Francuska 2015

FRANCUSKA

F R A N C U S K A

I

S R B I J A

FRANCUSKO-SRPSKA EKONOMSKA SARADNJA

Ajfelov toranj (la Tour de Eiffel) je simbol Pariza. Sagrađen je 1889. kao eksponat na stogodišnjici proslavljanja Francuske revolucije. Do 1930. je bio najveće zdanje na svetu sa 300 metara visine. Danas je turistička atrakcija sa preko 5.5 miliona posetilaca godišnje.

Kanski filmski festival (Festival de Cannes) je jedan je od najprestižnijih i najpopularnijih filmskih festivala u svetu. Najprestižnija nagrada za najbolji film je Zlatna palma (Palme d'Or).

2

FRANCUSKA I SRBIJA EKONOMSKA SARADNJA

Kanal di Midi je najstariji evropski kanal koji je još u funkciji. Građen je od 1666. do 1681. Dugačak je 240 km, ima 63 prevodnica, 126 mostova, 55 akvadukta, 6 brana i 1 tunel.

Brijanson (Briançon), koji se nalazi u alpskom regionu, je najviši grad u Evropi. Leži na nadmorskoj visini od 1.326 metara.

Ljubav Francuza prema hrani je opšte poznata, a njihov rafinirani ukus dao je mnoge poznate specijalitete. Uz sireve tu su i pića od kojih su najpoznatija “Champagne”, i “Cognac”. Najpoznatiji sirevi su: Chevre, Brie, Raclette, Roquefort, Camembert i Gruyere.

U Francuskoj postoji 450 različitih vina i desetine hiljada malih proizvođača vina, ali samo 15% francuskih vina imaju AOC oznake, atest o kontrolisanom poreklu.

Gradić Lurd ugosti više miliona verskih turista godišnje.

Spektakl „Ćelava pevačica”, Ežena Joneska igra se u pariskom pozorištu Hašet od 1957. godine i za to vreme je postigao svetski rekord – odigrano je 15.000 predstava.

FRANCUSKA I SRBIJA EKONOMSKA SARADNJA

3

6

P RILIKA KOJU NE BI TREBALO PROPUSTITI

14

PATRICK COLLIN Predsednik Francusko-srpske privredne i industrijske komore

9

10

SANJA IVANIĆ Direktorka Francusko–srpske privredne komore

16

T EMPO REFORMI MOGAO BI BITI I BRŽI BRUNO CHARRIER Predsednik Izvšnog odbora Credit Agricole Banke Srbija

13

T RANSFER ZNANJA U PEKARSTVU

18

20

MENADŽER IZDANJA: TANJA BANKOVIĆ t.bankovic@aim.rs

ART DIREKTOR: JELENA RMANDIĆ j.rmandic@aim.rs

IZVRŠNI RUKOVODILAC PROJEKTA: MAJA VIDAKOVIĆ m.vidakovic@aim.rs

FOTO: ZORAN PETROVIĆ

4

FRANCUSKA I SRBIJA EKONOMSKA SARADNJA

25

P ROMIŠLJENO DO DOBRIH REŠENJA

26

V ELIKE MOGUĆNOSTI U OBLASTI JPP

PROJEKT MENADŽERI: BILJANA DEVIĆ b.devic@aim.rs ALEKSANDRA EBILJI a.ebilji@aim.rs MILA OREŠČANIN m.orescanin@aim.rs IZVRŠNI DIREKTOR: RUŽA RISTANOVIĆ r.ristanovic@aim.rs

Z DRAVLJE ZA CELU PORODICU

U POUZDANIM RUKAMA

VLADIMIR TRIFUNOVIĆ Direktor SKY Partner R.S. d.o.o.

Š ANSA JE TU, TREBA JE ISKORISTITI

Privredna saradnja i investicije

E VROPSKI I SVETSKI DIV

RADOJKA RATKOVIĆ Dr sci. Area Manager Balkan, Laboratoire Innotech International

MIROSLAV MILETIĆ Potpredsednik Privredne komore Srbije

MIODRAG JELIĆ Izvršni direktor Lesaffre RS

UREDNIK: ANA NOVČIĆ a.novcic@aim.rs

24

E KONOMSKI RAST JE KLJUČ NAPRETKA

GORAN PITIĆ Predsednik Upravnog odbora Societe Generale Srbija

CHRISTINE MORO Ambasador Francuske u Srbiji

22

Francuska ekonomija

MARIA ROUSSEVA Predsednica Izvršnog odbora Societe Generale Srbija

17

P ODRŽAVAMO EVROPSKE INTEGRACIJE SRBIJE

O HRABRUJUĆI POMACI

P LEŠIMO KAO BRETONCI Kultura i običaji

28

D O SKOROG VIĐENJA

30

B IZNIS NA FRANCUSKI NAČIN

Turizam

Francusko-srpska privredna komora

FINANSIJSKI DIREKTOR: Francuska i Srbija GORDANA „FRANCUSKO-SRPSKA OBRADOVIĆ EKONOMSKA g.obradovic@aim.rs SARADNJA" SEKRETAR REDAKCIJE: NATAŠA NEŠIĆ n.nesic@aim.rs ŠTAMPA: SLUŽBENI GLASNIK

IZDAVAČ: alliance international media Makenzijeva 67, 11000 Beograd, Srbija Tel: +(381 11) 2450 508 Fax: +(381 11) 2450 122

office@aim.rs www.aim.rs ISSN no: 1451-7833 All rights reserved alliance international media 2015 COPYRIGHT©alliance international media d.o.o.

KORPORATIVNE BANKARSKE USLUGE POSEDUJEMO EKSPERTSKA ZNANJA I STRUČNOST JEDNE OD NAJVEĆIH BANKARSKIH MREŽA NA SVETU. JEDINSTVENO ISKUSTVO STEKLI SMO RADEĆI SA PREDUZEĆIMA IZ SRBIJE JOŠ OD 1977. GODINE. SPREMNI SMO DA ZAJEDNO SA VAMA UNAPREDIMO RAZVOJ VAŠE KOMPANIJE.

GRADIMO DUGOROČNA PARTNERSTVA FINANSIRANJE / INVESTICIONI BANKARSKI PROIZVODI PREUZIMANJE I TRANSPORT GOTOVINE / USLUGE PLATNOG PROMETA ELEKTRONSKO BANKARSTVO / PLATNE KARTICE DOKUMENTARNO POSLOVANJE

www.societegenerale.rs

FRANCUSKA I SRBIJA EKONOMSKA SARADNJA

5

INTERVJU

Prilika koju ne bi trebalo propustiti Značajno veći broj francuskih kompanija je pokazao interesovanje za Srbiju nakon što je Srbija postala kandidat za ulazak u EU. Takođe, nakon poseta najviših zvaničnika, srpski i francuski premijer su doprineli još većem interesovanju za međusobnu saradnju.

PATRICK COLLIN

Predsednik Francusko-srpske privredne i industrijske komore

FRANCUSKO-SRPSKA privredna komora (CCIFS) jedna je od najaktivnijih privrednih komora među francuskim komorama. Ona nudi kompletnu

započela proizvodnju u Rumi, a nekoliko velikih korporacija kao što su Bouygues Construction, Dalkia, EDF, Saur COVED, Suez Environnment,

Neophodno je da Srbija pokuša da održi ekonomsku stabilnost i očuva uspešno obnovljenu saradnju sa Francuskom uslugu francuskim kompanijama koje se raspituju za srpsko tržište, kao i onim kompanijama koje su već prisutne na ovom tržištu. Francuska kompanija Hutchinson nedavno je

6

FRANCUSKA I SRBIJA EKONOMSKA SARADNJA

Thales grupa, Francuska železnička kompanija SNCF, aerodrom „Vinci“ i Alstom Transport su odlučili da izvrše procenu potencijala domaćeg tržišta.

Srbija bi trebalo da iskoristi ovu šansu

da ponovo ojača međusobnu saradnju, kaže Patrick Collin, predsednik Francusko-srpske privredne komore, i dodaje: „Uzevši u obzir razvijenost francuske i stabilnost srpske privrede, ima mnogo prostora za poboljšanje naše privredne saradnje.“

■ Šta su, iz vaše perspektive, praktični rezultati procesa evropskih integracija u Srbiji vezano za privredne i komercijalne aktivnosti i potencijalne buduće francuske investicije?

– Tokom ovog procesa Srbija postaje sve interesantnije tržište za sve zemlje

Evropske unije, uključujući i Francusku. Francuske kompanije i investitori obraćaju posebnu pažnju na privredni razvoj zemalja u tranziciji. Naravno, svi investitori očekuju stabilno tržište kako bi se smanjili potencijalni poslovni rizici. Iz tog razloga proces evropskih integracija može samo da koristi Srbiji. Uzmite, na primer, sporazum o slobodnom kretanju roba i korist koju su od njega imala preduzeća, pogotovo mala i srednja, kao i ukidanje carina sa obe strane i raznorazne druge prednosti vezane za uvoz i izvoz. Pored ostalog, ovo je dovelo do prošlogodišnjeg porasta robne razmene od 14%, i to na srpskoj strani. Na kraju, Francuska privredna komora je počela da prima mnogo više zahteva francuskih kompanija koje su zainteresovane za nastup na srpskom tržištu nakon što je Srbija zvanično postala kandidat za ulazak u EU. Nadamo se da će se ovaj trend nastaviti.

■ U kojoj meri francuske kompanije, koje su već prisutne u Srbiji, prepoznaju rezultate makroekonomskih i strukturnih reformi u Srbiji?

– Primećujemo da su preduzete određene reforme. Vlada Srbije nesumnjivo ulaže ogromne napore da održi makroekonomsku stabilnost. Jedan od najnovijih rezultata ovih reformi je bio i aranžman iz predostrožnosti sklopljen sa MMF-om koji je pre svega znak kredibiliteta lokalne fiskalne politike.

Sledeće što Srbija treba da uradi jeste da sprovede niz strukturnih reformi, što nije jednostavan proces. Svesni smo da će rezultati tek doći. Prošle godine je zabeležena negativna stopa rasta koju su poplave još dodatno usporile. Ove godine se očekuje blagi porast privrednog rasta pod uslovom da se reforme dosledno nastavljaju. Ekonomisti se slažu da u 2016. možemo da očekujemo pravi ekonomski oporavak uz značajniju stopu rasta. Podržavamo reforme, ali u isto vreme stalno insistiramo i na njihovom doslednijem i bržem sprovođenju.

■ Kako biste ocenili ekonomsku saradnju između Srbije i Francuske u pogledu međusobne trgovine, imajući u vidu da je prošle godine Srbija ostvarila najveći izvoz u Francusku u poslednjih deset godina?

– Ove promene su se desile čim je Srbija postala kandidat za ulazak u EU, ali i nakon zvaničnih poseta najviših državnih funkcionera, odnosno srpskog i francuskog premijera, čime je učinjen važan korak napred u našim bilateralnim odnosima. Svi ovi događaji, uključujući i sporazume o saradnji koji su potpisani, mnogo obećavaju. Iako se trgovina između dve zemlje razvija, ovo poboljšanje je još uvek daleko

me koje je potrebno rešiti, odnosno preduzeti kako bi se poboljšala poslovna klima?

– Verovatno ćete dobiti isti odgovor od svih investitora – vladavina prava je suština svakog uspešnog poslovanja i neophodan aspekt svakog tržišta kako bi se izgradilo poverenje investitora.

Povratne informacije koje smo dobili od strane kompanija članica CCIFS-a o poslovnoj klimi su prilično pozitivne.

Srpsko tržište definitivno ima potencijal da postane ekonomski lider u regionu. Međutim, nešto je teže porediti Srbiju sa Rumunijom budući da je Rumunija već član EU i da je ta zemlja tradicionalno u žarištu interesovanja Francuske sa preko 3.500 implementiranih francuskih preduzeća od zadovoljavajućeg. S druge strane, imamo razumevanja za činjenicu da, u ovom periodu, globalno i regionalno ekonomsko okruženje takođe nisu povoljni. Zbog toga je neophodno da se pokuša da se održi ekonomska stabilnost i očuva ponovno uspostavljena uspešna saradnja sa Francuskom. Konačno, a s obzirom na snagu francuske i stabilnost srpske privrede, ima dosta prostora za unapređenje naše ekonomske saradnje.

■ Šta članovi CCIFS vide kao najvažnija pitanja / najvažnije refor-

Na primer, nedavno smo sproveli istraživanje o saradnji sa srpskom carinom, što je važan deo poslovanja za sve firme koje se bave uvozom i izvozom, i nijedna od članica nije imala prigovora na saradnju. S druge strane, sve naše kompanije su spremne da svojim znanjem i preporukama daju pozitivan doprinos. Na kraju, ipak se sve svodi na vladavinu prava.

■ Prošle godine smo imali priliku da vidimo predstavnike najvećih francuskih kompanija, kao što su Bouygues Construction, Dalkia, EDF, FRANCUSKA I SRBIJA EKONOMSKA SARADNJA

7

Saur COVED i Suez Environnment, u Beogradu. Ove kompanije već posluju u regionu, ali ne i u Srbiji. Šest meseci nakon njihvoe posete, da li mislite da je ta poseta bila plodna i da je donela praktične rezultate?

– Naravno da to mislimo. Iako je proces prilično spor, situacija se razvija u povoljnom smeru. Imamo još jednu veliku francusku firmu – Hutchinson – koja je došla u Srbiju da pokrene proizvodnju u Rumi. Nakon njih sledi implementacija nekoliko važnih projekata. U ovom trenutku postoji povećan interes velikih francuskih kompanija za srpsko tržište, a mnoge od njih su već izrazile spremnost za saradnju na institucionalnom nivou.

Pored onih koje ste već pomenuli, tu su i Thales grupa, Francuska železnička kompanija SNCF, aerodrom „Vinci“, Alstom Transport, kao i drugi koji su trenutno u fazi ocenjivanja potencijala ovog tržišta. Naravno, nadamo se da će francuski stručnjaci još više biti prisutni u Srbiji.

Važno je napomenuti da je skoro 50% francuskih direktnih stranih investicija na Balkanu sprovedeno u Srbiji, što govori o značaju koji Srbija ima u regionu za francuske investitore. Tržište Srbije definitivno ima potencijal da postane ekonomski lider u regionu.

U širem smislu, nešto je teže porediti Srbiju sa Rumunijom budući da je Rumunija već član EU i da je ta zemlja tradicionalno u žarištu interesovanja Francuske sa preko 3.500 implementiranih francuskih preduzeća.

