Green Serbia 2012

sp e ci j alno i z d anj e

2012/13

Republika Srbija

Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine republike Srbije

2

Zelena Srbija 2012/13

Danas je važnije nego ikad očuvati životnu sredinu.

To nije teško. Sve što treba je da svakodnevno učinimo po jednu malu promenu na Slično, bolje. ali ipak drugačije...!

Zelena Srbija 2012/13

3

sadržaj 5

specij alno iz d anj e

6

Menjati zakone, ali i navike građana Ratko femić Nema razvoja bez ulaganja u životnu sredinu Zorana Mihajlović, Ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine

10 Budućnost građana EU zavisi od zaštite životne sredine Rajner Frojnd, program menadžer za zaštitu životne sredine u Delegaciji EU u Srbiji

2012/13 UREDNIK Ratko Femić r.femic@aim.rs pomoćnik UREDNIKa Vera Pullen v.pullen@aim.rs ART DIREkTOR Ilija Petrović i.petrovic@aim.rs grafički dizajner Meri Ivanovska m.ivanovska@aim.rs

12 Planiranje i upravljanje životnom sredinom

MENADŽERI PROJEKTa: Biljana Dević b.devic@aim.rs Nataša Nešić n.nesic@aim.rs Svetlana Okanović s.okanovic@aim.rs Jelena Bulić j.bulic@aim.rs

14 Primena EU propisa - €10 milijardi toni petrović, savetnik ministra energetike, razvoja i zaštite životne sredine

posebna zahvalnost: Dejan Mileković, savetnik Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine IZVRŠNI DIREKTOR aim Ruža Ristanović r.ristanovic@aim.rs

16 Jaz između propisa EU i realnog stanja na terenu Zoran Sretić, Kancelarija za pridruživanje EU

GENERALni MenadžER Ivan Novčić i.novcic@cma.rs FINANsijski direktor Ana Besedić a.besedic@cma.rs

17 Četiri decenije ozelenjavanja nataša savić, direktor RIO

MenadžER izdanja Tanja Banković t.bankovic@aim.rs FOTOGRAF: Zoran Petrović

17 Liftovi koji štede Schindler

štampa Rotografika d.o.o.

Segedinski put 72, Subotica Zelena Srbija 2012/13 izdaje alliance international media uz podršku Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine.

18 Upravljanje otpadom

Makenzijeva 67, 11000 Beograd, Srbija T +(381 11) 2450-508 F +(381 11) 2450 122 E-mail: office@aim.rs www.allianceinternationalmedia.com ISSN no: 1451-7833 Sva prava zadržana alliance international media 2012

20 Reciklažna industrija u Srbiji se ubrzano razvija Hranislav Stojković, Pomoćnik ministra energetike razvoja i zaštite životne sredine

Ovo izdanje je oditovano

22 Lideri u reciklaži EE otpada Vujadin šćekić, direktor kompanije Jugo-Impex, Niš

ABC Serbia

4

24 G rejanje na komunalni otpad: pro et contra Alternativni izvori energije

Zelena Srbija 2012/13

36 Z aštita vazduha 38 E vropski nivo upravljanja kvalitetom vazduha Prof. Dr. Vladan Zdravković, državni sekretar u Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine 40 S rbija je mnogo bučna Buka i eu

25 N ova usluga u Sekopaku Upravljanje kontaminiranim ambalažnim otpadom

41 Z ačeci održivog transporta u Beogradu Transport bez automobila

26 Upravljanje vodama

42 O bnovljivi izvori energije

28 G radovi u Srbiji ne prečišćavaju otpadne vode Mirko Grubišić, Pomoćnik ministra energetike, razvoja i zaštite životne sredine

44 K oristićemo više energije iz obnovljivih izvora Dejan Trifunović, pomoćnik ministra za energetiku, razvoj i zaštitu životne sredine

30 GLOBALNA EKOLOGIJA 27

O stvarenje plavo zelenog sna Profesor Dr. Čedo Maksimović

33 K valitetni prečistači otpadnih voda Slobodan Škundrić, direktor kompanije BWC Beograd 34 E kološko čišćenje – bez vode i hemije Cleaning System Serbia D.o.o.

35 C oca Cola čuva Dunav Zaštita voda

46 J apanski standardi u srcu TENT-a Petar Knežević, direktor privrednog društva Termoelektrane „Nikola Tesla“ Obrenovac 47 I skoristimo energiju vetra Maja Turković, direktor kompanije Wind Park Plandiste 48 O bnova vlažnih staništa na području Mure, Drave i Dunava Zaštićena područja 49 O dgovorno poslovanje pomaže razvoj ekoturizma Zaštićena područja – Vlasina 50 NA PS brine o prirodnom blagu Zaštićena područja

Uvodnik

Ratko femić

Menjati zakone, ali i navike građana Ekološki problemi među ključnim su obeležjima današnje civilizacije.

Evropska zajednica je još početkom sedamdesetih godina 20. veka počela intenzivnije da se angažuje u ovoj oblasti, a zaštita životne sredine tek odnedavno aktivnije ulazi u javni diskurs u tranzicionim zemljama centralne i istočne Evrope

S

pokazala izvestan napredak, ali da i dalje postoje oblasti u kojima je potrebno uložiti dodatne napore u smislu implementacije evropskih propisa. Prema tom dokumentu treba popraviti upravljanje vodama, kontrolu industrijskog zagađenja, zaštitu prirode i kvalitet vazduha, podići svest o klimatskim promenama, ojačati administrativne kapacitete i saradnju među institucijama.

Primena poglavlja o životnoj sredini zahteva značajne finansijske i administrativne resurse. Rajner Frojnd, iz Delegacije EU u Srbiji, kaže da je zbog tog poglavlja EU primila najveći broj zahteva za produženjem rokova.

Za ispunjenje svih evropskih direktiva u oblasti zaštite životne sredine Srbiji će biti potrebno oko 10.6 milijardi evra do 2030. godine.

Iako se često o primeni evropskih standarda razmišlja kao o nametnutoj obavezi, činjenica je da ova ulaganja nisu samo trošak. Kada govorimo o ulaganju u zaštitu živitne sredine i obnovljive izvore energije istovremeno govorimo i novom zapošljavanju, poboljšanju energetskog bilansa zemlje, kvaliteta života i zdravlja građana.

U poslednjih 10 godina EU je odobrila Srbiji oko 500 miliona evra za projekte zaštite životne sredine.

Srbija koristi pomoć od fonda IPA, a to su sredstva za jačanje kapaciteta za sprovođenje EU propisa i konvencija u oblasti zaštite životne sredine. Osim finansiranja iz IPA i drugih EU fondova, ekološke projekte su pomagali i bilateralni donatori, pojedine članice EU koje su spremne da podrže lokalne konkretne ekološke projekte. Ipak, dodatni operativni troškovi moraju

rbiju kao kandidata za pristupanje EU očekuje mnogo posla i ulaganja u harmonizaciju zakonodavstva sa evropskim direktivama, a zatim i primena novih propisa. Zorana Mihajlović, ministarka energetike razvoja i zaštite životne sredine kaže u intervjuu za Zelenu Srbiju da je pre razgovora o zakonima neophodno raditi na promeni navika i svesti građana, privrede, ali i promeni državne politike prema oblasti zaštite životne sredine.

Rezultat tih aktivnosti trebalo bi da bude usaglašavanje sa evropskim standardima u cilju zaštite i unapređivanja kvaliteta životne sredine, zaštite ljudskog zdravlja i obezbeđivanja racionalnog korišćenja prirodnih resursa.

Značaj zaštite životne sredine, kao dobro od opšteg interesa, ugrađen je u temeljne odrednice politike Evropske unije, a Za ispunjenje svih evropskih direktiva u oblasti čak jedna trećina evropskog zakonozaštite životne sredine Srbiji će biti potrebno davstva odnosi se na tu oblast. Kada je oko 10.6 milijardi evra do 2030. godine u Srbiji pridruživanje klubu modernih da se plaćaju iz budžeta zemlje kandidata. Prema proevropskih država postalo spoljnopolitički prioritet cenama Ministarstva energetike, razvoja i zaštite žisačekala nas je barijera. Stanje na terenu je, najblavotne sredine potrebe za dodatno plaćanje iz budžeta že rečeno – zapušteno. do 2018. godine biće oko 360 miliona evra.

Srbija nema razvijenu “zelenu” infrastrukturu, Na stranicama koje slede sabrani su najrelevanskupe sisteme za prečišćavanje otpadnih voda, na tniji sagovornici iz oblasti zaštite životne sredine. našim saobraćajnicama se i dalje voze automobili Njihovi odgovori nude rešanja koja vode računa da sa starim dizel motorima, ulje, nafta i so sa puteva prirodni resursi mogu da zadovolje potrebe sadašzavršavaju u zemlji, a i dalje smo, prema evropskim njih generacija, bez ugrožavanja mogućnosti budustandardima, mnogo bučni. Treba istaći da je Izvećih generacija da zadovolje te iste potrebe. « štaj o napretku Srbije iz 2012. potvrdio da je Srbija

Zelena Srbija 2012/13

5

Intervju

Zorana Mihajlović, Ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine

Nema razvoja bez ulaganja u životnu sredinu Danas se o životnoj sredini razmišlja samo kada je potrebno doneti neki zakonski akt, a radi ulaska u EU, ili o životnoj sredini kao ogrmnom trošku i samim tim teškom bremenu za Srbiju. Međutim pitanje zdravije životne sredine je pitanje zdravlja i opstanka građana Srbije ali je i pitanje budućeg razvoja Srbije

Zdravlje građana Direktna korist po zdravlje građana Srbije je na prvom mestu.

Ako smo, kako to kažu ekonomisti, deindustrijalizovali zemlju prethodnih godina, to ne znači da treba da je uništimo prljavim tehnologijama zarad profita, niti da preskačemo propise u ime bilo čije zarade.

nu ne može da se pohvali dobrim stanjem životne sredine. Što je zemlja u lošijem ekonomskom stanju to se manje vodi računa o životnoj sredini.

Mi smo zemlja u kojoj su ukupni emitovani gasovi i suspendovane čestice u vazduhu i do 14 puta veće nego što je dozvoljeno, od azot oksida, ugljen monoksida, ozona, sumpordioksida.

Rekla bih da su sve oblasti zaštite životne sredine kritične u Srbiji, i sva su od vitalnog značaja za zdravlje ljudi, od nepostojanja deponija, reciklažnih centara, do teških takozvanih „crnih rupa“ u stanju životne sredine. Ne treba zaboraviti ni problem buke. To je sve ono sa čime moramo da se suočimu u procesu pristupanja EU. Među-

M

inistarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine Zorana Mihajlović imaće u mandatu ove Vlade mnogo posla da obavi u svom resoru. Samo kada je reč o stanju u oblasti zaštite životne sredine Srbija bi trebalo mnogo da se potru- Pre razgovora o zakonima mislim da je di da uhvati korak sa razvijenim neophodno više raditi na promeni navika i svesti evropskim državama koje imaju ne samo kod građana već i kod privrede, odnosno razvijenu „zelenu infrastruktudržavne politike u zaštiti životne sredine ru“ i stalno ulažu u nju. Reč je i o velikim izdacima, a ministarka Mihajlović kaže za tim ja to ne doživljavam kao nametnutu obavezu, Zelenu Srbiju da ih ne bi trebalo posmatrati samo već kao potrebu da se učini sve da naši građani kao trošak, jer se radi i o novom zapošljavanju i žive u kvalitetnijem okruženju. Zdravlje trenutne i budućih generacija treba da nam bude motiv da poboljšanju energetskog bilansa zemlje. „Direktna korist po zdravlje građana Srbije je, primenimo evropske standarde i kod nas. ponavljam na prvom mestu“, kaže ministarka » Kakvi su planovi ministarstva za rešavanje ove Mihajlović. situacije? » Kako ocenjujete stanje životne sredine u Sr- - Srbija ima usvojene programe i strategije i mnoge akcione planove u oblasti zaštite životne sredibiji? Koje su po Vama oblasti najkritičnije?

- Mislim da danas ni jedna zemlja u našem regio- ne. Ono što je bio problem u prošlosti verujem da

6

Zelena Srbija 2012/13

Koristi Koristi koje će Srbija imati od sprovođenja zakona i njihove implementacije ali i od donošenja novih zakona prevazilaze procenjene troškove u ovoj oblasti.

Finansiranje Najzahtevniji sektori su otpad, vode i sektori industrijskog zagađenja i naravno da je najviše zastupljeno finansiranje iz IPA i drugih fondova.

više neće biti u budućnosti, a to je njihova realizacija, i što je najvažnije kontrola realizacije.

Samo Strategijom upravljanja otpadom (2010 – 2019) predviđeno je formiranje 29 reciklažnih centara za upravljanje komunalnim otpadom, sa pripadajućim deponijama, kao i izgradnja 12 reciklažnih centara za upravljanje otpadom do kraja 2014. godine.

Na žalost danas se ne možemo pohvaliti dobrom dinamikom, jer ima 7 reciklažnih centara (Kikinda, Lapovo, Leskovac, Jagodina, Užice, Pirot i Pančevo) i dve sanitarne deponije (Gornji Milanovac, Inđija i Vršac).

Plan prioriteta investiranja u zaštitu životne sredine Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine i Vlade jesu regionalne deponije, reciklažni centri i sređivanje crnih rupa u životnoj sredini (od Bora, Pančeva, do Zajače).

Naš cilj je da se podigne efikasnost prerade otpada, i sređivanje ne samo otpada kao sekundarne sirovine, već tretiranje opasnog otpada koji nema upotrebnu vrednost, odnosno njegovo trajno zbrinjavanje.

Imajući u vidu ozbiljne probleme u sprovođenju zakona, uredbi i pravilnika a na štetu građana, ali i privrede možda najvažnije što kao ministar zahtevam jeste kontrola odnosno efikasan i stručan rad Inspekcijskih službi.

Inspekcijske službe će biti centralizovane, kadrovski i resursno ojačane, a ljudi koji budu radili ove poslove će rotirati svoja radna mesta. Razloga je puno, jer ono što su u prethodnom periodu inspektori potpisivali sramota je bilo i za struku, a kamoli Ministarstvo. » U kojoj je fazi usaglašavanje zakona iz Vašeg resora sa propisima EU, po pitanjima zaštite životne sredine?

- Pre razgovora o zakonima mislim da je neophodno više raditi na promeni navika i svesti ne samo kod građana već i kod privrede, odnosno državne politike u zaštiti životne sredine. Danas se o životnoj sredini razmišlja samo kada je potrebno doneti neki zakonski akt, a radi ulaska u EU, ili o životnoj sredini kao ogrmnom trošku i samim tim teškom bremenu za Srbiju. Međutim pitanje zdravije životne sredine je pitanje zdravlja i opstanka

Prioriteti Plan prioriteta investiranja u zaštitu životne sredine Ministarstva i Vlade su regionalne deponije, reciklažni centri i sređivanje crnih rupa u životnoj sredini.

građana Srbije ali je i pitanje budućeg razvoja Srbije. Stopa nezaposlenosti je prešla 28%, a stopa radne aktivnosti i stopa zaposlenosti su pale na najniži nivo u poslednjoj deceniji.

Nema privrednog razvoja niti investicija bez novih tehnologija, i ulaganja u životnu sredinu.

U oblasti zaštite životne sredine u proteklom

Ova Vlada je za sada efikasna i brza, i to je ono što mi odgovara periodu je bilo zloupotreba, zbog čega su i neke dobre ideje morale da budu zaustavljene. Činjenica je da zakonom o Fondu za zaštitu životne sredine ukoliko je Fond sufinansijer nekog projekta nije bilo obaveze javnog poziva. Samo kroz ovaj Fond je godišnje prolazilo preko pet milijardi dinara, a rezultat je zaista porazan. Odlukom Vlade, Fond je ukinut, a te poslove obavljaće Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine i Ministarstvo finansija.

Kriterijumi su jasni, pregledni i pre svega javni.

U samoj oblasti životne sredine mi ćemo poboljšati sprovođenje Direktive o uticaju na životnu sredinu, posebno proces konsultacija javnosti i kvaliteta dijaloga sa nevladinim sektorom, ali ćemo podići na viši nivo efikasnost Agencije za zaštitu životne sredine. Unutar ove Agencije biće uspostavljen Centar za upravljanje životnom sredinom (u okviru projekta koji finansira Vlada Kraljevine Norveške) i koji omogućava praćenje generisanja i upravljanja otpadom u preduzećima na dnevnom nivou.

Zelena Srbija 2012/13

7

Gašenjem Agencije za hemikalije, delatnosti su prenete pod okrilje Ministarstva i moram naglasiti da je ovo veoma važna oblast i da je interes Vlade da se posebna pažnja posveti oblasti upravljanja hemikalijama i biocidnim proizvodima.

Srbija ni danas nema sveobuhvatnu strategiju u oblasti klimatskih promena, koju planiramo da izradimo u 2013.godini. Veliki je posao pred nama jer pitanje klimatskih promena mora da

ko se omogući kogenerativnost budućih postrojenja za uništavanje otpada možemo govoriti i o poboljšanju energetskog bilansa zemlje. Reciklažom se optimizuju troškovi sirovina i kreće ka održivom razvoju. Direktna korist po zdravlje građna Srbije je, ponavljam na prvom mestu.

Ako smo, kako to kažu ekonomisti deindustrijalizovali zemlju prethodnih godina, to ne znači da treba da je uništimo prljavim tehnologijama zarad profita, niti da preskačemo propise u ime bilo čije zarade.

» Iz kojih izvora će se finansirati projekti zaštite životne sredine i da li se može računati na predpristupne fondove EU? - Politika EU na polju zaštite životne sredine posebno je opisana u Poglavlju 27, a kroz Nacionalnu strategiju za aproksimaciju oblasti životne sredine ukupni troškovi za ispunjenje svih pravnih tekovina EU u oblasti životne sredine su preocenjuju na oko 10,6 mlrd evra u period 2011 – 2030. i to u zemljama EU i kandidatima. Sama strategija podrazumeva dva nivoa instrumenata kroz strategiju za pojedinačne sektore, i planove za implementaciju direktiva.

Najzahtevniji sektori su otpad, vode i sektori industrijskog zagađenja i naravno da je najviše zastupljeno finansiranje iz IPA i drugih fondova.

Dodatno operativni troškovi ne mogu da se plaćaju iz međunarodnih izvora veći iz Najzahtevniji sektori su otpad, vode i sektori budžeta zemlje kandidata. Mi procenjujemo da su potrebe za dodatindustrijskog zagađenja i naravno da je najviše nim funkcionisanjem iz budzeta do zastupljeno finansiranje iz IPA i drugih fondova 2018.godine oko 360 miliona evra. bude integrisano u sektorske politike i strategije, kao što se mora ojačati nacionalni kapacitet za » Da li ste zadovoljni učinkom Ministarstva, po završetku prvog tromesečja? nadzor i izveštavanje.

- Vlada je fomirana u trenutku teške ekonomske, » Kolika je procena troškova sprovođenja pro- socijalne i političke situacije.

I oblast energetike ali i životne sredine ne pisa u oblasti životne sredine?

- Koristi koje će Srbija imati od sprovođenja za- mogu za par meseci da daju rezultate, ali sam zakona, podzakonskih akata, pravilnika i njihove dovoljna što smo pored detaljne analize stanja, implementacije ali i od donošenja novih dodat- pokrenuli donošenje sistemskih mera u ovoj oblanih zakona prevazilaze sve procenjene troškove sti. Naše je opredeljenje da sve što se u ovoj oblau ovoj oblasti. Za nas je značajno da prihvatimo i sti radi bude javno i pregledno, kao i da kriterijumi poštujemo direktive EU jer će se na taj način ure- budu poznati javnosti. Smatram da je neophodditi odnosi u životnoj sredini u Srbiji. Mnoge su no da se ima jača veza sa civilnim sektorom, ali procene i mere se stotinama miliona evra, u zavi- ne kao u prethodnom periodu gde su samo neki predstavnici civilnog sektora imali prolaz do Minisnosnosti od perioda posmatranja.

