AVGUST 2017.
FRANCUSKA
Partner
Broj 11 ISSN broj 2560-3876
Eduar Filip, premijer Francuske (Iz poruke premijera Francuske Eduar Filipa, premijerki Srbije Ani Brnabić)
„Računajte na punu podršku Francuske u jačanju budućih bilateralnih odnosa na političkom, ekonomskom i bezbednosnom planu, kao i u oblasti reforme javne uprave“
Žan Pjer Gasto, ekonomski savetnik u Ambasadi Francuske
Nov talas francuskih investicija
Marija Ruseva, predsednica Izvršnog odbora Sosijete ženeral banke
Naši klijenti su partneri banke
Dragoljub Damljanović, predsednik Francusko-srpske komore
Francuzi će graditi beogradski metro! Sanja Ivanić, generalna direktorka Francusko-srpske privredne komore
Efikasne reforme dovode nove investitore
2 | FRANCUSKA - PARTNER
FRANCUSKA - PARTNER | 3
Njena ekselencija gospođa Ana Brnabić, predsednica Vlade Republike Srbije BEOGRAD Gospođo predsednice Vlade, Želim da Vam uputim najiskrenije čestitke povodom Vašeg imenovanja na mesto predsednice Vlade Republike Srbije. Vi otelotvorujete obnovu političkog života Vaše zemlje budući da ste prva žena na tom mestu i budući da potičete iz civilnog društva. To je na mene posebno ostavilo utisak budući da je ta volja za obnovom veoma jaka u Francuskoj takođe. Približavanje Evropskoj uniji ostaje strateški ulog. U tom smislu Vaše delovanje biće od suštinskog značaja kako zbog obima neophodnih reformi za Zapadni Balkan, tako i zbog izazova sa kojima se suočava Evropska unija. Ohrabrujem Vas da nastavite tim putem, posebno kada je reč o reformama vezanim za vladavinu prava. Veze prijateljstva koje spajaju Francusku i Srbiju su davnašnje. Od početka demokratske tranzicije Francuska je bila uz Srbiju kako bi podržala njene reformske napore, njen evropski put, njen ekonomski razvoj i, šire gledano, trajnu stabilizaciju regiona. Znate kakav značaj imaju dobrosusedski odnosi i, u tom okviru, Vaš odlučni angažman u dijalogu sa Prištinom. Naš bilateralni odnos ojačan je poslednjih godina na političkom, ekonomskom planu i u oblasti bezbednosti. Želim, povrh toga, da podvučem kvalitet naše saradnje u oblasti reforme javne uprave, za šta ste Vi bili zaduženi na Vašoj prethodnoj funkciji. Možete računati na moje puno i potpuno angažovanje za nastavak u tom pravcu. U nadi da ću imati priliku da se sa Vama uskoro susretnem, molim Vas, gospođo predsednice Vlade, da primite izraze mog dubokog poštovanja.
Eduar FILIP
4 | FRANCUSKA - PARTNER
FRANCUSKA - PARTNER | 5
INTERVJU
Nov talas francuskih investicija Preduzeća koja su već prisutna u Srbiji nastavljaju da ulažu, a neki dovode i podizvođače i partnere. Osim za automobilsku industriju, investitori iz Francuske zainteresovani i za srpski poljoprivredni i prehrambeni sektor ŽAN PJER GASTO ekonomski savetnik u Ambasadi Francuske
U
Srbiji posluje više od stotinu francuskih kompanija koje zapošljavaju oko 11.000 ljudi. Jedna od poslednjih velikih investicija je Hačinson u Rumi. O napretku Srbije u privlačenju investitora iz Francuske govori Žan Pjer Gasto, ekonomski savetnik u Ambasadi Francuske, i podseća da Vlada Srbije već nekoliko godina aktivno podržava strane investitore: – Francuska preduzeća koriste tu mogućnost kako bi došla u zemlju koja ima
6 | FRANCUSKA - PARTNER
Razmena između dveju zemalja gotovo je udvostručena za nepunih sedam godina, a broj francuskih turista dvostruko veći za deset godina kvalitetnu radnu snagu i konkurentnu cenu. Srbija je idealno pozicionirana u središtu Balkana, između Zapadne Evrope, Rusije i Azije. Poboljšanje ekonomske situacije i stanje budžeta, politička stabilnost i potvrđena volja da se napreduje na putu evrop-
skih integracija takođe su značajni zalozi poverenja u očima francuskih investitora. • U kojoj su meri francuskim investitorima značajna pozitivna iskustva velikih kompanija koje su došle u Srbiju, poput Mišlena, Lafarža, Tarketa? Neke od njih ne samo što su ostale već i proširuju poslovanje. – Francuska preduzeća koja su već u Srbiji nastavljaju ovde da ulažu. Mišlen je, na primer, najavio nov talas investicija u Srbiji
