Francuska-Srbija: Stogodišnjica Jednog Prijateljstva

Partner Jul 2018

●

BROJ 5

●

ISSN broj 2560-3876

Francuska - Srbija KRISTOF LEKURTIJE, GENERALNI DIREKTOR AGENCIJE BIZNIS FRANS: SRBIJA JE SVE ZANIMLJIVIJE INVESTICIONO TRŽIŠTE ● NJ. E. G. FREDERIK MONDOLONI, AMBASADOR FRANCUSKE U SRBIJI: STOGODIŠNJICA JEDNOG PRIJATELJSTVA ● DEJAN MARKOVIĆ, GENERALNI DIREKTOR KOMPANIJE SCHNEIDER ELECTRIC ZA SRBIJU I CRNU GORU: PODSTIČEMO INVESTITORE DA ULAŽU U SRBIJU ● DRAGOLJUB DAMLJANOVIĆ, PREDSEDNIK FRANCUSKO-SRPSKE PRIVREDNE KOMORE (CCIFS): ŠANSA KOJU TREBA ISKORISTITI ● SANJA IVANIĆ, GENERALNA DIREKTORKA CCIFS: RADUJEMO SE SVAKOM NOVOM INVESTITORU ● ŽAN BATIST KIZEN, DIREKTOR FRANCUSKOG INSTITUTA U SRBIJI: ZAJEDNIČKA PRIČA O PRIJATELJSTVU ● DEJAN MARKOVIC, GENERALNI DIREKTOR KOMPANIJE SCHNEIDER ELECTRIC ZA SRBIJU I CRNU GORU: PODSTIČEMO INVESTITORE DA ULAŽU U SRBIJU ● KARLOS DE KORDU, PREDSEDNIK IZVRŠNOG ODBORA CRÉDIT AGRICOLE SRBIJA: NASTAVLJAMO DA RASTEMO ● BOJAN VUINA, MENADŽER ZA REGION ADRIATIC, OGRANAK COLAS RAIL ZA BEOGRAD: SVETSKI LIDER U ŽELEZNIČKOJ INDUSTRIJI ● MERCURE BELGRADE EXCELSIOR: FIRST ACCORHOTELS BRANDED PROPERTY IN SERBIA ● DANIJELA MILOSAVLJEVIĆ, MENADŽER LJR U KOMPANIJI HUTCHINSON D.O.O.: NIKADA NE ODUSTAJTE, „MI ČINIMO SVE MOGUĆIM“

Stogodišnjica jednog prijateljstva

SADRŽAJ

Stogodišnjica jednog prijateljstva

08

SRBIJA JE SVE ZANIMLJIVIJE INVESTICIONO TRŽIŠTE

KRISTOF LEKURTIJE, GENERALNI DIREKTOR AGENCIJE BIZNIS FRANS

12

24

NJ. E. G. FREDERIK MONDOLONI, AMBASADOR FRANCUSKE U SRBIJI

16 15

DEJAN MARKOVIĆ, GENERALNI DIREKTOR KOMPANIJE SCHNEIDER ELECTRIC ZA SRBIJU I CRNU GORU

23

FIRST ACCORHOTELS BRANDED PROPERTY IN SERBIA

BOJAN VUINA, MENADŽER ZA REGION ADRIATIC, OGRANAK COLAS RAIL ZA BEOGRAD

38

ZNAMENITOSTI – OBELEŽJA FRANCUSKE ISTORIJE

42 46

UKRAS BEOGRADA

ISTORIJSKI SPOMENICI U FRANCUSKOJ

SVAKE GODINE SVE VIŠE AKTIVNOSTI AKTIVNOSTI CCIFS

ŠANSA KOJU TREBA ISKORISTITI

28

ZAJEDNIČKA PRIČA O PRIJATELJSTVU

DRAGOLJUB DAMLJANOVIĆ, PREDSEDNIK FRANCUSKO-SRPSKE PRIVREDNE KOMORE (CCIFS)

ŽAN BATIST KIZEN, DIREKTOR FRANCUSKOG INSTITUTA U SRBIJI

19

30

NASTAVLJAMO DA RASTEMO

KARLOS DE KORDU, PREDSEDNIK IZVRŠNOG ODBORA CRÉDIT AGRICOLE SRBIJA

31 32

36

PRIJATELJ U NEVOLJI

60 GODINA OD UDESA U INSTITUTU ZA NUKLEARNU ENERGIJU „VINČA“

MERCURE BELGRADE EXCELSIOR

STOGODIŠNJICA JEDNOG PRIJATELJSTVA

PODSTIČEMO INVESTITORE DA ULAŽU U SRBIJU

22

SVETSKI LIDER U ŽELEZNIČKOJ INDUSTRIJI

UŽIVANJE U UKUSU I DRUŽENJU

FRANCUSKA KUHINJA

ZGRADA FRANCUSKE AMABASADE

EPICENTAR SVETSKE MODE MODA

NIKADA NE ODUSTAJTE, „MI ČINIMO SVE MOGUĆIM“ DANIJELA MILOSAVLJEVIĆ, MENADŽER LJR U KOMPANIJI HUTCHINSON D.O.O.

FRANCUSKA JE DUGO BILA PRVA OPCIJA

ISTORIJA NASELJAVANJA SRBA U FRANCUSKOJ

20

RADUJEMO SE SVAKOM NOVOM INVESTITORU

50

SANJA IVANIĆ, GENERALNA DIREKTORKA CCIFS

UREDNIK Ana Novčić a.novcic@aim.rs

Nataša Trifunović n.trifunovic@aim.rs Vesna Vukajlović v.vukajlovic@aim.rs

DIZAJNER Jasmina Laković j.lakovic@aim.rs FOTO Zoran Petrović

SEKRETAR REDAKCIJE Svetlana Petrović s.petrovic@aim.rs

PROJEKT MENADŽERI Biljana Dević b.devic@aim.rs

MENADŽER IZDANJA Neda Lukić n.lukic@aim.rs

4 |

PARTNER FRANCUSKA - SRBIJA

REGISTAR KOMPANIJA

FINANSIJE Ajilon Solutions m.damjanovic@aim.rs

ŠTAMPA Rotografika d.o.o.

Segedinski put 72, Subotica, Srbija

IZVRŠNI DIREKTOR Maja Vidaković m.vidakovic@aim.rs

PARTNER FRANCUSKA STOGODIŠNJICA JEDNOG PRIJATELJSTVA

Telefon: +(381 11) 2450 508 Fax: +(381 11) 2450 122 E-mail: office@aim.rs www.aim.rs No 5 ISSN: 2560-3876

GENERALNI MENADŽER Ivan Novčić i.novcic@aim.rs

IZDAVAČ: alliance international media Makenzijeva 67, 11111 Beograd 17,

All rights reserved alliance international media 2018 OVA PUBLIKACIJA JE BESPLATNA

PAK 126909, Srbija

PARTNER FRANCUSKA - SRBIJA

| 5

6 |

PARTNER FRANCUSKA - SRBIJA

PARTNER FRANCUSKA - SRBIJA

| 7

INTERVJU

Srbija je sve zanimljivije investiciono tržište Mnogi kombinovani faktori pomažu Srbiji da privuče interes francuskih kompanija i poveća privredni potencijal: solidna industrijska tradicija nasleđena od Jugoslavije, visok nivo osposobljenosti stanovništva, strateška lokacija zemlje i učešće u trgovinskim sporazumima koji otvaraju prostor za snažan izvoz

KRISTOF LEKURTIJE,

GENERALNI DIREKTOR AGENCIJE BIZNIS FRANS

N

edavno smo bili svedoci naglog uspona bilateralnih odnosa sa Francuskom, kao i nekih francuskih investicija u vodeće poslovne subjekte u Srbiji, kao što su ulaganja u odlaganje otpada u Vinči i koncesija Aerodroma Nikola Tesla. Sa Kristofom Lekurtijeom, generalnim direktorom agencije Biznis Frans, razgovarali smo o interesovanju francuskih kompanija za ovaj region.

• Na koji način su ti događaji uticali na interes za povećanje saradnje između dveju ekonomija?

- Trgovina između naših dveju zemalja se više nego udvostručila od stupanja na snagu Prelaznog trgovinskog sporazuma iz 2010. godine. Francuska je trenutno dvanaesti najveći trgovinski partner Srbije i sedmi najveći strani investitor. Oko sto francuskih

8 |

PARTNER FRANCUSKA - SRBIJA

REFORME

INTERES

PARTNERSTVA

Unapređenje makroekonomskog i poslovnog ambijenta u Srbiji stvara odlične prilike za francuske kompanije

Francuske kompanije zainteresovane su za poljoprivredno-prehrambeni sektor, IKT, sektor infrastrukture, energetike i sektor automobilske industrije u Srbiji

Između poslovnih subjekata u Francuskoj i Srbiji mogu nastati sinergije i zanimljiva partnerstva zbog činjenice da na srpskom tržištu postoji 35.000 stručnjaka u oblasti IKT

kompanija je prisutno u Srbiji i one zapošljavaju oko 11.000 ljudi.

Te kompanije posluju u finansijskom sektoru (Sosijete ženeral, Kredi agrikol), u automobilskoj industriji (Mekaplast, Mekafor, Mišlen-Tigar itd.) i u IT sektoru (Šnajder elektrik, Atos).

Ekonomska saradnja je u porastu: neke francuske kompanije sprovode velike investicije u Srbiji (koncesija objekta za odlaganje otpada u Vinči kada je reč o konzorcijumu Suez-Itohu i koncesija Aerodroma Nikola Tesla za kompaniju Vansi). Ostale kompanije učestvuju u velikim infrastrukturnim projektima kakav je projekat beogradske podzemne železnice. Te poslovne aktivnosti će svakako pospešiti ekonomske odnose naših dveju zemalja.

industrije. Nekoliko poslovnih subjekata iz Francuske izrazilo je želju da se vrate u Srbiju radi identifikovanja budućih partnera.

• Imali ste kratku karijeru u diplomatiji i bili ste u službi u Beogradu pre vašeg imenovanja u ime agencije Biznis Frans. Na koji način vam je to iskustvo pomoglo da bolje razumete potencijal Srbije?

- Poslovne mogućnosti godinama rastu u Srbiji. Zemlja je ojačala

• Tokom 2016. godine tadašnji srpski premijer Vučić govorio je na jednom od vaših događaja nakon koga je usledila nedavna poseta jedne delegacije agencije Biznis Frans. Koja je bila svrha te posete?

- Tokom zvanične posete g. Vučića Parizu, 15. septembra 2016. godine, organizovana je informativna radionica o Srbiji u sedištu agencije Biznis Frans kojoj su prisustvovale i srpske i francuske kompanije. Događaj je pažljivo pripremljen, zajedno s francusko-srpskom Privrednom komorom i uz Podršku privredne komore Srbije i Agencije za privredni razvoj Srbije, u cilju jačanja postojećeg strateškog partnerstva između Francuske i Srbije.

• Kako biste opisali ishod te posete i šta bi bio nastavak saradnje?

Snažno interesovanje francuskih kompanija za srpsko - Tokom 2016. godine Biznis Frans je organizovao još i balkansko tržište, u sprezi sa dinamizmom ovog dva događaja takođe u cilju jačanja veza između naših regiona, naveli su nas da nedavno organizujemo vrlo dveju zemalja: jula, u Francuskoj, poslovni forum na samitu Zapadni Balkan u Parizu 2016. novembra, u uspešan Francusko-balkanski poslovni forum Srbiji, Misiju pronalaženja – sastanke sa međunarodnim partnerima za finansiranje, izvršnim agencijama svoju makroekonomsku situaciju − povratila je fiskalnu ravnotei privatnim partnerima u Srbiji. žu, drastično smanjila dug i deficit uz istovremeno održavanje Osim toga, snažno interesovanje francuskih kompanija za solidnog rasta. Srbija, kao zemlja kandidat za članstvo u EU, radi srpsko i balkansko tržište, u sprezi sa dinamizmom ovog regiona, na smanjivanju nedostataka koji postoje u pogledu privrednih naveli su nas da organizujemo Francusko-balkanski poslovni forum i regulatornih standarda. Ta situacija stvara odlične prilike za 2018. u Beogradu, od 30. maja do 1. juna 2018. godine. Taj događaj francuske kompanije u poslovnoj klimi koja konstantno napreduje. je okupio oko 450 poslovnih subjekata, uključujući 60 poslovnih Mnogi kombinovani faktori pomažu Srbiji da poveća privredni subjekata i njihovih podružnica iz Francuske i 240 srpskih kompapotencijal: solidna industrijska tradicija nasleđena od Jugoslavije, nija sa željom da se izgrade trgovinska partnerstva. Oko 300 B2B visok nivo osposobljenosti stanovništva, strateška lokacija zemlje sastanaka održano je za francuske i srpske poslovne subjekte, i otvaranje Srbije spoljnim razmenama u vidu raznih trgovinskih u raznim sektorima, od poljoprivredno-prehrambenog sektora, sporazuma koji su potpisani poslednjih godina.

IKT, sektora infrastruktura, energetike do sektora automobilske PARTNER FRANCUSKA - SRBIJA

| 9

• Koja je uloga agencije Biznis Frans u promovisanju francuske ekonomije?

- U okviru svoje uloge ona ima četiri zadatka: podstičemo rast izvoza malih i srednjih preduzeća i srednjih kompanija: pripremamo i pomažemo poslovnim subjektima da pronađu trgovinske partnere na ciljnim tržištima, utirući im put za potpisivanje trgovinskih sporazuma i stvaranje održivog rasta izvoza.

• Kako je finansijska kriza preoblikovala strukturu francuske privrede? Koji sektori su se izdvojili kao najveći dobitnici i gubitnici?

- Finansijska kriza je dovela do većeg pada u broju kompanija koje izvoze, počev od 2000. godine. Neke od najprivlačnijih destinacija za izvoz Francuske pre krize bile su pogođene više nego ostale, pre svega Irska, Grčka i Španija.

Izvoz poluproizvoda i automobilskih proizvoda iz Francuske posebno je bio pogođen globalnom ekonomskom krizom.

Suprotno tome, roba široke potrošnje je iskusila najmanji pad u delatnosti tokom ovog perioda, dok je sektor farmaceutskih proizvoda nastavio sa dobrim rezultatima u 2008. i 2009. godini. Izvoz iz Francuske je povećan za 4,5% tokom 2017. godine u kontekstu mnogo boljeg stanja u privredi, i u zemlji i na međunarodnom nivou.

• Koju ulogu je glasanje Ujedinjenog Kraljevstva za Bregzit imalo u tome da Francuska postane najprivlačnija destinacija za SDI – čime je pretekla Ujedinjeno Kraljevstvo koje je na toj poziciji boravilo jednu deceniju?

- Bregzit donosi dopunsku komparativnu prednost Francuskoj, pored njene sopstvene privlačnosti. U tom smislu teško je kvantifikovati posledice po tokove SDI u Francusku. Bregzit nameće kontinentalnu strategiju mnogim igračima koji su dugo godina bili prisutni u Ujedinjenom Kraljevstvu i tera neevropske investitore, koji su se do sada okretali Ujedinjenom Kraljevstvu, da ponovo razmisle. Francuska ima nameru da profitira na tim promenama.

Biznis Frans povećava svoja promotivna zalaganja. Nedavna anketa EY pokazuje da finansijske kompanije vide Francusku kao privlačniju destinaciju od Londona.

• Kako Francuska pozicionira sebe u pogledu stvaranja istočnih tržišta (Evroazija i Kina)? U vezi sa tim, koje je vaše mišljenje u pogledu rastućih veza privrede u zemljaBiznis Frans sprovodi strategije za promovisanje ma CEE i JEE sa kineskom inicijativom Pojas i put?

Francuske i njenih regiona, poslovnih subjekata i njenih - Francuska je oduševljena privrednim razvojem talenata i obaveštava kanale uticaja u međunarodnom tih regiona i podstiče svoje poslovne subjekte poslovnom svetu da iskoriste tržišne prilike koje se otvaraju za njene firme. Ona takođe privlači strane poslovne subjekte iz tih zemalja koji žele da investiraju i otvaraju radna mesta za prodaju svojih proizvoda i usluga Informišemo strane investitore u Francuskoj i pružamo im na evropskom tržištu. podršku: pomažemo im da donose odluke i nudimo podršku tokom Evropska unija nije potpisala zajedničku konačnu deklaraciju njihovih projekata, ne samo uz pomoć savetnika za investicije sa samita održanog u Pekingu maja 2017. godine po pitanju novog agencije Biznis Frans već i kroz mrežu njenih regionalnih partnera.

Svilenog puta − ili inicijative Jedan pojas, jedan put (inicijativa Promovišemo francuske kompanije, poslovnu sliku i privlačnost Obor). Bili smo vrlo jasni da inicijativa Obor može biti uspešna države kao lokacije u koju treba investirati. Sugerišemo i sprosamo ako je zasnovana na transparentnosti i kolektivnom vlasnišvodimo strategije za promovisanje Francuske i njenih regiona, tvu, a ne na osnovu isključivog dodeljivanja kineskim poslovnim poslovnih subjekata i njenih talenata i obaveštavamo kanale subjektima na tržištima izgradnje infrastrukture koji su povezani uticaja u međunarodnom poslovnom svetu. sa tim projektom.

Sprovodimo VIE međunarodni program stručne prakse koji omogućava poslovnim subjektima da privremeno angažuju mlade • Kako Industrija 4.0 oblikuje vašu investicionu politiku? Kako kandidate na poslovima u stranoj zemlji, na period između šest biste ocenili srpski pul talenata u srodnim oblastima? meseci i 24 meseca. Program je otvoren ne samo za kandidate iz - Sa ukupno 235.000 industrijskih subjekata koji žele da unaprede Francuske već i iz drugih zemalja iz Evropskog ekonomskog prostora.

10 |

PARTNER FRANCUSKA - SRBIJA

- Naša promotivna strategija počiva na prednostima i kreasvoju produktivnost, Francuska je ogromno tržište za stručnjake tivnosti naših rastućih sektora. Najpoznatiji primer je Frenč za digitalizaciju industrijskih postrojenja. Od 2014. godine Frantek. To je javno-privatna inicijativa koju vodi vlada, a koja cuska prati program Industrijsko postrojenje budućnosti koji je pomaže francuskim start-ap preduzećima da izgrade solidnu preimenovan u Industrija budućnosti aprila 2015. godine. Pored međunarodnu reputaciju u oblastima kao što su industrija, modernizacije proizvodnih objekata, njegov cilj je pružanje podrške ekonomija onlajn transakcija i veštačka inteligencija. Ona francuskim industrijskim subjektima u procesu transformacije obezbeđuje finansijska sredstva u iznosu od 200 miliona evra njihovih privrednih modela, organizacije, izgleda i marketinga za podršku akceleratorskim programima namenjenim start-ap kroz digitalne alate. preduzećima u privatnom sektoru.

Za postizanje ovog opšteg cilja uveli smo pet specifičnih ciljeNedavno smo pokrenuli Frenč feb koji prikazuje veliki pova: razvoj tehnoloških rešenja za Industriju budućnosti, praćenje poslovnih subjekata u toku njihove transformacije, obuka zaposlenih, jačanje evropske i međunarodne Sa ukupno 235.000 industrijskih subjekata koji žele da saradnje i promovisanje programa Industrija budućunaprede svoju produktivnost, Francuska je ogromno nosti koji prikazuje projekte i trgovinu fokusirane na Industrijsko postrojenje budućnosti u Francuskoj. tržište za stručnjake za digitalizaciju industrijskih Francuska ima interno tržište koje ljudima sa postrojenja inovativnim rešenjima nudi zanimljive izglede, pre svega u sektorima vazduhoplovne industrije, industrije tencijal sredstava u industriji francuske i njene budućnosti. Za automobila i u sektoru zdravstvene zaštite. Između poslovnih nas je to način privlačenja medijske pažnje na uspeh Francuske, subjekata u Francuskoj i Srbiji mogu nastati sinergije i zanimljiva način pravljenja imena naših preduzetnika i vođenja aktivne i partnerstva još više i zbog činjenice da na srpskom tržištu postoji kreativne zajednice poslovnih subjekata i incijativa. Upućujemo 35.000 stručnjaka u oblasti IKT. poziv poslovnim subjektima i talentima koji pripremaju svet sutrašnjice da to urade... iz Francuske. ■ • Šta Srbija može da nauči na osnovu vaše promotivne strategije?