Primera radi procenjeni troškovi kapitalnih starstva i Ministra, već naprotiv svi koji mogu da ulaganja u dodatne kapacitete za upravljanje ponude ideje što za unapređenje postojećih zaotpadom do 2019. godine iznose blizu 500 mi- konskih okvira, što za nove. što da nam ukažu i pomognu da probleme krenemo brže da rešavamo. liona evra.

To se ne sme posmatrati samo kao trošak. Pre svega tu je reč i o novom zapošljavanju, a ukoli- » U nekim oblastima zaštite životne sredine,

8

Zelena Srbija 2012/13

Nije moguće raditi kao ostrvo ni jedan posao, te nadležnosti su podeljene između više ministarstava. Da li ste zadovoljni saradnjom sa drugim upućenost na druga ministarstva se podrazumeva.

Ova Vlada je za sada efikasna i brza, i to je ono ministarstvima?

- Ne može se raditi zaštita životne sredine u na- što mi odgovara. cionalim parkovima a da se nema dobra saradnja sa onima koji njima urpavljaju, a to je Ministarstvo » Da li u Vladi imate punu podršku za realizacprostornog planiranja, rudarstva i prirodnih re- iju programa Ministarstva, imajući u vidu da je sursa. Ne može se raditi iskorišćenje obnovljivh budžet Vašeg ministarstva smanjen u odnosu na izvora energije, a da saradnja sa Ministarstvom prethodnu godinu?

- Teška ekonomska situacija, poljoprivrede, šumarstva i razoren budžet koji smo zatevodoprivrede nije stalna. I još U oblasti zaštite životne mnogo toga. sredine u proteklom periodu kli kada smo formirali vladu, nalažu racionalizaciju u svim Mi u izvršnoj vlasti nismo je bilo zloupotreba, zbog resorima pa i u resoru energeshvatili međuresornu podelu čega su i neke dobre ideje tike i zaštite životne sredine. kao privatne zabrane u koje niko ne može i ne sme da se morale da budu zaustavljene Ipak moram reći da će za dobre projekte biti prostora. meša. Podela nadležnosti nije Moja je vizija je da na kraju mandata mogu da feudalna podela plena, već jasno razgraničenje odgovornosti za sektore. Tamo gde je saradnja ne- govorim o proizvodnji struje iz otpada, kao i podiophodna da bi se poboljšala primena postojećih gnutoj energetskoj efikasnosti od najmanje 10%, propisa ili da bi se rešili uočeni problemi, ona se čime će i stepen emisije štetnih gasova u atmosodvija na dnevnom nivou. Primetili ste da često feru biti smanjen za više od 10%.

Svrha svega što u ovoj oblasti radim jeste čuu Skupštini pojedini ministri budu izvestioci i za pitanja koja nisu direktno u njihovom resoru. To vanje zdravlja Srbije, zelena Srbija za buduće geje zato što smo upoznati sa onim što radi i vlada u neracije koje dolaze i koje imaju pravo da žive u zdravoj životnoj sredini. « celini i druga ministarstva u svom resoru.

Zelena Srbija 2012/13

9

intervju

Rajner Frojnd, program menadžer za zaštitu životne sredine u Delegaciji EU u Srbiji

Budućnost građana EU zavisi od zaštite životne sredine Nijedan veliki industrijski ili infrastrukturni projekat ne može biti odobren i nijedan zakon EU ukoliko nisu zadovoljeni ekološki standardi EU

Z

emlje članice Evropske unije toliko vode računa o životnoj sredini da je Poglavlje 27, koje se odnosi na ovu oblast, najveće od ukupno 35 poglavlja od kojih se sastoji Acquis Communautaire i koji su sastavni deo pregovora o pristupanju.

Program menadžer za zaštitu životne sredine u Delegaciji EU u Srbiji Rajner Frojnd kaže da Poglavlje 27 obuhvata više od 300 glavnih zakonskih tekstova.

Pravo građana Pravo građana na zdravu životnu sredinu i sprovođenje politike kojom će se obezbediti zaštita životne sredine su sadržani u Ugovoru o osnivanju Evropske zajednice.

» Kako ocenjujete usklađivanje srpskih sa propisima EU iz ove oblasti? Da li postoji raskorak po pitanju usvajanja i primene propisa?

- Izveštaj o napretku Srbije iz 2012. godine je potvrdio da je Srbija donekle napredovala po pitanju zaštite životne sredine. Što se tiče transponovanja i implementacije evropskog zakonodavstva, Srbija je postigla dobar napredak u nekim oblastima kao što su upravljanje hemikalijama i otpadom. S druge strane, postoje oblasti u kojima je potrebno uložiti dodatne napore, naročito u smislu implementacije. Izveštaj o napretku navodi da su ove oblasti upravljanje vodama, kontrola industrijskog zagađenja i upravljanje rizicima, zaštita prirode i kvalitet vazduha u tom kontekstu, kao i sudelovanje javnosti u donošenju odluka koje se tiču upravljanja zaštitom životne sredine.

Srbija mora da uloži dodatne napore u smislu podizanja svesti o prilikama i izazovima koje donose aktivnosti po pitanju klimatskih promena i da ima pristup koji je mnogo više strateški u smislu harmonizacije i implementacije sa evropskim zakonima o klimi, kao i da jača administrative kapacitete i saradnju među institucijama.

» Zbog čega se trećina propisa iz korpusa evropskog zakonodavstva odnosi na životnu sredinu?

- Razlog zašto ima toliko zakona jeste broj i kompleksnost pojedinih tematskih oblasti koje su navedene u poglavljima. Iako Evropska unija i zemlje članice dele nadležnosti, do 90% zakonodavstva zemalja članica je u skladu sa zakonima EU. Štaviše, evropski zakoni koji se odnose na životPoglavlje o životnoj sredini je jedno od nu sredinu se bave raznolikim pitanjima poglavlja zbog kojeg je EU primila najveći broj od nivoa štetnih hemijskih supstanci u dečijim igračkama do kvaliteta vode za zahteva za produženjem rokova koji su, kupanje i piće, od utvrđivanja gornje u većini, slučajeva i odobreni granice za izduvne gasove koje proizvo» Koja oblast životne sredine je uopšteno bila de industrija i automobili do postavljanja standarda najteža za implementaciju državama koje su neza zaštitu od buke i klimatskih promena. Nijedan vedavno pristupile EU? liki industrijski ili infrastrukturni projekat ne može - Primena poglavlja o životnoj sredini zahteva znabiti odobren i nijedan zakon EU ukoliko nisu zadočajne finansijske i administrativne resurse. Dosadašvoljeni ekološki standardi EU. Građansko društvo nji procesi pristupanja Uniji su pokazali da većina je snažan pokretač ovakve politike i igra značajnu zemalja nije moglo da se nosi sa velikm troškovima ulogu u njenoj stalnoj evoluciji. Pravo građana na koji proističu iz sprovođenja direktiva koja se bave zdravu životnu sredinu i sprovođenje politike kojom infrastrukturom za tretman gradskih otpadnih voda, će se obezbediti zaštita životne sredine su sadržani vode za piće, upravljanje otpadom i harmonizacija sa u Ugovoru o osnivanju Evropske zajednice. Više od zakonima o sprečavanju zagađenja i kontroli istog na 70% građana Evropske unije može da potvrdi da su dan pristupanja Evropskoj uniji. Poglavlje o životnoj pitanja zaštite životne sredine i održivog razvoja od sredini je jedno od poglavlja zbog kojeg je EU primila ključnog značaja za njihovu budućnost.

10

Zelena Srbija 2012/13

Donacije

Napredak Srbije Izveštaj o napretku Srbije iz 2012. godine je potvrdio da je Srbija donekle napredovala po pitanju zaštite životne sredine. najveći broj zahteva za produženjem rokova koji su, u većini, slučajeva i odobreni. Važno je napomenuti da horizontalno zakonodavstvo o životnoj sredini (ocena uticaja na životnu sredinu, pristup informacijama i slično), a pogotovo zakonodavstvo o zaštiti prirode, ne podleže odlaganju rokova za primenu tako da određeni standardi moraju biti ispunjeni na dan pristupanja EU.

Više od 25% od dve milijarde evra, koliko je EU odobrila Srbiji u poslednjiih deset godina saradnje, otišlo je na upravljanje životnom sredinom. jednu od najlepših turističkih destinacija u Srbiji – Palićko jezero. Zbog zagađenosti vode u njemu je zabranjeno kupanje i ugrožen je biodiverzitet. Opštinske vlasti, vodovodno preduzeće i nekoliko donatora, uključujući EU, su proširili postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda. Sa puštanjem u rad pogona u martu ove godine urađen je prvi važan korak.

Srbija - pomoć Evropske unije u upravljanju životnom sredinom 5%

21%

21%

19%

34%

Zakonodavna reforma i izgradnja kapaciteta Smanjenje zagađenja u energetskom sektoru Snabdevanje pijaćom vodom Tretman otpadnih voda Upravljanje otpadom

» Koliko je do sada EU donirala sredstava za projekte u oblasti zaštite životne sredine i projekte energetske efikasnosti?

- Više od 25% od dve milijarde evra, koliko je EU odobrila Srbiji u poslednjiih deset godina trajanja programa saradnje, otišlo je na upravljanje životnom sredinom. Trenutno, 250 miliona evra je dodeljeno tekućim i planiranim projektima. Postoje mnogi uspešni primeri ove saradnje.

Glavne termoelektrane (TE) u Srbiji koriste lignit, a ispuštanje prašine iz njih je dokazani zdravsteni rizik. EU pomaže Elektroprivredi Srbije da u delo sprovede svoju „Zelenu knjigu“, a to je cilj da Srbija ispuni evropske standarde u energetskom sektoru do 2017. godine.

Sukcesivna instalacija elektrofiltera u TE Obrenovac pomaže termoelektranama da dostignu evropske standarde za ovaj tip postrojenja u pogledu ispuštanja prašine, a kvalitet života na svim područjima koja su pogođena prašinom iz TE Obrenovac se znatno poboljšava.

Drugi primer je proširenje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Subotici. Najveći rezultat ovog projekta je pročišćavanje otpadnih voda koje zagađuju

EU pomaže Elektroprivredi Srbije da u delo sprovede svoju „Zelenu knjigu“, a to je cilj da Srbija ispuni evropske standarde u energetskom sektoru do 2017. godine

» Vaša kancelarija je pomagala i mnogim lokalnim samoupravama u Srbiji. U čemu se sastojala ta pomoć?

- Usklađenost sa skupim direktivama o otpadu i otpadnoj i pijaćoj vodi su osnov našeg opštinskog investicionog programa.

Trenutno, projekti koji se finansiraju iz predpristupne pomoći su izgradnja tri regionalne deponije u Užicu, Pirotu i Sremskoj Mitrovici u skladu sa standardima EU i primena plana za finansiranje ili sufinansiranje izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Vrbasu, Kuli, Kruševcu, Vranju i Užicu (MEGLIP IPA 2011), kao i u Leskovcu (finansirano od strane EU i Holandije). Materijalna pomoć se obezbeđuje i za unapređenje kvaliteta pijaće vode širom zemlje.

Više od 100 milliona evra iz evropskih fondova, kao i preko 260 miliona evra koje je obezbedila vlada i donatori, je investirano do sada u opštinama što čini ukupno više od 360 miliona evra investicija koje su realizovane uz pomoć EU. Kao rezultat ovoga, preko 550.000 ljudi koji žive u komunalno nerazvijenim područjima u Srbiji imaju priključak na pijaću vodu u skladu sa standardima EU, otpadne vode se prečišćavaju, a čvrsti otpad se prikuplja i odnosi. «

Grupa autora iz Srbije je zahvaljujući velikom, međunarodno priznatom iskustvu u oblasti upravljanja energetskim razvojem, postala deo šire grupe autora čiju knjigu je izdao Elsevier, Academic Press, USA - jedan od najeminentnijih svetskih izdavača univerzitetske literature. Monografiju

“Održivo Upravljanje Sustainable Energijom”Energy Management pripremili su autori: - Prof. dr Mirjana Golušin (Univerzitet EDU NS, Sremska Kamenica), - Prof. dr Siniša Dodić i Prof. dr Stevan Popov, Tehnološki fakultet, Univerzitet Novi Sad Koncipirana je tako da čitaocima pruži teorijska znanja i praktične savete tako da mogu da analiziraju sopstveni način upravljanja energijom, uz naglasak na finansijske i ekološke efekte.

Univerzitet Educons, Fakultet zaštite životne sredine, Vojvode Putnika 87, Sremska Kamenica www.educons.edu.rs Zelena Srbija 2012/13

11

Planiranje i upravljanje životnom sredinom Nacionalna Strategija aproksimacije za životnu sredinu(NEAS), predviđa 2014.godinu kao rok za transpoziciju najvećeg dela EU propisa, a implementacija direktiva koje zahtevaju velika ulaganja zahtevaće prelazne periode.

Intervju

toni petrović, savetnik ministra energetike, razvoja i zaštite životne sredine

Primena EU propisa - €10 milijardi Primena zakona iz oblasti životne sredine zahteva značajna finansijska sredstva, posebno u oblasti industrijskog zagađenja, upravljanja otpadom i otpadnim vodama milijardi evra), upravljanje otpadom (oko 2,8 milijardi evra) i industrijsko zagađenje (1,3 milijardi evra).

S

avetnik ministra energetike, razvoja i zaštite životne sredine Toni Petrović objašnjava da je za korišćenje svih pet IPA komponenti, osim statusa kandidata EU, potrebna i akreditacija operativnih struktura za decentralizovano upravljanje EU fondovima - DIS.

Jačanje privrede Oblast životne sredine kao najzahtevnija za implementaciju, zahteva jačanje privrede i administrativnih kapaciteta na svim nivoima vlasti.

» Da li ste zadovoljni primenom zakona?

- Primena zakona iz oblasti životne sredine zahteva značajna finansijska sredstva, posebno u oblasti industrijskog zagađenja, upravljanja otpadom i otpadnim vodama. Administrativni kapaciteti, posebno na lokalnom nivou su nedovoljni za implementaciju usvojenih propisa, posebno u oblasti izdavanja integrisanih dozvola i upravljanja otpadom.

» Koliko ulaže Srbija, a koliko drugi donatori u ži» Od Srbije se kao kandidata za članstvo očekuje votnu sredinu i kakvi su planovi? prenos acquis-a u domaće zakonodavstvo do kraja - Međunarodna donatorska zajednica je za Srbiju 2014, koji u oblasti životne sredine čini 1/3 obaizdvojila 148,24 miliona evra u periodu od 2007vezujuće regulative. Gde se Srbija nalazi u procesu 2011. godine. U cilju jačanja institucionalnih kapaciusklađivanja regulative? teta u oblasti upravljanja opasnim otpadom, hemika- Nacionalni program integracije RS u EU (NPI) koji salijama, kvaliteta vazduha, monitoringa EU obezbedidrži planove transpozicije i implementacije EU propisa la 104,11 miliona evra, a predstoji finansiranje konza period do kraja 2012 izrađen je 2008. godine. Najtrole industrijskog zagađenja, zaštite i sprečavanja veći broj relevantnih EU propisa je delimično ili potpuhemijskih udesa i sistem EMAS. no transponovan u domaće zakonodavstvo, a proces Koristimo pomoć od implementacije tih propisa Rok za implementaciju EU propisa fonda IPA 2012, to su srednije završen. Nacionalna Strategija aproksimacije je 2030. godina, a ukupni troškovi stva za jačanje kapaciteta za životnu sredinu(NEAS), procenjeni su na 10,6 milijardi evra za sprovođenje EU propisa i konvencija u oblasti životpredviđa 2014.godinu kao ne sredine i klimatskih promena. rok za transpoziciju najvećeg dela EU propisa, a imBilateralni donatori su Kraljevina Švedska koja plementacija direktiva koje zahtevaju velika ulaganja je pomogla projektima upravljanja rizicima od hezahtevaće prelazne periode. mikalija, implementaciji Nacionalne strategije održi» Na osnovu stanja infrastrukture u životnoj srevog razvoja i pružanje podrške infrastrukturi, zatim Španija u pripremi Studije izvodljivosti za izgradnju dine i analize u državama koje su nedavno poregionalne deponije Kolubara i za smanjenje emistale članica, koja oblast će biti finansijski najsija gasova sa efektom staklene bašte. Nemačka je zahtevnija? pomogla sektor vodoprivrede, sa 92 miliona evra, - Vlada RS je u oktobru 2011. godine usvojila NEAS. subvencionisanog kredita i donacija za projekte voStrategija je na osnovu iskustava novih članica EU i dosnabdevanja u 17 opština. Donator je i UNDP i to analize stanja njihovih infrastuktura definisala 2030. u oblastima biodiverziteta, zaštićenih područja, regodinu kao rok za implementaciju EU propisa i vredmedijaciji i jačanje kapaciteta u Boru i revitalizaciju nost ukupnih troškova za istu - 10,6 milijardi evra.

Velikog bačkog kanala. Povoljne kredite obezbedili Najzahtevniji sektor je upravljanje vodama (oko 5,6

14

Zelena Srbija 2012/13

struktura za decentralizovano upravljanje EU fondovima - DIS. Republika Srbija je dobila status kandidata u martu 2012. godine. Drugi uslov koji je bio potreban za korišćenje sredstva iz IPA 3. komponente (deo fonda EU namenjen za izgradnju infrastrukture za oblast zaštite životne sredine) je DIS akreditacija operetivnih struktura i izrada višegodišnjeg progra» Koliko industrija ulaže u životnu sredinu? ma za korišćenje sredstava IPA 3. komponente.

Operativne strukture u resornim ministarstvima - Prilikom projektovanja novih industrijskih postrosu građene od 2009. godine, kada je Republika Srbija jenja u RS, koriste se najbolje dostupne tehnike za počela pripreme za dobijanje akreditacije za decenvisok nivo zaštite životne sredine i garantuje postitralizovano upravljanje projektima koji se finansiraju zanje standarda EU. Da bi se rad postojećih postrojeiz EU fondova. Aplikacioni paketi i DIS priručnici za nja uskladio sa propisima EU potrebna su velika ulasprovođenje upravljanja ganja od strane industrije Da bi se rad postojećih postrojenja projektima podneti su EK i vreme za sprovođenje. U zahtevu za izdavanje inuskladio sa propisima EU potrebna u junu 2012.godine i očekuje se dobijanje akreditegrisane dozvole, operasu velika ulaganja od strane tacije za DIS u toku 2013. teri (postojeći zagađivači) industrije i vreme za sprovođenje godine. Nakon dobijanja obavezni su da definišu DIS akreditacije, Republika Srbija će imati obavezu period za sprovođenje svake mere, kao i dinamiku i odgovornost da vodi proces pripreme tenderske ulaganja u cilju smanjenja zagađenja. Posedovanje dokumentacije do ugovaranja, da potpisuje ugovore integrisane dozvole će biti jedan od uslova za plasii vrši plaćanje kao i da prati sprovođenje projekata ranje proizvoda na tržište EU. koji će se finansirati iz fondova EU. » Šta se dešava na polju jačanja kapaciteta Vlade, Takođe, za korišćenje sredstava iz IPA novog ciklusa biće potrebno da se pripreme višegodišnji lokalnih samouprava i privrede, za primenu legiprogramski dokumenti kojim se planira apsorpcislative iz oblasti životne sredine? ja sredstava iz IPA fondova za period nakon 2014 - Oblast životne sredine kao najzahtevnija za implegodine. Operativne strukture imaju kapacitete da mentaciju, zahteva jačanje privrede i administrativpotrebne programske dokumente pripreme, a za nih kapaciteta na svim nivoima vlasti. Ministarstvo će sprovođenje Decentralizovanog upravljanja biće u saradnji sa Švedskom agencijom za zaštitu životne potrebno i dalje jačati kapacitete u resornim minisredine raditi na projektu ENVAP 2013, Priprema starstvima da bismo maksimalno apsorbovali sredpregovora za članstvo u EU, kao nastavak prethodnih stva EU koja će biti alocirana za Republiku Srbiju za aktivnosti (ENVAP 2011-2012.) u cilju jačanja adminaredni perid 2014-2020. godine. « nistrativnih kapaciteta oblasti životne sredine. Na ovaj način Srbija će efikasnije da realizuje pregovore o članstvu u EU. su Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj, KfW i Svetska banka.