prošle godine u visini od 235 miliona evra, od kojih 30 miliona evra predstavljaju subvencije Vlade Srbije. Osim realizacije novih investicija, neka preduzeća privuku i podizvođače i partnere, što doprinosi stvaranju industrijskih sektora. Mišlen je tako podstakao dolazak više svojih partnera u Srbiju, među kojima je preduzeće JLb Sulije iz grupe Vajt tehnolodžis, koje je došlo 2012; ta firma povećala je proizvodnu jedinicu mehaničkih delova za industriju u Pirotu. • Da li ima najava dolaska novih investitora iz Francuske i za koje industrijske sektore postoji najveće interesovanje među francuskim investitorima? – Preduzeća investiraju kada misle da su pronašla povoljan ekosistem. Uspostavljanje automobilskog sektora oko Fijata i Mišlena je dobar primer za to. Posle
investicija Mišlena, Hačinsona i Mekafora u 2016. grupacija Belije nedavno je obeležila proširenje svoje fabrike. Tako se našla među francuskim preduzećima koja doprinose obnovi jake automobilske industrije u Srbiji. Poljoprivredni i prehrambeni sektor takođe privlače francuska preduzeća: Laktalis, Mlekoprodukt – Savensija, Sufle, Aksereal, Sanders et Rulije svedoče o tome. Sektori vezani za
Prošle godine izvoz usluga IT sektora u Srbiji prevazišao je vrednost izvoza voća i povrća, kao i žitarica nove tehnologije i inovacije takođe su atraktivni: Šnajder elektrik i Atos našli su svoje mesto u Srbiji, njima se nedavno pridružio Ubisoft, jedan od najznačajnijih
proizvođača video-igrica u svetu! Najzad, sektor hotelijerstva je privukao jednog francuskog giganta – Akor (ACCOR) – koji ove godine otvara dva hotela u Beogradu. Druga velika francuska preduzeća, koja su već prisutna, nameravaju da prošire aktivnosti novim investicijama. To je slučaj sa preduzećem Veolija u oblasti prerade vode, recikliranja otpada i energetske efikasnosti, preduzećem Servije iz farmaceutskog sektora i Totala u oblasti distribucije ulja i maziva Fuel Economy i specijalnih tečnosti. • Koliko su nove tehnologije i savremeni način rada, koje razvijena francuska ekonomija sobom nosi, prepreka nekim ulaganjima u Srbiji? – Francuska preduzeća ne nailaze na teškoće da zaposle kvalifikovani kadar dobrog nivoa znanja u informatičkoj oblasti. Ako neki
FRANCUSKA - PARTNER | 7
– Ključna tačka za strane investitore prilikom donošenja odluke o dolasku jeste predvidivost zakonodavnog i poreskog sistema. Vlada mora da nastavi reforme zakona o preduzećima i da pojednostavi administrativne procedure. I procedure dobijanja dozvola za dug boravak za strance moraju da budu pojednostavljene. Generalno gledano, nastavak proaktivne politike integracija u EU ostaje najbolji način da se poboljša poslovna klima.
tehnički profili iz oblasti industrije i budu retki, preduzeća organizuju interne obuke kako bi nadoknadila kadar koji nedostaje na tržištu rada. Kvalitet obrazovnog sistema u Srbiji olakšava takav tip stručne obuke. Evo jednog primera: francusko preduzeće Mekaplast, specijalizovano za izradu plastičnih komponenti za automobilsku industriju, obučilo je tehničare koji rade na podešavanju ubrizgavanja pri proizvodnji delova. Visok nivo koji su ti tehničari postigli je, čak, navelo grupaciju da ih imenuje za referente za region centralne i istočne Evrope! • Francuska je Srbiji deseto izvozno tržište i deveta na listi zemalja iz kojih uvozi; robna razmena iznosi oko 900 miliona evra. Gde vidite prostor za povećanje spoljnotrgovinske razmene? – Razmena između Francuske i Srbije se gotovo udvostručila od stupanja na snagu Privremenog trgovinskog sporazuma sa EU 2010. Razvoj trgovine između dveju zemalja svakako će jačati kroz kontinuirano približavanje standarda u Srbiji evropskim standardima. Intenziviranje francusko-srpskih veza takođe će moći da se podstakne jačanjem regionalnog integrisanja privrede. • Da li Srbija, osim malina i automobilskih guma, kao najtraženijih srpskih proizvoda na francuskom tržištu, po vama, može da očekuje izvoz i drugih proizvoda u tom obimu?
