Issuu

KOPAONIK BIZNIS FORUM 2015

PROGRAM

KOPAONIK BIZNIS FORUM 2015

SRBIJA 2015-2030: NOVA VIZIJA INDUSTRIJALIZACIJE PRIVREDE I MODERNIZACIJE DRUŠTVA Kako nevidljive mogućnosti pretvoriti u vidljive efekte

K O N G R E S N I C E N TA R , K O PA O N I K , 3 – 5 . M A R T 2 0 1 5 . 2. mart 2015. REGISTRACIJA I DOBRODOŠLICA 19:30-20:30 Registracija 20:30-21:30 Koktel dobrodošlice – MK grupa

3. mart 2015. IGRATI DA BI SE POBEDILO UMESTO IGRATI DA BI SE IGRALO 09:30-10:00 Uvodni govornici : Aleksandar Vlahović, predsednik, Savez ekonomista Srbije Toplica Spasojević, predsednik, Udruženje korporativnih direktora Srbije 10:00-11:30 PLENARNA SEDNICA 1: STRATEGIJSKA POZICIJA SRBIJE I PERSPEKTIVE OPORAVKA PRIVREDE UVODNA IZLAGANJA Aleksandar Vučić, predsednik Vlade Republike Srbije Jorgovanka Tabaković, guverner, Narodna banka Srbije Dušan Vujović, ministar finansija, Vlada Republike Srbije Dragan Đuričin, selektor Foruma 11:30-11:45 Kafe pauza 11:45-13:15 PANEL 1: PRELIVANJE GEOPOLITIKE NA EKONOMIJU Uvodničar i moderator: Aleksandar Vlahović, predsednik, Savez ekonomista Srbije Panelisti: Tanja Miščević, šef Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji Majkl Kirbi, ambasador SAD Majkl Devenport, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Hajnc Vilhelm, ambasador SR Nemačke Đuzepe Manco, ambasador Italije Kristin Moro, ambasador Francuske 13:15-14:45 PANEL 2: REGIONALNA EKONOMSKA SARADNJA − PRETPOSTAVKA BOLJIH EKONOMSKIH REZULTATA Uvodničar i moderator: Jurij Bajec, profesor, Ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogradu Panelisti: Siniša Mali, gradonačelnik Beograda Radomir Božić, viceguverner, Centralna banka BiH Ljubo Jurčić, predsednik, Hrvatsko društvo ekonomista Ljerka Puljić, potpredsednik, Agrokor, Hrvatska Stanko Zloković, potpredsednik, Privredna komora Crne Gore Dragan Mikerević, predsednik, Savez računovođa i revizora Republike Srpske 14:45-16:30 Komunikacija 17:00-18:15 SPECIJALAN DOGAĐAJ: STARE NAVIKE ILI PRILAGOĐAVANJE NOVOM POSLOVNOM STILU KJUB RISK MENADŽMENT SOLUŠN 19:00-19:45 Rezultati godišnje Prajsvoterhaus Kupers ankete koja se sprovodi među generalnim direktorima u svetu nakon Davosa sada i na Kopaoniku: Saznajte o čemu razmišljaju poslovni lideri u Srbiji koji su po prvi put učestvovali u globalnoj anketi

KOPAONIK

BIZN IS FOR U M 2 015

19:45-20:30 OBRAĆANJE SPECIJALNOG GOSTA: ŠTA NAS ČEKA U NAREDNOM PERIODU? Vuk Jeremić, bivši predsednik Generalne skupštine UN/bivši ministar inostranih poslova Vlade Republike Srbije 20:30-21:45 PANEL 3: DIGITALNA TRANSFORMACIJA KAO POKRETAČ RASTA Uvodničar i moderator: Branislav Vujović, predsednik, Nju frontijer grupa Panelisti: Tatjana Matić, državni sekretar za telekomunikacije, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija Uve Fredhajm, generalni direktor, Telenor Srbija Andreas Graf, direktor, VIP mobajl Drago Samardžić, generalni direktor, Koming Suzana Radović, menadžer prodaje za Srbiju i Crnu Goru, Cisko Srbija 21:45-23:00 PANEL 4: KLJUČNA PITANJA U OSIGURANJU U PERIODU OPORAVKA Uvodničar i moderator: Vladan Manić, generalni sekretar, Udruženje osiguravača Srbije Panelisti: Zoran Blagojević, član Izvršnog odbora, Viner štediše osiguranje Duško Jovanović, predsednik Upravnog odbora, Udruženje osiguravača Srbije/ generalni direktor, Sava osiguranje Andrea Simončeli, generalni direktor, Đenerali osiguranje Srbija Snežana Ristanović, generalni direktor, Rajfajzen fjučr Adamantios Hadžistilis, generalni direktor, AKSA osiguranje Zvonko Zindović, direktor Direkcije za prodaju neživotnih osiguranja, Dunav osiguranje 23:15-01:00 Ernst i Jang ponoćni koktel

4. mart 2015. NACIONALNA STRATEGIJA EKONOMSKOG I SOCIJALNOG RAZVOJA: SRBIJA 2015-30. 09:30-11:00 Uvodna izlaganja: Kori Udovički, ministar državne uprave i lokalne samouprave, Vlada Republike Srbije Dejan Malinić, profesor, Ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogradu Marko Čadež, predsednik, Privredna komora Srbije 11:00-12:30 PANEL 5: MAKROEKONOMSKI OKVIR: OD EKONOMIJE ZAVISNE OD DUGA I UVOZA DO EKONOMIJE U DINAMIČKOJ RAVNOTEŽI Uvodničar i moderator: Miroljub Labus, profesor, Pravni fakultet Beograd Panelisti: Nebojša Savić, predsednik Saveta guvernera, Narodna banka Srbije/profesor, FEFA Dejan Šoškić, profesor, Ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogradu Toni Verheijen, šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji Deheng Kim, stalni predstavnik MMF-a u Beogradu 12:30-12:45 Kafe pauza

12:45-14:00 PANEL 6: REFORMA DRŽAVNE UPRAVE I JAVNOG SEKTORA (paralelni panel) Uvodničar i moderator: Jasna Atanasijević, direktor, Republički sekretarijat za javne politike Panelisti: Vidosava Džagić, državni sekretar, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Vlada Republike Srbije Dragijana Radonjić Petrović, potpredsednik, Savez ekonomista Srbije Svetlana Kisić, predsednik Upravnog odbora, Dostignuća mladih Dragana Rajačić, izvršni direktor za korporativne poslove, Elektroprivreda Srbija Dušan Bajatović, generalni direktor, Srbijagas Dragan Lončar, profesor, Ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogradu Borko Milosavljević, pomoćnik gradonačelnika za komunalne delatnosti 12:45-14:00 PANEL 7: INDUSTRIJSKA POLITIKA U TRGOVINI I TURIZMU − SEKTORSKA I REGIONALNA PERSPEKTIVA (paralelni panel) Uvodničar i moderator: Goran Petković, profesor, Ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogradu Panelisti: Vesna Kovač, državni sekretar za trgovinu, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija Renata Pindžo, pomoćnik ministra za turizam, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija Zoran Arsenović, generalni direktor, Kon Tiki/Predsednik asocijacije JUTA Tomislav Momirović, generalni direktor Mona hotela/Predsednik UO HORES Goran Kovačević, generalni direktor, GOMEKS Jelena Knežević Vlahović, potpredsednik za upravljanje asortimanom, Deleze Srbija 14:00-15:15 PANEL 8: ULOGA MEDIJA U REFORMAMA (paralelni panel) Moderator: Borislav Miljanović, generalni direktor, Reprezent sistem Uvodničar: Ivan Tasovac, ministar kulture i informisanja, Vlada Republike Srbije Panelisti: Saša Mirković, pomoćnik ministra za kulturu i informisanje, Vlada Republike Srbije Branka Đukić, direktor, Novinska agencija Tanjug Milan Ćulibrk, glavni i odgovorni urednik, NIN Jugoslav Ćosić, direktor programa za Srbiju, N1 Zoran Sekulić, predsednik Upravnog odbora, Asocijacija medija Danijela Lalić, profesor, FEFA/FTN 14:00-15:15 PANEL 9: INOVACIJE I TEHNOLOŠKI RAZVOJ (paralelni panel) Uvodničar i moderator: Ana Trbović, dekan, FEFA Panelisti: Aleksandar Bakoč, generalni direktor, Algotek Darko Budeč, generalni direktor, BAK Dragan Radivojević, generalni direktor, Apatinska pivara Aleksandra Drecun, direktor, Centar za promociju nauke Dragan Popović, generalni direktor, Šnajder elektrik DMS NS 15:30-16:00 SRECIJALNA PREZENTACIJA: KONKURENTNOST I RAST PRIVATNOG SEKTORA: DA LI ZNAMO KOGA I KAKO DA PODRŽIMO? Nemanja Šormaz, istraživanje USAID Projekta održivog lokalnog razvoja 16:00-19:15 Komunikacija 19:15-19:30 SRECIJALNA PREZENTACIJA: THE ECONOMY AND FINANCE BOARD 2015-THE BEST COMPANIES & THE BIGGEST NET EXPORTERS Zoran Jeremić, profesor, Univerzitet Singidunum/FEFA 19:30-20:45 PANEL 10: OČEKIVANJA STRANIH INVESTITORA U POGLEDU EKONOMSKIH REFORMI

Uvodničar i moderator: Simeon Comokos, predsednik, Grčko-srpski poslovni savet Panelisti: Frederik Koen, predsednik, Savet stranih investitora/predsednik Izvršnog odbora, Sosijete ženeral banka Srbija Filipos Karamanolis, predsednik Izvršnog odbora, Eurobank/ predsednik, Helensko privredno udruženje Srbije Đorđo Markeđani, generalni direktor, DDOR Novi Sad Dejan Janjatović, član Izvršnog odbora, ProKredit banka Goran Dejanović, generalni direktor, EKO Srbija 20:45-22:00 PANEL 11: PARTNERSTVO PRIVATNOG I JAVNOG SEKTORA Uvodničar i moderator: Toplica Spasojević, predsednik, Udruženje korporativnih direktora Srbije Panelisti: Miodrag Kostić, predsednik, SPK Privrednik Branislav Grujić, predsednik, PSP Farman Vladan Atanasijević, predsednik UO, NALED/direktor, ASEKO Jasmina Knežević, direktor, Belmedik/predsednik Etičkog odbora, Asocijacija privatnih zdravstvenih ustanova i privatnih praksi Srbije Vladimir Čupić, predsednik Izvršnog odbora, AIK banka 22:00-23:15 PANEL 12: FINANSIJALIZACIJA EKONOMIJE – ŠANSA ILI PRETNJA? Uvodničar i moderator: Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora, Erste banka Panelisti: Slobodan Petrović, generalni direktor, IMLEK Goran Pitić, predsednik Upravnog odbora, Sosijete ženeral banka Srbija/ profesor, FEFA Zoran Vojnović, predsednik Izvršnog odbora, Hipo Alpe Adria banka Marinos Vathis, predsednik Izvršnog odbora, Vojvođanska banka Emilijano Steinfl, predsednik Upravnog odbora, Asocijacija lizing kompanija Srbije Andrej Jovanović, partner, Anbo

5. mart 2015. INDUSTRIJSKE POLITIKE: NOVA KONCEPTUALNA PLATFORMA I KLJUČNE MERE 09:30-11:00 Uvodna izlaganja Aleksandar Antić, ministar rudarstva i energetike, Vlada Republike Srbije Snežana Bogosavljević Bošković, ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine, Vlada Republike Srbije Mateo Patrone, direktor kancelarije Evropske banke za obnovu i razvoj u Srbiji Edvard Jakopin, pomoćnik ministra za privredu, Vlada Republike Srbije 11:00-12:30 PANEL 13: DEREGULACIJA ENERGETSKOG SEKTORA I PREDSTOJEĆI IZAZOVI Uvodničar i moderator: Dragan Šagovnović, generalni direktor, Ekonomski institut Panelisti: Aleksandar Obradović, generalni direktor, Elektroprivreda Srbije Ljubo Maćić, predsednik Saveta, Agencija za energetiku Srđan Bošnjaković, zamenik generalnog direktora, NIS Nikola Petrović, generalni direktor, Elektromreža Srbije Zoran Obradović, predsednik, Petrobart-AVIA/prvi predsednik Udruženja naftnih kompanija Srbije Goran Novaković, Partner, Energovind 12:30-14:00 PANEL 14: KAKO ISKORISTITI RAZVOJNE POTENICIJALE AGROBIZNISA? Uvodničar i moderator: Saša Vitošević, generalni direktor, Global sid Panelisti: Miodrag Kostić, predsednik, MK grupa Miljan Ždrale, šef agribiznis tima za region jugoistočne Evrope, EBRD London Ivan Kostić, generalni direktor, Delta agrar grupa Nikola Vujačić, generalni direktor, Viktorija grupa 14:00-14:30 Zatvaranje skupa

KOPAONIK

B I Z NI S FO RUM 2 015

SRBIJA, ŠTEDNJA I REFORME

Triput misli, jednom seci Sprovođenje aranžmana sa MMF-om prilika je da se, teškom mukom, stvori prostor za prelazak na nov model privrednog rasta speh Vlade – da zaključi trogodišnji aranžman iz predostrož-

svega prioritet za državu potpisnika aranžmana. Kao neko ko je u veoma lošoj poziciji, a ova Vlada se za arangnut, jer su do potpisa stizale i vlade pre nje, već u onome što je žman odlučila u nesumnjivo daleko težim okolnostima od pretaranžmanu prethodilo i onome što bi, ako se potpisnici budu držali hodnih, ona ima mali manevarski prostor i veliku odgovornost da onoga što su obećali, trebalo da usledi. ispunjavanju svakog detalja aranžmana i kreiranju svojih politika Za razliku od aranžmana potpisanog 2012, koji je potom ubrzo uopšte, pristupi stručno i sa mnogo ozbiljnog premišljanja koji će i napušten, nov dogovor sa MMF-om podrazumeva, pored štednje, prethoditi svakom koraku. dva velika zadatka – sređivanje stanja u javnim preduzećima i jačanje U ovom trenutku nije jasno da li će Vlada uspeti da – od repufinansijskog sektora, dakle uključuje, kao što je i najavljeno, od Fonbličkog do lokalnog nivoa – bude na visini prvog zadatka, dok neki da blisko nadgledane suštinske reforme. Neke od predradnji da bi se stručnjaci smatraju da su – pogotovu najave privatizacije nekih javdo ovih najvažnijih elementa došlo pripremljene su ili najavljene pre nih preduzeća – ishitrene. potpisivanja sporazuma – to su pre svega dokumenti koji se odnoSasvim je izvesno da će, i pod uslovom da ispuni sve uslove iz se na način korporativizacije, restrukturiranja i određivanje ciljeva aranžmana i ostvari očekivani privredni rast, Srbija dočekati njegovo finansijskog plana velikih javnih preduzeća poput Elektroprivrede okončanje sa još većim udelom javnog duga u BDP, kao i mnoge Srbije, Srbijagasa, fuzionisanih Puteva Srbije i Koridora Srbije i Želedruge zemlje koje su sprovodile politiku fiskalne konsolidacije, pa znica Srbije. Svi u ovim dokumentima definisani parametri će predje ključ uspeha koncentrisan na to da ovaj veći teret sačeka sa zdrastavljati i kriterijume izvršenja aranžmana i sudeći prema najavama, vijom privredom, sposobnom da u boljem poslovnom okruženju, postoje već određeni timovi međunarodnih finansijskih institucija sa većim rastom, zaposlenošću i domaćom tražnjom, lakše servisira koje će se baviti nadgledanjem svakog koraka ovih planova i kada je svoje obaveze. reč o zadacima na koje se obavezala Vlada i onim drugim koje treba Zato je tema ovogodišnjeg Biznis foruma na Kopaoniku „Nova da ispune menadžeri preduzeća. vizija industrijalizacije privrede i modernizacije društva“ zapravo Iz najave Narodne banke Srbije, ona koja se najviše nameće kreatoripred objavljivanje osnovnih elemenama politika – i traži od njih da pažljiONO ŠTO JE PRETHODILO ta aranžmana, osnovnih poznatih devo saslušaju predloge koje, doduše, i talja aranžmana i istupa nekih od meekonomska struka i preduzeća, godiPOTPISIVANJU ARANŽMANA đunarodnih organizacija koje će biti nama sugerišu. SA MMF I ONO ŠTO BI IZ NJEGA uključene u ovaj posao stiče se utisak Njih je ugrubo moguće svrstati u TREBALO DA SLEDI JE MNOGO da je procenjeno da je bankarskom tri bloka: prvi je znatno profesionalsistemu potrebna još jedna provera, VAŽNIJE ZA OCENJIVANJE USPEHA nije i efikasnije upravljanje velikim inodnosno stres-test po ugledu na onaj frastrukturnim projektima, gde Vlada, VLADE, OD SAMOG POTPISA koji je Evropska centralna banka sprosudeći po oceni Fiskalnog saveta, rasvela prošlog leta u svim evropskim polaže sa dovoljno velikim novcem, iz bankama, što potencijalno, bar u delu bankarskog sektora možda zaključenih kredita, da da zamajac privrednom rastu. Ima najava da najavljuje i neprijatnije rezultate od onih do sada poznatih. Test bi je Vlada primila k znanju ovu poruku. trebalo da da odgovor i na jedno dosada delimično nerazjašnjeno Drugi je promena modela rasta od dosadašnjeg ka platformi koja pitanje, da li zapravo problematičnih kredita u nekim bankama ima se bazira na rastu sektora razmenljivih proizvoda uz pomoć induviše nego što se to sada vidi, ili ne i, što je još važnije, da omogući strijskih politika. odlučnije otvaranje pitanja rešavanja NLP-a. Treći je temeljna reforma poslovnog okruženja i uklanjanje preSuština svakog aranžmana potpisanog sa MMF-om je da jednu preka za poslovanje stranih i posebno domaćih preduzeća koja su zemlju potencijalno rizičnog dužnika prevede u dužnika koji će biti uprkos recesiji ostvarila rast, i gde, kako proizlazi iz analize dinamičsposoban da redovno i uredno otplaćuje sve preuzete obaveze – mekog preduzetništva Ministarstva privrede postoje i ozbiljne brzorašavinom štednje i podsticanja rasta, gde ovo drugo predstavlja pre stuće kompanije iz prerađivačkog sektora. 

U nosti sa MMF-om – ne leži u samoj činjenici da je on posti-

KOPAONIK

B I Z NI S FO RUM 2 015

SADRŽAJ 8 Š TEDNJA NIJE ISTO ŠTO I REFORME ALEKSANDAR VLAHOVIĆ Predsednik Saveza Ekonomista Srbije

12 I MAMO ŠANSU, MOŽEMO DA USPEMO DUŠAN VUJOVIĆ Ministar finansija

16 P OTREBAN NAM JE NOV MODEL RASTA Prof. DRAGAN ĐURIČIN Predsednik Kopaonik biznis foruma

20 P REGOVORI ĆE NAM DONETI STABILNOST Prof. dr TANJA MIŠČEVIĆ Šef Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji

24 N AŠI POLITIČARI SU BEZ IDEJA Prof.dr.sc. LJUBO JURČIĆ Predsednik Hrvatskog društva ekonomista

27 K OMORA U SLUŽBI PRIVREDE REGIONA Doc. dr DRAGAN LUKAČ Predsednik Regionalne privredne Komore Novi Sad

29 O SLONAC IZVOZNIKA DEJAN VUKOTIĆ Generalni direktor AOFI

31 E -REŠENJA ŠTEDE NOVAC KOMPANIJAMA ALEKSANDAR SPREMIĆ Zamenik direktora Halcom a.d. Beograd

32 N OVI ZAKON, NOVI PODSTICAJ ZORANA MIHAJLOVIĆ Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

35 L AKŠE NAPOLJU NEGO KOD KUĆE MILOVAN KOCIĆ Predsednik kompanije Yumis

KOPAONIK

BIZN IS FOR U M 2 015

36 R EŠENJE ZA LOŠE KREDITE OVE GODINE JORGOVANKA TABAKOVIĆ Guverner Narodne banke Srbije

40 U OPORAVAK SA MODERNOM KOMOROM MARKO ČADEŽ Predsednik Privredne komore Srbije

43 T RADICIJA SIGURNOSTI MIRKO BUTULIJA Predsednik AMSS

46 E FIKASNIJA DRŽAVA, VEĆI PROSTOR ZA RAZVOJ DRAGIJANA PETROVIĆ Potpredsednica Saveza Ekonomista Srbije

50 E PS ĆE BITI SASVIM DRUGAČIJI ALEKSANDAR OBRADOVIĆ Direktor Elektroprivrede Srbije

52 N EMOĆ INDIGO STRATEGIJA Prof. DRAGAN LONČAR Ekonomski fakultet Beograd

54 T REBA NAM BOLJA INDUSTRIJSKA POLITIKA Prof. dr. ANA TRBOVIĆ Dekanka FEFA fakultet

55 N OVE MERE ZA FER USLOVE POSLOVANJA VESNA KOVAČ Državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija

56 SA BOLJOM INFRASTRUKTUROM, VIŠE GOSTIJU Dr RENATA PINDŽO Pomoćnik ministra trgovine, turizma i telekomunikacija

58 J AČANJE PRIVREDE OD 2016. TOPLICA SPASOJEVIĆ Predsednik Udruženja korporativnih direktora

62 E KONOMSKI KOKUS – PARLAMENT OTVARA VRATA PRIVREDI I GRAĐANIMA VLADIMIR MARINKOVIĆ Predsednik Ekonomskog Kokusa, VLADAN ATANASIJEVIĆ Predsednik UO Naled

64 P RIORITET RAZVOJU IZ DOMAĆIH IZVORA SNEŽANA BOGOSAVLJEVIĆ BOŠKOVIĆ Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine

66 R ASTU NOVE PRIVREDNE UZDANICE EDVARD JAKOPIN Pomoćnik ministra privrede

69 U SRBIJI IMA PREVIŠE BENZINSKIH PUMPI ZORAN OBRADOVIĆ Predsednik upravnog odbora Petrobart d.o.o.

71 S TRPLJENJE I ISTRAJNOST, KLJUČ USPEHA MATTEO PATRONE Direktor kancelarije Evropske banke za obnovu i razvoj u Srbiji

72 V ISOKA CENA ISHITRENIH REŠENJA DRAGAN ŠAGOVNOVIĆ Predsednik skupštine akcionara i generalni direktor Ekonomskog instituta Beograd

74 P RIKLJUČAK ZA EFIKASNIJE POSLOVANJE DRAGO SAMARDŽIĆ Direktor Cominga

KOPAONIK BIZNIS FORUM 2015

UREDNIK Saša Marić ART DIREKTOR Ilija Petrović i.petrovic@aim.rs LEKTOR Bojana Sanader PREVODILAC Snežana Bjelotomić IZVRŠNI RUKOVODILAC PROJEKTA: Maja Vidaković m.vidakovic@aim.rs PROJEKT MENADŽERI Biljana Dević b.devic@aim.rs Ivana Fidler i.fidler@aim.rs Ivana Krsmanović i.krsmanovic@aim.rs Aleksandra Ebilji a.ebilji@aim.rs IZVRŠNI DIREKTOR Ruža Ristanović r.ristanovic@aim.rs GENERALNI DIREKTOR Ivan Novčić i.novcic@cma.rs FINANSIJSKI DIREKTOR Ana Besedić a.besedic@aim.rs MENADŽER IZDANJA Tanja Banković t.bankovic@aim.rs SEKRETAR REDAKCIJE Nataša Nešić n.nesic@aim.rs ŠTAMPA Rotografika d.o.o. Segedinski put 72, Subotica „Kopaonik - Biznis Forum 2015” izdavač: alliance international media Makenzijeva 67, 11111 Beograd 17, PAK 126909, Srbija Tel: +(381 11) 2450 508 Fax: +(381 11) 2450 122 E-mail: office@aim.rs ISSN no: 1451-7833 Sva prava zadržana alliance international media 2015

INTERVJU

Štednja nije isto što i reforme Od nemerljive je važnosti da imamo aranžman sa MMF-om i započnemo sređivanje stanja u javnim preduzećima

ALEKSANDAR VLAHOVIĆ

PREDSEDNIK SAVEZA EKONOMISTA SRBIJE

osle dva neuspela pokušaja važno je da fiskalna konso-

P lidacija ovaj put bude uspešna, a da se paralelno sprovodi ozbiljna reformska agenda u kojoj su restrukturiranje i početak privatizacije velikih javnih preduzeća najvažniji korak, kaže Aleksandar Vlahović, predsednik SES-a. „Pritom, mere štednje ne smeju biti nauštrb kapitalnih investicija jer bi to ugrozilo nivo ekonomske aktivnosti“.

 Vlada premijera Vučića uskoro će zaokružiti prvu godinu mandata. Koje kritične tačke je Vladin tim pokrio, a gde je, po vašem mišljenju, Vlada zakazala kada je reč o obećanom paketu reformi? – Ekspoze premijera Vučića bio je obećavajući i, za sve nas koji smo godinama unazad ukazivali na neophodnost sprovođenja temeljnih strukturnih reformi, ohrabrujući.

SVAKAKO DA JE NAJVAŽNIJE PITANJE RESTRUKTURIRANJA I POČETKA PRIVATIZACIJE VELIKIH JAVNIH PREDUZEĆA. TO JE RAK-RANA SRPSKE PRIVREDE, A NE TREBA ZABORAVITI DA OVA PREDUZEĆA ČINE OKO 40% UKUPNE AKTIVE SRPSKE PRIVREDE

KOPAONIK

BIZN IS FOR U M 2 015

Nažalost, već u prvom mesecu mandata Vlada se suočila sa problemom velikih elementarnih nepogoda, te je realizacija reformske agende odložena. Faktički, 2014. godina je potrošena na definisanje mera kratkoročne fiskalne konsolidacije, čiji će se efekti beležiti tek u ovoj godini. Veoma je važno usvajanje novog Zakona o radu, koji u najvećoj meri odgovara investitorima, a istovremeno podiže fleksibilnost tržišta rada. Pozitivna je i promena Zakona o invalidskom i penzijskom osiguranju, kao i donošenje još nekih, važnih zakona za unapređenje privrednog ambijenta. Na drugoj strani, već treću godinu zaredom Vlada preduzima mere kratkoročne fiskalne konsolidacije. Prve dve su završene rastom deficita budžeta i nivoa suverenih dugova, koji je sada dostigao dramatičnih 70% BDP-a. Otuda je veoma važno da se ovog puta planiranim uštedama ostvari konsolidacija javnih finansija, ali ne nauštrb kapitalnih investicija. Privreda je u recesiji, agregatna tražnja je smanjena, nivo stranih ulaganja je nedovoljan, te bi smanjenje fiksnih budžetskih investicija dodatno ugrozilo nivo ekonomske aktivnosti. Pritom, treba imati na umu da štednja, to jest kratkoročna fiskalna konsolidacija, nije sama po sebi reformska mera, ali je nužna pretpostavka za početak realizacije suštinskih strukturnih reformi.

 Da li se može reći da su usvojene i najavljene mere Vlade plod njene tešnje saradnje sa ekonomistima i privrednicima?

PRIVATIZACIJA

REFORME

SAVETODAVNO TELO

Ohrabruje najava da je Vlada spremna da departizuje, korporatizuje, restrukturira i privatizuje javna preduzeća.

Ove godine ćemo na Forumu, u okviru osnovne teme Srbija 2015–2030, posebnu pažnju pokloniti reformi javnog sektora.

Bilo bi dobro da premijer, ili Vlada, imaju svoje savetodavno telo koje bi kritički analiziralo postignute rezultate.

– Činjenica je da su premijer i ministri iz ekonomskih resora bili dosta aktivni u razgovoru sa predstavnicima strukovnih i esnafskih udruženja poput Saveta stranih investitora, Privredne komore, NALED-a, Amcham-a. Savez ekonomista Srbije je, takođe, imao nekoliko važnih susreta sa kreatorima ekonomske politike: u julu prošle godine naš gost je bio premijer Vučić, zatim smo razgovarali sa guvernerom Narodne banke Srbije, gđom Tabaković, ministrima finansija i privrede g. Vujovićem i g. Sertićem. To je bila prilika da naši članovi, poznati ekonomski teoretičari i privredni praktičari, daju svoj doprinos u kreiranju celovitog koncepta reformi. Ipak, mislim da bi bilo dobro da premijer, ili Vlada, imaju svoje savetodavno telo koje bi redovno zasedalo i kritički analiziralo postignute rezultate i planirane mere. To bi bio dobar korektiv za Vladu, a istovremeno bi kvalitet odlučivanja bio podignut na viši nivo. Ovako, ako zanemarimo stalnu komunikaciju sa Svetskom bankom i MMF-om, Fiskalni savet je jedina institucija koja proaktivno komentariše vladine mere.

 Koliko je, po vašem mišljenju, ispunjeno obećanje premijera Vučića da će poslovni ambijent biti naklonjeniji privatnom sektoru? – Nekoliko usvojenih sistemskih zakona, od kojih je najvažniji Zakon o radu, doprinose popravljanju privrednog ambijenta. Oročavanje završetka restrukturiranja i privatizacije preostalih društvenih preduzeća i otvaranje stečajeva za više od 180 preduzeća bili su dobri koraci. Svakako da je najvažnije pitanje restrukturiranja i početka privatizacije velikih javnih preduzeća. To je rak-rana srpske privrede, a ne treba zaboraviti da ova preduzeća čine oko 40% ukupne aktive srpske privrede. Otuda ohrabruje najava da je Vlada spremna da departizuje, korporatizuje, restrukturira i privatizuje ovu grupu preduzeća.  Ovaj aranžman sa MMF-om sadržaće bitne kriterijume izvršenja vezane za javna i državna preduzeća i po tome će biti sličan onom aranžmanu koji smo imali 2005. godine. Koliko će to ovaj aranžman učiniti težim za ispunjavanje preuzetih obaveza? – Najpre, od nemerljive je važnosti da Vlada RS ima potpisan aranžman sa MMF-om, bez obzira na to da li se radi o aranžmanu iz predostrožnosti ili stand by aranžmanu. Redovna komunikacija sa MMF-om, šta god deo političkog establišmenta mislio o toj instituciji, bitno utiče na podizanje rejtinga zemlje, a time i na smanjenje rizika ulaganja. To je, verovatno, osnovni ekonomski parametar koji strani investitori razmatraju prilikom odabira investicione destina-

cije. Ja sam lično veoma zadovoljan što su, pored monetarnih, najvažniji kriterijumi u planiranom aranžmanu povezani sa napretkom u restrukturiranju i privatizaciji javnih preduzeća. To je, pre svega, važno za nas, sve stanovnike naše zemlje, pošto cenu nesolidnog, rasipničkog i često ekonomski neutemeljenog ponašanja javnih preduzeća plaćaju svi poreski obveznici. Da smo kojim slučajem u prethodnom periodu restrukturirali EPS, Srbijagas i sl. preduzeća, verovatno ne bi postojala potreba da se smanjuju plate i penzije i na taj način se zatežu dizgine javnih finansija. Obrnuto, javna preduzeća bi doprinosila prihodnoj strani budžeta i bila bi važan generator ekonomske aktivnosti.

 Da li su ti kriterijumi dovoljan uslov ili polazište za jednak tretman privatnog i državnog sektora? – Deo privatnog sektora, uglavnom stranih investitora, uživao je bolji odnos i tretman nego državni, javni sektor. Primera za to je bezbroj. Pored rezervoara za partijsko zapošljavanje, javna preduzeća su neretko bila i jesu mesto za pogrešno vođenje socijalne politike, čak i politike parafiskalnih subvencija, kroz niske cene i tolerisanje neplaćanja

IMA BEZBROJ PRIMERA DA JE DEO PRIVATNOG SEKTORA, UGLAVNOM STRANIH INVESTITORA, UŽIVAO BOLJI ODNOS I TRETMAN NEGO DRŽAVNI, JAVNI SEKTOR usluga. Na drugoj strani, nedovoljno pažnje se poklanjalo domaćem privatnom sektoru, naročito malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima. Domaća privreda se pogrešno poistovećuje sa velikim sistemima u vlasništvu tzv. tajkuna. Veliki domaći privrednici treba da uživaju isti tretman kao i veliki strani ulagači. Na koji način su neki od njih izgradili velike sisteme drugo je pitanje i ne treba da zamagljuje činjenicu da od njihovog uspešnog funkcionisanja zavisi čitav niz manjih preduzeća i veliki broj zaposlenih i njihovih porodica. Međutim, uspešna i fleksibilna privredna struktura mora da bude zasnovana na razvoju domaćeg preduzetništva i malih porodičnih preduzeća, bez kojeg nije moguće povećanje zaposlenosti. Za to je potreban jednostavniji regulatorni ambijent, mala i efikasna državna administracija, finansijske institucije za podsticaj razvoja, kao i per-

KOPAONIK

B I Z NI S FO RUM 2 015

manentna edukacija. Tu je od presudne važnosti dugoročna sistemska politika Vlade, koja mora da operacionalizuje nedavno usvojenu Strategiju razvoja malih i srednjih preduzeća.

 Guverner centralne banke Velike Britanije nedavno je rekao da preveliko insistiranje na štednji u Evrozoni vodi zatezanju omče duga, jer je privatni sektor uplašen i okleva. Koliko je u našim uslovima neophodne štednje moguće otvoriti prostor za privredni rast i da li je tu Vlada pokazala prave karte? – Ne postoje univerzalni recepti koji se u kriznim vremenima mogu koristiti u svim zemljama. Ako imate izbalansiran trgovinski i platni bilans, pri tome nizak budžetski deficit i podnošljivu zaduženost; ako je država srazmerne veličine u odnosu na privredu i pri tome efikasna; ako u privrednoj strukturi dominiraju sektori koji su dovoljno konkurentni i robu i usluge plasiraju na ino-tržištu; ako privatne investicije (domaće i strane) dominiraju u ukupnim fiksnim investicijama, a pri tome je sveukupni ambijent podsticajan za aktivnost – onda je logično podsticanje potrošnje. Na taj način će se podstaći ekonomska aktivnost bez ugrožavanja osnovnih makroekonomskih agregata. Kod nas bi ovakav put bio poguban jer ne ispunjavamo gotovo nijedan od gorenavedenih uslova. Ja mislim da naš put mora da bude: štednja na ličnoj potrošnji radi uravnoteženja javnih finansija, strukturne reforme od kojih su najvažnije restrukturiranje i privatizacija javnih preduzeća i unapređenje

Neki pak ključni instrument za sprovođenje politike (re)industrijalizacije nalaze u subvencijama, tj. budžetskim podsticajima za potencijalne, uglavnom strane, investitore. Oba pristupa direktno ili indirektno afirmišu tzv. državno preduzetništvo, što je potpuno pogrešno. Strategijom 2020. jasno se u prvi plan ističe potreba izgradnje konkurentnog privrednog ambijenta, a pretpostavka za to je realizacija strukturnih reformi. Paralelno, sektorske industrijske politike, zajedno sa politikom regionalnog razvoja, treba da podstiču privatna ulaganja u odabrane industrijske grane. Tu tek možemo razgovarati o fiskalnim stimulansima, ali samo kao o instrumentu za fino usmeravanje, a ne ključnoj komparativnoj prednosti u ambijentu koji destimuliše preduzetništvo i razvoj privatne privrede. Otuda, novine u odnosu na Strategiju 2020. treba da se odnose na prepoznavanje promena koje su u globalnom okviru nastale u poslednjih pet godina.

 Koliko Forum na Kopaoniku doprinosi šansama da Vlada, privrednici i ekonomisti igraju u istom (pobedničkom) timu? – Ove godine ćemo organizovati 22. Kopaonik biznis forum. On ima zavidnu tradiciju, a po kvalitetu je postao najvažniji i najuticajniji događaj ove vrste u našoj zemlji. Godinama unazad nastojimo da okupimo ključne učesnike u privrednom i političkom životu. U medijima se Forum tendenciozno percipira kao mesto susreta tzv. tajkuna. Činjenica je, međutim, da su učesnici premijer i ministri iz ekonomskih resora Vlade, guverner NBS-a, ambasadori najrazvijenih i najuticajnijih zemalja, predstavnici meSTRATEGIJOM 2020. JASNO SE U PRVI PLAN ISTIČE đunarodnih finansijskih organizacija POTREBA IZGRADNJE KONKURENTNOG PRIVREDNOG (Svetska banka, MMF, EBRD, IFC), AMBIJENTA, A PRETPOSTAVKA ZA TO JE REALIZACIJA najznačajnije banke i osiguravajuće kompanije, preduzeća iz IT sektora, STRUKTURNIH REFORMI trgovine, turizma, najveći investitori u agro i energetskom sektoru. Učesnici privrednog ambijenta sa ciljem povećanja investicija. Paralelno sa su i najznačajniji domaći i inostrani investitori, zatim gosti iz regiona. Na kraju, ali ne i po važnosti, naši poznati ekonomski teotim, investicije države u infrastrukturu moraju biti povećane kao osnovna anticiklična mera u kriznom periodu. Na kraju, potrebna nam retičari daju akademsku notu čitavom skupu. Ove godine ćemo, u je mala i efikasna državna administracija koja će posebnu pažnju pookviru osnovne teme Srbija 2015–2030, posebnu pažnju pokloniti kloniti reformi sistema obrazovanja. Srednje i visoko obrazovanje je reformi javnog sektora, tj. restrukturiranju javnih preduzeća i reformi državne administracije. Pored toga, želimo da afirmišemo u očajnom stanju. preduzeća koja svoj brzi rast zasnivaju na inovacijama. Imaćemo  Da li je, po vašem mišljenju, moguće izgraditi pristup industrijanekoliko interesantnih komercijalnih, kao i istraživačkih prezentalizaciji polazeći od platforme prethodne vlade (Strategija razvoja cija. U pauzi rada privrednici imaju prilike da se bolje upoznaju. Ne treba zaboraviti da se više od 600 učesnika svake godine pojavljuje Srbije do 2020) ili nove okolnosti traže i nov prilaz ovom zadatku? – Za mene je industrijalizacija direktno povezana sa pitanjem na Forumu. Dakle, na jednom mestu u argumentovanoj raspravi se strukturnih reformi. Mnogi privrednici, čak i ekonomski teoretičuju različita mišljenja, sa ciljem postizanja koncenzusa oko najčari smatraju da Vlada treba da obavlja alokaciju resursa, te se u važnijih reformskih pitanja. To je, svakako, najefikasniji način za tom kontekstu pogrešno shvata uloga razvojnog fonda (banke). uspešnu timsku igru Vlade, ekonomista i privrednika. 

KOPAONIK

BIZN IS FOR U M 2 015

SMS

Jednostavno sve što vam treba

+ poklon platna SuperKartica

19909

INTERVJU

Imamo šansu, možemo da uspemo Stvoreni su preduslovi da Srbija uz primenu reformi krene održivim putem ekonomskog razvoja i evropskih integracija DUŠAN VUJOVIĆ

MINISTAR FINANSIJA

z postojanu primenu reformi i poštovanje potpisanog aran-

U žmana sa MFF-om Srbija ima dobre šanse da se oslobodi balasta koji je opterećivao njenu privredu i krene ka održivom rastu zasnovanom prvenstveno na investicijama koje valorizuju trajne konkurentske prednosti Srbije i stvaraju osnovu kontinuiranog rasta na regionalnom i globalnom nivou, smatra Dušan Vujović, ministar finansija.

EPS-a i Železnica Srbije na budžetski deficit i javni dug. Nalazimo se na najboljem putu da ispunimo (i premašimo) ciljeve koje smo sebi postavili za prvi kvartal ove godine, a trogodišnji aranžman sa Fondom pruža institucionalnu uverenost da se Srbija nalazi na dobrom putu, da će kotrolisati sve deficite i poboljšati poslovno okruženje.

 Koliko je Vlada imala prostora, s obzirom na našu unutrašnju  Koje bi ključne poruke privrednici trebalo da izvuku o makroepoziciju i spoljnu zaduženost, da u odmeravanju mera štednje razkonomskom ambijentu koji ih očekuje kao rezultat primene mera mišlja o stvaranju prostora za privredni rast? - Iako mere fiskalne konsolidacije na predviđanih fiskalnom strategijom? - Aranžmanom iz predostrožnosti sa kratak rok sužavaju prostor za ekonomTROGODIŠNJI ARANŽMAN SA ski rast smanjenjem potrošnje države, MMF-om dokazujemo da je Srbija pouzdan partner i da će planirane fiskal- FONDOM PRUŽA INSTITUCIONALNU konkretne mere koje smo već sproveli ne i strukturne reforme povesti Srbiju ili ćemo ih sprovesti u narednim meseUVERENOST DA SE SRBIJA cima će u neto efektu stvoriti prostor održivim putem ekonomskog razvoja i NALAZI NA DOBROM PUTU, DA za investicije i privredni rast na strani evropskih integracija. Pokrećemo nove investicije, otvaĆE KONTROLISATI SVE DEFICITE I ponude (supply-side), pre svega kroz ranje novih radnih mesta i stvaramo smanjenje troškova poslovanja, niže kauslove za razvoj finansijskog trzista i POBOLJŠATI POSLOVNO OKRUŽENJE matne stope, povećanje izvesnosti poslovanja, efikasniju administraciju i dr. trajnu makroekonomsku stabilnost. Merama fiskalne konsolidacije čisti se teren za nove investicije, Za pripremu programa trebalo nam je šest meseci, dok će za razradu i implementaciju biti potrebne najmanje dve do tri godine, ali posebno investicije treće generacije koje valorizuju trajne konkurentske prednosti Srbije i stvaraju osnovu trajnog rasta na regionalnom i će Srbija na kraju biti oslobođena teškog nasleđa prošlosti: nekonkurentnih javnih preduzeća i neodrživih fiskalnih posledica njihovog globalnom nivou. Više se nećemo oslanjati na podsticanje agregatne održavanju u životu. Zato je jedna od najvažnijih mera programa da tražnje kroz fiskalnu i monetarnu ekspanziju kao osnovni mehanizam za podsticanje ekonomskog rasta. se u budućnosti ograniči (i potpuno eliminiše) uticaj Srbijagasa,

KOPAONIK

BIZN IS FOR U M 2 015

NOVE INVESTICIJE

NAMETI

DINARIZACIJA

Merama fiskalne konsolidacije čisti se teren za nove, investicije treće generacije koje valorizuju trajne konkurentske prednosti Srbije i stvaraju osnovu za stabilan privredni rast .

