Issuu

JUL 2017

SLOVENIJA

Partner

Broj 3 ISSN broj 2560-3876

ZDRAVKO POČIVALŠEK, MINISTAR PRIVREDNOG RAZVOJA I TEHNOLOGIJE REPUBLIKE SLOVENIJE: PLANOVI ZA DALJI RAZVOJ I INVESTIRANJE ● NJ. E. VLADIMIR GASPARIČ, AMBASADOR SLOVENIJE U SRBIJI: BERLINSKI PROCES NIJE UTEŠNA NAGRADA ZA BALKAN ● MARKO ČADEŽ, PREDSEDNIK PRIVREDNE KOMORE SRBIJE: IZBALANSIRATI TRGOVINSKU RAZMENU ● MR DANIJELA FIŠAKOV, PREDSEDNICA SLOVENAČKOG POSLOVNOG KLUBA: OPTIMIZAM UPRKOS IZAZOVIMA ● BRANKO GREGANOVIĆ, PREDSEDNIK IZVRŠNOG ODBORA NLB BANKE BEOGRAD: PRIORITET INVESTICIJE PREDUZETNIKA I MSP ● MIROSLAV PREŠERN, DIREKTOR, OVEN ELEKTRO MARIBOR D.O.O.: ZELENA ENERGIJA I EKO-PROIZVODI ● ŽELJKO BJELAN, DIREKTOR, PETROL D.O.O. BEOGRAD: STRATEGIJA OKRENUTA BUDUĆNOSTI ● RASTKO PETAKOVIĆ, SENIOR PARTNER, KARANOVIĆ & NIKOLIĆ ORTAČKO ADVOKATSKO DRUŠTVO: ADVOKATURA - DELATNOST OD JAVNOG ZNAČAJA ● ŽELJKO PULJIĆ, GENERALNI DIREKTOR ISKRATELA: OPTIMISTI S RAZLOGOM

Idemo u dobrom smeru

INTERVJU

Planovi za dalji razvoj i investiranje Slovenija je jedan od najznačajnijih trgovinskih partnera i investitora u Srbiji sa uloženih preko milijardu evra na godišnjem nivou i planovima za dalji razvoj saradnje i investiranje

ZDRAVKO POČIVALŠEK,

MINISTAR PRIVREDNOG RAZVOJA I TEHNOLOGIJE REPUBLIKE SLOVENIJE

rbija je veoma značajan privredni partner Republike Slovenije, što će se nastaviti i u budućnosti, kao jedno od ciljnih tržišta na koje će Slovenija biti fokusirana. U Srbiji prepoznajemo izuzetne mogućnosti za rast, što dokazuje činjenica da u Srbiji posluje najviše slovenačkih kompanija u inostranstvu, više od 1.500, čemu treba dodati i značajne investicije koje premašuju brojku od milijarde evra na godišnjem nivou. Prema raspoloživim podacima, slovenačke kompanije najviše ulažu u delatnosti iz oblasti motornih vozila, prerađivačke

2 | PARTNER SLOVENIJA

oblasti, kao i u sektore finansija i osiguranja. To su oblasti u kojima slovenačke kompanije i u budućnosti vide velike prilike.

potvrđuje i globalni indeks prilika za privlačenje stranih direktnih investicija koji Sloveniju svrstava ispred mnogobrojnih konkurenata sa aspekta privlačenja stranih investicija. Svaki investitor koji ima jasnu viziju poslovanja u Sloveniji, te trajnu usmerenost i odgovornost, bez obzira na činjenicu iz koje zemlje dolazi, u Sloveniji je dobrodošao.

• Obe zemlje imaju interes za jačanje ekonomske saradnje i ona je gotovo iz godine u godinu sve bolja. Ipak, koji sektori, po vama, nisu dovoljno iskorišćeni? – Slažem se da je privredna saradnja dveju zemalja iz godine u godinu sve bolja, ali uvek postoje mogućnosti za poboljšanje saradnje u različitim privrednim sektorima. Svakako da postoji još mogućnosti za saradnju iz oblasti turizma, IKT, infrastrukture, zaštite životne sredine, automobilske industrije... Slovenija takođe želi i više direktnih stranih investicija. Sa aspekta privlačenja direktnih stranih investicija nastojimo da promovišemo Sloveniju kao centar za istraživanje i razvoj (R&D Hub) i logistički centar (Logistic Hub). Slovenija je zemlja koja ima porez na dobit kompanija među najnižima u EU i puno olakšica i podsticaja za investitore, posebno iz oblasti R&D. Raznovrsni programi podstiču inovativnost malih, srednjih i velikih kompanija. Na taj način privreda u saradnji sa naučno-istraživačkim sistemom proizvodi sa većom dodatom vrednošću i samim tim podiže nivo efikasnosti prodaje. Sa merama koje sprovodimo u saradnji sa ostalim ministarstvima, Slovenija će biti još više zelena, Prema raspoloživim podacima, slovenačke kompanije najviše ulažu kreativna i pametna (Green, u delatnosti iz oblasti motornih vozila, prerađivačke oblasti, kao i Creative, Smart).

u sektore finansija i osiguranja. To su oblasti u kojima slovenačke kompanije i u budućnosti vide velike prilike

• Srpski privrednici ulažu u Sloveniji, ali deset puta manje nego slovenački u Srbiji. U kojim oblastima imaju najviše šansi i, kao neko ko je svojevremeno bio proglašen za najboljeg menadžera u Sloveniji, kako ocenjujete imidž koji investitori iz Srbije imaju u vašoj zemlji? – Vrednost stranih direktnih investicija u Sloveniji raste. U 2015. godini iznosile su 11,6 milijardi evra, što je za 13,4% više nego u 2014. godini. Krajem trećeg kvartala 2016. godine stanje stranih direktnih investicija bilo je 12,26 milijardi evra. Pozitivni podaci o trenutnim privrednim kretanjima ukazuju na to da Slovenija nudi sve više potencijalnih mogućnosti za proširenje poslovanja kako domaćim, tako i stranim kompanijama. Da je Slovenija zemlja mogućnosti,

Što se tiče imidža srpskih investitora u Sloveniji, smatram da je sve bolji, što potvrđuju podaci Banke Slovenije. Krajem 2015. godine u Sloveniji je bilo 59,3 miliona evra direktnih investicija iz Srbije, tj. 0,5% od ukupnih. Naša je želja da se srpske investicije u Sloveniji još povećaju da bismo mogli, pored već postojećih uspešnih priča srpskih kompanija u Sloveniji i slovenačkih kompanija u Srbiji, dodati još neku pozitivnu priču, što bi svakako uticalo na produbljenje privredne saradnje, te na podsticaj rasta oba tržišta. • Slovenija ima veliko iskustvo u razvoju banjskog turizma. Na Poslovnom forumu krajem PARTNER SLOVENIJA | 3

prošle godine u Beogradu bilo je reči o slovenačkim ulaganjima u srpske banje. Prošlo je nekoliko meseci, hoće li neki poslovi biti realizovani? - Kao ministar privrede naravno da želim da između slovenačkih i srpskih kompanija dođe do skorašnje saradnje i u toj oblasti, ali to većim delom zavisi od privrednika i vlasnika nego od želja ministra. Isto

predstavnici zemalja, uspostavimo na bilateralnim skupovima i forumima ključni su pokazatelj da smo sposobni da se brzo dogovorimo i kada su u pitanju hitne stvari. Zato te susrete nikada ne potcenjujem i uvek im se radujem. • Zbog čega je potenciranje priče o neophodnom zajedničkom izlasku na treća tržišta, a to čine obe strane, obrnuto proporcionalno realizaciji tih poslova? Gde je problem? – Ovde ste jako strogi. Mislim da ne možemo olako da kažemo da je obrnuto proporcionalno. Svakako je u početku bitno da prepoznamo potrebe zajedničkog nastupanja na tržištima i tek potom da iste realizujemo. U ovom slučaju opet mogu da navedem kao primer turizam. Globalna bezbedonosna situacija je uzrokovala da turisti iz udaljenih zemalja traže nove mogućnosti za odmor. Interesovanje za pojedine zemlje iz naše regije možemo svakako da povećamo tako što ćemo im ponuditi širi program u koji će biti uključeno više zemalja. Zato je, na primer, Slovenačka turistička organizacija u saradnji sa Srpskom nacionalnom turističkom organizacijom u Iranu organizovala zajedničku prezentaciju, tj. turističku radionicu. Od tih zajedničkih nastupa zaista puno očekujemo i smatram da ne bi trebalo da imamo većih problema prilikom realizacije.

• Kada ste postali ministar u vladi Slovenije, protivili ste Imidž srpskih investitora u Sloveniji je sve bolji, što potvrđuju podaci se daljem povećanju stope PDV-a i doprinosa za zdravBanke Slovenije. Krajem 2015. godine u Sloveniji je bilo 59,3 miliona stveno osiguranje, a zalagali evra direktnih investicija iz Srbije, tj. 0,5% od ukupnih. Naša je želja da se za podsticanje stranih investisrpske investicije u Sloveniji još povećaju cija i veće ulaganje u turizam. Sa dvoipogodišnje distance, da li danas mislite drugačije? – Kad bih danas ponovo započeo mandat, izabrao važi i za investicije u slovenačkom turizmu. Kod bih iste prioritete. Istina je pak da bih neke mere nas postoje prilike za investitore iz Srbije i želim preduzeo ranije. Dolazim iz privrede i bilo mi je da privrednici obeju zemalja, koji imaju strateške potrebno neko vreme da shvatim da u politici ne ciljeve i vizije, tu saradnju uspešno privedu do kraja. možemo prihvatati i realizovati odluke na isti način kao u kompaniji. Raduje me što smo povećali • Dve zemlje posebno dobro sarađuju kada su vansredstva za promociju turizma i što uspešno privlaredne situacije, što potvrđuju migrantska kriza i čimo strane investitore. Isto tako, znam da bismo slučaj Agrokor. Da li, po ugledu na njih, i redovna mogli da postignemo više u poboljšanju poslovnog komunikacija može da rezultira većim brojem konokruženja – smanjenju administrativnih prepreka, kretnih rešenja, odnosno da se ne čekaju susreti fleksibilnijem radno-pravnom zakonodavstvu i zvaničnika i poslovni forumi koji ih obično prate? manjem poreskom opterećenju. Do kraja mandata - Siguran sam da bez već poznatih dobrih odnosa ima još vremena i nadam se da ćemo nastaviti da među državama ne bismo mogli da uspešno sarakoračamo u pravom smeru. ■ đujemo i u vanrednim situacijama. Veze koje mi,

4 | PARTNER SLOVENIJA

PARTNER SLOVENIJA | 5

INTERVJU

Berlinski proces nije utešna nagrada za Balkan Postoji dosta snažno mišljenje da je izjava predsednika Evropske komisije (Ž. K. Junker) o zaustavljanju proširenja za vreme njegovog mandata bila prilično nesrećna, s obzirom na to da zemljama Zapadnog Balkana članstvo u EU predstavlja jedinu viziju i najbolju opciju za njihov razvoj. Verujem da će Evropska komisija u novom sastavu imati mudriji pristup – Nj. e. Vladimir Gasparič

NJ. E. VLADIMIR GASPARIČ, AMBASADOR SLOVENIJE U SRBIJI

mbasador Slovenije, jedne od zemalja koja, kao članica EU, aktivno učestvuje u regionalnoj inicijativi Berlinski proces, odbacuje tumačenja da je reč o projektu koji se može posmatrati kao alteranativa za zemlje Zapadnog Balkana čija se evropska perspektiva ne čini više tako izvesnom. Nj. e. Vladimir Gasparič uveren je da proširenje EU nije napušten koncept, a da Berlinski proces treba posmatrati kao jednu njegovu fazu, i to značajnu. Govoreći o bilateralnim odnosima Slovenije i Srbije, sagovornik CorD Magazina sa zadovoljstvom konstatuje napredak u svim oblastima koji će biti potvrđen, kako kaže, i na zajedničkoj sednici dveju vlada u Ljubljani krajem godine. Ambasador Gasparič veruje u jačanje ekonomske saradnje zemalja u regionu uprkos lošem iskustvu sa Agrokorom, koje je, po njegovoj oceni, poljuljalo odnose u regionu, zbog

6 | PARTNER SLOVENIJA

čega bi bilo opravdano postaviti pitanje odgovornosti političara koji su dozvolili da se afera dogodi.

nivoi negirali alternative kao što su „parking“, „uteha“ i slično. Ja mislim da je Berlinski proces, uključujući i nemačku varijantu plus, značajna faza u napretku približavanja Zapadnog Balkana Evropi i obrnuto.

• Vaša ekselencijo, u julu se, u Trstu, nastavlja serija sastanaka lidera Zapadnog Balkana u okviru Berlinskog proOd izjave predsednika Evropske komisije do danas dosta je čvrsto cesa. Šta očekujete od ovog sumišljenje da je njegov stav o neproširenju za vreme njegovog mandata sreta u Italiji? - Imajući u vidu broj pripremnih bio prilično nesrećan, budući da za zemlje Zapadnog Balkana članstvo u sastanaka za susret u Trstu, koji EU predstavlja jedinu viziju i najbolju opciju za njihov razvoj se dešava na različitim nivoima, procenjujem da je pristup tom • Aktuelna situacija u EU ne daje baš prostora za samitu vrlo ozbiljan. O tom samitu bilo je reči i na veliki optimizam. U tzv. „white paper“ predsednika nedavnom sastanku procesa Brdo – Brijuni u SloEvropske komisije Žan Klod Junkera, dokumentu veniji, gde su predstavljena očekivanja svih strana. o pet mogućih scenarija razvoja EU, proširenje se Procenjujem da su italijanske kolege dobro shvatile uopšte ne uzima u razmatranje? značaj i trenutak, pa se treba nadati dobrom ishodu. - Od izjave predsednika Evropske komisije do danas dosta je čvrsto mišljenje da je njegova izjava o ne• Imajući u vidu prilike u EU, skeptici Berlinski proproširenju za vreme njegovog mandata bila prilično ces vide kao neku vrstu utešnog rešenja za zemlje nesrećna, obzirom da za zemlje Zapadnog Balkana regiona, a dijalog pokrenut u Nemačkoj dobio je i članstvo u EU predstavlja jedinu viziju i najbolju alternativno ime „Parking za Zapadni Balkan“. Kaopciju za njihov razvoj. Verujem da će Evropska ko komentarišete takva tumačenja? komisija u novom sastavu imati mudriji pristup. - Čuo sam za ta tumačenja i do sada su svi relevantni

KOSTAG izgradnja i inženjering d.o.o. Bul. Zorana Đinđića 115, 11070 Novi Beograd Tel: +381 11 3282 211, +381 11 3287 976 E-mail: office@kostag.rs www.kostak.si PARTNER SLOVENIJA | 7

• S druge strane, odnosi Slovenije i Srbije beleže stalni napredak, kažu zvaničnici. Da li se, u tom smislu, u skorije vreme, planira nova zajednička sednica dveju vlada? - Drago mi je i ponosan sam što odnosi Slovenije i Srbije beleže stalni napredak na svim područjima. Pretpostavljamo da će zajednička sednica vlada, koja će se održati krajem ove godine u Ljubljani, to potvrditi i doneti nove inicijative.

saradnja proticaće u obliku razmene dobrih praksi i rešenja u oblasti IKT, organizacije radnih i studijskih poseta službenika na rukovodećim položajima, organizacije stručnih radionica, seminara i ostalih sastanka. Saradnja će se odvijati i putem otvaranja tržišta IKT kompanijama i zajedničkom saradnjom na nekim trećim tržištima. Kao follow-up potpisanog sporazuma određene su prioritetne oblasti i određen je Akcioni plan saradnje za 2017 godinu. • Govoreći pre godinu dana za CorD Magazine rekli ste da postoji veliki potencijali za produbljivanje ekonomske saradnje. Da li na tom polju vidite pomake i koje oblasti smatrate naročito zanimljivim? - Mogućnosti za produbljivanje ekonomske saradnje obe strane se pre svega vide u oblasti turizma, agrobiznisa, u oblasti zaštite životne sredine, kao i u oblasti digitalizacije i e-uprave. To je potvrđeno u okviru Zajedničke sednice vlada u oktobru 2016. u Beogradu, kao i Mešovitog komiteta za privrednu saradnju u januaru ove godine u Ljubljani. Obe strane intenzivno rade na unapređenju saradnje u pomenutim oblastima, gde se vide jasni znaci napretka.

