Srbiji, srpskom Vladom i administracijom i predstavnicima domaćih i inostranih poslovnih udruženja

Novogodišnji koktel iskorišćen je za prikupljanje donacija za Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka

SLOVENIJA I SRBIJA

DOBRI ODNOSI ZA STABILNOST REGIONA

jednu uspešnu godinu iza njih. Zainteresovane kompanije članice osnovale su prošle godine sekciju Industrija, a već ima interesovanja i za osnivanje drugih sekcija koje članovima treba da omoguće da još tešnje sarađuju i pokreću pitanja koja ih interesuju. Pored toga, SPK je pomogla i posredovala u oko sto sastanaka članova. Klub kvartalno izdaje veoma informativan bilten koji, pored sumiranja aktivnosti u datom vremenskom periodu, donosi i intervjue s aktuelnim slovenačkim i srpskim sagovornicima i izveštaje s najvažnijih događaja koji utiču na poslovanje privrednika dveju zemalja. SPK neguje izuzetno dobru saradnju sa Ambasadom Slovenije u Beogradu, srpskim državnim institucijama, Privrednom komorom Srbije, poslovnim asocijacijama, finansijerima i svim članovima

Jedan od najposećenijih sastanaka Kluba bio je povodom Zakona o planiranju i izgradnji i planova Vlade u 2015. godini, koje je predstavila ZORANA MIHAJLOVIĆ, potpredsednica Vlade Srbije

koji su svojim radom podigli ugled kluba. Pored toga, Klub učestvuje u humanitar-

nim akcijama, pa je tako, na primer, novogodišnji koktel iskorišćen za prikupljanje

donacija za NURDOR, Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka. Prošle godine u formi radnih doručaka i sastanaka kluba, a na zahtev članica, razgovaralo se o mnogim aktuelnim temama koje utiču na svakodnevno poslovanje kompanija. U 2015. godini članovi Slovenačkog poslovnog kluba imali su prilike da više nauče o primeni izmena Zakona o javnim nabavkama i Zakona o zaštiti konkurencije u postupcima javnih nabavki, da dobiju odgovore vezane za aktuelna pitanja iz oblasti radnog prava i zapošljavanja, stranaca i državljana Republike Srbije, kao i informacije o najnovijim izmenama i dopunama Zakona o PDV, da

Obeležavanje starog slovenačkog praznika posvećenog vinu, Martinovanje, bilo je odlična prilika da se predstavi Slovenija kao „zelena, aktivna i zdrava“ destinacija Tokom „Open Night 2015“ održan je panel na temu „Povećanje zadovoljstva građana i privrede upravnim uslugama“

SLOVENIJA I SRBIJA

DOBRI ODNOSI ZA STABILNOST REGIONA

Panel-diskusija „Snaga zajedničkog uspeha“, organizovana tokom trajanja 59. međunarodnog sajma tehnike

u razgovoru s predstavnicima Poreske uprave Srbije porazgovaraju o praktičnim pitanjima iz oblasti primene poreza i dobiju niz informacija i pojašnjenja vezanih za rešavanje problema s kojima

izmenama poreskih zakona, praktičnim pitanjima u vezi sa postupkom poreske kontrole, sprečavanju zlostavljanja na radu, zaštiti uzbunjivača i zaštiti podataka o ličnosti. Takođe, članice su bile u

uvozom opreme, i drugim aktuelnim pitanjima iz oblasti carinske politike. Na sastancima su obrađivana i pitanja unakrsne procene imovine u Sloveniji i Srbiji, razmatrane su promene u poslovnom okruženju u Srbiji, primena propisa u oblasti transfernih cena, a jedan od najposećenijih sastanaka kluba bio je u januaru kada je gost Kluba bila potpredsednik Vlade Srbije i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović, koja je predstavila novi Zakon o planiranju i izgradnji, kao i planove Vlade u 2015. godini za poboljšanje poslovnog okruženja. Članice SPK imale su prilike da se upoznaju sa projektom „Beograd na vodi“ i s nadležnima za ovaj projekat razgovaraju o mogućnostima saradnje, da se bliže upoznaju sa slovenačko-srpskim investicionim pričama koje su obeležile 2014. godinu i rezultatima analize slovenačkih kompanija u

Slovenačke kompanije u Srbiji se vrlo često susreću s problemom da od javne uprave ne mogu da dobiju odgovore na poslate mejlove, pa bi efikasnost uprave u tom pogledu trebalo poboljšati se susreću u svakodnevnom poslovanju. Takođe, članovi su mogli da se upoznaju sa savremenim razvojem u oblasti marketinga na društvenim mrežama, različitim oblicima finansiranja iz EU fondova,

Slovenačko-srpska poslovna konferencija 2015.

