FRANCE BUSINESS DIALOGUE 2014

ŽELJK0 SERTIĆ Predsednik Privredne Komore Srbije

PATRIK KOLIN, predsednik Francuskosrpske privredne komore u Srbiji

GORAN PITIĆ, predsednik Upravnog odbora Societe Generale Srbija

BRUNO ŠARIJE, predsednik IO Kredi agrikol banke, Beograd

JELENA BOGDANOVIĆ Direktor za Srbiju i Crnu Goru, Sanofi

Podudarni planovi

Pojačan interes francuskih kompanija

Bankarski sektor stabilan

Ukloniti suvišne mere opreza

Inovativnost u službi zdravlja

str. 3

str. 4

str. 6

str. 8

str. 10

Business Dialogue Broj 25 • 14. jul 2014.

Duboki koreni prijateljstva

FRANCUSKI PREMIJER MANUEL VALAS I ALEKSANDAR VUČIĆ, PREMIJER SRBIJE

DRVO FRANSUKO-SRPSKOG PRIJATELJSTVA je zasađeno pre gotovo dva veka i za to vreme je bilo svedok velikih političkih i ekonomskih turbulencija, ratova, stvaranja Evropske unije, rasparčavanja nekadašnje Jugoslavije i velikih amplituda u saradnji dve zemlje.

Ono što je svih ovih godina ostala konstanta, uz povremena iskušenja koja donose vreme i okolnosti, jesu stereotipi o “posebnim” odnosima koji postoje između dva naroda. Bez obzira na to koliko su ovi stereotipi danas racionalni, oni svakako predstavljaju dobru osnovu za dalji razvoj saradnje dve zemlje na svim poljima.

Međutim, razlika u odnosu na ”stara vremena” upravo leži u činjenici da stereotipi danas ustupaju mesto racionalnoj, efikasnoj i na interesima zasnovanoj saradnji u kojoj će obe strane imati dobre razloge za dalji razvoj političkih i ekonomskih odnosa.

INTERVJU NJ.E. FRANSOA-GZAVIJE DENIO

Francuska privreda je jedan od najvećih investitora u Srbiji i time je jasno pokazala svoj interes za razvoj ekonomske i političke saradnje.

Ishodi nedavne posete premijera Vučića Francuskoj samo su potvrdili takvo opredeljenje najvećih francuskih kompanija.

Da bi Srbija odgovorila na ponudu jedne od najvećih svetskih ekonomija, neophodno je da sa svoje strane realizuje ono što je obećano i dogovoreno, kako bi bila prihvaćena kao kredibilan partner. Od sprovođenja najavljenih reformi, značajnog unapređenja poslovnog ambijenta, uvođenja vladavine prava, do sigurnosti uloženih investicija, smanjenja birokratije i svođenja korupcije na minimum.

Ove mere nisu samo interes francuskih i svih drugih investitora koji prepoznaju investicione potencijale Srbije. To je pre svega interes same Srbije i njenih građana.

INTERVJU IVICA DAČIĆ

Ambasador Francuske u Srbiji

Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Republike Srbije

Inicijative Vlade idu Produbljivati strateško partnerstvo u dobrom smeru Bilateralni odnosi Francuske i Srbije su na uzlaznoj putanji, dok ekonomska sradnja beleži rast i stvara uslove za realizaciju zajedničkih projekata u različitim privrednim granama

Važno je pratiti da najavljene mere budu i sprovedene, pre svega, reforma Zakona o radu, zakona o privatizaciji i stečaju i drugi JAČANJE TRANSPARENTNOSTI javne vladavine, zapošljavanja kadrova na najviše funkcije, efikasno funkcionisanje javne uprave, reforma pravosuđa, borba protiv korupcije i kriminala, medijske reforme, jačanje uloge nezavisnih kontrolnih institucija, ombudsmana i regulatornih tela iz oblasti medija spadaju u prioritete Vlade Srbije u cilju približavanja evropskih standarda.

■ Francusko-srpsko prijateljstvo traje čitav vek, pa signali iz Pariza imaju za Srbiju posebnu težinu. Kako biste danas ocenili političke i ekonomske odnose dve zemlje i šta bi na tom planu moglo da se unapredi?

- Odnosi između naše dve zemlje ponovo dobijaju na intenzitetu što me veoma raduje. Naš predsednik Fransoa Oland primio je predsednika Tomislava Nikolića 22.maja i odazvao se njegovom pozivu da Francuska inicira organizovanje jedne međunarodne donatorske konferencije kako bi se pomogla obnova Srbije posle poplava. Takođe, 3. jula u Parizu, predsednik Vlade Aleksandar Vučić

UKUPNI BILATERALNI ODNOSI dve zemlje zasnivaju se na strateškom partnerstvu, koje podrazumeva visok stepen međusobnog razumevanja i uvažavanja. Srbija očekuje od Francuske podršku tokom procesa pridruživanja EU, posebno kada je reč o odnosima Beograda i Prištine. zajedno sa svojim francuskim kolegom Manuelom Valsom, utro je put novim perspektivama za naše ekonomske odnose, posebno u vezi sa projektima beogradskog metroa i u oblastima infrastrukture i poljoprivrede.

Državni sekretar za evropske poslove Arlem Dezir susreo se 27. juna sa Jadrankom Joksimović i uverio je u punu podršku Francuske Srbiji u procesu pridruživanja Evropskoj uniji i u poverenje koju joj Francuska ukazuje da će učvrstiti pravnu državu i garantovati suštinske slobode, posebno slobodu medija.

Konačno, 14. i 15. jula, ministar unutrašnjih poslova Bernar Kaznev zajedno sa svojim nemačkim kolegom boraviće u poseti Beogradu naročito kako bi podržali Srbiju u njenoj borbi protiv organizovanog kriminala.

nastavak na strani 2

■ Pre više od 175 godina Francuska je otvori-

la diplomatsko predstavništvo u Beogradu.

Tokom gotovo svih ovih godina amplituda ovih odnosa bila je uglavnom u uzlaznoj putanji. Kako danas ocenjujete bilateralne odnose dve zemlje?

- Savremeni bilateralni odnosi Srbije i Francuske su veoma dobri i srdačni. Između dve zemlje je zaključen Sporazum o strateškom partnerstvu, što je odraz dobrih odnosa. Da je politički dijalog u usponu u protekle dve godine, svedoče i brojne posete na visokom i najvišem nivou, među kojima je radna poseta predsednika Tomislava Nikolića Parizu kada se sreo sa predsednikom Francuske Fransoa Olandom.

Očekujemo nastavak intenziviranja političkog dijaloga sa Francuskom, pogotovo u pogledu produbljivanja strateškog partnerstva.

» 1

Francuska je i jedan od glavnih investitora u srpsku privredu - dve zemlje su zainteresovane za realizaciju zajedničkih projekata u oblasti energetike, putne infrastrukture, životne sredine, poljoprivrede i prehrambene industrije. Pregovori oko tih projekata su na dobrom putu da budu okončani.

Posebno želim da istaknem da je upravo Francuska inicijator održavanja Međunarodne donatorske konferencije za prikupljanje sredstava za sanaciju štete od poplava, koja se održava 16. jula u Briselu.

■ I Francuska, ali i sve druge prijateljske zemlje koje podržavaju Srbiju na putu pridruživanja EU, insistiraju da je neophodno da Srbija što pre realizuje dogovore Briselskog sporazuma kako bi ubrzala proces pridruživanja. Šta

nastavak na strani 2

»

Business Dialogue 14. jul 2014.

NJ.E. Fransoa -Gzavije Denio nastavak sa strane 1

svetskog rata, što je i razumljivo budući da su Francuska i Srbija bile saveznice. Srbija je pozvana da učestvuje u međunarodnom nastavak sa strane 1 defileu, komemorativnoj svečanosti obeležavanja stogodišnjice Prvog svetskog rata 14. jula. Srbiju će na predstojećoj manifestaciji u su po Vama prioriteti Srbije na tom putu?

- Realizacija dogovora Briselskog sporazuma Francuskoj predstavljati ministar Aleksandar je vrlo važna za Srbiju i ona je odlučna da sve Vulin i gardisti Vojske Republike Srbije. Kulpostignute dogovore sprovede. Međutim, po- turno-informativni centar Republike Srbije u trebna je i dobra volja Prištine i poštovanje do Parizu organizovao je izložbu o srpsko-fransada postignutih dogovora. cuskom savezništvu Srbija u Velikom ratu Francuska podržava i ohrabruje dijalog Beo- 1914-1918. Za postavku je zadužen Žan-Pjer grad-Priština, a u tom smislu zastupa stav da po- Verne, istoričar i osnivač Muzeja Velikog rata u glavlje 35 ne treba dodatno da uslovljava Srbiju. mestu Mo kraj Pariza. Autor izložbe je Sigolen Depere Vujić, kolekcionar Naš stav je da je prisuFrancuska podržava predmeta iz perioda Prvog stvo međunarodnih misija i ohrabruje dijalog svetskog rata i potomak na Kosovu i Metohiji neophodno i izražavamo žaljeBeograd-Priština, a u maršala Luja Franše Desnje što je Francuska, zbog pera, koji će za ovu priliku tom smislu zastupa potreba svojih misija u da ustupi, za premijerno stav da poglavlje 35 Maliju i Centralnoafričkoj prikazivanje, dragocene ne treba dodatno da dokumente i eksponate iz Republici, povukla svoje uslovljava Srbiju trupe iz KFOR. svoje kolekcije.

Za 11. novembar planirana je izložba Veliki ■ Pre mesec dana francuska ambasada je rat – Srbija i saveznici u Beogradu.

Saradnja dve zemlje u obeležavanju stoorganizovala prijem povodom početka francusko-srpskog obeležavanja stogodišnjice godišnjice prvog svetskog rata je posebno Prvog svetskog rata. Kako će dalje teći rea- značajna, pogotovo što se nakon sto godina lizacija obeležavanja i šta Srbija sprema tim velike ljudske nesreće i patnje relativizuje i pogrešno predstavlja uloga Srbije. U tom smipovodom?

- Postoji aktivna saradnja dve zemlje u po- slu Srbija uživa podršku Francuske, na čemu gledu obeležavanja stogodišnjice Prvog smo joj iskreno zahvalni. ■

reformi podrazumeva i da se ostavi vremena za javnu raspravu sa civilnim društvom, društvenim partnerima i opozicijom.

»

IVICA DAČIĆ

■ Strani investitori u Srbiji jednoglasni su Osim toga, ove godine obeležavamo i stogodišnjicu Prvog svetskog rata. To je prilika da naše mlade generacije podsetimo na istorijsko prijateljstvo koje je onda spojilo naše dve zemlje. Osim učešća srpske vojne icivilne delegacije na paradi koja se organizuje 14. jula na Jelisejskim poljima i različitih događaja koji se u okviru stogodišnjice održavaju u Parizu i Beogradu, mislim da treba istaći u kojoj meri je to prijateljstvo živo među našim sunarodnicima. To se naročito moglo videti za vreme skorašnje intervencije gotovo stotinu francuskih spasilaca koji su došli da pomognu žrtvama poplava. Tada je između francuskih spasilaca i srpskog stanovništva bilo mnogo dirljivih trenutaka i emocija, lično sam bio tome svedok. Verujem da je to ono što bolje od bilo čega drugog izražava sve ono što nas duboko spaja.

■ Ako apstrahujemo aktivnosti vezane za

posledice poplava, kako vidite političke i ekonomske prioritete Vlade Srbije u cilju reformi privrede i ubrzanju procesa pridruživanja EU? - Glasači u Srbiji su izabrali proevropsku vladu koja se obavezala da sprovede strukturne reforme.

Više njih spada u perspektivu pridruživanja Evropskoj uniji koja podrazumeva da Srbija usvoji pravila i principe Evropske unije.

Ali sve te reforme su neophodne nezavisno od procesa evropskih integracija, kako bi Srbija postala dovršena pravna država i jedna moderna ekonomija. Inicijative srpskih vlasti idu u dobrom smeru, naročito u oblasti restrukturiranja javnog sektora, stvaranja povoljnijeg poslovnog okruženja i borbe protiv kriminala i korupcije. To što su brojne ličnosti imenovane u vladu kao priznati stručnjaci u svojim oblastima, a ne zbog svoje stranačke pripadnosti zaslužuje da bude pozdravljeno. Naravno, važno je pratiti da najavljene mere budu i sprovedene: reforma zakona o radu, zakona o privatizaciji i stečaju, itd. Uz to, jačanje tran-

već godinama da Srbiji ne nedostaju zakoni, već realizacija zakonskih odredbi. Slično je i na drugim poljima. S obzirom na to da odlično poznajete stanje u Srbiji, da li je tu reč o nedostatku političke volje ili znanja?