■ Kakvo znanje mogu francuske kompanije doneti u Srbiju u pogledu javno-privatnog partnerstva?

– Taj model se već koristi u Francuskoj i primenjuje se u svetu već dugi niz godina. Postoji nekoliko vrlo uspešnih primera i u regionu. U proteklih nekoliko godina javno-privatno partnerstvo u Francuskoj je postalo veoma popularno u segmentu transporta i državnih građevinskih projekata. Kao ilustraciju napomenuću da ugovori o javno-privatnom partnerstvu predstavljaju 40% svih partnerskih ugovora sklopljenih od 2004. godine do danas. Na ovom tržištu, Vinci and Bouygues su najveći igrači i obe kompanije mogu

8

FRANCUSKA I SRBIJA EKONOMSKA SARADNJA

da predlože najbolja moguća rešenja srpskoj Vladi.

■ U kojim segmentima je CCIFS najaktivnija?

– CCIFS ima dva segmenta aktivnosti – jedan koji je posvećen članovima komore i odnosi se na unapređenje francusko-srpske poslovne zajednice i uspostavljanje kontakata i drugi koji se odnosi na komercijalne uslu-

Francuska privredna komora je počela da prima mnogo više zahteva francuskih kompanija koje su zainteresovane za nastup na srpskom tržištu nakon što je Srbija zvanično postala kandidat za ulazak u EU ge koje pružamo francuskim kompanijama zainteresovanim za dolazak u Srbiju. Iako najviše radimo sa velikim francuskim kompanijama, pogotovo u smislu organizovanja kolektivnih poseta ovih kompanija u čemu nam pomaže i privredno odeljenje Francuske ambasade u Srbiji, naša komora je takođe fokusirana i na mala i srednja preduzeća.

■ Prošle godine CCIFS je prosla­­vila pet godina postojanja. Koji je naj­veći rezultat koji je CCIFS postigla do sada?

– CCIFS su prepoznale slične francuske organizacije kao jednu od najaktivnijih komora čiji je rast u proteklih pet godina bio značajan. Za to vreme pružali smo sve usluge koje Francuska privredna komora obično pruža, što čak i one komore koje su osnovane pre nekoliko decenija ne mogu da urade. Osim toga, uspeli smo da okupimo 95% francuskih firmi koje posluju u Srbiji.

Veoma smo ponosni na spektar komercijalnih usluga koje pružamo francuskim kompanijama. Jedinu prepreku u našem poslovanju predstavlja činjenica da je relativno mali broj kompanija voljan da dođe i upozna se sa srpskim tržištem. Ovaj problem je vezan za opštu privrednu sliku zemlje, stoga preostaje mnogo toga da se uradi kada su u pitanju komunikacija i promocija Srbije u međunarodnoj poslovnoj zajednici.

■ Da li ste zadovoljni komunikacijom sa srpskom Vladom i drugim važnim institucijama i kako oni reaguju na vaše preporuke?

– Da, jesam. Imamo otvoren dijalog sa najvišim predstavnicima vlasti i, uopšteno govoreći, mogu da kažem da smo veoma zadovoljni tom komunikacijom. Bili bismo i još zadovoljniji kada ne bi bilo toliko promena u državnim institucijama na srednjim nivoima zato što se naši sagovornici često menjaju.

■ Na koji način CCIFS sarađuje sa drugim poslovnim udruženjima u Srbiji?

– CCIFS je pokrenuo inicijativu za organizovanje nekoliko bilateralnih i multilateralnih sastanaka i događaja sa ostalim poslovnim klubovima i komorama.

Bili smo prvi u primeni francuskog modela „brzih poslovnih sastanaka” koje smo ovde organizovali u saradnji sa ostalim privrednim komorama. Takođe smo pokrenuli saradnju sa svim komorama u EU sa ciljem unapređivanja naše zajedničke pozicije u Srbiji i nadamo se da ćemo uskoro videti konkretne rezultate ove saradnje. ■

INTERVJU

Tempo reformi mogao bi biti i brži BRUNO CHARRIER

Predsednik Izvšnog odbora Credit Agricole Banke Srbija

Niko ne može da ospori da je proces primene reformi u Srbiji počeo, ali investitori priželjkuju da on bude brži SPROVOĐENJE STRES TESTOVA u srpskom bankarskom sektoru u skladu sa aranžmanom Srbije sa MMF-om je odlična stvar jer će bankarski sektor iz ovog procesa izaći ojačan, smatra Bruno Charrier, predsednik Izvršnog odbora Credit Agricole Banke Srbija.

Banka sa pažnjom čeka predlog rešenja za nenaplative kredite i stvaranje boljih uslova poslovanja.

■ Kako ocenjujete stabiliza-

cione i reformske mere Vlade Srbije i da li očekujete da bi one mogle otkloniti ključne prepreke za privredni rast i investicije?

– Očigledno je da se sada nalazimo u procesu reformi i to je veoma dobro. Plan stabilizacije i reformskih mera je definisan od strane Vlade Republike Srbije, a podržali su ga i Evropska unija i Savet stranih investitora. Niko ne može da ospori da je proces primene reformskih mera počeo, ali strani investitori su skloni da procene da ovaj proces može biti brži. Sve predložene mere vode ka istom cilju, jedina stvar koja nedostaje je brzina.

■ Kako će se po vašem mišljenju sprovođenje dela aranžma-

na između Srbije i MMF-a koji se odnosi na sređivanje stanja u bankarskom sektoru (stress test i traženje rešenja za veliki broj NLP) odraziti na ukupno bankarsko tržište?

– Narodna banka Srbije je najavila da će sprovesti te veoma važne stres testove i to je odlična stvar. To je nova praksa koja se po prvi put sprovodi u Srbiji, ali je potpuno u skladu sa onom koja je sprovedena u Evropi – ta-

kredita, još uvek čekamo predloge i zaključke o otpisu NPL-a. Moguće je očekivati da će ovi otpisi takođe biti praćeni odgovarajućom dokapitalizacijom.

■ Da li je vreme za rekonfigura-

ciju bankarskog sektora s obzirom na to da sadašnji broj banaka ne odgovara realnoj potražnji na terenu?

– Kada se prilika pojavi – bankarski sektor se sam od sebe rekonfigu-

– Pripadnost jednoj tako jakoj bankarskoj grupi nosi dosta prednosti kako za CA Srbiju, tako i za njene klijente. Jedna od najvažnijih stvari za svaku banku je njeno finansiranje i način na koji je ono organizovano. CA Srbija izvore finansiranja dobija kroz članstvo u ovoj grupi, što nam omogućava da dobijemo kreditne linije koje nisu skupe i na taj način nas stavlja u poziciju da i mi svojim klijentima ponu-

Zahvaljujući pripadnosti Crédit Agricole Group, CA Srbija je u mogućnosti da svojim klijentima ponudi konkurentan proizvod kvi stres testovi su već rađeni u evropskim zemljama po potpuno istom modelu. Ovakvi testovi su neophodni da bi se utvrdila stabilnost jednog bankarskog sistema. Moguće je da će rezultati ovih testova pokazati da je potrebno uraditi „dokapitalizaciju” nekih banaka, ali čak iako do toga dođe – to može biti samo pozitivno za ceo bankarski sistem u Srbiji koji će iz toga sigurno izaći značajno ojačan. Što se tiče nenaplativih

riše. I sami smo bili svedoci nekoliko slučajeva rekonfiguracija u poslednje tri godine. Broj lokalnih banaka, koji svakako jeste veliki, nedavno se smanjio i vrlo je verovatno da će i nastaviti da se smanjuje u budućnosti.

■ Koje su koristi za Crédit Agricole Srbiju i njene klijente od članstva u poznatoj međunarodnoj bankarskoj grupi - Crédit Agricole Group?

dimo proizvode po povoljnim cenama. Druga važna stvar su nematerijalne vrednosti: tehnike i znanja koje CA Srbija dobija iz Grupe su od neprocenjivog značaja. Konačan rezultat toga je da naši klijenti koriste sve prednosti modernih i funkcionalnih bankarskih usluga i proizvoda. Ovo članstvo takođe uliva poverenje u lokalnu članicu grupe, što je, verujem, od velike važnosti za svakog klijenta. ■ FRANCUSKA I SRBIJA EKONOMSKA SARADNJA

9

INTERVJU

Podržavamo evropske integracije Srbije Stabilizacija političke situacije na Balkanu, kao i napori koje ulažu Srbija i njeni susedi kako bi prevazišli prošlost i zajedno gledali u budućnost imaju punu podršku Francuske, a pozitivno utiču i na interes francuskih preduzeća, i ne samo njih CHRISTINE MORO

Ambasador Francuske u Srbiji

PORED IZVRSNIH bilateralnih odnosa, međusobne posete na najvišem nivou i napredak Srbije u evrointegracijama stvorili su uslove za intenzivniji razvoj ekonomskih odnosa, kaže Christine Moro, ambasador Francuske.

Preduzećima su potrebni stabilnost i predvidivost kako bi negde došla ili se dalje razvijala.

Evropska perspektiva Srbije je u tom smislu odlučujuća Prošle godine smo imali posetu srpskog predsednika države, a potom i premijera Francuskoj, a potom

10

FRANCUSKA I SRBIJA EKONOMSKA SARADNJA

i uzvratnu posetu predsednika vlade Francuske, gospodina Manuela Valsa, 6. i 7. novembra. Koliko su ovi susreti na visokom nivou dali podsticaj saradnji dveju zemalja ?

– Te posete predstavljaju posebno važne trenutke u našoj bilateralnoj saradnji. Susret predsednika Nikolića sa predsednikom Olandom u Jelisejskoj palati bio je prilika da se zajedno setimo stogodišnjice Prvog svetskog rata i bratstva po oružju francuske i srpske vojske u tom ratu. To, još uvek živo sećanje, stvorilo je jednu posebnu vezu između naša dva naroda koja nas podstiče da dalje zajedno sarađujemo.

Nažalost, poseta predsednika Nikolića Francuskoj se odigrala tokom poplava koje su pogodile vašu zemlju i on je

tada zatražio pomoć naše zemlje u organizovanju jedne donatorske konferencije u cilju saniranja posledica poplava, što smo mi i uradili već u julu mesecu, udruživši se sa Slovenijom i Evropskom unijom.

Predsednik Vlade Aleksandar Vučić je takođe u julu bio u poseti Francuskoj i tada je sa francuskim predsednikom vlade, Manuelom Valsom, dogovoreno da, u okviru izvrsnih odnosa koje inače imamo, treba dodatno da razvijamo njihove ekonomske aspekte. Da bismo to postigli, treba da podstaknemo francuska preduzeća da budu još prisutnija na srpskom tržištu. Zbog toga je predsednik vlade Manuel Vals došao u zvaničnu posetu Srbiji prošlog no-

vembra sa jednom značajnom delegacijom francuskih privrednika.

Imajući u vidu posete koje ste spomenuli, kako ocenjujete razvoj ekonomskih odnosa između naše dve zemlje?

– Mi kontinuirano radimo na razvoju ekonomskih odnosa. Dajemo francuskim preduzećima, uz pomoć srpskih institucija, sve informacije o programima privatizacije i modernizacije. U Francuskoj su održani informativni sastanci, a specijalni izaslanik za Balkan, senator Alen Rišar, boravio je ponovo u poseti Beogradu u aprilu. Brojni kontakti su takođe olakšani zahvaljujući Francusko-srpskoj privrednoj komori.

Lično uviđam porast interesovanja francuskih preduzeća za Srbiju. Često primam u posetu šefove tih preduzeća koji mi izlažu svoje planove. Zaključivanje novih ugovora i otvaranje novih fabrika zahtevaju da se na tome radi mesecima. Otkako sam došla u Srbiju u septembru prošle godine, već sam imala prilike da prisustvujem otvaranju novog pogona fabrike Michelin/

tigar tyres (FINAL2) 150702b.indd 1

Tigar u Pirotu i znam da me i druga slična otvaranja fabrika očekuju u bliskoj budućnosti. Šta je stavilo Srbiju na radar francuskih investitora?

– Stabilizacija političke situacije na Balkanu, kao i napori koje ulažu Srbija i njeni susedi kako bi prevazišli proš-

ne koji su predviđeni Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju sa EU koji je na snazi od septembra 2013, sve to stvara dobre uslove za investiranje i za trgovinu.

Osim toga, francuska preduzeća znaju da je Srbija u fazi modernizacije i imaju da ponude odlična tehnička rešenja, u smislu ekspertize i opreme.

Otkako sam došla u Srbiju, već sam imala prilike da prisustvujem otvaranju novog pogona fabrike Michelin/Tigar u Pirotu i znam da me i druga slična otvaranja fabrika očekuju u bliskoj budućnosti lost i zajedno gledali u budućnost, to je ono što u prvom redu menja pristup preduzeća, i to ne samo francuskih preduzeća. Preduzećima su potrebni stabilnost i predvidivost kako bi negde došla ili se dalje razvijala. Evropska perspektiva Srbije je u tom smislu odlučujuća. Početak pregovora 2014, ekonomske reforme koje je preduzela Vlada, uslovi gotovo slobodne trgovi-

Spomenuli ste evropsku perspektivu Srbije; javno mnjenje počinje da smatra da sve suviše dugo traje jer dve godine posle zvaničnog početka pregovora nije otvoreno nijedno poglavlje. Šta Srbija može da očekuje od Francuske u smislu njene podrške EU integracijama ?

– Francuska bezrezervno podržava evropske integracije Srbije. Svakod-

2015-07-02 FRANCUSKA I SRBIJA EKONOMSKA SARADNJA

11

15:51:08

je već obezbeđuju 10.000 radnih mesta.

Naravno, to je i dodatni motiv da se nauči francuski jezik. Ali, zainteresovanost za francusku kulturu, rekla bih čak i ljubav prema francuskoj kulturi, postoji već veoma dugo u Srbiji. Upoznala sam ovde profesore univerziteta, umetnike i naučnike koji odlično govore francuski i održavaju tesne veze sa francuskim kolegama. Posebno me raduju bogatstvo i visok kvalitet događaja koje organizuje Francuski institut u Srbiji u saradnji sa univerzitetima i kulturnim i naučnim institucijama vaše zemlje.