SLOVENIJA I SRBIJA

DOBRI ODNOSI ZA STABILNOST REGIONA

Stalna investiciona konferencija, stvara uslove za direktnu saradnju gradonačelnika iz Slovenije sa gradonačelnikom Novog Sada

poziciji da dobiju konkretne informacije o pojednostavljenim carinskim postupcima, novom kompjuterizovanom tranzitnom sistemu (NKTS), privremenim

Srbiji i srpskih kompanija u Sloveniji. Ovo su neki od događaja na kojima su članice SPK uzele učešće, a posebno su obeležili 2015. godinu. Ovogodišnji Dani slovenačke kulture, koje već treću godinu zaredom organizuje Društvo Slovenaca Kredarica iz Novog Sada, na inicijativu Kancelarije Vlade Republike Slovenije prošireni sa Slovenaca u dijaspori na promociju slovenačke privrede i turizma i stvaranje mogućnosti za bolju saradnje lokalne uprave Grada Novog Sada sa gradovima u Sloveniji. Krajem maja je, u okviru ove manifestacije, održana Stalna investiciona konferencija, koja je omogućila bolje upoznavanje i stvaranje uslova za direktnu saradnju gradonačelnika iz Slovenije sa gradonačelnikom Novog Sada i gradonačelnicima ostalih mesta u Vojvodini, radi prenošenja iskustava u procesu pridruži-

Poseta predsednika Srbije TOMISLAVA NIKOLIĆA Sloveniji

vanja EU i stvorila pretpostavke za bolje povezivanje privrednika iz Slovenije sa privrednicima iz Novog Sada i prenošenje iskustava pri realizaciji projekata finansiranih iz EU fondova koji se tiču banjskog i rekreativnog turizma. Takođe, to je bila i prilika za razmenu iskustava u zaštiti i plasiranju na tržište EU proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom. Pored velikog broja delegacija iz Slovenije, konferenciji je prisustvovala i predsednica Slovenačkog poslovnog kluba Danijela Fišakov, koja je predstavila mogućnosti za saradnju privrednika iz Slovenije i Srbije u okviru aktivnosti koje Klub organizuje. Panel-diskusija „Snaga zajedničkog uspeha“, organizovana tokom trajanja 59. međunarodnog sajma tehnike, poslužila je da slovenački i srpski privrednici iznesu primere odlične međusobne saradnje, ali i predloge za dalje poboljšanje uslova poslovanja u Srbiji kroz smanjenje nameta, brži protok robe i materijala na carini i edukaciju državne uprave i lokalnih uprava. U oktobru je na Fakultetu organizacionih nauka održan OPEN NIGHT 2015, na

kojem je promovisana uspešna saradnja sa Fakultetom za upravu iz Slovenije i zajedničkih master studija Menadžment u upravi, a ozvaničena je i saradnja s Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave. Tom prilikom je, u prisustvu visokih zvanica Srbije i Slovenije, potpisan sporazum o saradnji između Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu i Fakulteta organizacionih nauka i održan je panel na temu „Povećanje zadovoljstva građana i privrede upravnim uslugama“. Tom prilikom izneto je da se slovenačke

kompanije u Srbiji vrlo često susreću s problemom da od javne uprave ne mogu da dobiju odgovore na poslate mejlove i da bi efikasnost uprave u tom pogledu trebalo povećati. Među događajima u organizacijama Kluba izdvajamo i organizovanje prvog sastanka sekcije industrija u okviru Kluba, čiji je primarni cilj povezivanje kompanija iz oblasti IT, energetike, telekomunikacije, građevine, automatike i industrije. Cilj povezivanja je ostvarivanje poslovne saradnje, kao i razmena korisnih informacija između članica. Članice Kluba imale su prilike i da razmene mišljenja u opuštenijoj atmosferi. Pored već pomenutog novogodišnjeg koktela, Klub je za svoje pripadnike pred letnju pauzu organizovao krstarenje beogradskim rekama tokom koga su gosti mogli da se upoznaju s manje poznatim pričama o Beogradu, a u novembru je u organizaciji Kluba obeležen stari slovenački praznik posvećen vinu – Martinovanje. Istovremeno, to je bila i odlična prilika da se predstavi Slovenija kao „zelena, aktivna i zdrava“ destinacija, u kojoj turisti mogu da uživaju čitave godine. ■