Iako će uvođenjem elektronskih prijava, troškovi poštovanja poreskih propisa biti smanjeni, ostaje utisak da je poštovanje poreskih zakona komplikovanije i skuplje nego što je to opravdano, pogotovo ako se u obzir uzmu brojni parafiskalni nameti.

Jedan od elemenata strategije dinarizacije koju država sprovodi odnosi se na povećanje učešća dinarskog zaduživanja kako bi se ograničio valutni rizik. Plan je da najmanje 40% javnog duga bude u dinarima.

 Kakav efekat veliki infrastrukturni radovi koje je država već poSrbijagas, Putevi Srbije i slična) koja će biti reformisana uz asistenkrenula ili planira da pokrene imaju na poziciju zemlje kada je reč ciju Svetske banke? - MMF je formulisao opšti okvir a ono što je bilo važno jeste ograo spoljnotrgovinskom deficitu, prihodu od carina i poreskim prihodima (ovde se misli na efekte izgradnje mosta Zemun Borča gde je ničenje fiskalnih izdataka i uspostavljanje održivog finansijskog poslovanja tih preduzeća. Zakonom o budžetu za 2015. godinu jasno veliki deo materijal bio uvezen, i na poslove gde su glavni nosioci je rečeno da više neće biti garancija države u slučaju kredita za liposla strane kompanije pa je efekat takvih poslova minimalan na kvidnost javnih preduzeća. Istovremeno, Svetska banka i EBRD će fiskalnoj strani jer naša preduzeća kao podizvođači ostvaruju mali strukturinim zajmovima podržati poslovno i korporativno restrukprofit i isplaćuju niske zarade radnicima)? - Republika Srbija uvek kod projekata koji se finansiraju iz bilateralturiranje javnih preduzeća (prvo EPS-a i Železnica a posle i drugih) nih izvora o pravilu insistira da se bar polovina radova odnosi na i donošenje operativnih planova za unapređenje poslovanja i podizanja efikasnosti. U roku od nekoliko godina ta preduzeća će postati poslove koji obavljaju naše domaće firme – dobar primer su projekti finansijski samostalna, podići kvalitet svojih usluga i biti atraktivna sa Kineskom EXIM bankom, sa Azerbejdžanom ili pak Kuvajtskim za inostrana ulaganja. fondom koji finansira izgradnju stanice Prokopa gde su posao dobile domaće  Poreska uprava je veoma revnosna u kompanije na celu sa Energoprojektom. utvrđivanju poreskih prekršaja. Koliko Kvalitetni infrastrukturni projekti, je moguće efikasno suzbiti sivu ekoa most koji pominjete to sigurno jeste, nomiju ako je njen proizvođač u velikoj imaju značajne pozitivne indirektne meri i država kroz visoke fiskalne i paraefekte čak i kada su direktni efekti angažovanja građevinske operative relativfiskalne pritiske? no manji. Indirektni efekti se ogledaju - Poreske stope u Srbiji su među najnižima u bližem i daljem okruženju, mada kroz poboljšanje uslova poslovanja, uštedu vremena, smanjenje troškova, elimisu troškovi poštovanja poreski zakona sanje uskih grla i druge pogodnosti. ponekad neopravdano visoki. Prema Što se tiče efekata na spoljnotrgonalazima „Doing Business“ prosečno vinski deficit, tačno je da infrastrukturni malo preduzeće je prema stanju iz marta radovi povećavaju uvoz ali su ovi efekti jednokratni i oograničeni na vreme gradnje. Na duži rok, oni povećavaju kvalitet NA EVROPSKA PRAVILA NE TREBA GLEDATI KAO NA ponude, konkurentnost i izvoz sa poziPROBLEM VEĆ KAO NA NOVI OKVIR U REŠAVANJU tivnim neto efektom na spoljnotrgovinPROBLEMA PREVELIKOG PRISUSTVA DRŽAVE U PRIVREDI ski bilans.  Na primeru Železare Smederevo imali smo prvi put prilike da vidimo šta znače evrointegracije kada je reč o usklađivanje domaćih politika državne pomoći preduzećima sa pravilima EU. Kakve bi reperkusije ovakva ograničenja mogla imati i na pristup rešavanju problema drugih velikih preduzeća u čijem spašavanju država ima ključnu ulogu? - Na evropska pravila ne treba gledati kao na problem, već kao na novi okvir u rešavanju problema prevelikog prisustva države u privredi. Konkretno, ova pravila su pomogla da poreski obveznici, dakle građani ne snose nerazumno visoke troškove subvencija, odnosno državne pomoći kojima se odlaže rešavanja problema neefikasnih preduzeća, kako u slučaju Železare tako i u drugim sličnim slučajevima.  Koliko smo danas blizu formulisanja onog dela aranžmana sa MMF koji se tiče kriterijuma izvršenja vezanih za preduzeća (EPS,

2014. godišnje moralo da podnese 67 poreskih prijava. Iako će se ovaj rezultat bitno popraviti uvođenjem elektronskih prijava, ostaje utisak da je poštovanje poreskih zakona komplikovanije i skuplje nego što je to opravdano, pogotovo ako se u obzir uzmu brojni parafiskalni nameti. Ipak, ne može se govoriti o državi kao glavnom proizvođaču sive ekonomije ni po nivou poreskih stopa ni po načinu admistriranja poreza. Naprotiv. Poreska uprava je poslednjih meseci bila revnosna sa dobrim razlogom i to jeste pravi put ka smanjenju sive ekonomije i rešavanju problema poreske evazije.

 S obzirom na nemogućnost da se država dalje zadužuje, kao recept se pominju javno privatna partnerstva i koncesije. To su operacije koje, ako se dobro ne isplaniraju i ispregovaraju, mogu imati itekako uticaja na opterećenje budžeta. Kakav je vaš stav o ovim modalitetima finansiranja velikih infrastrukturnih projekata i pro-

KOPAONIK

B I Z NI S FO RUM 2 015

jekata na lokalnom nivou? - Država može da se zadužuje i na tržištu i kod međunarodnih finansijskih institucija (Svetska banka, EBRD, EIB) koje daju dugoročne kredite pod veoma povoljnim uslovima. Naš cilj je da koristimo i druge mogućnosti i modalitete ulaganja (zajednička ulaganja, JPP) kako bismo revnomernije rasporedili rizike ulaganja i postepeno smanjili učeešće javnog duga u BDP. Takvi modaliteti finansiranja zaista mogu da reše probleme prevelikog učešća države u finansiranju investicija, ali oni pretpostavljaju veoma pažljivo planiranje (pripremu projekata) i pregovaranje kako bi se izbegli svi potencijalni (često sakriveni) fiskalni rizici sadržani u pruženim garancijama. Zakon o JPP daje dobar pravni okvir za pregovore o konkretnim projektima. Ministarstvo finansija će aktivno sudelovati u radu komisije za JPP kako bi se definisali najbolji modaliteti partnerstva sa privatnim sektorom, kako bi se mobilisala neophodna srdstva, ubrzala realizacija važnih infrastrukturnih projekata i umanjili (odnosno kontrolisali) budući fiskalni rizici.

 Koliko su po vašem mišljenju u pravu ekonomisti koji upozoravaju da bi se uprkos uspešnom sprovođenju fiskalne konsolidacije i ostvarivanju očekivanog privrednog rasta moglo dogoditi da već 2017. naša pozicija u otplati spoljnog duga bude neodrživa i šta je plan država kada je u pitanju restrukturiranje spoljnog duga i u pogledu valutne izloženosti i u pogledu zamene kratkoročnih kredita dugoročnijim? - Mislim da su to dosta paušalne ocene zasnovane na nepotpunim informacijama i nepravilnoj interpretaciji kategorija (instrumenata duga). Ako se misli na deo fiskalnog duga prema stranim poveriocima, taj dug će kao deo ukupno javnog duga države, primenom mera fiskalne konsolidacije ostati na održivoj putanji kao što je detaljnije objašnjeno u Fiskalnoj strategiji i trogodišnjem MMF programu. Što se tiče ukupnog spoljnog duga, u pitanju je veliki broj dužnika koji pored države uključuje privatni sektor (banke i preduzeća). Država servisira samo javni dug dok je pitanje servisiranja spoljnog duga ostalih dužnika invidualno i o njemu treba da razmišljaju dužnici iz privatnog sektora i nji Nekoliko lokalnih samouprava je izhovi poverioci. Dakle ne razmišljamo o dalo sa velikim uspehom municipalne restrukturiranju javnog spoljnog duga, jer je država u potpunosti sposobna da obveznice čiji su kupci domaći investitori. Koliko je to kanal koji bi na lokalredovno servisira svoje obaveze, a tronom nivou mogao da obezbedi rast, godišnji aranžman sa MMF-om je još samo jedna potvrda toga. a koliko takođe potencijalni rizik po Jedan od elemenata strategije dinaodrživost zacrtanog okvira javne potrošnje? rizacije koju država sprovodi odnosi se - Zakon o javnom dugu daje jasne smeri na povećanje učešća dinarskog zadužinice za nivo javnog duga lokalne vlasti. vanja kako bi se ograničio valutni rizik. Učešće duga lokalnih vlasti (koji ne gaPlan je da najmanje 40% javnog duga ratuje RS) već dve godine je stabilan na bude u dinarima (sada je taj udeo 22%). Istovremeno se trudimo da produžavamo ročnost državnih hartija od vrednoMINISTARSTVO FINANSIJA ĆE AKTIVNO SUDELOVATI U sti. Poslednjih meseci izdate su sedmoRADU KOMISIJE ZA JPP KAKO BI SE DEFINISALI NAJBOLJI godišnje državne obveznice u dinarima i MODALITETI PARTNERSTVA SA PRIVATNIM SEKTOROM tražnja za ovim hartijama je bila jako dobra što govori o rastućem stepenu poverenja u program vlade i srpsku privredu. nivou od svega 1.4% BDP. Lokalne samouprave samostalno odlučuju o obliku zaduživanja  Nekada je jedan od prioriteta države bio ravnomeran regionalni (komercijalne banke, međunarodne finansijske institucije, obveznirazvoj a jedan od instrumenata, doduše pogrešno osmišljen, je bila ce). Postoje jasna pravila koja ograničavaju nivo zaduživanja i namei fiskalna politika. Koliko je danas prostora za takav pristup i koji nu sredstava. Dugoročno zaduživanje moguće je samo za kapitalne instrumenti su državi danas na raspolaganju? - Država i dalje puno pažnje posvećuje ravnomernom regionalnom investicije, ukupna zaduženost ne može da pređe 50% prihoda opštine, a projektovano servisiranje duga (glavnica i kamata) ne može razvoju, ali te mere pre svega sprovodi na rashodnoj strani budžeta biti veće od 15% prihoda opštine. Ovim dosta konzervativnim pravi(transferima i sredstvima za kapitalne investicije), a ne poreskom lima obezbeđuje se stabilnost lokalnih finanasija i ograničava zadužipolitikom. To omogućava da pomoć bude bolje ciljana (targetirana). vanje isključivo za održive projekte koji će doprineti razvoju lokalne Transferi lokalu su dimenzionisani tako da manje razvijeni gradovi i zajednice u budućnosti. opštine dobijaju srazmerno veća sredstva iz republičkog budžeta. Država pomaže nerazvijena područja i kroz državne kapitalne investiciUprava za jvni dug aktivno prati nivo zaduženosti svih jedinica je. Završetak južnog i istočnog kraka koridora 10, kao i koridor 11 će lokalne vlasti. Ne postoji opasnost da nivo trošenja lokalnih vlasti znatno popraviti infrastrukturu na jugu i zapadu Srbije i omogućiti i njihovih dugova prema kreditorima na bilo koji način pogoršaju bolju perspektivu za ekonomski razvoj tih regiona.  stanje javnih finansija države.

KOPAONIK

BIZN IS FOR U M 2 015

INTERVJU

Potreban nam je nov model rasta Forsiranje sektora razmenjivih proizvoda treba da bude u osnovi novog modela rasta Srbije Prof. DRAGAN ĐURIČIN

PREDSEDNIK KOPAONIK BIZNIS FORUMA

rbiji je potreban nov mentalitet u vođenju ekonom-

S skih politika baziran na novim teorijskim konceptima i iskustvima uspešnih privreda, koji su u potpunoj suprotnosti sa onim što se kod nas danas radi, kaže prof. Dragan Đuričin, predsednik Kopaonik biznis foruma.

 Dok se u Evropi debatuje o potrebi da se izmakne omči duga smanjivanjem mera štednje, naš budžet i očekivani sporazum sa MMF-om usmereni su na fiskalnu konsolidaciju. Koliko u ovom planu ima mesta za podsticanje privrednog rasta? – Politički i ekonomski koreni problema sa kojima se Srbija suočava ne mogu se uporediti sa onima sa kojima se suočavaju EU i evrozona. Srbija ima nemoćnu i raštimovanu privredu koja se nalazi van glavnih ekonomskih integracija, te nije u stanju da koristi efekat konvergencije sistema. U ekonomskoj tranziciji su napravljene velike greške i previdi, dok na usporavanje političke tranzicije utiču slabe ekonomske performanse i recesija u samoj EU. Da bi preživela i nastavila putanju integracije u EU, Srbija se mora reformisati.

RAST DUGA JE MOGUĆ SAMO ZA ODRŽAVANJE LIKVIDNOSTI I STRUKTURNO PRILAGOĐAVANJE I TO DO 2016. JEDAN DEO POTREBNIH SREDSTAVA ZA OVE SVRHE TREBA DA OMOGUĆI I KREDIT IMF

KOPAONIK

BIZN IS FOR U M 2 015

Finansijska konsolidacija prvi je korak u dobrom pravcu koji finansijere naših reformi treba da uveri kako će politika čvrstog budžetskog ograničenja zameniti finansiranje deficita rastom duga. Tako će doći do rasta kredibiliteta zemlje u finansijskoj zajednici, što bi trebalo da poveća ekonomska očekivanja i investicije.

 Koliko su u paketu reformi za koji se opredelila Vlada izbalansirane mere za smanjenje budžetskog deficita i zaduženosti, naspram stvaranja podsticajnih uslova poslovanja za domaći i ino privatni sektor? – Za sada Vlada računa sa nekoliko kanala priliva investicija: ulazak partnera u vlasništvo državnih preduzeća i preduzeća u mešovitom vlasništvu, privatizaciju preduzeća sa liste „500+“ , koncesije (BOT i PPP), naročito u infrastrukturi i javnim službama, i strane direktne investicije. U pitanju je izvodljiva politika koja je neutralna prema dugu. Rast duga je moguć samo za održavanje likvidnosti i strukturno prilagođavanje, i to do 2016. Jedan deo potrebnih sredstava za ove svrhe treba da omogući i kredit IMF.  Kakve ideje, u tom svetlu, nosiocima javnih politika može da ponudi skup na Kopaoniku koji je posvećen industrijalizaciji i modernizaciji društva? Da li je ovde težište na odmah primenjivim politikama ili na onim dugoročnim pošto mere štednje budu sprovedene? – Posle 25 godina deindustrijalizacije i 15 godina finansijalizacije kombinovane sa deindustrijalizacijom zaokret prema realnoj ekonomiji i, u okviru nje, prema industriji teško

PREŽIVLJAVANJE

KOPAONIK

INTERESI

Pitanje preživljavanja Srbije je kako podići autput industrijskim politikama umesto kako kontrolisati inflaciju kroz monetarnu politiku.

Kopaonik je prilika za Vladu da testira svoje ekonomske i strukturne politike. Tu funkciju treba unaprediti.

Da bi jednako tretirali interese ove generacije i budućih generacija, Vlada i NBS uvek treba da se pitaju: šta je dobro za realnu ekonomiju.

se sprovodi. Međutim, to je jedina trajektorija razvoja koja vodi u održivu zaposlenost. U pitanju je promena modela rasta i načina vođenja ekonomskih politike od platforme koja se bazira na principima deregulacije, liberalizacije i privatizacije, te ciljanoj inflaciji kao glavnom instrumentu monetarne politike za održavanje ravnoteže, ka platformi koja se bazira na rastu sektora razmenjivih proizvoda uz pomoć industrijskih politika. Grane sa komparativnim prednostima, konkurentskim prednostima i trajnim konkurentskim prednostima treba da obezbede eliminaciju autput gepa i smanje zavisnost od uvoza i duga.

 Smatrate li da u regionu postoji dovoljno sinergije na nivou vlada i njihovih politika za zajedničko nastupanje u okviru ovakvih investicionih projekata? – Situacija je i dalje vrlo balkanizovana. Svi naši susedi su usmereni na dokazivanje svoje geopolitičke lojalnosti ili na završetak svog geopolitičkog pozicioniranja (na primer Crna Gora i Makedonija streme u NATO), a Srbija na svoje repozicioniranje prema EU. Pošto su dostignuti nivoi integracije različiti, postoji objektivna opasnost da određeni regionalni projekti, naročito iz oblasti fizičke infrastrukture, zaobiđu Srbiju. Šanse za zajedničke projekte postoje u digitalnoj infrastrukturi i istraživanju i razvoju.

 Koliko je geopolitička situacija remetilački faktor u planira Šta bi mogle biti efektivne nju makroekonomske politike i javne politike koje bi sadašnju politike preduzeća u Srbiji? trku zemalja u regionu (smanji– U poslednje vreme svedoci vanjem zarada, poreskih opterećenja, davanju sve izdašnijih smo prelivanja geopolitike na ekonomiju. Danas je sasvim očisubvencija u cilju privlačenja gledno da je ekonomija igračka inostranih investitora) mogle u rukama geopolitike. Prošla zameniti pozicioniranjem regiona kao hub-a za sofisticiranije godina je jasno ukazala na intenziviranje novog trenda, trenposlove? da deglobalizacije. Ovaj trend – Bio bih precizniji, u pitanju je udaljava investitore iz drugih usklađivanje zarada i penzija sa regiona, kao što su Rusija, Kina, mogućnostima. Država u kojoj zemlje Zaliva, i upućuje Srbiju na na jedno izdržavano lice dolazi investitore iz Evrope koji su, ina0,9 zaposlenih mora da prilače, usporeni svojom recesijom i geopolitičkom krizom. Nestandardna volatilnost na tržištu POSLE 25 GODINA DEINDUSTRIJALIZACIJE I 15 GODINA ultimativnih resursa, ekonomske FINANSIJALIZACIJE KOMBINOVANE SA DEINDUSTRIJALIZACIJOM sankcije, valutni rat, terorizam, ZAOKRET PREMA REALNOJ EKONOMIJI I, U OKVIRU NJE, PREMA ratovi, izbeglički pritisak samo su neke manifestacije ovog za- INDUSTRIJI TEŠKO SE SPROVODI kreta koji će posebno pogoditi godi svoje javne finansije. Štednja je jedan korak u hodu reformi. države zavisne od uvoza i duga. Pogledajte koliko se iskomplikovala Drugi korak su investicije. Šanse za Srbiju su, pored poljoprivrede, privatizacija Železare u Smederevu zbog rasta kursa dolara i višestrukih ekonomskih posledica ukrajinske krize. energetike i saobraćaja i logistike, i informacione i komunikacione tehnologije koje doprinose osvežavanju konkurentnosti tradicional Koliki je prostor vlada u regionu, pa i naše, da u okviru velinih sektora stvarajući ekonomiju novog tipa internet of things i za kih globalnih interesa, na primer kineskog interesa za prodor na koje imamo konkurentsku prednost. Takođe, ova grana može predstavljati početak scientifikacije društva i većeg značaja naučnika i evropsko tržište, ruskih planova o različitim varijantama gasne tehnokrata u ekonomskom razvoju. politike prema Evropi, nametnu sopstvene prioritete u razvoju putnih pravaca, infrastrukturnih zahvata i sličnih zamašnih poduhvata koji im se nude?  Koliko skupovi kao što je ovaj doprinose rađanju novih ideja kada – Ti potezi će morati da sačekaju ishod ukrajinske krize. Kada su su u pitanju poboljšanje i usvajanje novih javnih politika, a koliko su projekti od strategijskog značaja, treba izbeći manjinski udeo držamesto za networking? ve. Pravo partnerstvo je 50:50 odsto. U nekim granama treba ići na – Kopaonik je uvek bio mesto razgovora relevantnih ljudi. Na Kopaoniku je ukazano na mnoge propuste i previde i dati su mnogi predpotpune koncesije (železnica, na primer).

KOPAONIK

B I Z NI S FO RUM 2 015

lozi koji su danas na dnevnom redu. Takođe, Kopaonik je prilika za Vladu da testira svoje ekonomske i strukturne politike. Tu funkciju treba unaprediti. Dokument koji organizatori skupa daju svake godine pod naslovom „Kopaonik konsenzus“ način je da se obezbedi rukovanje države i privrede.

 Davos se ove godine završio bez liste konkretnih zaključaka, a u celom toku diskusije dominirala su pitanja nejednakosti, geopolitičkih pretnji, pa i krize sadašnjeg modela kapitalizma. Koliko su takva pitanja bitna za promišljanje lokalnih politika zemalja u tranziciji kakva je Srbija? – Megatrendovi su orijentir svima, pa i mikroskopskim ekonomijama kao što je Srbija. Naša ranjivost na promene je ogromna zbog odsustva kumulante razvoja usled duge regresije. Poznavanje situacije omogućava izbegavanje pretnji i korišćenje šansi. Srbija je izložena negativnim dejstvima krize iz tri koncentrična kruga: globalne, regionalne i sopstvene krize. Bojim se da u postojećem kontekstu glavni impuls za produbljavanje krize u Srbiji može da dođe spolja, sa globalnog i regionalnog nivoa. Zato u potrazi za rešenjima iz postojeće krize Srbija treba da se okrene sebi i usmeri na proizvodnju koja, pre svega, supstituiše uvoz i povećava izvoz kako bi obezbedila likvidnost u servisiranju dugova.

titativnih olakšanja koju je, inače, obilno koristio u celom postkriznom periodu. ECB je najavila i započela sa politikom kvantitativnih olakšanja do 3Q 2016. Posledice za Srbiju su sledeće. Prvo, emitovani kapital iz SAD se neće više prelivati u toj meri sa domaćeg tržišta na obveznice suverenog duga, dok će postojeći dug biti skuplji. Evropski emitovani kapital imaće skoro neutralno dejstvo na privredu Srbije pošto će uglavnom biti usmeren na rekapitalizaciju banaka i reindustrijalizaciju privrede. Jačanje dolara u odnosu na evro takođe će uticati na visinu duga Srbije, kao i nova zaduženja s obzirom na to da se energenti kupuju u dolarima.

 Kako komentarišete upozorenje ekonomista okupljenih oko MAT-a da bi i sa uspešno sprovedenom politikom fiskalne stabilizacije Srbija mogla doći u neodrživu poziciju spram otplate svog duga već 2017? – Svi ekonomisti su svesni veličine duga (na kraju 2014. godine javni dug je 69% GDP, a ukupan dug 79% GDP) i pretnje nesolventno-

 Da li je nov pristup Sirize u odnosima sa kreditorima i vođenju unutrašnje politike otvorio nove prostore za razmišljanje o koncipiranju makroekonomskih politika malih zemalja ili je (i) građanima Srbije koji su bili vidno poneti pobedom ove koalicije dala pogrešnu hranu za razmišljanje? – Geoekonomska pozicija Grčke je sasvim drugačija od Srbije. Grčka je pomorska sila sa izvanrednim geostrategijskim položajem, članica NATO-a i deo evrozone. Grčka ima jake saveznike van EU. Pre svega, SAD. Za Grčku su zainteresovani investitori iz Kine i sti. Rešenja se ne nalaze u monetarnoj i fiskalnoj sferi. Naša kriza je strukturne prirode, a ne ciDANAS JE SASVIM OČIGLEDNO DA JE EKONOMIJA klične. Pogrešnim ciljevima i strategijom tranziIGRAČKA U RUKAMA GEOPOLITIKE. PROŠLA GODINA cije, kao i korišćenjem pogrešnih alata u vođenju JE JASNO UKAZALA NA INTENZIVIRANJE NOVOG ekonomskih politika (pre svega ciljane inflacije) potrošili smo sredstva od privatizacije, stranih TRENDA, TRENDA DEGLOBALIZACIJE direktnih investicija i doznaka, doveli do deindustrijalizacije i preterane finansijalizacije sistema, naročito od 2002. do 2006, a zatim uvećali dug finansirajući deficiRusije. Doduše, dug Grčke je veći, a mere štednje su oštrije. Ambicije te. Centralna banka se oslanjala na ciljanu inflaciju, a Vlada gotovo Sirize su vezane, pre svega, za promenu težišta ekonomskih politika EU sa štednje na razvoj umesto samo na smanjenje tereta duga, opsesivno na „nevidljivu ruku“, pri tome potpuno zaboravljajući na kako se to obično prenosi. Osnovno pitanje je pitanje izvodljivosti neminovnost restrukturiranja države i javnog sektora. Rešenja se predloga. Naime, ekonomska potka predloga Sirize revidira posledine nalaze na strani inflacije (niske i stabilne), već na strani autputa ce monetizacije deficita banaka kroz kvantitativna olakšanja koji je (niskog i stabilnog). Pitanje preživljavanja Srbije (ili servisiranja njenih dugova) jeste kako podići autput industrijskim politikama umebio osnova antikrizne politike Zapada posle 2008. godine. Postoje i sto kako kontrolisati inflaciju arsenalom mera monetarne politike gotovo nepremostivi tehnički problemi u realizaciji ovakvih predloga. Na primer, jedan od glavnih finansijera grčkog programa, pored inspirisanih isključivo ciljanom inflacijom. Na primer, za odbranu nemačkih i francuskih banaka, jesu i nemački penzioni fondovi. kursa dinara u 2014. godini je potrošeno 1,6 milijardi evra, što je znatno više od iznosa stranih direktnih investicija. Da bi političa Koliko promene u monetarnim politikama FED i ECB utiču na odrri jednako tretirali interese tekuće generacije i budućih generacija, živost naše politike otplate dugova, s obzirom na njihovu strukturu? potrebno je da se Vlada i Narodna banka Srbije uvek pitaju: šta je – FED je najavio rast kamata i smanjenje intenziteta politike kvandobro za realnu ekonomiju? 

KOPAONIK

BIZN IS FOR U M 2 015

INTERVJU

Pregovori će nam doneti stabilnost Evropa je naš neupitan izbor, a evrointegracije kontekst u kojem formulišemo naše političke i ekonomske ciljeve

Prof. dr TANJA MIŠČEVIĆ

ŠEF PREGOVARAČKOG TIMA ZA VOĐENJE PREGOVORA O PRISTUPANJU REPUBLIKE SRBIJE EVROPSKOJ UNIJI

poslednjih godinu dana uradili smo jako puno da po-

U stavimo dobre osnove uspešnog ubrzanja evropskih integracija, kaže prof. dr Tanja Miščević, šef Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji. Ona je uverena da izazovi s kojima se suočava Evropska unija neće skinuti Zapadni Balkan sa evropske agende, niti će poremetiti planirani tok našeg pristupanja.

 Koliko pobeda Sirize i novo otvaranje pitanja održivosti evrozone, pa i EU u sadašnjem obliku, znače novo zanimanje EU za samu sebe i skretanje interesovanja za potencijalne nove članice kakva smo mi? – Činjenica je da se Evropska unija suočava sa unutrašnjom krizom, pre svega u evrozoni, ali i sa ozbiljnom krizom na

CELOKUPNI PROCES PREGOVORA, POTPISIVANJE I RATIFIKACIJA UGOVORA O PRISTUPANJU NE MOŽE SE ZAVRŠITI U PERIODU KRAĆEM OD PET GODINA, TE SE OTUDA I PROCENE EVROPSKE KOMISIJE POKLAPAJU SA NAŠIM PROCENAMA

KOPAONIK

BIZN IS FOR U M 2 015

svojim granicama. Nakon velikog „istočnog proširenja“ i prijema deset novih država članica Unija se posvetila unutrašnjim reformama i konsolidaciji. Žan Klod Junker je, stupajući na dužnost predsednika Evropske komisije, istakao da se ne očekuje prijem novih članica tokom njegovog petogodišnjeg mandata, ali i da to ne znači da se pregovori sa budućim članicama usporavaju. Celokupni proces pregovora, potpisivanje i ratifikacija Ugovora o pristupanju ne može se završiti u periodu kraćem od pet godina, te se otuda i procene Evropske komisije poklapaju sa našim procenama. Interesovanje Evropske unije za dalje proširenje, naročito za područje Zapadnog Balkana, postoji i onda kada nismo „prva tema na agendi“.

 Šta mogu biti motivi Srbije za nastavak evrointegracija u uslovima krize koncepta EU? – Najpre, ja ne vidim da je koncept EU u krizi, već da se EU suočava sa ekonomskom i finansijskom krizom, koja otvara mnoga pitanja. Ali to nije prvi put u njenoj istoriji. Iz svake svoje krize je Unija izlazila većom integracijom svojih članica. Pojedini poznavaoci evropskih integracija bi rekli i da je kriza pokretač celog procesa integrisanja u Evropi. Zato ne bih posebno izdvajala trenutnu krizu od svih prethodnih i ne bih rekla da je to kriza koncepta EU. Kriza u evrozoni ili institucionalne krize u EU su prolazne, a ideja ujedinjene

PROŠIRENJE

REFORME

STABILNOST

Interesovanje Evropske unije za dalje proširenje, naročito za područje Zapadnog Balkana, postoji i onda kada nismo „prva tema na agendi“.

Vlada Srbije je zauzela jasan stav prema merama štednje i reformama i ove mere su dobile podršku EU.

Pregovori će nam doneti veću stabilnost i stvaranje boljeg ambijenta za ulaganja, pa se možemo nadati i poboljšanju uslova za domaće proizvođače.

Evrope u okviru koje članice tesno sarađuju krizu može da prevaziđe kao i uvek dosad. Motivi Srbije za ulazak u Evropsku uniju jesu uređen sistem stabilnih institucija i bolji život građana, što jeste evropski koncept. Kao građanka želim punu vladavinu prava, jasne standarde u svim oblastima života, bolje obrazovanje i nezagađenu okolinu, to su odavno postali opšti evropski standardi i evropske vrednosti.

 Nedavno je, u sklopu mera za oživljavanje privrednog rasta u EU, startovao Junkerov investicioni plan. Očekujete li da bi Srbija mogla osetiti neke posredne koristi od njega? – Evropski mediji su se dosta bavili ovom temom, mogle su se čuti reči podrške, ali i sumnji u mogućnost uspeha predloženog plana. Države kandidati za članstvo nisu obuhvaćene ovom inicijativom, mada su u obavezi da razvijaju Nacionalne programe ekonomskih reformi što je jedan od prioriteta Vlade Srbije. Ali da se o mogućnosti proširenja budžetske podrške i kandidatima razmišlja, najavio je komesar Han pre samo nekoliko dana. Nema sumnje da privredni rast u EU može samo da poboljša i ekonomsku situaciju u Srbiji. Kao posebno značajni izvor rasta ističu se mala i srednja preduzeća, što potvrđuje da Evropa nastavlja trend brige o ovim preduzećima koja su često gubila bitku sa velikim kompanijama. Za Srbiju je ovakav trend važan, jer je u Srbiji upravo najveći broj ovakvih preduzeća koja se moraju pripremiti za uslove poslovanja u EU i na kojima se, između ostalog, bazira proces ekonomske reforme.  Šta bi eventualna korekcija pristupa Trojke prema zemljama južne Evrope mogla značiti za naš aranžman sa MMF-om? – U Evropi se pitanje podele na siromašni jug i bogati sever često nalazi u prvom planu, naročito u periodima krize. Neretko možemo naići na nerazumevanje bogatih članica o potrebama mediteranskih država, kao što je na primer slučaj sa većim izdvajanjima za kohezione i poljoprivredne fondove ili kao što je slučaj sa merama restriktivne štednje koje je postavila Trojka. Evropska levica insistira na promeni pristupa Trojke državama juga, u čemu predvodi Grčka i novoizabrana vlada Aleksisa Ciprasa. Vlada Srbije je zauzela jasan stav prema merama štednje i reformama i te mere su dobile podršku EU. Verujem da će se mere poput smanjenja broja zaposlenih u javnom sektoru ili smanjenje subvencija javnim preduzećima svakako sprovoditi, nezavisno od aranžmana sa MMF-om.

 Smatrate li da se na Balkanu vodi mali hladni rat ili da je Srbija samo sporedno dvorište koje trpi usled konflikta Rusije i Evrope i SAD-a oko Ukrajine? – Ne bih ovo pitanje mogla postaviti u „ili-ili“ formi. Nemoguće je kompleksne odnose posmatrati crno-belo, niti su istorijske analogije uvek dobro rešenje za razumevanje trenutne pozicije Srbije u odnosima velikih sila. Kada naše odnose sa Rusijom stavimo u kontekst pregovora o pristupanju Evropskoj uniji, o trgovini i spoljnoj politici se razgovara u okviru Poglavlja 30 – Ekonomski odnosi sa inostranstvom i Poglavlja 31 – Spoljna, bezbednosna i odbrambena politika. Nama je potpuno jasno da je neophodno progresivno usklađivanje politike Srbije u ovim oblastima do stupanja u članstvo u EU.  Da li smatrate da bi ambicija Kine da na Balkanu napravi svoju odskočnu dasku za ulaz na evropsko tržište mogla naići na isti zid kakav je doživeo Južni tok? – Partnerski odnosi sa drugom ekonomijom sveta Srbiji mogu doneti samo koristi. Ne treba da zaboravimo da EU i Kina već

NEMOGUĆE JE KOMPLEKSNE ODNOSE POSMATRATI CRNO-BELO, NITI SU ISTORIJSKE ANALOGIJE UVEK DOBRO REŠENJE ZA RAZUMEVANJE TRENUTNE POZICIJE SRBIJE U ODNOSIMA VELIKIH SILA imaju dobru saradnju, da Kina najviše izvozi u EU, a istovremeno je, uz SAD, najveće tržište za EU proizvode. Dnevna trgovinska razmena između Kine i EU iznosi preko jedne milijarde evra na dnevnom nivou. To su razlozi koji me navode da zaključim da je bilo kakav zid u ovom odnosu teško zamisliti. Ono što EU želi da poboljša jeste pravni osnov i sigurnije poslovanje, uz poštovanje svih obaveza koje postavlja Svetska trgovinska organizacija. To je, svakako, i u našem interesu.

 Koliko su geopolitičke pretnje, po vašem mišljenju, realan izazov za vođenje ekonomske politike, a koliko dobar izgovor da se odstupi od datih obećanja Vlade o reformama?

KOPAONIK

B I Z NI S FO RUM 2 015

– Promene do kojih dolazi na geopolitičkom, ali i geoekonomskom planu moraju se uzimati u obzir jer imaju direktnog i indirektnog uticaja na nas. Posebno u uslovima globalizma raste i međuzavisnost koja od privreda sveta stvara sistem povezanih sudova. Zato je jako teško uzeti u obzir sve elemente kada se suočavate sa ozbiljnim, strukturnim reformama, te je to više nego realan izazov.

 Koliko je, po vašem mišljenju, pametan pristup Srbije da svoju izvoznu politiku gradi na inostranim ulaganjima koja su snažno izložena promenama u konjukturi (Železara Smederevo, pa Fijat)? – Ne nužno strana ulaganja, već ulaganja uopšte verovatno su jedino rešenje. S druge strane, poznato je da je pristupanje jedne države Evropskoj uniji idealna prilika za investiranje jer je nesumnjiva činjenica da investitor plaća uglavnom nižu cenu investiranja u državi izvan EU. Posle nekoliko godina njegova investicija će biti unutar EU bez ikakvog novog troška za investitora. Zato i pored početka pregovora, moramo dalje da radimo na stvaranju uređenog poslovnog ambijenta i institucionalne stabilnosti koji će pogodovati investiranju kako iz inostranstva, tako i iz domaćih izvora.

članstvu. Koliko smo pametno iskoristili tu godinu? – Rekla bih da smo uradili jako puno da postavimo dobre osnove uspešnog ubrzanja evropskih integracija. Do sada smo za ukupno 30 poglavlja predstavili trenutno stanje u zakonodavstvu i kapacitetima i predstavili planove za dalje usklađivanje, dobili smo tri izveštaja sa skrininga za poglavlja 32 – Finansijska kontrola, 23 – Pravosuđe i osnovna prava i 24 – Pravda, sloboda, bezbednost. Za Poglavlje 32 smo još u avgustu prošle godine usvojili pregovaračku poziciju, nakon rasprave u Odboru za evropske integracije Skupštine i sa civilnim društvom u Nacionalnom konventu. Za poglavlja Vladavine prava radimo na akcionim planovima i njihovi drugi nacrti su u proceduri i u konsultacijama sa Evropskom komisijom.

 Šta su, po vašem mišljenju, ključne prednosti evrointegracija za domaće privrednike i koliko su oni spremni da iskoriste prednosti približavanja Srbije EU? – Srbija, od 2000. godine, na osnovu autonomnih trgovinskih mera, zatim primenom Privremenog sporazuma i Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, uživa povlašćen tretman i pravo slobodnog izvoza u zemlje Evropske unije koje

SVA NOVA ZAKONSKA REŠENJA KOJA SE BUDU DONOSILA PREKO KANCELARIJE ZA EVROPSKE INTEGRACIJE BIĆE UPUĆENA U BRISEL NA OCENU USKLAĐENOSTI SA PRAVNIM TEKOVINAMA EU. TO JE VEĆ SADA NAŠA PRAKSA broje 500 miliona potrošača. Kada se uzme u obzir da Srbija ima oko 65% robne razmene sa EU, onda je jasno kolika je to ušteda za našu privredu i izvoznike. Pregovori će nam doneti i veću stabilnost i stvaranje boljeg ambijenta za ulaganja, tako da se možemo nadati i poboljšanju uslova za domaće proizvođače ne samo kroz pomoć već i kroz uvođenje standarda kvaliteta kako bismo mogli više robe izvoziti na jedinstveno tržište EU. Ulaskom u EU srpski proizvodi postaju proizvodi iz EU i samim tim sve barijere koje sprečavaju izvoz naših proizvoda u ostatak EU prestaju da postoje. Veoma lepo sarađujemo sa asocijacijama privrede u Srbiji čiji predstavnici pokazuju aktivno interesovanje za promene i mogućnosti koje će proces pregovora i reformi doneti.

 U januaru smo obeležili godinu dana od otvaranja pregovora o

KOPAONIK

BIZN IS FOR U M 2 015

 Kako vi objašnjavate činjenicu da se o svim zakonima koje usvaja Srbija konsultuje sa Evropskom komisijom, a ipak iskrsavaju ovakvi problemi kakav je izazvao Zakon o beležničkoj profesiji? – Sva nova zakonska rešenja koja se budu donosila preko Kancelarije za evropske integracije biće upućena u Brisel na ocenu usklađenosti sa pravnim tekovinama EU. To je već sada naša praksa i tako osiguravamo pravovremenu usklađenost i efikasnost procesa. U konkretnom slučaju, u pitanju je nešto sasvim drugo. Poglavlje 23, koje se odnosi na Pravosuđe i osnovna prava, ne poznaje striktno pravo Evropske unije, već dobre prakse. Svaka država ovu oblast uređuje na svoj način, uz poštovanje određenih standarda, ali uzimajući u obzir sopstvene specifičnosti. Treba imati u vidu da u nekim oblastima postoje različiti interesi zainteresovanih strana koji se rešavaju dijalogom i kompromisom, kao što je to bio slučaj u vezi sa Zakonom o beležničkoj profesiji.

 Ekonomisti često skreću pažnju da se kod nas nekritički prenose evropski zakoni bez dovoljno udubljivanja u to kakve bi to posledice kod nas moglo proizvesti, što dovodi i do toga da mnogi zakoni ostaju mrtvo slovo na papiru. Šta je lek za to? –- Ocena je Evropske komisije da je nivo usklađenosti našeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama Evropske unije visok, ali nije zadatak Komisije da prati konzistentnost zakonodavnih rešenja, već naš. Nedostaje nam da budemo svesni da svaki zakon mora imati i procenu uticaja i izvodljivosti, na čemu sada sve više insistiramo u legislativnoj proceduri. Problem je i u njihovoj implementaciji, na čemu će biti fokus ubuduće. To znači da ćemo morati da imamo merljive rezultate primene, što će biti jedan od presudnih kriterijuma za napredovanje u pregovorima. I na kraju ostaje pitanje primene i nadgledanja njegove primene, što je svakako najteže pitanje i pokazalo se kao najteže i kod sadašnjih država članica. To će, svakako, biti najveći izazov u procesu usklađivanja, ali smo ga svesni. 