- Srbija je svakako jedna dobro strukturisana država kojoj ne manjka ni zakona, a ni, čini mi se, volje da se oni sprovedu. U stvari, u pojedinim aspektima mogli bismo čak da pomislimo da je problem zapravo obrnut: određene reforme o kojima se trenutno pregovara usmerene su na racionalizaciju procesa i pojednostavljenje zakona; to se odnosi, na primer, na dozvole za gradnju. Pojedini zakoni takođe treba da budu promenjeni da bi se poboljšalo poslovno okruženje i stanje na tržištu rada. Što se drugih tema tiče, pošto je situacija sa javnim preduzećima u fazi restruktuiranja, bilo je poželjno da zakonodavstvo i politički pravac budu jasniji. Čini mi se da sada postoji politički pravac i da je predsednik Vlade najavio da će se o predlozima zakona raspravljati u parlamentu pre kraja meseca.

■ Ovog meseca se u Briselu održava dona-

torska konferencija koja bi trebalo da pomogne u prevazilaženju problema nastalih posle katastrofalnih poplava u maju ove godine. Kakva su vaša očekivanja od ove konferencije?

- U ime prijateljstva koje spaja naše dve zemlje, moja zemlja će kopredsedavati (predstavljaće je naš ministar spoljnih poslova Loran Fabijus) 16. jula, zajedno sa Slovenijom i Evropskom komisijom, tom međunarodnom donatorskom konferencijom koja će se održati u Briselu i na čijoj su pripremi radili visoki državni funkcioneri u Parizu 8. jula. Ona ilustruje solidarnost na koju mogu da računaju zemlje koje pripremaju svoje pristupanje EU. Ta solidarnost se odmah videla pošto je smesta pokrenut, sutradan posle poplava, evropski mehanizam civilne zaštite za vanredne situacije koji je omogućio da se upute u rekordnom roku značajna sredstva za spa-

DONATORSKA KONFERENCIJA U BRISELU

Veliki odziv međunarodne zajednice

Očekuje se oko 400 učesnika donatorske konferencije za pomoć Srbiji i Bosni i Hercegovini, koja će se održati u Briselu 16.jula

Obeležavanje stogodišnjice Prvog svetskog rata je prilika da naše mlade generacije podsetimo na istorijsko prijateljstvo koje je onda spojilo naše dve zemlje sparentnosti javne vladavine, posebno zapošljavanja kadrova na najviše funkcije, jeste od suštinske važnosti kako bi se garantovalo efikasno funkcionisanje javne uprave. Reforma pravosuđa mora da se sprovede kako bi se učvrstile nezavisnost i profesionalnost sudija. Borba protiv korupcije i kriminala treba da se vodi nepristrasno i uz poštovanje privatnosti osoba. Medijske reforme moraju da postanu stvarnost kako bi se garantovao ambijent koji pogoduje slobodi izražavanja i kvalitetu informacija. Uloga nezavisnih kontrolnih institucija kao što su agencija za borbu protiv korupcije, ombudsman, regulatorna tela iz oblasti medija, treba da budu priznata i njihov glas treba da se uvaži. Uz to, uspeh UREDNIK: Saša Marić, ART DIREKTOR: Ilija Petrović i.petrovic@aim.rs FOTO: Zoran Petrović

Business Dialogue 14. jul 2014.

NA INICIJATIVU FRANCUSKE, Slovenije i Evropske komisije, u Briselu će se 16.jula održati donatorska konferencija na ministarskom nivou sa ciljem prikupljanja sredstava za otklanjanja posledica katastrofalnih poplava koje su nedavno pogodile Zapadni Balkan, a posebno Srbiju i BiH Franuskau, koja je jedna od inicijatora i ko-predadavajuća konferencije, predstavljaće će na ovom značajnom skupu minister spoljnih poslova, Loran Fabijus, dok će na čelu slovenačke delegacije biti slovenačka premijerka Alenka Bratušek. Štefan File, evropski komesar za dolazi u ime Evropske komisije, a među onima koji su do sada potvrdili dolazak je i šef slovačke diplomatije Miroslav Lajčak.

Delegaciju Srbije predvodiće predsednik Tomislav Nikolić, u pratnji savetnika Ivana Mrkića, bivšeg ministra inostranih poslova Srbije.

Sredstva prikupljena na donatorskoj

savanje i pomoć iz brojnih zemalja članica EU. Donatorska konferencija je takođe u znaku regionalne saradnje. Radi se zapravo o definisanju smernica kako bi se minimalizovao rizik od ponavljanja ovakvih katastrofa u budućnosti, poboljšanjem sistema prevencije i upravljanja krizom izazvanom poplavama, i o preuzimanju pravnih tekovina EU u toj oblasti. Osim značajne finansijske pomoći koju će da sakupe brojni učesnici na ovom sastanku, međunarodne organizacije i države iz celog sveta, nadam se da će ta konferencija takođe omogućiti da se definišu održivi modeli obnove koji će da pomognu Srbiji da se približi evropskim standardima u oblastima energije, građevinarstva i zaštite životne sredine. ■

MENADŽER IZDANJA: Tanja Banković, t.bankovic@aim.rs PROJEKT MENADŽERI: Biljana Dević, b.devic@aim.rs Milica Pajić, m.pajic@aim.rs

Darko Novaković d.novakovic@aim.rs Marija Savić, m.savic@aim.rs IZVRŠNI DIREKTOR: Ruža Ristanović, r.ristanovic@aim.rs FINANSIJSKI DIREKTOR:

»

Ana Besedić, a.besedic@aim.rs ŠTAMPA: Danas Business Dialogue Br. 25 „Francusko-srpska ekonomska saradnja” IZDAVAČ:

2

alliance international media Makenzijeva 67, 11000 Beograd, Srbija Telefon: +(381 11) 2450 508 Fax: +(381 11) 2450 122 E-mail: cordeditorial@cma.rs

konferenciji biće iskorišćena za obnovu kuća, škola, rudnika, industrijskih postrojenja i infrastructure, kao I za uspostavljanje održivog sistema za sprečavanje budućih sličnih katastrofa.

"Srbija duboko ceni spremnost međunarodne zajednice da na poziv Evropske komisije, Francuske i Slovenije organizuje Međunarodnu donatorsku konferenciju u Briselu na kojoj će se predstaviti donatorima Izveštaj o proceni štete koju su katastrofalne poplave ostavile za sobom u Srbiji i BiH u maju", rekao je Dačić u obraćanju učesnicima Ekonomskosocijalnog saveta UN. “Važno je da konferencija ima regionalni karakter, što je na simboličnom planu veoma značajno kako bi privuklo donatore. To bi takodje dalo i bolju političku vidljivost konferenciji”, rekao je francuski ambasador u Srbiji Fransoa Gzavije Denio. ■ www.cordmagazine.com ISSN no: 1451-7833 All rights reserved alliance international media 2014 COPYRIGHT©alliance international media d.o.o.

ukupnog srpskog izvoza u Francusku, gde voće izvozi 70 naših kompanija. Srbija je prošle godine na tamošnje tržište plasirala čak 69 miliona dolara voća, a najveći smo snabdevač Francuske zamrznutim voćem i prerađenom malinom. Nažalost, sve rane sorte voća pretrpele su ove godine izvesna oštećenja zbog nevremena, pa se očekuje i pad proizvodnje, ali nadamo se da izvoz neće biti smanjen.

INTERVJU ŽELJK0 SERTIĆ

Predsednik Privredne komore Srbije

Podudarni planovi Trgovina između dve zemlje ponovo u usponu, a francuske kompanije najviše zainteresovane za ulaganja u sektore u kojima Srbija planira najveće investicije

bila... To su, uz poljoprivredno-prehrambenu industriju i IKT, ključni sektori za povećanje izvoza i smanjenje trgovinskog deficita. Šansa srpskih preduzeća je u povezivanju sa izuzetno jakom prehrambenom, metaloprerađivačkom, hemijskom i farmaceutskom industrijom Francuske, što bi nam otvorilo još jedan izvozni kanal – ka tržištu Severne Afrike.

■ Francuska je jedna od tri zemlje (pored ■ Mada je prema pokazateljima 2013. godi- Kine i Italije) sa kojom Srbija ima potpisan na za Srbiju, u gotovo svim aspektima rob- Sporazum o strateškom partnerstvu i saradne razmene sa Francuskom, bila uspešnija nji. Kako funkcioniše ovaj sporazum? od prethodnih godina, složićemo se da ima - Sporazum o strateškom partnerstvu i sajoš dosta prostora za unapređenje obima radnji između Francuske i Srbije iz aprila trgovinske razmene i smanjenje deficita Sr- 2011. potvrda je izvrsnosti francusko-srpbije. Gde vidite realne skih političkih odnosa. mogućnosti za bolje U ekonomskom doSporazum o strateškom rezultate u narednim menu, ovaj sporazum godinama? predviđa jačanje sapartnerstvu i saradnji - Francusko tržište, između Francuske i Srbije radnje u ključnim sekkao deo tržišta Evroptorima i na području iz aprila 2011. potvrda investicionih aktivnoske unije sa 65 miliona je izvrsnosti francuskopotrošača, pruža velisti Francuske u Srbiji, srpskih političkih odnosa odnosno razvijanje ke mogućnosti našim partnerstva javnog i izvoznicima. Predstavništvo PKS u Parizu aktivno podržava naše privatnog sektora i koncesija na velikim inkompanije u izlasku na ovo zahtevno tržište frastrukturnim projektima. i uspostavljanju poslovne saradnje. Veliki PKS aktivno radi na primeni ovog sporadebalans u razmeni sa Francuskom, nastao zuma. U saradnji sa Privrednom komorom povlačenjem Ju-es-stila iz smederevske Že- Francuske i francuskim regionalnim komolezare i naglim padom isporuka proizvoda od rama Liona i Alzasa ove godine organizovali gvožđa i čelika (do tada činile četvrtinu našeg smo konferencije „Srbija – povoljne prilike za ukupnog izvoza u Francusku), nadomešten je saradnju“ i „Otvorena vrata za tržište Srbije“ ekspanzivnijim izvozom tekstilnih proizvoda radi promocije privrednih potencijala Srbije i obuće, proizvoda drvne industrije, automo- i privlačenja novih francuskih investitora. ■

i nove industrijske pogone, a firme poput Lafarža, Mišlena i Tarketa – godinama su na čelu lista najuspešnijih kompanija i najvećih izvoznika iz Srbije.

U poslednje dve godine smanjene su francuske direktne investicije u Srbiju (2012. godine stiglo je samo 14 miliona evra, a 2013. zabeležen je odliv od milion evra) što je posledica okretanja Francuske savladavanju izazova na ROBNA RAZMENA SRBIJE I FRANCUSKE, sopstvenoj ekonomskoj sceni.

Ohrabruje, međutim, interesovanje poponovo je, posle prvog naleta krize krajem 2008. i 2009. godine, krenula uzlaznom li- tencijalnih francuskih investitora koje se ponijom i danas je konsolidovana. Prema po- klapa sa ovdašnjim investicionim planovima. dacima Republičkog zavoda za statistiku, tr- Francuske firme su zainteresovane za saradgovina između dve zemlje u 2013. povećana nju i investiranje u oblasti energetike, poljoje 19,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu privrede, zaštite životne sredine, informacioi približila se milijardi dolara. Rast je nastav- no komunikacionih tehnologija i saobraćaja, ljen, pa su procene da bi ove godine mogli da i to po modelu javno-privatnih partnerstava premašimo rekord iz 2008, kada je razmena i koncesija. Poseban interes pokazuju za učebila veća od milijardu dolara. šće u projektima putnih i železničkih Koridora Ovakva očekivanja u Privrednoj komori 10 i 11, kao i za izgradnju metroa u Beogradu.

Srbije (PKS) zasnivaju na podacima da je od Nedavni razgovori premijera i ministra privrejanuara do kraja maja ove godine, u poređe- de Srbije u Parizu sa predstavnicima najvećih nju sa istim periodom prošle, ukupna robna francuskih kompanija svakako će doprineti uključenju francuskih razmena dve zemlje partnera u investicione povećana 19,5 odsto Nedavni razgovori projekte i privredne to– na 433 miliona dopremijera i ministra lara i da je izvoz naših kove Srbije. proizvoda (prošle go- privrede Srbije u Parizu sa Osim dobrih iskupredstavnicima najvećih stava postojećih invedine povećan gotovo za četvrtinu) u prvih stitora u Srbiji, unafrancuskih kompanija pet meseci ove godipređenja poslovnog svakako će doprineti ambijenta na kome radi ne skočio 41 odsto u uključenju francuskih Vlada, aktivnosti PKS odnosu na isti period partnera u investicione na jačanju i uspostav2013. Kako je uvoz projekte i privredne sporije rastao (17 odsto ljanju novih privredtokove Srbije u 2013, a osam odsto u nih veza i promociji prvom ovogodišnjem Srbije kao investicione petomesečju), srpski deficit značajno je sma- destinacije, podsticaj budućim investitorima njen u prvih pet meseci 2014. u odnosu na sigurno je i Sporazum o slobodnoj trgovini isti period 2013. godine, na 68,4 miliona do- koji Srbija ima sa Rusijom, Belorusijom i Kalara, a pokrivenost uvoza izvozom iz godine zahstanom. Veliki potencijali za investiranje u godinu se povećava: sa 55 odsto u 2012. na su i u 13 slobodnih zona u Srbiji, a šansa za in58,6 u 2013. godini, odnosno sa 55,8 odsto u vestitore su i još neprivatizovana preduzeća i prvih pet meseci prošle godine na 72,7 odsto firme u restrukturisanju. u istom periodu ove.