KRSTARENJE ČLANOVA KLUBA

SLOVENIJA I SRBIJA

DOBRI ODNOSI ZA STABILNOST REGIONA

KULTURA I OBIČAJI

Radost čitanja Krajem prošle godine Ljubljana je dobila stalnu titulu Grad književnosti koju dodeljuje UNESCO, pet godina pošto je u 2010. takođe bila svetska prestonica knjige

BIBLIOTEKA POD KROŠNJAMA

Prema zvaničnoj statistici, slovenačko tržište knjiga procenjuje se na 80 do 100 miliona evra, a godišnje se odštampa između 4.000 i 6.000 naslova, od toga 70% dela slovenačkih autora i 30% prevoda. Prema podacima Global eBook: A report on market “ trends and developments” za 2014 oko 3.500 do 4.500 naslova dospe do knjižara dok se ostatak odnosi na izveštaje, imenike i samizdate za kompanijsku i ličnu upotrebu. Slovenci su strasni čitaoci knjiga i na svom maternjem jeziku, kao i na

SLOVENIJA I SRBIJA

DOBRI ODNOSI ZA STABILNOST REGIONA

engleskom i nemačkom, pa su u većim knjižarama naslovi knjiga na ova dva

jezicima. Prema statistici, građanke i građani u Sloveniji pozajme prosečno

Krajem prošle godine Ljubljana je dobila stalnu titulu Grad književnosti, koju UNESCO dodeljuje gradovima sa bogatim kulturnim nasleđem i živom literarnom scenom, sredinama koje razumeju značaj kulture i književne produkcije za održivi razvoj grada jezika izloženi paralelno sa domaćom ponudom, a ne kao u većini knjižara u odeljcima sa literaturom na stranim

godišnje po 12 knjiga, što je rezultat kojim ne mogu da se pohvale ni mnogo razvijenije zemlje. Ipak, knjižari se

žale da u zemlji ima premalo knjižara i da su se kupuje malo knjiga – od dve do tri knjige po stanovniku. U 2013. godini pojavile su se dve platforme za distribuciju e-knjiga Biblos i eEmka. Prvi je u vlasništvu izdavača Studentska založba, i nastao je u saradnji sa mrežom slovenačkih javnih biblioteka koje su u međuvremenu registrovale 7.000 korisnika e-knjiga u bibliotekama. Drugi izdavač – Mladinska knjiga takođe je počela sa e-knjigama u septembru 2013. i ponudila oko 200 naslova svojih najčitanijih autora. Za manje od godinu dana broj prodatih e-knjiga porastao je za oko 300%, a broj e-knjiga na slovenačkom je udvostručen. Sa takvom čitalačkom tradicijom nije čudo što je Ljubljana u rasponu od pet godina dobila dve titule koje dodeljuje UNESCO. Krajem prošle godine Ljubljana je dobila stalnu titulu Grad književnosti, koju UNESCO

dodeljuje gradovima sa bogatim kulturnim nasleđem i živom literarnom scenom, sredinama koje razumeju značaj kulture i književne produkcije za održivi razvoj grada. UNESCO kroz svoj program Creative Cities Network, ustanovljen 2004. godine, promoviše

društveni, kulturni i ekonomski razvoj gradova u razvijenom i nerazvijenom svetu, te lokalne kreativne scene koje promovišu kulturni diverzitet. Uz Ljubljanu, UNESCO je istu titulu u 2015. dodelio i sledećim gradovima: Uljanovsk (Rusija), Bagdad (Irak), Tartu

