Issuu

SLOVENIJA

S LO V E N I J A

S R B I J A

REGIONALNA SARADNJA I PARTNERSTVO

SLOVENIJA. Zelena. Aktivna. Zdrava. 2

SLOVENIJA I SRBIJA

REGIONALNA SARADNJA I PARTNERSTVO

Preuzmite aplikaciju Slovenia’s Top 50.

www.slovenia.info #ifeelslovenia SLOVENIJA I SRBIJA

REGIONALNA SARADNJA I PARTNERSTVO

6 8

JAKI RAZLOZI ZA SARADNJU

24 LIDERI KVALITETA

O PORAVAK ĆE DONETI I NOVE INVESTICIJE

25 PAMETNA REŠENJA ZA MANJE

Slovenačko-srpska ekonomska saradnja

TOMI RUMPF Generalni direktor Perutnina Ptuj – Topiko

TROŠKOVE VOZNOG PARKA

ZDRAVKO POČIVALŠEK Ministar privrednog razvoja i tehnologije Republike Slovenije

NTS

26 NAPREDNA REŠENJA ZA BOLJE

OTPORNI I FLEKSIBILNI

POSLOVANJE

MARUŠA KERČ Direktorka firme Kovintrade

ZORAN ŽIVKOVIĆ Direktor Src Sistemske Integracije Doo Beograd

12 MOŽEMO I VIŠE I BOLJE

26 STRUČNOST I ISKUSTVO RCL Group

ŽELJKO SERTIĆ Ministar privrede u Vladi Srbije

27 NOVO ZNANJE ZA NOVI TURIZAM

15 PONOVO PROFITABILNI

IEDC - Poslovna škola Bled

JANKO MEDJA Predsednik NLB Grupe

28 NA PUTU OPORAVKA Slovenačka privreda

16 ZAJEDNO DO NOVIH TRŽIŠTA

30 URAVNOTEŽENA ROBNA RAZMENA

MARKO ČADEŽ Predsednik Privredne komore Srbije

Privredna saradnja Srbije i Slovenije

18 I OD DOBROG MOŽE BOLJE

32 PROŽIMANJE KULTURA

Slovenačko-srpska kulturna saradnja

MATEJA NORČIČ ŠTAMCAR Privremeni otpravnik poslova Ambasade Slovenije

20 NOVI IMPULSI ZA SNAŽNIJU SARADNJU LILJANA FIGAR FERME Ekonomski savetnik Ambasade Slovenije

UREDNIK: SAŠA MARIĆ s.maric@aim.rs

MENADŽER IZDANJA: TANJA BANKOVIĆ t.bankovic@aim.rs

ART DIREKTOR: ILIJA PETROVIĆ i.petrovic@aim.rs

DIREKTOR PRODAJE: MELITA ANDREJEVIĆ m.andrejevic@aim.rs

FOTO: ZORAN PETROVIĆ

IZVRŠNI RUKOVODILAC PROJEKTA: MAJA VIDAKOVIĆ m.vidakovic@aim.rs

SLOVENIJA I SRBIJA

REGIONALNA SARADNJA I PARTNERSTVO

PROJEKT MENADŽERI: BILJANA DEVIĆ b.devic@aim.rs IVANA KRSMANOVIĆ i.krsmanovic@aim.rs IVANA FIDLER i.fidler@aim.rs SUZANA MAK s.mak@aim.rs ALEKSANDRA EBILJI a.ebilji@aim.rs

Običaji i tradicija

36 DRAGULJ U MALOM

22 ZAJEDNIČKI INTERESI JAČI OD KRIZE DANIJELA FIŠAKOV Predsednica Slovenačkog poslovnog kluba

34 MAGIJA KARNEVALA

Turizam

38 POUZDANI PARTNERI TOMAŽ BUČAR Prokurist, Data d.o.o

IZVRŠNI DIREKTOR: RUŽA RISTANOVIĆ r.ristanovic@aim.rs FINANSIJSKI DIREKTOR: ANA BESEDIĆ a.besedic@aim.rs SEKRETAR REDAKCIJE: NATAŠA NEŠIĆ n.nesic@aim.rs

ŠTAMPA: ROTOGRAFIKA D.O.O. Slovenija i Srbija „REGIONALNA SARADNJA I PARTNERSTVO" IZDAVAČ: alliance international media Makenzijeva 67, 11000 Beograd, Srbija

Tel: +(381 11) 2450 508 Fax: +(381 11) 2450 122 cordeditorial@cma.rs www.cordmagazine.com ISSN no: 1451-7833 All rights reserved alliance international media 2015 COPYRIGHT©alliance international media d.o.o.

ENERGIJA.

ZA VAS, VAŠE VOZILO I VAŠ DOM.

Grupa Petrol u Srbiji.

GAS ZA DOMAĆINSTVO

BENZINSKI SERVISI • Petrol d.o.o. Beograd Patrijarha Dimitrija 12v 11090 Beograd Tel: +381 11 71 522 30

ELEKTRIČNA ENERGIJA • Petrol d.o.o. Beograd Patrijarha Dimitrija 12v 11090 Beograd Tel: +381 11 71 522 30

ENERGETSKA REŠENJA • Eltec Petrol d.o.o. Beograd Patrijarha Dimitrija 12v 11090 Beograd Tel: +381 18 4 293 554

•

Petrol LPG d.o.o Patrijarha Dimitrija 12v 11090 Beograd Kancelarija D. Jovanovića 1/4 11000 Beograd Tel: +381 11 334 33 55

Beogas d.o.o. Beograd Patrijarha Dimitrija 12v 11090 Beograd Tel: +381 11 78 50 800

Petrol Gas Group d.o.o. Bačka Topola Maršala Tita 61 24300 Bačka Topola Tel: +381 24 71 58 28

Rodgas A.D. Bačka Topola Maršala Tita 61 24300 Bačka Topola Tel: +381 24 71 58 28

www.petrol.rs

SLOVENIJA I SRBIJA

REGIONALNA SARADNJA I PARTNERSTVO

SLOVENAČKO-SRPSKA EKONOMSKA SARADNJA

Jaki razlozi za saradnju Iako su i Slovenija i Srbija ophrvane sopstvenim brigama – fiskalnom stabilizacijom i traženjem investitora za svoja najveća državna preduzeća – dve privrede imaju jednako jake razloge za saradnju kakve su imale i u jeku pretkriznog privrednog rasta I SRBIJA I SLOVENIJA trebalo bi da ove gogodišnjem dolasku 200 slovenačkih privredstupanju zemlje EU – ekonomsku, tehničku i savetodavnu. dine prodaju svoje državne Telekome i da se nika na poslovni forum u Beograd i upitima Na sastanku privrednika dveju zemalja potencijalno bore za isti mali krug investitonovih slovenačkih firmi o mogućnosti pokonstatovano je da je, sektorski posmatrano, ra. Tu niti počinje niti se završava povlačeslovanja u Srbiji, posredstvom Slovenačkog najbolja saradnja dveju zemalja u metalskoj poslovnog kluba, možda najbolje spaja dve nje paralela koje je kriza nametnula dvema industriji, kao i u poljoprivredno-prehramzemlje i njihove interese da što više prihoduprivredama i njihovim vladama: fiskalna stabilizacija, rešavanje pitanja loših kredita i ju na spoljnim tržištima. benoj i farmaceutskoj, a da potencijal za dalji reforma korporativnog upravljanja u državIzvoz je interes broj jedan i preduzeća i razvoj postoji u oblasti saobraćaja, građevidržava dveju zemalja: na jednoj strani zbog nim preduzećima na dnevnom su redu i u narstva, poljoprivrede, IT sektora i turizma. niske domaće tražnje i srazmerno malih tržiBeogradu i u Ljubljani. U oktobru 2013. godine dve zemlje su Povlačenje paralela ima i svoje jasne lipotpisale i Memorandum o nastupu na trešta, a na drugoj zbog potrebe (država) da se mite: Slovenija je deo Evropske unije, ćim tržištima, koji predstavlja osnovu za prva zemlja među novim članicama širenje platforme za jačanje izvoza. Izvoz je interes broj jedan i koja je uspela da ispuni uslove za ulazak Podaci o robnoj razmeni dveju preduzeća i država dveju zemalja zemalja govore o nesmanjenom meu evrozonu i smatra se primerom jedne na jednoj strani zbog niske od najstabilnijih političkih tranzicija u đusobnom interesu, pa i o tome da su centralnoj i jugoistočnoj Evropi, uprkos domaće tražnje i srazmerno malih međusobne veze toliko čvrste da na njih skorom posrtanju njenog specifičnog nisu u prevelikoj meri uticali ni globalna tržišta, a na drugoj zbog potrebe vlasničkog modela. Sve što Srbija, izukriza ni unutrašnji ekonomski problemi. (država) da se izbore sa velikom Po podacima PKS, slovenačke komzev ovog poslednjeg, tek priželjkuje. spoljnom prezaduženošću Među mnogim razlikama između panije su u Srbiji realizovale 16 investidveju ekonomija dovoljno je navesti cionih projekata i zaposlile novih 4.000 samo dve skorije: misija MMF, koja je u Sloradnika, a od ukupno prisutnih 1.500 sloizbore sa velikom spoljnom prezaduženoveniji boravila u slično vreme kada i kod nas, šću, za koju je glavni lek izvoz. venačkih kompanija u Srbiji je aktivno njih već je objavila svoju najnoviju ocenu sloveDve zemlje, što je jasno saopšteno i prili500, koje zapošljavaju oko 35.000 ljudi. Razloge zbog kojih od 1.500 nije aktivno načke ekonomije kojoj prognozira istina mali kom susreta na najvišem nivou u maju prošle dve trećine slovenačkih kompanija u Srbiji privredni rast – pre svega baziran na izuzetno godine, kada su se u Beogradu susreli prednesumnjivo treba tražiti i u problemima sasnažnom izvozu. Nasuprot tome, Srbija tek sednici Srbije i Slovenije Tomislav Nikolić i čeka obećani sporazum sa MMF i ima probleBorut Pahor, imaju dobre političke odnose i mih kompanija, kao i u činjenici da smanjivanemaju otvorenih pitanja koja bi mogli optema sa strukturom svog izvoza koji je previše nje administrativnih procedura i poboljšanje koncentrisan na mali broj preduzeća osetljiposlovne klime u Srbiji idu relativno sporim retiti međusobnu saradnju. tempom, što ograničava svaku, pa i slovenačTom prilikom slovenački predsednik je vih na fluktuacije na globalnom tržištu. obećao punu pomoć Srbiji kad je reč o priIzvoz je ta kopča koja, sudeći po prošloko-srpsku saradnju. ■

SLOVENIJA I SRBIJA

REGIONALNA SARADNJA I PARTNERSTVO

Enjoy Life, Enjoy LifeDESIGN! Smešten u samom srcu starog Beograda, na nekoliko koraka od Knez Mihailove ulice, LifeDESIGN hotel je sve ono što predstavlja Beograd danas: otvoren, prijatan, sa autentičnim pečatom i jedinstvenim dizajnom. Svojim modernim zdanjem savršeno nadopunjuje okolni ambijent. Idealan za turističke boravke, kao i za poslovne goste, hotel je otvoren za sve koji žele i umeju da svoje putovanje garantovano pretvore u uživanje. Kategorizacije 4 zvezdica, LifeDESIGN hotel predstavlja jedinstveni hotel u centru Beograda koji nudi komforan smeštaj i kompletnu uslugu koja zadovoljava potrebe savremenog poslovnog čoveka.

Lokacija hotela svim gostima omogućava brz pristup novom poslovnom delu grada na Novom Beogradu , kao i najznačajnijim državnim ustanovama. Boravak u LifeDESIGN hotelu podjednako olakšava kretanje do najznačajnijih kulturno-istorijskih spomenika i poznatih mesta za izlazak i provod. Kompletan unutrašnji dizajn hotela osmišljen je za gosta koji zna šta želi i koji od svog boravka očekuje ne samo vrhunsku uslugu, nego i estetski doživljaj. LifeDESIGN hotel poseduje jedinstveni Five Elements Spa & Beauty centar, kao i garažu besplatnu za goste hotela. Svi gosti mogu da uživaju u besplatnom korišćenju WiFi interneta u svim prostorijama hotela.

LifeDESIGN hotel, Balkanska 18, 11 000 Beograd Hotel: +381 11 35 34 328, reservations@lifedesignhotel.rs, www.lifedesignhotel.rs Spa: +381 11 35 34 330, beautyandspa@lifedesignhotel.rs, www.fiveelementsspa.rs

SLOVENIJA I SRBIJA

REGIONALNA SARADNJA I PARTNERSTVO

INTERVJU

Oporavak će doneti i nove investicije Slovenačka privreda je na putu oporavka koji bi trebalo da se ogleda i u boljem poslovanju kompanija i u njihovom dinamičnijem investiranju. Slovenija i Srbija imaju prostora da prošire svoju saradnju u mnogim oblastima koristeći pritom raspoložive EU fondove ZDRAVKO POČIVALŠEK

MINISTAR PRIVREDNOG RAZVOJA I TEHNOLOGIJE REPUBLIKE SLOVENIJE

POSLE RAZDOBLJA RECESIJE slovenačka privreda je prošle godine ponovo zabeležila rast BDP, a prema svim prognozama nastaviće gotovo istim tempom i u 2015. godini. U ministarstvu privrednog razvoja i tehnologije Republike Slovenije očekuju da će kombinacija mera fi-

Pored već postojećih mera usvojenih tokom prošle godine, vlada će uskoro doneti i novi paket mera koji dodatno treba da pospeši poslovnu klimu, da podstakne novo zapošljavanje i trasira oporavak ekonomije. »Moj cilj je da ne bude dodatnih opterećenja za privredu. Prednost

Slovenačka vlada će preduzeti dodatne mere za uspešnije restrukturiranje privrede i za poboljšanje poslovnog okruženja, što bi trebalo da dovede i do povećanja zaposlenosti skalne stabilizacije uz istovremeno obezbeđivanje povoljnih sredstava za kreditiranje privrede doprineti oporavku slovenačkih kompanija, podstaknutih domaćom tražnjom i većim mogućnostima da se posvete investiranju u sopstvene pogone u zemlji i inostranstvu.

SLOVENIJA I SRBIJA

REGIONALNA SARADNJA I PARTNERSTVO

ćemo davati projektima koji budu imali multiplikativan učinak i budu stvarali nova radna mesta«, kaže Zdravko Počivalšek, ministar privrednog razvoja i tehnologije Republike Slovenije. Ovakve vesti su dobrodošle i kada je reč o saradnji privreda Srbije i Slove-

nije gde, prema oceni Počivalšeka, postoji više oblasti u kojima bi bilo moguće proširiti saradnju preduzeća iz dveju država. Jedna od takvih mogućnosti je sektor informacionih tehnologija za koje je moguće obezbediti i finansiranje iz fondova Evropske unije, zatim sektor energetike u kojem slovenačka preduzeća imaju ekspertizu u oblasti opremanja i projektovanja, kao i oblasti drvno-prerađivačke i automobilske industrije gde dve zemlje mogu da nađu zajednički interes. Dve zemlje su pre više od godinu dana potpisale i Memorandum o zajedničkom nastupu u trećim zemljama gde mogu da koriste sporazume o slobodnoj trgovini koje svaka od njih ima, a otvaraju prostor za konkurisanje za veće projekte bilo da je reč o poslovima iz oblasti građevinske industrije, inženjeringa i drugih oblasti.

■ Slovenački BDP je u trećem kvarta-

sursima, što je za nju najveća dobrobit. Biće preduzete dodatne mere za uspešnije restrukturiranje privrede, za poboljšanje poslovnog okruženja, a to je takođe i razlog za povećanje zaposlenosti. Upravo ovih dana vlada privodi kraju pripreme za usvajanje prioritetnih zadataka za ovu godinu, čiji cilj je privredno-društveni razvoj, koji će doneti radna mesta, veću produktivnost i neće negativno uticati na sredinu.

lu na godišnjem nivou zabeležio rast od 3,2 odsto. Da li je po vašoj oceni slovenačka privreda na putu oporavka? - Prošlu 2014. godinu smo u Sloveniji završili sa privrednim rastom, koji je predviđen i za ovu godinu. Zato možemo da očekujemo da će se u kompanijama povećati domaća potrošnja i investiciona delatnost. Na privredna dešavanja u Sloveniji u 2015. godini uticaće već aktuelne mere slovenačke vlade, koje je usvojila još prošle godine. Između ostalog, odlučila je da u 2015. godini deficit može iznositi najviše 2,8 odsto bruto domaćeg proizvoda. To je u skladu sa pravilima Evropske unije i nastaviće da obezbeđuje finansijsku stabilnost u Sloveniji. Istovremeno, privreda će imati pristup relativno povoljnim finansijskim re-

■ Kao ministar ste od premijera

Dve zemlje su pre više od godinu dana potpisale i Memorandum o zajedničkom nastupu u trećim zemljama gde mogu da koriste sporazume o slobodnoj trgovini koje svaka od njih ima

Mira Cerara dobili zadatak da na bolji način koordinirate rad socijalnih partnera. U kojoj meri su danas u Sloveniji prisutne tenzije između sindikata i poslodavaca i da li očekujete da će privredni rast doneti i nova radna mesta? - Očekujemo da će privredni rast omogućiti i kvalitetna nova radna mesta. Moj cilj, koji sam najavio i u svom predstavljanju u parlamentu, jeste da ne bude dodatnih opterećenja za privredu. Prednost ćemo davati projektima koji budu imali multiplikativan učinak i budu stvarali nova radna mesta.

