Hrvatska 2015

HRVATSKA

H R VAT S K A

I

S R B I J A

REGIONALNA SARADNJA I PARTNERSTVO

Hrvatska je jedno od najposećenijih i najvažnijih turističkih odredišta Sredozemlja i 18. najpopularnija turistička destinacija na svetu. Istorija turizma u Hrvatskoj seže do sredine 19. veka, a danas predstavlja najvažniju privrednu granu zemlje.

Hrvati su se doselili na područje današnje Hrvatske tokom 7. veka. Nakon dugotrajnih borbi pobedili su Avare i zavladali njihovom zemljom. Prostor koji su naselili nalazio se između reke Drave i obala Jadranskog mora. Tada su Hrvati bili mnogobošci, a hrišćanstvo će primiti iz romanskih gradova u Dalmaciji i od franačkih misionara.

2

HRVATSKA I SRBIJA

REGIONALNA SARADNJA I PARTNERSTVO

Hrvatska je postala zvaničan kandidat za članstvo u Evropskoj uniji 2004. godine, a punopravna članica EU postala je 1. jula 2013. godine.

Plitvička jezera

Iako nema skijašku tradiciju, najuspešnijia skijašica u istoriji Olimpijskih igara je Hrvatica Janica Kostelić, koja je osvojila 4 zlatne i 2 srebrne medalje na Olimpijskim igrama.

Pula

Francuska reč za kravatu je “cravat”, a proističe iz “croate” (hrvatski). Naime, hrvatski vojnici su u 17. veku prvi nosili kravatu kao deo uniforme kako bi se razlikovali od drugih vojski.

Šest gradova u Hrvatskoj (ili određene građevine u njima) uvršteni su u Uneskov spisak svetske baštine: Poreč, Zadar, Šibenik, Trogir, Split i Dubrovnik. Hrvatska ima i osam nacionalnih parkova: Brioni, Kornati, Krka, Mljet, Paklenica, Plitvička jezera, Risnjak i Severni Velebit.

Ivan Meštrović: Izvor života

Značajni hrvatski vajari su bili Juraj Dalmatinac i Ivan Meštrović. Među slikarima se izdvajaju Vlaho Bukovac i Ivan Generalić. Ivan Mažuranic, August Šenoa i Miroslav Krleža se smatraju klasicima hrvatske književnosti, koja baštini i renesansno-baroknu Dubrovačku književnost.

HRVATSKA I SRBIJA

REGIONALNA SARADNJA I PARTNERSTVO

3

azimutyachts.com

FLYBRIDGE COLLECTION

45 - 50 - 54 - 60 - 64 - 70 - 80 - 84 - 88 - 100 LEONARDO

4

HRVATSKA I SRBIJA

REGIONALNA SARADNJA I PARTNERSTVO

NEW AZIMUT 80: YOUR EXCLUSIVE SPA ON THE WATER. Relaxation for mind and body: exclusive external areas create a feeling of pure wellbeing. Sensual pleasure: scenic walls of glass, wraparound light, an endless horizon Beauty treatments: the luxury and design of the suites make for a truly relaxing and regenerative experience.

|

A brand of AZIMUT BENETTI Group

EXCLUSIVE DISTRIBUTOR F OR CROATIA AND SERBIA NAVIS MARINE D.O.O. Main Office: Vrbanićeva 22, 10000 Zagreb, Croatia | T +385 1 4635 261 | F +385 1 4635 281 | M +385 98 278 275 Coast Office: Hotel Le Meridien Lav, Grljevačka 2a, 21312 Podstrana | Split, Croatia | M +385 91 43 43 423 navis@navis-marine.com | www.navis-marine.com | www.azimutyachts.hr

HRVATSKA I SRBIJA

REGIONALNA SARADNJA I PARTNERSTVO

5

DOBRODOŠLI U DUBROVNIK

Tradi on + Simplicity P leasure 6

HRVATSKA I SRBIJA

REGIONALNA SARADNJA I PARTNERSTVO

Preporučujemo da i vi budete deo nas, te da se prepustite čarima najukusnijih jela mediterana, uz vrhunsku uslugu ljubaznog osoblja.

REZERVACIJE: 020 411 157 | 098 285 345 Restoran je smešten preko puta hotela Hilton Imperial

roštilj na prirodni ugalj

probrana jela sa roštilja

jela ispod sača i sa ražnja

vegetarijanska jela

morski plodovi, riblji specijaliteti

mogućnost organizovanja folklornih priredbi

DUBROVAČKA GASTRO KVALITETETA ZA 2011, 2012, 2013, 2014. I 2015.

Živa muzika svako veče!

Časopis Show Bizz 2010. godine odabrao je restoran Mimoza među tri najbolja restorana u Hrvatskoj

HRVATSKA I SRBIJA

REGIONALNA SARADNJA I PARTNERSTVO

7

8

P OVRATAK NA TRAJEKTORIJU RASTA

P OSLOVNA KLIMA SE MENJA NABOLJE, ALI SPORO

20

IVAN VRDOLJAK Ministar privrede Republike Hrvatske

12

MIRKO BABIĆ Predsednik Hrvatskog poslovnog kluba

Z AJEDNO SMO PRIVLAČNIJI INVESTITORIMA

22

ŽELJKO SERTIĆ Predsednik PKS

14

Privredna razmena i investicije

M OŽEMO KVALITETNIJE

24 26

M OŽEMO I BOLJE I VIŠE

UREDNIK: ANA NOVČIĆ a.novcic@aim.rs

MENADŽER IZDANJA: TANJA BANKOVIĆ t.bankovic@aim.rs

ART DIREKTOR: JELENA RMANDIĆ j.rmandic@aim.rs

IZVRŠNI RUKOVODILAC PROJEKTA: MAJA VIDAKOVIĆ m.vidakovic@aim.rs

FOTO: ZORAN PETROVIĆ

8

28

I ZAZOVI SU TU DA IH PREVAZIĐEMO NJ. E. GORDAN MARKOTIĆ Hrvatski ambasador u Srbiji

HRVATSKA I SRBIJA

REGIONALNA SARADNJA I PARTNERSTVO

PROJEKT MENADŽERI: BILJANA DEVIĆ b.devic@aim.rs ALEKSANDRA EBILJI a.ebilji@aim.rs MILA OREŠČANIN m.orescanin@aim.rs IZVRŠNI DIREKTOR: RUŽA RISTANOVIĆ r.ristanovic@aim.rs

U POZNAJTE BARANJU Turizam

LUKA BURILOVIĆ Predsednik Hrvatske gospodarske komore

18

B LAGI OPORAVAK Ekonomija Hrvatske

MARKO ČADEŽ Ministar privrede u Vladi Republike Srbije

16

R AZMENA NAPREDUJE, INVESTICIJE USPORENE

O D ČIPKARSTVA DO OJKANJA Kultura i običaji

30

D AN DRŽAVNOSTI HRVATSKE

FINANSIJSKI DIREKTOR: GORDANA OBRADOVIĆ g.obradovic@aim.rs

Hrvatska i Srbija „REGIONALNA SARADNJA I PARTNERSTVO"

SEKRETAR REDAKCIJE: NATAŠA NEŠIĆ n.nesic@aim.rs

IZDAVAČ: alliance international media Makenzijeva 67, 11000 Beograd, Srbija Tel: +(381 11) 2450 508 Fax: +(381 11) 2450 122

ŠTAMPA: SLUŽBENI GLASNIK

cordeditorial@cma.rs www.cordmagazine.com ISSN no: 1451-7833 All rights reserved alliance international media 2015 COPYRIGHT©alliance international media d.o.o.

Uvek sa srcem! HRVATSKA I SRBIJA

REGIONALNA SARADNJA I PARTNERSTVO

9

INTERVJU

Povratak na trajektoriju rasta Oporavak privreda dveju zemalja doneće nov prostor za intenziviranje robne razmene koja već sada beleži snažan uzlazni trend i povećanje interesovanja hrvatskih investitora za Srbiju IVAN VRDOLJAK Ministar privrede Republike Hrvatske

POSLE DUGOG PERIODA RECESIJE hrvatska privreda se oporavlja i beleži prve pozitivne rezultate svog članstva u Evropskoj uniji. Jačanje izvoza i lične potrošnje, kao i veoma dobri rezultati koji se ostvaruju u turizmu daju nade da je reč o oporavku postavljenom na čvrste osnove, ocenjuje ministar privrede Republike Hrvatske Ivan Vrdoljak. Ovakav razvoj situacije pogoduje i daljem jačanju saradnje Hrvatske i Srbije.

■ Hrvatska je dva tromesečja zare-

dom zabeležila pozitivan rast BDP-a i zvanično izašla iz recesije. Koliko se to oseća u realnim tokovima i da li nagoveštava i bolju privrednu saradnju Srbije i Hrvatske? – Činjenica je da je Hrvatska nakon dužeg razdoblja krize izašla iz recesije. Nakon što je u poslednjem kvartalu prošle godine rastao 0,3 posto, hrvatski bruto domaći proizvod u prvom tromesečju

10

HRVATSKA I SRBIJA

REGIONALNA SARADNJA I PARTNERSTVO

ove godine porastao je 0,5 % u odnosu na isto razdoblje lane, a svi ekonomski pokazatelji za april i maj govore kako se pozitivni trendovi nastavljaju, te se može očekivati nastavak rasta BDP-a i u drugom kvartalu. Važno je reći da je izvoz u 2014. godini povećan za 8,3 posto, a najviše je rastao izvoz u zemlje EU, za 11,8 %, što dokazuje konkurentnost hrvatske privrede i prve značajne učinke članstva u EU. Rast izvoza nastavljen je i u prvom kvartalu 2015. godine, i to po stopi od 7,5%, pa mogu da zaključim da izvoz ostaje stabilna komponenta rasta BDP-a i u ovoj godini. Takođe, cele prošle godine je rasla i industrijska proizvodnja, i to na godišnjem nivou od 1,3 posto, a taj rast je nastavljen i u prvom kvartalu ove godine. Nakon što je lična potrošnja rasla gotovo cele prošle godine, rast se nastavio i intenzivirao ove godine. Tako je promet u trgovini na malo u januaru rastao za 2,1%, u februaru za

1,9%, u martu za 1,1%, a u aprilu za 2,5%, što je iznad očekivanja. Najveći doprinos rastu lične potrošnje dalo je poresko rasterećenje plata, koje je stupilo na snagu početkom godine. U prvom kvartalu ove godine zabeleženo je realno povećanje plata i to za 3% u februaru i za 2,3% u martu 2015. godine. Raste i zaposlenost: u aprilu ove godine, drugi mesec zaredom, u Hrvatskoj je zabeležen porast ukupnog broja zaposlenih osoba na mesečnom nivou, i to za 1,2 posto u odnosu na mart. Turizam je lane ostvario rekordne rezultate, broj turista povećan je za 5,6 %, a broj noćenja za 2,6%. I prvi kvartal 2015. obeležio je rast turističkih dolazaka, a pozitivan trend se nastavio i u aprilu kada je u Hrvatskoj bilo 3,2 posto više turista nego u istom mesecu prošle godine, koji su ostvarili 0,7 posto više noćenja. Rast je još uvek premali da bi se to značajnije osetilo na standard stanovništva, ali budi optimizam, tako nužan za bilo

RESURSI

PODRŠKA

UTAKMICA

Stavljanje energetskih resursa u funkciju doneće Hrvatskoj milijarde evra investicija, nova radna mesta i investicije. Ono je važno nacionalno, ali i u okviru Evrope i Srbije.

Način na koji neke naše kompanije šire poslovanje, kao na primer HEP, Podravka, Atlantic i Agrokor, uvek će imati našu podršku.

U privlačenju investicija u regionu ne želimo da se takmičimo cenom rada, nego kvalitetom radne snage i uslovima koje Hrvatska pruža kao zemlja članica EU.

kakav oporavak. Značaj ovog rasta je i u tome što je izazvan, uglavnom rastom izvoza i povećanjem lične potrošnje. Rastu izvoza kao jednoj od elementa rasta BDP-a pridonosi i kontinuirano povećanje privredne saradnje između RH i RS. Iako je ta saradnja u ukupnoj spoljnotrgovinskoj aktivnosti RH mala (4,9% u izvozu i 2,1% u uvozu), optimizam bude velike stope rasta, u izvozu 134%, a uvozu 117%. Oporavkom privreda obeju zemalja očekujemo i nastavak rasta privredne saradnje.

■ Kako se po vašem mišljenju ula-

zak Hrvatske u EU odrazio na ukupne privredne odnose sa Srbijom koji su prethodno bili regulisani kroz CEFTA? – Kao što je vidljivo iz grafikona, ulaskom RH u EU, odnosno izlaskom iz CEFTA došlo je do određenog pada vrednosti izvezene robe u Srbiju, a neznatno je pao i uvoz iz Srbije. Međutim, pad poslovne saradnje uslovljen je promenom regulatornog okvira i vrlo brzo je zaustavljen, te ima snažan pozitivan trend. Gledano na strukturu poslovne saradnje, može se zaključiti da se radi o više od 800 proizvoda, gde najveći pojedinačno retko prelazi 6% na godišnjem nivou. Po vrsti proizvoda radi se o netrajnim proizvodima za široku potrošnju, te delom o intermedijarnim proizvodima. Ono gde vidimo mogućnost povećanja saradnje kad je reč o proizvodima prerađivačke industrije je u delu kapitalnih proizvoda.

■ Nedavno ste povodom akvizicija hrvatskih firmi u Sloveniji i Srbiji rekli da vas takve transakcije raduju i da nema razloga da hrvatska privreda ne bude regionalni lider. Koliko se u takvu sliku uklapaju nekoliko puta izražene ideje vodećih srpskih i hrvatskih kompanija da naprave regionalne konglomerate? – Način na koji neke naše kompanije šire poslovanje, kao na primer HEP, Podravka, Atlantic i Agrokor, odlična

je vest za hrvatsku privredu i te i slične kompanije pokazuju put kakvim treba da krenu i neke druge naše firme, bez obzira na to da li se radi o javnim ili privatnim kompanijama. Naravno da sam zadovoljan zbog takvog uspeha domaćih firmi, i to je na tragu onoga što i ja stalno ponavljam i na čemu insistiram. Preuzimanje tržišta i udela u drugim firmama u regiji i svetu jedini je način razvoja i opstanka, jer su naša tržišta premala. Bez obzira na to što takve odluke ne donosi politika i ministri, te Vlada nego sami preduzetnici, u takvim odlukama svi oni će imati moju bezrezervnu podršku. ■ Gde vidite prostor za dalje povećanje saradnje Srbije i Hrvatske prven-

ekspanziju hrvatskih ulaganja u Srbiju. Približavanje Srbije EU, stabilizacija njenog političkog i privrednog okruženja dodatno će podstaći hrvatske privrednike da razmisle o poslovnim prilikama koje Srbija nudi.