• Koliko se, na primer, odmaklo u razmatranju mogućnosti da kompanije iz Slovenije i Srbije zajedno organizuju proizvodnju prehrambenih proizvoda za izvoz na druga tržišta, kako ona evropska, tako i na tržište Rusije? - Nadležna ministarstva i institucije rade na tome da povežu Mogućnosti za produbljivanje ekonomske saradnje obe strane se pre preduzeća i daju im osnovu za uspostavljanje konkretne saradsvega vide u oblasti turizma, agrobiznisa, u oblasti zaštite životne nje za zajednički nastup i izvoz na sredine, kao i u oblasti digitalizacije i e-uprave. To je potvrđeno u okviru evropska i druga tržišta, kao što Zajedničke sednice vlada u oktobru 2016. u Beogradu, kao i Mešovitog je rusko. U svakom slučaju mora komiteta za privrednu saradnju u januaru ove godine u Ljubljani postojati obostrani interes da bi došlo do konkretne saradnje. • Nedavno je potpisan Memorandum o razumevanju u digitalizaciji javne uprave između dve zemlje. Šta će on doneti? - Sa potpisom Memoranduma su se nadležna ministarstva obeju država obavezala na saradnju u oblasti digitalizacije u javnoj upravi. Sadržaj Memoranduma se odnosi na saradnju i izmenu iskustava i dobrih praksu oblasti centralizacije i upravljanja državne informatike; infrastrukture državnog oblaka, uručivanje i izmenu elektronskih podataka; e-javnog naručivanja; kibernetske bezbednosti, razvoja prekograničnih elektronskih usluga i razmene iskustava u oblasti prilagođavanja i ispunjenja zahteva zakonodavstva EU i upotrebe informacionih i komunikacionih tehnologija u javnom sektoru. Ta

8 | PARTNER SLOVENIJA

• Koliko je afera Agrokor poljuljala ideju o regionalnoj privrednoj saradnji? - Afera, ili ako hoćete skandal Agrokor, duboko je poljuljala odnose u regionu i mogla bi da ima stravične posledice za sve one koji su u vezi sa i pod uticajem Agrokora. Ministri ekonomije Slovenije, Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine nedavno su imali zajednički sastanak gde su dogovorili krizni menadžment po tom pitanju. Procenjujem da će prava kriza tek nastupiti i na svakoj je vladi da pripremi i povuče poteze kako bi zaštitila svoju ekonomiju zbog duboko neodgovornog ponašanja Agrokora i onih političara koji su to dozvoljavali. Gde je tu bila pravna država, sprečavanje korupcije, klijentelizma itd. i da li će neko zato da odgovara? ■

PARTNER SLOVENIJA | 9

INTERVJU

Izbalansirati trgovinsku razmenu Naša želja i interes jesu da u trgovini sa Slovenijom prevaziđemo deficit, razmenu uravnotežimo, da srpske robe bude više na slovenačkom tržištu i da krene nov talas slovenačkih investicija u Srbiji

MARKO ČADEŽ,

PREDSEDNIK PRIVREDNE KOMORE SRBIJE

olitički odnosi Slovenije i Srbije, slažu se zvaničnici obeju zemalja, najbolji su od raspada bivše SFRJ. O tome da li ekonomska i privredna saradnja prate političku saradnju, govori Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije. – Slovenija je strateški partner Srbije u političkom i ekonomskom smislu i na bilateralnom, i na regionalnom, i multilateralnom planu. Podsticaj daljem razvoju i jačanju privredne saradnje daju i naša politička rukovodstva: intenziviranjem odnosa, redovnom i dobrom komunikacijom naših vlada koje poslednjih godina održavaju zajedničke sednice o bilateralnim i regionalnim pitanjima bitnim za ekonomski rast naših zemalja i političku stabilnost naših odnosa, ali i regiona Jugoistočne Evrope. Istovremeno, činjenica da su naši privrednici nastavili da posluju i posle izlaska iz zajedničke države, olakšala je normalizaciju naših političkih odnosa i pomogla da se saradnja dve države podigne na nikad viši nivo. Ekonomske veze između Srbije i Slovenije zasnivaju se na spoljnotrgovinskoj i investicionoj saradnji, regionalnom povezivanju, podršci Slovenije

10 | PARTNER SLOVENIJA

evropskim integracijama Srbije i zajedničkom apliciranju za sredstva iz evropskih fondova. Naše privrede i poslovne asocijacije prirodno su upućene jedne na druge i interes je naših kompanija da međusobno sarađuju. Poslednjih deset godina spoljnotrgovinska razmena povećana je sa 573 miliona evra na 910,8 miliona evra i ove godine mogla bi da dostigne milijardu evra! Slovenija je među prvih deset spoljnotrgovinskih partnera Srbije i među prvih deset zemalja čije su kompanije najviše investirale kod nas. • Koliko Srbija koristi iskustva Slovenije kao zemlje koja je prošla put do članstva u EU? – Za Srbiju je Slovenija uvek i u mnogo čemu bila, priznaćemo, uzor, jer je u mnogim stvarima na eks-Ju prostoru prednjačila: u razvoju privatnog sektora, malih i srednjih preduzeća, i onda kada se u Srbiji na privatnike baš nije gledalo blagonaklono, zatim u uvođenju i izgradnji e-uprave kada je digitalna transformacija bila daleko od nas, u odluci da krene na put evropskih integracija, onda kada se politika u ostatku regiona lomila oko drugih tema, u razvoju turizma koji joj je u prošloj godini doneo više od 4,3 miliona turista i gotovo 11,2 miliona noćenja i 13 odsto BDP-a, u svesti o potrebi i značaju ulaganja u zaštitu životne sredine... Za Srbiju je u ovom trenutku posebno dragoceno iskustvo Slovenije u procesima digitalizacije javne uprave, privrede i njihove međusobne komunikacije, u razvoju kontinentalnog turizma i ekologije. Na inicijativu privrednih komora Srbije i Slovenije, u okviru realizacije bilateralnog sporazuma o saradnji dveju zemalja,

formirani su tzv. zeleni timovi koji rade na jačanju saradnje kompanija u oblasti zelene ekonomije, kroz razmenu znanja, najboljih praksi i tehnologija i zajedničko apliciranje za evropske fondove. Kao rezultat zajedničkih aktivnosti zelenih timova kada je reč o uvozu neopasnog otpada za cementnu industriju Srbije radi korišćenja u energetske svrhe i radne posete dve slovenačke kompanije Udruženju za cementnu industriju Srbije, Vlada je Parlamentu predložila Izmene zakona o upravljanju otpadom.Takođe, ima izainteresovanihslovenačkihinvestitora za izgradnju fabrike otpadnih voda u Srbiji.

koji se tiču jedne privredne grane ili sektora. Povremeno, pojedine kompanije nailaze na prepreke koje nisu sistemske prirode, a koje zajednički rešavamo. Takođe, Slovenački poslovni klub učestvuje u radu Saveta mešovitih komora pri PKS-u, koji je kod nadležnih ministarstava pokrenuo inicijative za koje su zainteresovane i kompanije iz Slovenije koje ovde posluju. KrozprocesmodernizacijePrivrednakomoraSrbijejestekla reprezentativnost, ojačala kapacitete za zastupanje privrede i na nacionalnom i na međunarodnom nivou, dobila pravo da

• Koliko ste zadovoljni saradnjom s Privrednom komorom Slovenije? U kojoj meri zajednički angažman dveju komora pomaže srpskim privrednicima da izađu na slovenačko tržište i obrnuto? – Privredna komora Srbije s Gospodarskom zbornicom Slovenije i Slovenačkim poslovnim klubom ima kontinuiranu uspešnu saradnju, zasnovanu na obostranom razumevanju i obostranom interesu naših privreda da se povezuju, jačaju međusobnu trgovinu i ubrzavaju investicione tokove. Posebno bih istakao značaj poslovnih foruma i bilateralnih razgovora privrednika koje organizujemo u Ljubljani i u Beogradu, na kojima je iz godine u godinu sve više i slovenačkih i srpskih kompanija. Recimo, u oktobru 2016. godine, na Poslovnom forumu u PKS-u učestvovalo je više od 300 predstivnika iz 180 srpskih i slovenačkih kompanija i u jednom danu je održano više od 150 B2B susreta privrednika! Naša želja i interes jesu da u trgovini sa Slovenijom prevaziđemo deficit, razmenu uravnotežimo, da srpske robe bude više Za Srbiju je u ovom trenutku posebno dragoceno iskustvo na slovenačkom tržištu, krene nov talas Slovenije u procesima digitalizacije javne uprave, privrede i slovenačkih investicija u Srbiji sada kada njihove međusobne komunikacije, u razvoju kontinentalnog pred investitore izlazimo s nikad boljom turizma i ekologije klimom i podsticajima za investiranje, da srpskih investitora koji uspešno posluju na slovenačkom tržištu bude sve više, a srpskih malih i srednjih se izjasni o svim zakonskim predlozima koji se tiču privrede, preduzeća koja su se dokazala kao pouzdani partneri ima više razvila dijalog s državnim institucijama kroz zajedničke radne u dobavljačkim lancima slovenačkih kompanija... grupe s gotovo svim ministarstvima i NBS-om i učestvuje u Utomsmislu,dodatnipodsticajnašimbilateralnimodnosima oko 80 radnih grupa za unapređenje zakonske regulative. su zajedničke aktivnosti u realizaciji regionalnih inicijativa u To je rezultiralo stotinama usvojenih inicijativa privrednika okviru Komorskog investicionog foruma Zapadnog Balkana u protekle dve godine. U zakonodavni postupak uključene (KIF), čija je članica i Gospodarska zbornica Slovenije. Zajednički su i slovenačke kompanije koje ovde posluju; direktno kao radimo na otklanjaju prepreka i unapređenju klime za poslovanaše članice ili preko Slovenačkog poslovnog kluba. Recimo, nje naših kompanija i privlačenje investitora u region, kao i na nedavno su bile u prilici da daju mišljenje, predloge i inicijative povezivanju naših poslovnih zajednica. Samo prošle godine u za izmene i dopune Zakona o privrednim društvima i Zakona okviru KIF-a održano je desetine poslovnih foruma i susreta o javnim nabavkama koje će PKS objediniti i proslediti nadi više od 2.000 bilateralnih razgovora kompanija regiona. ležnim ministarstvima – predlagačima zakona. • Koje su to zakonske prepreke koje slovenačkim investitorima najviše smetaju u Srbiji i koliko PKS, potom, kod nadležnih ministarstava, uspeva da utiče na to da se one uklone? – Slovenija i Srbija nemaju otvorenih pitanja u privrednoj saradnji i ne mogu da se izdvoje neki specifični problemi

• Zna se da su slovenačke kompanije zainteresovane da u Srbiji ulažu u energetiku, građevinu, agrar... Koliko su potencijali za ulaganja u tim oblastima iskorišćeni i ima li netaknutih izvora u Srbiji s kojima potencijalni slovenački investitori još nisu upoznati? PARTNER SLOVENIJA | 11

– Prostor za nova ulaganja i interesovanje slovenačkih investitora postoji i u oblastima zaštite životne sredine, turizma, posebno banjskog, informaciono-komunikacionih tehnologija. To su, uz agrobiznis, strateške oblasti u kojima, prema zajedničkoj oceni, postoji veliki potencijal za unapređenje saradnje i zajedničke projekte. Uspešno poslovanje, projekti i izvozni rezultati slovenačkih investitora u Srbiji, najbolja su preporuka onima koji tek nameravaju ovde da ulažu.

SoftLab, već 2011. otvorio je nov razvojni centar i danas u Sloveniji zapošljava nekoliko stotina stručnjaka za informacione tehnologije. Tokom 2011. i Nectar iz Bačke Palanke je postao vlasnik Fructala. Poslednjih godina ta lista se širi. Delta Holding gradi InterContinental u Ljubljani. Posle kupovine hotela Kempinski u Portorožu i dela Gorenjske banke i dobijanja dozvole da preuzme vlasništvo nad tom bankom, MK grupa je kupila i 30 odsto akcija Aerodroma Portorož, uz iskazano interesovanje i za preostali deo.

• Ima li prostora za veći plasman srpske robe na slovenačkom tržištu? – I srpskih proizvoda je sve više na slovenačkom tržištu. Broj izvoznika iz Srbije u Sloveniju povećava se iz godine u godinu. Srpska carina je 2016. evidentirala 1.681 izvoznika, za 81 više nego pre dve godine. Analize pokazuju da postoje mogućnosti za rast srpskog izvoza semena, voća, povrća, ullja – koje sada slovenačka preduzeća uvoze uglavnom iz Italije, ali i gotovih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, lekova, proizvoda automobilske industrije, kao i za veći plasman električne energije. Zemlje regiona nedavno su dobro reagovale na slučaj Agrokor, kako veće posledice ne bi osetile ćerke-firme te hrvatske kompanije koje posluju u okruženju. Čini se da je saradnja u vanrednim situacijama bolja i efikasnija nego u redovnim okolnostima? Godinama se priča o neophodnosti zajedničkog izlaska na treća tržišta, ali je realizacija slaba. – Nikada nismo bili bliži realizacijiteidejeozajedničkom nastupu regiona u svetu. PoZajednički radimo na otklanjaju prepreka i unapređenju klime rasla je svest da je važno da za poslovanje naših kompanija i privlačenje investitora u region, senezatvaramounacionalne kao i na povezivanju naših poslovnih zajednica okvire, već da se infrastrukturno i poslovno povezujemo i da pred kupce i investitore izlazimo kao region, predstavljajući zajednički projekte i • Srbija je Sloveniji druga zemlja za investicije – uložili su mogućnosti. Istovremeno, potencijali naših, pa čak i najvećih oko milijardu i po evra – dok je iz Srbije u Sloveniji uloženo kompanija još su relativno skromni da bi pojedinačno postaneuporedivo manje. Šta je razlog tome i gde je naša šansa? le ozbiljni igrači na svetskom tržištu. Samo udruženom ponu– Dok je Slovenija imala strateški pristup Srbiji kao investicidom možemo da se izborimo s konkurencijom ili pobedimo na onoj destinaciji, dok su njene kompanije ušle na naše tržište regionalnim i međunarodnim tenderima. Koliko je to bitno za u špicu privatizacije i pokrenule grinfild projekte, srpska velike kompanije, još je značajnije za mala i srednja preduzepreduzeća gotovo da nisu učestvovala u privatizaciji firmi na ća. Suštinsko pitanje malih nacionalnih ekonomija na prostozapadu bivše zajedničke države. I to je, osim neekonomskih ru bivše Jugoslavije, bilo da su u EU, kao Slovenija, ili u CEFTA, razloga koji su često navođeni, jedno od objašnjenja zašto kao Srbija, jeste da razvijamo više oblike saradnje, kako da srpskih investicija tamo nema više. udružimo kompanije u konzorcijume, da zajednički nastupaU međuvremenu, Slovenija se više otvorila za strana mo na trećim tržištima. ulaganja, a srpske kompanije su ojačale kapacitete da investiBilateralno posmatrano, vlade Srbije i Slovenije imaju i raju van granica lokalnog tržišta. Srpska ulaganja u Sloveniji, pravni okvir; potpisan Memorandum o razumevanju na treprema podacima Slovenačke centralne banke, zaključno sa ćim tržištima i na njegovoj realizaciji angažovane su i poslov2016. godinom, iznosila su 278 miliona evra. Oni koji su već ne asocijacije i naše državne institucije. Tako je, recimo, pod investirali nose najpozitivnija iskustva, pa je u narednom sloganom Enjoy Serbia feel Slovenia, u aprilu u Teheranu, periodu realno očekivati više srpskih investicija u Sloveniji. predstavljena zajednička turistička ponuda dveju zemalja. ■ Da podsetim, Comtrade je 2007. kupio slovenački Hermes

12 | PARTNER SLOVENIJA

KORPORATIVNO BRANKO GREGANOVIĆ, PREDSEDNIK IZVRŠNOG ODBORA NLB BANKE BEOGRAD

Prioritet investicije preduzetnika i MSP Kreirali smo nov koncept saradnje sa poljoprivredom u koju ćemo ove godine uložiti €50 miliona. Unapređujemo ponudu i kanale komunikacije i uvek smo tamo gde smo klijentima najpotrebniji − na polju, na trgovima, u hipermarketima

poslednjih nekoliko godina NLB banka postaje vodeća banka kada je o saradnji sa agrokompleksom reč, naročito u oblasti organske proizvodnje.

• Kada je o stanovništvu reč, počeli ste da nudite primamljive kredite, posebne za određene kategorije stanovništva. Koji je vaš cilj, odnosno da li se više obraćate penzionerima, studentima, kupcima stanova? – Za nas je važno da konstantno unapređujemo proizvode i usluge i kanale komunikacije sa bankom, kako bismo na pravi način odgovorili na potrebe građana, doprineli njihovom zadovoljstvu saradnjom i jačanju poverenja

• Vi ste banka koja iz godine u godinu širi klijentelu među mikro, malim i srednjim preduzećima. Da li je reč samo o privlačnim, nižim kamatama ili im pomažete da ne zapadnu u teškoće? Koliko je banka spremna na dugoročnije investicije kod ovakvih klijenata? – Kao banka univerzalnog tipa, važan deo poslovnih aktivnosti vezujemo za saradnju sa privredom, posebno kada su u pitanju MSP i preduzetnici. Naše prisustvo i u ovom segmentu jača, uprkos

• Koje su vaše prednosti saradnje kako sa poljoprivrednicima, tako i sa velikim firmama u agrokompleksu? – Podrška poljoprivredi je jedan od strateških prioriteta u našem poslovanju jer verujemo u potencijal ovog segmenta, a svesni smo toga da je poljoprivrednim Raduje nas sve veće poverenje poljoprivrednika, koje potvrđuje proizvođačima potrebna podrška i permanentni rast našeg tržišnog učešća u agrosegmentu. partnera koji razume njihovo posloPoljoprivreda za nas ima važno mesto, što potvrđujemo i kroz NLB vanje. Naš tim agrosavetnika je tamo Organic konkurs u kome je do sada učestvovalo skoro 300 projekata gde smo klijentima najpotrebniji – na polju, ponudu smo prilagodili specifiččinjenici da na tržištu nema značajnog kreditnog u NLB Banku. Omogućili smo apliciranje za nostima njihovog biznisa, uključujući i kredite rasta, a najveće interesovanje je još uvek na strani kredite putem interneta kako bi građani do sa modelima otplate u skladu sa sezonalnošću finansiranja tekućeg poslovanja. Verujemo da je željenih sredstava došli sa što manje vremenjihovog posla. Prošle godine plasirali smo €22 važno da u narednom periodu dođe do značajmiliona, a za 2017. obezbedili čak €50 miliona na u ekspozituri. Posebno smo ponosni na za finansiranje poljoprivrede. Raduje nas sve inovativni proizvod koji smo razvili sa svojim nije investicione tražnje, a mi svakako imamo veće poverenje poljoprivrednika, o čemu partnerom, Gorenjem, kredite za kupovinu kapacitet da takvu tražnju podržimo. Jedna od svedoči i permanentni rast našeg tržišnog proizvoda na samim prodajnim mestima, bez značajnihprednostiNLBBankeuSrbijiječinjenica učešća u agrosegmentu. Poljoprivreda za nas kamate, troškova obrade i dolaska u banku. da pripada NLB Grupi, regionalnoj grupaciji za ima važno mesto, što potvrđujemo i kroz NLB U protekle dve godine postali smo prepokoju je Srbija tržište od strateškog značaja, što Organic konkurs u kome je do sada učestvovalo je garant aktivne podrške naše matične banke znatljivi kao banka koju možete da sretnete skoro 300 projekata. Svake godine, sa ukuu Sloveniji, kao i sestrinskih banaka. To nam na trgovima, na ulicama, u hipermarketima, omogućava i da svojim klijentima obezbedimo svuda gde provodite vreme. Za penzionere, pno milion i po dinara, nagrađujemo najbolje efikasnu podršku u svim ličnim i poslovnim na primer, organizujemo različite događaje, projekte iz oblasti organske proizvodnje, sa planovima koji se odnose na region jugoistočne na kojima imaju priliku da dobiju potrebne ciljem da doprinesemo razvoju i promociji Evrope, posebno na Sloveniju, sa kojom Srbija savete, ali i da se druže i bolje upoznaju sa njenog potencijala i uloge u očuvanju zdravlja ima odličnu bilateralnu saradnju. ■ svojim bankarima. i životne sredine. PARTNER SLOVENIJA | 13

INTERVJU

Optimizam uprkos izazovima Kompanije iz Slovenije koje se odlučuju da investiraju u Srbiju nisu toliko poznate i velike kao ranije, ali ukupni značaj njihovih investicija nije za potcenjivanje. Iako se radi o pojedinačno manjim investicijama, njihov broj je veći nego što je bio pre 10–15 godina

MR DANIJELA FIŠAKOV,

PREDSEDNICA SLOVENAČKOG POSLOVNOG KLUBA

2017. godinu Slovenački poslovni klub (SPK) u Srbiji ušao je s velikim optimizmom. Rekla bih da se u prvih nekoliko meseci ove godine prema oba kriterijuma – prvi se zasniva na oceni uspešnosti pojedinačnih kompanija-članica, a drugi na uspešnosti same organizacije, tj. rukovodstva i zaposlenih u klubu, da odgovore na zahteve koje im upućuju njihove članice – SPK može smatratri uspešnim. Pored toga, nesporno je da, i pored brojnih teškoća, poslovna klima u Srbiji ide u smeru stalnog poboljšavanja, što samo može da ima pozitivne efekte na poslovanje kompanija koje čine SPK. Dakle, poslovični optimizam sa kojim je klub ušao u 2017. godinu se, zasad, pokazao sasvim realnim i opravdanim, kaže mr Danijela Fišakov, predsednica Slovenačkog poslovnog kluba.

investiraju zbog konkurentnosti radne snage, poznavanja tržišta i geografske blizine, kao i zbog relativno poznatih uslova poslovnog okruženja, čak i u vreme kada je poslovanje u tom okruženju bilo znatno riskantnije za moguću sudbinu investicija. U međuvremenu se poslovna klima u Srbiji značajno popravila i sve više liči na one koje vladaju u zemljama EU. Naravno, još mnogo toga treba da se uradi na tom poboljšanju da bi se dostigao pun nivo koji je poželjan i kome se teži. Iako su po mentalitetu vrlo bliski Srbiji, poslovnim ljudima-članovima SPK još smetaju opšteprisutne nedorečenosti i nepotpuna funkcionalnost pravnog sistema. Finansijska nedisciplina, birokratizovana administracija i korupcija nikako nisu poželjne pojave u jednom potpuno zdravom poslovnom okruženju.

