Francuska - srpska ekonomska saradnja 2016

Francusko-srpska

EKONOMSKA SARADNJA 2016

ANDRE MARKON, Predsednik Unije privrednih komora Francuske • MARKO ČADEŽ, Predsednik PKS • CARLOS DE CORDOUE, Predsednik Izvršnog odbora, Crédit Agricole Srbija • NJ. E. KRISTINA MORO, Ambasadorka Francuske u Srbiji • VLADIMIR TRIFUNOVIĆ, Direktor, Sky Partner • DRAGOLJUB DAMLJANOVIĆ, Predsednik, Francusko– srpska privredna komora • MARIJA RUSEVA, Predsednica Izvršnog odbora, Sosijete Ženeral Banka • SANJA IVANIĆ, Generalna direktorka, Francusko–srpska privredna komora • BLAGOJA SLABEV, Generalni direktor, Somboled • ŽAN-BATIST KIZEN, Direktor Francuskog instituta u Srbiji • NATAŠA KOVAČEVIĆ, Košarkašica • SLAĐAN MANČIĆ, Predsednik opštine Ruma • VLADAN ČOKIĆ, Direktor za Srbiju i za Crnu Goru Bureau Veritas d.o.o. • BOGDAN GECIĆ, LL.M. (Harvard), Partner

FDI Foreign Direct Investment

6 8

PARISKE ŠANSE

22

Komentar

IMA PROSTORA DA MNOGO VIŠE SARAĐUJEMO

ANDRE MARKON Predsednik Unije privrednih komora Francuske

12

15

IMAMO ADUTE ZA FRANCUSKE INVESTITORE

FRANCUSKI INTERES ZA BALKAN POČINJE U SRBIJI

DRAGOLJUB DAMLJANOVIĆ Predsednik, Francusko – srpska privredna komora

UREDNIK: ANA NOVČIĆ a.novcic@aim.rs ART DIREKTOR: JASMINA LAKOVIĆ j.lakovic@aim.rs FOTO: ZORAN PETROVIĆ

4

MENADŽER IZDANJA: NEDA LUKIĆ n.lukic@aim.rs PROJEKT MENADŽERI: BILJANA DEVIĆ b.devic@aim.rs ALEKSANDRA EBILJI a.ebilji@aim.rs

FRANCUSKO - SRPSKA EKONOMSKA SARADNJA

29

BLAGOJA SLABEV Generalni direktor, Somboled

30

MISIJA PRIBLIŽAVANJA

ŽAN-BATIST KIZEN Direktor Francuskog instituta u Srbiji

32

37

NATAŠA KOVAČEVIĆ Košarkašica

JELENA RANĐELOVIĆ j.randjelovic@aim.rs NATAŠA TRIFUNOVIĆ n.trifunovic@aim.rs

SPREMNI ZA DOČEK NOVIH INVESTITORA

KVALITET NE POZNAJE KOMPROMISE VLADAN ČOKIĆ Direktor za Srbiju i za Crnu Goru Bureau Veritas d.o.o.

37

NEOGRANIČEN PROSTOR ZA NAPREDAK BOGDAN GECIĆ LL.M. (Harvard), Partner

38

SKRIVENE LEPOTE RURALNE FRANCUSKE

Turizam

42

MOJA FRANCUSKA PORODICA

LJILJANA KNEŽEVIĆ lj.knezevic@aim.rs

IZVRŠNI DIREKTOR: MAJA VIDAKOVIĆ m.vidakovic@aim.rs

ISTORIJA: Počeci francusko-srpskih diplomatskih odnosa

INTENZIVIRANJE FRANCUSKO-SRPSKE EKONOMSKE SARADNJE KVALITET - NAJVAŽNIJI STANDARD!

DIPLOMATSKI MOZAIK DUG 177 GODINA

SLAĐAN MANČIĆ Predsednik opštine Ruma

SANJA IVANIĆ Generalna direktorka, Francusko– srpska privredna komora

26

34

36

EVROINTEGRACIJE PRIVLAČE FRANCUSKE INVESTITORE

Francusko-srpska privredna komora

MARKO ČADEŽ Predsednik PKS

20

24

JASNA VIZIJA ZA BUDUĆNOST

CARLOS DE CORDOUE Predsednik Izvršnog odbora, Crédit Agricole Srbija

16

MARIJA RUSEVA Predsednica Izvršnog odbora, Sosijete Ženeral Banka

TRADICIONALNO PRIJATELJSTVO – OSNOV BUDUĆE SARADNJE NJ. E. KRISTINA MORO Ambasadorka Republike Francuske u Srbiji

VEĆI EKONOMSKI RAST DONOSI I VEĆU KREDITNU AKTIVNOST

SPECIFIČNOSTI FRANCUSKE NACIONALNE KUHINJE

Ljudi i običaji

48

REGISTAR KOMPANIJA

FINANSIJSKI DIREKTOR: DRAGANA SKROBONJA d.skrobonja@aim.rs

„FRANCUSKOSRPSKA EKONOMSKA SARADNJA"

SEKRETAR REDAKCIJE: SVETLANA PETROVIĆ s.petrovic@aim.rs

IZDAVAČ: alliance international media Makenzijeva 67, 11000 Beograd, Srbija Tel: +(381 11) 2450 508 Fax: +(381 11) 2450 122 office@aim.rs

ŠTAMPA: ROTOGRAFIKA D. O. O. Rotografika d.o.o.

Segedinski put 72, Subotica

www.aim.rs ISSN no: 1451-7833 All rights reserved alliance international media 2016 COPYRIGHT©alliance international media d.o.o.

KOMENTAR

Pariske šanse

sagovornicima visokog novcem, podstaći zemlje u regionu da ranga bilo da je reč o implementiraju reformske mere pokafrancuskim političarizale kao optimistične i da je dva meseca pre Pariskog samita napredak bio manji ma ili poslovnim ljuod očekivanog. dima od kojih mnogi Ne ulazeći u detalje toga ko je više ili vode kompanije koje manje podbacio, uznemirava pomisao su u vrhu 500 najvećih da balkanske zemlje i u okviru ove nove kompanija na svetu. Ta evropske inicijative ne pokazuju dovoljprilika je za Srbiju važna Srbija predstavlja polaznu tačku u razmatranju tim pre što Srbija predno snage da se bore za svoju evropsku budućnost. stavlja polaznu tačku u francuskih kompanija da se pozicioniraju na Negde na početku priprema za razmatranju francuskih Balkanu. Samit lidera Zapadnog Balkana u Parizu Pariski samit interno se debatovalo o kompanija da se pozicijedna je od mnogobrojnih šansi da se ojačaju veze tome da bi Francuska, pogođena seoniraju na Balkanu. sa francuskim partnerima Mnogo ljudskih i rijom tragičnih terorističkih napada, institucionalnih namogla biti previše fokusirana na proSRBIJA JE glavni partner Francupora uloži se u svaki od ovih samita, bleme u zemlji da bi mogla da odvoa njihovi dometi najčešće se ne mogu ske na Zapadnom Balkanu i do sada je ji dovoljno diplomatskih resursa da oceniti tek pošto se reflektori ugase.

– kako pokazuju dostupne statistike – se valjano pripremi za novi sastanak Sam Samit zapravo prestavlja krunu privukla oko polovine svih francuskih balkanskih lidera. Još se više u domamnogobrojnih skupova koji se bave investicija na ovom prostoru. Može se ćim medijima lamentiralo nad tim da praktičnim pitanjima primene onoga debatovati o tome da li je to mnogo ili Evropa ophrvana svojim unutrašnjim što je usaglašeno na prethodnom samalo imajući u vidu velike planove o problemima, od kojih je glasanje o javno-privatnim partnerstvima sa najBregzitu samo poslednji u nizu takvih mitu, i sa te tačke gledišta, i pre samog događaja, gubi interesovanje da u svopariskog skupa, bilo je naznaka da bi većim francuskim kompanijama, koji su do sada mnogo puta bili je redove primi nove članice. razmatrani na najvišem državVeliki potencijali – koji naDan Srbije, u septembru, nom nivou. U svakom slučaju, žalost ne prate i jednako velika posvećen bilateralnoj saradnji podaci pokazuju da privredna dostignuća, lajtmotiv na ovom razmena raste, a takođe i rang Francuske i Srbije, predstavlja još podneblju, bilo da govorimo o Francuske na listi najvećih injednu priliku za promociju Srbije regionu ili da lamentiramo nad šansama srpske ekonomije da se vestitora u Srbiji. Važno je nai njenih privrednih potencijala snažnije investiciono i trgovinski pomenuti i da Francusko-srpfrancuskim kompanijama poveže sa vodećim evropskim ska privredna komora beleži ekonomijama. povećano interesovanje franPored julskog Samita, Pariz će biti njegovi dometi mogli biti (i) manji od cuskih kompanija za našu zemlju od domaćin još jedne tradicionalne inicijaočekivanih. trenutka kada je dinamiziran proces Razlog da se takvo šta zaključi dao srpskih EU integracija. tive, Dana Srbije, u septembru, posveje u svojoj majskoj kolumni Kjartan Iako je ovogodišnji Samit lidera ćenog bilateralnoj saradnji Francuske Bjornson, zamenik šefa operacija KanZapadnog Balkana u Parizu pre svega i Srbije, koji će predstavljati još jednu događaj sa izraženom regionalnom nopriliku za promociju Srbije i njenih pricelarije za vezu Evropske komisije, objavljenoj na sajtu Balkan Insight. U tom, njega, između ostalog, uvek prate vrednih potencijala francuskim kompanjoj Bjornson konstatuje da su se nade i značajni multilateralni i bilateralni ponijama. To je još jedna prilika da se ohrada će politički fokus i tehničke priprelitički i poslovni susreti koji su prilika brujući podaci o saradnji dveju zemalja da se potencijali regiona predstave pred dodatno poboljšaju. ■ me, finansirane značajnim evropskim

6

FRANCUSKO - SRPSKA EKONOMSKA SARADNJA

INTERVJU

Ima prostora da mnogo više sarađujemo Srbija je ekonomski centar regije Zapadnog Balkana i ta strateška pozicija joj otvara tržište od preko milijardu potrošača. Uz to proces integracije u Evropsku uniju i pristup fondovima za reformu i razvoj povoljni su uslovi za privlačenje francuskih investitora, pre svega u sektor energetike, zaštite životne sredine, auto-industrije i poljoprivrede ANDRE MARKON

Predsednik Unije privrednih komora Francuske

ma koje nudi. U ovom trenutku, kada je francuska privreda ponovo u zamahu, to bi bilo posebno korisno.

FRANCUSKU I SRBIJU vezuju vekovno prijateljstvo i saradnja, a od nedavno tome možemo da dodamo i sve bolje rezultate trgovinske razmene i rastući broj francuskih preduzeća koji se interesuju za Srbiju, privučenih evropskom perspektivom Srbije, dobrim rezultatima reformi

■ Da li možemo reći da je francuska ekonomija danas na pragu održivog oporavka?

– Da, bez sumnje. Tome u prilog govore brojni pozitivni signali poput još uvek niske cene goriva, povećane potrošnje u domaćinstvima i rasta investicija u korporativnom sektoru. Mi u Privrednoj komori Francuske imamo jedan „barometar“ kojim merimo optimizam direktora preduzeća i koji je u poslednja tri meseca u porastu. Reč je o anketi koju sprovodimo u saradnji sa Institutom za istraživanje javnog mnjenja Opinio-

Iako je bilateralna razmena između naše dve zemlje napredovala, kada je uporedimo sa razmenom Srbije i Nemačke ili Italije, ona još nije dostigla svoj puni potencijal.

Potrebno je da mobilišemo francuska preduzeća kako bismo zajedno razvijali trgovinske odnose i primerima francuskih preduzeća koja uspešno posluju u vašoj zemlji, kaže Andre Markon, predsednik Unije privrednih komora Francuske. Ipak, za bolje rezultate Srbija bi trebalo da više radi na informisanju francuskih investitora o prednosti-

8

FRANCUSKO - SRPSKA EKONOMSKA SARADNJA

nWay, u okviru našeg programa Konsultacija sa privrednicima. U maju mesecu 64% direktora preduzeća je izrazilo pozitivna očekivanja kada je reč o razvoju njihovog biznisa. Ta energija privrednika nam uliva poverenje. Sa druge strane,

istog meseca je samo 17% njih izrazilo poverenje u nacionalnu ekonomiju. Ne treba se dakle unapred radovati. Ipak, naša zemlja ima sjajne potencijale i to je ono na šta treba da se fokusiramo.

■ Šta su po vašem mišljenju osnovni razlozi za ukupno usporavanje globalne privrede i koja su tržišta danas za francuske poslovne ljude najatraktivnija?

– Treba uzeti u obzir nekoliko činjenica.

Danas je oporavak globalne aktivnosti još uvek u velikoj meri zavistan od ekonomskih kretanja u Sjedinjenim Američkim Državama. Na indirektan način to usporavanje privrede je prouzrokovano finansijskom krizom u Americi 2008. i njenim posledicama. Dodajmo tome pad potrošnje i smanjenje spoljnotrgovinske razmene u pojedinim geografskim zonama.

Kada je reč o atraktivnim sektorima, danas su to bez sumnje nove tehnologije, kao pokretači inovacija.

■ Do koje mere mogućnost Bregzita i glasna razmišljanja nekih visokopozicioniranih evropskih političara da je projekat Evropa u krizi imaju uticaja na svakodnevno poslovanje kompanija u Francuskoj?

– U trenutku dok vodimo ovaj razgovor, još uvek nemamo rezultate referenduma.

TRŽIŠTE

Srbija je na neki način ekonomski centar regije Zapadnog Balkana i ta strateška pozicija joj otvara tržište od preko milijardu potrošača

POTENCIJAL

Među sektorima koji su zanimljivi našim preduzećima treba navesti energetiku i zaštitu životne sredine – tu mislim na najavljenu izgradnju 24 regionalne deponije, investicije predviđene za tretman voda i izgradnju centara za trijažu

Ali ako mogu da izrazim prognozu, osloniću se na mišljenje francuskih privrednika koje anketiramo u okviru našeg programa istraživanja mnjenja.

Tačno je da po nekim pitanjima, u prvom redu što se tiče pravnog okvira i procedura, Evropa ne olakšava baš svakodnevnicu našim direktorima preduzeća. Odatle i kritike koje mogu ponekad zvučati oštro, poput onih koje se čuju od političara. Ali ne mešajmo ove dve stvari: imamo sa jedne strane pogled na globalna svetska kretanja takva kakva su i stavove o situaciji u Evropi, a sa druge strane svakodnevicu naših privrednika. Oni su mobilisani na više frontova kako bi vodili svoj biznis.

Bregzit svakako ne bi predstavljao smak sveta, ali bi definitivno bio snažan udarac već uzdrmanoj evropskoj realnosti. Pedeset sedam odsto anketiranih nam je reklo da bi Bregzit bez sumnje

ostavio negativne posledice na evropsku ekonomiju u celini. Međutim, manje od 30% njih smatra da bi on mogao da ima direktne posledice na aktivnosti njihovog preduzeća. Na oprezu smo, ali zasad dišemo punim plućima.

■ Istovremeno sa usporavanjem ekonomije živimo u uzbudljivom vremenu rađanja Industrije 4.0. Do koje mere je ovaj proces odmakao u Francuskoj i na koji način on utiče na razmišljanja o novoj industrijskoj politici u Francuskoj?

– Skeptici su u toj meri predskazivali krah francuske industrije da nas projekti koje evocirate zaista raduju i ulivaju nam nadu. Tačno je da je francuska industrija bila u krizi, a i dalje je. Mi smo uostalom u okviru naše mreže 2013. godinu proglasili Godinom industrije kako bismo podstakli inicijative za podršku i ideje za budućnost. Jer naša industrija ima buduć-

KOMORSKI SISTEM

U svetu koji se menja, gde na naša preduzeća utiču razne promene, pre svega u digitalnim tehnologijama i ekologiji, u svetu globalizacije i sve većoj konkurentnosti, naš komorski sistem takođe mora da se menja

nost. Projekat koji su nedavno pokrenule francuske vlasti pod nazivom „Industrija budućnosti“ ide u tom smeru. Francuske komore podržavaju realizaciju takvih programa koji mogu da podrže ekonomske promene. U tom procesu IT sektor će biti pokretač promena u industriji i mi ih pratimo sa velikom pažnjom.

■ Nedavno je usvojen i fleksibilniji Zakon o radu. Šta su očekivanja francuskih poslodavaca kada je u pitanju sfera rada?

– Beskorisno je oživljavati polemike oko problema koje je Zakon o radu prouzrokovao, a koje podstiču na vrlo jalovo bacanje kamenja na Francusku. Treba biti fleksibilan u svetu koji se menja, a s tim se slažu i privrednici. Ali za njih je pravi izazov smanjenje nameta. To je prava barijera koju treba otkloniti kako bi se podstakla privreda i omogućio veći broj radnih mesta.

FRANCUSKO - SRPSKA EKONOMSKA SARADNJA

9

■ Šta francuske privrednike privlači u Srbiji?

– Srbija je na neki način ekonomski centar regije Zapadnog Balkana i ta strateška pozicija joj otvara tržište od preko milijardu potrošača. Takođe, proces integracije u Evropsku uniju i pristup fondovima za reformu i razvoj povoljni su uslovi za privlačenje francuskih investitora.

Potencijali Srbije, koja nam je geografski i kulturno bliska, mnogobrojni su – posebno kada govorimo o određenim industrijama poput poljoprivredno-prehrambene, automobilske, mašinske ili o sektoru zaštite životne sredine i energije.

razmena napredovala, kada uporedimo vašu razmenu sa Nemačkom ili Italijom, da ne idemo dalje od naša dva suseda, ipak izgleda da ona još uvek nije dostigla svoj puni potencijal. Potrebno je da mobilišemo francuska preduzeća kako bismo zajedno razvijali trgovinske odnose.

■ Gde vidite mogućnosti za dalji razvoj te saradnje?

– Malopre sam pomenuo potencijale Srbije i mogućnosti koje ona pruža u određenim industrijama, vratio bih se na to.

Među sektorima koji su zanimljivi našim preduzećima treba navesti energetiku i

■ Koliko uglavnom dobra iskustva francuskih privrednika koji ovde posluju predstavljaju snažnu poruku za dolazak drugih francuskih investitora?

– Upravo su dobri primeri važni u poslovnom svetu! A u Srbiji ima uspešnih priča koje mogu da privuku nove investitore.

Uzmimo za primer „Hačinson“ koji je otvorio fabriku u Rumi, ili „Mišlen“ koji je Srbiji doneo veliku investiciju kroz svoju lokalnu filijalu „Tigar Tyres“. . Među malim i srednjim preduzećima kojima je Francusko-srpska privredna komora pružila podršku takođe ima uspešnih primera. Uostalom, nije slučajnost što je, u odnosu na 2009. godinu, naša trgovinska razmena dva puta veća, zar ne ?

■ Kako ocenjujete ukupan tok reformi u Srbiji i promene u poslovnom okruženju?

– Treba pozdraviti reforme koje sprovodi srpska vlada kako bi unapredila kompetitivnost domaće ekonomije. Navedimo kao primer veću fleksibilnost Zakona o radu i Zakona o stečaju, kao i spremnost Vlade da javne finansije učini zdravijim.

To su važni faktori za privlačenje stranih investicija. Međutim, vaša zemlja i njeni potencijali još su uvek nedovoljno poznati našim građanima i to je nešto na čemu bi trebalo da radite.

■ Kako ocenjujete ukupnu trgovinsku saradnju dveju zemalja?

– Treba podsetiti da su Francuska i Srbija uspostavile odnose prijateljstva i saradnje koji traju već vekovima. Potpisivanje sporazuma o strateškom partnerstvu 2011. godine, kao i više drugih sporazuma o bilateralnoj saradnji pokretači su te razmene. Međutim, iako je bilateralna

10

FRANCUSKO - SRPSKA EKONOMSKA SARADNJA

stva sa francuskim kompanijama?

– Koncept javno-privatnog partnerstva je u Srbiji praktično tek na samom začetku – Zakon o javno-privatnom partnerstvu usvojen je 2011. godine. Potpisan je sporazum između srpske Agencije za javno-privatna partnerstva i francuske Agencije za tehničku saradnju. Francuzi su tom prilikom izvršili analizu potreba Srbije po ovom pitanju i napravili plan za jačanje kapaciteta i ekspertize. Želim Srbiji da izvuče benefite iz te saradnje.

■ Svojevremeno ste započeli veliku reformu francuskog komorskog sistema sa idejom da je učinite važnim faktorom u institucionalnom i ekonomskom miljeu zemlje. Koliko ste i kako u tome uspeli?

– U svetu koji se menja, gde na naša preduzeća utiču razne promene, pre svega u digitalnim tehnologijama i ekologiji, u svetu globalizacije i sve većoj konkurentnosti, naš komorski sistem takođe mora da se menja, iako su resursi za takve reforme značajno umanjeni. Naša mreža želi da prati preduzeća u stopu kroz njihove promene kako bismo zajedno pripremili privredu sutrašnjice.

Zato smo 2014. godine pokrenuli jednu ambicioznu reformu našeg sistema Komora, sa dva cilja. Želimo istovremeno da uvećamo našu efikasnost u podršci preduzećima u raznim zemljama i da postanemo

Dobri primeri su izuzetno važni u poslovnom svetu! A u Srbiji ima uspešnih priča koje mogu da privuku nove investitore. Uzmimo za primer „Hačinson“ koji je otvorio fabriku u Rumi, ili „Mišlen“ koji je Srbiji doneo veliku investiciju kroz svoju lokalnu filijalu „Tigar Tyres“ zaštitu životne sredine – tu mislim na najavljenu izgradnju 24 regionalne deponije, investicije predviđene za tretman voda i izgradnju centara za trijažu.

U automobilskoj industriji takođe ima prostora za veliki broj investicionih projekata. Oko 10% međunarodnih preduzeća u ovom sektoru su francuske kompanije. Takođe, u poljoprivredno-prehrambenoj industriji je predviđena investicija od 400 miliona evra, zahvaljujući fondovima Evropske unije.

■ Šta usporava mnogo puta najavljene mogućnosti javno-privatnog partner-

agilniji kako bismo mogli da brže reagujemo i budemo uvek korak ispred. Krenuli smo od potreba naših klijenata, preduzeća i kontinuirano menjamo našu ponudu usluga. Ne želimo da radimo sve, već da budemo najbolji u onome što radimo i da u tome sarađujemo sa drugima. Od prioritetnih projekata reforme našeg Komorskog sistema izdvojio bih pokretanje Komore za digitalne tehnologije i Komore za baze podataka. Ti projekti dobro napreduju u celom našem Komorskom sistemu. Mi smo stara institucija, koja je deo institucionalnog i ekonomskog pejzaža ove zemlje, ali radimo na našoj modernizaciji. ■

FRANCUSKO - SRPSKA EKONOMSKA SARADNJA

11

INTERVJU

Tradicionalno prijateljstvo – osnov buduće saradnje Pre nego što počnem, dozvolite mi da vam kažem da sam veoma srećna što je CordD ove godine iznova odlučio da objavi specijalni broj povodom Državnog praznika Francuske. Čitaoci CordDa i, uopšte, srpska javnost pokazuju veliko interesovanje za Francusku prema kojoj gaje prijateljska osećanja koja datiraju iz davnina, ali su istovremeno i veoma aktuelna. To sam mogla da zaključim na osnovu solidarnosti koju ste iskazali nakon strašnih atentata u Francuskoj 2015, kao i nakon poplava koje su zadesile neke francuske regione početkom juna meseca NJ. E. KRISTINA MORO Ambasadorka Republike Francuske u Srbiji

POVODOM 14.JULA, francuskog nacionalnog praznika – Dana Bastilje – razgovaramo sa Njenom ekselencijom gospođom Kristinom Moro, ambasadorkom Francuske u Srbiji, o Evropskoj uniji i procesu pridruživanja Srbije EU, aktuelnoj bilateralnoj saradnji i dugogodišnjem prijateljstvu Francuske i Srbije, nedavno održanom Samitu o Zapadnom Balkanu i budućim oblicima saradnje dveju vlada.

■ Kako komentarišete ishod referenduma u Velikoj Britaniji i kakve se posledice mogu očekivati za zemlje EU i one na putu ka EU?

12

FRANCUSKO - SRPSKA EKONOMSKA SARADNJA

– Građani Ujedinjenog Kraljevstva su izabrali da izađu iz EU. Taj britanski izbor otvara fazu neizvesnosti, kako za Ujedinjeno Kraljevstvo, tako i za Evropu. Naša želja, želja francuskih vlasti, ali takođe i svih evropskih lidera je da taj period neizvesnosti traje što kraće jer je on štetan za sve: za Ujedinjeno Kraljevstvo, za Evropsku uniju, čak i za Srbiju koja mora da preduzme mere kako bi zaštitila svoju valutu i svoju privredu. Što se tiče Evropske unije, promene koje se nagoveštavaju ne tiču se samo njenog okvira. Kao što je rekao predsednik Oland 24. juna, neophodan je zamah. Unija može i mora da reafirmiše svoju snagu i svoja pozitivna dostignuća. Ona nije samo veliko tržište, ona je takođe i velika ideja.