■ Ulaskom Tesla banke u probleme

smanjio se ionako mali broj srpskih ulaganja u Hrvatsku. Šta je po vašem mišljenju razlog izrazite neravnoteže u oblasti investicija? – Teško mi je da kažem zašto ima malo srpskih ulaganja u Hrvatsku, jer nama su svi ulagači jednaki, bez obzira na to iz koje zemlje dolazili. Ipak, to pitanje bi prvenstveno morali postaviti investitorima iz Srbije. Svi investitori su dobrodošli i nadam se da će investitori iz Srbije uskoro slediti primere investitora iz celog sveta i da će prepoznati Hrvatsku kao poželjnu destinaciju za ulaganja.

■ Kako gledate na najave

novih geostrateških kombinacija u sektoru energetike i koliko ocenjujete realističnim ideje da Krk postane distribucioni centar za američki tečni

Iako je udeo razmene sa Srbijom u ukupnoj spoljnotrgovinskoj aktivnosti RH mali (4,9% u izvozu i 2,1% u uvozu) optimizam bude velike stope rasta, u izvozu 134% i uvozu 117% stveno u robnoj razmeni ili u oblasti investicija? – Na deo ovog pitanja već sam odgovorio ranije. Što se tiče investicija tu imamo veliku nerazmeru i to je nešto na čemu moramo više i zajedno raditi. Ono što takođe primećujemo je i povećan interes kod naših preduzetnika za daljnjim ulaganjima što će za rezultat sigurno imati i pojačane aktivnosti ulaganja u inostranstvo. Srbija je tu vrlo važno tržište i očekujemo dalju

gas? Kako se to uklapa u postojeće hrvatske energetske planove? – Zahvaljujući svemu što smo uradili na planu energetike u poslednje dve godine, Hrvatska je već postala važan i nezaobilazan faktor evropske energetske stabilnost. Hrvatska ima resurse i potencijale koje do sada nije koristila, te nema nikakvih razloga da bude uvoznik energije. Pred nama je veliki posao stavljanja tih resursa u funkciju, što će doneti milijarde evra investicija,

HRVATSKA I SRBIJA

REGIONALNA SARADNJA I PARTNERSTVO

11

desetine hiljada novih radnih mesta kroz investicije i razvoj brojnih povezanih kompanija, te ukupne privrede. Ostvarivanje svih hrvatskih energetskih projekata važno je nacionalno, ali i u okviru Evrope, i Srbije. Često ističem da naši energetski projekti nisu samo hrvatski već širi regionalni. Posebno to dolazi do izražaja u današnjem složenom geopolitičkom trenutku, a realizacija naših projekata je važna i kako bi postavili evropsku rav-

notežu u energetskoj utakmici Rusije i Zapada, posebno u zemljama Balkana. Što se tiče projekta LNG terminala na ostrvu Krku, on je već strateški evropski i hrvatski projekt. Evropska komisija njime želi da omogući diversifikaciju gasnih pravaca snabdevanja i poveća sigurnost snabdevanja gasom Evropskoj uniji, ali i ostalim zemljama regiona. Projekat se odvija ubrzanim tempom i terminskim planom usaglašenim s Evropskom komisijom, što omogućava završetak realizacije i izgradnje projekta do kraja 2019. godine. Možda je najvažnija poruka da svim što činimo u energetskom sektoru u nasleđe budućim generacijama ostavljamo energetsku sigurnost i stabilnost, konkurentne cene svih vrsta energije, te pokrećemo veliki ulagački potencijal u energetske projekte zemlje, ali i industriju. S pra-

12

HRVATSKA I SRBIJA

REGIONALNA SARADNJA I PARTNERSTVO

vom očekujem i da će upravo ti projekti doneti hrvatskoj ekonomiji značajan novi investicioni ciklus i biti dobar pokazatelj kvaliteta našeg investicionog okruženja stranim kompanijama u budućim projektima.

■ U Hrvatskoj se, povoljnije nego u

Srbiji, komentarišu srpske subvencije stranim investitorima kao faktor njihovog aktivnog privlačenja (što su iskoristile i mnoge hrvatske

Srbija je vrlo važno tržište za nas i očekujemo dalju ekspanziju hrvatskih ulaganja u Srbiju kompanije koje posluju na srpskom tržištu). Vi smatrate je Hrvatska bolja u privlačenju stranih investitora. Šta ove dve bliske investicione destinacije spaja, a šta razlikuje u očima investitora? – Ne želim da komentarišem ko bolje privlači strane investitore. Smatram da je Hrvatska napravila puno u tom smislu. Intenzivno smo radili na otklanjanju administrativnih prepreka, što je rezultiralo povećanjem međunarodne konkurentnosti, kao i rastom na svetskim listama ulaganja i konkurentnosti. Da radimo u dobrom smeru što se tiče

privlačenja direktnih stranih ulaganja, pokazuje gotovo tri milijarde evra stranih ulaganja 2014. godine. Spomenuo bih vam i podatak da specijalizovana Agencija za investicije trenutno u svom portfoliju ima 150 velikih projekata koji su u različitim fazama realizacije, a vredni su sedam milijardi evra.

■ Koliko je trka za investicijama u regionu uticala na fleksibilizaciju zakona u radu u svakoj od zemalja i obaranje cene radne snage? Da li je za naše zemlje bolje da se na ovom terenu međusobno takmiče ili da definišu neki zajednički okvir nastupa prema investitorima? – Svakako je povećala tržišno takmičenje i konkurentnost među zemljama. Ipak, mi ne želimo da se u toj utakmici takmičimo cenom rada nego kvalitetom radne snage i uslovima koje Hrvatska pruža kao zemlja članica Evropske unije. Tako smo i primarno zainteresovani za investicije zasnovane na znanju, čiju dugoročniju budućnost neće ugroziti neminovni rast standarda. Kod investicija u delatnosti, kod kojih je dominantna cena rada, jasno je da se ne možemo takmičiti. Nije nam to primarni cilj. Svoje prednosti u privlačenju takvih investicija vidimo u članstvu u EU, teritorijalnom položaju, stručnoj i visokoobrazovanoj radnoj snazi i sličnom. ■ Koliko je privatizacija hrvatskog Telekoma doprinela podizanju kvaliteta u telekomunikacionom sektoru i šta vidite kao glavne prednosti, a šta kao mane privatizacije jednog ovako velikog nacionalnog resursa? – Prema The Global Information Technology Report 2015, Hrvatska se nalazi na prvom mestu među 134 zemlje sveta po mobilnoj mrežnoj pokrivenosti po stanovniku. Privatizacija hrvatskog Telekoma otvorila je i vrata konkurenciji koja je doprinela razvoju tog sektora. Liberalizacija i otvaranje tržišta donosi nove usluge i niže cene, što pogoduje krajnjim kupcima, odnosno potrošačima. Ono na što treba posebno obratiti pažnju kod privatizacije Telekoma je infrastruktura. Ona mora biti dostupna svima po jednakim uslovima jer se na taj način razvija zdrava konkurencija od koje onda ima korist krajnji potrošač. ■

HRVATSKA I SRBIJA

REGIONALNA SARADNJA I PARTNERSTVO

13

INTERVJU

Zajedno smo privlačniji investitorima Iako u političkim odnosima između Srbije i Hrvatske postoje nerešena pitanja, ekonomski pokazatelji govore u prilog širenja saradnje. Tim pre jer obe zemlje i region žele da budu što bolje pozicionirane na mapama investitora ŽELJKO SERTIĆ

Ministar privrede u Vladi Republike Srbije

UPRKOS OČEKIVANJIMA ekonomista da bi ulazak Hrvatske u EU mogao poremetiti dotadašnju robnu razmenu, rezultati iz 2014. godine pokazuju da su obe zemlje zabeležile dobar rezultat, što je samo jedan od mnogih razloga koji idu u prilog daljem produbljivanju međusobnih privrednih odnosa. O unapređenju saradnje sa Hrvatskom za Cord govori ministar privrede Željko Sertić.

političkim odnosima između Srbije i Hrvatske postoje nerešena pitanja, kao što su sukcesija, povratak izbeglica, nestala lica, prava nacionalnih manjina, ali ekonomski pokazatelji govore da se saradnja između dveju privreda razvija i da je moguće dalje je unapređivati. To je značajno za bolje pozicioniranje obe zemlje, ali i celog regiona Jugoistočne Evrope na mapama potencijalnih investitora, posebno onih iz Evropske unije.

Kroz mehanizam saradnje NR Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope otvara se veliki prostor za proširenje saradnje Srbije i Hrvatske, u obostranom interesu Nedavno ste na Samitu 100 u Portorožu istakli važnost regionalne saradnje. Koliko je u tom okviru važna privredna saradnja Hrvatske i Srbije? – Regionalna ekonomska saradnja veoma je važna za stabilnost Zapadnog Balkana i u interesu je svih zemalja na ovom prostoru. Razvoj regionalne privredne saradnje je jedan od zadataka Vlade Srbije i Ministarstva privrede. U

14

HRVATSKA I SRBIJA

REGIONALNA SARADNJA I PARTNERSTVO

Koliko činjenica da je Hrvatska članica EU, a Srbija u CEFTA uticala na promenu obima i kvaliteta saradnje u odnosu na prethodni period kada su obe zemlje bile članice CEFTA? – Trgovinska razmena između Srbije i Hrvatske raste iz godine u godinu, pri čemu Srbija poslednjih godina beleži pozitivan trend izvoza u tu susednu zemlju. U periodu od 2004. i početka

primene bilateralnog Sporazuma o slobodnoj trgovini, a nešto kasnije i CEFTA sporazuma, pa do 2013. razmena se kretala u rasponu od 285 do 700 miliona evra. Posle ulaska Hrvatske u EU naš međusobni trgovinski režim je promenjen. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Srbiji omogućava neograničen bescarinski pristup tržištu EU, pa i hrvatskom, za gotovo sve poljoprivredno-prehrambene proizvode, izuzev onih koji su na kvotama. Ukupna trgovinska razmena dveju zemalja u 2014. godini iznosila je oko 760 miliona evra, što je za oko 13 odsto više nego godinu dana pre, pri čemu je izvoz povećan za 10 odsto, a uvoz za oko 16 odsto. Beograd je nedavno bio domaćin Samita Kine i 16 zemalja Centralne i Istočne Evrope. Koliko saradnja sa Kinom diktira i regionalnu saradnju, a koliko su ove zemlje međusobni konkurenti kod kineskih finansijera? – Mehanizam saradnje Kine sa zemljama Centralne i Istočne Evrope jedan je od važnih pravaca unapređenja regio-

INTERES

POVEZIVANJE

PREPREKE

Saradnja je bitna za bolje pozicioniranje obe zemlje, ali i celog regiona Jugoistočne Evrope na mapama potencijalnih investitora, posebno onih iz Evropske unije, jer su nove investicije neophodne za privredni rast.

Poslovno povezivanje kompanija iz regiona može da doprinese jačanju regionalne saradnje jer privrednici brže i lakše prevazilaze prepreke nego političari.

Privrednici iz Srbije su zainteresovani za veća ulaganja na hrvatskom tržištu, pod uslovom da se eliminišu i smanje dosadašnja ograničenja i administrativne prepreke.

nalnih ekonomskih odnosa. Na samitu premijera NR Kine i CIEZ, koji je krajem prošle godine održan u Beogradu, važna poruka bila je da je saradnja sa Pekingom potrebna regionu i da je, u tom cilju, neophodno osmisliti dobre projekte i efikasno ih primeniti. Kroz taj mehanizam otvara se, tako, i veliki prostor za proširenje saradnje Srbije i Hrvatske, u obostranom interesu. Koliko su Srbija i Hrvatska rivali kada je u pitanju privlačenje stranih ulagača, a koliko bi mogle koristiti sinergiju svojih privreda i gde vidite prostor za zajednički nastup? – Ekonomska politika Vlade Srbije unapređuje poslovni ambijent zemlje i Srbiju čini povoljnom za privrednike koji danas ovde posluju i atraktivnom destinacijom za nove investitore. Za samo godinu dana usvojen je niz mera, a u pripremi su nov zakon o ulaganjima i izmene propisa koji se tiču mogućnosti najma poljoprivrednog zemljišta na duži rok, što će privući nove investicije u Srbiju. Istovremeno, jačajući saradnju sa zemljama u okruženju, stvaramo dodatne uslove za privlačenje investi­­­cija, a zajedničku šansu vidim u zajedničkim nastupima privrednika na trećim tržištima. Šta bi u tom kontekstu mogle biti institucionalne mere zajedničke saradnje i da li su vladama već na raspolaganju takvi instrumenti ili ih tek treba izgraditi? – Bilateralni ekonomski odnosi između Srbije i Hrvatske uređeni su Sporazumom o ekonomskoj saradnji između dveju vlada, koji je stupio na snagu 1. jula 2013. godine, na dan pristupanja Republike Hrvatske EU. Zajednički odbor za ekonomsku saradnju pratiće sprovođenje Sporazuma i predlagati odgovarajuće aktivnosti za dalje unapređenje ekonomskih odnosa, ali i otklanjanje eventualnih prepreka.