Ambasada, kao i Francuski institut, veoma su aktivni na polju lingvističke i obrazovne saradnje, uz veliku podršku izvrsnih predavača iz Srbije. Često se susrećem sa đacima i studentima koji govore francuski, koji su puni energije i raznovrsnih talenata. Međutim, ipak bih volela da se nastava francuskog jezika još više razvije, zato što znanje jezika deluje i kao pokretač i kao podrška za još bogatiju intelektualnu i umetničku razmenu između naše dve zemlje.

nevno, ambasada i francuske institucije rade sa Vladom Srbije i drugim institucijama kako bi konkretno pomogle Srbiji da prilagodi svoje zakonodavstvo i da preuzme pravne tekovine EU i naročito da sprovede i primeni usvojene reforme. Mi se duboko nadamo da će neka poglavlja moći da budu otvorena do kraja godine i nadam se da će tako i biti. Međutim, želim da naglasim da vreme od početka 2014. nije izgubljeno vreme.

Obavljen je ogroman pripremni posao, što je bilo neophodno, i to će stvoriti dobru osnovu za rad kada poglavlja budu otvorena.

U kojim oblastima dve zemlje mogu da poprave svoju saradnju i na koji način Srbija može da pokaže da će još više biti privržena evropskim i francuskim vrednostima ?

– Mi smo naročito prisutni u oblastima poljoprivrede, saobraćaja, zaštite životne sredine, reforme javne uprave i u svim pitanjima vezanim za vladavinu prava. Razvoj pravne države posebno je važan za građane Srbije, ali je važan i za preduzeća, dakle i za ekonomiju.

12

FRANCUSKA I SRBIJA EKONOMSKA SARADNJA

Imamo veliko iskustvo u navedenim oblastima i mi možemo u njima da budemo od koristi svojim srpskim prijateljima iako, naglašavam, gotova rešenja ne mogu da budu transponovana iz jedne zemlje u neke druge već Srbija treba da iznađe rešenja koja od-

Koliko je Francuska danas zainteresovana za Balkan ?

– Balkan je sastavni deo Evrope i ima važnu ulogu u istoriji Evrope, koja nažalost nije uvek bila pozitivna, ali mi treba da radimo na tome da te stranice budu zauvek okrenute. Narodi Balkana tome takođe teže, iako nije lako prevazići sukobe iz prošlosti. U Evropi, Francuska i

Svakodnevno ambasada i francuske institucije rade sa Vladom Srbije i drugim institucijama kako bi konkretno pomogle Srbiji da prilagodi svoje zakonodavstvo i da preuzme pravne tekovine EU govaraju Srbiji i koja će imati političku podršku u zemlji; naši eksperti su tu samo da pomognu.

Dolazak stranih kompanija u Srbiju uticao je i na povećan interes javnosti za jezike i kulture iz kojih dolaze ovi investitori. Koliko to zapažate kada je reč o interesovanju za francusko društvo i kulturu?

– Razumem u potpunosti očekivanja javnog mnjenja kada su u pitanju strane investicije; u Srbiji francuske kompani-

Nemačka su to učinile, što je pokrenulo stvaranje evropske građevine i omogućilo da ratovi budu zamenjeni planovima za budućnost. To je upravo ono što mi želimo i za Balkan. Predsednik Fransoa Oland je to ponovo naglasio za vreme samita šefova država na Brdu kod Kranja, jula 2013. Francuska će 2016. biti domaćin narednog Samita koji će biti posvećen saradnji i ekonomskim planovima zemalja regiona, posle samita održanog u Berlinu 2014. i onog koji će se odigrati u Beču u avgustu ove godine. ■

INTERVJU

Transfer znanja u pekarstvu MIODRAG JELIĆ

Izvršni direktor Lesaffre RS

Lesaffre RS konstantno ulaže u srpsku pekarsku industriju, a jedan od vidova investiranja je i prisustvo naše zemlje na predstojećem Louis Lesaffre Coupe – Evropskom pekarskom prvenstvu TEMPO INOVACIJA koje srpska industrija može da usvoji u velikoj meri zavisi od trenutnog finansijskog stanja industrije, ali se uprkos tome vidi napor domaćih pekara da drže korak sa evropskim trendovima, u čemu im Lesaffre RS godinama pomaže.

kompanija jeste Kastalia tečni kvasac koji olakšava pripremu zamesa i proizvodni proces čini jednostavnijim, sigurnijim, praktičnijim i efikasnijim. Nastao je u nameri da se odgovori na potrebe unapređenja proizvodnog procesa, uštede vremena, efikasnosti, higijene i

■ Da li u odnosu sa poslovnim partnerima vidite njihov napor da usvoje nove trendove u proizvodnji i poštuju standarde?

Kada poslujete u velikoj kompaniji, važan segment predstavlja uspostavljanje i održavanje dobrih odnosa sa poslovnim partnerima i saradnicima. Naši poslovni partneri nam veruju kada su u pitanju inovacije i novi trendovi i u potpunosti poštuju sve standarde kvaliteta jer su svesni da jedino tako možemo obostrano beležiti dobre poslovne rezultate. Ipak, masovnija primena inovacija i usvajanje novih trendova kod nas zavisi i od trenutnog stanja na pekarskom tržištu.

■ Šta je u tom kontekstu najak-

Srpsko tržište pekarstva ima potencijala da se razvija i bude lider u regionu, a to potvrđuju i sve češća spremnost i zainteresovanost domaćih pekara da prihvate i brzo implementiraju evropske trendove ■ Koliko Srbija danas u pekar-

skoj industriji prati evropske trendove?

– U Srbiji postoji otvorenost za prihvatanje inovacija i trendova koji nam stižu sa drugih tržišta, u meri u kojoj trenutna ekonomsko-finansijska situacija to dozvoljava. Jedna od inovacija koju je razvila naša

lakoće čišćenja, koji su pekarima tokom procesa pravljenja hleba i peciva veoma bitni. Srpsko tržište pekarstva ima potencijala da se razvija i bude lider u regionu, a to potvrđuje i sve češća spremnost i zainteresovanost domaćih pekara da prihvate i brzo implementiraju evropske trendove.

tuelnije kada je reč o ulaganjima u pekarsku industriju?

– Kroz razvoj proizvoda i inovacije, kompanija Lesaffre RS posvećena je konstantnom ulaganju u domaću pekarsku industriju. Još jedan od vidova investiranja u pekarstvo je i prisustvo naše zemlje na predstojećem Louis Lesaffre Coupe – Evropskom pekarskom prvenstvu. Početkom godine odabrali smo najbolje srpske pekare da predstavljaju našu zemlju na ovom prestižnom takmičenju koje će biti održano u avgustu. Imajući u vidu da izbor ovog tipa do sada u Srbiji nije postojao, nacionalno takmičenje bila je i idealna prilika

da najbolje srpske pekare željne znanja okupimo na jednom mestu.

Učešće na Louis Lesaffre Coupe pekarima profesionalcima iz naše zemlje omogućiće razmenu iskustva i znanja sa svojim kolegama iz evropskih zemalja.

■ Gde je transfer znanja i proizvo-

da Lesaffre RS u domaćoj pekarskoj industriji najvidljiviji i šta su vaši planovi za budućnost?

– Pored inovacija koje razvijamo, prošle godine otvorili smo Lesaffre RS pekarski centar, u kom pekarima pružamo jedinstvenu mogućnost dodatnog usavršavanja i sticanja iskustva kroz praktičan rad sa našim stručnjacima i tehnolozima. Kada govorimo o planovima, uveliko se u Lesaffre RS pekarskom centru održavaju pripreme našeg tima za predstojeće Louis Lesaffre Coupe međunarodno pekarsko prvenstvo. Članovi našeg tima pripremaju se u skladu sa posebnim standardima i kriterijumima Louis Lesaffre Coupe takmičenja. Uče da pripremaju najrazličitije vrste svetskih hlebova i peciva, a uvežbavaju i izradu pekarskog umetničkog dela koje treba da simbolizuje deo srpske istorije. Pored ovog takmičenja, naša pažnja usmerena je i na podizanje kvaliteta rada distributera i unapređenje logističke mreže koja pokriva kompletan put od fabrika do krajnjih kupaca. ■ FRANCUSKA I SRBIJA EKONOMSKA SARADNJA

13

INTERVJU

Ohrabrujući pomaci Povećano interesovanje francuskih kompanija za ovo tržište i razgovori na visokom nivou između dva premijera daju nadu da će se međusobna ekonomska saradnja razvijati bržim tempom nego što je to do sada bio slučaj SANJA IVANIĆ

Direktorka Francusko–srpske privredne komore

IAKO SE FRANCUSKA tek odnedavno našla među prvih deset investitora u Srbiji, francuske kompanije su još od ranih dvehiljaditih prisutne na ovom tržištu.

Nedavno je u Srbiju došao još jedan francuski gigant – Hutchinson, a analize Francusko–srpske privredne komore pokazuju da pored automobilske industrije, francuske kompanije pokazuju interesovanje i za oblasti energetike, saobraćaja, poljoprivrede, informacionih tehnologija i druge sektore, kaže Sanja Ivanić, direktorka Komore.

deset godina, najpre kao poslovni klub, a kao komora smo aktivni nešto duže od pet godina, od 2009. kada smo postali član Unije francuskih privrednih komora u inostranstvu. Našu Komoru su osnovale francuske kompanije koje su ubrzo nakon 2000. godine otvorile svoje poslovnice u Srbiji, iz čega se može videti i njihova poslovna ozbiljnost i rešenost da strateški i dugotrajno razvijaju poslove na srpskom tržištu. Za poslednjih pet godina broj naših članova je značajno porastao, pa sada imamo

Naše interne analize tržišta i redovni kontakti sa preduzećima u Francuskoj potvrđuju da je interesovanje za srpsko tržište povećano od trenutka kada je Srbija postala kandidat za ulazak u EU ■ Francusko-srpska privredna ko-

mora postoji više od pet godina.

Kako broj i struktura članstva reflektuju interes francuskih kompanija za srpsko tržište?

– Naše udruženje je osnovano pre tačno

14

FRANCUSKA I SRBIJA EKONOMSKA SARADNJA

preko 100 preduzeća članica, što je gotovo ukupan broj francuskih preduzeća koja posluju u Srbiji. Prilikom posete Beogradu premijer Vals je izrazio očekivanje da se broj zaposlenih kroz francuske investicije poveća na dvadeset hiljada, o

čemu se vode razgovori između srpske i francuske vlade.

Francuska je trenutno 10. po redu investitor u Srbiji, što je bolja pozicija u odnosu na prošlu godinu (14.). Ta činjenica, naše interne analize tržišta, te redovni kontakti sa preduzećima u Francuskoj potvrđuju da je interesovanje za srpsko tržište povećano od trenutka kada je Srbija postala kandidat za ulazak u EU, što deluje ohrabrujuće, ali je još uvek ispod nivoa potencijala bilateralne saradnje.

Posebno smo ponosni što je gotovo 100 odsto francuskih firmi koje su započele poslovne aktivnosti u Srbiji tu i ostalo.

■ Kako objašnjavate činjenicu da velike francuske kompanije koje posluju u regionu još nisu prisutne u Srbiji i da li posle prošlogodišnjih razgovora o mogućim velikim poslovima u oblasti JPP očekujete promene?

– Kada je u pitanju regija Balkana, tačno je da su pojedine velike francuske kompanije prisutne u susednim zemljama ali ne i u Srbiji, iako o tome razmišljaju. Međutim, od ukupnih francu-

skih investicija na Balkanu, polovina ih je na srpskom tržištu, po čemu smo ipak lideri u regionu. U protekloj godini su se dogodile važne bilateralne posete i susreti, tu mislim na razgovore premijera Vučića i Valsa, potpisano je šest protokola o saradnji na najvišem nivou, što nam daje za pravo da se nadamo većem francuskom prisustvu u budućnosti. Pojedini veliki projekti su u toku, poput razgovora o mogućoj koncesiji beogradskog aerodoroma i projektima privatizacije javnih preduzeća. Nedavno je u Srbiju došao još jedan francuski gigant – Hutchinson, koji se bavi proizvodnjom proizvoda od kaučuka i termoplastičnih materijala za automobilsku industriju. To je velika kompanija koja je deo Total grupe. I ostale članice te grupacije će, već nam je rečeno, pomno pratiti poslovanje Hutchinsona, te ukoliko se sve bude odvijalo kako treba, možemo očekivati još preduzeća. Na osnovu svih tih indikacija, imamo osnovane nade da će se ekonomska saradnja razvijati bržim tempom nego što je to bio slučaj do sada.

tner za Srbiju francuske državne agencije Business France, što nam daje posebnu vidljivost u Francuskoj. Takođe, Komora planira da od ove godine postepeno proširi poslovanje i na Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru. Verujemo da ćemo na taj način i privući više preduzeća, jer samo srpsko tržište nije veliko.

■ Na koji način Komora i njene članice doprinose transferu znanja iz Francuske u Srbiju?

– Na najpraktičniji mogući način – direktnim kontaktom sa predstavnicima institucija i drugim partnerima, kroz organizaciju B2B sastanaka i brojnih događaja koje organizujemo tokom godine. I taj transfer znanja nije uvek jednosmeran, imaju i Francuzi šta da nauče od Srba.

■ Sa kojim državnim institucijama najbo­lje

sarađujete?

– Imamo odličnu saradnju sa svim javnim institucijama, Vladom Srbije i ministarstvima koja su relevantna za našu delatnost. Kao što znate, prošle godine je Francusko-srpska pri■ U kojim oblastima izuzev JPP vidite najviše prostora za nove investicije iz vredna komora uručila Specijalnu nagradu za Francuske? poseban doprinos u razvoju bilateralnih odno– Činjenica da je Francuska drugi po značaju sa premijeru Srbije Aleksandru Vučiću, upravo Posebno smo ponosni investor u Vojvodini govori o tome da su frankao simbol zahvalnosti za tu kvalitetnu saradcuske kompanije veoma zainteresovane za nju. Ove godine smo se na taj način zahvalili što je gotovo 100 odsto ulaganje u sektor poljoprivredno-prerađivačFondu za podršku investicija u Vojvodini. francuskih firmi koje Poseta delegacije francuskih preduzeća iz ke industrije. Mi smo u Komori radili procenu su započele poslovne železničkog saobraćaja koju smo organizovanajperspektivnijih sektora za ulaganje za franaktivnosti cuske kompanije, rezultati su pokazali da su to li u aprilu, recimo, zaista je bila odlična – i tu u Srbiji tu i ostalo energetika, saobraćaj, zaštita životne sredine, posebnu zahvalnost dugujemo Ministarstvu automobilska industrija, poljoprivreda i sektor građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture informacionih tehnologija. i Železnicama Srbije. Takođe, i sa Ministarstvom poljoprivrede i zaštite životne sredine svake godine sarađujemo povodom dodele naše Studentske nagrade.