■ Da li očekujete da će nedavne poplave uti■ Francuska je među zemljama sa najviše in- cati na globalno smanjenje robne razmene, vestitora u Srbiji, ali dolazak novih investici- pa i priliv stranih investicija u ovoj i naredja iz ove zemlje ne ide očekivanom uzlaznom noj godini? putanjom. Koji su po vama razlozi za to?

- Pre svega bih izrazio zahvalnost Francuskoj - Prema podacima Narodne banke Srbije, u Sr- za podršku koju nam je pružila odmah nakon biju je od 2000. godine iz Francuske ušlo oko poplava: od apela za pomoć, preko stručne 500 miliona evra direktnih investicija. Ra- podrške i donacija francuskih kompanija – do čunajući i ulaganja pojedinačnih kompanija inicijative predsednika Olanda za održavanje tokom poslovanja, ukupne francuske investi- svetske donatorske konferencije. U pismu cije dostigle su oko 850 miliona evra. U Srbiji koje mi je uputio predsednik Privredne kou svim sektorima posluje oko 90 kompanija more Francuske Andre Markon izražena je koje, prema francuskim izvorima, zapošljava- spremnost da se u rehabilitaciji industrije u poplavljenim područjima angažuju stručju oko 9.000 radnika.

Francuske kompanije su među prvima nost i znanje najreprezentativnijih francuskih došle u Srbiju, a 55 odsto njihovih investici- kompanija.

Poplave iz maja neće, uveren sam, zauja je uloženo u proizvodnju. Reč je o velikim pojedinačnim investicijama, u startu većim staviti planirane investicije. Međutim, robnu od 100 miliona evra. Mnoge francuske kom- razmenu pažljivo pratimo, posebno izvoz panije ovde reinvestiraju u razvoj poslovanja prerađenog voća i povrća koji čine 18 odsto

PREMIJER VUČIĆ SA VODEĆIM FRANCUSKIM PRIVREDNICIMA

Vlada spremna da obezbedi sigurne investicije

Privredna delegacija Srbije, predvođena predsednikom Vlade Aleksandrom Vučićem, boravila je početkom jula u jednodnevnoj poseti Francuskoj TOKOM POSETE premijer Vučić, ministar privrede Dušan Vujović i gradonačelnik Beograda Siniša Mali, sa saradnicima, sastali su se sa predstavnicima najvećih francuskih kompanija okupljenih u udruženju MEDEF (Mouvement des Entreprises de France).

Posle uvodnog izlaganja predsednika Udruženja Žana Birela, srpski premijer je predstavnicima 40 kompanija, među kojima su Alkatel, Lafarž, Alstom, Bojg, Oranž, Rotšild, Sosiete Žaneral, BNP paribas, predstavio planove koje srpska vlada ima za reformu ekonomskog sistema.

Premijer Vučić je iskoristio priliku da francuske privrednike udružene u MEDEF informiše o merama koje srpska vlada priprema u cilju privlačenja novih investitora.

“Srpska vlada je odlučna da promenom zakona obezbedi sigurne investicije. Paket poreskih olakšica koje smo pripremili biće

3

najbolji u regionu. Srpska vlada je odlučna da promenom zakona obezbedi sigurne investicije”, rekao je premijer Vučić francuskim privrednicima.

Ministar privrede Dušan Vujović naglasio je da je Srbija čvrsto rešena da sprovede reforme, da napravi dobre zakone, ali i da ih do kraja sprovede.

“Hoćemo da radimo na svim detaljima koji će pomoći investitorima da što brže i lakše investiraju u Srbiji. Ovo je za vas dobra šansa i ako ne dođete na vreme, možda ćete je propustiti”, poručio je ministar Vujović predstavnicima najvećih francuskih kompanija.

Gradonačelnik Beograda Siniša Mali predstavio je najveće projekte planirane u ovoj godini, kao što su Beograd na vodi, za koji je istakao da je najambiciozniji projekat u ovom delu Evrope, zatim Vinča, BG voz, obnovu autobuske stanice, Beogradski aerodrom, za koje grad traži partnere.

Posle sastanka sa vodećim francuskim privrednicima Vučić je rekao da su predstavnici francuskih kompanija zainteresovani da ulažu u Srbiju,a sa nekima od njih, kako je naveo, dogovorena je konkretna saradnja, a s nekima proširenje već postojećih investicija. ■

Business Dialogue 14. jul 2014.

INTERVJU PATRIK KOLIN

INTERVJU SANJA IVANIĆ

Predsednik Francusko-srpske privredne komore u Srbiji

Generalna direktorka Francusko-srpske privredne komore

Pojačan interes Direktna spona francuskih kompanija kompanija i Vlade Otvaranjem pregovora za pristupanje Srbije EU poslata je vrlo jasna poruka potencijalnim investitorima i dato je zeleno svetlo svim stranim kompanijama, pa i francuskim, koje žele da prošire svoje poslovanje u Srbiji

TIM U FRANCUSKO-SRPSKOJ privrednoj komori nastoji da promoviše Srbiju i unapređuje razvoj ekonomskih odnosa dveju zemalja preko direktnih susreta sa preduzećima u Francuskoj.

Najveći potencijali koji privlače francuske investitore su neiskorišćeni resursi i sektori sa velikim potencijalom za napredak.

i sveobuhvatne reforme privrede Srbije.

Gledano iz perspektive komore na čijem ste čelu i vaših članova, koji bi trebalo da budu prioriteti ovih reformi?

- Nedavno, Srbiju je zadesila ogromna tragedija i poplave su nanele ogromne štete čije ćemo posledice tek sagledati. Međutim, postale su i pokretač u ubrzavanju reformi. Zakon o radu je prioritet, ali je najvažnije da se završi započeto restrukturiranje i privatizacija preduzeća. Takođe uvođenje i poštovanje jednakih pravila za sve kompanije je jedan od suštinskih uslova postizanja transparentnog, konkurentnog i otvorenog tržišta.

■ Kako francuski investitori u Srbiji ocenju-

■ Da li po Vašem saznanju ima najava ozbilj-

ju stepen poboljšanja poslovne klime, s obzirom na višegodišnje nezadovoljstvo koje se pre svega odnosi na birokratiju, sudstvo, kriminal i korupciju?

- Srbija postaje stabilna demokratska država čije tržište neprekidno raste, ali svakako postoje polja na kojima još treba puno da se radi kako bi se obezbedila zaista povoljna poslovna klima. Mi podržavamo napore Vlade u promeni celokupnog imidža države, privlačenju atraktivnih investicija i jačanju privrednog rasta. Svi prisutni francuski investitori veruju u veliki potencijal Srbije.

■ Nedovoljna predvidivost poslovanja u Sr-

biji je još jedan faktor na koji strani investitori u Srbiji imaju ozbiljne zamerke. Kakav je po tom pitanju stav članica Francuskosrpske komore?

Francusko-srpska privredna komora je jedna od najaktivnijih i najbrojnijih u Srbiji. Pored stalnih aktivnosti na širenju mreže članova, Komora je aktivna i u zastupanju njihovih interesa, kao i u organizaciji brojnih aktivnosti za francusko-srpsku poslovnu zajednicu

stva stranih investitora u cilju unapređenja srpskog poslovnog ambijenta?

- U skladu sa potrebama naših članica mi i CILJ KOMORE je i da preko raznih oblika dalje nastavljamo programe obuka i nastoposlovnih komunikacija i organizacije do- jimo da se prilagodimo svetskim trendogađaja umreži francuska i srpska preduzeća vima i inovacijama u poslovanju. Najveći u Srbiji, kao i da pruži operativnu podršku potencijal svakog društva je naravno u francuskim preduzećima koja još uvek nisu kvalitetnom obrazovanju mladih kadrova prisutna na našem tržištu a žele da ga otkriju, i mi se trudimo da na to stavimo akcenat. sve s ciljem da se poveća prisustvo francu- Studentska nagrada postoji već četiri goskih preduzeća u Srbiji. Na taj način se stvara dine, a u novembru prošle godine u okviidealna prilika da članovi Komore razvijaju ru Francuske nedelje (na inicijativu našeg svoju mrežu kontakata. člana Schneider Electric) organizovali smo i tribinu «Dobra energija-dobar poslodavac na francuski način» ■ Koje će aktivnosti sa ciljem da se mladi Komore obeležiti ovu upoznaju sa dobrim godinu?

Ekonomska kretanja, primerima francuskih - Ove godine smo popolitička stabilnost i krenuli novi model napredovanje ka članstvu kompanija koje posaradnje sa ostalim sluju u Srbiji i saznaju stranim komorama i u EU su u direktnoj vezi sa šta budući poslodavci planiranjem dugoročnog očekuju od njih. udruženjima u Srbiji i investiranja u Srbiju organizovali događaje poput „Speed Busine■ Jedan od bitnih ciss Meeting“ sastanaka. ljeva Komore je i proTakođe smo po prvi put pokrenuli i izdali mocija Srbije kao investicione destinacije. štampanu i on-line publikaciju „Programa Kakva je reakcija francuskih investitora i Povlastica,“ koja je namenjena kako našim šta nedostaje Srbiji kako bi privukla više članicama tako i članicama svih francuskih investitora? komora u svetu, a koja im omogućava da ko- - Ekonomska kretanja, politička stabilnost i riste ekskluzivne tarife i privilegije u poslova- napredovanje ka članstvu u EU su u direktnoj vezi sa planiranjem dugoročnog investiranja nju u celom svetu, a od sada i u Srbiji. u Srbiju. Novi status Srbije koji je dobila otva■ Francuske kompanije u Srbiji su se među ranjem pristupnih pregovora o članstvu u prvima uključile u program pomoći stanov- EU, veoma je važan faktor u privlačenju straništvu ugroženom poplavama. Kako je na nih investicija. tom planu tekla saradnja sa Vladom Srbije?

Organizovanjem permanentnog dijaloga - Od samog početka francuske kompani- između Vlade i naših članica, mi podržavaje su velikodušno učestvovale u pomoći mo nastojanje Vlade da, uprkos ekonomskoj ugroženima u poplavama. Francusko-srp- krizi, sprovodi duboke reforme i stremi ka ska privredna komora bila je glavna spona stvaranju još bolje poslovne klime radi jaizmeđu firmi članica i Vlade Srbije, tačnije, čanja međunarodne ekonomske saradnje i Ministarstva privrede, kao i Crvenog krsta. investiranja kako francuskih, tako i drugih Komora je takođe preko mreže francuskih stranih kompanija. privre-dnih komora u Francuskoj i svetu, a koje okupljaju preko 30.000 preduzeća ■ Kakav je stav francuskih investitora kada uputila poziv za solidarnost, pa je tako vest je reč o Nacrtu Zakona o radu i da li po tom o poplavama u Srbiji, uz neophodne podat- pitanju postoji usaglašeno mišljenje? ke o uplati, objavljena u informatorima fran- - Smatramo da će novi zakon o radu, čiji nacuskih komora u Kanadi, Dubaiju, Japanu i crt je u skladu sa potrebama i zahtevima firmi drugim zemljama u svetu. članica, podstaći zapošljavanje i dovesti do značajnog pomaka u poboljšanju poslovne ■ Komora je u proteklom periodu organi- regulative.

Važno je napomenuti da francuske komzovala veći broj treninga i kurseva u Srbiji.

Kakav je rezultat ovih aktivnosti i da li se, panije u Srbiji zapošljavaju preko 10.000 ljudi po Vama, u Srbiji lako usvajaju znanja i isku- i taj je broj u stalnom porastu. ■

nijih investicija iz Francuske u narednom periodu?

- Ne bih još da govorim o imenima, ali sigurno je da raste interesovanje francuskih biznismena da ulažu u Srbiju.

Očekujemo veliko učešće francuskih kompanija u sektoru za transport u projektu modernizacije železnica Srbije, zatim izgradnji koridora, u planu realizovanja beogradskog metroa, auto-industriji, i drugim.

Istakao bih i jednog već prisutnog francuskog aktera na srpskom tržištu, “Michelin-Tiger Tyres” iz Pirota, koji trenutno radi na dupliranju svojih proizvodnih kapaciteta, kroz projekat vredan blizu 200 miliona eura.

■ Da li po Vašem mišljenju postoji razlika u tretmanu stranih investitora u Srbiji, s jedne strane, i stranih i domaćih investitora, s

Zakon o radu je prioritet, ali je najvažnije da se završi započeto restruktuiranje i privatizacija preduzeća. Uvođenje i poštovanje jednakih pravila za sve kompanije je jedan od suštinskih uslova postizanja transparentnog, konkurentnog i otvorenog tržišta - Stabilno i predvidivo okruženje pomaže u planiranju inostranih ulaganja i uspešno pospešuje poslovanje na dugoročan period. Videli smo koliko srpske institucije nastoje da poboljšaju uslove i pravila po kojima investitori upravljaju svojim ulaganjima, i mi u Francusko-srpskoj privrednoj komori nastojimo da ohrabrujemo reforme koje treba da budu još jače i prioritet u budućnosti. Proces priključivanja EU je samo još jedan korak u pravcu pozicioniranja Srbije na mapi atraktivnih investicionih destinacija.