(Estonija), Lavov (Ukrajina), Barselona (Španija), Notingem (Velika Britanija), Obidoš (Portugalija) i Montevideo (Urugvaj). Uz ranije dodeljene titule, u ovom trenutku 20 gradova u svetu je proglašeno za Gradove književnosti. U svojoj aplikaciji za dodelu ove titule Ljubljana se obavezala da će nastaviti da promoviše bogat književni život u gradu (Dani slovenačke knjige, Biblioteka pod krošnjama, Gradska biblioteka Ljubljana, Slovenački sajam knjiga...), nudeći utočište književnicima iz celog sveta kroz saradnju u okviru ICORN mreže, promovisanje čitanja i dostupnosti knjiga svim starosnim grupama i podršku razvoju bibliotečke infrastrukture. Među glavnim projektima koje Ljubljana podržava kao Grad književnosti jesu književni festival sa uglednim

T: + 386 (0)4 575 26 10; E: info@hoteltriglavbled.si; W: www.hoteltriglavbled.siSLOVENIJA I SRBIJA DOBRI ODNOSI ZA STABILNOST REGIONA

ULIIČNE BIBLIOTEKE PODSTIČU STARIJE NA ČITANJE

vreme, građani veoma retko kupuju knjige, pa prema statistici iz 2010. svaki građanin kupi samo oko 2 do tri knjige godišnje, što negativno utiče i na rasprostranjenost knjižara i na profitabilnost posebno manjih izdavača, budući da se za biblioteke otkupi oko jedne trećine godišnje književne produkcije. S obzirom na visoku cenu knjiga tokom 365 dana Ljubljane kao svetske prestonice knjige, građanima je ponuđen projekat „Knjiga za svakoga“ u saradnji sa Gradskom bibliotekom Ljubljane, gde je oko 8.000 primeraka knjiga 20 autora ponuđeno po ceni od tri evra.

Ljubljana je iskoristila ovu godinu stranim i domaćim autorima i objavljida bi podstakla veću privrženost čitavanje njihovih radova, promovisanje slovenačke knjige za decu, čitanje u laca knjizi. Naime, u Sloveniji se goporodici i posedovanje ličnih biblioteka u okviru svog stalnog projekta Slovenija daje sistemski podržava izdavaštvo i „Ljubljana čita“, otvaranje novog festivala dečje knjige i centra za knjipokušava da svojim instrumentima reaguje na ževnost gde će novi sadržaji u vezi sa najveće probleme sa kojima se danas suočava knjigama biti predstavljeni. izdavaštvo, a to su opadajući tiraži knjiga Pre pet godina, 2010, Ljubljana je proglašena za svetsku prestoniIstovremeno, različitim projektima cu knjige (the World Book Capital) u dišnje iz biblioteka pozajmi oko 25 miknjige su približene čitaocima iz raokviru UNESCO programa ustanovliona knjiga, što ovu zemlju svrstava u sam vrh evropske statistike, ali u isto ljenog 1996. godine tokom Svetskog njivih grupa, pre svega adaptacijom dana knjige i autorskih prava, (the World Book and Copyright Day). U 2001. godini Madridu je po prvi put dodeljena jednogodišnja titula Svetske prestonice knjige. Ljubljana je 2010. bila deseti grad na svetu nosilac ovog prestižnog priznanja, zahvaljujući kojem grad dobitnik tokom cele godine promoviše knjigu i čitanje. Ova titula ne donosi novčanu nagradu već pre svega predstavlja priznanje gradovima nosiocima titule za njihove programe kojima promovišu literaturu i ČITAONICA ZA DECU U LJUBLJANI ljubav prema knjizi.

SLOVENIJA I SRBIJA

DOBRI ODNOSI ZA STABILNOST REGIONA

javnih biblioteka za pristup kolicima i izložbama koje su dostupne slepima i slabovidima. Tokom cele godine na autobusima, vozovima, kafeima i javnim prostorima promovisana je važnost čitanja i mesta koje imaju nauka, umetnost i filozofija u životima ljudi. Prema statističkim podacima, u Sloveniji ima oko 140 knjižara i 48 javnih biblioteka. Prema istim podacima iz 2012. godine, prosečan tiraž knjiga je 1.000 primeraka a primerak knjige prosečno košta oko 20 evra. Prema podacima slovenačke vlade, u ovom trenutku u Sloveniji ima oko 500 kompanija koje su uključene u izdavački proces, od čega su mnoge srednja i mala preduzeća. Država daje sistematsku podršku izdavaštvu i pokušava da svojim instrumentima reaguje na najveće probleme sa kojima se danas suočava izdavaštvo, a to su opadajući tiraži knjiga, visoke cene primerka, neregulisana cenovna politika i opadanje prodaje u knjižarama. Program podsticaja 2014−2017. podrazumeva obezbeđivanje podsticajnih uslova za autore iz oblasti knji-