Proverbum d.o.o. je profesionalna prevodilačka kompanija osnovana 2003. godine, specijalizovana za usluge lokalizacije i realizaciju složenih prevodilačkih projekata u dogovorenom roku i u okviru dogovorenog budžeta. Zahvaljujući upotrebi najnovije tehnologije i najsavremenijih prevodilačkih alata garantuje se tačnost, preciznost i visok kvalitet prevedenog materijala. Osnovu poslovanja ove kompanije čini izuzetan tim prevodilaca i lektora, koji svojim znanjem jezika, stručnošću i veštinom upotrebe savremenih tehnologija garantuju izuzetan kvalitet prevodilačkih usluga. Pristup procesu prevođenja zasniva se na timskoj i projektnoj organizaciji, a posebna pažnja poklanja se upravljanju prevodilačkim projektima i obezbeđivanju visokog kvaliteta prevoda. Proverbum d.o.o. Hajduk Veljkova 11/IV, Novi Sad, Serbia Tel: +381 21 47 25 227; Fax: +381 21 47 25 226 E-mail: office@proverbum.com Web: www.proverbum.com

SLOVENIJA I SRBIJA

REGIONALNA SARADNJA I PARTNERSTVO

■ Da li će po vašem mišljenju dobri

privredni rezultati Slovenije uticati na ranije najavljene planove o privatizaciji velikih slovenačkih preduzeća? - Među prioritetima za poboljšanje uslova poslovanja u Sloveniji je – to je moje lično mišljenje, koje sam više puta javno rekao - i bolje upravljanje državnim firmama; prodaja već planiranih firmi i drugih potencijalnih mora biti u korist države i u korist firmi koje se prodaju.

■ U svojoj karijeri ste kao menadžer spasli nekoliko posrnulih slovenačkih preduzeća, a pre dolaska na mesto ministra bili ste 15 godina direktor čuvenih Termi Olimija jednog od najvećih bisera slovenačkog turizma. Da li u sektoru turizma vidite mogućnost za saradnju Srbije i Slovenije? - Da, Slovenija i Srbija imaju mnogo mogućnosti za uspešnu saradnju u oblasti turizma. Po protoku turista obe države su jedna drugoj veoma važno turističko tržište. U ukupnom broju noćenja stranaca kod nas u 2013. gosti iz Srbije su imali udeo od 3,5 procenata, a kada je reč o posetama stranih turista, iz Srbije ih je bilo 3,6 odsto. Po broju ostvarenih noćenja Srbija je u 2013. godini bila na 8. mestu, a po dolasku turista na visokom 6. mestu. U 2014. smo zabeležili nešto više dolazaka turista iz Srbije u odnosu na 2013. godinu, a dužina boravka je bila nešto kraća. I Slovenija je značajno tržište za Srbiju, jer smo i mi Slovenci isto tako, prema statističkim podacima, na vrhu lestvica u Srbiji. U decembru 2013. zvanično je otvorena i vazdušna veza Ljubljana– Beograd avio-prevoznika Air Serbia. Otvaranje ove linije je od velikog značaja i za dalju saradnju u oblasti turizma. Potrebno je podstaći turističku privredu da učestvuje u poslovnim događajima, berzama, sajmovima i B2B susretima koji se održavaju u obe države. Mogućnosti za saradnju postoje u oblasti ulaganja i zajedničkog ulaganja u slovenački i srpski turizam, u prenosu znanja i iskustava, kao i razmeni dobrih praksi – saradnja obrazovnih i istraživačkih institucija iz oblasti turizma, turističke administracije i nacionalnih turističkih organizacija.

SLOVENIJA I SRBIJA

REGIONALNA SARADNJA I PARTNERSTVO

■ U kojim oblastima danas postoje

najveće šanse za slovenačke investicije u Srbiji i za međusobno povećanje robne razmene? - Ocenjujem da su mogućnosti za saradnju u privredama obeju država u više oblasti. Spomenuću neka. Među njima su svakako informacione tehnologije i s tim u vezi korišćenje fondova EU. I u oblasti energetike je mnogo mogućnosti za saradnju pri

Potrebno je podstaći turističku privredu da učestvuje u poslovnim događajima, berzama, sajmovima i B2B susretima koji se održavaju u obe države opremanju i projektovanju. Sigurno su drvno-prerađivačka i automobilska industrija one gde je moguće naći zajedničke interese.

■ Samo Hribar Milič, predsednik Privredne komore Slovenije, nedavno je rekao da Srbija i Slovenija mogu zajednički da nastupaju na drugim tržištima. U kojima obla-

stima najpre vidite mogućnost za takvu vrstu saradnje? - Mogućnosti za zajednička nastupanja bi pre svega bile u državama gde jedna ili druga država ima prednost važećeg sporazuma o slobodnoj trgovini. Do takvih zajedničkih nastupanja bi moglo da dođe pre svega kod većih projekata, npr. građevina, inženjering,... gde bi se radilo o međusobnom dopunjava-

nju aktivnosti i tako bismo zajedno konkurisali u projektima.

■ Kako ocenjujete efekte kineskih,

arapskih i ruskih ulaganja u region i da li smatrate da bi ona mogla pomoći da se region po ekonomskoj razvijenosti približi ili da se udalji od EU? - Ulaganja u region uglavnom imaju pozitivan učinak ne samo za državu u kojoj su ulaganja izvršena već posledično i na države koje su ovako ili onako sa njom povezane. To posebno važi za infrastrukturu. Uopšteno, investicije doprinose bržem privrednom razvoju i otvaraju nova tržišta. Posebno kada se radi o investicijama koje ostvaruju višu dodatnu vrednost i otvaraju nova radna mesta. ■

INTERVJU

Otporni i fleksibilni MARUŠA KERČ

DIREKTORKA FIRME KOVINTRADE

Uprkos tome što je u protekloj deceniji osećao posledice pogoršanja situacije na srpskom tržištu, Kovintrade je uspeo da kvalitetom i stručnošću privuče kupce i danas sa optimizmom gleda na budućnost DESETOGODIŠNJE ISKUSTVO poslovanja na srpskom tržištu naučilo je Kovintrade d.d. da konstantno pronalazi nove načine da proširi svoj asortiman, privuče kupce i stvori uslove da pozitivno posluje. U tom poslu kompanija ima punu podršku svog matičnog preduzeća i sestrinskih firmi u 14 zemalja sveta.

■ Koje biste momente u razvoju

firme u Srbiji izdvojili od osnivanja 2004. do danas? - Prošle godine smo obeležili 10 godina poslovanja preduzeća u Srbiji i možemo reći da je iz ove perspektive odluka uprave društva Kovintrade d.d. o ulasku na srpsko tržište 2004. bila pravilna. Na početku smo imali tri radnika, ali smo ubrzo shvatili da ćemo mnogo lakše snabdevati svoje kupce, ako otvorimo odgovarajuće skladišne prostore i tako najprodavaniji materijal uskladištimo blizu njih. Zato smo 2006. godine otvorili skladišni i kancelarijski prostor u Kragujevcu. Opremili smo ga testerama za sečenje čelika, što je predstavljalo dodatnu vrednost pri prodaji, jer smo osim materijala mogli da ponudimo i uslugu sečenja. Tako smo postali fleksibilniji, što je za trgovca od ključne važnosti. Otvaranjem poslovnice u Kragujevcu povećali smo i broj zaposlenih. U prvoj fazi smo zaposli-

li 5 radnika, a uz povećanje prodaje smo do 2011. dodatno zaposlili još 6 radnika. Uprkos povećanju prodaje, nestabilnost nacionalne valute je uticala na uspešnost poslovanja preduzeća, jer su se negativne kursne razlike odrazile na rezultat u završnom računu. Privredna situacija se u Srbiji od 2009. godine dosta pogoršala, posebno kada je reč o likvidnosti privrednih društava, i platežne sposobnosti naših kupaca. Povećao se broj blokada i stečaja preduzeća u Srbiji. Sve to je uticalo na poslovanje našeg preduzeća. Različitim merama pokušavamo da očuvamo pozitivno poslovanje. Prošle godine smo u našu ponudu

rijala. To potvrđuje i naš slogan: „Partner znanja i poverenja”. Imamo preko 650 aktivnih kupaca i možemo da se pohvalimo da smo prepoznatljivi na srpskom tržištu. Uspešno smo završili 2014. godinu i sa optimizmom gledamo unapred.

■ Ko su danas najveći kupci vaših

usluga i proizvoda i koliko je promena strukture privrede Srbije uticala na promene u tražnji? - Naši najveći kupci su preduzeća koja se bave građevinarstvom, alatnice, konstrukcije, livnice, industrija (automobilska, vojna...). S obzirom na promene koje su se dešavale i još se dešavaju u

Imamo preko 650 aktivnih kupaca i možemo da se pohvalimo da smo prepoznatljivi na srpskom tržištu uključili i mogućnost sečenja lima (u saradnji sa kooperantom) po želji kupaca. Time smo povećali svoju ponudu. Osim skladišta u Kragujevcu počeli smo i sa skladištenjem materijala u Beogradu. U protekloj deceniji smo imali dosta uspona i padova, ali uprkos tome danas Kovintrade Beograd d.o.o. zapošljava 20 ljudi koji se brinu o tome da naši kupci budu zadovoljni pažnjom koju im posvećujemo i stručnim savetima koje im dajemo pri izboru mate-

KOVINTRADE d.o.o. BEOGRAD Bulevar vojvode Mišića 14, hala 4, 11000 Beograd, Republika Srbija Tel.: +381 11 3622 722, 3622 723, 3622 724 • Fax.: +381 11 2655 543 info@kovintrade.rs • www.kovintrade.rs

privredi, za nas je od osnovne važnosti da se im što brže prilagodimo. Još nedavno su livnice bile jedan od naših najvećih kupaca, a danas ih na srpskom tržištu ima sve manje. Gotovo sve velike livnice su u finansijskim problemima, a takođe i preduzeća u restrukturiranju. Za saradnju sa takvim preduzećima tražimo različita rešenja i tu nam, naravno, pomaže i naše matično preduzeće i ostala sestrinska preduzeća. Kovintrade je, naime, prisutan u 14 država u svetu, tako da u sva-

koj državi pokušavamo da nađemo odgovarajućeg kupca za proizvode, koje izrađuje naš srpski kupac. Tako se štitimo kada je reč o naplati i nestabilnosti nacionalne valute.

■ Kakve rezultate poslovanja očekujete u 2015. godini i koji su ključni faktori koji će uticati na očekivane rezultate? - Iako će po prognozama 2015. godina biti teška, ostajemo optimisti. Planiramo uvećanje prodaje za 10% u poređenju sa 2014. godinom, koja ni u kom slučaju nije bila zanemariva. Ključni faktor za uspešnost poslovanja biće, kao i prošle godine, finansijska situacija na tržištu i uspešnost pri traženju tržišta za plasiranje proizvoda naših kupaca. Kao i svih poslednjih godina i u 2015. je veoma značajna stabilnost nacionalne valute jer poslujemo 80% na domaćem tržištu, a materijal gotovo u celosti uvozimo. Način poslovanja će ostati isti kao u prošloj godini, znači podelom rizika - više srednje velikih i malih kupaca. Takođe planiramo investiciju u novu trakastu testeru za sečenje čelika, što će nam omogućiti kvalitetniju i brže izvedenu uslugu sečenja. Značajan faktor, koji će uticati na poslovanje, sigurno je i pomoć države pri spasavanju proizvodnih preduzeća u restrukturiranju i dalje ulaganje u srpsku privredu. ■

Ogranak: STEEL CENTER KRAGUJEVAC Kosovska 4, 34000 Kragujevac, Republika Srbija Tel.: +381 34 500 036, 500 037; 500 038, 500 039 • Fax.: +381 34 500 040 kragujevac@kovintrade.rs

SLOVENIJA I SRBIJA

REGIONALNA SARADNJA I PARTNERSTVO

INTERVJU

Možemo i više i bolje Važno je podsticati zajednička ulaganja slovenačkih i srpskih firmi, unapređenje saradnje kroz uzajamno podsticanje investicija u obe zemlje i prenošenje znanja i iskustava u oblasti korišćenja sredstava iz evropskih fondova ŽELJKO SERTIĆ

MINISTAR PRIVREDE U VLADI SRBIJE

SRBIJA I SLOVENIJA MOGU i više i bolje da sarađuju nego do sada, a osnovu za to čine već dobro razvijeni ekonomski odnosi koji omogućavaju i poboljšanje bilateralne saradnje i saradnju dveju zemalja u okviru većih regionalnih projekata i privrednog udruživanja. Jedan od takvih podstreka je nesumnjivo i saradnja zemalja Istočne i Centralne Evrope sa Kinom gde se kroz mehanizam saradnje Kina – CIEZ, koji postaje nazaobilazan

sa Mirom Cerarom, premijerom slovenačke vlade, tokom kojeg su razmenjena mišljenja o mogućnostima za dalje jačanje saradnje između Srbije i Slovenije, kako bilateralno, tako i kroz mehanizam Kina – CIEZ. Ovaj aspekt daje novu, dodatnu dimenziju u proširivanju saradnje Srbije i Slovenije, ističe Željko Sertić, ministar privrede u Vladi Srbije. To je, pored transfera znanja na relaciji Slovenija-Srbija kada je reč o

Kroz mehanizam saradnje Kina – CIEZ, koji postaje nazaobilazan regionalni ali i globalni forum, otvara se veliki prostor za proširenje saradnje Slovenije i Srbije u cilju obostranog privrednog napretka regionalni ali i globalni forum, otvara veliki prostor za proširenje saradnje Slovenije i Srbije u cilju obostranog privrednog napretka. Ovaj forum, održan krajem prošle godine u Beogradu, omogućio je i brojne bilateralne sastanke, a jedan od njih bio je i susret srpskih zvaničnika

SLOVENIJA I SRBIJA

REGIONALNA SARADNJA I PARTNERSTVO

iskustvima evropskih integracija, jedno od važnih novih polja saradnje. U oblasti robne razmene srpsko-slovenačka saradnja veoma dobro napreduje, sa tendencijom uravnoteženja razmene dveju zemalja, ali u oblasti investicija i dalje ostaje otvoreno pitanje nedovoljnih srpskih

investicija u Sloveniju koje stagniraju na nivou od oko 100 miliona dolara. Globalna kriza koja je pogodila i poslovanje u dve zemlje donela je i pitanje rešavanja nekih investicija koje su zapale u probleme, ali sa izgledima da se, zahvaljujući dobroj i efikasnoj saradnji dveju zemalja, pronađe solucija koja će biti obostrano korisna.

■ Početak vašeg mandata kao mi-

nistra privrede bio je obeležen intenzivnim kontaktima sa vašim slovenačkim kolegom u vezi sa ulaganjem AHA Mure u Prvi maj iz Pirota. Da li u očekujete pozitivan rasplet situacije? - Naš interes je da kompanija AHA Mura – Prvi maj iz Pirota opstane, nastavi sa proizvodnjom i da sačuvamo radna mesta. Kolege iz Slovenije pokazale su u dosadašnjoj saradnji visok stepen razumevanja i ekspeditivnosti u cilju rešavanja problema sa kojima se suočila ova kompanija. Model poslovno-finansijske konsolidacije pirotskog Prvog maja, kroz unapred pripremljeni plan reorganizacije, sa-

činjen je uz podršku kolega iz Slovenije. Očekujemo da će primena ovog modela rezultirati restrukturiranjem dugova kompanije, promenom vlasničke strukture i ponovnim pokretanjem privredne aktivnosti.

■ I Slovenija i Srbija su stranim in-

vestitorima ponudile u privatizaciji neka slična preduzeća kao na primer svoje državne Telekome. Da li očekujete da će to imati uticaja na postignute cene i broj zainteresovanih investitora za srpske kompanije? - Cilj Vlade Srbije je da obezbedi dugoročan razvoj preduzeća u državnom vlasništvu, pa tako i Telekoma i da dobije dobru cenu za akcije te kompanije. Javni poziv za izbor privatizacionog savetnika za prodaju „Telekoma Srbija“ biće raspisan do kraja januara. Izabrani savetnik treba da utvrdi koji je model prodaje nacionalnog Telekoma najoptimalniji za državu i kompaniju, da li je to neki oblik strateškog partnerstva, privatizacije ili nešto treće, a potom i da pripremi tender za prodaju. U dokumentu koji izradi

savetnik na osnovu svih ekonomskih i finansijskih parametara tačno će se videti cena ispod koje se ne sme ići i šta se nudi investitorima, a neka zatim u tržišnoj utakmici pobedi najbolji.

■ Tokom vašeg mandata u Privred-

noj komori Srbije potpisan je niz veoma važnih sporazuma o međusobnoj saradnji dveju zemalja. Kako kao ministar nameravate da doprinesete njihovom ostvarenju? - Ekonomska saradnja Srbije i Slovenije raste iz godine u godinu, ali ima još dosta prostora za unapređenje investicija, robne razmene, kao i za zajednički nastup kompanija na trećim tržištima. Jačanju te saradnje doprinosi i značajan broj međudržavnih dokumenata, proisteklih iz dobre političke i ekonomske saradnje između dveju

Naš interes je da i srpski privrednici budu prisutniji i robom i investicijama na slovenačkom tržištu, kao i da se unapredi robna razmena dveju zemalja koja je već premašila milijardu dolara

SLOVENIJA I SRBIJA

REGIONALNA SARADNJA I PARTNERSTVO

zemalja, koji se odnose na privredu i potpisani su u prethodnom periodu. Ovi memorandumi i sporazumi su osnov za saradnju. Na nama je da ih dalje, u obostranom interesu, razvijamo i realizujemo.

■ Koliko su za Srbiju značajna isku-

stva Slovenije u tranzicionom periodu ka EU u oblasti privrede? - Slovenačko iskustvo u procesu pridruživanja EU za Srbiju je veoma važno jer može da pomogne da brže i efikasnije završimo pregovore. Slovenija je prva zemlja bivše Jugoslavije koja je postala članica EU i Srbija se ugledala na slovenačku strukturu mehanizma za koordinaciju pristupanja EU. U tome kroz razne projekte imamo pomoć i podršku slovenačkih eksperata, čije nam iskustvo u procesu pregovaranja Slovenije sa EU mnogo znači, posebno razmena iskustva u korišćenju sredstava iz strukturnih i pretpristupnih fondova EU.

sijom, Turskom i Kazahstanom. Saradnju je moguće razvijati i kroz razmenu znanja i informacija u okviru sektora malih i srednjih preduzeća i klastera u cilju izgradnje kapaciteta za uključivanja u lance snabdevanja multinacionalnih kompanija.