KOMENTAR

SSP je višestruko koristio Srbiji

Ambasador

MICHAEL DAVENPORT

ŠEF DELEGACIJE EVROPSKE UNIJE U REPUBLICI SRBIJI

 Koliko je, po vašem mišljenju, Srbija iskoristila postupnu primenu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) i pridruživanju da podigne standarde poslovanja u Srbiji i pripremi srpska preduzeća za nadmetanje sa kompanijama iz EU na jedinstvenom tržištu? 2000. godini Evropska unija je odobrila

U Srbiji slobodan pristup tržištu za gotovo

sve srpske proizvode. U skladu sa SSP 1. januara 2014. Srbija je ukinula carinske dažbine na gotovo sve proizvode koji dolaze iz EU i time završila šestogodišnji ciklus postepene liberalizacije. Ona je omogućila srpskim preduzećima da se polako navikavaju na konkurentsku prirodu internog tržišta EU. U isto vreme, SSP nalaže privatnom sektoru u Srbiji da se postepeno približava standardima EU u važnim segmentima kao što su kvalitet proizvoda, prava vezana za intelektualnu svojinu, konkurencija i pružanje usluga. Srpske firme su imale velike koristi od ove trgovinske integracije sa EU. Izvoz Srbije u EU se povećao za 125% od 2009. Izvoz je rastao mnogo brže nego uvoz iz EU, što je dovelo do smanjenja trgovinskog deficita i veće pokrivenosti izvoza uvozom od oko 50% u 2009. do 73% u 2014. Suficit koji je Srbija ostvarila u trgovini primarnim poljoprivrednim proizvodima sa EU se više nego udvostručio. On je 2009. godine iznosio 200 miliona evra, da bi do 2014. narastao do gotovo pola milijarde evra. To pokazuje da srpske firme koriste mogućnosti koje im donosi proces pristupanja Evropskoj uniji.

Region mora nastupiti ujedinjeno  Ekonomsku saradnju Srbije i Crne Gore moguće je ojačati zajedničkim infrastrukturnim projekatima koji mogu da konkurišu za fondove EU. Koji projekti bi prvi mogli da budu realizovani na takav način? ale ekonomije, kao što su balkanske, mo-

M raju ostati otvorene i fleksibilne kako bi

VELIMIR MIJUŠKOVIĆ

PREDSEDNIK PRIVREDNE KOMORE CRNE GORE

odgovorile promenljivim ekonomskim okolnostima. Investitori su prepoznali da su ključni sektori ekonomije celog regiona energetika, turizam, saobraćaj i poljoprivreda. Razvojem ovih sektora ubrzao bi se ekonomski rast i istovremeno doprinelo smanjenju regionalnih razlika. Ekonomska saradnja Crne Gore i Srbije ide, i treba da ide, upravo u tom smeru. Crnogorska vlada je usvojila Informaciju o projektima od regionalnog značaja, koja se posebno bavi projektima: Jonsko-jadranski gasovod, Jadransko-jonski auto-put i pruga Beograd–Bar, u cilju obezbeđivanja participacije Evropske unije u finansiranju tih projekata, odnosno pronalaženju drugih izvora i modela finansiranja. Crna Gora uskoro kreće u gradnju prve dionice puta Bar–Boljare, i to je prvi veoma veliki korak ka stvaranju uslova za bolju infrastrukturnu povezanost. Modernizacija pruge Beograd–Bar važan je preduslov i za podizanje konkurentnosti Luke Bar i zbog najavljene modernizacije kraka od Beograda ka Budimpešti. Nakon berlinske Konferencije o Zapadnom Balkanu i skupa u organizaciji Privredne komore jasno je da između zemalja Zapadnog Balkana postoji konkretna komunikacija vezana za realizaciju pomenutih infrastrukturnih i energetskih projekata. KOPAONIK

B I Z NI S FO RUM 2 015

INTERVJU

Naši političari su bez ideja U nedostatku ozbiljnih nacionalnih politika, političari stvaraju iluziju da će nas pojedini grandiozni projekti izvući iz krize

Prof.dr.sc. LJUBO JURČIĆ

PREDSEDNIK HRVATSKOG DRUŠTVA EKONOMISTA

ekcija koju naše zemlje mogu da izvuku iz ugledanja

L na Nemačku je da se privreda, pogotovu u krizi, ne može prepustiti“ nevidljivoj ruci”, i da je osnovna uloga države da vodi politiku vlastitog razvoja ekonomije i društva s jasnim ciljevima da obezbedi domaću proizvodnju, domaću zaposlenost i izvoz, i da sve podređuje tim cilje-

PRIVATIZACIJA NA NAŠ NAČIN, BEZ STRATEGIJE RAZVOJA ILI BAREM INDUSTRIJSKE POLITIKE, POKAZALA SE VIŠE ŠTETNOM NEGO KORISNOM vima. U nedostatku ozbiljnih nacionalnih politika, i bez oslanjanja na domaće naučne resurse i ekonomsku struku, naši političari se zanose da nam učešće u pojedinim velikim projektima koji zvuče grandiozno može doneti razvoj, kaže prof.dr.sc. Ljubo Jurčić, Predsednik Hrvatskog društva ekonomista.

KOPAONIK

BIZN IS FOR U M 2 015

 Koliko su po vašem mišljenju zemlje u regionu, svaka ponaosob, sposobne da vode svoje politike razvoja u uslovima kad veliki projekti kakvi su Južni tok i potencijalno kineski planovi za stvaranje baze za pristup evropskom tržištu u zemljama regiona, dolaze i nestaju sa stola, pre nego što se prvi ašov zabode u zemlju? - Nažalost, zemlje u regionu nisu pokazale sposobnost kreiranja, pa time niti vođenja politike razvoja. Politika razvoja neke zemlje temelji se na njenim resursima, od prirodnih, preko izgrađenih (infrastruktura, kapaciteti) do ljudskih (obrazovanje, iskustvo). Nacionalna politika treba da nastoji da optimalno i održivo organizuje i (zaposli) te resurse u skladu sa domaćim, evropskim i globalnim tržištu. Osnovni cilj je kontinuirano povećanje proizvodnje, zaposlenosti, plata i penzija. U nedostatku takve politike, političari stvaraju iluziju da će nas pojedini veliki projekti koji izgledaju grandiozno izvući iz krize i podstaći razvoj. To je pogrešno. Južni tok, kineski koridori i slično su dobri, ali ne rešavaju temeljni problem a to je razvoj domaće ekonomije. Južni tok je makroekonomski dobar ako domaćoj privredi nedostaje gas za povećanje domaće

proizvodnje. Izgradnja železničke pruge je dobra ako su postojeći kapaciteti železnice ograničenje povećanju domaćeg izvoza. Ako Južni tok i železnica služe samo za prevoz tuđih dobara preko naše zemlje, nešto će se zaraditi i dobro će biti onima koji su uposleni u tim projektima ali upitna je dugoročna društvena korist u odnosu na društvene troškove. Uostalom ovi projekti dolaze kao sastavni deo politika razvoja drugih a ne naših zemalja. Ukoliko se ovi projekti uklapaju i u koncepciju našeg razvoja, oni mogu biti dugoročno korisni.

 Da li je moguće da u uslovima gde veliki investitori ovakvog tipa, imaju svoje prioritete koridora, mreža snabdevanja i razvoja industrijskih zona, zemlje u regionu razvijaju zajednički nastup u takvim uslovima? - Moguće je ukoliko ti koridori, osim njihovog opsluživanja, služe i kao infrastruktura za razvoj i povećanje proizvodnje i izvoza domaćih proizvoda. Osim toga, naše zemlje su premale da bi se ovako veliki projekti isplatili samo na “površini” jedne zemlja. Veliki projekti nadmašuju veličinu i većih zemalja od naših, zbog toga je nužan zajednički pristup zemalja u regiji.

rezultat. A budući da se te mere više donose prema “zdravom razumu” naroda, nego na temelju stručnih procena, najčešće promaše.

 Da li je za vas poslednja velika akvizicija – Agrokorova kupovina Merkatora primer jačanja regionalnih kompanija (nalik na primer na Atlantikovu akviziciju Droge Kolinske) ili samo jedan korak ka tome da ove firme progutaju multinacionalke? - Ove akvizicije i okrupnjavanja regionalnih kompanija je na prvi pogled njihovo jačanje. Budući da se nalazimo, više – manje u otvorenim ekonomijama, one se ne mogu zaštititi od preuzimanja multinacionalki. Nije pitanja da li se hoće ili

NAŠI POLITIČARI IMAJU SLUHA ZA POTREBE POVEZIVANJA NAŠIH PRIVREDNIKA ONOLIKO KOLIKO TO SLUŽI U NJIHOVOJ LIČNOJ POLITIČKOJ PROMOCIJI

 Koliko vlade u regionu imaju sluha ili su gluve za interesovanja privrednika za međusobno povezivanje? - Nažalost naši političari imaju sluha za potrebe povezivanja naših privrednika onoliko koliko im to služi u njihovoj ličnoj političkoj promociji. U većini slučajeva naši političari najviše energije troše na napore da opstanu i žive od politike. Ekonomske uloga države u razvoju vlastite ekonomiju i društva i povezivanja sa susedima i globalno, potpuno im je strana. Bez dobro organizovane ekonomske uloge države u današnjem globalizovanom svetu nema osnove za kvalitetnu potporu i međusobno povezivanje. Nisu dovoljni samo sajmovi i povremeni biznis forumi. To treba da bude stručna i kontinuirana aktivnost.  Da li su mere štednje, praćene potrebom svake od zemalja da ili privatizuje svoje resurse ili privuče strane investitore dovele do pozitivnog takmičarskog pristupa i inovativnosti vlada ili do međusobnog licitiranja naniže? - Privatizacija na naš način, bez strategije razvoja ili barem industrijske politike pokazala se više štetnom nego korisnom. Privatizacijom se želela zameniti strategija razvoja. To je samo bio alibi politici za nesposobnost. Drugi faktor je bio pokriće državnih dugova. Ali što smo više privatizovali, države su bile zaduženije. Sama privatizacije nije podizala ukupnu proizvodnju i zaposlenost i danas smo najnerazvijenije zemlje Evrope. Mislim da nije bilo takmičarskog duha niti neke posebne inovativnosti. Više su te transakcije sprovođene kao rezultat predloga sa strane.  Da li vidite da vlade u regionu uče jedne od drugih kada su u pitanju lekcije tranzicije, ili programi štednje, ili svako uči isključivo na sopstvenim greškama? - Nažalost, naše vlade ne uče ni iz vlastitih grešaka. One najčešće imaju nadu da će njihove mere imati pozitivan

neće dati progutati, već je to samo pitanje odluke neke multinacionalke i cene. Naime, multinacionalke su ekonomski moćnije od celih naših država a kamoli od pojedinih naših kompanija, bez obzira koliko velike bile.

 Kako iz ugla Hrvatske gledate na aspiracije Air Srbije da postane vodeća regionalna avio kompanija, spram interesa nacionalnog avioprevoznika? - Ne vidim tu nikakav problem. To tržište je s jedne strane visoko liberalizovano a s druge strane stvaraju se alijanse za optimizaciju poslovanja i povećanje efikasnosti.  Šta su glavne lekcije koje bi Srbija i Slovenija, koje bi trebalo da prodaju svoje telekome, trebalo da izvuku iz hrvatskog primera privatizacije nacionalnog telekoma ili iz hrvatske odluke da svoj aerodrom poveri koncesionarima?

KOPAONIK

B I Z NI S FO RUM 2 015

- Infrastrukturne i energetske kompanije ne bi trebalo privatizovati dok zemlja ne dostigne 15 – 20 000 evra po stanovniku. Te kompanije još uvek imaju neke karakteristike monopola a tehnologija za njihovo poslovanje je slobodno dobavljiva na tržištu. Privatizacijom, društvo gubi jednu vrstu monopolskog profita i predaje ga u privatne ruke. Još ako je onaj koji ga preuzima stranac, onda to znači i odliv deviza koje nisu zarađene jer najveći deo prihoda ostvaruju na domaćem tržištu i u domaćoj valuti.

 I u Srbiji i u Hrvatskoj vlada velika fascinacija nemačkim modelom. Šta zapravo zemlje kao naše mogu da presade od nemačkih recepata a šta ne? - Nemačka je visoko razvijena zemlja. Četiri-pet puta razvijenija od naših zemalja. Ima punu zaposlenost. Jedan je od lidera u svetskom izvozu. Ona je “pregrejana” od zaposlenosti, proizvodnje i izvoza. Naše zemlje imaju veliku nezaposlenost proizvodnih resursa, vrlo nisku proizvodnju i zaposlenost. Naše zemlje su “prehlađene”. Totalno su različite politike i instrumenti za “pregrejanu” i “prehlađenu” ekonomiju. Ono što se sada može naučiti od Nemačke je da se dugovi i deficit ne rešavaju rezanjem nego većom proizvodnjom i izvozom. Isto tako, Nemačka nas uči da se privreda ne prepušta “nevidljivoj ruci”, pogotovo ne u krizi i da je osnovna uloga države da vodi politiku vlastitog razvoja ekonomije i društva s jasnim ciljevima kao svetinjama: domaća proizvodnja, domaća zaposlenost i izvoz i sve podređuju tim ciljevima.

zemaljskoj kugli živeli prosečnim standardom Amerikanca Ili zapadnog Evropljanina bile bi potrebne tri zemaljske kugle. Naime, za standard su potrebni proizvodi i energija koja dolazi direktno ili indirektno iz zemlje i u zemlju se odlaže otpad. Za svaki nivo standarda svakog čoveka potrebna je određena površina zemlje. Hrvatska ima nešto iznad četiri miliona ljudi a mogla bi po svoj površini, na prosečnom evropskom nivou, opskrbljivati nekoliko puta više ljudi. Hrvatska ima puno bolju zemlju nego Austrija, Danska, Holandija itd a ostvaruje nekoliko puta manju proizvodnju po km2 od ovih zemalja. Imamo i najmanje stanovnika po km2, a znamo da nam je i BDP po stanovniku manji nekoliko puta od ovih zemalja. Ukratko, politika vidi rešenje u stranom kapitalu. Međutim u današnje vreme kapital nije novac ili nije samo novac. Novac je samo jedan oblik kroz koji putuje kapital. Kapital nisu ni prirodni resursi. Oni su samo resursi ili “potencijalni” kapital. Kapital je ono što na temelju resursa stvara novu, dodatnu upotrebnu vrednost. Kapital je sistem koji pretvara neupotrebljive resurse (uključujući i ljudski rad) u tržišne proizvode i usluge. Taj sistem je državni sustav. Budući da naše države nemaju takav sistem možemo reći da smo mi kapitalističke države bez kapitala. Tuđi novac i strana ulaganja u tom smislu nisu kapital.

 Koliko danas vlade u regionu vode politiku oslanjajući se na ekonomsku struku? - Vrlo malo ili ništa. Kriza u našim zemljama je počela kad je politika prekinula vezu sa strukom i naukom. istorija nas uči da su sve danas razvijene zemlje počele da su  Koliko zemlje sa problemima razvijaju kad su njihove političke kakve imaju ekonomije u regionu elite shvatile snagu znanja. OdKRIZA U NAŠIM ZEMLJAMA JE POČELA nosno, iza svake uspešne političmogu imati koristi od eventualne ke elite stoji uspešna naučna elita. odluke da pred naletom popularKAD JE POLITIKA PREKINULA VEZU SA nosti levice u južnim evropskim Mi danas trpimo moć neznanja. STRUKOM I NAUKOM Čak i Jugoslavija se puno više zemljama popuste u merama oslanjala na nauku i struku nego štednje? - Male koristi. Jer naše vlade su još uvek pod jakim uticajem desnog naše zemlje danas. Setimo se samo, danas nepostojećih Instituta iz tj kapitala, a sami nemaju nikakav koncept pa ni drugačiji koncept različitih privrednih i društvenih sektora. od koncepta štednje. Samo popuštanje mera štednje nije dovoljno.  Koliko ekonomska struka uopšte raspolaže informacijama i anaTreba imati dobre politike povećanja proizvodnje, zaposlenosti, plata, penzija i izvoza. Treba imati politiku “preusmeravanja” da nakon lizama o regionalnim ekonomijama koje bi mogla ponuditi na ovakvim skupovima? popuštanja mera štednje najveći deo povećanja potrošnje direktno - Postoji vrlo razvijena nauka o regionalnim organizacijama, o ili indirektno završi u domaćoj proizvodnji , plus, posebnu politiku tome koji su uslovi potrebni za njihovo pozitivno delovanje, koji povećanja izvoza i stvaranja suficita u platnom bilansu. su mogući loši a koji dobri efekti i koji oblik integrisanja saradnje je  Nedavno ste rekli da Vam smeta što u Hrvatskoj vlada mišljenje najoptimalniji. Danas su statistika i informatika dovoljno razvijena da zemlja sama sebe ne može da izdržava i zbog toga traži da nešto da mogu dati dobre podatke. U našim zemljama to bi trebalo još od nekoga dobije. Gde leže komparativne prednosti naših ekonomalo doraditi. Na ovakvim skupovima treba ukazivati na to da domija u regionu koje one ne koriste? bri koncepti zajedničkog razvoja i saradnje postoje, ali dominantno - Ne ulazeći u vrlo stručna objašnjenje poći ću od koncepta “odrto treba da bude posao za institute i ljude koji se time bave puno živog kapaciteta zemlje”. Kad bi svih 7 i nešto milijardi ljudi na radno vreme. 

KOPAONIK

BIZN IS FOR U M 2 015

INTERVJU

Komora u službi privrede regiona Komora posvećuje veliku pažnju obukama zaposlenih i nezaposlenih da bi privredi obezbedila kvalifikovani kadar Doc. dr DRAGAN LUKAČ PREDSEDNIK REGIONALNE PRIVREDNE KOMORE NOVI SAD

rivreda regiona je u prošloj godini zabeležila ohra-

P brujuće rezultate. Privredna komora, u saradnji sa

gradom, pruža poslovnim ljudima pomoć u podizanju konkurentnosti, obuci kadrova i ostvarivanju veza sa partnerima i investitorima iz inostranstva, kaže Dragan Lukač, predsednik Regionalne privredne Komore Novi Sad.

 Kako se privreda Novog Sada prilagodila uslovima poslovanja na domaćem i ino tržištu, koji nisu ohrabrujući? – Uprkos ukupnim dosta nepovoljnim trendovima, privredna aktivnost 10.000 aktivnih privrednih društava i 14.000 preduzetnika beleži pozitivne rezultate. U toku 2014. godine privreda sa područja Novog Sada ostvarila je robnu razmenu sa inostranstvom u vrednosti od 4.631,0 mil. USD i zabeležila rast od 2,8% u odnosu na prethodnu godinu. Izvoz je realizovan u vrednosti od 1.315 mil. USD (rast od 4,1%). Uvoz je realizovan u vrednosti od 3.316,0 mil. USD i beleži rast od 2,3%. Istovremeno, u prošloj godini obim industrijske proizvodnje u Novom Sadu i široj okolini beleži blagi rast.  Koliki je udeo preduzeća u Novom Sadu u industrijskom sektoru i kako se u ovom segmentu može podstaći dalja industrijalizacija? – Prema kvalifikaciji delatnosti, najveći udeo preduzeća u Novom Sadu je iz oblasti trgovine i raznih oblasti uslužnih delatnosti, a najmanji broj je u proizvodnji. Razvojem malih i srednjih preduzeća mogla bi se podstaći industrijalizacija, pogotovo u onim preduzećima koja imaju potencijale za razvoj inovativnosti i internacionalizaciju poslovanja. Jedan od najuspešnijih modela za razvoj ovog sektora jesu poslovni inkubatori, te je u Novom Sadu osnovan Poslovni inkubator Novi Sad iz oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija. Cilj rada Poslovnog inkubatora je da svojim delovanjem pomogne preduzetnicima koji poseduju ideje iz oblasti IT-a da ih sprovedu u uspešan poslovni koncept. U Novom Sadu je i poslovno udruženje Vojvođanski IKT klaster, koje trenutno okuplja oko 30 preduzeća i zapošljava oko 1.700 radnika.  Kakvu pomoć preduzeća najčešće traže od regionalne

privredne komore i koje usluge im Komora pruža? – Regionalna privredna Komora Novi Sad obuhvata područje Grada Novog Sada i 11 opština Južnobačkog okruga, koji se po mnogim pokazateljima smatra najdinamičnijim regionom u Srbiji, a Komora vodećom regionalnom komorom u Republici Srbiji. Stručna služba RPK Novi Sad za svoje članove prati privredna kretanja i razvoj u regionu, zemlji i inostranstvu, organizuje posete sajmovima i drugim manifestacijama od privrednog značaja i na taj način promoviše celokupnu privredu regiona.

 Kakva je osposobljenost stručnog kadra u Novom Sadu i koliko na obrazovanju kadrova potrebnih privredi sarađuju regionalna Komora, gradska vlada i predstavnici obrazovnih institucija?

VELIKI BROJ KADROVA U NOVOM SADU IMA SREDNJE I VISOKO OBRAZOVANJE, ALI SU NEDOVOLJNO PRIPREMLJENI ZA UKLJUČIVANJE U PROCES RADA – Na sastancima sa privrednicima organizovanim u RPK Novi Sad istaknuta je potreba da se sistem obrazovanja kreira prema potrebama privrede, jer veliki broj ljudi ne može da nađe zaposlenje, dok poslodavcima nedostaju diplomirani informatičari, programeri i elektroinženjeri, računovođe, diplomirani farmaceuti, zanatska zanimanja – zavarivači, mesari, armirači i dr. Komora posvećuje značajnu pažnju obukama kako zaposlenih, tako i nezaposlenim lica, jer oni tako stiču nova znanja i usavršavaju ona postojeća za savremeni rad. Poslednjih godina gradska vlast prepoznaje potrebu saradnje sa privredom, što ranije nije bio slučaj. Dobra saradnja privrednog sektora i lokalne samouprave ostvaruje se i okviru Privrednog saveta Grada Novog Sada, koga čine predstavnici privrede, Univerziteta u Novom Sadu i Nacionalne službe za zapošljavanje. 

KOPAONIK

B I Z NI S FO RUM 2 015

KOMENTAR

Prioritet digitalizacija društva

ADREAS GRAF

 Kako ocenjujete poslovno okruženje u Srbiji za razvoj telekomunikacionih kompanija i šta bi doprinelo njihovom dinamičnijem razvoju?

CFO VIP MOBILE

Više posla za softveraše  Kakav potencijal Internet of things (IoT) donosi Jugoistočnoj Evropi i Srbiji kada je reč o njegovoj poslovnoj primeni?

SUZANA RADOVIĆ

MENADŽER PRODAJE ZA SRBIJU I CRNU GORU, CISKO SRBIJA

B sak za smanjenje cena kako bi se pove-

IKT industrija danas trpi simultani priti-

P smo pominjali Internet of things, ali u

ćala potražnja i zahteve da zadrži odgovarajući nivo investicija u inovativne tehnologije, što sve ukupno ukazuje na to da su nam potrebni novi poslovni modeli i drukčiji pristup države. Iako je potražnja za telekomunikacionim uslugama u 2014. blago rasla, u Srbiji je veoma izražena optimizacija potrošnje usluga fiksne i mobilne telefonije usled sve tanjih kućnih budžeta. Dodatno, građani ne kupuju digitalne uređaje jer za to ne dobijaju stimulaciju. Naprotiv, umesto oslobođenja od oporezivanja ličnih prihoda po osnovu kupovine, na primer, novog računara, maloprodajne cene su opterećene visokim carinama, PDV-om i drugim nepotrebnim nametima.

većini slučajeva reč je bila o samom hardveru, uređajima, senzorima i, u slučaju kompanije Cisco, infrastrukturi velikog kapaciteta koja može da izdrži mnogostruko veći broj povezanih uređaja koje očekujemo u sledećih nekoliko godina. U ovoj godini fokus će biti prebačen sa hardvera na drugi, finansijski jako bitan deo koji može doneti veliku korist kompanijama u našem regionu. Naime, veliki

Digitalizacija društva bi trebalo da bude u fokusu svih aktera, a posebno države koja bi uz određene pogodnosti u Srbiju mogla da dovede nove investitore iz IT i IKT sektora

U takvom okruženju telekomunikacione kompanije teško održavaju visok nivo investicija u nove tehnologije, posebno u seoskim i slabo naseljenim sredinama. Telekomunikacije počivaju na ogromnim investicijama. Recimo, za osam godina, koliko je Vip mobile u Srbiji, u naše poslovanje je uloženo skoro 839 miliona evra zajedno sa licencom. Po tome smo i dalje najveći grinfild investitor u zemlji. Mi planiramo da u 2015. uložimo čak 30 miliona evra u razvoj 4G mreže koja će biti osnova za inovativne proizvode i usluge koje ćemo ponuditi korisnicima. Digitalizacija društva bi trebalo da bude u fokusu svih aktera, a posebno države koja bi uz određene pogodnosti u Srbiju mogla da dovede nove investitore iz IT i IKT sektora. Potrebne su nove investicije u obrazovanje većeg spektra stručnjaka za rad u IT okruženju i budućih IKT lidera, kao i primena stimulativnih uslova za start up kompanije koje se bave digitalnim uslugama. To ne bi iziskivalo velika ulaganja, već dodatnu posvećenost svih rastu digitalnog sektora u zemlji jer Srbija ima odlične tehničke i IT fakultete, a inovativne kompanije o kojima govorimo najčešće su veoma pokretljiva MSP. 28

KOPAONIK

BIZN IS FOR U M 2 015

oslednjih nekoliko godina mnogo puta

Jugoistočna Evropa i Srbija su tržište sa velikim potencijalom kada je razvoj softvera u pitanju, predstavljaju odličan izbor za razvoj softverskih rešenja za IoT za kojima će rasti potreba deo vrednosti IoT tržišta je u softveru i servisima koji se oslanjaju na hardver i omogućavaju nove usluge krajnjim korisnicima. U tom pogledu Jugoistočna Evropa i Srbija kao tržište sa ne samo velikim potencijalom kada je razvoj softvera u pitanju već i dokazanim primerima u praksi predstavlja odličan izbor za razvoj pomenutih softverskih rešenja za kojima će potreba samo biti veća. Po proceni IDC-a, softverska komponenta čini čak do 70% vrednosti IoT tržišta. Uz sve više projekata koji se oslanjaju na rešenja zasnovana na IoT nesumnjivo je da će tražnja za kvalitetnom radnom snagom rasti još više. Uz veliki broj visoko kvalifikovanih radnika u našem regionu očekuje se takođe da i cena rada raste i samim tim pozitivno utiče na razvoj ekonomije i privrede.

Akademsko kulturno-umetničko društvo Univerziteta u Beogradu “Branko Krsmanović”

Adresa. Balkanska 4, 11 000 Beograd, Tel: +381 11 36 13 451 E-mail: office@krsmanovic.rs, Web site: www.krsmanovic.rs

INTERVJU

Oslonac izvoznika

Jedna od glavnih uloga AOFI je da obezbedi podršku našim kompanijama koje ulaze na nova tržišta

DEJAN VUKOTIĆ

GENERALNI DIREKTOR AOFI

gencija za osiguranje i finansiranje izvoza Republike

A Srbije (AOFI) nudi širok spektar usluga i proizvoda

srpskim izvoznicima na svim tržištima na kojima oni posluju ili imaju planove da na njih uđu, kaže Dejan Vukotić, generalni direktor AOFI.

 Na koji način AOFI može da doprinese boljoj dostupnosti kredita za domaću privredu? – Osnovni zadatak AOFI je, u skladu sa politikom Vlade koja je osnivač AOFI i većinski vlasnik, podsticanje privrednog rasta kroz uticaj na poboljšanje uslova poslovanja izvozne privrede i samim tim sveukupno unapređenje strukture izvoza Republike Srbije. Naš strateški cilj je da usluge koje nudimo izvozno orijentisanim preduzećima postanu dostupne što većem broju klijenata. Sarađujemo sa najvećim izvoznicima u Srbiji, ali su u našem fokusu i mala i srednja preduzeća koja su tek počela da izvoze i imaju razvojne programe. Takođe, želimo da promovišemo uslugu osiguranja izvoznih potraživanja naših klijenata od rizika neplaćanja. U saradnji sa Privrednom komorom Srbije uzimamo učešće na specijalizovanim radionicama, tribinama i prezentacijama u organizaciji PKS na kojima aktivno izvoznicima promovišemo proizvode i usluge, a samostalno i u saradnji sa ministarstvom privrede predstavljamo naše usluge izvoznicima, motivišemo ih da koriste naše proizvode i usluge koje mogu da dobiju po jednostavnim procedurama i povoljnim uslovima. Aktivno obilazimo teritoriju Srbije kako bi svi regioni imali jednaku dostupnost našim proizvodima i uslugama.  Kojim instrumentima AOFI može da učestvuje u podsticanju izvozno orijentisane domaće industrije? – Osim klasičnog kreditiranja pripreme izvoznog posla, AOFI svojim klijentima nudi usluge faktoringa, otkupa potraživanja kako u ino, tako i u domaćem platnom prometu i osiguranja potraživanja od rizika nenaplate. Vršimo i procenu bonitetnosti kupaca u ime i za račun naših klijenata. Pružamo svrsishodnu pomoć prilikom osvajanja novih tržišta prikupljanjem svih relevantnih podataka, od rizika zemlje, uobičajenih rokova plaćanja, kao i istorije poslovanja i sl.

 Na koji način AOFI prati kompanije koje planiraju da plasiraju izvoz na tržišta zemalja s kojima nisu ranije poslovala, pre svega tržišta Afrike, Kine i Latinske Amerike, s kojima imamo manje iskustva u poslovanju? – Cilj jeste upravo osvajanje novih tržišta, i to i jeste jedna od glavnih uloga AOFI koja može da obezbedi podršku preduzećima. Imamo isti spektar usluga i proizvoda za sva tržišta na kojima naši izvoznici participiraju ili imaju objektivne i realne planove da uđu na njih. Naravno, u svojim analizama koristimo međunarodno priznate rejtinge država koji su jedan od osnovnih parametara prilikom procene rizika posla i time u svakom smislu pružimo i adekvatnu procenu i zaštitu tih plasmana.

AKTIVNO OBILAZIMO TERITORIJU SRBIJE KAKO BI SVI REGIONI IMALI JEDNAKU DOSTUPNOST NAŠIM PROIZVODIMA I USLUGAMA U saradnji sa svetskim eksportno-kreditnim agencijama, sa kojima imamo blisku poslovnu saradnju, kao i renomiranim bonitetskim kućama proveravamo sve aspekte rizika i predstavljamo ih našim klijentima. Ovo može biti veoma važan pokazatelj izvoznicima prilikom uspostavljanja saradnje sa novim klijentima i na novim tržištima. Takođe, tu smo i za poslove koji se vrše u ime i za račun države, prvenstveno u pogledu garantovanja.

 Kako kompanije mogu da iskoriste usluge faktoringa u održavanju svoje likvidnosti i upravljanju sopstvenim sredstvima? – Usluga faktoringa, tj. otkupa potraživanja, predstavlja najbolji instrument za prevazilaženje problema tekuće likvidnosti. Ostvaruje se brži obrt sredstava i omogućuje se kompanijama da lakše upravljaju svojim tokovima gotovine. Koristeći ove usluge naši klijenti su u situaciji da omoguće duže rokove plaćanja svojim kupcima i tako postanu konkurentniji u svetskoj tržišnoj utakmici. 

KOPAONIK

B I Z NI S FO RUM 2 015

KOMENTAR

SNEŽANA RISTANOVIĆ

Svaki deseti zaposleni član nekog DPF-a

Vreme je za optimizam i investicije

 Koliko kompanije prepoznaju ulaganje u privatne penzijske fondove kao deo korporativne društvene odgovornosti prema svojim zaposlenima?

 Kako iskoristiti potencijale osiguravajuće industrije za podsticanje privrednog rasta i da li su prošlogodišnje poplave promenile odnos građana Srbije prema važnosti osiguranja?

ako je reč o kapitalizovanoj štednji građana na individualnim računima u dobrovoljnim penzijskim fondovima (DPF), najznačajniji obveznik uplata je poslodavac pa tek onda pojedinac. Sve države daju značajne poreske podsticaje poslodavcima da bi ih stimulisale da uplaćuju dopunske penzijske doprinose za zaposlene. Poslodavci tako preuzimaju deo odgovornosti (od države) za zbrinjavanje zaposlenih, odnosno budućih penzionera. Na kraju 2014. godine, imovina svih fondova iznosi preko 23 milijarde dinara i preko 250.000 članova dobrovoljnih penzijskih fondova. Učešće svih korisnika usluga DPF u ukupnom broju stanovnika iznosi oko 2,5%, a svaki deseti zaposleni je član nekog DPF. Višeod 80% članova DPF su zaposleni za koje uplate obavljaju poslodavci. Država Srbija je od početka poslovanja DPF, u pogledu poreskih i drugih olakšica, kako za poslodavce, tako i za zaposlene , dala podsticaj kapitalizovanoj štednji građana . Međutim, i posle osam godina od uspostavljanja ovog vida štednje, i dalje je mali broj korisnika. Da bi se omasovila štednja u DPF, mora postojati edukacija na svim nivoima, najpre od strane države što je izostalo u prethodnom periodu. S obzirom na naš put ka EU, verujem da će, u godinama pred nama, Vlada Srbije imati u fokusu uspostavljanje održivog penzijskog sistema na dugi rok, koji uključuje i štednju za privatne penzije, a bez koga nema održivog privrednog rasta.

Evropom. Srbija je spremna da iskoristi prednosti ovog pozitivnog trenda jer je sadašnja Vlada uradila odličan posao prošle godine Zakon o radu, računovodstvu, notarima, borba protiv pranja novca i korupcije su reformski potezi koje zemlju čine Srbiju atraktivnom za investitore u regionu. Novi Zakon o osiguranju koji je još jedan ispravan korak ka evropskom putu. Nedavni aranžman sa MMF-om i sve veće poverenje finansijskog tržišta jačaju domaću valutu uz rekordno nisku inflaciju. Pad cena nafte, kao i povećanje industrijske proizvodnje čine me optimističnim u vezi sa mogućnostima Srbije da ostvari pa čak i unapredi finansijske ciljeve koje je Vlada postavila. Moramo da prestanemo da govorimo o krizi i da počnemo da gledamo u budućnost vraćajući „ukus rizika”. Radne snage ima u izobilju. Ne treba da čekamo dolazak stranih investitora koji, uzgred, nastavljaju da dolaze tempom od jedne milijarde evra godišnje, već treba da započnemo domaće investicije, kao i da unapredimo kupovnu moć stanovništva kako bismo povećali BDP. Mi, Generali, kupili smo prošle godine manjinski udeo od Delte i tako stekli 100% kontrolu nad našim poslovima osiguranja u Srbiji i Crnoj Gori, potvrđujući posvećenost naših akcionara da investiraju u ovu zemlju.

Osiguravač je strateški partner MSP

Poslodavci retko osiguravaju zaposlene

 Koliko naša manja i srednja preduzeća prepoznaju osiguranje svog biznisa kao deo svoje konkurentnosti?

 Koliko je razvijena svest naših kompanija i preduzetnika kada je reč o kolektivnom osiguranju zaposlenih?

DIREKTOR RAIFFEISEN FUTURE DOBROVOLJNOG PENZIJSKOG FONDA (DPF)

DR GIORGIO AMBROGIO MARCHEGIANI

eka mala i srednja preduzeća (MSP) u Sr-

N biji posmatraju osiguranje „na stari na-

čin“, kao trošak koji treba izbeći ili svesti na najmanju moguću meru, bez obzira na to koji se rizici pokrivaju i na koji su način pokriveni. Srećom, sve je veći broj MSP koja osiguranje vide kao stratešku pomoć za uvećanje konkurentnosti, a razlozi su sledeći: Dobro osigurana kompanija predstavlja i bezbednijeg korisnika kredita i uglavnom dobija bolji rejting od finansijskih institucija, posebno kada su u pitanju banke; dobro osigurana kompanija predstavlja boljeg poslovnog partnera. Mnoga MSP prodaju proizvode i usluge izvan Srbije i/ili su sastavni deo dužeg lanca vrednosti. Stoga, sposobnost da ispune svoje obaveze u slučaju štete ili prekida poslovanja po osnovu odgovornosti za proizvod igra veliku ulogu pri primeni kriterijuma za odabir klijenata. U velikom broju slučajeva ovaj činilac je propisan internom politikom klijenta za odabir dobavljača. Za kompaniju koja je u razvoju osiguranje u slučaju specifičnih rizika iz svoje industrije omogućava da se u potpunosti posveti svom poslovanju. Kompanije koje imaju navedeni „strateški“ pristup smatraju osiguravača za važnog partnera u svom razvoju. Kao deo svoje misije da podstiče preduzetničku kulturu u Srbiji, DDOR nastoji da neguje odnose sa ovim klijentima i pruža im podršku u svim fazama razvoja. GENERALNI DIREKTOR DDOR NOVI SAD

KOPAONIK

BIZN IS FOR U M 2 015

ANDREA SIMONCELLI

ecesija je iza nas i prvi znaci oporavka

R su već počeli da se šire jugozapadnom

PREDSEDNIK ODBORA DIREKTORA I GENERALNI DIREKTOR KOMPANIJE GENERALI OSIGURANJE SRBIJA

DUŠKO JOVANOVIĆ

ez obzira na to što je osiguranjem od nez-

B gode ili nesrećnog slučaja, odnosno ko-

lektivnim osiguranjem zaposlenih obuhvaćen veliki broj rizika, ono još uvek nije dovoljno zastupljeno kod naših pravnih lica i preduzetnika. Zakonom o zdravlju i bezbednosti na radu propisano je osiguranje zaposlenih od povreda i bolesti na radu kao obaveza. Međutim, mnogi poslodavci smatraju da nije potrebno da osiguraju svoje zaposlene. Pored toga, u cilju ostvarivanja što nižih troškova, ovo osiguranje je nešto na čemu često kompanije štede. U slučaju kada se neko od zaposlenih povredi ili umre, kompanije izdvajaju određena novčana sredstva. Međutim, često zanemaruju činjenicu da osiguravajuća društva mogu mnogo kvalitetnije realizovati nadoknadu posledica osiguranog slučaja. Naša preporuka svim kompanijama je da, pored toga što treba da imaju zaključeno kolektivno osiguranje zaposlenih, zaključuju ovo osiguranje s optimalnim iznosima osiguranih suma jer, u protivnom, niske osigurane sume biće antireklama osiguravajućim društvima, a i istovremeno će stvoriti nezadovoljstvo kod zaposlenih. Ono po čemu se ova vrsta osiguranja razlikuje u odnosu na imovinska osiguranja jeste mogućnost zaključivanja polisa kod više osiguravajućih društava, a samim tim, u slučaju štetnog događaja, naplate štete po svakoj polisi posebno. GENERALNI DIREKTOR SAVA OSIGURANJA A.D.O. BEOGRAD

INTERVJU

E-rešenja štede novac kompanijama Sva preduzeća koja danas započnu uvođenje e-rešenja ostvaruju uštede i do 70% svakog meseca akonima još ne omogućavamo potpunu primenu

Z e-rešenja u poslovanju, a ona bi nam donela i veće uštede od sadašnjih, kaže Aleksandar Spremić, zamenik direktora Halcom a.d. Beograd.

 Koliko je uspostavljanje Telenor banke i najava Telekoma Srbija da kupovinom Dunav banke želi da uđe na tržište bankarskih usluga dalo dodatni impuls bankarskom tržištu u Srbiji da ubrza ulaganja u razvoj elektronskog bankarstva, pa i onog preko mobilnih telefona? – Elektronsko bankarstvo je uvek bilo zanimljivo bankarskom sektoru jer od toga korist imaju i banke i klijenti. Verovali ili ne, ali jedan nalog koji neko donese na šalter može da košta banku i do dva evra, dok je platni nalog u e-bankingu nekoliko puta jeftiniji od onog na šalteru. Moderna vremena donose nove tehnologije, pa se i elektronsko bankarstvo preko mobilnog telefona prirodno nameće. Ipak, prepreke u njegovoj punoj primeni još uvek postoje. Danas, kao banka ipak teško prodajete nove usluge klijentima na daljinu. Potrebno je dodatno doraditi pravnu regulativu, da bi se ovo omogućilo i našlo široku primenu. Mobilni operateri, koji ulaze u bankarski sektor, sigurno su doprineli da banke aktivno razmišljaju na ovu temu. Ipak, broj transakcija koje se ostvaruju preko mobilnih telefona su u 2014. bile ispod 1% od ukupnog broja elektronskih naloga.  Da li bi ovakva napredna rešenja mogla uticati na bolji i kvalitetniji obuhvat klijenata iz poslovnog sektora u onim delovima Srbije gde nema klasičnih bankarskih filijala? – Svakako. Ali ne samo kod klijenata u ruralnim delovima Srbije. Moderna rešenja za elektronsko bankarstvo mogu da donesu i mnoge druge prednosti, koje nisu prosto omogućavanje plaćanja bez odlaska u filijalu banke, nego i završavanje brojnih drugih poslova za koje je trenutno potrebno lično prisustvo (krediti, depoziti, menice, ino plaćanja…), i to uz pomoć korišćenja kvalifikovanog elektronskog sertifikata koji se već koristi za komunikaciju sa državom. Primeri su Poreska uprava, APR i drugi e-servisi, a sam sertifikat je podrazumevan u svim Halcom e-bank rešenjima.