8 | FRANCUSKA - PARTNER
– Progresivno jačanje poljoprivredno-prehrambenog sektora dopušta da se predvidi snažno povećanje srpskog izvoza u toj
Izvoz usluga IT sektora takođe se značajno razvija. U 2016. godini vrednost tog izvoza (740 miliona evra) prevazišla je vrednost izvoza voća i povrća (727 miliona evra) ili žitarica (633 miliona evra). Zato bi broj inženjera informatike trebalo brzo da se povećava u narednim godinama oblasti. Izvoz mlečnih proizvoda prema EU je trenutno otežan, zbog neusklađenosti sanitarnih sertifikata s evropskim standardima. Uspostavljanje sertifikovanih laboratorija i normiranje procesa izdavanja potvrda omogućiće preduzećima iz tog sektora da razviju pun potencijal, uključujući i francuske grupacije Laktaliset Mlekoprodukt Savensija. Izvoz usluga IT sektora takođe se značajno razvija. U 2016. godini vrednost tog izvoza (740 miliona evra) prevazišla je vrednost izvoza voća i povrća (727 miliona evra) ili žitarica (633 miliona evra). Zato bi broj inženjera informatike trebalo brzo da se povećava u narednim godinama. • Mada je postignut napredak u unapređenju poslovne klime u Srbiji, šta po vama, Vlada treba da učini kako bi zadovoljila visoke kriterijume stranih investitora?
• Kako ocenjujete saradnju francuskih privrednika s Privrednom komorom Srbije i drugim državnim organima? – Francuska poslovna zajednica je uspostavila dobre odnose s Privrednom komorom Srbije i Vladinim telima. Uz njihovu podršku, Ekonomsko odeljenje Ambasade Francuske i Francusko-srpska privredna komora organizovali su više događaja za promociju atraktivnosti Srbije kod francuskih preduzeća, kao što je forum Grad budućnosti u novembru 2016. Planirali smo i druge događaje istog tipa i u 2017. na temu zdravlja – u septembru, a na temu novih informatičkih tehnologija i komunikacija ‒ u novembru. • Pre dve godine, u okviru Dana Srbije i srpske kulture u Parizu, predstavljena je turistička ponuda Srbije. Koliko su građani jedne od najprivlačnijih zemalja u svetu zainteresovani da posete Srbiju i može li, u tome, da pomogne i ne mala srpska zajednica u Francuskoj? – Procenjuje se da se broj francuskih turista koji su boravili u Srbiji u 2015. kreće oko 26.000, što znači da se udvostručio za deset godina – i u 2018. trebalo bi da bude više od 30.000 turista. Vaša zemlja nudi pejzaže velike raznolikosti, kulturno i gastronomsko bogatstvo, tu su brojni manastiri i značajna istorijska mesta, termalna izvorišta... To su aduti za privlačenje francuskih gostiju koji traže originalne i pažljivo osmišljene turističke usluge. Umerene cene, brojni festivali i mnoge aktivnosti u glavnom gradu privlače mlađe turiste. ■
FRANCUSKA - PARTNER | 9
INTERVJU
Saradnja dveju zemalja napreduje DRAGOLJUB DAMLJANOVIĆ predsednik Francusko-srpske komore
U Komori veruju da će metro biti najveći francuski projekat u Srbiji. Očekuje se i realizacija drugih značajnih infrastrukturnih projekata u kojima bi Francuzi bili prisutniji. Francuska preduzeća su veoma zainteresovana za učešće u daljem razvoju energetskog sektora u Srbiji
više od sto kompanija, stigli i Lafarž, Mišlen, Šnajder elektrik, Kredit agrikol, Somboled – Laktalis i Hačinson. Zanimljivo je da se svaka druga od tih kompanija bavi proizvodnjom. Trenutno se u Francuskoj najviše govori o digitalizaciji i inovacijama. S tim u vezi, najavljena glavna tema ovogodišnje Francuske nedelje je digitalizacija (od 16-22. novembra). O svemu tome, ali i doprinosu Francusko-srpske komore, kojim je veoma zadovoljan, govori njen predsednik, Dragoljub Damljanović. – Iako smo, u odnosu na, recimo, neke dru-
V