ževnosti i humanističkih nauka, razvijanje kulture čitanja i kupovine knjiga i kreativnost u ovoj oblasti kako bi se omogućio rad izdavačke delatnosti i prodaje knjiga i razvoj e-knjige. Pored zabrinutosti za visok kvalitet knjiga i časopisa, javni interes je fokusiran na

vine knjiga i časopisa; ciljana podrška za programe za unapređenje prodaje knjiga i časopisa u knjižarama; razvoj portala za kupovinu knjiga. Takođe, u istom dokumentu je planirana izrada srednjoročne strategije za podršku proizvodnji knjiga i časo-

U Sloveniji se godišnje iz biblioteka pozajmi oko 25 miliona knjiga, što ovu zemlju svrstava u sam vrh evropske statistike, ali u isto vreme, građani veoma retko kupuju knjige, pa prema statistici iz 2010., svaki građanin kupi samo dve-tri knjige godišnje dostupnost knjige, zato je vlada smanjila poresko opterećenje na knjige, novine i druge publikacije u štampanoj i e-formi. Neke od ključnih mera su i uvođenje jedinstvene cene knjiga i povećanje dostupnosti knjiga u knjižarama (od 2014). Podsticanje navika čitanja knjiga i kupovine knjiga sa naglaskom na rešenja za podsticanje kupovine knjiga, implementacija nacionalne kampanje za promociju čitanja i kupo-

pisa, konverziju štampanih knjiga u e-izdanja, i unapređenje instrumenata za postavljanje minimalnih standarda za objavljivanje knjiga. Vlada se opredelila za sufinansiranje prevoda slovenačkih dela na nemački i engleski jezik, a krajem prošle godine predstavila je rukovodstvu Međunarodnog sajma knjiga u Frankfurtu svoju kandidaturu za počasnog gosta Sajma, što bi se najranije moglo dogoditi 2020. ili 2021. godine. ■

SLOVENIJA I SRBIJA

DOBRI ODNOSI ZA STABILNOST REGIONA

TURIZAM

LJUBLJANA

Snažna poluga razvoja Slovenački turizam generiše 13% BDP -a, učestvuje sa 8% u ukupnom izvozu i sa 40% u izvozu usluga, zapošljava 40.000 ljudi i ima snažan potencijal za dalji razvoj Slovenija je možda jedna od najmanjih evropskih zemalja, ali ako je reč o turizmu, ova zemlja je zeleni dragulj koji se proteže od Alpa do Jadranskog mora i sve više privlači pažnju turističke industrije u Evropi i svetu. Slovenačka vlada je definisala turizam kao jedan od svojih pet strateških sektora koji turistima pruža mogućnost za različite kombinacije aktivnog odmora u planini, na jadranskoj obali, u velikom broju banja

SLOVENIJA I SRBIJA

DOBRI ODNOSI ZA STABILNOST REGIONA

sa vrhunskom zdravstvenom ponudom i termalnim centrima. U ovom trenutku slovenački turizam generiše 13% BDP -a, učestvuje sa 8% u ukupnom izvozu i sa 40% u izvozu usluga zapošljava 40.000 ljudi. Sa novim sloganom i dobro osmišljenom promocijom slovenačka turistička industrija se nada da će u narednom periodu povećati prihode sa stranih tržišta za 50%, što će omogućiti i kreiranje novih 10.000 rad-

nih mesta na već postojećih 40.000. Ministar ekonomije i tehnološkog razvoja Zdravko Počivalšek smatra da će uloga turizma u strukturi slovenačke ekonomije konstantno rasti i da će ova grana doprineti ispunjavanju razvojnih ciljeva zemlje, njenoj kompetitivnosti, rastu BDP, rastu zapošljavanja, unapređenju kvaliteta života i prosperiteta njenih građana, održivom razvoju, regionalnom razvoju, učvršćivanju kulturnog identite-

komisiju koja je odlučivala o nominacijama bilo od presudnog značaja. U ovom dokumentu izloženi su planovi Ljubljane za zaštitu životne sredine, održivog transporta, energetskog snabdevanja i transporta na električni pogon, i on pred-