ALEKSANDAR SPREMIĆ

ZAMENIK DIREKTORA HALCOM A.D. BEOGRAD

 U kojoj meri bi uvođenje e-rešenja u kompanijsko poslovanje moglo učiniti preduzeća u regionu konkretnijim na tržištu i smanjiti njihove troškove poslovanja? – U velikoj meri. Primeri su brojni i već sada se primenjuju kako u regionu, tako i u Srbiji. Elektronska razmena faktura ili automatizacija komunikacije sa bankom, poslovnim korisnicima omogućava drastično smanjenje troškova. Halcom omogućava bankama da klijentima pruže sve ove usluge, koje smo već dokazali da rade u drugim delovima sveta. Trenutni paradoks je da zakonima još ne omogućavamo potpunu primenu e-rešenja, a svi pričamo

ELEKTRONSKA RAZMENA FAKTURA ILI AUTOMATIZACIJA KOMUNIKACIJE SA BANKOM POSLOVNIM KORISNICIMA OMOGUĆAVA DRASTIČNO SMANJENJE TROŠKOVA o uštedama. Zakon o elektronskoj arhivi po najavama državnih zvaničnika očekujemo u prvoj polovini 2015. godine. Sva preduzeća koja danas započnu uvođenje ovih rešenja ostvaruju uštede i do 70% svakog meseca. Neki veliki poslovni korisnici u Srbiji već primenjuju ova rešenja u praksi, bez obzira na nepostojanje zakonskog okvira, jer štede milione dinara mesečno.

 Koliko iskustvo koje ste stekli radeći na bankarskim rešenjima prilagođenim specifičnostima islamskog bankarstva otvara mogućnosti kompaniji za dalji prodor na tržišta Bliskog istoka? – Halcom je na tržištima Srednjeg istoka prisutan već nekoliko godina (u Kataru od 2008. god. u Maroku od 2014. god.). Proteklih godina smo stekli znanja i upoznali se sa sprecifičnostima ovog bankarskog sistema koji je u porastu u celom svetu, pa i u Evropi. Uvideli smo poslovnu priliku na tom tržištu i od tada nadalje investiramo. U ovoj godini očekujemo ulazak na još jedno tržište i potpis ugovora sa dve islamske banke. 

KOPAONIK

B I Z NI S FO RUM 2 015

INTERVJU

Novi zakon, novi podsticaj Od početka krize niko više nema apetite za rizik, zato Srbija teži da investitorima pre svega ponudi sigurnost ulaganja

ZORANA MIHAJLOVIĆ

MINISTAR GRAĐEVINARSTVA, SAOBRAĆAJA I INFRASTRUKTURE

edva čekam da vidim efekte Zakona o planiranju i izgradnji u koji smo mnogo uložili i koji obećava, kaže Zorana Mihajlović, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Mihajlovićeva je ubeđena da će veoma agilne lokalne samouprave Bora i Zaječara uskoro slediti i ostale opštine, na kojima je sada najveći deo odgovornosti da u predviđenom roku od 28 dana investitorima izdaju sve neophodne dozvole. Zakon ne donosi samo skraćivanje i olakšavanje procedura izdavanja građevinskih dozvola već po-

SRBIJA, OSIM NEKOLIKO VELIKIH FIRMI U GRAĐEVINSKOM SEKTORU, UGLAVNOM IMA MALA PREDUZEĆA ZA KOJE JE IZGRADNJA I 5–10 KILOMETARA PUTA VELIKI PROJEKAT drazumeva i novu logiku privlačenja investitora. „Osnovna funkcija Zakona je da poveća nivo stranih investicija, ali ne kroz podsticaje koji do sada, kako se pokazalo, nisu dali efekta, nego kroz stvaranje ambijenta da investitori sami imaju računicu da dođu“.

 Koliko projekti iz oblasti vašeg ministarstva mogu da utiču na podsticaj privrednom rastu veći od onog koji je

KOPAONIK

BIZN IS FOR U M 2 015

sada projektovan fiskalnom strategijom? – Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je veliko ministarstvo u čijoj su nadležnosti veliki infrastrukturni projekti, a čija je realizacija uvek odlična podloga za privredni rast, ako ne i obavezan uslov. Jer kada imate veliki projekat na kome angažujete, na primer, domaće podizvođače, vi obezbeđujete posao tim firmama, a one plate svojim zaposlenima. Uticaj krize je toliko dubok, ipak, da treba mnogo godina i rada da se on anulira. Ipak, malim pomacima i sa svakim projektom pojedinačno verujem da imamo šansu za privredni oporavak. Dovoljna je motivacija ako projekcije pokazuju da je novim Zakonom o planiranju i izgradnji moguće podići udeo građevinarstva u BDP-u sa 4 na 7 odsto do 2017. To proizvodi privredni rast. Treba nam bar nekoliko takvih efekata što projekata što zakona pa da iskočimo iz projekcija koje nisu uvek optimistične.

 Najavili ste da će uskoro biti donet zakon o kapitalnim ulaganjima. Da li vas je na to podstakla i najava Fiskalnog saveta da će se baviti ovim pitanjem i da li sarađujete sa Fiskalnim savetom na razradi modaliteta efikasnog upravljanja projektima od kapitalnog značaja? – Takav zakon nam je neophodan jer projekti kasne i plaćamo penale zbog lošeg upravljanja njima. Uvek smo otvoreni za saradnju sa svima koji rade da se to ispravi jer u oblasti

PRIVREDNI RAST

KONCESIJE

NOVA LOGIKA

Novim Zakonom o planiranju i izgradnji moguće je podići udeo građevinarstva u BDP-u sa 4 na 7 odsto do 2017. To proizvodi privredni rast.

U situaciji kada je javni dug Srbije veoma visok i kada je prostor za zaduživanje mali, koncesija je najprihvatljiviji oblik za realizaciju projekta.

Srbija, osim nekoliko velikih firmi u građevinskom sektoru, uglavnom ima mala preduzeća za koje je izgradnja i 5–10 kilometara puta veliki projekat.

infrastrukture i energetike ima dosta neiskorišćenih kredita na koje plaćamo penale, zbog lošeg upravljanja projektima u prethodnom periodu kada su se vlade više zanimale da obezbede kredit i finasiranje, a manje se vodilo računa o tome da li postoji projekat, da li će se i kako završiti eksproprijacija zemljišta, jer su to česti faktori zbog kojih sredstva nisu povučena. Novac za projekte koji se finansiraju iz kredita Svetske banke, Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj na Koridoru 10 i 11 nikada nije bio problem, već je problem to što se nije vodilo računa da li mogu da se realizuju kako je planirano. Sada postoje mentori za svaku deonicu, kao i radne grupe koje svaki dan rade na svakoj deonici koridora. Razgovara se sa svim izvođačima, uključujući i one zadužene za nadzor tih projekata.

 Jedna od odredbi zakona o kapitalnim projektima koji ste najavili trebalo bi da bude i obaveza angažovanja domaćih građevinskih firmi. Da li će to biti moguće s obzirom na uzuse koje smo dužni da primenjujemo kada je reč o evrointegracijama? – Imali smo ranije Zakon o podsticaju domaćoj građevinskoj industriji sa ciljem da se pomogne sektor u vreme krize, pa su tako poslove finansirane iz budžeta ciljano dobijale domaće firme. Poslednja istraživanja o situaciji u građevinskoj industriji su pokazala do to ni po čemu nije popravilo stanje u ovom sektoru. Glavne mane naših firmi su visoka unutrašnja neefikasnost, veliki troškovi, mala zarada, odnosno nekonkurentnost, pa su one zbog nedostatka posla ostale bez obrtnih sredstava, zbog čega danas imaju problem sa bankarskim garancijama. Srbija, osim nekoliko velikih firmi u građevinskom sektoru, uglavnom ima mala preduzeća u ovoj grani za koje je izgradnja i 5–10 kilometara puta koji koštaju 50 miliona evra veliki projekat. Nije retka praksa zemalja da štite svoju građevinsku industriju obaveznim kvotama koje se prepuštaju domaćim firmama ili obavezivanjem konzorcijuma da angažuje domaće. Ipak, poučeni negativnim iskustvom, probaćemo sada da radimo drugačije – da ne derogiramo zakone koji uređuju oblast javnih nabavki, da pojednostavljujemo tendere, jer je to oprobani put da dobijemo neefikasne firme koje će čekati državu da im da projekte. One time neće postati konkurentnije, a država će imati probleme sa lošim projektima i lošim izvođenjem i imaće veće troškove. Ne

pomaže se tako ni državi ni firmama. Da bismo se iz tog izvukli, pokušaćemo sa obavezivanjem izvođača radova na velikim projektima da angažuju procenat srpske radne snage ili srpskih firmi u izvođenju radova.

 Da li su naše građevinske firme danas jedino sposobne da na gradilištima u Srbiji budu podizvođači i šta bi trebalo učiniti da one u većem broju budu i nosioci velikih infrastrukturnih projekata i u zemlji i u svetu?

SITUACIJA NA GLOBALNOM PLANU UKAZUJE DA JE, IZUZEV KINE, SVEGA NEKOLIKO ZEMALJA RASPOLOŽIVO I FINANSIJSKI SPOSOBNO DA INVESTIRA U ZEMLJAMA KAO ŠTO JE SRBIJA – Postoje firme koje mogu da rade velike projekte kako u Srbiji, tako i u inostranstvu. Drugo je pitanje kako im pomoći da to i urade. Formiranje određenih garantnih fontova je jedna mogućnost, preko kojih bi se davale određene bankovne garancije. Drugo je da radimo na povećanju njihove konkurentnosti, ali oni to prvo unutar sebe moraju da rade, a to na ovaj način nije moguće.

 Koliko je model koncesija iznuđeno, a koliko poželjno rešenje s obzirom na to da neki od naših suseda nisu dobro prošli sa ovakvom formom finansiranja izgradnje auto-puteva?

KOPAONIK

B I Z NI S FO RUM 2 015

– Za sve velike kapitalne projekte postoje različiti oblici finansiranja. U zavisnosti od veličine i ekonomske snage svake države, kao i od vrste projekta, zavisi koji je model finansiranja ekonomski najisplativiji. U situaciji kada je javni dug Srbije veoma visok i kada je prostor za zaduživanje mali koncesija je najprihvatljiviji oblik za realizaciju projekta. Tim pre što je predmet koncesije i održavanje puta.

 Ko bi sve, izuzev kineskih investitora, mogao biti zainteresovan za Vladin plan korišćenja koncesija i javno-privatnog partnerstva za izgradnju velikih infrastrukturnih projekata?

kasne primene Zakona o planiranju? – Svakog četvrtka u Ministarstvu imamo prijem po dve opštine. Sa njima, osim o lokalnim problemima koje svaka opština u Srbiji ima i želi pomoć da ih reši, pričamo i o načinu i mogućnostima kako da što bezbolnije i lakše počnu sa punom primenom Zakona o planiranju i izgradnji usvojenog u decembru. U roku smo kompletirali sve podzakonske akte koji prate ovaj Zakon i sada više nema prepreka da počnemo sa punom primenom. U izdavanju lokacijskih uslova, po kvalitetu i organizovanosti zasad prednjače Bor i Zaječar, ali radićemo dalje da u svim opštinama svuda u Srbiji dobijemo ujednačeni kvalitet brzog izdavanja građevinskih dozvola. Sve opštine i gradovi u Srbiji će od 1. marta morati da primenjuju objedinjenu proceduru izdavanja građevinskih dozvola, a do kraja 2015. i da uvedu elektronske dozvole. To znači da će i stručno i po raspoloživom ljudstvu morati da budu spremne. Politika Vlade je da nema novog zapošljavanja u javnom sektoru, pa oni preraspodelom kadrova treba da nađu najbolja rešenja u svojim organizacijama. Njima je 17. januara istekao rok za donošenje opštih akata kojima se uređuje pitanje doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta.

 U čemu će se razlikovati funkcionisanje novog Fonda za ekologiju od onog koji je ugašen i šta će biti njegovi prioriteti kada je u pitanju finansiranje projekata iz oblasti ekologije? – Pre svega u novom načinu finansijskog modela za finansi-

U IZDAVANJU LOKACIJSKIH USLOVA PO KVALITETU I ORGANIZOVANOSTI ZASAD PREDNJAČE BOR I ZAJEČAR – U trenutnoj ekonomskoj situaciji Kina ima najviše slobodnih finansijskih sredstava koje može da plasira svuda u svetu. Naravno da postoji spremnost da za realizaciju projekata mogu da konkurišu svi zainteresovani investitori. Situacija na globalnom planu ukazuje da je svega nekoliko zemalja raspoloživo i finansijski sposobno da investira u zemljama kao što je Srbija.

ranje projekata zaštite prirode i životne sredine, a posebno u oblasti upravljanja otpadom. Neće se više dešavati da se nenamenski troše sredstva iz ovog Fonda kao što je to ranije bio slučaj, a pre svega na promotivne političke aktivnosti u svrhu predizborne kampanje, kao i zbog ekoloških projekata koji i dalje nisu završeni jer su sredstva utrošena na druge namene, što je i razlog zašto je ukinut 2012. godine.

 Koliko bi, ukoliko njegova primena bude efikasna, usvojeni Zakon o planiranju i izgradnji mogao uticati na veći nivo stranih investicija u Srbiji? – Jedva čekam da vidim efekte tog Zakona u koji smo mnogo uložili i koji obećava. Njegova osnovna funkcija zapravo jeste da poveća nivo stranih investicija, ali ne kroz podsticaje koji do sada, kako se pokazalo, nisu dali efekta i samo su koštali državu, nego kroz stvaranje ambijenta da investitori sami imaju računicu da dođu. Ako im ponudite lakšu proceduru i pravnu sigurnost, oni će sami naći isplativost da posao prošire ili presele u Srbiju. Od početka krize niko više nema apetite za rizik, pa je sada sigurnost najveći zalog.

 Vaša poseta Tirani i razgovori o infrastrukturnim projektima u regionu imali su i značajnu političku i ekonomsku dimenziju. Šta su vaša očekivanja kada je reč o operacionalizaciji ovih projekata s obzirom na to da je reč o saradnji sa partnerima s kojima Srbija ima složene političke i diplomatske odnose? – Kapital ne poznaje granice, pa verujem da je kroz saradnju u značajnim regionalnim infrastrukturnim projektima moguće prevazići i turbulentnu političku predistoriju. Poseta Tirani nije ostala na toj jednoj poseti, već je dve nedelje nakon toga u Beogradu održan prvi sastanak srpsko-albanske radne grupe za saradnju na infrastrukturnim projektima na kojem su dogovoreni dalji konkretni koraci i precizirani su planovi. To je dokaz da postoji obostrana želja da ih izguramo bez obzira na, kako kažete, složene političke i diplomatske odnose. 

 Da li su, po vašem mišljenju, lokalne samouprave stručno i po raspoloživom ljudstvu spremne da iznesu teret efi-

KOPAONIK

BIZN IS FOR U M 2 015

INTERVJU

Lakše napolju nego kod kuće Svaki dolazak velikog svetskog lanca znači sve manje prostora za domaće brendove MILOVAN KOCIĆ

PREDSEDNIK KOMPANIJE YUMIS

rpski proizvođači bi trebalo da intenziviraju svoje

S prisustvo na ruskom tržištu, a za ulazak na kinesko im treba podrška za organizovan nastup na dalekom i zahtevnom tržištu, kaže Milovan Kocić, predsednik kompanije Yumis.

 Da li je danas teže opstati na domaćem ili na inostranom tržištu i zašto? – Danas je teže opstati na osvojenom tržištu nego osvojiti nova, što pogotovu važi za naše srpsko tržište, gde svaki dolazak velikog svetskog lanca, znači sve manje prostora za domaće brendove. Nosioci vlasti treba mnogo više računa da povedu o ovoj činjenici jer će se vrlo brzo desiti da ćemo imati domaće proizvođače, a da nećemo imati prostor gde da izložimo proizvod kako bi došao do krajnjeg potrošača. Sve velike multinacionalne kompanije, gladne tržišta, došle su sa vrlo agresivnim nastupom i čak nelojalnom utakmicom onemogućavaju razvoj i opstanak domaćih kompanija. Na inostranom tržištu naš proizvod već ima određene komparativne prednosti kako u odnosu na lokalne, tako i na velike svetske proizvođače, miksom najboljeg kvaliteta, dizajna i pristupačne cene. Uz to, čini mi se da kupci u inostranstvu više cene kvalitet proizvoda sa ovog podneblja nego što je to slučaj u našoj državi.  Da li su posle samita Kine i zemalja CEE u Beogradu vrata domaćim kompanijama ka kineskom tržištu malo otvorenija? – Već duže vreme naša kompanija sarađuje sa Kinom u delu obezbeđenja jeftine sirovine, mašina i opreme, ali je mogućnost izvoza naših proizvoda na to daleko tržište veoma mala, mada već ima naznaka i postoje interesovanja sa kineskog tržišta za našim proizvodima jer se njihove navike u konzumiranju hrane menjaju, približavajući se evropskim ukusima i standardima. Potrebno je da se nakon Samita pronađe način da se organizovano nastupa na tom tržištu. Možda bi državne institucije ili Privredna komora Srbije mogle biti nosioci daljih aktivnosti koje bi omogućile plasman naših proizvoda na kinesko tržište.

 Da li sa iskustvom koje imate na ruskom tržištu smatrate da na ovom tržištu treba ostati ili je ono, s obzirom na geopolitičke pretnje i stagnaciju, sada manje atraktivno? – Tržište Rusije je jako interesantno za plasman naših proizvoda i pored svih otežavajućih okolnosti koje su prisutne u poslednje vreme. Rekao bih da je čak novonastala situacija i prilika da, uz pravilnu procenu kupaca na ruskom tržištu, naše kompanije zauzmu upražnjeno mesto. U prilog nam ide i međudržavni sporazum i olakšice koje iz njega proizlaze jer smo u startu konkurentniji u odnosu na proizvođače sa drugih tržišta koja nemaju carinske olakšice.

ČINI MI SE DA KUPCI U INOSTRANSTVU VIŠE CENE KVALITET PROIZVODA SA OVOG PODNEBLJA NEGO ŠTO JE TO SLUČAJ U NAŠOJ DRŽAVI Mišljenja sam da na ruskom tržištu ne samo da treba tamo ostati već i intenzivirati aktivnosti. Naša kompanija je i pre nastanka krize bila prisutna na ruskom tržištu i upravo pokušavamo da intenzivnijim aktivnostima obezbedimo još veći plasman naše robe.

 Šta nagrada koju ste dobili znači vašoj kompaniji i koju poruku šalje drugim domaćim kompanijama? – Nagrada Poslovni čovek godine 2014, koju mi je dodelio najstručniji žiri, Klub privrednih novinara, znači priznanje za 24-godišnji rad u privatnom biznisu i osmogodišnji rad u državnoj kompaniji Mašinska industrija Niš. Naravno da do zaslužene nagrade ne bi došlo bez uspešnog rada mojih saradnika i zaposlenih u kompaniji YUMIS, kao i postepenog, ali sistematskog osvajanja domaćeg i inostranog tržišta i kontinuiranog rasta proizvodnje svake godine. Napomenuo bih da je ovo i znak da neko misli i na preduzetnike i biznismene iz južnih, manje razvijenih krajeva Srbije i da će to takođe značiti i mojim kolegama i prijateljima, koji su već pomislili da su nas ljudi u Beogradu zaboravili. 

KOPAONIK

B I Z NI S FO RUM 2 015

INTERVJU

Rešenje za loše kredite ove godine Ova godina će biti posvećena traženju adekvatnog sistemskog rešenja za teško naplative kredite

JORGOVANKA TABAKOVIĆ

GUVERNER NARODNE BANKE SRBIJE

arodna banka i drugi državni organi angažovani su na

N unapređenju regulative i iznalaženju rešenja koja treba

da omoguće procese finansijskog restrukturiranja privrednih dužnika koji imaju ekonomsku perspektivu. To će biti jedan od prioriteta ove godine, kaže Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke Srbije.

 Koliko Srbija kroz visoke kamate na kredite – od 11 do 20 odsto i znatno više nego u okruženju – plaća ceh bankocentričnog finansijskog tržišta – i koliko je to realna kočnica privrednog rasta?

UBUDUĆE ĆE TERET RESTRUKTURIRANJA LOŠIH BANAKA PODNOSITI PRE SVEGA AKCIONARI TIH BANAKA KOJI SU I NAJODGOVORNIJI ZA NEADEKVATNO RUKOVOĐENJE BANKOM – Nesporno je da je dalji razvoj finansijskih tržišta razvojni imperativ Srbije pošto širenje mogućnosti finansiranja privrede i građana doprinosi efikasnijoj preraspodeli oskudnih sredstava. Iako je dobrim delom uslovljena strukturom izvora sredstava banaka i orijentacijom banaka na sigurne

KOPAONIK

BIZN IS FOR U M 2 015

plasmane, kreditna ponuda nije dovoljna ni adekvatna sa stanovišta potreba privrede. Rezultat je da su inicijalni rizici vezani za neadekvatnu deviznu i ročnu strukturu korišćenih sredstava gotovo u celini prebačeni na privatni sektor privrede, dok se na banke odražavaju preko pojačanog rizika neizvršenja obaveza od strane dužnika. Trenutno u Srbiji beležimo pozitivne stope kreditne aktivnosti, ali uglavnom zbog efekata subvencionisanja. Kreditna aktivnost nesporno podržava ekonomski rast, ali važno je istaći da ga po pravilu sledi. Zato će budući rast kreditne aktivnosti u najvećoj meri zavisiti od ostvarenog ekonomskog rasta, odnosno od sposobnosti domaće privrede da iskoristi unutrašnje rezerve za pokretanje oporavka.

 Kada ste komentarisali fiksni deo troška kredita koje su banke odobravale za kredite u švajcarcima, primetili ste da se on kreće po bankama od 1,27 do 6,12 po kreditima i da je „neko hteo da zaradi mnogo, a da je neko bio korektan“. Koliko su ovakve razlike izraz nedovoljno razvijene konkurencije na bankarskom tržištu, a koliko finansijske nepismenosti korisnika kredita? – Najpre, razlike u visini kamatnih stopa nisu odraz nedovoljno razvijene konkurencije na bankarskom tržištu, jer u Srbiji posluje 30 banaka koje mogu da ponude korisnicima najširi asortiman usluga s obzirom na to da poseduju univerzalne licence za rad.

NOVI KREDITI

PODRŠKA MMF

NOVE NADLEŽNOSTI

Budući rast kreditne aktivnosti u najvećoj meri će zavisiti od sposobnosti domaće privrede da iskoristi unutrašnje rezerve za pokretanje oporavka.

MMF u potpunosti podržava monetarnu strategiju NBS zasnovanu na inflacionom targetiranju i rukovođenom plivanju deviznog kursa.

Izmenama Zakona o NBS centralna banka je dobila nove nadležnosti vezane za finansijsko restrukturiranje banaka.

na to da je reč o novoj praksi i u Evropskoj uniji. Cilj je da se eliminiTakođe, ne postoji koncentracija ni u jednom segmentu kreditnih i depozitnih bankarskih proizvoda, što znači da postoji še bilo kakav dodatni trošak za poreske obveznike kakav smo imali u adekvatan nivo konkurencije sa svim pozitivnim efektima na cenu nedavnoj prošlosti kroz rano otkrivanje i sprečavanje nastajanja problema u bankama. Iako se kao uzrok navode problematični krediti, bankarskih proizvoda. Generalno govoreći, razlike u kamatama visina kamatnih stopa je praktično vezana za rizike koji su svojstveni više su odraz individualnog ugovaranja ovih kredita, mogućih razlika u pratećim troškovima vezano za klijenta i pojedinu banku, za zemlje našeg regiona, kao i za mogućnosti za brzu, jednostavnu i postojanja isključivo fiksnih ili varijabilnih elemenata kamatnih efikasnu naplatu potraživanja od nesolidnih dužnika. stopa i slično. Kod kredita u švajcarskim francima ocenili smo da  Kada se može očekivati rezultat konsultacija sa EBRD, Udružekod nekih banaka postoji prostor za smanjenje bankarskih marži. njem banaka, poslovnim bankama i drugim finansijskim instituciMeđutim, ono što želim da istaknem je da sada, upravo zahvaljujući razvoju bankarskog tržijama i predstavljanje modela za šta, postoje i brojne mogućnosti rešenje NLP koji smo izabrali? reugovaranja kreditnih obaveza. GEOPOLITIČKIH POTRESA ĆE UVEK BITI, – Ova godina će biti posvećena traženju adekvatnog sistemskog To znači da oni koji su ranije naALI NJIHOVI EFEKTI MOGU BITNO DA pravili za njih nepovoljnije aranrešenja za NPL i, kao što sam režmane – bez obzira na to da li je SE REDUKUJU SMANJENJEM PRISUTNIH kla, na tome su angažovani, pored NBS, i drugi nadležni organi u pitanju nedovoljna finansijska MAKROEKONOMSKIH NERAVNOTEŽA i strukovna udruženja. U ovom pismenost ili nedovoljno promišljanje – mogu kroz reugovatrenutku ona će se odnositi na ranje svojih obaveza da se zaduže pod povoljnijim uslovima kod plasmane privredi koji su po učešću daleko značajniji od problematičnih kredita u sektoru stanovništva. Sagledavamo najbolju svoje ili druge banke. Dakle, da ljudi u tom smislu imaju izbora, međunarodnu praksu i primere zemalja u kojima su ta rešenja kao što će biti slučaj sa kreditima u švajcarskim francima. uspešno primenjena.  Jedan od razloga koji se navodi kada je reč o visokim kamatama  Da li će nova zakonska rešenja u vezi sa funkcionisanjem Agencije visok procenat NLP. Koliko nova zakonska rešenja koja je predložila NBS idu u susret rešavanju ovog problema i da li su te izmene je za osiguranje depozita značiti da smo stavili tačku na mogućnost okasnile s obzirom da su i poverioci i građani kao poreski obveznici da sredstva ove institucije ponovo u potpunosti budu potrošena? – Upravo je odlučnost da prekinemo takvu praksu bio jedan od već platili visoku cenu sanacije loših banaka? – Nova zakonska rešenja koje je NBS predložila predstavljaju priključnih razloga zbog kojih je NBS predložila nova zakonska rešenja i menu međunarodnih pravila i prakse u procesu identifikovanja i rešto su ona usvojena. Ubuduće će teret restrukturiranja loših banaka strukturiranja slabijih banaka. Ta rešenja se ne bave NPL-ovima u podnositi pre svega akcionari tih banaka koji su i najodgovorniji za bankarskom sektoru, već samo stvaraju mogućnosti za kasnije izmeneadekvatno rukovođenje bankom. Verujem da smo definisali dobra ne i dopune regulative vezane za sistemska rešenja kod problematičrešenja koja će to obezbediti, eliminisati i minimizirati troškove za nih kredita. Sa ovim zakonskim rešenjima nismo zakasnili, obzirom državu, odnosno poreske obveznike.

KOPAONIK

B I Z NI S FO RUM 2 015

 Paket zakona vezan za banke donet je, kako ste rekli, uz stručnu i tehničku pomoć MMF-a, ali ne i uz njihovo uslovljavanje. Šta u očekivanom aranžmanu sa MMF-om još spada u zadatke u jurisdikciji NBS? – Program ekonomske i finansijske politike koji je Republika Srbija usaglasila sa MMF-om formulisan je polazeći od konzistentnog makroekonomskog okvira i da uspešnost u njegovoj realizaciji zahteva dobru koordinaciju između ključnih učesnika, pre svega Vlade i Narodne banke. U skladu sa zakonskim mandatom, pored obaveza vezanih za stabilnost finansijskog sistema, Narodna banka je odgovorna i za stabilnost cena. MMF u potpunosti podržava monetarnu strategiju NBS zasnovanu na inflacionom targetiranju i rukovođenom plivanju deviznog kursa. U protekle dve godine ostvareni su vidni uspesi u sprovođenju te strategije, tako da smo, uz dosledno sprovođenje mera fiskalne konsolidacije i strukturnih reformi, na dobrom putu da inflaciju trajno stabilizujemo na niskom nivou. Poverenje u dosled-

alnih platnobilansnih rizika, ali i rizika koji mogu biti vođeni psihološkim faktorima.

 Koliko je sadašnja niska inflacija po vašem mišljenju rezultat izuzetno niske tražnje i koliko će ona biti održiva kada i ako usledi obećani privredni rast i rast zapošljavanja i primanja građana? – Pre svega niska inflacija je u značajnoj meri rezultat mera monetarne politike i to je stručnoj javnosti poznato. Činjenica je takođe da niskoj inflaciji doprinosi tražnja koja je niska u odnosu na naše želje i uobičajene potrebe, ali ne i u odnosu na naše mogućnosti. Da se podsetimo, uzrok visoke inflacije u prošlosti dominantno se nalazio u hronično visokim potrošačkim ambicijama, što je dovelo do kumuliranja i drugih makroekonomskih neravnoteža. Pored neodrživo visoke potrošnje, ovaj koncept rasta doveo je i do pogrešne alokacije domaćeg kapitala za njeno zadovoljavanje. Fiskalna konsolidacija i strukturne reforme, uz stabilnost cena i finansijskog sistema, kreiraju

NASTOJIMO DA ŠTO BOLJOM ORGANIZACIJOM I KORIŠĆENJEM RESURSA SA KOJIMA RASPOLAŽEMO OSTVARIMO REZULTATE U SPROVOĐENJU BROJNIH NADLEŽNOSTI KOJE NBS IMA no sprovođenje zacrtanih politika iskazuju i tržišni akteri, sudeći po relativno stabilnim i cilju bliskim inflacionim očekivanjima finansijskog sektora i privrede. Bitno je da dosadašnji rezultati, uz uspešno sprovođenje celine makroekonomskih politika, stvaraju uslove za veću efikasnost monetarne politike, odnosno mogućnost da se uz manju restriktivnost inflacija održava u projektovanim okvirima. Cilj NBS je 1,5%. da inflaciju u srednjem roku stabilizuje na 4 Pored inflacionog cilja, programska obaveza Narodne banke definisana je u vidu „praga“ za neto devizne rezerve u smislu održavanja prisutnog i relativno visokog nivoa adekvatnosti deviznih rezervi, ali i obezbeđenja dovoljnog prostora za ublažavanje kratkoročnih oscilacija na deviznom tržištu koje pre svega mogu biti izazvane turbulentnim kretanjima kapitala.

 Koliko geopolitički potresi, uključujući i one u relativno neposrednoj blizini, mogu imati uticaja na stabilnost dinara i da li je i ovaj vid rizika bio predmet razmatranja u razgovorima sa MMF? – Srbija je mala ekonomija koja svoju efikasnost mora da gradi na intenziviranju svih oblika saradnje sa svetom, što naravno sa sobom nosi i rizik, pošto na mnoge pojave koje utiču na nas mi ne možemo da utičemo. Ono što možemo i moramo jeste da preventivno utičemo na smanjenje naše izloženosti. Geopolitičkih potresa će uvek biti, ali njihovi efekti mogu bitno da se redukuju smanjenjem prisutnih makroekonomskih neravnoteža. Naime, unutrašnje neravnoteže se neminovno odražavaju i na platnobilansna kretanja u vidu povećanog tekućeg deficita i veće zavisnosti od eksternog finansiranja, što ima uticaj i na kretanja na deviznom tržištu. Uz obostrano razumevanje značaja i uloge fiskalne konsolidacije i strukturnih reformi, postignuta je saglasnost Republike Srbije i MMF-a oko Programa ekonomske i finansijske politike. Ona je usmerena na smanjenje re-

KOPAONIK

BIZN IS FOR U M 2 015

povoljan poslovni i investicioni ambijent za održiv rast. To u stvari znači da će ubuduće domaća potrošnja pratiti dohotke i proizvodnju i da u takvim uslovima ne može da dođe do inflatornih pritisaka.

 Da li očekujete da će i NBS morati da smanji broj zaposlenih u okviru opštih mera smanjenja zaposlenih u državnom sektoru? – Hteli to mnogi da priznaju ili ne, NBS jeste specifična institucija po svom značaju, ulozi i poziciji. Baš zbog toga nastojimo da što boljom organizacijom i korišćenjem resursa sa kojima raspolažemo, ostvarimo rezultate u sprovođenju brojnih nadležnosti koje NBS ima, a koje mnoge druge centralne banke nemaju. Da vas podsetim, u sastavu Narodne banke je i Zavod za izradu novčanica i kovanog novca. Prošle godine iz NBS je otišlo 115 ljudi, uglavnom prirodnim odlivom, i mi smo, izuzev nekih radnih mesta koja su zahtevala određene stručne profile, taj smanjeni broj izvršilaca popunjavali preraspodelom postojećih kadrova. Sada smo izmenama Zakona o NBS dobili nove nadležnosti, vezane za finansijsko restrukturiranje banaka, što će zahtevati određeni broj specijalizovanih stručnih radnika. Pokušaćemo u najvećoj mogućoj meri da ih obezbedimo unutar kadrovske strukture Narodne banke i da nastavimo da primenjujemo princip internih popuna koji smo sami uspostavili. 

KOMENTAR

Prof. dr NEBOJŠA SAVIĆ

FEFA – FAKULTET ZA EKONOMIJU, FINANSIJE I ADMINISTRACIJU

Najsloženije restrukturiranje javnih preduzeća

Manji rizici, niže kamate privredi

 Koji deo aranžmana sa MMF-om će, po vašem mišljenju, biti najkompleksniji za sprovođenje?

 Da li bi monetarna politika mogla bolje da asistira fiskalnoj politici u otvaranju prostora za brži rast razmenjivog sektora privrede?

ranžman sa MMF-om ima nekoliko dimenzija

A i zato je od izuzetnog značaja za izbavljenje

srpske privrede iz duboke krize u kojoj se danas nalazi. Specifičnost ovog programa je u tome što se on prepliće sa programima koje realizuje Svetska banka jer je dubina srpskih problema veoma kompleksna. U suštini, MMF će se baviti makroekonomskim okvirima – monetarnom i fiskalnom politikom, a Svetska banka će se baviti reformom javnih preduzeća, pa i javnog sektora šire gledano. To jasno ukazuje na kompleksnost srpskih reformi. Najsloženiji deo će biti vezan za restrukturiranje javnih preduzeća i njihovo prevođenje u efikasne komercijalne subjekte, tu pre svega mislim na EPS, Železnice, Srbijagas itd., ali verujem da će i iskustva Svetske banke ovde biti od koristi, naravno u meri u kojoj do sada iskazivana politička podrška tim procesima bude prisutna. Ali da bi ukupni paket ekonomskih reformi bio uspešno ostvaren, pored navedenih elemenata fiskalne konsolidacije i reforme javnih preduzeća, potrebno je istovremeno snažno podsticanje preduzetništva, inovativnosti, privatnog sektora i razvoja malih i srednjih preduzeća koji moraju postati okosnica našeg budućeg rasta. Dakle, neophodno je bezuslovno ispunjavanje svega onoga što je sa MMF-om i Svetskom bankom dogovoreno, uz iniciranje snažnog oporavka privatnog sektora i razvoja malih i srednjih preduzeća.

DEJAN ŠOŠKIĆ

VANREDNI PROFESOR EKONOMSKOG FAKULTETA U BEOGRADU

aravno,

monetarna

politika

N mora da obavi jedan deo posla

koji se tiče stvaranja povoljnih uslova za investiranje i poslovanje. To podrazumeva pre svega ostvarivanje ciljanog nivoa inflacije, smanjenu nestabilnost u inflaciji i očuvanje ukupne finansijske stabilnosti. Uz to, kada su ovi ciljevi realizovani, monetarna politika treba da bude aktivnija u iznalaženju rešenja za jeftinije i pristupačnije finansiranje privrede. To nije pitanje samo nivoa kamatnih stopa na koje centralna banka direktno utiče monetarnom politikom, to je i šire pitanje otklanjanja rizika u finansijskom sistemu (valutni rizik, problematični krediti, rizik vrednosti kolaterala i slično) i time smanjivanja troškova regulacije i supervizije banka koji utiču na cenu finansiranja u zemlji. Kada smo na terenu regulacije banaka, treba dodati i da je potrebno uvođenje savremenih kontracikličnih regulatornih zahteva koji upravo u recesiji olakšavaju bankarsko finansiranje. Uz ovaj važan posao obezbeđivanja veće prohodnosti bankarskog kanala finansiranja potrebno je raditi i na razvoju alternativnih nebankarskih kanala finansiranja.

Pouzdan partner privrede  Šta su mogućnosti, a šta limiti bankarskog sistema u podsticanju privrednog rasta u postojećim uslovima? ankarski sistem može i u postojećim uslo-

B vima da pruža podršku privredi i njenom DUŠAN RADIČEVIĆ

ČLAN IZVRŠNOG ODBORA, SBERBANK SRBIJA

rastu. U prilog tome govori činjenica da je Sberbank Srbija nedavno plasirala 11,73 milijardi dinara u kampanji subvencionisanih kredita namenjenih privredi kroz skoro 2000 kreditnih aplikacija. „Drago nam je da smo potvrdili našu snažnu orijentisanost ka finansiranju kompanija u Srbiji i uspeli da opravdamo ukazano poverenje i ulogu pouzdanog partnera. Krenuli smo kao jedna od prvih banaka sa ponudom subvencionisanih kredita i zauzeli visoku poziciju na tržištu premašivši sva očekivanja u iznosu plasiranih kredita. To još jednom potvrđuje naše nastojanje da budemo glavni partner našim klijentima, pre svega u segmentu malih i srednjih preduzeća“,

izjavio je Dušan Radičević, član Izvršnog odbora nadležan za resor za poslove sa privredom i globalna tržišta ispred Sberbank Srbija. Sa aspekta stanovništva trudimo se da našim klijentima olakšamo svakodnevnicu pružajući im proizvode koji im omogućavaju da ostvare uštedu kupujući. „Uz platnu SuperKarticu, klijent dobija na poklon 1.500 dinara u bodovima, vaučer sa 10% popusta za prvu kupovinu u IDEA prodajnim objektima, mogućnost odloženog plaćanja ovom karticom do 45 dana, plaćanje na do 12 rata, kao i triput više bodova na SuperKartici prilikom plaćanja kod partnera ovog programa“, navodi Marijana Vasilesku, članica Izvršnog odbora zadužena za Resor za poslove sa stanovništvom ispred Sberbank Srbija.

MARIJANA VASILESKU

ČLANICA IZVRŠNOG ODBORA, SBERBANK SRBIJA

KOPAONIK

B I Z NI S FO RUM 2 015

INTERVJU

U oporavak sa modernom komorom Povećanje izvoza je ključ za oporavak srpske ekonomije, privredni rast i smanjenje nezaposlenosti

MARKO ČADEŽ

PREDSEDNIK PRIVREDNE KOMORE SRBIJE

odernizacijom komorskog sistema Privredna komora

M Srbije (PKS) biće u mogućnosti da u potpunosti stavi

na raspolaganje privredi svoje stručne kapacitete, pomogne joj u savladavanju problema sa kojima se ona suočava i utiče na kreiranje podsticajnog ekonomskog ambijenta koji bi trebalo da doprinese privačenju stranih investicija, podizanje konkurentnosti i sposobnosti naših kompanija da što više proizvode i izvoze, kae Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije (PKS).

 Šta je, po vašem mišljenju, ključno za povećanje industrijske proizvodnje u Srbiji? – Povećanje izvoza je ključ za oporavak srpske ekonomije,

AUSTRIJANCI NAM MOGU BITI UZOR U USPOSTAVLJANJU JEDINSTVENOG I EFIKASNOG SISTEMA PREDSTAVLJANJA PRIVREDE U SVETU privredni rast i smanjenje nezaposlenosti. Preduslov za to su investicije, pre svega, u proizvodnju razmenljivih dobara. To je u ovoj razvojnoj fazi neophodno radi tehnološkog osavremenjavanja naše industrije, povećanja produktivnosti i podizanja konkurentnosti i privrede u celini i kompanija pojedinačno. Budući rast moramo bazirati na ulaganjima u

KOPAONIK

BIZN IS FOR U M 2 015

povećanje proizvodnje za izvoz i većoj internacionalizaciji naše privrede. Nisko učešće investicija u BDP, njihova loša struktura i privredni rast zasnovan uglavnom na potrošnji jedan su od uzroka pada doprinosa industrije BDP-u na ispod 20 odsto i strukturnih neravnoteža srpske privrede koje umanjuju našu konkurentnost. Strukturne reforme, uključujući i reformu javnog privrednog sektora, završetak procesa restrukturiranja preduzeća i njihova uspešna privatizacija, unapređenje zakonodavnog okvira, uz priliv stranih direktnih investicija, trebalo bi da obezbede osnovu za stabilan održivi rast i veće zapošljavanje u narednim godinama.

 Koji su to sektori koji, u uslovima velikog tehnološkog napretka u proizvodnji, Srbiji mogu da obezbede da se uključi u nov talas industrijalizacije u Evropi? – Srbija, osim u poljoprivredi i prehrambenoj industriji, celom lancu agrobiznisa, komparativne prednosti ima u opremi, elektronici, automobilskom sektoru i IKT. Takođe, imamo dobru osnovu za povećanje proizvodnje i izvoza u oblasti tekstila, odeće i kože. Veliki potencijal je i u energetici. Oslonjena je na domaće resurse, a za investiranje u projekte energetskog sektora zainteresovani su strani partneri.  Gde je mesto Komore u podizanju udela industrije u BDP?

IZVOZ

MODERNIZACIJA

ZAPOŠLJAVANJE

Povećanje izvoza je ključ za oporavak srpske ekonomije, privredni rast i smanjenje nezaposlenosti.

Cilj modernizacije komorskog sistema, koju je pokrenula PKS, jeste uspostavljanje novog, funkcionalnog, jedinstvenog sistema sa jasnom podelom posla.