■ Kako su po vašoj oceni francuske kompanije primljene u Srbiji i u kojom oblastima daju najveći doprinos srpskoj privredi?

– Velike francuske kompanije poput banaka Societe Generale i Credit ■ Šta Komora sprema za ovogodišnje dane Francuske nedelje Agricole, preduzeća Lafarge, Alcatel Lucent, Schneider Electric, Atos, u Srbiji i da li nameravate da ovu manifestaciju proširite na veći L’Oreal, Tigar Tyres i druga, već su duži niz godina prisutne u Srbiji i uvek broj gradova? spremne da i drugim francuskim firmama prenesu pozitivna iskustva o – Ona je već prošle godine bila organizovana i u drugim gradovima Srbije poslovanju. Francuske kompanije su posle 2000. godine prve stigle u zahvaljujući saradnji koju smo ostvarili sa pojedinim lancima supermarSrbiju sa svojim direktnim investicijama koje su u najvećoj meri bile veketa, a nadamo se da ćemo to ponoviti i ove godine. Biće tu diskusija na ekonomske teme, kulturnih dešavanja, sadržaja za studente, kulinarzane za proizvodnju. skih radionica i brojnih drugih iznenađenja. ■ ■ Kako je organizovan rad Komore i za koje usluge vam se članovi najčešće obraćaju?

– Za naše članove organizujemo u proseku četiri događaja mesečno, a naši članovi su najbrojniji na događajima koji im omogućavaju povezivanje sa predstavnicima srpskih institucija ili drugim preduzećima. U poslednje vreme smo se angažovali i na organizaciji međuregionalnih aktivnosti, jer smo svesni da je regionalna saradnja ključ uspeha za razvoj Balkana. Tako smo na primer organizovali trilateralne B2B sastanke Industrijska zona bb u Temišvaru, u saradnji sa kolegama iz Francusko-rumunske i Francu21400 Bačka Palanka Tel: +381 21 75 29 10 sko-mađarske komore.

Fax: +381 21 60 42 399 Posebnu pažnju posvećujemo drugom delu naših aktivnosti – usluwww.soufflet.com gama podrške za preduzeća iz Francuske koja žele da posluju u Srbiji.

Reč je o uslugama ispitivanja tržišta, izrade liste partnera, distributera, organizacije sastanaka itd. Tu smo naročito aktivni, pre svega u cilju WE GIVE VALUE TO THE EARTH'S POTENTIAL privlačenja malih i srednjih preduzeća. Naša komora je operativni par-

FRANCUSKA I SRBIJA EKONOMSKA SARADNJA

15

INTERVJU

Ekonomski rast je ključ napretka MARIA ROUSSEVA

Predsednica Izvršnog odbora Societe Generale Srbija

Čvrsto opredeljenje za Evropsku uniju i stvaranje preduslova za ekonomski rast najbolji je pristup za rešavanje izazova sadašnjeg trenutka

TRENUTNI SLABIJI privredni rast u regionu i Srbiji ne utiče na privrženost banaka ovom tržištu, ukoliko su na njega došle sa dugoročnim planovima i željom da doprinesu kvalitetu poslovanja u zemlji, smatra Maria Rousseva, predsednica Izvršnog odbora Societe Generale Srbija.

mogu da servisiraju svoje obaveze prema državi, prema bankama, a istovremeno da zapošljavaju i time doprinose višem kvalitetu života građana Srbije. Zato smatram da rad na unapređenju poslovne klime ostaje najvažniji prioritet Vlade, ali i svih nas koji poslujemo na ovom tržištu.

prostoru. Izazovi pred bankama u regionu su isti oni sa kojima se, u manjoj ili većoj meri, suočavaju i finansijske institucije u Evropi, ali verujem da upravo banke koje planiraju dugoročno i ulažu u održivi razvoj svog poslovanja imaju pravi odgovor na izmenjene uslove tržišta.

Koliko je po vašem mišljenju Srbija duboko ušla u rešavanje onih problema koji su izme­ đu ostalog doveli do visokog nivoa nenaplativih kredita u bankarskom sektoru?

– Moj prvi utisak je da je Srbija čvrsto opredeljena za Evropsku uniju, što je za ovu zemlju i prirodan put. U tom smislu, neke od važnih reformskih koraka prepoznajem

Koliko dugo banke vođene dugoročnim interesom mogu da opstaju na tržištima u re­ gionu na kojem je sve manje klijenata iz redova privrede i stanovništva i na kojima se, uo­stalom kao i u nekim delovima Evrope, u narednim godinama predviđa veoma skroman privredni rast?

– Sosijete ženeral grupacija je

Kako po vašem mišljenju treba tumačiti najnovije ulaske i izlaske sa bankarskog tržišta (širenje OTP, ulazak Halk i najava Abramoviča da bi kupioKBM banku i odlazak Findomestic) u kontekstu promena u strukturi bankarskog sektora u Srbiji?

– U ovom trenutku broj banaka u Srbiji je manji nego što je to bio

Rad na unapređenju poslovne klime ostaje najvažniji prioritet Vlade, ali i svih nas koji poslujemo na ovom tržištu jer su ih pravile i neke druge zemlje u regionu, koje su malo ranije krenule istim putem, a koji su se pokazali efikasnim. Problem nenaplativih kredita je samo jedno od pitanja na koje je, po mom mišljenju, najbolji odgovor: ekonomski rast. Samo jaka privreda sa kompanijama koje ostvaruju profit i unapređuju poslovanje

16

FRANCUSKA I SRBIJA EKONOMSKA SARADNJA

prošle godine obeležila 150. rođendan i svakako da je tokom tog zaista dugog perioda bilo puno turbulencija na evropskom, ali i globalnom tržištu. I u Srbiji, u kojoj je prisutna već gotovo četiri decenije, sa građanima i privredom je prošla kroz velike promene, ali je ostala dugoročno posvećena poslovanju na ovom

slučaj pre nekoliko godina, a ako imamo u vidu da preko 70 odsto tržišta drži deset banaka sa najvećom aktivom, jasno je da proces konsolidacije bankarskog sektora nije okončan. To ne znači da na tržište neće doći novi učesnici, niti će se sve banke čija profitabilnost nije na zadovoljavajućem nivou sa njega povući. Za neke će upra-

vo to biti logičan potez, dok će neke možda drugačije koncipirati svoju poslovnu strategiju, specijalizovati se za određeni segment poslovanja ili određeni region, ali će promena u sektoru svakako biti još u periodu pred nama.

Sosijete ženeral je takođe ne tako davno kupila KBC banku.

Kakav je uticaj ova transakcija imala na performanse banke na srpskom tržištu?

– Sosijete ženeral je 2013. zapravo izvršila akviziciju dela portfelja klijenata KBC banke, fizičkih lica, preduzetnika, malih i srednjih preduzeća, čime je ojačala svoju bazu klijenata i omogućila im da koriste proizvode i usluge u skladu sa trendovima modernog bankarstva, ne samo različite vidove finansiranja već i platne kartice, elektronsko bankarstvo.

Naravno, nastavili smo da unapređujemo operativne procese i kvalitet proizvoda i usluga, čime klijentima štedimo vreme i novac. Zahvaljujući takvom pristupu, mi smo i u 2014. zabeležili povećanje broja klijenata od 7,5 odsto. Kao nova predsednica IO Sosijete ženeral Srbija trudiću se da sa svojim timom nastavim da negujem dijalog sa klijentima, kako bismo što bolje prepoznali njihove potrebe i adekvatno odgovorili na njih.

INTERVJU

Promišljeno do dobrih rešenja GORAN PITIĆ

Predsednik Upravnog odbora Societe Generale Srbija

Problem nenaplativih zajmova, koji već dugo opterećuju i finansijski i realni sektor, traže dobro osmišljen sistemski odgovor koji je nemoguće prekopirati od drugih DOBRIH PROJEKATA i preduzetnika ima i danas, a trebalo bi da ih bude i više, što i očekujemo u narednom periodu. Tim pre je važno da i bankarski sektor dobro funkcioniše, smatra Goran Pitić, predsednik Upravnog odbora Societe Generale Srbija.

Jedna od stavki u našem aranžmanu sa MMF-om je i prolazak banaka kroz novi stres test po merilima ECB. Da li će po vašem mišljenju on pokazati sličnu ili drugačiju sliku kada je reč o stabilnosti našeg bankarskog sistema?

– Prosečna adekvatnost kapitala banaka na ovom tržištu je daleko iznad propisanih 12 odsto, ali je u cilju isključivanja sistemskih rizika, kao i s obzirom na njihov značaj za funkcionisanje ekonomije, neophodno konstantno proveravati stanje u sektoru.

Samo stabilan finansijski sektor može da odgovori na potrebe privrede, kojoj je kreditna podrška neophodna za rad i razvoj poslovanja, što je još izraženije u uslovima nepovoljnog ekonomskog okruženja. Banke za koje se pokaže da nisu vodile adekvatnu politiku u domenu kvaliteta aktive bankarskog portfelja i procene kolaterala moraće da izvrše određena prilagođavanja.

Istovremeno, aktuelno je i pitanje rešavanja nenaplativih kredita i u opciji nisu samo varijante loše banke, kao što smo to imali slučaj da vidimo u regionu, već i aktivno učešće investicionih fondova u otkupu takvih dugova i rukovođenje preduzećima dužnicima. Koji je po vašem mišljenju model najprimereniji našem bankarskom sistemu?

– Nemoguće je jednim potezom otkloniti problem koji ovako dugo opterećuje i finansijski i realni sektor. Takozvana loša banka, prodaja nenaplativih zaj-

te. Uključivanje relevantnih međunarodnih institucija u proces izrade strategije budi opravdana očekivanja da će se doći do adekvatnog modela.

Koliko je po vašem mišljenju sadašnja situacija – velika likvidnost banaka i mali broj projekata u koje je taj novac moguće uložiti pitanje krize ili nedovoljne sposobnosti naših preduzeća da osmisle kredibilne projekte za finansiranje?

– Dobrih projekata ima. Moglo bi da ih bude više, i to je ono što i očekujemo u narednom periodu,

ulagati u obrazovanje jer su edukovani ljudski resursi i razvijen preduzetnički duh neophodni preduslovi rasta.

Koje faktore vidite kao opredeljujuće za i dalje relativno nizak stepen SDI? – Pre svega, sami investitori treba da budu u mogućnosti da investiraju, a onda donose odluku gde će te investicije plasirati. Prošle godine je bilo izvesnog povećanja u obimu investicija, ali mi u svakom slučaju moramo i dalje da radimo na unapređenju investicione klime, nastavimo proces usklađiva-

Strane investicije su nesumnjivo važne, ali ne treba da smetnemo s uma da veliki doprinos privrednom rastu daju i mala i srednja preduzeća i preduzetnici koji su kičma svake ekonomije mova, osnivanje fondova za ovu namenu, samo su neki od mogućih pravaca, ali sami po sebi nisu dovoljni. Neophodno je rešiti problem dugovanja javnog sektora, izvršiti intervencije na pojedinim zakonskim rešenjima, pre svega poreskih i propisa u domenu privatizacije, jačanje uloge NBS. Ne postoji rešenje koje se može jednostavno iskopirati, već problemu treba prići sistemski, jer samo tako možemo imati rezulta-

ali i u ovom trenutku ima sjajnih preduzetnika koji uspevaju da uspešno osmisle i realizuju svoje projekte. Kada su u pitanju manje firme, nema dovoljno iskustva s jedne, ali ni dovoljno sredstava za konsultantske usluge sa druge strane, što bi njima bilo od velike koristi u cilju pripreme održivih projekata koje bi svaka banka rado podržala. Zato verujem da je, bar koliko i prevazilaženje efekata krize, važno konstantno

nja regulative sa evropskim standardima, smanjimo kašnjenje u donošenju neophodnih podzakonskih akata, učinimo administrativne procedure efikasnijim.

Ipak, verujem da je jačanje preduzetništva jednako važno jer koliko god da su strane investicije važne, važan doprinos privrednom rastu i generisanju radnih mesta daju mala i srednja preduzeća i preduzetnici koji su kičma svake ekonomije.

FRANCUSKA I SRBIJA EKONOMSKA SARADNJA

17

INTERVJU

Šansa je tu, treba je iskoristiti Pred Srbijom je ambiciozan zadatak da iskoristi sve šanse koje joj se pružaju u robnoj razmeni sa Francuskom, kroz privredno povezivanje i u oblasti javno-privatnog partnerstva i privlačenja novih investicija MIROSLAV MILETIĆ

Potpredsednik Privredne komore Srbije

PRIMERI USPEŠNE srpsko-francuske saradnje su mnogobrojni, od izvoza našeg voća na ovo probirljivo tržište do uspešnih primera privatizacije u važnim industrijskim sektorima i poljoprivrednoj proizvodnji i preradi hrane, ali ima mnogo prostora da se do sada postignuti rezultati unaprede.

Sve više smo prisutniji na francuskom tržištu ekspanzivnijim izvozom tekstilnih proizvoda, obuće i brojnim proizvodima drvne industrije, od nameštaja od punog drveta do ekoloških kuća Kako ocenjujete ukupnu privrednu saradnju Srbije i Francuske?

– Francuska je najveća zemlja Zapadne Evrope sa kojom Srbija uglavnom

18

FRANCUSKA I SRBIJA EKONOMSKA SARADNJA

sarađuje klasičnim tokovima robne razmene, što znači da postoje velike mogućnosti za unapređenje uzajamnih ekonomskih potencijala dveju država.

To se posebno odnosi na više oblike saradnje, kao što su zajednička ulaganja, ili izlazak srpskih i francuskih kompanija na treća tržišta. Od 165 zemalja na koje Srbija izvozi svoje proizvode Francuska se nalazi na desetom mestu, a na devetom je od svih spoljnotrgovinskih partnera kada se sagledavaju podaci o uvozu. Ukupna robna razmena za tri meseca ove godine iznosila je više od 260 miliona dolara, što je za oko četiri procenta bolji rezultat u odnosu na isti period prošle godine. Zadatak naše privrede je i da uravnoteži uvoz i izvoz, odnosno da smanji spoljnotrgovinski deficit koji je za deset procenata veći u odnosu na prošlu godinu.