• Srbija, na putu ka Evropskoj uniji, iz godine u godinu unapređuje poslovnu klimu. Šta je to što članovi SPK-a najpre prepoznaju kao prednost, a šta im i dalje smeta da započnu ili nastave poslovanje u Srbiji? - Razlozi zbog kojih je Srbija birana kao destinacija za plasiranje slovenačkih investicija se nisu promenili od samog početka, pa sve do danas. Slovenačke kompanije u Srbiju

• Jedan od glavnih zadataka koje je pred sebe postavio Slovenački poslovni klub jeste davanje informacija o mogućnostima ulaganja u Srbiju. Koliko se od 2003. godine, otkada klub postoji, razlikuju pitanja slovenačkih investitora koji bi da investiraju u Srbiji? - U samom početku u Srbiju su dolazile kompanije koje su ovde bile poznate još iz vremena zajedničke države. To su

14 | PARTNER SLOVENIJA

bile velike kompanije od kojih je većina ulagala u otvaranje proizvodnih pogona sa 300 i više zaposlenih, kao i u organizovanje velikih prodajnih mreža. Naravno, nerealno bi bilo očekivati od slovenačke privrede da takav trend bude konstantan. Sada kompanije koje žele i koje se odlučuju da investiraju u Srbiju nisu toliko poznate i toliko velike kao one s početka. Međutim, ukupni značaj njihovih investicija nikako nije za potcenjivanje jer, iako se radi o pojedinačno manjim investicijama, njihov broj je veći nego što je bio pre 10-15 godina. U skladu s tim promenama su i izazovi koji se postavljaju pred SPK. • Zajedno s poslovnim klubovima drugih zemalja organizujete takozvane brze poslovne sastanke. Koliko slovenački, srpski i privrednici ostalih zemalja koji učestvuju na njima uspevaju da informaciju pretvore u kapital? - Brzi poslovni sastanci nude mogućnost za ostvarivanje velikog broja kontakata u kratkom vremenskom periodu, odnosno priliku da se napravi prvi korak u procesu poslovanja koje, dalje, može da vodi ka ostvarenju profita. Većina kompanija, čiji predstavnici učestvuju na ovakvim sastancima, zna da iskoristi taj potencijal, pa učestvuju na više sastanaka s različitim domaćim i stranim asocijacijama i komorama. Naravno, ima i drugačijih primera. U svakom slučaju, interesovanje kompanija za tu vrstu sastanaka je uvek veliko. • Zbog slučaja Agrokor nedavno su se u Beogradu okupili resorni ministri zemalja regiona kako bi zaštitili ćerke-fir-

me tog koncerna koje posluju u zemljama bivše SFRJ. Hoće li Lex Merkator, koji je krajem aprila usvojila Skupština Slovenije, obezbediti da gotovo 25.000 zaposlenih u tom preduzeću u Sloveniji i Srbiji mirno spava? - Sigurna sam da svi činioci u Sloveniji, koji mogu da utiču na nemila događanja u vezi s poslovanjem Merkatora i situacijom u kojoj se taj gigant našao, neće dozvoliti da se, do juče uspešna, poslovna priča zvana Merkator završi neslavno. Mnogo je ljudskih života i sudbina povezano s tom kompanijom i zavise od ishoda te priče. Iskustvo nas uči da mnogi problemi u svakodnevnom životu, pa i u poslovanju, mogu da se reše jednostavnim primenjivanjem zdrave pameti. Čini mi se, bar zasad, da rukovodeće strukture u Sloveniji, ali i u Srbiji, upravo to čine kako bi pomogle Merkatoru da prebrodi ovu ozbiljnu krizu. • Prošle godine NLB banka u Srbiji je ostvarila dobit od 2,2 miliona evra i odobrila novih kredita u vrednosti od 150 miliona evra. Koliko je dobro poslovanje te slovenačke banke jedan od dokaza dobre ekonomske i privredne saradnje dveju zemalja? - Drago mi je da NLB Banka postiže dobre rezultate i u Srbiji. Iako ne mogu da govorim u ime NLB Banke, sasvim je očigledno da Srbija za NLB Banku predstavlja jako bitno područje za poslovanje. NLB Banka je u Srbiju došla da radi na dug rok i da bude podrška ekonomskoj i privrednoj saradnji Slovenije i Srbije. Nesumnjivo je da su navedeni pokazatelji dokaz uspešnosti te saradnje.

PARTNER SLOVENIJA | 15

• Izuzev dve-tri godine, privredna saradnja Slovenije i Srbije raste više od deceniju i sada premašuje milijardu evra. Gde najpre ima prostora za proširenje saradnje? - Kada se u Srbiji pomenu nedovoljno iskorišćeni domaći resursi, najčešće se pomisli na beskrajna prostranstva obradivih površina kojima Srbija raspolaže, te na poljoprivredu kao privrednu granu u kojoj Srbija može najviše da ponudi. Poljoprivreda, naravno, a pre svega oblast proizvodnje organske hrane, predstavlja značajan resurs za proširenje saradnje, ali, svakako, ne i jedini potencijal. Jedno od područja s velikim mogućnostima za privrednu saradnju je u oblasti energetike, tj. energetske efikasnosti, zatim izgradnje saobraćajne infrastrukture, kao i u oblasti informacionih tehnologija, zaštite životne sredine i turizma.

njem aktivnosti SPK iz Beograda slovenačkim privrednicima približimo pojedinačne delove Srbije. U planu su nam slična okupljanja, koja će se održati i južnije od Beograda. Iz takvih okupljanja će se, nadam se, u jednom trenutku roditi i značajnije interesovanje za srpske banje i agrar. • Kompanije koje posluju u zemljama s malim i nedovoljno razvijenim tržištima ne mogu da očekuju da će uspešno poslovati ako se ne šire na ostala tržišta. Kako onda objašnjavate to što se pri svakom susretu i političara i privrednika naglašava značaj zajedničkog nastupa na trećim tržištima, ali oni nikako da se realizuju? - Najbolji nastup na trećim tržištima svakako može da se postigne ukrupnjavanjem i objedinjavanjem resursa, pogotovo u oblastima koje zahtevaju kompleksni pristup i značajnu ljudsku, tehničku i tehnološku podršku. Takva oblast je, na primer, građevinska industrija, i to bez obzira na to da li se radi o visokogradnji ili izgradnji saobraćajne infrastrukture. Oblasti energetike i poljoprivrede su, takođe, zahtevne, ali ništa manje ni oblasti turizma i IKT. Da bi se realizovao bilo kakav značajan zajednički projekat, neophodno je da se uskladi veoma mnogo parametara, počev od spoljnih koje diktira eventualna ukazana prilika, pa sve do onih, unutrašnjih, koji se ogledaju u opremljenosti, obučenosti i spremnosti kompanija da učestvuju u nekom zajedničkom projektu. Naravno, nezaobilazan faktor u svakom poslu je interes i, naglasila bih, svest o tom interesu. Iskreno se nadam da će u najskorijoj budućnosti svest o interesu postati dominantan i da će na značajnim trećim tržištima slovenačke i srpske kompanije sve manje biti konkurenti, a sve više partneri.

• Srpska preduzeća su nedovoljno zastupljeSlovenački privrednici su veoma voljni da svoje znanje o na u Sloveniji koja, po stanovniku, ima sedam banjskom turizmu i iskustva u prikupljanju sredstava za ove puta veću vrednost robnog izvoza od Srbinamene prenesu srpskim kolegama je! Koliko vam se srpski privrednici obraćaju za informacije (možda kada je reč o iskustvu u poslovanju u okviru EU) i šta savetujete onima koji žele da ulažu u Sloveniji? • Krajem 2016. godine u Beogradu je održan Poslovni foČinjenica, kojom nikako nismo zadovoljni, jeste da broj srprum privrednika dveju zemalja. Tada su slovenački privredskih kompanija koje nam se obraćaju za bilo kakvu pomoć u nici pozvani da, pre svega, ulažu u agrar i banje u Srbiji. Ima vezi s nastupom na tržištu EU ni približno nije srazmeran li interesovanja? našim željama i mogućnostima da im pomognemo. Taj broj - Poznato je da je banjski turizam u Sloveniji veoma razvibi morao da bude znatno veći. Slovenija, istina, nije teritorijen. Osim iskustva u vezi sa banjskim turizmom, Slovenija je jalno impresivna ali, za srpske kompanije, raspolaže značajstekla i vrlo značajno iskustvo u crpenju sredstava iz raznih nim potencijalom kao moguća pristupna tačka tržištu EU. pretpristupnih i pristupnih fondova EU. Ova iskustva SloveSlovenačke poreske stope su među najnižima u EU, a i sličnija već prenosi Srbiji na nivou državne uprave, ali bi direktan ni smo po mentalitetu. Dobro se poznajemo odranije. Srpkontakt privrednika za srpsku stranu bio još korisniji. Sloveski privrednici, izgleda, još nisu u dovoljnoj meri sagledali sve nački privrednici su veoma voljni da svoja znanja o banjskom te prednosti Slovenije, pa, kada govore o nastupu na tržištu turizmu i iskustva u prikupljanju sredstava za ove namene EU, podrazumevaju isključivo tržišta velikih zemalja na koja prenesu srpskim kolegama. Za agrar ima više interesovaje teže direktno prodreti. Slovenački poslovni klub će i ubunja, ali ni to interesovanje još nije onoliko koliko bi bilo poduće nuditi pomoć firmama iz Srbije koje budu želele da inželjno, niti je na nivou na kome je bilo u vreme zajedničke drvestiraju u Sloveniji ili da svoje tržište prošire na slovenačžave. Upravo o tome smo nedavno razgovarali sa vodećim ko i evropsko jer, ne samo da predstavljamo most između ljudima Vojvodine i Razvojne agencije Vojvodine na sastanprivreda naših dveju zemalja, već smo – dvosmerni most. ■ ku SPK održanom u Novom Sadu. Želja nam je da izmešta-

16 | PARTNER SLOVENIJA

KORPORATIVNO MIROSLAV PREŠERN, DIREKTOR, OVEN ELEKTRO MARIBOR D.O.O.

Zelena energija i eko-proizvodi Naša je želja ulaganje u mini-hidroelektrane jer je Srbija bogata vodom, a procedure za dobijanje dozvola su jednostavne smo interesantni za poslovna partnerstva, ali na tom području biće potrebno više poslovne saradnje u okviru zajedničkih projekata među društvima, državama i ostalim subjektima.

nergija iz obnovljivih izvora sve je potrebnija, a i paleta proizvoda koji je koriste sve šira. Države su počele da ulažu u infrastrukturu za korišćenje zelene energije, pa se očekuje da i Srbija to uradi.

• Pored pet mini-hidroelektrana u Sloveniji, u vašoj ponudi je čitava paleta proizvođača čiste energije – od grejnih panela do električnih vozila. Koliki problem predstavlja nedostatak infrastrukture za korišćenje vaših proizvoda u regionu i kad očekujete da se stanje popravi?

kao ulagač u direktne proizvode za prodaju. Naše je mišljenje da će se razvoj infrastrukture odvijati vrlo brzo i u skladu s potrebama i strategijama pojedinih država i preduzeća. Mi ćemo u njima sarađivati prenosom znanja i iskustva, ali i na druge načine. • Kakva su strateška poslovna opredeljenja i prioriteti OVEN Elektro u Srbiji i regionu? - Srbija ima bogate vodne potencijale i naša poslovna strategija za Srbiju je pre svega ulaganje u male hidroelektrane. U Srbiji je velika prednost u povoljnim uslovima zbog pojednostavljenih birokratskih postupaka za dobijanje upotrebnih dozvola, koji su kod nas jako komplikovani. OVEN će skoro ponuditi i široku paletu zelenih proizvoda u prodaji preko interneta, gde očekujemo dobar odziv u Sloveniji, kao i šire. Za regiju je strategija poslovne saradnje slična, ali prilagođena prirodnim uslovima i ekonomskim prilikama. Koncentrisani smo

• OVEN Elektro iz Maribora specijalizovana je za proizvodnju struje iz obnovljivih izvora energije i u potpunosti je posvećena očuvanju životne sredine. Na kakav prijem ova futuristička poslovna strategija nailazi u regionu? - Zbog saradnje u regiji smo prisutni već nekoliko godina. U budućnosti ćemo je nadograditi i e-prodajom, kroz ponudu ekoloških proizvoda i usluga preko specijalnog sistema digitalne prodaje od vrata do vrata. U julu 2017. pokušaćemo da plasiramo naše takozvane zelene povezane proizvode i usluge i na srpsko tržište. Kupcima predmeta široke potrošnje, Zainteresovani smo za poslovnu saradnju sa srpskim preduzećima koje zanima smanjivanje ugljenog jer u Srbiji postoje ogromna znanja, iskustva i dobre prakse, koje otiska prevozima, možemo ponuditi nam možete ponuditi kada je reč o izgradnji mini-hidroelektrana kvalitetan izbor proizvoda s područja električne mobilnosti, gde planiramo pre svega na Srbiju, gde smo u prošlosti već - Problem infrastrukture prisutan je u Sloveniji ulazak i kao ulagači. Kod e-mobilnosti pre svega dogovarali neke projekte i sklopili određene u razvitku mreže potrebne za proizvodnju ciljamo na veće gradove i turističke komplekse sporazume s srpskom vladom, baš sada se električne energije iz izvora obnovljive eneru Sloveniji, Srbiji i šire po čitavoj regiji. dogovaramo za jedan veći projekat izgradnje gije ili infrastrukture mesta za punjenje, koja U zemljama regije interesi i prirodni uslovi za male hidroelektrane, koji neka za sada ostaje su potrebna za razvoj i širenje e-mobilnosti. naše poslovne partnere veoma su različiti, pa još tajna. ■ OVEN u to neće ulagati, nastupaće se samo ćemo se prilagoditi interesima i potrebama. Vrlo PARTNER SLOVENIJA | 17

KORPORATIVNO ŽELJKO BJELAN, DIREKTOR, PETROL D.O.O. BEOGRAD

Strategija okrenuta budućnosti Slovenačka energetska kompanija Petrol Group je po mnogim parametrima u samom vrhu slovenačke privrede, sa najvećim brojem zaposlenih i najvećim doprinosom državnom budžetu, ali je i sve važniji regionalni igrač na tržištu energenata

okom petnaest godina rada u Srbiji Petrol Group je značajno razvio strategije zasnovane na širenju energetskih koncepata u regionu, od alternativnih goriva i energenata, preko razvoja transporta, urbanizma i zaštite životne sredine do „pametnih“ energija, zgrada, infrastrukture, transporta, sigurnosti i menadžmenta.

• Kao najveća slovenačka kompanija i jedna od vodećih u regionu, kako ocenjujete trendove na regionalnom tržištu energenata? - Trendove koje pratimo i koji će svakako uticati na naše poslovanje vidimo u razvoju alternativnih goriva i energenata, razvoju transporta, urbanizma i energetskih rešenja, te u zaštiti životne sredine. Pratimo i radimo na razvoju pametnih gradova (fokus na segmentima pametne energije, pametnih zgrada, pametne infrastrukture, pametnog transporta, pametne sigurnosti, pametnog upravljanja). Naša strategija je funkcionisati kao preduzeće MUMESco – Multi utility, mobility and environmental service company. Grupa Petrol kao strateški partner ulaže i nudi partnerstvo svojim kupcima u poboljšanju njihove energetske efikasnosti i potrošnje obnovljivih izvora. Više od 200 stručnjaka sa područja energetike u grupi Petrol svaki dan radi na postizanju uspešne priče u Sloveniji i inostranstvu na području energetskog upravljanja gradova i industrijske energetike.