■ Vlada Srbije već duže najavljuje ozbiljne Business Dialogue 14. jul 2014.

druge strane?

- Nezahvalno je pričati o statusu domaćih kompanija sa stanovišta stranih investitora.

Na neki način, svi mi koji radimo ovde smo domaće kompanije, jer smo registrovani i radimo na lokalnom tržištu, mada ponekad na tenderima ima razlike u tretmanu domaćih i ‘stranih’ kompanija. Mi smo globalno ipak zadovoljni i imamo dobra iskustva. To dalje motiviše naše članove u poslovanju i održavanju kvalitetnih i produktivnih odnosa sa srpskim zvaničnicima. Mi u Komori se trudimo da ih na sve načine podržimo u tome. ■

4

5

Business Dialogue 14. jul 2014.

INTERVJU GORAN PITIĆ

Predsednik Upravnog odbora Sosijete ženeral Srbija

Bankarski sektor stabilan “IZVESNO JE DA ĆE SNAŽENJE i promena regulative finansijskih tržišta značiti postavljanje ozbiljnih zahteva pred bankarski sektor. To nije samo pitanje potrebnog nivoa kapitala, već i tretmana rizika, kao i svih segmenata poslovanja.

Veliki izazov je i stvaranje evropske bankarske unije i to je svakako jedan od najsenzitivnijih projekata u narednom periodu. Najizazovnije pitanje je svakako upravljanje rizicima i rešavanje problema nagomilanih problematičnih kredita“, kaže Goran Pitić, predsednik Upravnog odbora Sosijete ženeral Srbija.

■ Dugo je srpski bankarski sektor bio jedan

od najstabilnijih u Srbiji. Kako iz aktuelne perspektive vidite sadašnjost i blisku budućnost ovog sektora?

- Srpski bankarski sektor je i dalje stabilan.

Veliki broj banaka odgovorio je na taj izazov prilagođavanjem, pa i promenom svojih biznis modela, uz striktnu kontrolu operativnih troškova. Nova situacija je nametnula i zahteve za diverzifikacijom izvora sredstava, što takođe nameće vođenje drugačije politike u odnosu na prethodni period. Trošak rizika i racio troškova u odnosu na prihode postali su ključni indikatori u upravljanju. Opterećujuća fragmentiranost, kvalitet poslovnih modela pojedinih banaka, kao i kvalitet korporativnog upravljanja, otvorili su neminov-

Bankarski sektor u Srbiji i dalje je stabilan, visoko kapitalizovan i likvidan.

Ipak, kriza je veoma uticala na način poslovanja banaka na međunarodnom, ali i na domaćem tržištu

nost konsolidacije. Jasno je da on u ovakvom formatu ne može da opstane kako zbog dešavanja na međunarodnom, tako i na domaćem tržištu. U Srbiji to će svakako značiti dalje smanjenje broja i dodatnu koncentraciju tržišnog učešća pojedinih banaka.

ma. Nadamo se da će se takav trend nastaviti i u drugoj polovini 2014. jer uprkos rastućem broju NPL-ova i problemima sa kojima se suočavaju i građani i privreda, sve banke će, kao i mi, nastaviti da odobravaju kredite. Kada je reč o visokim stopama na dinarske kredite i poređenju sa okruženjem, zaboravlja se na ■ I državni zvaničnici i pojedini mediji sve aktuelni nivo inflacije i aktuelnu referentnu češće apeluju na banke da “pokažu razume- kamatnu stopu NBS, koja je u ovom momentu vanje” za posledice ekonomske situacije u 8, 50 odsto, i koji su viši nego u okruženju. Sličzemlji i usklade uslove poslovanja sa mo- no je i sa deviznim kreditima. Zanemaruje se gućnostima građana. Do koje granice mogu premija rizika zemlje, koju sve banke plaćaju inokreditorima, troškovi da idu banke u tom obavezne rezerve, kao i smeru, a da pritom ne ugroze sopstveno po- Država treba da obezbedi marža kreditnog rizika makroekonomsku samog klijenta, u uslovislovanje?

- Sosijete ženeral Srbija stabilnost, dobar politički ma kada je nivo NPL-ova ima puno razumevanja u srpskom bankarskom i investicioni ambijent za tešku situaciju u kojoj i pozitivan trend rasta i sektoru značajno veći su se našli građani i prinego u okruženju. razvoja ekonomije vreda. Mi smo banka orijentisana ka klijentima ■ Šta je neophodno da i sa njima gradimo dugotrajne odnose pune država učini, kako bi smanjila rizike posloobostranog poverenja. Uprkos krizi, riziku i re- vanja banaka i tako omogućila povoljnije lativno nepovoljnoj poslovnoj klimi, Sosijete bankarske usluge privredi i građanima? ženeral Srbija ni prošle godine nije pooštravala - Država mora da bude efikasnija, moderniuslove za odobravanje kredita svojim klijenti- ja i administrativno jednostavnija za svoju

privredu i društvo. Odlaganja najavljenih reformi ne sme biti. To podrazumeva i makroekonomsku stabilnost i dobar politički investicioni ambijent. Sve to utiče na nivo premije rizika zemlje, a posledično i na cenu finansijskih sredstava koja se pozajmljuju direktno iz inostranstva. Takođe, država treba da obezbedi efikasnu primenu kvalitetno pripremljenih zakona, da razreši nagomilane dugove i započne kredibilan proces fiskalne konsolidacije, da uspostavi efikasnije upravljanje javnim resursima, posebno javnim preduzećima. Vrh prioriteta rada Vlade trebalo bi da budu konkurentnost privrede zasnovane na inovacijama i preduzetništvu, kao i kvalitetno obrazovanje.

■ Šta u ovom trenutku planira banka na či-

jem ste čelu u cilju održivog poslovanja i zadovoljavanja potreba svojih klijenata?

- Zadovoljstvo klijenata za nas je apsolutni prioritet. Sosijete ženeral Srbija trudi se da kvalitetom ponude, profesionalizmom na svim nivoima, ali i permanentnim unapređenjima u odnosu sa svojim klijentima, postigne dugoročna partnerstva. Pažljivo gradimo odnose sa njima, želimo da te veze traju na obostrano zadovoljstvo, a naši zaposleni ulažu znanje, trud i energiju kako bi u svakom trenutku izašli u susret svim specifičnim potrebama naših klijenata. Sosijete ženeral Srbija deo je Societe Generale grupe, koja ove godine obeležava veliki jubilej – 150 godina poslovanja. Takvu tradiciju kvalitetnog partnerskog odnosa i visokih standarda poslovanja matične grupe, u svoju poslovnu politiku inkorporirala je i filijala u Srbiji. Da podsetim, Sosijete ženeral Srbija osnovana je sa ciljem da podrži razvoj trgovine i industrije u Francuskoj, da služi razvoju ekonomije i pomogne društveni napredak.

Tom filozofijom se i mi rukovodimo danas. ■

INTERVJU FREDERIK KUEN, predsednik Izvršnog odbora Sosijete ženeral Srbija

Konsolidacija bankarskog sektora je realnost

Srbija je suviše mala da bi na ovom tržištu mogao uspešno da posluje veliki broj banaka. Realno je očekivati da će se neke banke povući sa ovog tržišta, neke će biti prodate, spojiće se sa drugim bankama, tako da je gotovo izvesno da će konsolidacija sektora ići u tom pravcu

SOCIETE GENERALE („Opšte društvo“) ove godine obeležava veliki jubilej – 150 godina poslovanja na međunarodnom finansijskom tržištu.

Banka je osnovana da bi podržala razvoj trgovine i industrije u Francuskoj, i to je bio ključni povod da se na talasu Industrijske revolucije konstituiše velika kreditna institucija koja će doprineti modernizaciji nacionalne ekonomije.

stavljaju jedan od najvećih izazova u bankarskom sektoru. Njihov udeo je posebno visok u segmentu korporativnih klijenata. Nema nijednog posebnog razloga zbog kojeg smo se našli u ovoj situaciji. Banke, definitivno, snose deo odgovornosti, jer njihova politika rizika nije bila toliko dobra kao što je trebalo.

Ekonomska kriza koja već dugo traje takodje igra veliku ulogu, jer su korporativni klijenti ■ Sosijete ženeral Srbija je već 37 godina u Sr- njom teško pogođeni, ali ova situacija takođe biji i za to vreme ste prošli kroz različite uslove otkriva slabosti sistema: loše nadgledanje, poslovanja. Istovremeno, banka pripada gru- loše upravljanje, a ponekad čak i ponašanje nekih kompanija, nedovoljna kontrola (interpaciji koja ove godine slavi značajan jubilej.

- U prilog tezi da smo na pravom putu govori po- ne kontrole, itd), kao i nezdravi odnosi izmedatak da je Societe Generale grupa prošle godine đu sveta politike i biznisa. Ovim problemima gotovo utrostručila neto će svi akteri morati ozprofit u odnosu na 2012, Od ove vlade, s obzirom biljno da se pozabave, na 2,2 milijarde evra, uz kako bismo ubuduće na većinu koju ima u povećanje adekvatnosti imali zdrav rast kreditiParlamentu, očekujem da ranja privrede. kapitala u četvrtom kvartalu. Sosijete ženeral Srbi- sprovede reforme, ostvari održiv ekonomski rast i ■ Mnogi se slažu da za ja, u skladu sa strategijom grupe, nastavlja poslova- stvori bolje uslove za rad tržište kakvo je Srbija, ima previše banaka. nje u pravcu visoko kvalitetne ponude i dobrih odnosa sa klijentima, uz Već godinama se govori o konsolidaciji srprazumevanje svih njihovih specifičnih zahteva. skog bankarskog sektora, neke banke su u medjuvremenu bankrotirale. Kako Vi vidite ■ Kako danas ocenjujete ambijent u kome budućnost bankarskog sektora u Srbiji? funkcioniše srpski bankarski sektor?

- Sosijete ženeral Srbija prošle godine je pre- Nesporno je da problematični krediti pred- uzela portfelj klijenata KBC banke. Bila je to

Business Dialogue 14. jul 2014.

prva transakcija te vrste u Srbiji, a istovremeno i pravi početak procesa neophodne konsolidacije bankarskog sektora, ne samo zbog ekonomskih trendova, već zbog činjenice da je tržište Srbije jedno od najfragmentisanijih u regionu. Prinos na kapital je veoma nizak, dok značajan broj banaka beleži gubitke i suočava se sa rastom učešća „loših plasmana“.

Koncentracija bankarskog sektora je nužna, jer vodi ka ukupnoj finansijskoj stabilnosti, racionalnijem ponašanju u donošenju investicionih odluka, većoj efektivnosti monetarne politike, posebno u zemljama poput naše u kojima bankarski sektor ima glavnu ulogu u finansijskom sistemu. Srbija je suviše mala da bi na ovom tržištu mogao uspešno da posluje veliki broj banaka. Realno je očekivati da će se neke banke povući sa ovog tržišta, neke će biti prodate, spojiće se sa drugim bankama, tako da je gotovo izvesno da će konsolidacija sektora ići u tom pravcu. To može da se odnosi i na neke velike bankarske grupacije koje nisu dostigle željeno tržišno učešće u Srbiji.

6

■ Jedan od problema sa kojim se banke su-

očavaju u Srbiji jeste i poslovni ambijent, pri čemu pravni sistem zahteva korenite promene. Šta bi po vama trebalo da budu prioriteti Vlade kada je reč o najavljenim reformama?

- Srbija još kasni u poboljšanju poslovne klime, najveći problem i dalje je primena zakona. Od ove Vlade, s obzirom na većinu koju ima u Parlamentu, očekujem da sprovede reforme, ostvari održiv ekonomski rast i stvori bolje uslove za rad, što će dovesti i do boljeg životnog standarda. Ključni ciljevi su da se stvori pravni okvir koji je u potpunosti usklađen sa standardima EU i da se podigne predvidivost uslova poslovanja, jer je to od vitalne važnosti za investitore, bilo strane bilo domaće. Takođe je neophodno smanjiti javni dug i javnu administraciju učiniti efikasnijom. Ali sa moje tačke gledišta, implementacija zakona ostaje ključni problem poslovnog okruženja u Srbiji. ■

PRIVREDNA SARADNJA: FRANCUSKA – SRBIJA

Pokrivenost uvoza izvozom, u %

Rast robne razmene

60

58.36 57.42 56.18 57.22 58.88 46.43 55.13 50.90 47.34

40

20

Dominantan oblik privredne saradnje Srbije i Francuske je robna razmena. Ukupna robna razmena Srbije i Francuske u 2013. godini iznosila je 928,1 miliona dolara, što je za 16,5 odsto više u odnosu na predhodnu 2012. godinu. Deficit je bio prisutan sa naše strane i iznosio je 220,5 miliona dolara

0 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013-VII

Robna razmena Srbije i, mil. USD 800 600 400 200 0 -200 -400 2005

7

2008

2007

2009 Uvoz USD

Izvoz USD

SRBIJA JE U 2013. GODINI u Francusku izvezla robe u vrednosti od 353,8 miliona dolara, što je za 25 odsto više nego u 2012. godini. U ukupnom izvozu Srbije u 2013. godini izvoz u Francusku je učestvovao sa 2,4 odsto. Među 172 izvoznih tržišta u 2013. godini, francusko je bilo na 13. mestu po vrednosti plasmana srpskih proizvoda.