PARTNER FRANCUSKA - SRBIJA

| 11

INTERVJU

Stogodišnjica jednog prijateljstva Specifično prijateljstvo između Francuske i Srbije nije zaboravljeno, što dokazuje znatan broj ulica u Francuskoj koje nose ime u sećanje na Prvi svetski rat, u gradovima kao što su Brest, Klermon Feran, Denkerk, Mulen, Nansi, Never, Nim, Pariz, Poatje, Rems... Francuska učestvuje i u godišnjim ceremonijama koje se organizuju na Srpskom vojničkom groblju u Tijeu. Činjenica da Francuska može danas da prikupi više od 208.000 evra u dobrovoljnim prilozima za obnovu spomenka na Kalemegdanu takođe pokazuje da se taj istorijski savez pamti - Frederik Mondoloni

NJ. E. G. FREDERIK MONDOLONI, AMBASADOR FRANCUSKE U SRBIJI

U

ambasadi Francuske u Srbiji užurbano se radi na pripremama za obeležavanje stogodišnjice završetka Prvog svetskog rata koji je obeležilo i specifično savezništvo i prijateljstvo francuskog i srpskog naroda, nastalo u teškim vremenima koja su, u dve zemlje, odnela gotovo tri miliona života. Sećanju na heroje Prvog svetskog rata trebalo bi da se pridruže i predsednici Srbije i Francuske, Aleksandar Vučić i Emanuel Makron, čiji se dolazak u Beograd očekuje krajem godine. Francuski predsednik je u Srbiji veoma citiran poslednjih nedelja zbog upozorenja iznetog i na Samitu EU i zemalja Zapadnog Balkana da EU ne može da prima nove članice pre nego što se i sama reformiše. Ta izjava ne dovodi u pitanje evropsku perspektivu Srbije, kaže za CorD Magazine ambasador Frederik Mondoloni.

• Vaša ekselencijo, kako napreduju pripreme za predstojeći sastanak predsednika Francuske i predsednika Srbije u Beogradu i da li se sada zna precizan datum sastanka?

12 |

PARTNER FRANCUSKA - SRBIJA

- Kao što znate, predsednik Vučić i predsednik Makron su se susreli tri puta od kraja 2017. godine. Predsednik Makron je potvrdio svoje interesovanje i načelni dogovor o poseti Srbiji. Tačan datum i dalje treba formalno utvrditi. Ističem da će se oba predsednika susresti u Parizu 17. jula, što bi trebalo da bude još jedan povod za razmenu na najvišem nivou. Uopšteno govoreći, 2018. godina bi bila pravo vreme za predsedničku posetu Srbiji zbog obeležavanja stogodišnjice od kraja Prvog svetskog rata.

• Srbija i Francuska treba zajednički da obeleže kraj Prvog svetskog rata, koji će se pamtiti po savezništvu i prijateljskoj pomoći francuskih oružanih snaga srpskim oružanim snagama. Šta ste isplanirali tim povodom?

- Francusko-srpsko istorijsko prijateljstvo je u najvećoj meri bilo sačinjeno od naših zajedničkih borbi u Prvom svetskom ratu. Tokom 2018. godine obeležava se i stogodišnjica kraja rata i oslobođenja Srbije koje je izvršila zajednička srpsko-francuska vojska i, u tom

POSETA

STOGODIŠNJICA

PARTNERSTVO

Predsednik Makron je potvrdio svoje interesovanje i načelni dogovor o poseti Srbiji. Tačan datum i dalje treba formalno utvrditi

Tokom 2018. godine obeležava se i stogodišnjica kraja rata i oslobođenja Srbije koje je izvršila zajednička srpsko-francuska vojska

Francuska je trenutno dvanaesti trgovinski partner Srbije i sedmi strani investitor. Oko sto francuskih kompanija je prisutno u Srbiji i zapošljavaju oko 11.000 ljudi

smislu, Ambasada Francuske i srpske vlasti su pripremile komemorativni program koji sadrži tri glavna bloka.

Prvi je obnova Spomenika zahvalnosti Francuskoj na Kalemegdanu, koja se sprovodi zahvaljujući zajedničkom finansiranju od srpskih vlasti (170.000 evra) i dobrotvornih priloga prikupljenih u Francuskoj (208.000 evra). Spomenik treba da bude postavljen krajem ovog leta.

Drugi aspekt komemorativnog programa biće putujuća izložba posvećena promovisanju uspomena srpskih porodica čiji su se preci borili zajedno s francuskim vojnicima. Izložba će se otvoriti početkom oktobra uVranju i pratiće maršrutu kojom se kretala oslobodilačka vojska do 1. novembra, kada se obeležava stogodišnjica oslobođenja Beograda.

Poslednji aspekt će biti niz konferencija na Univerzitetu u Beogradu i Vojnoj akademiji na temu Solunskog fronta i francusko-srpskog prijateljstva. Rezultati tih naučnih događaja će se objaviti kao istraživački rad.

EU pre njenog proširenja. To je neophodno zbog tekućih kriza u EU: svako proširenje koje bi nastupilo pre takve reforme dovelo bi do odlaganja rešavanja tih kriza, a takođe i ugrozilo pristupanje novih država članica. Zaista, nije sigurno da bi u postojećem kontekstu EU mogla da ih dočeka na način koje one zaslužuju i u skladu s naporima koje su postigle. Dakle, u interesu tih država kandidata je da se pridruže

• U kojoj meri je danas u Francuskoj razvijena svest o bivšim jakim vezama vaše zemlje sa Srbijom i da li se slažete da današnjim bilateralnim odnosima nedostaje nivo entuzijazma zabeležen pre jednog veka?

- Prvi svetski rat je bio traumatično iskustvo za Francusku i Srbiju − 1,6 miliona mrtvih u Francuskoj i 1,25 miliona u Srbiji. To je razlog zašto je francuska javnost, od 1918. godine, bila toliko fokusirana na podsećanje javnosti pre svega na te užasne gubitke.

Međutim, specifično prijateljstvo između Francuske i Kako je predsednik Makron potvrdio, Francuska Srbije nije zaboravljeno, što dokazuje i prisustvo srppodržava reformu EU pre njenog proširenja. To je skog barjaktara na svakoj ceremoniji koja se održava 11. neophodno zbog tekućih kriza u EU: svako proširenje novembra i znatan broj ulica u Francuskoj koje nose ime koje bi nastupilo pre takve reforme dovelo bi do po tom periodu (Beogradska ulica, Srpska ulica, Ulica Franše d‘Eperea, Avenija kralja Petra, Avenija kralja odlaganja rešavanja tih kriza, a takođe i ugrozilo Aleksandra) u gradovima kao što su Brest, Klermon Feran, pristupanje novih država članica Denkerk, Mulen, Nansi, Never, Nim, Pariz, Poatje, Rems itd. Francuska učestvuje i u godišnjim ceremonijama koje reformisanoj i konsolidovanoj EU. Za predsednika Makrona reformu se organizuju na Srpskom vojničkom groblju u Tijeu. Činjenica da EU je neophodno sprovesti u veoma kratkom roku, pre završetka Francuska može da prikupi više od 208.000 evra u dobrovoljnim njegovog mandata − što ne bi dovelo u pitanje mogućnost da se prilozima za obnovu spomenka na Kalemegdanu takođe pokazuje Srbija pridruži do 2025. godine − okvirni datum koji je Komisija dala da se taj istorijski savez pamti. za pristupanje ako se sprovedu neophodne reforme.

• Srbija je vrlo ozbiljno shvatila izjavu francuskog predsednika • Smatrate li da bi nove okolnosti koje je sugerisao predsednik MaMakrona koji je rekao da, uprkos francuskoj podršci procesu integracije zapadnobalkanskih zemalja u EU, ne treba dalje proširivakron trebalo da dovedu do popuštanja pritiska na Srbiju da što pre postigne konačan, obavezujući sporazum sa Kosovom, po mogućti EU dok zajednica ne sprovede ozbiljne promene koje će dovesti do njenog jačanja. Kada će se, po vašem mišljenju, završiti taj stvu ove godine, upravo u svrhu napredovanja ka članstvu u EU? reformski proces?

Ako je EU potrebno vreme za reformu, da li bi Beograd i Priština - Kako je predsednik Makron potvrdio, Francuska podržava reformu mogli da dobiju to isto vreme?

PARTNER FRANCUSKA - SRBIJA

| 13

- Kao što sam pomenuo, predsedniku Makronu je jasno da je reformu EU neophodno sprovesti do kraja njegovog mandata, što ne dovodi u pitanje 2025. godinu kao godinu u kojoj će se Srbija potencijalno pridružiti EU. To znači da govor predsednika Makrona nije stvorio novu okolnost: srpske vlasti moraju nastaviti da rade na ostvarivanju reformi kako bi obezbedile mogućnost pristupanja, uključujući rad na pitanju Kosova. Kada govorimo o ovoj temi, jedini pritisak na Srbiju ne dolazi od EU, već od jednostavne spremnosti Srbije da pristupi Evropskoj uniji: Poglavljem 35 zahteva se normalizacija odnosa sa Prištinom, u interesu Srbije je da radi na rešenju oko kojeg će se složiti obe strane.

i zapošljavaju oko 11.000 ljudi. Te kompanije posluju u finansijskom sektoru i sektoru osiguranja (Sosijete ženeral, Kredi agrikol) ali i u automobilskoj industriji (Mekaplast, Mekafor, Mišlen–Tigar itd.). Osim toga, ekonomska saradnja je u porastu s francuskim kompanijama koje imaju velike investicije u Srbiji − koncesija objekta za odlaganje otpada u Vinči kada je reč o konzorcijumu Suez–Itohu, koncesija Aerodroma Nikola Tesla kada je reč o kompaniji Vansi, rad na izgradnji beogradske podzemne železnice itd. Zaista postoji veliki prostor za dalji razvoj te saradnje, a Francuska podstiče saradnju u raznim privrednim područjima, kao što su životna sredina, poljoprivreda, transport, urbanističko planiranje itd.

• U martu je potpisan ugovor kojim je francuska kompanija Vansi dobila 25-godišnju koncesiju za upravljanje beogradskim Aerodromom Nikola Tesla. Šta biste mogli reći o značaju tog dogovora za sveukupne ekonomske odnose dveju zemalja?

- Taj ugovor, zajedno sa koncesijom objekta za odlaganje otpada Vinča, koju su dobile kompanije Suez i Itohu, predstavlja značajan korak napred u našoj ekonomskoj saradnji. Aerodrom Nikola Tesla je zaista jedna od najvažnijih infrastruktura u Srbiji, koja ima veliku vidljivost i upečatljiv kapacitet da privuče posetioce, investitore i ekonomske aktere. Globalni iznos investicije koju Vansi treba da inicira (ukupno 730 miliona evra) učiniće da taj aerodrom postane glavno regionalno čvorište preko kojeg će Beograd i Srbija imati bolju vezu s Francuskom i ostatkom sveta. Sam po sebi, taj projekat će takođe drastično povećati globalni iznos francuskih investicija u Srbiju i doprineti zbližavanju naših dveju ekonomija.

• Srpsku javnost interesuju detalji o ugovoru o koncesiji. Verujete li da će dobiti informacije i da li će to biOd 2013. godine Beograd i Priština vode dijalog u ti u skladu sa prevlađujućim duhom poslovne etike u okrilju EU u Briselu. Do sada je dijalogom omogućen Francuskoj? tehnički sporazum po pitanju registarskih tablica, - Vansi erports je velika kompanija globalnih dimenzija. Ona međunarodnog pozivnog broja ili po pitanju je operater oko 40 aerodroma širom sveta i stekla je veliko uključivanja srpskih sudija u kosovsko pravosuđe znanje i iskustvo u takvim investicijama. Javno-privatna partnerstva, poput koncesija, nova su vrsta ekonomskog modela u Srbiji i zaista će iziskivati napore da se objasne • Izveštaji u medijima pominju mogućnost da će se budućnost odjavnosti. Mogao sam da primetim, ranije tokom ove godine, da je interesovanje medija za ovu temu dovelo do većeg broja tekstova nosa između Srbije i Kosova rešavati na međunarodnoj konferenu glavnim dnevnim novinama i nedeljnicima, što je bilo korisno. Meciji koja bi bila nalik onoj održanoj u Rambujeu 1999. godine. Šta mislite o toj ideji? đutim, to ne može prejudicirati komunikaciju koju će i Vansi morati - Od 2013. godine Beograd i Priština vode dijalog u okrilju EU u Brida prihvati, posebno kada se radi o načinu na koji će se sprovoditi investicije i modelu upravljanja koji će se primeniti uz te investicije. selu. Do sada je dijalogom omogućen tehnički sporazum po pitanju Zasad mislim da smo i dalje u ranoj fazi sprovođenja i ubeđen sam registarskih tablica, međunarodnog pozivnog broja ili po pitanju da će obaveštavanje javnosti doći s početkom konkretnih investicija. uključivanja srpskih sudija u kosovsko pravosuđe. To ne bi mogli da postignu bez EU i dijalog se mora nastaviti. Francuska podržava taj proces i nije ni za kakvu promenu formata, iako je konstruktivna • Novi čelnici Grada Beograda su izjavili da je izgradnja sistema podrška drugih zemalja dobrodošla ako doprinosi postizanju rešenja podzemne železnice među prioritetima za glavni grad. Francuske koje je zadovoljavajuće i za jednu i za drugu stranu. kompanije su se do sada često pominjale u vezi sa ovim poslom.

Da li takvo interesovanje i dalje postoji?

- Francuske kompanije su i dalje zainteresovane da učestvuju u • Kako biste ocenili trenutni nivo ekonomske saradnje između izgradnji beogradskog metroa. Vlada Francuske je obnovila pomoć Francuske i Srbije, u kojim oblastima vidite prostor za napredak?

Srbiji i Gradu Beogradu za rad na Studiji izvodljivosti ovog projekta - Francuska je trenutno dvanaesti trgovinski partner Srbije i sedmi koji predstoji. ■ strani investitor. Oko sto francuskih kompanija je prisutno u Srbiji

14 |

PARTNER FRANCUSKA - SRBIJA

INVESTICIJA DEJAN MARKOVIĆ, GENERALNI DIREKTOR KOMPANIJE SCHNEIDER ELECTRIC ZA SRBIJU I CRNU GORU

Podstičemo investitore da ulažu u Srbiju U Srbiji već posluje 100 francuskih kompanija, a jedan od izuzetno pozitivnih primera je Schneider Electric, predvodnik digitalne transformacije i svetski lider u upravljanju energijom i automatizaciji. Krenuli su od dvoje zaposlenih, danas ih ima više od 1.000

D

obrim primerom poslovanja, transferom tehnologija i uvođenjem novih trendova kompanija Schneider Electric utiče i na pozitivan imidž Srbije i privlačenje novih francuskih investitora koji su zainteresovani za ulaganje u mašinsku i automobilsku industriju, energetiku i zaštitu životne sredine.

tehnologije i inovacija i distribuciju i dostupnost proizvoda u celoj Srbiji. Na ovaj način, kroz uvođenje inovativnih tehničko-tehnoloških rešenja, doprinosimo lokalnoj ekonomiji budući da za potrebe svog poslovanja podržavamo više od 3.000 radnih mesta, kroz sopstvene i partnerske operacije.

Dobrim primerom poslovanja, transferom tehnologija i uvođenjem novih trendova utičemo i na pozitivan imidž Srbije i privlačenje novih investitora.

proglasila ovaj softver za najkvalitetniji i najbolji proizvod na svetu, pet godina zaredom, što je zaista ogroman uspeh.

• Kakvi su odnosi Srbije i Francuske?

- Ekonomski odnosi između naše dve zemlje stalno jačaju i francusko-srpska trgovinska razmena se udvostručila od stupanja na snagu trgovinskog sporazuma sa EU iz 2010. godine. Činjenica je da industrijska baza srpske ekonomije, geografski položaj i politika otvorenosti čine

• Gospodine Markoviću, koje su specifičnosti poslovanja vaše kompanije u Srbiji i na koji način to utiče na pozitivnu percepciju tržišta?

Već duži niz godina sprovodimo aktivnu politiku stipendiranja više - Kompanija u Srbiji posluje od 1997. od 170 mladih godišnje kojima se, nakon završetka školovanja, godine kao predstavništvo, dok od omogućava da nastave svoju karijeru u našoj kompaniji koristeći 2002. poslujemo kao d.o.o. Danas, posavremene softverske tehnologije red sedišta kompanije u Beogradu, koje je komercijalno zaduženo za teritoriju Srbiju veoma konkurentnom zemljom. Schneider Srbije i Crne Gore, imamo i razvojni centar u • Kako je došlo do saradnje sa DMS NS i razvoja vrhunskog ADMS softvera?

Electric se kao aktivan član Francusko-srpske Novom Sadu – Schneider Electric DMS NS. Reč - Akvizicijom kompanije Telvent u septembru privredne komore trudi da svojim poslovanjem je o jednom od četiri svetska centra Schneider 2011. godine Schneider Electric Francuska ukaže na potencijal razvoja tržišta, posebno Electric-a za istraživanje, razvoj i proizvodnju postala je jedan od vlasnika Telvent DMS, kada je reč o digitalnoj transformaciji. Pored softvera za optimalno upravljanje distribucijom koji je godinu dana kasnije promenio ime u podrške energetskom sistemu Srbije, kao i električne energije.

Schneider Electric DMS NS. ADMS Softver celokupnom privrednom ambijentu, verujemo Davne 1997. godine počeli smo sa dva zaposlena, dok danas pod krovom Schneider (Advance Distribution Management System) u srpsku pamet i mlade ljude za stvaranje bolje Electric-a, koji obuhvata i DMS NS, radi više od osmišljen je i implementiran na više tržišta i održive budućnosti. Trudimo se da mladima 1.000 zaposlenih. Na tržištu Srbije kompanija pre ove akvizicije, ali je zahvaljujući snažnoj omogućimo najbolje prakse i usavršavanje. se izdvojila jasnom komercijalnom politikom globalnoj mreži Schneider Electric-a, postao Već duži niz godina sprovodimo aktivnu politiku i prepoznatljivim radom sa različitim vrstama dominantno tehničko rešenje koje je instalirano stipendiranja više od 170 mladih godišnje kojima partnera. Model poslovanja zasniva se u pravcu na više lokacija širom sveta. se, nakon završetka školovanja, omogućava da građenja partnerske mreže, što podrazumeva Značajno je istaći da je najuglednija konnastave svoju karijeru u našoj kompaniji koristeći sultantska kompanija na svetu GARTNER razvoj preduzetničkog načina rada, transfer savremene softverske tehnologije. ■ PARTNER FRANCUSKA - SRBIJA

| 15

INTERVJU

Šansa koju treba iskoristiti Francuski privrednici uviđaju da se Srbija trenutno nalazi na nekoj vrsti moguće ekonomske prekretnice i da može biti lider na Balkanu. Nadam se da ćemo umeti da ostanemo na toj pozitivnoj trasi i iskoristimo taj potencijal.

Naša Komora je spremna da francuskim kompanijama otvori vrata Balkana

DRAGOLJUB DAMLJANOVIĆ, PREDSEDNIK FRANCUSKO-SRPSKE PRIVREDNE KOMORE (CCIFS)

D

olazak nekoliko velikih francuskih kompanija u Srbiju, kao što su Vansi privukao je veliku pažnju francuskih investitora i potvrdio da postoji veliki potencijal za ekonomsku saradnju dveju zemalja kako na nivou velikih projekata, tako i manjih preduzetničkih inicijativa.