Kako ocenjujete značaj investitora iz Hrvatske na prenošenje evropskih iskustava poslovanja, know how i širenje tržišta za proizvodnju srpskih kompanija kroz kanale hrvatskih kompanija (kao Atlantic, Agrokor i dr.)? – Investitori iz Hrvatske već godinama su među prvih petnaest stranih investi-

Vlada Srbije konstantno radi na unapređenju poslovne i investicione klime i hrvatske kompanije su dobrodošle da ih iskoriste tora u Srbiji, koja je istovremeno na drugom mestu hrvatskih investicionih destinacija. Na osnovu Uredbe o uslovima i načinu privlačenja stranih investitora, u periodu od 2010. do 2013. godine podsticaji su dodeljeni za četiri investiciona projekta hrvatskih kompanija, ukupne vrednosti oko 27 miliona evra, uz predviđeno otvaranje 760 radnih mesta. Značaj srpskog tržišta za Hrvatsku vidi se i u broju ćerki-firmi i predstavništava hrvatskih kompanija u Srbiji, kojih je do sada registrovano nešto manje od 200. Kakvo je vaše mišljenje o ambi­ cijama privrednika Srbije i Hrvatske o izgradnji regionalnih poslovnih konglomerata kao konkurencije

multinacionalkama koje dolaze na ovo tržište? – Ozbiljan biznis ne poznaje granice, već teži da se širi. Poslovno povezivanje može da doprinese jačanju regionalne saradnje jer privrednici brže i lakše prevazilaze prepreke nego političari. Cilj Vlade je da stvori dobar ambijent za poslovanje i saradnju, a na privrednicima je da tu šansu iskoriste za ostvarenje profita i rezultata od kojih će svi bolje živeti. Hrvatski ministar privrede nedavno je rekao da bi hrvatska elektroprivreda (HEP) morala potražiti modalitete da se proširi na slovenačkom i srpskom tržištu ako želi da opstane. Imate li vi nekih najava o ovakvim i sličnim većim ulaganjima? – Cilj Vlade Srbije je da Elektroprivreda Srbije postane ozbiljan igrač u regionu, ali tome mora da prethodi reorganizacija, racionalizacija poslovanja i korporatizacija tog preduzeća, što smo dogovorili i sa MMF-om. Veću regionalnu ulogu i uticaj trebalo bi da ostvare i neka druga preduzeća iz Srbije. Kada je reč o hrvatskim kompanijama i ulagačima, dobrodošli su u Srbiju. Ranije je bilo očekivanja da bi se ulaskom Hrvatske u EU mogli poboljšati uslovi za investiranje srpskih kompanija kod suseda. Da li je o tome bilo reči na Samitu u Portorožu i da li smatrate da srpski investitori imaju jednake uslove za ulaganje u Hrvatsku, kao što je to obrnuto slučaj? – Preduzeća iz Srbije gotovo da nisu učestvovala u privatizaciji u Hrvatskoj. Jedan od razloga za to je i činjenica da je Hrvatska privatizaciju sprovela pre Srbije i srpske kompanije nisu mogle da se nadmeću u tom procesu, dok je hrvatski kapital ušao na srpsko tržište u jeku privatizacije. Privrednici iz Srbije su zainteresovani za veća ulaganja na hrvatskom tržištu, pod uslovom da se eliminišu i smanje dosadašnja ograničenja i administrativne prepreke.

HRVATSKA I SRBIJA

REGIONALNA SARADNJA I PARTNERSTVO

15

INTERVJU

Možemo kvalitetnije Ključno pitanje nije da li između Srbije i Hrvatske raste obim robne razmene, iako raduje to što je ovaj trend pozitivan, već pre šta naše dve zemlje i ceo region mogu da učine da u budućnosti razviju više oblike saradnje MARKO ČADEŽ Predsednik PKS

REALNE MOGUĆNOSTI za povećanje robne razmene između Srbije i Hrvatske daleko su veće od sadašnjih pogotovo na srpskoj strani gde još dominiraju proizvodi nižeg nivoa obrade. Ali za naše dve zemlje i za sve zemlje u regionu mnogo je važnije da rade na zajedničkim infrastrukturnim projektima, poboljšaju poslovnu klimu pojedinačno i u regionu i male ekonomije zajedničkom ponudom učine mnogo atraktivnijim i snažnijim, kaže Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije.

voće i povrće, vino i alkoholna pića, građevinski materijal i metalnu žicu i mrežu, proizvode crne i obojene metalurgije, metalsku i mašinsku industriju, farmaceutske proizvode i auto-industriju. Naravno, da je za sve nas u ovom regionu važan svaki evro od izvoza i da su tržišta u okruženju prirodne izvozne destinacije. Bitno je da povećamo međusobnu razmenu, da što više trgujemo i uklonimo sve barijere slobodnom protoku robe i kapitala. Ali kao suštinsko pitanje malih nacionalnih ekonomija na prostoru bivše Jugoslavije, bilo da su u Evropskoj uniji, kao Hrvatska i Slovenija, ili u CEFTA, kao Srbija i ostale Kako je ulazak Hrvatske u EU uticao na promene u robnoj razmezemlje, nije kako da jedni drugima prodamo što više, nego kako da rani dveju zemalja? – U protekle dve godine povećan je obim trgovine, ali bez bitnijih prozvijamo više oblike saradnje, kako da udružimo kompanije i zajedno nastupimo na trećim tržištima. Od ključnog značaja je kako da realizumena u strukturi razmene. U 2014, prvoj godini nakon ulaska Hrvatske u EU, robna razmena porasla je za 13,4 odsto – na 756,9 miliona evra jemo zajedničke infrastrukturne projekte, kako da poboljšamo poslov(1.005.100.000 dolara) čime se Hrvatska na listi spoljnotrgovinskih nu klimu svake zemlje pojedinačno i celog regiona, ojačamo sopstvene partnera Srbije sa 14. pozicije u 2013. godini popela na deseto mesto. kapacitete i privučemo što više investitora. Možda tu potrebu najbolje Višegodišnji trend rasta se nastavlja: za prvih pet meseci ove go­­dine ilustruje podatak da je prošlogodišnji izvoz u Nemačku celog EX YU regiona bio deset puta manji od izvoza Češke, Slovačke i Mađarske. Dok smo mi izgubili više od decenije, one su privlačile investitore i osvajale strana tržišta, a na nama Za ekonomski razvoj regiona i nacionalnih je da sada, zajedno, to nadomestimo.

ekonomija pojedinačno od posebne važnosti je regionalno povezivanje – udruživanje kompanija u klastere ili konzorcijume, pre svega radi nastupa na trećim tržištima

razmena dveju zemalja je uvećana za 14 procenata u poređenju sa istim prošlogodišnjim periodom – sa 274 na 312 miliona evra, kao rezultat rasta i izvoza iz Srbije i uvoza iz Hrvatske. Osim konstantnog deficita na srpskoj strani, uz pomake u pokrivenosti uvoza izvozom, problem je što srpskim izvozom i dalje dominiraju sirovine i repromaterijal, kao i proizvodi nižih faza obrade. Realne izvozne mogućnosti srpskih firmi na tržištu Hrvatske postoje za: sveže

16

HRVATSKA I SRBIJA

REGIONALNA SARADNJA I PARTNERSTVO

Kakav uticaj na ukupnu robnu razmenu imaju veliki koncerni u vlasništvu srpskih i hrvatskih kompanija prisutni u naše dve zemlje? – Pre se može govoriti o uticaju hrvatskih kompanija koje su ovde u poslednjih 10–15 godina otvarale predstavništva, učestvovale u privatizaciji kompanija i investirale u nove fabrike i pogone. Reč je o oko dvesta kompanija, među kojima su i veliki sistemi iz prehrambene industrije, poput Agrokora i Atlantik grupe. Oni sigurno imaju značajan uticaj na obim robne razmene između dve zemlje, i u izvozu i u uvozu. Činjenica je da iz godine u godinu na hrvatskom tržištu ima više robe široke potrošnje proizvedene u Srbiji, koja je ranije teško prelazila granicu. Istina, mnogo manje nego što bismo želeli i

mogli da izvezemo, ali ima pomaka. Srpskih kompanija koje posluju u Hrvatskoj je, nažalost i dalje malo – oko desetak, tako da je njihovo učešće na tom tržištu i uticaj na trgovinu dveju zemalja zanemarljiv.

gnu. Kako to reče jedan zagrebački novinar: to što vam traže da poduzeće preregistrujete u preduzeće ili obrnuto, nebitno je, sve dok je, tu, gde to morate da učinite, profit veći.

Kako gledate na te inicijative o spajanju srpskih i hrvatskih komHrvatske kompanije su u jednom trenutku bile značajni investipanija i pravljenju zajedničkog brenda „Adria“? tori u srpsku privredu i korisnici subvencija za otvaranje radnih – Za ekonomski razvoj regiona i nacionalnih ekonomija pojedinačno od mesta. Od krize, neka od tih ulaganja su se pokazala otpornim na posebne važnosti je regionalno povezivanje – udruživanje kompanija izazove, a neke firme su prestale da rade. Koliki udeo danas hrvatu klastere ili konzorcijume, pre svega radi nastupa na trećim tržištima ske kompanije imaju u ukupnim investicijama i BDP-u Srbije? ili učešća na tenderima, i kreiranje zajedničkih, regionalnih brendova. – Hrvatska je jedan od značajnijih ulagača u srpsku privredu, a Srbija je Naše firme pojedinačno imaju relativno na trećem mestu hrvatskih investicionih deskromne resurse da bi bile ozbiljniji konstinacija. Prema podacima Narodne banke Srbije, hrvatska ulaganja u novcu (evidenkurenti razvijenijim kompanijama u svetu. Počev od obima proizvodnje, jer količine, tirana po zemlji plaćanja), u periodu 2005– recimo vina, maslinovog ulja, sira ili kondi2013. iznose 351,5 miliona evra i svrstavaju Hrvatsku na trinaesto mesto rang-liste neto torskih prozvoda koje firme iz zemalja ovog ulagača u novcu. regiona pojedinačno mogu da plasiraju ireHrvatska narodna banka evidentira, levantne su u međunarodnim razmerama. osim inicijalnih, i dodatne investicije, pa Udruženi mogu bolje da iskoriste komparasu ukupne hrvatske direktne investicije u tivne prednosti regiona i ojačaju konkurenSrbiji do kraja 2014. godine dostigle 682,6 tnu sposobnost. miliona evra, što je 11,9 odsto svih hrvatskih To je i jedna od tri ključne poruke predulaganja u inostranstvu. Kompanija Agrokor stavnika privrednih komora svih zemalja najveći je pojedinačni hrvatski ulagač u Srovog regiona, uključujući i Hrvatsku i Sloveniju, kao zemlje članice EU, sa bečke regiobiji koji je, posle Dijamanta i Frikoma, prošle godine kupio i Merkator S. Atlantik grupa je nalne konferencije, koju su inicirale Privredkupovinom Droge Kolinske, preuzela srpske na komora Srbije i Privredna komora Kosova. Cilj nam je čvršće povezivanje i intenzivnije kompanije Soko Štark, Grand Prom i PalaSaradnja dveju komora je uključivanje poslovnih zajednica Zapadnog nački kiseljak, a prošle godine i Fudlend odsve bolja: od organizovanja Balkana u konkretne projekte za održivi ranosno poznate srpske brendove od „smokisrpsko-hrvatskih poslovnih zvoj regiona i umrežavanje kompanija, kako ja“ do „bakine tajne“. bi mogle da se uključe u velike regionalne inPrema evidenciji Agencije za strana ulaforuma, preko B2B susreta, frastrukturne i druge projekte. ganja i promociju izvoza (SIEPA), do juna do učešća na evropskim i Koliko je to važno za velike kompanije, 2015. godine ukupna vrednost 10 najvećih regionalnim projektima još je važnije za mala i srednja izvozno oriinvesticionih ulaganja hrvatskih kompanija koje ovde posluju (Agrokor, Nexe Grupa, Vinjentisana preduzeća. Saradnja je moguća ne samo u agrobiznisu – u sektoru proizvodnje hrane i pića. Možemo dija, Lactalis Grupa, MIN-DIV, PharmaS, Comprom Plus, RALU Logistic, da napravimo i zajednički turistički proizvod, što je jedan od projekata AD Plastic, RASCO) gotovo dvostruko su veća i od onih koje knjiži hrvatna kojima je radila Privredna komora Srbije sa komorama iz regiona i ska centralna banka. Podaci su prikupljeni u direktnoj komunikaciji sa nacionalnim turističkim organizacijama. Nedavno je plasirana i ideja kompanijama- investitorima. o konzorcijumu regionalnih lidera u obrazovanju, koji bi privukao studente iz inostranstva i otvorio veće mogućnosti za kooperaciju sa meKako ocenjujete saradnju srpske i hrvatske privredne komore? – Privredna komora Srbije i Hrvatska gospodarska komora prve su inđunarodnim univerzitetima. stitucije koje su nakon ratnih dešavanja obnovile veze i tako napravile značajan korak ka normalizaciji odnosa dveju zemalja. Saradnja je sve Da li se sa stanovišta srpskih ulaganja u Hrvatsku u institucionalbolja, a zajedničkih aktivnosti sve više. Od organizovanja srpsko-hrvatnom i konkretnom smislu nešto promenilo nabolje od ulaska ove zemlje u EU, kao što je to svojevremeno bilo očekivano? skih poslovnih foruma koji govore o stvarnom interesovanju i potreba- Godinama govorimo o samo tri značajnije srpske investicije u Hrvatma kompanija da sarađuju, preko B2B susreta, do učešća na evropskim i regionalnim projektima. skoj, koje su se u međuvremenu i same transformisale i doživele promeDobru komunikaciju imamo i sa Hrvatskim poslovnim klubom u ne. Dok su Hrvatska i Slovenija imale strateški pristup Srbiji kao inveSrbiji i sa hrvatskim kompanijama koje posluju u Srbiji. sticionoj destinaciji, ušle na naše tržište u jeku privatizacije i pokrenule Komore će u narednom periodu zajednički raditi da mogućnosti sagrinfild projekte, srpska preduzeća gotovo da nisu učestvovala u privatizaciji firmi u Hrvatskoj, koja je ranije završena. I to je, osim neekonomradnje naših kompanija što brže i bolje iskoriste, između ostalog i kroz projekte regionalne saradnje. Područja unapređenja saradnje između skih razloga koje smo često navodili, jedno od objašnjenja zašto srpskih privrednih komora moguća su i u okviru zajedničkih projektnih aktivinvesticija nema više na zapadu bivše zajedničke države. Uz to, Srbija ima otvoreno i atraktivno poslovno okruženje: manja nosti, naročito kroz IPA II program, Dunavski program, Jadransko jonski poreska opterećenja, podsticaje za zapošljavanje radnika... do sporazuprogram, Horizont 2020, Cosme... Posebno nam je bitno hrvatsko iskuma o slobodnoj trgovini koji otvaraju vrata za tržišta sa oko 800 miliona stvo u procesu evropskih integracija i spremnost hrvatskih kolega da ga podele sa nama. potrošača. Uveren sam da takvi – ekonomski razlozi na kraju uvek preva-

HRVATSKA I SRBIJA

REGIONALNA SARADNJA I PARTNERSTVO

17

INTERVJU

Možemo i bolje i više Hrvatske i srpske firme bi trebalo da, uz podršku svojih vlada, iskoriste mogućnost zajedničke saradnje na području železničke i putne infrastrukture i u oblasti energetike LUKA BURILOVIĆ Predsednik Hrvatske gospodarske komore

NEPOVOLJNE MAKROEKONOMSKE PRILIKE nisu naudile robnoj razmeni Hrvatske i Srbije, a uprkos nešto manjim investicijama, interes hrvatskih kompanija za Srbiju nije opao. Odlična saradnja komora doprinosi jačanju međusobnih privrednih veza, smatra Luka Burilović, predsednik Hrvatske gospodarske komore.

obe strane, kako u izvozu tako i uvozu. Izuzetak je jedino izvoz Hrvatske u 2013. godini, kada je zbog ulaska Hrvatske u EU zabeležen pad u izvozu od 9% u odnosu na 2012. godinu. Prema službenim podacima DZS, izvoz RH u Srbiju u 2014. godini iznosio je 509,3 miliona evra, a uvoz iz Srbije u Hrvatsku 355,5 miliona evra. U narednim

Hrvatske firme su i dalje zainteresovane za ulaganja u Srbiju, bez obzira na nepovoljnu makroekonomsku situaciju kod kuće ■ Kako ocenjujete privrednu sarad-

nju Hrvatske i Srbije i gde vidite prostor za njeno poboljšanje? – U razdoblju 2011–2014. godine beležimo ukupan rast robne razmene s

18

HRVATSKA I SRBIJA

REGIONALNA SARADNJA I PARTNERSTVO

godinama očekuje se dalje povećanje robne razmene u svim sektorima. Hrvatske i srpske firme bi trebalo da, uz podršku svojih vlada, iskoriste mogućnost zajedničke saradnje, prven-

stveno na području železničke i putne infrastrukture i energetskih objekata u svojim zemljama.