iše od deset godina Francusko-srpska privredna komora radi na jačanju ekonomskih veza dveju zemalja, koje su sve bolje otkako je Srbija postala kandidat za članstvo u Evropskoj uniji. Stabilnost na svim poljima daje sigurnost potencijalnim francuskim investitorima da istražuju srpsko tržište i u njega ulažu. Od 2000. godine francuski investitori bili su među prvima koji su se odlučili da investiraju – u Srbiju su, među
10 | FRANCUSKA - PARTNER
Ekonomska razmena raste; u prva tri meseca ove godine porasla je za više od 12 odsto ge francuske komore u inostranstvu ili strane komore u Srbiji relativno manja komora kada je reč o broju članova ili broju zaposlenih, uspeli smo da održimo vrlo dinamičan ritam aktivnosti i događaja koje organizujemo. U Srbiji smo definitivno glavna adresa za sva
francuska preduzeća. Istovremeno, za taj uspeh moramo da zahvalimo pre svega našim članovima, Ambasadi Francuske s kojom odlično sarađujemo, agenciji Biznis Frans, kao i činjenici da smo deo mreže francuskih komora. • Komora je svakodnevno u kontaktu s francuskim privrednicima. Za šta su trenutno najzainteresovaniji u Srbiji? ‒ Tu su, naravno, francuski giganti koji budno prate ekonomska dešavanja u Srbiji, tendere za velike projekte, zainteresovani su za privatizacije, javno-privatna partnerstva. Pored toga, nedavni dolazak velike francuske hotelijerske grupacije Akor raduje nas i ohrabruje, jer je još samo turizam ostao kao sektor bez francuskog prisustva. Upiti su sve češći i u digitalnoj industriji; poznato je da je Francuska strateški opredeljena da podstiče razvoj startapova i inovacija. Istovremeno, imamo odlične kadrove i talente, sjajne ideje. Trebalo bi u što većoj meri raditi na ostvarivanju saradnje na startap projektima. Veliki potencijal vidimo
i u poljoprivredno-prehrambenom sektoru koji je dominantan u obe zemlje. Na Sajmu poljoprivrede održanom u maju u Novom Sadu organizovali smo više od 80 sastanaka za delegaciju francuskih preduzeća.
‒ To pitanje je na dnevnom redu i kada je u pitanju pregovarački proces s Evropskom unijom. Dijalog dveju zemalja je konstantan i intenzivan, ali je potrebno da sačekamo početak realizacije nekog konkretnog projekta. Verujemo da će se ove godine to i ostvariti.
• Radom u kompaniji Šnajder elektrik stekli ste veliko iskustvo u energe• Zvaničnici Grada Beograda kažu da bi radovi na izgradnji beogradskog tici. Kako procenjujete potencijale i napredak Srbije u toj oblasti i koliko metroa trebalo da počnu 2020. Verujete li da će ga, kao što se decenijasu francuski privrednici zainteresovani za ulaganja na tom polju? ma najavljivalo, graditi francuske ‒ Energetika je jedan od najznačajnih kompanije? potencijala za razvoj u srpskoj ekonoFrancuzi su veoma zainteresovani za ‒ Francuzi su radili studiju izvodljivosti. miji. Srbija je napravila veliki iskorak Ežis trenutno radi plan trase prve linije u modernizaciji i razvoju prenosnog poljoprivredno-prehrambeni sektor. Turizam metroa. Mi se nadamo da će Francuzi sistema, kao i proizvodnje električne je jedina oblast u Srbiji u kojoj još nisu prisutni učestvovati i u gradnji ovog projekta energije. Veliki potencijal je u invekoji bi verovatno bio i najveći francuski stiranju u obnovljive izvore, kao i u projekat u Srbiji do sada. Naša zemlja, uostalom, neće pronaći boljeg partnera elektrodistributivni sistem. Francuska preduzeća su veoma zainteresovana za izgradnju metroa, u saradnji sa domaćim firmama, naravno. da učestvuju u daljem razvoju energetskog sektora u Srbiji. • Šta francuskim investitorima, uprkos sve boljem poslovnom okruženju u Srbiji, i dalje smeta? ‒ Investitori traže brže ekonomske reforme, smanjivanje administracije, brže rešavanje velikih privatizacionih projekata i pokretanje javno-privatnih partnerstava, usaglašavanje zakona s evropskim pravom. Brzina kojom vodimo i rešavamo pregovaračke procese o uključenju u Evropsku uniju od suštinske je važnosti.