Da bi mogla da ispuni takve ambicije, Ljubljana mora da se izbori za svoje mesto u konkurenciji velikog broja gradova koji su ili već ustoličene prestonice kongresnog turizma kao što je na primer Beč ili zvezde u usponu kao što su

Čvrsto verujemo da imamo sjajan potencijal da postanemo jedna od najpopularnijih turističkih destinacija na globalnoj mapi, smatra slovenački ministar privrede Zdravko Počivalšek

ta i prepoznatljivosti Slovenije na mapi sveta. „Stimulišemo inovacije, kreativnost u turizmu i razvoj novih turističkih proizvoda i usluga visokog kvaliteta. Čvrsto verujemo da imamo sjajan potencijal da postanemo jedna od najpopularnijih turističkih destinacija na globalnoj mapi”, rekao je Počivalšek. Slogan Slovenije „Slovenija. Zelena. Aktivna. Zdrava” stavlja akcenat na lekovitu vodu i raznolikost slovenačke turističke ponude i prezentaciju Ljubljane kao zelene prestonice Evrope u 2016. godini i njene kulinarske ponude „Okusimo Ljubljanu“. Ljubljana je dobila ovu nagradu u junu 2014. između pet finalista pre svega zahvaljujući svojoj strategiji održivog razvoja do 2025. godine, što je za Evropsku

stavlja krunu napora grada, pre svega u poslednjih deset godina, da znatno unapredi životnu sredinu u samom gradu i njegovoj okolini. Ovakav pristup utiče i na rast kvaliteta života njenih stanovnika i veoma je cenjen kod posetilaca. Govoreći o slovenačkim planovima na prestižnom sajmu turizma u Berlinu, ministar Počivalšek je rekao da turizam treba da postane vodeća grana slovenačke privrede i da je na zemlji da iskoristi svoje prirodne resurse, netaknutu prirodu, zdravu hranu, čistu vodu i prijateljski nastrojene i gostoljubive ljude. „Ako hoćemo da promovišemo Sloveniju na globalnoj turističkoj mapi, moramo da investiramo više u razvoj, promovisanje i transport”, rekao je Počivalšek. Po njegovim rečima, slovenačka vlada će, uz uspostavljanje nezavisne Slovenačke turističke organizacije, sistematski osiguravati fondove za promociju i razvoj turizma kao industrije. Kongresna industrija predstavlja jedan od tri najvažnija segmenta turističke industrije u novom strateškom dokumentu vlade, usvojenim za period od 2014. do 2020. godine.

Beograd i Zagreb. Tu su i mnogi drugi izuzetno atraktivni gradovi: Budimpešta, Prag, Dubrovnik, Firenca, Venecija, Salcburg i mnogi drugi. Ono što po mišljenju slovenačkih turizmologa izdvaja Ljubljanu jeste njena kompaktnost, što je od izuzetne važnosti za dobru organizaciju velikih skupova budući da je većina mesta za sastanke i glavnih atrakcija lako dostupna i ne zahteva korišćenje transporta. Iako je po sebi mali grad sa svega 286.000 stanovnika, Ljubljana ima bolju ponudu kongresnih prostora nego mnogo veći gradovi od nje, koji omogućavaju fleksibilnu organizaciju događaja na destinacijama koje su udaljene između 10 i 20 minuta hoda

SLOVENIJA I SRBIJA

DOBRI ODNOSI ZA STABILNOST REGIONA

SLOVENIJA IMA VELIKI BROJ SKIJALIŠTA VISOKO U ALPIMA, GDE SKIJAŠKA SEZONA TRAJE DO PROLEŽA

SEOSKI TURIZAM U ALPIMA PRIVLAČI SVE VIŠE GOSTIJU

od istorijskog centra do većine hotela u gradu. Pored toga, Ljubljana poseduje i niz drugih atraktivnih prostora čak i u starom jezgru grada, uključujući tu i Ljubljanski dvorac koji dominira prostorom iznad grada. Tu je naravno i mnogo barova, kafea i restorana koji upotpunjuju ponudu. U poslednjih nekoliko godina Ljubljana je uložila znatna sredstva u modernizaciju hotelskih i kongresnih kapaciteta, ali i u podizanje kvaliteta usluge. Uz razvoj generalne ponude, grad je razvijao i specifične ponude, pre svega za organizovanje manjih timskih sastanaka kompanija koje pored svog radnog dela imaju i druge kreativne sadržaje. Tu je i sigurnost. U dva testa Reader’s Digesta (izgubljeni novčanik i izgubljeni