U budžetu RS za 2013. godinu, planirano je približno 774.300.000 dinara za projekte iz oblasti životne sredine i obezbeđenje nacionalnog kofinansiranja - obavezno u visini od 15 – 25% od ukupnih sredstava za finansiranje, prema pravilima EU.

» Šta Srbiji predstoji po pitanju zahteva EU u oblasti životne sredine?

- U cilju prilagođavanje novim zahtevima EU, RS predstoji utvrđivanje dinamike dalje harmonizacije, revizija postojećih propisa i izrada detaljnih planova za implementaciju EU propisa. U Godišnjim izveštajima Evropske komisije ističe se jačanje administrativnih kapaciteta kao bitan element u procesu aproksimacije. » Ukoliko Srbija dobije kandidaturu, u kojoj meri će biti spremna za mobilizaciju sredstava?

- Od 2007. godine, Republika Srbija koristi bespovratna sredstva EU iz prve dve komponente IPA fonda. Za korišćenje svih pet IPA komponenti potreban je status kandidata EU i akreditacija operativnih Zelena Srbija 2012/13

15

komentar

Zoran Sretić, Kancelarija za pridruživanje EU

Jaz između propisa EU i realnog stanja na terenu Privreda Evropske Unije se temelji na jedinstvenom tržištu kao prostoru bez unutrašnjih administrativnih i fizičkih prepreka za kretanje faktora proizvodnje

U

stigla samodovoljnost u ovom domenu. Srbija je tek ove nutrašnje tržište godine dostigla pokrivenost od 16% stanovništva sa EU je regulisano deponijama koje ispunjavaju tehničko-tehnološke stanpropisima koji dedarde direktive o deponijama. Istovremeno, stepen refinišu poslovni ambijent ciklaže komunalnog otpada u Srbiji je zanemarljiv i nije u kojem se roba stavlja uspostavljena pouzdana statistika o tokovima otpada. na tržište, pružaju usluge i Procenjene ukupne investicije za potpuno preuziodvija proces njihove promanje i sprovođenje EU zakonodavstva u oblasti životizvodnje. Ti propisi se odne sredine i klimatskih promena iznose 10,584 milijarnose i na minimalne standarde zaštite životne sredine, di evra do kraja 2030. godine, odnosno oko 1400 evra zdravlja, energetske efikasnosti i racionalnog upravljapo glavi stanovnika. Od toga, na troškove kapitalnih nja prirodnim resursima. Bez njih sloboda kretanja robe, investicija odlazi 5,49 milijardi evra, troškove održausluge i kapitala bila bi zloupotrebljena kroz akte smavanja i upravljanja 4,56 milijardi evra i administrativnjivanja troškova proizvodnje iskorišćavanjem razlika u ne troškove 536 miliona. Najveći troškovi očekuju se u standardima zaštite životne sredine u različitim državasektoru voda (5,6 milijardi evra), sektoru otpada (2,8) i ma članicama. Izostanak ili nedovoljan nivo implemenindustrijskog zagađenja i buke (1,54). Poseban izazov tacije mera zaštite u jednoj državi članici Unije ugrožava za planiranje predstavlja čikvalitet i investicije u unaŠteta zbog nepostojanja politike njenica da se evropsko zakopređenje kvaliteta životne sredine druge članice. dvostruko prevazilazi vrednost nodavstvo neprestano menja te vremenom određene proPredviđen dug period potrebnih ulaganja cene mogu biti korigovane. za potpuno sprovođenje S druge strane, nepostojanje ili nastavak višedecepropisa EU (ne pre 2030. Godine prema Nacionalnoj nijske prakse zanemarivanja investiranja u komunalnu, strategiji aproksimacije u oblasti životne sredine) odraz energetsku i industrijsku infrastrukturu kreiraće dalji rast je jaza između pojedinih zahteva koje oni postavljaju i smrtnosti, rizika i štete po zdravlje ljudi. Vrednost imovine, stanja na terenu. Primera radi, direktiva EU o tretmanu poljoprivrednog zemljišta i kvalitet hrane nastaviće da se komunalnih otpadnih voda zahteva od države članice smanjuje uz trajno naruživanje izgleda naselja i prirodnih povezanost anglomeracija od 2000 i više stanovnika sa celina u kojima živimo. Strategija procenjuje da bi monesistemima za tretman otpadnih voda. Takođe, propisi EU tizovane koristi od izbegavanja štete zbog unapređenja zahtevaju određen stepen tretmana industrijskih otpadinfrastrukture i kvaliteta životne sredine bile oko 25,333 nih voda. U Srbiji se prema raspoloživim podacima preko milijardi evra. Na ove podatke možemo da primenimo i 90% industrijskih i komunalnih otpadnih voda ispušta obrnutu logiku. Šteta zbog nepostojanja politike dvoneposredno u vodotokove bez bilo kakve prethodne struko prevazilazi vrednost potrebnih ulaganja. Pri tome, obrade. Dva najveća grada u Srbiji, Novi Sad i Beograd, ovde ne računamo na dodatne ekonomske koristi zbog nemaju postrojenja za tretman komunalnih otpadnih generisanja novih radnih mesta, razvoja novih privrednih voda. Slično je i u domenu upravljanja otpadom, gde grana (usluge upravljanja otpadom i reciklažna industrija, okvirna direktiva zahteva da država članica pokriva cekonsalting usluge itd.) i energetske efikasnosti. « lokupnu teritoriju kapacitetima za odlaganje kako bi do-

16

Zelena Srbija 2012/13

Intervju

nataša savić, direktor RIO

Četiri decenije ozelenjavanja Ključne oblasti delatnosti kompanije RIO su obnova i zaštita životne sredine. Stručnost u ovim poslovima kompanija RIO stekla je radom na oporavku površinskih kopova i ekološkim aktivnostima vezanim za TE-KO “Kostolac”

K

nataša savić, Direktor RIO

oreni kompanije “Rekultivacija i ozelenjavanje“ (RIO) sežu u 1970. godinu kada su započeti prvi radovi na oporavku prirodne sredine na odlagalištima površinskih kopova kostolačkog basena. Direktorka kompanije Nataša Savić naglašava da je do sada RIO izrastao u jednog od lidera u svojoj delatnosti u Srbiji.

» Šta je osnovna delatnost kompanije?

- Ključne oblasti delatnosti kompanije RIO su obnova i zaštita životne sredine, a stručnost na tom polju stekla je stalnim radom na oporavku površinskih kopova i ekološkim aktivnostima vezanim za TE-KO “Kostolac”, u oblastima Klenovnika, Ćirikovca, Drmna, Kostolca i Požarevca. RIO se tokom decenija specijalizovao za brigu o zelenim površinama i jedna je od retkih domaćih kompanija koja se može pohvaliti višedecenijskim iskustvom u zaštiti lokalnog ekosistema i ponovnom osvajanju prirodne sredine izložene delovanju industrijskih pogona.

RIO se može pohvaliti višedecenijskim iskustvom u zaštiti lokalnog ekosistema i ponovnom osvajanju prirodne sredine izložene delovanju industrijskih pogona » Navedite neke projekte u kojima ste učestvovali, a koji su doprineli dobijanju priznanja kapetan Miša Anastasijević za najbolje malo preduzeće u Srbiji?

- RIO sarađuje sa obrazovnim i istraživačkim institucijam, a na projektima zaštite životne sredine i revitalizacije zemljišta, a ta saradnja je rezultirala velikim brojem nagrađivanih projekata. » Kakva je saradnja sa naučnim institucijama po pitanju upotrebe modernih metoda rekultivacije zemljišta?

- Sa Poljoprivrednim fakultetom iz Beograda smo sarađivali na pokretanju primarne poljoprivredne proizvodnje, pčelarstva i voćarstva na parcelama koje su u postupku rekultivacije. Institut za šumarstvo nam je bio partner na projektu dugoročnog planiranja šumskih zasada i vetrozaštitnih pojaseva, sa Institutom za zemljište smo radili sanaciju pepelišta, a sa Poljoprivrednom školom iz Požarevca praksu i edukaciju na terenu. «

Schindler

Liftovi koji štede Kod liftova u stambenim zgradama potrošnja energije tokom odmora iznosi skoro 80% ukupne potrošnje energije

K

ompanija Schindler u samom je svetskom vrhu po proizvodnji liftova sa visokom energetskom uštedom. Ljudi koji nisu upoznati sa problematikom izboru liftova pristupaju olako oslanjajući se na etikete proizvoda za energetsku efikasnost. » Kako odabrati energetski efikasan lift?

Liftovi troše energiju i u režimu rada i u režimu odmora. Kod liftova u stambenim zgradama gde je upotreba liftova relativno mala, potrošnja energije tokom odmora iznosi skoro 80% ukupne potrošnje energije. S druge strane, gde je upotreba lifta veća, kao u hotelima i javnim zgradama, lift troši najviše energije u režimu rada.

Standardna energetska oznaka za liftove VDI 4707 omogućava sveobuhvatno poređenje energetske potrošnje. Potrošnja u stanju mirovanja i u režimu rada su sjedinjeni u korišćenju lifta. Svaki lift predstavlja kombinovanu potrošnju energije i time omogućava klasifikaciju svakog lifta u klasi A do G, gde klasa A označava najviši stepen štednje energije.

Standardna VDI 4707 podela na klase koristi dve vrednosti potrošnja u mirovanju i potrošnja električne energije tokom kretanja prazne kabine između stanica. Ove vrednosti su izmerene i obračunate za svaki lift.

Ako u samom liftu ne pronađete etiketu sa oznakom koja ukazuje na energetsku efikasnost, onda je reč o predstavniku starije generacije liftova » Da li je vaš lift “zeleni proizvod”?

Ako u samom liftu ne pronađete etiketu sa oznakom koja ukazuje na energetsku efikasnost, onda je reč o predstavniku starije generacije liftova i verovatno ne ispunjava standard VDI 4707. Schindler liftovi su u samom svetskom vrhu kada govorimo o energetskoj uštedi jer koriste najnoviju tehnologiju što ih stavlja u najekonomičnije klase. » Koji su glavni razlozi zbog kojih su Schindler liftovi energetski efikasni?

Imaju LED rasvetu, poseban režim mirovanja, regenerativni pogon (vraćanje električne energije u mrežu), štede energiju pogona vrata, izrađeni su od lakših materijala, upotrebljavaju vučne kaiševe i druge napredne tehnologije. « Zelena Srbija 2012/13

17

Upravljanje otpadom U Srbiji ubrzano uspostavlja sistem reciklaže otpada (takozvana reciklažna industrija) uz formiranje jake sakupljačke mreže, koja predstavlja veoma važan element u uspostavljanju i unapređenju sistema upravljanja otpadom

Intervju

Hranislav Stojković, Pomoćnik ministra energetike razvoja i zaštite životne sredine

Reciklažna industrija u Srbiji se ubrzano razvija Ministarstvo je kao organ za izdavanje dozvola operaterima za upravljanje otpadom u prethodnom periodu, od dana stupanja na snagu zakona, izdalo preko 1000 dozvola iz svoje nadležnosti

U

Sakupljačka mreža Broj izdatih dozvola potvrđuje činjenicu da se u Srbiji ubrzano uspostavlja sistem reciklaže otpada uz formiranje jake sakupljačke mreže, koja predstavlja veoma važan element u uspostavljanju i unapređenju sistema upravljanja otpadom.

Srbiji je u maju mesecu 2009. godine stupila na snagu nova zakonska regulativa u oblasti upravljanja otpadom, pre svega Zakon o upravljanju otpadom i Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu. Tokom 2009. i 2010. godine usvojeni su brojni podzakonski akti koji proizilaze iz navedena dva krovna zakona a takođe je usvojena i Strategija upravljanja otpadom za period 2010-2019. godine.

Pomoćnik ministra energetike razvoja i zaštite životne sredine Hranislav Stojković kaže da su na taj način obezbeđeni osnovni zakonodavni i strateški preduslovi za uspostavljanje i unapređenje sistema upravljanja otpadom. „Usaglašavanje zakonske regulativa sa propisima EU je proces koji stalno traje. U narednom periodu nam predstoji usaglaševenje Zakona o upravljanju otpadom sa novom direktivom EU o otpadu (Direktiva 2008/98 EZ) i ostalih propisa koji proističu iz navedene direktive“, kaže....

diti da bi se to poboljšalo?

- Jedinice lokalne samouprave moraju obezbediti uslove za organizovano sakupljanje i razdvajanje reciklabilnih komponenata iz komunalnog otpada, a Republika Srbija mora delovati u cilju iznalaženja mogućnosti za dodelu podsticajnih sredstava za razvijanje sakupljačke mreže ali i za unapređenje reciklažnih kapaciteta. » Da li, na osnovu izdatih dozvola za upravljanje otpadom, raspolažete procenom koliko ljudi je zaposleno u ovom sektoru?

- Ministarstvo je kao organ za izdavanje dozvola operaterima za upravljanje otpadom u prethodnom periodu, od dana stupanja na snagu zakona, izdalo preko 1000 dozvola iz svoje nadležnosti. Ukupan broj dozvola koji je izdat operaterima od strane svih organa uprave uključujući pokrajinske i organe lokalne samouprave premašuje broj od 2000 izdatih dozvola. Broj izdatih dozvola potvrđuje činjenicu da se u Srbiji ubrzano uspostavlja sistem reciklaže otpada (takozvana reciklažna industrija) uz formiranje jake sakupljačke mreže, koja predstavlja veoma važan element u uspostavljanju i unapređenju sistema upravljanja otpadom. Ako uzmemo u obzir da svaki

» Koliko se u Srbiji reciklira otpad, u odnosu na članice EU? Koja vrsta otpada se kod U sadašnjim uslovima kapaciteti za reciklažu u nas najviše, a koja najmanje reciklira?

- U Srbiji se najviše tretiraju (recikliraSrbiji se povećavaju. Procenjuje se da se u Srbiji ju) sledeće vrste neopasnog otpada: reciklira ukupno preko 15% različitog otpada papir, karton, plastika, crni metali, obooperater koji je pribavio dozvolu u proseku zapojeni metali, otpadne gume, drvo, tekstil i dr. Najmašljava od 4-5 osoba, može se reći da su obezbeđeni nje se reciklira otpadno staklo. Od opasnog otpada uslovi za rad i zapošljavanje za preko 8.000 ljudi a najviše se u Srbiji recikliraju otpadna ulja, otpad od verovatno i više uzevši u obzir da oni koji se bave saelektrične i elektronske opreme i otpadni akumulamom reciklažom zapošljavaju daleko veći broj ljudi. tori. U sadašnjim uslovima kapaciteti za reciklažu u Srbiji se povećavaju. Procenjuje se da se u Srbiji re» Kakvo je stanje i koji su ciljevi Srbije u pogledu ciklira ukupno preko 15% različitog otpada. upravljanja opasnim otpadom? » Procene su da se u Srbiji iskorištava mali procenat - U postojećim uslovima u Republici Srbiji, proizvođači - generatori opasnog otpada vrše privremeno reciklažne industrije i da velika količina sekundaskladištenje opasnog otpada na sopstvenim lokacirnih sirovina završi na deponijama. Šta treba ura-

20

Zelena Srbija 2012/13

Opasni otpad Od opasnog otpada najviše se u Srbiji recikliraju otpadna ulja, otpad od električne i elektronske opreme i otpadni akumulatori.

Kapaciteti U sadašnjim uslovima kapaciteti za reciklažu u Srbiji se povećavaju.

Procenjuje se da se u Srbiji reciklira ukupno preko 15% različitog otpada.

Deponije Na prostoru Republike Srbije locirane su 164 deponije koje koriste lokalna – opštinska ili gradska javno komunalna preduzeća za odlaganje otpada.

ka sredstava za poboljšanje kvaliteta sistema prijama u privremenim skladištima, iako u nekima od kupljanja otpada, ali i loše organizacije upravljanja njih otpad stoji i više od 20 – 30 godina. Promet ototpadom na lokalnom nivou. pada podleže sistemu dozvola, u skladu sa Zakonom Strategijom upravljanja otpadom je predviđena o ratifikaciji Bazelske konvencije o prekograničnom izgradnja 26 regionalnih centara za upravljanje otpakretanju otpada i njegovom odlaganju, Zakonom o dom (regionalne sanitarne deponije, postrojenja za zaštiti životne sredine kao i Zakonom o upravljanju separaciju reciklabilnog otpada, postrojenja za biootpadom. Pojedine vrste opasnog otpada se izvoze loški tretman otpada i transfer stanice u svakom rena dalji tretman, uništavanje ili odlaganje, pošto u gionu). U toku realizacije prethodno navedenog cilja Srbiji još uvek ne postoje postrojenja za ovakve viStrategijom, kao i zakonom o upravljanju otpadom, je dove tretmana. Najčešće se izvoze PCB, farmaceutski predviđena sukcesivna sanacija svih postojećih smeotpad, otpad od boja i lakova, ulja i uljne emulzije, tlišta i deponija koje ne ispunjavaju sanitarne uslove. otpad iz hemijske industrije, šljaka, kao i specifične Do sada je izgrađeno 7 vrste opasnog otpada, Na prostoru Srbije utvrđene su lokacije regionalnih centara za karakteristične za pojeoko 3000 divljih smetlišta trenutno upravljanje otpadom sa dine tehnološke procese.

Nacionalni ciljevi vezani (2009. godine ih je bilo više od 4500) pripadajućim sanitarnim deponijama, koje su već za opasan otpad koje je u funkciji, i to su u Kikindi, Lapovu, Leskovcu, Vranju, Vlada Republike Srbije usvojila u okviru Strategije Užicu, Pirotu i Jagodini. Takođe su izgrađene i sanitarupravljanja otpadom su: doneti Nacionalne Planone deponije u Pančevu i Gornjem Milanovcu koje za ve za pojedinačne tokove opasnog otpada; razviti sada nisu regionalnog karaktera. U toku je izgradnja sistem primarne selekcije opasnog otpada; uspostau Sremskoj Mitrovici i Novoj Varoši. U završnoj fazi viti sistem upravljanja opasnim otpadom; uspostaje priprema dokumentacije za izgradnju ragionalnih viti sistem upravljanja medicinskim i farmaceutskim centara sa pripadajućim sanitarnim deponijama u otpadom; obezbediti kapacitete – postrojenja za Inđiji, Zaječaru, Subotici, Kolubarskom okrugu – Ubu, fizičko hemijski tretman; obezbediti kapacitete za Petrovcu i Smederevu. Grad Beograd je usvojio sveospaljivanje (insineraciju) organskog industrijskog i buhvatan Plan upravljanja otpadom kao osnovni premedicinskog otpada... duslov za nastavak aktivnosti - izradu dokumentacije » Kakva je situacija sa deponijama? Koliko nekoni početak infrastrukturne izradnje. « trolisanih deponija ima u Srbiji?