To je možda tek početak znatno većeg talasa francuskih preduzeća koja bi u Srbiji mogla osnovati svoja regionalna sedišta. „U Komori smatramo da je regionalni razvoj ključ uspeha i za Srbiju i za ostale zemlje Balkana. Zato smo odlučili da svakoj kompaniji koja se bude interesovala za Srbiju, bilo da se radi o izvozu ili otvaranju fabrike, na neki način otvorimo vrata i ostalih zemalja na Balkanu. To ćemo činiti ili direktno, ili preko lokalnih partnera“, kaže Dragoljub Damljanović, predsednik Francusko-srpske privredne komore (CCIFS). „To je rešenje koje će Team France Balkans, čiji je nosilac CCIFS, ponuditi francuskim investitorima zainteresovanim za ovaj region. U ovom trenutku u Team France Balkans su, osim Srbije, Crna Gora, Makedonija

16 |

PARTNER FRANCUSKA - SRBIJA

i Bosna i Hercegovina, a najverovatnije ća nam se pridružiti i Albanija do kraja godine“, dodaje Damljanović.

Francuski i drugi investitori prepoznaju reformske napore Srbije, kao i njene druge razvojne potencijale, kako kroz stvaranje javno-privatnih partnerstava, tako i kroz proizvodno povezivanje i povezivanje u oblasti inovacija i razvoju startapova, gde se Francuska pozicionirala kao referentni ekosistem u Evropi. CCIFS je, prepoznajući ovaj potencijal, pokrenula mentorski projekt za razvoj startapova i podržava druge domaće inicijative za digitalnu transformaciju u Srbiji.

• Šta su ključni potencijali regiona Zapadnog Balkana koji mogu da privuku francuske kompanije?

- Često pominjemo Zapadni Balkan u kontekstu značajnog privrednog rasta, centralnog geografskog položaja koji omogućava jednostavan pristup velikom tržištu, kvalitetnoj radnoj snazi...

U tom smislu je značajno raditi na privrednim vezama između ze-

USPEH

Nema sumnje da dosadašnji rad Vlade na jačanju makroekonomske stabilnosti i privlačenju investicija daje rezultate - očigledno je veće poverenje stranih investitora

PREKRETNICA

Dolaskom nekoliko velikih francuskih kompanija u Srbiju, razvoj srpsko-francuskih ekonomskih odnosa dobio je značajan vetar u leđa

malja Balkana, tako da se olakša ulazak jedne strane firme koja je već došla u jednu od zemalja u neku drugu, susednu zemlju. Često imamo takve upite od firmi koje su zainteresovane da dođu u Srbiju, a koje se interesuju za eventualno vođenje poslova iz Beograda za zemlje poput Bosne i Hercegovine, Makedonije, Crne Gore... Iz tog razloga smo od pre neku godinu proširili svoje usluge na susedne zemlje i vrlo uspešno podržavamo francuska preduzeća i na regionalnom nivou.

RESURS

Srbija bi najviše mogla, i trebalo bi da se osloni na francusku ekspertizu u domenu javno-privatnih partnerstava u kojima francuska strana poseduje iskustvo od preko 200 godina

ni razvoj ključ uspeha i za Srbiju i za ostale zemlje Balkana, odlučili smo da svakoj kompaniji koja se bude interesovala za Srbiju, bilo da se radi o izvozu ili otvaranju fabrike, na neki način otvorimo vrata i ostalih zemalja na Balkanu. To ćemo činiti ili direktno ili preko lokalnih partnera. Na taj način francuska predu-

Zbog velikog interesa francuskih preduzeća razgovaramo o organizaciji novog izdanja foruma Francuska–Balkan već sledeće godine, a ne za dve ili četiri godine kao do sada

• Šta će biti konkretni zadaci Team France Balkans?

- Naše iskustvo govori da se, kada je u pitanju regija Balkana, Francuzi fokusiraju na Srbiju i u slučajevima kada su zainteresovani za razvoj poslovnih aktivnosti na regionalnom nivou. To znači da je Srbija zauzela neku vrstu liderske pozicije na ovom tržištu, što zbog svog geografskog položaja u odnosu na ostale zemlje Balkana, što zbog realnog potencijala ovog tržišta. Pošto u Komori smatramo da je regional-

zeća dobiće mogućnost da otkriju mnogo veće tržište, pa će im samim tim ono postati privlačnije. Team France Balkan zasad čine, osim Srbije, Crna Gora, Makedonija i Bosna i Hercegovina, a najverovatnije ća nam se pridružiti i Albanije do kraja godine.

PARTNER FRANCUSKA - SRBIJA

| 17

• Koliko je nedavni dolazak nekoliko velikih francuskih kompanija u Srbiju, pre svega koncesionarski ugovor za beogradski aerodrom i JPP za deponiju u Vinči, uticao na vidljivost Srbije na mapi francuskih investitora?

- Razvoj srpsko-francuskih ekonomskih odnosa je time dobio značajan vetar u leđa. To nam potvrđuje i sve više upita malih i srednjih preduzeća za koje je Srbija do sada bila relativno neprepoznata poslovna destinacija: za prvih šest meseci ove godine preko Komore je otvorilo proizvodnju ili započelo aktivnosti u Srbiji već šest preduzeća, što je za nas do sada nezapamćena dinamika kada se govori o malim i srednjim preduzećima.

mo saradnju sa Francuzima. Naime, Francuska se pozicionirala kao referentni ekosistem u Evropi za startapove i mi bismo želeli da i Srbija postavi sličan cilj i da se u njoj značajno poveća broj startapova. Komora je u tom smislu pokrenula mentorski projekt Start up akcelerator, koji će ove godine doživeti i svoje drugo izdanje, a podržavamo i Inicijativu Digitalna Srbija čiji su članovi ove godine posetili najveći startap kampus na svetu, Station F u Parizu.

• Nedavno je održan poslovni forum Francuska–Balkan, koji ste koorganizovali s agencijom Business France. Iz kojih sektora dolaze zainteresovane francuske kompanije i za koju vrstu saradnje su zainteresovane?

- Na Forumu je ukupno učestvovalo preko 450 preduzeća iz 13 zemalja (Francuska plus zemlje jugoistočne Evrope), iz sektora energetike, infrastrukture, agrobiznisa, automobilske industrije i IT industrije. Održano je preko 1.000 B2B sastanaka i povratna informacija koju zasad imamo je da su preduzeća zadovoljna i da su kontakti uspostavljeni. Na njima je sada da nastave razgovore, a mi ćemo nastojati da im i dalje pružamo podršku gde god je potrebno.

U tom smislu, zbog velikog interesa preduzeća, kao i pozitivnog feed-backa, razgovaramo o organizaciji novog izdanja foruma Francuska–Balkan već sledeće godine (forum se inače organizuje na svake dve do četiri godine).

• Kako u ovom trenutku ocenjujete ukupne makroekonomske perspektive Srbije i momentum u reformskom procesu?

- Nema sumnje da dosadašnji rad Vlade na jačanju makroekonomske stabilnosti i privlačenju investicija daFrancuska se pozicionirala kao referentni ekosistem je rezultate: očigledno je veće poverenje stranih investitora. Privrednici redom prepoznaju da se Srbija treu Evropi za startapove i mi bismo želeli da i Srbija nutno nalazi na nekoj vrsti moguće prekretnice, sve je postavi sličan cilj i da se u njoj značajno poveća broj više prepoznata kao lider na Balkanu, odakle se strastartapova ne firme dalje mogu implementirati i u okolne zemlje.

Nadam se da ćemo umeti da ostanemo na toj pozitivnoj trasi i iskoristimo taj potencijal.

Trend privrednog rasta je evidentan, potrebno je nastaviti sa • Ovaj region, a samim tim i Srbija koja je nekada imala snažstrukturnim reformama, privlačenjem stranih investicija, kreiranu industriju, bio je u velikoj meri zasnovan na nemačkoj tehnjem novih radnih mesta i podrškom domaćoj privredi, pre svenologiji i opremi. Gde vidite prostor za francuske tehnologiga malim i srednjim preduzećima. je i know how?

- Nema sumnje da je francuska ekspertiza jedna od vodećih u • Kakva su iskustva vaših članica koje već posluju u Srbiji? Šta svetu u većini industrijskih i privrednih sektora. Srbija bi najvisu prednosti, a šta izazovi s kojima se one susreću? še mogla, i trebalo bi, da se osloni na francusku ekspertizu u do-Iskustva članica Komore su generalno jako pozitivna, toliko da menu javno-privatnih partnerstava u kojima, da podsetimo, frankad god primamo delegacije francuskih preduzeća, mi organizucuska strana poseduje iskustvo od preko 200 godina, zatim vejemo i susret sa već prisutnim francuskim preduzećima jer su likih infrastrukturnih projekata, u domenu ekologije i očuvanja upravo ona najbolji ambasadori Srbije. Problema naravno ima, životne sredine, industrije, a uopšte gledano i u domenu unapto su one tzv. dečje bolesti svih privreda u tranziciji na putu ka ređenja tržišne ekonomije.

Evropskoj uniji, ali nijedan nije nepremostiv, jer s jedne strane Izdvojio bih i sektor NTIC, koji je u Srbiji doživeo nagli skok imamo dobru volju, a sa druge dobru saradnju s institucijama. ■ u prethodnim godinama, a gde bismo i te kako želeli da poveća-

18 |

PARTNER FRANCUSKA - SRBIJA

INVESTICIJA KARLOS DE KORDU, PREDSEDNIK IZVRŠNOG ODBORA CRÉDIT AGRICOLE SRBIJA

Nastavljamo da rastemo Crédit Agricole Srbija je članica Crédit Agricole grupe koja je nedavno ušla u prvih deset bankarskih grupa na svetu po imovini.

Pripadnost ovako jakoj grupaciji pružila nam je odlično znanje i iskustvo za održiv i organski rast u odabranim segmentima

Z

bog toga je Crédit Agricole grupa u svom srednjoročnom strateškom planu Ambition 2020, odlučila da investira 4,9 milijardi evra za razvoj poslovnih linija i nastavak digitalne transformacije. Dalja digitalizacija bankarskih proizvoda i usluga je jedan od prioritetnih ciljeva koje treba da postignemo.

u zemlji sa tako velikim potencijalom u poljoprivredi kao što je Srbija. Što se tiče naše klijentske orijentacije, smatramo da je važno da budemo uz naše klijente kada donose važne životne odluke o kupovini kuće ili automobila. Ponosni smo što smo na prvom mestu u Srbiji među bankama u finansiranju automobila i među četiri najbolje banke kada je reč o stambenim kreditima.

posvećeno potrebama klijenata u njihovim najvažnijim životnim trenucima, s ciljem da pronađu odgovarajuće finansijsko rešenje za svaki zahtev. Zato radimo kao potpuno univerzalna banka i produbljujemo naš odnos s klijentima kako bismo bili njihov „pravi partner“.

Na ovaj način, Crédit Agricole banka ostaje 100% posvećena ljudima i 100% digitalna banka.

• Za prethodnih devet godina, koliko poslujete u Srbiji, prošli ste i krizu i stabilizaciju bankarskog sektora. Idu li stva- • Mnoge banke zatvaraju filijale jer svoje • Da li će doći do ukrupnjavanja u bankarposlovanje prevode u onlajn bankarstvo. skom sektoru? Da li bi to bilo dobro i za ri nabolje? građane i za privredu - Kriza je sada prošlost, tržište je uspelo Da li je digitalizacija budućnost?

- Činjenica je da bi potrebe tržišta Srbije da se konsoliduje i sada smo u dobrom - Ulazak u digitalni svet ne mora nužno od oko sedam miliona stanovnika moglo položaju da nastavimo sa rastom. Sa sta- značiti da se treba odreći tradicionalnog bilnim ekonomskim okruženjem i konstantnim rastom BDP-a u Srbiji Veoma konkurentno bankarsko tržište u Srbiji otvara prostor za iz godine u godinu, verujem da su se privlačne ponude i fizičkim i pravnim licima. Klijenti treba da iskoriste sada stekli najvažniji preduslovi za ovu situaciju i pažljivo biraju svoje finansijske partnere koji mogu na rad na razvoju poslovanja.

najbolji način da ogovore na njihove potrebe

• U kojim segmentima poslovanja ste „najjači“? Da li su to auto ili stambeni krediti, agro-biznis, onlajn poslovanje, kartičarstvo...? Na koji ste od svojih proizvoda posebno ponosni?

- Crédit Agricole se u Srbiji posebno fokusira na finansijsku podršku agro i agri biznisu, što je jedno od naših glavnih polja ekspertize i u Francuskoj. Veoma smo ponosni što smo veliki partner lokalne privrede, posebno

načina održavanja odnosa sa klijentima.

U Crédit Agricole snažno verujemo da je najbolje rešenje da se kombinuju oba pristupa.

Sa druge strane, suština bankarstva će uvek biti dobar odnos sa klijentima zasnovan na poverenju, a to je upravo naš cilj. Da bismo to učinili, oko 1.000 specijalizovanih bankara u Srbiji je u potpunosti

da servisira znatno manji broj banaka. U poslednjih nekoliko godina bili smo svedoci mnogih promena vlasništva i taj trend će se nastaviti. Možemo očekivati još spajanja ili akvizicija do tačke dostizanja adekvatnog broja banaka za ovo tržište. Mislim da to neće značajnije uticati na cene, ali će sigurno dovesti do razvoja stabilnijih i specijalizovanih banaka. ■ PARTNER FRANCUSKA - SRBIJA

| 19

INTERVJU

Radujemo se svakom novom investitoru Nezadovoljni brojem francuskih preduzeća koja se interesuju za srpsko tržište jer ga smatraju premalim, CCIFS je odlučila da proširi svoje aktivnosti i udruži se s kolegama u regionu. To je za sve nas velika šansa da povećamo broj prisutnih preduzeća, a istovremeno i jedni druge osnažimo kroz saradnju i razmenu iskustava

SANJA IVANIĆ,

GENERALNA DIREKTORKA CCIFS

F

rancusko-srpska privredna komora (CCIFS) osnovana je pre devet godina sa ciljem da omogući i poveća francusko prisustvo u Srbiji i razvije bilateralnu saradnju na svim poljima. Za tih devet godina broj članova je postepeno rastao i dosegao 120. „Ponosni smo na činjenicu da su skoro sva francuska preduzeća, nekih 97%, članovi CCIFS“, kaže Sanja Ivanić, generalna direktorka CCIFS. „S obzirom na to da u poslednje dve godine beležimo porast interesa francuskih preduzeća za naše tržište, očekujemo i nastavak rasta članstva s francuske strane, ali najveći potencijal leži svakako u povećanju srpskog članstva – jer mi smo pre svega bilateralna komora“.

Za ovih devet godina CCIFS je, takođe, sa jednog stalno zaposlenog prešao na četiri stalno zaposlena i dva praktikanta, sa 11 događaja godišnje na njih preko 40 i sa nultog nivoa stigao na nivo tri, najviši nivo po klasifikaciji CCI France international, u smislu kompetencije za pružanje operativne podrške preduzećima.

Osnovan je Business Centar, a aktivnosti su proširene na region.

• Šta za Komoru znači nov zadatak koji vam je poveren u okviru stvaranja Team France Balkans?

20 |

PARTNER FRANCUSKA - SRBIJA

- Team France Balkans je, pre svega, naša dobra ideja. Naime, bili smo nezadovoljni brojem preduzeća koja se interesuju za srpsko tržište, jer ga smatraju premalim, i kao način da ih motivišemo odlučili smo da proširimo aktivnosti na Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru, gde nije bilo adekvatne podrške za francuska preduzeća. U međuvremenu nam se pridružila i makedonska komora kao partner za Makedoniju, a i Albanija je odskora zainteresovana za učešće u Timu, jer svima je u interesu da promovišemo region i povećamo broj francuskih preduzeća u njemu. To je za sve nas velika šansa da povećamo broj prisutnih preduzeća, a istovremeno i jedni druge osnažimo kroz saradnju i razmenu iskustava.

Istovremeno, u Francuskoj se odvija reforma dispozitiva za spoljnu trgovinu i CCIFS je, kao dugogodišnji partner francuske državne agencije Business France, prepoznata kao privilegovani partner, one-stop-shop za region.

• Prošle godine ste pomogli dolazak nekih značajnih francuskih kompanija na srpsko tržište. Da li je to bilo teško? Sa kakvim izazovima se suočavate u ovom procesu?

- Francuska preduzeća, posebno ona mala i srednja, jako su oprezna

kada se radi o izlasku na strana tržišta i tek nakon što je Srbija dobila status kandidata za Evropsku uniju, krenulo je masovnije interesovanje, koje je u 2017. počelo i da dobija konkretizaciju.

Velika preduzeća i grupacije su zahtevni što se tiče nivoa usluge, ali imaju mehanizme i ljudstvo koji čine da eventualne prepreke lako prevazilaze. Mala i srednja preduzeća su nam najveći izazov – prvo jer ih treba ubediti da u našem tržištu leži veliki potencijal, a drugo jer im treba pružiti kompletnu podršku, od personalizovane analize tržišta do pronalaženja klijenata, partnera... do eventualne lokacije za početak aktivnosti, zapošljavanja ljudskih resursa itd.

iskustvom, kontaktima i idejama pomognu u razvoju biznisa. Upravni odbor čini 11 direktora francuskih preduzeća, među kojima ima i Francuza i Srba, vodećih ljudi kompanija poput Šnajder elektrik, Suez, Lesafr, Kredit agrikol, Sent Goben Veber, Prajs voterhaus kupers, SADE i drugi. Odabrani startapi automatski će osvojiti i besplatno članstvo u Komori.

• CCIFS je nedavno otvorio Business Centar. Šta je njegov cilj i koliko je interesovanje kompanija privukao?

• Kako vaše članice ocenjuju poslovnu klimu u Srbiji kao mogućnost za dalje širenje posla i koje biste uspešne priče vaših članica podelili sa našim čitaocima?

- Na forumu Francuska–Balkan koji smo organizovali krajem maja bilo je nekoliko okruglih stolova gde su preduzeća iz najrazličitijih sektora prenosila svoja iskustva u regionu i ta su iskustva uglavnom pozitivna. Od Tigar Tajres i Šnajder elektrik, koji su barjaktari francuske ekspertize i uspeha u Srbiji, do onih koji su nedavno došli npr. Hačinson, koji je već otvorio i drugi pogon, a proizvodnja mu neprestano raste. Naše banke, Kredit agrikol i Sosijete ženeral izuzetno posluju, a preduzeća koja su uključena u različite infrastrukturne projekte, poput Veolije i Sueza, već su na nekoliko projekata u Srbiji i regionu. Među malim i srednjim preduzećima pomenuli bismo Plast & Metal Balkan, poreklom sa severa Francuske, koji je nedavno pokrenuo proizvodnju u Paraćinu, a potom i motivisao drugo preduzeće iz istog regiona u Francuskoj da dođe da posluje u Srbiji – i na tom dosijeu trenutno radimo!

- Business Centar smo pokrenuli kada smo uvideli da neka od novodolazećih preduzeća traže i prostor za početak aktivnosti i naša adresa je bila vrlo praktično rešenje za prvu registraciju. Ove godine smo zbog velikog interesovanja udvostručili prostor koji iznajmljujemo, pa danas u njemu imamo sedam registrovanih preduzeća, što francuskih, što srpskih, koji imaju ili sopstvene kancelariji ili dele coworking prostor. Ono što nas izdvaja od drugih je ekspertiza Komore koju stavljamo na raspolaganje naših ’stanara’ u cilju podrške njihovom razvoju. ■

Optimisti smo i u tome je naša snaga – s jedne strane naša dinamična ekipa voli nove izazove, a sa druge Francuzi se sve više interesuju za Srbiju, a mi smo spremni da ih dočekamo • Šta mlade kompanije koje u članstvo ulaze kroz učešće u Startap akceleratoru dobijaju ulaskom u Komoru?