Britanska odluka je ekstremna i nju treba razumeti u kontekstu odnosa imeđu Uje-

dinjenog Kraljevstva i EU koji je uvek bio specifičan. Međutim, ta odluka odražava i nezadovoljstvo brojnih građana EU koji slabo razumeju ishod i modalitete evropskog delovanja. Iz nje treba izvući pouke , evropsko delovanje mora ubuduće da se usresredi na suštinska očekivanja naroda, da ga oni bolje razumeju i da ono nastavi da predstavlja nadu za mlade ljude. Potreban je iskorak i naši lideri već rade na tome. Proces proširenja nije na direktnom udaru, ali je jasno da će te promene koje se nagoveštavaju stvoriti posledice takođe i u vašem regionu.

■ U debati o Bregzitu Srbija i ostale zemlje regiona navode se kao argument zašto proširenje Unije treba zaustaviti jer bi navedene zemlje, navodno, opteretile EU svojim brojnim problemima. U kojoj meri takve sta-

SAMIT

Samit je održan u ključnom trenutku, manje od dve nedelje nakon odluke Ujedinjenog Kraljevstva da napusti EU. Stoga je samit bio odlična prilika da se odmeri efekat koji je ta odluka imala na region

vove dele u Francuskoj? Nešto slično izrekla je Marin le Pen. – Politički antievropski pokreti koji postoje u mnogim državama članicama EU uključujući i Francusku su protiv procesa proširenja kao što su protiv svih evropskih politika. To je principijelno stanovište. Evropska perpektiva koja je ponuđena zemljama Zapadnog Balkana na Samitu u Zagrebu 2000. godine (kada je, podsećam vas, Francuska predsedavala EU) ima upravo za cilj da omogući navedenim zemljama da prevaziđu svoje probleme uz pomoć evropskih partnera i da krenu drugim putem, putem stabilnosti, mira, regionalne saradnje i evropskih integracija.

Zauzimanje Francuske da pomogne Srbiji u reformama koje je očekuju na evropskom putu je naglašeno od samog početka procesa. Ono čini ideju vodilju naše bilateralne saradnje, a ne treba zaboraviti ni naše delovanje u evropskom okviru. Obradovali smo se otvaranju prvih pregovaračkih poglavlja u decembru mesecu prošle godine i nastavljamo da dajemo podršku i da sarađujemo po pitanju Poglavlja 23 i 24. Na tim poglavljima će, kada budu bila otvorena, biti još mnogo važnog rada da se obavi tokom narednih godina. Reforme u tim oblastima koje se tiču pravne države su izraz volje Vlade i drugih institucija u Srbiji koje snažno podržavaju težnje građana. Sigurna sam da će Srbija brzo napredovati kako po pitanju usvajanja novih zakona, tako i na sprovođenju zakona koji su već usvojeni i mi ćemo u tome pomoći u onome što od nas zavisi.

■ Nedavno ste skrenuli pažnju da je u procesu pristupanja EU važno osigurati i slobodan rad medija. Koliko je sloboda medija zaista važna i da li je ispunjavanje tog kriterijuma nešto na čemu će se takođe insistirati?

– Evropske integracije nisu samo ekonomsko pitanje, one su pre svega izbor društva. Preuzeti pravne tekovine EU (acquis communautaire), pored proceduralnog aspekta i aspekta propisa, znači da izbore koje su napravila evropska demokratska društva, a koji su definisani i u Povelji osnovnih prava Evropske

REFORME

Zauzimanje Francuske da pomogne Srbiji u reformama koje je očekuju na evropskom putu je naglašeno od samog početka procesa.

Ono čini ideju vodilju naše bilateralne saradnje

unije, treba da učinite svojim izborima.

Sloboda mišljenja i izražavanja su njihov deo i shodno tome i sloboda medija i mirno vršenje profesije novinara.

■ Pariz je bio domaćin Samita o Zapadnom Balkanu. Kako ocenjujete ovu inicijativu i da li smatrate da je Samit ispunio svoju misiju?

– Da, Samit je u potpunosti ispunio svoju misiju. Nadovezujući se na samite u Berlinu i Beču, ceo proces je zapravo usme-

EKONOMIJA

Razvoj ekonomskih odnosa je na veoma zadovoljavajućem nivou. Trgovina između naše dve zemlje se udvostručila od 2009, a samo tokom 2015. povećala se za 20 procenata

samit bio odlična prilika da se odmeri efekat koji je ta odluka imala na region. Lideri sa Zapadnog Balkana su iznova potvrdili da vide budućnost svojih zemalja u Evropskoj uniji. Sa svoje strane, predstavnici Evropske unije i prisutnih zemalja članica EU (Francuska, Nemacka, Austrija, Italija, Hrvatska, Slovenija) su jasno pokazali da Bregzit ni na koji način ne dovodi u pitanje obaveze preuzete u odnosu na zemlje Balkana po pitanju njihovog pridruživanja EU, kao ni proces proširenja.

Obradovali smo se otvaranju prvih pregovaračkih poglavlja u decembru mesecu prošle godine i nastavljamo da dajemo podršku i da sarađujemo po pitanju Poglavlja 23 i 24. Na tim poglavljima će, kada budu bila otvorena, biti još mnogo važnog rada da se obavi tokom narednih godina ren na ubrzavanje regionalne saradnje kroz konkretne inicijative koje služe da se dostignu dva komplementarna cilja: da se olakša uspostavljanje ekonomskih veza, kao i veza među ljudima zemalja regiona, i da se podrži pridruživanje EU zemalja kojih se to tiče.

■ Šta smatrate najvažnijim zaključcima sastanka u Parizu?

– Samit je održan u ključnom trenutku, manje od dve nedelje nakon odluke Ujedinjenog Kraljevstva da napusti EU. Stoga je

Osim toga, Samit je omogućio da Hrvatska ukloni prepreke u pregovorima sa Srbijom vezane za Poglavlja 23 i 24, koja će dakle biti otvorena 19. jula u Briselu.

Uz to smo ostvarili konkretan napredak oko dve velike oblasti na kojima radimo već dve godine: to je, sa jedne strane, razvoj infrastrukturnog povezivanja saobraćajne i energetske mreže kako bi se olakšalo otvaranje regiona i pospešila privredna razmena koja je izvor privrednog rasta i održivih radnih mesta. Sa druge strane, tu su inicijative usmerene na do-

FRANCUSKO - SRPSKA EKONOMSKA SARADNJA

13

brobit mladih. Samit je omogućio pokretanje Regionalne kancelarije za saradnju sa mladima (RYCO), koja će predstavljati važan instrument koji će mladima iz različitih zemalja omogućiti da se bolje upoznaju i da razviju zajedničke projekte kako bi se prevazišlo nerazumevanje nasleđeno iz prošlosti.

nam brojni izrazi zahvalnosti. Sa naše strane, mi Francuzi smo srećni i ponosni što smo mogli da spasemo toliko života (uprkos, nažalost, velikom broju žrtava) i što smo, time što smo ih uključili u snage na Solunskom frontu, dali srpskim vojnicima priliku da ponovo zauzmu i oslobode svoju zemlju.

■ Posle višemesečnog zastoja deblokirano je otvaranje Poglavlja 23 u pregovorima Srbije o članstvu u EU. Da li Francuska ostaje pri stavu da proces proširenja treba nastaviti?

– Veoma smo zadovoljni što ova poglavlja konačno mogu da budu otvorena.

Važno je da pregovori o pridruživanju Srbije EU dostignu novu fazu: Srbija je uradila veliki posao na tim pitanjima, a to su pitanja od kojih inače i javno mnjenje u Srbiji mnogo očekuje. Reforme će moći da se nastave i, sa njihovim sprovođenjem, nastaviće se i napredovanje.

Evropske integracije i proces proširenja se nastavljaju i mi nastavljamo da ih podržavamo i da podržavamo Srbiju

■ Na saradnji u Velikom ratu sagrađeno je istorijsko prijateljstvo dva naroda. Da li svest o njemu zaista živi

■ Ovih godina obeležavaju se stogodišnjice početka i važnih momenata iz Prvog svetskog rata. Nedavno ste i vi prisustvovali obeležavanju godišnjice iskrcavanja srpske vojske na Krf. Kako ste doživeli tu ceremoniju?

– Imala sam čast da predvodim francusku delegaciju koja je bila brojna i sastavljena kako od zvaničnika, tako i od

Francuska vlada nastavlja razgovore sa srpskim vlastima oko pravnih formi koje bi obuhvatale eksploataciju Beogradskog metroa i način finansiranja njegove izgradnje i budžetska ograničenja Grada Beograda i države. Na današnji dan sve su opcije i dalje otvorene članova francusko-sprskih udruženja i udruženja starih ratnika. Zahvaljujući srpskim učesnicima, snažno smo proživeli sećanja / emocije vezane za iskušenja kroz koja su tada prošli srpski vojnici i izbeglice. Sve svečanosti, a posebno ceremonija spuštanja cveća u more na mestu „Plave grobnice“, čitanje svedočanstava, nostalgične pesme, izložba u „Srpskoj kući“ ostavile su u nama neizbrisive uspomene. Tokom ceremonija na Krfu, ali i putem novinskih članaka, dokumentarnog filma itd… upućeni su

14

FRANCUSKO - SRPSKA EKONOMSKA SARADNJA

i danas u Francuskoj ili mlađe generacije o tim vezama ne znaju mnogo?

– Obeležavanje stogodišnjice Prvog svetkog rata nam je pružilo priliku da oživimo to sećanje koje je još uvek veoma živo kod odraslih i kod mladih generacija. Sećate se da je tokom posete premijera Valsa potvrđen princip francuskog učešća u obnovi Spomenika zahvalnosti Francuskoj u Kalemegdanskom parku? U Francuskoj smo otpočeli prikupljanje priloga kako bi omogućili da šira javnost učestvuje u toj akciji. To je izvrsna prilika da se govori o

Srbiji i da se ožive te epizode zajedničke istorije naše dve zemlje.

■ Kada je prošle godine Srbiju posetio francuski premijer g. Vals, doveo je sa sobom brojnu delegaciju poslovnih ljudi. Kakav je rezultat / efekat te posete, jesu li se neki razgovori pretvorili u konkretnu saradnju?

– Razvoj ekonomskih odnosa je na veoma zadovoljavajućem nivou. Trgovina između naše dve zemlje se udvostručila od 2009, a samo tokom 2015. povećala se za 20 procenata. Francusko investiranje u Srbiju se takođe nastavlja i mi smo sada na 6. mestu na listi stranih investitora u vašoj zemlji. Nova preduzeća dolaze da započnu posao, ona koja su već prisutna kao „Mišlen“ (Michelin) ili Streit povećavaju svoje proizvodne kapacitete. Sve nas to podstiče da radimo još više i još bolje.

Posle Poslovnog foruma, na marginama Samita u Parizu, koji je regionalnog karaktera, 15. septembra u Parizu imaćemo i „Dan Srbije“ na kome će preduzeća iz dve zemlje moći da ukrste svoje ponude i potražnje kako bi se doprinos Francuske i njenih preduzeća modernizaciji i privrednom rastu Srbije podigao na novi nivo.

■ Francuski investitori najčešće se pominju kada je reč o kapitalnim investicijama u infrastrukturu. Decenijama se, na primer, govori da će Francuzi graditi metro u Beogradu. Da li ti planovi ostaju samo ideja ili mislite da se nazire i realizacija?

– Što se tiče beogradskog metroa, 2011. realizovan je prvi nacrt. Međutim, Grad Beograd je odlučio da ga revidira kako bi uzeo u obzir razvoj saobraćaja u gradu i razvoj urbanizacije. Dao je zadatak jednom projektnom birou da izradi novi plan javnog prevoza (smart plan) u glavnom gradu, čiji se zaključci sada očekuju, kako nam je rečeno, sredinom septembra.

Istovremeno, francuska vlada nastavlja razgovore sa srpskim vlastima oko pravnih formi koje bi obuhvatale eksploataciju metroa i način finansiranja njegove izgradnje i budžetska ograničenja Grada Beograda i države. Na današnji dan sve su opcije i dalje otvorene. Što se tiče drugih infrastrukturnih projekata, tenderske procedure su pokrenute ili će biti uskoro pokrenute. Francuske grupacije koje se interesuju odavno za Srbiju su nam potvrdile da su predale ponude ili se spremaju da to učine. ■

INTERVJU

Jasna vizija za budućnost CARLOS DE CORDOUE

Predsednik Izvršnog odbora, Crédit Agricole Srbija

Crédit Agricole je na tržište Srbije ušla sa jasnom vizijom i strategijom za budućnost, zasnovanoj na stalnom unapređenju i rastu u svim segmentima poslovanja CRÉDIT AGRICOLE SRBIJA, koja od

Kontrolne mere NBS usmerene su

nju u odnosu na tržišni prosek, a u isto

voditi ka adekvatnom broju banaka za

2009. posluje u Srbiji pod svojim ime-

ka prevenciji iznenadnog odliva kapi-

vreme uspeva da ostvari kontinuirani

tržište Srbije koje broji oko sedam milio-

nom i preko svojih 80 filijala, uspela je da

tala i omogućavaju trenutnu interven-

rast u poslednjih nekoliko godina. Ovo

na građana. Neke će se dodatno specija-

se pozicionira kao referentna banka u ne-

ciju NBS ukoliko dođe do problema sa

je rezultat specifične kreditne politike

lizovati, ali većina banaka mora da bude

koliko segmenta kao što su: auto-krediti,

likvidnošću neke od banaka. Narodna

sa prihvatljivim nivoom rizika, ali koja

spremna da promeni svoj model poslo-

agrobiznis, stambeni krediti i nastavlja

banka je, takođe, sprovela i stres testove

ostavlja i dovoljno mogućnosti za rast

vanja kako bi odgovorile tržištu koje

da gradi dugoročne odnose sa klijentima

za lokalne banke koji su bili neophodni

u svim segmentima.

postaje sve zahtevnije. Razvoj novih

zasnovane na obostranom poverenju.

da bi se utvrdila stabilnost bankarskog

tehnologija značajno utiče na promene

sistema. Uz sve ovo banke u Srbiji pri-

■ Dugo se priča o konsolidaciji srp-

u bankarstvu, a digitalizacija bankar-

■ Koje su, po vašem mišljenju, re-

premaju planove oporavka u slučaju

skog bankarskog sektora. Kako vi

skih usluga i proizvoda će se nametnuti

formske mere doprinele da se osigu-

potencijalne krize, sa jasno definisanim

vidite razvoj ovog sektora u buduć-

kao neophodnost za svaku banku koja

ra stabilizacija bankarskog sektora u

koracima koji bi se preduzeli kako bi se

nosti?

namerava da održi korak sa potrebama

Srbiji?

određena krizna situacija predupredila

– Iako je očigledno je da je iz godine u

i zahtevima nove generacije. Sa druge

– Bankarski sektor u Srbiji je stabilizo-

ili razrešila.

godinu u Srbiji sve manje banaka, još

strane, veoma jaka konkurencija među

van zahvaljujući različitim merama

Jedan od najvećih problema ban-

uvek aktivno posluje njih 30, te se oče-

finansijskim institucijama primorava

Narodne banke Srbije koja je jedan od

karskog sektora je rešenje problematič-

kuje da će se ovakav trend nastaviti.

banke da klijentima pružaju veoma

ključnih elemenata u stvaranju stabil-

nih kredita. Crédit Agricole banka beleži

Siguran sam da ćemo biti svedoci još

atraktivne ponude i klijenti bi ovakvu

nog finansijskog okruženja.

daleko manji procenat kredita u kašnje-

nekih udruživanja ili akvizicija koje će

situaciju trebalo što bolje da iskoriste! ■

Na novoj adresi!

Bulevar Zorana Đinđića 144b 11070 Beograd Tel: +381 11 383 50 60 +381 11 383 52 00

Idealno rešenje za zaštitu od smetnji u električnim mrežama

www.legrand.rs FRANCUSKO - SRPSKA EKONOMSKA SARADNJA

15

INTERVJU

Imamo adute za francuske investitore Srbija danas nudi investitorima političku i makroekonomsku stabilnost, jasnu evropsku orijentaciju, solidan regulatorni okvir i mogućnost značajnih državnih finansijskih i drugih podsticaja ulagačima. Sve to nas je učinilo atraktivnom destinacijom za strane direktne investicije u Evropi i to francuski investitori prepoznaju

MARKO ČADEŽ Predsednik PKS

VEĆ IDUĆE godine robna razmena naše dve zemlje mogla bi premašiti milijardu evra, ali francusko tržište pruža još mnogo više mogućnosti za plasiranja srpskih roba, a izuzetno dobri primeri francuskih investicija u Srbiji

– Pariski samit dodatno je približio Berlinski proces poslovnoj zajednici Zapadnog Balkana koja je sada prvi put, direktno, kroz učešće privrednih komora okupljenih u Komorskom investicionom forumu i 20 kompanija iz regiona, bila uključena u zvanični program. Zaključci i dogovori Samita iz Pariza na najvišem političkom nivou i razgovori koje su komore i privrednici vodili tokom Poslovnog foruma, međusobno i sa francuskim kolegama, imaju veliki značaj za eko-

Zaključci i dogovori Samita iz Pariza na najvišem političkom nivou i razgovori koje su komore i privrednici vodili tokom Poslovnog foruma, međusobno i sa francuskim kolegama, imaju veliki značaj za ekonomsku perspektivu regiona otvaraju vrata novim ulaganjima, kaže Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije.

■ Početkom jula učestvovali ste na Pariskom samitu. Koji su efekti Samita za privredu Srbije i regiona Zapadnog Balkana?

16

FRANCUSKO - SRPSKA EKONOMSKA SARADNJA

nomsku perspektivu regiona i otvaraju nove mogućnosti za privrede Zapadnog Bakana. To je podsticaj našim privrednicima, ali i dobar signal za investitore iz Evrope i sveta da ulažu u ovaj region. Na nama je da te mogućnosti iskoristimo da ne propustimo još jedan

voz, da se okrenemo saradnji i čvršćem povezivanju ekonomija i udruživanju naših kompanija kako bismo povećali naš izvoz, privukli što više investicija i smanjili nezaposlenost, posebno mladih, koja muči sve ekonomije Zapadnog Balkana.

Odluka EU da izdvoji sredstva za saobraćajnu i energetsku infrastrukturu ubrzaće realizaciju projekata dogovorenih na prošlogodišnjem Bečkom samitu, ali i proširiti prostor za uključivanje poslovnih zajednica u regionalne infrastrukturne i druge razvojne projekte. Za Srbiju je Pariski samit doneo još jednu dobru vest - o otvaranju poglavlja 23 i 24, kao potvrdu napretka na evropskom putu i dokaz dodatne sigurnosti za investitore.

Pariski samit još jednom je potvrdio značaj i odao priznanje regionalnim inicijativama koje realizuju privredne komore, okupljene u Komorskom investicionom forumu Zapadnog Balkana, predstavljajući poslovnu zajednicu koja broji više od 350.000 kompanija. Učešće na Samitu još više je učvrstilo poziciju ove regionalne platforme, kao jednog od najznačajnijih kohezionih faktora regiona i značajnog mehanizma za privlačenje investicija i privredni napredak.

REGIONALNE INICIJATIVE

Pariski samit još jednom je potvrdio značaj i odao priznanje regionalnim inicijativama koje realizuju privredne komore, okupljene u Komorskom investicionom forumu Zapadnog Balkana

Kako je dogovoreno na sastanku Upravnog odbora Komorskog investicionog foruma, održanog u Privrednoj komori Francuske, uz podršku institucija EU, Evrokomora, bilateralnih evropskih komora, ali i finansijske podsticaje EU fondova i međunarodnih donatora koje očekujemo u narednom periodu, ubrzaćemo realizaciju zajedničkih projekata za podršku privredama regiona, posebno malih i srednjih preduzeća radi podizanja njihove konkurentosti i međusobnog što boljeg umrežavanja. Reč je o projektima poput zajedničke platforme za mala i srednja preduzeća, regionalne baze investicionih projekata, regionalne škole za razvoj ljudskih resursa i veb-platforme KIF koja će privrednicima regiona obezbediti relevantne informacije za uspešnije poslovanje.

■ Šta je doprinelo rastu spoljnotrgovinske razmene Srbije i Francuske u 2015. godini?

– Robna razmena dveju zemalja u proteklih deset godina, sa startnih 384 miliona evra u 2005, porasla je 2,2 puta.

Srpski izvoz na francusko tržište je utrostručen, a uvoz iz Francuske je dvostruko veći. Pokrivenost uvoza izvozom sa oko 50 odsto povećana je 76,7 procenata. Posle pada u 2009. godini, pod prvim naletom globalne ekonomske krize, naša razmena je ponovo krenula uzlaznom linijom, da bi 2014. dostigla nivo iz 2008, od 745 miliona evra, a u prošloj godini zabeležila desetogodišnji maksimum od 848,9 miliona evra. Ako se ovaj trend nastavi, već koliko ove godine mogli bismo da se približimo milijardi evra međusobne trgovine.

Prošlogodišnji rast robne razmene rezultat je povećanja srpskog izvoza za 17,5 odsto (na 368,5 miliona evra) i procentualno nešto manjeg uvećanja uvoza – za 11,3 odsto (na 480,5 miliona evra), što je dovelo i do izvesnog smanjenja deficita – na 112 miliona evra, koji godinama opterećuje srpsku stranu.

■ Kako naša razmena izgleda, posmatrano po proizvodima?

FRANCUSKA

Mada se Francuska već svrstava među najvažnije spoljnotrgovinske partnere Srbije, ima prostora da u narednom periodu ostvarimo značajnije pomake u trgovinskoj i ukupnoj bilateralnoj privrednoj saradnji

– Srbija u Francusku najviše izvozi maline i pneumatike. Za rast prošlogodišnje prodaje možemo najviše da zahvalimo voćarima – pre svega izvoznicima malina koji sigurno osvajaju sve veći udeo francuskog tržišta. Izvoz smrznutih malina, prvog srpskog pojedinačnog izvoznog proizvoda u Francusku, povećan je gotovo za tećinu (31,3 odsto)

ZAPOŠLJAVANJE

U Srbiji danas posluje više od 90 francuskih kompanija, koje prema domaćim izvorima, zapošljavaju oko 11.000 radnika, od čega 55 odsto u industriji

gumarske industrije Srbija ponajviše duguje kompaniji „Tigar Tajers“ iz Mišlen sistema, koja je sa 63,9 miliona evra – prvi izvoznik u Francusku i ujedno treća kompanija na listi najvećih srpskih izvoznika sa ukupnom prodajom na svetskom tržištu od 291 milion evra u 2015 godini.

Kada je o uvozu reč, iz Francuske

PREDSTAVNICI KOMORA REGIONA NA PARISKOM SAMITU U DRUŠTVU ANDRE MARKONA, PREDSEDNIKA UNIJE PRIVREDNIH KOMORA FRANCUSKE

Šansa srpskih preduzeća je u povezivanju sa izuzetno jakom prehrambenom, metaloprerađivačkom, hemijskom i farmaceutskom industrijom Francuske i u uključivanju naših dobavljača u njihove proizvodne i prodajne lance u odnosu na 2014. godinu - sa 38,5 na 50,6 miliona evra, što predstavlja gotovo 14 odsto našeg ukupnog izvoza u Francusku. U prošloj godini srpski izvoz svih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iznosio je 79,4 miliona evra, što je više od petine vrednosti iz Srbije izvezene robe na francusko tržište, uz ostvareni suficit u razmeni od 36,5 miliona evra.

Posle malina na izvoznim listama po vrednosti prednjače razne vrste guma. Izvoz proizvoda od kaučuka vrednosno predstavlja, takođe, jednu petinu izvoznog učinka Srbije. Izvezli smo čak 66 miliona evra guma za automobile ili posmatrano po pojedinačnim proizvodima 52,6 miliona evra spoljnih pneumatskih guma za automobile i motore. Spoljnotrgovinski rezultat

smo najviše uvozili lekove, herbicide, automobile i delove, hibride kukuruza, kozmetiku.

■ U kojim oblastima vidite potencijal za dalje širenje spoljnotrgovinske razmene i smanjenje srpskog spoljnotrgovinskog deficita?

– Mada se Francuska svrstava među najvažnije spoljnotrgovinske partnere Srbije (deseto izvozno tržište i deveta na listi zemalja iz kojih uvozimo), ona je jedna od razvijenih zapadnih ekonomija sa kojom bismo u narednom periodu mogli da ostvarimo značajnije pomake u trgovinskoj i ukupnoj bilateralnoj privrednoj saradnji. Jer potencijali za intenzivnije povezivanje privrednika, rast srpskog izvoza i uravnoteženje robne razmene, odnoFRANCUSKO - SRPSKA EKONOMSKA SARADNJA

17

sno smanjenje našeg deficita nedovoljno su iskorišćeni.