• Šta su prioriteti Komore u predstojećem periodu? ‒ Pored zastupanja interesa naših kompanija članica, prioritet nam je promovisanje tema koje su trenutno top-teme u francuskoj ekonomiji, pre svega digitalizacija i inovacije. Upravo će najnovija dostignuća u digitalnom svetu biti tema naše Francuske nedelje u novembru. ■
• U septembru 2016. godine, kada je srpski premijer bio u zvaničnoj poseti Parizu, održana je Poslovna konferencija na kojoj je učestvovalo oko 80 francuskih kompanija zainteresovanih za poslovanje u Srbiji. Koliko su, posle toga, pojačani kontakti s Komorom i ima li konkretnih rezultata? ‒ Na tom forumu mahom su učestvovale velike francuske grupacije. Kompanija Erbas je nekoliko meseci posle tog foruma ostvarila sporazum o saradnji sa Srbijom o nabavci devet helikoptera, kao i o operativnoj saradnji. Mi smo održali B2B sastanke sa zainteresovanim francuskim kompanijama, a neki od najzanimljivijih razgovora bili su vezani za održivi razvoj i obnovljive izvore energije. Kontakti su, naravno, nastavljeni i posle foruma, ali su projekti takve prirode da je za njihovu realizaciju potrebno više vremena. • Francuska i Srbija potpisale su 2011. Sporazum o strateškom partnerstvu. U kojim oblastima je, prema vašem mišljenju, taj sporazum nedovoljno iskorišćen? ‒ Saradnja dveju zemalja napreduje. Ako pogledate napredak ekonomske razmene koja je u konstantnom rastu – samo u prvom kvartalu 2017. porasla je za preko 12 odsto, a zatim i susrete najodgovornijih ljudi i poruke koje dobijamo iz Francuske, jasno je da su naši bilateralni odnosi vrlo dobri. Svi očekujemo početak realizacije značajnih infrastrukturnih projekata u kojima bi Francuzi bili prisutniji. Samim tim bi se i Srbija oslonila na francusku ekspertizu, a poznato je da su oni svetski lideri u više domena: javni saobraćaj, infrastruktura, urbanizam i slično. • Pre dve godine Francuska i Srbija dogovorile su saradnju u oblasti javno-privatnog partnerstva, u kojem Francuska ima dvovekovno iskustvo. Koliko je, u međuvremenu, uz francusku pomoć, Srbija napredovala na tom polju? FRANCUSKA - PARTNER | 11
INTERVJU
Naši klijenti su partneri banke U veoma konkurentnom poslovnom okruženju i sa svim izazovima koje donose globalne ekonomske prilike, Sosijete ženeral banka je u jubilarnu, 40. godišnjicu na srpskom tržištu ušla sa izuzetnim rezultatima iz 2016; ostvareni profit posle oporezivanja bio je 29,9 miliona evra, što je za oko 80 odsto više nego prethodne godine. To je, ujedno, najbolji finansijski rezultat Banke otkako posluje u Srbiji MARIJA RUSEVA predsednica Izvršnog odbora Sosijete ženeral banke
P
redsednica Izvršnog odbora Sosijete ženeral banke Marija Ruseva kaže da je proteklih godina strategija poslovanja preusmerena na partnerstvo sa klijentima, a kroz podršku i ekspertizu u ponudi su proizvodi i usluge koji prate potrebe savremenih korisnika bankarskih usluga. ”Naš zadatak je da nastavimo da budemo posvećeni potrebama klijenata i da na domaćem tržištu osnažimo poziciju jedne od vodećih banaka u Srbiji. Aktivno radimo na unapređenju kulture inovacija i unutar Banke i u celokupnom startap ekosistemu, i nastojaćemo da trendove sa globalnog finansijskog tržišta i dalje implementiramo u naše poslovanje,” kaže Ruseva.
• Za poslednju deceniju i po, od kada u Srbiji poslujete i sa stanovništvom, značajno je promenjena ekonomska klima u zemlji.