- Na prostoru Republike Srbije locirane su 164 deponije koje koriste lokalna – opštinska ili gradska javno komunalna preduzeća za odlaganje otpada. Postoje detaljni podaci o položaju, veličini i drugim karakteristikama predmetnih deponija - 12 deponija se nalaze na udaljenosti manjoj od 100 m od naselja, a još 50 na udaljenosti od 100 – 500 m ; 25 deponija se nalazi na udaljenostima manjim od 50 m od obale reke, potoka, jezera ili akumulacije - od tog broja 14 deponija se praktično nalazi na samoj obali vodotoka ili u njegovom trupu; 11 deponija se nalazi na manje od 500 m od vodozahvata. Ove deponije ne zadovoljavaju tehničke i sanitarne uslove predviđene EU standardima.

Na prostoru Srbije utvrđene su lokacije oko 3000 divljih smetlišta trenutno (2009. godine ih je bilo više od 4500). U većini slučajeva divlje deponije se nalaze u seoskim sredinama i posledica su nedostatZelena Srbija 2012/13

21

Intervju

Vujadin šćekić, direktor kompanije Jugo-Impex, Niš

Lideri u reciklaži EE otpada Ono što nas je motivisalo na otvaranje pogona za reciklažu je, pre svega, društvena odgovornost, a zatim i činjenica da ovakvog postrojenja nema nigde na teritoriji cele bivše Jugoslavije tifikat. Iako kod nas još ne važe evropski zakoni koji regulišu ovu oblast, mi poštujemo sve direktive Evropske unije. Ono što prvi radimo u Srbiji je kompletna reciklaža frižidera, ne samo izvlačenje freona iz instalacija nego i iz same pur pene koja služi za izolaciju. Na taj način se sprečava da freon koji je jako opasan za ozonski omotač završi na deponiji. Srbija je na ovaj način dobila mnogo.

Slovenci, na primer, svoje frižidere recikliraju u Austriji i za to plaćaju.

N

iška kompanija “Jugo-Impex” d.o.o. postoji već 22 godine, dugo je u poslu reciklaže obojenih metala, a krajem septembra njihova ćerka firma “Jugo-Impex E.E.R.”, otvorila je i novi pogon - “E reciklažu” u kojoj se reciklira » Koliki je kapacitet vašeg novootvorenog centra elektronski i električni otpad. Po opremljenosti to za preradu elektronskog i električnog otpada? je jedan od najsavremenijih pogona u Evropi koji - Kupili smo savremenu i visokoproduktivnu liniju zauzima gotovo 17.000 m2, od čega je 6.000 m2 za reciklažu rashladnih uređaja. Vrednost novog skladišnog prostora, a ostatak je isključivo name- postrojenja iznosi 8 miliona evra, fabrika će zanjen tretmanu otpada. Osim što osvaja moderne posliti 240 radnika dok će sakupljačka mreža kotehnologije u upravljanju otpadom “Jugo-Impex” sve više proizvodi goto- Jedini u Srbiji radimo kompletnu reciklažu ve proizvode od sekundarnih sirovina i frižidera, ne samo izvlačenje freona iz instalacija tako utiču na smanjenje utrošaka sironego i iz same pur pene koja služi za izolaciju vina iz prirodnih resursa. » Kompanija “Jugo-Impex” sastoji se od dve celine – reciklaže obojenih metala i e-reciklaže. Šta vas je motivisalo za ulaganje u pogon za reciklažu?

- Jugo-Impex d.o.o. se bavi reciklažom već 20 godina. Ono što nas je motivisalo na otvaranje pogona za reciklažu je, pre svega, društvena odgovornost, a zatim i činjenica da ovakvog postrojenja nema nigde na teritoriji cele bivše Jugoslavije. Da budemo precizniji, najbliže postrojenje ovakve vrste, nalazi se u Austriji. » Vaš centar za reciklažu frižidera i rashladnih uređaja je prvi i, za sada, jedini u Srbiji. Kakav značaj ima jedno takvo postrojenje za životnu sredinu, građane i državu koja usvaja evropske standarde u tretmanu takve vrste otpada?

- E-reciklaža radi po standardima ISO 9001 i ISO 14001, a naše novo postrojenje poseduje CE ser-

22

Zelena Srbija 2012/13

operanata brojati preko 4000 ljudi. Nova mašina, koja predstavlja najnoviju nemačku tehnologiju, (Best Available Technology za ovu vrstu industrije) moći će dnevno da preradi i do 50 tona otpada, zahvaljujući skoro potpuno automatizovanom procesu reciklaže. » Da li imate dovoljno materijala za reciklažu, s obzirom na to da ljudi u Srbiji ne menjaju belu tehniku i ostale električne uređaje često kao potrošači na Zapadu?

- U prvom mesecu poslovanja dnevno smo već prerađivali od 700 do 900 frižidera.

E reciklaža ima nekoliko načina za sakupljanje elektronskog otpada. Jedan kanal je sopstvena sakupljačka mreža koju čine male porodične firme koje imaju dozvolu za sakupljanje. Drugi način je akcija staro za novo. Na taj način, ljudi svoje dotra-

jale elektronske aparate mogu da zamene za va- koji rotiraju i pri različitom broju obrtaja razbijaju učere, na osnovu kojih ostvaruju popust prilikom materijal na sastavne delove. Metalne komponenkupovine novih uređaja. Sa mnogim trgovinskim te u ulaznom materijalu seku mekše kao što su lancima koji prodaju belu tehniku postoji sarad- plastika, drvo... dok se komponente koje spadaju u kategoriju opasnog otpanja i propisana je cena da izdvajaju neoštećene. polovnog uređaja u klasi.

Veličina izlaznog materiPreko sakupljačke mreže jala zavisi od podešenog smo uspostavili dobru broja obrtaja. saradnju sa opštinama, gde postavljamo “abrol” » Proizvodnjom gotovih kontejnere u kojima se proizvoda od sekunsakupljeni EE otpad padarnih sirovina utiče se kuje. Sada imamo oko 50 na smanjenje utrošaka takvih kontejnera u Srbiji. sirovina iz prirodnih Razmišljamo i o saradnji resursa. Šta sve vaše sa zemljama u okruženju, o tome da napraPlastiku koju dobijemo dalje prerađujemo u ćerke firme proivimo dogovor o našoj, ćerki firmi –"SNG company" iz koje, kao zvode od prerađenih sekundarnih prekograničnom prometu na nivou gotov proizvod, izlazi čitava paleta horizontalne sirovina?

- Reciklažom elekvlada i nadležnih saobraćajne signalizacije tronskog otpada ministarstava. Nana ovaj način dobijaju se damo se da će dotle i gragranule gvožđa, alumijiđani Srbije razviti veću uma, bakra i mesinga sa svest o prednostima i ne99% hemijske čistoće. ophodnostima reciklaže.

“Jugo-Impex” odavno se » Opišite kako izgleda bavi reciklažom obojenih metala, u osnovi čega je ceo proces reciklaže reciklaža bakra. Reciklielektronskog i električra se bakarni kabl, izvlači nog otpada i šta se dešabakar, dobija se granulat, va sa opasnim otpadom od koga je naravno, odkoji se izdvaja u tom povojena plastika. U okviru stupku?

- Ceo proces raciklaže počinje kada se pomoću kompanije imamo i livnicu, gde dobijamo poluproviljuškara elektronski i električni otpad ubacuje izvode. Plastiku koju dobijemo dalje prerađujemo u bunker transporter. Transport otpada ide do QZ u našoj, ćerki firmi –”SNG company” iz koje, kao gomašine, a nakon njega se aspiracijom izvlači suviš- tov proizvod, izlazi čitava paleta horizontalne sana prašina iz otpada. Uzlaznim transporterom ot- obraćajne signalizacije - ležeći policajci, postolja... pad ide na separaciju gvožđa pomoću magnetnog separatora. Ostatak otpada se razdvaja pomoću » Koliki je procenat iskoristivosti jednog reciklispecijalnog separatora nazvanog ‘’Edi karent’’ koji ranog frižidera, na primer? daje dve frakcije: plastiku i nemetale. Princip je za- - Izlazni materijali (reciklati) koji se dobijaju recisnovan na horizontalnom i vertikalnom kružnom klažom frižidera su gvožđe, aluminijum, bakar i toku kinetične energije koja omogućuje razlaganje plastika. Čak 99% sadržine frižidera koji se preda u toku od 30 sekundi. Veliku kinetičku energiju na tretman je nakon reciklaže upotrebiv za ponovomogućuju dva lanca koja su zakačena na osovinu, nu upotrebu u vidu navedenih reciklata. ■

Hrabri čistači “Jugo-Impex” je jedna od 12 članica Udruženja operatera industrijskog i opasnog otpada “Hrabri čistač”. Ciljevi ovog udruženja su unapređivanje i bolje korišćenje domaćih kapaciteta i resursa u oblasti upravljanja industrijskim i opasnim otpadom, pružanje najkvalitetnije usluge generatorima otpada, saradnja sa resornim ministarstvima, lokalnom samoupravom i nevladinim organizacijama, kao i saradnja sa medijima, edukacija mladih i podizanje društvene svesti u zaštiti životne sredine.

Zelena Srbija 2012/13

23

Alternativni izvori energije

Grejanje na komunalni otpad: pro et contra Mnoge evropske prestonice komunalni otpad odavno su prepoznale kao značajan energetski resurs, a samo u Beču ima nekoliko spalionica otpada koje proizvode energiju

B

opasna po životnu sredinu, jer će svi gasovi biti koneogradsko Javno preduzeće „Gradska čistoća“ trolisani i prolaziti bi kroz proces filtriranja. Opasni planira da na deponiji „Vinča“ gradi postrojenje pepeo bi se deponovao u specijalne kontejnere. za spaljivanje otpada koje će proizvoditi toplotArgument za izgradnju ovakvog postrojenej monu i električnu energiju. Prema planovima spalionica gao bi se naći u neophodnosti pronalaska alternabi trebalo da bude izgrađena u narednih nekoliko tivnih izvora energije. Mnoge evropske prestonice godina, a trenutno se radi na studiji izvodljivosti. komunalni otpad odavno su prepoznale kao značaU tom postrojenju, prema planovima, spaljivala jan energetski resurs, a samo u Beču ima nekoliko bi se polovina otpada koji se prikupi. Električna i tospalionica otpada koje proizvode energiju. plotna energija koja bi se tako proizvodila, delom bi Argument protiv potežu ekološke organizacije se koristila za potrebe preduzeća, a deo bi odlazio koje se protive izgradnji u distributivnu mrežu Argument za izgradnju ovakvog ovakvih postrojenja. iz koje bi moglo da se Ekološki fond “Ecotosnabde najviše 35.000 postrojenej mogao bi se naći pia” navodi da su mnoge domaćinstava električu neophodnosti pronalaska države, poput Velike Brinom, a oko 100.000 toalternativnih izvora energije tanije i Francuske, počele plotnom energijom. da gase spalionice otpada, jer je utvrđeno da negaKako je već objavljeno u medijima spaljivao tivno utiču na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Oni bi se deo komunalnog otpada koji je organskog koji se zalažu za izgradnju spalionice tvrde su spaliporekla, a ne ono što može da se reciklira, kao ni onice na koje upozoravaju ekolozi koristile zastarelu opasan otpad. Izgradnja spalionice bi produžila tehnologiju, što neće biti slučaj sa postrojenjem koje radni vek deponije Vinča koja zauzima 70 hektara će se graditi u Vinči. i sada ima kapacitet za odlaganje smeća za naredU Beogradu se sakupi i deponuje otpada: nih 20 godina. dnevno: 1.700 tona Iz “Gradske čistoće” poručuju da će spalionica mesečno: 51.000 tona imati savremenu tehnologiju, da će ispuniti najviše godišnje: oko 600.000 tona « ekološke standarde Evropske unije, te da neće biti

24

Zelena Srbija 2012/13

UPRAVLJANJE KONTAMINIRANIM AMBALAŽNIM OTPADOM

Nova usluga u Sekopaku Od 1.januara 2013. godine Sekopak d.o.o. svojim klijentima stavlja na raspolaganje održiv, višematerijalni sistem upravljanja kontaminiranim ambalažnim otpadom otpada, zahvaljujući rastućem broju preduzeća ovlašćenih za sakupljanje, transport, skladištenje, tretman tkzv. kontaminiranog ambalažnog otpada, okupljenih oko našeg strateškog partnera u ovom poslu – kompanije Porr Werner & Weber.

Prepoznavajući potrebe naših klijenata, kao i rastuće interesovanje sve većeg broja preduzeća ovlari godine nakon početka sprovođenja Zakona šćenih za upravljanje i ovakvom vrstom ambalažnog o ambalaži i ambalažnom otpadu i Zakona o otpada, Sekopak je uspeo da organizuje i testira u upravljanju otpadom Srbija je sa velikim uspepraksi tokom 2012. godine sopstveni sistem upravljahom ustanovila dugoročno održiv, višematerijalni sinja ovom vrstom ambalažnog otpada, to jest da svoj stem upravljanja ambalažnim otpadom. postojeći sistem nadogradi dodatnim kapacitetom.

Ovo se prevashodno odnosi na takozvani „neOvaj dodatni kapacitet od 1. januara 2013. godiopasni ambalažni otpad“, ili na više od 97 odsto od ne omogućava klijentima Sekopaka, a time i industriji ukupnog ambalažnog otpada koji se godišnje plasiSrbije, da pored već bezbednog ostvarivanja nacionalra sa upakovanom robom na tržište Srbije. Međutim, nog cilja, članstvom u Sekopaku od sada mogu u celosti da odgovore i na „zahtev krajnjeg korisnika - svog procene govore da između dva i tri odsto od ukupnog kupca da redovno preuzimaju ambalažni otpad koji ambalažnog otpada (težinski) predstavlja ambalažni nije komunalni otpad, a potiče od primarne ambalaže“. otpad koji je kontaminiran ostacima opasnih supstanci. To su na primer: primarna ambalaža od sredstava Na gore opisani način, Sekopak svojim klijentima stavlja na raspolaganje kapacitete za upravljanje za zaštitu bilja (pesticidi), ambalaža od motornih ulja ambalažnim otpadom kontaminiranim opasnim suspi drugih naftnih derivata, primarna ambalaža od pojedinih hemikalija kao što su koncentrovana sredstva stancama tako da klijent uživa: za održavanje higijene, građevinske ili druge vrste he- maksimalnu podršku u zadovoljavanju zahteva mikalija i slično, a koji predstavljaju značajan problem svojih kupaca za preuzimanjem ove vrste ambalaže, u konceptu pravilnog - minimalno odstuProcene govore da između dva i tri odsto panje od već ustaljeupravljanja ambalažod ukupnog ambalažnog otpada (težinski) nog načina saradnje sa nim otpadom.

Usled ograničeSekopakom i sistema predstavlja ambalažni otpad koji je nog broja i kapaciteta ambalažkontaminiran ostacima opasnih supstanci prijavljivanja nog otpada, preduzeća ovlašćenih za sakupljanje, transport, skladištenje i tretman - maksimizovanje ekološkog učinka na najefikasniji mogući način, to jest za što manji iznos naknade, ovakvog ambalažnog otpada, kao i zbog visokih - zaštitu od duplog obračuna naknada za jednom troškova upravljanja ovakvim ambalažnim otpadom, plasirani ambalažni otpad, razvoj uređenog, ekonomski i ekološki održivog sistema za ovaj tip ambalažnog otpada kasnio je u odnosu - bezbednost u smislu kvaliteta usluge i dokumentovanja sledljivosti, i dr. na neopasan ambalažni otpad. To je u značajnoj meri Za više informacija molimo posetite www.sekoopterećivalo poslovanje kako onih kompanija koje pak.com takvu robu plasiraju na tržište Srbije, tako i korisnika Članstvo ovih proizvoda. Članstvom u Sekopaku klijenti od sada mogu u ceDruštvo za postupanje sa ambalažnim otpadom – losti da odgovore i na zahtev krajnjeg korisnika - svog Sekopak d.o.o. od 1.januara 2013. godine svim svojim kupca da redovno preuzimaju ambalažni otpad koji nije klijentima stavlja na raspolaganje održiv, višematerijalni sistem upravljanja i ovom vrstom ambalažnog komunalni otpad, a potiče od primarne ambalaže. «

T

Zelena Srbija 2012/13

25

Upravljanje vodama Jedan od najznačajnijih uzroka zagađenja životne sredine je neadekvatno sakupljanje i prečišćavanje otpadnih voda. Procenat prečišćavanja otpadnih voda iz javnih kanalizacionih sistema je trenutno oko 15%.

Intervju

Mirko Grubišić, Pomoćnik ministra energetike, razvoja i zaštite životne sredine

Gradovi u Srbiji ne prečišćavaju otpadne vode Ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine je pripremilo četiri uredbe, čijim usvajanjem su utvrđeni standardi kvaliteta površinskih i podzemnih voda i sedimenta, kao i granične vrednosti emisije zagađujućih materija u vode kvaliteta same otpadne vode, čime se sprečava zagađenje voda na samom njegovom izvoru. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstvo zdravlja na osnovu Zakona o vodama, treba da donesu još oko 30 podzakonskih akta, a Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine će učestvovati u pripremi nekih od njih kako bi se ovaj proces ubrzao.

V Najskuplja oblast

eliki problemi u upravljanju vodama počeli su da se rešavaju, ali biće potrebno dosta vremena da bi se došlo do značajnijeg rezultata.

Dovoljno je reći da najveći gradovi u Srbiji nemaju postrojenja za tretman otpadnih voda. Pomoćnik ministra energetike, razvoja i zaštite životne sredine Mirko Grubišić kaže da je ovo najzahtevnija oblast, u finansijskom smislu, jer je prema procenjenim troškovima primene propisa za sektor voda potrebno oko 5,6 milijardi evra, od čega tri milijarde samo na regulisanje komunalnih otpadnih voda.

Upravljanje vodama je najzahtevnija oblast, u finansijskom smislu, jer je prema procenjenim troškovima primene propisa za sektor voda potrebno oko 5,6 milijardi evra, od čega tri milijarde samo na regulisanje komunalnih otpadnih voda.

» Gde se nalazi Srbija po pitanju usklađivanja legislative sa pravnim okvirima EU u oblasti zaštite voda? Koji Zakoni i podzakonska akta su Prema Izveštaju o stanju životne sredine doneti, a koji su u planu?

- Jedan od prioriteta naše zemlje u oblasti voda u Srbiji, čak 85% uzoraka u kategoriji je transponovanje i primena Okvirne direktive o ''veoma loš'' je sa teritorije Vojvodine vodama EU i pratećih Direktiva. Zakon o zaštiti najznačajnijih uzroka zagađenja životne sredine je neživotne sredine uređuje jednim delom zaštitu voda, adekvatno sakupljanje i prečišćavanje otpadnih voda. a nakon usvajanja Zakona o vodama, koji uređuje Procenat prečišćavanja otpadnih voda iz javnih kanaliintegralno upravljanje vodama, stekli su se uslovi za zacionih sistema je trenutno oko 15%. Najveći gradovi donošenje seta podzakonskih akata, kojima je naša u RS nemaju postrojenja za tretman otpadnih voda, te regulativa značajno usklađena sa pravnim okvirima planovi za buduće rešavanje ovih problema treba da EU. Ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne obuhvate izgradnju adekvatnih sistema za prečišćavasredine je pripremilo četiri uredbe, čijim usvajanjem nje komunalnih i industrijskih otpadnih voda, upotrebu su utvrđeni standardi kvaliteta površinskih i podnajboljih dostupnih tehnologija, kao i striktnu primena zemnih voda i sedimenta, kao i granične vrednosti regulative u ovoj oblasti i jačanje kapaciteta lokalne saemisije zagađujućih materija u vode. Na taj način prvi mouprave koja ima veliki deo nadležnosti. put u našoj zemlji zaštita voda se reguliše kontrolom

28

Zelena Srbija 2012/13

» Koje su najkritičnije lokacije po pitanju kvaliteta površinske i pozemne vode, sedimenta? Kakvi su planovi za njihovo rešavanje?