Dobro je što se naš izvoz diversifikuje, što je sve više srpskih kompanija iz raznih sektora, koje su podizanjem svojih kapaciteta i kvaliteta proizvoda postale pouzdan partner francuskim i drugim stranim kompanijama, što je sve više proizvoda koje možemo da ponudimo i koji zadovoljavaju zahtevno francusko tržište. Primera radi, samo voće u Francusku izvozi oko 70 naših kompanija i najveći smo snabdevač Francuske zamrznutim voćem, prerađenom malinom, kupinom i višnjom.

Osim malina i guma za putnička vozila i motocikle, prošle godine smo najviše izvozili propilen, sedišta, delove za motorna vozila, cirkularne pumpe za grejne sisteme, automobile...

Kada je pre nekoliko godina nastao veliki debalans u razmeni sa Francuskom, zbog povlačenja Ju-es-stila iz smederevske Železare i naglog pada isporuka proizvoda od gvožđa i čelika (do tada činile četvrtinu našeg ukupnog izvoza u Francusku), jaz je nadomešten ekspanzivnijim izvozom osim voća, i tekstilnih proizvoda i obuće, proizvoda drvne industrije, automobila... To su, uz poljoprivredno-prehrambenu industriju i IKT, ključni sektori za povećanje izvoza i smanjenje trgovinskog deficita.

Svesni smo da francusko tržište sa 65 miliona potrošača, kao deo tržišta Evropske unije, pruža velike mogućnosti našim izvoznicima. Privredna komora Srbije, u sklopu procesa internacionalizacije i podrške izvoznoj orijentaciji domaće privrede, kontinuirano pomaže naše kompanije u izlasku na francusko tržište i uspostavljanje poslovne saradnje sa kompanijama iz Francuske. U našoj organizaciji srpski privrednici su tradicionalno prisutni na SIAL-u, najvećem sajmu prehrambene industrije u EU. Ove godine smo, između ostalog, imali sastanke srpskih proizvođača obuće sa menadžmentom trgovinskog lanca Auchan, a sada sa Francuskom agencijom za investicionu saradnju „Business France“ organizujemo odlazak srpskih privrednika na konferenciju i B2B sastanke sa francuskim kompanijama, koji će se održati sredinom septembra u Parizu. Šansa srpskih preduzeća je u pove-

18

FRANCUSKO - SRPSKA EKONOMSKA SARADNJA

zivanju sa izuzetno jakom prehrambenom, metaloprerađivačkom, hemijskom i farmaceutskom industrijom Francuske, u uključivanju naših dobavljača u njihove proizvodne i prodajne lance, što bi nam otvorilo nove izvozne kanale, ka Francuskoj, ali i drugim tradicionalnim francuskim tržištima.

■ Posle nekoliko godina smanjenih investicija iz Francuske ponovo beležimo interesovanje francuskih kompanija za ulaganje u Srbiju? Šta mi možemo da im ponudimo i koji su

menu, reinvestirale značajna sredstva, godinama su na listama najuspešnijih firmi koje posluju u Srbiji ili najvećih izvoznika iz Srbije. I bile najbolja su preporuka novim ulagačima. U Srbiji su danas i „Bongren“, i „Laktalis“, i „Le Belije“, i „Streit nova“, i „Mekaplast“, i „Lor“, i „Šnajder elektrik“….

Kompanije koje već rade ovde stalno proširuju kapacitete, a krenuo je i talas novih investicija, poput „Hačinsonove“ fabrike u Rumi, koja već planira nova ulaganja.

Mogućnosti i interesovanje za nove francuske investicije postoje u gotovo svim sektorima – od poljoprivrede, odnosno celog lanca agrobiznisa, preko industrije auto-delova, elektromašinogradnje, energetike i zaštite životne sredine, posebno u delu obnovljivih izvora energije i infrastrukture, pa sve do informaciono-komunikacionih tehnologija.

Mnogi projekti su odmakli od najave u medijima: za mnoge postoje potpisani sporazumi, memorandumi, vode se pregovori, za neke investicije već su opredeljeni državni podsticaji. Saradnja se može realizovati kroz različite vidove i forme investiranja – od grinflid projekata, preko učešća u privatizaciji, zajedničkih ulaganja do javno-privatnog partnerstva i koncesija u realizaciji velikih i manjih infrastrukturnih i drugih projekta, u čemu su francusko iskustvo i ekpertiza posebno dragoceni.

Ono što Srbija danas nudi investito-

Mogućnosti i interesovanje za nove francuske investicije postoje u gotovo svim sektorima – od celog lanca agrobiznisa, preko industrije auto-delova, elektromašinogradnje, energetike i zaštite životne sredine, pa sve do informaciono-komunikacionih tehnologija sektori posebno interesantni potencijalnim investitorima iz Francuske?

– U Srbiji danas posluje više od 90 francuskih kompanija, koje prema domaćim izvorima zapošljavaju oko 11.000 radnika, od čega 55 odsto u industriji.

Polovina od dvadeset najvećih francuskih investicionih projekata kod nas realizovana je u automobilskoj, odnosno industriji auto-delova.

Francuske kompanije poput „Mišlena“, „Lafarža“ ili „Tarketa“, među prvima su došle u Srbiju, uložile pojedinačno velike investicije, u međuvre-

rima jeste ojačana makroekonomska, uz političku stabilnost i napredak u procesu evropskih integracija, unapređeni regulatorni okvir i poslovna klima, povećana predvidivost poslovanja, smanjeni rizici, poboljšan kreditni rejting, mogućnost značajnih državnih finansijskih i drugih podsticaja ulagačima...

Sve to nas je, po nezavisnim ocenama i analizama, učinilo jednom od pet najatraktivnijih destinacija za strane direktne investicije u Evropi i to francuski investitori i međunarodna poslovna zajednica već prepoznaju. ■

INTERVJU

Važna karika u lancu aviosaobraćaja VLADIMIR TRIFUNOVIĆ Direktor, Sky Partner

Povećanje broja letova i putnika na našem najvećem međunarodnom Aerodormu „Nikola Tesla“ svakako je pozitivno uticalo, posredno i neposredno, na ukupno poslovanje kompanije Sky Partner SKY PARTNER je jedan od pobednika na nacionalnom tenderu za pružanje usluga opsluživanja aviona na beogradskom Aerodromu „Nikola Tesla“. Reč je o bitnoj kariki, čiji profesionalci brinu o efikasnosti prilikom opsluživanja aviona, pouzdanosti, pravovremenoj reakciji, ali pre svega o bezbednosti putnika i letilica.

■ Koliko je povećanje broja letova i putnika na Aerodromu „Nikola Tesla“, uticalo na vaše poslovanje u poslednjih godinu dana?

– Naša investicija u proširenje kapaciteta upravo je i nastala iz vere u ekspanziju broja putnika kao direktne posledice poslovanja i širenja naše nacionalne avio-kompanije „Air Srbija“.

Pokazalo se da smo doneli racionalne poslovne odluke, a našoj strategiji pozicioniranja na srpskom tržištu dodata je jo[ jedna dimentyija .

Kao jedan od pobednika nacionalnog tendera za pružaoce usluga opsluživanja aviona na beogradskom aerodromu, svaka vest o uspešnom poslovanju Aerodroma predstavlja nam, pored lične i patriotske satisfakcije, jasan input kako i kojim tempom naš biznis ide dalje. Zasad mogu potvrditi da smo izraziti optimisti.

■ Kako se snalazite u okolnostima kad su sve izraženiiji zahtevi

avio-kompanija za povećanjem efikasnosti, što automatski znači da avioni treba da budu što više u vazduhu, a što manje na zemlji?

– U pravu ste, to je jedan od osnovnih postulata funkcionisanja avio-kompanija. Avion na zemlji je preskup i to stvara pozitivan pritisak kako na avio-kompaniju, tako i na prateće službe.

Kao prateća služba i jako bitna karika u tom lancu, „Sky Partner“ mora biti bezbedan, efikasan i brz na zemlji kao opslužitelj aviona i pouzdan, pravovremen i uvek dostupan kao planer ispravnog raspoređivanja tereta unutar putničkih letelica.

Naš posao je definicija dinamičnog. Klijenti ne trpe greške, nemaju

■ Ako apstrahujemo vanaerodromske aktivnosti, koliko vremena imate da obavite poslove između dva leta i šta su najvažniji poslovi koje vaša služba mora da uradi?

– Takozvano turn-around vreme, tj. vremenski period nakon kojeg letelica po sletanju mora biti prihvaćena, pregledana, očišćena i ponovno snabdevena poželjno je da bude što kraće i zavisi kako od tipa avio-kompanije, tako do tipa leta.

Nacionalne i veće avio-kompanije to urade za sat vremena, niskotarifne imaju zahteve da se taj posao obavi znatno kraće jer gledaju da iscede svaki minut iz ukupnih operacija letelice. Neretko su upravo niskotarifni

Naša investicija u proširenje kapaciteta upravo je i nastala iz vere u ekspanziju broja putnika kao direktne posledice poslovanja i širenja naše nacionalne avio-kompanije „Air Srbija“ razumevanja za razlike u vremenskim zonama i jednostavno smo podjednak partner u lancu avio-saobraćaja koji retko sme da se prekine.

Uostalom, kao putnici znate kako to dramatično može biti. Niko ne voli kada avioni kasne. Putnici se nerviraju, avio-kompanije gube pare. Mi smo zato tu da im damo garanciju raspoloživosti u našem delokrugu rada.

prevoznici ti koji prilikom pregovora sa aerodromima najviše pažnje i polažu na ovaj segment i to je kompetitivna prednost koja odlučuje.

Naša kompanija je upravo započela svoje aktivnosti u zemaljskom opsluživanju u Srbiji 16. juna sa prvim klijentom WizzAirom, jednom od najvećih niskotarifnih avio-kompanija. Njihovi zahtevi su precizni,

standarde i kvalitet već posedujemo, tako da je u pitanju prirodno partnerstvo za koje se nadamo da će dugo trajati. To će biti samo prvi od novih klijenata sa kojima smo trenutno u pregovorima.

■ Da li je vaša delatnost pod većim pritiskom, uvođenjem posebnih mera obezbeđenja na svim aerodromima, pa i na beogradskom?

– Ne toliko. Kao registrovani handler mi smo morali da prođemo opsežnu proceduru sertifikacije koja u sebi podrazumeva i razne aspekte bezbednosti.

Mi se, jednostavnije rečeno, svakodnevno nalazimo na platformi, pored putničkih letelica i kao i sve aerodromske službe morali smo da za to budemo posebno obučeni, provereni i na kraju odobreni.

Nama je mentalitet drastičnog povećanja kontrola i procedura vezanih za bezbednost blizak i postao deo nas samih. Kao i drugi radnici na aerodormu na to smo se navikli. Kao profesionalci te korake apsolutno podržavamo, a kao putnici uvek imamo razumevanja za naše kolege, čak i kada to znači kašnjenje u poletanju ili sletanju.

Jer u vremenu u kojem živimo brzina i efikasnost prevoza nisu jedini zahtevani parametri – tu je i onaj najbitniji, bezbednost. ■

FRANCUSKO - SRPSKA EKONOMSKA SARADNJA

19

INTERVJU

Francuski interes za Balkan počinje u Srbiji Srbija je glavni partner Francuske na Zapadnom Balkanu i kao takva privukla je polovinu ukupnih francuskih investicija u regionu. Poznajući tržište dveju zemalja i potencijal saradnje koje bi one mogle ostvariti, smatramo da bi se ta razmena mogla odvijati mnogo intenzivnije. Želimo da vidimo mnogo više francuskih firmi u Srbiji

DRAGOLJUB DAMLJANOVIĆ

Predsednik, Francusko-srpska privredna komora OD POČETKA ove godine Francusko-srpska privredna komora intenzivno sarađuje sa francuskom državnom agencijom za promociju izvoza Business France, sa ciljem da zajednički rade na dolasku francuskih kompanija u Srbiju. To je samo jedna od brojnih aktivnosti Komore o kojoj smo razgovarali sa Dragoljubom Damljanovićem, predsednikom, Francusko – srpske privredne komore.

■ Šta će biti vaši prioriteti u radu Francusko-srpske privredne komore u narednom periodu?

– Upravni odbor naše Komore je pažljivo analizirao dosadašnje rezultate rada Komore i, oslanjajući se na njih, definisao naše ciljeve za naredni period. Naš prioritet će u narednom periodu biti veće otvaranje ka francuskom tržištu, što znači i veće prisustvo Komore na, za nas, važnim poslovnim događajima u Francuskoj.

Na ovaj način zapravo želimo da idemo u susret francuskim preduzećima i da im predstavimo potencijale lokalnog tržišta.

20

FRANCUSKO - SRPSKA EKONOMSKA SARADNJA

Pred nama je nekoliko važnih susreta koja treba da unaprede našu privrednu saradnju - prvi je Konferencija posvećena zemljama Zapadnog Balkana, koja je već održana u Parizu 4. jula, u okviru koje će se održati poslovni susreti firmi u organizaciji Business France i Francusko-srpske privredne komore. Na ovom poslovnom forumu učestvovali su ministri privrede regiona sa predstavnicima Evropske unije i evropskih finansijskih institucija, a razgovarali o reformama i poslovnoj klimi, projektnom finansiranju, saobraćaju i infrastrukturi, energiji i životnoj sredini i digitalnom dobu. Na Forumu su učestvovala i preduzeća, a naša komora je zadužena da im pruži precizne informacije o našem tržištu i operativnu podršku.

Drugi važan događaj, takođe u organizaciji Business France i Komore, jeste Dan Srbije u Parizu koji će se održati 15. septembra, a čiji je cilj razvoj bilateralnih ekonomskih odnosa.

Sa druge strane, intenziviraćemo saradnju sa svim srpskim preduzećima koja

imaju potencijal za izvoz ka Francuskoj ili su zainteresovana da ostvare saradnju sa francuskim kompanijama, tako što ćemo im nuditi umrežavanje sa članovima Komore, a kroz različite aktivnosti i podržati njihov eventualni izlazak na francusko tržište.

■ Koliko vas povećana privredna razmena zabeležena u 2015. čini optimistom kada je u pitanju dalja ekonomska saradnja?

– Naravno, svedoci smo da se po pitanju francusko-srpske ekonomske razmene, stvari kreću uzlaznom putanjom. U 2015. godini ta razmena je povećana za 20% u odnosu na godinu pre, a u poređenju sa 2009. godinom odnosi su dva puta intenzivniji.

Francuska je danas 9. na listi dobavljača, a 10. na listi srpskih klijenata. Međutim, poznajući tržište dveju zemalja i potencijal saradnje koje bi one mogle ostvariti, i dalje mislimo da bi se ta razmena mogla odvijati mnogo intenzivnije. Želimo da vidimo mnogo više francuskih firmi u Srbiji.

SARADNJA

POTENCIJAL TRŽIŠTA

Poznajući tržište dveju zemalja i potencijal saradnje koje bi one mogle ostvariti, i dalje mislimo da bi se ta razmena mogla odvijati mnogo intenzivnije

Srbija ponovo zauzima neku vrstu liderske pozicije na ovom tržištu, što zbog svog geografskog položaja u odnosu na ostale zemlje Balkana, što zbog realnog potencijala ovog tržišta

■ Da li se francuske kompanije potencijalni investitori prvenstveno fokusiraju na pojedinačne zemlje ili na Zapadni Balkan kao celinu?

– Naše iskustvo govori da se, kada je u pitanju regija Balkana, Francuzi interesuju za Srbiju kao polaznu tačku. Zaista, Srbija ponovo zauzima neku vrstu liderske pozicije na ovom tržištu, što zbog svog geografskog položaja u odnosu na ostale zemlje Balkana, što zbog realnog potencijala ovog tržišta, a ne treba zanemariti ni mere srpske Vlade za privlačenje stranih investicija, povoljne fiskalne uslove, relativno niske troškove poslovanja, izuzetno kompetentnu radnu snagu itd. Sve ovo potvrđuje i statistika: na Zapadnom Balkanu Srbija je glavni partner Francuske, ispred Hrvatske koja je članica Evropske unije, i kao takva apsorbuje polovinu francuskih investicija ka zemljama u regionu.

To je podatak koji dosta govori o potencijalu srpske ekonomije i nešto što bismo morali da iskoristimo za njen razvoj.

francuski pristup menadžmentu?

– Posle dvanaest godina iskustva u „Schneider-Electric“-u, velikoj multinacionalnoj kompaniji, mogu da kažem da je ono što izdvaja francuski pristup poslu - prava mera između jasnih kompanijskih principa organizovanja poslovanja na nekoj teritoriji i davanja dovoljnog stepena slobode lokalnim organizacijama.

■ Da li Srbija sebe dovoljno promoviše kao zemlju sa kvalitetnom i obu-

STRATEŠKO PARTNERSTVO

Francuska i Srbija imaju potpisan ugovor o strateškom partnerstvu koji je jasno precizirao oblasti za koje su Francuzi zainteresovani i gde bi njihova ekspertiza bila izuzetno značajna i korisna Srbiji

■ Već 12 godina ste na rukovodećim pozicijama u „Schneider Electric“. Da li postoji nešto što je karakterističan

■ Gde vidite najveći prostor za nove investicije francuskih kompanija?

– Francuska i Srbija imaju potpisan ugovor o strateškom partnerstvu koji

■ Zašto su francuske kompanije vrlo oprezne pri ulasku na srpsko tržište?

– To je prosto u prirodi francuskog biznisa, nisu spremni previše da rizikuju. Ovde posebno mislim na mala i srednja preduzeća, jer su u tom smislu opreznija nego recimo nemačka ili italijanska mala i srednja preduzeća koja su bila preduzimljivija u dolasku na srpsko

Na nama je da iskoristimo to što već prisutni francuski investitori imaju pozitivnu sliku o poslovanju u Srbiji jer njihova preporuka izuzetno znači onim francuskim preduzećima koja razmišljaju o ulasku na ovo tržište čenom radnom snagom, ili francuski investitori koji tek razmišljaju o Srbiji dolaze sa nekakvim drugačijim očekivanjima?

– Mislim da svakako treba uložiti dodatne napore u promociju Srbije kao poželjne destinacije za investicije i znati naglasiti koje su to jake strane našeg poslovnog ambijenta. Istovremeno treba da iskoristimo i to što već prisutni francuski investitori imaju pozitivnu sliku o poslovanju u Srbiji jer njihova preporuka izuzetno znači onim francuskim preduzećima koja razmišljaju o ulasku na ovo tržište.

saradnji upravo sa ciljem da zajednički radimo na dolasku francuskih kompanija u Srbiju, u više navrata je slala saradnike za različite sektore u zemlje regiona kako bi istražila potencijale tržišta i programirala aktivnosti za narednu godinu.

tržište. U tim ocenama ipak treba biti pažljiv i uzeti u obzir više faktora. Prvi je strukturni faktor, naime, Francuska je izuzetno veliko tržište, reč je o jednoj od najvećih evropskih ekonomija sa značajnim brojem velikih grupacija, a koja sa druge strane nema toliko veliki broj malih i srednjih preduzeća sa velikim kapacitetom za izvoz. Takođe, preduzeća se pre svega interesuju za bliska tržišta: Nemačku, Belgiju i Veliku Britaniju. Francuska vlada, koja je uvela niz ekonomskih mera za podsticanje izvoza, posebno se usredsredila na izvoz malih i srednjih preduzeća, što je, opet, naša šansa. S time u vezi, od početka godine, francuska državna agencija za promociju izvoza Business France, sa kojom smo potpisali memorandum o

je jasno precizirao oblasti za koje su Francuzi zainteresovani i gde bi njihova ekspertiza bila izuzetno značajna i korisna Srbiji – tu pre svega mislim na oblast infrastrukture, u javno-privatnim partnerstvima, razvoju industrije, IT tehnologijama, poljoprivredi (podsetimo da je Francuska drugi po veličini investitor u Vojvodini).

■ Koliko ste zadovoljni saradnjom sa srpskim institucijama i njihovom otvorenošću za inicijative privrednih udruženja?

– Naša saradnja sa srpskim institucijama je izvanredna od samog osnivanja Komore, zaista smo zadovoljni odnosima sa predstavnicima vlasti i svih državnih institucija sa kojima sarađujemo na svakodnevnom nivou. Kroz aktivnosti i inicijative koje pokrećemo oni svojim angažovanjem pokazuju otvorenost za saradnju sa francuskim privrednicima, a istovremeno i spremnost da podrže svoja srpska preduzeća na putu ka francuskom tržištu. ■ FRANCUSKO - SRPSKA EKONOMSKA SARADNJA

21

INTERVJU

Veći ekonomski rast - veća kreditna aktivnost Pozitivan ekonomski rast i priliv stranih investicija predstavljaju prvi preduslov za porast kreditne tražnje privrede i stanovništva. Naša banka se trudi da svojom ponudom i modernim tehnološkim rešenjima podrži ovaj trend i odgovori na potrebe klijenata

MARIJA RUSEVA

Predsednica Izvršnog Odbora Sosijete Ženeral banke

NAJBOLJI LEK za porast kreditne aktivnosti su povoljni privredni ambijent i konstatno unapređenje poslovne klime i zato je važno da Vlada nastavi sa implementiranjem reformi, kaže Marija Ruseva, predsednica Izvršnog odbora Sosijete Ženeral banke.

■ Kako ocenjujete ukupnu ekonomsku klimu u Srbiji?

– Poslujemo u prilično kompleksnom okruženju sa mnogobrojnim izazovima, ali ako pogledamo celokupnu situaciju u zemlji, možemo da kažemo da se ekonomsko okruženje polako poboljšava. Na ovaj blagi oporavak ukazuje i podatak o rastu BDP-a u prvom kvartalu ove godine. Čak i očekivan sporiji rast u prošloj godini, čiji smo bili svedoci i koji je došao u trenutku kada je Vlada Srbije propisala značajnije smanjenje troškova, pokazao je da je privatni sektor relativno zdrav.

Takođe, i strane investicije su prevazišle naša prvobitna očekivanja, što je još jedan pozitivan signal. Očekujemo da će se

22

FRANCUSKO - SRPSKA EKONOMSKA SARADNJA

takav trend nastaviti i da će u ovoj godini biti ostvaren rast oko 2,5 odsto.

Samo stabilan, predvidiv i fleksibilan privredni ambijent može da motiviše poslovno okruženje da planira i sprovodi nove projekte, koje bi trebalo da ohrabre kontinuirane reforme, a koje su osnovna podloga za dalji napredak. To podrazumeva nastavak rada na smanjenju birokratije i administrativnih opterećenja, poboljšanju efikasnosti i bržem implementiranju reformi.

■ Da li je oporavak industrije i blagi rast kupovne moći stanovništva doneo i veću bankarsku aktivnost na tržištu?

– Pre svega, bankarski sektor je ogledalo aktivnosti u poslovnom okruženju. Naš je posao da podržimo privredu i stanovništvo u realizaciji njihovih projekata i planova, a za to je neophodan zdrav privredni ambijent. Svaki pozitivan ekonomski pomak utiče i na rast kreditne tražnje.

Optimizam i stabilnost su preduslovi za zaduživanje jer ljudi moraju da se osećaju sigurno kako bi doneli odluku da uzmu kredit. To važi i za privredu i za stanovništvo. Možemo reći da zaduživanje fizičkih lica raste na stabilnim osnovama, što je najverovatnije u vezi sa porastom broja zaposlenosti, relativno većim zaradama u privatnom sektoru, nižim kamatnim stopama i boljom atmosferom. Ipak, kod korporativnog sektora postoji prostor za unapređenje kada je u pitanju kreditira-

nje, a ako uzmemo u obzir trend smanjenja kamatnih stopa i pozitivne izglede za privredni oporavak, moguće je očekivati i porast investicione aktivnosti i tražnje.

■ Da li smo danas bliži postepenom rasterećenju bankarskog sistema od loših kredita u odnosu na vrhunac krize ili je, ukupno gledano, ekonomija još slaba?

– Kao što sam pomenula, ekonomski rast se poboljšava i mi očekujemo nastavak tog trenda. A nema boljeg leka za loše zajmove od ekonomije koja se razvija, a to znači niža stopa inflacije i stabilan devizni kurs.

Takođe, svi igrači na tržištu moraju da se prilagode promenama na tržištu, a to je moguće samo uz uvođenje inovacija. To važi i za bankarski sektor. Za nas je inovacija jedna od ključnih vrednosti kojoj smo vrlo posvećeni. Moramo da budemo agilni i spremni da se konstantno menjamo. Kada su u pitanju veliki sistemi, to nije lako, ali je neophodno kako bi izašli u susret pojedinačnim potrebama klijenata. Okruženje se menja i moramo da brzo odgovorimo na promene, ali i da se menjamo unutar sebe.

Rezultat takvih promena su zadovoljni klijenti koji nas ohrabruju i motivišu da zajedno napredujemo.