Praksa je pokazala da je u zemljama koje imaju dualno stručno obrazovanje stopa nezaposlenosti mladih, po pravilu, manja od deset odsto.

– Sva četiri stuba komorskog delovanja – zastupanje na nacionalnom i međunarodnom nivou, podrška kroz efikasan servis kompanijama, internacionalizacija i edukacija – u funkciji su privrede. Mera našeg uspeha su: savladavanje problema sa kojima se privreda suočava, uticaj na kreiranje podsticajnog ekonomskog ambijenta, privlačenje što više investicija, jačanje konkurentnosti i sposobnosti naših kompanija da što više proizvode i izvoze. Sve to će doprineti povećanju učešća industrijske proizvodnje, izvoza i investicija u bruto domaćem proizvodu. Cilj modernizacije komorskog sistema, koju je pokrenula Privredna komora Srbije, jeste uspostavljanje novog, funkcionalnog, jedinstvenog sistema sa jasnom podelom posla, između nacionalne i regionalnih komora, definisanim paketom standardizovanih usluga i što je najvažnije – kapacitetom da te usluge pruža na terenu. To će obezbediti efikasnije zastupanje privrede, promociju njenih investicionih i izvoznih potencijala i snažniju podršku njenom boljem pozicioniranju na domaćem i inostranom tržištu. Modernizacija komorskog sistema preduslov je i za uvođenje dualnog obrazovanja prema potrebama kompanija, kao i za maksimalnu podršku privredi tokom procesa evropskih integracija.

 Šta od recepata nemačke i austrijske privredne komore u tom kontekstu može da se primeni u Srbiji? – Austrijanci nam, između ostalog, mogu biti uzor u uspostavljanju jedinstvenog i efikasnog sistema predstavljanja privrede u svetu, koji pruža snažnu podršku firmama u procesu internacionalizacije, a Nemačka u ustanovljavanju dualnog sistema obrazovanja. Odlučili smo da u predstojećoj modernizaciji komorskog sistema primenimo austrijski model komorskog organizovanja i funkcionisanja, koji je i sa stanovišta veličine i strukture privrede u značajnoj meri kompatibilan našim potrebama. Na realizaciji tog kompleksnog posla imamo veliku podršku i Privredne komore Austrije i Udruženja nemačkih privrednih komora.  Kakva je uloga dualnog obrazovanja u osposobljavanju radne snage za nove industrijske procese? – Dualni sistem obrazovanja kadrova donosi prednosti i za učenike, i za privredu, i za društvo. Učenici su po završetku škole osposobljeni i za praktičan rad i najčešće ostaju u preduzeću u kome su bili na praksi. Kompanije učenike već tokom školovanja profilišu pre-

ma svom poslovnom i proizvodnom procesu, što je posebno važno u vreme dinamičnih tehnoloških promena. Društvo radnu snagu obrazuje u skladu sa aktuelnim potrebama privrede, smanjujući tako nezaposlenost mladih ljudi. Praksa je pokazala da je u zemljama koje imaju dualno stručno obrazovanje stopa nezaposlenosti mladih, po pravilu, manja od deset odsto. Poređenja radi, u Srbiji je, prema poslednjim raspoloživim podacima, 42 procenta. Poslodavci priznaju da su demotivisani da zapošljavaju mlade i neiskusne ljude jer nemaju odgovarajuće kvalifikacije i ne mogu da se odmah uključe u proizvodni proces. Umesto da mlade radnike šalju na usavršavanje, na visokosofisticirane i napredne obuke, organizuju i plaćaju obuke kojima pokrivaju propušteno tokom njihovog školovanja. Tako u određenom periodu istovremeno imaju velika poreska opterećenja, ulaganje u dokvalifikaciju novozaposlenih i gubitak zbog niže produktivnosti tokom njihove adaptacije. Prema jednom istraživanju ne-

PREMA JEDNOM ISTRAŽIVANJU NEDOSTACI OBRAZOVNOG SISTEMA SU PRIVREDU SRBIJE OD 2001. DO 2012. GODINE KOŠTALI GOTOVO TRI I PO MILIJARDE EVRA dostaci obrazovnog sistema su privredu Srbije od 2001. do 2012. godine koštali gotovo tri i po milijarde evra. Stoga je, na inicijativu PKS i uz podršku Ministarstva privrede, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnologije formiralo Radnu grupu za uspostavljanje modela zanatskog obrazovanja u Srbiji, u kojoj su i predstavnici Delegacije nemačke privrede u Srbiji i eksperti GIZ.

 Kakva je uloga klastera u Srbiji u privlačenju stranih investitora i izvoza? – Pri donošenju investicione odluke svaka ozbiljna kompanija meri i kvalitet lokalnih kompanija na koje će se oslanjati tokom investiranja i poslovanja. Jedan od efikasnih načina da domaća privreda, posebno mala i srednja preduzeća, ojačaju svoj kapacitet za uključivanje u proizvođačke i dobavljačke lance velikih kompanija jeste njihovo povezivanje u klastere.

KOPAONIK

B I Z NI S FO RUM 2 015

Višestruke su koristi od udruživanja preduzeća iz jedne ili više vertikalno povezanih delatnosti (od proizvođača sirovina do proizvođača gotovih proizvoda) i njihovog umrežavanja sa naučnim, obrazovnim institucijama, vladinim i nevladinim organizacijama. Klasteri omogućavaju lakše i brže funkcionisanje celog lanca, ukrupnjavanje efekata poslovanja, smanjenje troškova poslovanja, bolje korišćenje domaćih resursa, jačanje produktivnosti i konkurentnosti i povećanje izvoza. Povezivanje preduzeća međusobno i sa obrazovnim i razvojnim institucijama olakšava uvođenje inovacija, povezivanje sa fondovima za finansiranje, specijalizaciju, obuku i obrazovanje. Tako umrežene male i srednje firme s jedne strane postaju ozbiljniji i pouzdaniji partneri međunarodnim kompanijama, a sa druge imaju mogućnost većeg uticaja na donosioce odluka bitnih na unapređenje zakonodavnog i institucionalnog okvira za poslovanje. Sve to zajedno doprinosi većem prilivu stranih investicija. Domaća i strana iskustva ukazuju da međunarodne kompanije često postaju sidro oko koga se okupljaju učesnici klastera, prenose im znanje, obezbeđuju posao i otvaraju izvozne kanale. U Srbiji već postoji oko stotinu klastera u 13 sektora, najviše u poljoprivredi, turizmu, IT sektoru, metalskoj, građevinskoj i farmaceutskoj industriji. Okupljaju i povezuju oko 500 kompanija i zapošljavaju oko 40.000 radnika. U njima je značajan potencijal za saradnju sa stranim investitorima, koji treba dodatno jačati. Privredna komora Srbije već radi na tome kroz aktivnosti Saveta za klastere.

vo dve trećine je roba višeg i visokog stepena prerade, i samim tim više dodate vrednosti i profita. Pravilnim pristupom potencijalnim partnerima, obezbeđivanjem zahtevanih količina, rokova isporuke, kvaliteta i cene usklađene sa kvalitetom veći plasman na ruskom tržištu mogli bi da ostvare proizvođači iz industrije tekstila, kože i obuće, nameštaja, elektro i IT industrije.

 Kakvu podršku PKS može da pruži domaćim kompanijama koje žele da izvoze na tržišta Afrike, Latinske Amerike i druga za nas netradicionalna tržišta? – Pomoć PKS u izlasku na već osvojena tržišta i osvajanju novih tržišta posebno je bitna za mala i srednja preduzeća koja imaju adekvatne izvozne programe, kao i ograničeni stručni i finansijski kapacitet da odgovore zahtevima za internacionalizaciju svojih aktivnosti. Privredna komora Srbije izvoznicima i potencijalnim izvoznicima obezbeđuje kvalitetnu podršku nizom aktivnosti: od obezbeđenja informacija o potrebama i specifičnostima tržišta, ekonomskom, pravnom, tehničkom i kulturološkom okviru i unapređenja znanja izvoznika, preko promocije naših izvoznih potencijala, uspostavljanja kontakata sa tamošnjim komorama, poslovnom zajednicom i potencijalnim partnerima, organizovanog nastupa na sajamskim manifestacijama, organizovanja poslovnih foruma i bilateralnih razgovora, do pružanja stručne i tehničke podrške u pripremi izvoza i pri izvozu.  Kolike su mogućnosti Srbije da pored Naše izvoznike muči nedostatak finansijskih sredstava i adekvatne kreditne poljoprivrednih proizvoda izveze u Rusiju podrške kako bi, po zahtevu inotržišta, mogli da proizvedu dovoljne količine robe NAŠE IZVOZNIKE MUČI NEDOSTATAK FINANSIJSKIH odgovarajućeg kvaliteta. U takvoj situaciji SREDSTAVA I ADEKVATNE KREDITNE PODRŠKE KAKO posebno je važno povezivanje sa velikim BI, PO ZAHTEVU INOTRŽIŠTA, MOGLI DA PROIZVEDU međunarodnim kompanijama i uključivanje naših firmi u njihove investicione plaDOVOLJNE KOLIČINE ROBE ODGOVARAJUĆEG KVALITETA nove, proizvođačke i dobavljačke lance, na čemu Komora intenzivno radi. i proizvode složenijih nivoa obrade? – Učešće poljoprivredno-prehrambenog sektora u ukupnom srp Šta će Srbiji doneti najavljeno potpisivanje transatlantskog trgoskom izvozu u Rusiju prošle godine je značajno poraslo na 29 odsto vinskog sporazuma SAD i EU (TTIP)? – Za Srbiju je u fazi pregovora o pristupanju najbitnija posvećenost sa 17 procenata, koliko je iznosilo u 2013. To je rezultat povećanja zahtevnom poslu usklađivanja nacionalnog zakonodavstva sa evroptražnje za ovim proizvodima, zbog promena u trgovinskim odnosima RF i EU, ali i smanjenja izvoza obojenih metala, proizvoda od skim pravnim tekovinama i jačanju domaće ekonomije kako bi što kaučuka, plute i drveta, nameštaja, prediva, tkanina i tekstilnih prospremnije dočekala ulazak u EU i uspešnije se suočila sa konkurenizvoda, usled umanjenih zahteva ruskih kupaca nakon slabljenja i cijom na tržištu. Osim usvajanja zakonodavstva, predstoji i obaveza oscilacija kursa rublje. usklađivanja i svih trgovinskih sporazuma. U ovom trenutku ne postoji dovoljno saznanja o okviru i sadržini TTIP, pa ni o uticaju na Uz poljoprivredno-prehrambene proizvode, prošle godine smo zemlje kandidate. Kada postane punopravna članica EU, Srbija će, najviše izvozili poluproizvode svrstane po materijalu, mašine i transportne uređaje, razne gotove proizvode (odevni predmeti) i hemijkao i ostale zemlje, uživati i sve koristi Sporazuma o trgovini između sku robu (medicinski i farmaceutski proizvodi). SAD i EU koje donosi slobodno kretanje robe, ljudi, usluga, kapitala, Posmatra li se lista prvih deset srpskih izvoznih proizvoda, gotoolakšano investiranje, ukidanje trgovinskih i tehničkih barijera. 

KOPAONIK

BIZN IS FOR U M 2 015

INTERVJU

Tradicija sigurnosti Auto i moto sport se posle niza godina vratio pod okrilje AMSS

ahvaljujući ozbiljnom, jasnom i konkretnom pristupu

Z problemima sa kojima smo se susretali, uspeli smo da očuvamo i unapredimo sistem AMSS, kaže Mirko Butulija, Predsednik AMSS.

 I pored turbulentnih meseci iza Auto moto saveza Srbije (AMSS) je još jedna uspešna godina. Kako ste uspeli da sačuvate ugled i očuvate sistem AMSS kompaktnim? - Činjenica je da smo za sobom ostavili jednu tešku godinu. Ipak, zahvaljujući ozbiljnom, jasnom i konkretnom pristupu problemima sa kojima smo se susretali, uspeli smo da očuvamo i još više unapredimo organizaciju i sistem AMSS. Planom reorganizacije delova sistema i optimizacije procesa koji želimo da sprovedemo zaključno sa martom ove godine, dovešćemo do toga da klijent dobije potpunu i najkvalitetniju uslugu na jednom mestu i to u najkraćem mogućem roku.  Auto moto savez Srbije u protekloj godini pokazao je odgovornost prema auto moto sportu i ponovo dao punu podršku njegovoj afirmaciji u zemlji i međunarodnim okvirima. Kakvi su dalji koraci? - Sa ponosom mogu da kažem da je AMSS je nosilac celokupnog auto i moto sporta u Srbiji i posebno mi je drago što se posle dugog niza godina ovaj sport vraća pod okrilje AMSS. Očekujemo da će se Sportski auto i karting savez Srbije (SAKSS) i Moto savez Srbije (MSS) u narednom periodu vratiti starim korenima i postati deo sportskog komiteta AMSS. Nedavno smo pomogli organizaciju svečane dodele godišnjih nagrada za najbolje automobiliste u zemlji u 2014., gde smo i sami dobili specijalnu nagradu za izuzetan doprinos u razvoju auto sporta.  Planirate izgradnju jedinstvene auto-moto staze u Srbiji. Šta će ovakav projekat značiti za našu zemlju? - Na Generalnoj skupštini svetske automobilske federacije (FIA) održanoj u Kataru, prezentovali smo rezultate rada AMSS u prošloj godini, kao i planove i projekte za naredni period. Predstavnici FIM Evropa sa velikim zadovoljstvom

MIRKO BUTULIJA

PREDSEDNIK AMSS

su podržali izgradnju sportskog centra, staze, za auto, moto i karting sportove koja će Srbiji doneti ulogu domaćina najvećih evropskih takmičenja. Srbiji je potrebna jedinstvena auto-moto staza koja će, s obzirom na brojnost auto i moto sportova, jedino tako raditi punim kapacitetom. Auto-moto trke privući će investitore i doneti Srbiji dvostruko dobro, zato i imamo u planu da realizujemo auto-moto stazu za šta smo na generalnoj skupštini FIA I zatražili stručnu pomoć. Novi menadžment je dobio punu podršku u svojim daljim koracima, a naši budući projekti će u velikoj meri doprineti boljem mapiranju i prepoznavanju Srbije u Evropi i svetu.

 Kompanija AMS Osiguranje, čiji je najveći pojedinačni akcionar Auto moto savez Srbije, već više od 15 godina uspešno posluje na tržištu osiguranja u Srbiji. Na koji način parirate konkurenciji i održavate poslovanje na uzlaznoj putanji?

IZGRADNJA SPORTSKOG CENTRA, STAZE, ZA AUTO, MOTO I KARTING SPORTOVE ĆE SRBIJI DONETI ULOGU DOMAĆINA NAJVEĆIH EVROPSKIH TAKMIČENJA - AMS Osiguranje je dokazalo da se svrstava u red vodećih domaćih osiguravajućih kuća u našoj zemlji. Temeljan pristup, analiza kao i brojne marketinške kampanje i događaji organizovani uz podršku AMS Osiguranja na najbolji način doprineli su rastu prodaje osiguranja i povećanju tržišnog učešća u prethodnoj godini. Jaku poziciju na tržištu održavamo zahvaljujući kontinuiranom unapređenju usluga, procesa i sistema, kao i neprekidnim poređenjem performansi sa postavljanjem ciljeva. Mi pre svega imamo kvalitet što nam omogućava da se ne plašimo konkurencije jer samo kvalitetom danas možete osvojiti tržište, zadržati osiguranike, a naš portfolio usluga iz dana u dan raste. Trudimo se da održimo transparentan odnos prema svojim klijentima, i da njihove potrebe uvek stavljamo na prvo mesto. 

KOPAONIK

B I Z NI S FO RUM 2 015

KOMENTAR

Manje birokratije, više investicija ANDREAS HAIDENTHALER

TRGOVINSKI SAVETNIK PRI AMBASADI AUSTRIJE U SRBIJI

 Da li bi se i na koji način modernizacijom komorskog sistema u Srbiji mogao promeniti odnos komore i Vlade prilikom donošenja zakona i drugih propisa važnih za život privrede i koji faktori ograničavaju veći priliv investicija iz Austrije u Srbiju?

odernizacija srpskog komorskog sistema mogla bi da bude od koristi kako preduzećima, tako i Vladi. Prijatelji iz Privredne komore Srbije su nas zamolili da podelimo sa njima neka od naših iskustava i rado smo pomogli. Ne morate da izmišljate nešto potpuno novo kada već možete da imate koristi od iskustva drugih. Privredna komora Austrije je kritičan, ali pouzdan partner Vladi i zajednički zastupaju interese privrede. Pored toga, jedan je od ključnih partnera u modelu društvenog partnerstva gde poslodavci i zaposleni rešavaju nerešena pitanja na konstruktivan i pozitivan način. U Austriji se vreme provedeno u štrajku meri sekundama i to je jedan od razloga zašto je naš model proučavan i kopiran u raznim zemljama. Jedan od faktora za povećanje investicija je da se Srbija bolje pozicionira na „privrednom radaru“ poslovnih ljudi, odnosno da se u inostranstvu promiviše kao poslovna destinacija. Drugi mnogo bitniji faktor jeste da se olakša poslovanje kompanijama i smanji birokratija. U prošlosti su kompanije morale da potroše više finansijskih sredstava na predugačke i često bespotrebne birokratske procedure nego na otvaranje novih radnih mesta. Verujem premijeru kada kaže da želi to da ispravi i da se nada da će mu biti pružena pomoć za rešavanje ovog problema, koji se ne može rešiti preko noći.

Zadovoljan investitor je najbolja preporuka RONALD SEELIGER

PREDSEDNIK NEMAČKOSRPSKOG PRIVREDNOG UDRUŽENJA (DSW)

 Na koji način iskustvo nemačkih privrednika i predstavnika privrednih udruženja može da pomogne Vladi Srbije u borbi protiv preterane birokratije i koji su preduslovi za privlačenje novih investicija iz Nemačke? a 270 članica DSW je značajno privredno

S udruženje i predstavlja pravog ambasadora nemačke privrede u Srbiji, ali i Srbije u Nemačkoj. Hemofarm je pak lider i prvi izvoznik u oblasti farmacije, a peti u ukupnoj privredi. Prema tome, sasvim sigurno da drugi investitori uzimaju u obzir naša iskustva. Privrednog oporavka nema bez novih investitora, a „zadovoljan investitor“ je ne samo najbolja preporuka već i prva instanca kojoj će se neki novi ulagač obratiti za informacije. Zato napori Vlade Srbije moraju biti usmereni i na nalaženje novih investitora, ali i na brigu i rešavanje problema postojećih ulagača. DSW je u ime nemačkih investitora u Srbiji predočio predsedniku Vlade i ministru finansija spisak konkretnih primera koji ometaju ili usporavaju poslovanje u Srbiji. Prema poslednjoj anketi koje Udruženje svake godine sprovodi među članicama, najveći problemi su spora i neefikasna administracija, nepredvidivost ekonomske politike i pravna nesigurnost. Zato su neophodni dugoročno planiranje, predvidivost privrednog okruženja i stvarni dijalog sa državom. Moramo da razgovaramo, da se dogovaramo i da se potom držimo onog što smo dogovorili. Istovremeno, nastojimo da razgovaramo i sa svim ljudima koji utiču ili kreiraju zdravstveni sistem u zemlji kako bismo postigli predvidivost privrednog okruženja i postavili jasnu dugoročnu strategiju u oblasti farmacije kao veoma kompleksne i industrije od opšteg javnog interesa za celo društvo.

Srbija ima dobar IT kadar  Zbog apresijacije franka neke švajcarske kompanije najavile su mogućnost preseljenja poslovanja u inostranstvo. Kakve su šanse da neke od njih dođu u Srbiju i pod kojim uslovima? Koji su preduslovi za dolazak švajcarskih kompanija iz IT sektora u Srbiju? edavna apresijacija švajcarskog franka nije bila

N očekivana i došla je kao veliko iznenađenje za poANSGAR BORNEMANN

PREDSEDNIK ŠVAJCARSKO-SRPSKE TRGOVINSKE KOMORE

KOPAONIK

BIZN IS FOR U M 2 015

slovni svet, čak i za švajcarsku vladu. Verujemo da jedino u slučaju da „jačanje švajcarskog franka“ potraje, možemo da očekujemo švajcarske kompanije da razmotre investiranje u inostranstvu. U ovom trenutku to je veoma teško predvideti. Odluka da se pokrene poslovanje u nekoj stranoj zemlji je dugoročna odluka koja se zasniva na bitnim parametrima kao što su potencijal te zemlje i njene industrije, dugoročna strategija kompanije, kao i planovi za

širenje i predvidivost privrede i privrednog okruženja na određenom tržištu. U slučaju sektora informacionih tehnologija, školovanje za inženjere u Srbiji je veoma kvalitetno i informaciono-komunikaciona industrija je prepoznata kao jedan od stubova srpske privrede, zajedno sa prehrambenom industrijom, proizvodnjom i automobilskom industrijom. Veliki broj međunarodnih IT kompanija već posluju u Srbiji, što je dokaz da tu postoji veliki potencijal za poslovni razvoj i da i ostale kompanije, ne samo iz Švajcarske, mogu da imaju koristi od investiranja u Srbiju.

Četiri preporuke Vladi Srbije

FREDERIC COIN

PREDSEDNIK SAVETA STRANIH INVESTITORA (FIC)

Fiskalna konsolidacija, dosledna primena propisa i smanjenje broja birokratskih procedura u poslovanju neke su od naj važnijih mera koje bi, prema očekivanju investitora, Vlada Srbije trebalo da sprovede kako bi poboljšala poslovni ambijent i doprinela daljem razvoju. U kom segmentu je u ovim reformama Srbija do sada najdalje odmakla, a gde vidite naj veće izazove? lada Srbije je sprovela značajne refor-

V me u oblastima radnog prava, planiranja i izgradnje, stečaja i privatizacije. Vlada takođe ulaže napore u spovođenje hitnih mera fiskalne konsolidacije koje bi trebalo proširiti na privatizaciju i korporatizaciju javnih preduzeća i reformu javne uprave radi postizanja dugoročnih rezultata. Postoje i neki pozitivni pomaci u uklanjanju nepotrebnih birokratskih procedura. Naime, Zakon o planiranju i izgradnji predviđa 28 dana za dobijanje građevinske dozvole, ali ostaje da se vidi kakva će biti primena Zakona. Mi u Savetu stranih investitora verujemo da je primena zakona jedna od ključnih oblasti za stabilnost i predvidivost poslovne klime. Ovo je veliki izazov za državnu administraciju i tu postoji prostor za unapređenje jer je evidentan problem u nedostatku primene već usvojenih zakona. Četiri ključne preporuke Saveta stranih investitora Vladi su: sprovođenje fiskalne konsolidacije i unapređenje makroekonomske stabilnosti; sprovođenje usvojenih zakona, praćenje i obezbeđivanje njihove adekvatne primene; nastavak unapređenja regulative i harmonizacije sa evropskim pravom; smanjivanje administrativnih prepreka osnivanjem tima za podršku investitorima u okviru kabineta premijera i dugoročnim radom kroz ponovno pokretanje projekta giljotine propisa i smanjenje parafiskalnih nameta.

Zajedno snažniji i atraktivniji  Na koje sve načine privrednici Srbije i Slovenije mogu čvršće da se povežu?

DANIJELA FIŠAKOV

PREDSEDNICA SLOVENAČKOG POSLOVNOG KLUBA

esporan je interes slovenačkih predu-

N zeća i kad je reč o učešću u daljoj privatizaciju u Srbiji i kad je reč o zajedničkom nastupu sa srpskim preduzećima na trećim tržištima. Zajedničko nastupanje na trećim tržištima daje privredama Slovenije i Srbije šansu ne samo za brži oporavak već i za jačanje i napredak. Posebni potencijal predstavljaju tržišta Rusije i ostalih zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza na kojima su već postignuti konkretni rezultati kroz projekte konzorcijuma Feniks, a podjednako je značajno i bliskoistočno tržište. Osim projekata iz područja građevine i pratećih industrijskih grana, velike su mogućnosti za zajedničku obradu tržišta u oblasti energetike i IT-a. Realni projekti koje treba potencirati i na kojima treba raditi zajedničkim snagama jesu i oni iz područja filmske industrije i turizma. Štaviše, neophodno je regionalno povezivanje jer samo tako možemo biti interesantni i u privlačenju turista sa udaljenih destinacija kao što su Japan, Indija i Amerika. Istovremeno, među slovenačkim investitorima ne jenjava ni interesovanje za privatizaciju srpskih preduzeća. Konkretno, prema našim podacima, više od desetak slovenačkih kompanija je pokazalo interesovanje za srpska preduzeća u restrukturiranju iz oblasti ugostiteljstva, turizma, poljoprivrede i metalske industrije. Nadam se da će tok i finalizacija kupoprodajnih postupaka biti obostrano uspešna.

Otklonite uska grla, investicije neće izostati  Koje ključne korake Srbija treba da preduzme u cilju podsticanja priliva investicija grčkih kompanija i da li promene na grčkoj političkoj sceni mogu da promene stav grčkih kompanija prema poslovanju na srpskom tržištu? za grčke i za sve druge investitore je važno da tržišta na kojima posluju nude stabilnost i predvidljivost, kao i potencijal za rast. Stoga, glavni prioriteti vlasti u ovom trenutku treba da budu: 1) vraćanje privrede na održivu putanju rasta, 2) bavljenje rizicima koji proizlaze iz upornog fiskalnog deficita i 3) dalji napredak u procesu pristupanja EU. Takođe, treba da budu adresirana pitanja reforme pravosudnog sistema, borbe protiv korupcije, reforme penzionog sistema, unapređivanje Zakona o izgradnji itd. Grčke kompanije su navikle da rade u veoma izazovnom i nestabilnom okruženju od početka dužničke krize

PHILIPPOS KARAMANOLIS

PREDSEDNIK HELENSKOG POSLOVNOG UDRUŽENJA U SRBIJI

u zemlji pre pet godina. Izazovi sa kojima se Grčka suočava mogu privremeno da inhibiraju odluke o investiranju u inostranstvu, ali mogu i da deluju kao katalizatori za međunarodnu ekspanziju u potrazi za alternativnim izvorima profitabilnosti i rasta. Kao primer mogu da pomenem inicijativu koju je nedavno pokrenula „Federacija industrijalaca severne Grčke“, a odnosi se na stvaranje „Mreže helenskih poslovnih udruženja u jugoistočnoj Evropi“ koja će pružati podršku širenju grčkih kompanija u regionu, a u kojoj učestvuje i naše Udruženje. Stoga ne očekujem bitne promene u stavu grčkih kompanija prema poslovanju u Srbiji.

KOPAONIK

B I Z NI S FO RUM 2 015

INTERVJU

Efikasnija država, veći prostor za razvoj Efikasniji državni sistem bi rasteretio realni sektor i oslobodio resurse za veća kapitalna ulaganja i razvoj DRAGIJANA PETROVIĆ

POTPREDSEDNICA SAVEZA EKONOMISTA SRBIJE

porazum sa MMF bi trebalo da nam donese veće po-

S verenje postojećih i budućih investitora, a stručna pomoć međunarodnih institucija dragocen prenos iskustva u reorganizaciji javnog sektora, prilagođen našim okolnostima, kaže Dragijana Petrović, potpredsednica SES-a

 Očekivani sporazum sa MMF će, kako je nagovešteno, imati niz kriterijuma izvršenja vezanih za funkcionisanje državnog sektora preduzeća. Koliko će to po vašem mišljenju uticati na njihovu veću efikasnost s obzirom da slični

AKO BI DRŽAVA ODLUČILA DA ODREĐENE KOMPANIJE PRIVATIZUJE PUTEM INICIJALNE JAVNE PONUDE AKCIJA, TO BI DALO NOVI ZAMAH NAŠEM TRŽIŠTU KAPITALA kriterijumi ugrađeni u prethodni program sa MMF (2005.) nisu doneli vidljivije pomake? - Najavljeni aranžman sa MMF pre svega će doneti sigurnost kako strateškim, tako i finansijskim investitorima koji su već investirali u Srbiju, a i onim investitorima koji su

KOPAONIK

BIZN IS FOR U M 2 015

izloženi u smislu vlasništva nad državnim obveznicama koje smo emitovali tokom nekoliko poslednjih godina. Pošto je u planu dalje finansiranje javnog duga dodatnim emitovanjem državnih obveznica, aranžman sa MMF-om će najverovatnije doprineti postizanju povoljnije cene po kojoj će državi Srbiji biti dostupna dodatna sredstva. Sporazum ne može da ima direktan uticaj na povećanje efikasnosti državnog sektora, ali svakako jeste pomoćni mehanizam da se uspostavi efikasniji državni sistem. Takav sistem ne samo rasteretilo realni sektor već bi i oslobodilo resurse za veća kapitalna ulaganja i dalji razvoj.

 Šta bi trebalo da budu naredni logični potezi posle korporativizacije državnih preduzeća? - Proces korporativizacije u sektoru državnih kompanija podrazumeva dva procesa – prvi proces predstavlja jedan vid internog restrukturiranja, odvajanja funkcije upravljanja i vlasništva, objedinjavanje upravljanja pojedinim funkcijama poslovanja na nivou kompanije, kao i eventualno odvajanje „zdravih“ segmenata poslovanja, koji imaju dugoročnu perspektivu, od istorijskog balasta dugova ili neprofitabilnih segmenata. Drugi proces predstavlja transformaciju forme javnih preduzeća u akcionarska društva, koja bi u prvo vre-

PROFESIONALIZACIJA

UTAKMICA

SIGURNOST

Svaka kompanija u državnom vlasništvu bi trebalo da ima profesionalni menadžment, to je jedan od osnovnih preduslova za kvalitetno upravljanje kompanijom.

Što pre naše kompanije počnu da se pripremaju za tržišnu utakmicu evropskih razmera, to će biti veće njihove šanse da iskoriste potencijal koji takvo tržište donosi.

Najavljeni aranžman sa MMF će doneti sigurnost kako strateškim, tako i finansijskim investitorima koji su već investirali u Srbiju.

me imala jednog akcionara – državu. Logičan naredni korak je „otvaranje“ takvih akcionarskih društava, pronalazak potencijalnih investitora koji bi bili zainteresovani da uđu u manjinski partnerski odnos sa državom, a sledeći korak bi bio izlazak na berzu. Korist od eventualnog izlaska na berzu državnih kompanija je dvojaka – prvo - transparentnost poslovanja koje svako akcionarsko društvo listirano na berzi mora da ispuni, i drugo, mogućnost da se na objektivan način vrednuju akcije kompanija.

 Koliko bi odluka o tome da ova preduzeća deo profita uplaćuju u državnu kasu mogla biti kontraproduktivna kada je reč o njihovom razvoju? - Svakom akcionaru, pa i državi, je od interesa profitabilno i održivo poslovanje kompanije u čijem vlasništvu učestvuje. Nesporno je da određeni deo profita mora biti zadržan unutar kompanije, u cilju investiranja i daljeg razvoja. Sa druge strane, osnovni cilj investiranja je ostvarivanje profita za akcionare, pa je u tom smislu i očekivano i prirodno da svaki akcionar, pa i država, očekuje deo profita kroz dividende. Uz kvalitetno upravljanje kompanijama, dobru kontrolu troškova u najvećem broju slučajeva bilo bi moguće i obezbediti sredstva za dalji razvoj, i deo profita za akcionare, odnosno budžet. To nikako ne bi trebalo administrativno utvrđivati za sva preduzeća, nego po svakom subjektu i objektivnim potrebama preduzeća.  Šta su glavni principi koji bi trebalo da opredeljuju državu u odlučivanju da li da neko državno preduzeće privatizuje, dokapitalizuje ili utiče na profesionalizaciju upravljanja ovim preduzećima drugim merama? - Profesionalizacija upravljanja ne može da bude alternativna mera – svaka kompanija u državnom vlasništvu bi trebala da ima profesionalni menadžment to je jedan od osnovnih preduslova za kvalitetno upravljanje kompanijom, ostvarivanje dobrih i održivih rezultata i adekvatno ponašanje u tržišnoj utakmici. U zavisnosti od prirode delatnosti, konkurencije, finansijske pozicije i potreba za dodatnim kapitalom, država bi, od slučaja do slučaja, trebalo da donese odluku o sudbini svakog od preostalih državnih kompanija.  Da li smatrate da su recepti za podizanje efikasnosti u državnom sektoru preduzeća jedinstveni i u tom kontekstu koliko su prepo-

ruke institucija kakva je Svetska banka u reformi preduzeća dragocene a koliko mogu biti kontraproduktivne ukoliko se primenjuju recepti koji nisu primereni karakteristikama naše privrede? - Višedecenijsko iskustvo međunarodnih institucija u reorganizaciji

POSLE KOPRORATIVIZACIJE DRŽAVNIH PREDUZEĆA SLEDEĆI LOGIČAN KORAK BI BIO OTVARANJE TAKVIH AKCIONARSKIH DRUŠTAVA I NJIHOV IZLAZAK NA BERZU javnog sektora na različitim kontinentima nam može biti od koristi, posebno kod implementiranja univerzalnih mera kao što je profesionalizacija menadžmenta, transparentnost izveštavanja po međunarodnim standardima i sl. Postoje i mere koje su specifične za pojedine sektore i tu je neophodno uraditi dodatne analize, jer se uspešnost retko postiže neselektivnim i neanaliziranom primenom istog recepta u različitim okruženjima.

 Do koje mere je moguće menjanje stanja u velikim državnim preduzećima u uslovima vođenja socijalne politike preko politike cena (struje i gasa na primer)? - Socijalna politika se sprovodi u relativno malom broju preduzeća, pre svega merama koje imaju za cilj da se ograniči rast cena energenata ( struje i gasa) što otežava normalno funkcionisanje i poslovanje tih preduzeća. Takva socijalna politika državnih preduzeća košta državu nekoliko stotina miliona godišnje, uz primetan rast izdataka za subvencije i garancije za dugove javnih preduzeća. Potrebno je napraviti jasan otklon od takve politike i omogućiti socijalno ugroženim kategorijama stanovništva podršku na drugačiji način koji bi bio sistemski uređen dok bi sve ostale kategorije stanovništva, kao i privreda plaćale ekonomske cene energenata, komunalnih usluga i sl. Svakako teret ovakvog subvencionisanja treba da snosi država direktno, a ne same kompanije.  Da li smatrate da je Srbija propustila mogućnost da sledi recept, na primer Poljske, koja je veliki broj svojih državnih kompanija privatizovala zahvaljujući izlasku na berzu? - Mislim da nije primereno poređenje Srbije i Poljske – u pitanju su dve zemlje različite veličine, sa brojem stanovnika koji nisu uporedivi,

KOPAONIK

B I Z NI S FO RUM 2 015

različitim prirodnim resursima, geografskom pozicijom i okruženjem i različitom strukturom ekonomije. Međutim, mora se priznati da je veliki broj najkvalitetnijih domaćih kompanija već prošao kroz proces privatizacije na način koji nije bio u funkciji razvoja tržišta kapitala. Iako je ostao mali broj neprivatizovanih kompanija u Srbiji, izlaskom na berzu putem IPO-a bilo bi moguće podstaći razvoj tržišta kapitala. Reč je o kompanijama koje dolaze iz investiciono atraktivnih oblasti ( energetika i telekomunikacije)i dovoljno su velike da mogu da podnesu raspodelu vlasništva kapitala na različite vrste vlasnika kao što su država, strateski partner, finansijski investitor i sl.i za većinu od njih izlazak na berzu je verovatno najbolje rešenje.

 Kako vi ocenjujete prednosti listiranja za velika srpska preduzeća na domaćoj berzi versus dualnom listiranju na primer na većim berzama kakva je poljska? - Mali je broj kompanija koje bi imale korist od listiranja na nešto većim berzama u Evropi. Mislim da je potrebno fokusirati se na razvoj domaćeg tržišta kapitala i razvoj Beogradske berze pre svega, koja ima kapacitet da postane vodeća berza u regionu. Ako bi država odlučila da određene kompanije privatizuje putem inicijalne javne ponude akcija, to bi dalo novu energiju i zamah našem plitkom i nelikvidnom tržištu kapitala.

ma, sigurna sam da uz odgovarajuće informisanje i edukaciju postoji investicioni potencijal spreman za ovu vrstu ulaganja.

 Gde vidite najveći deficit u znanju naših menadžera kada je u pitanju vođenje velikih kompanija? - Ne bih se složila da naši menadžeri imaju deficit znanja, mislim da Srbija ima značajan broj menadžera sa veoma solidnim znanjem. Ono što je potrebno korigovati jesu jasni mehanizmi preuzimanja odgovornosti za rukovođenje kompanijom kao i adekvatno nagrađivanje menadžera za uspešno vođenje kompanije. Veliki problem predstavlja i često ne razdvajanje funkcije upravljanja od vlasništva kao i nedovoljan nivo korporativne kulture i transparentnosti poslovanja. Naravno, često se suočavamo sa partijskim zapošljavanjem ljudi koji nemaju stručna znanja za određene funkcije i samim tim nisu uspešni u rukovođenju kompanijom.  Koliko je otvaranje tržišta Srbije dočekalo naše menadžere nespremnim a njihove kompanije nekonkurentnim? - Srbija je u vreme bivše Jugoslavije imala uspešne menadžere koji su uspevali da vode kompanije koje su imale zavidne pozicije na mnogo većem tržištu nego što je danas tržište Srbije. Otvaranje tržišta je bio strateški potez države ali domaća privreda nije bila dovoljno spremna pred naletom strane konkurencije, pre svega zbog stanja u kojem se naša ekonomija trenutno nalazi i posledica nasleđa iz prethodnih decenija.

 Da li je pod kojim uslovima preko Beogradske berze moguće otvoriti prostor za veće prikupljanje kapitala

MEĐU BITNIM PROBLEMIMA NAŠIH KOMPANIJA JE NERAZDVAJANJE FUNKCIJE UPRAVLJANJA OD VLASNIŠTVA I NEDOVOLJAN NIVO KORPORATIVNE KULTURE za preduzeća u odnosu na preovlađujuće bankarske kanale? - Samo mesto ( Beogradska ili druga berza) je sekundarno u odnosu na kvalitet kompanije i opravdanost projekta koji se finansira dokapitalizacijom. Pošto je trenutna slaba ponuda finansijskih instrumenata glavni razlog male likvidnosti bila bi neophodna aktivnija uloga države koja bi svojim primerom trebala da afirmiše berzu kao mesto gde kompanija treba da traži dodatni kapital za svoj dalji rast i razvoj tako sto će uključiti državna preduzeća na berzu. Da bi preduzeća počela sa prikupljanjem kapitala preko berze, potrebno je da se promeni svest kod vlasnika i menadžera u kompanijama. Neophodno je da prvo oni shvate da postoji drugačiji način finansiranja poslovanja uz odgovarajuće promene u kulturi korporativnog upravljanja i izveštavanja. Imajući u vidu da je ukupna štednja kod banaka preko deset milijardi evra sa značajno smanjenim kamata-

KOPAONIK

BIZN IS FOR U M 2 015

 Koliko su po vašem mišljenju institucije kakva je na primer Komisija za jačanje konkurencije i slične spremne da odgovore zadatku u uslovima kada i na srpskom tržištu sve češće imamo primere spajanje kompanija i ispitivanje njihovog

monopolskog statusa? - Komisija za zaštitu konkurencije ne postoji da bi se sprečile koncentracije na tržištu – jer ekonomija obima donosi brojne koristi za srpske firme, kako za nastup na domaćem, tako za konkurentnost na inostranim tržištima – osnovni zadatak Komisije bi trebao da bude sprečavanje zloupotrebe monopolskog položaja, što su dva odvojena pitanja. Posebno je potrebno napomenuti da se arena u kojoj će se u budućnosti srpske kompanije boriti za konkurentsku prednost ne svodi na geografsko područje Srbije, već na otvoreno tržište Evropske unije i da je otvoreno tržište jedan od stubova na kojima počiva ekonomija Evropske unije. Što pre naše kompanije počnu da se pripremaju za tržišnu utakmicu evropskih razmera, to će biti veće njihove šanse i mogućnosti da iskoriste potencijal koji takvo tržište donosi. 

KOMENTAR

Osećamo obavezu da vodimo tržište napred

Zajednički nastup za bolji status

 Kako trovinski lanci pomažu razvoj domaćih proizvođača hrane i poljoprivrednika?

 Da li očekujete da domaći građevinski sektor dobije više poslova u najavljenim infrastrukturnim radovima?

rioritet pri nabavci dajemo domaćim

JELENA KNEŽEVIĆ VLAHOVIĆ

P proizvodima i usaglašavanju principa

proizvodnje i prometa u Srbiji sa propisima EU. Zajedničkom saradnjom i zahtevima koje POTPREDSEDNICA stavljamo pred domaće proizvođače želimo ZA CATEGORY da doprinesemo većoj bezbednosti i kvalitetu MANAGEMENT I KVALITET, proizvoda. Zbog toga će kod nas prednost DELHAIZE SERBIA imati proizvođači koji su spremni da prihvate Globalni sistem bezbednosti hrane (GFSI), koji utiče na povećanje operativne efikasnosti, kao i oni koji imaju elemente održive proizvodnje koja podrazumeva obavezno ispunjavanje svih zahteva zaštite životne sredine, garantovanje radnog prava, fokus na poreklo sirovine za proizvodnju. Verujemo da će svi u lancu – potrošači, proizvođači i samo tržište – imati koristi od takvih promena jer podižu konkurentnost i uvode nove proizvodne tehnologije na srpsko tržište. Imamo cilj da do 2020. godine svi proizvodi naše privatne robne marke budu prepoznati kao najodrživiji na našem tržištu, koji planiramo da ostvarimo upravo kroz projekte uvođenja elemenata održive proizvodnje vođenim od strane stručnih timova Delhaize Serbia. Prvi u nizu takvih projekata je „Podrži da se održi“, koji ima za cilj primenu dobre poljoprivredne prakse (GlobalGAP) kroz unapređenje sistema sledljivosti proizvodnje voća i povrća, uz edukaciju proizvođača o važnosti dokumentovanja procesa proizvodnje.