- Ovaj program smo pokrenuli prošle godine, kada su putem konkursa primljena dva startapa – Kar go, mobilna aplikacija za naručivanje auto-prevoza, i Petgards, onlajn platforma za čuvanje kućnih ljubimaca. Tokom protekle godine osnivače ova dva startapa savetovali su direktori nekih od najvećih francuskih kompanija u Srbiji, a dobijali su mentorsku podršku iz svih aspekata poslovanja : pravnog, marketinškog, finansijskog i slično. Startapi su efikasnom promocijom uvećali i svoju vidljivost, stekli veći broj klijenata, proširili broj saradnika. Zanimljivo je da je Petgards prošle godine osvojio i najviše glasova publike na konkursu „Generator“ Sosijete ženeral banke i vrednu nagradu od 500.000 dinara.

I ove godine će biti odabrano do tri startap preduzeća ili tri tima koje će u narednih godinu dana, besplatno, savetovati članovi Upravnog odbora Komore, menadžeri najvećih francuskih kompanija koje posluju u Srbiji, a sa ciljem da im svojom ekspertizom,

PARTNER FRANCUSKA - SRBIJA

| 21

INVESTICIJA BOJAN VUINA, MENADŽER ZA REGION ADRIATIC, OGRANAK COLAS RAIL SA BEOGRAD

Svetski lider u železničkoj industriji

Colas Rail posluje u dvadeset zemalja, zapošljava više od 5.300 ljudi i zaslužan je za neke od najimpozantnijih železničkih projekata u svetu. Eksperti su za održavanje i zamenu železničkih pruga, elektrifikaciju, signalizaciju, urbani transport i velike infrastrukturne projekte

Z

ahvaljujući kompaniji Colas Rail, kojoj je povereno postavljanje tramvajske pruge preko Mosta na Adi, građani Beograda će od avgusta 2019. godine moći da uživaju u vožnji tramvajima preko najlepšeg gradskog mosta.

Radovi napreduju po planu.

Arsenal, centralna trasa pruge RER A u Parizu, ukupno 13 m koloseka, metro u Kairu u Egiptu, 30 godina prisustva u Egiptu i metro u Santjagu u Čileu, pruge 3 i 6, šine i nadzemni vodovi, 90 km koloseka, 20-godišnji ugovor o održavanju...

temeljac budućnosti sektora mobilnosti.

• Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda poverila vam je veliki posao – postavljanje tramvajske pruge preko Mosta na Adi. Možete li da ga završite u roku, do jula naredne godine?

- Ovo je naš drugi posao na gradnji, odnosno rekonstrukciji tramvajske infrastrukture u Beogradu. Svesni smo koliko je ovo važan projekt za razvoj grada te smo se, zajedno s našim partnerom kompanijom „Energoprojekt niskogradnja“, izuzetno angažovali da radove završimo u predviđenom roku. Smatramo da je rok realan da neće biti probijanja.

Mi smo čak po dobijanju posla angažo-

• Colas Rail može da ispuni sve zahteve i kada je reč o novim linijama za vozove veli• Vaša kompanija je nastala pre 10 godina ke brzine, ali kada je reč o održavanju tramspajanjem Seco Raila i Spie Raila? Šta se vajske i metro mreže. Da li je to budućnost dobilo objedinjavanjem dva glavna svetska javnog prevoza? igrača u železničkom sektoru?

- Naš zadatak je nadgradnja ekspertize u - Kompanija Colas Rail je prepoznata kao oblasti železnice, mi stvaramo rešenja za kompanija sa više veština, osnovana je 2008. održivu mobilnost u širem smislu. godine u želji da se u jedan pravni subjekt Kompanija Colas Rail je u mogućnosti grupišu veštine dva glavna svetska igrača u sektoru železnice – Seco Rail (Grupa Desquenne & Giral), kompanije koja je jedan od predvodnika u postavljanju Podjednako smo stručni za izgradnju železničkih pruga za vozove železničkih koloseka, njihovom održavelikih brzina, dvokolosečnih pruga, metroa, ali i za trase koje idu vanju i zameni, i Spie Rail, kompanije ispod vode, poput one londonske od dva i po kilometra ispod Temze koja je stručnjak za elektrifikaciju, signalizaciju (nadzemni vodovi, napajavali naše stručnjake iz Francuske da nama i da pruži ceo spektar usluga u oblastima nje energijom), gradski prevoz i velike projekte. investitoru predlože neka rešenja koja nisu železničke infrastrukture i infrastrukture To omogućava kompaniji Colas Rail da bila originalno predviđena projektom, a koja mobilnosti jer smo pozicionirani kao integribude stručnjak u svim oblicima poslovanja bi unapredila postojeće rešenje u funkcionalsani igrač u sektoru mobilnosti. Kompanija u sektoru železnice sa impozantnim refenom i estetskom smislu. Nažalost, investitor Colas Rail može da izgradi sve vrste infrarencama, kao što su pruga za velike brzine u je procenio da bi to, zbog komplikovane struktura za svoje klijente sa fokusom na Maroku (koja povezuje Kazablanku i Tandžir), procedure javne nabavke u Srbiji, ugrozilo stvaranje partnerstava i učinak. Jačaćemo 185 km dvokolosečne pruge, doklandska rok završetka i nije bio u mogućnosti da svoje sposobnosti u oblastima signalizacije laka železnica, 2,5 km koloseka u Londonu prihvati naš predlog. ■ i informacionih tehnologija, koje su kamen ispod Temze, izgradnja stanice Woolwich

22 |

PARTNER FRANCUSKA - SRBIJA

INVESTICIJA MERCURE BELGRADE EXCELSIOR

First Accorhotels Branded Property In Serbia Worldwide hotel operator AccorHotels entered Serbia with the opening of Mercure Belgrade Excelsior last year

A

ccorHotels is a world-leading travel & lifestyle group offering unique experiences in more than 4.300 hotels across 100 different countries, having an unrivaled portfolio of internationally renowned hotel brands from luxury to economy. AccorHotels’ strategic partner and the sole licensor of all its brands in Eastern Europe, including Serbia, is Orbis Hotel Group, the leading hotel operator in the region.

Mercure is the non-standardized midscale brand of AccorHotels, representing hotels that are all different, distinctive and locally inspired, having a network of more than 770 hotels in 61 countries across the world, including Serbia.

Mercure Belgrade Excelsior, the first addition to the AccorHotels family in Serbia, has a long and illustrious history.

Opening its doors in 1924 it has been the home of exceptional service ever since.

Guests from all over the world, among which there have been many royals and famous personalities, have cherished the extraordinary service and homely feel of the hotel for the past century. Some of them lived in the hotel for longer periods, like the Nobel Prize winner Ivo Andric, others returned over the years, but all have enjoyed the formidable hospitality

and excellent location of the hotel.

With the entry into the Accorhotels Group, a new era for the hotel begins.

Proud of its past, the hotel has kept the warm vibe and atmosphere, showcasing its firm roots in Serbian hospitality through modern design and traditional details and decorations, enriching the guest’s experience through valued international hospitality standards.

The central location opposite the Parliament building and surrounding parks make Mercure Belgrade Excelsior an excellent starting point to discover Belgrade.

Spacious and stylish rooms, equipped with modern facilities, a cozy living room styled restaurant with a wide variety of dishes, internationally inspired and locally sourced, round up an exceptional experience in the heart of Belgrade. ■ PARTNER FRANCUSKA - SRBIJA

| 23

AKTIVNOSTI CCIFS

Svake godine sve više aktivnosti Sa 40 aktivnosti u godinu dana Komora je svojim članicama, njihovim partnerima i uvaženim zvanicama ponudila široku lepezu usluga, dovela važne francuske kompanije na srpsko tržište i pripremila se da postane one-stop-shop za svako francusko preduzeće koje želi da pristupi balkanskom tržištu

U

toku 2017. zaposleni u CCIFS su odgovorili na više od 150 upita, organizovali kolektivne posete za preko 30 preduzeća i pojedinačno radili sa preko 20 preduzeća. I to je bio samo delić njihovih aktivnosti kojima su podržali francusko-srpske privredne veze. ■ GALA VEČE

ANA BRNABIĆ I ALEN RIŠAR

FORUM FRANCUSKA-BALKAN U organizaciji Francusko-srpske privredne komore i Business France i podršku Ambasade Francuske i Saveza francuskih savetnika za spoljnu trgovinu, od 30. maja do 1. juna u Beogradu se okupilo preko 450 preduzeća iz Francuske i 12 zemalja regiona na forumu Francuska-Balkan, koji je za cilj imao da promoviše regionalnu saradnju i Balkan kao poslovnu destinaciju.

Forum su otvorili premijerka Srbije Ana Brnabić, specijalni poslanik francuskog predsednika za Balkan Alen Rišar i pomoćnik direktora Business France Frederik Rosi.

O uspehu ovog, do sada najvećeg događaja ovog tipa svedoči i incijativa da novo izdanje bude organizovano već sledeće godine (poslednje izdanje foruma bilo je pre četiri godine u Bukureštu).

24 |

PARTNER FRANCUSKA - SRBIJA

Jedan od najatraktivnijih događaja Francusko-srpske privredne komore je Gala veče koje je ove godine održano 17. aprila, a tema večeri je bila Superheroji, kao svojevrstan omaž našim članovima i njihovim uspesima.

Jednom godišnje Komora okupi preko 200 zvanica, diplomata, privrednika i ličnosti iz javnog života i uz zanimljiv scenski program i bogatu trpezu obeleži uspehe iz prethodne godine. Komora ovom prilikom dodeljuje i svoje godišnje Gran pri nagrade.

STARTAP AKCELERATOR Sredinom 2017. Francusko-srpska privredna komora je pokrenula prvo izdanje programa Startap akcelerator sa ciljem da podrži razvoj startapa.

Godinu dana članovi Upravnog odbora Komore pružali su besplatnu mentorsku podršku odabranim startap preduzećima: Car:go (mobilna aplikacija za naručivanje vožnje, srpska verzija Ubera) i PetGuards (platforma za čuvanje kućnih ljubimaca) i pomagali im da prođu kroz sve teškoće sa kojima se susreće jedno tek osnovano preduzeće i tako prebrode tu ključnu prvu godinu postojanja. Ta dva startapa su kroz besplatno članstvo u Komori imala takođe i priliku da se dodatno umrežavaju i razvijaju svoj biznis.

Konkurs za drugo izdanje Startap akceleratora je u toku, prijavite se (sve informacije na www.ccfs.rs)!

AKTIVNOSTI U FRANCUSKOJ Francusko-srpska privredna komore ima aktivnosti u Francuskoj skoro svakog meseca kroz učešće na B2B sastancima u organizaciji francuskih regionalnih komora i različitim privrednim manifestacijama.

Komora je tako predstavila Srbiju i razgovarala sa preduzećima na B2B sastancima koji su održani u Parizu, Strazburu, Nantu, Evriju i Roasiju.

U Francuskoj smo prisutni i kroz učešće naše direktorke u radu Konsultativnog odbora francuskih privrednih komora u inostranstvu, za čijeg člana je izabrana 2017. i koji radi na reformi francuskog dispozitiva podrške spoljnoj trgovini. Tako će u budućnosti francuska preduzeća koja budu želela da se internacionalizuju imati pojednostavljen pristup svakom tržištu, kroz princip one-stop-shop.

USLUGE PODRŠKE PREDUZEĆIMA Francusko-srpska privredna komora je u okviru mreže francuskih privrednih komora u inostranstvu klasirana u treću, najvišu kategoriju, kao komora koja pruža kompletnu uslugu francuskim preduzećima zainteresovanim za srpsko tržište: od prvih informacija o tržištu do otvaranja i asistencije u vođenju filijale. Komora je već sedam godina operativni partner Business France, francuske državne agencije za izvoz i investicije. U toku 2017. odgovoreno je na više od 150 upita, organizovali smo kolektivne posete za preko 30 preduzeća, a pojedinačno radili sa preko 20 preduzeća. Između ostalih, pomogli smo u odluci Poljska ili Srbija? i prvim koracima na srpskom tržištu veliku američko-korejsku grupaciju Eseks (koja je u Srbiju došla preko francuskog sedišta), kao i otvaranju nekoliko malih i srednjih preduzeća.

PARTNER FRANCUSKA - SRBIJA

| 25

TEAM FRANCE BALKAN Pošli smo od konstatacije da se francuska preduzeća ne interesuju dovoljno za balkansko tržište, jer se radi o slabo poznatom i fragmentisanom tržištu. Pored toga, snažan porast srpske privrede i njenih suseda za tri godine je slabo poznat u Francuskoj, a još manje su poznate poslovne mogućnosti koje nude nekoliko sektora rasta.

Kako bi pružila bolju uslugu francuskim preduzećima, CCIFS postaje one-stop-shop za svako francusko preduzeće koje želi da pristupi balkanskom tržištu, preko jedne regionalne, koordinisane i struktuirane mreže. Članovi mreže su Francusko-srpska privredna komora, koja pokriva i Bosnu i Hercegovinu, kao i Francusko-crnogorski poslovni klub u Crnoj Gori, Savez privrednih komora Makedonije, a razgovaramo i o pridruživanju Francusko-albanske privredne komore.

MESEČNE AKTIVNOSTI Komora organizuje tri-četiri događaja mesečno, različitih formata, koji su prilika da se članovi upoznaju, informišu, nauče nesto korisno za njihovo poslovanje i, naravno, uživaju u zajedničkom druženju.

Tako smo ove godine u saradnji sa Fondom za inovacionu delatnost organizovali dva meetupa na kojima su bili predstavljeni programi podrške tehnološkim inovacijama, kao i nekoliko obuka u Trening centru CCIFS, od kojih bismo izdvojili trening za moderni marketing i digitalnu marketing transformaciju sa sjajnim predavačem Lazarom Džamićem, kao i obuku za javni nastup i prezentacione veštine koju je održala Jovana Ružičić, kroz čije treninge za nastup su prošli neki od čestih gostiju najvećih svetskih medijskih kuća.

Među temama kojima smo se bavili izdvajamo i radionicu o GDPR, opštoj regulativi o zaštiti podataka o ličnosti za naše članove, kako bi se bolje upoznali sa propisima i novim pravnim okvirom, organizovani u saradnji sa Advokatskom kancelarijom Marić–Mališić–Dostanić.

Takođe smo nastavili sa sada već petogodišnjim tradicijom organizacije Speed business meetinga.

26 |

PARTNER FRANCUSKA - SRBIJA

FRANCUSKA NEDELJA Reč je o jednoj od najznačajnijih manifestacija Komore koja ima za cilj da promoviše francuske proizvode, ekspertizu i kulturu, kroz niz događaja koji se organizuju na više lokacija u glavnom gradu i šire. U novembru prošle godine Francuska nedelja je otvorena žurkom – dočekom mladog francuskog vina Beaujolais Nouveau i mini-sajmom francuskih proizvoda u Novom Bitefu, u prisustvu preko 400 zvanica. Manifestacija je održana pod temom Živeti u digitalnom, pa je tim povodom na otvaranju francuske nedelje moglo da se virtuelno, iz fotelje, provoza u reno automobilu kroz Beograd.

Za studente je održana tribina „Digitalizuj svoju budućnost”, pod pokroviteljstvom kompanije Šnajder Elektrik.

U okviru Francuske nedelje učenici beogradskih osnovnih škola „Mladost” i „Drinka Pavlović”, kao i mališani iz vrtića „Leptirić” dobili su nesvakidašnji poklon – poklonili smo im sunčane satove.

Na kraju Francuske nedelje održana je i poslovna konferencija u Francuskoj Ambasadi u Beogradu, u saradnji sa državnom francuskom agenciju za investicije i razvoj na kojoj su prisutni mogli da saznaju više o mogućnostima razvoja biznisa u Francuskoj.

BIZNIS CENTAR CCIFS U okviru podrške startapima i omogućavanja francuskim i srpskim preduzećima lakšu integraciju na lokalno tržište, na našoj adresi, u samom srcu Beograda, otvorili smo Biznis Centar sa ponudom kancelarija, kancelarijskih mesta u coworking prostoru, virtuelnih kancelarija i konferencijske sale u jedinstvenom French touch okruženju. Preduzeća mogu da registruju firmu na našoj adresi ili da iznajme radni sto na određeni period uz celokupnu logističku, poslovnu i networking ponudu naše komore.

PARTNER FRANCUSKA - SRBIJA

| 27

INTERVJU

Zajednička priča o prijateljstvu ŽAN BATIST KIZEN,

DIREKTOR FRANCUSKOG INSTITUTA U SRBIJI

„Ovo je značajan trenutak za Francuski institut u Srbiji zato što je Vlada Srbije uputila zahtev da postane punopravni član Frankofonije, i mi ćemo ga svakako podržati.“

G

ospodin Žan Batist Kizen već treću godinu živi u Beogradu.

Rado i dobro govori na srpskom jeziku, razume ga i tečno čita. Izuzetno je srdačan domaćin i stalo mu je da Francuski institut u Srbiji, jedan od 130 u svetu, što potpunije predstavi čitaocima Corda.

• Cilj Francuskog instituta u Srbiji pre svega je promovisanje kulture vaše zemlje. Na koji način ga ostvarujete? S obzirom na veliki broj vaših programa, predlažem da se ograničimo samo na dešavanja ovog leta.

- Prva naša misija nije samo da promovišemo francusku kulturu već da uspostavimo mostove u obrazovanju, kulturi i inovacijama između naše dve zemlje. Naravno da u Srbiju dovodimo stručnjake iz Francuske koje želimo da vam predstavimo, ali takođe želimo da obratimo pažnju na to šta se dešava u vašoj zemlji na polju kulture, obrazovanja i inovacija. Evo, na primer, na samom kraju prošle godine imali smo izložbu posvećena strit-artu, izložbu radova beogradske umetnice TKV koja je, zahvaljujući nama, dobila priliku da izlaže prvi put u galeriji. Pomogli smo i izložbu strit-arta u Srpskom kulturnom

28 |

PARTNER FRANCUSKA - SRBIJA

centru u Parizu. To je samo jedan primer šta radimo u oblasti strit-arta koja je jako živa i aktivna oblast savremene umetnosti. To je oblast u kojoj su umetnici Srbije i Francuske savršeno povezani, to je umetnički jezik koji odgovara i mladima i onima koji su manje mladi. Što se tiče programa koje planiramo ovog leta, istakao bih izložbu koju ćemo pokazati u Beogradu, Nišu i u Novom Sadu, znači u svim srpskim gradovima u kojima imamo kancelarije Francuskog instituta.

To je izložba arhitekture vizantijskog grada Justinijana Prima, Caričinog grada, jednog od najlepših vizantijskih gradova jugoistočne Evrope.

Napomenuo bih da su svi radovi na tom lokalitetu poslednjih 40 godina rezultat saradnje stručnjaka naše dve zemlje, a poslednje decenije pridružile su im se i nemačke kolege. Zatim, polovinom jula u Valjevu, a u saradnji sa Naučno-istraživačkim centrom Petnica, predstavićemo naš „Karavan za klimu“ s kojim smo za već bili u Nišu, Novom Sadu i Kruševcu. Program ovog našeg projekta se, pre svega, obraća mladima kako bi ih inspirisao da učine sve ono što na lokalnom nivou, u svojoj sredini, mogu da učine da promene svest svojih sugrađana – jer sve više su deca ta koja obrazuju roditelje. Nastavićemo da radimo i na promovisanju strit-arta, pozvaćemo francuske umetnike u Srbiju i, s obzirom na to da se mi bavimo nastavom francuskog jezika, organizovaćemo u Beogradu, Novom Sadu i u Nišu intenzivne kurseve tokom leta za sve koji maju potrebu da poboljšaju svoj nivo znanja jezika.

• Vaš Institut je prepoznatljiv po Frankofoniji koja je ove godine ostvarena u Srbiji u zaku tri tačke: blizina, raznolikost, dostupnost.

Molim vas za komentar.