■ Prošle godine ste prvi u Srbiji predstavili onlajn ekspozituru? Kakve su reakcije klijenata i kako vidite dalji razvoj biznisa u digitalnoj eri?

– Omogućili smo klijentima novi, napredni servis u elektronskom bankarstvu putem koga oni mogu svoje finansijske poslove obavljati i van radnog vremena ekspozitura i u potpunosti onlajn. Ukoliko žele, dostupna im je i pomoć naših bankara sa kojima mogu takođe komunicirati putem video-poziva. Digitalna platforma naše banke je po prvi put u Srbiji u finansijski sektor uvela korišćenje digitalnog potpisa, što predstavlja veliki korak u unapređenju pre svega korisničkog iskustva, ali i celokupnog elektronskog poslovanja u zemlji. Naša onlajn ekspozitura u prvih šest meseci beleži učešće do 30 odsto u ukupnoj realizaciji svih dostupnih proizvoda i usluga u okviru ove platforme, a broj korisnika konstantno raste, i veoma smo zadovoljni ovim podacima.

Generalno, tehnološke inovacije i digitalizacija poslovanja predstavljaju svetski trend koji prate i domaći učesnici na tržištu. Razvoj tehnologije omogućava i drugim igračima, koji nisu prioritetno pružaoci finansijskih usluga, da se uključe stvaranjem novih usluga u digitalnom okruženju. Zato veliki sistemi, poput banaka, moraju da se prilagode novonastalim promenama kako bi učinili svoje poslovanje fleksibilnijim i brže odgovorili na zahteve tržišta.

Sosijete Ženeral banka je prepoznala ovaj trend i nedavno započela strateško partnerstvo sa ICT Hubom, centrom za razvoj tehnološkog preduzetništva sa ciljem da podrži razvoj inovacija u Srbiji. Startapovima možemo ponuditi svoju ekspertizu, ali takođe i u saradnji sa njima razvijati sopstvena inovativna rešenja.

specifičnostima različitih delatnosti.

Primera radi, za mlade smo kreirali paket usluga Fluo, koji prati studente tokom školovanja i omogućava im, između ostalog, besplatno održavanje računa i subvencionisane kredite za finansiranje studija.

■ Koliko je u tom kontekstu za uspešno poslovanje banke danas važno da poznaje sve segmente tržišta i specifične potrebe klijenata?

– Biti blizu svojih klijenata, razumeti ih i na pravi način sagledati njihove potrebe za nas je ne samo strateško opredeljenje već sama srž našeg poslovanja. Želimo da klijentima pružimo stručnost, podršku i savete kako da planiraju, obavljaju i rešavaju finansijske poslove efikasno i u skladu sa svojim potrebama.

U radu sa stanovništvom naša segmentirana ponuda u fokus stavlja individualne potrebe klijenata, dok u privrednom sektoru ponude prilagođavamo

ali su vrlo podložna promenama na tržištu i zato im je potrebna konstantna podrška kako bi lakše obezbedili finansiranje svog poslovanja i poboljšali likvidnost.

Korišćenjem faktoringa, dobavljači imaju mogućnost da ranije i sigurnije naplate svoja potraživanja i time lakše prebrode probleme u poslovanju, isprate zahteve u pogledu rokova plaćanja i istovremeno se zaštite od kursnih rizika.

U okviru faktoringa razvijen je i poseban koncept finansiranja lanaca dobavljača, a reč je o aranžmanu banke sa preduzećima koja su dobavljači naših partnera i to je jedinstveni model koji smo ponudili na tržištu. Program se spro-

■ Mala i srednja preduzeća najviše pogađa problem naplate potraživanja. Na koji način ih Sosijete Ženeral banka podržava u obezbeđivanju likvidnih sredstava za nastavak poslovanja?

– Mala i srednja preduzeća su izuzetno značajna za razvoj privrede jedne zemlje,

vodi putem elektronske platforme koja u realnom vremenu omogućava pristup informacijama svim učesnicima – dobavljačima, kupcima i banci i za kratko vreme opslužuje veliki broj klijenata.

Ovaj inovativni program omogućava da se posle potpisivanja ugovora sa bankom dalje finansiraju bez dostavljanja bilo kakve dokumentacije, već to mogu brže i jednostavnije da obavljaju putem veb-aplikacije.

Sosijete Ženeral je na domaćem tržištu prepoznata kao banka koja konstantnim inovacijama i unapređenjem usluga želi da olakša poslovanje svojih klijenata, što im ova platforma zaista i omogućava.

■ Šta za banku znači nedavno priznanje „Euromoney“?

– Prestižno priznanje vodećeg svetskog finansijskog časopisa „Euromoney” potvrđuje snagu našeg strateškog opredeljenja da klijentima ponudimo ekspertizu i kvalitetnu uslugu u svim domenima poslovanja.

Nagrada za najbolju banku u dokumentarnom poslovanju i garancijama, rezultat je posvećenog

Digitalna platforma naše banke je po prvi put u Srbiji u finansijski sektor uvela korišćenje digitalnog potpisa, što predstavlja veliki korak u unapređenju pre svega korisničkog iskustva, ali i celokupnog elektronskog poslovanja u zemlji rada tima naših stručnjaka koji klijentima pružaju visoko profesionalnu uslugu konsaltinga, zahvaljujući velikom iskustvu u spoljnoj trgovini.

Dodatnu motivaciju za dalje unapređenje usluga dokumentarnog poslovanja predstavlja činjenica da je priznanje banci dodeljeno po izboru naših klijenata, koji se bave međunarodnim poslovanjem i žele da se obezbede dobrim garancijama.

U tom duhu ćemo i nastaviti da sprovodimo svoju poslovnu strategiju i da konstantno razvijamo tehnološka rešenja koja će pratiti trendove na međunarodnom finansijskom tržištu i unaprediti korisničko iskustvo naših klijenata. ■ FRANCUSKO - SRPSKA EKONOMSKA SARADNJA

23

INTERVJU

Evrointegracije privlače francuske investitore Francuska je trenutno 9. po redu investitor u Srbiji, a naše interne analize tržišta i redovni kontakti sa preduzećima u Francuskoj potvrđuju da se interesovanje za srpsko tržište povećalo od trenutka kada je Srbija postala kandidat za ulazak u EU, i taj trend konstantno raste

SANJA IVANIĆ

Generalna direktorka, Francusko-srpska privredna komora

FRANCUSKO-SRPSKA privredna komora je prva adresa u Srbiji za sva francuska preduzeća koja žele ovde da posluju, i kao takva nudi im podršku od samog početka njihovog poslovanja na ovom tržištu, kaže Sanja Ivanić, generalna direktorka Francusko-srpske privredne komore.

■ Koliko francuskih kompanija posluje danas na srpskom tržištu i kakav progres Srbija beleži u privlačenju francuskih investitora?

investitor u Srbiji je „Mišlen“ sa preduzećem „Tigar Tyres“ u Pirotu sa preko 3.100 zaposlenih i ukupnom investicijom od preko 370 miliona€. Slede banke Société Générale, Crédit Agricole, proizvodne kompanije poput „Tarketta“, „Lafargea“, preduzeća koja posluju u oblasti novih tehnologija kao „Schneider Electric“, „Atos“, veliki broj preduzeća koja posluju u agrobiznisu poput „Mlekoprodukta“ (Bongrain), „Somboleda“ (Lactalis), „Lesaffre“ itd.

Naše interne analize tržišta, te redov-

Dva za nas najvažnija događaja su Samit zemalja Zapadnog Balkana 4. jula, i Dan Srbije u septembru - oba u Parizu. Naša komora ima važnu ulogu na oba skupa na kojim promoviše poslovne potencijala regiona i Srbije i njihovo povezivanje sa francuskim kompanijama – U Srbiji posluje nešto preko 100 francuskih kompanija. Jedna od poslednjih važnih francuskih investicija je dolazak „Hačinsona“ koji je nedavno otvorio fabriku u Rumi i danas zapošljava oko 170 radnika. Najveći

24

FRANCUSKO - SRPSKA EKONOMSKA SARADNJA

ni kontakti sa preduzećima u Francuskoj, potvrđuju da se interesovanje za srpsko tržište povećalo od trenutka kada je Srbija postala kandidat za ulazak u EU, i taj trend konstantno raste.

■ Na koji način vaša komora pomaže francuskim kompanijama koje posluju na srpskom tržištu?

– Francusko-srpska privredna komora je, kao deo mreže Unije svih francuskih komora u inostranstvu i zvaničan partner državne francuske agencije za promociju izvoza Business France, prva adresa u Srbiji za sva francuska preduzeća koja žele ovde da posluju. Komora im nudi niz usluga za lakšu i bržu integraciju na tržište, od pružanja informacija o konkretnim tržišnim segmentima, zakonskoj regulaciji, potencijalnim partnerima, preko ispitivanja tržišta kroz identifikovanje partnera, distributera, dobavljača, organizaciju sastanaka, prevođenje, konsalting do usluga implementacije njihovog preduzeća u Srbiji. Preduzećima takođe nudimo i domicilijaciju (smeštaj) u našem poslovnom inkubatoru - tako je naprimer „Hačinson“ bio smešten u našoj Komori do otvaranja fabrike u Rumi. Svakako, dva najvažnija događaja ove godine će biti dva događaja u Parizu: Samit Zapadni Balkan 4. jula, gde ća naša komora biti angažovana u delu koji se tiče biznisa, u okvi-

ru Poslovnog foruma koji prati samit, i Dan Srbije u septembru, posvećen bilateralnoj saradnji Francuske i Srbije, tokom kojeg će naša Komora imati važnu ulogu u promociji Srbije i njenih privrednih potencijala francuskim kompanijama.

■ Šta su bile glavne aktivnosti komore u prethodnom periodu?

– Francusko-srpska privredna komora je vrlo aktivna, organizuje veliki broj događaja i aktivnosti, kako za preduzeća članice u Srbiji i partnere, tako i kada je reč o uslugama komercijalne podrške koju pružamo preduzećima iz Francuske.

Kada je u pitanju saradnja sa institucijama, izdvojila bih vrlo zanimljiv radni ručak koji smo održali sa guvernerkom Narodne banke Srbije Jorgovankom Tabaković i našim članovima. Solidnost bankarskog sistema u Srbiji je tema koja nam je posebno važna, naročito zbog toga što su francuski bankari bili među prvim investitorima koji su došli u Srbiju i do danas izgradili stabilno poslovanje i odličnu reputaciju. Za razliku od bankara, u sektor osiguranja Francuzi su došli nešto kasnije, ali zato su očekivanja od njih velika, posebno zbog toga što tržište osiguranja ima značajan potencijal.

■ Koliko ste zadovoljni interesom srpskih kompanija za privrednu frankofoniju i u kojim gradovima u Srbiji ste naišli na najizraženije interesovanje na ovu temu?

– Po prvi put smo se ove godine bavili jezičkom strategijom, u zajedničkoj akciji koju smo organizovali sa Francuskim institutom u Srbiji, sa ciljem da podstaknemo debatu o tome koliko domaća preduzeća ulažu u razvoj jezičkih kompetencija za francuski jezik kod svojih zaposlenih i koliko je to važno. Moram priznati da je u privrednom okruženju ova inicijativa dočekana sa izvesnom dozom iznenađenja, ali to nam govori koliko je ova akcija korisna za podizanje svesti i da Komora, kao jedan od glavnih stožera francusko-srpske poslovne zajednice, ima odgovornost da takve teme pokreće.

■ Kako komora sarađuje sa drugim poslovnim udruženjima u Srbiji i regionu?

– Saradnja sa drugim privrednim komorama i poslovnim klubovima, i stranim i domaćim, za nas je veoma važna i po tom pitanju smo vrlo otvoreni za zajedničke aktivnosti. Prirodno ostvarujemo tesnu saradnju sa svim francuskim privrednim

komorama širom sveta, pa i u regionu.

Ove godine smo organizovali dva međunarodna Speed business meetinga, pa su naši članovi imali prilike da se sastanu sa preduzećima članicama francuskih privrednih komora iz Mađarske, Rumunije i Hrvatske. Takođe smo ostvarili saradnju sa Unijom privrednih komora Makedonije koja nam se obratila za podršku u osnivanju Francusko-makedonske privredne komore i njeno učlanjenje u Uniju francuskih privrednika komora. Imamo dobru saradnju i sa Privrednom komorom Srbije i Beograda, kao i lokalnim komorama u zemlji.

ekonomski pristup kao odgovor na klimatske promene i sve veću potražnju za resursima“. Pozvali smo studente da napišu esej na ovu temu, a zahvaljući sponzorima, kompanijama „Veolia“, „Schneider Electric“ i „Lafarge“, 24. juna ćemo dodeliti vredne novčane nagrade za tri najbolja rada : 1.500, 1.000 i 500 evra.

■ Šta su prioriteti Komore kada su u pitanju potrebe članica?

– Naša misija je animiranje francusko-srpske poslovne zajednice sa ciljem povećanja sinergije između preduzeća, zaštite njihovih poslovnih interesa, doprinosa tržišnoj

Koristim priliku da pozovem sve srpske kompanije koje nalaze interes da promovišu svoju poslovnu saradnju sa francuskim partnerima da nam se pridruže na Francuskoj nedelji u kojoj promovišemo francusku poslovnu ekspertizu i kulturu ■ Kakvu pomoć možete da ponudite srpskim kompanijama zainteresovanim za izvoz na francusko tržište?

– Kroz naše aktivnosti vezane za dovođenje francuskih firmi mi već pomažemo srpskim preduzećima u situacijama kada Francuzi traže dobavljače, distributere i partnere. Cilj nam je da u narednom periodu razvijemo podršku u obrnutom smeru, odnosno da pomažemo srpskim firmama da uđu na francusko tržište i povećaju izvoz.

■ Molim vas da nam kažete nešto detaljnije o Studentskoj nagradi CCIFS? – Ove godine smo, po šesti put, raspisali Studentsku nagradu, sa ciljem da motivišemo studente da se aktivno uključuju u teme vezane za održivi razvoj. Ovogodišnja tema je „Cirkularna ekonomija, novi

razmeni i promociji francusko-srpske poslovne ekspertize. Prioriteti naših članica na osnovu kojih planiramo aktivnosti su umrežavanje, uspostavljanje kontakata i razvoj biznisa. Događaji koje Francusko-srpska privredna komora organizuje za svoje članove zato su idealna prilika za preduzeća da budu prisutna i vidljiva na tržištu na relaciji Francuska-Srbija. Kao personifikacija ove misije, u drugoj polovini novembra nam predstoji Francuska nedelja tokom koje, kroz niz događaja, već tradicionalno, svake godine promovišemo francusku poslovnu ekspertizu i kulturu. Koristim priliku da pozovem da nam se u ovoj manifestaciji pridruže i sve srpske kompanije koje nalaze interes da promovišu svoju poslovnu saradnju sa francuskim partnerima.

Mogućnosti učestvovanja su brojne. ■ FRANCUSKO - SRPSKA EKONOMSKA SARADNJA

25

FRANCUSKO-SRPSKA PRIVREDNA KOMORA

Intenziviranje francusko-srpske ekonomske saradnje

GALA VEČE

Za svakog francuskog privrednika koji se interesuje za srpsko tržište Francusko-srpska privredna komora je prva adresa na kojoj će potražiti informacije. Pitanja na adresu Komore stižu svakodnevno, traže se informacije o zakonskim regulativama, carinskim propisima, kontakti potencijalnih partnera, studije tržišta ili opšte informacije o poslovnom ambijentu. U Komori navode da je, od kako je Srbija i zvanično započela pregovore o ulasku u Evropsku uniju, broj upita koji stižu od francuskih preduzeća udvostručen. Publikacija Komore „Uspeti u Srbiji“ na francuskom jeziku zato je idealan vodič za svako frankofono preduzeće koje želi da posluje u Srbiji FRANCUZI su među prvim investitorima došli u Srbiju nakon 2000. godine.

Preko 50 odsto ovih kompanija bavi se proizvodnjom, poput „Mišlena“ koji u svojoj filijali „Tigar Tyres“ u Pirotu zapošljava preko 3.000 radnika. „Lafarge“, svetski lider u proizvodnji cementa koji je otvorio Poslovni park u Beočinu, zapošljava 270

26

FRANCUSKO - SRPSKA EKONOMSKA SARADNJA

radnika. Francuski „Hačinson“ došao je u Srbiju prošle godine, a danas u njihovoj fabrici u Rumi već radi preko 170 ljudi.

Francuzi su prisutni i u sektoru energetike i voda (Schneider Electric, Total, Veolia, SADE), a poznato je i da su u Vojvodini među vodećim stranim investitorima, u poljoprivredno-prehrambenom sektoru

(Sladara Maltinex-Soufflet, Somboled-Lactalis, Mlekoprodukt-Bongrain, Lesaffre u Beogradu, Axereal, Sanders SH...). U sektoru bankarstva i osiguranja su i u Srbiji važni igrači na tržištu (Société Générale, Crédit Agricole, Findomestic BNP Paribas, AXA osiguranje....), a prisutne su i poznate francuske kompanije poput preduzeća

GALA GRAND PRIX ATALIAN

Atos, Alcatel-Lucent, L’Oréal, Sanofi, Renault...

Francuske kompanije u Srbiji ukupno zapošljavaju preko 10.000 ljudi, a poslednje izjave visokih francuskih zvaničnika koji su dolazili u Srbiju nagoveštavaju da bi u bliskoj budućnosti taj broj mogao značajno da se poveća.

Za svoje članove Komora organizuje velikih broj događaja tokom godine. Jedan od najatraktivnijih je Gala veče u junu mesecu kojem prisustvuje preko 200 zvanica, diplomata, privrednika i ličnosti iz javnog života. Ove godine gosti Komore imali su prilike da uživaju u programu na temu magije i iluzija. Tom prilikom Francusko-srpska privredna komora je uručila tri Grand Prix nagrade. Sedam kompanija članica je kandidovalo osam projekata, a glasanje je bilo organizovano preko veb-sajta Komore.

Grand Prix za Inovaciju osvojila je kompanija Atalian Global Services Mopex za projekat

PRIVREDNA FRANKOFONIJA

„i-Report“, veb-aplikaciju za kontrolu kvaliteta usluga, napravljenu specijalno za potrebe klijenata kompanije. U kategoriji Društveno-odgovornog poslovanja dobitnik je kompanija Coface za program sertifikacije malih i srednjih preduzeća i rezultate na polju njihovog umrežavanja i stvaranja tržišta sigurnijeg za poslovanje. Specijalnu Grand Prix nagradu za izuzetan doprinos razvoju bilateralnih odnosa sa Francuskom, Komora je uručila magazinu „Nedeljnik“ za sprsko izdanje „Le monde diplomatique“.

Drugi važan događaj je Francuska nedelja, tokom kojeg Komora takođe promoviše francuske proizvode, ekspertizu i kulturu, kroz niz aktivnosti. Ove godine će Francuska nedelja početi, kao i uvek, trećeg četvrtka u novembru, sa dočekom mladog francuskog vina Beaujolais nouveau. Za studente završnih godina i mlade kadrove će tokom tih sedam dana biti otvoren

Za svoje članove Komora organizuje velikih broj događaja tokom godine. Jedan od najatraktivnijih je Gala veče u junu mesecu kojem prisustvuje preko 200 zvanica, diplomata, privrednika i ličnosti iz javnog života

GENERALNA SKUPŠTINA

online sajam zapošljavanja na kojem učestvuju francuske kompanije. Pored toga, Komora priprema i druge aktivnosti za širu publiku.

U ponudi usluga za članove, ali i druge firme u Srbiji, Francusko-srpska privredna komora realizuje tematske radionice, seminare, edukacije i obuke za zaposlene. Ponuda je raznovrsna – od mekih veština (upravljanje timovima, upravljanje vremenom i stresom, obuke za poslovne asistente, javni nastup), preko treninga iz oblasti finansija (analiza finansijskih izveštaja, restrukturiranje preduzeća, upravljanje investicijama), IT veština (obuke za Miscrosoft Office, Google aplikacije za biznis), do savremenih obuka za upravljanje projektima i preduzetništvo koje Komora realizuje u saradnji sa stručnjacima iz Francuske, preko interneta.

Jednom mesečno članovi Komore se okupljaju u prostorijama jednog od preduzeća članova, što je idealna prilika, naročito za pridošlice, da predstave svoje poslovanje. Tako su od početka godine članove ugostili hotel Holiday Inn Express u Ruzveltovoj ulici, Atalian Global Services koji je kupio domaće preduzeće za održavanje poslovnih prostora Mopex i kompanija Lafarge koja je povela članove u obilazak cementare u Beočinu.

RADNI RUČAK SA GUVERNERKOM JORGOVANKOM TABAKOVIĆ

FRANCUSKO - SRPSKA EKONOMSKA SARADNJA

27

POSETA ČLANOVA LAFARŽU

Pored toga, u saradnji sa drugim komorama i poslovnim klubovima, CCIFS organizuje više Speed Business Meetinga tokom godine. Reč je o konceptu koji je Komora iz Francuske prva pokrenula u Srbiji i koji svaki put nailazi na veliki odziv preduzeća. Reč je o brzim poslovnim sastancima, svaki u trajanju od 10 minuta, što je prilika

MESEČNI SASTANAK U HOTELU HOLIDAY INN EXPRESS

vodstvom. Presednik Komore sada je Dragoljub Damljanović iz Schneider Electrica, a potpredsednik Eric Grasser iz Hit Auta.

Najavljuju da će u narednom periodu raditi na povećanju članova među srpskim preduzećima, upravo kako bi podstakli njihovu sinergiju sa francuskim kompanijama. Pored toga, strategija Komore je i veća vidljivost na

Jednom mesečno članovi Komore se okupljaju u prostorijama jednog od preduzeća članova, što je idealna prilika, naročito za pridošlice, da predstave svoje poslovanje za poslovne ljude da razmene što veći broj kontakata u kratkom vremenskom roku i kasnije nastave saradnju. Ove godine CCIFS je organizovala dva međunarodna Speed Business Meetinga, jedan sa francuskim privrednim komorama iz Mađarske i Rumunije, a drugi sa Francusko-hrvatskom privrednom komorom iz Zagreba.

Francusko-srpska privredna komora od marta meseca funkcioniše sa novim ruko-

francuskom tržištu, kroz prisustvo na B2B sastancima sa preduzećima u Francuskoj i na važnim privrednim i industrijskim sajmovima. U februaru ove godine Komora je u Pariz vodila predstavnike srpskog lanca supermarketa DIS na sastanke sa francuskim dobavljačima. Sličan događaj se planira uskoro u Beogradu u sektoru telekomunikacija. Prilike za razvoj biznisa su mnogobrojne – od aktuelnih projekata zaposleni u

Komori trenutno u Srbiji traže ekskluzivnog distributera za svetski poznatog proizvođača bazena, za jednu srpsku kompaniju u oblasti građevinarstva ispituju tržište građevinskog materijala i čelika u Francuskoj, promovišu srpske poljoprivredne proizvode...

Kada je reč o poljoprivredi, poznato je da su Francuzi u Vojvodini drugi po važnosti strani investitor. Zato Komora nije propustila da učestvuje na Međunarodnom sajmu poljoprivrede održanom u Novom Sadu. U saradnji sa Ekonomskim odeljenjem Ambasade Francuske i Crédit Agricole bankom, učestvovala je u organizaciji Seminara o korišćenju poljoprivredne mehanizacije u okviru zadruga. U okviru sajma je takođe, u saradnji sa agencijom Business France, organizovala B2B sastanke između francuskih preduzeća koji su posetili sajam i domaćih izlagača.

Najava međunarodnih događaja: Rad na razvoju bilateralnih odnosa nastaviće se u Parizu na Samitu zemalja zapadnog Balkana 4. jula, a zatim i 15. septembra na Danu Srbije u Parizu. ■

STUDENTSKA NAGRADA Francuska ekspertiza promoviše se i kroz tradicionalnu Studentsku nagradu u okviru koje Komora nagrađuje najbolje studentske eseje na zadatu temu iz oblasti održivog razvoja. Ove godine su podstakli mlade da razmišljaju o cirkularnoj ekonomiji, a tri najbolja rada osvojila su vrlo vredne novčane nagrade (1.500, 1.000 i 500 evra koje su omogućili članovi sponzori Veolia, Schneider Electric i Lafarge).

BOŽLE NUVO 2015.

28

FRANCUSKO - SRPSKA EKONOMSKA SARADNJA

INTERVJU

Kvalitet najvažniji standard!

BLAGOJA SLABEV

Generalni direktor, Somboled

Sa tradicijom dugom 80 godina, uz brojne međunarodno priznate sertifikate, i vrhunskim kvalitetom svojih proizvoda Somboled nastavlja da investira u unapređenje kvaliteta sirovog mleka na farmama sa kojima sarađuje, a time i u unapređenje ukupnog poslovanja OD 2007. GODINE, kada je francuska Lactalis grupa kupila Somboled, ova kompanija je od lokalne mlekare postala deo najveće svetske mlečne grupe, sa svim karakteristikama modernog, obučenog, tehnološki osposobljenog i uspešnog proizvođača.