■ Koliko je po vašem mišljenju ne-

povoljna makroekonomska situacija u dve zemlje i regionu uticala na obim investicija hrvatskih kompanija u Srbiju? – Hrvatske kompanije su u razdoblju od 1993. do 2014. godine, prema službenim podacima HNB, u Republiku Srbiju investirale putem direktnih stranih investicija 682,6 miliona evra. U 2011. godini ulaganja su iznosila 23,1 mil. €, u 2012. godini 171,9 mil. €, u 2013. godini 10,4 mil. €, što je posledica većeg odliva nego priliva sredstava, te u 2014. godini 31,3 mil €. Srbija prema tim podacima zauzima treće mesto na tabeli hrvatskih direktnih stranih investicija. Neslužbeno se barata podacima da su

hrvatske kompanije putem stranih kredita uložile u Srbiju još 300–400 miliona evra, koji su došli iz trećih država. Iz tih podataka je vidljivo da su hrvatske firme i dalje zainteresovane za ulaganja u Srbiju, bez obzira na nepovoljnu makroekonomsku situaciju u Hrvatskoj.

■ Nedavno ste upozorili da je Hrvat-

ska u poslednjih šest godina krize izgubila realno oko 13% BDP-a i da se iz nje ne može niti lako niti brzo izaći. Koliko po vašem mišljenju mere koje sprovodi vlada odgovaraju podsticanju privrednog rasta? – Da, Hrvatska je šest godina u krizi i u tom razdoblju nominalno (5,5%) i realno (12,4%) smanjen je BDP, pa našu privredu danas karakterišu znatne makroekonomske neravnoteže: javni dug raste neodrživom dinamikom – narastao je sa 45% BDP-a pre krize na današnjih 90% BDP-a; deficit budžeta iznosi 5,7% BDP-a u 2014. godini, a slično će biti i u 2015. i 2016. godini, dok je ino dug na oko 108% BDP-a. Prisutne makroekonomske neravnoteže nije moguće lako ni brzo rešiti jer, u načelu, da bi se problem rešio, moraju se znati i ukloniti uzroci njegovog nastanka, a to nije učinjeno. Očito je da sve mere koje su nosioci vlasti poduzimali u poslednjih nekoliko godina, a bilo ih je, nisu bile dovoljne da bi se stanje nacionalne ekonomije poboljšalo. To zapravo znači da nije bilo ozbiljnijih i osmišljenih reformi. U tom kontekstu mi i dalje ostajemo pri našem stavu da je imperativ održivog razvoja hrvatske ekonomije, ekonomska politika koja mora definisati dugoročni koncept rasta i razvoja (pet do sedam godina), utemeljen na proizvodnji, izvozu i rastu zaposlenosti.

■ Pre Hrvatskog ulaska u EU i izla-

ska iz CEFTA bilo je različitih i dijametralno suprotnih očekivanja od efekata ovih promena na međusobnu razmenu naše dve zemlje. Kad se podvuče crta, kakve je efekte ova promena imala po hrvatsku privredu i šta su posledice u razmeni sa zemljama CEFTA? – Hrvatska je u 2013. godini prilikom ulaska u EU zabeležila pad izvoza u zemlje CEFTA tržišta u odnosu na 2012. godinu, ali u 2014. godini, u odnosu na 2012. godinu, došlo je do povećanja izvoza i uvoza koji je bio veći

skoro sa svim članicama, odnosno samo je izvoz u Crnu Goru i BiH bio neznatno manji.

■ Takođe se u štampi spekulisalo

i značajnim seljenjem hrvatskih kompanija u Srbiju da bi se izbegle neke od negativnih posledica ulaska u EU. Koliko su se ova očekivanja pokazala opravdanim? – Prema našim saznanjima, u poslednje dve godine nije bilo značajnijeg otva-

„Mobilni timovi“ i sl. Te usluge prvenstveno su namenjene povećanju izvoznih aktivnosti naših kompanija i privlačenju sredstava putem raznih fondova EU.

■ I srpske i hrvatske privrednike je

privrženost EU s jedne strane i interes izvoza u Rusiju sa druge strane stavio pred dilemu kako se postaviti. Kakav je stav vaše komore o ovom pitanju? – HGK je u saradnji s Ministarstvom privrede RH organizovala posetu privredne delegacije u februaru 2015. godine, u kojoj su učestvovali predstavnici stotinak hrvatskih kompanija. Određeni broj preduzeća koja su učestvovala u delegaciji bio je već prisutan na tržištu Rusije, dok su druga želela da započnu saradnju s ruskim kompanijama u delatnostima koja nisu obuhvaćena sankcijama EU prema Rusiji. Brojnost delegacije, kao i stav hrvatskih kompanija (preko 200) okupljenih u radu Poslovnog saveta za privrednu saradnju s Rusijom, pokazuju da hrvatske firme žele da zadrže svoju poziciju na ruskom tržištu, ojačaju postojeću poziciju i izgrade nove zajedničke projekte s ruskim partnerima.

Hrvatske i srpske firme bi trebalo da, uz podršku svojih vlada, iskoriste mogućnost zajedničke saradnje, prvenstveno na području železničke i putne infrastrukture ranja pogona hrvatskih kompanija bilo za potrebe tržišta CEFTA zemalja ili Rusije, Belorusije i Kazahstana. Neke su to učinile znatno pre, a druge su do proizvodnih pogona došle putem akvizicija (Agrokor i Atlanitic grupa).

■ Hrvatska komora je, kao i srpska, krenula u reformu. Šta novo nudite privrednicima? – Prošle godine započela je reforma HGK. Smanjena je članarina i ukinuti su doprinosi za firme, a takođe je smanjen broj zaposlenih u HGK. Želja nam je da stvorimo efikasniju Komoru s novim proizvodima. Ove i prošle godine Komora je ponudila našim preduzećima nekoliko novih usluga: „Preduzetnik-izvoznik“, „Tenderi, „Vaučer – moj EU projekat“,

■ Kako ocenjujete saradnju privred-

nih komora Hrvatske i Srbije i da li se kroz komorsku saradnju može otvoriti put ka većem investiranju srpskih kompanija u Hrvatsku? – Saradnja HGK i PKS i njenih članica odvija se izuzetno dobro i gotovo svakodnevno kroz razmenu poslovnih informacija, poseta privrednih delegacija i organizovanje sajamskih nastupa i edukacija. HGK i PKS su poslednjih nekoliko godina organizovale samostalno ili uz podršku nadležnih ministarstava ili agencija nekoliko prezentacija na temu „Kako poslovati“ i „Mogućnosti ulaganja u Hrvatsku ili Srbiju“. U Hrvatskoj su domaći i strani investitori izjednačeni po osnovi prava i obaveza i svi su dobrodošli. ■ HRVATSKA I SRBIJA

REGIONALNA SARADNJA I PARTNERSTVO

19

INTERVJU

Izazovi su tu da ih prevaziđemo Diplomatske odnose svih zemalja na svetu odlikuju usponi i padovi, ali je najvažnije, kao što je to slučaj sa Hrvatskom i Srbijom, da se o svemu otvoreno razgovara i da se povremeni sporovi rešavaju NJ. E. GORDAN MARKOTIĆ Hrvatski ambasador u Srbiji

nije onakav kakav bismo želeli, ali to ne utiče na činjenicu da se ona ipak rešavaju.

■ Događanja u Ukrajini stavila su i ovaj region pred velike izazo-

IAKO ODNOSI IZMEĐU HRVATSKE I SRBIJE povremeno dospevaju na klizav teren, saradnja dve zemlje je stabilna, a u fokusu ambasade su pre svega podsticanje ekonomske i kulturne razmene, kaže Gordan Markotić, hrvatski ambasador u Srbiji.

■ Odnosi Hrvatske i Srbije povremeno prolaze kroz velika giba-

nja između veoma srdačnih i povremeno veoma zaoštrih. Koliko ovakvi usponi i padovi suštinski utiču na diplomatske odnose dve zemlje?

ve. S obzirom na to da se od naših zemalja očekuje da budu faktori stabilnosti u regionu, da li smatrate da su ovakvi zahtevi uticali i na bolju međuregionalnu saradnju? – Vidimo da su događaji u Ukrajini veliki izazov za vodeće svetske sile i celu EU. Kriza u Ukrajini istakla je potrebu održavanja stabilne Evrope, uključujući i njen jugoistok. Mislim da je ključno da države u ovom delu Evrope shvataju da je teško postići punu stabilnost i prosperitet u jednoj državi ako je susedstvo te države nestabilno ili ako postoji kriza u regionu u kojoj se nalazi odnosna država. Čini mi se da su toga svesne sve države u regionu i da žele da doprinesu stabilnosti celog regiona razvijanjem međusobne saradnje, tim pre što su u nedavnoj prošlosti imale prilike da vide koliko problema nosi rat i sukobi između država i naroda.

■ Koliko po vašem mišljenju rekonfiguracija geopolitičkih inte-

resa koja se prelama i preko našeg regiona (odnosi sa Rusijom, najave promena energetskih tokova, interesi Kine da preko Balkana uspostavi most sa EU) zemlje poput naših stavlja pred svršen čin Fokus hrvatske ekonomske diplomatije je na hrvatskom i menja njihove politike bez obzira izvozu, privlačenju investicija u RH, unapređenju bilateralne na sopstvene interese, a koliko im privredne saradnje i praćenju ekonomskog stanja u zemlji gde daje mogućnosti da kvalitetnom dije diplomatsko predstavništvo plomatijom za sebe izbore povoljniji status nego što bi to inače bio slučaj s obzirom na njihovu veličinu i ekonomsku snagu? – U diplomatskim odnosima država normalni su usponi i padovi. Pri– Pa kao što se zna kroz istoriju koja ipak jeste „učiteljica života“, region mere za to možemo da nađemo među najvećim državama sveta, drjugoistočne Evrope ili Balkana je vrlo često bio u središtu geopolitičkih žavama unutar EU, izvan EU, jednom rečju svuda. Ono što je, međuinteresa, često su se ovde ti interesi i sukobljavali, izbijali ratovi, čak se i tim, najvažnije za diplomatske odnose među državama jeste da su oni povod jednom svetskom ratu dogodio upravo u ovom regionu. Zemlje konstantni, stabilni, da se permanentno razgovara o svim otvorenim regiona bi trebalo da se pravovremeno prilagođavaju svim promenama pitanjima, da se ta pitanja rešavaju, a upravo to je slučaj s odnosima ako misle da zadrže prosperitet i budućnost. Jedino tako će moći da proizmeđu Hrvatske i Srbije. Možda tempo rešavanja otvorenih pitanja

20

HRVATSKA I SRBIJA

REGIONALNA SARADNJA I PARTNERSTVO

OTVORENA PITANJA

ODNOSI

POVEZIVANJE

Možda tempo rešavanja otvorenih pitanja između Hrvatske i Srbije nije onakav kakav bismo želeli, ali to ne utiče na činjenicu da se ona ipak rešavaju.

Veličina ambasade u Beogradu uz redovne razmene ambasadora govori o važnosti koju Hrvatska pridaje razvijanju odnosa sa Srbijom.

Kako smo za ona najatraktivnija tržišta svi zajedno a i pojedinačno i mali i nekompletni, uveren sam da će u budućnosti biti više povezivanja igrača u regionu.

fitiraju više no što bi objektivno mogle prema svojoj veličini i ekonomskoj snazi. Dobar primer za to su energetski tokovi: od Transjadranskog naftovoda koji ide od Azerbejdžana, mogućeg novog pravca Južnog toka preko Turske, LNG terminala na Krku, dakle novi pravci snabdevanja energijom idu preko država u regionu, što u budućnosti može biti i te kako važan faktor ekonomskog razvoja tih država.

gde je diplomatsko predstavništvo, poslovne klime te zemlje, zakonske regulative koja definišu privredu te zemlje, najvažnijih privrednih događanja, ekonomskih odnosa te zemlje s glavnim privrednim partnerima i sl. U nedostatku predstavništva HGK u Beogradu, Ambasada je preuzela dosta aktivnosti koje je inače obavljala HGK. Pri tome dosta sarađujemo s Hrvatskim poslovnim klubom, a isto tako i s Privrednom komorom Srbije.