- Frankofonija je vrlo značajan deo naše delatnosti zato što smo mi francuski institut jedne evropske i frankofone zemlje. Sve što se radi u Srbiji da bi se promovisale frankofone inicijative zasniva se

P i š e : S O NJA Ć I R I Ć

na koordinaciji koju mi obavljamo u saradnji sa svim frankofonim ambasadama, kulturnim centrima u Srbiji i školskim ustanovama.

Ovo je značajan trenutak za Francuski institut u Srbiji zato što je vaša Vlada uputila zahtev da postane punopravni član Frankofonije, i mi ćemo ga svakako podržati. Reč je o grupi frankofonih ambasada (kojom predsedava Maroko), bez obzira na to da li se radi o Egiptu, Južnoj Koreji ili Kanadi. Svet se menja na bazi multikulturalnosti, i mi smo vrlo angažovani da pomognemo ostvarenje želje srpske Vlade da se priključi Frankofoniji. Francuski je jedan od jezika koji omogućava čoveku da razume ono što se dešava u Evropi i svetu, a vaši profesori francuskog jezika u školama zalažu se ne samo da svoje učenike nauče jezik već i da im približe našu zemlju. Zato inicijativa u tom pravcu, na primer, jednog profesora u Prokuplju, znači luk koji nas sve dovodi do globalnog interesa. Treba misliti globalno, a raditi lokalno.

- Partnerstava s kulturnim ustanovama su raznovrsna. Imamo, na primer, tesnu saradnju sa 40 vaših izdavača. Jedan od naših glavnih ciljeva je da omogućimo svoj publici u Srbiji pristup francuskim filmovima, pa smo zato organizovali Karavan francuskog filma koji gostuje u kulturnim centrima 40 gradova i opština Srbije. Ponovo je pokrenuta saradnja filmskih centara Srbije i Francuske, pa sad pregovaramo o novom ugovoru francusko-srpske koprodukcije. U Srbiji sad radi nova generacija filmskih autora, te je došlo vreme da se povežu reditelji Francuske i Srbije i da se vratimo na tradiciju koprodukcije koja je sve do osamdesetih bila veoma jaka. Sarađujemo i sa velikim zvaničnim kulturnim institucijama, na primer sa Oktobarskim salonom, sa Fondacijom Novi Sad 2021 i, uopšte,

• Ove godine Francuska i Srbija obeležavaju kraj Prvog svetskog rata. Tim povodom pozvali ste građane Srbije na prikupljanje svedočanstava o tom velikom istorijskom događaju. Kako ste zadovoljni projektom?

- Vrlo smo zadovoljni, stiglo nam je 40 svedočanstava. Svi programi koje radimo u Srbiji bazirani su na našem ulaganju u budućnost, ali uz čuvanje sećanja na poseban odnos između Francuske i Srbije.

Zato će ove godine, kad se obeležava stogodišnjica završetka Prvog svetskog rata, naš program biti u cilju isticanja prijateljstva naša dva naroda sa željom da, sećajući se onoga što je bilo juče, možemo danas da delamo i da stvaramo budućnost. Sećanje na Veliki rat je mogućnost da radimo na osavremenjivanju istorije. Zato smo pozvali građane da nam donesu porodične uspomene iz tog vremena kako bismo organizovali izložbu koja će od oktobra biti predstavljena u mnogim gradovima Srbije, najviše na jugu, zato što želimo da sledimo put vojske prilikom oslobađanja gradova. Izložba će se zvati „Naša istorija”, naša sećanja. Biće to svedočanstvo sastavljeno od malih priča koja svaka posebno i sve zajedno govore o Sve što se radi u Srbiji da bi se promovisale frankofone francusko-srpskom prijateljstvu.

inicijative zasniva se na koordinaciji koju mi obavljamo

• Kaže se da kultura ima moć da menja svest ljudi u pou saradnji sa svim frankofonim ambasadama, zitivnom pravcu. S druge strane, kulturne aktivnosti zakulturnim centrima u Srbiji i školskim ustanovama vise od politike, pre svega od odnosa između dve države i od novca koji su države spremne da ulože u meotvoreni smo za svaku kuturnu saradnju sa svim akterima, naročito đusobnu saradnju. Kakva je situacija na primeru naše dve zemlje? gledajući na to da naša ponuda za partnerstvom bude dostupna - Sigurno da sve što radimo iz oblasti kulture, obrazovanja i inovacija malim akterima. Nastojimo da radimo sa institucijama koje zavise odgovara zajedničkom interesu naša dva društva, a neke naše programe od države i sa nezavisnim. realizujemo zajedno sa opštinama ili predstavnicima srpske Vlade.

Na primer, sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja imamo projekat PHC Pavle Savić u kome obe države učestvuju sa po • Koje filmove, knjige, pozorišne predstave iz Srbije biste prepo50 posto. Taj projekat omogućava francuskim i srpskim istraživačima ručili Francuzima? istraživanja na evropskom nivou. Takođe, sa Ministarstvom omladine - Nažalost, mnogo je lakše u Srbiji otkriti savremenu francusku scenu, i sporta imamo sporazum o kofinansiranju srpskih stipendija Dositeja nego obrnuto. Postoje vrlo kvalitetni pisci čije knjige nisu prevedene. koji mladima iz Srbije nudi program usavršavanja unostranstvu, u Recimo, vrlo bih voleo da na francuskom pročitam romane Dragana našem slučaju konkretno u Francuskoj, uz obavezu da se vrate u Srbiju.

Velikića. Srećom, sad u Francuskoj raste interes za klasike, pa je u Sa Ministarstvom prosvete i obrazovanja sprovodimo konvenciju o ovom trenutku ponovno rado čitan Danilo Kiš, vrlo su prihvaćeni dvojezičnoj nastavi. To su tri prmera saradnje na kojima francuska Goran Petrović i Aleksandar Gatalica. Ako me pitate za film, reći ću vlada i ambasada savršeno sarađuju sa predstavnicima Srbije. vam svoj izbor: Mila Turajlić i njen film Druga strana svega. To je pravi • Na koji način sarađujete sa kulturnim institucijama u Srbiji? dragulj, ali, kažem vam, to je subjektivno mišljenje. ■ PARTNER FRANCUSKA - SRBIJA

| 29

FRANCUSKA KUHINJA

Uživanje u ukusu i druženju Ljubav Francuza prema hrani je opšte poznata, a poznato je i to, da je njihov rafinirani ukus dao mnoge poznate specijalitete

F

rancuzi obožavaju sireve i supe. Čuvena je francuska supa od luka, kao i supa iz Nice sa sosom od šafrana. Rado prave kombinovana jela od mesa i povrća, pečenja, salate i poslastica, a uz sve se piju vrhunska vina (među kojima je i šampanjac) i svuda u svetu cenjeni francuski konjak.

Najpoznatiji francuski sirevi su tradicionalni kozji sir Ševr (Chevre), autentični Bri (Brie), Rokfor (Roquefort) – koji nazivaju “kraljem sireva”, Kamember (Camembert) i Raslet (Raclette).

Jedna od karakteristika francuske kuhinje je ta da Francuzi pri pripremi jela retko koriste mast, zapršku nikad. Koriste ulje i puter i na kraju kuvanja skidaju višak masnoće. Tako su francuska jela vrlo lagana.

Druga karakteristika je raznovrsnost jela.

Razlog za to je geografska šarenolikost Francuske – na jugu imaju blagu sredozemnu klimu gde uspeva raznovrsno bilje i gde su žitorodne ravnice, brežuljci prekriveni vinogradima i voćnjacima, šume pune divljači i more. Sever Francuske poznat je po proizvodnji sireva vrhunskog kvaliteta zahvaljujući velikim pašnjacima.

Ishrana kod Francuza ne predstavlja samo konzumiranje hrane, već potpuno uživanje u ukusu i vreme za druženje i relaksaciju. Ručak se obavezno sastoji od tri dela, a često i od četiri: predjelo, glavno jelo, sirevi i desert. Vino je obavezno i smatra se prehrambenim proizvodom. Pri tom se strogo vodi računa o tome da određena vina idu uz određenu hranu.

supa od pasulja, kremasta supa od tikvica i poznata avinjonska supa.

SIREVI Za vreme svakog obroka sir je neizostavan.

U Francuskoj se proizvodi više od 370 vrsta sireva, a svaka vrsta sira nosi duh regiona iz kojeg potiče, što je posledica kako klime i vegetacije tako i načina pripreme u tom regionu.

VINO Kao i kod sireva, francuska vina karakterišu regione u kojim se proizvode. Njihov ukus zavisi od zemljišne strukture, položaja vinograda, broj sunčanih dana, količine mraza i vetra. Vino

KROASAN Nešto bez čega se ne može zamisliti francuski doručak je kroasan (croissant). U obliku je polumeseca, pa je i logično što ime potiče od latinske reči “croscons” što u prevodu znači “vreme kada mesec raste”.

SUPE Svaki francuski meni započinje sa supom.

Najpoznatije francuske supe su supa od luka,

ŠAMPANJAC Šampanjac je zaštitno ime za francusko prirodno penušavo vino, koje se proizvodi od

PARTNER FRANCUSKA - SRBIJA

KONJAK Alkoholno piće koji se dobija dvostrukom destilacijom vina proizvedenog u istoimenoj oblasti u Francuskoj. Karakteristična aroma konjaka se postiže čuvanjem u dubovim buradima.

Izgled i procenat alkohola konjaka zavisi od dužine stajanja tako da je konjak star do 5 godina svetao

Ishrana kod Francuza ne predstavlja samo konzumiranje hrane, već potpuno uživanje u ukusu i vreme za druženje i relaksaciju je pravi pečat tradicije porodica koje se bave proizvodnjom vina. Način proizvodnje se prenosi sa kolena na koleno, i to nije puka proizvodnja za profit, jer oni u to vino utiskuju svoj karakter, filozofiju, etiku...

Najpoznatiji regioni u Francuskoj u kojim se proizvode vina su: Bordo, Božole, Kot di Ron i Provansa.

30 |

grožđa po posebnom postupku. On se u Francuskoj poslužuje i kao aperitiv, i uz glavno jelo ili uz deserte. Postoje razni ukusi šampanjca od laganog docvetnog ili od jednostavan do kompleksnog. U Francuskoj, a to se proširilo i na ceo svet, svaka proslava je nezamisliva bez šampanjca.

i ima ukus vanile, konjak star između 5-10 godina ima potamnelu boju i intenzivan ukus. Stariji od 30 godina ima povećan procenat alkohola, a posle 50 godina ima 40% alkohola i može da se koristi kao petrolej.

SENF Senf se u Francuskoj priprema još od vremena Karla Velikog. U francuskoj kuhinji upotreba senfa je velika. On se stavlja u prelive za salate, meso i ribu. Samim tim je i proizvodnja ove namirnice razvijena. ■

INVESTICIJA DANIJELA MILOSAVLJEVIĆ, MENADŽER LJR U KOMPANIJI HUTCHINSON D.O.O.

Nikada ne odustajte, „mi činimo sve mogućim“ Kompanija Hutchinson je globalni lider u kontroli vibracija, upravljanju fluidima i zaptivnim tehnologijama, sa 43.000 zaposlenih u 24 zemlje i tradicijom dužom od 160 godina. U Srbiji, u Rumi, počeli su 2015. godine, a sada imaju više od 1.200 zaposlenih

K

ompanija se u Rumi razvija i raste zajedno sa zaposlenima koji je unapređuju svojim idejama i predlozima.

Osim toga, vrata Hutchinsona uvek su otvorena za učenike i studente koji žele da steknu praktična znanja i iskustvo, a najboljima je obezbeđen i posao.

Naše zaposlene učimo da uz zalaganje, timski rad i angažovanje možemo da realizujemo sve ciljeve. Čak i ako pogrešimo, možemo da učimo na greškama“ jer „mi činimo sve mogućim“.

• Hutchinson ne ulaže samo u svoje zaposlene, več pružate mogućnost mladima iz škola da steknu iskustvo. Kako izgleda taj proces?

- Od početka poslovanja u Rumi uspostavili smo odličnu saradnju sa Fakultetom tehničkih nauka u Novom Sadu čijim studentima pružamo priliku da steknu praktično znanje i iskustvo tokom studija, i da se upoznaju sa

rado se odazivamo pozivima Fakulteta tehničkih nauka i Francusko-srpske privredne komore koji organizuju simulacije razgovora za posao kako bi mladi dobili podršku i kako bi se u budućnosti lakše izborili sa stvarnim situacijama kada budu tražili posao.

• Da li biste mogli da nam kažete nešto o vašem iskustvu menadžera LJR u kompa• Šta možete da nam kažete o vašoj organiniji Hutchinson u Srbiji? zacionoj kulturi?

- Kao francuska međunarodna kompanija, - Naša najveća vrednost su naši zaposleni, Hutchinson ima koprorativne procedure i u čije obrazovanje i stručno usavršavanje pravila koja su prilagođena lokalnoj zajednici mnogo ulažemo, a koji rade u skladu sa pet osnovnih korporativnih vrednosti.

Naša ključna i prva vrednost je ljudKompanija Hutchinson podržava dualno obrazovanje i program sko biće, poštovano kao pojedinac stručne prakse za srednjoškolce. U tom smislu, 2017. godine smo sa sopstvenim mišljenjem i pravom započeli saradnju sa Srednjom tehničkom školom u Rumi i krenuli glasa. Druga vrednost je nasleđe, sa dualnim obrazovanjem jer se znanje i veštine prenose iz generacije u generaciju uz stalno i konceptu. Postoji izvestan prostor za slonašom organizacionom kulturom. Većina unapređivanje u skladu sa principima LEAN bodu i odlučivanje u datim okvirima i ciljnim njih po završetku stručne prakse i sticanju (sistem izvrsnosti kompanije Hutchinson). vrednostima, ali su proaktivnost i ideje uvek diplome dobija posao u našim sektorima za Dobro raspoloženje i timski duh, treća vreddobrodošli. Lepo je raditi u okruženju u kojem kvalitet, finansije, metodologiju rada (LEAN) nost, vode nas u budućnost i daju nam osećaj možete da učestvujete u odlučivanju, jer svako i industrijalizaciju. Ove godine započinjemo pripadnosti, a četvrta vrednost je radni učinak može da kaže svoje mišljenje u oblasti u kojoj program stipendiranja i dane „otvorenih zahvaljujući kojem možemo da budemo lideri je najbolji, bilo da je visoki rukovodilac, bilo vrata“ za učenike/studente kako bi tokom i najveći dobavljač u drumskom, vazdušnom da je operater u proizvodnji. Samo zajedno letnje prakse u našoj kompaniji tokom leta, i pomorskom transportu. Peta vrednost, lov možemo da sastavimo celu sliku i „slagalicu“. u sektoru po njihovoj želji, steklii praktična na izazove i rešavanje konkurentskih i tehnoHutchinson jedna velika porodica koja deli i znanja, a kasnije tokom studija nastavljamo loških izazova, čini Hutchinson dinamičnom i prenosi znanje, uvažava i ceni mišljenje svakog da sarađujemo sa njima u okviru programa stimulativnom radnom sredinom. zaposlenog uz preuzimanje odovornosti za stručne prakse.

Sve ove vrednosti zajedno daju snagu našim sve što se radi. ■ Kao društveno odgovorna kompanija, zaposlenima, našem timu za postizanje ciljeva.

PARTNER FRANCUSKA - SRBIJA

| 31

ISTORIJA NASELJAVANJA SRBA U FRANCUSKOJ

JURIŠ FRANCUSKE PEŠADIJE NA ZAPADNOM FRONTU TOKOM VELIKOG RATA

Francuska je dugo bila prva opcija Srbi su jos od XIII veka bili vezani za Francusku.

Naime, 1245. godine srpski kralj Uroš I oženio je rođaku francuskog kralja, princezu Jelenu Anžujsku, ženu vrlo obrazovanu i izuzetno cenjenu kod svojih savremenika, koja je i kod Srba uživala dobar glas

32 |

PARTNER FRANCUSKA - SRBIJA

P

rvi snažniji talas emigracije sa jugoslovenskih teritorija ka Francuskoj zbio se upravo u Napoleonovo vreme. U stvari, general Marmon je u zapadnim delovima bivše Jugoslavije mobilisao oko 50.000 vojnih obveznika, najviše Hrvata i Slovenaca, ali bilo je i Srba. Oni koji su učestvovali u Napoleonovim vojnim pohodima početkom XIX veka, a bilo je više od 20 nacija, i preživeli te pohode, više se nisu vraćali u stari kraj, već su u novoj domovini zasnovali porodice. Tako je u Francuskoj ostalo udo-

mljeno, tj. demobilisano oko 12.000 Iliraca, među kojima je bilo ne samo običnih vojnika nego i generala.

U to vreme u Srbiji i Crnoj Gori uočljiv je bio uticaj Francuske. Među prvim crnogorskim stipendistima u Francuskoj nalazio se knjaz Nikola (1858). Zatim, Božo Petrović, Stanko Radonjić i Niko Matanović. Isto tako, kralj Petar I Karađorđević je bio na školovanju u Francuskoj (od 1862), u koledžu Sen Bart u Parizu, a potom u Vojnoj akademiji u Mecu, koju je završio 1867. godine. Petar Karađorđević je učestvovao i u Francusko-pruskom ratu 1870. godine, kada je odlikovan Krstom viteza Legije časti. Na školovanju u Francuskoj je bio i Milan Obrenović. On je, nakon ubistva Mihaila Obrenovića u Košutnjaku, prekinuo školovanje i vratio se u Beograd, gde je izabran za kneza 2. juna 1868. godine.

Francuska u devetoj deceniji prošlog veka beleži snažan privredni rast, dok je u Nemačkoj bila ekonomska kriza. Zbog toga su ljudi koji su u Nemačkoj ostali posla počeli da se sele u Francusku. Već 1882. godine u Francuskoj je registrovana nova veća grupa doseljenika sa naših prostora. Nikola Tesla se 1882. godine zaposlio u Edisonovoj kontinentalnoj kompaniji, upravo u Parizu, gde je izradio prvi model svog indukcionog motora. Taj rad je, u

počelo pod uticajem industrijalizacije, a zatim zbog ratova, pre svega, alkanskih 1912. godine.

Zbog toga su veze sa Francuskom postajale su sve čvršće. Za vreme Prvog svetskog rata, u Francuskoj je naslo utociste mnogo srpskih izbeglica, osobito srpske omladine. U periodu između 1915. i 1918. godine u Francuskoj se na školovanju nalazilo između 5- 6.000 srpskih učenika u preko 150 škola. U maju 1916. godine u mestu Zosije formiran je Srpski univerzi-

KRALJ NIKOLA

Naseljavanje Srba u Francusku je, najpre, počelo pod uticajem industrijalizacije, a zatim zbog ratova, pre svega, Balkanskih 1912. godine stvari, bio povod za njegov odlazak u Njujork 1884. godine. Godine 1898. osnovano je prvo Jugoslovensko radničko društvo u Parizu.

Kako se pored radnika u Francuskoj nalazio i jedan broj mlađih ljudi na školovanju, to je 1900. godine u Parizu osnovano Udruženje srpskih studenata pod nazivom Zora. Francusko zakonodavstvo je pružalo mogućnost organizovanja stranaca. Naime, još 1886. godine sankcionisana su prava stranaca u pogledu otvaranja škola namenjenih njima, a 1901. godine donet je zakon koji se odnosi na osnivanje društava stranaca (Ekmečić, 1985).

Naseljavanje Srba u Francusku je, najpre,

1914–1916. godine u Francuskoj je štampano preko 1.000 brošura, publikacija i knjiga.

Nakon završetka Prvog svetskog rata useljavanje u Francusku se nastavilo. To je, pored ostalog, nametala potreba za obnovom porušene zemlje i nedostatak radne snage prouzrokovan gubitkom velikog broja ljudi u ratu: oko 1.400.000 poginulih i umrlih i oko 3.000.000 ranjenih. Francuska je širom otvorila vrata Srbima, osobito posle 1922. godine.

tetski bataljon, u kome je bilo 300 učenika gimnazije i studenata, od kojih je 150 upravo položilo ispit zrelosti sa odličnim uspehom.