VLADIMIR MILOVANOVIĆ

ti poslovi. Samo ukoliko se ostvaruju primereni profiti, moguće je postepeno ozdravljenje građevinskog sektora, poboljšanje likvidnosti i smanjenje obima poslovanja u sivoj zoni. Nelikvidnost velikog dela građevinskog sektora i nemogućnost obezbeđenja uobičajenih bankarskih garancija je trenutno na vrlo visokom nivou i većina malih firmi u saradnji sa stranim, glavnim izvođačima može da računa samo na manje vrednosti ugovora i ulogu podizvođača po, uglavnom, vrlo niskim cenama. Takav status većine srpskih građevinskih firmi se kompenzuje delimičnim ulaskom u sivu ekonomiju, koja umanjuje budžetske prihode države, a samo poslovanje tih firmi je na duži rok neodrživo. Imajući u vidu da će većina budućih investicija u infrastrukturne projekte biti finansirana putem bilateralnih kreditnih aranžmana u kojima su strane firme glavni izvođači, putem koncesionih aranžmana gde je interes koncesionara da sa minimalnim ulaganjima realizuje koncesiju ili putem kreditinih aranžmana sa razvojnim evropskim bankama, gde su po prilici uvek glavni izvođači evropske firme, ozdravljenje srpskog građevinskog sektora je u udruživanju srpskih firmi i eventualnom zajedničkom i koordiniranom nastupu uz ograničenu asistenciju države. GENERALNI DIREKTOR, ENERGOPROJEKT HOLDING A.D.

Zdravstveni i medicinski turizam tek u povoju

Više ulaganja u efikasne terapije  Da li je moguće preneti švajcarski model poslovanja u Srbiju?

 Kako bi, po vašem mišljenju, trebalo da izgleda javno privatno partnerstvo u zdravstvenom sektoru?

JASMINA KNEŽEVIĆ

rivatno zdravstvo je najmlađa industrijOSNIVAČ I DIREKTOR, ska grana u Srbiji. Postoji od 1989. godine BEL MEDIC i ima 1.250 pravnih subjekata, od čega 74 specijalnih i opštih bolnica sa preko 10.000 zaposlenih. Prema podacima SZO, 38% svih troškova koje se izdvajaju za zdravstvo idu iz džepa pacijenta. Pravi način da se naš zdravstveni sistem bolje pozicionira i pruži kvalitetniju uslugu građanima i izađe na svetsko medicinsko turističko tržište jeste da se nađe sinergija između privatnog i javnog sektora. Potreba za tim postoji, jer je medicinski turizam sada bum u ekonomskom svetu, sa rastom u nekim zemljama i preko 25%. Povećano interesovanje za zdravstvo postoji zbog promene starosne strukture stanovništva, a i zbog toga što ljudi više brinu o svom zdravlju, pa je veća i njihova lična inicijativa. Ne treba zaboraviti ni globalnu ekonomsku krizu koja je dovela do toga da je više neosiguranih ili delimično osiguranih u svetu. U Srbiji su zdravstveni i medicinski turizam u samom povoju, zasnovani samo na entuzijazmu pojedinaca. U zemljama koje su postale uspešne u ovom sektoru prvo su ministarstva zdravlja i turizma napravile zajedničku strategiju, harmonizovali i pojednostavili zakone, a onda pokrenuli turističke saveze i ostale državne resurse u promociji ovog sektora.

iće više posla, ali je uvek bitno pod kojim

B uslovima i sa kojim cenama se ugovaraju

ođen idejom da srpskim pacijentima

ANA GOVEDARICA

V omogući bolju dostupnost najsavreme-

nijih terapija za lečenje najtežih bolesti, Roche je 1991. godine osnovao svoje predstavništvo u Beogradu, a 2006. lokalno preduzeće. Naše globalno liderstvo u oblasti onkologije proizlazi iz tradicije u razvoju nauke i inovacija duge više od jednog veka. Roche je dokaz uspešnosti švajcarskog poslovnog modela zasnovanog na inovativnosti, preciznosti, kvalitetu i poverenju. Predvidivost, transparentnost i poslovna etika ključne su odrednice švajcarskog poslovnog stila. Roche nastoji da promoviše ključne vrednosti švajcarskog poslovnog stila. Koliko smo uspešni, pokazuje činjenica da zaposleni u srpskom ogranku sve češće postaju regionalni i globalni lideri u svojim oblastima. Vidljivu razliku između Srbije i Švajcarske možemo primetiti u ulaganju društva u efikasne terapije. Ukoliko želimo bolje ishode lečenja, ulaganja u lečenje bi trebalo da rastu izraženijom dinamikom u odnosu na neophodan rast GDP-a. Značajna unapređenja kontrole i upravljanja troškovima zdravstvene zaštite neizostavni su deo ovog procesa. Roche je jedan od inicijatora osnivanja Švajcarsko-srpske trgovinske komore čiji je cilj da prenese znanje i pozitivno iskustvo švajcarskog biznisa. To predstavlja nedvosmislenu potvrdu našeg uverenja da je švajcarski poslovni model ne samo primenljiv u Srbiji nego je i potreban Srbiji. GENERALNI DIREKTOR, ROCHE SRBIJA D.O.O.

KOPAONIK

B I Z NI S FO RUM 2 015

INTERVJU

EPS će biti sasvim drugačiji MMF, Svetska banka i EBRD žele da vide da se u EPS-u dešavaju suštinske promene

ALEKSANDAR OBRADOVIĆ

DIREKTOR ELEKTROPRIVREDE SRBIJE

orporativizacija, prelazak Elektroprivrede Srbije u ak-

K cionarsko društvo i poslovanje na liberalizovanom

tržištu pozitivni su vetrovi koji će dovesti do toga da EPS konačno počne da se bavi svojim poslom – da zarađuje novac na tržištu, kaže Aleksandar Obradović, direktor Elektroprivrede Srbije.

 Gde je mera između potrebe da cena struje prestane da bude instrument socijalne politike i potrebe da ona postane faktor finansijske stabilnosti EPS-a, u uslovima velikih ograničenja i za stanovništvo i za preduzeća, nametnutih merama fiskalne stabilizacije?

SOCIJALNA POLITIKA VIŠE NIJE STVAR IZBORA – TU ULOGU EPS VIŠE NE MOŽE DA OBAVLJA - EPS više ne može da se bavi socijalnom politikom iz prostog razloga što, ako pogledate definiciju javnog preduzeća, on to više i nije. Ušli smo u treću i poslednju fazu liberalizacije tržišta, što znači da EPS-u od 1. januara 2015. država ne garantuje nijednog kupca električne energije. Da li vi znate u Srbiji ijedno javno preduzeće koje je 100% na tržištu? Ne.

KOPAONIK

BIZN IS FOR U M 2 015

Socijalna politika više nije stvar izbora – tu ulogu EPS više ne može da obavlja, i to ćemo upravo krunisati procesom korporativizacije koji je krenuo 2. februara ove godine. On će se sastojati iz dve faze. Prva faza treba da se završi do 1. jula ove godine, kada ćemo 14 pravnih subjekata spojiti u tri, a druga faza, koja će trajati od 1. jula ove do 1. jula 2016. godine, do kada ćemo, zapravo, preći u akcionarsko društvo. Za proteklih osam godina socijalna politika nas je koštala više od šest milijardi evra. Regulisana cena električne ostaje samo za domaćinstva. Međutim, već sada mogu da vam kažem da je tu veoma jasan pritisak i od Brisela i od MMF-a. Oni očekuju da se u naredne dve-tri godine cena javnog snabdevanja, dakle taj tarifni deo koji je rezervisan samo za domaćinstva, približi tržišnoj ceni električne energije. Povrh toga, i Vlada očekuje od EPS-a da joj donese novac. Sve to će biti zapisano u dokumentu „Finansijska konsolidacija EPS-a“, koji će Vlada usvojiti do kraja marta.

 Koji kriterijumi izvršenja će, kada je u pitanju EPS, biti ključni kada je reč o aranžmanu sa MMF-om? - Po mom razumevanju, a ja sam bio deo nekih razgovora i sa njima, a i sa Svetskom bankom i EBRD-om, oni žele da vide da se u EPS-u dešavaju suštinske promene. I zbog toga je MMF i insistirao da Vlada Srbije donese plan reorganizacije EPS-a

(usvojen u novembru 2014) i da ona usvoji plan finansijske konsolidacije. Sada MMF ima dokument koji jasno prikazuje sve korake koje EPS mora da napravi u postizanju konsolidacije.

 Koje modalitete saradnje će EPS utvrditi sa MMF-om, a šta očekuje od Svetske banke kada je u pitanju stručna pomoć pri reorganizaciji i finansijskoj konsolidaciji EPS-a? - MMF u saradnji sa Svetskom banku ima tim ljudi koji se bavi samim preduzećima – upravo oni su napravili takozvani dogovor da će, u ime MMF-a, reforme, što se tiče EPS-a, pratiti i Svetska banka, a i EBRD. Evo i zašto Svetska banka. Kada su nam se desile one prošlogodišnje poplave, Svetska banka je odmah uputila pomoć u vidu odobravanja jednog kredita državi Srbiji pod veoma povoljnim uslovima. Jedan od najvećih korisnika tog kredita je u stvari EPS. Zahvaljujući saradnji oko tog kredita, SB odlično poznaje EPS. I EBRD je pre mesec dana na svom bordu u Londonu doneo odluku da obezbedi dodatnih 200 miliona evra za finansijsku stabilizaciju EPS-a, što je bazirano na njihovim analizama o biznis planu EPS-a. E sad, da bi sve te tri stvari bile iskordinisane, MMF, SB i EBRD su napravili svoj interni dogovor da praktično nastupaju kao jedna „jedinstvena trojka“ – barem što se EPS-a tiče, i da imaju jedinstvene parametre.

- Departizacija preduzeća je nešto što je ova Vlada ozbiljno shvatila i samim tim činom što centralizujemo EPS izgubilo se i izgubiće se mnogo radnih mesta koja su bila atraktivna za partijsko zapošljavanje. Postojaće samo tehnička, operativna mesta gde imate odgovornost, a više niste mali kralj. Međutim, problem je što za menadžerske pozicije, pogotovo za ovakav način upravljanja, plate nisu atraktivne. I zato imam problem da najbolji ljudi izlaze iz sistema i odlaze dalje. Kako ja da dovučem nekoga? To je taj izazov koji još nisam rešio, ali otvorio sam tu temu sa vladom.

 Koliko će EPS u uslovima velikih unutrašnjih pomena biti u stanju da parira drugim kompanijama ponuđačima električne energije u uslovima liberalizovanog tržišta, kada se vaša cena izjednači sa cenom konkurencije? - Moj najveći problem je objasniti ljudima u EPS-u da smo mi na tržištu, gde se konkurencija fantastično povećava. Pogledajte šta se dešava u Hrvatskoj. Hrvatski Telekom prodaje električnu energiju. U nemačkoj uz pretplatu za časopis prodaje se i električna energija. E sad, šta je moj odgovor? Kao prvo, ako pogledate u ovom odboru

 Ima uverenja da je prethodni aranžman sa MMF-om, koji je obuhvatao i reorganizaciju EPS-a, naštetio kompaniji (odvajanje rud-

MMF, SB I EBRD SU NAPRAVILI SVOJ INTERNI DOGOVOR DA NASTUPAJU KAO JEDINSTVENA TROJKA PREMA EPS-U I IMAJU JEDINSTVENE PARAMETRE nika) i da je zapravo ovo prilika da se stvari vrate na pravo mesto. Koliko se pribojavate da će u EPS-u biti primenjeni šabloni neprimereni vašim potrebama? - Nisam stekao utisak da nas oni guraju u rešenje koje je loše za EPS. Istina je da je na početku 2000. godine u samoj EU, a i u svetu vođena debata da li je dobro elektroprivrede podeliti na sektore i onda pustiti da se svaki razvija nezavisno ili ih držati u komadu. I tu se lutalo. Rumuni, Mađari, Poljaci i Bugari su, recimo, krenuli u rasparčavanje njihovih elektroprivreda i dobili su to što su dobili. Česi, Nemci i Francuzi su pak rekli: „ne, mi idemo u pravljenje nacionalnih šampiona vertikalnom organizacijom“. I u ratu ta dva koncepta pobedio je ovaj drugi, gde su vertikalno integrisane kompanije pobednici na tržištu. Mi u EPS-u kasnimo 10 godina u odnosu na svet, pa nismo ulazili u tu debatu. Na unutrašnjem planu bili smo strašno loše organizovani, ali je EPS opstao kao celina. Ja zastupam ideju jakog, centralizovanog, vertikalno integrisanog EPS-a. Vlada mi je svojom odlukom od 27. novembra prošle godine dala za pravo, a ni MMF ni SB nisu rekli da im se to ne sviđa.

 Da li EPS u ovom trenutku raspolaže svim neophodnim stručnim kadrom da izvede ove zamašne promene u radu ili će se do odgovarajućeg kadra doći otpuštanjem nepotrebnih kadrova i dovođenjem novih?

izvršnih direktora, uspeo sam da ubedim jednog izvrsnog stručnjaka – uzgred, prvi put u istoriji EPS-a imamo stranca u vrhu našeg menadžmenta – kolega Tomaž Orešić će biti osoba koja je zadužena upravo za razvoj, za prodaju električne energije u okviru liberalizovanog tržišta. Moramo početi da razmišljamo da za svakog kupca moramo da se borimo i da ne prodajemo samo električnu energiju već „i mi drugima uđemo u avliju“ sa drugim robama i uslugama.

 S obzirom na dugogodišnje neulaganje u EPS, kako procenjujete značaj najavljenih investicija spram ukupnih potreba za obnovu sistema? - Što se tiče samih proizvodnih kapaciteta, pokazali smo da je EPS jedan stabilan, jak i pouzdan sistem. Međutim, kada gledamo globalno i regionalno, cena el. energije pada i tržišna cena se približava ovoj našoj tarifnoj ceni. Zato mi moramo da smanjujemo investicije i fokusiramo ih u one oblasti gde je povrat najveći. Usaglašavanje sa kriterijumima EU mnogo je ozbiljnije pitanje. Mi u Srbiji 70% električne energije proizvedemo iz uglja. Brisel i EU su jasno rekle da njihova dugoročna politika podrazumeva izbegavanje proizvodnje električne energije iz fosilnih izvora. Imali smo veliku pobedu 2013, kada smo dobili izuzeće da neke veoma jake ekološke limite moramo da ispunimo i neke obaveze koje je trebalo da ispunimo do 2018. uspemo da pomerimo na 2023. godinu. Ali mi već sada moramo da razmišljamo i dugoročno. 

KOPAONIK

B I Z NI S FO RUM 2 015

INTERVJU

Nemoć indigo strategija Naše kompanije imaju problem da osmisle originalnu ideju. Kad jedni zasade jabuke, drugi ih odmah kopiraju

Prof. DRAGAN LONČAR EKONOMSKI FAKULTET BEOGRAD

plašene visokim nivoom nenaplativih kredita banke

U su svele svoju delatnost na refinansiranje postojećih

zajmova. Ipak, kada bi naše kompanije imale originalne ideje za poslovanje i posedovale sposobnost konceptualizacije već osmišljene ideje, ne sumnjam da bi ih banke dočekale raširenih ruku, kaže Dragan Lončar, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

 Kako biste ocenili strukturu srpske privrede iz ugla koncentracije i konkurencije u nekim od ključnih sektora i kakve posledice takva struktura tržišta ima na privredni ambijent? – Teško je dati generalnu ocenu nivoa koncentracije i konkurencije po svim granama. Kod nekih delatnosti postoji

UPPR JE POSTAO NAVODNI UNIVERZALNI LEK, ALI ON NE FUNKCIONIŠE U PRAKSI, NAROČITO KADA POSTOJI VEĆI BROJ BLOKIRAJUĆIH POVERILACA prirodni oligopol, kao što je slučaj u grani mobilne telefonije, ili prirodni monopol, kao što je slučaj sa elektromrežnim sistemom. Prema tome, jasno je da su neka relevantna tržišta prirodno više koncentrisana u odnosu na druga. Pri-

KOPAONIK

BIZN IS FOR U M 2 015

tom, visok nivo koncentracije tržišne moći ne mora da ima negativne implikacije na blagostanje finalnog potrošača. Sa druge strane, na atomiziranom nekoncentrisanom tržištu može teorijski doći do kartelizacije od strane jedne grupe ponuđača, što može imati negativne efekte na krajnje potrošače. U proseku, opšta tržišna struktura kod nas se može okarakterisati kao oligopolska.

 Kakve posledice ima bankocentričnost našeg tržišta na mogućnost srpskih preduzeća za pribavljanje svežeg kapitala? – Iz samog pitanja se nazire odgovor. Najveći broj kompanija u Srbiji je za pribavljanje kapitala isključivo usmereno na bankarske institucije u Srbiji. Banke su iz pozicije agresivnog risk takera iz perioda do 2008. godine, zahvaljujući negativnom iskustvu rastućeg NPL-a, sada zauzele poziciju konzervativnog i averzivnog investitora. Ta promena stava, zbog davanja mnogo većeg značaja menadžmentu kreditnog rizika, smanjila je verovatnoću uspostavljanja kreditnog dila. Osim toga, zbog rastućeg rizika zemlje, kredit nije pojeftinio. I kao treći faktor bih istakao ugrožene performanse kompanija koje sve teže prolaze standardni risk skrining banaka. Drugim rečima, sve je manji broj blue-chip kompanija sa kojima banke vole da rade, a obično i taj mali broj kompanija ili povlači sredstva multinacionalnih centrala ili nema potrebu za većim kreditnim sredstvima.

Ukratko, kreditno corporate tržište je postalo umrtvljeno tržište gde se dominantan deo napora usmerava ka refinansiranju postojećih kredita i naplati problematičnih plasmana.

 Vrlo često se može čuti da banke u Srbiji imaju dovoljno novca, ali nemaju kome da ga daju jer kompanije nemaju kvalitetne projekte. Kako biste iz svoje prakse konsultanta ocenili znanja naših preduzeća kada je reč o razvijanju projekta? – Tačno je da banke imaju višak likvidnosti, a manjak dobrih projektnih ideja sa strane korporativnih klijenata. Što se znanja klijenata tiče, to bih podelio na dve linije: originalnost ideja i sposobnost konceptualizacije već osmišljene ideje. Moje konsultantsko iskustvo govori da postoji problem na obe strane. Mali je broj originalnih ideja, češće vidim indigo strategiju. Na primer, nekoliko ljudi napravi dobar biznis sa jabukama, a onda krene trend kupovine zemlje na Fruškoj gori i pravljenje ogromnih zasada. Slična priča je i sa vinarijama, koje uz biznis komponentu imaju i statusnu komponentu. Međutim, i kada se pojavi nova ideja, često se javi problem u fazi konceptualizacije i kasnije operacionalizacije te ideje. U ovom segmentu se zahteva znanje iz Project Managementa, a ta oblasti za ljude iz privrede, isključujući ICT sektor i građevinu, predstavlja potpunu nepoznanicu. Retki su privrednici koji uspevaju da integrišu obe komponente i tada sam ubeđen da će ih banke dočekati raširenih ruku i odobriti im potrebna sredstva.  Više desetina velikih srpskih kompanija koje su donedavno bile na listama najuspešnijih preduzeća se u trenutku izbijanja globalne finansijske krize našlo u poziciji da se preinvestiralo, a sada je uglavnom u postupku unapred pripremljenog postupka reorganizacije. Koliko je ovaj mehanizam efikasan za preduzeća i njihove poverioce u nalaženju odgovarajućih rešenja izlaska iz krize? – Takav scenario nije iznenađenje. Eksplozivan rast velikih privatnih sistema bio je rezultat procesa privatizacije ili preuzimanja. Kada je trebalo konsolidovati narasli sistem, javio se sindrom slona na staklenim nogama pre svega zbog nepostojanja mehanizama korporativnog upravljanja. To je klasična kriza rasta preduzetničkih firmi, koje nisu profesionalizovale menadžment, nisu uvele politike, pravila i procedure, nisu inovirale znanje srednjeg menadžmenta i delegirale nadležnosti i odgovornosti. UPPR je postao navodni univerzalni lek. Ne vidim da on funkcioniše u praksi, naročito kada imate veći broj blokirajućih poverilaca, kada se UPPR uopšte i ne usvaja. I kada se usvoji, najčešće nije postavljen na realnim osnovama u smislu projekcija oporavka biznisa. Imate primere, poput Projektomontaže, da je država svojim rigidnim poreskim stavovima blokirala oporavak firmi iz UPPR-a. Ukratko, UPPR ima smisla kao psihološki mehanizam poverilaca da kupi nadu da će značajniji deo potraživanja naplatiti pre na taj način nego kroz klasičnu likvidaciju. Istovremeno, preduzeća dobijaju nadu da će strategijom zaokreta i poslovnim restrukturiranjem postaviti svoj sistem na noge.

 Šta su neophodni preduslovi da bi naše kompanije mogle da prikupljaju novac iz drugih izvora, emitujući korporativne obveznice na primer? – Ključan preduslov je postojanje finansijskog tržišta. Ono trenutno ne postoji, odnosno toliko je plitko da se može smatrati da gotovo da ne postoji. Sa druge strane, treba da postoje adekvatni kandidati za emisiju čije bi obveznice ili akcije bile interesantan tržišni materijal. Pa čak i kada bi bilo tako, postavlja se pitanje koje bi preduzeće uopšte razmišljalo o IPO na Beogradskoj berzi zbog prvog faktora koji smo prethodno pomenuli.  Uporedo sa FDI kod nas se sve češće kao kupci preduzeća ili partneri preduzeća pojavljuju i investicioni fondovi. Koliko su oni dobra opcija za finansiranje razvoja preduzeća? – Osnovna prednost fondova je raspoloživost kapitala, a osnovna mana privremeno vlasništvo, iako ni to ne mora biti mana u svim slučajevima. Fondovi kupuju preduzeće da bi podigli njihovu vrednost i da bi to isto preduzeće prodali po višoj ceni i ostvarili kapitalnu dobit. Vrlo često zbog tog motiva ne ostavljaju izvorni sektorski know-how iza sebe.

ZA VEĆINU LJUDI IZ PRIVREDE, IZUZEV ONIH IZ IT SEKTORA I GRAĐEVINE, PROJECT MANAGEMENT PREDSTAVLJA NEPOZNANICU  Koliko je srpska privreda izložena fluktuacijama na svetskom tržištu (kao na primer u slučaju Železare Smederevo ili Fijata) i koliko, u tom kontekstu, ovakva preduzeća mogu predstavljati nosioce rasta i važne aktere u industrijalizaciji u Srbiji? – Naša privreda je veoma izložena globalnim trendovima geopolitičke i ekonomske prirode. Na primer, kao visoko uvozno zavisna privreda u energetskom smislu nama odgovara pad cene nafte na svetskom tržištu. Sa druge strane, geopolitički debalans je doveo do blokiranja projekta Južni tok. Naveli ste dva primera. Železara je mnogo osetljivija na fluktuacije zbog visoke zavisnosti od cikličnosti cene čelika. Slično je recimo sa RTB Bor, samo u delu cene bakra. Automobilska industrija, iako ciklična u smislu konjukture tražnje, ipak ima značajno veći stepen predvidivosti tražnje i finansijskog rezultata. Poznato je da je naša ekonomija u periodu posle II svetskog rata bila bazirana na velikim sistemima koji su regionalno apsorbovali viškove radnika. Taj model, iako neodrživ, nije zamenjen novim modelom fragmentisane privrede gde bi značajno veći broj malih i srednjih preduzeća preuzeo ulogu značajnog poslodavca. Ali onda opet otvaramo spiralu dostupnosti kapitala, posedovanja poslovnih ideja, raspoloživosti specifičnih znanja, učaurenog mentaliteta... 

KOPAONIK

B I Z NI S FO RUM 2 015

INTERVJU

Treba nam bolja industrijska politika Prof.dr ANA TRBOVIĆ DEKANKA FEFA FAKULTET

Mi našu politiku zovemo industrijskom ali je to zapravo zastareli model subvencija određenim preduzećima

rbija se ne može pohvaliti ni modernim industrijskim

S politikama, kakve je usvojila Evropska unija, ni dovoljnim korišćenjem kapaciteta koje nam EU nudi u podizanju inovacionih kapaciteta, smatra prof. dr. Ana Trbović, dekanka FEFA fakultet.

 Koliko su u Srbiji prepoznate mogućnosti koje nudi EU za podizanje inovacionih kapaciteta u regionu i Srbiji? - Centar za promociju nauke Republike Srbije na čelu sa mr Aleksandrom Drecun, uz odličnu saradnju ministarstva zaduženog za nauku, podigao je značajno saznanja i naučne i šire stručne zajednice u vezi programa i projekata EU u oblasti inovacija. Posebno je važna promocija primera

FEFA JE ZAPOČELA OBUKE KOJE ĆE PREDUZEĆIMA OMOGUĆITI DA UZMU AKTIVNIJE UČEŠĆE U INOVACIONIM PROJEKTIMA EU uspešnih projekata iz Srbije i regiona, odnosno uspešnih naučnica i inovatorki kao što je koleginica dr Vesna Crnojević Bengin iz Novog Sada. Međutim ima još dosta prostora za širenje informacija i za posebne obuke o načinu prijave ali i pravilnom sprovođenju projekata koje podržava EU. Na primer, moj matični fakultet, Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA), ove godine će po deveti put biti glavni nosilac godišnjeg naučno-stručnog skupa povodom Dana Evrope, pored niza okruglih stolova koje redovno organizujemo. U poslednje dve godine dodatno smo ojačali saradnju sa privredom i započeli obuke koje će preduzećima omogućiti da uzmu aktivnije učešće u inovacionim projektima EU.

 Koliko su strani investitori koji otvaraju proizvodne kapacitete u Srbiji važan kanal transfera novih tehnologija

KOPAONIK

BIZN IS FOR U M 2 015

u Srbiju? - Uvođenje naprednih tehnologija proizvodnje i poslovanja na časovima ekonomije uvek se navodi kao najznačajnija prednost stranih ulaganja. Međutim često su strani investitori isključivo prodavci koji razvoj tehnologije a ponekad i samu proizvodnju ostave u nekoj drugoj zemlji. Srbija nije privukla veliki broj stranih investitora koji su uvezli tehnologiju, ali oni koji su takvi investitori značajno su doprineli našem izvozu i razvoju, bilo da je reč o proizvodnji čarapa, auto-delova ili konzervi. Pojedini strani investitori pokazali su nam i kako uspešno ostvariti saradnju sa prosvetom kako bi se proizveli kadrovi koji nedostaju a veliki broj je poslužio za primer naprednije organizacije preduzeća, odnosa prema životnoj sredini i zajednici.

 Gde je mesto Srbije i njenih industrijskih politika u okviru novog talasa industrijalizacije u Evropi koji podrazumeva i intenzivnu robotizaciju i automatizaciju proizvodnih procesa? - Evropa ima takozvane pametne mere politike koje su usmerene na podršku razvoja tehnologije ili saradnje između prosvete i privrede ne jednog već većeg broja preduzeća na način da se stvori proizvod ili usluga veće dodate vrednosti. Mi našu politiku zovemo industrijskom ali je to zapravo zastareli model subvencija određenim preduzećima, često gubitašima, koji paradoksalno podržava neproduktivnost. Politika privlačenja stranih ulaganja kod nas takođe nije bila usmerena na ona koja će doneti nove tehnologije već smo kao poreski obveznici često podržavali strance koji zapošljavaju nekvalifikovane radnike. Bilo je i slučajeva kada smo, apsurdno, stvarali nelojalnu konkurenciju postojećim privrednicima koji su taj program kroz dažbine finansirali. Pored pametnijih mera industrijske politike još je važnije unaprediti opštu poslovnu klimu, ozbiljno reformisati prosvetu i restruktuirati javni sektor da bi rasteretili privatni sektor i podržali preduzetničku inicijativu. 

INTERVJU

Nove mere za fer uslove poslovanja Ministarstvo preduzima niz mera iz svoje nadležnosti za smanjenje sive ekonomije

oljom organizacijom inspekcija i novim zakonskim

B rešenjima ministarstvo podstiče fer odnose na tržištu, kaže Vesna Kovač, državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija.

 Šta će ministarstvo trgovine u svom domenu preduzeti da zaštiti legalne proizvođače i trgovce od nelojalne konkurencije iz sive ekonomije? – Država, a samim tim i Ministarstvo nadležno za poslove trgovine, bori se na dva načina protiv nelojalne, odnosno sive ekonomije: kreiranjem adekvatnog zakonskog okvira i kontrolom primene postojećih propisa. Što se tiče prvog, Zakonom o trgovini propisana je posebna tužba za delo nepoštene tržišne utakmice koja omogućava utvrđivanje radnje nepoštene tržišne utakmice i zabrana njenog daljeg vršenja. Stvaranjem mogućnosti samim učesnicima na tržištu da protiv svojih nefer konkurenata podnose tužbe zbog nepoštene tržišne utakmice i zahtevaju nadoknadu štete, u naš pravni poredak uvoden je pravni instrument koji do tada nije postojao. U pripremi je Nacrt zakona o oglašavanju u koji će biti prenete odredbe Direktive o obmanjujućem i uporednom oglašavanju, što će precizirati fer pravila koja se tiču oglašavanja. Takođe, u pripremi je i Nacrt zakona o inspekcijskom nadzoru, kojim treba da se uspostavi bolja koordinacija i funkcionisanje inspekcijskih organa, i prošire njihova ovlašćenja.  Koliko spremno srpska privreda očekuje potpunu liberalizaciju trgovine sa Unijom i potpunu primenu SSP? – Već se sada, i pre dostizanja pune harmonizacije sa evropskim standardima, može zaključiti da su dosadašnji napori naše privrede u osvajanju evropskog tržišta dali određene pozitivne rezulatate. Ukoliko posmatramo period od potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju do danas, uočava se kontinuirani rast izvoza iz Srbije u EU iz godine u godinu, izuzev u periodu ekonomske krize. Izvoz u EU u 2008. godini iznosio je 4,3 milijarde evra, a 2014. 7,2 milijardi evra, dakle ostvaren je rast izvoza od 67 odsto. Zahvaljujući intenziviranju izvoza, došlo je do rasta učešća

VESNA KOVAČ

DRŽAVNI SEKRETAR U MINISTARSTVU TRGOVINE, TURIZMA I TELEKOMUNIKACIJA

EU u ukupnom izvozu Srbije u svet, i to sa 57 na 63 odsto. Takođe, pokrivenost uvoza izvozom je značajno porasla, na primer u 2008. godini pre potpisivanja SSP, pokrivenost uvoza izvozom je iznosila 46 odsto, a u 2014. godini ovaj parametar u razmeni sa EU dostigao je čitavih 74 odsto. Još jedan pozitivan rezultat je svakako i promena strukture srpskog izvoza u odnosu na period od pre tri godine, kada su najznačajniji izvozni proizvodi u EU bile sirovine i poljoprivredni proizvodi, a danas se na prvom mestu u izvozu u EU nalaze industrijski proizvodi (automobili, električne mašine i delovi). Imajući u vidu da se suficit u razmeni

SRPSKA POLJOPRIVREDA POKAZUJE VEOMA VISOK NIVO KONKURENTNOSTI I IMA KVALITET KOJI MOŽE DA ZADOVOLJI EVROPSKOG POTROŠAČA poljoprivrednih proizvoda realizuje iz godine u godinu i kreće se u nivou 350 do 400 miliona evra, može se konstatovati da srpska poljoprivreda već sada pokazuje veoma visok nivo konkurentnosti i da ima kvalitet koji može da zadovolji evropskog potrošača.

 Koliko ministarstvo merama iz svog domena može da podstakne veći izvoz iz Srbije? – Najveći spoljnotrgovinski partneri Srbije su EU, zemlje CEFTA i zemlje Carinske unije (Rusija, Belorusija i Kazahstan), gde ukupno plasiramo skoro 90 odsto izvoza. Sa ovim zemljama Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Potrebno je dalje raditi u ovom domenu, pre svega kroz prevazilaženje necarinskih barijera koje otežavaju poslovanje kompanija, jer često u okviru CEFTA sporazuma pojedine zemlje donose uredbe kojima uvode određene prepreke u trgovini (kršenje ovog sporazuma od strane Makedonije u trgovini žitaricama i Albanije u uvozu lekova). 

KOPAONIK

B I Z NI S FO RUM 2 015

INTERVJU

Sa boljom infrastrukturom, više gostiju Obnova „Sava“ centra značajno bi doprinela bržem rastu kongresnog turizma u Srbiji

eograd, Novi Sad, Subotica, Vršac, Zlatibor i Kopao-

B nik imaju dobre uslove za razvoj kongresnog turizma,

ali da bi smo privukli više kongresnih gostiju, treba nam još mnogo truda i ulaganja, kaže Renata Pindžo, pomoćnik ministra trgovine, turizma i telekomunikacija.

 Koje bi Srbija preduslove trebalo da obezbedi da bi mogla da iskoristi šansu da postane destinacija za kongresni turizam? - Srbija od osnovanja Kongresnog biroa 2007 godine (72. mesto), beleži rast na listi najboljih kongresnih destinacija i trenutno se nalazi na 42. mestu. Beograd je u 2014. godini dobio 16 novih hotela od kojih će svakako neki od njih zauzeti značajno mesto u kongresnom turizmu. Da bismo kongresnom gostu postali još atraktivniji neophodne su

SVAKI SEGMENT TURIZMA UKOLIKO SE MUDRO OSMISLI I INVESTIRA, POVLAČI NOVO ZAPOŠLJAVANJE investicije za obnovu osnovne infrastrukture, prvenstveno u kongresni centar, u našem slučaju, inoviranje najvećeg i najznačajnijeg kongresnog centra „Sava“ ali i u prateće proizvode i nove tehnologije koje pružaju kompletnu uslugu. Izuzetno je važna saobraćajna infrastruktura koja podrazumeva dobru povezanost saobraćajnih centara vazdušnog, drumskog i železničkog saobraćaja sa kongresnim centrima u zemlji. Kongresni gost je dobrodošao i zbog toga što odseda u hotelima visoke kategorije, plaća kotizaciju za učešće na kongresu, troši novac na domaćim lokacijama i na domaće proizvode. Pored glavnog grada, uslove za razvoj kongresnog turizma svakako imaju i Novi Sad, Subotica, Vršac, Zlatibor, Kopaonik, i drugi.

 Koliko bi razvoj turizma mogao da pomogne većem zapošljavanju u Srbiji?

KOPAONIK

BIZN IS FOR U M 2 015

Dr RENATA PINDŽO

POMOĆNIK MINISTRA TRGOVINE, TURIZMA I TELEKOMUNIKACIJA

- U poslednje vreme, svedoci smo otvaranja smeštajnih kapaciteta kako u gradovima tako i npr. u planinskim centrima Srbije koji su u isto vreme otvorili i radna mesta za građane iz okolnih mesta. Mogućnost za ulaganje ili obnove kulturno-istorijskog nasleđa Srbije na određenim lokalitetima kao i novi infrastrukturni projekti bi trebalo dodatno da angažuju radnu snagu. Uopšte, svaki segment turizma (bilo da je reč o infrastrukturnim projektima, kreiranju novih turističkih proizvoda, promociji i sl.) ukoliko se mudro osmisli i investira, ne može biti realizovan bez upošljavanja. U velikoj tržišnoj utakmici, moramo pripremljeni da dočekamo nove izazove, tehnologije, evropske trendove. Kada to kažem mislim da posebnu pažnju treba posvetiti edukaciji i treninzima (poseban naglasak na „long life learning process“, ali i obrazovanju novih kadrova u turizmu).

 Kako ministarstvo može da podstakne ravnomerniji regionalni razvoj kroz razvoj turističke ponude Srbije? - Važan preduslov za ukupan ravnomerni razvoj, pa i za razvoj turizma su pre svega, završetak osnovnih infrastrukturnih koridora 10 i 11, kao i razvoj koridora 7 koji je važan zbog realizacije ciljeva Dunavske strategije. To je zajednički zadatak Vlade Srbije. Završetak ovih velikih infrastrukturnih projekata, itekako će pozitivno uticati na rezultate u turizmu jer će mnoge destinacije učiniti dostupnijim. U razvijenim turističkim zemljama važi pravilo: “nema razvoja destinacije ukoliko nema razvijenog avionskog saobraćaja”. Mi za sada, uslovno rečeno, imamo jedan međunarodni aerodrom “Nikola Tesla” koji u 2014. godini beleži rekordan rast broj putnika u Evropi za oko 32%, a taj broj se na kraju 2014. procenjuje na 4,6 miliona putnika. Osposobljavanje i stavljanje u funkciju još nekog aerodroma za međunarodni saobraćaj, poput aerodroma u Nišu, svakako će pomoći razvoju turizma. Uz to, Ministarstvo će nastojati da podrži projekte koje kandiduju lokalne samouprave, a koji su potpuno spremni za realizaciju, odnosno one koji imaju pripremljenu i usvojenu projektno-tehničku dokumentaciju kao i one čija se realizacija planira iz sredstava različitih EU fondova. 

KOMENTAR

Svi sa iste crte  Kakva je uloga medija u reformama i koliko su danas oni slobodan prostor za kritičko sagledavanje rešenja koje je u tom procesu izabrala vlada? - Kao odgovor na ovo pitanje dovoljno je da se osvrnem na reformske procese u medijskoj sferi koji će obeležiti ovu godinu. Konačna privatizacija tj. izlazak države iz (su)vlasničke strukture u medijima, uvođenje projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja i digitalizacija televizijskog signala predstavljaju samo deo ključnih reformskih procesa koji se odvijaju kroz primenu nedavno usvojenog seta medijskih zakona. O svim procesima se sa više ili manje razumevanja, profesionalizma i objektivnosti vode svakodnevne debate u različitim medijima. Ovakvim proaktivnim, transparentnim i inkluzivnim pristupom na konkretnom primeru pokazujemo da kritičko sagledavanje izabranih rešenja samo može doprineti poboljšanju u sferi koje nam je svima od izuzetnog značaja i koja je pod lupom domaće i inostrane stručne javnosti. Vlade Srbije. Najveća zamka u koju bi Vlada mogla da upadne jeste da počne da deli medije na „podobne“, koji hvale sve što Vlada uradi, i „nepodobne“, koji kritikama ukazuju na pogrešne odluke i manjkavosti u pojedinim zakonskim predlozima. Vladi su, ako je stvarno opredeljena za reforme, mnogo potrebniji mediji koji nastoje da ukažu na greške, sa ciljem da se one isprave pre nego što naprave nepopravljive štete. Godinama unazad političari i na vlasti i u opoziciji su, uz svesrdnu pomoć medija, promovisali populizam, koji se kod građana lako „prima“, ne shvatajući da će baš populizam jednog dana biti velika smetnja reformama. Ako se više od decenije kreira mišljenje da je svaka privatizacija „pljačkaška“, mada je bilo takvih, onda će se to obiti o glavu i onima koji pokušaju da nađu kupce i za najveće gubitaše, koji su godinama živeli samo zahvaljujući subvencijama iz budžeta. I njih će neko optužiti za rasprodaju „porodičnog srebra“. Nisam siguran da li Vlada shvata da će njen „medeni mesec“ sa pojedinim medijima prestati onog momenta kada krene u prave reforme. Tog

časa moći će da računa pre svega na podršku kritičkih medija, koji i jesu kritički samo zato što nastoje da prikažu stvarno stanje u srpskom društvu, ekonomiji, kulturi, zdravstvu, obrazovanju i svim sferama života. Takvi će mediji prikazivati stvarno stanje i kada reforme, ako ih bude, počnu da daju rezultate. To je način da mediji pomognu reformama, da ne skrivaju ni greške, ni uspehe.

SAŠA MIRKOVIĆ

POMOĆNIK MINISTRA KULTURE I INFORMISANJA

 Koliko je novi način konkurisanja medija za sredstva iz budžeta u funkciji podizanja kvaliteta informisanja a koliko bi mogao predstavljati izvor nesigurnosti za poslovanje medijskih kuća, pogotovo u unutrašnjosti gde ima manje kompanija oglašivača kao alternativnog izvora finansiranja medija? - Zakonom o javnom informisanju i medijima je po prvi put definisano šta je to javni interes što je ključni preduslov za uvođenje modela projektnog sufinansiranja u medijskoj sferi. Komisije za izbor najkvalitetnijih projekata na svim nivoima vlasti većinski će sačinjavati članovi predloženi od strane novinarskih asocijacija i medijskih udruženja tako da ne treba sumnjati da će doći do povećanja kvaliteta informisanja u medijima. Ministarstvo kulture i informisanja je ove godine značajno uvećalo sredstva koja se raspodeljuju na konkursima za projektno sufinansiranje. Očekujemo da će se po okončanju procesa privatizacije isti proces dogoditi i na nižim nivoima vlasti. To će biti najbolji odgovor svima onima koji su zabrinuti za opstanak medija koje očekuje privatizacija a kojih po podacima Agencije za privatizaciju trenutno ima ukupno 76.