■ Hrvatska sada ima već zavidno iskustvo članstva u EU. Šta sma-

trate najvažnijim lekcijama koje bi Hrvatska mogla da prenese ■ Najmanje jednom godišnje velike hrvatske i srpske kompaniSrbiji? je pokreću priču o mogućem spajanju, ali zasad nema opipljivih pomaka. Smatrate li da su naša javna mnjenja sazrela da prihva– Osim konkretnog iskustva stečenog u pregovorima Hrvatske u postupku primanja u EU, koje hrvatski stručnjaci prenose svojim kolegate ovakve konglomerate koji bi bar po geografskoj zastupljenosti podsećala na bivše jugoslovenske gigante? ma u Srbiji kroz radionice i seminare kojih je do sada održano oko 115, u saradnji Centra izvrsnosti Ministarstva spoljnih i evropskih poslova – Nažalost, u pravu ste. Nije se puno odmaklo od deklarativnog izjašnjaHrvatske i Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije, Hrvatska je vanja, uglavnom „velikih“ na raznim regionalnim konferencijama, ali dobar primer Srbiji da se članstvo u EU isplati i da je dostižno uz prihvakonkretnog povezivanja još nema, iako je bilo pokušaja i inicijativa, na primer u železničkom transportu, građevinskom sektoru, turizmu i sl. tanje pravnih tekovina EU, kao i evropskih vrednosti i standarda. Ovaj Kako smo za ona najatraktivnija tržišta koja su, po pravilu, velika i zahproces ne prestaje samim činom ulaska u EU, već se nastavlja i nakon ulaska i to je jedno, rekao bih, permanentno prilagođavanje. Međutim, sama činjenica da Za diplomatske odnose među državama najvažnije je da je za razdoblje od 2014. do 2020. iz Evropskih su oni konstantni, stabilni, da se permanentno razgovara o strukturnih i investicionih fondova Hrvatskoj na raspolaganju iznos od 10,676 milijardi evra svim otvorenim pitanjima, da se ta pitanja rešavaju, a upravo govori sama za sebe o korisnosti članstva u EU to je slučaj s odnosima između Hrvatske i Srbije ako uzmemo u obzir samo finansijski aspekt, a to je samo jedan od mnogih. tevna, svi zajedno a i pojedinačno i mali i nekompletni, uveren sam da će u budućnosti po logici stvari biti više povezivanja. Ne moraju to biti ■ Ambasada Hrvatske u Beogradu jedna je od najvećih u hrvatkonglomerati, niti će podsećati na nekadašnje jugoslovenske gigante, skoj diplomatskoj mreži. Šta su prioritetni sektori koji traže vašu već će se, vođeni ekonomskim interesom i opstankom, povezani uspešnajveću posvećenost? – Tačno je da je Ambasada Hrvatske u Srbiji jedna od najvećih u hrvatskoj nije takmičiti s ostalima u surovoj tržišnoj utakmici izvan svojih država i diplomatskoj mreži. Veličina Ambasade u Beogradu uz redovne razmene regiona. Ako ništa drugo, tako uvezani biće krupniji „zalogaj“ za one koji ambasadora govori o važnosti koju Hrvatska pridaje razvijanju odnosa zaista jesu veliki, pa će ih teže moći eliminisati s tržišta. sa Srbijom. To je i najbolja poruka koliko su nam ti odnosi važni. U središtu naše pažnje su, naravno, uvek ekonomski odnosi, posebno sada u ■ Koliko po vašem mišljenju današnja kulturna razmena Hrvatske i doba kada se naše države suočavaju s velikim ekonomskim problemima. Srbije uspeva da dosegne nekadašnje vrhove kada su najbolji srpski Osim toga, u središtu aktivnosti Ambasade u Beogradu su i realizacija muzičari, glumci, književnici... bili veće zvezde u Zagrebu nego kod prava hrvatske manjine u Srbiji, rešavanje otvorenih pitanja između dve kuće, a zagrebački umetnici idoli Beograda? države, razvijanje kulturne saradnje, pružanje konzularne pomoći hrvat– Kultura i umetnost uopšteno prenose univerzalne vrednosti i one nisu ograničene teritorijom, politikom, etničkom pripadnošću i slično. U tom skim državljanima, izdavanje viza i slično. smislu sa zadovoljstvom mogu da konstatujem da se kulturna saradnja između Hrvatske i Srbije dosta dobro razvija kroz koncerte na obe stra■ S obzirom na to da hrvatska privredna komora više nema predstavništvo u Srbiji, da li to znači da je vaša ambasada angažovanine, gostovanje teatara, kroz organizaciju izložbi, nastupanje glumaca iz jedne države u filmskim i televizijskim projektima druge države… O ja na praćenju srpskih zakona iz ekonomskog sektora? tome svedoči i popularnost umetnika iz Hrvatske u Srbiji i obratno. Mi u – U ambasadi se, kako sam već naglasio, velik značaj i važnost pridaje ambasadi ove veze želimo još više da ojačamo kroz uspostavljanje saradekonomskim pitanjima. I inače, hrvatsku diplomatiju u novije vreme u velikoj meri određuje upravo ekonomska diplomatija. Fokus se nje naših nacionalnih opera, folklornih ansambala, još više gostovanja stavlja na hrvatski izvoz, privlačenje investicija u RH, unapređenje pozorišnih predstava i stvaranja filmskih i pozorišnih koprodukcija. Svi bilateralne privredne saradnje, pružanje svih relevantnih informacija oni koji posećuju gostovanja umetnika iz jedne države u drugoj mogu koje zanimaju naše privrednike, njihovo umrežavanje s privrednicima da posvedoče koliko su srdačno prihvaćena ta gostovanja i s kojom pazemlje domaćina, ali i isto tako i praćenje ekonomskog stanja u zemlji žnjom i uspehom se odvijaju. ■ HRVATSKA I SRBIJA

REGIONALNA SARADNJA I PARTNERSTVO

21

INTERVJU

Poslovna klima se menja nabolje, ali sporo Iako se primećuju poboljšanja u poslovnom ambijentu, članice Hrvatskog poslovnog kluba se i dalje susreću sa značajnim brojem administrativnih prepreka koje otežavaju poslovanje u Srbiji MIRKO BABIĆ

Predsednik Hrvatskog poslovnog kluba

SRBIJA I HRVATSKA su duboko pogođene finansijskom krizom, pa danas nema onog buma ulaganja koji je beležen pre nekoliko godina, ali su velika preuzimanja hrvatskih kompanija u Srbiji uticala na povećanje investicija i razmene. I jednoj i drugoj zemlji potrebna je i mnogo tešnja saradnja malih i srednjih preduzeća u nastupu na trećim tržištima, a da bi se ovo ostvarilo, potrebno je da se konačno stvore normalni uslovi za rad privrednika koji neće biti remećeni političkim trzavicama i da institucije obe zemlje na tome budu mnogo više angažovane, kaže Mirko Babić, predsednik Hrvatskog poslovnog kluba.

Naprotiv, neki novi zakoni i pravilnici su svim privrednicima u Srbiji samo otežali poslovanje, npr. novi zakon i pravilnik o računovodstvu, koji je samo zakomplikovao sastavljanje i predaju finansijskih izveštaja. Ipak, očekujemo da će se ti problemi smanjiti i u potpunosti nestati kako Srbija bude prilagođavala svoje zakone i pravilnike sa zakonima iz EU.

■ Koliko danas imate upita hrvatskih firmi oko ulaganja u Srbiju, u odnosu na vreme pre krize i da li je najava ponovnog uvođenja subvencija za investitore povećala interes hrvatskih kompanija za ovo tržište? ■ Da li se i koliko iz ugla hrvatskih kompanija koje ovde već pos­ – Interes hrvatskih firmi za ulaganja u Srbiju je danas bitno manji luju promenila poslovna klima u Srbiji? Da li su novi zakoni iz nego pre desetak godina, kada smo imali jedan bum u razvoju naših ekonom­skog sektora uticali na rešavanje problema s kojima su međusobnih odnosa i u povećanju robne razmene (2005–2008), a se susretale vaše članice? razlog tome je što ova ekonomska kriza i u Hrvatskoj i u Srbiji, traje predugo, Ekonomski odnosi između Hrvatske i Srbije jako zavise i tako da praktično ne govorimo o nekoj od ukupnih političkih odnosa dveju zemalja, i ovom prilikom kratkotrajnoj krizi, već o trajnom stanju koje karatkteriše veliki pad kupovne molim i tražim od svih političara s jedne i druge strane da moći stanovništva i velika stopa nezakonačno uspostave dobre i politički korektne odnose, poslenosti. Ipak, u poslednje dve do tri i da nama u privredi stvore normalne uslove za rad godine, zahvaljujući najviše velikim investitorima iz Hrvatske (prvenstveno – Generalno, poslovna klima u Srbiji se menja nabolje, ali to ide jako Agrokor i Atlantic Group) koji su ulagali u svoje glavne sektore (hrana sporo, da ne kažem presporo. Još uvek ima previše nepotrebnih smeti trgovina), došlo je do povećanja investicija i povećanja robne razmenji, pogotovo u administrativnom i pravnom smislu. Novi zakoni koji ne između dveju zemalja. Mala i srednja preduzeća su nastojala da su doneseni nisu značajnije uticali na rešavanje poslovnih problema, opstanu na ovom tržištu putem svojih distributera/zastupnika, jer im barem mi nismo dobili takve povratne informacije od naših članica. je to bilo isplativije nego da sami investiraju u poslovanje. Ipak, najava

22

HRVATSKA I SRBIJA

REGIONALNA SARADNJA I PARTNERSTVO

ponovnog uvođenja subvencija kroz „uredbu o izjednačavanju stranih i domaćih investitora“ dobro je primljena i kod investitiora iz Hrvatske, jer se na taj način svi investitori jednako tretiraju i uvažavaju.

■ Koliko je Hrvatski poslovni klub rasadnik za razmenu iskusta-

da ubrzaju rešavanje svih otvorenih međusobnih pitanja i da konačno stvore nama u privredi normalne uslove za rad.

■ Da li po vašem mišljenju male i srednje firme iz naše dve zemlje dovoljno koriste mogućnosti za povezivanje i imaju li dovoljno informacija i ustanovljenih kanala da pronađu partnere? – Puno se priča o tim mogućnostima povezivanja, pogotovo malih i srednjih firmi, ali ja nisam čuo za neke uspešne primere takve saradnje u praksi. Mislim da se tu moraju uključiti sve institucije obeju zemalja, i na taj način dati podršku malim i srednjim firmama, jer potencijala sigurno ima za zajedničke nastupe na trećim tržištima, ali je

va dveju zemalja i ko se najviše koristi uslugama koje pružate? – Hrvatski poslovni Klub (HPK) osnovan je još 2006. godine kao dobrovoljna i neprofitna organizacija sa ciljem da bude mesto za razmenu informacija, iskustava i ideja između hrvatskih preduzeća koja posluju u Republici Srbiji. Naravno da su naši članovi najviše koristili naše usluge, ali smo bili i jesmo otvoreni za prenošenje iskustava i prema svim drugim firmama u Srbiji, o tome što se to događa u Hrvatskoj, kakvi su Jako nam je žao što je Hrvatska gospodarska komora trendovi na tržištu, kako ide proces prilagođavanja zakonima EU, jer to sve čeka i Srbiju. (HGK) zatvorila svoje predstavništvo u Beogradu, jer Takođe, klub je prenosio i sve informacije koje smatramo da komora treba da bude prisutna u Srbiji je dobio sa tržišta Srbije prema zainteresovakao vrlo važnom tržištu za hrvatsku privredu nim firmama u Hrvatskoj i pružao im i ostalu stručnu pomoć prilikom nastupa na srpskom tržištu. Ovde moram da napomenem da nam je jako žao što je Hrpitanje kako to i sprovesti. Naša tržišta su komplementarna, relativno smo mali u evropskim a pogotovo u svetskim okvirima, i takve inicivatska gospodarska komora (HGK) zatvorila svoje predstavništvo u Beogradu, jer smatramo da komora treba da bude prisutna u Srbiji jative se nameću kao nužnost ako želimo da opstanemo na tržištu. kao vrlo važnom tržištu za hrvatsku privredu. Nadam se da će tu doći do ponovnog otvaranja, jer mi iz HPK ne možemo u potpunosti da ■ Šta biste iz ugla manjih hrvatskih firmi koje su danas u nadoknadimo rad komore. potpunosti izložene pozitivnim, ali i izazovnim stranama članstva u EU, preneli kao ključno iskustvo svojim srpskim ■ Smatrate da Srbija ima rešenja za privlačenje stranih investikolegama? – Srbija se danas nalazi pred otvaranjem poglavlja iz pristupnih pretora koja donose rezultate. Zašto po vašem mišljenju hrvatska vlada nije uvela sličan model? govora, a sve sa ciljem ulaska u EU, gde joj je i mesto, i na primerima – To nije samo moje mišljenje već i stav većine ekonomskih analitičara iz Hrvatske može se puno naučiti. Naime, EU vam otvara puno mou Hrvatskoj, dakle, srpska privreda je u ovom trenutku privlačnija za gućnosti, ali i traži konkretne i kvalitetne projekte. Srbija će morati strane investitore od Hrvatske. Stranim investitorima tržište CEFTA i da promeni svoj poslovni mentalitet da se do rezultata i novca može Srbije je sve atraktivnije imajući u vidu da je Hrvatska članica EU i da doći na lak način. Naime, sve procedure se moraju ispoštovati, a da za nju važi zakonodavstvo i strožiji standardi EU. U Srbiji ima dosta biste to mogli i da ostvarite, morate imati kvalifikovane obrazovane potencijala za investiranje, npr. putna infrastruktura, industrija, enerkadrove, jasnu strategiju i, naravno, konkretne projekte. Dakle, otvagetika, poljoprivreda i drugo, dok je Hrvatska te potencijale već ranije raju se neke nove mogućnosti i podstiče se malo preduzetništvo i saiskoristila (u finansijskom sektoru i u gradnji svojih auto-puteva). Zamozapošljavanje, ali mogu puno da profitiraju i lokalne samouprave, opštine i gradovi, a samim tim i država u celosti. ■ tim, Hrvatska ima i veća finansijska opterećenja za strane ulagače, ima veću stopu poreza na dobit, veći PDV od Srbije i drugo, i na kraju ima i veće troškove radne snage u odnosu na Srbiju. Ima tu i naravno i drugih stvari, ali je jako bitno i to koliko neka vlada stvarno želi, zna i hoće da privuče strane investitore i koliko zdušno radi na tim projektima.

■ Na koji način Hrvatski poslovni klub artikuliše svoje predlo-

ge i preporuke prema kreatorima ekonomskih politika u Srbiji i kako rešavate eventualne probleme na koje vaše članice nailaze u poslovanju u Srbiji? – HPK održava redovne sastanke i ima kontakte sa svojim čalnovima, ali i sa svim drugim firmama koje imaju veze sa Hrvatskom, a nisu naši članovi, i od njih dobijamo povratne informacije koji su tekući problemi koji ih muče u operativnom poslovanju i dogovaramo se kako im možemo pomoći. Moram priznati da nam u kontaktima sa službenim institucijama Republike Srbije puno pomaže i Ambasada Republike Hrvatske u Srbiji i da smo zajedno s njima uspeli da rešimo glavninu problema s kojima su se susrele naše firme. Ovde moram da istaknem jednu bitnu činjenicu, a ta je da ekonomski odnosi između Hrvatske i Srbije jako zavise i od ukupnih političkih odnosa dveju zemalja, i ovom prilikom molim i tražim od svih političara s jedne i druge strane da konačno uspostave dobre i politički korektne odnose,

HRVATSKA I SRBIJA

REGIONALNA SARADNJA I PARTNERSTVO

23

PRIVREDNA RAZMENA I INVESTICIJE

Razmena napreduje, investicije usporene Hrvatska zauzima deveto mesto na listi zemalja u koje Srbija izvozi, a po ostvarenom uvozu je na 13. mestu. Finansijska kriza je zaustavila snažan dotok hrvatskih investicija u Srbiju, ali uprkos tome, Agrokor i Atlantic ostaju među najvažnijim ulagačima u srpsku privredu Ukupna robna razmena Srbije i Hrvatske od januara do decembra 2014. iznosila je 1.005,1 miliona dolara, što je rast od 13,3 odsto u odnosu na isti period 2013. kada je ostvarena razmena bila 886,8 miliona dolara, što je nešto slabiji rezultat od onog ostvarenog 2012. Izvoz u Hrvatsku u istom periodu iznosio je 458,8 miliona dolara, što je rast od 10,3 odsto u odnosu na dvanaest meseci 2013. kada je bio 415,9 miliona dolara. Uvoz iz Hrvatske se povećao za 16 odsto u odnosu na isti period 2013. i iznosio je 546,3 miliona dolara, prema 470,9 miliona dolara ostvarenih godinu dana ranije. Deficit u robnoj razmeni na strani Srbije iznosio je 87,5 miliona dolara, što je nešto lošije od 55 miliona dolara deficita iz 2013. U 2014. najznačajnije vrste spoljnotrgovinskog prometa u izvozu bile su: kupoprodajni poslovi, poslovi nakon oplemenjivanja, oplemenjivanje, promet u slobodnim zonama, vraćanje robe. U uvozu, u istom periodu, dominiraju kupoprodajni poslovi, slede oplemenjivanje, isporuke, pomoći vraćanje robe i poslovi nakon oplemenjivanja. U ukupnom izvozu Srbije u Hrvatsku proizvodnja prehrambenih proizvoda i pića učestvovala je sa 22,5 odsto, dok je u uvozu proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda učestvovala sa 17,3 odsto; a proizvodnja prehrambenih proizvoda i pića sa 15,1 odsto.