■ Somboled već decenijama predstavlja jedan od najprepoznatljivijih brendova u Srbiji.

Koliko je ulazak u Lactalis grupu unapredio ukupno poslovanje kompanije?

– Ulazak u Lactalis grupu predstavlja prekretnicu u razvoju Somboleda iz nekoliko razloga. Somboled je od lokalne mlekare postao deo najveće svetske mlečne grupacije, a bogato iskustvo i znanje Lactalis grupe značajno su doprineli unapređenju celokupnog proizvodnog procesa. Tokom proteklih deset godina poslovanja u modernizaciju proizvodnje uloženo je 36,8 miliona evra, dok se gotovo milion evra svake godine investira u razvoj domaće sirovine. Zahvaljujući ovim investicijama, dodatno smo osavremenili rad na kvalitetu sirovine i time postigli najviši kvalitet sirovog mleka na farmama sa kojima sarađujemo.

Ujedno, uložena su značajna sredstva u kontrolu kvaliteta gotovih proizvoda, čime je ostvaren naš

primarni cilj da potrošačima obezbedimo ukusne, a što je najvažnije, zdrave i kvalitetne proizvode.

Lactalis Grupa je poznata po tome što neguje lokalne gastronomske specifičnosti zemalja u kojima posluje, dok je istovremeno okrenuta i novim trendovima u industriji i podsticanju inovacija. Poslovanje u okviru vodeće svetske mlečne grupacije omogućilo nam je da domaćim potrošačima ponudimo svetski

■ Standardizacija je danas termin koji se dosta koristi u procesu pridruživanja EU. Na kojim standardima počiva poslovanje Somboleda?

– Najvažniji standard na kojem počiva poslovanje Somboleda jeste kvalitet. Celokupan proizvodni asortiman Somboleda proizvodi se od najkvalitetnijeg mleka sa domaćih farmi. Održavanje najvišeg kvaliteta domaće sirovine za nas predstavlja imperativ, pa su tako investicije u primarnu proizvodnju, stručna i finansijska podrška kooperantima rezultirali i kvalitet-

Trgovinski sporazumi sa brojnim zemljama otvaraju vrata velikim svetskim tržištima, a Srbija svakako ima potencijal i kvalitet kojima može da odgovori i na evropske standarde poznate brendove mlečnih proizvoda i specijalitete drugih zemalja, ali istovremeno i da promovišemo potencijal Srbije u prehrambenoj proizvodnji širom sveta predstavljanjem tradicionalnih srpskih ukusa. Dodatno, zahvaljujući Lactalis grupi, Somboled je danas na tržištu Srbije prepoznat kao lider na polju inovacija u mlečnim proizvodima, na šta smo izuzetno ponosni.

nim proizvodnim asortimanom.

Ponosni smo što možemo da kažemo da više od polovine sirovog mleka sa domaćih farmi ispunjava najviše evropske standarde kvaliteta, kao i da je udeo mleka EU kvaliteta u konstantnom porastu.

Somboled svakodnevno sarađuje sa više od 1250 farmera sa kojima se trudimo da izgradimo partnerski odnos, tako da se uvek može-

mo pouzdati jedni u druge, stvoriti uslove za zajednički napredak i ostvarenje još boljih rezultata. Osim kvaliteta sirovine, kontrola kvaliteta proizvodnog procesa i kontrola kvaliteta gotovih proizvoda takođe predstavljaju ključne oblasti ulaganja. Potvrdu kvaliteta somborske mlekare svakako predstavljaju i brojni sertifikati, među kojima je najznačajniji HASAP, koji je svetski priznat pokazatelj kvaliteta proizvoda. Somboled je jedna od retkih mlekara koja poseduje dozvolu za izvoz na tržište Evropske unije, dozvolu za izvoz na tržište Ruske Federacije, kao i Halal sertifikat koji nam otvara dodatne mogućnosti za izvoz na Bliski istok.

■ Kako ocenjujete poslovno okruženje u Srbiji za razvoj prehrambene industrije i Somboleda, kao jednog od najvećih proizvođača mlečnih proizvoda?

– Srbija je jedna od najperspektivnijih zemalja u regionu u pogledu poljoprivredne proizvodnje. Odlikuju je veoma povoljan geografski položaj, prirodna bogatstva i obrazovana radna snaga, što je čini atraktivnom destinacijom za ulaganja. Takođe, trgovinski sporazumi sa brojnim zemljama otvaraju vrata velikim svetskim tržištima, a Srbija svakako ima potencijal i kvalitet kojima može odgovoriti i na evropske standarde. Kompanija Somboled daje svoj doprinos ostvarenju tog potencijala kontinuiranim ulaganjima u domaću proizvodnju i odgovornim poslovanjem na lokalnom tržištu. ■

FRANCUSKO - SRPSKA EKONOMSKA SARADNJA

29

INTERVJU

Misija približavanja Delimo ubeđenje da su kultura, kreativnost i inovacija - umetnička, društvena, ekološka najbolje ulaganje, smatra gospodin Kizen ŽAN-BATIST KIZEN

Direktor Francuskog instituta u Srbiji

FRANCUSKI INSTITUT u Srbiji, kao i ostalih 130 francuskih instituta i 920 alijansi u svetu, predstavlja kulturnu diplomatiju svoje zemlje u Srbiji. Naš sagovornik gospodin Žan-Batist Kizen vodi Francuski institut u Srbiji nepunu godinu. Ovo su njegova dosadašnja iskustva.

sa puno predanosti u tome podržava i srpska publika. Francuski institut se takođe nalazi u srcu francusko-srpskog mehanizma saradnje, kao i svih napora koji se ulažu kako bi se građanska društva naših dveju država približila. Isto tako doprinosi boljem upoznavanju (kako u Francuskoj, tako i u drugim evropskim zemljama) kulturne, intelektualne i civilne vitalnosti srpskog društva.

Zajedno sa drugim najbliskijim evropskim partnerima, u okviru EUNIC mreže, delimo ubeđenje da su kultura, kreativnost i inovacija - umetnička, društvena, ekološka - najbolje ulaganje i to svuda u Srbiji kao i u Evropi, kako bismo izgradili najbolju moguću budućnost na svojim prostorima.

■ Činjenica da je kultura najsigurniji put ka zbližavanju naroda i prevazilaženju suprotnosti među njima znači da je inostranim kulturnim institucijama nametnut zadatak i obaveza koji znatno prevazilaze okvire kulture. Molim vas za komentar.

U kulturi nema konkurencije, – Kultura zaista igra ključnu ulogu u društvenom životu, u izgradpostoje samo nova otkrića, nji nacionalnog identiteta, ali i u što je dobro odnosima među narodima. Neka dela, bilo da su iz književnosti, li■ Koliko misija Francuskog instituta kovne umetnosti ili arhitekture, govore zavisi od međudržavnih odnosa iznam iako su veoma udaljena od naše među naše dve države? izvorne kulture. Našu kulturnu prošlost – Od aprila 2011. godine Francuska i Srčini integracija sukcesivnih kompilacija bija su povezane Ugovorom o strateši to je čini bogatom. Francuski institut u kom partnerstvu koji se odnosi kako Srbiji, koji je kulturni i obrazovni operater Ambasade Francuske, uživa u svojoj na evropski put Srbije i politički dijalog misiji koja se sastoji u tome da u Srbiji tako i na ekonomsko, ali i kulturno i promoviše francusku kulturu u svakom obrazovno partnerstvo. Francuski institut u Srbiji nalazi se dakle u prvim redoobliku i konstatujem da ga verno i često

30

FRANCUSKO - SRPSKA EKONOMSKA SARADNJA

vima da bi ostvario neke od elemenata ovog partnerstva: podršku osavremenjivanju školskog obrazovanja i razvoju dvojezične nastave, jačanje veza sa Francuskom školom u Beogradu (koja od predškolskog nivoa pa do mature broji više od 500 učenika od kojih su dve trećine Srbi), čvršće partnerstvo sa univerzitetima i naučnim krugovima, doprinos razmišljanju o željenom pravcu razvoja profesionalnog obrazovanja (za srednjoškolce i studente)…

No, moram da podsetim da je kulturna razmena između Francuske i Srbije veoma duga i srećom se razvija takođe veoma spontano.

Naša saradnja jeste sastavni deo političke i institucionalne agende, ali dugoročno razvija takođe saradnju sa vaninstitucionalnim partnerima i lokalnim upravama (sa Pokrajinskom vladom Vojvodine, sa opštinama).

■ Srpsko-francusko prijateljstvo je vekovna tradicija. Kako je nastaviti u vremenu dominacije kultura sa engleskog govornog područja i u vremenu velike konkurencije kineske kulure?

– U kulturi nema konkurencije, postoje samo nova otkrića, što je dobro. Francuska kultura je posebno veoma otvorena prema drugim kulturama a o tome svedoče kulturni programi ponuđeni u Francuskoj, organizovanje sezona u znaku inostranih kultura, uspeh francuskih ustanova poput Muzeja Gijme, Muzeja prvobitnih umetnosti - Žak Širak, Instituta arapskog sveta... Francuska kultu-

ra se uopšte ne nalazi u defanzivi jer je njena snaga u bogatstvu, trajnosti, raznolikosti.

Na nama je da se trudimo da odgovorimo na očekivanja publike, a posebno mladih. Kultura se razvija i potrebno je izmeniti tu klasičnu ili starinsku sliku koju Francuska možda uživa. Potrebno je da promovišemo francusko-srpska partnerstva i otvorimo vrata svima koji se danas zalažu za inovacije u Srbiji, bilo da su, ili nisu, kulturni frankofonci ili frankofili, tako što ćemo podvući sličnosti među našim društvima.

Organizujemo zato u Mikser Houseu igranku za 14. jul kada će svi Beograđani moći da se provedu uz zvuke najbolje savremene francuske muzike (elektronske, šansona, popa i roka, world music), ali dajemo takođe podršku i mladim kulturnim menadžerima koji se uključuju u naše programe mentorstva.

Zalažemo se ujedno i za kulturnu i jezičku raznolikost preko istinitih partnerstava a ne u želji da samo izvezemo „mainstream“ kulturu ili svoju, „nacionalnu“ kulturu.

■ Na otvaranju ovogodišnje Frankofonije izjavili ste da su vam veliku pomoć u realizaciji tog festivala pružili partneri iz Srbije. Sa kojim institucijama najbolje sarađujete u Srbiji?

– Mesec mart je mesec Frankofonije i divna prilika da sarađujemo sa mnogobrojnim institucionalnim ili vaninstitucionalnim partnerima. Ove godine smo prvi put radili sa privrednim komorama Beograda, Niša i Novog Sada kako bismo sa preduzećima iz ta tri grada razgovarali o prednosti poznavanja francuskog jezika u poslovnom svetu. Nastavili smo da negujemo partnerstvo sa Galerijom Matice srpske (Novi Sad), sa Narodnom bibliotekom Srbije, sa Jugoslovenskom kinotekom, Domom omladine Beograda, kao i sa opštinama Kladovo i Niš, Univerzitetom u Kragujevcu, gimnazijama u Vrnjačkoj Banji i drugim mestima…

■ Nedavna izložba „Crteži na slobodi“ predstavljala je jasan stav vaše zemlje o veoma aktuelnoj temi

– slobodi mišljenja i izražavanja.

Kako ocenjujete slobodu izražavanja u srpskim medijima?

– Posebno smo privrženi programima koji prate medijski pluralizam u Srbiji, pa samim tim i novinskom crtežu, ali i vaspitanju dece u cilju kritičkog čitanja slika. Takođe smo u maju zvanično podržali izlaženje srpskog izdanja Monde Diplomatique. Izložba „Crteži na slobodi“ imala je poseban odjek s

Sadu. Koja vrsta programa i aktivnosti dominira u tim delovima Srbije?

– U Nišu i Novom Sadu nudimo slične usluge i partnerstva kao u Beogradu: kurseve francuskog, radionice za decu, materijalne i digitalne medijateke… a priređujemo brojne kulturne događaje u našim prostorima i van njih.

Mnogo radimo na tome da približimo kulturu što većem broju ljudi, pa u Nišu organizujemo Praznik muzike svakog 21. juna, a u Novom Sadu smo u maju ponovo učestvovali u Noći muzeja.

Zahvaljujući Francuskom filmskom karavanu, srednjoškolskom i studentskom pozorišnom festivalu, našim aktivnostima u cilju popularizacije nauke, organizovanju DELF ispita znanja francuskog u školama, prisutni smo u više od trideset gradova u Srbiji.

■ Koje programe Francuskog instituta biste izdvojili do kraja godine?

– Pripremamo vam puno iznenađenja tokom leta, posebno muzičkih – u Nišu i Novom Sadu – ali i likovnih, street art događaje u Beogradu i Nišu. Jesen će biti više posvećena naučnom obrazovanju i životnoj okolini kao i predstavljanju što širem auditorijumu onoga što nazivamo ozbiljnom muzikom.

Dozvolite nam da vas iznenadimo: pratite nas Potrebno je da promovišemo francuskona našem sajtu kao i na srpska partnerstva i otvorimo vrata svima društvenim mrežama – Fejsbuku i Tviteru. koji se danas zalažu za inovacije u Srbiji

obzirom na atentat koji je izvršen protiv nedeljnika Šarli Ebdo.

■ Francuski institut je tačka uzajamne komunikacije naše dve zemlje: zahvaljujući vama Srbija je imala priliku da vidi mnoge vaše svetski poznate autore i intelektualce, ali je i Francuska videla kreativne ljude iz Srbije. Šta francusku kulturu zanima iz naše zemlje?

– Na nama je da zaista budemo posrednici između naše dve zemlje i da pomognemo kako bi se srpska umetnička, kulturna i intelektualna scena bolje predstavila u Francuskoj. Te veze su posebno jake na polju stripa, cirkuskih umetnosti i savremene igre.

■ Osim u Beogradu, Francuski institut ima predstavništva i u Nišu i Novom

■ Šta vama lično prija u savremenoj kulturi Srbije - koje naslove knjiga, filmova, pozorišnih predstava biste izdvojili?

– Postepeno otkrivam srpsku kulturu u svim njenim aspektima, od ulične umetnosti do Divne Ljubojević, ponovo se vraćam filmovima Emira Kusturice, prikupljam knjige i nadam se da ću imati priliku da ih čitam ovog leta, a sa znatiželjom se spremam da otkrijem savremenu muziku i pozorište koji su mi još uvek nepoznati. Jedno je upoznati se sa kulturnom scenom slušajući o njenom bogatstvu, no potrebno je mnogo više vremena da biste potpuno uronili u nju, otišli dalje od površine i prolaznih stvari i otkrili njenu promenljivost, ponekad i električnost, kao i sjajnu, dubinsku dinamičnost. ■ Sonja Ćirić FRANCUSKO - SRPSKA EKONOMSKA SARADNJA

31

NATAŠA KOVAČEVIĆ , KOŠARKAŠICA

Moja francuska porodica U najtežim trenucima u mom životu otkrila sam i neke pozitivne stvari, pa i to da imam drugu domovinu – Francusku!

DO PRE tri godine 14. jul je za mene bio poznati datum iz istorije, priča koju smo učili u školi, o padu Bastilje, velikom danu u istoriji Francuske, ali i Evrope. Danas taj dan za mene ima poseban značaj, jer Francuska je postala moja druga domovina...

Sezona 2013/14. trebalo je da bude sezona moje velike afirmacije. Početkom leta 2013. preselila sam se iz Beograda u Đer (Mađarska) da bih započela internacionalnu karijeru.

Imala sam svega 19 godina, ali već dovoljno iskustva iz mlađih kategorija reprezentacije Srbije, kao i iz seniorskih timova Voždovca i Crvene zvezde. Stručnjaci su govorili da sam talentovana, da me čeka lepa budućnost. Godinu dana ranije osvojila sam bronzanu medalju s juniorkama Srbije. Šestog septembra 2013. odigrala sam prvu utakmicu za Đer, na kojoj sam proglašena za najbolju igračicu (MVP). Sutradan sam rekla mom ocu Vukašinu, koji je došao na nekoliko dana da mi pomogne da se snađem, da može da se vrati za Beograd i da dalje mogu sama.

Sedmog septembra ujutro krenuo je kući.

Kao što smo se dogovorili, ostavio mi je moju ljubimicu Donu, psa kojeg smo kupili nekoliko meseci ranije. Nekoliko časova kasnije autobus mog kluba Đera se prevrnuo na putu za Šopron. Trener Fuzi Akoš i tim menadžer Peter Tabodi su izgubili život. Meni je ampu-

32

FRANCUSKO - SRPSKA EKONOMSKA SARADNJA

tiran potkoleni deo leve noge. Odjednom se raspršilo sve: i devojački san o osamostaljenju i košarkaška ambicija da zaigram u Evroligi.

Dok sam ležala u bolnici u Đeru, čula sam za saopštenje Košarkaškog saveza Francuske (FFBB) koji mi je javno obećao pomoć. U tom trenutku nisam znala šta to znači. Ubrzo sam upoznala predsednika FFBB Jean-Pierre SIUTAT i direktora za međunarodne odnose FFBB Gorana Radonjića koji su rešili da se „ozbiljno“ umešaju u moj život. Čim sam izašla iz bolnice i vratila se u Srbiju, dobila sam poziv iz Pariza. Pitanje je bilo: kako bismo mogli da ti pomognemo, šta želiš?

Odgovorila sam: Ako može, ja bih da posetim EuroDisney u Parizu! I tako sam se uskoro našla u Francuskoj. Pariz me je očarao, svaki njegov kutak. Sena, Ajfelova kula, Trijumfalna kapija, Trokadero, Šanzelize... Dobila sam VIP ulaznice za EuroDisney u kojem sam provela čitav dan s mojom novom drugaricom Milicom. Bilo je ludo i nezaboravno, a u jednom trenutku i romantično (kad sam poljubila Mickey Mouse!). Upoznala sam i Tony PARKERA i Boris DIAW, dva sjajna košarkaša i čoveka. Nezaboravan trenutak! Jean-Pierre i Goran su imali još planova za mene...

Odlazak na preglede u Ministarstvu odbrane Francuske otvarao je nove vidike. Jean-Pierre je okrenuo telefon. Goran i ja smo uskoro bili na klinici. Ortoped Didier Azoulay i njegovi saradnici Francis Cazorla i Jeremie Kouvtanovitch su uradili sve neophodne testove za moju sportsku protezu. U tom trenutku nisam znala da je to zapravo bio prvi korak ka mom povratku na teren, ali kad sam se prvi put oslonila na tu čudesnu spravu (proizvođač Ossur sa Islanda), pomislila sam da je čudo ipak moguće...

Proleća 2014. godine, na Final-Eight EuroLeague Women u Jekaterinburgu, proglašena sam za FIBA Youth Ambassador! Nekoliko meseci kasnije, na jednom treningu u Parizu, pogađala sam koš s lakoćom. Nisam smela da izustim šta mi se vrzma po glavi...

Bila sam tih dana specijalni gost FFBB na utakmici L`Open LFB gde su me Jean-Pierre i Goran dočekali na centru igrališta sa dresom francuske reprezentacije s mojim prezimenom i buketom cveća. Naredne godine sam odigrala nekoliko minuta na revijalnoj utakmici u Angersu, u ekipi koju je vodila Marina Maljković. Igrala sam uz Milicu Dabović, Cemine Dumerc, Sandru Dijon, Emmeline Ndongue Isabelle Fijalkovski i ostale sjajne igračice.

Postigla sam dva poena. Dovoljno da budem sigurna da mogu opet da igram profesionalnu košarku. Ali, to je bila moja velika tajna...

Dakle, sve te lepe stvari, sva velika ohrabrenja, stizala su iz Francuske. Moje prijateljstvo sa Jean-Pierreom i Goranom postalo je toliko veliko da sam počela da ih doživljavam kao deo svoje porodice. Pored brata Ivana, mame Natalije (reprezentativka Jugoslavije, pobednik Kupa šampiona sa Crvenom zvezdom 1979), oca Vukašina i ostale rodbine, dobila sam još dva, da tako kažem, strica: Jean-Pierrea i Gorana! Sve ovo vreme oni nikada nisu hteli da kažu koliko je koštala moja sportska proteza, moja ulaznica za novu karijeru.

Konačno, u oktobru 2015, dok sam bila u Skoplju (Makedonija), u gostima kod moje prijateljice Branke Luković, poslala sam SMS poruku mom ocu Vukašinu: „Vraćam se na teren“! Mogao je samo da konstatuje da prelazim na viši nivo, jer zna kakva sam: kad nešto rešim, nema povratka.

Pošto sam već mesecima imala treninge s kondicionim trenerom Bogdanom Stanojkovićem, osećala sam se prilično samouvereno, mada ne sasvim spremno, jer sam imala nekoliko kilograma viška. Obavila sam razgovore s predsednikom Crvene zvezde Nebojšom Čovićem i njegovom suprugom Vesnom, zatim s trenerom Draganom Vukovićem. Odlučili smo da dan povratka bude 11. novembar i utakmica sa Studentom iz Niša na našem terenu u Basketlandu. Pet poena za 15 minuta nisu mogli da se mere sa osećajem koji sam imala te večeri. Jer košarka je moja velika lju-

bav, velika strast, misao s kojom odlazim na spavanje i s kojom se budim.

Krajem januara 2016. na centru igrališta opet smo bili Jean-Pierre, Goran, ja i buket cveća. Ovog puta u Beogradu. Došli su da mi požele sreću u mojoj novoj karijeri, zajedno s Nebojšom Čovićem i predsednikom Košarkaškog saveza Srbije (KSS) Draganom Đilasom, koji su mi takođe pomagali od prvog trenutka posle nereće, na čemu sam im veoma zahvalna.

Veče pre utakmice sačekala sam Jean-Pierrea na aerodromu „Nikola Tesla“, koji minut pre ponoći. Odvezla sam ga u hotel mojim „Peugeotom“ (kod mene valjda i kola moraju da budu francuska). U kolima iza nas bio je kamerman, drugim autom nas je pratila filmska ekipa. Rekla sam mu da jedna srpska producentska kuća snima film o francusko-srpskom prijateljstvu, da smo on i ja glavni junaci, zajedno s Hanri Hellom, prvim profesionalnim selektorom jugoslovenske

sekretarom FIBA Borislavom Stankovićem koji mi je nedavno ispričao mnogo lepih stvari o njemu. Pored ostalog i da ga je Hell redovno zvao i savetovao ga u kom smeru bi trebalo da ide jugoslovenska košarka. U to vreme Francuska je bila košarkaška sila, a Jugoslavija

GORAN RADONJIĆ (levo), NATAŠA i JEAN-PIERRE SIUTAT, predsednik Francuske košarkaške federacije

Moja Fondacija je ostala jedan od prioriteta. Kroz nju se trudim da izmamim osmeh na licima mladih ljudi, da im vratim ono što sam dobila od mojih francuskih prijatelja (srpske) košarkaške reprezentacije. Dugometražni dokumentarni film se zove „The Leap“ i prati zlatnu košarkašku nit u odnosima Francuske i Srbije od Hella do današnjih dana kada i ja postajem – što mi je velika čast – jedan od simbola tog prijateljstva...

Pre dva meseca opet sam bila u Francuskoj. Moja filmska ekipa (Cinnamon Production, reditelj Ivica Vidanović, scenario Aleksandar Miletić) krenula je na turneju. Nica, Kan, Pariz... U Nici sam prošetala preko Place Massena, na mestu gde je Henri Hell vodio reprezentaciju Jugoslavije u kvalifikacijama za Prvo svetsko prvenstvo, početkom 1950. godine. Hell, reprezentativac Francuske pre Drugog svetskog rata, jedini je trener koji je u isto vreme trenirao stubove srpske, jugoslovenske i evropske košarke: Boru Stankovića, Nebojšu Popovića, Radomira Šapera i Aleksandra Nikolića. Stanković i Nikolić su članovi Naismith Hall of Fame u Springfildu, dok su sva četvorica članovi FIBA Hall of Fame u Ženevi. Svi su uvek isticali da im je Henri Hell otvorio nove vidike dok je nekoliko puta boravio u Beogradu u periodu od 1948. do 1950.

Ne zaboravljaju ni čuvenog Robert BUSNELa, nekadašnjeg predsednika FIBA. Hell se posle vratio u Pariz u kojem je predavao u jednoj gimnaziji, ali je do kraja života održavao kontakte s počasnim generalnim

torom marketinga Raymond BAURIAUDom su takođe bili zanimljivi, kao i sa PR-om FFBB Fabrice CANETom i čovekom zaduženim za arhiv Daniel CHAMPSAURom koji mi je otkrio niz zanimljivih stvari o Hennri Hellu, zaboravljenom junaku srpske košarke. Pomislila sam

kako bi bilo dobro da na malom platou pored Ambasade Francuske u Beogradu, na uglu Rajićeve i Gračaničke ulice, podignemo spomenik Hellu, simbolu sportskog prijateljstva dveju zemalja. Odatle bi Hell gledao na Ambasadu Francuske i teren Osnovne škole Kralj Petar I,

Francuski reprezantativci TONI PARKER, NATAŠA i BORIS DIAO

početnik. Posle se to promenilo, pa su Francuzi učili od nas. Danas su te dve reprezentacije više od prijatelja, o čemu svedoče i poslednja dva susreta u pripremama za Olimpijske kvalifikacije za Rio. O odnosima dveju zemalja i da ne pričamo. O Prvom svetskom ratu i ostalim nitima koje nas vezuju.