■ Da li su slovenačke firme zainte-

resovane za proces privatizacije? - Zainteresovanih kupaca iz Slovenije

saradnje Slovenije i Srbije? - Kroz mehanizam saradnje Kina – CIEZ, koji postaje nazaobilazan regionalni ali i globalni forum, otvara se veliki prostor za proširenje saradnje Slovenije i Srbije u cilju obostranog privrednog napretka. To je potvrdio i treći sastanak predsednika vlada NR Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope, održan krajem prošle godine u Beogradu, na kojem je učestvovao

■ U kojim oblastima vidite najveće

mogućnosti za proširenje saradnje slovenačke i srpske privrede? - Slovenija je stalno među prvih deset ekonomskih partnera Srbije. U Srbiji je aktivno oko 500 slovenačkih kompanija, koje zapošljavaju približno 35.000 ljudi. Dosadašnja saradnja privrednika bila je najintenzivnija u metalskoj i elektroindustriji, poljoprivredno-prehrambrenoj i farmaceutskoj, a značajne mogućnosti za ulaganja postoje u oblasti infrastrukture, ekologije, IT i turizma. Naš interes je da i srpski privrednici budu prisutniji i robom i investicijama na slovenačkom tržištu, kao i da se unapredi robna razmena dveju zemalja koja je već premašila milijardu dolara. Zato je važno podsticati zajednička ulaganja slovenačkih i srpskih firmi, unapređenje saradnje kroz uzajamno podsticanje investicija u obe zemlje i razmenu tehničke pomoći putem prenošenja znanja i iskustava u oblasti korišćenja sredstava iz evropskih fondova. Slovenačke kompanije treba da nastave da investiraju u Srbiji i iskoriste mogućnosti proizvodnje radi izvoza na treća tržišta, posebno posle dalje liberalizacije trgovine po Sporazumu o slobodnoj trgovini sa Rusijom i potpisivanja SST sa Beloru-

SLOVENIJA I SRBIJA

REGIONALNA SARADNJA I PARTNERSTVO

Slovenačke kompanije treba da nastave da investiraju u Srbiji i iskoriste mogućnosti proizvodnje radi izvoza na treća tržišta ima, a najviše za turističko-ugostiteljska preduzeća, kao i fabrike iz tekstilne, obućarske, hemijske i metalske industrije i zato očekujemo da se slovenački investitori uključe i u proces završetka privatizacije.

■ Koliko bi saradnja između Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope mogla stvoriti prostor za proširenje

i premijer Slovenije, gospodin Miro Cerar. Beogradski susret bio je prilika za održavanje velikog broja bilateralnih sastanaka na nivou premijera i prisutnih ministara zemalja učesnica, pa tako i između predstavnika Srbije i Slovenije. Tokom ovih susreta razmotrene su mogućnosti za dalje jačanje saradnje između Srbije i Slovenije, kako bilateralno, tako i kroz mehanizam Kina – CIEZ. Saradnju Kine i zemalja CIEZ treba shvatiti kao sastavni deo odnosa Kine i EU i kao pokretač produbljivanja strateškog partnerstva Kine i EU. To daje dodatnu dimenziju u proširivanju saradnje Srbije i Slovenije, jer je Srbija u procesu pregovora o pristupanju, dok je Slovenija član EU. ■

NLB GRUPA

Ponovo profitabilni JANKO MEDJA

PREDSEDNIK NLB GRUPE

NLB Grupa je prošle godine, prvi put posle 2008, ponovo poslovala sa profitom koji je posle oporezivanja, po zasad preliminarnim ocenama, puno bolji od planiranih 16 miliona evra POSLE NEKOLIKO GODINA gubitka, NLB Grupa, koja se pored matične banke u Sloveniji sastoji od šest strateških banaka u državama bivše Jugoslavije, ponovo je pozitivna, stabilna, a profitabilnost raste, kaže Janko Medja, prvi čovek NLB Grupe. Banka će nastaviti da podržava svoje aktivnosti na tržištu Srbije i jača tržišnu poziciju banke ćerke. „Srbija ima značajan poslovni potencijal, jer ovde posluje veliki broj slovenačkih i drugih inostranih preduzeća, a mnoge kompanije planiraju da investiraju na ovom tržištu“, kaže predsednik uprave NLB. „Već sada je mnogo uloženo u modernizaciju poslovanja, što je sve u funkciji potreba i zadovoljstva klijenata, a što je u obostranom interesu, uključujući postizanje što boljih poslovnih rezultata“.

■ Kakvo je bilo poslovanje

u 2014. i šta se pokazalo kao ključno za dostizanje rezultata? - Preokret prema pozitivnom rezultatu nije došao sam po sebi, nego je posledica celokupne transformacije banke i odanog rada celog tima NLB. Poboljšali smo prihode, što je rezultat proaktivne saradnje sa klijentima, i optimizovali troškove. Naše je poslovanje bilo iznad plana, a uz to smo već u potpunosti ispunili zahteve ECB što se tiče visine kapitala, zahtevanog posle stres testova, tako da je sada postu-

pak završen. Rezultati za 2014. godinu biće javno saopšteni krajem februara 2015. godine i zato ih, zasad, javno još ne možemo komentarisati, ali ipak možemo da iznesemo nekoliko ključnih podataka iz poslovanja u trećem kvartalu. Troškovi na nivou Grupe su u prvih devet meseci u 2014. ako ih uporedimo sa istim periodom u 2013. bili niži za osam odsto, neto nekamatni prihodi ostali su stabilni, kamat-

sti sa Katalogom obaveza, koji je sklopljen između Evropske unije i Republike Slovenije.

■ Šta znači Srbija kao jedno od

strateških tržišta za vašu banku? - Tržište Srbije je strateški značajno za matičnu NLB banku, deo tržišta u koje je značajno uloženo, tako da ćemo nastaviti u tom pravcu. Razvojni planovi NLB Grupe su usmereni na jačanje tržišne pozicije naše banke ćer-

Mi smo tu da pratimo slovenačke investitore u Srbiji, kao i srpske u Sloveniji, da radimo na povezivanju i ubrzanju tokova kapitala među privredama dveju zemalja i u regionu i doprinesemo ekonomskom rastu i Srbije i Slovenije ni prihodi su porasli, a nekoliko neplaniranih prihoda banka je realizovala prodajom nestrateških hartija od vrednosti. Već danas možemo da potvrdimo, da smo 2014. godinu završili sa profitom, koji je viši od planiranog. Što se tiče prisustva NLB Grupe u Srbiji – NLB banka Beograd ostaje naša strateška članica. Međutim, imamo nameru da kontrolisano prestanemo da se bavimo faktoringom u Srbiji. Grupa PF definisana je kao jedna od nestrateških investicija u NLB Grupi, iz koje treba da se izađe do postavljenog roka u saglasno-

ke u Srbiji i već ih sprovodimo, što registrujemo kroz pozitivne procese na nivou grupacije u Sloveniji i u Srbiji. Mnogo je uloženo u modernizaciju poslovanja, što je sve u funkciji potreba i zadovoljstva klijenata, a što je u obostranom interesu, uključujući postizanje što boljih poslovnih rezultata. Srbija ima značajan poslovni potencijal, te veliki broj slovenačkih i drugih inostranih preduzeća posluje ili planira da investira na ovom tržištu. Slovenija je prisutna u Srbiji sa oko 400 već realizovanih investicija, a oko 25.000 ljudi zaposleno je u

oko 1.600 slovenačkih preduzeća koja posluju u Srbiji . Mi smo tu da pratimo slovenačke investitore u Srbiji, kao i srpske u Sloveniji, da radimo na povezivanju i ubrzanju tokova kapitala među privredama dveju zemalja i u regionu, gde smo mi prisutni i na kraju krajeva i doprinesemo ekonomskom rastu i Srbije i Slovenije. Prepoznajući važnost ovog tržišta, NLB Grupa svojim aktivnostima, pre svega finansijskom podrškom, doprinosi razvoju srpske privrede preko aktivnosti NLB banke Beograd. Matična bankarska grupa će učiniti sve da u godinama koje dolaze ojača tržišne pozicije na srpskom bankarskom tržištu.

■ Kakva će biti poslovna strate-

gija NLB Grupe u 2015. godini? - Plan za 2015. godinu nije još završen, ali NLB Grupa cilja na još četiri stabilna kvartala. NLB Grupa se u potpunosti fokusira na razvoj usluga i tržišta, jer su naši klijenti uvek na prvom mestu. Proces transformacije teče dalje u saglasnosti sa Strategijom NLB Grupe i novim vrednostima. Ključni su razvoj ekipe i optimizacija procesa. Paralelno banka i dalje podržava osmišljen pristup upravljanja rizicima. Sa preostalim slabim portfolijom aktivno se bavimo sa finansijskog, kao i organizaciono-kadrovskog aspekta, on je ograničen i pod kontrolom. Prema jasno navedenim očekivanjima vlasnika, u 2015. trebalo da počnemo sa pripremama za privatizaciju. ■ SLOVENIJA I SRBIJA

REGIONALNA SARADNJA I PARTNERSTVO

INTERVJU

Zajedno do novih tržišta PKS posvećuje posebnu pažnju privlačenju malih i srednjih slovenačkih kompanija na srpsko tržište radi proizvodnje, samostalno ili zajednički sa našim preduzećima, namenjene tržištima zemalja sa kojima Srbija ima sporazume o slobodnoj trgovini MARKO ČADEŽ

PREDSEDNIK PRIVREDNE KOMORE SRBIJE

SLOVENIJA JE PRIRODNI i jedan od najznačajnijih partnera Srbije u političkom i ekonomskom smislu i saradnja između naše dve zemlje nema samo bilateralni već i regionalni značaj, kaže Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije.

■ Kako ocenjujete privrednu sarad-

nju Srbije i Slovenije? - Ekonomske veze dveju zemalja zasnivaju se na spoljnotrgovinskoj i investicionoj saradnji, regionalnom povezivanju i podršci Slovenije evropskim integracijama Srbije i učešću naše zemlje u EU projektima.

Mogućnosti za unapređenje veza i poslovanja su velike i verujem da ćemo u narednim godinama zajedno obezbediti da se taj potencijal realizuje, na obostranu korist naših privreda.

■ Uprkos krizi, slovenačko-srpska robna razmena beleži uspon. Koji proizvodi dominiraju u međusobnoj razmeni i kako je kriza uticala na promenu strukture robne razmene? - Slovenija je među prvih deset spoljnotrgovinskih partnera Srbije. Obim međusobne trgovine povećavao se od 2001, izuzev u godinama ekonomske krize, da bi 2013. godini pre-

Da bi se povećao plasman srpske robe na slovenačko tržište i prevazišao deficit u razmeni, potrebno je veće angažovanje i inicijativa državnih institucija, privrednika i privrednih komora Za Srbiju je dragocena i podrška i iskustvo Slovenije u procesu pridruživanja Evropskoj uniji, u primeni EU standarda i efikasnom korišćenju finansijskih sredstava iz pretpristupnih fondova EU. Utoliko pre što Slovenija važi za lidera po efikasnosti korišćenja novca iz IPA fondova među bivšim socijalističkim zemljama.

SLOVENIJA I SRBIJA

REGIONALNA SARADNJA I PARTNERSTVO

mašio milijardu dolara. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije, ukupna spoljnotrgovinska razmena sa Slovenijom u 2013. godini iznosila je 1,05 milijardi dolara, 4,4 odsto više nego u prethodnoj godini. Srpski izvoz je porastao za 13,5 odsto na 478,5 miliona dolara, dok je uvoz iz Slovenije bio manji 2,3 odsto

nego u 2012. i iznosio je 571,2 miliona dolara. Robna razmena Srbije i Slovenije za 11 meseci prošle, 2014. godine stagnirala je, preciznije, zabeležila je blagi pad od 0,4 odsto – na 956,2 miliona dolara. Izvoz u Sloveniju bio je 440,8 miliona dolara, što je 1,7 odsto više nego u istom periodu 2013, a uvoz je smanjen za 2,1 odsto - na 515,4 miliona dolara. Kada je o srpskom izvozu reč, uprkos pozitivnim trendovima i većoj pokrivenosti uvoza izvozom, deficit je i dalje prisutan (92,7 miliona dolara u 2013, odnosno 74,6 miliona dolara za 11 meseci 2014), a struktura izvoza je nepovoljna, jer dominiraju proizvodi nižih faza prerade. Pritom, bitan je i podatak da su slovenačka preduzeća koja ovde posluju i proizvode u ukupnom srpskom uvozu za 2013. godinu učestvovala sa oko 37, dok je učešće u izvozu oko 45 odsto. Posmatrano sektorski, značajno mesto u robnoj razmeni zauzimaju metalska (osnovni metali i metalni proizvodi), mašinska (motorna vozila i prikolice) elektroindustrija (električne mašine i aparati), poljoprivredno-prehrambena (prehrambeni proizvodi i pića) i hemijsko-farmaceutska industrija (hemikalije i hemijski proizvodi). Razmena bi mogla da se unapredi upravo u

ovim industrijskim granama, ali i u turizmu, saobraćaju, građevinarstvu, poljoprivredi, zaštiti životne sredine, informaciono-komunikacionim uslugama. Da bi se povećao plasman srpske robe na slovenačko tržište i prevazišao deficit u razmeni, potrebno je veće angažovanje i inicijativa državnih institucija, privrednika, kao i privrednih komora.

■ Krajem maja ove godine or-

ganizovan je veliki Srpsko-slovenački poslovni forum u Privrednoj komori Srbije. Šta biste mogli izdvojiti kao konkretne rezultate ovog skupa? - Na ovom forumu, koji smo organizovali u saradnji sa Gospodarskom zbornicom Slovenije i Ambasadom Slovenije u Beogradu, a u okviru posete državno-privredne delegacije Republike Slovenije na čelu sa predsednikom Slovenije Borutom Pahorom, kao i u bilateralnim razgovorima organizovanim u sklopu ovog susreta, učestvovalo je 128 kompanija iz Srbije i 70 iz Slovenije. To je samo po sebi značajan rezultat, jer je obezbedilo razmenu ideja i informacija i planiranje zajedničkih aktivnosti na nivou kompanija. Da bismo što bolje iskoristili mogućnosti za unapređenje privredne saradnje, intenziviraju se aktivnosti na sektorskom povezivanju i organizovanju zajedničkog nastupa na trećim tržištima, prvenstveno u metalskom, automobilskom, građevinskom i IT sektoru, ali i u namenskoj industriji, za šta je zainteresovan slovenački klaster. Posebnu pažnju posvećujemo privlačenju malih i srednjih slovenačkih kompanija na srpsko tržište radi proizvodnje (samostalno ili zajednički sa našim preduzećima) namenjene tržištima zemalja sa kojima Srbija ima sporazume o slobodnoj trgovini. Prednost bescarinskog izvoza već koriste veće slovenačke kompanije prisutne u Srbiji, poput Gorenja, Impol Sevala, Kolpa San, Heliosa, JUB-a, koje ovdašnje proizvodnje plasiraju na ruskom tržištu.

Od značaja za srpski turizam je prenos slovenačkog znanja u onim oblastima turističke delatnosti u kojima imamo ozbiljan razvojni potencijal, kao što su banjski ili seoski turizam Za obe zemlje bitno je i definisanje i realizacija zajedničkih projekata koji bi se finansirali sredstvima evropskih fondova, a za srpsku privredu dragoceno je slovenačko iskustvo u primeni evropskih standarda i direktiva i edukacija menadžera malih i srednjih kompanija.

kih državnih preduzeća nema slovenačkih kompanija i kako to objašnjavate? - Prema podacima nadležnih državnih institucija, devet slovenačkih kompanija dostavilo je pisma o zainteresovanosti za kupovinu 13 preduzeća iz portfolija Agencije

za privatizaciju i to iz oblasti turizma i ugostiteljstva, proizvodnje robe od plastike, automobilske, tekstilne i industrije kože i obuće. Valja podsetiti da su kompanije iz Slovenije od 2000. godine imale izuzetno značajne investicione aktivnosti u Srbiji. Prema podacima Narodne banke Srbije, slovenačke direktne neto investicije u srpsku privredu, zaključno sa 2013. godinom iznose 583,826 miliona evra, dok su, prema slovenačkim izvorima, ukupna ulaganja, računajući i investicije tokom poslovanja, premašila 1,4 milijarde evra. U Srbiji je prisutno 1.500 slovenačkih kompanija, od kojih je oko 500 aktivnih i u njima je zaposleno oko 35.000 radnika. Želja nam je da taj proces bude obostran, da se uvećaju i ulaganja srpskih kompanija koja sada iznose nešto više od stotinu miliona evra, kroz investicije kompanija kao što su Komtrejd – vlasnik Hermesa, Nektar – Fruktal i Beohemija, koja je kupila Šampionku. ■

■ U proteklom periodu imali

smo dosta najava slovenačkih investicija u srpski turizam. Zašto u ovoj oblasti nije došlo do saradnje? - U ukupnim slovenačkim investicijama u Srbiji učešće ulaganja u srpski turizam zaista je malo. Međutim, vredi pomenuti neke direktne slovenačke investicije poput hotela “Lajf dizajn” u Beogradu ili one koje su u indirektnoj vezi sa turizmom kao što su investicije u infrastrukturu ili prehrambenu proizvodnju. Osim priliva svežeg kapitala, od značaja za srpski turizam je i prenos slovenačkog znanja u oblastima kao što su banjski ili seoski turizam, gde Slovenci imaju odlične rezultate i znanje i iskustvo koje mogu da nam prenesu.

■ Da li ste iznenađeni time što

na listi kompanija zainteresovanih za privatizaciju preduzeća u restrukturiranju i veli-

Šepulje 31, 6210 Sežana, Slovenija, Tel.: +386 5 731 0 300 Fax: +386 5 731 0 327, e-mail: info@kras.si, url: www.kras.si KRAS-BEO D.O.O. Bosanska 22, Novi Banovci, Tel.: +381 64 8257 960 Fax.: +381 22 341 072, e-mail: kras.goran@open.telekom.rs

SLOVENIJA I SRBIJA

REGIONALNA SARADNJA I PARTNERSTVO

INTERVJU

I od dobrog može bolje Zajednička sednica slovenačke i srpske vlade koja se očekuje u februaru otvoriće mogućnost za još bolju saradnju i konkretne dogovore u vezi sa privrednim pitanjima MATEJA NORČIČ ŠTAMCAR

PRIVREMENI OTPRAVNIK POSLOVA AMBASADE SLOVENIJE

DOBRI ODNOSI koje su Srbija i Slovenija uspele da odgaje, kao dve zemlje sa zajedničkom istorijom, otvaraju mogućnost za dalje i ambicioznije ciljeve u svim oblastima – od produbljivanja privredne saradnje preko razmene iskustava oko srpskog približavanja EU do otvaranja novih mogućnosti za srpske studente zainteresovane da studiraju u EU. Mnoge od ovih tema će nesumnjivo biti dotaknute i na zajedničkoj sednici dveju vlada koja se očekuje u februaru. Iako je jedan od velikih projekata na kojem su dve zemlje mogle sarađivati – Južni tok – otkazan, postoje drugi projekti koji nude dobre šanse za međusobnu saradnju, a jedna od njih je saradnja u okviru Podunavskog regiona.

smeru. Poseta slovenačkog predsednika je na neki način formalna potvrda nivoa tog prijateljstva, i saradnje u političkoj, ekonomskoj, kulturnoj pa i lokalnoj ravni, jer ne smemo zaboraviti saradnju naših opština. Svakako treba naglasiti simboliku prve posete slovenačkog predsednika jer je našem predsedniku Pahoru između ostalog ukazana posebna čast da se obrati članovima hrama demokratije, srpskog parlamenta. Znamo šta to u odnosima dveju zemalja znači. Danas slobodno možemo reći da su odnosi između Srbije i Slovenije lep primer saradnje dveju zemalja sa zajedničkom istorijom, gde je jedna članica Zapadnog Balkana a druga članica EU.