„Nepodobne“ treba slušati, a ne ućutkivati  Da li svi mediji imaju podjednak i slobodan pristup informacijama iz Vlade Srbije i kako mediji mogu da pomognu u procesu reformi? emaju svi mediji jednak pristup informacijama iz

N Vlade Srbije. Najveća zamka u koju bi Vlada mogla MILAN ĆULIBRK

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK NIN-a

da upadne jeste da počne da deli medije na „podobne“, koji hvale sve što Vlada uradi, i „nepodobne“, koji kritikama ukazuju na pogrešne odluke i manjkavosti u pojedinim zakonskim predlozima. Vladi su, ako je stvarno opredeljena za reforme, mnogo potrebniji mediji koji nastoje da ukažu na greške, sa ciljem da se one isprave pre nego što naprave nepopravljive štete. Godinama unazad političari i na vlasti i u opoziciji su, uz svesrdnu pomoć medija, promovisali populizam, koji se kod građana lako „prima“, ne shvatajući da će baš populizam jednog dana biti velika smetnja reformama. Ako se više od decenije kreira mišljenje da je svaka privatiza-

cija „pljačkaška“, mada je bilo takvih, onda će se to obiti o glavu i onima koji pokušaju da nađu kupce i za najveće gubitaše, koji su godinama živeli samo zahvaljujući subvencijama iz budžeta. I njih će neko optužiti za rasprodaju „porodičnog srebra“. Nisam siguran da li Vlada shvata da će njen „medeni mesec“ sa pojedinim medijima prestati onog momenta kada krene u prave reforme. Tog časa moći će da računa pre svega na podršku kritičkih medija, koji i jesu kritički samo zato što nastoje da prikažu stvarno stanje u srpskom društvu, ekonomiji, kulturi, zdravstvu, obrazovanju i svim sferama života. Takvi će mediji prikazivati stvarno stanje i kada reforme, ako ih bude, počnu da daju rezultate. To je način da mediji pomognu reformama, da ne skrivaju ni greške, ni uspehe.

KOPAONIK

B I Z NI S FO RUM 2 015

INTERVJU

Jačanje privrede od 2016. Pravilnim potezima Vlada može da u značajnoj meri ubrza rast privrede i zapošljavanje

TOPLICA SPASOJEVIĆ

PREDSEDNIK UDRUŽENJA KORPORATIVNIH DIREKTORA

rbija nije uspela da očuva svoju industriju i teško

S može da se pridruži Evropi koja je napustila koncept

oslanjanja na tercijarni sektor kao okosnicu razvoja i vratila se razvoju industrije ali na novim, modernim osnovama. Srbija eventualno može da obnovi deo svojih kapaciteta koji bi, možda, mogli naći svoju nišu na tržištu u saradnji sa kineskim partnerima koji su najavili velike investicije u regionu, ocenjuje Toplica Spasojević, predsednik ITM Grupe. Tu šansu bi naročito mogle da iskoriste firme iz oblasti energe-

NAŠA ZEMLJA MOŽE DA POKUŠA DA OBNOVI DEO PREŽIVELIH PREDUZEĆA, OBRAZOVNIH INSTITUCIJA, INSTITUTA I INDUSTRIJSKIH RADNIKA tike, infrastrukture i logistike. Spasojević mogućnost za privlačenje stranih investicija i podsticanje privrednog razvoja vidi pre svega u oblasti javno privatnog partnerstva. Dobri primeri takve saradnje

KOPAONIK

BIZN IS FOR U M 2 015

su partnerstva vlade i Fijata, osnivanje Air Serbia i projekat „Beograd na vodi“. „Ubrzo za njima će doći investicije u infrastrukturu, energetiku (hidroelektrane), javne garaže, banjska lečilišta i slično. To će sigurno ohrabriti i manje sredine da sarađuju sa privatnim investitorima“, smatra Spasojević. Da bi ove investicije mogle da se u potpunosti operacionalizuju, važno je stvoriti stabilan makroekonomski okvir i unaprediti poslovnu klimu. Neke od ovih mera, poput borbe protiv korupcije, ograničavanje javne potrošnje, nastavak privatizacije i mere korporativizacije i restrukturiranja u javnim preduzećima, daju nadu da će ukupan okvir za poslovanje biti unapređen. Ipak, neki zakoni još nisu izmenjeni na način koji bi odgovarao domaćim i stranim investitorima. To se pre svega odnosi na izmene i dopune zakona o planiranju i izgradnji, kojim su postojeća rešenja značajno poboljšana, ali se i ovog puta odustalo od rešavanja pitanja konverzije, ističe Spasojević.

 Šta su mogućnosti industrijalizacije u Srbiji u kontekstu evropskih politika industrijalizacije i planova Kine da industrijalizuje CEE (kroz industrijske zone)?

ŠANSA

DOBRI POTEZI

POZITIVAN IMIDŽ

Domaće firme iz oblasti energetike, infrastrukture i logistike imaju šanse da u saradnji sa kineskim firmama iskoriste svoje znanje i iskustvo.

Borba protiv korupcije, ograničavanje javne potrošnje, nastavak privatizacije i kontrola i racionalizacija u javnim preduzećima dobri su potezi Vlade.

Intenzivno predstavljanje naših privrednih potencijala u svetskim metropolama i konstruktivna diplomatska aktivnost donele su pozitivan imidž našoj zemlji.

– Srbija nije imala sreće ili mudrosti da sačuva svoje industrijsko nasleđe i da ga dalje razvija. Nespretnom politikom dezintegrisani su veliki industrijski sistemi koji su pažljivo bili ukomponovani u jedan funkcionalan mehanizam. Poljoprivreda, rudarstvo, hemijska, prehrambena i druge grane bile su povezane i činile su jednu celinu. Koncept da usluge mogu da čine okosnicu razvoja je napušten i Evropa intenzivno razvija 34 grupe industrijskih politika. Naša zemlja može da pokuša da obnovi deo preživelih preduzeća, obrazovnih institucija, instituta i industrijskih radnika. Industrijski kapaciteti su ozbiljan kapital posebno imajući u vidu potencijalni dolazak kineskih investitora. Njima su takođe potrebni partneri za njihove ambiciozne planove u regionu.

 Gde je tu mesto domaćih kompanija s obzirom na to da, na primer, kineske investicije podrazumevaju i uvoz radnika i materijala iz Kine i njihovih podizvođača? – Domaće firme iz oblasti energetike, infrastrukture i logistike imaju šanse da u saradnji sa kineskim firmama iskoriste svoje znanje i iskustvo. Da bi se lakše ušlo u Evropu, neophodni su logistički habovi za transport i skladištenje robe. Takođe, neophodno im je i da imaju kapacitete gde bi mogli da oplemene robu i da je prodaju kao „made in Serbia“. Naša preduzeća iz oblasti energetike i niskogradnje mogu da budu ozbiljni partneri kineskim i drugim firmama. Zajednički nastup u regionu je sigurno dobar koncept koji bi pomogao obema stranama.  Koliko veliki sporazumi, kakav je trgovinski sporazum između SAD i Evrope, mogu da utiču na pogoršanje ili poboljšanje mesta Srbije kao (potencijalne) industrijske zemlje? – Trgovinski sporazumi sa velikim zemljama po definiciji daju prednost jakim ekonomijama i jakim preduzećima. Međutim, malim firmama se ukazuje prilika da se sučeljavaju sa modernim pristupom proizvodnji i marketingu. Ako je to podržano i odgovarajućim državnim politikama, može da se dođe do konkurentnog proizvoda. Naravno, ako je stvorena dobra poslovna klima pogodna za investiranje, uz velike direktne investicije moguće je stvoriti potpuno modernu ekonomiju. Uz konkurentne cene radne snage, dobru državnu administraciju, infrastrukturu može da se kreira.  Koliko su mere Vlade u poslednjih godinu dana, od makroekonomskih do onih u oblasti zakonodavstva, promenile relativno nepovoljnu investicionu klimu?

– U poslednjoj godini Vlada je preduzela niz reformskih poteza. Borba protiv korupcije, ograničavanje javne potrošnje, nastanak privatizacije, kontrola i racionalizacija javnih preduzeća su neke od dobro postavljenih stvari. Intenzivno predstavljanje naših privrednih potencijala u svetskim metropolama i konstruktivna diplomatska aktivnost donele su pozitivan imidž naše zemlje u očima investicione javnosti. Za očekivati je da će ovi napori dovesti do jačanja performansi privrede već u 2016. godini.

ODLIČAN PRIMER JAVNO PRIVATNOG PARTNERSTVA JE SARADNJA VLADE SRBIJE I ETIHADA NA PROJEKTU AIR SERBIA

 Šta je, po vašem mišljenju, osnovni razlog relativno malog broja javno privatnih partnerstava? – Javno privatno partnerstvo je nedovoljno razvijeno u Srbiji pre svega zbog ideoloških predrasuda koje još uvek vladaju u našem društvu. Koreni datiraju iz komunističke prošlosti, ali i nespretnih privatizacija iz devedesetih godina. Nedostatak investicija i velika nezaposlenost će sigurno uticati da Vlada i lokalne samouprave budu fleksibilnije i mnogo otvorenije za ideje domaćih i stranih preduzetnika. Primeri koje daje Vlada svojom saradnjom na projektima Fijata, Air Serbia, Beograd na vodi sigurno će ohrabriti i manje sredine da sa manje straha počnu da sarađuju sa privatnim investitorima.  U kojim oblastima vidite najveću mogućnost za javno

KOPAONIK

B I Z NI S FO RUM 2 015

privatna partnerstva i u uslovima krize i koje biste pozitivne primere naveli? – Investicije u infrastrukturu, turizam, komunalne poslove i obnovu industrijskih preduzeća su sigurno oblasti koje imaju najviše šansi da uspeju. Odličan je primer saradnje Vlade Srbije i Etihada na projektu Air Serbia. Strateški partner sa znanjem i investicijama kada se udruži sa kvalitetnom infrastrukturom daje kvalitetan rezultat kao što je danas Air Serbia, regionalni lider sa velikim ambicijama.

 Da li su, po vašem mišljenju, domaće kompanije dovoljno finansijski i stručno osposobljene za ovakav vid poslovanja ili je ovo prvenstveno šansa za strane kompanije?

– Domaće kompanije imaju znanja i finansijske podrške za manje projekte. To se odnosi, pre svega, na manje sredine van glavnih investicionih destinacija. U vremenu, kada su transferi iz republike smanjeni, a potrebe za obnovom ostarele komunalne infrastrukture znatno uvećane, partnerstvo sa domaćim investitorima su razumno rešenje.

Kada ovi projekti postanu deo naše svakodnevnice, mali i veliki domaći investitori će se slobodnije uključiti. Pored velikih projekata od 200 miliona do tri milijarde evra, i drugi projekti (komunalni otpad, garaže i sl.) od 100.000 evra do milion evra dobiće pun legitimitet.

 Koliko su danas lokalne samouprave danas spremne da i same postanu preduzetnički motivisane i sposobne da postanu partneri kompanija u javno privatnom partnerstvu? – Lokalne samouprave su zbog delovanja medija potpuno eksponirane u javnosti i podložne su njenom sudu. Nikad u istoriji građani nisu uzeli ovoliko učešća u izborima i praćenju rada svojih izabranih predstavnika. Da bi održali izborna obećanja i popravili život svojih građana, lokalni lideri su prinuđeni da uđu u investicione cikluse. S obzirom na to da dosadašnji izvori finansiranja presušuju (porezi, transferi, doprinosi od lokalnog biznisa), nove forme investiranja (kao što je PPP) pomoći će da se dođe do neophodnih poboljšanja uslova života građana.

Strane kompanije će sigurno preferirati velike projekte i direktnu saradnju sa Vladom.

 Koliko bi nove odredbe Zakona o planiranju i izgradnji mogle pomoći u podsticanju javno privatnog partnerstva i koliko su lokalne samouprave danas stručno sposobne da iznesu ovakvu vrstu ulaganja? – Bio sam iskreni zagovornik promena zakona o planiranju i izgradnji, koji bi ubrzao naš privredni rast. Nažalost, on nije

DA BI ODRŽALI IZBORNA OBEĆANJA I POPRAVILI ŽIVOT SVOJIH GRAĐANA, LOKALNI LIDERI SU PRINUĐENI DA UĐU U INVESTICIONE CIKLUSE dovršen sa pitanjem konverzije prava korišćenja u pravo svojine, ali je sigurno pomak napred. Ubrzanje izgradnje svih vrsta objekata, uključujući „PPP“ projekte, definitivno će označiti novu etapu za građevinsku industriju. Lokalne samouprave već godinama, posredstvom USAID-a, NALED-a i drugih organizacija iz EU, dobijaju stručnu obuku i informacije o potencijalnim formama i iskustvima iz razvijenih zemalja.

 O kojoj vrednosti i obimu poslova potencijalno govorimo kada je reč o pokretanju javno privatnih inicijativa? – U ovom momentu led su probile najveće investicije (Air Serbia, Fijat, Beograd na vodi). Ubrzo za njima će doći investicije u infrastrukturu, energetiku (hidro elektrane), javne garaže, banjska lečilišta i slično.

KOPAONIK

BIZN IS FOR U M 2 015

 Koliko su ovakvi skupovi platforma za formulisanje zajedničkih interesa a koliko za ukrštanje stavova domaćih i inostranih kompanija prisutnih u Srbiji? – Kopaonik biznis forum je jedinstveno mesto na kome, već 20 godina, akademska, poslovna i administrativna elita razmenjuje iskustva i ideje. Uveren sam da su mnogi učesnici otišli sa ovog mesta bogatiji za kontakte i drugačije viđenje istih stvari. Sigurno je da ima i različitog pristupa, u pojedinim situacijama između domaćih i stranih firmi. Međutim, popravljanje privrednog ambijenta je u interesu obe grupacije.

 Ko, po vašem mišljenju, ima snažniji uticaj na modeliranje javnih politika strani investitori ili domaći preduzetnici i koliko su potezi Vlade izbalansirani da idu u korist jednima i drugima? – Velike međunarodne korporacije koje su zainteresovane za ulaganje u Srbiju, definitivno, imaju niz prednosti kod pregovora sa Vladom. Obično dolaze iz zemalja koje oblikuju svetsku politiku, a imaju ekonomsku moć. Vlade često svesno daju bolje uslove velikim stranim investitorima. Cilj je da se stvori kritična masa dobavljača u jednoj grani (Fiat i automobilska industrija) ili da se Srbija postavi na investicionu mapu sveta (Beograd na vodi i Emar properties u građevinskoj industriji). Ovakvi potezi Vlade indirektno, u značajnoj meri, podržavaju domaću privredu. Domaća preduzeća imaju koristi kao dobavljači i koriste povoljnu investicionu klimu. Pravilnim potezima Vlada može da u značajnoj meri ubrza rast privrede i zapošljavanje. 

KOMENTAR

GORAN PITIĆ

PREDSEDNIK UPRAVNOG ODBORA SOCIETE GENERALE SRBIJA

Najteže je malim preduzećima

Sprečavanje buduće štete

 Bankari često kažu da domaće kompanije podnose nekvalitetne projekte koje banke ne mogu da podrže. U kojim oblastima preduzećima nedostaje znanje u osmišljavanju projekata (nedostatak ideja, kredibilno razvijenog plana operacionalizacije, nešto drugo)?

 Koliko je nedavnim izmenama i dopunama Zakona o bankama otvoren put za rešavanje pitanja slučajeva problematičnih banaka i da li je on zakasnio?

SLAVKO CARIĆ

PREDSEDNIK IZVRŠNOG ODBORA ERSTE BANKE

praksa koja će se zasnivati na striktnoj kontroli unapred definisanih parametara i kojom bi se u sistemu ranog upozoravanja praktično automatski aktivirale određene preventivne mere u bankama čije se finansijsko stanje pogoršalo. Mere su definisane u takozvanom planu oporavka koji mora biti odobren od

ema mesta generalizaciji. I dalje po-

N stoji nemali broj kompanija koje i u ovako teškim uslovima uspevaju da kvalitetno realizuju svoje projekte. Problem je svakako što je veoma mali broj novih investicionih zahteva. To opet nije iznenađujuće imajući u vidu stepen nesigurnosti koji postoji i na domaćem tržištu i na svetskim tržištima. Naše tržište je pak opterećeno i ozbiljnim strukturnim disproporcijama, visokim javnim dugom, neefikasnom državom, visokim nivoom problematičnih kredita i povećanim nivoom rizika u poslovanju. Najteže je svakako malim preduzećima jer su u njihovom slučaju problemi najsloženiji (od nepostojanja čak i adekvatnih zakonskih normi, pa sve do problema sa finansiranjem). Ta preduzeća iako imaju solidne ideje, ne uspevaju da ih razrade na način koji bi rezultirao projektom prihvatljivim za banku. Nedostaje im kvalitetan investicioni plan sa dobrom procenom vrednosti investicije, prihvatljivim planom koji se odnosi na izvore finansiranja, ali i realnom projekcijom njene isplativosti. Veća primena i dalji razvoj konsaltinga u ovoj oblasti svakako bi doprineo da ovom segmentu klijenata povoljni izvori finansiranja budu dostupniji.

Usvajanjem Izmena i dopuna Zakona o

B bankama predviđa se jedna dobra

strane Centralne banke. Dakle, proces oporavka, spasavanja, stečaja ili likvidacije sada je jasniji, transparentniji i predvidiviji, što je neophodan preduslov za dalji razvoj finansijskog sektora i investitore uopšte. Da li je kasno? Ukoliko se osvrnemo na teret od 800 miliona evra koji su poreski obveznici potrošili na ranije likvidacije, a implementacijom ovakvog zakona pre pet godina bi ta šteta bila drastično manja (možda u nekim slučajevima pravovremenom intervencijom korektivnim merama ne bi ni došlo do likvidacije), onda je odgovor jasan. Ako pogledamo u budućnost i ekonomske izazove koji nisu laki i koji će verovatno dovesti neke banke u nemirne vode, fragmentisanost domaćeg tržišta koja će sigurno voditi ka daljoj konsolidaciji, ali i mogućim ulascima novih igrača na tržište, onda će ovaj Zakon, uz povremenu reviziju i poboljšanje stepena i načina kontrole, sigurno sprečiti štetu za sve stakeholdere, koja bi nastala ukoliko ovakav proces ne bi bio regulisan.

Subvencionisati investicione kredite  Kako u makroekonomskom okviru zadatom fiskalnom stabilizacijom procenjujete kreditnu aktivnost bankarskog sektora u narednom periodu? va godina će zasigurno biti teška za bankarski sek-

O tor. Mere štednje koje je država uvela i koje će se MARINOS VATHIS

PREDSEDNIK IZVRŠNOG ODBORA VOJVOĐANSKE BANKE

prema najavama predstavnika države nastaviti i u narednom periodu, ostaviće posledice kako na privredu tako i na stanovništvo. Kako bi klijenti u što manjoj meri osetili posledice mera štednje, Vojvođanska banka će prilagoditi svoje postojeće proizvode ili uvesti nove. Međutim, suočićemo se sa efektom istiskivanja kroz koncentraciju tržišta na državu i nekoliko velikih korporativnih klijenata sa prihvatljivim kreditnim rizikom, što dovodi do viška likvidnosti u bankarskom sektoru. Kreditna sposobnost klijenata ostaje kao goruće pitanje: gde plasirati sredstva, kako zadržati stare klijente i privući nove? U 2014. godini primetan je pad kreditiranja privrednog sektora, naročito investicionih i dugoročnih kredita usled

niske agregatne tražnje, malobrojnih investicija i problema nenaplativih kredita. Srećom, država je reagovala inicirajući program subvencionisanih kredita sa ciljem da poveća agregatnu tražnju po povoljnijim uslovima i time poboljša privrednu aktivnost u zemlji. Vojvođanska banka je aktivno učestvovala u ovom programu, i nalazi se među prvih sedam banaka na tržištu sa odobrenih preko sedam milijardi dinara uglavnom mikro, malim i srednjim preduzećima. Nadamo se da će sličan program uslediti i u 2015. godini za investicione kredite. Tokom 2015. godine naš oslonac je na pružanju usluga i proizvoda visokog kvaliteta stanovništvu i komercijalnim klijentima, zadovoljavanju kratkoročnih potreba za likvidnošću profitabilnih kompanija i dugoročnog finansiranja za investicione projekte.

KOPAONIK

B I Z NI S FO RUM 2 015

INTERVJU

Ekonomski kokus – parlament otvara vrata privredi i građanima Ekonomski kokus treba da omogući izgradnju konsenzusa između pozicije i opozicije oko ključnih ekonomskih pitanja

VLADIMIR MARINKOVIĆ

PREDSEDNIK EKONOMSKOG KOKUSA

VLADAN ATANASIJEVIĆ

PREDSEDNIK UO NALED

novembru 2014. na inicijativu Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i Međunarodnog republikanskog instituta

U (IRI) Narodna skupština dobila je prvi kokus, po ugledu na američki Kongres. Ekonomski kokus osnovan je sa ciljem usaglašavanja

političkog delovanja i izgradnje konsenzusa između pozicije i opozicije oko ključnih ekonomskih pitanja kroz otvoreni i stalni dijalog sa privredom, opštinama i građanima. Kako su nezaposlenost, nizak privredni rast, pad konkurentnosti i nivoa investicija dugi niz godina ključni problemi, ocenjeno je da je neophodna snažnija uloga parlamenta u podsticanju reformi i borbi za ekonomski prosperitet.

VLADIMIR MARINKOVIĆ

VLADAN ATANASIJEVIĆ

 Opišite u jednoj rečenici šta je po vama suština Ekonomskog kokusa. – Stalno unapređenje dijaloga parlamenta i predstavnika građana i privrede u cilju dalje demokratizacije društva i izgradnje najpovoljnijeg mogućeg ambijenta za investicije i zapošljavanje.

 Opišite u jednoj rečenici šta je po vama suština Ekonomskog kokusa. – Velika šansa da povratimo snagu i ugled Skupštini i stvorimo uslove za brži ekonomski razvoj kroz otvoreni dijalog i saradnju javnog, privatnog i civilnog sektora.

 Zašto je važno da se privrednici i ci Kakav je značaj inicijative NAvilni sektor uključe u rad Ekonomskog U CILJU ŠTO BOLJE SARADNJE LED-a i IRI-a da Narodna skupština kokusa? SA PRIVREDNICIMA UVEŠĆEMO – Godinama je učešće privrede u izdobije Ekonomski kokus? – Podrška IRI-a i NALED-a radu gradnji regulatornog okruženja bilo INSTITUT „OTVORENIH VRATA“ Ekonomskog kokusa je od velikog skromno. Regulatorni indeks Srbije GDE ĆE POSLANICI JEDNOM značaja imajući u vidu njihove stalne kojim NALED meri kvalitet zakonoMESEČNO PRIMATI PRIVREDNIKE davnog procesa pokazuje da smo tek inicijative za unapređenje poslovanja, ali i veoma značajne analize svih na 41,8% željenog standarda kako bi parametara koji utiču na poslovanje taj proces trebalo da izgleda. Privreda privrednih subjekata. Inicijative IRI-a i NALED-a dopričesto nije deo radnih grupa za pisanje zakona, tek trećina nose da narodni poslanici, bez obzira na partijsku pripadnacrta prođe javnu raspravu, a dve trećine propisa usvaja nost, imaju aktivnu ulogu u procesu donošenja zakona, se po hitnom postupku bez mišljenja privatnog i civilnog upoznaju se sa njima i svojim predlozima i sugestijama sektora društva. Ekonomski kokus pruža šansu da direktno doprinesemo procesu donošenja zakona kroz razgovor doprinesu da zakonska rešenja budu primenjiva i u skladu s poslanicima koji su ključna karika u postupku usvajasa potrebama građana.

KOPAONIK

BIZN IS FOR U M 2 015

 Koji su dosadašnji rezultati Kokusa i kako biste ih ocenili? – Ekonomski kokus je za tri meseca održao devet sastanaka na kojima su razmatrana zakonska rešenja iz oblasti građevine, energetike, bezbednosti, socijalnog preduzetništva. Na Zakon o planiranju i izgradnji, koji je ključan za privlačenje investicija, prihvaćeno je 17 amandmana koji su potpisali članovi Kokusa, a na Zakon o energetici je prihvaćen jedan amandman u interesu privrednika i potencijalnih investitora. Međutim, smatram da je najveći uspeh Kokusa u tome što utiče na dalju demokratizaciju rada parlamenta i što ima sinergetski efekat na narodne poslanike, kako pozicione tako i opozicione koji ostvaruju preko potreban konsenzus oko reformi neophodnih za dugoročan ekonomski razvoj. U cilju što bolje saradnje sa privrednicima uvešćemo institut „Otvorenih vrata“, gde će poslanici jednom mesečno primati privrednike i pojedinačno razgovarati o potencijalnim merama koje država i njene institucije mogu da implementiraju kako bismo poboljšali uslove za poslovanje.

nja. Zato pozivam sve društveno odgovorne kompanije i organizacije da se pridruže NALED-u u nastojanju da kvalitetnom saradnjom sa Kokusom izgradimo dobar i predvidiv poslovni ambijent.

 Na koji način NALED i IRI doprinose radu Kokusa? – Smatram da su NALED i IRI uradili veoma dobar posao na uspostavljanju direktne komunikacije privrednika sa poslanicima. Sada smo u mogućnosti da zajedno sa predstavnicima Kokusa blagovremeno analiziramo predloge zakona i kreiramo amandmane jer veoma brzo možemo da prikupimo stavove našeg članstva o predloženom propisu, osmislimo i ponudimo predloge za unapređenje. Članovima Kokusa na raspolaganju su i naša brojna istraživanja i analize pulsa privrede. Ekonomski kokus je glas privrede u Skupštini Srbije i tu smo da zastupamo njihove stavove, kao i da im omogućimo da neposredno razgovaraju s poslanicima. Takođe, parlamentarci će biti u prilici da izgrade ekspertizu za konkretne regulatorne teme kao što su siva ekonomija, parafiskalni nameti, birokratske procedure, e-uprava, javno-privatno partnerstvo itd, zagovaraju rešenja u interesu domaće ekoEKONOMSKI KOKUS JE GLAS PRIVREDE nomije i svojim primerom jačaju ugled poslanika.

 Gde vidite ključne probleme u zakonodavnom procesu i kako ih rešiti u saradnji sa privredom? – Najveći problem je u ambijentu koji je dugo vremena pogodovao U SKUPŠTINI SRBIJE I TU SMO DA javnom sektoru i nije bio orijentisan na trži šnu privredu i raZASTUPAMO NJIHOVE STAVOVE, KAO I  Da li Ekonomski kokus ukazuzvoj preduzetništva. Ekonomski je na pozitivan pomak u odnosu DA IM OMOGUĆIMO DA NEPOSREDNO kokus će posvećeno raditi na podržave prema privredi i njenim RAZGOVARAJU S POSLANICIMA boljšanju dijaloga sa privrednicipotrebama? ma, kreiranju ambijenta koji će – Verujemo da se situacija u tom biti privlačan za domaća i strana ulaganja, ali i uspostavpogledu popravlja. Izrada Zakona o planiranju i izgradnji ljanju efikasnog i efektivnog javnog sektora koji će biti primer je kako bi, u saradnji sa privredom, trebalo organizovati pripremu odredbi i javnu raspravu koja je uključila servis privrednicima i građanima u pravom smislu te reči. sve zainteresovane strane. Osim toga, Vlada Srbije priKokus upravo predstavlja otvorena vrata za privrednike, hvatila je našu inicijativu za formiranje Koordinacionog poslovne asocijacije, potencijalne investitore – slušajući tela za suzbijanje sive ekonomije, kao i Stručne grupe za njihove sugestije i predloge, parlament će biti u stanju da unapređenje oblasti koje bi značajno popravile poziciju stvori zakonodavni okvir koji pogoduje rastu i razvoju. Srbije na Doing Business listi Svetske banke. Osim što Smatram da je konačno došlo vreme da privrednici u Srbiji imaju status koji zaslužuju, s obzirom na to da su oni je neophodno da čuju glas privrede i civilnog sektora u kreatori razvoja u svakoj zemlji. Mi kao predstavnici poprocesu izrade zakona isto tako bi izvršna i zakonodavna litičke vlasti moramo učiniti sve kako bi privrednici imali vlast trebalo da drugim sektorima društva pruže priliku da veću podršku pošto od njih najviše zavisi da li ćemo od zajedno rade na analizi efekata donetih zakona kako bi na Srbije napraviti „preduzetničko“ društvo ili ćemo i dalje vreme mogli da reagujemo i menjamo rešenja koja otežavaju poslovanje. živeti u prosečnosti „službeničkog“ sistema.

ČLANOVI EKONOMSKOG KOKUSA Članovi Ekonomskog kokusa su poslanici Zoran Babić, Aleksandra Tomić, Katarina Rakić, Veroljub Arsić i Milosav Milojević (poslanička grupa SNS), Vladimir Marinković (SPDS), Dejan Radenković (SPS), Vojislav Vujić (JS), Aleksandar Senić (SDS), Ivan Jovanović (DS), Vladimir Pavićević (Nova) i Zoltan Pek (SVM).

KOPAONIK

B I Z NI S FO RUM 2 015

INTERVJU

Prioritet razvoju iz domaćih izvora Domaći investitori u poljoprivredu su dobrodošli i imaju isti tretman kao i individualni proizvođači SNEŽANA BOGOSAVLJEVIĆ BOŠKOVIĆ

MINISTAR POLJOPRIVREDE I ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE

ameravamo da pružimo punu pomoć domaćim proizvođačima

N da uz primenu novih znanja i tehnologija unaprede proizvodnju i dobro se pripreme za predstojeću snažnu tržišnu utakmicu sa proizvođačima iz EU, kaže Snežana Bogosavljević Bošković, ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine.

koje su se okrenule isključivo privlačenju stranog kapitala i danas imaju ogromne probleme sa nezaposlenošću i finansijama. Mi želimo da stvorimo povoljnu mikroklimu za dalji napredak i razvoj našeg proizvođača. Domaća ulaganja u poljoprivredu i investitori su više nego dobrodošli i imaju isti tretman kao i naši individualni proizvođači.

 Zašto poljoprivreda, uprkos tome što je kao jedna od grana u Sr Šta su domaći proizvođači dobili izvozom u Rusiju, a koliko su biji, sa ogromnim izvoznim šansama i dalje ne beleži onakve rezulizgubili ulaskom relativno velikih količina evropske hrane na dotate kakve bismo želeli? maće tržište? – Daleko od toga da smo nezadovoljni onim što smo postigli. Vrednost – Novonastala politička situacija i uvođenje sankcija Rusiji od strane izvoza proizvoda poljoprivrede je bila blizu 2,2 milijarde evra, što je za Evropske unije svakako su okrenuli ruske kompanije i srpskom tržištu. Iako je zbog nestabilnosti ruske nacionalne valute u poslednjih 9% više u odnosu na 2013. godinu, dok je vrednost uvoza u odnosu mesec dana došlo do zastoja u izvozu, očekuje se stabilizacija tržina 2013. godinu bila manja za 1% i iznosila je blizu 1,1 milijardi evra. šta i ponovno povećanje izvoza. Kako svaka Glavne razloge zbog koga ovi rezultati nisu medalja ima dve strane, tako je ima i ova, pa još bolji treba tražiti u lošoj demografskoj IZGRADNJA NACIONALNIH usled već pomenutih sankcija od strane EU slici sela, neizgrađenoj infrastrukturi, staroj mehanizaciji, nepostojanju zadrugarstva i neLABORATORIJA JE NOV ALAT ka Ruskoj Federaciji, došlo je do velikih poorganizovanom otkupu. Ministarstvo zbog remećaja na tržištu hrane u Evropi, pa sada KOJI NAM OMOGUĆAVA toga kroz brojne mere i podsticaje, kao i poproizvođači iz EU traže mogućnost da svovoljne kredite pomaže poljoprivrednicima u je proizvode plasiraju (i) na srpsko tržište. PRECIZNIJU I EFIKASNIJU prevazilaženju pomenutih problema. Zasad nije zabeleženo značajnije povećanje KONTROLU HRANE uvoza poljoprivredno-prehrambenih proi Koliko je moguće razvijati poljoprivredu i zvoda iz EU u Srbiju. U jednom periodu je došlo do povećanog uvoza mleka, mleka u prahu i nekih vrsta poproizvodnju hrane na bazi stranih investicija – sa nemačkim i arapskim investitorima, na primer, a koliko to mora biti stvar države i lutvrdih sireva, ali smo na putu da rešimo taj problem. Vrednost uvoza iz EU je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u 2014. domaćih snaga? – Ministarstvo i Vlada svakako žele da stvore što bolji ambijent za godini bila na nivou 2013. godine i iznosila je oko 710 miliona evra. nove strane investitore koji nameravaju da pokrenu svoj posao u Srbiji, ali nam nisu promakli ni loši primeri pojedinih zemalja u okruženju  Koliko su srpski proizvođači mleka, mlečnih proizvoda i mesa spre-

KOPAONIK

BIZN IS FOR U M 2 015

mni za liberalizaciju trgovine sa EU i tržišnu bitku na svom terenu? – Uvoz za 95,1% proizvoda u okviru Carinske tarife već je u potpunosti liberalizovan. Potpuna liberalizacija nije predviđena za strateške proizvode koji će zadržati carinsku zaštitu do momenta ulaska u članstvo EU (sve vrste mesa, mlečni proizvodi, margarin, kobasice i paštete, određene kategorije goveda, svinja i jagnjadi za klanje, klanični proizvodi itd.). Standardi EU koji se odnose na stočarstvo i stočarske proizvode su među nastrožijima i najdetaljnijima u svetu, zbog čega se već nekoliko godina radi na usklađivanju i uvođenju novih standarda. Taj posao nije brz ni lak, ali se ostvaruje stalan napredak. Naše stočarstvo ima velike šanse da jednim dobro organizovanim i sistematskim radom na svim nivoima pronađe svoje mesto na evropskom i tržištu ostalih zemalja.

– Informisanje poljoprivrednika je već počelo i ide kontinuirano u saradnji sa njihovim udruženjima. Uskoro počinje i obuka savetodavnih službi. Prebacivanje UAP u Beograd je bio preduslov za početak zapošljavanja dovoljnog broja ljudi koji će tokom godine sticati znanja o procedurama. Ako proces zapošljavanja počne na vreme, u kratkom roku ćemo dostići zacrtane rokove. U tom slučaju bi prvi pozivi bili objavljeni u prvom kvartalu 2016, a proces akreditacije završen do kraja 2015. godine. Time bi ostalo samo još formiranje struktura u ministarstvu finansija i revizorsko telo pri Vladi da dostignu željene kapacitete.

 Koliko će ponovno osnivanje Fonda za finansiranje zaštite životne sredine doprineti da Srbija lakše ispuni standarde koje joj evrointegracije nameću u oblasti ekologije?  Šta bi Srbiji trebalo da donese konačno us– Imajući u vidu da je stanje u oblasti životne postavljanje nacionalnih referentnih laboraINDUSTRIJA RECIKLAŽE, sredine u većini zemalja kandidata generalno torija za različite oblasti? loše, adekvatna implementacija EU propisa i KOJA JE DEO ZELENE – Republika Srbija ima uspostavljenu mrežu uspostavljanje sistema zaštite životne sredine ovlašćenih laboratorija za obavljanje laboraEKONOMIJE, JEDNA JE OD zahteva izgradnju odgovarajuće infrastruktutorijskih ispitivanja i dijagnostiku zaraznih i izuzetno velika ulaganja. Sadašnji model RETKIH INDUSTRIJA KOJA re bolesti životinja, bolesti bilja i ispitivanje bezfinansiranja iz budžeta u Republici Srbiji ne IMA VELIKI POTENCIJAL bednosti hrane animalnog i biljnog porekla. obezbeđuje u dovoljnoj meri efikasno funkcionisanje sistema zaštite životne sredine, naročiNacionalne referentne laboratorije sprovode U SRBIJI to kada je reč o upravljanju posebnim tokovisvojevrsnu superviziju rada ovlašćenih rutinskih laboratorija, obavljaju potvrdna ispitivanja u slučajevima kada se ma otpada u skladu sa zahtevima Evropske unije. Zeleni fond je jedan u rutinskim laboratorijama otkriju uzorci kod kojih je utvrđeno prisuod ključnih mehanizama finansiranja oblasti zaštite životne sredine u stvo nedozvoljenih mikroorganizama, otkriveno prisustvo uzročnika Srbiji. Cilj ovakvog modela finansiranja je obezbediti potpunu primenu principa „zagađivač plaća“. Efikasan sistem ekonomskih instrubolesti ili nedozvoljenih supstanci u hrani, ostvaruju čvrstu saradnju i menata treba da bude uveden radi podsticanja smanjenja zagađenja. razmenu podataka sa svetskim i evropskim referentnim laboratorijama, sa kojima se porede i kod kojih dokazuju svoju tehničku kompetentnost. Izgradnja i opremanje ovih laboratorija je nov alat koji nam  Koliko je reciklažna industrija danas u politici Vlade shvaćena omogućava precizniju i efikasniju kontrolu hrane, pomoć industriji i kao izvor privrednog rasta, izvoza i otvaranja novih radnih mesta? – Industrija reciklaže, koja je deo zelene ekonomije, jedna je od retkih mogućnost da se putem dobijanja preciznih rezultata na vreme otkriju rizici koji mogu nastati u vezi sa proizvodnjom hrane i neispravna industrija koja ima veliki potencijal u Srbiji, jer svega 15 odsto generisanog otpada se reciklira, dok je evropski prosek znatno veći. Od 2003. hrana na vreme povuče iz proizvodnje ili eventualno sa tržišta ako bi godine do danas zabeležen je nagli rast preduzeća koja se bave recise takva hrana našla u prometu. klažom otpada. Strategijom upravljanja otpadom zacrtan je cilj da je do  Uprava za agrarna plaćanja bi trebalo da bude ključna instituci2019. godine neophodno postići stopu iskorišćenja i reciklaže ambalažja za apsorpciju novca iz EU fondova. Koliko smo mi spremni za taj nog otpada (staklo, papir, karton, metal i plastika) na 25% od njegove količine. Vlada je usvojila i novu Uredbu o planu smanjenja ambalažnog posao, posebno kada je reč o obuci poljoprivrednika za apliciranje otpada do 2019. godine sa usvojenim i jasno definisanim ciljevima.  za ova sredstva?

KOPAONIK

B I Z NI S FO RUM 2 015

INTERVJU

Rastu nove privredne uzdanice Održiv privredni rast mora se graditi na podsticanju domaćih preduzeća izvoznika sa dinamičnim rastom

EDVARD JAKOPIN

POMOĆNIK MINISTRA PRIVREDE

poredo s procesima restrukturiranja i stečaja u Srbiji

U se formiraju nove industrijske strukture na zdravim temeljima, Edvard Jakopin, pomoćnik ministra privrede. Od 1.103 srpskih kompanija koje imaju potencijal rasta petina je iz oblasti prerađivačke industrije.

 Kakve pouke male zemlje treba da izvuku iz globalne krize. Koliko je izvozna orijentacija dobitna karta, a koliko moguć izvor ekonomske destabilizacije? - Mada se recesione poruke još izvlače, suštinski globalna recesija predstavlja veliko ekonomsko otrežnjenje, vraćanje bazičnim postulatima ekonomske teorije i prakse: da

KONCEPT INDUSTRIJALIZACIJE SRBIJE SE NE MOŽE BAZIRATI ISKLJUČIVO NA PRIVLAČENJU SDI, VEĆ JE TEŽIŠTE POTREBNO USMERITI I KA VALORIZACIJI SOPSTVENIH RESURSA bez robne proizvodnje nema održivog privrednog rasta. Ekonomski izbor malih zemalja je veoma sužen, održiv privredni rast zavisi, pre svega, od sopstvenih izvoznih mogućnosti. Kompletno područje Jugoistočne Evrope karakteriše veliki uvoz i relativno mali izvoz, što uzrokuje

KOPAONIK

BIZN IS FOR U M 2 015

permanentne probleme sa eksternom likvidnošću i spoljnim dugom. Zaključno, male ekonomije moraju da bude otvorene, samim tim imaju ograničen arsenal mera ekonomske politike, a širina manevarskog prostora zavisi od izvoznih performansi privrede. U Srbiji su poslednjih godina vidljive pozitivne promene: izvoz raste brže od uvoza, menja se struktura izvoza (30 najvećih neto-izvoznika su iz prerađivačkog sektora) i, što je izuzetno bitno, poboljšana je pokrivenost uvoza izvozom.

 Šta u tom kontekstu znači imati strukturu industrijske proizvodnje i izvoza koncentrisanu na mali broj izvoznika kao što je sada Fijat, a potencijalno ponovo Železara Smederevo? - Veliki privredni sistemi, pre svega izvozni industrijski sistemi od neprocenjivog su značaja za podizanje industrijske konkurentnosti. Ilustracije radi, od 2006. do 2008. godine prosečno učešće Železare Smederevo u ukupnoj novostvorenoj vrednosti privrede Srbije iznosilo je 1%, a u samoj novostvorenoj vrednosti prerađivačke industrije Srbije 3–4%. Ili, recimo, samo Fijat je u 2012. učestvovao u ukupnom izvozu sa 11,4%. Pored direktnih makroekonomskih efekata na privredni rast, zaposlenost i izvoz, za malu zemlju su krucijalni i indirektni efekti na budžet i razgranatu vertikalnu i horizontalnu mrežu dobavljača, kao i na to koliki uticaj

PODSTICAJI

KINA

STRATEGIJA

Država je prepoznala da su skoro sva brzorastuća preduzetnička preduzeća orijentisana ka izvozu i definisala podsticajne mehanizme za one koji imaju potencijal visokog rasta.