Posle Nice i Kana produžili smo za Pariz, gde su mi Jean-Pierre i Goran priredili nova iznenađenja. Novi odlazak u EuroDisney i poseban tretman zahvaljujući Arnaud MESNARD-u i Celio CRISTINAi, pa novi obilazak Pariza. U FFBB su me opet toplo dočekali, svi, od prvog do šestog sprata. Trenuci sa direk-

u koju je 1923. godine stigla prva košarkaška lopta u Srbiju. Doneo ju je Amerikanac Vilijam Vajland koji je, kao i lopta, doputovao iz Pariza.

Po povratku u Beograd, pored prikupljanja svih dozvola za Hellov spomenik, sačekale su me nove obaveze. Sezona se tek bila završila i utihnuo je eho slavlja zbog trofeja u Kupu Srbije (u prvenstvu smo stigle do finala). Nastavila sam da spremam ispite na dva fakulteta: Fakultetu za sport Union Nikola Tesla (smer sportski menadžer) i Univerzitetu Singidunum (turizam). Moja Fondacija je ostala jedan od prioriteta. Kroz nju se trudim da izmamim osmeh na licima mladih ljudi, da im vratim ono što sam dobila od mojih francuskih prijatelja... ■ FRANCUSKO - SRPSKA EKONOMSKA SARADNJA

33

I STO R I JA: P O Č E C I F R A N C U SKO-S R P SK I H D I P LO MAT S K I H O D N O SA

Diplomatski mozaik dug 177 godina Kao velika sila Francuska je kroz istoriju imala dominantnu ulogu u kreiranju francusko-srpskih odnosa, posebno od sredine devetnaestog do sredine dvadesetog veka. Prvi diplomatski predstavnik Francuske stigao je u Srbiju 1834. Francuska je bila zainteresovana da u Srbiji otvori „novua tržišta* francuskoj industriji“ (1834), i to je pet godina kasnije rezultiralo slanjem Andrea Dikloa u Beograd PUT ANDRE DIKLO

FRANCUSKO-SRPSKI odnosi su jedan složeni mozaik koji se već više od 177 godina konstantno dopunjuje, koji može da se tumači na mnogo načina, ali

kanu. Ovo se može razumeti, jer je odluka doneta u vreme kada su francuski uticaji bili dominirajuća komponenta kulturnog, ekonomskog i političkog života u Srbiji

Bio je ponedeljak 2. januar 1839. godine, kada je prvi francuski diplomatski predstavnik u Beogradu Andre Diklo, krenuo iz Pariza na novu dužnost u Beograd,u pratnji svog pisara Martena Siterlena koji je doveo do današnjih izvanrednih diplomatskih odnosa dveju zemalja.

Dobar deo istoričara smatra da su odnosi naše dve zemlje bili u zenitu 1930. godine kada je u Beogradu, na Kalemegdanu, otkriven Spomenik zahvalnosti Francuskoj. Prvobitna zamisao je bila da se spomenik podigne u Parizu, ali je na insistiranje diplomatije velike države odlučeno da se spomenik podigne u Beogradu, prestonici države od koje je Francuska očekivala da bude eksponent njene politike na Bal-

34

FRANCUSKO - SRPSKA EKONOMSKA SARADNJA

koja je imala svoj oslonac u savezništvu stvorenom tokom Prvog svetskog rata i u mnogobrojnim „francuskim đacima“, na jednoj intelektualnoj eliti koja se tokom i posle tog rata školovala u Francuskoj i donosila sa sobom u Beograd duh frankofonije i frankofilije i jak uticaj francuskog slikarstva, poezije, mode, arhitekture, ali i znanja iz prirodnih i društvenih nauka, medicine i tehnike. Sam spomenik finansirali su francuski đaci svojim sredstvima, u znak lične zahvalnosti.

KAKO JE SVE POČELO Bio je ponedeljak 2. januar 1839. godine, kada je prvi francuski diplomatski predstavnik u Beogradu Andre Diklo (André B. Duclos) krenuo iz Pariza na novu dužnost. Putovanje koje ga je očekivalo bilo je dugačko i izuzetno naporno. Diklo je krenuo sa svojim pisarom Martenom Siterlenom i jednim mlađim poslužiteljem, u pratnji, kočijama, najpre do Marselja, gde su se ukrcali na parobrod Minos, sve do Malte. Onda su nastavili parobrodom Dante do Carigrada, da bi 25. januara, dvadeset i tri dana nakon polaska iz Pariza, stigli u tada snegom zavejani Carigrad.

Za nastavak puta do krajnjeg odredišta osoblje francuskog konzulata u Beogradu moralo je u Carigradu da dobije sultanov berat i pismo velikog vezira. U to vreme, deputacija Kneza Miloša, koja je učestvovala u izradi Četvrtog hatišerifa, poznatijeg kao Turski ustav, privodila je kraju svoj boravak u Carigradu. Kao i

Diklo, i članovi srpske deputacije čekali su od turskih vlasti potrebna dokumenta za bezbedan put preko turskih provincija do Beograda. Bila je to lepa prilika da se francuski diplomata upozna sa članovima srpske deputacije, jer će po dolasku u Beograd sa pojedinima sarađivati.

Nekako u isto vreme turske vlasti su, i za jedne i za druge, izdale tražena dokumenta, pa se posle oproštajne audijencije srpske deputacije kod sultana Mahmuda II (16. februara) moglo da se krene put Srbije.

Ipak, na put se krenulo odvojeno; srpski deputati su po „višoj naredbi“ morali da krenu odmah, a kako turska pošta nije imala spremne konje i za Francuze, ovi su put Srbije krenuli dva dana kasnije, odnosno 22. februara 1839. godine.

Diklo je iz Carigrada krenuo sa svojim pisarom i poslužiteljem, ali i sa pojačanjem koje mu je pružila Francuska ambasada u Carigradu u vidu jednog Tatarina kao obezbeđenje i dvojice poštanskih momaka. Kako je Dunav bio zaleđen, otpala je varijanta da se iz Carigrada, preko Crnog Mora doplovi do Varne, pa zatim kopnenim putem na sever do Dunava i na kraju lađom do Beograda. Dakle, morali su da nastave kopnom, na konjima, preko Jedrena, Plovdiva, Sofije i Niša. Po rđavom vremenu, i često neprohodnim putevima, karavan je putovao punih četrnaest dana, da bi 7. marta stigao u srpski pogranični grad Aleksinac.

U to vreme u Kneževini Srbiji bio je na snazi zakon koji je propisivao obavezan lekarski pregled i tronedeljni karantin u kontumacu, za sva lica koja su iz ostalih delova turske carevine vraćala u Srbiju. Zakon se primenjivao bez izuzetka (zbog epidemije kolere 1831. i 1836. godine i epidemije kuge 1837. godine), pa su Francuzi, po dolasku u Aleksinac,

FRANCUSKA AMBASADA U BEOGRADU DANAS

u kontumacu zatekli tek prispele srpske deputate iz Carigrada, koji su im, koliko je u tim uslovima bilo moguće, ukazali veliku pažnju. Ipak, po kneževoj naredbi, za francuskog diplomatu i njegove ljude karantin je, izuzetno, smanjen na deset dana, pa se Diklo preko Ćuprije uputio u Kragujevac, tada glavni grad Kneževine Srbije i mesto stolovanja Kneza Miloša. Diklo za Kragujevac kaže da je „veliko selo, jedna vrsta prirodne tvrđave, koja se sastoji iz trostrukog zida od planina, u središtu Srbije i daleko od turskih topova“. Odseo je u „jedinoj i vrlo rđavoj mehani, koja je postojala“.

U svečanu audijenciju Miloš je Dikloa primio najverovatnije u ponedeljak 20. marta 1839. godine. Sa svojim pisarom Siterlenom, i u pratnji dva srpska policajca, Diklo je dojahao pred Dvor, gde ga je zatim, na vrhu stepenica, okružen mnogobrojnom svitom, dočekao Knez Miloš. U sali za primanje Knez je „izjavio zadovoljstvo što je Francuska, najzad, pomislila na Srbiju, i poslala joj jednog kon-

MILOŠ OBRENOVIĆ

diplomatski predstavnik stupio je na dužnost u rangu vicekonzula pa Srbi nisu krili svoje nezadovoljstvo što je ta evropska sila odlučila da je u Beogradu zastupa diplomata tako niskog ranga.

Samo sto godina kasnije, umesto vicekonzula u iznajmljenom konzulatu, u Beogradu je niklo jedno od najlepših poslanstava Francuske u svetu, biser ar dekoa, zgrada sadašnje ambasade Francuske na Kalemegdanu na kojoj je radila armija najboljih francuskih dizajnera, dekoratera i arhitekata zula“. Posle kraćeg razgovora i posluženja kafom knez je svoje goste ispratio do stepeništa, čime je audijencija bila završena.

Sutradan se Diklo uputio za Beograd da se predstavi i beogradskom veziru Jusuf Muhlis-paši i tim činom ozvaniči početak svoje diplomatske službe.

Tako je i Francuska, posle Austrije, Engleske i Rusije, otvorila svoj konzulat u Beogradu. Istini za volju, prvi francuski

Smatralo se da Francuska „daje malo važnosti Srbiji i da ne odaje ni dovoljno poštovanje srpskom knezu“. No, i pored toga, i srpske i turske vlasti su prvog francuskog diplomatskog predstavnika u Beogradu tretirale isto kao i ostale strane konzule, ukazujući mu potrebnu važnost i sve počasti.

A na novom konzulu je bilo da tu ukazanu važnost i počast i opravda, što je on i činio.

Samo sto godina kasnije, umesto vicekonzula u iznajmljenom konzulatu, u Beogradu je niklo jedno od najlepših poslanstava Francuske u svetu, biser ar dekoa, zgrada sadašnje ambasade Francuske na Kalemegdanu na kojoj je radila armija najboljih francuskih dizajnera, dekoratera i arhitekata. Njena velelepnost i veličina odgovarale su nivou izvrsnih odnosa dve zemlje u to doba i doprinosile su i plastičnom ilustrovanju snage međusobnih diplomatskih odnosa. ■

Zorica Janković,

istoričar i kustos Istorijskog muzeja Srbije

FRANCUSKO - SRPSKA EKONOMSKA SARADNJA

35

INTERVJU

Spremni za doček novih investitora SLAĐAN MANČIĆ

Predsednik opštine Ruma

Opština Ruma je kao prioritet postavila izgradnju kompletno opremljenih radnih zona, koje mogu da odgovore svim potrebama potencijalnih investitora PREDUZETI SU svi potrebni koraci i kompletno su administrativno planski i infrastrukturno uređene lokacije na kojima svoje proizvodne pogone mogu da izgrade domaći i strani investitori. Težnjom ka uspostavljanju sistematskog pristupa, stalnim radom i unapređenjem poslovnih uslova, novim investicijama, kao i podsticajem već postojećih privrednika za daljim proširenjem i unapređenjem proizvodnje, opština stvara preduslove koji utiču na stvaranje pozitivnog poslovnog ambijenta.

■ Ruma ima dve industrijske i pet radnih zona. Kakvo infrastrukturno, administrativno i poslovno okruženje očekuje potencijalne investitore?

red izuzetnog strateškog položaja za razvoj privrede, velikog broja malih i srednji preduzeća, sporazuma o slobodnoj trgovini, poreskih olakšica, povlastica za uređenje građevinskog zemljišta i značajnom podrškom za privredni razvoj industrijskih zona nudi sve potrebne preduslove investitoru, koji na najbolji način može da realizuje i razvija svoj poslovno investicioni plan i uspešno posluje.

■ Nedavno je u Rumi otvoren proizvodni pogon kompanije „Hačinson“ svetskog lidera u proizvodnji gumenih delova za svetsku auto-industriju. Kakva je perspektiva ove investicije iz ugla daljih ulaganja, zapošljavanja i značaja za opštinu Ruma?

opštinu dobra preporuka i služi kao pozitivna referenca. Za opštinu Ruma je značajna i činjenica da kompanija planira da uspostavi stalnu i aktivnu saranju sa tehničkom školom, tako da sa stvaranjem stručnog kadra omogućava zaposlenje a pre svega daje smernice za mlade koji svoju perspektivu vide u ovoj kompaniji. Dosadašnja investicija od 7,3 miliona evra i zapošljavanje 200 radnika čini samo početak jedne lepe saradnje, u prilog tome govori i započeta realizacije novog proizvodnog pogona u okviru koga će zaposlenje pronaći još 400 novih radnika.

■ Zbog svog izvanrednog geografskog položaja, Ruma postaje sve atraktivnija za strane investi-

Radovi na unapređenju industrijskih i radnih zona su deo procesa koji se kontinualno odvija sa ciljem stvaranja idealnih uslova za poslovanje. Zone su kompletno infrastrukturno uređene i mogu da odgovore svim potrebama postojeće privrede i postoje veliki kapaciteti za nove investicije – Opština Ruma poseduje sertifikat opštine sa povoljnim poslovnim okruženjem. Ubrzane procedure izdavanja građevinskih dozvola, dobra operativnost stručnog kadra u sistemu uprave i izuzetno operativan rad doprinose olakšanoj realizaciji investicije. Sve navedeno govori u prilog činjenici da se radi o jednoj povoljnoj sredini koja po-

36

FRANCUSKO - SRPSKA EKONOMSKA SARADNJA

– Kompanija „Hačinson“ je deo velike naftne grupacije „Total“ specijalizovana za gumu, i ovo je njihova prva kompanija otvorena u Srbiji.

Inače svesni smo značaja postojanja kompanije koja zapošljava 38.000 radnika i koja je prisutna u 24 zemlje, te su stoga i njihova pozitivna iskustva i njihova želja da nastave sa ulaganjem u našu

tore. Pored toga, koje konkretne prednosti nudi Ruma sadašnjim i budućim invstitorima?

– Opština Ruma je postala prepoznatljiva sa svojim privrednim i razvojnim potencijalima, sa izuzetno atraktivnom i infrastrukturno opremljenom radnom zonom koja se nalazi na raskršću puteva, sa izuzetnom blizinom železničkog kori-

dora, blizinom aerodroma, luka...

Povoljna prostorna raspoređenost radne zone po blokovima omogućava laku izgradnju proizvodnih pogona. Čelni ljudi su se potrudili da maksimalno uproste procedure, maksimalno se ulažu napori na stalno unapređenje postojeće infrastrukture kao i proširenje sa novom infrastrukturom čime je omogućen redovan i nesmetan rad privrednih društava koja posluju na teritoriji naše opštine. Da je opština Ruma idealno mesto za investiranje, prepoznale su i kompanije koje su svoje proizvodne pogone locirale u radnim zonama opštine Ruma.

■ Kad očekujete da budu završeni radovi na postojećim industrijskim i radnim zonama i koji su prioritetni planovi?

– Radovi na unapređenju industrijskih i radnih zona su deo procesa koji se kontinualno odvija sa ciljem stvaranja idealnih uslova za poslovanje. Zone su kompletno infrastrukturno uređene i mogu da odgovore svim potrebama postojeće privrede i postoje veliki kapaciteti za nove investicije.

Razvojni procesi investicija i rast privrednih aktivnosti prati i razvoj infrastrukture. Konstantno širenje infrastrukture i širenje kapaciteta za investiranje predstavlja prioritetne planove koji kao krajnji rezultat treba da doprinesu razvoju kompletnog društva. ■

INTERVJU

INTERVJU

Neograničen prostor za napredak

VLADAN ČOKIĆ

BOGDAN GECIĆ

Direktor za Srbiju i za Crnu Goru Bureau Veritas d.o.o.

LL.M. (Harvard) Partner

Advokatska kancelarija Gecic Law uspostavlja najviše standarde, poput onih u zemljama Evropske unije i promoviše nove tipove poslovne filozofije i modela advokatskih usluga u Srbiji „DOKLE GOD se kvalitet rada sudija značajno ne poboljša, neće se uspostaviti odgovornost ni države, ni privrede, pa ni advokature.

Neophodno je da se veliki slučajevi na sudu mogu dobiti, ali i izgubiti,“ kaže Bogdan Gecić, partner u Gecic Law. ■ Advokati teže da obezbede inostranim klijentima standarde na koje su navikli. Koliko su ovi standardi i procedure u sukobu sa našom praksom?

– Ne bih to nazvao sukobom. Srbija je zemlja koja se brzo menja, pa se tako menja i naša advokatura. Živimo u jednom izuzetno interesantnom vremenu u kojem koegzistiraju staro i novo. Sve dinamičnije i time zahtevnije tržište postaje suštinski filter kvaliteta. Kada je Gecić Law u pitanju, trudimo se da poslujemo po najvišim standardima koji se praktikuju u Parizu, Londonu, Amsterdamu ili Briselu.

■ Najveći broj investitora ima primedbe na pravosuđe, kao jedan od stubova ekonomije. Kako vi komentarišete ovo?

– Pravosuđe je od suštinske važnosti za privredu i pravnu profesiju. Sportski rečeno, ne postoji kvalitetna utakmica bez jednako kvalitetnog i nepristrasnog sudije.

Isto važi i za pravni sistem. Dokle god se kvalitet rada sudija značajno ne poboljša, neće se uspostaviti odgovornost ni države, ni privrede,

Kvalitet ne poznaje kompromise

pa ni advokature. Neophodno je da se veliki slučajevi na sudu mogu dobiti, ali i izgubiti. Ovo je najbolji način da se uvede neophodna meritokratija u naše pravosuđe i tržište. Polažemo velike nade u najavljeno otvaranje poglavlja 23 i 24 pregovora sa EU. Jednako veliki problem jeste nedostatak humanih kapaciteta u upravi. Za većinu investitora koji dolaze iz daleko uređenijih privrednih sistema su situacije sa kojima se ovde susreću prosto neshvatljive.

■ Kao član Francusko-srpske privredne komore, gde iz svog ugla vidite prostor za unapređenje poslovne klime?

– Nije pitanje gde vidimo prostor, nego odakle krenuti. U Srbiji treba toliko toga da se uradi i s obzirom na nisku startnu poziciju potencijal za napredak se čini neograničenim. Samo treba biti malo kreativan i veoma vredan. Teško ćete naći bogatu zemlju koja nije uređena, dok skoro sve siromašne zemlje hronično pate od prethodno navedenih problema i, stoga, loše poslovne klime. Nadamo se da ćemo primenom novog tipa poslovne filozofije i modela advokatskih usluga koju promovišemo, imati prilike da damo svoj skromni doprinos unapređenju poslovne klime u Srbiji. ■

Bureau Veritas je svetski lider u testiranju, inspekciji i sertifikaciji koji pruža visoko kvalitetne usluge svojim klijentima koji moraju ispunjavati sve zahtevnije kriterijume vezane za kvalitet, bezbednost, zaštitu životne sredine i društvenu odgovornost SRBIJA je ostvarila značajan napredak u pripremama za članstvo u EU upravo u oblastima testiranja, inspekcije i sertifikacije jer je uspela da uskladi veći deo svog zakonodavstva, standarda i tehničkih propisa preuzimanjem 97% standarda i oko 75% tehničkih propisa EU. ■ Kakvi su trendovi u Srbiji, kada je reč o testiranju, inspekciji i sertifikaciji evropskih vrednosti kvaliteta, bezbednosti, zaštiti životne sredine i društvene odgovornosti?

– Veliki broj kompanija obavlja poslove ispitivanja, testiranja i sertifikacije roba i usluga. Realno je očekivati i ubrzaniji rast ovih aktivnosti u budućnosti usled rasta zahteva inostranih investitora, značajnog rasta spoljnotrgovinskog poslovanja i zahteva tendera na domaćem tržištu.

■ Na koje sve načine Bureau Veritas može da pomogne našim kompanijama u postizanju konkurentnosti na tržištu EU? – Pre svega internacionalno prihvatljivim i prepoznatljivim uslugama sertifikacije, inspekcije, testiranja i obuka, u cilju ispunjenja uslova koje kompanije moraju da zodovolje radi plasmana roba i usluga na tržište EU. Kao interesantan primer navedimo verifikacije ispunjenost specifičnih zahteva velikih poslovnih siste-

ma i lanaca snabdevanja („Walmart“, „Academy“, „PepsiCo“, „Disney“, „Nestle“, „Danone“ i dr.) od strane njihovih dobavljača iz regionu. Tu su svakako pored već prepoznatjivih sertifikacija menadžment sistema ISO 9001, ISO 14001, OHSAS 18001, ISO 27001, ISO 22000 i ISO 20000 i sheme društvene odgovornosti kao SMETA, BSCI i dr.

■ Kako utičete na unapređenje sistema menadžmenta u kompanijama i kako postižete veću efikasnost?

– Izbor i kompetentnost naših inspektora, proverivača, kao i nastavnika, teme su oko kojih nema kompromisa. To obezbeđuje visok stepen sigurnosti da će klijenti dobiti usluge koje vrede i doprinose njegovom razvoju i biti prihvatljive svuda u svetu.

Takođe i prenošenjem akumuliranog znanja i iskustva putem veoma prepoznatljivih programa obuke i treninga. Široka paleta obuka, kao javnih i in-house kurseva i webinara, sa ciljem olakšanja primene svih menadžment standarda, unapređenja procesa, smanjenja rizika u poslovanju, zaštiti okoline, bezbednosti i zaštite zdravlja i bezbednosti informacija i podataka. Naši programi obuke osim internacionalno priznatih shema obuhvataju i posebno pripremane programe za specifične potrebe klijenata. ■

FRANCUSKO - SRPSKA EKONOMSKA SARADNJA

37

TURIZAM

Skrivene lepote ruralne Francuske BAJE

Francuska je velika zemlja - najveća u Zapadnoj Evropi i svakako najpopularnija turistička destinacija na svetu, sa preko 83 miliona turista, uz očekivanja da je ovogodišnje Evropsko prvenstvo u fudbalu ovom broju svakako dodalo još nekoliko miliona KAO SVUDA su svetu, turisti hrle na relativno mali broj destinacija. Nekoliko područja Francuske privlače lavovski broj turista: Pariz, Alpi, Provansa i Rivijera, Langdok, dolina Loare, Bretanja i mnoga druga.

Ipak, i u ovim veoma posećenim oblastima, postoji mnogo skrivenih mesta, daleko od

38

FRANCUSKO - SRPSKA EKONOMSKA SARADNJA

gužve, koja nude mir, opuštanje, šetnje po prirodi ili jednostavno, uživanje u seoskom ambijentu.

Ukoliko se samo malo udaljite od glavnih gradova i glavnih auto-puteva i zanemarite preporuke raznih turističkih bedekere, naići ćete na predivne ruralne oblasti,

sa zaseocima, selima i malim gradićima u kojima danas ima daleko manje stanovnika nego pre samo par decenija. Tempo života u ovim naseljima se značajno razlikuje od onog u velikim turističkim centrima.

Tu ćete naći usporenu i mirnu atmosferu, divnu prirodu, sjajnu francusku kuhinju i

BURGUNJ

bovima pariskog regiona, tačnije na jugu ovog regiona. For de Fontenblo je velika šumska oblast sa bezbroj planinskih staza za hodanje ili vožnju biciklom, sa stenovitim izdancima u nižim delovima. U srcu ove oblasti leži selo Barbizon, nekada meka pejzažnih slikara. Zapadni i istočni delovi ovog regiona prepuni su malih sela i poljoprivrednih zajednica.

Međutim, još veći ruralni prostori u Francuskoj protežu se u velikom luku od Ardena na severoistoku, do Akitena na jugozapadu. Poznat u Francuskoj kao dijagonalna praznina, ovaj veliki prostor, koji pokriva oko polovine teritorije Francuske, uvek bio relativno malo naseljen i do današnjih dana je ostao izvan regionalnih centara kao srce seoske Francuske, skriven i neotkriven, osim za ljude koji tamo žive.

Nekoliko naselja u ovoj oblasti imaju veoma nisku gustinu naseljenosti - manje od 40 stanovnika po kvadratnom kilometru.

Slično je i sa većinom naselja u Masif Central planinama, a posebno u departmenu

znamenitosti za koje česti niste čuli.

Naravno, pre nego što se zaputite u neka od ovih seoskih regiona, treba imati na umu da današnja franuska sela i gradići odavno više ne nalikuju idiličnim slikama iz nekadašnjih turističkih vodiča.