Tada se procenjivalo da je u Francuskoj oko 20 hiljada srpskih iseljenika i isto toliko ratnih izbeglica svih uzrasta. U to vreme je delovalo i 15 udruženja različitih programa – od radničkih, crkvenih, potpornih do niza studentskih, đačkih i drugih. Srpska zajednica u Francuskoj izdavala je preko 20 listova (Ekmečić, 1985). Za drugu generaciju srpskih iseljenika u Francuskoj izlazio je mesečni časopis na francuskom, namenjen omladini, pod nazivom La Patrie Serbe. Samo u periodu

MILOS OBRENOVIC 1848

Tridesetih godina u Francuskoj već živi preko 60 hiljada ljudi iz bivše Jugoslavije. Od toga je veliki broj bio uključen u rad četrdesetak društava i klubova, a izdavali su i tridesetak svojih listova na jezicima jugoslovenskih naroda. Srbi su radili u industriji, modnim kućama, radnjama, restoranima, bakalskim, berberskim, krznarskim, obućarskim i drugim radnjama i preduzećima. Bilo je, razume se, i istaknutih ljudi iz oblasti kulture – slikari, pesnici, književnici koji su dali značajan doprinos proširenju saradnje između Srbije i Francuske i u toj oblasti. U tom periodu je zaključen i prvi Ugovor između Jugoslavije i Francuske kojim je regulisan položaj radne snage koja je dolazila iz Kraljevine Jugoslavije, u smislu njenog izjednačenja sa francuskim radnicima, kako po primanjima, tako i u pogledu socijalne zaštite.

Pariz je za naše migrante predstavljao centar svih zbivanja, a posebno političkih.

PARTNER FRANCUSKA - SRBIJA

| 33

Preko Pariza su dobrovoljci iz naše zemlje odlazili u Španski građanski rat, u tom gradu se prikupljala materijalna pomoć za Španiju, Pariz je prihvatio ranjenike iz Španije i, kasnije, nakon završetka rata u Španiji internacionalne borce koji su ratovali na strani republikanaca.

Međutim, pred fašizmom koji je nadolazio u Francuskoj se smanjio broj iseljenika. Dabome, jedan broj naših ljudi je ostao i za vreme Drugog svetskog rata u Francuskoj i njih oko 1.500 borili su se na strani pokreta otpora.

PETAR OMCIKUS

Marko Čelebonović, slikar, bio je komandant pokreta otpora na jugu Francuske. Vlajko Begović bio je komesar južne zone, inženjer Ljubomir Ilić bio je komandant svih stranih snaga u pokretu otpora; proizveden je u čin generala. Ljubomir Ilić je jedini general francuske vojske koji nije bio Francuz.

Po završetku Drugog svetskog rata Francuska je u prvo vreme pružala utočiste samo izbeglicama. Do 1964. godine procenjuje se da je u Francusku primljeno oko 179.000 izbeglih lica. Među njima je bilo približno 14.000 iz Jugoslavije. Većinu su činili Srbi ratni emigranti i izbegli iz SFRJ. Od početka šezdesetih godina Francuska privlači, iz godine u godinu, sve veći broj stranih radnika.

Među njima je znatan broj iz naše zemlje. To je, pored ostalog, bio razlog za zaključivanje sporazuma o zapošljavanju naših radnika u toj zemlji. Francuska je bila prva zemlja s kojom

34 |

PARTNER FRANCUSKA - SRBIJA

je Jugoslavija zaključila takav sporazum 25. januara 1965. Od tada pa do 1973. godine, kada i ova zemlja obustavlja prijem nove radne snage, u Francusku je dolazilo, u proseku, 10.000 Srba, godišnje. Broj građana tadašnje Jugoslavije koji je živeo u Francuskoj dostigao je gotovo 100.000.

Prema republičkoj pripadnosti sastav dece je bio sledeći: iz Srbije 57,7%, iz Hrvatske 11,1%, iz BiH 9,8%, iz Makedonije 6,8%, iz Vojvodine 4%, sa Kosova 2,5%, Crne Gore

LJUBA POPOVIC

zapošljavala u metalurgiji i prerađivačkoj industriji – 30,6%, pa građevinarstvu i javnim radovima – 24,3% i poljoprivredi i domaćinskim poslovima – po 8%.

Podaci INSEE govore da je 1975. godine u Francuskoj na radu bilo 70.280 jugoslovenskih radnika. Njihova koncentracija je bila najgušća u pariskoj oblasti – 48.351. Najveći broj jugoslovenskih migranata bili su Srbi – čak 70%

Francuska je širom otvorila vrata Srbima, osobito posle 1922. godine. Tridesetih godina u Francuskoj već živi preko 60 hiljada ljudi iz bivše Jugoslavije 2,5% i Slovenije 1,5%. Razume se, to se ne poklapa s nacionalnom strukturom zato što znatan broj Srba ima i iz drugih republika.

Tako je učešće srpske dece u ukupnom broju polaznika bilo veće od dve trećine.

Srbi su početkom šezdesetih godina odlazili na rad u Francusku prvo pojedinačno, a od 1965. kada je zaključen Ugovor o zapošljavanju sa Jugoslavijom, masovno preko Nacionalnog biroa za imigraciju. Kako tvrdi sociolog Jadranka Čačić, bili su to u 80% slučajeva mladi ljudi, stari do 35 godina, i to polukvalifikovani muškarci. Većina njih se

i Crnogorci – 5,4%. Dva su osnovna razloga koji su opredelili srpske migrante da krenu na rad u Francusku. Prvi, što je Francuska više od sto godina imala prijateljske političke i diplomatske odnose sa Srbijom; drugi, što je srpska emigracija relativno kasno krenula u svet i što se šezdesetih i sedamdesetih godina, zbog stagnacije u poljoprivredi, na migraciju u tuđinu odlučilo srpsko seosko stanovništvo. Zato su Srbi i doživljavali Francusku kao svoju drugu domovinu, a Pariz kao najveći „srpski grad“ u Evropi, pa i na svetu.

Prema najnovijim procenama, u Francu-

čelnik bio je Gradimir Rokmanović. Parohijani izdaju pravoslavni list i dele ga besplatno u tri hiljade primeraka. Crkveno-školska opština Sveta Petka, pri ruskoj pravoslavnoj crkvi u Monzeronu, vodi akciju za osnivanje srpske pravoslavne eparhije.

U pariskoj koloniji već decenijama deluju ugledni srpski slikari Petar Omčikus, Bata Mihajlović, Dado Đurić, Vlada Veličković, Ljuba Popović, Miloš Šobajić, Gordana Nikolić, Snet Aroman i mnogi drugi. Tu su svoja najveća

je vodio Stanko Cerović. Urednik časopisa Dijalog Marina Glamočak i direktor Bogoljub Kočović su, takođe, oko sebe okupili plejadu mladih intelektualaca. Na literarnom planu Pariz je bio utočište mnogih srpskih velikana, od Crnjanskog preko Kiša do Danojlića. Pa, ipak, i u toj zemlji, i srpski radnici i srpski intelektualci su punih sedamdeset godina tretirani ponajviše kao Jugosloveni.

Posle ratova devedesetih godina u bivšoj Jugoslaviji, trbuhom za kruhom, počinje, zasad,

PROBOJ TOKOM PRVOG SVETSKOG RADA

skoj zivi oko 75.000 građana SR Jugoslavije.

Oko četiri petine otpada na Srbe. Tom broju treba dodati i one koji su primili francusko državljanstvo, čiji broj nije mali. Jadranka Čačić tvrdi da se čak 27% u odnosu na ukupan broj naših migranata naturalizovalo. Treba reći i to da je Francuska od početka devedesetih pooštrila uslove za dobijanje ulaznih viza građanima SR Jugoslavije, što je usporilo

NIKOLA TESLA SE 1882. GODINE ZAPOSLIO U PARISKOJ EDISONOVOJ KONTINENTALNOJ KOMPANIJI

Do 1964. godine, procenjuje se da je u Francusku primljeno oko 179.000 izbeglih lica. Među njima je bilo približno 14.000 iz Jugoslavije, a većinu su činili Srbi, ratni emigranti i izbegli iz SFRJ imigraciju u tu zemlju.

Nasuprot činjenice da su srpski gastarbajteri bili polukvalifikovani mladi ljudi sa sela, stajao je i podatak da je Pariz istovremeno bio meka srpske duhovnosti, inteligencije i umetnosti. Prva srpska crkva i crkveno-školska opština u glavnom gradu Francuske utemeljeni su još 1947. godine. Pravoslavna služba je, doduše, održavana u jednoj protestantskoj zgradi, koja je otkupljena i preimenovana u Hram Svetog Save. Njegov paroh je bio Slobodan Radojčić, a opštinski

filmska priznanja dobijali i režiser Aleksandar Petrović i glumica Olivera Katarina. Pariz je osamdesetih godina bio „centar i srpske nauke“, jer se u njemu nalazilo sedište Međunarodnog udruženja jugoslovenskih naučnika.

Njega su vodili Srbi, profesor neurofiziolog dr Sima Mraović, predsednik, dr Miroslav Radman, genetičar, Dragoslav Mitrović, pravnik, Darko Ivanović, farmaceut. Inteligencija se okupljala i oko časopisa Seobe, koji je uređivao Nikola Milenković, radnik iz Renoa, ali i oko RFI – programa na srpskohrvatskom, koji

poslednji talas naseljavanja Srba u Francuskoj. Razlika od svih prethodnih perioda je što se u ovom slučaju naselio i ne tako mali broj visokoobrazovanih ljudi. Pomenućemo najpoznatije naše slikare Vladimira Veličkovića i Ljubomira Popovića, kao i virtuoza na violini Nemanju Radulovića.

Procena je da se u Francuskoj nalazi oko 150.000 Srba, od čega najveći broj negde oko 120.000 u pariskom regionu. Reč je i o Srbima koji su se vremenom asimilirali ne zaboravljajući svoje korene.

Danas, na izmaku 2016. godine, razna udruženja, posebno u pariskom regionu, okupljaju Srbe, a to su između ostalog dve Parohije, desetak kulturno-umetničkih društava, sportske asocijacije, razna udruženja dijaspore… ■ Izvor: Delovi ovog teksta preuzeti su iz radova akademika Milorada Ekmečića

PARTNER FRANCUSKA - SRBIJA

| 35

60 GODINA OD UDESA U INSTITUTU ZA NUKLEARNU ENERGIJU „VINČA“

Paviljon Instituta Kiri za radijaciju

Prijatelj u nevolji U sedamdeset godina dugoj istoriji Instituta za nuklearnu energiju „Vinča“, 15. oktobar 1958. upisan je crnim slovima.

Tog dana oko 12.30 u zgradi u kojoj je smešten jedan od dva reaktora ozračeno je šestoro istraživača!

N

a reaktoru R-B nulte snage, koji je uglavnom služio za obuku, ozračeni su istraživači „Vinče“ Roksanda Dangubić, Radojko Maksić, Draško Grujić, Živorad Bogojević, Stjepan Hajduković i Života Vranić. Ozračeni atomisti smešteni su u beogradske bolnice, čiji su se lekari tada prvi put sreli sa takvom vrstom povreda.

Pet dana kasnije, Savezna komisija za nuklearnu energiju pri Saveznom izvršnom veću, koju je predvodio osnivač i prvi direktor „Vinče“ profesor Pavle Savić, oglasila se zvaničnim saopštenjem.

Na osnovu prikupljene dokumentacije i uviđaja, koji je vršila posebna komisija, utvrđeno je da je do nemilog slučaja došlo

36 |

PARTNER FRANCUSKA - SRBIJA

„izlaskom reaktora iz kontrolisane reakcije“.

Desilo se to „zbog uklanjanja elemenata sigurnosti i signalnih uređaja, nemarnosti i nebudnosti lica neposredno odgovornih za rad reaktora i što je toga dana reaktor bio poveren nedovoljno kvalifikovanom osoblju!“ Odlukom Vlade ozračeni atomisti su već sutradan specijalnim jugoslovenskim avionom prebačeni u parisku bolnicu „Kiri“.

Bila je to jedina nada za ozračene mlade saradnike I verovanje da će pomoć pronaći upravo u ovoj pariskoj bolnici . Pošto je vest o šestoro ozračenih jugoslovenskih atomista obišla svet, ubrzo je iz Pariza stigla ohrabrujuća vest da će primiti naše mlade naučne radnike na lečenje.

Prof. dr Žorž Mato

I u Parizu su potvrdili da je jedini spas presađivanje koštane srži. Do tada je to presađivanje rađeno samo u eksperimentima na životinjama. Pošto su istraživači primili daleko veću dozu zračenja od one za koju se do tada verovalo da ljudski organizam može da podnese, odlučeno je da se prvi put u istoriji medicine primeni presađivanje koštane srži.

Vodeći lekari bolnice „Kiri“ Anri Žame i Žorž Mate sa svojim saradnicima, kao i

Tito sa naučnicima Instituta "Vinča"

lekari drugih pariskih medicinskih ustanova konačno su odlučili da se koštana srž iz zdravih ljudi presadi u atomiste iz Beograda kojima je zračenje potpuno uništilo koštanu srž. Tako su tim za prvu transplataciju koštane srži kod ljudi na svetu komponovan od lekara iz Francuske

tada nezapamćeno zračenje. Lečenje je potrajalo puna četiri meseca. Kostna srž nije presađena samo kod jednog našeg istraživača, jer doza zračenja nije bila velika.

Naši atomisti su se vratili u zemlju 16. februara 1959. Svi su nastavili da rade u Vinči ili naučnim ustanovama u Beogradu.

Na poziv pariske bolnice „Kiri“ javila se majka četvoro dece Odit Dragi, koja je dala koštanu srž Roksandi Dangubić, Rejmon Kastanije Životi Vraniću, Marsel Pabion Radojku Maksiću, Alber Biron Drašku Grujiću i lekar bolnice „Kiri“ dr Leon Švarcenberg Stjepanu Hajdukoviću i Jugoslavije: lekari bolnice „Kiri” prof. Žorž Mate i dr Anri Žame, uz asistenciju dr Remona Lataržea i dr Žan Fransoa Diplana, kao i lekara iz Beograda dr Branislava Pendića, dr Zorana Đukića i dr Danice Kalić.

Trebalo je, međutim, pronaći francuske građane koji će je dati.

Progovorilo je ljudsko srce, pisali su francuski i jugoslovenski novinari.

Na poziv pariske bolnice „Kiri“ javila se majka četvoro dece Odit Dragi, koja je dala koštanu srž Roksandi Dangubić, Rejmon Kastanije Životi Vraniću, Marsel Pabion Radojku Maksiću, Alber Biron Drašku Grujiću i lekar bolnice „Kiri“ dr Leon Švarcenberg Stjepanu Hajdukoviću.

Svi ozračeni jugoslovenski atomisti osim, nažalost, Vranića preživeli su do

Roksanda Ristić-Dangubić se, štaviše, nekoliko godina od lečenja porodila i svet je saznao da se tek rođena beba i srećna majka dobro osećaju.

Lečenje naših ozračenih atomista u Parizu doprinelo je jačanju jugoslovensko-francuskih odnosa.

Izlečeni mladi istraživači su večno zahvalni francuskim građanima i lekarima na velikoj pomoći da prežive radioaktivno zračenje.

Predsednik Republike Josip Broz Tito se u dužem pismu upućenom

direktoru bolnice „Fondacija Kiri“ profesoru Kurtijalu zahvalio svim lekarima i građanima Francuske na velikoj pomoći našim istraživačima. „Ispoljili ste veliki humanizam i samopregor u borbi za živote mladih saradnika Instituta u Vinči“, istakao je jugoslovenski predsednik.

“Koliko sam Srbin, toliko sam i Francuz, jer u mom telu kola srž plemenitog Parižanina Marsela Pabiona. On, nažalost, nije više među nama, ali njegova supruga, deca, unuci su već godinama moja proširena porodica,” rekao je Radojko Maksić iz Beograda, atomski fizičar, jedan od preživelih svedoka akcidenta u Institutu za nuklearne nauke u Vinči. ■

Društvo za promet i usluge Kralja Milana 23 11000 Beograd Tel/Fax: 011/2620-253 email: office@uniglobal.rs

PARTNER FRANCUSKA - SRBIJA

| 37

ISTORIJSKI SPOMENICI U FRANCUSKOJ

MONT-SAINT-MICHEL, NORMANDY

Znamenitosti – obeležja francuske istorije Sa preko 40.000 zvanično registrovanih znamenitosti, Francuska ima jednu od najgušćih koncentracija istorijskih objekata i ostalih spomenika u Evropi. Od grandioznih palata i katedrala do najmanjih srednjovekovnih kapela, rimskih ostataka ili zaostavština iz vremena Industrijske revolucije – Francuska ima sve. I to samo ako računamo zvanično popisane istorijske znamenitosti

38 |

PARTNER FRANCUSKA - SRBIJA

CITÉ OF CARCASSONNE, LANGUEDOC

P

ored 40.000 zvanično popisanih znamenitosti, postoji još hiljade starih mostova, štala, kuća, kapela, sela, samostana i privatnih rezidencija koji po svemu predstavljaju istorijske znamenitosti, ali nisu zvanično definisani kao takvi.

Iako najveću koncentraciju istorijskih znamenitosti možemo naći u Parizu, velika većina rasprostranjena je po regijama. I ima ih na hiljade.

Ovo su neke od najpoznatijih znamenitosti Francuske. Spisak obuhvata spomenike, zamkove, palate, katedrale, crkve, mostove… koji predstavljaju važan deo francuskog nacionalnog nasleđa.

MON SEN MIŠEL, NORMANDIJA (MONT-SAINT-MICHEL) Jedinstvena odlika Mon Sen Mišela jeste to da je potpuno okružen vodom i da se do njega može doći isključivo kada je oseka. Viktor Igo je opisao da se nivo vode menja „brzinom galopirajućeg konja” (à la vitesse d’un cheval au galop). Mon Sen Mišel je jedna od najpoznatijih francuskih znamenitosti. Oko tri miliona ljudi poseti

REIMS CATHEDRAL, CHAMPAGNE-ARDENNE

ovo mesto svake godine (3.250.000 je bilo 2006. godine). Ostrvo i njegov zaliv nalaze se na Listi svetske kulturne baštine Uneska.

TVRĐAVA KARKASON, LANGDOK (CITÉ DE CARCASSONNE) Sa više od četiri miliona posetilaca godišnje, tvrđava Karkason je jedna od

najprestižnijih turističkih destinacija u Francuskoj, rame uz rame sa Mon Sen Mišelom i katedralom Notr Dam u Parizu. Proglašena za mesto svetske kulturne baštine 1997. godine, tvrđava Karkason pruža dramatičnu predstavu srednjovekovne arhitekture koja dominira stenovitim obodima iznad reke Od, jugoistočno od današnjeg grada.

PARTNER FRANCUSKA - SRBIJA

| 39

PONT DU GARD, LANGUEDOC

SHRINE OF ROCAMADOUR, MIDI-PYRÉNÉES

KATEDRALA U REMSU, ŠAMPANJ-ARDEN (CATHÉDRALE NOTRE-DAME DE REIMS) Sagrađena u periodu između 1211. i 1516. godine, Katedrala u Remsu je jedan od najlepših očuvanih primera gotičke umetnosti. Rems je još od doba Gala imao ulogu važnog grada, prvo kao glavno sedište Rema, galskog plemena, a od doba antike postaje prestonica belgijske provincije, velike teritorije koja je tada obuhvatala čitav sever Galije.

PON DI GAR, LANGDOK (PONT DU GARD) Jedan od čuvenih svetskih spomenika kulture, Pon di Gar je neverovatno gra-

40 |

PARTNER FRANCUSKA - SRBIJA

đevinsko ostvarenje, a ujedno i prelepa znamenitost. Ovaj veličanstveni rimski akvadukt vodi put preko reke Gardon i sa svoja tri nivoa svodova predstavlja predivan spomenik kulture.