24

HRVATSKA I SRBIJA

REGIONALNA SARADNJA I PARTNERSTVO

U uvozu dominira proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda, sledi proizvodnja prehrambenih proizvoda i pića, poljoprivreda, lov i usluge i proizvodnja proizvoda od ostalih minerala. Tokom 2014. godine u izvozu iz Srbije u Hrvatsku dominirali su: pogače uljane i ostali čvrsti ostaci od soje sa učešćem, hartija, karton, premazani, impregnisani,

soja u zrnu lomljena ili drobljena; el. energija; cement portland; seme suncokreta; otpaci, ostaci od gvožđa, čelika u kom. do 200 mm; gasna ulja, teška, za ostale svrhe; boce od obojenog stakla za hranu i piće; proiz. za ishranu; srdele konzervisane; ostali lekovi, za prodaju na malo; delovi za sedišta od ostalih materijala; butan tečni. Struktura srpske robe u robnoj raz-

Ukupna robna razmena Srbije i Hrvatske u periodu januar-decembar 2014. iznosila je 1005,1 miliona dolara što je rast od 13,3 odsto u odnosu na isti period 2013. kada je ostvarena razmena bila 886,8 miliona dolara ili prekriv. plast. masama; pogače uljane od suncokreta; ulje od suncokreta, sirovo; ulje od suncokreta, jestivo; poluproizvod (do 0,25 c), valjani, deb. do 130 mm; delovi za motore, ostalo; kontejneri od aluminijuma; kukuruz; el. energija; ulje od soje, sirovo; baloni, boce, bočice i sl od plastičnih masa; džemperi i puloveri; otpaci od hartije ili kartona, ostalo sortirane; otpaci od hartije ili kartona, ostalo nesortirani. Najznačajnije robe u uvozu Srbije iz Hrvatske bile su: urea sa sadržajem više od 45 % po težini azota; transformatori sa tečnim dielektrikom; đubriva koja sadrže n, p i k;

meni sa Hrvatskom je nepovoljna, jer dominiraju sirovine i repromaterijal, kao i proizvodi nižih faza obrade. Srbija nedovoljno koristi svoje mogućnosti u izvozu svežeg voća i povrća, alkoholnih pića, građevinskog materijala i metalne žice i mreže, proizvoda crne i obojene metalurgije, metalske i mašinske industrije i farmaceutskih proizvoda. Najznačajnija preduzeća u razmeni između Srbije i Hrvatske su: Izvoznici: Victoriaoil Šid; Dijamant Zrenjanin; Beneton Srbija doo Niš; Tetra pak Beograd; Inos Papir servis Beograd;

ROBNA RAZMENA SRBIJE I HRVATSKE, MIL. USD

POKRIVENOST UVOZA IZVOZOM, U %

600

80

400

98.83

82.52

80.59 70.32

60

98.91

71.50 78.42

200

62.79

40

70.38

0 20 -200 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013.-VII 0 IZVOZ USD

UVOZ USD

CE-ZA-R DOO Beograd; Ball Packaging Evropa Beograd; Gorenje Valjevo; FAM Sečanj AL DOO; Valjaonica bakra Sevojno; Drenik Beograd; Messer Tehnogas Bograd; Masterplast ZU Subotica; Pe[tan doo Bukovik, Aranđelovac; Pioneer HIBRED SRB N.Sad. Uvoznici: Petrokemija Novi Sad; Victoriaoil Šid; JP EMS Beograd; Carlsberg Srbija Čelarevo; GENI-I DOO Beograd; Podravka Beograd; Sirmium Steel Sremska Mitrovica; Nexe beton; Victoria Logistic N.Sad; Linyer Agro Trade; Alca Trgovina Dobanovci; Atlantic Brands Beograd;

2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013.-VII

SALDO USD

Srbija je sa Hrvatskom u poslednjih nekoliko godina zaključila oko dvadeset sporazuma i protokola u najvažnijim oblastima saradnje, počevši od normalizacije odnosa do slobodne trgovine. Sticanjem statusa punopravne članice EU 1. jula 2013. godine Hrvatska je prestala da bude članica CEFTA sporazuma, kao i svih ostalih bilateralnih i multilateralnih trgovinskih sporazuma, koji nisu u skladu sa zajedničkom trgovinskom politikom EU. U trgovini između Srbije i Hrvatske se primenjuje Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju od 1. septembra 2013. godine.

Srpske investicije u Hrvatskoj su nedovoljne a srpski privrednici izrazili su očekivanje da će se uslovi za ulaganje poboljšati ulaskom Hrvatske u Evropsku uniju Intermol Beograd; Konyul N. Sad; Grammer System Aleksinac. Hrvatska ulaganja u Srbiju u periodu od 1999. godine do prvih šest meseci 2013. iznosila su 658 miliona evra. U tom periodu posebno se izdvajaju 2006. godina kada je ulaganje iznosilo 133,2 miliona evra i 2008. kada je ono dostiglo vrednost od 102,4 miliona evra. U 2012. je ta cifra bila 173,3 miliona evra, a za prvih šest meseci 2013. svega 2,2 miliona evra. Struktura ulaganja po delatnostima ukazuje da je najviše sredstava uloženo u poljoprivredu, lov i usluge (47%); proizvodnju ostalih nemetalnih i mineralnih sirovina (19%); proizvodnju hrane i pića (18%); proizvodnju mašina i uređaja (2%); proizvodnju električnih mašina i aparata (2%); osiguranje i penzione fondove, osim obaveznog osiguranja (2%); trgovinu na veliko i posredovanje u trgovini (2%). Srpske investicije u Hrvatskoj su nedovoljne, a srpski privrednici izrazili su očekivanje da će se uslovi za ulaganje poboljšati ulaskom Hrvatske u Evropsku uniju. Srpski privrednici su zainteresovani za veća ulaganja na hrvatskom tržištu uz uslov da se smanje i eliminišu administrativne prepreke i poboljša efikasnost pravosudnog sistema.

Stranim investitorima tržište CEFTA i Srbije je sve atraktivnije imajući u vidu da je Hrvatska članica EU i da za nju važi zakonodavstvo i strožiji standardi EU. U Srbiji ima dosta potencijala za investiranje (putna infrastruktura, industrija, energetika, poljoprivreda, turizam i dr.) dok je Hrvatska te potencijale ranije iskoristila (u finansijskom sektoru i putnoj infrastrukturi); Hrvatska ima veća finansijska opterećenja stranih ulagača, veće stope poreza na dobit, PDV, više troškove radne snage u odnosu na Srbiju.

Hrvatska Atlantic Grupa je krajem juna 2010. god. za 382 miliona evra kupila slovenačku kompaniju Droga Kolinska. Deo Droga Kolinske su i beogradske kompanije Grand prom, Soko Štark i Palanački kiseljak. U novembru prošle godine Atlantic Grupa je potpisala ugovor o stopostotnom preuzimanju kompanije Foodland d.o.o. sa sedištem u Beogradu i proizvodnim pogonima u podnožju Kopaonika, u naselju Igros. Preduzeće Nexe Grupa iz Našica je do sada u Srbiji uložilo oko 100 milionaevra i zaposlilo 857 radnika. Hrvatska kompanija „Agrokor“ kupila je 67% akcija industrije ulja „Dijamant“ iz Zrenjanina u vrednosti od 30 miliona evra i „ Frikom“ na tenderskoj prodaji za 10,2 miliona evra. Kupovinom „Merkatora“ 2014. i njegovim pripajanjem postojećem lancu „Idea“, Agrocor je postao najveći rival Delhaezeu na srpskom tržištu. Lactalis Group iz oblasti prehrambene industrije je do sada uložilo oko 25 mil. evra i zaposlilo u Srbiji 327 radnika. Sa 14 proizvodnih pogona u regiji, u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Sloveniji, Makedoniji i Rumuniji, Lactalis je danas vodeća regionalna mlečna industrija, a brendovi Dukat i President ujedno su i vodeće regionalne robne marke mlečnih proizvoda.■

ROBNA RAZMENA SRBIJE I HRVATSKE 2002-2014/3. - u milionima USD Godina

Izvoz

%

Uvoz

%

Ukupno

%

Saldo

2002.

42,0

29,2

90,6

6,9

132,6

13,4

-48,6

2003.

76,0

81,0

121,7

34,3

197,7

49,1

-45,7

2004.

154,0

102,6

208,4

71,2

362,4

83,3

-54,4

2005.

206,9

34,3

256,6

23,1

465,0

28,3

-49,7

2006.

256,3

23,9

364,5

42,0

620,9

33,5

-108,2

2007.

331,1

29,2

527,4

44,7

858,5

38,3

-196,3

2008.

455,4

37,5

551,8

4,6

1007,2

17,3

-96,4

2009.

278,8

-38,8

396,1

-28,2

689,0

-31,6

-117,3

2010.

307,1

10,1

429,5

8,4

736,6

6,9

-122,4

2011.

466,4

51,9

467,2

8,8

933,6

26,7

-0,8

2012.

402,5

-13,7

513,2

9,8

915,7

-1,9

-110,7

2013.

423,7

5,3

436,1

-15,0

859,8

-6,1

-12,4

2013/3.

91,0

-

93,4

-

184,4

-

-2,4

2014/3.

105,4

15,8

99,1

6,1

204,5

10,9

6,3

HRVATSKA I SRBIJA

REGIONALNA SARADNJA I PARTNERSTVO

25

EKONOMIJA HRVATSKE

Blagi oporavak Posle dugotrajnog perioda recesije Hrvatska beleži oporavak BDP-a, kao i ohrabrujući rast industrijske proizvodnje i izvoza. Na dinamiku rasta spoljno­ trgovinske razmene je uticala i promena statusa Hrvatske koja je iz CEFTA prešla u članstvo EU

je uticao uvoz farmaceutskih proizvoda, kompjutera i elektronike, električne opreme i proizvoda hemijske industrije. Takva struktura rasta uvoza sugeriše da je došlo do određenog oporavka potražnje koja je u proteklim godinama ograničavala rast uvoza. Hrvatska najviše proizvoda izvozi u BiH, Austriju, Italiju, Nemačku, Sloveniju, Veliku Britaniju, Srbiju, Mađarsku i Rusiju, a najviše uvozi iz Italije, Nemačke, Kine, Rusije, Austrije, Azerbejdžana i BiH. Ostatak će godine pokazati hoće li ovi trendovi moći da se održe tokom cele godine. Hrabri i rast u oblasti građevinskih radova gde je u martu građevinska aktivnost porasla za 2,1% u odnosu na prethodni mesec i za 1,2% na godišnjem nivou. Rast je bio posebno vidljiv u stanogradnji, dok je u ostalim oblastima građevine zabeležen pad pre svega zbog nedostatka javnih investicija. Rast građevinske aktivnosti u martu predstavlja prvi međugodišnji porast aktivnosti od aprila 2009. godine posle 71 meseci kontinuiranog pada. Rast građevinske aktivnosti u martu predstavlja prvi Što se tiče industrijske proizvodnje, ovde se od avgusta beleži trend godišnjeg rasta koji je samo na trenutak međugodišnji porast aktivnosti od aprila 2009. godine prekinut u januaru. Tako je u martu ove godine industrijposle 71 meseca kontinuiranog pada ska proizvodnja bila, prema kalendarski prilagođenim podacima, veća za 1,2% u odnosu na isti mesec lane, ali je tempo rasta nešto sporiji. Ipak, u odnosu na april 2008. godine proizvodnja U prvom kvartalu nastavljeni su prošlogodišnji trendovi u kretanju izvoza. je niža za preko 18%. Porast se pre svega duguje većoj proizvodnji u kopanju Prema konačnim podacima za prošlu godinu, vrednost izvoza na godišnjem i vađenju ruda, proizvodnji električne energije, gasa i pare, dok prerađivačka nivou povećana je za 9,0%. Na dinamiku rasta je uticala i promena statusa Hrvatske koja je iz CEFTA prešla u članstvo EU. Najveća razlika u uslovima spoljindustrija i dalje stagnira. Očekuje se da bi na godišnjem nivou industrijska notrgovinske razmene proizlazila je iz približno 50% niže cene sirove nafte na proizvodnja mogla porasti za jedan procenat. globalnom tržištu, što je zbog visokog udela naftnih derivata u izvozu i uvozu Do recesije industrijska proizvodnja je u Hrvatskoj zauzimala značajno te sirove nafte u uvozu znatno uticalo na vrednost robne razmene. Na rast mesto u ukupnoj proizvodnji. Isticale su se prerađivačka i petrohemijska industrija i brodogradnja. Pojedina preduzeća ugašena su u procesu tranzicije vrednosti izvoza najviše je uticao izvoz ostalih prevoznih sredstava, odnosno pre svega u oblasti tekstilne, kožarske, metalne i drvne industrije. Značajna oporavak izvoza brodogradnje koji je u prethodne tri godine bio u padu. Znatno je bila proizvodnja i u građevinskom sektoru i energetici. Pojedine industrije je povećan i izvoz motornih vozila, što je posledica pristupanja Evropskoj uniji ipak i dalje ostvaruju pozitivne rezultate i učestvuju u izvozu. Prema ukupnom i otvaranja novih mogućnosti za trgovinu automobilima, a znatno je povećan prihodu, vodeće industrijske grane su proizvodnja hrane, pića i duvana, a zai izvoz gotovih metalnih proizvoda, osim mašina i opreme, kao i izvoz proizvoda prehrambene industrije. Pored nafte, na rast vrednosti uvoza najviše tim hemijska i naftna industrija. U izvozu su najzastupljenije prerada naftnih Hrvatska je izašla iz recesije pošto je prema preliminarnim podacima Državnog zavoda za statistiku (DZS) bruto domaći proizvod (BDP) u prvom tromesečju ove godine veći 0,5 odsto nego u isto vreme prošle godine. Posle rasta privrede od 0,3 odsto u poslednjem kvartalu 2014. godine, u prva tri meseca ove godine hrvatski BDP je porastao 0,5 odsto, što znači da je rast zabeležen u dva uzastopna kvartala, a to se definiše kao izlazak iz recesije. Najveći pozitivan doprinos povećanju obima BDP-a u prvom tromjesečju 2015. ostvaren je rastom izvoza robe i usluga. Hrvatski ministar privrede Ivan Vrdoljak kazao je da se rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) neće direktno odraziti na život građana, ali da će početi da se troši i investira. Prema procenama MMF-a hrvatska privreda bi, nakon šest godina recesije, ove godine trebalo da zabeleži rast privrede od 0,5 odsto, zahvaljujući pre svega povoljnijem spoljnom okruženju koje podupire izvoz i potrošnju.