Ruralna Francuska, čak i u svojim najudaljenijih krajevima, gradovima i selima, ima sve karaktristike savremenog života, od supermarketa, modernih automobila, savremenih poljoprivrednih mašina, do komunikacijia mobilnim telefonima i brzim Internetom. Savremene tehnologije, koje su doprle i do najudaljenijih mesta u Francuskoj, neće, međutim, ugroziti vašu potrebu za mirom i opuštanjem.

U svakom regionu u Francuskoj postoje oblasti koje posećuje veliki broj turista.

Najdublja ruralna oblast proteže se po ru-

Švajcarskom, i deo je francuskih Jura planina. To je lepo seosko područje, poznato po svojim sirevima i proizvodnji satova. Regionalni centar je Bezanson, a cela oblast ima mnogo toga da ponudi. Overjne je još jedan planinski region. Kao i Franš-Komte nudi veoma bogata prirodna i kulturna nasleđa, predivne pejzaže i veliki broj istorijskih spomenika. Leži na glavnoj, tradicionalnoj ruti na jugu Francuske, ali još nije razvio svoj ogroman potencijal kada je reč o turizmu u netaknutoj prirodi.

Midi Pirineji koji se protežu od Overnjea do španske granice su najveći i jedan od najvažnijih ruralnih područja Francuske. Veći i od Belgije, ovaj region nudi različite i prekrasne pejzaže, prepun je istorijskih spomenika, što sve zajedno omogućava uživanje u prirodi, dovoljno daleko od gužve i gradske vreve.

Drugi regioni koji će vam svako preporučiti uključuju Burgonj, turističku rutu duž vinskih puteva, dovoljno udaljenu od glavnih puteva i uobičajene vreve. Na zapadu Overnjea je i zabačeno ruralno područje

Gotovo svi regioni u Francuske imaju šta da ponude. Od predivnih pejzaža, kulturnog nasleđa i istorijskih spomenika do atraktivnog i udobnog smeštaja Lozer, koji ima samo 15 stanovnika po kvadratnom kilometru.

Limuzen sa brdima i dolinama, udaljeno od svih glavnih puteva i turističkih centara.

NEOTKRIVENI REGIONI Gotovo svi regioni u Francuske imaju šta da ponude turistima. Od predivnih pejzaža, kulturnog nasleđa i istorijskih spomenika, do atraktivnog i udobnog smeštaja i izvanredne hrane. Tri regiona, međutim, zaslužuju posebnu pažnju: Franš Komte na istoku, Overnje u centru i Midi Pirineji na jugozapadu.

Franš Komte leži na severu granice sa

OBALA ATLANTIKA Francuska ima dugu obalu, i mada se ne može reći da na obali još ima udaljenih i neotkrivenih mesta za odmor, ipak postoje uvale i plaže gde se može naći mir, opuštanje i uživanje i divnom pejsažu.

U julu i avgustu plaže su uglavnom dupke pune duž cele obale. Ali čak i usred leta mogu se naći mesta gde turisti mogu da se protežu na pesku u relativnom miru i bez FRANCUSKO - SRPSKA EKONOMSKA SARADNJA

39

i napravite po koju fotografiju predivnih pejzaža. Posebna pogodnost je što vas ovi putevi vode direktno kroz gradove i sela gde ćete osetiti pravu Francusku, upoznati neotkrivene krajeve, probati izvanrednu hranu i uživati u običajima ljudi koje ćete upoznati.

Izbor ruta za krstarenje ovim putevima je zaista bezbrojan. Uzimajući u obzir zanimljive gradove i sela, lepu prirodu i dobra prenoćišta, usudili bi se da vam predložimo dve rute: 1. Od Šerbura ili Kana: pratite put preko Flersa, Majene, Lavala, La Fleša, Somura, Loša, Šatorua, Gerea, Usela,Orijaka, Rodeze, Albia, Kastre i Karkasona 2. Od Kalea: pređite na autoput A26 do Lone, a zatim pratite bilo koju od dve rute lokalnih puteva: a) Rems , Vitri le Fransoa San Dizie, Šomon, Langre, Siva, Bezanson i Lon le Sonije, a zatim na različite načine u zavisnosti od vašeg odredištu (Švajcarska, Francuski Alpi, jug) ili možete birati. ili b) Rems, Eperne, Troa, Okser, Avalon, Otan, Genjon, Lapalis, Viši, Tier, Amber, Le Pui en Vele, Langonj, Obena, Ales, Nim ...

BARBIZON

DOLINA REKE LOARE, ZAMAK VILANDRI

rizika da ih preskaču i ometaju drugi turisti.

Na više stotina kilometara peščanih plaža francuske atlantske obale ima dosta napuštnih plaža, do kojih je najlakše doći biciklom.

Severno od Žironde ima i danas puno plaža bez turista ili lokalnog stanovništva, osim u blizini glavnih turuističkih cenatara, bez velike gužve. Čak i u Bretanji i Normandiji, prepunim peščanih plaža, tokom leta nije lako naći usamljena mesta za odmor. Ali uz malo upornosti možete otkriti mirno mesto za sebe i svoje društvo u kamenitim peščanim uvalama na severnoj obali ili širokim peščanim plažama na jugu. Za one koji traže malo posećene plaže na mediteranskom delu Francuske šanse su male, ali nije nemoguće.

Ako se uputite u Langdok, plaže su toliko duge i prostrane da uvek ima dovoljno prostora za uživanje u miru i samoći, daleko od turističkih gužvi. Loša vest je da ćete se, bilo gde da odete, suoćiti sa problemom parkinga.

40

FRANCUSKO - SRPSKA EKONOMSKA SARADNJA

PUTEVIMA I STAZAMA FRANCUSKE Francuska ima prvoklasnu mrežu sporednih puteva, koji su po tradiciji dobro održavani i garantuju bezbednu vožnju. Često je reč o bivšim nacionalnim putevima, koji su danas rangirani kao regionalni putevi i povezuju lokalne gradiće i sela.

Posetioci koji dolaze iz gradskih sredina biće iznenađeni malim prometom na ovim sporednim putevima. Ako se odlučite da krenete automobilo, velika prednost je divna priroda koja vas okružuje, ali pre svega mogućnost da na svakom mestu možete da zastanete, odmorite se

SKRIVENI DRAGULJI U FRANCUSKOJ Za nekoliko gradova i sela u Francuskoj se može reći da su zaista skriveni dragulji, dok u drugu grupu spada veći broj onih koje svakako treba videti.

Gradovi koje svakako treba posetiti su: Dinan u Brretanji, Baje u Normandiji, Ornans u Franš Konte, Rošfor u Puatu Šarant, Kaor u Midi Pirenej, Ortez u Akitenu, Burž u regiji Centar Le Pui u Overnju, ili Arl u Provansi. Ovi mali gradovi nisu nepoznati svi rado prihvataju turiste ali su posetioci češće Francuzi nego strani turisti.

U zavisnosti od sopstvenih želja, kriterijuma i onoga šta očekujete da vidite u Francuskoj, među skrivene dragulje ove prelepe zemlje može se, bez preterivanja, napraviti lista od stotine ili hiljade destinacija, među kojima i danas ima onih koja tek čekaju da budu otktivena. Takva mesta i ljudi otkrivaju slučajno i njihova imena se ne nalaze u turističkim bedekerima. Ta mesta, brda, doline, sela i gradovi čekaju da budu otkriveni od za-

Francuska ima prvoklasnu mrežu sporednih puteva, koji su po tradiciji dobro održavani i garantuju bezbednu vožnju

JURA

ljubljenika prirode koji tuda slučajno prođu, istražuju i pronalaze lepote i druženja koja samo njima znače i ostaju u večnom sećanju.

NAJLEPŠA SELA U FRANCUSKOJ Mnoga sela u Francuskoj nose etiketu najlepša sela u Francuskoj. Reč je zaista o veoma lepim selima, ali neka od njih su dobili ovu titulu tako što su platili kako bi bili uvršteni u grupu najlepših sela u Francuskoj, u želji da privuku što veći broj turista.

Kao rezultat toga, dobar broj najlepših sela u Francuskoj, danas su pretrpana turistima u sezoni godišnjih odmora. Nekadašnje seoske prodavnice i kuće pretvorene su u re-

storane, galerije, zanatske radnje, prodavnice, kafiće i prodavnice suvenira. Sve to je i te kako dobro za lokalnu privredu, ali u velikoj meri menja prirodu sela.

Neki primeri dva najlepših sela koji su postali turistile meke su Salers u Kantalu, Sant Enimi u Gorž du Tarnu i San Sir Lapopi, koja su zaista veoma lepa, ali ako tražite mesta mirna mesta za odmor i relaksaciju, gde nećete satima tražiti parking, ova mesta svakako nisu dobar izbor za posetu u letnjim mesecima.

Osim pomnutih, u Francuskoj postoji hiljade veoma lepih sela koja ne nose etikete, ali su sami po sebi podjednako lepa, ako ne

i lepša, od onih koja nose etiketu najlepša.

Na takva sela ćete svakako naići putujući seoskim i lokalnim putevima sa namerom da otkrijete i dodirnete pravu Francusku.

Mali gradovi i većina seoskih naselja u Francuskoj uglavnom imaju smeštaj u malim hotelima, kojih u Francuskoj ima na svakom koraku. Reč je uglavnom o privatnim hotelima koji su često generacijama bili u vlasništvu istih porodica. U ruralnim oblastima najčešći smeštaj podrazumeva prenoćište sa doručakom. Za one koji žele da budu bliže prirodi, na raspolaganju vam je mnoštvo kampova širom Francuske, mada većina nije otvorena van sezone - ili barem, ne zvanično. ■

MON SEN-MIŠEL, NORMANDIJA

FRANCUSKO - SRPSKA EKONOMSKA SARADNJA

41

LJUDI I OBIČAJI

Specifičnosti Francuske nacionalne kuhinje Po čemu je francuska kuhinja toliko specifična i toliko statusna? Treba li razloge tražiti u njenom izvanrednom geografskom položaju ili u dugom i kontinuiranom istorijskom trajanju? Francuska sa jedne strane izlazi na Atlantski okean, a sa druge na Mediteran, preko njene teritorije prostiru se veliki planinski lanci, obiluje plodnim ravnicama i rekama, a klimatski uslovi su neverovatni: okeanska na zapadu, sredozemna na jugu i kontinentalna u istočnom i centralnom delu zemlje

PORED IZVANREDNIH geografskih karakteristika, Francuska je vekovima bila zemlja izrazitih klasnih suprotnosti. Još od 12. veka pored dvorske kulture razvijeno je građanstvo; zajedno sa seljaštvom, svaki od tih segmenata strukture društva imao je utemeljen svoj način života, pa samim tim i svoj odnos prema hrani. Svoje izrazite specifičnosti imali su mnogobrojni regioni Francuske, pa čak i svaki od većih gradova.

42

FRANCUSKO - SRPSKA EKONOMSKA SARADNJA

Najgrublja podela mogla bi se podvesti na zemlje mleka i putera, i na zemlje maslina i maslinovog ulja, na krajeve pored okeana i mora i na krajeve prekrivene bogatim pašnjacima. Sve ove različitosti su razmenjivane i donele su ravnopravni doprinos zajedničkom idealu, nacionalnom prestižu - veštini kulinarstva.

Od davnina su Francuzi imali naučni pristup razvoju nacionalne kuhinje. Kralj

je dekretom mogao naterati vrsnog kulinara tog doba da svoje znanje i veštine prenese na druge, pa su tako nastali prvi kulinarski priručnici, a Šarl V je čak naterao svog dvorskog kuvara Tirela da napiše knjigu o spremanju jela. Zahvaljujući ovoj naredbi objavljen je prvi kuvar na svetu, izdat 1490 godine.

Ali ovde dolazimo i do prvog niza protivrečnosti. Kada se određen način

pripreme hrane ustalio kao osnova društvenog života, promene su se veoma teško prihvatale bilo da je u pitanju bio izbor namirnica ili način pripremanja. Uvesti nešto novo bilo je ravno skandalu. Iako su izmislili nebrojeno puno načina da pripreme meso, Francuzi su bili izraziti protivnici uvođenja povrća u jelovnik i tek su ovu inovaciju prihvatili u modernoj Francuskoj. Zanimljiva je priča o uvođenju krompira u ishranu Francuza. Naime, 1773. godine Francusku je zadesila velika glad (pšenica je bila lošeg kvaliteta ili je uopšte nije bilo), pa je samim tim hleb bio izuzetno loš. Bilo je nekoliko pokušaja da se umesto pšenice kao osnovni sastojak u pripremi hleba koristi krompir, ali je ovo a priori odbijeno. Veliku borbu je sa Francuzima vodio i tadašnji američki ambasador u Parizu, Bendžamin Franklin, ne bi li ih privoleo da uvezu kukuruz iz Amerike i tako spreče veliku glad. Svi napori su bili uzaludni i ove biljke su u redovnu ishranu ušle mnogo godina kasnije (dugo su upotrebljavane samo za ishranu stoke).

Istorija nam pruža mnogobrojne primere koji potvrđuju da je hrana na ovom području predstavljala ogledalo nacionalnog identiteta i ponosa.

U Parizu je 1900. godine organizovana Svetska izložba, koja je koštala Francusku sto miliona zlatnih franaka. Tom prilikom upriličena je jedna od najvećih gozbi tog vremena, čiji se standardi i danas teško

BEŠAMEL SOS

mogu oboriti: učesnike je posluživalo 3.600 konobara i kuvara, upotrebljeno je 250.000 tanjira i 90.000 čaša, potrošeno je 2.400 kg špargli, 27.000 kg pačijeg mesa, 1.200 litara sosa, 6.000 kg krušaka, 60.000 kg sitnog peciva, 50.000 litara vina i mnogo toga još. Rezultat, nakon izložbe, bio je taj da Francuska prvi put konačno počinje sa uvozom namirnica iz drugih zemalja. Tih se dana po Parizu govorilo da francuska kuhinja umire, ali jedan od najčuvenijih francuskih kuvara svih vremena Prosper Montagne smiruje glasine vizionarskom izjavom „ona ne umire, ona se transformiše prema potrebama vremena.”

I danas svaki francuski meni započinje supom, a najpoznatije su supa od luka, supa od pasulja, kremasta supa od tikvica i nadaleko poznata avinjonska supa

TIPIČNA FRANCUSKA VEČERA

PRAVILA PONAŠANJA ZA STOLOM Francuski dvor je uveo pravila ponašanja za stolom, mada su sklonost ka tome Francuzi nasledili od Gala. Mada su ih Franci smatrali varvarima, Gali su prevazilazili svoje savremenike. Za razliku od Grka i Rimljana, Gali nikako nisu podnosili ležanje za vreme jela i na takvo ponašanje gledali su kao na nevaspitanje.

Ipak pet vekova rimskih zakona na teritoriji Galije donelo je prožimanje rimske i galske kulture i ostavilo iza sebe manire kakve i danas primenjujemo. Udobne stolice koje su zamenile klupe u Francusku će nekoliko vekova kasnije doneti Katarina Mediči (zajedno sa čitavom četom italijanskih kuvara koji su pravili opšti kulinarski haos po Parizu).

Razni običaji ponašanja za stolom iz galsko-rimskog perioda dugo su se održali, između ostalog i onaj da se voće jede na početku obroka, posebno persijske jabuke, breskve (cela istorija francuske kuhinje ostaće obeležena intervencijama u izboru hrane koje su bile u službi boljeg varenja, pa samim tim i boljeg zdravlja).

Franci koji su nasledili Gale doneli su jednu važnu novinu za sto - supu. Pravila se od živine sa malo graška, a jela se tako što se na dno činije stavljao hleb preko kojeg se sipao vreli bujon. (Zanimljivo je da se na isti način ispijalo i vino). I danas svaki francuski meni započinje supom, a najpoznatije su supa od luka, supa od pasulja, kremasta supa od tikvica i nadaleko poznata avinjonska supa.

Dinastija Kapeta uvela je duh kurtoazije. Obroci su podignuti na pijedestal, a ustalio se običaj da se prilikom večere serviraju srebrne posude iz kojih bi skriveni golubovi uzleteli do tavanica kad počne FRANCUSKO - SRPSKA EKONOMSKA SARADNJA

43

SVETSKA IZLOŽBA U PARIZU 1900.

otvaranje činija. Kapeti su u Francusku doneli i veze sa Orijentom, čiji miris i danas provejava francuskim trpezama.

Karlo Veliki bio je prvi gospodar trpeze, ali je isto tako savetima o zemljoradnji učio svoj narod kako da ne umre od gladi.

U njegovo vreme uvedena je upotreba senfa u kuhinji i koristio se kao preliv za salatu, meso i ribu (i danas je na ceni upotreba posebne vrste senfa čije je poreklo iz Francuske - dižon senf). Mnogi slavni

služenih jela rastao je u skladu s rangom gostiju i može se reći da je on kuvanje uveo u modu u Francuskoj. Primarna preokupacija visokog društva toga doba bila je izmišljanje novih jela, a bonton je nalagao da se za vreme obroka govori o kuvanju. To je doba kada je i plemić Bešamel sledeći zahteve svog vremena izmislio jedan od osnovnih, nezaobilaznih sosova koji se koristi do dana današnjeg. Dok su plemići izmišljali nova jela, takmičeći se

Izgleda da su za Francuze okosnice istorijskih perioda obeležavane i promenama u ishrani. Prvi je restoran otvoren kao direktna reakcija na Francusku revoluciju. Jer revolucionari nisu imali kuće u kojima bi se okupljali, pa su to radili po kafeima vladari Francuske baviće se pitanjima jela i pića, i to ne samo kada su periodi gladi u pitanju. Kraljevi dekreti znali su da diktiraju jelovnik seljaštvu, ili da nalažu određenu proizvodnju pojedinim delovima Francuske. Nije retko bilo i da su se lično posvećivali kuvanju. Jedan od interesantnijih svakako je Luj XIII koji nije preterano voleo da jede, ali je imao izuzetno istančan ukus. Uživao je u raguu od pečurki i umro je dok ih je nizao na kanap ne bi li ih osušio za zimu. Za vreme njegove vladavine počelo je doba nove kuhinje koja više nije preterano začinjena. Njegov naslednik, Luj XIV, želeo je da francuska kuhinja bude dostojna njegove slike i njegove Francuske: bogata, otmena i obimna. Uveo je novi način serviranja, broj

44

FRANCUSKO - SRPSKA EKONOMSKA SARADNJA

sa kuvarima, kralj je vredno radio sa svojim baštovanom na poboljšanju kvaliteta špargli i dinja.

Filip II, vladar iz XVIII veka, uneo je velike promene u kulinarstvo Francuske.

Ukinuo je velike i raskošne gozbe, lično je kuvao laka i nekomplikovana jela i okrenuo se narodnoj kuhinji. To je trenutak kada počinje da se govori o ishrani a la francaise.

Uveo je običaj intimnih večera za mali broj ljudi, koje su se često organizovale daleko od kraljeve rezidencije. Savremenici beleže da se u tim prilikama pilo belo penušavo vino iz oblasti Champagne (šampanj), i da su u njemu podjednako uživale i prisutne žene praveći iste gluposti kao i muškarci. Za vreme njegove vladavine nastao je majonez, a čuvena je i izreka njegovog savremenika „Smatram da je otkriće novog jela važnije od nove zvezde!”

I drugi vladari su imali svoje karakteristike kada je hrana u pitanju: Luj XV je tražio da mu se hrana za noć servira pored kreveta, za svaki slučaj, a kraljica Marija Antoaneta jela je malo, jer je smatrala da se žvakanjem stvaraju bore. Tako je zahvaljujući njoj nastao pire od povrća, mousse, a počelo se i sa mlevenjem mesa.

Stomačni problemi Napoleona Bonaparte uticali na njegove nagle odluke; patio je od nasledne dispepsije (loše varenje). On nije bio gurman, nije čak bio u stanju da završi svoj obrok i ustajao je od stola nakon pet minuta. No, francuska krv proradila je u njegovoj opsesiji da pronađe najbolji način da prehrani svoj gladni narod. Nije se zaustavio samo na ekonomičnim narodnim kuhinjama već je podržavao pripremu narodne supe po naučnom receptu, odnosno spremanje zdrave hrane od što jeftinijih namirnica.

ČUVENI FRANCUSKI HLEB BAGET PRVI PUT JE NAPRAVLJEN ZA VREME KRALJA LUJA XIV

FRANCUSKI SIREVI

Vlasti su i kasnije ostale verne nacionalnoj potrebi za gurmanlukom, i ta se potreba ni u kriznim trenucima nije ignorisala. Za vreme Prvog svetskog rata novine redovno obaveštavaju da se najbolji kupus može naći u Nacionalnoj biblioteci, da se u parku Luksemburg gaje najlepše šargarepe.

Sledeći svetski rat obeležila je uredba vlade kojom se pekarima nalaže da ne prodaju svež hleb, jer se bajatiji jede sporije; godine 1941. na pariskim ulicama prodavalo se mačje meso, a godinama nije bilo vrabaca i golubova. U predgrađima glavnog grada otvoreno je preko 6 000 javnih bašti u kojima su građani mogli da sade povrće.

Od kada se 1950. godine stanje popravilo, traje neprestani uspon francuske kuhinje i njena popularnost raste širom sveta. Francuzi su, verovatno time podstaknuti, prvi na svetu uveli etiketu o poreklu proizvoda i zaštitni znak proizvoda.

U kuvanju će doći do ključne promene kojom će se praktično zatvoriti jedan istorijski krug; novi period francuske kuhinje započeće prelaskom sa putera na maslinovo ulje, koje su svojevremeno Franci pod uticajem Orijenta zamenili puterom.

Izgleda da su za Francuze okosnice istorijskih perioda obeležavane i promenama u ishrani. Prvi je restoran otvoren kao direktna reakcija na Francusku revoluciju. Jer revolucionari nisu imali kuće u kojima bi se okupljali, pa su to radili po kafeima. Iako su bili revolucionari, oni su još i Francuzi, pa je tako ubrzo otvoreno i mesto gde se uz ćaskanje može i jesti.

TIPIČAN FRANCUSKI DORUČAK

za proizvodnju vina i sve imaju svoje specifičnosti: Alsace, Anjou, Bordeaux/ Medoc, Bourgogne, Champagne, Dauphine, Languedoc, Provence, Rhone, Touraine. Prilikom izbora vina treba voditi računa o jelima koja će se servirati, o propisanoj temperaturi vina i kvalitetu koji vino ima.

Vina se služe od najtoplijih, preko najlepših do najmirisnijih. Jedino se Champagne može služiti i kao aperitiv i tokom čitavog jela, pa i uz kolače. Ribe, školjke, morski plodovi, sva mesa i sirevi služe se uz najbolja vina. Naročito se orah i jabuka moraju služiti uz najkvalitetnije vino. Uz vino ne idu jako slatka i kisela jela.

SIREVI Poznato je da Francuska ima 365 vrsta sireva, svaki za po jedan dan u godi-

ni. Kažu da ih sada već ima i više. Prave se od kravljeg, ovčjeg i kozjeg mleka, i vezuju se za različite oblasti Francuske.

Još su Gali uočili da sirevi pomažu kod varenja, pa ih zato Francuzi jedu na kraju obeda. Sirevi se dele na sveže (nefermentisane) i prevrele (fermentisane) sireve, a ovi drugi se dele još i na meke, srednje tvrde, tvrde i topljene sireve. Tipično francusko posluženje je tanjir sireva. On treba da sadrži najmanje pet vrsta sireva, dok ih na bogatijem tanjiru ima 8 ili 12 vrsta. Kada se ređaju, uz ivicu tanjira idu sirevi sa tvrđom korom. Mogu se uz to poslužiti rotkvice, lišće celera i dr.