18 | PARTNER SLOVENIJA

• Ove godine Petrol obeležava 15 godina rada u Srbiji otvaranjem nove, 10. po redu benziske stanice. Koji su razvojni prioriteti Petrol Srbije u narednom periodu? - Petrol je energetska kompanija, a ne samo društvo za trgovinu naftom. Strategija je zasnovana na širenju modela pristupačne benzinske stanice uz širenje energetskog koncepta u regionu (struja, prirodni gas i LPG, energetska rešenja, biomasa). Zbog toga je naš osnovni cilj da našim potrošačima obezbedimo optimalno i konkurentno snabdevanje energijom, pri čemu se u celosti koriste sve sinergije Grupe Petrol od izbora i nabavke energenata do izbora tehnoloških rešenja snabdevanja energijom, finansiranja i održavanja. Etika savremenog poslovanja neminovno zahteva iskrenu upućenost na zajednicu i društvo, kao i brigu za njihov razvoj i napredak. Želimo da Petrol bude konkurencija najjačim i najboljim naftnim kompanijama koje su odranije prisutne u Srbiji, cilj nam je brzo i kontrolisano širenje. Od uslova u lokalnoj sredini, kao i od cena, zavisiće i koliko ćemo moći to brzo da izvedemo. • Koje prednosti imaju vlasnici Petrolove korporativne „Sive kartice“ i u čemu je razlika između „Sive kartice“ i „Zlatne kartice“? - „Sivom karticom“ Petrol je obezbedio niz pogodnosti za kompanije koje žele da optimizuju

troškove i uštedom obezbede profit i likvidnost kompanije. Saradnja sa Petrolom je jedan korak više ka ekonomičnom rukovođenju firmom. U distribuciji i prodaji svih vrsta aditiviranih, to jest nadstandardnih goriva premijum kvaliteta pod robnom markom Q Max pogodnosti koje ova kartica donosi su: • odloženo plaćanje; • konstantan uvid u potrošnju putem polumesečnog računa; • praćenje potrošnje putem interneta; • za plaćanje na pumpi nije potrebno imati gotovine, samo karticu; • lakši nadzor nad troškovima; • individualni pristup svakom kupcu; • bez troškova izrade i održavanja; • mogućnost elektronskog prijema računa; • mogućnost korišćenja na preko 500 benzinskih servisa u regionu. Pored kartice za pravna lica, Petrol je obezbedio i karticu za fizička lica. Petrolova „Zlatna kartica“ je jedina kartica koja vam vraća novac prilikom kupovine. Kupovinom goriva ili označenih artikala kupac ima povraćaj novca na svoju „Zlatnu karticu“. Vraćeni novac može potrošiti na kupovinu vrhunskog Q Max goriva ili bilo kog drugog artikla iz asortimana Petrol d.o.o. Beograd u Srbiji. ■

KORPORATIVNO RASTKO PETAKOVIĆ, SENIOR PARTNER, KARANOVIĆ & NIKOLIĆ ORTAČKO ADVOKATSKO DRUŠTVO

Advokatura - delatnost od javnog značaja Danas je dobra advokatura ona koja se prilagođava vremenu u kome živimo, ona koja razume jedinstveni status pravne podrške klijentu. U modernom biznisu to povlači dužnost da pojednostavljuje stvari i prevodi komplikovani jezik zakona na jednostavni jezik klijenta

ad je reč o slovenačkim, ali i drugim stranim investitorima, pravna podrška koju nudi kancelarija Karanović & Nikolić daje veliki doprinos i podršku ka unapređenju ukupnog poslovnog ambijenta u Srbiji.

• Da li se advokatura u Srbiji adaptira evropskim trendovima? Kakve to izazove unosi u profesiju? – Advokatura u Srbiji ima veoma dugu tradiciju prema kojoj Karanović & Nikolić gaji duboko poštovanje i nastoji da bude deo te tradicije na jedan moderan način. Baš zbog toga čvrsto verujemo da advokaturu treba razlikovati od običnih konsultantskih usluga. Evropske integracije donose određene izazove našoj profesiji u Srbiji i strah da će osobenosti domaće advokature nestati u vrtlogu EU regulative. Međutim, ako budemo mudri i uporni, nemamo razloga za strah, jer čak i evropski propisi

– Vreme je novac, ali ne samo u biznisu. Čitav svet se užurbano menja i napreduje, a poverenje i pravna sigurnost postali su na neki način privilegija. Advokatura je jedna od retkih profesija koja ima tradiciju poverenja i postoji zato da bi bila podrška pravnoj sigurnosti. Naša vizija advokature čuva njene osobenosti, i istovremeno uvažava specifičnosti vremena u kome živimo. Ukratko, naš je stav da advokatura ne treba da bude odbojna klijentima – njima nije potrebno akademsko tumačenje i opisivanje zakona, već praktičan savet. Ono što je klijentu potrebno je da,

• Kancelarija Karanović & Nikolić ima višegodišnje iskustvo u radu sa klijentima iz međunarodnog sveta biznisa. Sa kojim argumentima biste izašli pred potencijalnog Slovenačkog investitora sa idejom da svoj novac uloži u Srbiji? – Zbog niskih poreza i političke stabilnosti, u Srbiji generalno vlada povoljna poslovna klima. Srbija se trenutno nalazi Advokatura u Srbiji ima veoma dugu tradiciju prema kojoj u poodmakloj fazi pregovora o ulasku & Nikolić gaji duboko poštovanje i nastoji da bude deo Karanović u Evropsku uniju, dok i dalje zadržava te tradicije na jedan moderan način neke od tržišnih specifičnosti tipičnih za zemlje van EU, što je čini idealnim spojem najboljeg od „dva sveta“. Jedna od prvih prepoznaju i priznaju sakrosanktnost advokature.. iz šume propisa, dobije kratak i jasan pravni savet velikih stranih investicija u Srbiji je došla upravo Proces tranzicije definitivno mora da obezbedi da prilagođen njegovoj situaciji i konkretnom probleiz Slovenije 2001. godine. Od tada pa do danas, se advokatura tretira kao posebna profesionalna mu. Stanje je ranije u mnogome bilo jednostavnije kompanije iz Slovenije nastavljaju sa svojim delatnost od javnog značaja, koju kao takvu priznaje – propisa je bilo znatno manje, što je samo po sebi investicijama u bankarstvo, osiguranje, robu i Ustav, a ne da se poistovećuje sa uslugama konpovlačilo jednostavniji i direktniji oblik komunikacije. široke potrošnje i mnoge druge sektore. Razlog saltinga. Verujemo da je očuvanje tog položaja ne U biznisu danas postoji brdo propisa i regulativa interesovanja za srpsko tržište je i evidentni samo svima u interesu, već i potpuno realistično koje su klijentima nepoznanica, usled čega bez uspeh domaćih kompanija, kome Karanović & uzevši u obzir evropski pravni okvir. dobrog pravnog tumačenja mogu gotovo sve da Nikolić svedoči poslednjih 20 godina, pružajući izgube. Prema tome, danas je dobra advokatura im na tom putu pravnu podršku i aktivno uče• Vi se rukovodite međunarodnim standardiona koja se prilagođava vremenu u kome živimo, stvujući u razvoju njihovog poslovanja. Ovaj ma i procedurama, a vaši saveti, kako ste jedona koja razume da je pravna podrška klijentu očigledan uspeh definitivno predstavlja svonom rekli „staju na ekran prosečnog smart tesvetinja i da u modernom biznisu to povlači dužnost jevrstan podstrek stranim investitorima koji u lefona“. U biznisu vreme je novac. Koliko sada pojednostavljuje stvari i prevodi komplikovani Srbiji vide svoju šansu. radnja sa vama podiže efikasnost poslovanja? jezik zakona na jednostavni jezik klijenta. ■ PARTNER SLOVENIJA | 19

AKTIVNOSTI SLOVENAČKOG POSLOVNOG KLUBA

Most slovenačkosrpske saradnje Slovenački poslovni klub je asocijacija koja već 14 godina predstavlja podršku privrednoj saradnji slovenačkih i srpskih kompanija i koja pomaže slovenačkim privrednicima u poslovanju i investiranju u Srbiji Članstvo čine sve značajnije slovenačke kompanije prisutne na srpskom tržištu. Svojim članovima nudi različite događaje, koji su izrazito edukativnog karaktera i omogućavaju sklapanje izuzetnih poslovnih odnosa. SPK je most koji povezuje slovenačku i srpsku privredu.

Jun 2017.

Slovenački poslovni klub je organizovao u Novom Sadu, u Hotelu Prezident, radni sastanak na temu Poslovno okruženje Vojvodine. Gosti radnog sastanka bili su Igor Mirović, predsednik Pokrajinske vlade Novog Sada, Zdravko Jelušić, predsednik Skupštine grada Novog Sada, i Nataša Bajić, direktorka Razvojne agencije Vojvodine, koji su velikom broju članova, slovenačkih privrednika i zvaničnika predstavili poslovno okruženje i investicionu klimu Vojvodine. Danijela Fišakov, predsednica Slovenačkog poslovnog kluba, zahvalivši i poželevši dobrodošlicu svim prisutnima na učešću, istakla je kako je SPK organizacija koja već petnaestu godinu uspešno podržava privrednu saradnju između Srbije i Slovenije, te da iako se sedište iste nalazi u Beogradu, misija je da se aktivnosti i saradnja pojačaju i u Vojvodini. „Kažu da slika govori više od reči, pa u skladu sa tim i slika ove prepune dvorane svedoči atraktivnosti naših gostiju i interesovanju za rad SPK“, navodi Fišakov. Goran Križ, ekonomski savetnik u Ambasadi Slovenije, kazao je da se dobri odnosi dveju država ogledaju u sve intenzivnijoj privrednoj saradnji, te da potencijal za saradnju postoji i u brojnim drugim oblastima.

20 | PARTNER SLOVENIJA

Mart 2017.

April 2017.

U organizaciji SPK je održan martovski radni sastanak na Fakultetu organizacionih nauka na temu Spona između nauke i privrede, dualno obrazovanje u Republici Srbiji. Gosti radnog sastanka bili su državni sekretar Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Vladimir Popović i savetnica za dualno obrazovanje Gabrijela Grujić. U martu je takođe održan radni doručak u saradnji sa Advokatskom kancelarijom TSG i Nemačko-srpskom privrednom komorom na temu Podsticajna sredstva za direktne investicije u Republici Srbiji, uz osvrt na podsticajne investicije u sektoru obnovljivih izvora energije. Takođe smo učestvovali u organizaciji velikog poslovnog skupa sa još sedam evropskih privrednih komora, klubova, udruženja i asocijacija u Srbiji. Na koktelu je prisustvovalo više od 250 stranih i domaćih privrednika. Reč je o prvom i do sada najznačajnijem susretu evropskih privrednih komora u cilju umrežavanja članova i jačanja međusobne saradnje.

U aprilu je takođe u organizaciji jednog od članova Confida Consultinga i uz podršku Nemačko-srpske privredne komore i Trgovinskog odeljenja austrijske ambasade održan radni doručak na aktuelne teme iz oblasti poreza, na kom je učestvovalo preko 120 zainteresovanih članova i predstavnika kompanija.

PARTNER SLOVENIJA | 21

Maj 2017.

U maju je u Hotelu Zira, u saradnji sa članom Advokatskom kancelarijom Joksović, Stojanović & Partneri i uz podršku Nemačko-srpske privredne komore, održan seminar na temu saobraznosti robe, ugovorne garancije i načinima rešavanja reklamacija sa stanovišta advokatske prakse. U saradnji sa Ambasadom Republike Slovenije održana je panel-diskusija na temu Snaga novih investicija u industriji. Događaj je organizovan u okviru 61. Međunarodnog sajma tehnike. Učesnici panel-diskusije bili su predstavnici uspešnih slovenačkih kompanija u Srbiji, koji su razgovarali o uslovima poslovanja u Srbiji i šta bi trebalo učiniti da Srbija postane još bolje poslovno okruženje.

Februar 2017.

Januar 2017.

U februaru je u saradnji sa Opštom bolnicom Bel Medic organizovan radni doručak na temu Uspešni i zdravi, koji je bio posvećen uticaju stresa na psihofizičko zdravlje.

U januaru je u organizaciji SPK održan radni sastanak u IN Hotelu u Beogradu, na kom je gost bio direktor Razvojne agencije Srbije Željko Sertić, koji je razgovarao sa prisutnima o uslovima poslovanja u Srbiji, slovenačkim investicijama i pIanovima vlade za unapređenje privrednog ambijenta.

22 | PARTNER SLOVENIJA

Decembar 2016: Novogodišnji koktel

SPK se je na najlepši mogući način zahvalio članovima na poverenju i ispratio uspešnu 2016. godinu tako što je priredio Novogodišnji koktel u Hotelu Hyatt Regency Beograd. Na samom ulazu u restoran Metropolitan grill goste su dočekale tri table na kojima su poželeli sebi želje za 2017. godinu. Na ovaj način SPK je želeo da podseti svoje članove da je za njih uvek dostupan, da ih sasluša, porazgovara i pomogne u prevazilaženju prepreka. Ovim povodom je takođe predstavljen redizajniran logo SPK koji prati trendove modernog biznisa.

Novembar 2016: Martinovanje

Kao i svake godine SPK je tradicionalno obeležio stari slovenački praznik vina Martinovanje uz kulturno-zabavni program i bogatu gastronomsku ponudu. Prisustvovalo je više od 170 zvanica, među kojima i gradonačelnik Bleda Janez Fajfar, ambasador Slovenije u Srbiji Vladimir Gasparič, predstavnici turističkih organizacija Srbije i Slovenije, članovi i poslovni partneri SPK. Ove godine bio je predstavljen Bled kao jedna od najlepših i najprivlačnijih destinacija u Sloveniji. Gastronomski specijaliteti koji se u Sloveniji tradicionalno spremaju za vreme praznika, veliki izbor vina iz vinskog podruma Malnarič, veseli zvuci slovenačke i srpske muzike i veoma zanimljive nagradne igre su dodatno upotpunili veče u kojem su svi gosti barem nakratko osetili duh Bleda i Slovenije kao „zdrave, aktivne i zelene“ destinacije.

Oktobar 2016: Radni sastanak sa ministrom finansija dr Dušanom Vujovićem

U oktobru je u Hotelu Hyatt Regency održan radni sastanak, na kom je SPK ugostio ministra finansija dr Dušana Vujovića. Sastanku na temu Razgovor ministra sa privrednicima prisustvovali su predstavnici slovenačke ambasade u Srbiji i veliki broj članova. Ministar je članove upoznao sa situacijom u Srbiji i naporima koje srpska Vlada čini kako bi privukla što više investitora. On je pozvao slovenačke investitore da još više ulažu u Srbiju jer, kako je rekao, u Srbiji su „prošla stresna vremena“ i to je sada zemlja interesantna za investicije.

PARTNER SLOVENIJA | 23

KULTURNA SARADNJA Piše: Sonja Ćirić

Rado i često viđeni gosti

FAUST - ALJOŠA REBOLJ, SNG DRAMA LJUBLJANA FESTIVAL

Nedavno je, nakon gostovanja pozorišne predstave Tri zime Slovenskeg narodneg gledališča iz Ljubljane u beogradskom Ateljeu 212, jedan naš uvaženi teatrolog rekao, polu u šali polu u zbilji, da je slovenačka kultura prisutnija u našoj državi od kako su i Slovenija i Srbija samostalne nego sve one decenije dok su bile jedna država. Ovaj utisak, iako ga je naravno teško proveriti, nije bez osnova

aime, poslednjih nekoliko godina postoji kontinuirana saradnja između slovenačkih i srpskih institucija kulture: međusobna razmena pozorišnih predstava, koncerata, prevođenje književnih dela, zajednički filmovi. Prošle godine kulturna saradnja uspostavljena je i na državnom nivou: krajem oktobra Ministarstvo kulture Slovenije i Ministrstvo kulture i informisanja Srbije potpisala su Program saradnje za period 2016–2020. godine.

24 | PARTNER SLOVENIJA

Tim povodom ministar kulture Slovenije Anton Peršak je rekao: „Saradnja različitih subjekata na području kulture između Srbije i Slovenije je već tradicionalno vrlo dobra, tako da je sporazum samo dodatni podsticaj. Mi znamo da je, naročito na nekim područjima, poput pozorišta, muzike i likovne umetnosti, kooperacija veoma živa. Slovenačka pozorišta zapravo redovno sarađuju sa partnerskim pozorištima u Srbiji i obrnuto – naši stvaraoci, naročito reditelji,

Mirčevske, profesorke Akademije dramskih umetnosti u Ljubljani, često rade u Srbiji, a i srpski u Sloveniji. Prošlih godina postavljeno u režiji Snežane Trišić, naše veoma uspešne mlade rediteljke. Na je prilično pozorišnih predstava po delima srpskih autora i po delima upravo završenom Sterijinom pozorju u Novom Sadu predstava slovenačkih autora. Zato je ovaj sporazum samo dodatni podsticaj Ožalošćena porodica iz Kranja bila je deo takmičarskog programa. i obaveza obe države da podstiču saradnju.“ Ova komedija Branislava Nušića premijerno je izvedena početkom Kako ta saradnja izgleda u praksi, pokazaćemo na aktuelnom pozorišne sezone prošle godine u Prešernovom gledališču u režiji programu kulturnih dešavanja u obe zemlje. beogradskog reditelja Igora Vuka Torbice, verovatno najrenomiŠesnaestog juna na repertoaru Jugoslovenskog dramskog ranijeg mladog reditelja u regionu. pozorišta je Faust, gostovanje Slovenskog narodnog gledališča iz Ljubljane u režiji Tomaža Pandura renomiranog i u Na upravo završenom 21. Festivalu koreografskih minijatura u Evropi, kome je to bila, Beogradu drugu nagradu festivala i nagradu publike osvojili su nažalost, poslednja režikoreografi iz Slovenije Gašper Kunšek i Žigan Kranjčan. Takmičilo se ja. To je uzvratna poseta 69 minijatura iz 18 zemalja Ljubljančana za predstavu Hamlet u režiji AleksanTakođe na upravo završenom 21. Festivalu koreografskih midra Popovskog Jugoslovenskog dramskog pozorišta, koja je nijatura u Beogradu drugu nagradu festivala i nagradu publike nedavno izuzetno pohvalno primljena u SNG-u. osvojili su koreografi iz Slovenije Gašper Kunšek i Žigan Kranjčan. Krajem marta u beogradskom Ateljeu 212 gostovalo je Mestno Takmičilo se 69 minijatura iz 18 zemalja. gledališče iz Ljubljane sa dramom Tri zime Tene Štivičić. Praizvedba Zatim, u martu, u okviru 64. Festivala dokumentarnog i kratkoove drame je bila u Londonu gde njena autorka živi, a drama je metražnog filma u Beogradu, premijerno je prikazan film Svaka proglašena najboljim dramskim tekstom na engleskom jeziku, iz dobra priča je ljubavna priča slovensko-hrvatska komprodukcija celog sveta. Krajem prošle godine ansambl Ateljea 212 je na sceni čiji su autori Matjaž Ivanišin i Rajko Grlić. Mesec dana pre toga Mestnog gledališča izveo Pijane u režiji Borisa Liješevića. Takođe slovenačka savremena kinematografija se predstavila publici krajem marta samo u Kranju, na međunarodnoj manifestaciji FEST-a sa dva naslova. Nika u režiji Slobodana Maksimovića Nedelja slovenačke drame, učestvovalo je Narodno pozorište iz takmičila se u kategoriji filma za mlade, dok je Noćni život u režiji Kikinde sa predstavom Ždrelo. Važan detalj o ovoj predstavi je da Damjana Kozolea bio u takmičarskom programu. Podsetimo da je je rezultat slovenačko-srpske saradnje: nastala je po tekstu Žanine