12 | FRANCUSKA - PARTNER
Kako ove promene utiču na strategiju razvoja Banke i gde vidite prostor za unapređenje? ‒ Celokupni makroekonomski ambijent u Srbiji je poslednjih godina stabilizovan vođenjem odgovorne fiskalne i monetar-
Izazove koje donosi takozvana četvrta tehnološka revolucija prihvatamo kao priliku da sagledamo svoju poziciju u digitalnom svetu i da predvidimo buduće trendove u digitalizaciji tržišta ne politike. Očekivane prognoze rasta BDP-a za 2017. godinu, niska inflacija i niske kamatne stope mogle bi da nastave da budu važan generator rasta lokalne privrede i da dalje podstiču i investicije i potrošnju. Rast BDP-a, pozitivne ocene
Međunarodnog monetarnog fonda i kontinuitet u napredovanju na Doing business listi Svetske banke, ukazuju na to da je ekonomska klima u Srbiji poboljšana. Pozitivni signali sa tržišta uticali su i na rast kreditiranja privrede i stanovništva. U sektoru za poslovanje sa stanovništvom učvrstili smo poziciju jednog od lidera na tržištu stambenih i gotovinskih kredita. Snažan rast plasmana tokom prošle godine ostvarili smo i u poslovanju sa malim preduzećima i preduzetnicima, i to za 38 odsto više nego 2015. godine, što je dokaz naše posvećenosti razvoju malog biznisa i naših uverenja u velike potencijale za razvoj tog segmenta. Izazove koje donosi takozvana četvrta tehnološka revolucija prihvatamo kao priliku da sagledamo svoju poziciju u digitalnom svetu i da predvidimo buduće trendove u digitalizaciji tržišta. Tražimo
nove načine da unapredimo tradicionalne proizvode i usluge i razvijamo nove, da bismo klijentima olakšali svakodnevne bankarske aktivnosti. Radili smo na unapređenju i promociji prve onlajn ekspoziture u Srbiji i regionu, a taj poduhvat doneo nam je prestižnu nagradu Sosijete ženeral Grupe za inovaciju u 2016. godini, u kategoriji iskustva klijenata. • Banka je nedavno uspostavila najnoviji sistem međunarodnih plaćanja, koji klijentima omogućava da u veoma kratkim rokovima obave transakcije prema inostranstvu. Posle nekoliko meseci kakvi su rezultati? ‒ Uložili smo značajne investicije u bezbednost, jednostavnost i brzinu svih platnih usluga, jer smo svesni da međunarodni platni promet ima izuzetno važnu ulogu u uslugama koje banke pružaju realnom sektoru. Jedan od najpouzdanijih e-banking servisa na našem tržištu omogućava klijentima da, kroz objedinjenu platformu, celu proceduru obavljaju neuporedivo jednostavnije dok, po izvršenju naloga, potvrdu plaćanja, u proseku, dobijaju za manje od jednog sata. Zahvaljujući naprednim e-banking alatima, obezbedili smo jednostavno i sigurno slanje naloga za plaćanje i zakonom propisane prateće dokumentacije. Na taj način klijentima štedimo vreme – da se što jednostavnije bave procedurama i da se posledično više posvete i drugim poslovnim obavezama. • Sosijete ženeral banka je osvojila gran pri nagradu Francusko-srpske privredne komore za 2017. u kategoriji inovacija za jačanje i podsticanje startap kulture i IT preduzetništva u Srbiji. Kolika je korist Banke od saradnje i komunikacije sa startapima? – Iz strateške saradnje sa Centrom za tehnološko preduzetništvo, višestruku korist imaju i IT preduzetnici i banka – prvi dobijaju podršku i finansijske usluge po meri njihovih potreba, a mi dobijamo šansu da razvijamo nove proizvode i
usluge i unapređujemo način rada, po uzoru na inovativne startape. Promocijom startap kulture i IT preduzetništva u Srbiji istovremeno podstičemo razvoj te kulture među zaposlenima i sa partnerima. To se dobro vidi na primeru hakatona posvećenog razvoju finansijskih tehnologija (Fintech), koji drugu godinu zaredom
Udruživanje različitih grana industrije na zajedničkim projektima je odavno praksa u svetu, ali naša saradnja sa Kompanijom „Vip mobile” je prva tog tipa u regionu organizujemo sa ICT Hubom i gde uvek pozivamo partnerske kompanije da se priključe. Organizujemo, sponzorišemo i učestvujemo u brojnim inicijativama koje daju priliku tradicionalnim korporacijama i malim, novim igračima, da zajedno donose inovacije na tržište. Takođe, direktno razvijamo i poslovnu saradnju sa startapima, što je ujedno i najodrživija vrsta podrške. • Iz saradnje s ICT Hubom proistekla je i nova usluga, SINHRO paket, namenjena paušalcima koji rade u IT sektoru. Kakva su iskustva prvih korisnika? – Urazgovorimasaekspertimaraznihprofila, a koji primaju zaradu putem paušalne agencije (advokati, digitalci, dizajneri, programeri i drugi zaposleni u IT sektoru) došli smo do ponude kreirane za taj segment klijenata. Sinhro paket namenjen je ekspertima raznih