26

HRVATSKA I SRBIJA

REGIONALNA SARADNJA I PARTNERSTVO

proizvoda, motornih vozila, hemijskih proizvoda, prehrambenih proizvoda, Ribarstvo i prerada ribe najviše su vezani za priobalni deo zemlje i ostrva. U električne opreme, mašina, gotovih metalnih proizvoda, farmaceutskih proi2011. je ulovljeno i odgajeno oko 78.000 tona morske i 6.300 tona slatkovodne zvoda, odeće, kao i prerade drveta. ribe. U morskom ulovu prevladava plava riba (srdela, skuša), a približno jedna Hrvatska ne raspolaže značajnijim rudnim bogatstvima, ali ima znatne petina otpada na belu ribu, školjke i mekušce. U slatkovodnom ribarstvu najviše se uzgajaju šaran i pastrmka. izvore nemetalnih minerala koji se koriste kao sirovina u građevinarstvu Energetski sektor temelji se uglavnom na proizvodnji električne energije, (šljunak, pesak, laporac, građevinski kamen). Hrvatska raspolaže vlastitim gasa i nafte. U 2011. ukupno je proizvedeno 11.264 GWh električne energije. prirodnim energetskim izvorima, uključujući naftu i gas, obnovivim izvorima energije vetra, hidroenergije i solarne energije. U solanama na Pagu i Približno polovina proizvodnje dolazi iz hidroelektrana, a ostatak iz termoelektrana. Deo proizvodnje povremeu Stonu iz mora se crpe i prerađuju no se izvozi. Proizvodnja prirodnog znatne količine soli. Prognozirani rast BDP-a za oko 0,5 odsto gasa i nafte nije dovoljna za domaće Hrvatska raspolaže sa oko 3,15 miliona hektara poljoprivrednih površipotrebe. Naftna polja u Slavoniji i Poneće uticati na standard stanovništva, ali na, od kojih se obrađuje oko 2 miliona, dravini zadovoljavaju 20–25% potreće doprineti rastu potrošnje i investicija ba, dok proizvodnja prirodnog gasa dok ostatak otpada na pašnjake, bare i podmiruje oko 65% potreba. ribnjake. Razuđen pejzaž, raznolikost Hrvatska ima razuđenu putnu mrežu koju čini 29.333 km kategorizovanih klime, reljefa i tla omogućuju proizvodnju širokog asortimana poljoprivrednih puteva, od čega je 1.563 km auto-puteva, po čemu je Hrvatska mereno po kiloproizvoda, od ratarskih i industrijskih useva do vinograda, kontinentalnog i mediteranskog voća i povrća. Ratarstvo pokriva domaće potrebe za žitaricama i metrima auto-puta po glavi stanovnika prva u jugoistočnoj Evropi. šećerom, te veći deo potreba za industrijskim biljem. Vinogradi se rasprostiru na Uljanik iz Pule je danas najvažnija kompanija u oblasti brodogradnje u jugoistočnoj Evropi, a proizvodi specijalne brodove za rasute terete, prevoz nafte, površini od 58.000 hektara, a u 2011. proizvedeno je 1,4 miliona hektolitara vina. kontejnera, automobila i putnika za naručioce iz čitavog sveta. Kamenice u Malostonskom zaljevu su među najkvalitetnijima su i najcenjenijima u Evropi, a istarsko maslinovo ulje spada među najkvalitetnija i Među oko 350 luka i pristaništa, u međunarodnom saobraćaju su bitne luke najnagrađivanija u svetu. Hrvatska godišnje proizvede oko 50.000 hektolitara Pula, Rijeka, Zadar, Šibenik, Split, Ploče i Dubrovnik. Po strateškom položaju i maslinova ulja. lučkom prometu izdvaja se luka Rijeka. Stočarstvo je tradicionalno imalo veliku važnost, a razvijeno je goveTelekomunikaciona mreža u potpunosti je digitalizovana i najmodernija darstvo, svinjarstvo, peradarstvo i gajenje ovaca, posebno u Lici. Svetski je u jugoistočnoj Evropi. Telekomunikacijsko je tržište liberalizovano, s nekoliko operatera u fiksnoj i mobilnoj telefoniji. U uslužnim delatnostima najveći su poznati i geografski zaštićeni proizvodi slavonski kulen, dalmatinski i udeo ima turizam. ■ istarski pršut i paški sir.

HRVATSKA I SRBIJA

REGIONALNA SARADNJA I PARTNERSTVO

27

TURIZAM

Kopački rit u Baranji

Upoznajte Baranju Baranja je pitoreskni kraj, smešten na sredini toka Dunava i spaja mnogobrojne kulturne tradicije od austrougarske do otomanske i hrvatske. Vredi je posetiti i istražiti zbog prirodnih lepota i fine kuhinje u kojoj su i mađarski crveni fiš-paprikaš, i čobanac, i sarma Obrubljena Dravom i Dunavom i podeljena hrvatsko-mađarskom državnom granicom, na istoku oivičena močvarom, na jugu i jugozapadu zaštićena rečnim rukavcima, a na severu i severozapadu prošarana vinskim puteljcima, Baranja je i danas mesto koje strani turisti, koji najčešće hrle na morsku obalu, tek otkrivaju. Poznata je po svojoj multikulturalnosti i pitoresknim selima u kojima žive Hrvati, Mađari, Srbi i Nemci. Uvek je privlačila doseljenike i to bogatstvom svojih polja, šuma, jezera i reka Dunava i Drave. Zahvaljujući spoju ovih dveju reka, formiran je jedan od najlepših parkova prirode u dunavskoj regiji, sa obiljem ptica, nekih 300

28

HRVATSKA I SRBIJA

REGIONALNA SARADNJA I PARTNERSTVO

vrsta, i divljači. U Kopačkom ritu, koji svojim brojnim kanalima i jezerima podseća na deltu, danas živi orao štekavac i crna roda, te sisari poput jelena i vepra i kune zlatice. Baranju posebno vole pecaroši koji se kući vraćaju sa obiljem ribe bio to som, šaran, štuka ili smuđ, i ređe kečigom ili grgečom. Oni drugi koji nisu vešti u ribarenju mogu da upoznaju baranjske kanale brodom, čamcem „čiklom“, biciklom ili pešice, ili jednostavno špartanjem po baranjskim šumama i poljima. Lov na divljač moguć je u mnogim lovištima uzduž Drave i Dunava.

Ovo područje krije poznate vinare i seoska domaćinstva vešta u spravljanju specijaliteta od rečne ribe i divljači i u izradi suvenira od keramike. I samo ime Baranja – koja je središte kontinentalnog vinarstva u Hrvatskoj – dobila je ime od spajanja dve mađarske reči: bor (vino) i anya (majka). Najposećenije baranjsko selo je Karanac, smešteno u dolini ispod Banskog brda. No turisti neće pogrešiti ni ako posete bilo koje od tradicionalnih seoskih turističkih domaćinstava gde dobrodošlica počinje odličnom rakijom šljivovicom, orahovačom, ili višnjeva-

Riblji paprikaš

čom, i langošicama (pogačama nalik na našu mekiku) i sokom od zove. Baranjska sela su ušorena, najčešće opervažena drvoredom oraha, a kuće u tradicionalnom stilu sa glavnim pročeljem okrenute ulici i dugim tremom koji se proteže u dvorište uredno se nižu jedna do druge. Ispred kuće je obično klupa, gde se najčešće okupljaju komšije u predvečerje. Nekoliko puta godišnje u Baranji se održavaju tradicionalni seoski vašari na kojima meštani izlažu svoje proizvode i suvenire, od dimljenih kulena, kobasica i šunke, preko finih hrskavih čvaraka na „Čvarak festu“ do pekmeza, drvenih igračaka, finih baranjskih kolača, rakija i naravno vina. U Baranjskom Petrovom Selu najpoznatiji je karneval ili fašnik pod imenom „Buše“ na kojem stanovnici kao i njihovi gosti stavljaju maske životinja i čudovišta sa ciljem da odagnaju surovu zimu i nateraju proleće da brže dođe. Baranjsko Petrovo Selo je među Baranjcima poznato pod imenom Petarda, jer se veruje da su upravo učesnici karnevala svojim strašnim ma-

Festival Buše u Petrovom Selu

skama svojevremeno nagnali Turke da se povuku. U Baranji ima Hrvata (Šokaca, Međimuraca, Zagoraca, Hercegovaca...), Mađara, Srba, Nemaca (Podunavskih Švaba), a baranjska sela odslikavaju ovu zanimljivu kulturnu mešavinu.

Bogatstvo Baranjaca najbolje se vidi po mnoštvu crkava iz srednjeg i 18. veka, te dvorcima, nekada središtima velikih poljoprivrednih imanja poput Belja, osnovanog davne 1697. i danas jednog od najstarijih i najcenjenijih u celoj srednjoj i jugoistočnoj Evropi.

HRVATSKA I SRBIJA

REGIONALNA SARADNJA I PARTNERSTVO

29

Baranja je središte kontinentalnog vinarstva u Hrvatskoj

Barokni dvorac u Bilju

Vrhunska vina Graševinu, Chardonnay, Merlot i Frankovku je najbolje isprobati u Kneževim Vinogradima, središtu vinarstva u Baranji Čuveni kulen iz Baranje

Barokni dvorci u Bilju i Dardi svedoče o nekadašnjim moćnim vlasnicima iz hrvatsko-mađarske plemićke porodice Esterhazi i princu Eugenu Savojskom, oslobodiocu od Otomanskog carstva. Ko u turizam prvenstveno ide zbog kuhinje treba da izradi svoju mapu sela sa posebnim specijalitetima od perkelta od soma, te

gulaša od divljači. Tu su i pekmez od višnje, jagode ili dunje, sir od dunje ili kitnikez, ajvar, paprike sa sirom, paštete od povrća ili odlična pečena belu riba u tegli, baranjska verzija slanih inćuna. Testenina, krompir, pasulj, jela od mlečnih proizvoda i jela sa slaninom (domaći sir i pavlaka, sušeni sir), jela od peradi i svinjetine takođe su tipična za ovaj kraj. Tu je i ljuti gulaš (goveđi, od divljači), regos (nekoliko vrsta mesa i testenina), fiš-paprikaš (s

različitom ribom: šaran, štuka, itd.). Dimljena i sušena svinjska šunka, kobasice, kao i kulen također su veoma omiljeni, osobito kad se poslužuju kao delikates uz domaći sir, papriku, paradajz i mladi luk ili turšiju. U Baranji se jede prirodno i zdravo. Spravlja se umak od kopriva, gulaš iz zemljanog lonca i šaran u rašljama. Najbolje je ovakve specijalitete probati kod domaćina na nekom od seoskih imanja. Već pomenuti kulen je tipična baranjska kobasica koju je moguće naći kod registrovanih proizvođača, a najbolje je zbog toga posetiti festival kulena u selu Jagodnjak i na tamošnjoj „Kulinijadi“ isprobati kulen iz svih delova Hrvatske. Tradicija pravljenja vina u Baranji datira još od starog Rima a najstariji podrum je onaj iz 1526. godine. Vrhunska vina su Graševina, Chardonnay, Merlot i Frankovka koje je najbolje isprobati u Kneževim Vinogradima, središtu vinarstva u Baranji. Tu vrvi od manjih i srednjih porodičnih vinarija koje svoje proizvode najčešće izlažu na tradicionalnom festivalu „Vinski Maraton“ koji se početkom oktobra održava u selu Zmajevac. Dok teče degustacija vina, svira se dobra muzika, degustiraju se ljute kobasice, gulaš i povrh toga dobri domaći kolači sa orasima, makom ili džemom od šljiva, koji se tamo peku još od drevnih vremena i to od najboljeg testa zelene pšenice. ■

AZIMUT

ZAPLOVITE S POVERENJEM Svaki zaljubljenik u plovila zna da je kupovina jahte najveća avantura. Navis Marine je kompanija specijalizovana za ekskluzivnu prodaju, posredovanje i savetovanje, koja u svojoj ponudi ima impresivan izbor novih i polovnih brodova najpoznatijih svetskih proizvođača. Navis Marine je ovlašćeni distributer za Azimut Yacht za Hrvatsku i Srbiju, kao i ovlašćeni servis na području celog Jadrana za Azimut-Benetti grupu, kao i za Capelli i Pirelli. Cilj Navis Marine su zadovoljni klijenti, pa vas tako očekuje iskusan tim koji će ispuniti sve vaše želje i očekivanja. Kvalitet, sigurnost i izvanredna usluga – sve što vam treba pri kupovini vaše nove jahte – naći ćete u Navis Marine.