Na strani uvoza, u 2013. godini Srbija je uvezla robu u iznosu od 574,3 miliona evra, što je za oko 12 odsto više u odnosu na 2012. godinu. U ukupnom uvozu Srbije, uvoz iz

Najznačajnije robe u uvozu Srbije iz Francuske u 2013. godine su: lekovi za prodaju na malo; herbicidi; automobili dizel polovni; seme suncokreta za setvu; kukuruz obični hibridni; aciklični etri i njihovi derivati; poli vinil hlorid; proizvodi za ulepšavanje i negovanje kože; žica za namotaje od bakra; traktori poljoprivredni; katalizatori sa plemenitim metalima;vode toaletne; fungicidi.

Na uvoznoj strani u 2013. godini, po vrsti spoljnotrgovinskog prometa između Srbije i Francuske, kupoprodajni poslovi dominiraju sa 95 odsto Na uvoznoj strani u 2013. godini, dok su poslovi oplemenjivanja zastupljeni sa 3,2 odsto. po vrsti spoljnotrgovinskog Srbija sa Francuskom prometa između Srbije i ima potpisan Sporazum Francuske, kupoprodajni o izbegavanju dvostrukog poslovi dominiraju sa 95 odsto oporezivanja. Takođe, Frandok su poslovi oplemenjivanja cuska je jedna od tri zemlje zastupljeni sa 3,2 odsto (pored Kine i Italije) sa kojom Srbija ima potpisan Francuske je učestvovao sa 2,7 odsto. Među 204 zemlje iz Sporazum o strateškom partnerstvu i saradnji. U ekonomkojih je Srbija uvozila proizvode u 2013. godini, Francuska skom domenu, ovaj sporazum definiše saradnju u područje bila na 10. mestu. ju investicione aktivnosti Francuske u Srbiji, odnosno raU razmeni robe sa Francuskom Srbija beleži deficit, koji zvijanje partnerstva javnog i privatnog sektora i koncesija je svoju najveću vrednost dostigao 2008. godine (399,9 u velikim infrastrukturnim projektima. Sporazum, takođe, miliona dolara i za čak 42,8 odsto bio veći u poređenju sa predviđa i razmenu u poslovnoj sferi i ojačanje saradnje deficitom registrovanim u 2007. godini). U 2012. godini de- privrednih komora, favorizovanje industrijske saradnje, ficit Srbije u razmeni robe sa Francuskom je iznosio 230,3 prenošenje tehnoloških znanja, saradnja u oblasti energije, novih tehnologija, informatike, komunikacija, saobraćaja i miliona dolara. zaštite životne sredine.

UVOZ-IZVOZ INVESTICIJE Najznačajnije robe u izvozu Srbije za Francusku u 2013.

Prema podacima NBS o godine su: maline; gume spoljne pneumatske; propen; sedišta drvena tapacirana; cevi od rafinisanog bakra; cirkula- prilivu neto stranih direkcione pumpe za grejne sisteme; delovi za klipne motore na tnih investicija u novcu u paljenje pomoću svećica; ostali delovi i pribor za motorna periodu od 2005. do 2010. vozila; ploče, limovi i trake od aluminijuma; bakar sirovi godine, Francuska se nalazirafinisani; višnje. la na 12. mestu sa neto ulagaPosmatrano po vrsti spoljnotrgovinskog prometa, u njima u novcu u iznosu od robnoj razmeni Srbije i Francuske u 2013. godine u izvo- 253,4 miliona dolara. Takozu dominiraju kupoprodajni poslovi sa 72 odsto, promet u đe, prema podacima NBS za januar–novembar 2011. godine, slobodnim zonama sa 18,5 odsto, poslovi nakon opleme- Francuska se nalazi na 8. mestu investitora u Srbiju, sa neto njivanja sa 4,8 odsto i poslovi oplemenjivanja sa 3,3 odsto. iznosom od 48,770 hiljada evra. Pošto ovaj iznos ne sadrži podatak o materijalnim ulaganjima (u robi i opremi), sleFrancuska je jedan od di zaključak da su ulaganja iz najznačajnijih investitora u Srbiji Francuske znatno veća. i njeni privredni subjekti su Francuska je, inače, jeuložili u sva tri sektora privrede dan od najznačajnijih inveSrbije: poljoprivredu, industriju stitora u Srbiji i njeni privredi usluge. Ipak, najizraženije ni subjekti su uložili u sva tri prisustvo francuskog kapitala je sektora privrede Srbije: poregistrovano u sektoru usluga, ljoprivredu, industriju i uslunaročito bankarstvu ge. Ipak, najizraženije prisu-

2006

2010

2012 2011 2013-VII Saldo USD

Vodeći odseci SMTK u izvozu u Francusku Proizvodi od kaučuka 8%

Nameštaj i delovi

6% 31%

13%

Organski hemijski proizvodi Odeća

14% 28%

Obojeni metali Ostalo

Vodeći odseci SMTK u uvozu u Francusku Drumska vozila 7% 9%

6%

15%

39%

25%

Medicinski i farmaceutski proizvodi Eterična ulja, parfemi i toaletni preparati Plastične materije u primarnim oblicima Specijalne mašine za pojedine ind. grane Ostalo

stvo francuskog kapitala je registrovano u sektoru usluga, naročito bankarstvu. Lider među inostranim investitorima u bankarski sektor Srbije je Societe Generale, koja je prvu ekspozituru otvorila još davne 1977. godine. Ostale prisutne francuske banke su Credit Agricole Srbija i Findomestic

Prema podacima NBS o prilivu neto stranih direktnih investicija u novcu u periodu od 2005. do 2010. godine, Francuska se nalazila na 12. mestu sa neto ulaganjima u novcu u iznosu od 253,4 miliona dolara Banka a.d. Beograd, koja u Srbiji posluje od početka 2006. godine i deo je BNP Pariba grupe (BNP Paribas Group).

U sektoru usluga francuske firme su prisutne i u trgovini: "Mesje Brikolaž" (Mr. Bricolage) i "Interex", deo francuskog prehrambenog lanca "Interemarche".

U industrijski sektor Srbije, između ostalih, investirali su i: Lafarge, Michelin, Tarkett, Le Belier Livnica Kikinda doo, Lohr, Mecaplast i drugi.

U sektoru poljoprivrede prisutni su: Bongrain, najveći evropski prerađivač mleka, francuska kompanija Compagnie Internationale de Malteries (grupa SOUFFLET), koja je kupila sladaru Maltineks iz Bačke Palanke, Lactalis, proizvođač mlečnih proizvoda, i drugi. ■

Izvor: Privredna komora Srbije

Business Dialogue 14. jul 2014.

INTERVJU DANIEL SERAFIMOVSKI

INTERVJU BRUNO ŠARIJE

Regionalni menadžer za Zapadni Balkan, Louis Berger

Predsednik Izvršnog odbora Kredi agrikol banke, Beograd

Pouzdan partner Ukloniti suvišne mere opreza Srbije I pored dobrih rezultata koje je Kredi agrikol banka ostvarila u Srbiji prošle godine, bankarski sektor se, po rečima Bruna Šarijea, predsednika Izvršnog odbora Banke, suočava sa problemima na tržištu, od niže potražnje za investicionim kreditima, do administracije i prevelikih mera opreza koji nisu u skladu sa EU standardima

Kompanija Louis Berger deo je poslovnog okruženja u Srbiji (tadašnjoj SFRJ) još od kraja 1970. godine, a 2007. Louis Berger je osnovao predstavništvo za Zapadni Balkan sa centrom u Beogradu. Godine 2010. osnovan je Louis Berger d.o.o.

Vaša iskustva posle ovog projekta, koji danas predstavlja jedan od oznaka grada Beograda?

- Uspešnim završetkom projekta izgradnje Mosta na Adi sa južnim i severnim pristuDANAS LOUIS BERGER samo na projektima u pnim saobraćajnicama, gde je Louis Berger Srbiji zapošljava preko 60 stručnjaka u raznim bio angažovan kao rukovodilac i inženjer od oblastima. Smatramo da dugi niz godina uspeš- strane Grada Beograda i Direkcije za građevinnog poslovanja i saradnje svedoče o pozitivnim sko zemljište i izgradnju Beograda, naša komiskustvima i radu sa javnim i privatnim partne- panija je samo potvrdila svoju lidersku (vorima, državnim institucijama i organima, koji deću) poziciju u rukovođenju kompleksnim su bitni činioci poslovnog okruženja u Srbiji. investicionim projektima i time sa pravom Najavljena planirana ulaganja u infrastruktu- stekla još veću afirmaciju u razvoju srpske infrastrukture. Koordinaru, železnicu, puteve, telekomunikacije i zaštitu cija i upravljanje čitavim Preko 60 stručnjaka životne sredine, predstavprojektom sastavljenog različitih profila od 7 posebnih ugovora ljaju stabilan oslonac pripripremaju studije zahtevali su široku stručvrednom razvoju Srbije i izvodljivosti, projektuju, nost, kao i dugogodišnje omogućavaju kontinuiran nadziru izvođenje ekonomski rast i napremeđunarodno iskustvo i radova i pružaju poznavanje FIDIC uslova dak ove zemlje. ugovora, pravila i procetehničku podršku ■ Kompanija Louis Berdura u organizaciji proprivatnim i javnim ger postoji već više od jekta, planiranju projekpreduzećima 60 godina i za to vreme tnih aktivnosti, raspodeli je izrasla u jednu od 20 najvećih svetskih budžeta, izradi programa i sredstava kontrole korporacija u rešavanju složenih infrastruk- i merenju napretka. Takođe, uspešna realizaturnih i razvojnih projekata u svetu. Koji je cija projekta u zadatom roku ne bi bila moguu ovom trenutku noseći projekat na kome ća bez odličnog poznavanja lokalnog zakonoradi Louis Berger? davstva, pravila i propisa.

- Izgradnja mosta Zemun–Borča, kao deo obilazne saobraćajnice „Severna tangenta“, trenutno ■ Louis Berger je danas uključen u najveće je jedan od najznačajnijih infrastrukturnih pro- projekte u svetu. Gde vidite tržište za svoju jekata u Beogradu, gde kompanija Louis Berger kompaniju u Srbiji i regionu? obavlja usluge stručnog nadzora nad izvođe- - Svoju reputaciju pouzdanog partnera i snažnjem radova u ime Vlade Republike Srbije i Mi- nog saradnika u Srbiji i regionu Louis Berger

nistarstva finansija - kao investitora i Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda - kao korisnika projekta. Most, koji premošćuje Dunav i spaja opštine Zemun i Palilula, suštinski je važan kako za Beograd, tako i za potencijalni ekonomski razvoj čitave Srbije, jer će, kao deo gradske magistralne saobraćajnice u dužini od 21,3 kilometara, povezati Banat sa ostatkom zemlje i time pridoneti značajnom ubrzanju saobraćajne komunikacije za čitav teretni saobraćaj, kao i podstaći razvoj ovog dela Beograda.

■ U Srbiji je vaša kompanija dala veliki dopri-

nos u izgradnji mosta preko Save na Adi Ciganliji, ali i cele petlje i prilaznih puteva. Kakva su

Business Dialogue 14. jul 2014.

KREDI AGRIKOL BANKA SRBIJA je deo svetske finansijske grupacije Kredi agrikol grupe, koja posluje u preko 60 zemalja u svetu. Kredi agrikol banka u Srbiji ima mrežu od 80 filijala u svim većim gradovima Srbije i zapošljava preko hiljadu visoko stručnih ljudi.

U vreme kad sve veći broj zemalja u svetu, pa i u regionu, polako izlazi ispod crvene linije, srpska privreda je i dalje suočena sa sve dubljom ekonomskom krizom, nedostatkom investicija, nepredvidivim poslovnim ambijentom, što negativno utiče i na kompletan bankarski sektor.

■ Kao jedan od uglednih predstavnika srp-

pitanju održivost poslovanja bankarskog sektora u Srbiji?

- Prevelike mere opreza koje nisu u skladu sa evropskim propisima trebalo bi da budu uklonjene. Spomenuo bih samo neke od njih: obavezna rezerva je veoma visoka na ovom tržištu, osiguranje depozita je izuzetno skupo, što čini da dobre banke plaćaju za loše banke, itd.