Saradnja u okviru Podunavskog regiona i zajednički nastup ka trećim tržištima samo su neke od velikog broja mogućnosti za produbljivanje već dobih odnosa ■ U međusobnim odnosima 2014. godina će ostati zapamćena po prvoj zvaničnoj poseti slovenačkog predsednika Srbiji u poslednjih četvrt veka. Koliko je ova poseta otvorila mogućnosti za podizanje ukupne saradnje dveju zemalja na novi nivo? - Saradnja između Slovenije i Srbije od 2000. godine ide u pozitivnom

SLOVENIJA I SRBIJA

REGIONALNA SARADNJA I PARTNERSTVO

■ Gde vidite prostor za doprinos Slovenije i Srbije razrešavanju komplikovanih geopolitičkih odnosa koji su se, kroz ukidanje projekta Južni tok na primer, odrazili i na planove o saradnji naše dve zemlje? - Politički odnosi u Evropi i u svetu danas su kompleksniji nego što su bili pre nekoliko godina. Neko bi mogao tvrditi da neko drugi opet želi da spu-

sti gvozdenu zavesu između Istoka i Zapada – ali iskreno – ja u to ne verujem. Mislim da će to politikom dijaloga biti rešeno u neko određeno vreme. Južni tok bi svakako bio projekat gde bi i Srbija i Slovenija mogle sarađivati. Kako sada stvari stoje, realizacija istog nije moguća. Ali, završetak jednog znači i početak nečeg novog. Smatram da to znači mogućnost buduće saradnje Slovenije i Srbije i drugih zemalja u nekom novom – možda i boljem projektu. Naglasila bih mogućnost i potencijal Podunavskog regiona kao moguće ili potencijalno rešenje. A svakako ne treba zaboraviti u datom momentu, po meni najvažniji segment saradnje, tj. uključivanje Srbije u EU. Moje duboko uverenje je da Srbija nema druge alternative od ulaska u EU, kao što je to bio slučaj i sa Slovenijom pre nekoliko godina. Sećam se izlaganja Güntera Verheugena, nekadašnjeg nemačkog komesara za proširenje, baš tu u Beogradu, prošle godine, kada je na pitanje da li će Zapadni Balkan nekada biti deo EU, odgovorio otprilike ovako: “potrebno je popraviti istorijsku krivicu počinjenu krajem II svetskog rata. Tada, naime, niko nije pitao ljude Evrope kojem bloku žele da pripadaju – Istoku ili Zapadu. Ljudima Zapadanog Balkana, pa tako i Srbiji, mesto je u EU.“

■ Šta su posebno važne preporuke

iz slovenačkog iskustva za Srbiju kada je reč o pridruživanju EU? - Glavna preporuka, ili iskustvo Slovenije, jeste da pridruživanje EU zaista znači prilagođavanje i promenu svog sopstvenog sistema zbog sopstvenih potreba. I Srbija mora neke stvari menjati, ali zbog sebe, ne zato jer je to od nje traženo. Kada Srbija menja zakone, to radi zbog sebe. Slovenačko iskustvo je da treba pre svega raditi kod svoje kuće. Na pregovore sa EU potrebno je doći sa već izvedenim promenama, a ne sa planovima ili nacrtima za te promene. Naše iskustvo govori da je to najbolji recept da se dobije najbolji mogući oblik pozitivnog odgovora (na primer, potreban novac za implementaciju nekih promena) od EU. A to u isto vreme i znači da je proces promena ili proces približavanja EU u toku. Jer taj proces je isto toliko važan kao i samo članstvo. U mnogim stvarima u životu proces je važan, a u nekim slučajevima je on važniji i od cilja. U slučaju približavanja EU nema nikakve razlike. Najvažnije od svega, u tom procesu, jeste međusobno poverenje. Kada poverenje ne postoji, procesu se ne piše dobro. Iz tog razloga svako mora znati šta je potrebno uraditi, i toga se držati. To je jedini način da se onda i od EU može tražiti i očekivati takvo ponašanje.

■ Šta za unapređivanje saradnje dveju zemalja znače zajedničke sednice vlada? - Zajedničke sednice vlada dokaz su da su dve zemlje uspele da izgrade saradnju koju je moguće nadgraditi /razgraditi na još višem ili kompleksnijem nivou. To je prilika u kojoj dve strane mogu da se dogovore o rešavanju bitnih pitanja koja postoje, ali i mnogo više od toga. Na primer, kako sa više pozitivnih rezultata zastupati interese svojih ekonomija u trećim zemljama i primeniti dobre prakse ili ostvariti zajedničke investicije. Zajednička sednica vlade je ujedno i dobra platforma za unapređenje i produbljivanje odnosa u oblasti privrede. Robna razmena je, naime, već sada preko milijardu evra na godišnjem nivou. Čvrsto sam ubeđena i

dobar alat međusobne saradnje naših dveju država.

■ Koliko su danas bliski kulturni prostori Srbije i Slovenije i šta bi se moglo učiniti na obnavljanju nekadašnjih čvrstih veza u ovoj oblasti? - Duboko sam uverena da se kulturni odnosi između Slovenije i Srbije prikladno razvijaju na svim nivoima i poljima kulturne delatnosti kao lep primer saradnje dve samostalne zemlje. Dobar primer te saradnje su naše filharmonije zajedno sa hrvatskom u projektu: Pika, Točka, Tačka; uz to ide i intenzivna saradnja među pozorištima, muzejima, arhivima, pa i alternativnim kulturama, koja je možda interesantna i za mlade generacije. Važna dimenzija saradnje je i povezivanje nauke i obrazovanja. U Srbiji postoji veliki interes za učenje slovenačkog jezika, a u Sloveniji za studiranje srpskog. U Beogradu smo prošle godine dobili lektorat slovenačkog jezika na Filološkom fakultetu, koji je najveći na svetu. To mnogo znači i puno govori o našim odnosima na tom području.

Slovenija će nastojati da se što više mladih, nadarenih studenata iz Srbije uključi u studijski proces u Sloveniji i EU

■ Da li vidite prostor da se sadašnje

uverena da će konstruktivni dogovori tokom sednice doprineti još boljoj saradnji i konkretnim dogovorima u vezi sa privrednim pitanjima. S obzirom na veliki obim saradnje, javljaju se i problemi, ali njih, zajedničkim snagama, dosta uspešno rešavamo. Upravo u rešavanju konkretnih otvorenih pitanja zajedničke sednice vlade ispostavile su se kao

neformalno obnavljanje veza između mladih u Srbiji i Sloveniji institucionalno podstakne? - Svakako, pretpostavljam da će nešto o tome biti rečeno i na sledećoj sednici vlada Slovenije i Srbije koja je predviđena za februar. Slovenija će nastojati da se što više mladih, nadarenih studenata iz Srbije uključuje u studijski proces u Sloveniji i EU. ■

TINTTER d.o.o. Vojkovo nabrežje 30a Koper, Slovenija Tel.: +386/5-630-60-00 Fax: +386/5-630-60-01 e-mail: transport@tintter.si

www.tintter.si SLOVENIJA I SRBIJA

REGIONALNA SARADNJA I PARTNERSTVO

INTERVJU

Novi impulsi za snažniju saradnju Robna razmena između Srbije i Slovenije je u konstantnom porastu, a već ima i konkretnih najava novih investicija, koje su rezultat povećanog interesovanja slovenačkih preduzeća i boljih uslova poslovanja u Srbiji LILJANA FIGAR FERME

EKONOMSKI SAVETNIK AMBASADE SLOVENIJE

UPOREDO SA PRIPREMAMA Srbije za pridruživanje EU otvaraju se nova polja za saradnju slovenačkih i srpskih preduzeća, pre svega u domenu upravljanja otpadom, iskorišćavanja zelenih izvora u proizvodnji električne energije, a zatim i u IT sektoru. U mnogim oblastima mogućnosti potencijalne saradnje još nisu dovoljno istražene, a jedna od njih je intenzivniji prenos slovenačkih znanja i iskustava u procesu evropskih integracija.

2013. godinu. Slovenački izvoz u Srbiju uvećan je za 13%, a uvoz iz Srbije u Sloveniju čak za 24%. Srpski proizvodi su u Sloveniji sve prepoznatljiviji i dobrodošli, a lično sam oduševljena pre svega pojedinim srpskim prehrambenim proizvodima koji se ponovo mogu naći u slovenačkim prodavnicama. Prošlog novembra slovenački Petrol je kao greenfield investiciju otvorio regionalni TNG terminal u Smederevu. Radujemo se skorašnjem zvaničnom otvaranju proizvodnog pogona jednog od najuspešnijih slovenačkih preduzeća Kolektor u Novom Sadu. Prema informacijama naše ambasade, i ove godine ćemo imati nova ulaganja investitora iz Slovenije. Po podacima Narodne banke Slovenije, prošle godine, uprkos novim investicijama, nije zabeležen pozitivan neto skor zbog prodaje Mercatora.

■ Da li posle ohrabrujućih rezulta-

ta rasta slovenačke privrede vidite veći prostor za nove slovenačke investicije i u kojim oblastima? - Slovenačka privreda je u dobroj kondiciji, beležimo privredni rast već osmi kvartal zaredom tako da će rast BDP u 2014. biti 2,5% a ove godine 2%. Ova predviđanja su pozitivna i za saradnju sa Srbijom, čiji potencijali još izdaleka nisu iskorišćeni. Brojna slovenačka preduzeća koja su u Srbiji tradicionalno prisutna imaju ambicije da povećaju tržišno učešće, a u ambasadi beležimo interes slovenačkih preduzeća i za neke nove oblasti koje se u Srbiji tek razvijaju. Zanimljivi su projekti energetske efikasnosti i u toj oblasti je slovenački Eltec Petrol veoma uspešno angažovan u prenosu zakonskih osnova koje Srbija mora da usvoji da bi se pome-

Očekujemo da će se dinamika rasta privredne saradnje među državama nastaviti i u ovoj godini, pri čemu računamo na bolje uslove poslovanja i oporavak srpske privrede

■ Koliko su mere štednje koje spro-

vode obe države uticale na intenzitet robne razmene i nivo investicija slovenačkih preduzeća u Srbiju? - Obim robne razmene između Srbije i Slovenije je, prema podacima slovenačke statistike, u prva tri kvartala 2014. iznosio 860 miliona evra što znači povećanje od 17% u odnosu na

SLOVENIJA I SRBIJA

REGIONALNA SARADNJA I PARTNERSTVO

Očekujemo da će se dinamika rasta privredne saradnje među državama nastaviti i u ovoj godini, pri čemu računamo na bolje uslove poslovanja i oporavak srpske privrede. Pojedini već usvojeni zakoni i najave privrednih reformi srpske vlade su svakako pozitivne.

nuti projekti izvodili. Takođe prepoznajemo interes slovenačkih preduzeća u oblasti upravljanja otpadom, gde je Srbija tek na početku ovog procesa. Slovenačka preduzeća su zainteresovana za uslove koji važe u Srbiji za otkup energije koja se dobija pomoću vetra i sunca, a pored toga raste zani-

manje za investiranje u male hidroelektrane. Sve više i više jača saradnja u oblasti IT industrije i u toku su razgovori za prenos iskustva u uspostavljanju broja 112 u Srbiji. Među slovenačkim preduzećima postoji interes i za privati-

- Srbiju ubrajamo među najznačajnija tržišta za slovenački turizam, srpski turisti su po broju dolazaka na 6. mestu, a po broju noćenja na 8. mestu među svim državama. Na drugoj strani i slovenački turisti vole da posete Srbiju gde već tradicionalno po-

■ U kojim oblastima bi Slove-

nija mogla da podeli znanja sa Srbijom kada je reč o približavanju EU? - Među slovenačkim državnim institucijama, preduzećima, stručnjacima i drugima koji imaju iskustva iz perioda kada je

teškom i finansijskom okviru razvoja regiona, razvoja poslovne infrastrukture i načina korišćenja EU fondova za to područje. Na slovenačkoj strani postoji interes za saradnju i razmenu iskustava u oblasti implementacije mera poljoprivredne politi-

Brojna slovenačka preduzeća koja su u Srbiji tradicionalno prisutna imaju ambicije da povećaju svoje tržišno učešće

zaciju srpskih preduzeća. Slovenački investitori već su predali pisma o nameri za saradnju u privatizaciji 14 srpskih preduzeća.

■ Da li i gde slovenačka preduzeća vide prostor za učešće u velikim infrastrukturnim projektima koji se najavljuju u Srbiji? - Slovenačka preduzeća žele da sarađuju i u izgradnji velikih infrastrukturnih projekata koje Srbija planira narednih godina. S obzirom na to da su velika i nekada uspešna slovenačka građevinska preduzeća prestala da postoje, slovenačka privreda može da ponudi pre svega znanje u oblasti projektovanja i druga stručna znanja koja su potrebna pri izgradnji saobraćajne i energetske infrastrukture. Slovenačka preduzeća proučavaju mogućnosti koje donosi projekat Beograd na vodi, uspostavili smo kontakte za konkretne dogovore i saradnju na tom projektu. ■ Zašto po vašem mišljenju

još nije iskorišćena šansa za tešnju saradnju Slovenije i Srbije u razvoju turizma?

sećuju muzičke festivale, a zanimljive su i kraće vikend posete Beogradu i Novom Sadu. Ima i drugih zanimljivosti koje Slovenci, poznati kao veliki ljubitelji prirode, rado pohađaju. Prošle godine sam posetila prelepo etno eko selo u selu Vraneša na jugu Srbiji koje je u vlasništvu jednog Slovenca. Srbija ima brojne prirodne i istorijske znamenitosti u koje je potrebno uložiti truda i finansijskih sredstava da bi se turistička infrastruktura razvila do nivoa da bude konkurentna i privuče nove turiste. Želimo i nadamo se da će se naći investitori, možda i slovenački, koji će prepoznati interes i odlučiti se za investiranje u ovoj oblasti srpske privrede. Na samitu 16 država Srednje i Istočne Evrope i Kine u decembru 2014. godine u Beogradu je dogovoreno da 2015. godina bude godina promocije turističke saradnje, a u Sloveniji će biti organizovana turistička konferencija na visokom nivou. Slovenija i Srbija imaju i u tom domenu priliku da udruže svoje interese i na području turizma iskoriste dimenzije koje donosi širi region.

Slovenija pristupala EU, postoji značajan interes za prenos znanja na srpske partnere. Želimo da srpska strana još jače iskaže konkretan interes za realizaciju saradnje u svim oblastima. U oblasti turizma bismo mogli da realizujemo prenos iskustava Republike Slovenije u korišćenju EU sredstava u procesu evropskih integracija za upravljanje turističkim destinacijama i poboljšanje kvaliteta turističkih usluga. U strukturi slovenačke privrede izrazito preovlađuju mala i srednja preduzeća, zato su iskustva u oblasti upotrebe EU standarda pri poslovanju malih i srednjih preduzeća jako velika. Značajno je podsticati saradnju na području regionalnog razvoja sa ciljem razmene iskustava u institucionalnom, stra-

ke, a pogotovo preko projekata međuinstitucionalne saradnje (Twinning) i studijskih poseta u okviru TAIEX-a.

■ Koliko će odustajanje od Južnog toka uticati na očekivane planove o obimu saradnje Srbije i Slovenije na međunarodnim projektima? - Prilika za saradnju privrede obe države na međunarodnim projektima ima puno. Februara 2015. godine planirano je da se u Ljubljani održi zajednička sednica dveju vlada. Očekujemo da će, između ostalog, biti govora o novim zajedničkim projektima koji bi povezivali dve države i na trećim tržištima. Osnovu za ovu saradnju čini Memorandum o privrednoj saradnji na trećim tržištima koji je potpisan pre godinu dana. ■

PANTEON PLUS d.o.o.

Španskih boraca 24a/6L 11070 N.Beograd, Srbija T: +381 11 26 06 106 • F: +381 11 630 42 28 www.panteongroup.com

SLOVENIJA I SRBIJA

REGIONALNA SARADNJA I PARTNERSTVO

INTERVJU

Zajednički interesi jači od krize DANIJELA FIŠAKOV

PREDSEDNICA SLOVENAČKOG POSLOVNOG KLUBA

Slovenački poslovni klub snažno podržava započetu praksu održavanja zajedničkih sednica vlada Srbije i Slovenije, privrednih komora i privrednika obeju zemalja SLOVENAČKI POSLOVNI KLUB beleži sve veći broj upita slovenačkih kompanija koje do sada nisu poslovale na srpskom tržištu, a zainteresovane su za saradnju sa srpskim preduzećima, na tržištima obeju država. Istovremeno, Klub beleži rast broja članica, kao rezultat mnogobrojnih aktivnosti koje sprovodi.