PARTNER SLOVENIJA | 25

TRI ZIME

Teofil Pančić i njegova knjiga Aleja Viktora Bubnja. Ovih dana Srpski kulturni centar Danilo Kiš u Ljubljani predstaviće dve nove knjige svoje biblioteke Pesme=Pesmi, u kojoj objavljuje dvojezična izdanja mladih pesnika iz Srbije i Slovenije. To su Bojan Vasić sa zbirkom Srča/ Črepinje i Muanis Sinanović sa zbirkom Izohipse/Izohipse. Inače, dvojezična izdanja su retka pojava u izdavaštvu u bilo kojoj državi na svetu. Da smo Slovencima naročito bliski po našoj folk muzici, pokazao je jedan neplanirani događaj u Ljubljani, prvih dana juna: na Prešernovom trgu zaigralo se uz zvuke šumadijskog kola koji su svirali trubači orkestra Dragana Pavlovića iz Guče. Njihov koncert je bio deo karavana Dani Srbije u regionu kojeg predvodi Turistička organizacija Srbije s ciljem da predstavi naše najznačajnije

pobednik prošlogodišnjeg FEST-a bio film Zvizdan, Prva predstava koja je iz Beograda igrana na teritoriji neke od bivših hrvatsko-srpsko-slove- republika nakon raspada SFRJ je Oleana pozorišta Atelje 212. Bilo je to načka koprodukcija u režiji 5. maja 1995. godine, u Mariboru, u Sloveniji Dalibora Matanića, a da je godinu dana pre toga ista priredbe i događaje. Tako su pored Sabora trubača, u Ljubljanu koprodukcija dobila Nagradu žirija u okviru programa Izvestan došle i ekipe Egzita, Bir festa, Nišvila i Nušićijade. pogled na Filmskom festivalu u Kanu. Za kraj ovog izbora iz aktuelnih programa kulturne saradnje Krajem prošle godine, u vreme Dana slovenačkog filma odrSrbije i Slovenije jedno podsećanje. žanih u Jugoslovenskoj kinoteci u Beogradu, organizovana je Prva predstava koja je iz Beograda igrana na teritoriji neke od panel-diskusija na temu Koprodukcije Slovenija-Srbija, iskustva bivših republika nakon raspada SFRJ je Oleana pozorišta Atelje i budućnost. Jedan od zaključaka čija bi realizacija vidno poboljšala 212. Bilo je to 5. maja 1995. godine, u Mariboru, u Sloveniji. Oleanu kinematografiju obeju zemalja odnosio se na distribuciju. Naime, Dejvida Memeta režirala je i prevela Vida Ognjenović, a igrali su i srpski i slovenački producenti sarađuju, realizuju zajednički film, Svetozar Cvetković i Nataša Čuljković. Međutim, mediji uopšte film se prikaže na nekom festivalu ili manifestaciji, ali ne dođe do nisu zabeležili gostovanje ove predstave u Mariboru, u Slovenskem većeg broja gledalaca. Rečeno je da Filmski centar Slovenije za narodnem gledališču (SNG). Tročlana ekipa predstave krenula je koprodukcione filmove koje je sufinansirao daje do 10.000 evra preko Mađarske i Beča za Maribor, ali im je već na prvoj granici za troškove distribucije, pa je recimo film Parada postigao veliku javljeno da je gostovanje otkazano zato što je u granatiranju Zagledanost u Sloveniji. Međutim, Filmski centar Srbije ne podržava greba pogođeno Hrvatsko narodno kazalište, pa je Ministarstvo distribuciju, pa srpsko-slovenački filmovi u našim bioskopima spoljnih poslova Slovenije otkazalo predstavu iz Srbije. Međutim, nemaju onoliko publike koliko zaslužuju. Tomaž Pandur, tada direktor SNG-a u Mariboru, našao je rešenje: Početkom marta, među desetak pisaca iz sveta, gost međupozorište je oglasilo da je predstava otkazana neposredno pred njen narodnog festivala Fabula u Ljubljani bio je i srpski pisac Igor početak, a ljude koji su došli da je gledaju pustili su u neosvetljeno Marojević. Njegov roman Majčina ruka nedavno je objavila pozorište i inkognito odigrali predstavu. Zato nigde zvanično nije slovenačka Beletrina, pa je Marojević zato i pozvan da bude deo zabeleženo da je ta predstava odigrana, ali zato o toj večeri rado Fabule, festivala na kome učestvuju autori čije su knjige prevedei lepo priča Svetozar Cvetković, glumac Oleane. ■ ne na slovenački jezik. Prošle godine gost Fabule iz Srbije bio je

26 | PARTNER SLOVENIJA

IMPOL SEVAL VALJAONICA ALUMINIJUMA A.D. SEVOJNO IMPOL SEVAL Valjaonica aluminijuma a.d. Sevojno je fabrika sa više od četrdeset godina iskustva u preradi aluminijuma i njegovih legura postupcima livenja, toplog i hladnog valjanja u bojene i nebojene trake i limove. Radimo proizvode visokog kvaliteta, po zahtevima kupaca i svetskim standardima, što je doprinelo ugledu IMPOL SEVAL-a na tržištu Evropske unije, Rusije i širom sveta.

U građevinarstvu naši proizvodi se koriste za izradu krovova, fasada, rolo-vrata, prozora, oluka, snegobrana, opšivki, termoizolacionih panela, kompozitnih panela, bondova, spuštenih plafona, elemenata za zaštitu od sunca. Koriste se i za proizvodnju automobilskih tablica, vertikalne saobraćajne signalizacije, delova transportnih sredstava. U prehrambenoj industriji za izradu tela i poklopaca konzervi za pakovanje hrane i pića, zatvarača za flaše, penicilinskih poklopaca i zatvarača… Bojeni limovi i trake iz IMPOL SEVAL-a sa savremene linije za bojenje „coil coating“ postupkom ugrađeni su na mnogim projektima u Evropi, Dubaiju, Rusiji...

Posebno dinamičan razvoj IMPOL SEVAL a.d. beleži od 2002. godine kada je tenderskom privatizacijom i kupovinom 70% kapitala IMPOL d.o.o. iz Slovenske Bistrice postao većinski vlasnik. Period od privatizacije, to jest od 2002. do 2016. godine obeležilo je: • investiranje 82,3 miliona evra u nabavku nove opreme i ulaganje u postojeću opremu, • rast godišnje proizvodnje sa 13.600 tona u 2002. godini na oko 60.000 tona u 2016. godini, • izmena asortimana proizvodnje i prodaje u pravcu proizvoda sa višim nivoom novododate vrednosti (orebreni limovi, bojeni proizvodi...), • rast izvoza pre svega na tržišta Nemačke, Italije i Rusije, tako da je dostignuta vrednost izvoza od preko 100 miliona evra, sa učešćem izvoza u ukupnoj proizvodnji od 96%. U 2016. godini IMPOL SEVAL a.d. započeo je nov investicioni ciklus u kome se planira ulaganje od 60 miliona evra, s tim da će u 2017. i 2018. godini biti uloženo 40 miliona evra. Realizacijom ovog investicionog ciklusa povećaće se kapacitet za proizvodnju hladno valjanih proizvoda sa sadašnjih 51.000 tona na 95.000 tona u 2025. godini, čime će IMPOL SEVAL a.d. ući u red renomiranih evropskih valjaonica aluminijuma srednjeg kapaciteta i time obezbediti stabilnost poslovanja na duži rok. KONTAKT: IMPOL SEVAL Valjaonica aluminijuma a.d. Prvomajska b.b., 31205 Sevojno, Srbija Tel:+381(0)31591100 Fax: +381(0)31 531 086 E-mail:office@impol.rs Web: www.impol.rs PARTNER SLOVENIJA | 27

LJUDI KOJI SU MENJALI SLOVENIJU: 60 GODINA OD SMRTI ARHITEKTE JOŽE PLEČNIKA

Ljubljana – Plečnikovo remek-delo

Samo je nekoliko gradova u svetu u kojima je delo jednog arhitekte promenilo samo tkivo grada. Za Barselonu je to Gaudi, koji je svojim građevinama i projektima ostavio trajni pečat na ovaj katalonski grad. Za Ljubljanu, glavni grad Slovenije, to je Jože Plečnik, koji je svojim radom izmenio i obeležio izgled grada polovinom 20. veka

ubljana će ovu godinu posvetiti Plečniku, izvanrednom majstoru arhitekture, obeležavanjem dva jubileja – 145 godina od njegovog rođenja (23. januara 1872) i 60 godina od njegove smrti (7. januara 1957). Jože Plečnik, veliki slovenački arhitekta, započeo je svoju karijeru u Beču i Pragu, da bi vrhunac dosegao u Ljubljani svojim divnim arhitektonskim delima, koja su, nakon dugog perioda baroka, gradu dala nov i plemenit izgled. Nakon Drugog svetskog rata Plečnik je pao u zaborav sve dok ranih 80-ih Evropa nije počela iznova da otkriva njegovu umetnost. Prekretnicu predstavlja izložba

28 | PARTNER SLOVENIJA

održana 1986. godine u pariskom Centru Pompidu. Nešto kasnije, 2006. godine, otkrivena je njegova bista u Praškom zamku, a iste godine otkrivena je spomen-ploča na njegovoj građevini Zaherlhaus u Beču. Naredne godine u Krakovu je održan simpozijum posvećen Plečniku, a Češka je čak predložila da se njegova Crkva Svetog srca Isusovog uvrsti u Uneskovu listu svetske baštine. Nakon što je Slovenija stekla nezavisnost, Plečnikov rad je prevrednovan i njegov lik se našao na novčanici od 500 tolara (pre nego što je Slovenija uvela evro). Plečnikovo stvaralaštvo može se pratiti kroz njegov bečki, praški i ljubljanski period. Karijeru je započeo u Beču, gde je projektovao osam velikih dela između 1901.

na istom mestu Američka ambasada obeležava svoju i 1914. godine: Langer vila, Los vila (u Melku), kuća porogodišnju proslavu 4. jula. U dvorištu Križanke nalazi se dice Vajdman i kuća i kapela porodice Zaherl, fontana i jedina statua arhitekte u Ljubljani, dok je kuća u kojoj Svetog Karla Boromejskog i crkva Svetog duha. Nakon je rođen, a koja se nalazi u ljubljanskoj četvrti Trnovo, toga je boravio u Pragu, gde je u periodu između 1926. i sada Plečnikov muzej. 1933. stvorio veliki broj remek-dela arhitekture, između Još jedno njegovo veliko delo predstavlja velelepni ostalog Rajsku baštu, baštu na zidinama, Prvo dvorište luk pogrebnih kapela, nastalih po uzoru na klasične Praškog zamka, Plečnikov hol, rezidenciju predsednika građevine, a koje se nalaze na ulazu u ljubljansko glavno Čehoslovačke, park predsedničke letnje rezidencije, groblje. Tu je takođe i stadion, izgrađen za potrebe Treće dvorište Praškog zamka, zadnje stepenište i Evharistijskog kongresa, održanog 1935. godine u baštu bastiona. Ljubljani. Arhitekta je ostavio svoj umetnički pečat i Ipak, najveća arhitektonska i kulturna postignuća na crkvi Svetog Franje Asiškog, kao i na župnoj crkvi ostvario je po povratku u domovinu, kada je 1920. postao profesor arhitekture u Ljubljani. Njegov slovenački period, koji se pre svega ticao Ljubljane, trajao je sve do njegove smrti. U ovom periodu ostvarena je Plečnikova zamisao novog plana slovenačkog glavnog grada, koji je podrazumevao, pre svega, povezanost gradskih trgova i parkova, ispresecanih spomenicima i obeliscima, čime je stvoreno prelepo uređeno okruženje. Njegovi najveći radovi ostvareni su u sklopu ovog projekta. Jedno od Plečnikovih najboljih ostvarenja predstavlja čuveno Tromostovlje, odnosno trostruki most. Nastao je tako što su originalnom mostu iz 1842. pridodata još dva pešačka . Međutim, oni nisu paralelni, već iskošeni i prate vijugavost reke, krećući se od Franjevačke crkve i trga sa spomenikom Franca Prešerna sve do čuvene Robove fontane. Fontana se nalazi ispred Gradske skupštine, iza koje se pruža još jedna velika znamenitost ENTERIJER NACIONALNE UNIVERZITETSKE BIBLIOTEKE grada – Ljubljanska tvrđava. U Ljubljani je još nekoliko Plečnikovih remek-dela: stadion, zgrada Privredne Najveća arhitektonska i kulturna postignuća ostvario je po komore (danas Ustavni sud), zgrada povratku u domovinu, kada je 1920. postao profesor arhitekture osiguravajućeg društva i, povezano u Ljubljani. Njegov slovenački period, koji se pre svega ticao sa već pomenutim Tromostovljem u Ljubljane, trajao je sve do njegove smrti samom centru grada, jedno dugačko niže zdanje, uglavnom dvospratnica, u Svetog Franje u Ljubljani, u koju je ugradio i elemente čijem sklopu je i riblja pijaca. Tu je i jedna od najvećih klasičnog hrama sa dorskim ulazom i holom inspirisanim Plečnikovih građevina – Narodna i univerzitetska bibliranohrišćanskim bazilikama. oteka. Elementi od cigle ugrađeni u zdanje inspirisano Plečnikovi radovi ukrašavaju i druge delove Sloveklasikom predstavljaju hrabro rešenje karakteristično nije i obuhvataju veliki broj crkava, manastira, zdanje za Plečnikovu arhitekturu. Biblioteka se nalazi nadomak štedionice, kraljevski lovački dom, a projektovao je i Kongresnog trga, sa njegove zapadne strane, i bivše nekoliko spomenika žrtvama Drugog svetskog rata Palate Karniola, danas glavne zgrade univerziteta. Pored širom zemlje. Bio je odgovoran i za obnovu dva zvonika biblioteke u Vegovoj ulici, Plečnik je podigao spomenike crkve u Ribnici, koji su uništeni tokom rata. Njegov slovenačkim muzičarima i lingvistima. Iza ugla, na Trgu genijalan rad proteže se i širom bivše Jugoslavije: u Francuske revolucije, postavljen je spomenik pesniku Hrvatskoj je dogradio crkvu u Trsatu u Rijeci i dizajniSimonu Gregorčiču i obelisk podignut u čast Napoleona rao plan za projekat proširenja svetilišta Majke Božje i njegovih Ilirskih provincija, čiji je glavni grad nekada Bistričke; radio je na crkvi i manastiru Svetog srca u bila Ljubljana. Na nekoliko koraka odatle je i manaOsijeku, Crkvi Gospe Lurdske u Zagrebu i na paviljonu stirski kompleks Križanke, posed tevtonskih vitezova Titove letnje rezidencije na Brionima. Projektovao je iz 13. veka, koji je Plečnik obnovio 1952. godine. Ovo i katedralu Svetog Josipa u Sarajevu i Crkvu Svetog zdanje i park koji se nalazi u njegovom sastavu postali Antuna Padovanskog u Beogradu. ■ su mesto održavanja Ljubljanskog letnjeg festivala, a PARTNER SLOVENIJA | 29

KORPORATIVNO ŽELJKO PULJIĆ, GENERALNI DIREKTOR ISKRATELA

Optimisti s razlogom Digitalizaciju treba razumeti kao širu digitalnu promenu poslovanja na osnovi vrsta tehnologija, kao što su internet (IoT), oblak, analitika velike količine podataka, automatizacija procesa na osnovi digitalne inteligencije i infrastrukture. Kompanije koje se brže prilagode promenama i pozicioniraju u novim brendovima biće dugoročno uspešne

• Svoje proizvode nudite u delatnostima telakve zahteve digitalizacija postavlja – Veoma bitan će biti početak modernizacije privredi i kakva rešenja u tome nudi ruske TK mreže prelaskom na virutalizoekomunikacija, transporta, javne sigurnosISKRATEL? ti i energetike? Koja je zajednička tačka u vanu Iskratelovu mrežnu platformu. To – U Iskratelu pratimo najnovije trendte četiri industrije? će biti jedan od prvih većih takvih pro– Zajedničke su naše platforme za integove tehnološkog razvoja uz pomoć integrisanjekata u svetu. Izuzetno je važno da se poslovanje ubrzano otvara u Iranu, novom ih digitalnih rešenja. Uključeni smo u tržišnu risanu multimedijsku komunikaciju, koje strateškom tržištu kompanije, gde smo bitku digitalizacije industrijskih vertikala, služe operativno-tehnološkim procesima i uglavnom transporta i energetike, a sedimo i na talasu smart tehnologija i rešenja. Nudimo platforme i apIntenzivno širimo globalnu partnersku mrežu za prodaju naših likacije za „pametne“ gradove, kao i proizvoda i usluga, u želji da prodremo na nova tržišta i nove kritične komunikacije za nadogradnju kontinente aplikacija za javnu sigurnost. U našem portfoliju preovlađuju integrisana infokomunikaciona rešenja u nadzornim sispotpisali ugovore za modernizaciju i izgradklasičnoj poslovnoj komunikaciji. Zajednička svim rešenjima i aplikacijama je sopstvena temima i kontrolnim, obaveštavanje i reakcija nju širokopojasne in core TK mreže. Nakon platforma za oblak, koja je razvijena na osnovu u vanrednim situacijama koje iziskuju mere upravo potpisanog dogovora na sajmu Inotvoreno-kodiranih rešenja i nudi mogućnost sigurnosti u transportu, pre svega železničkom notrans u Berlinu, planiramo početak radova virtualizacije i orkestracije različitih ap(gde nudimo celokupnu integraciju sa signalnos turskim železnicama TCDD. Planiramo bisigurnosnim sistemom, obaveštavanjem likacija. Rešenja za obezbeđenje sigurnosti u tan pomak u sopstvenom tržišnom delovanju putnika i obezbeđenjem sigurnosti), kao i različitim kritičnim situacijama imaju mnogo jer intenzivno širimo globalnu partnersku digitalizaciju tovarnog saobraćaja. U enerzajedničkih tačaka u svim vertikalama. I IoT mrežu za prodaju naših proizvoda i usluga, te želimo da prodremo na nova tržišta i na getici i pametnim gradovima nudimo IoT platforma, koju razvijamo za oblast energetnove kontinente. Govorimo o relativno veplatformu koja će obuhvatati, analizirati i ike, biće upotrebljiva u šire svrhe. Želimo da unapred prenositi podatke iz mnoštva senizgradimo sinergiju i prenosimo iskustva koja likim projektima, nekoliko desetina miliona dobijamo iz jedne industrije u drugu. evra. Zato je proces izbora i pregovaranja zora i danas odvojenih podsistema. To će dugotrajan, a plan prihoda za 2017. smo omogućiti rešenja za efikasno vođenje i postavili na nivo od oko 100 miliona evra, nadzor energetskih sistema distribucije • Kakvi su vaši planovi za ovu i sledeću goddok će u 2018. godini taj iznos najverovatnije sledeće generacije, sa mnoštvom novih izvora inu (tehnološki, tržišni, rast prihoda, dobit, ubedljivo preći tu granicu. ■ i rešenja za energetsku efikasnost. nova dostignuća u razvoju)?