■ Kredi agrikol banka je usmerena ka podrš-

ci malim i srednjim preduzećima u Srbiji, što je u saglasnosti sa straskog bankarskog sektora, kako biste definisali teškim ciljevima Vlade Verujem da će se probleme sa kojima se Srbije. U kojoj meri imabankarski sektor ovaj sektor danas suočate podršku države u reakonsolidovati u va u Srbiji? lizaciji i osiguranju ovih - Glavna pitanja u finanbudućnosti, verovatno kredita? sijskom, a naročito ban- Mala i srednja preduzeća, ne odmah putem karskom sektoru u Srbiji spajanja ili pripajanja i podrška u svim segmentiču se realne ekonomije. tima poljoprivrednoj pošto trenutna Tokom celokupnog peproizvodnji su u fokusu rioda krize suočeni smo valorizacija bankarskih aktivnosti Credit Agricosredstava nije dovoljna le širom sveta, pa tako i sa sve nižim nivoom inu Srbiji. Posebnu pažnju vesticija, što nužno vodi do usporavanja rasta BDP, kao i usporavanja posvećujemo kompanijama sa izvoznom akrazvoja čitavog društva. Niža potražnja za tivnošću, a verujemo da i dalje ima prostora za investicionim kreditima, skroman rast BDP dodatnu podršku od strane Vlade u cilju osnauzrokuju nisku potražnju ostalih bankarskih živanja srpske privrede. Čvrsto verujemo da su proizvoda i prezasićeno konkurentsko tržište izvoz i sektor malih preduzeća i poljoprivreda postaje još zahtevnije. Fiskalni problemi, ve- budućnost srpske privrede. lika zavisnost od vlade i javnog sektora značajno podižu nivo nesigurnosti u celokupnoj ■ Da li u bliskoj budućnosti očekujete poekonomiji, a naročito su imali uticaja na poli- meranja unutar bankarskog sektora? tike upravljanja rizicima u mnogim bankama - Verujem da će se bankarski sektor konsolikoje tradicionalno imaju averziju prema svim dovati u budućnosti, verovatno ne odmah vrstama rizika. Ovome treba dodati visok nivo putem spajanja ili pripajanja pošto trenutna nenaplativih potraživanja i sporu realizacija valorizacija bankarskih sredstava nije dokolaterala. Očigledno je da će se bankarski voljna. Prvo će se akvizirati najmanje odnostektor menjati i adaptirati na nove okolnosti. sno najslabije banke, kao što je bio slučaj i u prethodnim godinama. Kasnije će verovatno ■ Mada ste na čelu banke tek godinu ostati par većih banaka i nekoliko manjih, dana, šta bi od najavljenih mera Vlade koje će imati strateški fokus na neki od tržiSrbije trebalo da budu prioriteti kada je u šnih segmenata. ■

dokazuje već 15 godina dugom i uspešnom saradnjom i poslovanjem sa našim klijentima koji su najčešće vladine agencije, resorna ministarstva, javne institucije, nevladine organizacije, lokalne uprave i mnogi drugi u domenu saobraćajne infrastrukture i urbanog planiranja. Naši stručnjaci različitih profila pripremaju studije izvodljivosti, projektuju, vrše nadzor izvođenja radova i pružaju tehničku podršku privatnim i javnim preduzećima.

Posvećenost i podrška daljem dinamičnom razvoju srpske privrede putem razvoja infrastrukture, urbanog planiranja, održivog socijalnog, ekonomskog i institucionalnog razvoja je i dalje cilj našeg delovanja u regionu. ■

Fiskalni problemi, velika zavisnost od vlade i javnog sektora značajno podižu nivo nesigurnosti u celokupnoj ekonomiji a naročito su imali uticaja na politike upravljanja rizicima u mnogim bankama koje tradicionalno imaju averziju prema svim vrstama rizika 8

INTERVJU MARKO IGNJATOVIĆ

Predsednik izvršnog odbora, CA Leasing Srbija

Dosta prostora za razvoj lizinga U Srbiji postoji prostor za razvoj lizing industrije jer kompanije nedovoljno koriste potencijal lizinga kao izvora finansiranja

veliki potencijal u finansiranju ovog sektora i strateški je usmerena ka njegovom daljem razvoju i maksimalnoj podršci.

Prošlu godinu završili smo kao treća lizing kuća u finansiranju agromehanizacije, sa ukupno 17 odsto tržišnog učešća. Poljoprivrednici sve više biraju ovaj vid finansiranja kao jednostavan i brz način kojim mogu doći do željene mehanizacije bez dodatnih sredstava obezbeđenja i sa planom otplate koji je usklađen sa njihovim proizvodnim ciklusom.

LIZING INDUSTRIJA U SRBIJI je relativno mlada tako da postoji dosta prostora za njeno dalje razvijanje. Možemo očekivati da će se lizing razvijati sa rastom investicija, a najveći potencijali leže u delu finansiranja nekretnina i opreme.

■ Ekonomska kriza, a time i smanjen obim investiranja, svakako utiču na poslovanje i lizing kompanija. Kako se CA Leasing snalazi u takvim uslovima poslovanja?

- Postoji prostor za razvoj lizing industrije jer kompanije nedovoljno koriste potencijal lizinga kao izvora finansiranja. Mi smo kao kompanija orjentisani na potrebe klijenta a ne na proizvod i u skladu sa njima predlažemo rešenja finansiranja. Takav pristup je prepoznat kod klijenata, što nam omogućava konkurentsku prednost, bez obzira na ekonomsku krizu i smanjeni obim investiranja.

■ Uprkos teškim ekonomskim uslovima, u predhodnoj godini ostvarili ste dobre poslovne rezultate i uvećali svoje prisustvo na tržištu Srbije. Kako objašnjavate ovu činjenicu u vreme kad lizing kompanije prolaze kroz težak period poslovanja?

■ Kako globalno ocenjujete lizing industriju - Trudimo se da na najbrži i najefikasniji način Srbije danas i kakva su vaša očekivanja za naredni period? odgovorimo na potrebe naših klijenata i da im po- Lizing tržište u posleBez obzira na dnjih nekoliko godina nudimo sigurne vidove katastrofalne beleži rast u produkciji finansiranja prilagođene novih plasmana. Ova inupravo njihovim jedinpoplave koje su nas stvenim potrebama. dustrija je u Srbiji relativnedavno zadesile, Klijenti nas sve više no mlada tako da postoji naša kompanija vidi prepoznaju kao stabilnog dosta prostora za njeno veliki potencijal u i pouzdanog partnera što dalje razvijanje. Očekujefinansiranju ovog potvrđuje i kontinuiran mo da će se lizing razvisektora i strateški je rast broja zadovoljnih jati sa rastom investicija. klijenata. Godinu 2013. usmerena ka njegovom Najviše prostora za dalji završili smo kao prva lirazvoj vidim u delu finandaljem razvoju zing kuća u finansiranju siranja nekretnina i oprekomercijalnih vozila sa me, a ne treba zapostaviti 18 odsto tržišnog učešća i ostvarili uvećanje ni deo koji se odnosi na upravljanje flotom portfolia aktivnih klijenata od 25 odsto. vozila (fleet management), koji je na našem tržištu tek u začetku.

■ CA Leasing ima snažan prodor u sektoru agromehanizacije. Da li nedavne katastro- ■ U kojoj meri lizing kompanije mogu da dofalne poplave, mogu da utiču na rezultate prinesu ukupnom oporavku privrede Srbije? poslovanja u ovoj oblasti?

- Sektor malih i srednjih preduzeća je izuzet- Bez obzira na katastrofalne poplave koje su no bitan za ekonomiju jer predstavlja preko nas nedavno zadesile, naša kompanija vidi 90 odsto ukupnog broja preduzeća koja za-

pošljavaju i do 60 odsto ukupnog broja zaLizing bi trebalo da bude više uključen u poslenih. Zato je bitno optimalno iskoristiti programe Vlade i resornih ministarstava, porazvojne potencijale sektora malih i srednjih sebno kada je reč o finansiranju investicionih preduzeća, a lizing upravo nudi jedan od in- projekata. Recimo, PDV na kamatu je nešto što dodatno opterećuje krajnjeg korisnika, a finanstrumenata da se to i postigne.

Lizing je veoma važan eksterni vid finansi- sijski i operativni lizing su komplementarni ranja za mala i srednja preduzeća, jer premo- proizvodi koji bi trebalo da budu pod jednim šćava ograničenja u pristupu tržištima kapitala. krovom. Danas kompanije koje se bave finansijTo je efikasan proizvod koji klijentima omogu- skim lizingom ne mogu da rade operativni lizing ćava iskorišćenost svih svojih potencijala za već je neophodno osnovati novu kompaniju što rast preko konstantnih ulaganja, a da pritom značajno uvećava troškove i usložnjava adminiodržava odgovarajući nivo novčanog toka. straciju.

U EU 34 odsto malih i srednjih preduzeća koristi ■ Šta očekujete od noKlijenti nas sve više lizing kao vid finansiranja vih reformskih mera prepoznaju kao dok je u Srbiji taj procenat kako bi se popravio po24 odsto. Ako posmatraslovni ambijent za lizing stabilnog i pouzdanog mo visoko razvijene ze- partnera, što potvrđuje kompanije? mlje, kao što su Nemačka, i kontinuiran rast broja - Zbog prevelike regulisaAustrija, Švedska i Englenosti lizing kompanija, gezadovoljnih klijenata neralne prednosti lizinga ska, taj procenat ide i do 50 odsto. ne dolaze u potpunosti do izražaja. Očekujem da će nove reformske mere ■ Šta prouzrokuje negativne, a koji su pozi- biti u skladu sa modelima drugih zemalja (EU i tivni trendovi u lizing industriji a koje kreira okruženje) koji su se već pokazali u praksi kao uspešni, što bi lizing kompanijama omogućilo država svojom zakonskom regulativom?

- Zakonske regulative su od svog donošenja veću fleksibilnost i proširilo obim aktivnosti. pretrpele par izmena, a slične promene treba Krajnju korist bi dobili klijenti preko kompletočekivati i u budućnosti, kako bi se ubrzao da- nije i kvalitetnije usluge što bi pozitivno uticalji razvoj lizing industrije. lo na dalji razvoj lizing industrije. ■

Najviše prostora za dalji razvoj lizinga vidim u delu finansiranja nekretnina i opreme, a ne treba zapostaviti ni deo koji se odnosi na upravljanje flotom vozila (fleet management) koji je na našem tržištu tek u začetku

Očekujem da će nove reformske mere biti u skladu sa modelima drugih zemalja (EU i okruženje) koji su se već pokazali u praksi kao uspešni, što bi lizing kompanijama omogućilo veću fleksibilnost i proširilo obim aktivnosti 9

Business Dialogue 14. jul 2014.

INTERVJU JELENA BOGDANOVIĆ

Direktor za Srbiju i Crnu Goru, Sanofi

Inovativnost u službi zdravlja SANOFI ima respektabilno iskustvo u gotovo svim sektorima farmaceutske industrije, od istraživanja do proizvodnje i marketinga

meniti i uskladiti sa evropskim iskustvima u toj oblasti. U prilog tome govori činjenica da je Srbija u velikom zaostatku po broju inovativnih lekova dostupnih pacijentima u terapeutskoj praksi preko pozitivne Liste lekova. I to ne samo u odnosu na zemlje zapadne Evrope, već i u odnosu na naše susede.

Predvidivost poslovnog okruženja, stabilnost sistema finansiranja i otvoren dijalog takođe su neophodni. Procesi i kriterijumi za uključivanje lekova na Listu lekova koji se finansiraju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja i kriterijumi za

će bogatstvo, osnova socijalnog blagostanja i baza ekonomskog razvoja društva, naša je težnja da inovativnim proizvodima, dostupnim na našem tržištu, omogućimo da i naše stanovništvo postigne duži životni i radni vek. Kao što je to slučaj u drugim evropskim zemljama, uz značajno bolji kvalitet života i opštu društvenu produktivnost.

■ Kakav je doprinos SANOFIJA u istraživa-

SA STOGODIŠNJOM PRAKSOM u farmaceutskoj industriji i uvidom u zdravstvene sisteme zemalja širom sveta, SANOFI ima autoritet da svoja iskustva prenese i na zdravstveni sistem Srbije. Utoliko pre što su u toku sveobuhvatne privredne reforme, koje ne mogu da zaobiđu sistem zdravstvene zaštite.

■ Šta su strateški pravci razvoja kompanije

Sanofi, kao partner, stoji na raspolaganju svim nosiocima zdravstvenog odlučivanja kako bi pacijentima u Srbiji kojima je to najneophodnije učinili dostupnim naše inovativne terapije.

Sa tim ciljem kompanija Sanofi predlaže nove pristupe i nove modele finansiranja inovativne terapije za svoje pacijente. Ovim putem bi se državi omogućila predvidivost potrebnog budžeta uz adekvatnu kontrolu upotrebe i zajedničku raspodelu rizika. Verujemo da će se na ovaj način, uz uštedu koja će se ostvariti na off-patent segmentu putem

Srbija je u velikom zaostatku po broju inovativnih lekova dostupnih pacijentima u terapeutskoj praksi kroz pozitivne Liste lekova. I to ne samo u odnosu na zemlje zapadne Evrope, već i u odnosu na naše susede

nju i pronalaženja najadekvatnijih novih rešenja za različita oboljenja i da li zemlje regiona i Srbija doprinose naučno-istraživačkom radu?

- U Sanofiju je preko 17000 ljudi širom sveta posvećeno primeni nauke u istraživačkom radu i razvoju novih terapija sa ciljem da odgovorimo na potrebe savremene medicine, unapredimo terapijska rešenja i inovativnošću budemo u službi zdravlja.