■ Kako članice Slovenačkog poslov-

nog kluba gledaju na reformske mere u Srbiji i na koji način se to odražava na njihove planove na ovom tržištu? - Svake reformske mere koje imaju za cilj poboljšanje tržišnih uslova i pojednostav-

nja u Srbiji u proteklom periodu, a gde rastu prepreke? - Poboljšanje uslova za poslovanje u Srbiji je evidentno na mnogim poljima. Uostalom, kreditni rejting Srbije je od strane međunarodno priznate bonitetne kuće Fitch upravo potvrđen na nivo „B+“ sa stabilnim izgledima, što se može smatrati ne samo ocenom trenutnog stanja nego i preporukom za dalja ulaganja sa manjim rizikom nego što je bio donedavno. Četvoromesečna blokada pravosuđa, svakako, nije doprinela postizanju ovog bonitetnog nivoa. U administraciji su još uvek jaki i duboko usađeni koreni birokratije. Veća ažurnost državnih organa i transparentnost njihovih procedura i postupaka bile bi dobrodošle.

■ Koliko je ekonomska kriza u Sloveniji uticala na revidiranje planova slovenačkih preduzeća u Srbiji? - Ekonomska kriza utiče na revidiranje

Poremećaji geopolitičke prirode u svetu su delovali i na ekonomske uslove, te materijalizaciju sporazuma o zajedničkom nastupanju treba posmatrati u okviru datih uslova ljenje procedura svakako da nailaze na punu podršku svih privrednih subjekata koji svoju poslovnu politiku vode na duži rok. Rezultati primene reformskih mera u Srbiji su svakako evidentni. Članice Slovenačkog poslovnog kluba u Srbiji pozdravljaju svaku primenu u praksi mera koje dovode do ovakvog napretka. Najbolji pokazatelj podrške koju one pružaju ovakvom procesu je i činjenica da ne samo da ostaju na srpskom tržištu nego i da planiraju proširenje poslovnih kapaciteta.

■ Gde, na osnovu stavova vaših članova, vidite poboljšanje uslova poslova-

SLOVENIJA I SRBIJA

REGIONALNA SARADNJA I PARTNERSTVO

planova svih učesnika u tržišnoj utakmici, pa tako i na planove slovenačkih pre-

duzeća u Srbiji. Ako ništa drugo, ona je bar naterala odgovorne umne ljude u državi i kompanijama da više razmišljaju o mogućim rezultatima i posledicama preduzimanja pojedinih poslovnih koraka. Budući projekti slovenačkih preduzeća u Srbiji i dalje će biti pažljivo razrađivani i oni čije realizovanje bude pokrenuto biće sigurni i stabilni. O ozbiljnosti dosadašnjih ulaganja govori i činjenica da su kompanije sa značajnim slovenačkim učešćem u kapitalu sa preko 30.000 zaposlenih i dalje među prvima, ako ne i na prvom mestu, po broju ljudi koje strane kompanije zapošljavaju u Srbiji. Takođe, u protekloj godini su u prvih 15 najvećih izvoznika iz Srbije bile plasirane čak dve slovenačke kompanije, članice Slovenačkog poslovnog kluba: Gorenje i Impol Seval. Preko ovih činjenica se često, rekla bih, nepravedno i olako prelazi.

■ Koliko se od maja, kada je potpisan

sporazum o zajedničkom nastupu Srbije i Slovenije ka trećim tržištima konkretno napredovalo u tom smeru? - Slovenački poslovni klub snažno podržava započeto ostvarivanje inicijative za održavanje zajedničkih sednica vlada, privrednih komora i privrednika obeju zemalja. Ovakvi skupovi su dobra praksa koja koristi obema privredama i koja je pokazala postojanje uzajamno kom-

SRPSKO-SLOVENAČKI POSLOVNI FORUM (2014). BORUT PAHOR, PREDSEDNIK REPUBLIKE SLOVENIJE I ŽELJKO SERTIĆ, TADAŠNJI PREDSEDNIK PRIVREDNE KOMORE SRBIJE

patibilnih interesa: slovenačkog – da pomogne Srbiji u pristupanju zapadnim i srpskog – da pomogne Sloveniji u nastupanju na istočnim tržištima. Potpisivanje sporazuma o zajedničkom nastupanju na trećim tržištima je jedan od najznačajnijih rezultata prvog ovakvog skupa u maju u Beogradu. U međuvremenu, poremećaji geopolitičke prirode u svetu su delovali i na ekonomske uslove, te materijalizaciju ovog sporazuma treba posmatrati u okviru datih uslova.

panijama ili za preduzimanje sopstvenog poslovnog poduhvata u Srbiji. Na značajnom su nivou i pokazuju sve veći intenzitet i aktivnosti u vezi sa pomaganjem srpskim firmama koje žele da kao partneri slovenačkih firmi ili samostalno nastupe na slovenačkom tržištu. I ne samo to. Iako u njegovom nazivu stoji reč „poslovni“,

kluba uvećan je za 15% u odnosu na 2013. godinu. Šta je doprinelo povećanju broja članica? - Oko 70% članica Slovenačkog poslovnog kluba čine slovenačke kompanije, oko 30% srpske, a čak u tri kompanije, koje su naše članice, u vlasničkoj struk-

U protekloj godini su u prvih 15 najvećih izvoznika iz Srbije bile plasirane čak dve slovenačke kompanije, članice Slovenačkog poslovnog kluba: Gorenje i Impol Seval

■ Koliko je vaš rad kao predsednice klu-

ba usmeren na potrebe već prisutnih investitora, a koliko ste u prilici da odgovarate na upite kompanija koje bi tek htele da započnu poslovanje u Srbiji? - Aktivnosti Slovenančkog poslovnog kluba se odvijaju na tri područja. Svakako da su najintenzivnije one koje su pre svega okrenute zadovoljenju potreba članica Kluba. Međutim, sve je veći broj upita koji nam stižu od strane slovenačkih kompanija koje do sada nisu bile prisutne na srpskom tržištu i koje su zainteresovane za razne oblike saradnje sa srpskim kom-

■ Broj članova Slovenačkog poslovnog

Klub, kao društveno odgovorna organizacija potpomaže saradnju Slovenije i Srbije i u drugim oblastima: kulturi, sportu, obrazovanju. Upravo smo nedavno sa Fakultetom organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu potpisali sporazum o saradnji kojim smo definisali brojne vidove buduće dugoročne saradnje uključujući i obezbeđivanje stručne prakse za studente koji studiraju po zajedničkom postdiplomskom programu FON-a i Fakulteta za javnu upravu Univerziteta u Ljubljani.

turi ne učestvuje ni slovenački ni srpski kapital. Sve ove kompanije su prepoznale energiju i trud koje Slovenački poslovni klub predvođen novoizabranim Upravnim odborom ulaže u klupske aktivnosti. Te aktivnosti su mnogobrojne, raznovrsne i vođene željom da se doprinese rešavanju problema članica, pre svega onih kojima je pomoć najpotrebnija - malih i srednjih kompanija. Naša popularnost je rezultat naše posvećenosti. ■

VIPAVA - vino veselje vraća Vipavska dolina na istoku Slovenije je sinonim za lepotu pokrajine, buru i vinogradarsku tradiciju, čije središte je vinski podrum Vipava 1894. Njihova Biljenska brda sa 240 ha površine i danas predstavljaju najveći vinograd u Sloveniji. Trendovi u ukusima ...

… i Trendovi u Trgovini

Vina iz podruma Vipava 1894 poznajemo već decenijama, ali danas su to vina modernih i svetlih ukusa, kako već i očekuju i zahtevaju moderni ljubitelji vina u zemlji i inostranstvu. Govorimo o svima poznatom sauvignon, cabernet sauvignon, chardonnay, sivom pinotu, žutom muškatu, merlotu te o barberu i malvaziji, kao i o pineli i zelenu, dve autohtone sorte iz doline. Bela i crvena, penušava i mirna vina, predikati i arhivska vina različitih cena za različite ukuse i različite prilike. Sva vina odlikuje odličan kvalitet, tehnološka dovršenost, znanje i enološka inovativnost.

U Sloveniji imamo odlična vina, a u poslednje vreme to pokazuju i nagrade koje slovenački enolozi osvajaju na ocenjivanjima širom sveta. Za vina vinarije Vipava važi da su odlična. Nova linija ukusa je već dobila nekoliko prestižnih zvanja: Sauvignon 2013 je nagrađen zlatnom medaljom na Concours Mondial de Bruxelles i srebrom na Mundus vina, srebrenu medalju osvojio je penušac Theodosius 2012 te Pinela 2013 takođe srebro na Concours Mondial de Bruxelles.

Želite postati naš partner za prodaju vina za Srbiju? Kontaktirajte nas!

SLOVENIJA I SRBIJA

REGIONALNA SARADNJA I PARTNERSTVO

INTERVJU

foto: www.dialog-si.net

Lideri kvaliteta TOMI RUMPF

GENERALNI DIREKTOR PERUTNINA PTUJ – TOPIKO

Perutnina Ptuj je regionalni lider u živinarskoj branši i jedan od nauglednijih poslovnih sistema u regiji, sa posebnom energijom i neprevaziđenim potencijalom za dalji rast ZA MESOM I PROIZVODIMA Perutnine Ptuj svakodnevno poseže najmanje dva miliona potrošača u 22 evropske zemlje. U četiri zemlje: Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i u Srbiji Perutnina Ptuj ima svoje uzgajivačke i prerađivačke pogone, povezane u vertikalnom sledljivom lancu od njive do trpeze. U Srbiji, pod okriljem Perutnina Ptuj - Topiko posluje sistem uzgoja i prerade mesa živine, drugi po veličini unutar Grupe Perutnina Ptuj. Samo u matičnoj Sloveniji se proizvodi i prerađuje više hrane pod robnom markom Perutnina Ptuj. Voditi drugo najveće preduzeće u Grupi Perutnina Ptuj, koja ukupno zapošljava više od 3.500 radnika, izuzetno je odgovorna funkcija. U 2014. godini, taj posao je na svoja pleća preuzeo Tomi Rumpf, univ. dipl. veterinar, koji uprkos svojoj mladosti ima veliko upravljačko i profesionalno iskustvo na rukovodećim pozicijama.

■ Šta je bio vaš izazov da ste pri-

hvatili rukovođenje Perutnina Ptuj - Topiko, drugo po veličini preduzeće za uzgoj i preradu u Grupi Perutnina Ptuj? - Perutnina Ptuj je jedan od nauglednijih poslovnih sistema u regiji, sa posebnom energijom i neprevaziđenim potencijalom za dalji rast. Poznat sam po tome da želim dinamično radno okruže-

SLOVENIJA I SRBIJA

nje u područjima sa natprosečnim razvojnim potencijalom, a Perutnina Ptuj je upravo takva. Pre dolaska u Srbiju vodio sam poslovni sistem za preradu živinskog mesa u Srpcu u Republici Srpskoj i kada se ukazala prilika da dođem u Srbiju, nisam dugo razmišljao. Perutnina Ptuj - Topiko je kompanija u kojoj sam sa kolegama odgovoran za sve poslovne funkcije i s obzirom na to da sam timski čovek, za kratko vreme sam shvatio potencijal i motivaciju naših zaposlenih. Ujedinjeni razvojnom i organizacijskom kulturom celokupne Perutnine Ptuj,

- Ovo je naravno potpuno tačno. Međutim, u ovoj činjenici vidim i puno novih mogućnosti, prvenstveno zbog toga što je Perutnina Ptuj regionalni lider u živinarskoj branši i glavni snabdevač mesa živine i hrane od živinskog mesa u Srbiji. Sa poslovne tačke gledišta, to je izuzetno zahtevno i kulinarski svesno društvo, u kojem se permanentno implementiraju najzahtevniji evropski prehrambeni standardi u uzgoju živine, kako pri obradi mesa živine tako i u pripremi hrane po receptima koje je u svojoj 110-godišnjoj istoriji rada razvila Perutnina Ptuj. Ponosimo se činjenicom da je Perutnina Ptuj - Topiko jedan od centara u kojem se proizvodi i pileća salama Poli, koja je u četiri decenije svoga služenja potrošačima

Sposobni smo da za potrošače u Srbiji proizvedemo najzahtevnija jela od mesa živine, za koja sa ponosom i svim metodama sledljivosti kažemo da su »Made in Serbia« postavili smo nove, ambiciozne ciljeve i odgovorili na tržišne mogućnosti. Živinsko meso i hrana imaju neizmeran potencijal, jer predstavljaju i dalje cenovno najdostupniji izvor belančevinama bogate prehrane, u kojoj se može uživati u širokom spektru ukusa, i u svim sredinama.

■ Često čujemo da u Srbiji ima-

mo dosta specifičnosti u smislu potrošnje i navika u ishrani?

REGIONALNA SARADNJA I PARTNERSTVO

postala najpopularnija pileća salama u Evropi. Ovo potvrđuje i visoku tehnološku osposobljenost Perutnina Ptuj – Topiko i time najjasnije izražavamo našu osposobljenost da za potrošače u Srbiji proizvedemo najzahtevnija jela od mesa živine, za koja sa ponosom i svim metodama sledljivosti kažemo da su »Made in Serbia«. Ovo stalno potvrđujemo svim evropskim verifikovanim sertifikatima.

■ Šta u suštini znači: vertikalno organizovani lanac od njive do trpeze? - Ovo je jedinstvena garancija potrošačima, sa kojom osiguravamo ne samo da u potpunosti upravljamo živinskim reprodukcijskim lancem nego i da stalno brinemo za kvalitetnu opskrbu tokom uzgoja pilića po sistemu dobrobiti životinja, za tehnološku obradu mesa i proizvoda, uključujući i rashladni transportni lanac do polica u prodavnicama, gde ih potrošači biraju. Na svakom koraku do trpeze radimo po sistemu bezbednosti, kvaliteta i sledljivosti i time obezbeđujemo dodanu vrednost za svakog potrošača. ■ Kakvi su vaši planovi za bu-

dući razvoj Perutnina Ptuj Topiko? - Sve potencijale sa kojima raspolažemo potpuno ćemo razviti, kako bi potrošači živinskog mesa i hrane u Srbiji probali sve pogodnosti koje pruža ishrana na bazi živinskog mesa i hrane. Moj cilj je stvaranje prehrambenog zadovoljstva svih potrošača. Naravno, to je osnovni uslov koji osigurava implementacija standarda, koji se mogu uporediti sa evropskim. Perutnina Ptuj ih je u svoje procese uključila ranije nego što je propisano zakonom. Tako u Perutnina Ptuj - Topiko radimo. Ako pri tome stvaramo i poslovne izazove, ojačavamo i robnu marku Perutnina Ptuj. Sa njima najverodnostojnije gradimo savezništvo sa potrošačima. Još za novih 110 godina! ■

NTS

Pametna rešenja za manje troškove voznog parka NTS je vodeći pružalac usluge satelitskog praćenja i pozicioniranja vozila. NTS rešenje omogućava bolju organizaciju voznog parka, smanjenje troškova eksploatacije vozila i povećanje produktivnosti zaposlenih KOMPANIJA NTS JE LIDER u regionu u oblasti kontrole kretanja vozila, a prisutna je na tržištu Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Slovenije od 2007. godine. Svojim klijentima NTS obezbeđuje savremene i inovativne usluge, a dosad je 400 kompanija sa oko 9.000 vozila izabralo rešenja NTS, sa ciljem da uz pomoć savremenih softverskih i hardverskih rešenja upravljaju svojim voznim parkovima. NTS je provajder high-end fleet menadžment sistema koji velikim i malim korisnicima omogućava optimizaciju njihovog voznog parka i obezbeđuje im značajne uštede uz pomoć inovativnih proizvoda i usluga. Fleet Management sistem kompanije NTS je skup softverskih i hardverskih rešenja koji se sastoji od različitih hardverskih jedinica (GPS/GPRS modema, antena, različitih senzora, FMS intefejsa i sl.) koje imaju zadatak da pruže najpreciznije moguće podatke o vozilu. Modemska jedinica prikuplja podatke sa svih dodatnih uređaja i putem GPRS/ HSDPA mreže šalje ih ka IT centru, gde se podaci obrađuju i isporučuju korisnicima u aplikaciju, a softverski deo čine Desktop ili Web aplikacija i aplikacija za mobilne uređaje, koji omogućavaju kompletno praćenje svih parametara rada vozila, analizu, izveštavanje i obradu, a time i kompletno sagledavanje svih aspekata funkcionisanja voznog parka.

Među kompanijama koje su odabrale Fleet Management sistem NTS su, između ostalih, Delhaize, Daily Express, Polet Paraćin, Nišekspres, Securitas Darex, Kuhne & Nagel, A&P (Pepsi), For-

održavanja voznog parka za 20 posto uvođenjem optimalnih ruta; klijentima omogućava da budu obavešteni o vremenu isporuke – smanjuje se vreme čekanja, a pritom se povećava i sigurnosti tereta i vozača preko alarmnih stanja. Izborom sistema kompanije NTS klijentima su u svakom momentu dostupne informacije o položaju i lokaciji vozila, broju pređenih kilometara, brzini, pre-

NTS obezbeđuje savremene i inovativne usluge za više od 400 kompanija i oko 9.000 vozila, kojima olakšava upravljanje voznim parkom ma Ideale, Enmon, Agromarket, Alca Trgovina, RTCG, Stadion, Pekarna Pecjak, Voli, Zlatiborac, Mitsides Point, Telenor Crna Gora, Vip Mobile i još preko 400 kompanija u regionu. Razlozi zbog kojeg se klijenti odlučuju za Fleet Managment su brojni: uvođenje ovog rešenja utiče na smanjenje troškova održavanja vozila kontrolom korišćenja vozila u toku radnog vremena i van njega; doprinosi uštedi goriva kroz smanjenje „neproduktivnih kilometara“ za oko 20 posto; smanjuje troškove osiguranja vozila za 10 posto i dovodi do povećanja produktivnosti i efikasnosti zaposlenih, što utiče na prihode kompanije. Implementiranje Fleet Managment rešenja smanjuje troškove

koračenju brzine, kao i stanju svih priključenih senzora i uređaja. Klijent ima stalan uvid u istoriju o kretanju i korišćenju vozila, kao i analize svih relevantnih parametara na nivou voznog parka i pojedinačnih vozila i obezbeđen mu je centralni pristup podacima. S obzirom na to da je sistem zaokružen i centralizovan, podaci su dostupni svim korisnicima aplikacije u svakom trenutku. Telemetrijski sistem očitavanja podataka omogućava korisniku NTS-ovog sistema i dodatne podatke o vozilu. Na taj način dostupni su podaci o potrošnji goriva, svakom sipanju i istakanju goriva, broju obrtaja motora, napona u vozilu, prosečnoj potrošnji na sto kilometara, pa čak i o pritisku pedale gasa.