- Prema Izveštaju o stanju životne sredine u Srbiji, čak 85% uzoraka u kategoriji ‘’veoma loš’’ je sa teritorije Vojvodine. Najkritičnija lokacija po pitanju kvaliteta sedimenta je Veliki bački kanal, a rešavanje ovog problema je u toku. Jezero Palić takođe ima problem zagađenog sedimenta, ali i njegovo rešavanje je u toku, kroz projekat „Čišćenje i remedijacija mulja iz jezera Palić i Ludaš”.

Zabrinjava prisustvo visokih koncentracija nekih zagađujućih materija na pojedinim mernim mestima, kao što su Borska reka – Rgotina i Dunav – Bezdan. Jedan od

Uzrok zagađenja Jedan od najznačajnijih uzroka zagađenja životne sredine je neadekvatno sakupljanje i prečišćavanje otpadnih voda.

Izveštaj EK

Najkritičnija lokacija

U Izveštaju EK o napretku Srbije za 2012. se navodi da je zabeležen napredak u oblasti kvaliteta voda, koji je ostvaren izgradnjom postrojenja za tretman otpadnih voda.

Najkritičnija lokacija po pitanju kvaliteta sedimenta je Veliki bački kanal, a rešavanje ovog problema je u toku.

» Šta je urađeno i šta se radi na rešenju problema jenja za tretman otpadnih voda u Subotici, a u toku je izgradnja postrojenja u Vrbasu, Kuli, Leskovcu i Velikog bačkog kanala? Šapcu. Sredstva za rešavanje problema vezanih za - U avgustu, 2007. potpisan je protokol o saradnji za prikupljanje i preradu otpadnih voda se mogu delirešavanje problema VBK u okviru projekta „Konačmično obezbediti iz budžeta (ekonomski instrumenno rešavanje problema zagađenja i čišćenja Velikog ti-naknade i dr), ali većim delom se moraju obezbebačkog kanala“. Projekat se odvija u okviru tri celiditi putem donacija, kredita, sredstava međunarodne: regionalni kolektor otpadnih voda Kule i Vrbasa, ne pomoći, stranih ulaganja namenjenih za zaštitu CPPOV, i čišćenje i remedijacija mulja iz VBK. voda, programa i fondova EU, UN i međunarodnih orSredstvima za izgradnju CPPOV, koja su dobijena ganizacija. Važno je naglasiti da inicijativa za lokalne od EU, raspolaže opština Vrbas, a realizuju se preko infrastrukturne projekte treba da bude pokrenuta od Delegacije EU u Srbiji i Programa podrške opštinskoj strane lokalnih samouprava. infrastrukturi. Pripremni radovi su završeni i očekuje se početak izgradnje CPPOV. Planirani regionalni kolektor je završen, ali je neophodan i završetak određenih deonica kanalizacione mreže u obe opštine.

Ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine, uz finansijsku podršku UNDP Srbija, je pokrenulo sprovođenje multidisciplinarnih ispitivanja vode i sedimenta VBK, kako bi se dobili neophodni podaci za donošenje odluke o načinu remedijacije i praćenju efekata same remedijacije. Otpadne vode nekih industrija će biti tretirane na CPPOV a nekih ne, što je uzeto u obzir prilikom projektovanja postrojenja. Jedan od najvećih zagađivača na VBK, fabrika „Karneks“ je izgradila sopstveno po- Jedan od najvećih zagađivača na VBK, fabrika strojenje za tretman otpadnih voda, „Karneks“ je izgradila sopstveno postrojenje za koje je u probnoj fazi rada. Takođe, tretman otpadnih voda, koje je u probnoj fazi rada uzeće se u razmatranje sve moguće » Kada se planira uspostavljanje monitoringa u opcije remedijacije kanala, između ostalih i zatrpavaskladu sa zahtevima Okvirne direktive o vodama? nje najzagađenije deonice, a koje će rešenje biti odaDa li Agencija za zaštitu životne sredine raspolaže brano zavisi od njegove isplativosti i održivosti. odgovarajućim resursima? » Na osnovu stanja infrastrukture u Srbiji i ana- Uredba o utvrđivanju Godišnjeg programa monitoringa statusa voda za 2012. godinu doneta je lize u državama koje su skoro postale članice EU, na predlog Ministrastva poljoprivrede, šumarstva procenjuje se da je sektor upravljanja vodama i vodoprivrede i Ministarsta enegetike, razvoja i najzahtevniji u smislu troškova primene propisa. zaštite životne sredine. Ova Uredba je u skladu sa Kakvi su planovi u vezi sa mobilizacijom sredstava Okvirnom direkivom o vodama i pratećim Direktiu ovoj oblasti? vama, a ispitivanja kvaliteta voda prema donetom - Prema Nacionalnoj strategiji aproksimacije u oblaProgramu vrši Agencija za zaštitu životne sredine. sti životne sredine, za sektor voda je potrebno oko Uredba o utvrđivanju Godišnjeg programa se dono5,6 milijardi evra, od čega je preko 3 milijarde evra si svake godine. Agencija za zaštitu životne sredine, neophodno uložiti samo za regulisanje komunalnih zbog restrikcija u budžetu ove godine ne raspolaže otpadnih voda. Ulaganja u primenu BAT i “zelenih” dovoljnim finasijskim sredstvima za sprovođenje tehnologija, pored beneficija za privredne subjekte, ovogodišnjeg Programa, a nivo kako ljudskih tako i značajno će doprineti i zaštiti i smanjenju potrošnje tehničkih i finansijskuh resursa treba stalno unaprevode. U Izveštaju EK o napretku Srbije za 2012. gođivati kako bi se držao korak sa sličnim institucijama dinu se navodi da je zabeležen napredak u oblasti iz ove oblasti u EU. « kvaliteta voda, koji je ostvaren izgradnjom postroZelena Srbija 2012/13

29

intervju

Profesor Dr. Čedo Maksimović

Ostvarenje plavo zelenog sna Razvoj savremene civilizacije karakteriše povećanje procenta stanovništva koje živi u urbanim sredinama, sa tendencijom daljeg rasta uz istovremenu potrošnju prirodnih resursa za koju bi, ako se nastavi ovakvim tempom, bilo potrebno nekoliko planeta kao što je Zemlja

P

Urbana infrastruktura U isto vreme urbana infrastruktura u zemljama u razvoju je ili nerazvijena ili ne postoji, u razvijenim zemljama je već zastarela, a u zemljama u kojima se intenzivno razvija uglavnom ide na račun velikog zagađenja životne sredine.

istovremenu potrošnju prirodnih resursa. Za takvu rofesor Čedo potrošnju bi, ako se nastavi ovakvim tempom, bilo Maksimović potrebno nekoliko planeta kao što je Zemlja, a kao je diplomišto znamo mi imamo samo ovu jednu i rezervna još rao, magistrirao i nije otkrivena. doktorirao na GraIstovremeno, urbana infrastruktura (voda, tranđevinskom fakusport, energija) u zemljama u razvoju najčeše je netetu u Beogradu, razvijena ili uopšte ne postoji (veliki procenat stanovgde je i radio 23 ništva živi u „neformalnim“ naseljima – favele i sličgodine od diplomiranja do 1996 godine. Trenutno no). U razvijenim zemljama (na primer SAD) je već zaradi na Univerzitetu Imperial College London (ICL), starela i neodgovarajuća za savremene potrebe, dok Department of Civil and Environmental Engineering. u zemljama u koje se ntenzivno razvijaju (na primer U oblasti inženjerstva ICL spada u 10 vodećih uniKina), urbana infrastruktura uglavnom ide na račun verziteta u svetu i uz Oksford i Kembridž je jedan od velikog zagađenja životne sredine (voda, vazduh, tlo). tri najuglednija univerziteta u UK. Maksimović je na Dosadašnji trend klimatskih promena nagoveICL-u formirao i rukovodio radom istraživačke grupe štava da iako su promene srednjih godišnjih vredza urbane vode (UWRG), glavni je urednik je međunosti male i spore, promene ekstermnih vrednosti su narodnog časopisa Urban Water Journal i serije knjidrastične i sa katastrofalnim posledicama. Najnoviji ga Urban Water Book Series. primeri posledica su prirodnie katastrofe, od poplaSmatra se osnivačem naučne discipline Urban va do toplotnih talasa . Ako se ograničimo samo na Water i jednim od vodećih istraživača u svetu za tu „nekonvencionalne“ primere - poplave u urbanim oblast. Od dolaska na ICL, bio je mentor 98 magistarsredinama (Fukušima, Seul, Peking, Njujork, Francuskih i 23 doktorske disertacije. Profesor Maksimović ska rivijera) do desetine hiljada smrtnih slučajeva od je specijalni savetnik UNESCO-a za tematsku oblast poslednjeg toplotnog talasa u Francuskoj. Sve su to Integrated Urban Water Management. ozbiljni signali da sa potojećim načinom planiranja, Bio je predsednik Evropske sekcije Međunarodizgradnje i upravljanja radom urbanih infrasrtukturne Asocijacije za Hidraulička Istraživanja - IAHR. nih sistema ovi postaju veoma „ranjivi“.

Objavio je 350 naučnih i stručnih radova, a kao autor, koautor i urednik 42 knjige. OsmiDosadašnji trend klimatskih promena nagoveštava slio je je, obezbedio finansiranje da iako su promene srednjih godišnjih vrednosti i najčešće bio glavni istraživač ili koordinator preko 30 značajnih male i spore, promene ekstermnih vrednosti su istraživačkih i razvojih projekata drastične sa katastrofalnim posledicama od kojih su nedavno započeti proA posledice čiji smo svedoci - jesu signal da su jekti RainGain i Blue Green Dream. potrebne značajne promene u načinu planiranja, mo» Dosta se u svetu govori o Vašem novom projektu deliranja, izgradnje, upravljanja radom i kvantifikaciji performansi urbane infrastrukture i urbanih eko Blue Green Dream (BGD). O čemu je reč,zašto je sistema. Projekat BGD (Blue Green Dream) zamišljen važan za životnu sredinu i na šta se tačno odnosi? je tako da se u tu oblast uvedu značajne inovacije.

- Razvoj savremene ljudske civilizacije karakteriše Prvenstveno u oblasti interakcije sistema gradskih značajna demografska promena, povećanje procenvoda i gradske „zelene“ infrastrukture. Malo detaljnita stanovništva koje živi u urbanim sredinama. U jom analizom koncepta i „zone uticaja“ projekta, vidi zavisnosti od stepena razvijenosti zemalja procenat se da se primenom koncepta „Blue Green Solutions“ je između 50 i 70 sa tendencijom daljeg rasta uz

30

Zelena Srbija 2012/13

Ozelenjavanje Veliki broj krovova može da se „ozeleni“. Ako se to radi klasično samo radi ozelenjavanja promašaji su česti i efekti na ekosistem mali.

Prirodne katastrofe

Projekat BGD

Posledice prirodnih katastrofa u urbanim sredinama signal su za promene u načinu izgradnje i urbane infrastrukture i urbanih eko sistema.

Projekat BGD razviće inovacione metode projektovanja i izdavanja BGD sertifikata za zgrade ali i za ulice, trgove, parkove, benzinske pumpe, parkinge...

» U kojim državama je iniciran BGD projekat i kakve postižu značajni višestruki pozitivni efekti na: su planirane aktivnosti BGD projekta u pojedinim • smanjivanje rizika od poplava, gradovima?

• smanjenje zagađivanja površinskih i podzemnih voda, - Projekat je iniciran na Imperial College-u u Lodonu, • ekonomičnije korišćenje vodnih resursa, a u njegovu realizaciju uključena su još tri značajna • smanjenje efekata urbanog „toplotnog ostrva“ EU univerziteta (ENPC Paris Tech, TU Berlin i TU Delft).

Sem toga, pozitivni efekti odražavaju se i na Reč je o tri velike poboljšanje enerSvi ti uticaji se unapred modeliranjem u fazi projektantske firgetske efikasnosti projektovanja „doteruju“ dok se ne postigne me, dva istraživčka zgrada (smanjenje instituta, jedan veutroška energije maksimizacija povoljnih efekata koji se krajnji korisnik, za hlađenje i grekombinuju sa drugim plavo-zelenim elementima liki 4 manja projekantjanje), poboljšanje ska biroa kao i gradovi Berlin, London, Pariz i Roterbiodiverziteta i estetskih vrednosti gradskog prodam u kojima će se testirati pojedinačna rešenja i stora. Ali i smanjenje obolenja na radnom mestu, demonstrirati prednosti njihove primene. Na primer, povećanje kvaliteta stambenog i radnog prostora. u Londonu se planira formiranje „BGD zone“ u kojoj Primenom rezultata istraživanja i verifikacije u punoj bi se sistematski primenila integralna BG rešenja. Ta razmeri, koja započinju ovih dana, dobiće se kvalitetzona treba da osim kampusa ICL-a uključi i tri muzeja, niji podaci i modeli koji treba da omoguće kvalitetniRozal Albert Hall, Hyde park i još nekoliko stambenih, ju verifikaciju i kvantifikaciju tih pozitivnih efekata i kulturnih i komercijalnih objekata. U narednoj godini kvantifikaciju finansijskih ušteda.

• Reciklaža industrijskog otpada • Inženjering i konsalting u oblasti zaštite životne sredine • Zbrinjavanje opasnog otpada

MITECO-KNEŽEVAC Oslobođenja 39 Beograd Tel: +381 11 3564 200 Fax: +381 11 3564 199 www.miteco.rs

Odgovorni prirodi !

Zelena Srbija 2012/13

31

planirano je proširenje aktivnosti na ostale regione u Evropi, a u 2014. i na ostale kontinente.

sistematski na ceo grad, dobijaju se rešenja koja su mnogo više otporna na negativne uticaje klimatskih promena i obezbeđuje se zdraviji život stanovništva.

Ovaj projekat zahteva timski rad više vrsta profesionalaca koji su do sada radili svako za sebe, bez analiza pomenutih interakcija. Predviđeno je da se u okviru BGD projekta angažuje do 20 novih doktoranata koji će raditi na popunama praznina u znanju, podacima, modelima i metodama kvanitifikacije efekata. Imam već tri anagažovana studenta doktoranta, a uskoro treba da primim još tri do pet koji će raditi u timu sa doktorantima na univerzitetima u Francuskoj, Nemačkoj i Holandiji, a kasnije i u drugim zemljama.

» Da li je planirano da se i Beograd uključi u projekat?

- U Beogradu su već obavljene inicijalne pripreme.

U maju ove godine je održana promotivna radionica sa pripremama da Beograd postane Regionalni BGD centar za Centralnu i Jugoistočnu Evropu. Arhitekta Maja Lalić, koordinator centra, je na promotvinom skupu BGD projekta u Londonu održanom 17. oktobra predstavila koncept i plan rada Centra. » Na šta mislite kada u BGD projektu govorite o interakciji » Šta se postiže plave i zelene in„ozelenjavanjem” frastrukture? Kako krovova zgrada? se to može postići?

- Ne može na svakoj - Reč je o drugačipostojećoj zgradi jem projektovanju i da se „ozelenjava“ korišćenju i plave i krov. Zgrada mora zelene komponente, da ima odgovarajutako da se umesto ću nosivost i da joj pojedinačnih koristi se obezbedi odgood „jednociljne“ privarajuća hidro izomene, postigne višelacija. Ali veliki broj namenska korist. krovova može da se Ako se, na pri„ozeleni“. Ako se to mer, sadi drveće oko Ne može na svakoj postojećoj zgradi radi klasično i samo radi stambene zgrade ili da se „ozelenjava“ krov. Zgrada mora da ozelenjavanja, promašaulični drvored i ako se deo oticaja sa krova ili ima odgovarajuću nosivost i da joj se ji su česti i efekti na ekosistem mali. Međutim, ulicom nakon pljuska obezbedi odgovarajuća hidro izolacija ako se primeni koncept uvede u korenov sikoji promoviše BGD prijekt, onda se odgovarajućim stem drveta (gde se već unapred prilikom sadnje ureizborom rešenja, vrste biljaka, izborom materijala za di „rezervoar“ za to), onda se postižu dopunski efekpodlogu, načina dreniranja, akumuliranja i reciklaže ti. Tako se smanjuje investiciona vrednost objekata kišne vode - mogu postići višestruke koristi. Samo i količina energije za prečišćavanje otpadnih voda neke od mogućnosti su: kod kombinovanih kanalizacionih sistema, smanjuje • smanjenje potrošnje vode iz vodovoda i energije za se rizik od plavljenja grada, jer se deo vode „akumugrejanje i hlađenje zgrade, lira“. Drvo ima više vlage za isparavanje, pa u vreme • smanjenje rizika od gradskih poplava, visokih temperatura ima veći efekat „evaporativnog • povećanje estetske, komercijalne vrednosti, hlađenja“. Ovim rešenjem se snižava temperatura • smanjenje rizika od obolevanja i povećanje komokoline, utiče se na mikro klimu i smanjuje se efekat fora stanara, „urbanog toplotnog ostrva“. A izborom vrste, visine, • edukaciona vrednost za decu, položaja i pravca drvoreda, može se postići povoljan • povećanje biodiverziteta uticaj na interakciju fasade i solarne energije (smaMogućnosti su veće kad se projektuje nova zgranjenje potrebe za grejanjem i hlađenjem prostorija). da i naselje.

Pravilnim izborom vrste drveta, načina sadnje i Projekat BGD razviće inovacione metode projekodržavanja, smanjuje se buka i aerozagađenje, pa se tovanja, modeliranja, kvantifikacije efekata i izdavapostiže niz drugih povoljnih uticaja na urbane eko sinja BGD sertifikata ne samo za zgrade nego i za čitav steme. Svi ti uticaji se unapred, modeliranjem u fazi niz drugih urbanih celina koje do sada nisu bile podprojektovanja, „doteruju“ dok se ne postigne maksiložne ovoj vrsti „sertifikacije“. Naprimer ulice, trgovi, mizacija povoljnih efekata koji se kombinuju sa druparkovi, servisni centri, benzinske pumpe, parkinzi... « gim plavo-zelenim elementima. Kada se to primeni

32

Zelena Srbija 2012/13

intervju

Slobodan Škundrić, direktor kompanije BWC Beograd

www.bwc-bg.com

Kvalitetni prečistači otpadnih voda U realizaciji proizvodnje naših uređaja učestvuju domaći radnici sa komponentama koje su u najvećoj meri iz domaće proizvodnje.

Smatramo da bi prioritet čitavog tržišnog okruženja trebalo da bude orijentacija ka domaćoj proizvodnji i domaćim proizvodima

P

odzakonskim aktima u Srbiji nisu u dovoljnoj meri preporučene najpodesnije tehnologije za prečišćavanje otpadnih voda, pa se na tržištu pojavljuju značajno različiti uređaji po svom kvalitetu i sa velikom razlikom u cenama, koji kreiraju uslove poslovanja u nelojalnoj konkurenciji. Uprkos svemu u kompaniji BWC Beograd zadovoljni su komercijalnim uspehom, neprestanim rastom proizvodnje i plasmana proizvoda.

slednim sprovođenjem državne regulative, potreba za nabavkom uređaja i opreme za prečišćavanje bi se višestruko uvećala. Proizvodnja uređaja je domaća, u čijoj realizaciji učestvuju domaći radnici, sa komponentama u najvećoj meri iz domaće proizvodnje. Stoga smatramo da bi vrhunski prioritet čitavog tržišnog okruženja, projektanata i izvođača, trebalo da bude orijentacija ka domaćoj proizvodnji i domaćim proizvodima.

» Preduzeće BWC Beograd postoji od 1992.go» Imate li u svom asortimanu i mašine za mehanički dine, a od pre četiri godine ste započeli proizvodpredtretman i hemijski tretman industrijskih otpadnju prečistača otpadnih voda i separatora. O kakvim nih voda? prečistačima i separatorima je reč?