Naša istraživanja su usmerena tamo gde su potrebe pacijenata. Trenutno, u oblastima dijabetologije, onkologije, retkih bolesti, multiple skleroze, imunologije, na globalnom nivou SANOFI radi na preko 49 projekata koji su u fazi razvoja.

formiranje cena lekova moraju biti transparentni, a rokovi i uloge definisani pravilnicima za sve učesnike procesa obavezujući.

Pozitivni pomaci na ovom polju su načinjeni u prethodnom periodu i kompanija

implementacije novog Pravilnika o kriterijumima za stavljanje lekova na Listu lekova, posle dužeg vremena pacijentima i stručnoj javnosti u Srbiji naći na raspolaganju nove, inovativne terapije. ■

Lekari u Srbiji aktivno prate nove terapijske opcije, kontinuirano se usavršavaju i time omogućuju da i naši stručnjaci učestvuju u istraživanjima i u kome spektru farmaceutskih proizvoda SANOFI vidi mogućnost da pomogne zdravstvu Srbije?

- SANOFI, kao globalni lider u pružanju zdravstvene nege, tokom više od 100 godina iskustva kroz sopstveni razvoj uvek je nastojao da ide u korak sa potrebama vremena u kome živimo. Ponosni smo što su mnogi naši lekovi svojom primenom pomogli velikom broju pacijenata, postali zlatni standard terapije i ušli u globalne i lokalne terapeutske vodiče.

Epidemiološki i ekonomski podaci na evropskom nivou ukazuju da su potrebe pacijenata najizraženije u oblastima hroničnih bolesti, kardiologije, dijabetologije i onkologije. Ova činjenica je rezultat mnoštva udruženih faktora - starenja populacije, urbanizacije, gojaznosti, modernog načina života… Srbija se, zajedno sa ostalim zemljama regiona, utapa u ovu globalnu sliku pandemijskih razmera. Upravo u ovim oblastima SANOFI, kao inovativna kompanija, usmerava sve svoje resurse.

Polazeći od činjenice da je zdravlje najve-

Business Dialogue 14. jul 2014.

Veliko je zadovoljstvo kada u okviru globalnih projekata lokalni stručnjaci imaju svoje mesto i ulogu. Lekari u Srbiji aktivno prate nove terapijske opcije, kontinuirano se usavršavaju i time omogućuju da i naši stručnjaci učestvuju u istraživanjima. Njihovo učešće i iskustvo iz svakodnevnog rada sa pacijentima nam daje sigurnost da smo naša znanja i istraživanja usmerili ka oblasti koja će imati najveći značaj za pacijente.

■ U poslednje vreme dosta se govori o re-

formi srpskog zdravstvenog sistema, kako SANOFI vidi prioritete u tome pravcu i mogućnosti saradnje?

- Reforma zdravstvenog sistema je proces, dug put koji treba preći sa kratkoročnim i dugoročnim ciljevima, koji pokrivaju sve aspekte zdravstvene zaštite jedne nacije u skladu sa raspoloživim mogućnostima. Poznato je da uspešna reforma bilo kog sistema ne može da bude ni laka ni brza, no, najmanje dobro bi donelo zadržati stus quo.

Lekovi su posebna oblast zdravstva, u kojoj zakonske regulative i procese treba osavre-

Sanofi - Aventis d.o.o. Španskih boraca 3/VI, 11 070 Beograd Phone:(+381 11) 2225 900 Fax:(+381 11) 2225 924 Email:Info-Srbija@sanofi.com www.sanofi.com

10

11

Business Dialogue 14. jul 2014.

DANI SRPSKE KULTURE U PARIZU 2014.

FRANCUSKA: ČINJENICE I BROJEVI

Čučuk Stana u Parizu

Geslo: Sloboda, jednakost, bratstvo Glavni grad: Pariz (više od 11 miliona stanovnika) Vlada: Unitarna polupredsednička ustavna republika - Predsednik: Fransoa Oland - Premijer: Manuel Vals Zakonodavno telo: Parlament - Gornji dom Senat - Donji dom Narodna skupština Istorija: - Franačko kraljevstvo (ujedinio ga Klodvig) 486.

- Verdunski sporazum, avgust 843.

- Kraljevina Francuska 987.

- Prva republika, 22. septembar 1792.

- Aktuelni ustav: (Peta republika), 4. oktobar 1958.

Površina: 640,679 km2 Stanovništvo: (procena za 2014.)

66,616,416 Administrativna podeljenost: 22 regiona i 96 okruga BDP (PPP), procena za 2014.- Ukupno 2.333 triliona dolara Per capita: 36,453 dolara BDP (nominalni), procena za 2014.

Ukupno 2.863 triliona dolara Per capita: 44,730 dolara

U organizaciji Saveza Srba Francuske, Asocijacije Balkan omnibus, u Parizu je krajem prošlog meseca održana tradicionalna manifestacija Dani srpske kulture u Parizu PARIZ JE OD 19. DO 29. JUNA bio mesto na kome su se ukrštala dela srpskih umetnika kroz izvođenja mladih koji su došli u glavni grad Francuske da i ove godine pokažu koliko umetnost može da očuva tradicije i običaje jednog naroda u dijaspori.

Tokom deset dana publika je uživala u nastupima solista Škole za muzičke talente iz Ćuprije, igrača tradicionalnih igara pariskih umetničkih društava, srpskih muzičara iz Francuske, ali i u modelima kreatorke Ivanke Jevtović. Predstavili su se umetnici na violini, violi, trombonu, pijanisti, džezeri i veliki broj onih koji su tokom Dana srpske kulture u Parizu učestvovali u programu.

Neke nove kolorite poklonili su srpski slikari, svojom izložbom u galeriji na Simplonu,

Vesna Pajević, Radmila Matejević Janković i Aleksandar Trpčevski.

Jake emocije izmamila je beogradska glumica Mirijana Đurđević, tumačeći lik Čučuk Stane u istoimenoj monodrami Rajka Đurđevića, a o plemenitosti podviga 1.300 kaplara govorio je Srđan Srećković, slikar i publicista iz Topole.

Pariskoj publici predstavilo se i Pozorište mladih Centra „Abrašević“ iz Kragujevca, besedama svetog vladike Nikolaja Velimirovića, u izvođenju kragujevačkog dramskog pisca Vladimira Đorđevića. Besede su se čule u Hramu Svetog Save na Simplonu, na groblju Tje, na kome je 756 grobova srpskih ratnika i kod Spomenika Kralju Aleksandru Karađorđeviću. ■

ISTRAŽIVANJA I NOVE TEHNOLOGIJE

Francuska posvećenost inovacijama Francuska ima najveće poreske olakšice u Evropi kada je reč o istraživanjima i inovacijama PORESKE OLAKŠICE POKRIVAJU 30 procenata svih troškova istraživačkih i inovativnih projekata do iznosa od 100 miliona evra i dodatnih pet procenata za iznos preko 100 miliona evra.

Mala i srednja preduzeća takođe mogu da apliciraju za ove poreske olakšice do iznosa od 80 miliona evra godišnje.

Ukupan iznos ovih olakšica je 50.5 milijardi evra.

Francuska ulaže oko 47.6 milijardi evra u Nacionalni investicioni program, čiji je cilj podsticaj ulaganja u visoko obrazovanje i obuke, naučna i tehnološka istraživanja, inovativne projekte malih i srednjih preduzeća, zelene tehnologije, digitalne ekonomije i druga inovativna istra-

STRANI INVESTITORI

•F rancuska je zemlja koju svi smatraju jednom od najlepših i najraznovrsnijih na svetu.

•U lica Viktor Hugo postoji u svakom gradu u Francuskoj.

•F rancuski je zvanični jezik više država uključujući: Švajcarsku, Kanadu, Obalu Slonovače, Luksemburg, Monako, Kongo i Niger.

•R eč ‘salut’ znači i ‘zdravo’ i ‘doviđenja’ istovremeno.

•F rancuski jezik bio je zvanični jezik u Engleskoj preko 300 godina.

•F rancuski je, pored engleskog, jedini jezik koji se uči u svakoj državi sveta.

• 3 4 odsto Francuza priča engleski.

• I zmeđu 6 i 11 miliona Amerikanaca priča francuski.

•U svakom regionu Francuske uobičajen je određen broj poljubaca pri susretu. Na Korzici - čak 5 puta!

•F rancuska ima najveći broj skijališta na svetu.

•F rancuzi su imali ranu verziju interneta nazvanu Minitel 80-ih godina prošlog veka.

•F rancuska je turistički najposećenija zemlja sveta.

•F rancuska je odnela najveći broj Nobelovih nagrada za književnost na svetu.

• 2004. godine Francuska je proizvela 56,6 miliona hektolitara vina!

• Najstariji most u Parizu zove se Pont Neuf (novi most).

• Najposećenija atrakcija Pariza nije Ajfelova kula (5,5 miliona) niti Luvr (5 miliona), već Diznilend (13 miliona).

• Kroasani su zapravo izmišljeni u Austriji.

živanja i projekte. Poseban budžet u iznosu od 220 miliona evra usmeren je ka stimulisanju i razvoju francuskih digitalnih kompanija i projekata u zemlji i svetu.

U Francuskoj postoji 71 inovativni klaster, projekat koji je kreiran po američkom modelu. Ovi klasteri okupljaju istraživačke centre, univerzitete, privatne kompanije, kao i sve validne istraživačke organizacije koje se bave novim tehnologijama, a na bazi javno/privatnog zajedničkog ulaganja. Francuski klasteri privlače i uspešno srađuju sa inostranim partnerima, a već je u toku realizacija 17 projekata u saradnji sa američkim partnerima.

“Inovacija 2030” je svetski projekat, koji je osnovan decembra 2013. godine, u saradnji sa francuskim i inostranim istraživačkim “start-up” kompanijama. Za finansiranje projekta izdvojeno je više od 290 miliona evra iz budžeta Francuske investicione banke. Cilj ove investicije je sufinansiranje inovativnih projekata u sedam strateških oblasti: energetska skladišta, reciklaža metala, razvoj morskih resursa, biljni protein i hemija, personalizovane medicine, "srebrne ekonomije “ (inovacije u službi starijih građana), kao i korišćenje i čuvanje velikih baza podataka. ■

Lider po broju novoosnovanih kompanija Francuska zauzima 2. mesto u Evropi i 4. u svetu po broju podnetih patenata Prema izveštaju Tompson Rojtersa, dvanaest francuskih grupa (uključujući Airbus, L’oeral, Sent Goben, Alkatel Lisent i Valeo) su među prvih 100 inovativnih kompanija u svetu. Time Francuska zauzima treće mesto po inovacijama u svetu, iza SAD i Japana.

Prema Diloit listi od 500 najbrže rastućih “start-up” kompanija iz Evrope, Afrike I Srednjeg istoka u 2013. godini, francuske

Business Dialogue 14. jul 2014.

12

kompanije po četvrti put zaredom dominiraju. Čak 86 francuskih kompanija našlo se među prvih 500 kompanija.

Predsednik Francuske Oland nedavno je najavio dalje unapređenje procesa „one-stop shop”, kako bi privukao nove investitore da započnu posao u Francuskoj. Projekat podrazumeva subvencije i druge pogodnosti koje je Francuska spremna da ponudi osnivanju novih kompanija. „Young Entrepreneurs Initiative” (Inicijative mladih preduzetnika) je francusko-američki projekat za ubrzavanje i podsticanje američkih inovatora, koji žele da započnu posao u Francuskoj.

TURIZAM

Kako opisati zemlju koja ima 365 vrsta sireva?

Olimpijskih igara.

Istočni deo zemlje čine Alzas, Lorena, Frans Kote i Burgunija regije. Prelepa priroda i gradovi poput Meca, Strasbura, Nancija i Dižona su glavne odlike ovog dela zemlje.

Najpoznatije proizvode regije čine svetski poznata vina.

Jug Francuske odlikuje prelepa priroda, dobra hrana, istorijska nalazišta (najčešće iz Rimskog doba) i čuvena Azurna obala. Gradovi Oranž, Arl, Tulon su nezaobilazne destinacije.

Predeo Provanse prepun je bajkovitih sela, a regi-

Sa preko 83 miliona stranih turista u 2013, prema podacima Svetske turističke organizacije, Francuska već godinama drži lidersku poziciju u svetu, ispred SAD i Španije snežno-planinskih vrhova, predivne prirode, urbanih centara do jedinstvene kulture i stila.

Bulevari Pariza, prostranstva doline Loare, padine Alpa, polja lavande Provanse, gurmanski restorani Liona i šarm Korzike, čine samo deo mozaika koji oduševljava posetioce.

Severnim delom zemlje dominiraju ravnice, sa gradom Lilom, kao centrom ovog dela Francuske.

Zapadni deo zemlje je okrenut ka Atlan-

FRANCUSKA KUHINJA

ja Dordonj je jedna od najlepših u čitavoj zemlji.

Masivi Pirineja su izvanredno mesto za aktivan odmor i rekreaciju. Gradovi kao što su Tuluz, Monpelje ili Karkason samo su neka od brojnih mesta koja turisti posećuju

PARIZ

UPRKOS STRAHOVANJIMA turističkih radnika, zbog slabljenja konkurentnosti domaćeg tržišta, Francuska je ostala lider u svetskom turizmu. S rastom od nadprosečnih

očuvani dvorci, tradicionalno bogata ponuda hrane i, naravno, Pariz kao kruna turističke ponude Francuske.