CENE USLUGA

Kompanija NTS je razvila poseban sistem za rutiranje, to jest kreiranje ruta i upoređivanje ostvarene rute s planiranom, čime korisnik može u potpunosti da kontroliše ostvarenje ruta i odstupanja. Sistemi NTS imaju višestruku primenu. Oni se mogu koristiti i za potrebe nadgledanja međunarodnog transporta i za linijsku distribuciju, u poštanskom saobraćaju i u svim delatnostima koje imaju potrebu za kontrolom voznog parka. Pored osnovnog i telemetrijskog sistema, klijentima koji se opredele za rešenja NTS su dostupne i dodatne mogućnosti kao što su dvosmerna komunikacija vozača sa dispečerskim centrom, ecodriving (optimizovan i inteligentan stil vožnje koji doprinosi smanjenju potrošnje goriva i negativnog uticaja čoveka na prirodnu sredinu, dok istovremeno povećava bezbednost i komfor u vožnji), praćenje temperature tovarnog prostora i praćenje otvaranja i zatvaranja vrata, kao i mnoge druge opcije koje pomažu savremenom nadgledanju i upravljanju transportom. Usluge kompanije NTS se mogu obezbediti već po ceni od 5,9 EUR + PDV po vozilu. U tu cenu je uključeno rentiranje modela, a drugih dodatnih troškova nema. Za više informacija posetite www.nts-international.net ili pošaljite email: sales@nts-international.net. ■

Usluge kompanije NTS se mogu obezbediti već po ceni od 5,9 EUR + PDV po vozilu. U ovu cenu je uračunato rentiranje modema, a drugih dodatnih troškova nema SLOVENIJA I SRBIJA

REGIONALNA SARADNJA I PARTNERSTVO

INTERVJU

RCL GROUP

Napredna rešenja za bolje poslovanje

Stručnost i iskustvo

ZORAN ŽIVKOVIĆ

DIREKTOR SRC SISTEMSKE INTEGRACIJE DOO BEOGRAD

Rešenja SRC su bazirana na naprednim tehnologijama, ali i na bogatom iskustvu u radu u različitim granama privrede KOMPANIJA SRC bavi se razvojem i implementacijom složenih softverskih sistema iz oblasti upravljanja poslovnim procesima i dokumentacijom, planiranja i upravljanja budžetom i ICT inženjeringom.

■ U kojim oblastima očekujete najveći rast tražnje za vašim proizvodima i koje su se do sada oblasti poslovanja u Srbiji pokazale kao najveći korisnici vaših rešenja? - Počeci rada SRC grupe (1987) vezani su prvenstveno za informatička rešenja za organe državne

regionu, Banci Intesa, koji po obimu korišćenja (broju korisnika, procesa i količine dokumentacije u obradi i arhivi) spadaju u najveće projekte te vrste u regiji. U poslednjih nekoliko godina smo imali prilike da radimo za neke od najuspešnijih preduzeća na našem tržištu, kao što su MK Grupa, Naftna industrija Srbije, Lion Group, Deneza M Inženjering i Metalac iz Gornjeg Milanovca. Ovaj trend daje nadu da je srpska privreda na izlasku iz recesije i da će u budućnosti biti više posla za sve koji imaju kvalitetna rešenja koja mogu ponuditi tržištu.

Rezultat našeg rada je preko 50 projekata u sedam zemalja i ogromno iskustvo uprave u Sloveniji. Takvo usmerenje je bilo dominantno i prilikom ulaska na srpsko tržište, kada su realizovani neki od naših najznačajnijih projekata (NBS, RF PIO, GDS, Ministarstvo finansija Srbije, kao i projekti Ministarstva finansija na svim nivoima vlasti u BiH i u Moldaviji, a nešto kasnije i vlada CG, Kancelarija za evropske integracije i GO Obrenovac), ali smo vrlo brzo krenuli i u projekte u finansijskom i u sektoru privrede. Tako su se nizali projekti u Unicredit banci, NLB banci, Opportunity banci, AIK banci i svim bankama iz Hypo-Alpe-Adria grupe u

SLOVENIJA I SRBIJA

■ Da li sa reformom državne uprave u Srbiji očekujete proširen i povećan interes klijenata iz ove oblasti za rešenja koja nudite? - Nadamo se da će reforma državne uprave omogućiti brži oporavak srpske privrede, a samim tim i rast mogućnosti i potreba kompanija za ICT rešenjima. Naš cilj je da pratimo te reforme i tamo gde možemo pomognemo dobrom praksom. ■

REGIONALNA SARADNJA I PARTNERSTVO

Poslovna rešenja RCL Grupe koriste brojna domaća i strana preduzeća u regionu, a ambicija kompanije je da postane vodeće preduzeće u oblasti implementacije trgovinskih poslovnih rešenja u jugoistočnoj Evropi SA VIŠE OD 20 godina iskustva, preko 300 uspešno završenih projekata u kompanijama u regionu i preko 100 stručnjaka iz najrazličitijih oblasti, RCL Group s pravom zauzima mesto jedne od vodećih firmi u oblasti razvoja i implementacije poslovno-informacionih rešenja u širem okruženju. Poslovna rešenja RCL Grupe koriste brojna domaća i strana preduzeća u Sloveniji, Hrvatskoj, Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Makedoniji, a kompanija namerava da osvoji klijente i van ovih prostora. Vizija kompanije je da za deset godina postanemo vodeće preduzeće u oblasti implementacije trgovinskih poslovnih rešenja u jugoistočnoj Evropi. Zahvaljujući dobrom poznavanju poslovnih procesa, RCL Group je u stanju da svojim klijentima

i distribucijom štampanih izdanja, poslovnim informisanjem ili finansijama i računovodstvom. Kompanija nudi cRCL poslovna rešenja koja su oblikovana tokom godina razvoja i saradnje na najzahtevnijim poslovno-informacionim projektima u Sloveniji i širem okruženju i Microsoftova poslovna rešenja koja predstavljaju liniju integrisanih i prilagodljivih proizvoda uz pomoć kojih se mogu optimizovati i automatizovati finansijski poslovni procesi, odnosi sa klijentima i lanac logistike. U RCL kontinuirano ulažu u obrazovanje sopstvenih kadrova, njihovu kompetentnost i stručno znanje da bi klijentima mogli da pruže raznovrstan set usluga tokom celog procesa uvođenja poslovno-informacionih rešenja u njihovom preduzeću, počevši od

Zahvaljujući dobrom poznavanju poslovnih procesa, i celovitom sistemu podrške klijentima, RCL Group je zadobila poverenje velikog broja preduzeća obezbedi celovitu i efikasnu podršku za njihovo poslovanje i poslovne procese. Takvim pristupom, RCL Group je zadobio poverenje nekih od najvećih preduzeća u širem regionu, bilo da se ona bave trgovinom i logistikom, prodajom vozila, servisnim poslovanjem i inženjeringom, izdavanjem časopisa

savetovanja i analize procesa poslovanja klijenta, uvođenja rešenja, održavanja i podrške i u oblasti sistemskih rešenja i razvoja. ■

vanjem onoga što je jedinstveno i sa zaštitom različitosti.

IEDC-POSLOVNA ŠKOLA BLED

Novo znanje za novi turizam IEDC-Poslovna škola Bled ponudiće turističkim radnicima nova znanja neophodna za uspešno razumevanje savremenih potreba putnika IEDC-Poslovna škola Bled u Sloveniji je vodeća poslovna škola u centralnoj i istočnoj Evropi, agent promena u oblasti razvoja menadžmenta i značajno mesto za međunarodne poslovne susrete. Novitet koji IEDC-Poslovna škola Bled uvodi u martu ove godine je obrazovni program o »savremenim trendovima u menadžmentu turizma« (Advanced Management in Tourism). O tome smo razgovarali sa profesorom dr Luizom Moutinhom, međunarodno priznatim stručnjakom, koji će u okviru međunarodnog veća profesora biti glavni nosilac novog

obrazovnog programa na IEDC.

■ Po čemu se današnji moderan turista razlikuje od tradicionalnog modela gosta od kojeg je turistička industrija polazila u oblikovanju svoje ponude? - Rastući trendovi, koji se ispoljavaju kao potreba po individualizaciji i fleksibilnosti ponude, sve više oblikuju odnose u društvu. Sastavljene porodice, porodice sa jednim roditeljem i partnerstva pridružuju se tradicionalnim porodicama, i uticaće na to kako, sa kim i kada provodimo svoj godišnji odmor. Takozvana fleksibilna zaposlenja postepeno

će zameniti današnje poslove na neodređeno vreme. Sve će to uticati na »novog turističkog korisnika«. Sve veći naglasak će se stavljati na to šta očekujemo i želimo od putovanja i kako možemo ponešto i

■ Na koji način je globalizacija turizma i prenošenje turističke ponude na online platforme uticalo na potrebu za novim marketinškim pristupom u ovoj grani i šta vaš obrazovni pristup može da ponudi zainteresovanim turističkim stručnjacima? - U okviru obrazovnog programa »Savremeni trendovi u menadžmentu turizma«, koji će se održavati na IEDC-Poslovnoj školi Bled u Sloveniji, i u Termama Tuhelj u Hrvatskoj, dva cela modula će biti

Takozvana fleksibilna zaposlenja postepeno će zameniti današnje poslove na neodređeno vreme da vratimo kraju i ljudima, gde smo bili na odmoru i nešto doživeli. Turizam i turistička industrija će morati da budu održivo orijentisani, sa naglaskom na očuvanju identiteta i kulture, sa prepozna-

posvećena ovim trendovima, promenama i novim paradigmama, kao i analizi tehnološkog razvoja, digitalnog sveta i virtuelnih sadržaja, koji imaju direktan uticaj na turizam i turističku ponudu. ■

SLOVENIJA I SRBIJA

REGIONALNA SARADNJA I PARTNERSTVO

SLOVENAČKA PRIVREDA

Na putu oporavka Slovenačka privreda se oporavlja, a rezultati poslovanja preduzeća pokazuju da su mnoge slovenačke kompanije uspele da održe profit i tokom recesije i pokažu da i u krizi mogu da sačuvaju konkurentnost i pokažu visok nivo inovativnosti SA ODLIČNOM INFRASTRUKTUROM, dobro obrazovanom radnom snagom i strateškom lokacijom između Balkana i Zapadne Evrope Slovenija ima jedan od najviših BDP po glavi stanovnika u centralnoj Evropi. Slovenija je postala prva od novopridruženih članica EU (2004) koja je postala članica evrozone (1. januara 2007) i doživela jednu od najstabilnijih političkih tranzicija u centralnoj i jugoistočnoj Evropi. U martu 2004. godine Slovenija je postala prva zemlja u tranziciji koja je status dužnika zamenila ulogom donatora u Svetskoj banci. U 2007. godini Slovenija

mostalno finansira na međunarodnim tržištima. Vlada je započela program prodaje državnih preduzeća, što bi trebalo da podstakne poverenje investitora u privredu koja prolazi kroz period recesije. Prema oceni koju je misija MMF izdala u decembru 2014. godine, slovenačka ekonomija je na putu oporavka iz duboke krize, ali su rizici i dalje visoki i od nove slovenačke vlade zahtevaju dalje reformske poteze. Prema podacima iz ovog izveštaja, proizvodnja u Sloveniji je od 2008. do kraja 2014. smanjena za oko 10 odsto, što je jedan od najvećih gubitaka izazvanih

OECD očekuje da će se privredni rast u Sloveniji učvrstiti u 2016. i da će domaća tražnja ojačati je pozvana da otpočne proces za pridruživanje OECD, a njen punopravni član je postala 2012. godine. Međutim, dugo odlagane privatizacije, posebno u okviru slovenačkog državnog i sve zaduženijeg bankarskog sektora, podstakle su zabrinutost investitora još 2012. godine, kada je počelo otvoreno da se spekuliše o potrebi da zemlji zatraži pomoć EU i MMF. U 2013. Evropska komisija je odobrila Sloveniji da započne proces rekapitalizacije nezdravih banaka i transfer kontaminirane aktive u takozvanu lošu banku. Velika potražnja za obveznicama slovenačkog duga među investitorima pomogla je u tom trenutku vladi da nastavi da se sa-

SLOVENIJA I SRBIJA

REGIONALNA SARADNJA I PARTNERSTVO

globalnom krizom u evrozoni. Mnogi su izgubili posao, a stopa nezaposlenosti je više nego udvostručena. Banke su pretrpele gubitke, jer kompanije nisu bile u stanju da otplate velike dugove nagomilane pre krize, a njihovi strani izvori finansiranja su presušili. Uporedo sa velikom injekcijom u bankarski sistem, pogoršala se i budžetska pozicija zemlje jer su poreski prihodi opali. Kao rezultat toga, javni dug je četiri puta veći u odnosu 2008. i nameće teško breme sadašnjim i budućim poreskim obveznicima. Rekapitalizacija tri najveće banke i sređivanje stanja u dve manje banke uz transfer nenaplativih kredita u državnu

lošu banku, kao i uvođenje novih instrumenata za rešavanje restrukturiranja korporativnog duga su uz druge prateće mere pomogli da privreda polako počne da se oporavlja, pre svega zahvaljujući snažnom izvozu i dobrom korišćenju EU fondova za javne investicije. To je dovelo do blagog obnavljanja domaće tražnje, rasta zapošljavanja i zarada. Nivo investicija u privatnom sektoru je i dalje relativno nizak s obzirom na to da su mnoge kompanije opterećene velikom zaduženošću. Uprkos nestabilnosti u širem okruženju, MMF očekuje da je Slovenija ostavila za sobom recesiju i prognozira rast njenog BDP od 1,75% u 2015. godini. Taj rast će biti poduprt snažnim izvozom, prilivom javnih investicija i postepenim oporavkom privatne potrošnje. Prema istoj prognozi MMF, uz prosečan godišnji rast privrede od 2% Slovenija bi se mogla vratiti na pretkrizni nivo, na kraju ove dekade. Dalja konsolidacija javnih finansija, restrukturiranje korporativnog duga i odlučno rešavanje loših zajmova pre svega državnih banaka trebalo bi da predstavljaju kontinuirani fokus vlade Slovenije, smatra MMF. Ova institucija takođe smatra da bi Slovenija trebalo da ubrza prodaju svojih državnih preduzeća, među kojima su Telekom Slovenija, Terme Olimia i 10 drugih velikih preduzeća, i veruje da bi vlada trebalo da stvori uslove za bolje upravljanje u državnim preduzećima. Prema prognozi OECD, slovenački privredni rast će ostati relativno nizak u

2015. uprkos snažnom izvozu, jer fiskalna konsolidacija i slabo tržište rada utiču na slabiju privatnu tražnju, dok restrukturiranje, potreba za oslobađanjem od loših zajmova i niska kreditna aktivnost utiču na nizak nivo investicija. Ipak, OECD očekuje da će se privredni rast u Sloveniji učvrstiti u 2016, kada ta ograničenja počinju da slabe, a domaća tražnja ima uslove da ojača. U istoj prognozi očekuje se dalje, istina sporo, smanjenje nezaposlenosti i niska inflacija. OECD ocenjuje da su korporativno restrukturiranje i privatizacija ključ održivog oporavka i da treba da budu praćeni daljom fiskalnom konsolidacijom, povećanjem efikasnosti javnog sektora uz aktivne mere socijalne podrške i aktivne politike zapošljavanja. Niz pozitivnih vesti, objavljenih početkom ove i krajem prošle godine, doprinose učvršćivanju utiska da je slovenačka ekonomija na putu oporavka. Prema upravo objavljenim podacima iz godišnjeg izveštaja Poljoprivrednog instituta, uprkos nepovoljnim vremenskim uslovima, slovenačka poljoprivredna proizvodnja je 2014. porasla za oko 10% u odnosu na isti period prethodne godine, dok je, prema preliminarnim procenama, prihod porastao za oko 14%, doduše, uz pad cena poljoprivrednih proizvoda. Taj rezultat gotovo da je izjednačen sa onim ostvarenim 2011. godine, koja se smatra za jednu od najuspešnijih godina u poljoprivrednoj proizvodnji od 1991. naovamo. Početkom januara ove godine najveća slovenačka banka NLB objavila je pozitivne rezultate poslovanja prvi put posle 2008. godine, uz profit za koji se očekuje da će premašiti planiranih 16 miliona evra. O pozitivnim znacima oporavka govori i istina mali zabeleženi rast bruto proseč-

nih plata od 1% u novembru u odnosu na isti period prethodne godine (1.663 evra) i nešto manji rast neto zarada (1.054 evra), koji je usledio i zbog isplata tradicionalnih bonusa na kraju kalendarske godine. Prema top-listi 300 najuspešnijih za 2014. godinu, prema rezultatima završnih računa za 2013. godinu, vodeće slovenačke kompanije su uprkos recesiji uspele da ostvare rast (polovina preduzeća sa liste), dok je većina preduzeća poslovala sa profitom. Najuspešnija slovenačka kompanija je kao i niz godina unazad bila Petrol d.o.o. Nije bilo velikih iznenađenja ni u

duzeća je završilo godinu sa gubitkom: jasan znak da je zemlja bila u recesiji tokom većeg dela godine. Stope rasta velikih kompanija su prilično skromne – i kreću se uglavnom oko nule, dok je oko jedne polovine TOP 300 kompanija uspelo da raste uprkos recesiji – što je bolji rezultat od onog ostvarenog prethodne godine kada je samo jedna trećina kompanija uspela da poveća prodaju. Uprkos krizi, na listi su se pojavila i neka nova uspešna preduzeća poput Predilnice Litija - Litia Spinneri, i Iskra Mehanizmi koje predstavljaju primere kako

Oko polovine slovenačkih kompanija je uprkos recesiji uspelo da ostvari rast, dok je većina preduzeća poslovala sa profitom poretku deset tradicionalno najuspešnijih kompanija, s tim što se farmaceutska kompanija Lek, deo Novartis grupe, popela na tri mesta više u odnosu na prethodnu godinu i plasirala se na šesto mesto najuspešnijih kompanija, dok se Telekom Slovenija popeo sa 10. na 9. mesto. Slovenački vlada je započela proces prodaje svog udela u kompaniji u 2014. sa nadom da će se kupac naći ove godine. Krka d.d. je i u 2013. ostala firma sa najvišim neto profitom koji je premašio 164 miliona evra. Na listi TOP 300 65 pre-

slovenačka industrija uspeva da zadrži visoku dinamiku i nivo inovacija u teškim vremenima. Prema podacima koje je izneo Dušan Mes, generalni direktor Železnica Slovenije u januaru ove godine, ova državna kompanija je zabeležila bolje od očekivanih rezultata poslovanja i po osnovu prihoda i po osnovu ostvarenog profita u odnosu na 2013. godinu. Ostvaren je profit od 30 miliona evra u odnosu na planiranih 22 miliona. Ovome je, između ostalog, doprineo i rast kargo transporta. ■

SLOVENIJA I SRBIJA

REGIONALNA SARADNJA I PARTNERSTVO

PRIVREDNA SARADNJA SRBIJE I SLOVENIJE

Uravnotežena robna razmena Ukupan obim robne razmene dveju zemalja u prošloj godini verovatno će se zadržati na približnom nivou kao i u 2013, ali srpska privreda tek treba da nađe način da popravi strukturu svog izvoza u Sloveniju

PREMA PODACIMA Republičkog zavoda za statistiku Srbije, ukupna spoljnotrgovinska razmena sa Slovenijom u 2013. godini iznosila je 1,05 milijardi dolara, što je 4,4 odsto više nego u prethodnoj godini. Srpski izvoz je porastao za 13,5 odsto na 478,5 miliona dolara, dok je uvoz iz Slovenije bio manji 2,3 odsto nego u 2012. i iznosio je 571,2 miliona dolara. Robna razmena Srbije i Slovenije za 11 meseci prošle 2014. godine stagnirala je, preciznije rečeno zabeležila je blagi pad od 0,4 odsto – na 956,2 miliona dolara. Izvoz u Sloveniju bio je 440,8 miliona dolara, što je 1,7 odsto više nego u istom periodu 2013, a uvoz je smanjen za 2,1 odsto – na 515,4 miliona dolara.