30 | PARTNER SLOVENIJA

KORPORATIVNO

Digitalizacija poslovnih procesa u bankarskom sektoru

Kompanija SRC sistemske integracije d.o.o. iz Beograda uspešno posluje od 2003. godine u sastavu SRC grupe, čije je sedište u Ljubljani. Specijalizovana za poslovna rešenja, kompanija se fokusirala na razvoj i implementaciju složenih softverskih sistema iz oblasti upravljanja poslovnim procesima i elektronskom dokumentacijom

pU proteklih 14 godina poslovanja imali smo priliku da radimo u javnoj upravi – od vlada, ministarstava, vladinih kancelarija i fondova do jedinica lokalne samouprave, zatim u bankarskom sektoru – za veliki broj poslovnih banaka, kao i u organizacijama iz različitih privrednih grana. Rezultat toga je preko 50 projekata u sedam zemalja i ogromno iskustvo, koje svakim novim projektom obogaćujemo i prenosimo na naše klijente. SRC Beograd je svoje aktivnosti u velikoj meri usmerio na razvoj i implementaciju softverskih rešenja za automatizaciju poslovnih procesa i procesa odlučivanja u bankarskom sektoru. Od 2004. godine, kada je implementirano rešenje u NBS, nizali su se projekti u bankama: UniCredit, Banca Intesa, ADDIKO (ex Hypo-Alpe-Adria) Bank u svih pet zemalja regiona, Opportunity, AIK, NLB Beograd, NLB Montenegro. Do sada smo implementirali rešenja u 13 banaka u regionu. Prateći svetske tehnološke trendove, kao i trendove koje diktira tržište softverskih rešenja za banke, a pre svega sledeći potrebe naših klijenata, sa kojima se trudimo da u stalnom kontaktu pratimo težnje i pomažemo ostvarenje njihovih ciljeva, mi smo naša rešenja postavili na kurs digitalizacije poslovnih procesa, bazirane na servisno orijentisanoj arhitekturi (SOA) i integraciji različitih tehnoloških alata i rešenja kao što su Document Managenet System (DMS), Business Proces Management (BPM), Business Rules Management System (BRMS) i sl. sa jedne strane, i raznih bankarskih sistema i aplikacija koji se sa druge strane koriste u bankama. Rezultat ovog pristupa jeste portfolio proizvoda koji predstavlja široku i fleksibilnu tehnološku platformu za modeliranje, lansiranje i upravljanje proizvodima banke, uz maksimalnu automatizaciju svih koraka u tom procesu, kroz integracije sa različitim, što internim,

što eksternim servisima (APR, kreditni biro, core aplikacije...), uključujući i automatizaciju samog procesa donošenja odluke baziranog na pomenutom BRMS-u (decision engine tool). Front-end moduli, koji su deo platforme, odlikuju se sa maksimalnim Ux (task driven UI), čiji je efekat jednostavna implementacija za krajnje korisnike, praktično bez ili sa veoma malo potrebne obuke. Automatizacija, optimizacija i generalno pojednostavljenje procesa, podiže efikasnost i skraćuje vreme obrade, a kao krajnji rezultat postiže povećan obim plasmana uz adekvatnu kontrolu rizika. Ova rešenja karakterišu: Jednostavnost • Web platforma. Podrška za mobilne uređaje • Instrukcije u okviru ekrana • Integrisani alati: card reader, digital signing pad Univerzalnost • Katalog proizvoda fizičkih i pravnih lica • Podrška za sve kanale distribucije • Servisi za generisanje dokumentacije i

digitalno potpisivanje Automatizacija •A utomatizacija prilikom unosa podataka (data capture) •K nock out kriterijumi i donošenje odluke • I zrada i štampa dokumentacije (print-out) •K ontrola rizika •A rhiviranje Potpuna digitalizacija •M aksimalna digitalizacija procesa obrade (u skladu sa aktuelnim propisima), sa elektronskim dokumentima Ono što mi, kao aktivni učesnici na ovom tržištu, primećujemo, jeste nastavak trenda digitalizacije i automatizacije poslovnih procesa, i sve veću zainteresovanost na tom planu. Mi smo spremni da zajedno sa saradnicima iz banaka, pomeramo granice upotrebe softverskih rešenja u raznim procesima odlučivanja u bankama i na taj način im pomognemo da se bolje pozicioniraju u rasplamsaloj tržišnoj utakmici. Zato smo spremili naš „odgovor“ za te zahteve i odlučno i proaktivno im krenuli u susret. ■

PARTNER SLOVENIJA | 31

TURIZAM: BANJE I VELNES CENTRI SLOVENIJE

Zaboravite na stres! Slovenija se prostire preko veoma raznolikih i raznovrsnih regija. To je jedina država u Evropi koja spaja svet Alpa i Mediterana, Panonski basen i kraške predele. Predstavlja idealnu sredinu za zdravstveni turizam zahvaljujući toplom, mediteranskom letu, ljubaznim i srdačnim ljudima i prekrasnoj okolini. Savršeno mesto na kome ćete umanjiti stres koji prati medicinske tretmane, posle čega ćete se osetiti osveženo i preporođeno

o Slovenije se veoma lako dolazi iz bilo kog kraja Evrope ili sa drugih internacionalnih lokacija, a nalazi se na samo 350 kilometara od srpske granice. U samoj zemlji ćete se vrlo lako snaći, zahvaljujući stotinama kilometara sasvim novih auto-puteva izgrađenih poslednje decenije, kao i odličnoj mreži železnica. Slovenija je zemlja u usponu, ali se taj razvoj pažljivo planira, uz punu potpunu posvećenost očuvanju neverovatne lepote i prirodne raznolikosti predela. Slovenački pejzaž, od Alpa preko drevnih šuma,

32 | PARTNER SLOVENIJA

pa sve do obale Jadrana, nudi mnogo svim posetiocima i u Sloveniji su rešeni da tako i ostane. Ukoliko pre ili nakon lečenja budete u prilici da istražite ovu izuzetnu zemlju, naići ćete na kvalitetnu hranu i vino, prizore koji će vas ostaviti bez daha, kao i na ljubazne stanovnike ove mlade, ali i drevne zemlje. Ako se odlučite da se u Sloveniji lečite, možete dosta da uštedite ako poredimo iste usluge u drugim evropskim zemljama. Slovenačka asocijacija za zdravstveni turizam vodi se jednostavnim principom – održavanje visokog nivoa usluga po konkurentnim

banja zastupa 15 banja i termalnih kupatila. cenama. To je u poslednjih nekoliko godina rezultiralo stvaranjem Slovenačke banje su poslednjih nekoliko godina zdravstvenom stabilne reputacije širom Evrope. Pokazalo se da ovakva strategija turizmu posvetile veliku pažnju organizujući različite programe za funkcioniše, što potvrđuje više od 33.000 posetilaca koji godišnje dolaze na lečenje u Sloveniju i prosečno potroše oko 1.100 evra. Najzastupljenije su ortopedske operacije, zahvati zamene Slovenački pejzaž, od Alpa, preko drevnih šuma, pa sve do kolena i kuka, kao i sve vrste estetskih jadranske obale, nudi mnogo svim posetiocima i u Sloveniji su zahvata i estetske stomatologije. rešeni da tako i ostane U poređenju sa troškovima u drugim zemljama, jedan zdravstveni turista u poboljšanje i održavanje zdravlja tokom svih godišnjih doba i za Sloveniji uštedi preko 10.000 evra na, recimo, rekonstrukciji vilice, stalne i za povremene posetioce. U ponudi su i različiti tretmani i koja traje mesec dana i obavlja se kod estetskog stomatologa. rehabilitacioni programi za poboljšanje i održavanje zdravlja. Tokom Većina pacijenata uštedi i do 60% troškova za lečenje. Ako se boravka u banji svako je u prilici da sazna koje su to potrebe tela i tome dodaju i povoljna cena putovanja, predivne lokacije, moderna kako ih ispuniti korišćenjem prirodnih resursa i zdravom ishranom. infrastruktura, prijatno stanovništvo i kultura banja i zdravstvenih „Različitim vrstama preventive, lečenja i izlečenja ovde se centara Slovenija se veoma visoko kotira, bez obzira na to koji posvećuje velika pažnja“, kažu u Sloveniji, čije banje su nadaleko tretman odaberete. poznate i imaju dobru reputaciju, bilo da je u pitanju postoperativna Slovenija leži na vodama! Bilo da su u pitanju pijaće, termalne rehabilitacija, tretman reumatskih bolesti, kardiovaskularnih oboili lekovite, ova zemlja se visoko kotira na evropskoj skali voda. S obzirom na ovolika prirodna bogatstva, lista bolesti koje se ljenja, problema sa digestivnim i urinarnim traktom, metaboličkih leče ili čiji se simptomi ublažavaju boravkom u zdravstvenim problema, oštećenja muskulature, kostiju ili kičme, pa sve do centrima Slovenije izuzetno je dugačka. Slovenačka asocijacija ginekoloških, neuroloških i plućnih bolesti. PARTNER SLOVENIJA | 33

Mnogi poznati sportisti koji su pretrpeli različite povrede dolaze kupatila, masažne bazene i različite kupke, masaže (klasična ručna u slovenačke banje na lečenje. Činjenica je da danas sve više ljudi masaža, refleksološka masaža stopala, limfna drenaža). Pojedini pati od bolesti prouzrokovanih neadekvatnom ishranom i stresom. centri nude masaže i tretmane bazirane na veštinama sa Dalekog Obolelo telo gubi sposobnost samoisceljenja i zbog toga mnogi istoka (šiacu, reiki, ajurveda, sawadee, watsu, tui-na, scen tao, medicinski stručnjaci ne leče samo simptome bolesti već pružaju masaža vulkanskim kamenjem). Usluge pružaju isključivo obučeni savete o ishrani i zdravom životu. Zato su banje raj za posetioce profesionalci koji poseduju potrebne sertifikate. Velnes hoteli se Slovenije koji žele da rade na očuvanju svog zdravlja ili da jednostavpreporučuju gostima koji su zainteresovani za različite sadržaje, koncerte, radionice i obilaske koji hrane dušu i telo. no uživaju u prirodnim lepotama zemlje. Blagodeti blatnih kupki, Usluge u velnes hotelima podeljene su u nekoliko kategorija: kupanja u slanim rastvorima, masaža, mineralne vode za piće u termi Radinci ili Rogaškoj Slatini, poznati su još od vremena Rimskog carstva, pa Slovenija leži na vodama! Bilo da je u pitanju pijaća voda, termalna otuda i naziv – Rimske toplice. Mudrost, iskustvo, prirodno okruženje ili lekovita, ova zemlja se visoko kotira na evropskoj skali voda i sport su recepti za krilaticu „U zdravom telu je i zdrav duh“, a slovenačke duh&um – društveni i kulturni događaji, obilasci, radionice, prebanje mnogo toga nude, u smislu bogatog duhovnog, kulturnog i tradicionalnog života. davanja; zdravlje – usluge bazirane na znanjima tradicionalne Velnes centri u Sloveniji uglavnom se nalaze u okviru prirodnih medicine i klinika za lepotu; vitalna hrana – izbor vegetarijanskih lečilišta, banja ili hotela. Mogu se naći u unutrašnjosti, u okviru i makrobiotičkih dijeta; lepota i kozmetika – usluge salona za apartmanskih kompleksa, ali i na ekološkim turističkim posedilepotu, kozmetičke masaže, pedikir, manikir, frizer; relaksacija i komfor – različite masaže i kupke, joga, pilates i taj-či. ■ ma. Većina velnes centara nudi fitnes, solarijum, turska i finska

34 | PARTNER SLOVENIJA

PARTNER SLOVENIJA | 35

LJUDI KOJI SU MENJALI SVET FRIC PREGL (1869–1930), DOBITNIK NOBELOVE NAGRADE ZA HEMIJU

Austrijski nobelovac slovenačkog porekla Fric Pregl je rođen u Lajbahu, današnjoj Ljubljani, 3. septembra 1869. godine gde je pohađao lokalnu gimnaziju, da bi zatim nastavio obrazovanje na Univerzitetu u Gracu, na studijama medicine. Mada rođen u Sloveniji, vodi se kao austrijski nobelovac, shodno istorijskim prilikama tog vremena

oktorirao je 1894. godine, ali je i pre toga radio kao asistent predavač profesora Aleksandra Roleta, iz oblasti fiziologije i histologije, da bi, nakon profesorove smrti 1903. godine, preuzeo njegovo mesto. U ovom periodu Pregl je takođe stekao znanja iz različitih oblasti hemije, pod vođstvom profesora Skraupa. Godine 1904. odlazi u Nemačku, gde je nakratko studirao kod profesora Gustava V. Hufnera u Tibingenu, zatim kog Vilhelma Ostvalda u Lajpcigu i kod Emila Fišera u Berlinu. Po povratku u Grac, 1905. godine, Pregl je radio na Medicinsko-hemijskom institutu, zajedno sa K. B. Hofmanom, i imenovan je za foren-

36 | PARTNER SLOVENIJA

zičkog hemičara za oblast Graca 1907. godine. U tom periodu započinje svoja istraživanja na belančevinama i analize žučne kiseline. Njegov rad je, međutim, bio otežan usled nedostatka materijala i to ga je usmerilo na traženje metoda koje bi zahtevale manje količine materijala prilikom izrade kvantitativne analize elemenata u jedinjenjima. Od 1910. do 1913. bio je profesor na Univerzitetu u Insbruku, gde je gotovo u potpunosti bio posvećen razvoju metode kvantitativne organske mikroanalize. Nastavio je sa ovim istraživanjima i kada je ponovo pozvan da predaje na Univerzitetu u Gracu 1913, imenovan je za dekana Medicinskog fakulteta za

nagrada ne dodeljuje za otkriće, već za modifikovanje i usavrškolsku 1916/17. godinu, a potom i prorektora Univerziteta u šavanje postojećih metoda. Gracu za školsku 1920/21. U ranim fazama svog istraživanja Pregl je izbegavao objavljivanje U početku se njegov naučni rad uglavnom kretao u oblasti izveštaja o svojim eksperimentima, dok se nije uverio da se ove fiziologije i fiziološke hemije, a kasnije se okrenuo proučavanju metode uspešno primenjuju u njegovoj, ali i u drugim laboratokonstituisanja hemijskih jedinjenja, posebno ispitivanju žučnih rijama. Onda je 1917. skupio sva svoja otkrića u monografiji pod kiselina. Do 1912. je uspevao da, koristeći sopstvene metode nazivom Die quantitative Microanalyse (objavio ju je J. Springer kvantitativne mikroanalize, izmeri prisustvo ugljenika, vodoniu Berlinu). Drugo izdanje objavljeno je 1923, a treće redigovano i ka, azota, sumpora i halogena, koristeći samo 5–13 mg početne prošireno (na 256 strana) pojavilo se 1930. godine. Kasnija izdanja materije, sa rezultatima jednako pouzdanim kao što je slučaj sa rezultatima dobijenim makroanalizom. Kasnije Nakon dodele Nobelove nagrade za hemiju 1923. godine hemičari je usavršio svoje metode iz celog sveta došli su na Medicinsko-hemijski institut u Gracu da do te mere da mu je 3–5 proučavaju Preglovu tehniku kvantitativne organske mikroanalize, mg bilo dovoljno. Pregl je pod njegovim vođstvom takođe doprineo brojnim mikrometodama za meredigovao je doktor H. Rot. Sedmo izdanje objavljeno je 1958. renje atomskih grupa i razvio je niz aparata, uključujući i osetljive (Springer, Beč). Preglova monografija takođe je prevedena na mikrovage, koje su mu bile neophodne za rad. francuski i engleski jezik. Priznanje za svoj rad dobio je u vidu Nagrade za životno delo Pregl se nikada nije ženio i preminuo je u Gracu nakon kratke iz oblasti hemije, od Kraljevske akademije nauka u Beču (1914), bolesti, 13. decembra 1930. u svojoj 61. godini. Neposredno pred zatim je stekao počasni doktorat iz filozofije na Univerzitetu smrt donirao je značajnu sumu novca Bečkoj akademiji nauka za u Getingenu (1920), a 1921. izabran je za dopisnog člana Akapodršku mikrohemijskim istraživanjima i namenio ih za godišnju demije nauka u Beču. Najveće i neočekivano priznanje stiglo nagradu austrijskim naučnicima za izuzetan rad na polju mikroje od Švedske kraljevske akademije nauka, 1923. godine, kao hemije. Od tada Bečka akademija nauka dodeljuje ovu nagradu Nobelova nagrada za hemiju. Olaf Hamarsten, u to vreme pod nazivom Nagrada Fric Pregl. ■ predsedavajući Nobelovog komiteta, istakao je da se Preglu PARTNER SLOVENIJA | 37