profila, onima koji nisu tipični biznisi, a ni tipična fizička lica, a koji obezbeđuje da im privatne i poslovne obaveze budu u skladu, tako što će sve poslove u bankarskom svetu završiti brzo, efikasno i lako. Kroz taj paket olakšali smo im korišćenje dnevnog bankarstva kroz skup usluga i proizvoda za fizičko lice i za paušalnu agenciju. Objedinjavanjem računa korisnici Sinhro paketa štede vreme, ali i novac, jer plaćaju obaveze za jedan račun a ne dva, kako je bilo uobičajeno do sada. Novost za tu grupu klijenata je mogućnost video poziva i konsultacija sa onlajn bankarom direktno sa e-banking aplikacije i van radnog vremena fizičkih poslovnica. Korisnici Sinhro paketa mogu da koriste uslugekojeinačenudimofizičkim licima, od kratkoročnih proizvoda poput dozvoljenog minusa i kreditne kartice, do dugoročnih ulaganja poput lizinga za vozila i stambenih kredita. Ta ponuda je rezultat potreba tržišta, jer zaposleni kojima je paket namenjen imaju preduzetnički status i nameravaju da ga zadrže i u narednom periodu. • Sosijete ženeral banka u Srbiji i VIP mobile imaju stratešku saradnju koja podrazumeva dodatne pogodnosti za klijente banke i VIP korisnike. Koliko ste zadovoljni tom saradnjom i da li je još neko partnerstvo tog tipa u planu? – Udruživanje različitih grana industrije na zajedničkim projektima je odavno praksa u svetu, ali naša saradnja sa kompanijom Vip mobile je prva tog tipa u regionu. Zajednički cilj je da na jednom mestu i, istovremeno, pružimo dodatne pogodnosti klijentima banke i korisnicima Vip mobilnih usluga; bilo da je reč o otvaranju računa, korišćenju naših usluga putem digitalnih kanala (m-banking aplikacije) i popustima. Ideja je da ponudimo dodatnu vrednost našim klijentima, po uzoru na modele dobre prakse koji su zaživeli na tržištu. Strateške ambicije motivišu nas da razvijamo usluge koje nisu nužno u vezi sa finansijskim sektorom, a spremni smo i za one promene koje mogu da podrazumevaju čak i zaokrete u našem poslovnom modelu. ▪ FRANCUSKA - PARTNER | 13
KORPORATIVNO
Decenija i po uspešnog rada u Srbiji Učestvuju u svim velikim infrastrukturnim i komercijalnim projektima, a najatraktivniji su im stambeni, hotelski i maloprodajni kompleksi
DEJAN MARKOVIĆ generalni direktor, Šnajder elektrik Srbija
P
rošla godina bila je izuzetno uspešna za Schneider Electric. Početkom ove godine plan Kompanije bio je da u 2017. učestvuje u svim velikim projektima u Srbiji i Crnoj Gori. O tome da li će taj cilj biti ispunjen, govori direktor Schneider Electrica za Srbiju Dejan Marković, uz podsećanje da je kompanija prošle godine realizovala velike projekte poput rekonstrukcije sopstvene potrošnje Hidroelektrane Đerdap, završetka poslovnog kompleksa GTC FORTYONE, proširenja kapaciteta Fabrike Kuper tajers i Fabrike "Hutchinson" u Rumi... – U ovoj godini cilj nam je da učestvujemo u svim velikim infrastrukturnim i komercijalnim projektima, a najatraktivniji su nam stambeni, hotelski i maloprodajni kompleksi na teritoriji Srbije i Crne Gore. Isporuka rešenja i opreme za napajanje, distribuciju i upravljanje električnom energijom za Hotel Hilton, rekonstrukciju Narodnog muzeja i Muzeja savremene umetnosti, Šopi ritejl park u Smederevu i turistički kompleks Portonovi su za nas najznačajniji projekti ove godine. • IoT – inicijator novog talasa digitalne transformacije preduzeća – podrazumeva instalaciju različitih senzora i njihovo integrisanje u lokalne
14 | FRANCUSKA - PARTNER
mreže. Koliko su firme u Srbiji spremne za IoT i druge nove tehnologije? – Prošle godine kompanija je sprovela globalno istraživanje o tome koje kompanije koriste ili planiraju da koriste IoT kao ozbiljan poslovni alat do 2020. Rezultati istraživanja pokazuju da će do 2020. biti povezano najmanje 50 milijardi uređaja, a ta tehnologija dovešće do prave revolucije i funkcionisaće kao izvor inovacije. Na primer, automatizacija u zgradama i industrijama predstavlja najviši potencijal za godišnju uštedu koja može ići i do 63 odsto, pa ne čudi što gotovo polovina anketiranih planira da implementira IoT podržane sisteme automatizacije zgrada u naredne dve godine. Ranije neiskorišćeni podaci omogućiće kompanijama da podignu kori-