- U ponudi imamo i mašine i opremu čeških proizvođa- Proizvodni kapaciteti se nalaze u našem poslovnoča, koje se upotrebljavaju u predtretmanu industrijskih proizvodnom kompleksu u Ugrinovcima kraj Beograda. i komunalnih otpadnih voda (automatske rešetke, rotaBavimo se proizvodnjom prečistača sanitarnih otpadciona sita, oprema za hemijski predtretman otpadnih nih voda, po licenci češke firme “TOPOLWATER” s.r.o, voda, mašine za dehidrataciju ulja i dr.). U pogledu insa komercijalnim nazivom “TOPAS”. Ovi uređaji, SBRdustrijskih otpadnih voda, uže se baziramo na tretmanu tehnologije, služe za prečišćavanje otpadnih voda iz otpadnih voda iz prehrambene industrije (klanice, mledomaćinstva, ugostiteljskih objekata, turističkih smekare, pivare i slično). štajnih kapaciteta, stambenih objekata u Doslednim sprovođenjem državne regulative, celini. Proizvodimo i separatore naftnih potreba za nabavkom uređaja i opreme za derivata , koji se koriste za prečišćavanje zauljenih otpadnih voda sa autoputske prečišćavanje bi se višestruko uvećala mreže, parking površina, manipulativnih » Šta se dešava sa nusproizvodima prečišćavanja, kao prostora unutar fabričkih krugova i sl. Separatori masti i ulja, koje takođe proizvodimo po češkoj licenci, nalaze što su, na primer, mulj iz prečišćene vode, naftni derisvoju primenu u tretmanu kuhinjskih otpadnih voda iz vati iz zauljenih otpadnih voda, ili masti i ulja iz kuhinjavnih kuhinja i restorana, a obavezni su u kuhinjama sa jskih otpadnih voda? pripremom velikog broja dnevnih obroka poput hotela, - Takozvana SBR- tehnologija naših prečistača sanitarkasarni, bolnica. Svi spomenuti uređaji su kontejnernih otpadnih voda, omogućava formiranje aerobnoskog tipa, predviđeni za podzemnu ugradnju, izrađeni stabilisanog mulja koji se povremenim vađenjem iz od ploča presovanog polipropilena, koje se proizvode u uređaja i isušivanjem može preraditi do očvrsle mase našoj fabrici u Brusu. koja se može koristiti u proizvodnji komposta. U zapadnoevropskim zemljama je njegov komercijalni efekat » Da li ste zadovoljni dosad postignutim rezultatima u potpuno iskorišćen i postoji čitav niz industrijskih grana proizvodnji i prodaji ovih proizvoda? koje se zasnivaju, u većoj ili manjoj meri, na ovakvom - Zadovoljni smo neprekidnim rastom proizvodnje i plakvalitetu mulja, poput poljoprivrednog sektora, sektora smana uređaja od 2008. godine do danas. Ipak, smaproizvodnje biogasa, sektora cvećarstva i drugih. Ulja i tramo da srpsko tržište prečistača otpadnih voda nije masti iz kuhinjskih separatora, nakon obrade se upodovoljno uređeno u pogledu dosledne primene Zakona trebljavaju u industriji proizvodnje bio-dizela, dok se o vodama iz 2010. godine i njegovih podzakonskih akaizdvojena zauljenja iz separatora primenjuju u rafinerita iz 2011. godine, u pogledu kontrole zagađivača. Dojama nafte radi ponovnog iskorišćenja. « Zelena Srbija 2012/13

33

CLEANING SYSTEM SERBIA D.O.O.

Ekološko čišćenje – bez vode i hemije xxx

P

rateći razvoj novih tehnologija u oblasti speci jalnih čišćenja Cleaning System Serbia (CSS) je 2005. godine prihvatio novu tehnologiju čišćenja suvim ledom (CO2 u čvrstom stanju). Pomoću ove tehnologije čisti se bez abrazije predmeta, bez upotrebe vode, bez hemije, pa je stoga ekološki vrlo prihvatljiva i praktična. Prednosti tehnologije čišćenja suvim ledom su i u tome što se depozit skinutih nečistoća ne povećava, ostaje u čvrstom stanju i ne odliva se u prirodu, skinute nečistoće lako se sakupljaju i pravilno skladište, suvi led koji se koristi dobijen je iz atmosfere (što je u skladu sa Kjoto protokolom), a vreme čišćenja se drastično smanjuje i oprema se odmah posle čišćenja može koristiti.

Razvojni tim CSS-a, na čelu sa direktorom Mikicom Vasić, konstruisao je postrojenje za tretman ambalaže kontaminirane opasnim otpadom, korišćenih filtera od ulja i goriva, kao i krpe i HTZ opreme, tehnologijom tečnog azota i suvog leda, za koje je pribavljena integralna dozvola nadležnog ministarstva.

Sam tehnološki postupak se odvija kroz nekoliko faza.

Počinje se prijemom ambalaže, sortiranjem i se-

čenjem (ambalaža koja je bila kontaminirana opasnim otpadom se seče, tako da izbegavamo svaki mogući vid zloupotrebe i ponovnog vraćanja u upotrebu neočišćene ili delimično očišćene ambalaže).

Zatim se vrši kriogeno pothlađivanje isečenih delova ambalaže tečnim azotom na -1800C, a zatim tretman suvim ledom (CO2 komprimovan na -780C) koji velikom brzinom udara u tretiranu površinu, ekspandira (svoju zapreminu povećava 800 puta) i razdvaja nečistoće od ambalažnog materijala bez abrazivnog dejstva.

Očišćeni lim i plastika se prosleđuju u proces reciklaže , dok se odstranjeni depozit zbrinjava u skladu sa zakonom.

Značaj ovakve tehnologije jasniji je kada se uzmu u obzir podaci Uprave za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede da se 10.000.000 malih pakovanja ambalaže od pesticida iskoristi na teritoriji Srbije u toku jedne godine. Takve boce se najčešće bacaju na otpad ili još gore spaljuju, kada kao produkti sagorevanja nastaju dioksini (zabranjeni bojni otrovi) koji kontaminiraju zemljište, isprani atmosferskim padavinama odlaze u podzemne ili nadzemne tokove.

Sva ambalaža od boja i lakova završava na komunalnim deponijama. Ambalaža i filteri od ulja takođe završavaju kao običan komunalni otpad, a kako jedan litar motornog ulja koji dospe u podzemne tokove zagadi više od 200.000 litara vode, preti nam opasnost da uskoro ostanemo bez izvora zdrave pijaće vode.

To sebi ne smemo da dozvolimo.

Sada kada u Srbiji postoji rešenje, na nama je da zajednički uložimo jedan mali napor kako bi sačuvali naša prirodna bogatstva za pokoljenja koja dolaze. «

CLEANING SYSTEM SERBIA D.O.O. Obrenovački put bb, Šabac, Industrijska zona Mišar, +381 15/384-995

34

Zelena Srbija 2012/13

www.css.rs

Zaštita voda

Coca-Cola čuva Dunav Ovogodišnja, deveta po redu, centralna proslava Međunarodnog Dana Dunava održana je 30. juna, i to na Adi Huji u Supernatural parku čime je označen početak revitalizacije ove gradske oaze koja se nalazi na samo par kilometara od centra Beograda

P

godine prerasla u pravi festival uz zabavno edukativni sadržaj koji su za cilj imali upoznavanje sa najvećom evropskom rekom i njenim ekosistemom.

Drugu godinu zaredom realizovani su foto i novinarski konkurs na temu „Zato što volim Dunav“ u saradnji sa magazinom National Geographic, Udruženjem novinara Srbije i Nezavisnim udruženjem novinara Srbije, a pobednicima su dodeljene vredne nagrade.

Dan Dunava najznačajniji je projekat Coca-Cola sistema kada je u pitanju zaštita životne sredine. Cilj projekta je da se kroz ovakve aktivnosti podigne svest javnosti o značaju očuvanja voda i vodenih ekosistema.

očetkom juna 2005. godine, ICPDR, kompanija Coca-Cola i njen najveći evropski proizvođač CocaCola Hellenic ozvaničile su partnerstvo gde je kroz partnerstvo privatnog i civilnog sektora omogućeno da se svi dosadašnji napori koje obe strane ulažu na zaštiti Dunava prošire i poboljšaju.

Ugovorom je predviđen širok spektar akDan Dunava najznačajniji je projekat tivnosti koje će biti preduzete kako bi se podigla svest javnosti i podržali projekti na zaštiti Coca-Cola sistema kada je u pitanju zaštita reke u šest Evropskih zemalja u kojima Cocaživotne sredine Cola Sistem posluje.

Ovogodišnja, deveta po redu, centralna proslava Tokom četiri meseca trajanja kampanje Dan DunaMeđunarodnog Dana Dunava održana je 30. juna, i to na va, uz podršku 350 partnera, organizovano je rekordnih Adi Huji u Supernatural parku čime je označen početak 130 aktivnosti u 28 gradova, a poruke o važnosti zaštite revitalizacije ove gradske oaze koja se nalazi na samo i očuvanja Dunava i ostalih reka u dunavskom slivu stipar kilometara od centra Beograda. Proslava je ove gle su do tri miliona ljudi širom Srbije. «

Zelena Srbija 2012/13

35

Zaštita vazduha Osnovni uzroci zagađenja vazduha u Srbiji su emisije iz termoenergetskog sektora i saobraćaja.

Prevaziđena tehnologija, gorivo nedovoljnog kvaliteta i zastareli vozni park doprinose povećanim emisijama zagađujućih materija u vazduh.

Prof. Dr. Vladan Zdravković, državni sekretar u Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine

intervju

Evropski nivo upravljanja kvalitetom vazduha Osnovni uzroci zagađenja vazduha u Srbiji su emisije iz termoenergetskog sektora i saobraćaja. Prevaziđena tehnologija, gorivo nedovoljnog kvaliteta i zastareli vozni park doprinose povećanim emisijama zagađujućih materija u vazduh

M

oderno doba sa povećanjem industrijske proizvodnje, broja automobila na ulicama i drugih faktora neizbežno nosi sa sobom negativan uticaj na vazduh koji udišemo. Ipak, postoje načini da se negativan uticaj umanji i da se poboljša kvalitet vazduha. Srbija je na tom polju već preduzela određene korake, a Vladan Zdravković , državni sekretar Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine kaže da je naš sistem upravljanja vazduhom na evropskom nivou.

Uzroci zagađenja Osnovni uzroci zagađenja vazduha u Srbiji su emisije iz termoenergetskog sektora i saobraćaja.

Prevaziđena tehnologija, gorivo nedovoljnog kvaliteta i zastareli vozni park doprinose povećanim emisijama zagađujućih materija u vazduh

zni park doprinose povećanim emisijama zagađujućih materija u vazduh.

Zakon o zaštiti vazduha predviđa mere za sprečavanje i smanjenje zagađivanja vazduha i poboljšanje kvaliteta vazduha: utvrđivanje graničnih vrednosti emisija zagađujućih materija; usklađivanje sa maksimalnim nacionalnim emisijama nakon njihovog utvrđivanja za pojedine zagađujuće materije; propisivanje dozvoljenih količina pojedinih zagađujućih materija u određenim proizvodima.

Emisije iz pokretnih izvora zagađivanja se kontrolišu prilikom tehničkog pregleda, u skladu sa odgovarajućim tehničkim propisom i zakonom kojim se uređuje bezbednost saobraćaja. Goriva koja se koriste u stacionarnim i pokretnim izvorima zagađivanja moraju da zadovolje zahteve propisane tehničkim propisom koji se odnosi na kvalitet goriva.

Operateri su u obavezi da obezbede monitoring emisija zagađujućih materija u vazduh, vode evidenciju i izrađuju izveštaje o podacima o izvršenim merenjima, kao i da o svom trošku sprovode mere za smanjenje emisija zagađujućih materija, npr. ugradnja uređaja za smanjenje emisije. Samo doslednim sprovođenjem

» Čist vazduh je osnov za zdravlje ljudi i čitavog ekosistema. Na kom je nivou zaštita i upravljanje kvalitetom vazduha u Srbiji?

- U Republici Srbiji je uspostavljen sistem upravljanja kvalitetom vazduha, na način kako je to urađeno u zemljama Evropske Unije. Usvajanjem Zakona o zaštiti vazduha i podzakonskih akata koji iz njega proističu, uspostavljen je operativan sistem za praćenje kvaliteta vazduha, ocenjivanje kvaliteta vazduha, zoniranje i kategorizaciju zona i aglomeracija prema stepenu zagađenja vazduha, kao i lociranje područja u kojima je kvalitet vazduha lošiji. U cilju kontrole i unapređenja kvaliteta vazduha na teritoriji Republike Srbije određene su zone i aglomeracije i propisana obaveza donošenja Planova kvaliteta vazduha u slučaju Inspekcija pre svega deluje preventivno vršeći da je kvalitet vazduh treće kategorije. Piuticaj na operatere da finansijska sredstva lot planovi kvaliteta vazduha urađeni su ulože u sisteme sa smanjenje zagađenja u okviru EU IPA Tvining projekta: „Jačanje administrativnih kapaciteta u oblasti upravljanja kvalitetom vazduha“ i u njima je prikazano stanje zakonske regulative iz ove oblasti, može se uticati na kvaliteta vazduha u određenoj zoni ili aglomeraciji, idensmanjenje emisija zagađujućih materija i time doprineti tifikovani osnovni izvori zagađenja i pobrojane mere za boljem kvalitetu vazduha u Srbiji. popravljanje stanja. » Paket “zelenih zakona” predviđa rigorozne kazne » Koji su osnovni uzroci zagađenja vazduha u Srbiji? za zagađivače. Kako ste zadovoljni primenom u tom Na koji način je moguće doprineti boljem kvalitetu smislu? Koliko se strogo i koliko često se kažnjavaju vazduha i smanjenju emisije štetnih gasova? zagađivači?

- Osnovni uzroci zagađenja vazduha u Srbiji su emisije - U kaznenim odredbama Zakona predviđene su sankciiz termoenergetskog sektora i saobraćaja. Prevaziđena je za privredne prestupe i prekršaje za pravna lica i pretehnologija, gorivo nedovoljnog kvaliteta i zastareli voduzetnike (od 250.000 do 3.000.000 dinara). Na osno-

38

Zelena Srbija 2012/13

Goriva Goriva koja se koriste u stacionarnim i pokretnim izvorima zagađivanja moraju da zadovolje zahteve propisane tehničkim propisom koji se odnosi na kvalitet goriva.

Kazne

Harmonizacija

U kaznenim odredbama Zakona predviđene su sankcije za privredne prestupe i prekršaje za pravna lica i preduzetnike od 250.000 do 3.000.000 dinara.

Harmonizacija nacionalnog sektorskog i zakonodavstva u oblasti klimatskih promena sa EU zakonodavstvom značajno ce doprineti aktivnostima Srbije u ovom smislu.

vu Zakona, pored izrečene novčane kazne za privredni staklene bašte, a samim tim i borbi protiv klimatskih prestup pravnom licu se može izreći i zaštitna mera zapromena. Svakako harmonizacija nacionalnog sektorbrane obavljanja određene privredne delatnosti u trajaskog i zakonodavstva u oblasti klimatskih promena sa nju od 5 do 10 godina, kao i zabrana odgovornom licu EU zakonodavstvom značajno ce doprineti aktivnostima da vrši određene dužnosti u trajanju od 3 do 10 godina.

Srbije u ovom smislu.

Inspekcija pre svega deluje preventivno vršeći uticaj » Najavljeno je da će Srbija do 2016. godine početi da na operatere da finansijska sredstva ulože u sisteme sa smanjenje zagađeprimenjuje DirekEmisije iz pokretnih izvora zagađivanja se nja. Ukoliko ovakav tivu EU o trgovini način delovanja ne kontrolišu prilikom tehničkog pregleda, u skladu gasova sa efektom pokaže rezultate, sa odgovarajućim tehničkim propisom i zakonom staklene bašte. inspekcija podnosi Objasnite o čemu kojim se uređuje bezbednost saobraćaja prijave u skladu sa se radi i kako je zakonom, a sud odlučuje o visini kazne. Inspekcija ima moguće zaraditi trgovinom štetnim gasovima? Propravo da ulozi žalbu na presudu. cenjuje se da bi ostvarivanjem prihoda od prodaje viška emisije, poboljšanje energetske efikasnosti bi » Kakva je međunarodna saradnja po pitanju faktički finansiralo samo sebe. poboljšanja kvaliteta s obzirom na to da otrovne - Prve analize rađenje na nacionalnom nivou pokazale materije do nas mogu doći vazduhom sa udaljenih su da je najranija moguća godina početka sprovođelokacija? nja EU Direktive o sistemu trgovine emisijama 2016.

- Republika Srbija je članica Konvencije o prekograničgodina, uz značajnu finansijsku i tehničku pomoć EU. nom zagađivanju vazduha na velikim udaljenostima, Rezultati pomenute analize predstavljaju inicijalne kao i Protokola o dugoročnom finansiranju programa rezultate i njihovo potvrđivanje tek predstoji. Drugim saradnje za praćenje i procenu prekograničnog prenorečima, tek će projekat koje će Ministarstvo početi da sa zagađujućih materija u vazduhu na velike daljine u sprovodi, najverovatnije, u septembru 2013. godine i Evropi (EMEP), Protokola o teškim metalima i Protokola čije je trajanje dve godine, a realizuje se uz finansijsku o dugotrajnim organskim zagađujućim supstancama. pomoc EU dati kompletnu analizu potreba i mogućnoPrihvatajući obaveze propisane ovim međunarodnim sti, kao i potencijalni period početka realizacije predugovorima, Srbija se obavezala da preduzme mere kojimetne Direktive u Srbiji. « ma se kontrolišu i smanjuju emisije zagađujućih materija koje su predmet protokola, čime se smanjuje verovatnoća njihovog prekograničnog kretanja , kao i da razmenom informacija, istraživanjem i praćenjem stanja aktivno doprinosi globalnim naporima u postepenom smanjivanju i sprečavanju emisija zagađujućih materija koje se mogu preneti na velike udaljenosti. » Kako Srbija doprinosi borbi protiv klimatskih promena?

- Opredeljenost Srbije da doprinosi borbi protiv klimatskih promena, država je iskazala kroz podršku Sporazumu iz Kopenhagena i Prvi izveštaj Srbije prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime kroz koje je prikazala moguća ograničenja svojih emisija gasova sa efektom staklene bašte, i to u periodu do 2020. godine. Istovremeno, sve one mere i aktivnosti koje Srbija preduzima u cilju povećanja energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije, ali i poboljšanja praksi u oblasti upravljanja otpadom, saobracćja, poljoprivrede i slično doprinose smanjenju emisija gasova sa efektom

We shape a better world Please contact us belgrade@arup.com l +381 (0)11 2099 850 l www.arup.com

Zelena Srbija 2012/13

39

buka i eu

Srbija je mnogo bučna Biće potrebno još vremena i ulaganja da bi Srbija zadovoljila evropske standarde u oblasti borbe protiv glasnosti. Pokazalo se da nije dovoljno samo imati evropsku regulativu, jer Srbija ima specifične probleme koje mora da prevaziđe da bi ostvarila napredak u borbi protiv buke

Z

lja u glavnom gradu Srbije od 10 merenih tačaka u akon o zaštiti od buke u životnoj sredini koji stambenoj zoni, buka je u osam veća za 10, pa čak i je usklađen sa evropskim direktivama Srbija 14 decibela. Na nekim prestoničkim kritičnim tačkaje usvojila 2009. godine, a od 2010. i podma nivo buke danju ide do 72, a noću do 62 decibela. zakonska akta. Ovi propisi predviđaju izradu straVećinu neprijatnih zvukova, oko 90 odsto, izaziva teških karata buke za naselja sa više od 100.000 saobraćaj, ali to nije jedini izvor buke. Industrijske stanovnika, glavne puteve sa prosečnim godišnjim zone su redovni proizvođači neprijatnih zvukova. protokom saobraćaja većim od tri miliona vozila, Građani se u 85 odsto slučajeva žale inspekcijama železničke pruge sa prosečnim godišnjim protona galamu iz kafića i klubova, zvuke ventilatora u kom saobraćaja većim od 30.000 vozova i aeropekarama i marketima, na pančevačkoj periferiji im drome. Te karte će se koristiti kao osnova za izradu smetaju zvuci iz strugara ili ciglana, a u Aranđelovcu akcionih planova zaštite. buka od mlevenja kamena.