U kojim oblastima vidite šansu srpske privrede da utiče na i dalje nepo-

voljan odnos spoljnotrgovinske razmene odnosno deficit u razmeni na srpskoj strani?

– Francusko tržište zahteva ne samo kvalitet proizvoda i usluga već i dobro poznavanje tamošnjeg privrednog ambijenta i poslovne kulture. Potencijal za jačanje ekonomske saradnje Srbije i Francuske postoji u domenu zajedničkih kooperacija u proizvodnji robe široke potrošnje, delova, opreme i uređaja u industriji, odnosno u prehrambenom, tekstilnom, metalskom i hemijskom sektoru, kao i oblasti elektronike, IT industrije i novim tehnologijama.

Koje sektore vidite kao najpros­ peritetnije kada je u pitanju mogućnost plasmana srpskih roba na francusko tržište?

– Izvoz prerađenog voća i povrća čini 17 odsto ukupnog srpskog izvoza u Francusku, a vodeća roba je malina sa 12 procenata izvoza. U Francusku voće

izvozi čak 70 naših kompanija. Srbija je prošle godine na to zahtevno tržište plasirala oko 70 miliona dolara voća. Najveći smo snabdevač Francuske zamrznutim voćem, prerađenom malinom, kupinom i višnjom. Sve smo prisutniji na francuskom tržištu ekspanzivnijim izvozom tekstilnih proizvoda, obuće i brojnim proizvodima drvne industrije, od nameštaja od punog drveta do ekoloških kuća. Pokretanjem proizvodnje u Železari Smederevo može se ponovo očekivati povećanje našeg izvoza proizvodima od čelika.

Potencijal za jačanje ekonomske saradnje postoji i u zajedničkim poslovnim aranžmanima za proizvodnju robe široke potrošnje, delova, opreme i uređaja u industriji.

NALED-om i Ambasadom Francuske u Beogradu organizovala samit „Francuska iskustva u srpskim uslovima“, gde su veliki francuski giganti Bouygues Construction, Dalkia EDF, Saur COVED, Suez Environnement i Veolia Water Solution predstavili pravne aspekte i modele finansiranja projekata javno-privatnog partnerstva, koje realizuju u regionu. Reč je o kompanijama koje iza sebe imaju brojne projekte izgradnje auto-puteva, vodovoda, sistema za upravljanje otpadnim vodama i čvrstim otpadom, ali i energetskim postrojenjima.

Uprkos rastu investicija u automobilskoj industriji (Mecaplast, Zrenjanin), u Srbiji danas radi samo jedna francuska kompanija iz ove oblasti. Da li vidite prostor za privlačenje drugih francuskih kompanija iz ove oblasti u Srbiju?

– Nakon uspešno realizovane investicije Mecaplast iz 2012. godine još jedna velika francuska, ali i multinacionalna kompanija za proizvodnju auto delova Hutchinson, pokazala je zainteresovanost da investira u Srbiji. Država je dala punu podršku realizaciji ovog projekta, a kao jedna od mogućih lokacija predložena je Ruma.

Da li smatrate da manju zastupljenost francuskih proizvođača u odnosu na primer na nemačke dugujemo tradicionalnom oslanjanju na nemačku tehnologiju ili vidite i druge uzorke i kako se po vašem mišljenju može povećati udeo francuskih kompanija u proizvodnom sektoru u Srbiji?

Naš je cilj da francuski – Srpska privreda je tradicionalno, tehnoinvestitori slede pozitivne loški i inovaciono oslonjena na nemačke firme, posebno u metalurgiji i energetici.

U sektoru poljoprivrede prisutno je primere svojih kolega koji Međutim, velike francuske kompanije su nekoliko značajnih francuskih kom­ već rade u Srbiji i da prošire među prvima investirale u tri dominanpanija. Da li ima interesovanja drugih svoje investicione potencijale francuskih kompanija za ulazak na tna sektora srpske privrede, odnosno u u našoj zemlji naše tržište? poljoprivredu, industriju i usluge. Upra– Navešću primer Vojvodine, gde su u prevo te investicije su dobar primer uspešnosti privatizacije kompanija, koje otvaraju prostor za jačanje poverenja hrambenom sektoru francuske firme investirale 57 miliona evra. U i privlačenje novih ulaganja. Potencijalne francuske investicije bi mogle preduzećima Bongrain, Grouppe Soufflet, Lactalis, ATM Pet Food i da budu podstaknute i pozicijom Srbije koju ima u trgovinskim odnosiSanders zaposleno je oko hiljadu ljudi. Predstavnici La Roš sir Jona nedavno su najavili posetu Leskovcu kako bi precizirali dugoročne ma sa Ruskom Federacijom, što daje startnu cenovnu prednost. Treba poslove u poljoprivredi, a menadžeri kompanije Genes Diffusion plapodsetiti da je Tarkett dugi niz godina najznačajniji srpski izvoznik u Rusku Federaciju. Naš je cilj da francuski investitori slede pozitivne priniraju poslove u saradnji sa tri naša centra za veštačko osemenjavanje, što bi trebalo da poboljša rasni sastav goveda i svinja u Srbiji i unapremere svojih kolega koji već rade u Srbiji i da prošire svoje investicione potencijale u našoj zemlji. di ovaj posao u regionu.

Koliko su do sada iskorišćene šanse koje pruža Sporazum o strateškom partnerstvu i saradnji?

- Ovaj izuzetno važan sporazum, koji je potpisan u aprilu 2011. godine, definiše investicione aktivnosti Francuske u Srbiji, razvijanje javnog i privatnog sektora, kao i koncesija u velikim infrastrukturnim projektima. Sporazum predviđa razmenu i jačanje aktivnosti privrednih komora u cilju unapređenja privredne saradnje dveju zemalja, kroz efikasnije uspostavljanje viših oblika ekonomskih aktivnosti, zajedničku proizvodnju, zajednička preduzeća i prenos tehnoloških znanja. Posebno je naglašena prednost industrijskog razvoja u oblasti energetike, zaštite životne sredine, informatike, komunikacija i saobraćaja.

Koliko se sa otvaranjem velikih projekata u Srbiji i davanjem većeg značaja JPP otvaraju mogućnosti za snažniju saradnju u ovim oblastima?

– Francuske firme posebno su zainteresovane za učešće u projektima putnih i železničkih Koridora 10 i 11, kao i za izgradnju metroa u Beogradu. Njihovi poslovni ljudi planiraju investicije u našoj zemlji u oblasti poljoprivrede, saobraćaja, energetike, naročito po modelu javno-privatnog partnerstva i koncesija. Privredna komora Srbije je u saradnji sa

FRANCUSKA I SRBIJA EKONOMSKA SARADNJA

19

PRIVREDNA SARADNJA I INVESTICIJE

Velike mogućnosti u oblasti JPP Po obimu robne razmene od oko milijardu evra Francuska zauzima visoko mesto na listi spoljnotrgovinskih partnera Srbije, a prošlogodišnja poseta najvećih francuskih preduzeća Srbiji pokazuje da postoji zajednički interes i na planu investicija, posebno u oblasti javno -privatnih partnerstava i velikih komunalnih i infrastrukturnih projekata

Ukupna robna razmena Srbije i Francuske u ske; propen; sedišta drvena tapacirana; cevi Najznačajnije robe u uvozu Srbije iz Fran2014. iznosila je 990,1 milion dolara, što je za od rafinisanog bakra; cirkulacione pumpe za cuske u 2013. godine su: lekovi za prodaju oko sedam odsto više u odnosu na prethodnu grejne sisteme; delovi za klipne motore na pana malo; herbicidi; automobili dizel polovni; 2013. kada je ostvareno 928, 1 milion dolara, i seme suncokreta za setvu; kukuruz obični ljenje pomoću svećica; ostali delovi i pribor za na uzlaznoj je putanji. Deficit srpska strane je hibridni; aciklični etri i njihovi derivati; polimotorna vozila; ploče, limovi i trake od alumibio 150,1 milion dolara, što je za oko 70 miliona nijuma; bakar sirovi rafinisani; višnje. vinil-hlorid; proizvodi za ulepšavanje i negodolara manje u odnosu na prethodnu godinu Veliki debalans u razmeni sa Francuskom je vanje kože; žica za namotaje od bakra; traktori kada je bio 220,5 miliona USD. nastao povlačenjem US Steela iz smederevske poljoprivredni; katalizatori sa plemenitim meMeđu 165 izvoznih tržišta Srbije u 2014. Železare i naglim padom isporuka proizvoda od talima; vode toaletne; fungicidi.

Francuska se nalazi na desetom mestu, sa gvožđa i čelika koje su do tada činile četvrtinu Tokom prošlogodišnje posete premijera ukupnim izvozom od 420 miliona dolara, što srpskog ukupnog izvoza u Francusku. PonovFrancuske Manuela Valsa Srbiji premijer Srbije rekord od 1990. Kada je reč o uvozu je Aleksandar Vučić izjavio je da očeSrbije sa svetom, Francuska je deveti kuje mnogo više francuskih firmi na Zainteresovanost francuskih spoljnotrgovinski partner, sa ukupnim tržištu u Srbiji gde je povoljna klima za kompanija da učestvuju u projektima investiranje, dok je Valas ocenio da su uvozom od 570,1 milion dolara.

Francuska je visoko sofisticirano, ekonomski odnosi Srbije i Francuske javno-privatnog partnerstva zahtevno tržište sa 66 miliona stanovzadovoljavajući, ali da ima još mnogo (JPP) u Srbiji potvrđena je tokom prostora za njihovo unapređenje. nika na koje Srbija plasira svoje poljoprošlogodišnje posete francuskih Francuska je jedan od vodećih straprivredne proizvode, pre svega voće i giganata iz ove oblasti Beogradu povrće, a zatim i neke industrijske pronih investitora u Srbiju sa oko 500 miizvode. Izvoz prerađenog voća i povrća liona evra uloženih u periodu od 2000. čini 17 ukupnog srpskog izvoza u Francusku, do 2013. godine. Ako se tome dodaju i ulaganja nim startom Železare Smederevo otvara se nova a vodeća roba je malina sa 12 odsto izvoza. U pojedinačnih kompanija, ukupne francuske mogućnost da razmena u ovom sektoru poraste.

Francusku voće izvozi čak 70 srpskih kompainvesticije u poljoprivredu, industriju i usluge, Posmatrano po vrsti spoljnotrgovinskog onda ta cifra dostiže oko 850 miliona evra. Inprometa, u robnoj razmeni Srbije i Francuske nija i Srbija je najveći snabdevač Francuske su u 2013. godine u izvozu dominirali kupozamrznutim voćem, prerađenom malinom, teresovanje potencijalnih francuskih investikupinom i višnjom. prodajni poslovi sa 72%, promet u slobodnim tora se pre svega odnose na sektore energetike, Pored malina, u 2013. godini najznačajnije zonama sa 18,5%, poslovi nakon oplemenjivapoljoprivrede, kao i razvoj putne infrastrukturobe u izvozu su bile gume spoljne pneumatnja sa 4,8% i poslovi oplemenjivanja sa 3,3%. re. Po broju kompanija u Srbiji je prisutno oko

20

FRANCUSKA I SRBIJA EKONOMSKA SARADNJA

ROBNA RAZMENA SRBIJE I FRANCUSKE, MIL. USD 800

POKRIVENOST UVOZA IZVOZOM, U % 60

600

56.18 57.22

58.88

47.34 57.42 50.90

400

55.13

58.36

46.43

40

200 0 20

-200 -400 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013.-VII IZVOZ USD

UVOZ USD

SALDO USD

0 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013.-VII

reciklažnoj industriji, upravljanju otpadnim 90 francuskih investitora koji zapošljavaju oko tnerstva javnog i privatnog sektora i koncesija vodama, izgradnji infrastrukturnih objekata, 10.000 radnika. u velikim infrastrukturnim projektima. Sporaocenjeno je na samitu u Privrednoj komori Prošle godine je sa francuskim premijerom zum, takođe, predviđa i razmenu u poslovnoj Srbije gde su referentne francuske kompanije Valsom došlo 35 direktora privrednih kompasferi i ojačanje saradnje privrednih komora, fapredstavile pravne aspekte i modele finansinija, koji su stigli u organizaciji MEDEF-a, Udruvorizovanje industrijske saradnje, prenošenje tehnoloških znanja, saradnju u oblasti energije, ženja francuskih poslodavaca koje predstavlja ranja projekata JPP koje realizuju u zemljama novih tehnologija, informatike, komunikacija, 800.000 preduzeća. Najveća privredna deleokruženja (Zagrebački aerodrom, auto-put saobraćaja i zaštite životne sredine.

BINA u Istri, Biznis-park u Beočinu, vodosnagacija, kako po broju, tako i po značaju samih Zainteresovanost francuskih kompanija da kompanija, bila je sastavljena od svetskih lidera bdevanje u Bukureštu i druge). učestvuju u projektima javno-privatnog paru domenu energetike, transporta, građevinarFrancuska je, inače, jedan od najznačajnijih investitora u Srbiji sa investicijama u oblasti stva, finansijskih i drugih uslužnih delatnosti, tnerstva (JPP) u Srbiji i spremnost da podrže poljoprivrede, industrije i sektora usluga pre posebno u domenu tretmana vode i otpada kao lokalne samouprave da kroz taj investicioni mosvega u oblasti bankarstva i osigurašto su Bouygues Construction, Dalkia, EDF, Saur COVED, Suez Environnenja. Lider među inostranim investitoFrancuska je visoko sofisticirano, ment i Veolia Water Solution . rima u bankarski sektor Srbije je Sozahtevno tržište sa 66 miliona Od ukupno šest sporazuma koje su ciete Generale, a tu je i Credit Agricole stanovnika na koje Srbija plasira zvaničnici Srbije i Francuske potpisali Srbija. U sektoru trgovine su prisutni svoje poljoprivredne proizvode, pre prvog dana posete francuskog premi„Mesje Brikolaž“ (Mr. Bricolage) i „Injera Srbiji, pet sporazuma se odnosi terex“, deo francuskog prehrambenog svega voće i povrće, a zatim i neke na ekonomsku saradnju dveju zemalanca „Intermarche“. industrijske proizvode U industrijski sektor Srbije, izmelja: Sporazum u oblasti saobraćaja i infrastrukture, Memorandum o razumevanju del poboljšaju infrastrukturu i unaprede kvalitet đu ostalih, investirali su i: Lafarge, Michelin, o gradnji metroa u Beogradu, Memorandum usluga potvrđena je i na sastancima u Beogradu.