Uz tanjir sa sirom u zasebnim činijicama služe se orasi, badem, kim, lešnik, senf i razne vrste hleba. Svaki sir ima određen način na koji se seče, i to je važno i zbog kasnijeg čuvanja. ■

VINA Na Francusku otpada 1/3 ukupne svetske proizvodnje vina. Zemlja ima deset oblasti koje su se specijalizovale FRANCUSKO - SRPSKA EKONOMSKA SARADNJA

45

Tur de Frans je najstarija biciklistiÄ?ka trka na svetu koja datira iz 1903. godine

Francuska ima oko 40.000 zamkova

Šampanjac se proizvodi samo u regionu Šampanj. Sva ostala slična vina se nazivaju „penušava vina“

Francuski jezik govori više od 220 miliona ljudi širom sveta. Francuski jezik ima oficijelni status u 32 zemlje sveta

Danas čuveni muzej Luvr je sagrađen 1190. godine, u vreme Filipa II, kao tvrđava za odbranu od Vikinga. Ostaci tvrđave se i danas vide u podrumu muzeja

Francuzi insistiraju na dobrim manirima. U kafeima će vam naplatiti više, ukoliko ne kažete „molim vas“ ili „hvala“

Svaki drugi Francuz kupuje preko socijalnih mreža

Mada u Francuskoj ima oko 300-400 tradicionalnih vrsta sireva, činjenica je da se na francuskom tržištu može kupiti oko 1.000 različitih vrsta

REGISTAR KOMPANIJA ADECCO OUTSOURCING Marko Kolenc, Direktor Vladimira Popovića 40 11070 Beograd Tel: + 381 11 66 92 392 info.srbija@adecco.com www.adecco.rs

Bulevar Mihajla Pupina 6/15 11070 Beograd Tel: +381 11 2187 655 miodrag.jelisavcic@ power.alstom.com www.alstom.com

ADM KONSALTING D.O.O. Žaklina Milićević, Direktor Platana 6, 26300 Vršac Tel: +381 13 805 737 adm.konsalting@ gmail.com admkonsalting.wix.com

ALTERNATIVE CONSULTING Stevan Pechitch, Direktor Risanska 6, 11000 Beograd Tel: +381 11 268 10 79 info@alternative -consulting.com www.alternative -consulting.com

AGROBAZA D.O.O. /GROUPE AXEREAL Jean Francois Berger, Direktor Kotorska 64 21000 Novi Sad Tel: +381 21 532 212 info@agrobaza.rs www.axereal.com www.agrobaza.rs AGS BEOGRAD D.O.O. Bojan Stojadinović Višnjička 91, 11060 Beograd Tel: +381 11 2085917 manager-Beograd@ agsmovers.com www.agsmovers.com

ARCELORMITTAL DISTRIBUTION SERBIA Frederic Puaud, Izvršni Direktor Bulevar Mihajla Pupina 10ž 11000 Beograd Tel: +381 11 3121386 info@amds-srbija.rs www.amds-srbija.rs ARHI.PRO Aleksandar Milić, Direktor Cerska 29, 11000 Beograd Tel: +381 11 3089 627 office@arhipro.com www.arhipro.com

AIR FRANCE PREDSTAVNIŠTVO BEOGRAD ASTERIE D.O.O. Didier Le Goux, Direktor Ildiko Kiss, Direktor Topličin Venac 3/IV Knez Mihailova 30/II, 11000 Beograd 11000 Beograd Tel: +381 11 2638222 Tel: +381 11 2441055 www.airfrance.com contact@asterie.fr www.asterie.fr ALCATEL-LUCENT SERBIA ATOS IT SOLUTIONS OGRANAK BEOGRAD AND SERVICES D.O.O. Emil Visloguzov, Direktor Dragan Stokić, Omladinskih brigada 88 11070 Beograd Direktor Pariske komune 22, Tel: +381 11 2286781 11070 Novi Beograd alu.Beograd@ Tel: +381 11 3012200 alcatel-lucent.com www.atos.net www.alcatel-lucent.com ALEXANDER HUGHES BEOGRAD Ludovic Coquillet, Upravni partner Staro Sajmište 29, 11070 Beograd Tel: +381 11 3543 301 l.coquillet@ alexanderhughes.com www.alexanderhughes.com

AXA ZIVOTNO OSIGURANJE ADO Adamantios Chatzistylis Izvršni Direktor Bulevar Mihajila Pupina 6/XIV, 11070 Beograd Tel: +381 11 2200400 contact@axa.rs www.axa.rs

ALFA DIGITAL D.O.O. Ivan Janković Baje Pivljanina 53a 11040 Beograd Tel: +381 11 3630222 office@alfadigital.rs www.alfadigital.rs

BARRIQUE D.O.O. Ivana Markov, Direktor Antifašističke borbe 16, 11070 Beograd Tel: +381 11 3132482 office@barrique.rs www.barrique.rs

ALSTOM HOLDINGS PREDSTAVNIŠTVO U SRBIJI Miodrag Jelisavčić, Direktor

BEO-LEGAL D.O.O. Ljiljana Tomić, Direktor Ustanička 12/2 11010 Beograd

48

FRANCUSKO - SRPSKA EKONOMSKA SARADNJA

Tel: +381 114140308 office@beo-legal.rs www.beo-legal.rs BUREAU VERITAS D.O.O. Vladan Čokić, Direktor Vladimira Popovića 6 11070 Beograd Tel: +381 11 406 70 53 office@bureauveritas.rs www.bureauveritas.rs BUZZ HAVAS WORLDWIDE BEOGRAD Ilijana Stamenković, Direktor Stojana Ćelića 4 11000 Beograd Pupina 10Z/116, Tel: +381 11 367 4147 11070 Novi Beograd www. havasww.rs Tel: 381 11 3119161 bgd.sstanojevic@ CA LEASING SRBIJA cma-cgm.com Kosa Banjac, www.cma-cgm.com Izvršni Direktor Milentija Popovića 5a COFACE SRBIJA D.O.O. 11070 Beograd Djordje Zivanović, Direktor Tel: +381 11 330 59 30 Bulevar Oslobodjenja 111 www.ca-leasing.rs 11000 Beograd Tel: +381 11 3976051 CABINET MELOT office@coface.rs & BUCHET AVOCATS www.coface.rs Nicolas Melot, Maxime Buchet Partners 46, CONSOLIS SRBIJA- RAJ rue de Provence SCHWELLEN D.O.O. 75009 Paris Patrick Mirat, Direktor Phone : +33 1 77 72 66 70 Milorad Rajović,Direktor contact@ Milana Rakića 48 nmb-avocats.com 11320 Beograd www.mb-avocat.com Tel: +381 11 38 30 953 CARLSBERG SRBIJA D.O.O. udarnik.gradnja@ rajholding.rs Andrej Beslać, Direktor www.rajschwellen.rs Proleterska 17, 21413 Čelarevo CREDIT AGRICOLE Tel: +381 21 7550600 BANKA SRBIJA info@carlsberg.rs Carlos De Cordoue, www.carlsberg.com Predsednik IO Braće Ribnikar 4-6, CASH BACK IMO D.O.O. 21000 Novi Sad Mirko Vincetić, Direktor Tel: +381 21 4876 876 Stevana Markovića 8 info@creditagricole.rs 11080 Zemun www.creditagricole.rs Tel: +381 11 307 6640 cashbackBeograd@eunet.rs DANONE ADRIATIC www.refundacijapdv.com Dieter Schulz Bulevar Zorana CDE S D.O.O. Đinđića 67/7 Milutin Đurđević, Direktor 11070 Beograd Tošin Bunar 172, Tel: +381 11 3017583 11070 Beograd danone.adriatic@ Tel: +381 11 6555 155 danone.com interexservis@ interex-supermarket.com www.danone-adriatic.com www.interexsrbija.rs DANOS AND ASSOCIATES Ivan Simić, Direktor CFND A.D. Španskih boraca 3 Jean-Marc Thomas 11000 Beograd Balkanska 2/B II Tel: +381 11 2600603 11000 Beograd office@danos.rs Tel: +381 112055-201 www.danos.rs infocfnd@cfnd.rs CMA CGM POMORSKA AGENCIJA D.O.O. Lars Christian Kastrup, Predsednik Bulevar Mihajla

DELICE D.O.O. Marija Jovanović, Direktor Prote Mateje 9/I/5 11000 Beograd Tel: +381 11 243 7 198

info@delice.rs www.delice.rs DOM ZDRAVLJA JEDRO -MEDIGROUP Milena Gajović Shrestha, Direktor Jurija Gagarina 14 11070 Beograd Tel: +381 11 715 0 715 kontakt@jedro.rs www.jedro.rs ECOCERT BALKAN Philippe Thomazo, Direktor Glavna 13M/III, 11080 Zemun Tel: + 381 11 2198 352 office.balkan@ecocert.com www.ecocert.rs EGIS INTERNATIONAL PREDSTAVNIŠTVO BEOGRAD Olivera Radulović, Direktor Trg Nikole Pašića 2 11000 Beograd Tel: +381 11 30 31 888 olivera.radulovic@egis.fr ELEKTOVAT D.O.O. Jugoslav Milošević,Direktor Bilećka 20, 11000 Beograd Tel: +381 11 39 85 233 info@elektrovat.net www.elektrovat.net ELSYS EASTERN EUROPE Radomir Jovanović, Direktor Omladinskih Brigada 88b, 11070 Novi Beograd Tel: +381 11 3535200 contact@ elsys-eastern.com www.elsys-eastern.com ERNST&YOUNG Stephen Fish , Coun. Leader Španskih boraca 3 11070 Beograd Tel: +381 11 2095 800 srdjan.jovanovic@ rs.ey.com www.ey.com ESSILOR OPTICS D.O.O. Nives Šeremet, Direktor Nebojšina 4,

11000 Beograd Tel: +381 11 3446456 smoljanz@essilor.rs www.essilor.rs ETHNOGYM VOSGES D.O.O. Miroslav Ratković, Direktor Crnotravska 7-9 11000 Beograd Tel: +381 62888 10 20 contact@ethnogym.com www.ethnogym.com EURO GARDI GROUP Zoran Florić, Direktor Rumenacka 17 21000 Novi Sad Tel: +381 21 512311 office@eurogardigroup.rs www.eurogardigroup.com EUROIMPEX AUTOGROUP D.O.O. Dragan Koprivica, Direktor Karađorđeva 69 11000 Beograd Tel: +381 11 20 22 333 office@euroimpex -autogroup.rs www.peugeot.rs EUROTRANS AML D.O.O. Zoran Stevanović, Direktor Staro Stajmište 29, 11070 Beograd Tel: +381 11 261 5564 stevanovic@ transeuro-srb.com www.transeuro-srb.com EUROTRANSLATE D.O.O. Tina Žučko Vrtlarska 35b, 11080 Zemun Tel: +381 11 314 96 17 info@eurotranslate.rs www.eurotranslate.rs FINDOMESTIC BANKA A.D. Ljiljana Petrov, Predsednik IO Bul. Mihajla Pupina 115a, 11070 Beograd Tel: +381 11 3331733 office@findomestic.rs www.findomestic.rs FREYSSINET OGRANAK BEOGRAD Krzysztof Andrzej Berger,

Zastupnik Milutina Milankovića 23 11070 Beograd Tel: +381 11 3024900 www.freyssinet.com ADVOKATSKA KANCELARIJA GECIĆ LAW Bogdan Gecić, Partner Nikole Spasića 2 11000 Beograd Tel: +381 11 404 35 70 office@geciclaw.com www.geciclaw.com

www.belexpocentar.rs HUMAN CAPITAL SOLUTIONS Rašo Pazarkić, Direktor Gogoljeva 22 21000 Novi Sad Tel: +381 21 543 683 office@humancapital.co.rs www.humancapital.co.rs

HUTCHINSON D.O.O. Olivier Raymond André Chateau Milentija Popovića 5a GRAS SAVOYE SERBIE/GRAS 11070 Beograd SAVOYE POSREDOVANJE U www.hutchinsontires.com OSIGURANJU D.O.O. IMLEK AD Radisav Osmajlić, Direktor Ilija Šetka, Direktor Bulevar Mihajla Industrijsko naselje bb Pupina 10d/III 11010 Beograd 11213 Padinska Skela Tel: +381 11 37 72 473 Tel: +381 11 655 81 00 www.grassavoye.com info@imlek.rs, www.imlek.rs HELIOS FINANCIAL AND INDUSTRIAL BUSINESS OUTSOURCING D.O.O. Guglielmo Benini, Direktor Vuka Vrčevića bb 11000 Beograd Tel: +381 11 32 95 860 office@heliofibo.rs www.heliosfibo.rs HIT AUTO Eric Grasser, Direktor Staro sajmište 29 11000 Beograd Tel: + 381 11 20 18 025 marketing@hitauto.rs www.renaultdacia-srbija.com HOLIDAY INN EXPRESS BEOGRAD CITY Slobodan Petrović, Direktor Španskih boraca 74 11070 Beograd Tel: +381 11 31 33 253 belexpocentarhala@ hiBeograd.rs

Tel: +381 11 3210 200 branislav.maric@ zakmmlaw.rs www.kinstellar.com KLUB KNJIŽEVNIKA - RESTORAN Igor Marjanović, Direktor Francuska br. 7 11000 Beograd Tel: +381 11 262 79 31 www.klubknjizevnika.rs KOTEZ D.O.O. Vallee Ludović, Vlasnik Nenad Kadić, Direktor Negotinski Put bb 19000 Zaječar

KPMG D.O.O. BEOGRAD James Thornley Kraljice Natalije 11 11000 Beograd Tel: + 381 11 2050500 JANKOVIĆ POPOVIĆ MITIĆ www.kpmg.rs Nikola Janković, Stariji Partner Vladimira Popovića 6, L OREAL BALKAN D.O.O. 11070 Beograd Brigitte Streller, Upravnik Tel: +381 11 20 76 850 Bul. Zorana Đinđića 64A, aleksandra.rakonjac@ 11070 Novi Beograd jpm.rs Tel: +381 11 2205900 www.jpm.rs www.lorealparis.rs JUBMES BANKA BEOGRAD Slobodan Janjić, Predsednik IO Bulevar Zorana Đinđića 121 11070 Beograd Tel: + 381 11 220 55 00 jubmes@jubmes.rs www.jubmes.rs KINSTELLAR U SARADNJI SA ZAJEDNIČKOM ADVOKATSKOM KANCELARIJOM MARIĆ & MUJEZINOVIĆ Patrick Sebastian Lynch, Direktor Takovska 23-25, 11000 Beograd

LAFARGE BFC D.O.O. Dimitrije Knjeginjić, Direktor Trg BFC 1, 21300 Beočin Tel: +381 21 874100, lbfc.office@ bfc.lafarge.com www.lafarge.rs

LESAFFRE RS D.O.O. Miodrag Jelić, Direktor Milutina Milankovića 11b 11070 Novi Beograd Tel: +381 11 655 6 550 www.lesaffre.com LIMAGRAIN D.O.O. Alain Barbier Vladislava Kacanskog 6 21000 Novi Sad Tel: +381 21 4750788 office@limagrain.rs www.limagraincentraleurope.com LOHR BAČKA TOPOLA D.O.O. Jean Pierre Balloue, Direktor Bečejski put 31, 24300 Bačka Topola Tel: +381 24 712777 zeljko.cveticanin@ lohrbt.com www.lohr.fr LOUIS BERGER SAS PREDSTAVNIŠTVO Daniel Serafimovski Hilandarska 23/III 11000 Beograd Tel: +381 11 3344 593 www.louisberger.com LPT D.O.O. Žaklina Nikolić Kusić, Direktor Gospodar Jovanova 2 11000 Beograd Tel: +381 11 2180533 office@lpt.rs, www.lpt.rs

MANPOWER D.O.O. Aleksandar Hangimana LEGRAND ELECTRIC D.O.O. Bul. Mihajla Pupina 115v 11000 Belgrad Dušan Perišić, Tel: +381 11 41 43 093 Direktor office@manpower.rs Bulevar Zorana Đinđića 144B, www.manpower.rs 11000 Beograd Tel: +381 11 3835060 MARIĆ-MALIŠIĆ-DOSTANIĆ bureau.Beograd@ GIDE LOYRETTE NOUEL legrandelectric.com Ana Marić, Partner www.legrandelectric.co.rs Resavska 32/4

11000 Beograd Tel: +381 11 3024 900 office@ mmd-associates.com www.gide.com

pierre_m@eunet.rs www.agencijaarhitekt.com

MLEKOPRODUKT D.O.O. Zivanko Radovančev, Direktor MECAFOR PRODUCTS D.O.O. Temisvarski drum 24, Nicolas Grosdidier, Direkto 23 000 Zrenjanin Novosadski put 7 Tel: +381 23 549502 24400 Senta biser@ mlekoprodukt.com Tel: +381 24 812270 nguerin@la-fonte-ardenwww.mlekoprodukt.com naise.com NDP AUDIT & CONSULTING www.la-fonte D.O.O. BEOGRAD -ardennaise.com Vladimir Dabić, Direktor

Topličin venac 3/IV MECAPLAST SERBIA D.O.O. 11000 Beograd Hapet Marc Agobian, Tel: +381 11 262 75 61 Direktor office@ndp-audit.rs Lazarevački drum bb/II/5a www.ndp-audit.rs 23000 Zrenjanin Tel: +381 65 808 54 30 NO – KAČI ŠTAMPARIJA www.mecaplast.com Teodor Rajić, Direktor 6. ličke divizije 80 v MELLON SERBIA D.O.O. 11090 Beogard Stefanos Karapetsis, Tel: +381 11 30 55 626 Direktor office@stamparijank.com Bulevar despota nokachi.rs Stefana 68c PAXTON EQUITY 11000 Beograd Eric Blanchetete, Predsednik Tel: +381 11 71 50 400 Vuka Karadžića 9/5a office@mellon.rs 11000 Beograd www.mellongroup.com Mob : +381 0 63 428 798 jovana.vukovic@ METROPOL PALACE paxtonequity.com Ioannis Daskalantonakisa, www.paxtonequity.com Director Bulevar Kralja PERNOD RICARD Aleksandra 69 SRBIJA D.O.O. 11000 Beograd Predrag Amidžić, Direktor Tel: +381 11 3333 120 Bulevar Oslobodjenja 211 marketing.a@ metropolpalace.com 11000 Beograd www.metropolpalace.com Tel: +381 11 3091500 info@pernodAGENCIJA ARHITEKT ricard-serbia.com Mišković Petar www.pernod-ricard.com Bulevar Mihajla Pupina 63/4 POWER SYMBOL TECHNOLOGY D.O.O. 11070 Beograd Branka Radovanović, Direktor Tel: +381 11 301 82 69

FRANCUSKO - SRPSKA EKONOMSKA SARADNJA

49

Bulevar Milutina Milankovica 11b, 11070 Beograd Tel: +381 11 2057400 office@pstech.rs www.pstech.rs PREDSTAVNIŠTVO LABORATORIE INNOTECH INTERNATIONAL BEOGRAD Radojka Ratković, Direktor Milentija Popovića 5v/II/8 11070 Beograd Tel: +381 11 36 92 933 officeinnotech@eunet.rs www.innothera.com PREDSTAVNIŠTVO LES LABORATOIRES SERVIER BEOGRAD Anthony David Jérôme Mallet, Direktor Bul. Mihajla Pupina 10L 11070 Beograd Tel: +381 11 424 00 50 info@rs.mailgrs.com www.servier.rs

RENAULT NISSAN SRBIJA D.O.O. Milan Belin, Direktor Omladinskih Brigada 88, 11070 Novi Beograd Tel: +381 11 2178111 office@nissan.rs www.renault.rs RENO SAVA Vesna Stefanov, Direktor Mirijevski bulevar 37 11000 Beograd Tel: +381 11 655 70 16 office@renosava.com www.renosava.com RENAULT TRUCKS COMMERCIAL VOLVO D.O.O. Dragana Krstić, V.D. Direktor Svetosavska 213 22304 Novi Banovci Tel: +381 22 366 600 natalija.stasic@volvo.com www.renault-trucks.net

PREMIJA PLUS ZEPTER FINANCE CENTER Nada Vasić, Zastupnik Bulevar Mihajla Pupina 117 11070 Beograd Tel: +381 11 20 28 465 info@premijaplus.rs premijaplus.rs

SADE SERBIA François Allain Makedonska 30, 11000 Beograd Tel: +381 11 3347717 office@sade.rs www.sade.rs

PRICEWATERHOUSE COOPERS Emmanuel Koenig, Direktor Omladinskih brigada 88a 11070 Beograd Tel: +381 11 3302100 www.pwc.rs

SAFEGE D.O.O. Zeljko Tmusić Beogradska 27, 11000 Beograd Tel: +381 11 3234730 safege_bg@eunet.rs www.safege.com

50

FRANCUSKO - SRPSKA EKONOMSKA SARADNJA

SAINT-GOBAIN GRAĐEVINSKI PROIZVODI D.O.O. Aleksandar Grujić, Direktor Bul. Mihajla Pupina 115d 11070 Beograd Tel: +381 11 7149634 aleksandar.grujic@ saint-gobain.com www.weber.rs

Tel: +381 11 209 72 61 office@sky-partner.rs www.sky-partner.rs

Tel: +381 25 467300 info@somboled.rs www.somboled.rs

SLADARA MALTINEX D.O.O. Borislav Aralica, Direktor Industrijska zona bb, 21400 Backa Palanka Tel: +381 21 752910 baralica.malt@ soufflet-group.com www.soufflet.com

STREIT NOVA D.O.O. Roland Streit, Direktor Miloš Ristić, Zastupnik Evropska 11 22300 Stara Pazova Tel: +381 22 321299 m.ristic@ groupe-streit.com www.groupe-streit.com

SOCIETE GENERALE BANK SRBIJA A.D. Maria Rousseva, Predsednik IO Bul. Zorana Đindjica 50a/b 11070 Beograd Tel: +381 11 3011555 stanovnistvo.sgs@ socgen.com privreda.sgs@ socgen.com www.societegenerale.rs

SANDERS SH D.O.O. Vincent Moal, Direktor Industrijska zona bb 21235 Temerin Tel: +381 21 845 854 office@sanders.rs www.sanders.rs

SOCIETE GENERALE OSIGURANJE A.O.D Sabine de Lattre-Eustache, Direktor Bul. Mihajla Pupina 115đ 11070 Beograd Tel: + 381 11 260 86 65 info.osiguranje@ socgen.com www.sogeosiguranje.rs

SANOFI-AVENTIS D.O.O. Jelena Bogdanovic, Direktor Španskih boraca 3 11070 Beograd Tel: +381 11 4422900 dasha.brankovic@ sanofi-aventis.com www.sanofi-aventis.com

SODIBAL D.O.O. Nicolas Herriau, Direktor Autoput br. 20, Belmax centar, objekat br.5 11080 Zemun Tel: +381 11 201 3940 sodibal.com

SUPERIOR D.O.O. Nebojša Đinović, Direktor Bulevar Oslobođenja 238 11320 Velika Plana Tel: +381 26 4 150 150 www.superior-seeds.co.rs TARKETT D.O.O. Miroslav Okuka, Direktor Industrijska Zona bb, 21400 Backa Palanka Tel: +381 21 7557673 info@tarkett.rs www.tarkett.rs TELEGROUP D.O.O. Milomir Gligorijević, Predsednik Svetozara Miletića 9a 11000 Beograd Tel: +381 11 3081 981 office@telegroup.rs www.telegroup.rs

TOTAL SERBIA Almila Acan Kahvecioglu, Generalni Direktor Milentija Popovića 5a 11070 Novi Beograd Tel: +381 11 6149 200 www.total-serbia.rs TRIFUNOVIĆ & CVETKOVIĆ ADVOKATSKA KANCELARIJA Goran Cvetković, Partner Knez Mihailova br. 7/IV 11000 Beograd Tel: +381 11 3281 949 office@tclaw.co.rs www.tclaw.co.rs VEOLIA WATER SOLUTION & TECHNOLOGIES D.O.O. François Allain, Direktor Makedonska 30 11000 Beograd Tel: +381 11 303 5427 office.Beograd@ veoliawater.com www.veoliawater.rs VERANO MOTORS -PEUGEOT Radomir Živanić, Direktor Vojvode Stepe 352 11000 Beograd Tel: +381 11 3094500 www.peugeot.rs

WOLF THEISS IN COOPERATION TELEKOMUNIKACIJE WITH LAW OFFICE RAČUNARI I SERVISI D.O.O. MIROSLAV STOJANOVIĆ Dragan Biljić, Direktor Miroslav Stojanović Milutina Milankovića 11a Bul. Mihajla Pupina 6, PC 11070 Novi Beograd Ušće, 11070 Novi Beograd Tel: +381 11 3129751 Tel: +381 11 3302 900 trs@trservices.rs Beograd@ www.trservices.rs wolftheiss.com www.wolftheiss.com SOGELEASE SRBIJA D.O.O. TIGAR AD SCHNEIDER ELECTRIC Boris Stević, Izvršni Direktor Nebojša Đenadić, Direktor SRBIJA D.O.O. Bulevar Zorana Dragoljub Damljanović, Nikole Pašića 213, 18300 Pirot XL ART DEAL D.O.O. Xavier Laveniere Đinđića 48 B Direktor Tel: + 381 10 313121 Alekse Nenadovića 35 Vladimira Popovica 38-40, 11070 Novi Beograd danijela. cenic@tigar.com 11000 Beograd Tel: +381 11 222 13 60 11070 Novi Beograd www.tigar.com sogelease.srbija@ Tel: +381 11 2436396 Tel: +381 11 7850 555 socgen.com TIGAR TYRES Podrska.klijentima@ www.sogelease.rs XPRO D.O.O. Gary Scheide, Direktor schneider-electric.com Claude Istria Nikole Pasica 213 www.schneider-electric.rs SOMBOLED D.O.O. Baje Pivljanina 53a, 18300 Pirot 11000 Beograd Tel: +381 10 304000 SKY PARTNER R.S. D.O.O. Blagoja Slabev, Tel: +381 11 3630200 milena.tosic@ Vladimir Trifunović, Direktor Direktor Gakovački put bb , office@xpro.rs rs.michelin.com Aerodrom Nikola Tesla 25000 Sombor www.xpro.rs www.michelin.rs Beograd - Surčin

FRANCUSKO - SRPSKA EKONOMSKA SARADNJA

51

SARS.SA.16.06.0020.