Ipak, Evropska komisija je u izveštaju o napretku Smanjenje buke koju izaziva saobraćaj može da Srbije bila kratka i jasna: ”Nije ostvaren nikakav nase postigne izgradnjom antizvučnih zidova uz aupredak u oblasti buke...” toputeve na delovima gde prolaze blizu naseljenih Smanjenje visine decibela biće neophodno na zona, ali u izgradnji drugačijih vrsta puteva i korievropskom putu Srbije, jer na najproblematičnijim kvalitetnijih guma. tačkama zakonska granica Smanjenje visine decibela biće šćenja Ipak, to su samo delimična se prelazi i za 14 decibela. neophodno na evropskom putu rešenja.

S obzirom na to da se istraEvropski kriterijumi su u živanja o nivou buke u Srbiji Srbije, jer na najproblematičnijim ovom slučaju za Srbiju, zerade sporadično, samo za tačkama zakonska granica se mlju sa prilično niskim životodređena mesta, nema inprelazi i za 14 decibela nim standardom, previsoki, stitucije u zemlji koja bi mojer je u tim uslovima nemoguće motivisati građane gla precizno da kaže koji su gradovi najugroženiji. Ne da ugrade kvalitetniju i skuplju stolariju koja manje postoje ni procene ugroženosti za nacionalne parkove propušta zvuke ili da kupe bolje automobile. i rezervate prirode. Ipak, i takva istraživanja pokazuju Smanjenje nivoa buke važno je, pre svega, zbog da buka u gradovima prevazilazi zakonske granice. zdravlja ljudi. Glasnost do 50 decibela odgovara norInstitut za ispitivanje materijala radio je merenja malanom razgovoru, do 60 decibela organizam ne na 70 tačaka u Beogradu, Novom Sadu, Boru, Smereaguje, ali već od 60 – 80 decibela odvlači pažnju derevu i Pančevu. Istraživanje je pokazalo da je zai stvara nervozu. Organizam reaguje na neprijatan konski nivo buke prilično premašen na velikom broju zvuk od 80-90 decibela, a jaka buka od 90 – 120 tačaka, a u slučaju Beograda problematična je većina decibela izaziva bol i oštećuje organe. Buka ostavmesta na kojima je meren nivo glasnosti. lja posledice na nerve i mentalni sklop, poremećaj Gornja dozvoljena granica za većinu gradova Srsna, razdražljivost, hroničnu iscrpljenost, glavobolju, bije u toku dana i večeri je 55, a noću 45 decibela. uznemirenost, poremećaj krvotoka i pritiska. « Prema podacima Gradskog zavoda za zaštitu zdrav-

40

Zelena Srbija 2012/13

Transport bez automobila

Začeci održivog transporta u Beogradu Polovina saobraćaja privatnim automobilima odvija se na relaciji kraćoj od pet kilometara.

Evropske metropole već uvode nove sisteme prevoza koji podrazumevaju korišćenje bicikla i bicikla na električni pogon

P

funkcionalnosti sistema za iznajmljivanje bicikala u rodaja i upotreba automobila konstantno je račetrdeset gradova Evrope, nakon čega je zaključeno sla tokom poslednjih 30 godina, a takav trend da interesovanje za stanice za iznajmljivanje u tim ostavio je i neke posledice na životnu sredinu. gradovima ne opada.

Došlo je do zagađenja vazduha i povećanja buke, a Istraživanje je pokazalo da glavni grad Francuske velike površine u gradskim jezgrima zauzete su pardrži rekord po broju bicikala - 23.900 i stanica za kiralištima. iznajmljivanje, a da mu se laganim koracima pribliSaobraćaj je postao gušći, izgrađivane su nove žava drugoplasirani London sa 558 stanica i 9.200 saobraćajnice, ali su nastajala i nova zakrčenja. Nabicikala. vike ljudi su se menjale, te se sada polovina saobraPrvi koraci ka uspostavljanju “rent a bike” sićaja privatnim automobilima odvija na relaciji kraćoj stema nedavno su napravljeni tokom obeležavanja od pet kilometara.

“Evropske nedelje mobilnosti”. Tada je zahvaljujući Svi ovi problemi, karakteristični za svetske medonaciji UNDP-a sličan sistem uspostavljen za zatropole, pogađaju i Beograd. U srpskoj prestonici poslene u Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite sve više je iskoraka ka prenošenju iskustava evropživotne sredine koji su ispred zgrade na Novom Beskih gradova koji su pre nas razmišljali o strategiji ogradu dobili 20 bicikala i pet “češljeva” za parkirarazvoja održivog transporta. Mnogi evropski gradovi nje ovih dvotočkaša. Zaposleni sada mogu da koriste već duže vreme promovišu pešačenje, vožnju biciove bicikle besplatno, bilo kla, korišćenje javnog presamo za potrebe dnevnih voza ili kombinaciju ovih Pariz drži rekord po broju zadataka, ili za putovanja vidova saobraćaja. bicikala - 23.900 i stanica za između kuće i posla.

Jedno od rešenja proiznajmljivanje, a približava mu Rezultati istraživanja blema je “Park and ride se drugoplasirani London sa 558 pokazali su da je u Beograsystem” koji podrazumedu vožnja bicikla popularna va izgradnju parkirališta stanica i 9.200 bicikala rekreativna aktivnost, ali da za vozače iz prigradskih samo mali procenat građana koristi bicikl kao prenaselja koji odatle javnim prevozom nastavljaju put vozno sredstvo. Objektivna prepreka je nedostatak do centra grada. Za uvođenje ovakvog sistema trebiciklističkih staza. balo bi promeniti dosta toga, od navika građana do Usponi nisu nesavladiva prepreka pogotovo uz nekih propisa. upotrebu bicikla na električni akumulator.

Sve to podrazumeva novčana ulaganja i adeEvropske metropole odavno koriste ove pogodkvatan marketinški pristup, ali i brojne prednosti – nosti, a procene su da će do 2018. svaki šesti bicikl u smanjenje buke, čistiji vazduh, zdraviji život u gradu, Nemačkoj biti sa električnim motorom. manju gužvu…

Od ovog leta i JKP „Parking servis” je počeo da Dobar primer je i “rent a bike” sistem, odnosno promoviše bicikl koji koristi akumulor za savladamogućnost da vozač na mestu gde ostavi automobil vanje uspona i težeg terena koji zasad može da se iznajmi bicikl kojim nastavlja put ka centru grada. Na iznajmi na tri lokacije u Beogradu. parking mesto umesto automobila može da stane Smanjenje zagušenja centralnih gradskih zona čak deset bicikala, te gradske vlasti mnogih metropoutiče na smanjenje zagađenja i potrošnje energije sa la pokušavaju da nametnu bicikle kao primarna prejedne strane, a sa druge pospešuje upotrebu bicikla vozna sredstva. Nemački automobilski klub “ADAC” u saobraćaju. « ove godine je sproveo istraživanje o popularnosti i Zelena Srbija 2012/13

41

Obnovljivi izvori energije Srbija je preuzela obavezu da do 2020. godine učešće OIE u bruto finalnoj potrošnji energije iznosi 27% . Potencijala ima, ali se trenutno koristi tek njegova petina, a da bi se taj udeo povećao potrebne su investicije u ovu oblast.

Intervju

Dejan Trifunović, pomoćnik ministra za energetiku, razvoj i zaštitu životne sredine

Koristićemo više energije iz obnovljivih izvora U narednih nekoliko nedelja biće donesen Nacionalni akcioni plan za obnovljive izvore energije i biće revidiran i u adekvatnoj meri nastavljen mehanizam podsticaja za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora energije (OIE) za podsticanje ulaganja u obnovljive izvore energije, a na srednji rok procedura će biti olakšana.

M

Energetska saglasnost Do sada je u Srbiji izdato 128 energetskih saglasnosti za objekte do jednog megavata snage i 81 energetska dozvola za elektrane iznad jednog megavata, ali su od toga izgrađena i na mrežu priključena svega 34 objekta.

inistarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine najavljuje uvođenje nove kategorije za male hidroelektrane (MHE), zatim kategorije biomase životinjskog porekla i donošenje drugih ključnih dokumenata za podsticanje ulaganja u obnovljive izvore energije. Planira se objava javnog poziva za slobodne lokacije MHE i generalno u 2013. godini će se raditi na pojednostavljenju ukupne procedure kada je u pitanju ulaganje u OIE. Srbija je preuzela obavezu da do 2020. godine učešće OIE u bruto finalnoj potrošnji energije iznosi 27% . Potencijala ima, ali se trenutno koristi tek njegova petina, a da bi se taj udeo povećao potrebne su investicije u ovu oblast. O mogućnostima u iskorišćavanju obnovljivih izvora energije, planovima i subvencijama za otkup struje proizvedene iz ovih izvora govori pomoćnik ministarke energetike, razvoja i zaštite životne sredine Dejan Trifunović.

» Koliko su dosad iznosile ove podsticajne tarife?

- Uredba kojom se uvode garantovane otkupne cene za struju proizvedenu iz OIE sa garantovanim periodom otkupa od 12 godina doneta je krajem 2009. i ističe krajem ove godine. Prema toj uredbi, najveća garantovana cena je za struju dobijenu u solarnim elektranama i iznosi 23 evrocenta po kilovat-satu. Za struju proizvedenu u malim hidroelektranama garantovana cena po kilovat-satu je od 7,8 do 9,7 evrocenti, od 11,4 do 13,6 evrocenti za struju iz biomase, za struju iz biogasa garantovana cena je od 12 do 16 evrocenti, a za struju iz vetroelektrana cena je 9,5 evrocenti. Za struju dobijenu korišćenjem kanalizacionog i deponijskog gasa cena je 6,7 evrocenti po kilovatsatu, struja iz geotermalne energije otkupljuje se po 7,5 evrocenti, iz elektrane sa kombinovanom proizvodnjom električne i toplotne energije od 7,6 do 10,4 evrocenta, a iz elektrane koje koriste otpad od 8,5 do 9,2 evrocenta.

Srbija je preuzela obavezu da do 2020.

» Kada će biti poznate nove fid-in tarife godine poveća udeo energije iz obnovljivih za povlašćeni otkup struje iz obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji sa 21,2 na 27 odsto izvora energije? » Od čega zavisi iznos podsticajnih tarifa za proiz- Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životvodnju energije iz obnovljivih izvora? ne sredine Srbije će početkom decembra objaviti - Još se analizira kako će biti promenjene fid-in taripredlog nove uredbe o fid-in tarifama. Biće promefe za struju proizvedenu iz obnovljivih izvora enerna podsticajnih tarifa za otkup struje iz obnovljivih gije, ali u obzir će biti uzeti i trendovi u svetu gde izvora energije, ali ne radikalnih. Moramo biti raciose smanjuju cene za struju iz energije sunca i vetra, nalni, da se na krajnjeg potrošača ne bi prevalio velia podstiče razvoj korišćenja geotermalnih izvora. ki teret. Mogu da kažem da će biti promenjen period Uzeće se u obzir svi aspekti. Na bazičnom dokuna koji će se odnositi podsticajne tarife, a on sada mentu Ministarstva rade i međunarodni konsultaniznosi 12 godina. U narednih nekoliko meseci biće ti, tako da verujem da ćemo imati celovito i balansiuvedeni podsticaji za proizvodnju struje iz biomase rano rešenje. Agencija za energetiku od 1. oktobra životinjskog porekla i doneti drugi ključni dokumenti

44

Zelena Srbija 2012/13

Biomasa Najveće mogućnosti za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora u Srbiji ima biomasa koja u ukupnim potencijalima učestvuje sa 49 odsto.

Akcioni plan

Subvencije

Srbija je u obavezi da sprovodi akcioni plan, kojim je planirana ušteda energije u finalnom bilansu potrošnje u narednih šest godina.

2012. je nadležna za određivanje cene električne energije u Srbiji. » Postoji li procena koliko će nas koštati otkup struje iz obnovljivih izvora 2013. godine?

- Srbija će, prema preliminarnim proračunima, u 2013. godini za subvencionisanje otkupa struje iz obnovljivih izvor energije izdvojiti između 20 i 30 miliona evra u bruto iznosu, pošto se ne očekuje priključivanje na mrežu proizvodnih kapaciteta većih snaga. Ta sredstva će biti pre svega za podsticanje proizvodnje struje iz malih hidrolektrana, biomase, ali i vetro i solarne energije. Tek od 2014. očekuje se porast proizvodnje električne energije iz tih izvora. Ukoliko bi se na mrežu priključile vetroelektrane snage 450 megavata, koliko je trenutna kvota, za fidin za otkup struje iz tih elektrana bi se izdvajalo 106 miliona evra godišnje.

Za subvencionisanje otkupa struje iz obnovljivih izvor energije u 2013. godini biće izdvojeno između 25 i 30 miliona evra.

gije po četiri odsto i malih hidroelektrana tri odsto u ukupnim potencijalima obnovljivih izvora energije.

Srbija je preuzela obavezu da do 2020. godine poveća udeo energije iz obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji sa 21,2 na 27 odsto. Dakle, sada koristimo tek jednu petinu raspoloživih potencijala. » Najavljeno je donošenje Zakona o racionalnoj potrošnji energije. Kada će taj zakon da bude donet?

- Zakon o racionalnom korišćenju energije će da bude predstavljen polovinom decembra meseca i njime će se precizirati smernice za ostvarivanje veće energet-

» Koliko je do sada energetskih saglasnosti izdato u Srbiji?

- Do sada je u Srbiji izdato 128 energetskih saglasnosti za objekte do jednog megavata snage i 81 energetska dozvola za elektrane iznad jednog megavata, ali su od toga iz- Zakon o racionalnom korišćenju energije će da građena i na mrežu priključena sve- bude predstavljen polovinom decembra meseca ga 34 objekta. Investicije su u ovoj i njime će se precizirati smernice za ostvarivanje oblasti usporene, često se traže produžeci rokova zbog čega se radi veće energetske efikasnosti ske efikasnosti. Srbija je u obavezi da sprovodi akciorevizija energetskih dozvola. Srbiji su potrebni ozni plan, kojim je planirana ušteda energije u finalnom biljni investitori u obnovljive izvore energije, koji će bilansu potrošnje u narednih šest godina. Prema obabrzo izgraditi objekte. Jedan od razloga za sporu revezama iz plana do kraja 2018. godine mora se uštealizaciju investicija u ovaj sektor je ekonomska kriza deti devet odsto energije u potrošnji. To nije jedini koja je pogodila Evropu i umanjila priliv kapitala, ali i propis čije je usvajanje planirano jer će u narednih dosadašnja nedovoljna briga za podsticanje ulaganja šest do devet meseci biti doneti ključni dokumenti u obnovljive izvore energije. Sada ćemo u Ministarkoji regulišu oblast energetike, počevši od Strategije stvu olakšati dobijanje dozvola za investitore kroz razvoja energetike do 2025. godine sa projekcijama instituciju “jednog šaltera” u Ministarstvu, koje će u do 2030. godine. Osim Zakona o racionalnoj upotrebi perspektivi obezbeđivati sva potrebna dokumenta. energije, biće doneti i nacionalni planovi za obnovlji» Kakav je procenjeni potencijal obnovljivih izvora ve izvore energije i energetsku efikasnost, kao i niz podzakonsih akata među kojima su garancije o poenergije u Srbiji? Koliki je udeo ovakvih izvora u reklu, akt o biogorivu, dobijanje statusa povlašćenih energetskom bilansu Srbije? proizvođača struje. Neki od tih dokumenata će biti - Najveće mogućnosti za proizvodnju električne uvojeni do kraja ove godine, a neki početkom 2013. energije iz obnovljivih izvora u Srbiji ima biomasa godine. Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite žikoja u ukupnim potencijalima učestvuje sa oko 50 votne sredine će uskoro predstaviti plan ulaganja u odsto. Udeo hidroelektrana je 27 odsto, zatim solar50 prioritetnih energetskih projekta. « ne energije 13 procenata, vetra i geotermalne enerZelena Srbija 2012/13

45

Intervju

Petar Knežević, direktor privrednog društva Termoelektrane „Nikola Tesla“ Obrenovac

Japanski standardi u srcu TENT-a Očekuje se da radovi na izgradnji postrojenja za odsumporavanje na TENT A, otpočnu početkom 2014. godine

P

rivredno društvo Termoelektrane „Nikola Tesla“ (TENT) godišnje proizvodi preko 20 milijardi kilovat-časova za šta je potrebno da sagori 30 miliona tona lignita. Kako bi emisija čvrstih čestica u atmosferu bila smanjena na zakonom predviđene količine, unapređeni su elektrofilteri, a zbog smanjenja emisije sumpor dioksida započeli su najskuplji ekološki projekat na Balkanu.

zvodnje i energetske efikasnosti i za ekološke projekte u narednih pet godina iznose 1,1 milijardu evra, od čega su 600 miliona evra samo ekološki projekti. Od tih 600 miliona evra, 250 miliona evra je kredit od Japana. » Da li je planiran sličan projekat za TENT B? - Sa japanskom stranom razgovaramo i o mogućnosti proširenja saradnje, prvenstveno u pogledu finansiranja projekta odsumporavanja i na TENT B. Time bi smo zaokružili jedan izuzetno značajan ciklus zaštite životne sredine, koji po mnogo čemu prevazilazi veličinu finansijskih ulaganja.

» Dokle se stiglo sa planovima za izgradnju postro» Kako će konkretno projekat odsumporavanja utijenja za odsumporavanje gasova? cati na poboljšanje uslova života u Srbiji i uopšte - Za izradu projekta i studije opravdanosti zadužene regionu jugoistočne Evrope? su ugledne domaće kuće – Energoprojekt-ENTEL, Ru- Izgradnjom postrojenja za odsumporavanje Srbija darski institute i Mašinski fakultet. dobija najvredniji, ali i prvi takav ekološki projeKonsultant je japanska firma TEPSCO, koji će kat na prostoru Balkana. Do sada su modernizovani pored pomoći u pripremi tehničkih specifikacija i elektrofilteri i oni rade tenderskih procedura Pogon za proizvodnju građevinskih po evropskim normaučestovati u nadzoru gradnje.

Pripremljeelemenata od gipsa mogao bi da zaposli ma sa emisijom čvrstih čestica manjom od 50 na je dokumentacija nekoliko stotina ljudi. Izgradnjom miligrama po metru za predkvalifikacioni ovog postrojenja umesto izbacivanja kubnom. Izgradnjom postupak koji će biti objavljen po dobija100.000 tona sumpora u atmosferu, postrojenja za odsumporavanje emisija nju saglasnosti Japanproizvodićemo 400.000 tona gipsa sumpordioksida biće ske državne agencije svedena na evropske norme, odnosno na manje od (JICA). Očekuje se da će konačna procedura i izbor 200 miligrama po metru kubnom dimnog gasa, a ponuđača biti završeni do kraja 2013. godine, a raefekti tog osetiće se, ne samo u Srbiji već u čitavom dovi na izgradnji započeti početkom 2014. godine. regionu Balkana.