SLOVENIJA I SRBIJA

DOBRI ODNOSI ZA STABILNOST REGIONA

mobilni telefon) Ljubljana je proglašena jednim od najiskrenijih gradova u svetu i najsigurnijim gradom u Istočnoj Evropi. Uz to, Ljubljana može da ponudi odličnu kuhinju i u hotelima i restoranima i u svojoj ketering industriji koja se oslanja na lokalne autentične ukuse, visoku estetsku prezentaciju i tradicionalnu kuhinju sa modernim tvistom koja je kreativna baza kuhinje u Ljubljani i u Sloveniji. Taj povratak korenima oličen je u brendovima „Okusite Sloveniju“ i „Okusite Ljubljanu“ koji deo hotela i restorana vrlo uspešno primenjuje kao deo svoje turističke ponude. U junu 2014. Ljubljana se našla na drugom mestu Lonely Planet liste Najbolje u Evropi u 2014. pošto su urednici izglasali najbolja mesta za posetu u toj godini. Ljubljana se našla na listi pre svega zahvaljujući svojoj raskošnoj prirodi, svojoj udobnosti za život i živoj kulturnoj sceni, kafeima i noćnom životu koja posetiocima daje utisak „konstantne ulične zabave“. Ovakav uspeh baziran je na nizu strateških dokumenata koji su odredili razvoj turističke ponude Slovenije i njenog glavnog grada. Posle dokumenta „Strategija razvoja i marketinški plan za turističku destinaciju Ljubljana 2007−2013“ u kojoj je kongresna industrija identifikovana kao jedna od tri najvažnije grane turističke ponude, novi strateški dokument koji pokriva period od 2014. do 2020, potvrđuje ovakvo usmerenje na kongresni turizam i predstavlja proizvod u čijem pravljenju su učestvovali svi stejkholderi od dna do vrha u privatnom, državnom i

KONGRESNA INDUSTRIJA PREDSTAVLJA JEDAN OD TRI NAJVAŽNIJA SEGMENTA TURISTIČKE INDUSTRIJE

BLED

javnom sektoru. Još jedan strateški dokumenat „Ljubljana kongresni centar 2020.“ usvojen u 2011. postavlja osnovne principe i ciljeve za povećanje kompetitivnosti Ljubljane na međunarodnom kongresnom tržištu i takođe je baziran na tešnjoj saradnji svih stejkholdera. Na osnovu njega je godinu dana kasnije napravljeno dvadesttročlano partnerstvo partnera u Ljubljani sa ciljem da se podigne broj događaja u Ljubljani sa preko 500 delegata bilo da je reč o regionalnim evropskim ili svetskim događajima. Slovenački stručnjaci smatraju da ceo

region Jugoistočne i Centralne Evrope ima potencijal za rast turizma posebno u kongresnom turizmu. Tome posebno

retkih skupova čiji je broj u opadanju. S obzirom na najavljene investicije u regionu, to, smatraju slovenački struč-

U junu 2014. Ljubljana se našla na drugom mestu Lonely Planet liste Najbolje u Evropi u 2014. pošto su urednici izglasali najbolja mesta za posetu u toj godini pogoduju uočeni globalni trendovi organizacije više manjih skupova sa čestom rotacijom nauštrb izuzetno masovnih i

njaci, samo može pomoći daljem rastu atraktivnosti regiona i ojačavanju međusobne saradnje. ■

PRIHODI OD BANJSKIH I ZDRAVSTVENH CENTARA IMAJU SVE VEĆI UTICAJ NA BUŽET SLOVENIJE

SLOVENIJA I SRBIJA

DOBRI ODNOSI ZA STABILNOST REGIONA

Lečenje u raju

SB Merkur Bul. Srpskih ratnika 18, Vrnjačka Banja Tel: +381 36 515 515 0, +381 36 515 515 1 rezervacije@vrnjcispa.rs www.vrnjcispa.rs, www.rimskiizvor.rs