Kada je o srpskom izvozu reč, uprkos pozitivnim trendovima i većoj pokrivenosti uvoza izvozom, deficit je i dalje prisutan (89,5 miliona dolara u 2013, odnosno 74,6 miliona dolara za 11 meseci u

Oko 1,5 milijardi evra ili oko jedne četvrtine ukupnih slovenačkih stranih investicija odnosi se na Srbiju, koja zauzima drugo mesto po nivou investicija u druge države

ROBNA RAZMENA SRBIJE I SLOVENIJE ZA PERIOD 2002-2014/3.

- u mil. USD

IZVOZ

% RASTA

UVOZ

% RASTA

UKUPNO

% RASTA

SALDO

2002.

81,0

194,4

194

275,5

-113,4

2003.

93,1

243,0

336,1

-151,7

2004.

163,6

337,0

500,5

-173,4

2005.

196,2

285,3

-13

481,5

-3.8

-89,1

2006.

255,2

30,1

476,5

67,1

731,7

51,9

-221,3

2007.

411,3

61,2

696,7

46,2

1.108,0

51,4

-285,4

2008.

501,3

21,9

624,2

-10,1

1.125,5

1,6

-122,9

2009.

345,0

-31,2

457,5

-26,7

802,5

-28,7

-112,5

2010.

425,9

23,4

508,5

11,1

934,4

16,4

-82,6

2011.

529,9

24,4

526,3

3,5

1056,2

13,0

3,6

2012.

424,8

-19,8

503,8

-4,3

928,6

-12,1

-79,0

14,8

521,6

3,5

1009,4

8,7

-33,8

2013.

487,8

2013/3.

101,4

2014/3.

126,9

SLOVENIJA I SRBIJA

126,0 25,1

REGIONALNA SARADNJA I PARTNERSTVO

114,7

227,4 -9

241,6

-24,6 6,2

12,2

2014. godini), a struktura izvoza je nepovoljna jer dominiraju proizvodi nižih faza prerade. Pritom, bitan je i podatak da su slovenačka preduzeća koja ovde posluju i proizvode u ukupnom srpskom uvozu za 2013. godinu učestvovala sa oko 37 odsto, dok je učešće u izvozu oko 45 odsto. Takvi podaci su nesumnjivo uslovljeni i padom kupovne moći u Srbiji, kao i većim prodorom srpske robe, pre svega iz prehrambenog sektora, na slovenačko tržište i bili su najavljeni još početkom prošle godine kada su ustanovljeni goreopisani trendovi rasta. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije, ukupna spoljnotrgovinska razmena sa Slovenijom u 2013. godini iznosila je 1,05 milijardi dolara, što je 4,4 odsto više nego u prethodnoj godini. Srpski izvoz je porastao za 13,5 odsto na 478,5 miliona dolara, dok je uvoz iz Slovenije bio manji 2,3 odsto nego u 2012. i iznosio je 571,2 miliona dolara. Robna razmena Srbije i Slovenije za 11 meseci prošle 2014. godine stagnirala je, preciznije rečeno zabeležila je blagi pad od 0,4 odsto – na 956,2 miliona dolara. Izvoz u Sloveniju bio je 440,8 miliona dolara, što je 1,7 odsto više nego u istom periodu 2013, a uvoz je smanjen za 2,1 odsto – na 515,4 miliona dolara. Kada je o srpskom izvozu reč, uprkos pozitivnim trendovima i većoj pokrivenosti uvoza izvozom, deficit je i dalje

ROBNA RAZMENA SRBIJE I SLOVENIJE, MIL. USD

POKRIVENOST UVOZA IZVOZOM, U %

800

120

600

100

100.67 80.23

400

68.74

200

59.03

84.32 75.41

53.57

-200

85.48

83.75

-400 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013.-VII IZVOZ USD

UVOZ USD

SALDO USD

prisutan (89,5 miliona dolara u 2013, odnosno 74,6 miliona dolara za 11 meseci u 2014. godini), a struktura izvoza je nepovoljna jer dominiraju proizvodi nižih faza prerade. Pritom, bitan je i podatak da su slovenačka preduzeća koja ovde posluju i proizvode u ukupnom srpskom uvozu za 2013. godinu učestvovala sa oko 37 odsto, dok je učešće u izvozu oko 45 odsto. Takvi podaci su nesumnjivo uslovljeni i padom kupovne moći u Srbiji, kao i većim prodorom srpske robe, pre svega iz prehrambenog sektora, na slovenačko tržište i bili su najavljeni još početkom prošle godine kada su ustanovljeni goreopisani trendovi rasta. Slovenija i Srbija su potpisnice brojnih sporazuma koji regulišu ekonomske odnose na svim planovima, od kojih je poslednji Memorandum o privrednoj saradnji na trećim tržištima od pre godinu dana, koji je nova osnova za dalje širenje saradnje i zajednički nastup na drugim tržištima. Strane direktne investicije u Sloveniji Prema zvaničnim saopštenjima Centralne banke Slovenije, ukupne strane direktne investiciju u slovenačkoj privredi, zaključno sa 31. 12. 2013. godine, iznose 8.926 miliona evra ili 3,5 odsto manje u odnosu na 2012. godinu, što je pre svega rezultat gubitaka kompanija iz bankarskog i sektora osiguranja. To je značajna promena trenda s obzirom na to da je prosečan rast stranih direktnih investicija od

0 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013.-VII

1994. do 2013. bio 12,3%. Na listi najvećih ulagača dominiraju evropske zemlje sa udelom od 82,3%, a na prvom mestu je Austrija sa vrednošću FDI od 3.064,4 miliona evra, Švajcarska sa oko milijardu evra investicija, Nemačka (684,4 miliona evra) i Francuska sa 648, 4 miliona evra. Prema zvaničnim podacima Centralne banke Slovenije, slovenačka privreda je, zaključno sa 31. 12. 2013. godine, u ino-

Prva nova investicija u 2015. je zvanično otvaranje proizvodnog pogona jednog od najuspešnijih slovenačkih preduzeća Kolektor u Novom Sadu stranstvu investirala 5.171,6 miliona evra, što je pad od 10% u odnosu na prethodnu godinu. Nivo stranih investicija opada četiri godine zaredom i u 2013. je bio najveći dosad. Ključni razlozi opadanja FDI su bili gubici filijala i pojedinačne transakcije preduzeća. U prvih devet meseci 2014. FDI su opale za neto 11,7 miliona evra. Pet najvećih primalaca slovenačkih investicija su četiri bivše jugoslovenske republike, koje su u učestvovale u ukupnim FDI sa 75,1% zaključno sa krajem 2013. Rusija se nalazi na petom mestu. Prema podacima, zaključno sa 2013. godinom, najveće slovenačke investicije su u Hrvatskoj – 1.444,7 miliona

VODEĆI ODSECI SMTK U IZVOZU U SLOVENIJU

evra, na šta velikim delom utiče i nivo vrednosti nekretnina koje slovenačka domaćinstva imaju u toj zemlji (procenjena na 590,1 miliona evra), na drugom mestu je Srbija sa 1.201,8 miliona evra, što čini 23,2% ukupnih slovenačkih investicija u inostranstvo. Nivo FDI u Srbiju je opao za 14, 5 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Treća zemlja najveći primalac slovenačkih FDI je Bosna i Hercegovina (476, miliona evra ili 9,2% ukupnih investicija), a zatim slede Makedonija sa 400,9 miliona evra i Rusija sa 359,9 miliona evra. Slovenačka ulaganja u Srbiji su značajna i na prvom su mestu po broju investicionih ulaganja, dok su po vrednosti u samom vrhu. U Srbiji je registrovano oko 1.500 slovenačkih firmi i predstavništava, a aktivno je oko 500. Veće slovenačke investicije u Srbiji su: Impol Seval, Sevojno; Helios, Gornji Milanovac; Gorenje, Valjevo i Stara Pazova; Cimos Livnica, Kikinda; JUB, Šimanovaci; Grah Automotive, Batočina; TRIMO, Šimanovci; Merkur, Beograd; Nova ljubljanska banka, Beograd, Triglav, Beograd; Metal Cinkara, Inđija i dr. Prošlog novembra slovenački Petrol je kao greenfield investiciju otvorio regionalni TNG terminal u Smederevu, a prva nova investicija u 2015. je zvanično otvaranje proizvodnog pogona jednog od najuspešnijih slovenačkih preduzeća Kolektor u Novom Sadu. Srpska preduzeća su nedovoljno zastupljena u Sloveniji. Vrednost srpskih investicija u Sloveniji je oko 108 miliona evra. ■

VODEĆI ODSECI SMTK U UVOZU IZ SLOVENIJE INDUSTRIJSKE MAŠINE ZA OPŠTU UPOTREBU

OBOJENI METAL NAMEŠTAJ I DELOVI INDUSTRIJSKE MAŠINE ZA OPŠTU UPOTREBU

53% 5%

RAZNI GOTOVI PROIZVODI, NIGDE NEPOMENUTI

8% 8%

17%

ŽITARICE I PROIZVODI OSTALO

ELEKTRIČNE MAŠINE, APARATI I UREĐAJI 54%

HARTIJA, KARTON I PROIZVODI OD CELULOZE

PROIZVODI, ZA BOJENJE I ŠTAVLJENJE

6% 11% 11%

13%

PROIZVODI OD METALA, NIGDE NEPOMENUTI OSTALO

SLOVENIJA I SRBIJA

REGIONALNA SARADNJA I PARTNERSTVO

← IZ PREDSTAVE ABC ODER KRIEG SLOVENAČKOG DRAMSKOG PISCA IVA SVETINE

SLOVENAČKO SRPSKA KULTURNA SARADNJA

Prožimanje kultura Kulturna saradnja između Slovenije i Srbije veoma je intenzivna i obuhvata sve oblasti umetničkog stvaralaštva: od razmene pozorišnih predstava, likovnih i drugih izložbi i izdavaštva do koncerata i filmova

književnim nagradama, čiji rad se pomno prati i u Srbiji. Nedavno preminuli pesnik Tomaž Šalamun, jedan od najpriznatijih slovenačkih autora, koji je objavio skoro 50 pesničkih zbirki, i bio dobitnik Prešernove nagrade, Jenkove nagrade, Evropske nagrade za poeziju grada Minstera i Njegoševe nagrade takođe je prisutan u srpskim knjižarama, između ostalog sa delima “Poker”, “Godišnje doba” i “Ambra”. Književnik iz Trsta Boris Pahor, najprevođeniji autor koji piše na slovenačkom jeziku, i u nekoliko navrata slovenački kandidat za Nobelovu nagradu za književnosti, koji je nedavno proslavio svoj 101. rođendan čest je gost u srpskim medijima. Najpoznatiji Pahorov roman “Nekropola” je u Srbiji izdala izdavačka kuća Klett. Predstave slovenačkih pozorišta redovno učestvuju na velikim pozorišnim festivalima u Srbiji, pre svega na Bitefu, zatim na Repasaž festu na Ubu, na Međunarodnom pozorišnom festivalu “Joakiminterfest” u Kragujevcu, u Bitef teatru, u Centru za kulturnu dekontaminaciju i na drugim scenama u Srbiji. Prošle godine je Bitefova publika u Beogradu imala prilike da vidi dramu Stanislava Ignjacija Vitkijeviča “Poludela lokomotiva” u produkciji Slovenskog narodnog gledališča iz Ljubljane, a 2013. Jernej Lorenci, slovenački reditelj srednje generacije, proglašen je za 36. dobitnika „Politikine” nagrade za najbolju režiju na Bitefu za predstavu „Oluja”, nastalu po tekstu Aleksandra Ostrovskog. Jedan od najomiljenijih i najcenjenijih

SLOVENAČKI PISCI SU VEOMA PRISUTNI u srpskom kulturnom prostoru, i kroz prevode svojih knjiga i zahvaljujući brojnim intervjuima u štampanim i elektronskim medijima. Drago Jančar, vodeći savremeni slovenački pisac, koji je nedavno dobio nagradu za najbolju stranu knjigu objavljenu na francuskom jeziku u 2015. godini, što je jedno je od najvažnijih francuskih književnih priznanja, a dodeljuju ga udruženja francuskih kritičara i izdavača, rado je prevođeni pisac u Srbiji. Nagrađenu knjigu “Te noći sam je video”, njegovu najpoznatiji knjigu “Džojsov učenik” i roman “Podsmešljiva ponuda” izdao je u Srbiji Arhipelag. Jančar je samo jedan od mnogih slovenačkih pisaca ovenčanih važnim SCENA IZ PREDSTAVE POLUDELA LOKOMITIVA, PHOTO BY PETER UHAN

SLOVENIJA I SRBIJA

REGIONALNA SARADNJA I PARTNERSTVO

slovenačkih reditelja, nedavno preminuli Primož Bebler, bio je tokom svoje umetničke karijere umetnički direktor i upravnik u mnogim srpskim pozorištima, a kada se vratio u Sloveniju, nastavio je da režira na scenama u Šapcu i Kragujevcu. Jedan od primera skore uspešne kulturne saradnje Srbije i Slovenije je predstava „Abc ili rat – azbučni rat” (Abc oder krieg) čiji je autor slovenački dramski pisac Ivo Svetina, a nastala je u spomen obeležavanja 150 godina od smrti Vuka Stefanovića Karadžića i bavi se istraživanjem međusobnih indirektnih uticaja koje su jedan na drugog imali slovenački pesnik

DRAGO JANČAR

France Prešern i Vuk Karadžić, posredstvom Jerneja Kopitara. Predstava u kojoj nastupaju poznati srpski i slovenački glumci je početkom ove godine premijerno izvedena u Prešernovom gledališču u Kranju, zatim na sceni Cankarjevog doma,

a poslednjeg dana januara će je videti i beogradska publika u Madlenianumu. Prošle godine beogradska rediteljka Anja Suša režirala je na predlog Mestnog gledališča ljubljanskog Šekspirov komad „Ukroćena goropad”.

Drago Jančar, vodeći savremeni slovenački pisac, koji je nedavno dobio nagradu za najbolju stranu knjigu objavljenu na francuskom jeziku u 2015. godini, samo je jedan od mnogih slovenačkih stvaralaca čiji se rad pomno prati i u Srbiji

BORIS PAHOR

Detel Global d.d. Detel Global je inovativni operator telekomunikacionih i telefonskih usluga, koji svoje usluge pruža poslovnim korisnicima, kablovskim operatorima i krajnjim korisnicima u Sloveniji, BiH, Srbiji i šire. Poslednjih nekoliko godina Detel Global je ostvario saradnju sa preko 100.000 korisnika, među njima više od 500 firmi i 20 kablovskih operatora iz regiona jugoistočne Evrope. Kablovski operatori u svojim »triple play« paketima (TV, Internet, telefonija) svojim korisnicima nude uslugu Detel fiksne telefonije. Detel Global svojim poslovnim korisnicima nudi poslovnu telefoniju i rešenja koja povećavaju efikasnost a istovremeno smanjuju troškove. Pomenuta rešenja se mogu koristiti na fiksnim i mobilnim uređajima (smart telefonima i tabletima), kod kuće, na poslu ili na putovanjima bilo gde u svetu. Detel Global nudi komunikacije bez granica, povezuje ljude i poslove u jugoističnoj Evropi, a svojim sadašnjim i budućim partnerima u Srbiji donosi nove usluge i nove mogućnosti za rast i jačanje konkurentnosti.