Izgradnja industrijskih zona u saradnji sa Kinom doprineće afirmaciji novog modela upravljanja industrijskim i regionalnim razvojem.

Osnovni preduslov za razvoj konkurentne i razvojno održive industrije zavisi od medium high-tech i high-tech industrijskih grana. Na takvom strateškom pristupu zasniva se razvojni koncept industrije Srbije.

 Da li se posle četvrt veka tranzicije može reći da je Srbija uspela da dobije bar nekoliko ozbiljnijih domaćih kompanija koje se mogu smatrati novim temeljima domaće industrije? - Dok su procesi globalizacije industrije sve dinamičniji, transformacija privrednog sistema Srbije započela je s velikim zakašnjenjem. Efekti primenjenog modela transformacije privreda u celom regionu JIE nisu doprineli privrednom rastu, pre svega, zbog zakasnelog predtranzicionog starta i sporih, selektivnih i nezavršenih strukturnih promena. U Srbiji je u toku proces stvaranja nove industrijske strukture. Pored industrijskih nosioca razvoja koji su uspešno privatizovani (30 najvećih prerađivačkih preduzeća učestvuje u ukupnom robnom izvozu sa 25,6%, ANALIZA DINAMIČKOG stvara 5% ukupne dobiti i zapošljava 3% radnika), samo u recesionom tranziciPREDUZETNIŠTVA U onom periodu formirano je više od 200 MINISTARSTVU PRIVREDE novoformiranih industrijskih dinamičkih IDENTIFIKOVALA JE 1.103 preduzeća. Uz veći stepen njihove internacionalizacije ta preduzeća predstavljaju SRPSKE KOMPANIJE SA temelj domaće industrije.

imaju veliki privredni sistemi na regionalni rast i razvoj. Problem je u malom broju velikih izvoznih privrednih sistema jer je, recimo, u 2014. godini 15 preduzeća činilo trećinu srpskog izvoza. Kriza je jako pogodila preduzetnički sektor, prepolovila je broj dinamičkih (brzorastućih) kompanija. Međutim, i pored toga, nedavno urađena analiza dinamičkog preduzetništva u Ministarstvu privrede identifikovala je 1.103 srpskih kompanija koje imaju potencijal rasta, od čega je, što je najvažnije, 20% iz oblasti prerađivačke industrije. Država je prepoznala da su skoro sva brzorastuća preduzetnička preduzeća orijentisana ka izvozu i definisala podsticajne mehanizme dinamičkim preduzetnicima koji imaju potencijal visokog rasta.

 Koliko su strane investicije promenile udeo industrije u srpskom BDP i da li je moguće zasnovati koncept industrijalizacije Srbiji na privlačenju FDI iz ovog sektora? - Postoji jasna pozitivna korelacija između rasta učešća SDI u prerađivačku induPOTENCIJALOM RASTA striju i rasta učešća industrije u BDP-u.  Koliko je ranija strategija razvoja SrbiMeđutim, od ukupno 18 milijardi evra je do 2020. danas polazište s kojeg se može graditi i dalje razvijati privučenih SDI u periodu 2001–2014, svega četvrtina je bila usmerena u prerađivačku industriju. Imajući u vidu probleme nezavršestrategija industrijalizacije Srbije, a koliko su globalna kretanja utinog postprivatizacionog restrukturiranja i uticaj recesije, SDI nisu cala na promenu prioriteta? - Recesioni udari su nakratko odložili, ali su istovremeno samo poznačajnije doprinele rastu učešća industrije u srpskom BDP. Iz ugla tvrdili i aktuelizovali neophodnost ubrzanja realizacije koncepta instrukturnih reformi za Srbiju je izuzetno bitan pozitivan efekat SDI dustrijskog razvoja usvojenog u strateškom dokumentu „Strategija kroz transfer novih tehnologija, rast produktivnosti i unapređenje i politika razvoja industrije Srbije do 2020.“ Jačanju konkurentnosti kvaliteta izvoza. nacionalne industrije i realizaciji utvrđenih prioriteta najviše će doKoncept industrijalizacije Srbije se ne može bazirati isključivo prineti stalno smanjivanje svih barijera koje ometaju poslovanje, inna privlačenju SDI, već je težište potrebno usmeriti i ka valorizaciji tenzivna podrška svim preduzećima koja svoje aktivnosti preusmesopstvenih resursa.

YUKK Zipplast doo je kompanija koja se bavi proizvodnjom patent zatvarača različitih vrsta i oblasti primene. Osnovana je 1998. godine u Požegi (Republika Srbija). Proizvodnju smo započeli sa dve linije da bi danas firma raspolagala sa 8 proizvodnih linija, zaokruženim proizvodnim procesom. Osim plasmana na domaćem tržištu aktivno smo prisutni preko naših firmi u Republici Srpskoj (2005 Banja Luka) i Republici Makedoniji (2007 Skoplje). U 2006. godini počeli smo sa distribucijom kvalitetnIih konaca, a od 2013 reflektujućih i čičak traka. Danas zapošljavamo 40 radnika u stalnom radnom odnosu sa godišnjim kapacitetom preko 2.000.000 m patent zatvarača.

YuKK Zipplast d.o.o. 31210 Požega, Srbija, Godovički put bb Tel: +381 (0) 31 38 16 179; Fax: +381 (0) 31 38 16 407 e-mail : office@zipplast.co.rs · web : www.zipplast.co.rs

KOPAONIK

B I Z NI S FO RUM 2 015

ravaju na novu proizvodnju, primena novih znanja i jačanje novih tehnologija i inovativnosti.

 Koliko privlačenje pretežno onih industrijskih kapaciteta koji su radno intenzivni ili forsiraju nizak nivo obrade može da predstavlja osnovu za prelazak na složenije nivoe obrade? - Osnovni preduslov za razvoj konkurentne i razvojno održive industrije zavisi od medium high-tech i high-tech industrijskih grana, njihove izvozne specijalizacije i stepena povezanosti sa međunarodnim proizvodnim mrežama unutar respektivnih industrijskih grupa. Na takvom strateškom pristupu zasniva se razvojni koncept industrije Srbije. Prerastanje radno intenzivnih industrijskih kapaciteta sa niskim nivoom prerade u složenije nivoe obrade deo je strukturnih reformi industrije, s obzirom na dominantnost low-tech i medium-low-tech grana. Za proizvodnju zasnovanu na većem stepenu finalizacije, posebno izvozno orijentisanih delatnosti, pored organizacione i finansijske konsolidacije, neophodna je primena savremenih tehničko-tehnoloških dostignuća i odgovarajući obrazovni nivo zaposlenih.

ne. Osnovni preduslov za brži privredni rast je sprovođenje mera fiskalne konsolidacije, smanjenje deficita države na oko 4% BDP, do 2017, uz stabilizaciju nivoa javnog duga na nivo od oko 78% BDP. Sprovođenje anticiklične fiskalne politike, u srednjem roku, poštovanjem principa fiskalne odgovornosti i definisanog srednjoročnog fiskalnog okvira, doprineće smanjenju učešća duga u BDP.

 Koliko mesta u Srbiji ima za inovacije i da li bi u uslovima štednje bilo moguće stvoriti strukturne mehanizme za njihovo podsticanje? - Međunarodna statistika pokazuje da su ulaganja u IR u odnosu na BDV u Srbiji (0,96%) dvostruko manja u odnosu na prosek EU (2,06%), dok od zemalja u okruženju veći IR intenzitet imaju samo Slovenija (2,8%) i Mađarska (1,3%). Da postoji značajan prostor za inovacije u Srbiji, ističe Evropska komisija (Innovation Union Scoreboard): trend poboljšanja inovativnih performansi Srbije u periodu 2006–2013. je pozitivan, najveći prosečni rast vrednosti indeksa inovativnosti (od 5,5%) napredak na globalnoj skali inovativnosti za 16 mesta.

 Da li očekujete da Srbija ima posredne koristi od odluke Evrope da započne veliki  Koliko je za Srbiju važno pitanje duga, ciklus investicija (Junkerova inicijativa)? - Junkerova inicijativa formulisana u 10 a koliko stvaranje preduslova za privredni rast i šta su tu naše opcije u uslovima prioriteta predstavlja veliku razvojnu šansu za ceo region JIE. Najviše se očekuje recesije u Evropi i naše fiskalne konsolidacije? od novog Evropskog fonda za strateške - Rešavanje problema zaduženosti jedno investicije (SIEF) u okviru EIB i realizacije je od prioritetnih pitanja Vlade Republinjegovog cilja da privuče privatna ulaganja ke Srbije. Nekoliko hronoloških činjenica. (procena multiplikatornog efekta 1:15). Na početku tranzicije 2000. ukupan javni Srbija, kao nečlanica EU, bi najveće dug Republike Srbije bio je dvaput veći od posredne koristi imala od prvog prioriteta Junkerove inicijative – novi podsticaj za radna mesta, rast i investicije. Privredni SAMO U RECESIONOM TRANZICIONOM PERIODU oporavak i rast privredne i investicione akFORMIRANO JE VIŠE OD 200 NOVOFORMIRANIH tivnosti EU, uticaće i na oporavak ostalih zemalja. Najveće posredne koINDUSTRIJSKIH DINAMIČKIH PREDUZEĆA evropskih risti Srbija očekuje od oporavka privreda zemalja ključnih izvoznih destinacija Srbije Nemačke i Italije od kojih se očekuje da povuku značajna sredstva. BDP-a. Kao posledica porasta BDP-a, smanjenja budžetskog deficita, otpisa dela dugova Pariskog i Londonskog kluba, odnos javnog duga  Koliko su industrijske zone važan faktor u podsticanju industrii BDP se spustio na 28,3% u 2008. Usled negativnih efekata svetske jalizacije i šta bi po vašem mišljenju za Srbiju značila najavljena izekonomske krize na domaću privredu, Srbija je povećala zaduživanje gradnja industrijskih zona sa Kinom? u cilju finansiranja budžetskog deficita u periodu 2009–2014. Javni - Izgradnja industrijskih zona u saradnji sa Kinom doprineće ne dug je sa 32,8% BDP krajem 2009. dostigao 70,9% BDP na kraju samo razvoju i podizanju konkurentnosti prerađivačke industrije, 2014. Povećanje duga posledica je dugogodišnjih visokih deficita, ali povećanju zaposlenosti, rešavanju regionalnih razvojnih problema i i povećanog rasta otplate garantovanog duga i troškova po osnovu zaustavljanju nepovoljnih migracionih tokova nego i afirmaciji nostabilizacije finansijskog sistema. Ovako visok nivo duga u BDP ukazuje na neophodnost povratka javnih finansija na održivi nivo, što vog modela upravljanja industrijskim i regionalnim razvojem. Prvu istovremeno deluje i kao prepreka bržem rastu. Treba reći, da je recesavremenu industrijsku zonu koju Kinezi planiraju da izgrade u Srbiji sija uzrokovala značajno narušavanje fiskalnih pozicija u gotovo svim je u Stublenici kod Uba površine 112 hektara, uključujući i budući zemljama EU (učešće duga EU u BDP u 2013. iznosilo je 87,1%). transportno-uslužni centar, kao i rekonstrukciju termoelektrane Veliki Crljeni. U planiranoj industrijskoj zoni dve kineske kompanije Opcije su uokvirene merama fiskalne konsolidacije, sa jedne žele da izgrade fabrike za proizvodnju filtera i transformatora.  strane i stvaranja podsticajnog privrednog ambijenta sa druge stra-

KOPAONIK

BIZN IS FOR U M 2 015

INTERVJU

U Srbiji ima previše benzinskih pumpi Uporedo sa uspehom borbe protiv sive ekonomije opstajaće samo oni koji mogu da ponude kvalitet ržava mora neprekidno i budno da nadzire sve tokove

D naftnih derivata jer je to jedini način da se zaštite budžetski prihodi, poslovno odgovorni tržišni subjekti i potrošači, kaže Zoran Obradović, predsednik upravnog odbora Petrobart d.o.o.

 Kako na planiranje rezultata vašeg poslovanja utiče promenljiva cena nafte na svetskom tržištu? - Gotovo se niko od aktuelnih menadžera naftnih kompanija nije sreo sa ovako strmoglavim padom cena koje su za samo šest meseci došle na 50% svoje početne vrednosti. Ako bih želeo posebno da istaknem neki od efekata pada cena, onda je to rast potrošnje koji je time izazvan. Istina, izostao je očekivani rast i na srpskom tržištu je zapravo sprečen pad potrošnje, tako da je nominalno ukupna potrošnja ostala ista. Kriva referentnih cena sirove nafte i derivata od kraja februara ima obrnut trend, nagli pad se pretvorio u nagli rast. Teško je predvideti do kada će i kojom brzinom cene rasti, jer ne zavise od ekonomskih kretanja, već u najvećoj meri od globalnih političkih tenzija, ali pred nama je svakako period testiranja menadžerskih sposobnosti i mnogi neće biti u stanju da opstanu u ovako turbulentnom vremenu.  Koliko je u uslovima fiskalne stabilizacije i s njom povezanog pada potrošnje moguće nastaviti sa širenjem maloprodajne mreže i šta je vaša strategija za održanje profita u ovakvim tržišnim uslovima? - Deluje neverovatno, ali danas nijedna državna institucija pouzdano ne zna koliko benzinskih stanica ima u Srbiji. Udruženje naftnih kompanija Srbije kao član Nacionalnog naftnog komiteta od 2011 godine redovno radi kvartalne i godišnje analize tržišta derivata nafte u Srbiji i na bazi relevantnih podataka stvara sliku strukture i veličine ovog važnog segmenta tržišta energije. Najveći tržišni akteri su nezavisno jedan od drugog nedavno pokušali da utvrde ukupan broj benzinskih stanica, a isti posao je u okviru projekta markiranja okončala i tržišna inspekcija. Raspon dobijenih rezultata o ukupnom broju benzinskih stanica kreće se od 914 do 1.465. Ako uzmemo najmanji broj kao tačan, za ovaj obim prometa to je previše. NIS, Lukoil, OMV, MOL, EKO,

ZORAN OBRADOVIĆ

PREDSEDNIK UPRAVNOG ODBORA PETROBART D.O.O.

AVIA i Europetrol kao najznačajniji tržišni akteri u zbiru smanjuju broj benzinskih stanica već nekoliko godina unazad. Što se bude više sužavao prostor za sivo tržište, broj benzinskih stanica će se smanjivati. Kompanija Petrobart nudi privatnim benzinskim stanicama opstanak učlanjenjem u mrežu AVIA koja danas broji preko 3.800 benzinskih stanica širom Evrope.

 Kako ocenjujete dosadašnji uspeh države u borbi sa sivom ekonomijom kada je reč o naftnim derivatima? - Udruženje naftnih kompanija Srbije imalo je aktivnu ulogu u borbi protiv sive ekonomije. Inicirali smo i podržali niz koraka, koji sada kao rezultat imaju pouzdaniji kvalitet goriva, veći priliv u budžet i smanjenje nelojalne konkurencije. Rezultati su evidentni, ali borba sa sivim tržištem nema početak i kraj.  Koliko Udruženje naftnih kompanija Srbije ima mogućnosti da na ravnopravnim osnovama razgovara sa nosiocima javnih politika i koliko su ti predlozi uvažavani?

ULASKOM U MEĐUNARODNI BREND AVIA, OMOGUĆAVA SE PRIVATNOM VLASNIKU OSTANAK NA TRŽIŠTU U KONKURENCIJI SA VELIKIM MULTINACIONALNIM KOMPANIJAMA - UNKS se ubrzo posle osnivanja etablirao kao nezaobilazni partner u izradi regulative kojom se uređuje tržište nafte i derivata nafte u Srbiji. Oslanjajući se na reputaciju svojih članova iz sastava internacionalnih kompanija i najvećih domaćih veleprodajnih kompanija, UNKS je uspeo da se izbori sa dotadašnjom praksom i pozicionira kao reprezentativna asocijacija u izradi predloga Zakona, Uredbi, Pravilnika i ostalih akata kojima se uređuje tržište derivata nafte u Srbiji. 

KOPAONIK

B I Z NI S FO RUM 2 015

INTERVJU

Strpljenje i istrajnost, ključ uspeha Srbija će morati da bude strpljiva pre nego rezultati njene ekonomske istrajnosti postanu vidljivi

rbija je na dobrom putu da reformom svog ekonomskog siste-

S ma stvori uslove da u punoj meri iskoristi svoje konkurentske prednosti.

MATTEO PATRONE

DIREKTOR KANCELARIJE EVROPSKE BANKE ZA OBNOVU I RAZVOJ U SRBIJI

 Koje su, po vašem mišljenju, ključne politike koje bi Srbiji mogle da obezbede dugoročan privredni rast? - Obezbeđivanje dugoročnog rasta u Srbiji će umnogome zavisiti od uspešnog sprovođenja strukturnih reformi i snažne fiskalne konsolidacije. Ovo je teško vreme za preduzimanje takvih mera budući da su privrede evropskih zemalja u razvoju i dalje pod velikim uticajem ozbiljnog pada direktnih stranih investicija i neizvesnosti oko oporavka evrozone koje je najveće izvozno tržište Srbije. Uzevši u obzir ove faktore, Srbija će morati da bude strpljiva pre nego rezultati njene ekonomske istrajnosti postanu vidljivi. Da bi se ubrzao oporavak, Vlada bi trebalo da stvori povoljan ambijent za privatni sektor i privlačenje više stranih investicija. Primena novih zakona o radu, privatizaciji, stečaju, izgradnji i energetici

- Već sarađujemo sa Vladom Srbije na nekoliko pitanja – od projektnog finansiranja do političkog dijaloga. Mi obično kombinujemo tehničku pomoć sa finansiranjem. Dobar primer naše uspešne saradnje sa Vladom jeste i stend-baj kreditna linija od 200 miliona evra koja je odobrena Agenciji za osiguranje depozita Republike Srbije. Paralelno sa tom transakcijom angažovani smo zajedno sa MMF-om, Svetskom bankom i našim partnerima u Narodnoj banci, Ministarstvu finansija i Agenciji za osiguranje depozita na reformi i primeni najboljih međunarodnih praksi na jačanju stabilnosti bankarskog sektora i sistema osiguranja depozita. Smatramo da nedavno usvajanje novog zakona predstavlja značajan uspeh u tom pogledu. Još jedan dobar primer saradnje je naša zajednička inicijativa na poboljšanju investicione klime koja ima za cilj da dalji nastavak rasta kreditnih aktivnosti, ubrzanje realizacije infrastrukturnih projekata i poboljšanje standarda korporativnog U VREMENU FISKALNE KONSOLIDACIJE RAZVOJ upravljanja i privatizacije.

INFRASTRUKTURE SE NAJBOLJE MOŽE POSTIĆI KROZ PARTNERSTVO SA PRIVATNIM SEKTOROM (JPP), A EBRD JE LIDER U TOM POGLEDU ima ključnu ulogu u obezbeđivanju dugoročnog ekonomskog rasta. Stend-baj aranžman sa MMF-om će takođe imati ključni značaj za jačanje poverenja među stranim investitorima. Kako Vlada bude sprovodila svoju agendu reformi, tako će i biti stvoreni uslovi za održiv, snažan i pouzdan rast.

 U tom kontekstu, u kom smislu EBRD može Vladi da pruži dalju stručnu i finansijsku podršku?

KOPAONIK

BIZN IS FOR U M 2 015

 EBRD je u 2014. godini investirala oko 450 miliona evra u Srbiju i namerava da nastavi takav trend i u 2015. Šta su ključni prioriteti za ovu godinu? - Nakon uspešne godine kao što je bila 2014, kada smo investirali 450 miliona evra, želimo da nastavimo ovaj visok nivo angažovanja. Ove godine ćemo se fokusirati više na energetski sektor, uz moguće odobrenje linije za restrukturiranje EPS-u. Takođe smo veoma zainteresovani za ulaganje u projekte vezane za obnovljivu energiju zajedno sa privatnim investitorima, a imamo i nekoliko interesantnih projekata u korporativnom sektoru. Takođe je veoma važno da se postignu konkretni rezultati u procesu rešavanja nenaplativih potraživanja. Ovom problemu treba

pristupiti na holistički način, sa fokusom na bilans stanja banaka zajedno sa restrukturiranjem preduzeća kako bi se osiguralo održivo poslovanje. Sarađujemo sa našim partnerima iz MMF-a i Svetske banke na političkom dijalogu i aktivnostima na realizaciji investicionog projekta u ovom kontekstu.

 Predložili ste da EBRD učestvuje u suinvestiranju sa strateškim partnerom ili u finansiranju kompanija koje pobede na tenderima za kupovinu Telekoma Srbija i Dunav osiguranja. Šta bi uloga EBRD značila za osiguranje kvaliteta ovih procesa? - Izrazili smo našu zainteresovanost za opštu podršku privatizaciji i pretprivatizacionom procesu. Telekom Srbija i Dunav osiguranje su dva dobra primera, kao što su i Aerodrom Beograd i većina od 502 kompanije koje su predviđene za privatizaciju. Želimo da obezbedimo finansiranje ili kapital zajedno sa strateškim ili finansijskim investitorom.

imamo projekat. Ovo preduzeće bi trebalo da se podvrgne temeljnom organizacionom i finansijskom restrukturiranju koje podrazumeva razdvajanje usluga, ali i uspostavljanje održivog poslovnog modela sa tarifama koje su u skladu sa tržištem i potpuno pokrivaju operativne i finansijske troškove. Štaviše, treba drastično poboljšati stepen naplate računa i staviti dug pod kontrolu.

 Šta Srbiji još nedostaje da bi u potpunosti razvila svoje predispozicije da postane središte proizvodnje i izvoza u druge zemlje? - Srbija je na dobrom putu sa reformom svog ekonomskog sistema, preduzimanjem teških, ali neophodnih fiskalnih mera i trudom koji ulaže kako bi privukla strane direktne investicije. Neophodna je implementacija definisanih mera, uključujući i podzakonska akta, i dalje poboljšanje kako fizičke, tako i administrativne infrastrukture.  Gde bi moglo biti mesto Srbije u kontekstu evropskih razmišljanja o reindustrijalizaciji i seljenju proizvodnje bliže zemljama maticama? - Srbija ima najveću privredu na Zapadnom Balkanu i može da preokrene svoj strateški položaj u prednost. Srbija ima konkurentske prednosti i veoma značajan potencijal za dalji razvoj u pojedinim industrijskim sektorima – od obnovljivih izvora energije i proizvodnje do poljoprivrede. U sektoru obnovljivih izvora energije, pod uslovom da ima dobre zakone, Srbija će moći da privuče značajan broj investitora. Ceo proces prehrambene proizvodnje i prerade do finalnih proizvoda ima ogroman potencijal da postane primer najbolje prakse u regionu i šire. Neki infrastrukturni problemi moraju da se reše kao što su sistemi za navodnjavanje, sistemi za zaštitu od po-

 Na koji način EBRD može da podrži Vladu Srbije u realizaciji tendera za koncesiju Aerodroma Beograd i šta su, po vašem mišljenju, ključne pretpostavke kvalitetnog koncesionog aranžmana? - Zaista smo zainteresovani za pružanje pomoći Vladi u privatizaciji Aerodroma „Nikola Tesla“ kako bi se osiguralo njegovo dalje širenje. U vremenu fiskalne konsolidacije razvoj infrastrukture se najbolje može postići kroz partnerstvo sa privatnim sektorom (JPP), a EBRD je lider u tom pogledu. Veoma je važno da se privatizacija Aerodroma Beograd obavi kako treba budući da će ova privatizacija biti primer koja će regionalnim i međunarodnim investitorima poslati snažan signal u vezi celog ovog procesa u Srbiji. Spremni smo da oformimo partnerstva sa drugim međunarodnim finansijskim institucijama kako bi pružili KAD JE SRBIJAGAS U PITANJU, TREBA tehničku podršku vlastima i, na kraju krajeva, obezbedili finanDRASTIČNO POBOLJŠATI STEPEN NAPLATE sije neophodne za uspeh ovog projekta.

RAČUNA I STAVITI DUG POD KONTROLU

 Neki ekonomisti smatraju da bi Vlada Srbije trebalo da zatraži od EBRD-a da vlasničkim udelom i ekspertizom pomogne u rešavanju problema EPS-a i Poštanske štedionice. Gde vi vidite ulogu EBRD-a u ta dva slučaja? - Kao što sam malopre pomenuo, razmatramo mogućnost odobrenja linije za restrukturiranje EPS-u u iznosu od 200 miliona evra kako bismo pomogli ovom preduzeću da se oporavi od ogromne štete nastale zbog prošlogodišnjih poplava. I u ovom slučaju naša finansijska linija biće povezana sa nizom mera u cilju poboljšanja korporativnog rukovođenja i menadžerskih praksi. Ulažemo u kapital javnih preduzeća jedino onda kada smatramo da je to ključno za privatizaciju preduzeća. U svakom slučaju, ovo ne izgleda kao kratkoročni proces.  Srbijagas i petrohemijski kompleks smatraju se još većim problemima Srbije od Železare Smederevo i EPS-a. Kakve tu opcije, po vašem mišljenju, stoje Vladi na raspolaganju? - Komentarisao bih slučaj Srbijagasa budući da sa tim preduzećem

plava i komasacija što je preduslov za razvoj ekonomski održive primarne poljoprivrede. Uzevši sve ovo u obzir, mislim da imate veliku priliku da postavite srpske brendove kao sinonim za visok kvalitet. Trenutno sarađujemo sa UN-ovom Organizacijom za ishranu i poljoprivredu na regionalnom projektu označavanja geografskog porekla koji se odnosi na razvoj oznaka geografskog porekla za proizvode od svežeg voća. Upotreba oznaka o geografskom poreklu razlikuje proizvode u skladu sa lokalnim karakteristikama i tradicionalnim proizvodnim metodama, te pomaže lokalnim proizvođačima da povećaju svoj izvozni potencija.

 Da li su ambicije Srbije da podstiče proces evrointegracija i istovremeno razvija ekonomsku saradnju sa zemljama kao što su Rusija i Kina međusobno komplementarne ili, s obzirom na geopolitička kretanja, povremeno međusobno suprotstavljene? - Srbiji su potrebne raznovrsne investicije. Investitori ne bi trebali da budu ocenjeni samo na osnovu njihovog geografskog porekla već i na osnovu njihovog kvaliteta i integriteta. 

KOPAONIK

B I Z NI S FO RUM 2 015

INTERVJU

Visoka cena ishitrenih rešenja Ozbiljna ekonomska politika, koja ima pretenziju da bude razvojna, ne vodi se od danas do sutra

DRAGAN ŠAGOVNOVIĆ

PREDSEDNIK SKUPŠTINE AKCIONARA I GENERALNI DIREKTOR EKONOMSKOG INSTITUTA BEOGRAD

eliki broj poteza države nije zasnovan na strateškim

dali (privatizovali). Korporativizacija, u punom smislu, u prvom koraku skupštine akcionara i generalni direktor Ekonomskog instipodrazumeva rešavanje imovinsko-pravnih pitanja vezanih tuta Beograd. za imovinu javnih preduzeća, a potom i procenu vrednosti imovine čiji je vlasnik javno preduzeće. U narednom koraku  Da li je lek za neefikasnost javnih preduzeća privatizacipotrebno je preduzeti mere organizacionog i finansijskog ja ili korporativizacija? restrukturiranja, koje bi bile ispraćene adekvatnim i pravno - Mislim da ova dilema ne bi smela da bude aktuelna. Korvaljanim statusnim promenama. Korporativizacija, zasnoporativizacija, u užem smislu, znači izražavanje kapitala vana na ovim principima, jeste nužna i može da doprinese javnih preduzeća u akcijama. Privatizacija, sa druge strane, efikasnijem radu javnih preduzeća. Siguran sam da bi rešavanje prethodnih pitanja trebalo da bude prioritet Minipredstavlja proces kojim se kapital prodaje novom vlasniku. Sledi da se i korporativizacija i privatizacija odnose na starstva privrede i Ministarstva finansija, bar kada je reč o kapital. Šta je kapital? Kapijavnim preduzećima. tal je razlika između vrednosti Tek pošto ustanovimo šta imovine i vrednosti obaveza. PLAŠIM DA ĆEMO U NAJAVLJENIM su imovina i kapital javnog Znamo li šta je imovina javpreduzeća, aktuelna postaje PRIVATIZACIJAMA VREDNIH nih preduzeća? Znamo li da li dilema iz vašeg pitanja. KorKOMPANIJA U DRŽAVNOM porativizaciju javnih preduje reč imovini javnih preduzeća ili imovini Republike Srbizeća doživljavam kao proces VLASNIŠTVU BITI RAZOČARANI je? Ne, u većini slučajeva, pokoji treba da doprinese tome što je država vlasnik imovine, PONUDAMA KOJE ĆE BITI DALEKO da država, umesto lošeg menadžera, postane odgovoran a ujedno i vlasnik kapitala. ISPOD NAŠIH OČEKIVANJA vlasnik. Upravljanje javnim Pre usaglašavanja vlasništva preduzećima tada bi se banad imovinom sa zakonima ziralo na principima korporativnog upravljanja, koje se ne Republike Srbije i njene vrednosti sa računovodstvenim uvodi, nego proizlazi iz jasnih organizacionih, statusnih i standardima i standardima finansijskog izveštavanja, ne svojinskih odnosa i privrednih propisa. Država bi, tek tada, možemo znati šta je kapital javnih preduzeća, a samim mogla da razmatra dilemu da li da zadrži ili proda svoj vlatim ni šta bi izrazili u akcijama (korporativizovali) ili pro-

V dokumentima, kaže Dragan Šagovnović, predsednik

KOPAONIK

BIZN IS FOR U M 2 015

snički udeo. Naravno, uz valjanu analizu koristi koje bi mogla imati od dugoročnog vlasništva i istovremeno uvažavanje svoje nacionalne, socijalne i razvojne uloge. Privatizacija javnih preduzeća, bez rešavanja prethodnih pitanja, jeste moguća, ali na silu i uz diskont proporcionalan riziku koji ima savestan kupac kad ulazi u nerazjašnjene odnose. Zato se plašim da ćemo u najavljenim privatizacijama vrednih kompanija u državnom vlasništvu biti razočarani ponudama koje će biti daleko ispod naših očekivanja.

ne isključuje vlasničku vezu, pokušavamo da promovišemo potrebu da elektroprivrede Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Crne Gore imaju zajedničku energetsku strategiju, koja će im omogućiti usaglašen razvoj.

 Koliko su teme koje pokreće poljoprivredni forum „Hrana za Evropu“ u Subotici prepoznate kod nosilaca javnih politika koji odlučuju o strateškim pitanjima vezanim za razvoj agrara? - Ozbiljna ekonomska politika, koja ima pretenziju da bude razvojna, ne vodi se od danas do sutra. Takođe, izgradnja institucija ne znači  Koliko su elektroprivrede u regionu sposobne da održe konkusamo izgradnju novih nego i razvoj institucija koje imamo. Upravo rentnost u uslovima liberalizacije energetskog tržišta? zbog toga, kao ekonomska institucija i srpski razvojni institut, opre- Ekonomski institut je u prethodnih nekoliko godina angažovan delili smo se da predložimo izradu dokumenata za koje smatramo da kao savetnik više regionalnih energetskih kompanija (Elektroprisu ključni za privredni razvoj Srbije. Agroprivredu i elektroprivredu vreda Srbije, Elektroprivreda Crne Gore, Elektroprenos Crne Gore, priznali smo kao osnovne grane ekonomskog suvereniteta, u prošlosti i prepoznali kao grane na kojima treba zasnivati ekonomski Elektroprivreda Bosne i Hercegovine, Elektroprivreda Herceg Bosne razvoj, u budućnosti. i Elektroprenos Bosne i Hercegovine). U saradnji sa partnerima iz Investirali smo u organizaciju Foruma „Hrana za Evropu“ sa Hrvatske, nadamo se saradnji i sa Hrvatskom elektroprivredom. ciljem da afirmišemo potrebu izrade Strategije agroprivrede SrbiEPS, koji je najveći od navedenih kompanija, platio je najvišu je. Uvereni da nam je ova strategija hitno potrebna, a pre početka cenu vođenja socijalne politike kroz nisku cenu struje. Od 2001. godine Srbija je više izgubila zbog niske cene struje nego što je dobila pregovora o ulasku u Evropsku uniju. Nova strategija trebalo bi da od prodaje preduzeća i banaka, direktnih investicija, međunarodnih omogući da se iskoriste šanse i osujete opasnosti koji taj proces sa finansijskih institucija i donatora. Procene Ekonomskog instituta su sobom nosi. Da li smo uspeli? Jesmo samo u smislu da je ipak urađena nova Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije. Nismo u da je, u periodu od 2001. godine, zbog socijalne a ne ekonomske smislu da je trebalo da bude urađena ranije i nismo zato što je opet cene struje izgubljeno od 7,5, do čak 20 milijardi evra. To treba imati u vidu pri svakoj raspravi o ceni struje, prevagnulo opredeljenje da strategiju rade investicijama, izvorima i partnerima za pojedinci, a ne institucije koje imamo. Uz finansiranje investicija i konačno vrednopuno uvažavanje eksperata koji su učeSPAJANJE ELEKTROPRIVREDA stvovali u izradi Strategije, stava sam da sti EPS-a i njegovoj potencijalnoj privatizaciji. Posledica je da EPS danas nema strategije treba da rade nacionalni instiSRBIJE I REPUBLIKE SRPSKE mogućnosti za proizvodnju električne SMATRAM VAŽNIJIM OD SVIH tuti, koji će koordinirati rad svojih i eksperata koji su uključeni u projekat. energije na nivou koji bi mogao da prati PRIVATIZACIJA I VELIKIH Srbija može u narednih pet godina eventualni, a toliko željeni rast industrijske proizvodnje. Zbog toga se i plašim da PROJEKATA KOJI SE DANAS U udvostručiti, a u dugoročnom periodu će prebrzi izlazak EPS-a na otvoreno trvrednost agrarne proizvodnje podići na SRBIJI POMINJU žište biti samo dobar argument za tužnu nivo od oko 30 milijardi evra, što je ekvivalentno današnjem bruto domaćem propriču o neophodnosti pronalaženja strateškog partnera i njegovu privatizaciju. izvodu. Za to je neophodna dugoročna Kada je reč o sličnostima, sve elektroprivrede u regionu su u Strategija, usvojena od strane Skupštine Srbije i obavezujuća za sve većinskom vlasništvu država, koje imaju dominantno učešće u parlamentarne većine. Uvažavajući vreme potrebno za razvoj nove upravljanju. Zajedničko je i da su ove zemlje godinama paralisane agrarne strukture, nužan je i kontinuitet agrarne politike. Za četiri u privrednom razvoju obećanjem da će jednog dana postati članovi Foruma koje smo organizovali promenila su se četiri ministra poljoprivrede. U isto vreme, prilikom svakog formiranja nove vlade, Evropske unije, da nisu dovoljno ulagale u razvoj sopstvenih kapaciteta, nastojeći da bezuslovno prihvate zahteve Energetske zajednice, Ministarstvo poljoprivrede ostajalo je resor za kraj i koaliciono potkusurivanje. Uvažavajući značaj agroprivrede za privrednu strukturu liberalizaciju i favorizovanje proizvodnje iz tzv. obnovljivih izvora Srbije, ministar poljoprivrede morao bi biti jedna od najjačih figura, energije, neprimereno stanju njihovih konvencionalnih kapaciteta. a verovatno i potpredsednik svake vlade Srbije. Na kraju zajedničko je i da su sve navedene elektroprivrede nekonkurentne u uslovima liberalizovanog tržišta električne energije. Na poslednjem Forumu, prvi put, nismo imali prisustvo ministra poljoprivrede. Ali smo imali aktivno učešće vodećih eksperaZbog svega navedenog nastojimo da afirmišemo potrebu intenzivnije regionalne saradnje. Još 2008. godine predložili smo spajanje ta u izradi Strategije, direktora nacionalnih instituta iz ove oblasti Elektroprivrede Srbije i Elektroprivrede Republike Srpske. Reč je o i rukovodilaca kompanija regionalnih lidera agrobiznisa. Samo na dva potpuno kompatibilna sistema, čijim bi se povezivanjem omojednom od panela imali smo predstavnike šest kompanija, čiji je gogućilo bolje upravljanje resursima, veći stepen energetske nezavidišnji promet preko 2,5 milijarde evra, što je 50% ukupne vrednosnosti, sopstveni potencijal za izgradnju novih kapaciteta i vreme za sti agrarne proizvodnje u Srbiji. I baš zbog toga razmišljamo da na ispravku grešaka iz prošlosti. Lično, ovaj projekat smatram važnijim ovogodišnjem Forumu promenimo uobičajeni pristup. Da ministra od svih privatizacija i velikih projekata koji se danas u Srbiji pominju. poljoprivrede pozovemo da prvo sasluša učesnike, a svečano im se Kada je reč o strateškom partnerstvu, koje ne podrazumeva ali i obrati na zatvaranju Foruma. 

KOPAONIK

B I Z NI S FO RUM 2 015

INTERVJU

Priključak za efikasnije poslovanje Od početka krize u kompanijama raste svest o neophodnosti uvođenja ERP-a za efikasno upravljanje poslovanjem eliki broj kompanija još nema ozbiljno ERP rešenje za

V svoje poslovanje i, umesto toga, koristi neki od progra-

ma za knjigovodstvo. Takvi programi nisu integrisali i automatizovali sve procese i uglavnom su bili orijentisani da pravilno evidentiraju zakonske obaveze prema državi, dok za vođenje savremenog i dinamičnog poslovanja nisu bili od velike koristi, kaže Drago Samardžić, direktor Cominga.

 Šta ERP rešenja znače za brzo reagovanje kompanija na izazove konkurentnosti i trenutne finansijske pozicije? - Sa programima za knjiženje ste mogli da dobijete izveštaje o stanju sa zakašnjenjem od prosečno dva meseca, a sigurni datum ažurnosti je bio 28. 2. kada se predaje bilans za prethodnu godinu. Sa početkom krize veliki broj kompanija

COMING JE U STANJU DA DIZAJNIRA IT REŠENJE U CELOM OPSEGU OD POSLOVNIH REŠENJA PREKO OBEZBEĐENJA INFRASTRUKTURE je uvideo da, ukoliko ne automatizuju svoje procese, neće opstati na tržištu i od tog vremena raste svest o tome da je jedini odgovor na to ERP. Prelaskom sa programa za knjigovodstvo na ERP broj osoblja za vođenje istih operacija se smanjuje za prosečno 70%, a ažurnost i tačnost se postiže na dnevnom nivou. ERP je temelj svake kompanije i kao što se podrazumeva da kompanija treba da ima priključak za električnu energiju, tako se više ne postavlja pitanje ERP-a.

 Zašto je za naše kompanije važno da razumeju sisteme poslovne inteligencije i šta im oni omogućavaju kada je reč o optimizaciji poslovanja? - Poslovna inteligencija (BI) veoma je važna za analiziranje trendova u poslovanju na osnovu čega se mogu dobiti izveštaji koji ukazuju na trendove bilo u pojedinačnim delovima kompanije ili na nivou cele kompanije, na osnovu čega se donose odgovarajuće poslovne odluke. Podaci koje

KOPAONIK

BIZN IS FOR U M 2 015

DRAGO SAMARDŽIĆ

DIREKTOR KOMPANIJE COMING

daje sistem poslovne inteligencije su kao kokpit u avionu, a menadžer kao pilot koji na osnovu pokazatelja na instrumentima vodi kompaniju prema zadatom cilju.

 Zašto je pored ERP-a kompanijama potreban i BI, odnosno OLAP i šta im on nudi kada je u pitanju upravljanje poslovnim sistemom? - ERP je temelj svake kompanije koji beleži sve transakcije u poslovanju. Pored toga, BI crpi podatke iz ERP-a i smešta ih u posebno skladište podataka. Korišćenjem OLAP tehnologije svaki korisnik koji dobro poznaje svoj posao (menadžer kompanije ili sektora, magacioner, prodavac…) može u roku nekoliko sekundi ukrštanjem podataka da kreira svoj izveštaj (koji ne postoji u ERP-u) kojim analizira trendove i donosi poslovne odluke ili daje predloge za donošenje poslovnih odluka u interesu kompanije.  Kakve pogodnost donosi nova Cloud tehnologija kompanijama i koji su razlozi da kompanije usvoje ovu tehnologiju? - Cloud tehnologija omogućava korisniku da, umesto investicija u izgradnju svog Data centra, u mrežnu i IT opremu, kupovinu sistemskog i poslovnog ili ERP-a i svih ostalih softvera, zapošljavanja skupih IT kadrova, operativnih troškova za električnu energiju i održavanje, bez inicijalnih troškova sve to iznajmi kao uslugu. U poređenju sa sopstvenim investicijama na desetogodišnjem nivou iznajmljivanje IT resursa u Cloudu je jeftinije od dva do osam puta, dok je pouzdanost i raspoloživost sistema u Cloudu statistički daleko veća od sopstvene infrastrukture.  Šta Coming izdvaja u odnosu na druge ponuđače sličnih usluga? - Coming se ovim poslom bavi na stručan i inženjerski način, za razliku od veoma rasprostranjenog trgovačkog pristupa. U saradnji sa korisnikom prvenstveno sagledavamo njegove potrebe ili probleme u poslovanja i na osnovu toga prvo uradimo projektno-ekonomski opravdano rešenje koristeći najnovije tehnologije, a zatim implementiramo rešenje, i pružamo podršku. 