Ovaj akvadukt je jedan od najvećih građevinskih podviga iz doba Rimskog carstva – ovo je najviši rimski akvadukt sagrađen pre 2000 godina.

SVETILIŠTE ROKAMADURA, JUG-PIRINEJI (ROCAMADOUR) Kada dolazite iz pravca Kaora, Rokamadur se iznenada pojavljuje pred vašim očima nesigurno viseći sa litice iznad kanjona reke Alzu. Kao jedno od najpo-

CHAMBORD, CENTRE

znatijih sela u Evropi, Rokamadur naizgled prkosi gravitaciji. Ovu vrtoglavu citadelu vere najbolje opisuje stara lokalna izreka: „Kuće na reci, crkve na kućama, stene na crkvama, zamak na steni.“ ŠAMBOR, CENTAR (CHAMBORD) Otmen, grandiozan, monumentalan, raskošan… da li su ovi pridevi dovoljni da u potpunosti dočaraju veličanstvenost Šambora? Najveći zamak u dolini Loare je zaista pun iznenađenja za one koji imaju sreće da istraže njegove čari. Ovo izvanredno arhitektonsko delo svakako predstavlja više od jednog zamka – ovo je san jednog kralja pretvoren u stvarnost.

POPES’ PALACE, AVIGNON

CHENONCEAU CASTLE, CENTRE

PAPSKA PALATA, AVINJON (PALAIS DES PAPES) Papska palata je istorijska palata smeštena u Avinjonu na jugu Francuske. Ona predstavlja jedan od najvećih i najznačajnijih srednjovekovnih gotičkih objekata u Evropi.

Nekada utvrđenje i palata, ovo papsko sedište bilo je uporište zapadnog hrišćanstva tokom 14. veka. Šest papskih konklava održano je u Palati.

Palatu zapravo čine dve spojene zgrade: stara palata Benedikta XII na vrhu neprobojne Rocher des Doms i nova palata Klimenta VI, jednog od najkontroverznijih avinjonskih papa.

DVORAC ŠENONSO, CENTAR (CHÂTEAU DE CHENONCEAU) Sagrađen iznad mosta na reci Šer, dvorac Šenonso nije nalik nijednom u Francuskoj, a verovatno i u svetu. Ovaj nesvakidašnji zamak iz doba renesanse je i dalje u privatnom vlasništvu. Istoriju Šenonsoa obeležile su žene koje su sagradile ili proširile ovaj dvorac u 16. veku. Tako on nosi naziv „damski dvorac“ („château des Dames”). Arhitektonski stil ovog dvorca predstavlja mešavinu kasne gotike i rane renesanse.

PRIHVATILIŠTA BONA, BURGONJA (HOSPICES DE BEAUNE) Prihvatilišta Bona osnovana su 1443.

HOSPICES OF BEAUNE, BURGUNDY

godine, poslednjih godina Stogodišnjeg rata. Populacija Francuske bila je desetkovana usled kuge, gladi i velikog siromaštva.

Nikola Rolen, kancelar vojvode of Burgonje, osnovao je sa svojom suprugom Gigon de Salen dobrotvorno prihvatilište i bolnicu za siromašne u Bonu, tadašnjoj prestonici Burgonje. Oni su bolnici obezbedili godišnju rentu i vinograd kako bi ostvarivala prihod.

Dobrotvorni rad i posvećenost Rolena i njegove supruge podstakli su lokalno stanovništvo da daje donacije kako bi podržali i proširili bolnicu. Godine 1457, Gijemet Levernije je prva donirala vinograd ovoj dobrotvornoj ustanovi. Tradicija koju je ona započela trajala je narednih pet stoleća! ■

PARTNER FRANCUSKA - SRBIJA

| 41

ZGRADA FRANCUSKE AMABASADE

Ukras Beograda Dok je grupa domaćih turista čekala da uđe u zgradu Francuske ambasade, u Pariskoj ulici u Beogradu duvao je vetar, ali nije bilo toliko hladno kao na koktelu priređenom na tom istom mestu decembra 1935. godine, prilikom svečanog otvaranja ove velelepne zgrade, sazidane dve godine ranije - 1933. Gradske dame tog vremena klizale su se u svojim cipelicama po venčačkom mermeru pridržavajući se za svoje pratioce u prijemnom holu kraj kapije, dok je napolju kiša lila, a pod se ledio stvarajući opasne probleme za gošće u obući sa potpeticama

S

večanoj proslavi prisustvovao je sav viđeniji svet, elita jugoslovenske prestonice, na čelu sa knezom namesnikom Pavlom Karađorđevićem i kneginjom Olgom, u društvu Milana Stojadinovića i svih članova vlade. Tadašnji francuski ambasador priredio je proslavu za 800 zvanica, a nakon koktela dugo se po

42 |

PARTNER FRANCUSKA - SRBIJA

Beogradu prepričavalo ko je došao, a ko nije, ko je pozvan, a ko ne. Imati u rukama pozivnicu za taj 21. decembar bila je stvar prestiža.

Prvi detalj koji ćete uočiti pre ulaska u zgradu je medaljon iznad vrata sa likom Marijane, simbolom Republike Francuske.

Ona predstavlja pobedu republike nad monarhijom. Odmah uz nju u oči upadaju inicijali

RF koji u dužoj verziji na francuskom jeziku znače République Française i nalaze se na vratima, kvakama i na više mesta u sobama koje se obilaze tokom ove ture.

Ambasada je zidana od 1929. do 1933. godine. U to vreme za Francusku nije bilo uobičajeno da pravi ovako velike i lepe zgrade u inostranstvu, već su se za potrebe veleposlan-

Autor: NENAD BLAGOJEVIĆ,

pricesadusom.com

P h o t o s : M A R C WA LT E R

KUPOLA SVEČANOG SALONA: Skulptoralna dekoracija na temu četiri elementa, rad Karla Sarabezola prema nacrtu Rože - Anrija Ekspera. Luster od pozlaćene bronze i kristala iz umetničke radionice Bages

stava uglavnom iznajmljivale ili restaurirale već postojeće građevine.

Prema rečima Maje Radović, licenciranog turističkog vodiča koja godinama povodom Dana evropske baštine vodi turu i turistima tumači istoriju, arhitekturu i život ove zgrade, pre građevine u Beogradu, jedino su u Kanadi, Turskoj i na Cetinju namenski zidane ambasade za Francusku. Pre nego što su se preselili u Parisku ulicu francuske diplomate radile su i živele na Dorćolu, nedaleko od Dositejeve ulice.

Na zemljištu namenjenom Bakteriološkom institutu niče ambasada, a Francuzi uredno plaćaju plac. U pričama da je dobijen na poklon, ipak nema mnogo istine.

Celokupan nameštaj rađen je namenski za ambasadu, ali tokom Drugog svetskog rata određeni komadi i umetnine su ili nestali ili vraćeni u Francusku Zanimljivo je da je dvorište iza ambasade naknadno priključeno kompleksu i kupljeno od Srpske pravoslavne crkve.

Francuzu Rožeu-Anriju Eksperu, u to vreme glavnom arhitekti francuske vlade za nacionalne palate i civilne građevine poverena je izgradnja ambasade u Beogradu. On je zaslužan i za izgled jedne crkve u Mecu i

gradske kuće u Remsu, kao i za unutrašnjost Ambasade Francuske u Londonu. Asistent u Srbiji bio mu je mladi arhitekta Josif Najman, francuski đak i student u Parizu. Dekoraciju fasade radio je vajar Karl Sarabezol, Eksperov prijatelj, poznat po tome što je na nov način izlivao skulpture u betonu.

U Sali za prijeme nalaze se velike tapiserije

PARTNER FRANCUSKA - SRBIJA

| 43

AMBASADOROVA KANCELARIJA: Na zidu, Krčma, tapiserija, manufaktura iz Obisona, prema predlošku Kamij Iler

VELIKA TRPEZARIJA: Mreža, tapiserija iz manufakture Goblen prema predlošku Žana Pikar le Dua

SVEČANI SALON: « Vajana tapiserija » u štukaturi prema nacrtu Rože - Anri Ekspera, Iznad vrata, Ples i muzika, plitki reljef Karla Sarabezola. Zidne lampe od pozlaćene bronze i stakla iz umetničke radionice Bages

VELIKA TRPEZARIJA: Zidne lampe i plafonjere iz umetničke radionice Perzel,izrađene prema originalu od Ženea i Mišona

Pariska ulica je planski dobila ime po glavnom gradu Francuske zbog ambasade i ranije se zvala Knez Mihailov venac

MALI SALON: Nameštaj Andrea Deveša presvučen tkaninom « Meteori » kuće Prel iz Liona

44 |

PARTNER FRANCUSKA - SRBIJA

na zidu pod imenom Pariz, nastale u čuvenoj radionici Goblen sa tradicijom dužom od 400 godina, kao i većina d rugih tapiserija.

Celokupan nameštaj rađen je namenski za ambasadu, ali tokom Drugog svetskog rata određeni komadi i umetnine su ili nestali ili vraćeni u Francusku. Posle rata stigli su noviteti, kao I veliki tepih pravljen baš za ambasadu i to oko 1946. godine.

Medaljoni su na više strana, ima ih četiri i predstavljaju pet francuskih reka: Garonu,

Rajnu, Ronu, Senu i Loaru, sa motivima i građevinama vezanim za njih. Kod Sene je to Notr Dam, kod Loare dvorac, a kod Garone most. Rajnu i Ronu simbolizuju dva momka koja nose poruku mladoj kraljevini Jugoslaviji da, onako kako su u Evropi povezani Sredozemno i Severno more, tako i Jugoslavija treba da investira novac i poveže Dunav sa Jadranskim morem, a teritorije koje su bile pod Austrougarskom kraljevinom spoji sa novom državom.

Na plafonu je predivan luster, devet metara od poda, koji se spušta mehanizmom, kako bi se lakše menjale sijalice I održavao luster.

Ta praktičnost ujedno je i jedna od odlika art dekoa, stila kojim odiše čitava ova građevina.

Art deko je nastao između dva svetska rata i reč je o spoju stilova koji su vladali pre njega i onih koji su došli posle.

Kamin od mermera, dekorisan je horoskopskim znacima, dok skriveni radijatori zapravo greju prostor i da narušavaju lepotu ove sobe.

Mala trpezarija je mesto gde se obavljaju radni ručkovi. Hrana se doprema liftom iz kuhinje u suterenu. Komode su od slovenačke hrastovine.

OKULUS NA ROTONDI OKRUŽEN PLITKIM RELJEFOM SA ALEGORIJSKIM FIGURAMA, rad vajara Karla Sarabezola

LUJ XIV OKRUŽEN KRALJEVSKIM ATRIBUTIMA I DEVIZOM NEC PLURIBUS IMPAR: Plitki reljef, delo Karla Sarabezola

Pikasova litografija je na zidu i jedna urbana legenda kaže da ju je lično doneo ovde i poklonio, kao i da je tada organizovan plavi koktel u čast njegovog plavog perioda. Dame su pozvane da obuku garderobu plave boje, a konobari su služili plave koktele.

U velikoj, svečanoj trpezariji organizuju se večere u svečanim prilikama. Tada se iznosi specijalni servis proizveden u Sevru, specijalno za ovu ambasadu, o čemu svedoči podatak na svakom tanjiru. Escajg ima inicijale RF. Veći deo stolica je restauriran, a majstor iz Francuske kome su odnete na doradu setio da ih je kao momak originalno pravio za zgradu Ambasade u Beogradu.

Sve sobe su veoma dobro osvetljene prirodnim svetlom, kad se pogleda kroz prozor, shvatate da je tačno ono što smo jednom čuli – da se Pariska ulica ne vidi, već samo kalemegdanski park i zelenilo. Stiče se utisak kao da ste u dvorištu.

Pariska ulica je planski dobila ime po glavnom gradu Francuske zbog ambasade i ranije se zvala Knez Mihailov venac.

U nevelikom dvorištu je bazen I odatle se, kao na dlanu vidi Saborna crkva u pozadini.

Upravo tu se organizuju veliki prijemi, a najveći među njima je 14. jula, kada se slavi nacionalni praznik, Dan pada Bastilje. ■

PARTNER FRANCUSKA - SRBIJA

| 45

MODA

Epicentar svetske mode

FRANCUSKA MODA TRIDESETIH GODINA PROŠLOG VEKA

Godišnja prihod od francuske modne industrije iznosi 150 milijardi evra, u poređenju sa 102 milijarde evra koliko prihoduje vazduhoplovna industrija i 39 milijardi evra auto-industrija. Šest nedelja mode u Parizu ostvarili su 2016. godine ukupno 10,3 milijardi evra od prodaje, kao i 1,1 milijarde evra od posetilaca 46 |

PARTNER FRANCUSKA - SRBIJA

DIOR: Nedelja pariske mode 2018

IV SEN LORAN U PARIZU SEDAMDESETIH GODINA

I

straživanje iz 2017. godine pokazalo je da modna industrija u Francuskoj direktno zapošljava 580.000 ljudi, kao i više od milion njih na pozicijama pomoćnih poslova kao što su komunikacije, modeliranje i marketing. Šanel, Dior, Sen Loran, Hermes, Luj Viton... lista modnih velikana je dugačka i svakodnevno se širi. Stilski inovativna i tehnički izuzetna, visoka reputacija francuske odevne industrije može se pratiti još od 17. veka, kada je i počela da se razvija.

Francuzi verovatno duguju svoj originalni stil kralju Luju XIV, poznatom kao Kralj Sunce, čija je vladavina počela 1643. godine. Kralj Luj

KOKO ŠANEL

Koko Šanel je promenila žensku odeću tako što je proterala korsete, veoma neprijatne i bolne delove ženske garderobe koji su deformisali žensko telo i ponudila slobodan, opušten dizajn, koji je masovno prihvaćen u celom svetu i čija je popularnost obeležila dvadesete godine prošlog veka je imao poseban ukus za raskoš, bogatstvo i luksuz, što, pored ostalog, potvrđuje i gradnja spektakularne Versajske palate. Shvativši važnost luksuzne robe za nacionalnu ekonomiju, Luj je uveo niz umetničkih, industrijskih sektora, uključujući i trgovinu tekstilom pod nadzorom kraljevskog suda, koji je postao

svetski arbitar u toj oblasti, pa su vekovima posle najkvalitetniji materijali bili dostupni u Francuskoj. Logično je onda što je upravo francuska modna industrija počela da cveta, posebno krajem 19. veka, jer šverceri i krojači nisu imali drugog izbora već da svoj biznis vežu za Pariz. Čarls Frederik Vort, Englez PARTNER FRANCUSKA - SRBIJA

| 47

DIOROV NEW LOOK 1940

kome su Francuzi priznali zasluge za razvoj industrije visoke mode, prvi je otvorio modne prostorije u Parizu. Odmah zatim počeli su to da čine i drugi, među kojima i Pol Puare i Madelen Vione. Tako je Pariz ubzo postao razvojni modni centar, a francuski dizajneri su se širili po celom svetu.

Od svih modnih kuća najuticajnija je bila kuća Koko Šanel, koja je potpuno reformisala francusku modnu industriju. Koko Šanel je promenila žensku odeću tako što je proterala korsete, veoma neprijatne i bolne delove ženske garderobe koji su deformisali žensko telo i ponudila slobodan, opušten dizajn, koji je masovno prihvaćen u celom svetu i čija je popularnost obeležila dvadesete godine prošlog veka poznate kao era flapper stila ili stila za mlade devojke.

48 |

PARTNER FRANCUSKA - SRBIJA

KOSTIMI KOKO ŠANEL I DANAS SU U MODI

Kristijan Dior je dominirao posleratnom modom sa dizajnerskim pravcem poznatim kao new look. „Evropa ima dovoljno bombi, ljudi sada žele da vide vatromet,“ rekao je Dior. Promovisanjem posleratnog optimizma kuća Dior je učinila mnogo da Pariz ponovo postane svetski modni arbitar Francuska modna industrija značajno je zamrla tokom Drugog svetskog rata. U vreme nacističke okupacije prodavnica Šanel bila je prisiljena da zatvori vrata zajedno sa nekoliko drugih modnih kuća. Sjedinjene Američke Države iskoristile su tu priliku da uspostave sopstveno prisustvo, preusmeravajući pažnju štampe prema američkim dizajnerima poput Kler Makardel.

Posle višegodišnjeg deficita i nedostatka tekstila oživljavanje odeće privukao je još jedan francuski vizionar. Kristijan Dior je dominirao posleratnom modom sa dizajnerskim pravcem poznatim kao new look ili novi izgled, koji odiše optimizmom, izlaskom iz gladi i siromaštva, sa pogledom ka boljem sutra. Karakterišu ga nizak struk i tzv. krila do sredine tela. Novi

izgled kreiran je za ženstvene i elegantne siluete. U početku je bilo kontroverzi zbog toga što su Diorovi ekstravagantni modeli zahtevali veliku količinu tkanine u vreme nemaštine pruzrokovane ratom. Dior je to prokomentarisao ovako: „Evropa ima dovoljno bombi, ljudi sada žele da vide vatromet.“ Promovisanjem posleratnog optimizma kuća Dior je učinila mnogo da Pariz ponovo postane svetski modni arbitar.

Dvadeseti vek je doneo obilje dizajnerskih inovacija. U Parizu se pojavljuju Živanši i Pjer Balmen, koji su, zajedno sa svojim prethodnicima, uspevali da zadrže reputaciju francuske modne industrije.

Međutim, konkurencija iz SAD i Italije nije sedela skrštenih ruku. Biznismen Đovani Batista Đorđini organizovao je 1951. godine radio-emisiju koja je trebalo da promoviše rad italijanskih dizajnera, što se pokazalo izuzetno uspešnim i poslužilo je za uspostavljanje zemlje kao moćnog konkurenta.

Možda je najznačajniji izazov za francusku modnu industriju došao iz susedne Engleske 60-ih godina 20. veka. Kultura mladih brzo se razvijala u Londonu, a le-

gendarna Meri Kvant je predvodila nova modna rešenja. Kvant je bila dizajner čije su mini-suknje obožavale sve uticajnije mlade generacije, koje su promovisale emancipaciju i seksualno oslobođenje – osnovne principe različitih pokreta kulture koja je vladala tokom čitave decenije. Kreacije Meri Kvant bile su u potpunoj suprotnosti sa sofisticiranim, pre svega, formalnim kreacijama proizvedenim u Parizu i namenjene sofisticiranoj, znatno starijoj populaciji.

Mladi Iv Sen Loran možda je imao najznačajniji uticaj na modnu industriju krajem 60-ih i narednih decenija. Iv Sen Loran nije bio zaslužan samo za smanjenje razlika između muških i ženskih modela, on je bio prvi čiji je brend kreiran da bude namenjen tržištu.