Tarkett, Le Belier Livnica Kikinda d.o.o., Lohr, o razumevanju o razvoju međunarodnih aeroFrancuska važi za preteču modela JPP sa prdok je vodeća kompanija investitor u sektoru poljoprivrede Bongrain, najveći evropski preradroma u Srbiji, Pismo o namerama između javvim primenama delegiranja javnih dobara na upravljanje privatnim subjektima još krajem nog preduzeća „Elektroprivreda Srbije“ i „Šnajđivač mleka. Francuska kompanija Compagnie 18. veka. Najčešće su ovakvi projekti vezani za Internationale de Malteries (grupa SOUFFLET) der elektrik“ i Sporazum o tehničkoj saradnji u tretman otpadnih voda, sakupljanje otpada, je kupila sladaru Maltineks iz Bačke Palanke, oblasti javno-privatnog partnerstva. ulično osvetljenje, izgradnju škola, puteva i Lactalis, proizvođač mlečnih proizvoda itd.

Francuska je jedna od tri zemlje (pored Kine bolnica, a oko 15 odsto JPP projekata upotreU Zrenjaninu je 2012. godine otvorena fai Italije) sa kojom Srbija odranije ima potpisan Sporazum o strateškom partnerstvu i saradnji. bljeno je za izgradnju stadiona, bazena i pozobrika francuskog proizvođača delova za autoU ekonomskom domenu, ovaj sporazum defirišta, kao i telekomunikacionu infrastrukturu. mobile MECAPLAST, koja je dobavljač Fiata i U Srbiji je evidentan potencijal za projekte jedna od vodećih kompanija u Evropi u sektoniše saradnju u području investicione aktivnoJPP u oblasti energetike, ekologije, saobraćaja, sti Francuske u Srbiji, odnosno razvijanje parru opreme za automobilsku industriju. ■ VODEĆI ODSECI SMTK U IZVOZU U FRANCUSKU

VODEĆI ODSECI SMTK U UVOZU IZ FRANCUSKE

DRUMSKA VOZILA

6% 7%

39%

9% 15%

PROIZVODI OD KAUČUKA

MEDICINSKI I FARMACEUTSKI PROIZVODI

25%

ETERIČNA ULJA, PARFEMI I TOALETNI PREPARATI

13%

PLASTIČNE MATERIJE U PRIMARNIM OBLICIMA

14%

SPECIJALNE MAŠINE ZA POJEDINE IND. GRANE

NAMEŠTAJ I DELOVI

6% 31%

ORGANSKI HEMIJSKI PROIZVODI ODEĆA

28%

OBOJENI METALI OSTALO

OSTALO

FRANCUSKA I SRBIJA EKONOMSKA SARADNJA

21

FRANCUSKA EKONOMIJA

Evropski i svetski div Za razliku od drugih visokorazvijenih industrijskih zemalja, Francusku karakteriše veće učešće poljoprivrede. Po broju preduzeća na listi najvećih svetskih kompanija i po broju najmoćnijih kompanija koje svoje sedište imaju u Parizu, Francuska zauzima visoko mesto među članicama OECD Francuska je šesta najveća svetska privreda mereno po nominalnom iznosu svog BDP-a i deveta najveća ekonomija u svetu ako se kao pokazatelj uzme paritet kupovne moći. Ona je treća najveća evropska privredna sila sa dobro razvijenim privatnim sektorom i relativno jakim prisustvom države koja se u poslednje vreme povlači iz sektora preduzeća.

Godine 2010 Credit Suisse's Global Wealth Report rangirao je Francusku kao najbogatiju zemlju sa 2,6 miliona milionera i četvrtu najbogatiju naciju na svetu po agregatnom bogatstvu domaćinstava.

Prema pokazateljima MMF-a iz 2013. godine Francuska je 20. zemlja na svetu po BDP-u per capita od $44,099 po stanovniku. U 2013 Francuska je imala indeks humanog razvoja od 0,884, što je

U prva tri meseca 2015, Francuska je dostigla najbržu stopu privrednog rasta

pokazatelj izuzetno visokog nivoa humanog razvoja i bila je 25 na listi po percepciji korupcije.

Od 2000. do 2007. bogatstvo po glavi stanovnika je u Francuskoj trostruko uvećano. Iako je finansijska kriza pogo-

Francuska ekonomija privlači veliki broj investicija i po ovom pokazatelju vodi među članicama OECD. Istovremeno, francuske kompanije su vodeći svetski investitori dila Francusku, ona je ušla u recesiju kasnije nego mnoge zemlje i izašla ranije iz nje, ali je zabeležen veoma spor i mali rast BDP-a.

Sa 31 među 500 najvećih svetskih kompanija u svetu u 2013. godini Fran-

Francuska ima odlično razvijen železnički sistem

22

FRANCUSKA I SRBIJA EKONOMSKA SARADNJA

cuska se nalazi na četvrtom mestu na listi Fortune Global 500, iza SAD, Kine i Japana. Pariz je druga najvažnija lokacija na svetu (posle Tokija) kao sedište 500 najvećih kompanija i nalazi se ispred Pekinga, Njujorka, Londona i Minhena.

AXA je jedna od najvećih svetskih osiguravajućih kompanija, Air France je po prihodima najveća svetska avio-kompanija, L'Oreal je najveća svetska kompanija u oblasti kozmetike, LVMH i PPR su na prvom i drugom mestu najvećih kompanija koje se bave proizvodnjom luksuznih roba; GDF-Suez je najveća svetska kompanija u oblasti energetike; EDF je najveća svetska kompanija u oblasti komunalnih preduzeća; Areva je jedna od najvećih energetskih kompanija u oblasti proizvodnje nuklearne energije; Veolia Environnement je najveća svetska kompanija u oblasti zaštite životne sredine i upravljanja vodom; VINCI, Bouygues i Eiffage drže respektivno prvo, drugo i četvrto mesto u oblasti izgradnje i javnih radova; Michelin je svetski lider u proizvodnji guma; Lafarge je najveća svetska kompanija za

proizvodnju cementa; JCDecaux je najveća korporacija za oglašavanje u Ključni francuski izvozni proizvodi su iz oblasti mašinske industrije i svetu; BNP Paribas, Credit Agricole i Societe Generale drže vodeća mesta transporta, avioni, plastika, hemikalije, lekovi, gvožđe i čelik. Najveći tru bankarskom sektoru po veličini svoje aktive. Carrefour je druga najveća govinski partneri Francuske su Nemačka, Belgija, Italija, Španija, Velika grupacija na svetu u oblasti trgovine po obimu prihoda; Total je četvrta Britanija i SAD. Glavne luke su Ruan, Avr, Šerbur, Brest, Sent Nazar, Nant, najveća privatna kompanija u sektoru proizvodnje nafte; Danone je peta Bordo, Tulon, Denkerk i Marsej. najveća svetska kompanija u proizvodnji hrane i najveći svetski isporuPrema najnovijim ekonomskim predviđanjima, očekuje se da će počilac mineralne vode; Sanofi Aventis je peti najveći proizvođač lekova; sle zastoja u rastu BDP-a u 2015. i 2016. prvredni rast biti nešto viši. Niske Publicis je treća najveća advertajzing cene energenata, poboljšana finansijkompanija; PSA je šesti najveći proska situacija, usporavanje fiskalne konsolidacije, jačanje spoljne tražnje izvođač automobila u svetu i drugi i reforme za povećanje konkurentnou Evropi; Renault-Nissan je vodeći svetski proizvođač električnih autosti trebalo bi da podstaknu tražnju i dovedu do povećanja izvoza. Ipak, mobila među velikim proizvođačima smatraju analitičari OECD, izvestan automobila; Accor je jedna od vodećih pesimizam u poslovnim krugovima evropskih hotelskih grupacija; Alstom usporiće nove investicije i zapošljaje jedna od vodećih svetskih konglomerata u proizvodnji i distribuciji elekvanje, ali će se nezaposlenost samo neznatno povećati. trične energije; Pernod Ricard je jedna Smanjenje budžetskog deficita tood najvećih proizvođača pića.

U 2008. Francuska je bila drugi kom ove i iduće godine biće postignunajveći primalac stranih direktnih to merama štednje, dok se očekuje pad investicija među članicama OECD, sa prihoda od doprinosa i poreza na dobit Montaža Airbus aviona $117,9 milijardi, ispred Velike Britanije preduzeća. Strukturna konsolidacija, ($96,9 milijardi), Nemačke ($24,9 miuključujući tu i smanjene izdatke na Posle usporenog rasta BDP-a proteklih plaćanje kamata po kreditima, dovešće lijardi) i Japana ($24,4 milijardi). Iste nekoliko godina očekuje se da do značajnih ušteda u visini 1% BDP u godine francuske kompanije su inveroku od dve godine. Uporedo sa primestirale $220 milijardi izvan Francuprivredni rast ove i iduće godine bude ske, koja je po ovom pokazatelju bila nom ovih mera, očekuje se da će vlada robustniji drugi najvažniji investitor u inostrankroz set svojih mera stvoriti uslove za budući privredni rast. stvu među zemljama OECD, iza SAD U skorijem periodu investicije u proizvodnji su bile male i sporadič($311,8 milijardi) i ispred Velike Britanije ($111,4 milijardi), Japana ($128 milijardi) i Nemačke ($156,5 milijardi). ne nedovoljne s obzirom na otpis kapitala. Taj slab tempo investicija Francuska je jedna od ključnih svetskih ekonomskih sila, koju kamogao bi da ugrozi francusku kompetitivnost mada ključni igrači u prirakteriše nešto veći udeo poljoprivredne nego u drugim industrijski ravredi očekuju da će se u ovoj i sledećoj godini stvari popraviti, delom i kao posledica strukturnih reformi. Očekuje se i življa konjunktura u zvijenim zemljama. Veliki deo vrednosti ukupnog prihoda u oblasti pooblasti izgradnje uprkos padu cena nekretnina ali će javne investicije ljoprivrede dolazi od gajenja životinja ( krava, svinja, živine i ovaca) pre ostati niske zbog manjih transfera sa centralnog ka lokalnom nivou. ■ svega u planinskim oblastima i u severozapadnoj Francuskoj. U oblasti poljoprivrede glavni prihodi se ostvaruju od gajenja pšenice, šećerne repe, kukuruza, ječma i krompira, sa najintenzivnijom proizvodnjom istočno od Loare. Najbolji predeli za gajenje voća su na jugu. Francuska je jedan od najvažnijih proizvođača vina u svetu. Najčuveniji vinogradi su u Burgonji, Šampanji, u dolinama Rone i Loare i u regionu Bordoa.

Ključni vinski trgovinski centri su Bordo, Rems, Dižon, Konjak i Eperni.

Ključne industrijske grane u Francuskoj su mašinska, hemijska, automobilska, metalska industrija, avio-industrija, proizvodnja elektronske opreme, tekstila i hrane. Napredne tehnološke grane su takođe razvijene.

Ugalj, ruda gvožđa, boksit, i drugi minerali su takođe važni, a turizam je jedna od najvažnijih grana, naročito Pariz sa svojom ponudom luksuznih roba. Glavni izvor električne energije (75%) čine nuklearne elektrane. Uz to u region Pariza, važni industrijski centri su Mec, Strazbur, Lil i Lion, Sent Etjen, Grenobl, Marsej, Tuluz, Nica i Nim, Bordo, Nant, Tur i Arl. Francuska ima odlično razvijen železnički sistem i jedan je od lidera u razvoju brzih vozova koji pored gradova u Francuskoj povezuju zemlju i sa Belgijom, Holandijom, Nemačkom i Velikom Britanijom.

Vlada je nekada imala većinsko vlasništvo u velikom broju komercijalnih banaka, ključnih industrija, velikom broju komunalnih preduzeća i u telekomunikacijama. U međuvremenu država se povukla iz mnogih od ovih kompanija, ali i dalje kontroliše proizvodnju energije, javni prevoz i vojnu industriju.

FRANCUSKA I SRBIJA EKONOMSKA SARADNJA

23

INTERVJU

Zdravlje za celu porodicu RADOJKA RATKOVIĆ

Dr sci. Area Manager Balkan, Laboratoire Innotech International

Regionalno predstavništvo kompanije za Balkan sa 30 zaposlenih smešteno je u Beogradu, odakle uspešno rukovodi aktivnostima u sedam zemalja regiona

FARMACEUTSKA KOMPANIJA Laboratoire Innotech International deo je francuske grupe Innothera. Sedište firme je u Parizu, dok se proizvodni pogoni za lekove nalaze u mestu Chouzy, a za medicinske kompresivne čarape za lečenje proširenih vena u mestu Nomexy. Firma je u privatnom vlasništvu, osnovana davne 1913.

Na koji segment farmaceutskog tržišta u Srbiji ste najfokusiraniji?

– Naša paleta lekova, medicinskih sredstava i dodataka ishrani

uspehe postižemo u lečenju problema v u lvo -vag i n it isa, proširenih vena, hemoroidalne bolesti, anemije, osteopenije i osteoporoze. Šta su planovi vaše kompanije na Balkanu i kako se predstavništvo u Srbiji u njih uklapa?

– Planovi i vizija naše kompanije na globalnom nivou su zdravlje za celu porodicu, tako da se trudimo da postignemo takav efekat i na tržištu Balkana. Naša kompanija ne pravi razlike između nacionalnosti i religija, pa kao predstav-

Naši saradnici, lekari, farmaceuti i stomatolozi prisutni su trenutno u preko 5.000 lekarskih ordinacija i preko 3.000 apoteka na teritoriji Balkana i svakog dana donosimo nove informacije o savremenim strategijama u lečenju određenih bolesti sa posebnim fokusom na naš proizvodni program. Šta Laboratoire Innotech International izdvaja u odnosu na druge igrače na globalnom farmaceutskom tržištu?