30

HRVATSKA I SRBIJA

REGIONALNA SARADNJA I PARTNERSTVO

Azimut je treći po veličini italijanski proizvođač motornih jahti, smatra se inovatorom u ovom sektoru, a prati ga jedinstvena reputacija proizvođača jahti s klasičnim linijama, opremljenih luksuznim enterijerima. Agilnost, snaga, elegancija i mogućnost izbora krase ova elegantna plovila italijanskog dizajna. PIRELLI

Gumenjaci svetskog brenda Pirelli plene pažnju ljubitelja nautike gde god se pojave. Atraktivan izgled i vrhunske performanse bile su neophodne da bi ime Pirelli i u ovoj branši bilo sinonim za vrhunski kvalitet. CAPELLI

Capelli, jedan od eminentnih proizvođača gumenjaka koji nude osećaj da ste na stabilnoj palubi neke jahte. Ono što je zajedničko za sve glisere u ponudi ove kuće, pored kvaliteta, modernog i funkcionalnog dizajna i vrhunskih performansi, jeste da su ova plovila sa veoma konkurentnim cenama. www.navis-marine.com

manastir sa Crkvom Gospe od Milosti u florističko-hortikulturalno pejzažnom spomeniku. Manastirska zbirka čuva brojna umetnička dela, vredne dokumente, knjige i inkunabule. Roški vodopad je prostran, uzvodni vodopad kog čine glavni vodopad i mnoštvo rukavaca, kaskada (u narodu poznatih kao ogrlice) i sedrenih ostrva. I tu se nalaze vodenice koje predstavljaju specifično svedočan-

Reka Krka

raj za posetioce Nacionalni park „Krka“, površine 109 km², prostire se na području Šibensko-kninske županije i obuhvata najlepši deo toka reke Krke i donji tok reke Čikole. Nacionalnim parkom proglašen je 1985. godine. Njegov najveći fenomen je stena sedra, koja je čitavim tokom reke oblikovala sedam očaravajućih sedrenih vodopada (Bilušića buk, Brljan, Manojlovački vodopadi, Rošnjak, Miljacka, Roški vodopad i Skradinski buk). Uz reku Krku nalaze se raznolik i slikovit biljni svet, ostaci nekoliko starohrvatskih tvrđava iz 14. veka, a uz tok reke stotinak pećina i jama. Nacionalni park je otvoren za posetioce čitave godine, a može da se obilazi i vodenim i asfaltiranim putem, biciklističkom stazom, kao i atraktivnim poučno-pešačkim stazama. Ukupno ima 10 edukativnih staza, a poučno-pešačka staza Stinice – Roški vodopad – Oziđana pećina, duga 8,5 km, jedna je od najlepših pešačkih staza u Hrvatskoj.

Skradinski buk najduži je, najpoznatiji i najposećeniji vodopad na reci Krki. Čine ga sedrene barijere, ostrva i jezera, koji mogu da se razgledaju zahvaljujući mreži staza i mostova sa spletom vodenica i etnografskom zbirkom. Tu se nalaze i ostaci Hidroelektrane „Krka“, koja je započela s radom 1895. godine, dva dana posle Tesline HE na Nijagarinim vodopadima. Jedna od najvažnijih prirodnih i kulturnih vrednosti Republike Hrvatske je ostrvo Visovac, na kom se od 1445. nalazi franjevački

stvo tradicionalnog života i privređivanja do prve polovine 20. veka. Ozidana pećina, deo poučno-pešačke staze Stinice – Roški vodopad – Ozidana pećina, mesto je od izuzetne arheološke, prirodne, kulturološke i istorijske vrednosti. Ljudska prisutnost u pećini bila je neprekidna od 5000. do 1500. godine p.n.e., a danas je u pećini uređena arheološka zbirka in situ. Manastir Krka (Sv. Arhanđela) jedno je od najvažnijih duhovnih središta pravoslavne Dalmatinske eparhije sa sedištem u Šibeniku. Smešten je u Carigradskoj dragi, na samoj sredini kanjona reke Krke, a podignut na temeljima starijeg eremitskog manastira. Ispod crkve izgrađene u vizantijskom stilu nalaze se starorimske katakombe, koje su

otvorene za posetioce. U manastirskoj riznici čuvaju se vredne ikone i umetničko-zanatski predmeti nastali od 15. do 19. veka. Uzvodno od manastira Krka su ostaci rimskog vojnog logora Burnum, koji se nalaze neposredno iznad Manojlovačkih vodopada, najviših na reci Krki. Burnum je sagrađen na prelazu iz stare ere u novu, a vidljivi su ostaci lukova koji su pripadali komandi logora i ostaci amfiteatra s mnoštvom arheološkog materijala izloženog u arheološkoj zbirci u Eko-kampusu „Puljane“.

www.np-krka.hr HRVATSKA I SRBIJA

REGIONALNA SARADNJA I PARTNERSTVO

31

KULTURA I OBIČAJI

Od čipkarstva do ojkanja Hrvatska ima 13 dobara upisanih na Uneskovu reprezentativnu listu nematerijalne baštine čovečanstva koji svedoče o bogatoj i raznovrsnoj tradiciji i običajima Otkako je Unesko pokrenuo globalnu akciju popisivanja, valorizacije i zaštite nematerijalne kulturne baštine, Hrvatska je u nacionalnom popisu registrovala veliki broj primera ovakve baštine koja uključuje specifične vrste pevanja, zanate i posebne običaje koji su pratili svetkovine na području Hrvatske. U ovom trenutku Hrvatska ima 13 dobara na ovoj listi, a prema pravilima, broj ovakvih unosa po zemlji je neograničen. Za većinu tradicija nije bitno samo umeće već pre svega očuvanje pamćenja zajednice, stvaranje kohezije u lokalnim sredinama i uspostavljanje odnosa između mladih generacija i njihovih predaka.

DVOGLASJE TESNIH INTERVALA ISTRE I HRVATSKOG PRIMORJA Dvoglasje tesnih intervala Istre i Hrvatskog primorja je kompleksan stil folklornog pevanja koji postoji i van područja Istre i Hrvatskog primorja, ali je na tom

je priskočio u pomoć Dubrovčanima u odbrani protiv napadača, a u feštu se uključuju stanovnici grada i okoline, predstavnici države i lokalnih vlasti i predstavnici Rimokatoličke crkve. PROLEĆNA PROCESIJA KRALJICE ILI LJELJE IZ GORJANA Godišnja prolećna procesija kraljice ili ljelje iz Gorjana se održava u proleće kada mlade devojke iz sela Gorjana, o Duhovima, u povorci obilaze selo i izvode ritual sastavljen od posebnih pesama i plesa sa sabljama. Kraljevi nose sablje i muške šešire ukrašene cvećem, a kraljice, poput mlade, nose bele vence. Povorke pevaju odabrane pesme domaćinstvima koje obilaze, najčešće devojci, mladiću ili mladoj nevesti. Sledi kraljevski ples sa sabljama,

Fešta svetoga Vlaha

ČIPKARSTVO Jedno od dobara na UNESCO-voj listi nematerijalne baštine je hrvatsko čipkarstvo ko je se od evropskog razlikuje po tome što se njim nisu bavili ženski crkveni rodovi, građanstvo i plemstvo već Nemo kolo s područja Dalmatinske zagore Zvončara s područja Kastavštine

Za većinu tradicija nije bitno samo umeće već pre svega očuvanje pamćenja zajednice i negovanje odnosa između mladih generacija i njihovih predaka

području najkompaktnije. U svojoj osnovi dvoglasje se zasniva na netemperiranim tonskim odnosima, te karakterističnoj boji tona koji se kod vokalne muzike postiže snažnim pevanjem delimično i kroz nos. Većina tonskih nizova sastavljena je od četiri do šest tonova.

seoske žene u manjim ruralnim sredinama, koje su čipku izrađivale za potrebe tradicionalne odeće. Danas u Hrvatskoj postoje tri glavna centra izrade čipke, Lepoglava u Hrvatskom zagorju sa čipkom na batiće, a na Jadranu Pag sa čipkom na iglu, i Hvar sa čipkom od agave.

FEŠTA SVETOG VLAHA Fešta Svetoga Vlaha, zaštitnika Dubrovnika, predstavlja izuzetnu pojavu nematerijalne kulturne baštine, koja se održala od 10. veka do danas sa svojim tradicionalnim prepoznatljivim odlikama. Temelji se na legendi o pojavljivanju Svetoga Vlaha koji

32

HRVATSKA I SRBIJA

REGIONALNA SARADNJA I PARTNERSTVO

a kraljice pesmom komentarišu plesne figure. Potom sledi narodni ples uz pratnju muzičara kojem se pridružuju i ukućani. Nakon što je počašćena hranom i pićem, povorka odlazi u drugu kuću, a drugoga dana Duhova posećuje okolna sela da bi se na kraju organizovala zabava kod jedne od učesnica povorke. KARNEVAL ZVONČARA SA PODRUČJA KASTAVŠTINE Tokom godišnjeg karnevala zvončara s područja Kastavštine desetak grupa muškaraca obilazi svoja i susedna sela posebno kostimirana maskama koje simbolizuju

plodnost i vegetaciju. Svi imaju ogrnute naopako okrenute ovčje kože i zvona, po kojima su i prozvani zvončari. Njima zvone krećući se na različite načine, što sve iziskuje veštinu i fizičku izdržljivost. Smisao rituala je dozivanje plodnosti krajem zime, a on je i danas veoma popularan i ima kohezionu ulogu u lokalnoj zajednici.

putu prema najvećem hodočasničkom mestu u Hrvatskoj – Mariji Bistrici. Od vrlo jednostavnih igračaka-svirala asortiman se proširivao tako da su u pojedinim periodima izrađivali oko sto i dvadeset različitih igračaka. Način izrade se prenosio sa kolena na koleno – izrađuju ih ručno muškarci, a većinom ih oslikavaju žene.

PROCESIJA ZA KRIŽEN Procesija za Križen jedinstven je i posebno pobožan obred i izraz verskog i kulturnog identiteta stanovnika centralnog dela ostrva Hvara koji se u neprekinutom nizu odvija pet vekova. U noći s Velikog četvrtka na Veliki Petak procesija

SINJSKA ALKA Sinjska alka, viteški turnir u Sinju, održava se od 1717. godine. Tokom nadmetanja vitezovi jašu na konjima u punom galopu niz glavnu ulicu, ciljajući kopljem gvozdeni prsten koji visi na užetu. Naziv turnira potiče od reči alka ili prsten, reči tur-

koja u hrvatskoj jezičkoj upotrebi označava mladog neženju, momka, samca, lolu, bekriju, veseljaka sklonog raskalašnom životu, jelu, piću i ženama. Pevao se najviše na svadbama i u drugim prigodama kada se narod okupljao na veselje. NEMO KOLO IZ DALMATINSKE ZAGORE Nemo kolo s područja Dalmatinske zagore jedinstveno je po načinu izvođenja jer se izvodi bez muzičke pratnje ili kada ona postoji (svirka u tradicionalne instrumente diple, meh, tipa gajdi ili specifičan način pevanja u malim grupama potresanjem glasa – rera, ganga, vojkavica), jedino se na području Dalmatinske

Fešta Svetoga Vlaha, zaštitnika Dubrovnika, predstavlja izuzetnu pojavu nematerijalne kulturne baštine, koja se održala od 10. veka do danas

Čipkarstvo na ostrvu Pag

Lepoglavska čipka

povezuje šest mesta na ostrvu: Jelsu, Pitve, Vrisnik, Svirče, Vrbanj i Vrbosku. Okosnica procesije je Gospin plač, osmerac iz 15. veka koji u formi dijaloga pevaju izabrani pevači, kantaduri. IZRADA DEČJIH IGRAČAKA SA PODRUČJA HRVATSKOG ZAGORJA Umeće izrade drvenih tradicionalnih dečjih igračaka s područja Hrvatskog zagorja zadržalo se u selima Laz, Stubica, Tugonica i Marija Bistrica. Sva ta sela nalaze se na

zagore izvodi u kolu koje se povremeno razbija u parove ili se tokom celog plesa izvodi u parovima koji se kreću po krugu ili slobodno po plesnom prostoru. KLAPE Višeglasno pevanje dalmatinskih klapa tradicionalno je višeglasno homofono pevanje bez pratnje instrumenata. Fenomen klapskog pevanja kontinuirana je i relativno stara pojava, a u formi koju danas poznajemo formirano je u 19. veku u vreme kada su se formirali i identiteti dalmatinskih gradića. MEDITERANSKA ISHRANA NA HRVATSKOM JADRANU Očuvanjem načina ishrane baziranom na korišćenju maslinovog ulja, mlečnih proizvoda, ribarstva čuvaju se specifična jela i poslastice, ali pre svega način života porodica koje su se oslanjale jedna na drugu, kao i običaji koji su pratili svetkovine u primorju. ■

skog porekla. Učesnici moraju biti članovi porodica s područja Sinja i Cetinske Krajine. Čitava zajednica pomaže u izradi, konzervaciji, obnovi i rekonstrukciji oružja, odeće i prateće opreme kako bi poduprli održavanje tradicije. LICIDERSKA SRCA Zanatlije koje izrađuju liciderska srca na području severne Hrvatske koriste brašno, šećer, vodu i sodu bikarbonu – uz obavezne mirođije. Licider se oblikuje u modlama, peče, suši i boji raznim jestivim bojama. Svaki zanatlija ukrašava licider na poseban način, često sa slikama, malim ogledalima i stihovima ili porukama. Licidersko srce je najčešći motiv, i često se priprema za venčanja, ukrašeno imenima mladenaca i datumom venčanja. BEĆARAC Bećarac, vokalni, odnosno vokalno-instrumentalni napev s područja Slavonije, Baranje i Srema, veselog je i vedrog teksta, najčešće prožet alegorijama i metaforama. Naziv potiče od turske reči bekar,

HRVATSKA I SRBIJA

REGIONALNA SARADNJA I PARTNERSTVO

33

Dan državnosti i oružanih snaga Hrvatske Nj.E.Nils Ragnar Kamsvag (levo), norveški ambasador u Srbiji, gospođa i gospodin Markotić i Nj.E. Leo Daes NJ. E. Gordan Markotić, hrvatski ambasador u Srbiji belgijski ambasador u Srbiji

34

HRVATSKA I SRBIJA

REGIONALNA SARADNJA I PARTNERSTVO

Povodom Dana državnosti i Dana oružanih snaga Hrvatske, NJ. E. Gordan Markotić, ambasador Hrvatske u Srbiji i ambasada Republike Hrvatske, organizovali su 24.juna prijem u beogradskom hotelu Crowne Plaza. Prijemu su prisustvovale zvanice iz sveta politike, diplomatskog kora, verskih zajednica i poznate ličnosti iz sveta kulture i umetnosti. Zvanice je pozdravio ambasador Hrvatske u Beogradu, NJ. E. Gordan Markotić. ■

HRVATSKA I SRBIJA

REGIONALNA SARADNJA I PARTNERSTVO

35

Dobrodošli u Hvar, drevni grad bogate povijesti, koji ove godine slavi 146 godina bogate turističke tradicije. Mnogi će za njega reći da je pravi grad iz bajke - sa svojom arhitekturom, predivnom prirodom i blagom klimom. Kada prirodnim čarima pridodamo smještaj visoke kvalitete i mediteransku srdačnost i uslužnost grad Hvar postaje idealno odredište za odmor za društvo, parove i obitelji.

www.hvar.hr