DETEL GLOBAL D.D. Tel: 011 383 56 95 Email: office@detel.rs

Odličnoj kulturnoj saradnji između dve zemlje značajno doprinosi angažman ambasade Slovenije koja je u prethodnom periodu, u Beogradu, između ostalog pripremila i dane slovenačkog igranog i dokumentarnog filma, podržala gostovanje mnogih slovenačkih pozorišta, učestvovala pri organizaciji mnogih koncerata slovenačkih muzičara, horova i orkestara po čitavoj Srbiji, kao i pri pripremi nekih drugih događaja sa kojima je promovisala slovenačku kulturu i tradiciju. ■

INEA

Siguran i pouzdan partner INEA ima više od 25 godina iskustva i više od 1.000 uspešno realizovanih projekata iz oblasti upravljanja i automatizacije procesa u proizvodnji i energetici

Od 1987. godine kada je osnovana pod okriljem instituta Jožef Stefan, firma INEA je prerasla u vodeću kompaniju u Sloveniji u oblasti industrijske automatizacije, kompjuterskih procesa kontrole i informatike u proizvodnim procesima i zauzima vodeću poziciju u oblasti industrijske energetike. Njeni klijenti su multinacionalne ali i manje kompanije iz oblasti automobilske, hemijske, elektronske, metalne, drvne, farmaceutske, prehrambene, industriji čelika, plastike, gume, najčešće izvan Slovenije. Inovativna rešenja INEA doprinose smanjenju troškova kompanija, podizanju proizvodnje i energetske efikasnosti, i povećanju dodate vrednosti. Omogućavaju podršku odlučivanju, praćenje, vizuelizaciju i planiranje, automatizaciju rutinskih operacija, fleksibilnost i pouzdanost proizvodnje i upravljanja energijom.

www.inea.si

SLOVENIJA I SRBIJA

REGIONALNA SARADNJA I PARTNERSTVO

OBIČAJI I TRADICIJA

Magija karnevala Originalnost karnevala u Sloveniji se ogleda u brojnim varijantama karnevalskih kostima od kojih je posebno interesantna figura koranta iz Ptujskog polja

FESTIVAL U PTUJU

VREME KADA OŠTRA ZIMA ustupa mesto blagosti proleća povod je za brojne proslave u Sloveniji. Pust - ili karneval na najveseliji način ilustruje početak novog ciklusa buđenja prirode i povratka u polja. Ali karneval ne znači samo početak perioda koji se uvek pozdravlja sa radošću već nosi u sebi i ostatke magijskih paganskih rituala kojima je čovek pokušavao da umili prirodu. Karneval je proslava povezana sa maskiranjem i sa brojnim pratećim običajima i navikama koje na kratko vreme obrću društveni poredak naglavce. Zato se i kaže da je u vreme karnevala svet okrenut naglavačke.

Najpoznatiji karnevalski kostim je onaj kurentov ili korantov, kako se lokalno zove u Ptujskom polju. Ovaj magični progonitelj zime i dionizijski bog neobuzdane radosti je obučen u belu ili crnu ovčiju kožu, opasan lancem na koji su nanizana kravlja zvonca i maramice koje devojke daruju maskiranom dečaku. Na glavi mu je užasna maska ukrašena perjem, rogovima i trakama raznobojnog papira, a u ruci drži ježevku, štap pokriven kožom ježa. U prošlim vremenima nošenje maske kurenta je bilo rezervisano za neoženjene mladiće. Danas taj kostim mogu da nose i oženjeni muškarci, deca i žene.

Karnevali su ranije bilo uglavnom povezani sa tradicionalnim seoskim običajima, ali odnedavno, brojni gradovi obnavljaju svoje tradicionalne karnevalske proslave Na mnogim sportskim i drugim događajima maska kurenta je maskota Slovenije. U Ptuju se ovaj popularni festival održava svake godine od 1960. Manifestacija traje nekoliko dana i bazira se na drevnim slovenskim tradicijama sačuvanim u okolini Ptuja. Paor koji je nekada simbolično donosio dobru žetvu, zaoravajući prvu brazdu, dolazi iz okolnih sela Markovci, Podlehnik i Lancova. Nose se takođe i maske medveda, pilića, đavola, starca, žene, vračara, vila, a danas ih ima CERKLJANSKI LAUFARJI

SLOVENIJA I SRBIJA

REGIONALNA SARADNJA I PARTNERSTVO

svakojakih. Gomile razuzdanih maskiranih kurenta moguće je videti na ulicama Ptuja u karnevalskoj procesiji. U poslednjih nekoliko godina ova manifestacija privlači sve više maskiranih posetilaca iz drugih evropskih zemalja. Postoje i druge tradicionalne maske - laufarji iz Cerkna, pustovi iz Drežnice, pozvačini iz Prekmurja, šelme iz Kostanjevice, škoromati iz Brkina, mačkare iz Dobropolja i druge tradicionalne maske. Svaki region ima svoje maske, neki stare i tradicionalne, drugi modernije. Karnevali su ranije bilo uglavnom povezani sa tradicionalnim seoskim običajima, ali odnedavno, brojni gradovi obnavljaju svoje tradicionalne karnevalske proslave. Među gradovima u Sloveniji sa najzanimljivijim karnevalskim proslavama posebno treba pomenuti Cerkno. Tu je najvažnija maska laufarja. Porodica ovih maski sastoji se od 25 figura koje sve, izuzev jedne, nose drvene maske koje se zovu larfe. Centralna figura karnevala personifikuje zimu i kriva je za sve greške i neprijatnosti koje su se desile u prethodnoj godini, i zbog toga je osuđena na smrt prema precizno definisanom scenariju. Laufarji su zaduženi da omoguće dobru žetvu, koju prizivaju svojim specifičnim plesom. Karnevalske proslave ne mogu da prođu bez tradicionalnih krofni. Drugi popularni specijaliteti uključuju domaće kobasice, sušena rebra i rakiju.

Druge tradicije su takođe povezane sa promenom godišnjih doba. U doba kada se proslavlja Sveti Martin, zaštitnik vinara i vinograda, jesen ustupa mesto zimi. U selima se u to vreme obavljaju mnoge ritualne svetkovine, koje se tradicionalno prepliću sa seoskim životom. Na dan Svetog Martina, odnosno 11. novembra, proslavlja se imendan Svetog Martina, sveca koji je, prema legendi, pretvorio vodu u vino i tradicionalno se proslavlja širom Evrope. U čast ovog praznika održava se mnogo različitih svetkovina koje traju čitavu nedelju. Ovaj praznik se slavi širom Slovenije, podjednako u gradovima i selima. To je vreme kada sazreva vino, a po pravilu ove proslave su pune radosti, muzike, lokalnih kulinarskih specijaliteta i, naravno, bile bi nezamislive bez vina. Iako su proslave u čast Svetog Martina održavaju u mnogim mestima, ovaj praznik je možda najlepše doživeti u vinskim podrumima, vinarijama i vinogradima. Jedna od najpoznatijih tradicionalnih slovenačkih specijaliteta je potica, slana ili slatka štrudla koja se najčešće pravi u vre-

KARNEVAL U PTUJSKOM POLJU

SLOVENAČKA NOŠNJA

Slovenija je jedna od zemalja sa najraznovrsnijim karnevalskim maskama karakterističnim za svako mesto me Uskrsa i Božića. Janez Bogataj, autor nedavno objavljene knjige „Potice iz Slovenije“ o istoriji ovog tradicionalnog slovenačkog specijaliteta, jednog od retkih u Evropi u kojem se u slatkoj verziji dodaje estragon, obradio je istoriju nastanka ovog kolača, kojem je posvećeno najviše istraživačke pažnje posle najčuvenijeg specijali-

teta – kranjske kobasice. Potica se po prvi put pominje u 18. veku, a prvobitno je bila specijalitet od kiselog testa koji se pravio sa suvim voćem. Bogataj je zabeležio više od sedamdeset različitih recepata potice, a gotovo svako mesto u Sloveniji ima svoju verziju ovog najpopularnijeg slovenačkog tradicionalnog kolača. ■

SAVA HOTELI BLED

ZRAVILIŠČE RADENCI

+386 2 512 22 00 booking@shr.si www.sava-hotels-resorts.com TERME 3000 - MORAVSKE TOPLICE

TERME BANOVCI

TERME LENDAVA

oglas "Slovenija i Srbija- regionalna saradnja i partnerstvo".indd 1

TERME PTUJ

19/01/15 12:55

SLOVENIJA I SRBIJA

REGIONALNA SARADNJA I PARTNERSTVO

LJUBLJANA

TURIZAM

Dragulj u malom Izvanredna raznolikost pejzaža Slovenije privlači sve više stranih turista koji mogu da biraju između vrhunskih spa kapaciteta, planinskog turizma, male, ali lepe morske obale ili odmora na eko-farmama BLED

PREMA POSLEDNJIM raspoloživim statističkim podacima, u novembru 2014. strani turisti su ostvarili 56% od ukupnog broja noćenja u Sloveniji. Među stranim turistima najbrojniji su Austrijanci (23 %), Italijani ( 19 % ), turisti iz Ruske Federacije (9 %), Hrvatske i Nemačke (svaka po 6 % ) i Srbije (5 %). U prvih jedanaest meseci 2014. broj

stranih turista povećan je najviše u odnosu na isti period prošle godine. Od januara do novembra 2014. godine zabeleženo je 3% više gostiju i 1 % manje noćenja u turističkom smještaju u odnosu na isti period prethodne godine. U prvih jedanaest meseci 2014. bilo je 2% manje domaćih turista i 3% manje noćenja nego u istom periodu prethodne godine. Broj stranih

SKIJANJE NA KRANJSKOJ GORI

SLOVENIJA I SRBIJA

REGIONALNA SARADNJA I PARTNERSTVO

posetilaca je porastao za 6%, a broj njihovih noćenja za 1% . Najpopularniji su bili zdravstvena (spa) odmarališta, zatim planinska i odmarališta na moru i glavni grad Ljubljana. Prema 86.851 recenzija posetilaca na TripAdvisor-u, najpopularnija destinacija je Ljubljana, zatim slede Bled, Maribor, Portorož, Kranjska Gora i Piran. Mnogi banje u Sloveniji nude širok i raznolik izbor usluga. One čine srž banjskog turizma u Sloveniji, a istovremeno su aktivno uključene u slovenački sistem zdravstvene zaštite. Korisni efekti slovenačkih termalnih izvora bili su poznati mnogim narodima koji su živeli na njenom tlu. Većina ovih termalnih izvora je koncentrisana u centralnom i severoistočnom delu Slovenije, u regionima Zasavja, Štajerske i u Prekomurju, a nekoliko njih se nalazi u jugoistočnom regionu Dolenjske. Dokaz o dugoj tradiciji banja u Sloveniji su i arhe-

TARTINI TRG U PIRANU

ološki zapisi iz vremena Rimskog carstva. Prvi pisani zapisi koji dokumentuju postojanje termalnih izvora su iz 1147.godine. Pored banja, postoji nekoliko desetina ski centara na delu Alpa koji se širi kroz Sloveniju. Svaki na svoj način nudi punu dozu zimskog uživanja. Veštački sneg obezbeđuje uživanje na snegu i tokom blažih zima. Glavna prednost slovenačkih ski centara jeste da skoro svi oni poseduju direktan pristup iz nizije. Lak pristup i blizinu urbanih centara garantuju i mnogobrojne odlične uspinjače. Gotovo svi slovenački ski centri su mali, a njihovi tereni raznovrsni. Na delu sajta National Geographic namenjenom putovanjima i avanturama postavljen je vodič fotografa Dena Vestergrena koji ljubiteljima fotografije i lepih predela između ostalog predlaže da posete mnoge oblasti u Sloveniji: Logarsku dolinu sa strmim vrletima, cvetne poljane Prekomurja, lepote Bohinjskog jezera, predele koje je u vreme Prvog svetskog rata opisao Hemingvej, fascinantne pejzaže na reci Soči i mnoga druga uzbudljiva mesta. Jedna od novijih atrakcija Slovenije su i

ekološke turističke farme, koje posetiocima nude zdravu životnu sredinu i sertifikovanu organsku hranu. Letovanje na farmi je divna prilika da se upozna bogato slovenačko kulturno nasleđe: arhitektura, običaji i zanati. To je prilika da se iskusi radost i bogatstvo seoskih vašara i priredbi i da se oseti ritam svakodnevnog života porodica koje su se opredelile da se bave poljoprivredom. Posetilac na licu mesta može da se uveri u to

turističke atrakcije ovog tipa koje su deo projekta slow turizma (Slow tourism) u Sloveniji: nacionalni park Triglav je jedini nacionalni park u Sloveniji i jedan od najstarijih u alpskom području. Posetioci parka mogu se diviti kristalno jasnim vodenim tokovima, duboko usečenim klisurama, netaknutim šumama i brojnim planinskim biljkama, od kojih su mnoge endemske za to područje. Bezbrojne staze vijugaju duž parka i dovode posetioce

TERME ČATEŽ

Odmaranje na eko-farmama pruža posetiocima mogućnost da upoznaju bogatu slovenačku kulturnu baštinu: arhitekturu, običaje i zanate kako je težak posao žetva ili da vidi kako izgleda tradicionalno klanje svinja. Seoski turizam nudi i kulinarska uzbuđenja: svečanost povodom proslave Svetog Martina je na primer veliki društveni događaj. Slovenija je takođe važna tačka za ljubitelje Slow turizma. Dve slovenačke regije (Gorenjska i Goriška ) nude brojne

do bezbroj atrakcija kao što su Tolminska korita, visoravan Pokljuka, Bohinjsko jezero, vodopad Savica i Bledsko jezero. Pored parka, turisti mogu da posete mnoga neobična mesta i naselja koja imaju bogato kulturno nasleđe i dopunjavaju ponudu sporog turizma: Kranj, Radovljicu sa okolnim selima i Škofju Loku sa svojim legendarnim šumama. ■

BEOGRAD

poresko savetovanje, d.o.o. Jurija Gagarina 36 d, SRB-11070 Novi Beograd ◼ Poresko savetovanje

◼ Izrada elaborata o transfernim cenama ◼ Računovodstvene usluge ◼ Osnivanje preduzeća Jurija Gagarina 36 d, 11070 Novi Beograd

011 4118 715

office@simic-partneri.rs

SLOVENIJA I SRBIJA

REGIONALNA SARADNJA I PARTNERSTVO

INTERVJU

Pouzdani partneri TOMAŽ BUČAR

PROKURIST, DATA D.O.O

Data d.o.o. svojim klijentima zainteresovanim da posluju u Sloveniji nudi punu podršku od osnivanja kompanije do svih ostalih poslova vezanih za uspešan start poslovanja na slovenačkom tržištu CILJ KOMPANIJE DATA d.o.o je da svojim pofesionalnim uslugama omogući preduzetnicima koji ulaze na slovenačko tržište uspešan start poslovanja, a postojećim kompanijama da povećaju rast i zapošljavanje novih ljudi.

■ Iz kojih zemalja i privrednih grana najčešće dolaze preduzetnici koji bi hteli da započnu poslovanje u Sloveniji? - Najviše preduzetnika dolazi iz zemalja bivše Jugoslavije: Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske, a zatim i Rusije, Ukrajine, Kine, Indije i Italije. Najčešće zastupljene privredne grane su trgovina (uvoz-izvoz), transport, poslovno savetovanje, zastupanje u prodaji raznovrsnih proizvoda , građevinarstvo, prodaja i izdavanje nekretnina, IT usluge, turizam i ugostiteljstvo.

veza, niskog poreza na dobit i zbog izvoza i saradnje sa Rusijom, bez dodatnih troškova i carine. Istovremeno, kao članica Unije, imamo dobru stratešku poziciju za ulaz srpskih preduzetnika na EU tržište, a zbližava nas i sličan jezik, što olakšava poslovnu komunikaciju.

■ Koji spektar usluga nudite preduzetnicima? - Data d.o.o. nudi potpunu podršku i savetovanje u procesu osnivanja kompanija u Sloveniji, knjigovodstvene i računovodstvene usluge, poslovnu adresu, savetovanje i podršku u procesu zapošljavanja, poreske i pravne savete, izradu web stranica i ostalu podršku u poslovanju. Vodeća smo kompa-

kompanije u Sloveniji. Uspešno sarađujemo sa Zavodom za zapošljavanje Slovenije, ministarstvima pravosuđa i uprave, ekonomskog razvoja i tehnologije, spoljnih poslova i svim predstavništvima.

■ U kojim oblastima je predu-

zetnicima koji započinju biznis u Sloveniji najvažnije da obezbede stručnu podršku? - Preduzetnicima je najbitnije da dobiju stručnu podršku kada je reč o pravnim aspektima poslovanja, poreskoj politici, knjigovodstvu i procesu zapošljavanja, što im naša kompanija Data d.o.o. omogućava. Nedavno smo dobi-

SLOVENIJA I SRBIJA

nija na području pružanja celovite podrške preduzetnicima i ulazna tačka One stop shop Data d.o.o. (e-VEM) za besplatno osnivanje

REGIONALNA SARADNJA I PARTNERSTVO

■ Koji su prvi koraci koje predu-

zetnik iz Srbije mora da učini da bi osnivao kompaniju u Sloveniji i koliko vremena traje sam proces osnivanja? - Svi strani osnivači i/ili zastupnici moraju pre samog osnivanja kompanije da pokrenu postupak za dobijanje slovenačkog poreskog broja. Takođe je svim osnivačima potrebna potvrda o nekažnjavanju u Republici Sloveniji i overena izjava vlasnika prostora, gde planiraju da koriste poslovnu adresu. Data d.o.o. za svoje klijente može da bavi ove poslove.

Vodeća smo kompanija na području pružanja celovite podrške preduzetnicima i ulazna tačka One stop shop Data d.o.o. (e-VEM) za besplatno osnivanje kompanija u Sloveniji

■ Da li imate upite iz Srbije i

kako objašnjavate relativno mali broj kompanija iz bivših jugoslovenskih zemalja u Sloveniji za razliku od velikog prisustva slovenačkih kompanija u zemljama regiona? - Za slovenačke preduzetnike je srpsko tržište atraktivno jer ima više od sedam miliona stanovnika i predstavlja odličnu bazu potencijalnih potrošača. Slovenački preduzetnici investiraju u Srbiji zbog brojnih ličnih i poslovnih

njenja zatvaranja kompanija«.

li evropsku nagradu u kategoriji »Poboljšanje poslovnog okruženja« sa projektom »Pružanje podrške preduzetnicima u cilju sma-

Takođe, pripremamo akt o osnivanju kompanije, a potom u odabranoj banci klijent otvara privremeni račun i polaže početni kapital u iznosu od 7.500 EUR. Kad se registarskom sudu predaju odgovarajući dokumenti, na rešenje o osnivanju firme se najčešće čeka oko sedam dana. Za sve informacije najbolje je da nas kontaktirate telefonom, e-mailom ili zakažete sastanak kod nas. Mi ćemo se pobrinuti za sve ostalo. Naši stručnjaci će vam pomoći u izboru najprikladnijeg oblika poslovanja u Sloveniji i pružiti vam pomoć u svim fazama poslovanja u Sloveniji i EU. ■

SLOVENIJA I SRBIJA

REGIONALNA SARADNJA I PARTNERSTVO

OGLAS SRBIJA 190x260.indd 1

1/15/15 12:09 PM