GASTRONOMIJA

Istarsko blago: tartufi

Skrivene duboko u tlu slovenačke Istre, rastu specifične, aromatične, misteriozne gljive – beli tartufi. Cenjene su zbog svog izuzetnog kvaliteta, a cena im doseže gotovo astronomske visine 38 | PARTNER SLOVENIJA

ezona tartufa traje bez prekida, razlikuje se samo to koja vrsta tartufa je karakteristična za koje doba godine. Postoji devet jestivih vrsta, a vreme berbe varira od jedne sorte do druge. Sakupljanje se odvija tokom cele godine, a između septembra i januara je vreme belih tartufa, koji su crèmede-la-crème među tartufima. Upravo je ova sorta zaslužna za slavu

i misteriju koja prati sve tartufe. Ova vrsta je najI pored velikog broja plagijata na tržištu, samo vrhunski stručnjaci rasprostranjenija upravo mogu da prepoznaju poreklo i kvalitet tartufa. A istarski su svakako na području slovenačke među najboljima u svetu Istre. Iako su najcenjeniji kada se upotrebljavaju sveži, beli tartufi se mogu Sakupljanje tartufa ne može da se obavi bez pomoći posebno se koristiti i u umacima ili čuvati na različite načine. obučenih pasa. Ovo je najpraktičniji metod sakupljanja, jer se Tartufi su najcenjenija vrsta pečurki na svetu. To su podzemne psi lako dresiraju i onda uživaju u traženju ovih retkih gljiva. Psi gljive koje se, zbog svoje snažne arome, koriste u vrlo malim ih traže na velikom šumskom prostoru, nanjuše ispod zemlje i količinama, poput začina. Rastu pod zemljom, gde se vezuju sakupljač ih potom jednostavno izvadi. za korenje drveća ili žbunja, i tako se snabdevaju hranljivim Danas tartufi u Sloveniji nisu zaštićena vrsta, tako da je svamaterijama. Na ovaj način koriste hlorofil, koji bi im inače bio kome dozvoljeno da ih sakuplja. Ovo se zasad odnosi na tartufe nedostupan, zbog položaja ispod zemljine površine. U Evropi koliko i na ostale gljive – svako može sakupiti do dva kilograma raste devet jestivih vrsta, a postoje i one koje se ne jedu. za sopstvene potrebe. Zbog velike potražnje i visokih cena, tartufe prate i brojne Bogati su proteinima, a specifičan miris i aroma predstavljaju imitacije dostupne na tržištu. Slične gljive rastu i u drugim denjihov zaštitni znak. Odišu snažnim feromonima i na taj način lovima sveta, na primer u Aziji, ali se po svom kvalitetu ne mogu izazivaju osećaj privlačnosti čije je poreklo nemoguće odrediti. To uporediti sa tartufima iz Evrope i Slovenije. je možda razlog što su u prošlosti tartufima pripisivane magične moći. Tartufi nikoga ne ostavljaju ravnodušnim – ili ih volite ili ne. Zbog svoje vrednosti i izuzetne aromatičnosti, tartufi se upotrebljavaju u manjim količinama, kao začin. Postoji na stotine recepata, a svaki kuvar im daje svoj poseban pečat. Možete odabrati pastu sa tartufima, jaja ili palentu sa ovim dodatkom. Najlepši su sveže naribani preko jela i tada daju vrlo specifičan ukus i aromu. I pored velikog broja plagijata na tržištu, samo vrhunski stručnjaci mogu da prepoznaju poreklo i kvalitet tartufa. A istarski su svakako među najboljima u svetu. ■ PARTNER SLOVENIJA | 39

REGISTAR KOMPANIJA BIMEX D.O.O. Predstavnik u SPK Dobrica Nikolić Đorđa Stanojevića 9A 11070 Novi Beograd Tel: +381 11 630 7880 dobrica.nikolic@bimex.si www.bimex.si BISNODE D.O.O. Miroslav Ekart, direktor Milutina Milankovića 7v 11070 Novi Beograd Tel: +381 11 225 2747 miroslav.ekart@bisnode.rs www.bisnode.rs BLUMEN GROUP D.O.O. Nataša Pavlović – Bujas,direktor Radoja Domanovića 16 11000 Beograd Tel: +381 11 386 1970 natasa.blumen@yahoo.com www.blumengroup.rs BTS SER COMPANY D.O.O. Milan Mihailović, direktor Bul.vojvode Mišića 14 11000 Beograd Tel:+381 11 265 6068 milanbts@sezampro.rs www.bts-company.com ABC NEPREMIČNINE D.O.O. Andrej Kuplenk, direktor Tivolska 48 1000 Ljubljana Tel: +386 1 3 000 000 andrej.kuplenk@abc.si www.abc.si ADVOKAT DRAGAN GAJIN Dragan Gajin, advokat Kneza Miloša 16/8 11002 Beograd Tel: +381 6 276 7883 dragan.gajin@gajin.rs www.gajin.rs ADVOKAT JOVAN JEREMIĆ Jovan Jeremić, advokat Nušićeva 6 11000 Beograd Tel: +381 24 907 77 jovan.jeremic@jlaw.rs ADVOKATI SPASIĆ&PARTNERI Darko Spasić, advokat Gospodar Jovanova 73 11000 Beograd Tel: +381 11 263 3872 office@spasicpartners.com www.spasicpartners.com ADVOKATSKA KANCELARIJA JOKSOVIĆ, STOJANOVIĆ&PARTNERI Milan Joksović, advokat senior partner Internacionalnih brigade 38

11000 Beograd Tel: +381 11 344 5970 milan@jsplaw.co.rs AGENCIJA ZA PREVOĐENJE ZORAN POPOVIĆ PR Zoran Popović, direktor Berbersko, Ciglana b.b 23000 Zrenjanin Tel: +381 23 533 591 zorandxb@gmail.com www.prevodjenje.rs ALCA TRGOVINA D.O.O. Mitja Janežić, direktor Beogradska 7 11272 Dobanovci Tel: +381 11 205 4400 mitja.janezic@alcagroup.com www.alca.rs ALLIANCE INTERNATIONAL MEDIA D.O.O. Ivan Novčić, generalni direktor Mekenzijeva 67 11000 Beograd Tel: +381 11 245 0508 i.novcic@aim.rs www.aim.rs AMADEJ D.O.O. Mojca Gorkič, direktor Proletarska 4 1000 Ljubljana, Slovenija Tel: +386 15 421 240 info@poslovni.si ivo@amadej.com www.poslovni.si

40 | PARTNER SLOVENIJA

AOD TSG Ljubica Tomić, Advokat Carice Milice 3 11000 Beograd Tel: +381 11 328 5153 office@tsg.rs www.tsg.rs

CABLEX-S D.O.O. Goran Mikanović, direktor Slavka Adamovića 32 22420 Platičevo Tel: +381 22 215 0515 goran.mikanovic@ cablex-group.com www.cablex.si

APO PLUS D.O.O. Nada Klemenčič, vlasnik Goran Čubrilo, generalni direktor Bul.Mihaila Pupina 6/15 11070 Novi Beograd Tel: +381 11 220 0635 office@apo.rs goran.cubrilo@apo.rs www.apo.rs

CASH BACK IMO D.O.O. Mirko Vincentić, direktor Stevana Mirkovića 8 11080 Zemun Tel:+381 11 307 6640 cashbackbelgrade@ eunet.rs www.unitedcashback.com

ASEE D.O.O. Zvezdan Horvat, direktor Ljubice Ravasi 16 21000 Novi Sad Kralja Milana 25 11 000 Beograd Tel:+381 11 364 0740 irena.bulat@asee.rs bgoffice@asee.biz www.asee.biz AUSTROCHEM D.O.O. Srđan Bučić, direktor Bul.Vojvode Mišića 14 (hala 6, lok.2) Tel: +381 11 283 6470 austrochem@austrochem.rs www.austrochem.si

CELJSKE MESNINE Z DEŽELE D.O.O. Dane Mioković, direktor Autoput Beograd-Novi Sad 96 11080 Zemun Beograd Tel: +381 11 375 0227 celjskemesnine@open. telekom.rs www.celjske-mesnine.si CINKARNA CELJE D.D. PREDSTAVNIŠTVO BEOGRAD Dragoljub Barbulović, direktor Resavska 76 11000 Beograd Tel:+381 11 265 9484 d.barba@yubc.net www.cinkarna.si

COLOR MEDIA COMMUNICATIONS D.O.O. PETROVARADIN Robert Čoban, direktor i vlasnik Štrosmajerova 3 21132 Petrovaradin Tel: +381 11 404 4963 ruza.ristanovic@color.rs www.color.rs CONFIDA CONSULTING Nevenka Petrović, direktor Knez Mihailova 22 11000 Beograd Tel: +381 11 303 9104 n.petrovic@confida.rs office@confida.rs www.confida.rs D.R. GILBERT CENTAR GROUP Dragiša Ristovski, direktor Ilirska 5 11000 Beograd Tel: + 381 11 276 2168 d.ristovski@ drgilbert-centar.com www.drgilbert-centar.com

DHL INTERNATIONAL BEOGRAD D.O.O. Darko Babić, generalni direktor Jurija Gagarina 36 v 11070 Novi Beograd Tel:+381 11 310 5500 info-rs@dhl.com www.dhl.rs DIREKTNA BANKA A.D. Dragan Lazarević, predsednik Izvršnog odbora Slavica Pešić, marketing menadžer Kralja Petra I 26 34000 Kragujevac Tel: +381 34 335 617 info@direktnabanka.rs www.direktnabanka.rs DOBA Polona Baloh, direktor Prešernova ulica 1 2000 Maribor, Slovenija Tel:+386 2 228 3890 polona.baloh@doba.si jasna.baloh@doba.si peter.baloh@doba.rs www.vpms.si www.doba.rs

DATALAB SR D.O.O. Aleksandar Bukumirović, direktor Bul. A. Čarnojevića 99v 11070 Novi Beograd Tel: +381 11 404 8600 info@datalab.rs www.datalab.rs

DON DON D.O.O. Aleš Mozetič, predstavnik u SPK Bul.Zorana Đinđića 144b 11070 Novi Beograd Tel: +381 11 267 0935 office@dondon.rs www.pdm.rs

DDESIGN AGENCIJA Marjanović Danijela, direktor Majke Jevrosime 7 11000 Beograd Tel: +381 11 286 1701 agencija.ddesign@gmail.com

DUTB D.O.O. Duška Urbancl, direktor Milutina Milankovića 7v 11070 Novi Beograd Tel: +381 11 225 2323 duska.urbancl@dutb.rs

DDOR GARANT A.D. BEOGRAD Aleksandar Šiljegović, direktor Anđelka Milin, direktor Maršala Birjuzova 3-5 11000 Beograd Tel: +381 11 303 6142 aleksandar.siljegovic@garantpenzije.eu www.garant-penzije.eu

E-DISTI D.O.O. Zoran Žugić, direktor Učitelja Miloša Jankovića 2 11000 Beograd Tel: +381 11 415 5008 zoran@e-disti.com www.e-disti.com

DEGORDIAN D.O.O. Igor Grmuša, direktor Miljačka 3 11000 Beograd Tel: +381 64 121 4457 igor.grmusa@degordian.com www.degordian.com DETEL.COM D.O.O. Nebojša Jovanović, direktor Bul. M. Pupina 10ž, lok br.28 11070 Novi Beograd Tel: +381 11 383 5695 office@detel.rs www.detel.rs

EKAPIJA.COM D.O.O. ZA ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE Aleksandar Parezanović, direktor Zdravko Lončar, direktor Bul.Mihajla Pupina 10A 11070 Novi Beograd Tel:+381 11 715 2240 marketing@ekapija.com aleksandar.parezanovic@ ekapija.com zdravko.loncar@ekapija.com www.ekapija.com EKOMETAL D.O.O. Ivana Gajin, direktor Grobljanska 2

22408 Vrdnik Tel: +381 22 465 306 office@ekometal.com www.ekometal.com EKSPOGRUPA D.O.O. Miha Čebulj, direktor Tomšićeva 3 1000 Ljubljana, Slovenija Tel: +386 59 051 410 miha.cebulj@messe-berlin.si www.messe-berlin.si ELITON BG D.O.O. (TONELI) Valentin Zdravko Špes, direktor Nebojša Drobnjaković, izvršni direktor Miloša Pocerca 30/21 11000 Beograd Tel:+381 11 361 0942 info@elitonbg.rs www.toneli.si ENEL PS D.O.O. Saša Mihailović, direktor Milanka Bizjak Omladinskih brigada 102 11070 Novi Beograd Tel:+381 11 314 9992 office@enelps.com www.enelps.com ESOTECH SOLUTIONS D.O.O. Vito Černovšek, direktor Španskih boraca 52 11070 Novi Beograd Tel: +381 11 233 0194 esotech.solutions.bg@ gmail.com www.esotech.si ETI B D.O.O. Miodrag Stojković, direktor Braće Jerković 120 11000 Beograd Tel: +381 11 396 1668 miodrag.stojkovic@etib.rs etib@etib.rs

www.eti.si www.etib.rs ETOL JVE D.O.O. Ernest Kremžar, direktor Bul.Vojvode Stepe 40 21000 Novi Sad Škofja vas 3000 Celje, Slovenija Tel: +381 21 630 2011 ernest.kremzar@etol-jve.co.rs www.etol.com EUROCOM INTERNATIONAL D.O.O. Radoslav Šalipurović, direktor Batajnički drum 211B 11185 Beograd Tel: +381 415 5008 radoslav.salipurovic@ eurocom-bg.rs www.eurocom-bg.rs EVOLVEA D.O.O. Aleksandar Nikolić, direktor Prizrenska 7/II 11000 Beograd Tel:+ 381 11 362 3114 aleksandar.nikolic@evolvea.rs www.evolvea.com FCC EKO D.O.O. BEOGRAD Bojan Marković, generalni direktor Mokroluška Nova 5 11010 Beograd Tel: +381 11 347 0323 info@fcc-group.rs www.fcc-group.rs FENIKSŠPED D.O.O. Boštjan Valenko, direktor Zgornji Brnik 130e 4210 Brnik Aerodrom, Slovenija Tel: +386 42 016 802 natasa.gregorin.v@fenikssped.si www.fenikssped.si

P A R T N E R

FERROČRTALIČ D.O.O. Goran Ćirlić Bul. A. Čarnojevića 94, lok. 4 11070 Novi Beograd Tel: +381 11 312 297 info-srbija@ferrocrtalic.com www.peskarenje.net FIRST DATA SCG D.O.O. Olja Dakić, generalni direktor za jugoistočnu Evropu Kopernikova 8 11000 Beograd Tel: +381 11 207 1100 office@firstdata.rs www.firstdata.rs FLOOREKSPERTS D.O.O. Matevž Trpin, direktor Jurija Gagarina 36d 11070 Novi Beograd Tel: +381 11 228 1409 matevz.trpin@alpod.si www.floorexperts.com FLUX PRO D.O.O. Đorđe Mitrović, direktor Majora Zorana Radosavljevića 374 11080 Zemun Tel: +381 11 655 7837 djordj.mitrovic@flux.rs www.flux.rs FLY FLY TRAVEL D.O.O. Marko Ljupković Knez Mihailova 30/II 11000 Beograd Tel: +381 11 218 5616 marko.lj@flyflytravel.com www.flyflycorporate.com FOCUS FACTOR PLUS D.O.O. Borec Miklavž, direktor i vlasnik Vladimira Popovića 6/A209 11070 Novi Beograd Tel: +381 11 269 4920 office@focusfactor.rs www.focusfactor.rs

Z N A N J A

KOVINTRADE d.o.o. BEOGRAD Batajnički drum 23, 11186 Beograd – Zemun, Republika Srbija • Tel.: +381 11 3622 722, 3622 723, 3622 724 info@kovintrade.rs

P O V E R E N J A

Ogranak: STEEL CENTER KRAGUJEVAC Kosovska 4, 34000 Kragujevac, Republika Srbija • Tel.: +381 34 500 036, 500 037, Fax.: +381 34 500 040 kragujevac@kovintrade.rs

www.kovintrade.rs PARTNER SLOVENIJA | 41

FRIDRO D.O.O. Thomas Mori, direktor Obrtniška ulica 12 2360 Radlje ob Dravi, Slovenija Tel:+ 386 28 879 144 thomas.mori@fridro.si www.fridro.com G4S SECURE D.O.O. Panagiotis Dermitzgolou, generalni direktor Marko Šukilović Milan Stanić Kumodraška 240 11000 Beograd Tel: + 381 11 209 7900 office@rs.g4s.com www.g4s.rs GORENJE D.O.O. Stanka Pejanović, generalni direktor Milutina Milankovića 7 11070 Novi Beograd Tel:+381 11 353 4100 Tel: + 381 11 353 4131 office@gorenje.rs stanka.pejanovic@gorenje.rs www.gorenje.com www.gorenje.si GRAH AUTOMOTIVE D.O.O. Aca Zlatić, direktor Kneza Miloša Obrenovića 9A 34227 Batočina Tel:+381 34 501 060 aca.zlatic@ grah-automotive.com www.grahautomotive.rs GRAND MOTORS D.O.O. Minja Bolesnikov, direktor Dušan Đorđević Milutina Milankovića 21 11070 Novi Beograd Tel: +381 11 209 0600 dusan.djordjevic@ford.rs www.ford.rs HALCOM A.D. Ivan Lacković, direktor Branko Milikić menadžer poslovnog razvoja Beogradska 39 11000 Beograd Tel:+381 11 330 6502 info@halcom.rs Snezana.Andrijanic@halcom.rs www.halcom.rs HEROR MEDIA PONT Nataša Heror, direktor Maksima Gorkog 9 21000 Novi Sad Tel: +381 60 733 7555 natasa@herormediapont.com HOTELI BERNARDIN D.D. Eva Ržen Obala 2 6320 Portorož, Slovenija Tel: + 386 56 907 000 eva.rzen@bernardingroup.si www.bernardingroup.si

HSE BALKAN ENERGY D.O.O. Irena Stare, direktor Drago Skornšek, direktor Milutina Milankovića 27 11070 Novi Beograd Tel:+381 11 311 5586 balkan.energy@hse.si www.hse.si HYUNDAI SRBIJA D.O.O. Slavc Habič, generalni direktor Milutina Milankovića 7v 11070 Novi Beograd Tel : +381 11 225 2301 office@hyundai.co.rs www.hyundai.co.rs IB INTERBILANZ CONSULTING & AUDIT D.O.O. Dean Košar Bulevar Mihajla Pupina 115 D / 7. Sprat 11070 Novi Beograd Tel:+381 11 655 7043 office@ibgroup.rs www.ibgroup.at IBW STRATEGY D.O.O. Jan Borko, direktor Maksima Gorkog 45/17 21000 Novi Sad Tel: +381 21 300 1180 office@ibwstrategy.com www.ibwstrategy.com IKTI Dragan Čakarević, direktor Ljuba Vučkovića 28 11000 Beograd Tel:+381 65 397 2632 dragan.cakarevic@ikti.rs www.ikti.rs ILIRIKA D.D. Igor Štemberger, predsednik Uprave Mirko Gračan Slovenska cesta 54a 1000 Ljubljana, Slovenija Tel: +386 1 300 2280 mirko.gracan@ilirika.si www.ilirika.si IMAGINE D.O.O. Tomaž Leskovar, direktor Gosposvetska cesta 84 2000 Maribor, Slovenija Tel: +386 23 206 060 prodaja@imagine.si www.imagine.si

Tel: +381 26 461 5401 info@inea.rs www.inea.rs

Tel: +386 74 817 200 miran.zgajner@kostak.si www.kostak.si

IPC D.O.O. Ivan Božić, direktor Milutina Milankovića 27 11070 Novi Beograd Tel: +381 11 713 1674 office@ipcbgd.co.rs www.ipcbgd.co.rs