S obzirom na to da je najpopularnija svet-

Ono što Francusku čini tako privlačnom destinacijom za turiste iz celog sveta jeste bogatstvo francuske kulture, raznolikost prirodnih lepota, lepota predela, autentičnost sela, očuvani dvorci, tradicionalno bogata ponuda hrane i, naravno, Pariz kao kruna turističke ponude Francuske 6 odsto, 83 miliona stranih turista u 2013. i prihodom od 77 milijardi evra, Francuska i dalje dominira po broju turista u odnosu na konkurentne turističke sile SAD (67 miliona) i Španiju (60,6 miliona).

Francuska vodi i po ukupnom broju noćenja turista sa 405,2 miliona, ispred Španije (386,5 miliona), Italije (363), Nemačke (353,3) i Velike Britanije (319,9 miliona).

U francuskom sektoru turizma, koji učestvuje sa 7 procenata u francuskom BDP i sa ukupnim prihodom od očekivanih 77 milijardi evra u 2013. radi dva miliona ljudi.

Ono što Francusku čini tako privlačnom destinacijom za turiste iz celog sveta jeste bogatstvo francuske kulture, raznolikost prirodnih lepota, lepota predela, autentičnost sela,

NICA

u velikom broju. tiku, sa atmosferom koja se S obzirom na to da Pri svemu tome, nikako bitno razlikuje od ostatka je najpopularnija ne treba zaboraviti kulinarzemlje. Normandija i Britanija nude peščane plaže i dostvo i gurmanske specifičsvetska turistička padljive lučke gradiće, kao i nosti koje nudi svaki deo destinacija, za mnoge istorijske lokacije.

Francuske. Ili, kako je rekao Francusku se s Centralnim delom nekadašnji francuski predpravom može reći Francuske dominira reka sednik, „Kako opisati zemlju da svojim gostima koja ima 365 vrsta sira?“.

Loara sa divnim dvorcima nudi gotovo sve što i očuvanim gradovima, od Bogata kultura Francukojih Šartr i Tur spadaju ske vidljiva je na svakom savremeni turista među najlepše gradove koraku i svakako čini osnomože da poželi Francuske. vu, koja u kombinaciji sa Planinski masivi Alpa predstavljaju od- predivnom prirodom, očuvanim istorijskim ličnu destinaciju za zimski turizam sa bro- nasleđem i odličnom infrastrukturom pretvajim popularnim ski centrima. Skijaški centri ra Francusku u ono što je već decenijama na Albertvil, Grenobl i Šamoni bili su domaćini turističkoj mapi sveta. ■

FRANSUSKI ALPI

ska turistička destinacija, za Francusku se s pravom može reći da svojim gostima nudi gotovo sve što savremeni turista može da poželi. Od prelepih plaža, bajkovitih dvoraca,

Rokfor - kralj sireva Rokfor (roquefort) je ovčiji sir sa plesnima, koji je sazrevao u pećinama Rokfora, sela koje se nalazi na jugu Francuske.

Smatra se da je zreo posle tri meseca.

Prosečan kolut težak je oko tri kilograma, a debeo oko 10 cm. Za proizvodnju kilograma sira potrebno je oko 5 litara mleka, zbog čega je "rokfor" pun masti, proteina, minerala i kalcijuma.

Ovaj sir je bele boje, blago prošaran žilama plave plesni. Ima tanku žućkasto-narandžastu koru, koja je jestiva. Vlažan je i krt, a ukus "rokfora" je specifičan - oštar i pikantan.

Nezvanično je proglašen "kraljem sireva“ i Francuzi tvrde da mu nijedan nije ravan.

Legenda kaže da je nastao slučajno: jedan pastir spazio je devojku u daljini baš u trenutku kada je jeo hleb i ovčiji sir. Odložio je ručak u obližnju pećinu i otišao da se udvara devojci. Kada se posle nekoliko meseci vratio u pećinu, zatekao je sir sa plavim plesnima i utvrdio da je veoma ukusan.

ZAMAK I PARK VILANDRI U DOLINI LOARE

13

Business Dialogue 14. jul 2014.

INTERVJU ŽAN-LIK GOESTER

VODIČ KROZ FRANCUSKA VINA

Savetnik za kulturu Ambasade Francuske i direktor Francuskog instituta u Srbiji

Najveći proizvođač vina Dijalog oko pitanja od

zajedničkog značaja

Francuska je najveći proizvođač vina na svetu, sa vinogradima koji pokrivaju preko 290.000 hektara, sa preko 9.000 vinarija, 13.000 proizvođača vina i oko 800 miliona boca vina godišnje

Francuski institut ili Francuski kulturni centar, kako ga decenijama znaju stanovnici Beograda, svakako je jedna od najeminentnijih kulturnih ustanova u Srbiji koja već više od šet decenija ima posebnu ulogu u kulturi Beograda i Srbije

SVAKI POKUŠAJ da se ponudi sveobuhva- ostala su popularna i tražena i u Velikoj Britatan opis francuskih vina, vinograda i vinarija niji, ali i svuda u svetu.

– ubrzo se učini pretencioznim poduhvatom. Čak i najbolji poznavaoci vina često zastanu Burgundija već na prvom koraku kad treba tačno da preBurgundija je poznata po raznolikosti crpoznaju poreklo ili godinu određenih vina. nih sorti vina, svilenkaste teksture, koju poJedan od razloga je i taj što gotovo svako grož- kušavaju da kopiraju proizvođači vina u celom svetu. Razlika u pojedinim sortama uzrokovađe i svako lokalno vino imaju svoju istoriju.

Francuska vina su jedinstveni spoj različi- na je nepredvidivom kontinentalnom klimom, tih vrsta tla, mikroklime i sorti grožđa. I pored s jako hladnom zimom i toplim letom. Regija činjenice da su u prethodnim decenijama u se prostire od Oksera na severu, s vinogradima svetu iznikle nove vinske sile, poput Austra- šablija do Macona na jugu, gde se proizvode lije, SAD ili Južne Afrike, zahvaljujući vekov- pitka i jeftinija vina. Najcenjenija vina, po kojinom vinarskom iskustvu, nijedna država na ma je Burgundija svetski poznata, proizvode se svetu ne može oboriti primat Francuske kada u "Zlatnoj dolini" ili Kot d 'Or. Na jugu Burgunje proizvodnja kvalitetnih vina u pitanju. dije proizvodi se božole, mlado crno vino puOvo su najpoznatiji nog voćnog ukusa. Prema francuski vinarski regioni. kvalitetu burgundska vina Francuska vina su mogu se podeliti na: jedinstveni spoj Alzas • gran kru – najbolja vina iz različitih vrsta tla, U Alzasu se uzgajaju i podregiona Kot d 'Or, koja mikroklime i sorti nemačke i francuske sorte i moraju odležati najmanje grožđa to prvenstveno belog grožod pet do sedam godina.

• premium kru – vina visođa. Suva i slatka bela vina proizvode se od aromatičnih vinskih sorti. kog kvalitete koja se čuvaju od tri do pet godina.

Za razliku od ostatka Francuske, u Alzasu se tokom proizvodnje vina ne mešaju različite Kot d 'Ron sorte grožđa.

Vinska regija Kot d 'Ron nalazi se na jugoNajzastupljenija sorta vina je rizling, a istoku Francuske, a prostire se od mesta Vieproizvodi se još i pino gri, pino noa, silvaner i na na severu do Avinjona na jugu. Kao što se pino blank. Za vina iz Alzasa karakteristična je može zaključiti iz imena regije, najpoznatiji viljutkasta aroma, koja se u ostalim francuskim nogradi nalaze se na brežuljcima uz reku Ronu, vinima ne može pronaći. a daju neka od najcenjenijih francuskih vina.

Bordo Bordo je prava meka za ljubitelje vina spada među najbolje vinske regije na svetu.

Kada se spomene "francusko vino", mnogi pomisle upravo na kvalitetna vina iz ove pokrajine, kao što su kaberne sovinjo, merlo i kaberne frans. Tradiciju gajenja grožđa u ovu pokrajinu doneli su još stari Rimljani u prvom veku nove ere, a značajniji razvoj proizvodnje vina počeo je tek u 12. veku, kada je ovaj region pripao engleskom kralju Henriku II. Po završetku Stogodišnjeg rata i vraćanja Bordoa pod krunu Francuske, vina iz Bordoa

„FRANCUSKI INSTITUT je sastavni deo kulturnog pejzaža u Srbiji. Ponosimo se time, ali nas to i obavezuje. Svaki naš događaj poseban je na svoj način i zasniva se na međusobnom poverenju sa našim srpskim partnerima. Značajni datumi odnose se na sve važne događaje kulturnog kalendara vaše zemlje u kojima sa zadovoljstvom učestvujemo,“ kaže Žan-Lik Goester, savetnik za kulturu Ambasade Francuske i direktor Francuskog instituta u Srbiji.

■ Koje kulturne događaje planirate do kraja

godine i koje biste izdvojili za naše čitaoce?

- Zahvaljujući našoj odličnoj saradnji sa ustanostituta? vama u Srbiji, ostvarujemo stotinak manifesta- Veoma su raznovrsne! Tu je pre svega naš cija godišnje! Prisutni smo skoro stalno na vekulturni program koji oslikava duboku vital- likim smotrama i festivalima, pa ćemo tako do kraja ove godine učestvonost umetničkih izraza u Francuskoj. Posebno smo Francusko-srpske veze vati na Bitefu, možda i na aktivni na polju scenskih imaju dugu tradiciju Bemusu, a svakako ćemo umetnosti i filma, jer su priuštiti Beograđanima još i zasnovane su na Srbija i Francuska velike jedan lepi praznični doživčvrstom prijateljstvu. ljaj „na francuski način“ sa pozorišne i filmske nacije i međusobno se poštuju kao Naravno, ovu tradiciju našim „Čarobnim izlozima“ treba negovati i raditi u Knez Mihailovoj ulici. takve. Priređujemo susrete i društvene debate na znana njoj čajne teme kao što su bu■ Francuska i Srbija imaju dućnost gradova, perspektive Evropske unije. tradicionalno dobre odnose, a Pariz je dugo Čini nam se bitnim da uspostavimo dijalog oko bio stecište srpske inteligencije. Kako biste pitanja koja su zajednička. No, francuski jezik je danas ocenili kulturnu saradnju dve zemlje i naš glavni prioritet! Promovišemo ga na razne da li politika utiče na dinamiku ove saradnje? načine i u našem institutu se uči francuski na - Francusko-srpske veze imaju dugu tradicisvim nivoima. Ovo podvlačim s obzirom na to ju i zasnovane su na čvrstom prijateljstvu. da francuski jezik pruža velike profesionalne Naravno, ovu tradiciju treba negovati i raditi mogućnosti! Omogućava mladima da odu u na njoj. Obeležavanje stogodišnjice Prvog Francusku na studije, a može i da doprinese za- svetskog rata prilika je da se podsetimo na

■ Šta su osnovne delatnosti Francuskog in-

Provansa Provansa je najstarija vinarska oblast u Francuskoj, u kojoj su prve vinograde zasadili još stari Grci. Smeštena na sunčanoj Azurnoj obali, Provansa proizvodi velike količine “roze” vina (grenaš, sinsan i tiburen), kao i tradicionalna crna vina kao što su karinjo, kaberne suvinjo, sira i muved.

Vina iz ove regije su karakteristična po izrazitoj punoći ukusa i intenzivnoj aromi.

Najbolja provanska vina u sebi sadrže "notu Mediterana", koja se ogleda u mirisu lavande, ruzmarina i tamjana. ■

CAROBNI IZLOZI DIDRO 2.0© SLADJANA STANKOVIC

nimljivoj karijeri! Podsetiću vas da je francuski jedan od zvaničnih jezika Evropske unije.

■ Pre jedne decenije proširili ste aktivnosti

Instituta i na druge regione Srbije, prvo u Nišu, a potom i u Novom Sadu. U kojoj meri

Business Dialogue 14. jul 2014.

je promenjen i proširen sadržaj aktivnosti Instituta tokom ovog vremena?

- Čini nam se da je neophodno da događaje koje priređujemo mogu da vide i oni koji ne žive u glavnom gradu. Kao što ste rekli, naš institut je prisutan već deset godina u Nišu i Novom Sadu, gde je razgranao svoju delatnost i partnere. No, mi se angažujemo i u drugim gradovima, tamo gde su gimnazije otvorile dvojezična odeljenja, u gradovima koji su bratimljeni sa nekim gradom ili regionom u Francuskoj, u mestima koje posećuje naš već poznati „Francuski filmski karavan“...

14

našeg bratstva po oružju. No, tradicija se obogaćuje i novim idejama, inicijativama, zajedničkim projektima okrenutim budućnosti. Svakako da naši odlični odnosi i lepa perspektiva budućeg priključenja Srbije Evropskoj uniji uveliko doprinose efikasnosti i uspešnosti naše saradnje. ■

www.cordmagazine.com

15

Business Dialogue 14. jul 2014.

Business Dialogue 14. jul 2014.

16