– Izdvaja nas to što postojimo više od 100 godina i što uspešno poslujemo u više od 100 zemalja sveta i na Zapadu i na Dalekom istoku. Firma je 100 odsto u vlasništvu jedne porodice već 100 godina i vlasništvo se prenosi sa oca na sina, što je redak slučaj ne samo u farmaceutskoj proizvod-

Obzirom na to da se starosna granica pomera, pojavljuju se specifični zahtevi za održanje dobrog kvaliteta života. Zbog toga se mi trudimo da svojim proizvodnim programom zadovoljimo potrebe od rane mladosti do duboke starosti ima svoje mesto u lečenju opšte dnevne patologije. Koncentrisani smo na ginekologiju, hirurgiju, reumatologiju, hematologiju i gastroenterologiju. Najveće

24

FRANCUSKA I SRBIJA EKONOMSKA SARADNJA

ništvo uspešno koordiniramo rad u svim zemljama okruženja, kako u Srbiji, tako i u Hrvatskoj, Makedoniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Albaniji.

nji već i u drugim industrijskim granama. Zbog toga i u našem predstavništvu brinemo o svakom zaposlenom i njihovim porodicama. Informacije koje mi

prenosimo na tržište su klinički proverene i bazirane na dugogodišnjem pozitivnom iskustvu kompanije. Briga kompanije je svakodnevno usavršavanje naših stručnih medicinskih saradnika kako u stručnom , tako i u znanjima veštine komunikacije s ciljem da lekar ili farmaceut dobije bitnu, sažetu i kvalitetnu informaciju o leku koji mu je neophodan za lečenje određenih patologija.

Kako se menja koncept najrasprostranjenijih bolesti u svetu (everyday diseases) i kakav je u tom smislu vaš pristup pri formulisanju efikasnih metoda za njihovu prevenciju?

– Stanovništvo u proseku duže živi nego ranije i uz podatak da je u Srbiji, ali i celoj regiji Balkana više starijih nego mlađih osoba dolazimo do toga da sve više ima pacijenata sa svakodnevnim bolestima jer se u tim bolestima procenat pacijenata koji oboleva povećava sa pomeranjem starosne granice, a kvalitet života opada.

Pored redovnog rada sa lekarima i farmaceutima, mi učestvujemo i u akcijama prevencije i praćenja zdravlja starijeg stanovništva kroz različite akcije u direktnom komunikaciji sa stanovništvom radi održavanja i unapređenja zdravlja stanovništva.

INTERVJU

U pouzdanim rukama VLADIMIR TRIFUNOVIĆ

Direktor SKY Partner R.S. d.o.o.

Pored opsluživanja letelica na aerodromu „Nikola Tesla“, „Sky partner“ se bavi i uslugama balansiranja tereta za avio-kompanije širom sveta i zato ulaganje u stručnu radnu snagu u Srbiji smatra svojim prioritetom

LIBERALIZACIJA TRŽIŠTA aerodroma u Srbiji otvorila je mogućnost da „Sky Partner“ uđe u posao opsluživanja aviona na aerodromu „Nikola Tesla“, a kompanija sa optimizmom gleda na mogućnosti proširenja posla sa širenjem beogradskog aerodroma i planovima Srbije da za komercijalni saobraćaj osposobi i regionalne aerodrome.

S obzirom na to da ste jedi­na strana kompanija iz oblasti pružanja usluga vazdušnom saobraćaju u Srbiji, koje sve usluge pružate na aerodromu „Nikola Tesla“?

veoma su bitni. Putničku letelicu neko mora „prihvatiti“, brinuti se o njenom rasporedu i svim potrebnim segmentima logistike. Ovde „Sky Partner“ stupa na scenu.

Po Evropskim vazduhoplovnim pravilima, koje je Republika Srbija u potpunosti usvojila iako nismo u EU, tržište aerodroma, i preciznije opsluživanja letelica, jeste liberalizovano i avion kojim idete na more prolazi kroz ruke nekoliko kompanija, ne samo avio-kompanije kojom ste leteli. Avio-kompanija vas prevozi, kompanija koja rukovodi aerodromom je zasebni entitet, a kompanije između, koje organizuju utovar i istovar prtljaga, prihvat

balansiranja tereta za avio-kompanije širom sveta.

Vaša industrija je izuzetno dinamična. Koliko je važno os­ tati u toku sa inovacijama i u kojim oblastima rada su one najzahtevnije?

– Pored dinamike, naša industrija je i veoma regulisana. Dakle, nema mesta improvizacijama, posao se nikada ne otaljava, kontrole bezbednosti i svih bitnih standarda su rigorozne.

S obzirom na ovako visoke standarde, industrija je tesno povezana sa inovacijama i novim rešenjima.

Konkretno, koristimo programe pomoću kojih dajemo instrukcije

Siguran sam da „Nikola Tesla“ neće biti jedina aktivna vazdušna luka u Srbiji u budućnosti, a „Sky Partner“ je spreman da se pozicionira kao lider u sektoru opsluživanja letelica – Kompanija „Sky Partner“ bavi se opsluživanjem aviona i podrškom prilikom njihove otpreme koju radimo za globalne klijente, ovde iz Beograda.

Mi se bavimo rešenjima u onim ključnim segmentima vašeg prosečnog putovanja avionom koje verovatno nikada niste primetili, a

letelica, čišćenje i sl. takođe igraju bitnu ulogu. Mi smo ovde našli svoj prostor i planiramo maksimalno da ga iskoristimo u budućnosti.

Registrovani smo u Srbiji uz podršku francuskog konzorcijuma, lidera u oblasti opsluživanja aviona. Pored konkretnog opsluživanja letelica bavimo se i uslugama

za centražu tereta vazduhoplovima, koji se mogu nalaziti na drugim kontinentima. Ovo je ključni element pružanja usluge koju prodajemo globalnim klijentima na tržištu. Deo inovacije ovde se sastoji u osposobljavanju domaćeg talenta zbog čega kontinuirano ulažemo u svoje kadrove.

S obzirom na planove o ve­ likim ulaganjima u proširenje aerodroma „Nikola Tesla“ i planove Srbije da i neke druge aero­drome osposobi za komercijalne letove, kako je to uticalo na vaše planove?

– To su odlične vesti, kako za Srbiju i njenu ekonomiju, kako za putnike, tako i za kompanije iz naše industrije. Nije postojalo uzbudljivije vreme za bavljenje ovim biznisom u Srbiji od ovog danas.

Beogradski aerodrom nesumnjivo stabilno raste, pre svega uz pomoć kompanije Air Serbia koja je drastično unapredila svoju rutnu strukturu. Broj putnika takođe konstantno raste i sada svi čekamo da država odluči da li će nastaviti da sama upravlja aerodromom ili će u igri biti i neka strana kompanija, kroz koncesioni ili neki drugi aranžman.

Osposobljavanje manjih regionalnih aerodroma u Srbiji će sigurno ići sporije, ali kao kompanija mi ta ulaganja podržavamo i pomažemo. Sasvim sam siguran da „Nikola Tesla“ neće biti jedina aktivna vazdušna luka u Srbiji u budućnosti, a „Sky Partner“ je spreman da se pozicionira kao lider u sektoru opsluživanja letelica.

FRANCUSKA I SRBIJA EKONOMSKA SARADNJA

25

KULTURA I OBIČAJI

Plešimo kao Bretonci Za posetioce bretonski tradicionalni ples koji se pleše na letnjim festivalima izgleda predivno slikovito i staromodno, posebno kada se izvodi u tradicionalnim kostimima. Ali za mnoge Bretonce regionalni plesovi su uobičajeni deo života u kojem se uživa i bez posebnog dres koda

Bretonski ples

Bretonski ples okuplja porodice i zajednice u specijalnim prilikama kao što su venčanja ili verski praznici, pa čak i pojedinačne kućne svetkovine, kao što je pravljenje novog poda u kući gde su tradicionalno u ruralnim zajednicama u 20. veku dominirali zemljani podovi. Sada se bretonski ples čuva zahvaljujući mnogobrojnim ple-

snim ansamblima i takmičenjima. Plesni klubovi se takmiče na velikim festivalima u Bretanji kao što su Quimper’s Festival de Cornouaille u julu ili Guingamp’s Fête de la St-Loup u avgustu.

Bretonska oboa daje tempo, a gajde obezbeđuju pozadinski zvuk; violinista i harmonikaš dodaju kolorit. To su vrlo

jednostavno držati za mali prst. Onda počinju ritmički koraci i mali skokovi. Osećaj zajedništva je jak i vlada radosna atmosfera – ponekad toliko snažna da je nalik na trans.

Energičniji plesači skaču visoko u vazduh, što je spektakularan prizor. „Fest-noz“ (noćni ples) tradicionalni ples iz francuske Bretanje dodat je Une-

„Fest-noz“ (noćni ples) tradicionalni ples iz francuske Bretanje dodat je Uneskovoj listi nematerijalne kulturne baštine čovečanstva u 2012. godini

Na festivalu Fest-Noz sviraju različiti muzički sastavi

26

FRANCUSKA I SRBIJA EKONOMSKA SARADNJA

veseli događaji, koji se, kad je vreme lepo, održavaju na otvorenom.

Postoji niz bretonskih plesova, kao što su Gavotte, ili AN-Dro, ili ples u krugovima.

Vrlo često bretonski igrači formiraju dugu liniju krećući se kao velike izuvijane trake. Sa partnerom se možete držati sa obe strane, ponekad ih voditi za ruku, ponekad

skovoj listi nematerijalne kulturne baštine čovečanstva u 2012. godini.

Opisan od strane Uneska kao „svečano okupljanje zasnovano na kolektivnoj praksi tradicionalnih plesova iz Bretanje“, fest-noz je naročito cenjen jer ima sposobnost da okupi na jednom mestu i mlade i stare u negovanju tradicije koja

pomaže jačanju lokalne zajednice i predstavlja akt dobrodošlice za strance. Obično se prikazuje kao jedan prsten sastavljen od slavljenika sa isprepletanim rukama, koji se okreće uz vedru muziku i uz konzumiranje velikih količina alkohola.

Iako ga je lako otpisati kao moderan izum folklornog igranja, zapravo nije tako. Većina tradicionalnih plesova iz fest-noza su drevni,

Ovih dana fest-noz je i dalje veoma popularan i omogućava mešanje različitih generacija. Većina sela bar jednom godišnje ima fest-noz, u organizaciji sportskih klubova, škole itd. To je način da izraze svoju kulturu i identitet i da dele zajedničke vrednosti sa prijateljima tokom jedne noći. Kao i u mnogim drugim kolektivnim narodnim igrama, cilj može biti postizanje transa koji dolazi od po-

Osim tradicionalnih instrumenata, danas postoje grupe sa različitim muzičkim stilovima u rasponu od rroka, džeza, panka i takođe se mešaju sa stilovima iz drugih zemalja. Gudački instrumenti (violina, kontrabas, akustična gitara, električna gitara, bas-gitara) i severnoafričke udaraljke su odavno usvojene. Neke fest-noz grupe takođe koriste elektronske klavijature i sinti-

je podrazumevala izmenjivanje pevača koji su pevali a kapela i nekoliko svirača. Danas, parovi pevača (kanerien) i parovi muzičara (sonerien) naizmenično nastupaju sa bendom. Bendovi sviraju više instrumentalnu muziku, a često se praksa plesa razlikuje po tome kako se uvode i smenjuju plesači.

Između svake svite (koja podrazumeva tri igre) postoji mala

Osećaj zajedništva je jak i vlada radosna atmosfera – ponekad toliko snažna da je nalik na trans. Energičniji plesači skaču visoko u vazduh, što je spektakularan prizor sajzere. Duvački instrumenti postaju sve više i više opšte mesto, često donoseći sa sobom zvuke slične orijentalnoj muzici.

Odmah nakon oživljavanja tradicije 1970. standardna postava

pauza kada se igrači druže međusobno i uživaju u lokalnim pićima i zakusci sastavljenoj najčešće od palačinki, galeta sa prelivom, i sajdera, piva i chouchen – pića nastalog fermentiranjem meda i vode. ■

Fest-noz (noćni ples)

neki datiraju iz srednjeg veka i predstavljaju prozor u vreme koji omogućava zajednici da shvati i zadrži tradicije iz svoje prošlosti i poveže se sa svojim precima.

Trenutno, mnogi plesovi festnoz se takođe održavaju van Bretanje, u dijaspori, što podstiče održavanje sećanja na tradiciju Bretanje i van granica ove teritorije. Ovaj termin je poznat od kraja 19. veka, ali je zvanično ustanovljen tek od pedestih godina.

U prošlosti plesovi su nekada služili da se dobro ugazi zemlja u prizemlju kuće što objašnjava činjenicu da su na ove plesove uvek zvane i komšije i da u samoj igri ima elemenata utiskivanja.

Dugo vremena crkva je branila igranje u parovima „Kof-ha-Kof“ (stomak-do-stomaka). Ovi festivali su bili prilika za mlade ljude da se vide i upoznaju, da odmere ko je na kom društvenom nivou, po odeći koju su nosili i da ocene koliko su zdravi imajući u vidu da su neki od ovih koraka izuzetno složeni, brzi i traže snagu i veštinu i igrači se brzo mogu umoriti.

navljanja muzike i fizičkog napora.

Tokom leta i turističke sezone za mnoge mlade ljude učešće u plesu fest-noz je alternativa odlasku u noćni klub.

Postoje stotine tradicionalnih plesova, od kojih su najpoznatiji Gavottes, An Dro i drugi. Tokom plesa fest-noz, većina igara se igra u lancu ili u krugu (gde se svi drže za ruke), ali postoje i plesovi u paru i koreografije za plesove obogaćene preciznim likovnim elementima, kao što su sekvence i figure.

U principu, postoje dve vrste muzike koje se izvode na ovim festivalima: a kapela pevanje ili instrumentalne deonice. Pre pronalaska mikrofona i pojačala instrumenti koji su najčešće bili korišćeni su Bombarde (vrsta oboe) i bretonske gajde. Takođe, popularna je harmonika, klarinet, a povremeno i violina i vergl. Posle Drugog svetskog rata škotske gajde su takođe postale uobičajene u Bretanji. Klarinet je tokom vremena nestao iz upotrebe da bi povratio popularnost u poslednjih nekoliko godina.

FRANCUSKA I SRBIJA EKONOMSKA SARADNJA

27

TURIZAM

Velike pešćane dine kod Paile (Dune of Pyla)

Do skorog viđenja Iako je nesumnjivo najpoželjnija turistička destinacija u svetu, Francuska želi da taj svoj imidž dodatno ojača i postupno podigne broj turista koji posećuju ovu zemlju na sto miliona godišnje Francuska je prošle godine ponovo bila najposećenija turistička destinacija na svetu, a francuska vlada postavila je sebi ambiciozan cilj da podigne posetu na 100 miliona posetilaca godišnje do 2020. godine, sa sadašnjih oko osamdeset miliona. Prošle godine Francusku je posetio ubedljivo najveći broj stranih turista, 83,7 miliona, saopštila je francuska generalna direkcija (DGE), dodajući da je broj noćenja stranih posetilaca u 2014. porastao za dva odsto.