Pariz danas ostaje zvanični svetski modni centar, naravno pored Milana, Njujorka i Londona, kao i drugih gradova, posebno Barselone, Berlina, Singapura, Pekinga. Uprkos značajnom stepenu konkurencije iz ovih gradova, moda je duboko ukorenjena u francusku kulturu, kao i u svetska modna kretanja. ■

ALEXANDRE VAUTHIER: PARIS FASHION WEEK 2018 SPRING, SUMMER COLLECTION

LUJ VITON: PROLEĆE 2018

PARTNER FRANCUSKA - SRBIJA

| 49

REGISTAR KOMPANIJA ADECCO OUTSOURCING Marko Kolenc, Direktor Vladimira Popovića 40, 11070 Beograd Tel: + 381 11 71 21 709 Fax: +381 11 66 95 131 info.srbija@ adecco.com www.adecco.rs AGS BELGRADE Bojan Stojadinović, Direktor Višnjička 91 11060 Beograd Tel: +381 11 2085 917 manager-belgrade@ agsmovers.com www.agsmovers.com

AIR FRANCE PREDSTAVNIŠTVO BEOGRAD Ildiko Kiss, Direktor Kosovska 10 11000 Beograd Tel: +381 11 3287 908 Fax: +381 11 2638 378 jelenabanac@airfrance.fr www.airfrance.com ALEXANDER HUGHES S Ludovic Coquillet, Direktor Staro Sajmište 19, 11070 Beograd Tel: +381 61 6687 611 belgrade@ alexanderhughes.com www.alexanderhughes.com

ALSTOM HOLDINGS PREDSTAVNIŠTVO ZA SRBIJU Đurica Mišin, Direktor Ulica grada Vukovara 284 Zagreb, Republika Hrvatska Tel: 0038512446551 Fax: 0038513876023 djurica.misin@ alstom.com www.alstom.com ALTERNATIVE CONSULTING Stevan Pechitch, Direktor Risanska 6, 11000 Beograd Tel: +381 11 2681 079 Fax:+381 11 2643 342 info@alternative -consulting.com www.alternative -consulting.com

ARHI.PRO Aleksandar Milić, Direktor Cerska 29 11000 Beograd Tel: +381 11 3089 627 Fax: +381 11 3088 609 office@arhipro.com www.arhipro.com ASTERIE Didier Le Goux, Direktor

50 |

Topličin Venac 3/IV 11000 Beograd Tel: +381 11 2441055 contact@asterie.fr www.asterie.fr

ATOS IT SOLUTIONS AND SERVICES Dragan Stokić, Direktor Danila Lekića Španca 31, 11070 Beograd Tel: +381 11 3012 200 Fax: +381 11 3012 250 info.it-solutions.rs@ atos.net www.rs.atos.net AVTONOVA KAB Viktor Naskovski, Direktor Radnička 22 11000 Beograd Tel: +381 11 35 38 555 Fax: +381 11 35 38 588 office@citroen.rs www.citroen.rs AXEREAL SERBIA Frédéric Moulin, Direktor Kotorska 64 21000 Novi Sad Tel: +381 21 533 105 Fax: +381 21 533 105 info.serbia@ axereal.com www.axereal.com BUREAU VERITAS Vladan Čokić, Direktor Vladimira Popovića 6, A 204/II, 11070 Beograd Tel: +381 11 6149 312 Fax: +381 11 6149 312 office@bureauveritas.rs www.bureauveritas.rs

Predsednik Bulevar Mihajla Pupina 10Z/116, 11070 Beograd Tel: 381 11 3119 161 bgd.sstanojevic@ cma-cgm.com www.cma-cgm.com

COFACE SRBIJA Đorđe Živanović, Direktor Bulevar Oslobodjenja 111, 11000 Beograd Tel: +381 11 397 60 51 Fax: +381 11 391 09 75 office-rs@coface.com www.coface.com CONSOLIS - RAJ SCHWELLEN D.O.O. Patrick Mirat, Direktor Milorad Rajović, Direktor Milana Rakića 48 11320 Beograd Tel: +381 11 38 30 953 Fax: +381 11 38 30 954 udarnik.gradnja@ rajholding.rs www.rajschwellen.rs

CREDIT AGRICOLE BANKA Carlos de Cordoue, Direktor Braće Ribnikara 4-6, 21000 Novi Sad Tel: +381 21 4876 876 Fax : +381 21 4876 976 info@creditagricole.rs www.creditagricole.rs

DANONE ADRIATIC Dieter Schulz Bulevar Zorana Đinđića 67/7 11070 Beograd HAVAS Tel: +381 11 301 75 83 ADRIATIC danone.adriatic@ Aleksandar Rašković, Direktor danone.com Koče Kapetana 47 www.danone-adriatic.com 11000 Beograd

Tel: +381 11 3674 772; +381 11 DANOS AND ASSOCIATES 3674 773/774 Ivan Simić, Fax +381 11 2405 185 Direktor office@havasww.rs Španskih boraca 3 www.havasww.rs 11000 Beograd

Tel: +381 11 2600603 CA LEASING Fax: +381 11 2601571 SRBIJA office@danos.rs Kosa Banjac, www.danos.rs Direktor Milentija Popovića 5a DEETA PLAST 11070 Beograd Nebojša Nedeljković, Tel: +381 11 330 59 30 Direktor Fax: +381 11 330 59 31 Novosadski put 7 info@ca-leasing.rs 24400 Senta www.ca-leasing.rs Tel: 381 24 812 270

Fax: +381 24 812 254 CL JURA OGRANAK nnedeljkovic@ Saša Stajković, mecafor-lfa.com Direktor www.ceva-tech.com Kosovska 10 11000 Beograd DELICE Tel: +381 11 3348 356 Marija sacha.stajkovic@coquelle.pro Jovanović Allain, www.coquelle.pro Direktor Njegoševa 52 CMA CGM 11000 Beograd POMORSKA AGENCIJA Tel: +381 11 24 37 189 Lars Christian Kastrup,

PARTNER FRANCUSKA - SRBIJA

Fax : +381 11 24 37 189 marija.allain@delice.rs www.delice.rs ECOCERT BALKAN Philippe Thomazo, Direktor Glavna 13M/III 11080 Zemun Tel: + 381 11 2198 352 Fax: +381 11 2198 352 office.balkan@ ecocert.com www.ecocert.rs www.ecocert.com

EGIS INTERNATIONAL PREDSTAVNIŠTVO BEOGRAD Vincent Lapouble, Direktor Trg Nikole Pašića 2 11000 Beograd Tel: +381 11 3031 888 Fax : +381 11 3031 888 vincent.lapouble@egis.fr www.egis.fr

ELSYS EASTERN EUROPE Radomir Jovanović, Direktor Omladinskih Brigada 88b, Airport City 1500 11070 Beograd Tel: +381 11 3535 200 Fax: +381 11 3535 201 contact@ elsys-eastern.com www.elsys-eastern.com ERNST & YOUNG Stephen Fish, Country Leader Španskih boraca 3 11070 Beograd Tel: +381 11 2095 800 Fax: +381 11 2095 890 srdjan.jovanovic@ rs.ey.com www.ey.com ESSILOR OPTICS Nives Šeremet, Direktor Nebojšina 4, 11000 Beograd Tel: +381 11 344 64 56 Fax: +381 11 344 64 17 smoljanz@essilor.rs www.essilor.rs EUROIMPEX AUTOGROUP & INOTO MOTORS Dragan Koprivica, Direktor Višnjička 53A 11060 Beograd Tel: +381 11 20 22 300/333 Fax: +381 11 20 22 301 office@euroimpex -autogroup.rs www.peugeot.rs www.inoto.rs FREYSSINET OGRANAK BEOGRAD Krzysztof Andrzej Berger, zastupnik Milutina Milankovića 23 11070 Beograd Tel: +381 11 3024900 www.freyssinet.com

KPMG GEODIS James Thornley, Stephen Lamour, Direktor Direktor Milutina Milankovića 9ž Kraljice Natalije 11 11070 Beograd 11000 Beograd Tel : + 381 11 715 4250 Tel:+381 11 2050 500 reception.belgrade@ Fax:+381 11 2050 550 geodis.com info@kpmg.rs www.geodis.com www.kpmg.com/rs

HELIOS FIBO LAFARGE BFC Guglielmo Benini, Dimitrije Knjeginjić, Direktor Direktor Vuka Vrčevića bb Trg BFC 1, 11060 Beograd 21300 Beočin Tel: +381 11 32 95 860 Tel: +381 21 874 102 +381 11 6556 120 Fax: +381 11 32 95 814 Fax: +381 21 874 143 office@heliosfibo.rs +381 11 6556 121 www.heliosfibo.rs snezana.petrovic@

bfc.lafargeholcim.com HIT AUTO www.lafarge.rs Zoran Dragoj, Direktor LE BELIER KIKINDA Staro sajmište 29 Bertrand Maxel, 11070 Beograd Direktor Tel:+381 11 2018 051 +381 11 2018 038 Miloševački put 34 Fax: +381 11 2018 033 23300 Kikinda marketing@hitauto.rs Tel: +381 230 411 000 www.hitauto.rs Fax: +381 230 411 131 lbk@lebelier.rs HOLIDAY INN www.lebelier.com EXPRESS BELGRADE CITY LEGRAND ELECTRIC Olivier Si Tahar, Dušan Perišić, Direktor Direktor Ruzveltova 23 Bulevar Zorana Đinđića 144b, 11000 Beograd 11070 Beograd Tel: +381 11 4144 670 Tel: +381 11 3835 060 info@hiexbelgrade.com Fax: +381 11 3835 200 www.holidayinnexpress.com/ bureau.belgrade@ belgrade legrandelectric.com www.legrand.rs HUMAN CAPITAL SOLUTIONS EXECUTIVE SEARCH LABORATORIE INNOTECH INTERNATIONAL Rašo Pazarkić, PREDSTAVNIŠTVO Direktor BEOGRAD Futoška 10 Jelena Kojić, 21000 Novi Sad Direktor Mob: +381 65 550 46 65 Milentija office@humancapital.co.rs Popovića 5v/II/8 www.humancapital.co.rs 11070 Beograd Tel: +381 11 36 92 933 HUTCHINSON officeinnotech@eunet.rs Olivier Chateau, www.innothera.com Direktor Industrijska 71 LES LABORATOIRES SERVIER 22400 Ruma Claude Broudic, Tel : +381 22 2155 753 Direktor olivier.chateau@ hutchinson.com.pl Bulevar Mihajla

Pupina 10L, JPM JANKOVIĆ 11070 Beograd POPOVIĆ MITIĆ Tel: +381 11 4240 050 Nemanja Stepanović, Fax: +381 11 4240 051 Direktor info@rs.mailgrs.com Vladimira Popovića 6, www.servier.rs 11070 Beograd Tel: +381 11 2076 850 LESAFFRE RS Fax: +381 11 2076 899 Miodrag Jelić, office@jpm.rs Generalni Menadzer Milutina Milankovića 11b www.jpm.rs 11070 Novi Beograd Tel: +381 11 6556 550 KOTEZ Fax : +381 11 6556 555 Nenad Kadić, office@lesaffre.rs Direktor www.lesaffre.com Negotinski put bb 19000 Zaječar LIMAGRAIN D.O.O. Tel: +381 19 421 715 Alain Barbier Fax: +381 19 425 345 Miroslav Sidrov, kotezzajecar@ yahoo.com Direktor

Radnička 30a 21000 Novi Sad Tel: +381 21 4750 788 office@limagrain.rs www.limagraincentraleurope.com LOHR Jean - Pierre Balloué, Direktor Bečejski put 31, 24300 Bačka Topola Tel: +381 24 712 777 Fax: +381 24 718 100 office@lohrbt.com www.lohr.fr L’OREAL BALKAN Brigitte Streller, Direktor Bulevar Zorana Đinđića 64a, 11070 Beograd Tel: +381 11 2205 900 Fax: +381 11 2205 901 www.loreal.com LOUIS BERGER SAS PREDSTAVNIŠTVO Daniel Serafimovski Balkanska 2 11000 Beograd Tel: +381 11 2055 210 Fax: +381 11 2055 218 serbia@louisberger.com www.louisberger.com MANPOWER Aleksandar Hangimana Bulevar Mihajla Pupina 115v 11070 Beograd Tel: +381 11 41 43 093 Fax: +381 11 41 43 096 office@manpower.rs www.manpower.rs www.manpowergroup.com MARIĆ-MALIŠIĆ-DOSTANIĆ Ana Marić, Direktor Resavska 32 11000 Beograd Tel: +381 11 3024 900 Fax: +381 11 3024 910 maric@mmd-associates.com www.mmd-associates.com

MECAFOR PRODUCTS Nicolas Grosdidier, Direktor Novosadski put 7 24400 Senta Tel: +381 24 812 270 Fax: +381 24 812 254 nguerin@la-fonte -ardennaise.com www.la-fonte -ardennaise.com MECAPLAST SERBIA Hapet Marc Agobian, Direktor Lazarevački drum bb/II/5a 23000 Zrenjanin Tel: +381 65 808 54 30 www.mecaplast.com MELOT & BUCHET AVOCATS Me Nicolas Melot, Direktor 46,rue de Provence 75009 Paris, France

Te : +33 1 77 72 66 70 (RS) +381 65 26 27 971 Fax : +33 1 77 72 66 71 contact@ nmb-avocats.com (RS) toma.rajcevic@ mb-avocat.com www.mb-avocat.com MLEKOPRODUKT Andrej Beslać, Direktor Temišvarski drum 24, 23 000 Zrenjanin Tel: +381 23 540 830 Fax: +381 23 547 245 biser@mlekoprodukt.com www.mlekoprodukt.com NDP AUDIT & CONSULTING D.O.O. BEOGRAD Vladimir Dabić, Direktor Topličinvenac 3/IV 11000 Beograd Tel: +381 11 262 75 61 Fax: +381 11 328 44 49 office@ndp-audit.rs www.ndp-audit.rs PAXTON EQUITY Eric Blanchetete, Predsednik Jovana Vuković, Izvšni direktor Žanke Stokić 11a 11000 Beograd Tel: +381 11 2186 079 eric.blanchetete@ paxtonequity.com www.paxtonequity.com

PERNOD RICARD Predrag Amidžić, Direktor Bulevar Oslobođenja 211, 11000 Beograd Tel: +381 11 3091 500 Fax: +381 11 3974 380 predrag.amidzic@ pernod-ricard.com www.pernod-ricard.com

PRICEWATERHOUSE COOPERS Biljana Bogovac, Emmanuel Koenig, Direktor Omladinskih brigada 88a, 11000 Beograd Tel: +381 11 3302 100 Fax: +381 11 3302 101 rs-office@rs.pwc.com www.pwc.rs

RENAULT - NISSAN SRBIJA Milan Belin, Direktor Omladinskih Brigada 90v, 11070 Beograd Tel: +381 11 2178 111 Fax: +381 11 2169 350 marketing.serbia@renault.com www.renault.rs

RENAULT TRUCKS - VOLVO Johannes Kjellgren, Direktor Svetosavska 213 22304 Novi Banovci Tel: +381 22 366 610 Fax : +381 22 366 699

slobodan.vucic@ renault-trucks.com www.renault-trucks.rs SADE SERBIA François Allain, Direktor Makedonska 30 11000 Beograd Tel: +381 11 3035 427 Fax: +381 11 3035 437 office@sade.rs www.sade.rs

SAFEGE Zeljko Tmusić Beogradska 27 11000 Beograd Tel: +381 11 3234730 Fax:+381 11 3346683 safege_bg@eunet.rs www.safege.com

SAINT-GOBAIN GRAĐEVINSKI PROIZVODI Aleksandar Grujić, Direktor Bulevar Mihajla Pupina 115d 11070 Beograd Tel: +381 11 3149 681 +381 11 2282 444 aleksandar.grujic@ saint-gobain.com www.saint-gobain.rs www.saint-gobain-glass.com SAMSIC Jernej Blatnik, Direktor Milutina Milankovića 7v 11070 Beograd Tel: +381 11 2252 660 Fax: +381 11 3122 758 office@samsic-see.com www.samsic-see.com SANDERS SH Duško Lođinović, Izvršni direktor Industrijska zona bb 21235 Temerin Tel: +381 21 845 854 Fax: +381 21 845 855 office@sanders.rs www.sanders.rs

SANOFI-AVENTIS Jelena Bogdanović, Direktor Španskih boraca 3/VI 11000 Beograd Tel: +381 11 4422 900 Fax: +381 11 4422 924 dasha.brankovic@sanofi.com www.sanofi.com

SCHNEIDER ELECTRIC SRBIJA Dejan Marković, Direktor Vladimira Popovića 38-40, 11070 Beograd Tel: +381 11 3773 100 Fax:+381 11 3121 222 podrska.klijentima@ schneider-electric.com www.schneider -electric.com SKY PARTNER RS Vladimir Trifunović, Direktor Aerodrom Nikola Tesla Beograd

11080 Beograd - Surčin Tel: +381 11 4045 620 office@sky-partner.rs www.sky-partner.rs

SLADARAMALTINEX Borislav Aralica, Direktor Industrijska zona bb, 21400 Bačka Palanka Tel: +381 21 752 910 Fax: +381 21 6042 399 www.soufflet.com

sogelease.srbija@ socgen.com www.sogelease.rs

SOMBOLED Blagoja Slabev, Direktor Gakovački put bb, 25000 Sombor Tel: +381 25 467 300 Fax: +381 25 467 390 info@rs.lactalis.com www.somboled.rs www.lactalis.rs

SOCIETEGENERALE SRBIJA STREIT NOVA Maria Rousseva, Roland Streit, Predsednik IO Direktor Bulevar Zorana Miloš Ristić, Đinđića 50a/b Direktor 11070 Beograd Evropska 11 Tel: +381 11 3011 400 22300 Stara Pazova Fax: +381 11 3132 885 Tel: +381 22 321 299 +381 22 321 965 sgs.office@socgen.com Fax: +381 22 321 299 www.societegenerale.rs m.ristic@

groupe-streit.com SOCIETE GENERALE OSIGURANJE www.groupe-streit.com Sabine de

Lattre-Eustache, SUEZ Direktor Jean-Luis Chaussade, Direktor Bulevar Zorana Đinđića 50 A/B Tour CB21 16, place de l’Iris 11070 Beograd 92040 Paris La Défense Cedex Tel: + 381 11 2608 665 Tel: +381 63 556 419 Fax: + 381 11 2607 330 (Marko Milacic) info.osiguranje@ socgen.com marko.milacic@suez.com www.sogeosiguranje.rs (contact for Serbia)

www.suez.com SOCOMEC SICON – OGRANAK BEOGRAD TARKETT Siniša Pantović, Miroslav Okuka, Direktor Direktor Ugrinovaški put 10N Industrijska Zona bb, 11000 Beograd 21400 Bačka Palanka Tel: +381 11 4043 240 Tel: +381 21 7557 673 Fax: +381 11 4043 245 info@tarkett.rs info.rs@socomec.com www.tarkett.rs www.socomec.com

TELEKOMUNIKACIJE SODIBAL RAČUNARI Nicolas Herriau, I SERVISI Direktor Dragan Biljić, Autoput br. 20, Direktor Belmax centar, objekat br.5 Varvarinska 14a 11080 Zemun 11000 Beograd Tel: +381 11 201 3940 Tel: +381 11 3129 751 www.sodibal.com Fax: +381 11 3129 755

trs@trservices.rs SOGELEASE SRBIJA www.trservices.rs Boris Stević,

Izvršni direktor TIGAR TYRES Bulevar Zorana Đinđića 50 a/b Carmen Elena Petcu, Direktor 11070 Novi Beograd Nikole Pašića 213 Tel: +381 11 222 13 69 18300 Pirot Fax: +381 11 222 13 88

Tel: +381 10 215 7010 bozana.dzunic@ rs.michelin.com www.michelin.rs TIMAC AGRO BALKANS Igor Molnar, Direktor Temerinska 76 21000 Novi Sad Tel: +381 21 4727 020 Fax: +381 21 4727 021 office@rs.timacagro.com www.timacagro.rs TOTAL SERBIA Almila Acan - Kahvecioglu, Direktor Milentija Popovića 5a 11070 Novi Beograd Tel: +381 11 6149 203 Fax: +381 11 6149 201 aleksandra.misanovic@ total.com www.total-serbia.com

VEOLIA CENTRAL & EASTERN EUROPE François Debergh, Direktor Makedonska 30/V 11000 Beograd Tel: +381 11 3373 894 Fax: +381 11 3373 069 info@veoliaserbia.rs VEOLIA WATER SOLUTIONS & TECHNOLOGIES. François Allain, Direktor Makedonska 30 11000 Beograd Tel: +381 11 3035 427 Fax: +381 11 3035 437 office.beograd@ veoliawater.com www.veoliawater.rs XL ART DEAL D.O.O. Xavier Laveniere, Direktor Alekse Nenadovića 35 11000 Beograd Tel: +381 11 2436396

XPRO Claude Istria, Direktor Baja Pivljanina 53a, 11000 Beograd Tel: +381 11 3630 222 Fax:+381 11 3630 229 office@xpro.rs www.xpro.rs

PARTNER FRANCUSKA - SRBIJA

| 51