Japan je najefikasnije rešio problem emisije sumpordioksida, a japanski propisi o zaštiti životne » Šta znači najava da će se odsumporavanje u TENTsredine su rigorozniji od evropskih. u vršiti primenom vlažno – krečnjačke tehnologije?

- To znači da će se u postrojenjima za odsumpora» Koliko ukupno sredstava je potrebno za povećavanje dimnih gasova kao nus produkt dobijati gips nje energetske efikasnosti i ekološke projekte u (ODG-gips). Njegova primena u građevinarstvu narednih pet godina? je veoma zastupljena (rigips ploče,dekorativni - Vrednost izgradnje sistema za odsumporavanje je elementi,krovne obloge,i drugo). Pogon za proi250 miliona evra. zvodnju građevinskih elemenata od gipsa mogao Kredit koji je EPS odobrila Vlada Japana iznosi bi da zaposli nekoliko stotina ljudi. Izgradnjom od 28,25 milijardi jena (oko 250 miliona evra). Rok ovog postrojenja umesto izbacivanja 100.000 tona otplate je 15 godina, kamata svega 0,6 odsto, a grejs sumpora u atmosferu, proizvodićemo 400.000 period 5 godina. tona gipsa. « Sredstva koja su potrebna za povećanje proi-

46

Zelena Srbija 2012/13

Intervju

Maja Turković, direktor kompanije Wind Park Plandiste

Iskoristimo energiju vetra Vetroelektrane proizvode 70% energije tokom zimskih meseci, što će imati pozitivan uticaj u smislu smanjenja zavisnosti od uvoza skupe električne energije zimi

G

» Koji je interes države da feed-in tarifama stimuliše proizvođače električne energije iz obnovljivih izvora?

- Izgradnja proizvodnih kapaciteta korišćenjem OIE je naša međunarodna obaveza prema Energetskoj zajednici. Srbija je nedavno, u skladu » Zbog čega još nema nijednog vetroparka u Srbiji? sa Direktivom 2009/28/EZ, dobila obavezujuće - Vlada Srbije je krajem 2009. godine donela uredprocente i rokove za povećanje udela OIE u ukube kojima reguliše oblast obnovljivih izvora energipnoj bruto potrošnji, što podrazumeva učešće od je (OIE), u prvom redu Uredbu o merama podsticaja 27% u 2020. godini, u odnosu na 21,2% u 2009. za proizvodnju električne energije korišćenjem OIE. godini. Povećanje od blizu 6% je vrlo zahtevan To je bio prvi korak u pravom smeru i poziv investicilj i njegovo ispunjenje podrazumeva privlačetorima da dođu i ulažu u razvoj ove oblasti u Srbiji. nje velikih investicija u OIE, gde značajno mesto Drugi pozitivan korak je donošenje novog Zakona o zauzimaju vetroelektrane. Osim što po svom kaenergetici u julu 2011. godine. Međutim, taj zakon pacitetu iskaču u odnosu na ostale OIE, vreme izje još neprimenljiv, obzirom da ni posle godinu ipo gradnje ovih objekata je najkraće, pa ne možemo dana nisu doneta podzakonska akta koja bi omoguočekivati da ćemo bez vetroparkova uspeti da ćila njegovu primenu. To uključuje i donošenje nove ostvarimo zadati cilj.

Uredbe o merama podsticaja jer postojeća ističe Efekti razvoja vetroenergetrike su značajni i krajem ove godine. Ukoliko dobijemo nedostajuća sa energetskog, ekonomskog i ekološkog aspekpodzakonska akta do kraja godine, mogli bi da očeta. Vetroelektrane proizvode 70% energije tokujemo prve radove na izgradnji vetroparkova već kom zimskih meseci, što će imati pozitivan uticaj sredinom 2013. godine. u smislu smanjenja zavisnosti od uvoza skupe električne energije zimi. Izgradnja 450 MW iz » Države iz okruženja su promenile cene otkuenergije vetra podrazumeva preko 700 miliona pa električne energije, a najavljeno je donošenje evra direktnih invenove uredbe kojom će sticija u naredne tri biti definisane “fid-in” Izgradnja 450 MW iz energije vetra tarife. Šta očekujete podrazumeva preko 700 miliona evra godine, što je veliki investicioni potenod te uredbe? direktnih investicija u naredne tri godine, cijal. Ove investi- Ako zanemarimo Bušto je veliki investicioni potencijal cije će dovesti do garsku, koja je smazapošljavanja nekonjenjem fid-in tarifa liko hiljada ljudi tokom izgradnje i angažovanje zaustavila dalji razvoj vetrparkova, Srbija i dalje ima velikog broja lokalnih građevinskih i transpornajniže fid-in tarife u regionu. Ne treba zaboraviti da tnih kompanija; povećane budžetske prihode su zemlje, koje smanjenjem fid-in tarife destimulišu od taksi i PDV-a; kao i poboljšanja lokalne inveću penetraciju energije vetra u njihove sisteme, frastrukture koja finansiraju investitori. Takođe, već izgradile značajne kapacitete iz ovog izvora. vetroparkovi su izvori sa najmanjim negativnim Ne očekujemo od najavljene revizije podsticajnih uticajem na životnu sredinu, i najmanjim troškomera za OIE značajne promene kad je u pitanju enervima po društvo, uvažavajući sve eksterne trošgija vetra, odnosno da će se smanjivati otkupna cena kove proizvodnje električne energije iz različii/ili period garantovanog otkupa zelene energije. U tih izvora. Izgradnjom 450 MW iz energije vetra suprotnom imali bismo veliki rizik u pogledu mogućimaćemo smanjenje CO2 emisija za 1.3 miliona nosti finansiranja projekata i dobijanja kredita, što bi tona godišnje. « dovelo u pitanje realizaciju započetih projekata. odinama unazad se najavljuje izgradnja vetroparkova u Srbiji, ali do sada je sve ostalo na tim namerama. Potencijalni investitori u ovu oblast nezadovoljni su administracijom i procedurama, a zameraju i neusklađenost podzakonskih akata iz različitih resora.

Zelena Srbija 2012/13

47

Zaštićena područja

Obnova vlažnih staništa na području Mure, Drave i Dunava Projekat revitalizacije vlažnih staništa u Specijalnom rezervatu prirode „Gornje Podunavlje“ WWF sprovodi u saradnji sa JP „Vojvodinašume i uz finansijsku podršku The Coca-Cola Company

W

Retke vrste Rezervat „Gornje Podunavlje“, u autentičnom ritskom ambijentu, naseljavaju brojne retke vrste kao što su divlja mačka (Felis silvestris), vidra (Lutra lutra) i jazavac (Meles meles), kao i najveća populacija evropskog jelena (Cervus elaphus) u Srbiji.

bara i vlažnih livada u Štrbcu.

WF, kao jedna od najuticajnijih svetskih neProjekat se sprovodi uz financijsku podršku The vladinih organizacija za zaštitu prirode, u jaCoca-Cola Company sa kojom je WWF uspostavio parnuaru 2011. godine započeo je dvogodišnji tnerstvo sa ciljem obnove poplavnih područja duž Duprojekat revitalizacije vlažnih staništa u Specijalnom nava radi obezbeđenja staništa za bogatu floru i faunu rezervatu prirode „Gornje Podunavlje“.

Dunavskog sliva. Ovo partnerstvo pokazuje savremeni Projekat „Obnova močvarnih staništa na području model javnog i privatnog partnerstva radi dobrobiti za Mure, Drave i Dunava“, uz revitalizaciju vlažnih livada prirodu i ljude. Cilj kompanije Coca-Cola je da nadoi bara na području Štrbca, obuhvata i obnovu ribnjaka knadi lokalnim Podunavlje u Parku prirode Kopački rit u Hrvatskoj. zajednicama i prirodi svu količinu vode koja se Regulacijom rečnih vodotokova za potrebe rečne upotrebi za proizvodnju pića, prvenstveno kroz podršplovidbe i poljoprivrede u poslednjih 100 godina uniku programima zaštite voda. šteno je 80% prirodnih plavnih područja uz Dunav, Gornje Podunavlje – veliko plavno područje na kao biološki najproduktivnijih staništa. Nestankom severozapadu Vojvodine, predstavlja jednu od najoplavnih područja znatno su smanjene i brojne usluge ekosistema kao što su odCilj kompanije Coca-Cola je da čuvanijih ritsko-močvarnih celina na toku Dunava kroz brana od poplava, obezbenadoknadi lokalnim zajednicama Srbiju. Od 2001. godine zađivanje prirodnih resursa ili i prirodi svu količinu vode koja štićeno je kao Specijalni reprečišćavanje vode. zervat prirode (SRP).

Zaštita preostalih plavse upotrebi za proizvodnju Karakteriše ga izuzetno nih područja Dunava depića, prvenstveno kroz podršku bogatstvo ornitofaune u kolimično je postignuta poprogramima zaštite voda joj se ističu retke vrste kao slednjih godina, no uvidelo što su orao belorepan (Haliaeetus albicilla) i crna roda se da određena prirodna područja treba obnoviti kako (Ciconia nigra). bi im se vratila prvobitna funkcija. Stoga je WWF, u Rezervat „Gornje Podunavlje“, u autentičnom partnerstvu s brojnim institucijama i organizacijama, ritskom ambijentu, naseljavaju brojne retke vrste pokrenuo inicijativu s ciljem obnove plavnih područja kao što su divlja mačka (Felis silvestris), vidra (Luduž Dunava. tra lutra) i jazavac (Meles meles), kao i najveća poStudija „Procena potencijala za restauraciju duž pulacija evropskog jelena (Cervus elaphus) u Srbiji.

Dunava i njegovih glavnih pritoka”, koju je WWF priMeđunarodni značaj SRP „Gornje Podunavlje“ prepremio s konsultantskom kućom Fluvius, prvi je korak poznat je upisivanjem na listu međunarodno znaka postizanju ambicioznog cilja WWF-a da do 2020. čajnih vlažnih područja (tzv. Ramsarskih područja). godine 1,5 miliona ha poplavnih površina bude zaštiZbog izuzetnog bogatstva ornitofaune proglašeno je ćeno ili povezano s rečnim sistemima. značajnim područjem za ptice (IBA – Important Bird WWF će u saradnji sa JP „Vojvodinašume“, upravArea) i odabranim područjem za dnevne leptire (PBA ljačem zaštićenog područja SRP „Gornje Podunavlje“, i – Prime Butterfly Area), a takođe čini deo ekološke uz podršku Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, remreže Emerald. « vitalizacijom staništa upostaviti sve ekološke funkcije

48

Zelena Srbija 2012/13

Zaštićena područja – Vlasina

Odgovorno poslovanje pomaže razvoj ekoturizma Projekat za razvoj ekoturizma i zaštitu životne sredine Vlasinskog jezera pokrenut je kao deo programa korporativne društvene odgovornosti Coca-Cola Sistema u Srbiji, koji u blizini Vlasinskog jezera puni izvorsku vodu Rosa, vodeću negaziranu vodu na našem tržištu

U

štačko planinsko jezero u Srbijii, jezero koje je na avgustu 2011. godine, Coca-Cola Sistem (Conajvišoj nadmorskoj visini na našim prostorima ca-Cola kompanija i Coca-Cola Hellenic Srbi(1213 m). ja) je u saradnji sa UNDP pokrenuo projekat Posebnu pažnju turista privlače ostrva Stratorija i za razvoj ekoturizma i zaštitu životne sredine VlaDugi Del, a najzanimljiviji turistički motiv su ploveća sinskog jezera. ostrva sa potpunom vegetacijom, koja su jedinstveProjekat je pokrenut kao deo programa korporana u svetu, jer ih pokreću vetrovi prilikom podizanja tivne društvene odgovornosti Coca-Cola Sistema u vodostaja jezera.

Srbiji, koji u blizini Vlasinskog jezera, na 1550 metaPo bogatstvu prednjači fauna ptica koju čini 125 ra nadmorske visine puni izvorsku vodu Rosa, vodenacionalno i međunarodno značajnih vrsta, kao što ću negaziranu vodu na našem tržištu. su siva čaplja, ćubasta plovka i druge. Fauna sisara Vlasina je visoravan na jugoistoku Srbije proje predstavljena sa 27 vrsta, među kojima su šumsečne nadmorske visine 1000-1300 metara blizu ska rovčica, vodena granice sa Bugarskom Vlasinsko jezero predstavlja najveće rovčica, močvarna smeštena između plarovčica, vodena voninskih venaca Čeveštačko planinsko jezero u Srbijii, jezero luharica, slepokuče, mernika, na zapadu, i koje je na najvišoj nadmorskoj visini na tekunica, kuna belica, Gramade i Koluničkog našim prostorima (1213 m) kuna zlatica, vidra, Rida, na istoku. vuk, srna i druge.

Uredbom Vlade Republike Srbije (“SlužbeniglaProjekat razvoja eko turizma i zaštite životne snik RS”, br. 30/06) područje Vlasine je zaštićeno sredine podržava napore opštine Surdulica za rakao predeo izuzetnih odlika i kategorisano kao prizvoj eko turizma, uz kreiranje novih radnih mesta i rodno dobro od izuzetnog značaja za državu. očuvanje prirodnog i kulturnog nasleđa zaštićenog Nalazi se najvećim delom na teritoriji opštine područja Vlasinskog jezera. Sprovodi se u saradnji sa Surdulica, a manjim delom na teritoriji opštine Crna Ministarstvom energetike, razvoja i životne sredine, Trava.

Opštinom Surdulica, Direkcijom za građevinsko zeVlasinsko jezero je akumulaciono jezero na jugomljište i puteve opštine Surdulica, Centrom za razvoj istoku Srbije sa površinom od 15 km² i dubine do 35 Jablaničkog i Pčinjskog okruga i Turističkom organim. U jezero svakog minuta pritiče dva kubika vode zacijom opštine Surdulica. « prvog kvaliteta. Vlasina, Vrla, Jerma, Božička reka, Lisinska reka, Ljubotenska reka, Strvna, Čemerčica sa svojim pritocima (oko 110 ukupno) čine sliv jezera.

Nalazi se na teritoriji opštine Surdulica.

Okružuju ga stare gromade planine - Plana (Gramada) sa vrhom Vrtopom na istoku 1721 m, Čemernik na zapadu 1638 m i Vardenik na jugu sa najvišim vrhom Strešerom 1876 m, koji predstavlja i najviši planinski masiv u ovoj opštini.

Vlasinsko jezero predstavlja najveće veZelena Srbija 2012/13

49

Ostrva Posebnu pažnju turista privlače ostrva Stratorija i Dugi Del, ali najzanimljiviji turistički motiv jezera su ploveća ostrva sa potpunom vegetacijom, koja su jedinstvena u svetu, jer ih pokreću vetrovi prilikom podizanja vodostaja jezera.

Zaštićena područja

NAPS brine o prirodnom blagu Piše: Marija Radonjić

A

Jačanje kapaciteta NAPS-a Pod pokroviteljstvom UNDP-a se trenutno realizuje projekat vredan 2,6 miliona dinara a njegov osnovni cilj je jačanje kapaciteta NAPS-a. Ovo je treći projekat u dve godine koliko postoji Asocijacija.

Ideja vodilja pri osnivanju Asocijacije i udruživanju nacionalnih parkova i zaštićenih područja, pre svega je bila da se ojača uticaj na donošenje vitalnih odluka, ali i na celokupna dešavanja koja su u delokrugu njihovog rada

socijacija nacionalnih parkova i zaštićenih Stara Tisa kod Bečeja, JP Palić, RG Ečka, Eko društvo područja (NAPS) jedinstvena je na ovim proGradac, Dolina Pčinje i mnogi drugi.

Od svog osnivanja NAPS je preko Fonda storima pre svega što na prostoru Balkana ne za zaštitu životne sredine realizovao projekat postoji ni jedna slična institucija. Za sada osim Srbi“Upravljanje ribarskim područjima” koja su pod je jedino Rumunija i Ukrajina imaju slične asocijaciingerencijom Asocijacije kroz koji je izvršena je, dok druge, pravno i finansijski mnogo razvijenije edukacija ribočuvara iz oblasti zakonodavstva i zemlje nisu imale snage i/ili volje da se upuste u kroz primere dobre prakse reagovanja u različiovako veliki projekat kao što je stavljanje nacionalnih parkova i zaštićenih područja pod jedan krov. tim situacijama na terenu, kao i stvorena mreža Iako postoji tek dve godine, uticaj NAPS-a raste pa ribočuvara članica Asocijacije i nabavljena oprese suočavamo sa problemom da nas neki vide kao ma za rad ribočuvarskih službi. Za projekat je od konkurenciju, a ne kao saveznika u borbi za dobroFonda dobijeno 4,5 miliona dinara. Trenutno je u realizaciji projekat ‘’Aerofoto snimanje područbit našeg najvećeg blaga-prirode.

Ideja vodilja pri osnivanju Asocijacije i udružija nacionalnih parkova Srbije’’ kroz koji treba da se pripremi GIS (geografsko informacioni sistem) vanju nacionalnih parkova i zaštićenih područja, baza podataka o nacionalnim parkovima, a deo pre svega je bila da se ojača uticaj na donošenje zaposlenih obuči za korišćenje softvera i ono što vitalnih odluka, ali i na celokupna dešavanja koja je najvažnije da se napravi zajednička baza za nasu u delokrugu njihovog rada. Jedna od osnovnih ideja NAPS-a je da pomogne manjim zaštićenim cionalne parkove Đerdap, Tara, Kopaonik i Fruška područjima da se osamostale, da nauče kako da gora. Ovaj projekat je još uvek u toku, a njegova zarađuju novac, da ne žive samo od seče šuma već vrednost je 36.6 miliona dinara. i od nekih turističkih ponuda. Cilj nam je da svojim Pod pokroviteljstvom UNDP-a se trenutno reačlanovima pomognemo u očuvanju prirodnih dolizuje projekat vredan 2,6 miliona dinara a njegov osnovni cilj je jačanje kapacibara, da ponude koje pružaju ojačamo, osavremenimo i učiteta NAPS-a. Ovo je treći projeU Srbiji trenutno postoji: nimo primamljivim ne samo kat u dve godine koliko postoji 5 nacionalnih parkova domaćim već i inostranih turiAsocijacija. Takođe u saradnji 16 parkova prirode sa WWF-om i projektom Parstima. To činimo tako što svojim članovima pružamo preko 16 predela izuzetnih odlika kovi dinarskog luka radimo na potrebnu edukaciju u najrazlijačanju međunarodne saradnje i umrežavanju naših članica sa srodnim parkovima čitijim oblastima. iz okruženja.

U početku rad Asocijacije su podržali svi naciU planu za narednu godinu je formiranje proonalni parkovi Srbije kojih je ukupno pet, a sad se već pored nacionalnih parkova, možemo pohvaliti i ject management kancelarije kroz koju ćemo razvisa članstvom 14 zaštićenih područja i predela izujati projektne predloge naših članica i pomoći im u dobijanju sredstava za realizaciju. Planiramo da zetnih odlika kao i rezervata prirode. Među njima su napravimo jedinstvenu ponudu sa kojom će ljubii Turistička organizacija Čačka koja upravlja Ovčarsko-kablarskom klisurom, Specijalni rezervat Zasatelji prirode imati određene pogodnosti i popuste u parkovima koji su naši članovi. « vica, Đavolja varoš, Vojvodinašume, rezervat Uvac,

50

Zelena Srbija 2012/13

Zelena Srbija 2012/13

51

auction see auction south east europe Srbija i Crna Gora

brza i fer prodaja

AUCTION SOUTH EAST EUROPE

Makenzijeva 67, 11000 Beograd, Srbija Tel: +381 11 2450 508; Fax: +381 11 2450 122 office@auction-see.com; www.auction-see.com

52

Zelena Srbija 2012/13