KOVINTRADE D.O.O. Zlatko Selić, direktor Bul.vojvode Mišića 14 11000 Beograd Tel :+381 11 362 2722 info@kovintrade.rs www.kovintrade.rs

ISKRATEL D.O.O. Svjetlana Kalaba Ljubljanska cesta 24a 4000 Kranj, Slovenija Tel: +386 42 072 000 kalaba@iskratel.si www.iskratel.com

KOVIS BP D.O.O. Olga Erceg, direktor Industrijska zona bb 24000 Bačka Palanka Tel: +381 21 754 186 info@bp.kovis-group.com www.kovis-group.com

JANKOVIĆ, POPOVIĆ & MITIĆ A.O.D. Nemanja Stepanović, predstavnik Palmotićeva 16a 11000 Beograd Tel:+381 11 207 6899 info@jpm.rs dino.jusufovic@jpm.rs www.jpm.rs

KRAS BEO D.O.O. Goran Mioković, direktor Bosanska 22, Novi Banovci 22304 Stara Pazova Tel:+381 22 341 072 kras.goran@open.telekom.rs www.kras.si

KARANOVIĆ & NIKOLIĆ Dejan Nikolić Resavska 23 11000 Beograd Tel: +381 11 309 4200 knserbia@ karanovic-nikolic.com www.karanovic-nikolic.com KD SKLADI D.O.O. Luka Podlogar, direktor Goran Đuratović, direktor sektora finansijskog savetovanja Dunajska Cesta 63 1000 Ljubljana, Slovenija Tel: +386 582 6780 goran.djuratovic@kd-skladi.si www.kd-skladi.si KOPERNIKUS TECHNOLOGY D.O.O. BEOGRAD Srđan Milovanović, direktor Jurija Gagarina 206 11070 Novi Beograd Tel: +381 11 217 7720 lela@kopernikus.rs www.kopernikus.rs

IMPOL SEVAL D.O.O. Ninko Tešić, generalni direktor Prvomajska bb 31205 Sevojno Tel:+ 381 31 591 101 office@impol.rs www.seval.rs

KORONA D.D. Boštjan Strmčnik, predsednik upravnog odbora Cesta v Mestni Log 88a 1000 Ljubljana, Slovenija Tel: + 386 12 803 500 korona@korona.si bostjan.strmcnik@korona.si vera.dodig@korona.si www.korona.si

INEA SR D.O.O. Tina Baggia, direktor Karađorđeva 12/217 11300 Smederevo

KOSTAG D.O.O. Miran Žgajner, direktor Bul.Zorana Đinđića115 11070 Novi Beograd

42 | PARTNER SLOVENIJA

LAW FIRM “PETROVIĆ&GLOGONJAC” Aleksandar Petrović, Advokat Sarajevska 2A 11000 Beograd Tel: +381 11 264 4538 petrovic@lawfirm.rs www.petrovic-glogonjac.rs LAW OFFICE MARIĆ Rajko Marić, počasni konzul Bulevar oslobođenja 78 21000 Novi Sad Tel: +381 21 661 81 19 maricra@open.telekom.rs www.lawyermaric.com MARK MEDICAL S.P.A. Aleš Nanut, direktor Partizanska cesta 109 6210 Sežana, Slovenija Tel: +386 57 070 200 info@mark-medical.com www.mark-medical.com MARKAT MEDIA D.O.O. Nataša Lozović, direktor Gospodara Vučića 196 11000 Beograd Tel: +381 11 241 7916 natasa.lozovic@ markatmedia.rs www.markatmedia.rs MARKETINŠKA AGENCIJA USTA NOVA D.O.O. Miroslav Mladenović, direktor Vojvode Stepe 26 11000 Beograd Tel: +381 11 246 0945 usta.nova@yahoo.com www.tumagazin.rs

METAL CINKARA D.O.O. Mirsad Draganović, direktor Kneza Miloša bb 35230 Ćuprija Vojvode Putnika bb 22320 Inđija Tel: +381 22 215 0068 mirsad.draganovic@ metalcinkara.co.rs www.maksim.si MINI PANI D.O.O. Jozsef Domorad, direktor Kornelia Sild-Ferenc rukovodilac prodaje i marketinga Hipodromska 2c 24000 Subotica Tel: +381 24 621 521 info@minipani.com www.minipani.com MK MOUNTAIN RESORT KOPAONIK Svetlana Kostić Takovska 45a 11000 Beograd Tel: +381 11 655 7585 svetlana.kostic@mkresort.com www.mkresort.com MOJ UPRAVNIK D.O.O. Dejan Turkalj, direktor Jurija Gagarina 73 11070 Novi Beograd Tel: +381 60 080 1816 office@mojupravnik.rs www.mojupravnik.rs MPP JEDINSTVO A.D. Mića Mićić, direktor Prvomajska bb 31205 Sevojno Predstavništvo u Beogradu: Omladinsko šetalište 12a 11090 Beograd Tel:+381 11 237 0145 officebg@mppjedinstvo.co.rs www.mppjedinstvo.co.rs N.T.S. D.O.O. Velimir Kuzmanović, direktor Autoput 18 11080 Zemun Tel: +381 60 735 2222 velimir.kuzmanovic@ntsinternational.net www.nts-international.net NATON ZAPOŠLJAVANJE D.O.O. Dušan Lazar, direktor Cesta 24. junija 25 1000 Ljubljana Tel: +381 11 362 0063 info@naton.si www.natonhr.com NELT CO. D.O.O. Ranko Sočanac, direktor Miloš Jelić izvršni direktor Nelt Grupe Maršala Tita 206 11272 Dobanovci

Tel: +381 11 377 9143 office@nelt.com www.nelt.com NEW MOMENT NEW IDEAS COMPANY D.O.O. Žarko Sakan, direktor Hilandarska 14 11000 Beograd Tel: +381 11 322 9992 zarko@newmoment.com www.newmoment.com NINAMEDIA KLIPING D.O.O. Dragan Radić, direktor Vojvode Mišića 9/1 21000 Novi Sad Tel: +381 11 362 1275 office@ninamedia.rs www.ninamedia.rs NLB BANKA BEOGRAD A.D. Branko Greganovič, predsednik Izvršnog odbora Bul.Mihaila Pupina 165v 11070 Beograd Tel:+381 11 222 5100 info@nlb.rs pr@nlb.rs www.nlb.rs ODI D.O.O. Advokat Miloš Čurović Mileševska 7 11000 Beograd Tel:+381 11 243 0407 serbia@odilaw.com www.odilaw.com OMLADINSKA ZADRUGA VREDNICA Direktor Dejan Tasić Vojvode Skopljanca 14 11000 Beograd Tel: +381 11 249 6454 office@vrednica.com www.vrednica.com OPŠTA BOLNICA BEL MEDIC Dr Jasmina Knežević, direktor Koste Jovanovića 87 11000 Beograd Tel:+ 381 11 309 1000 belmedic@belmedic.rs www.belmedic.rs OPŠTINA SUBOTICA Gradonačelnik: Bogdan Laban Srđan Samardžić, član Gradskog veća zadužen za oblast turizma, investicija i međunarodne saradnje Trg Slobode 1 24000 Subotica Tel:+ 381 24 626 876 ler@subotica.rs www.subotica.rs OPŠTINA VRNJAČKA BANJA Boban Đurović, predsednik opštine Dušan Stevanović, pomoćnik predsednika opštine Kruševačka 17a 36210 Vrnjačka Banja

Tel: +381 36 612 627 predsednik@ vrnjackabanja.gov.rs www.vrnjackabanja.gov.rs

11000 Beograd Tel: +381 11 263 8705 zoran.lazukic@profil-group.com www.profil-group.com

OVEN ELEKTRO MARIBOR D.O.O. Miroslav Prešern, direktor Vetrinjska ulica 2 2000 Maribor, Slovenija Tel: +386 22 200 782 miroslav.presern@oven-em.si www.oven-em.si

PRVI FAKTOR - FAKTORING D.O.O. Željko Atanasković, direktor Bul.Mihaila Pupina 165v 11070 Novi Beograd Tel:+381 11 222 54 10 ernest.ribic@prvifaktor.si www.prvifaktor.rs

PANTEON PLUS D.O.O. Edvard Bešlagič, direktor Cesta Jaka Platiše 13 4000 Kranj, Slovenija Španskih boraca 24a/6L 11070 Novi Beograd Tel: +381 11 260 6106 info@rs.panteongroup.com www.panteongroup.com

RCL INT. D.O.O. Relja Mirović, direktor Gospodar Jovanova 10 11000 Beograd Tel : +381 11 303 6004 relja.mirovic@rcl-group.com www.rcl.si

PERUTNINA PTUJ D.O.O. (PERUTNINA PTUJ - TOPIKO A.D.) Miloš Panjković, direktor Goce Delčeva 46/I 11070 Novi Beograd Petefi bragade 2 24000 Bačka Topola Tel: +381 11 301 6262 office@perutnina.eu www.perutnina.eu PETROL D.O.O. Željko Bjelan, direktor Patrijarha Dimitrija 12v 11000 Beograd Tel: +381 11 715 2230 petrolbg@petrol.si www.petrol.si PREVENT TRO S D.O.O. Granimir Simonović, direktor Ištvana Andrea 18 24300 Bačka Topola Tel. +381 24 715 811 preventtros@stcable.rs www.tro.si

REAM D.O.O. Vladimir Vasiljević, direktor Bul.Mihajla Pupina 165b 11070 Novi Beograd Tel: +381 11 222 5374 office@ream-srb.com www.nlbrealestate.com REPRO KOLINSKA D.O.O. Bojan Fink, direktor Središka 5 1000 Ljubljana, Slovenija Tel: +386 1 472 1791 almira.kljajic@reprokolinska.si bojan.fink@reprokolinska.si www.reprokolinska.si RIKO D.O.O. Janez Škrabec, direktor Tanja Rupnik, vođa investicijskih projektov Bizjanova 2 1000 Ljubljana, Slovenija Tel: +386 1 581 6300 tanja.rupnik@riko.si www.riko.si

ROSSANA D.O.O. Rosana Tollazzi Musić, direktor Tržaška Cesta 17 1370 Logatec, Slovenija Tel: +386 5 933 4400 rossana@t-2.net www.rossana.si ROTO GROUP D.O.O. Branko Ficko, direktor Blok 16 bb 26310 Alibunar Tel: +381 13 641 690 alibunar@roto.si www.roto-alibunar.rs SANOLABOR D.O.O. Biljana Jevremović, direktor Bulevar Umetnosti 4 11070 Novi Beograd Tel:+381 11 301 5261 biljana.jevremovic@sanolabor.rs www.sanolabor.si SAOP D.O.O. Dejan Kontić, direktor Kotorska 64 21000 Novi Sad Tel. +381 21 631 0064 info@saop.rs www.saop.rs SAVA OSIGURANJE A.D.O. Edita Rituper, predsednik izvršnog odbora Bulevar vojvode Mišića 51 11000 Beograd Tel:+381 11 364 4804 office@sava-osiguranje.rs www.sava-osiguranje.rs SIMIČ & PARTNERJI D.O.O. Ivan Simič, direktor Parmova ulica 53 1000 Ljubljana, Slovenija Tel:+386 1 300 0600 info@simic-partnerji.si www.simic-partnerji.si

Tel: +381 422 0200 prodaja@softnet.rs www.softnet.rs SOLARIS RESORTS D.O.O. Boris Dabanović, direktor Cerska 10 36210 Vrnjačka Banja Tel: +381 36 510 0022 booking@solarisresort.com www.solarisresort.com TAB BATERIJE D.O.O. Mihailo Puzić, direktor Zemunska 301 bb 11277 Ugrinovci Tel: +381 377 4452 mihailo.puzic@tabbaterije.rs www.tabbaterije.rs TERME ČATEŽ D.D. Boštjan Koren, predstavnik u SPK T. cesta 35 Čatež ob Savi 8250 Brežice, Slovenija Tel:+386 7 493 6700 bostjan.koren@terme-catez.si www.terme-catez.si TRANSPORTŠPED D.O.O. Branislav Baćović, direktor Omladinskih brigada 19 11070 Novi Beograd Tel: +381 11 318 5829 b.bacovic@transportsped.co.rs www.transportsped.co.rs TREVIS D.O.O. Jovica Zeković, direktor Cara Dušana 91 11080 Zemun Tel: +381 11 219 5839 prodaja@trevis.rs www.trevis.rs TRIGLAV OSIGURANJE A.D. Dragan Marković, predsednik izvršnog odbora Milutina Milankovića 7a 11070 Novi Beograd Tel:+381 11 330 5100 office@triglav.rs www.triglav.rs

PROFIL GROUP D.O.O. Zoran Lazukić, direktor Kralja Petra 45

RLS MERILNA TEHNIKA D.O.O. Simon Smolnikar, predstavnik u SPK Poslovna cona Žeje pri Komendi Pod vrbami 2 SI-1218 Komandi, Slovenija Tel: +386 1 527 2164 mail@rls.si www.rls.si

UREDNIK Ana Novčić a.novcic@aim.rs

LEKTURA Bojana Đurić bojana.sanader@gmail.com

SEKRETAR REDAKCIJE Svetlana Petrović s.petrovic@aim.rs

ART DIREKTOR Jasmina Laković j.lakovic@aim.rs

PROJEKT MENADŽERI Biljana Dević b.devic@aim.rs Nataša Trifunović n.trifunovic@aim.rs Nevena Đurković n.djurkovic@aim.rs Vesna Vukajlović v.vukajlovic@aim.rs

MENADŽER IZDANJA Neda Lukić n.lukic@aim.rs

GENERALNI DIREKTOR Ivan Novčić i.novcic@aim.rs

FINANSIJSKI MENADŽER Dragana Skrobonja d.skrobonja@aim.rs

ŠTAMPA Rotografika d.o.o. Segedinski put 72, Subotica, Srbija

PRO KOLEKT D.O.O. Ivan Jurčić, direktor Internacionalnih brigada 59 11000 Beograd Tel: +381 11 24 02 866 office@prokolekt-serbia.com www.prokolekt-serbia.com

DIZAJN Branislav Ninković FOTO Zoran Petrović

SIQ D.O.O. Zoran Vuković, direktor Cara Dušana 266 11080 Zemun Tel: +381 316 9396 siq.beograd@siq.si www.siq.rs SOFTNET D.O.O. Andrej Boštjančič, direktor Vladimira Popovića 40 11070 Novi Beograd

TRIMO INŽENJERING D.O.O. Zoran Cvijović, direktor Novo naselje 9 22310 Šimanovci Tel: +381 22 480 100 office@trimo.rs www.trimo.rs

IZVRŠNI DIREKTOR Maja Vidaković m.vidakovic@aim.rs

UNION HOTELI D.D. Tomislav Čeh, direktor Mikolšičeva 1 1000 Ljubljana, Slovenija Tel: +386 1 308 1958 nusa.solar@union-hotels.eu www.union-hotels

VIP SL D.O.O. Predrag Čiča, direktor Bul. Zorana Đinđica 211 11070 Novi Beograd Tel: + 381 11 719 4285 pedja@vipsl.com www.vipsl.com

UNIOR TEOS ALATI D.O.O. Ratko Teofilović, direktor Subotička 23 11000 Beograd Tel:+381 11 744 0330 office@uniorteos.com ratko.teofilovic@uniorteos.com www.uniorteos.com

VISAN D.O.O. Predrag Ćurčić, direktor Jerneja Kopitara bb 11080 Zemun Tel:+381 11 316 1155 visan@visan.rs www.visan.rs

UNIVERSAL EXPRESS D.O.O. DISTRIBUTIVNI CENTAR INTEREUROPA DOBANOVCI Nemanja Kačavenda, generalni direktor Sanja Vesić, zamenik generalnog direktora Zemunska 174 11272 Beograd – Dobanovci Tel:+ 381 11 442 6180 office@intereuropa.rs www.intereuropa.rs UNO COURIER D.O.O. ŠABAC Milanka Kostić, direktor Tomaž Valenčak Vladike J.Neškovića 4 15000 Šabac Tel: +381 65 405 0269 m.kostic@unocourier.com t.valencak@unocourier.com VARNOST FITEP A.D. Predrag Krstić, generalni direktor Marijana Spasojević izvršni direktor za komercijalne poslove Gundulićeva 8-10 11080 Zemun Tel:+ 381 11 219 4015 office@varnost-fitep.rs www.varnost-fitep.rs VIP MOBILE D.O.O. Dejan Turk, direktor Branka Pudrlja Durbaba, Stariji direktor prodaje i korisničkog servisa Omladinskih brigada 21 11070 Novi Beograd Tel:+381 11 225 3002 aleksandra.kostic@vipmobile.rs www.vipmobile.rs

PARTNER SLOVENIJA IDEMO U DOBROM SMERU

Broj: 3 Godina: 2017

Izdavač: alliance international media Makenzijeva 67, 11111 Belgrade 17, PAK 126909, Serbia Phone: +(381 11) 2450 508 Fascimile: +(381 11) 2450 122 E-mail: office@aim.rs www.aim.rs

ISSN broj 2560-3876

VIZIJA RAČUNOVODSTVO D.O.O. Branko Petrović, direktor Milutina Milankovića 23 11070 Novi Beograd Tel: +381 11 220 1605 info@vizija-racunovodstvo.rs www.vizija-racunovodstvo.rs VUKOVIĆ I PARTNERI A.O.D. Dejan Vuković Vladete Kovačevića br2A 11000 Beograd Tel: +381 11 264 2257 info@vp.rs www.vp.rs WEISHAUPT D.O.O. Igor Herman, direktor Bul.Mihajla Pupina 6 11070 Novi Beograd Tel: +381 11 220 0601 info@weishaupt.rs www.weishaupt.rs WORLD TRANSPORT OVERSEAS SERBIA D.O.O. Petar Višekruna, direktor Viline vode bb L 14-6 11000 Beograd Tel: +381 11 785 0256 manager.adriatic@wto.rs www.wtogroup.eu ZAJEDNIČKA ADVOKATSKA KANCELARIJA ALEKSIĆ SA SARADNICIMA dr Nemanja Aleksić, rukovodilac advokat Grčkoškolska 1 21000 Novi Sad Tel: +381 21 300 0801 aleksicsasaradnicima@ lawofficealeksic.rs www.lawofficealeksic.rs

OVA PUBLIKACIJA JE BESPLANTA

PARTNER SLOVENIJA | 43

44 | PARTNER SLOVENIJA