Evropljani, koji su prošle godine nešto manje putovali u Francusku (za 1,7 odsto) u odnosu na 2013, i dalje su najbrojniji turisti sa 80% učešća u ukupnom broju turista u prošloj godini. Na drugom mestu su Amerikanci, kojih je prošle godine bilo 6,6 miliona, a slede Azijati sa pet miliona posetilaca, što je rast za 16 odsto na godišnjem nivou. Najbrojniji Evropljani koji su prošle godine posećivali Francusku bili su Nemci, Britanci i Švajcarci.

VersajsKa palata

28

FRANCUSKA I SRBIJA EKONOMSKA SARADNJA

Francuska atrakcija broj jedan je nesumnjivo Ajfelov toranj, a zatim letovalište Sent Tropez, slede Šamoni, Versajska palata, stenovito ostrvo u kanalu Lamanš na ušću reke Kesnon, Mon Sen Mišel, spektakularni kanjon Žorž di Verdon, dvorac Šambor, bivše papsko sedište u Avinjonu, džinovska peščana dina (Dune of Pyla) blizu Bordoa i katedrala u Šartru.

U pokušaju da privuče 100 miliona posetilaca godišnje francuska vlada je odlučila da oformi impozantan investicioni fond i sprovede niz mera koji bi ovu destinaciju trebalo da učine još poželjnijom za turiste, pre svega one iz Kine i Indije. „Turizam je nacionalno blago", rekao je francuski ministar inostranih poslova Loran Fabius, a ljubaznost prema turistima i srdačna dobrodošlica, nacionalni prioritet. „Kada pitate ljude širom sveta, gde žele da idu, Francuska je uvek prvi odgovor“, rekao je Fabius.

Francuska je, naime, na vrhu liste željenih odredišta, ali dobrodošlica koju turisti dobijaju nije uvek na najvišem nivou rekao je Fabius, najavljujući niz mera za poboljšanje ukupne ponude koju narušavaju sitne krađe turista u javnom prevozu i pored

turističkih atrakcija i ponekad klimava saobraćajna infrastruktura (i štrajkovi mašinovođa), ne uvek ljubazni saobraćajci, kelneri u restoranima i hotelsko osoblje koje ne govori engleski. „Moramo da obrazujemo ljude da govore različite jezike, potrebna nam je snažna reklamna kampanja i mnogo bolji prihvat turista na aerodromima“, rekao je on.

Fabius je takođe rekao da nema dovoljnog broja hotela visokog ranga i da oni posebno nedostaju u vinarskim predelima. Takođe, francuska turistička ponuda mora da ojača na digitalnom nivou kako bi Francuska na ovom polju mogla da se takmiči sa SAD. Među merama koje vlada namerava da sprovede je velika komunikaciona kampanja koja bi pokazala važnost francuskog uslužnog sektora, tim pre jer, kako je zaključeno, građani Francuske ponekad nedovoljno cene ono što im donose međunarodni turisti – dva miliona poslova u turizmu kao dokaz koliko vole ovu zemlju.

Deo problema je u tome što Francuzi ne cene mnogo rad u uslužnom sektoru odakle i proizilazi i povremena mrzovolja, a nacionalna kampanja trebalo bi da utiče na to da Francuzi promene mišljenje o ovom sektoru, na duhovit i inovativan način, a ne deljenjem lekcija građanima.

U te svrhe vlasti nameravaju da preko radio-mreže France Bleu, prisutne u svim regionima, emituju program koji treba da pokaže ljudima kako mogu da igraju pozitivnu ulogu u dočeku turista i promene sliku o turističkoj industriji.

Mere podrazumevaju i uvođenje displeja na aerodromima koji će putnicima želeti dobrodošlicu na više jezika, ljubaznije ponašanje granične policije, prilagođavanje stanica metroa na kojima ima najviše turista tako da im bude mnogo lakše da manevrišu svojim prtljagom, više informacija o povezanosti aerodroma Šarl de Gol sa direktnim vozovima za Pariz i njihovom voznom redu, uvođenje objava na engleskom jeziku u TGV vozovima, propisivanje fiksnih tari-

Pariz

Ambiciozan plan privlačenja turista podrazumeva izgradnju luksuznih hotela u vinskim područjima ali i poboljšanje niza usluga od uvođenja fiksnih cena taksija do boljeg informisanja turista

Šamoni

fa za taksi usluge od aerodroma do Pariza i uvođenje namenske trake auto-puta za brže putovanje kao i mogućnosti da više turista deli jedan prevoz.

Ključ projekta je promena ponašanja u hotelima i restoranima koji treba da preuzmu ulogu francuskih domaćina i požele srdačnu dobrodošlicu turistima. Vlada namerava da ovo uradi isticanjem najboljih praksi u medijima i dodeljivanjem oznaka "Kvalitet turizma" onim ustanovama koje se budu naročito istakle na ovom planu. U tu svrhu biće uvedeni onlajn kursevi dostupni svima koji žele da sa vladaju ove veštine.

Vlasti žele da podstaknu predstavnike u hotelskoj industriji da nauče više stranih jezika, dajući

bonus poene u sistemu klasifikacije za one ustanove čiji su zaposleni obučeni da govore druge jezike.

Tako bi, na primer, u hotelima sa četiri zvezdice službenici trebalo da tečno govore dva jezika, a u hotelima sa pet zvezdica tri jezika.

Takođe, na aerodromima će biti uvedeni kiosci sa informacijama za turiste na 15 jezika. Na manjim regionalnim aerodromima širom zemlje informacije će biti dostupne na pet jezika.

Kao deo napora francuske vlade da se smanji stopa kriminala kojoj su izloženi turisti, a koja je ugrozila ugled zemlje naročito među kineskim turistima, vlada će preispitati mogućnost uvođenja posebnog broja za hitne slučajeve samo za turiste. Prevodioci koji govore više jezika biće dostupni turistima da ih posavetuju gde da potraže pomoć.

Vlada takođe razmatra uspostavljanje specijalnog tužioca u Parizu koji bi se bavio zločinima protiv turista.

Pored srdačnije dobrodošlice, vlada želi da obezbedi da turisti budu i srdačno ispraćeni. U tom smislu vlada želi da se na svim izlazima iz zemlje, na aerodromima i železničkim stanicama postave nalepnice sa porukom „Hvala ti, vidimo se uskoro“ (Merci, a bientot). ■

SANOFI-AVENTIS DOO BEOGRAD Sanofi - Aventis d.o.o. Španskih Španskih boraca boraca 3/VI, 3/VI, 11 070 Beograd 11070 Beograd, Srbija Phone:(+381 11) 2225 900 Tel: (+381 11) Fax:(+381 11) 4422 2225 900; 924 Fax: (+381 11) 4422 924; Email:Info-Srbija@sanofi.com www.sanofi-aventis.com www.sanofi.com

FRANCUSKA I SRBIJA EKONOMSKA SARADNJA

29

FRANCUSKO-SRPSKA PRIVREDNA KOMORA

Biznis na francuski način CCIFS je jedina francuska komora na prostoru balkanskih država i ima izuzetan potencijal da postane značajan činilac u razvoju francuskog biznisa i saradnje sa lokalnim preduzećima na prostoru cele bivše Jugoslavije

Gala večera CCIFS 2015

Najpre je 2005. godine osnovan Francusko-srpsko-crnogorski poslovni klub koji raspadom državne zajednice SCG 2006. menja naziv u Francusko-srpski poslovni klub. Glavni cilj osnivanja ovog udruženja bilo je povezivanje i umrežavanje poslovnih ljudi koji imaju kontakte sa Francuskom. Najznačajnije promene dešavaju se juna 2009. godine kada udruženje dobija Gala veče 2015 na temu francuskog kabarea

Francuska nedelja 3D animacija

status komore i menja naziv u Francusko-srpska privredna komora, kao rezultat pristupanja članstvu Međunarodne Unije francuskih privrednih komora (CCI France International).

Učlanjenje u mrežu svih francuskih komora u inostranstvu donelo je Francusko-srpskoj privrednoj komori mnogo

30

FRANCUSKA I SRBIJA EKONOMSKA SARADNJA

bolju povezanost sa francuskim poslovnim akterima ne samo na nivou Francuske već i na globalnom nivou. CCI France International okuplja i povezuje 112 francuskih komora u 82 zemlje, od čega je 35 komora u Evropi. Jedinstven logo i naziv za sve komore omogućavaju bolju vidljivost i umreženost članica komora. Tako će na primer neko preduzeće iz Francuske koje je zainteresovano za informacije o lokalnom tržištu u Grčkoj, Srbiji ili Velikoj Britaniji lako pronaći i prepoznati lokalnu francusku komoru i po vizuelnom identitetu i po identičnim uslugama koje pruža.

CCIFS je i operativni partner državne francuske agencije za promociju izvoza Business France, a ima i odličnu saradnju sa Ambasadom Francuske u Beogradu i njenim ekonomskim odeljenjem. Imajući u vidu i činjenicu da je CCIFS jedina fran-

Kabare na Gala večeri 2015

cuska komora na prostoru balkanskih država, ovo udruženje ima izuzetan potencijal da postane značajan činilac u razvoju francuskog biznisa i saradnje sa lokalnim preduzećima na prostoru cele bivše Jugoslavije. Upravo iz tog razloga, iz Komore za naredni period najavljuju širenje aktivnosti u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori.

MREŽA FRANCUSKIH PRIVREDNIKA U Srbiji Komora okuplja skoro sva francuska preduzeća koja su prisutna na lokalnom tržištu, a njih je oko 100. Prisutne su kompanije iz sektora prehrambene industrije (Sladara Maltinex, Somboled, Mlekoprodukt, Axereal, Lesaffre...), bankarskih poslova i osiguranja (Societe Generale, Credit Agricole, AXA osiguranje…), energetike i voda (Schneider

Electric, Total, Veolia Water Solutions), industrije i inženjeringa (Lafarge, Hutchinson, Tigar Tyres – Michelin, Streit Nova...), informatike i telekomunikacija (Atos, Alcatel Lucent), saobraćaja (Alstom, SKY Partner, Air France), farmaceutske industrije (Sanofi, Les Laboratoires Servier, Innotech...) i ostalih privrednih grana (L'Oreal, Louis Berger...).

Za svoje članove CCIFS organizuje brojne aktivnosti omogućavajući im na

PROMOCIJA FRANCUSKE KULTURE Francusko-srpska privredna komora jedinstvena je i po tome što, pored promocije i podrške francuskim investicijama, u Srbiju donosi i duh francuske kulture i umeća življenja. Među najznačajnijim događajima ove Komore je sada već tradicionalno Gala veče u maju mesecu. Na nedavno održanoj večeri okupilo se preko 200 francuskih i srpskih privrednika

vorno poslovanje za pomoć stanovništvu tokom poplava u Obrenovcu i izgradnju sedam kuća za najugroženije.

Autentični duh francuske kulture najbolje se oslikava u Francuskoj nedelji koju Komora organizuje u novembru, kao niz predavanja, kulinarskih radionica, predstavljanja čuvenih francuskih vina ili sireva (doček mladog vina Božole Nuvo), kulturnih događaja i Francusko-srpskog sajma zapošljavanja. Kada je reč o podršci studentima, CCIFS svakog juna tradicionalno organizuje dodelu Studentske nagrade za najbolje disertacije na temu održivog razvoja. Tom prilikom, Komora dodeljuje vredne novčane nagrade (prve tri nagrade – 1.500, 1.000 i 500 evra).

KOMERCIJALNE USLUGE ZA PREDUZEĆA IZ FRANCUSKE Speed Business Meeting

Poseta francuskih kompanija iz železničkog saobraćaja

Radni ručak sa ministrima finansija i privrede

taj način da neprestano proširuju mrežu kontakata i razvijaju saradnju sa poslovnim partnerima. Svakog meseca Komora je organizator mesečnih okupljanja članova, radnih ručkova na kojima se diskutuje o aktuelnim privrednim temama u prisustvu visokih zvaničnika ili relevantnih stručnjaka. U saradnji sa drugim privrednim komorama u zemlji i inostranstvu, Komora je inicirala seriju Speed Business sastanaka koji se svaki put održavaju uz veliki odziv preduzeća.

Svojim članovima Francusko-srpska privredna komora nudi i paket obuka i kurseva prilagođenih potrebama korporativnog kolektiva, a koje vode vrhunski stručnjaci iz svoje oblasti (obuke za meke veštine, trening za poslovne asistente, finansije, računovodstvo, investicije, internet alati i slično).

Druga grupa aktivnosti Francusko-srpske privredne komore vezana je za podršku preduzećima iz Francuske koja su zainteresovana za srpsko tržište i za koje Komora izrađuje studije tržišta, liste potencijalnih partnera, klijenata, distributera, organizuje poslovne misije i susrete sa lokalnim preduzećima. Pored individualnih poseta preduzeća, Komora organizuje grupne poslovne posete francuskih privrednika iz raznih sektora sa najvećim potencijalom razvoja u Srbiji. Između ostalog, Komora je do sada organizovala susret Elektroprivrede Srbije sa francuskim firmama (2013), susret francuskih proizvođača vina sa srpskim distributerima (2013), poslovne susrete

Pored promocije i podrške francuskim investicijama, Francusko-srpska privredna komora jedinstvena je i po tome što u Srbiju donosi i duh francuske kulture i umeća življenja i ličnosti iz javnog života, a tema večeri bio je francuski kabare, pa su gosti imali prilike da uživaju u plesnom i muzičkom spektaklu i trikovima mađioničara. Na Gala večeri CCIFS dodeljuje i Nagrade za izuzetnost (Grand Prix) u tri kategorije. U 2015. godini Fond za podršku investicija u Vojvodini (VIP) nagrađen je Specijalnom nagradom za poseban doprinos razvoju bilateralnih odnosa, Societe Generale Banka osvojila je Nagradu za Inovaciju za projekat Inkluzivne Akademije, a kompanija Lafarge Nagradu za društveno-odgo-

u sektoru vodoprivrede u Srbiji (2014), posetu francuske delegacije Železnicama Srbije (2015) itd. Najveći broj aktivnosti Komore po pitanju podrške preduzećima ipak je u najvećoj meri vezan za mala i srednja preduzeća, a godišnje, kažu u Komori, na ovaj način sarađuju sa preko 100 francuskih preduzeća. ■ FRANCUSKA I SRBIJA EKONOMSKA SARADNJA

31