Ulaganjem u pametne mreže „Šnajder elektrik“ doprinosi uštedama, ali i boljem kvalitetu života i poslovanja sničko iskustvo na sledeći nivo i doprineće efikasnosti i smanjenu troškova, a čak 63 odsto ispitanih kompanija planira da koristi IoT kako bi analizirala podatke koji će im pomoći da bolje odgovore na njihove zahteve. Sličan trend važi i za Srbiju. • Šnajder elektrik izdvaja pet odsto ukupnog prometa u inovacije i razvoj, što je daleko više od regionalnog proseka. Koliki je danas finansijski pritisak držati korak u tehnološkim inovacijama u integrisanim rešenjima kojima se bavite? – S obzirom na konstantan razvoja IT-a i sektora energetike, ulaganje u nova rešenja, zapravo,
predstavlja put do ušteda. Na primer, ulaganjem u pametne mreže, kroz digitalizaciju, ostvaruju se uštede i smanjuju gubici u elektromreži, vodovodnoj mreži ili bilo kom drugom sistemu kojim može pametno da se upravlja. Takođe, krajnji korisnici ili građani, ukoliko je reč o primeru pametnih gradova, na svojoj koži mogu da osete viši nivo usluge; snabdevanje električnom energijom bez prekida, snabdevanje kvalitetnijom pijaćom vodom, brži i bolji javni transport... • Ove godine Šnajder elektrik obeležava 15 godina poslovanja u Srbiji. Šta su ciljevi kompanije koja je lider u upravljanju energijom i automatizacijom za narednih deceniju i po? – Na svetskom tržištu smo prepoznati kao svetski lideri u upravljanju energijom i u automatizaciji, a taj uspešan biznis-model primenjujemo i u Srbiji. Očekujemo da i u Srbiji zaživi značajnije povezivanje uređaja i informatičkih sistema, što će otvoriti nove mogućnosti za funkcionalniji i efikasniji život. Nedavno smo predstavili našu IoT baziranu platformu EcoStruxure, koja služi kao osnova za upravljanje, vođenje i automatizaciju i koja pruža veću vrednost potrošačima različitih tržišnih segmenata, jer na temelju egzaktnih merenja i analiza donosi optimalna rešenja za energetsku i operativnu efikasnost. EcoStruxure omogućava našim partnerima i krajnjim potrošačima da razvijaju inovativna rešenja kojima će povezati OT operativne tehnologije s inovativnim IT tehnologijama. Pritom, Šnajder elektrik osigurava korišćenje i povezivanje podataka sa svih nivoa poslovanja u sigurnom sajber-okruženju, bilo na klaudu (cloud) ili na intranetu preduzeća. ▪
FRANCUSKA - PARTNER | 15
KORPORATIVNO
Somboled, deo francuske Laktalis grupe
Decenija poslovanja pod okriljem svetskog lidera
Kompanija Somboled je već 80 godina jedan od lidera domaće mlečne industrije, sa sedištem i proizvodnim pogonom u Somboru. Od 2007. godine, Somboled posluje u okviru francuske Laktalis grupe, najveće svetske mlečne grupacije. Asortiman mlekare plasira se pod međunarodno poznatim brendovima President, Dukat i Galbani
Z
ahvaljujući bogatom iskustvu Laktalis grupe, kao i investicijama u nove proizvodne linije, savremene tehnologije, povećanje kapaciteta i primarnu proizvodnju, Somboled je ulaskom u sastav Laktalis grupe, dodatno osnažio svoju poziciju na srpskom tržištu. Danas se u kompaniji godišnje preradi više od 70 miliona litara mleka, a na tržište Srbije plasira blizu 50.000 tona gotovih proizvoda. Na godišnjem nivou Somboled uloži gotovo milion evra u razvoj primarne proizvodnje, svakodnevno otkupljujući sveže mleko od više od 1.150 proizvođača širom zemlje. Široka mreža Grupe otvorila je Somboledu vrata
16 | FRANCUSKA - PARTNER
ka brojnim tržištima, a domaćim potrošačima pružila bogatiju ponudu mlečnih specijaliteta iz zemalja širom sveta. Somboled je nosilac HASAP i Halal sertifikata, sinonima za visok nivo kvaliteta proizvoda i strogo kontrolisan proces proizvodnje. Od 2014. godine, kompanija poseduje i dozvolu za izvoz na tržište EU. Dugoročni cilj Somboleda jeste da se, kroz dijalog i saradnju sa kooperantima, kao i ulaganjem u primarnu proizvodnju i kvalitet sirovog mleka, podigne nivo održivosti domaćeg poljoprivrednog sektora, ali i doprinese jačanju lokalnih zajednica u kojima mlekara posluje. ■
KORPORATIVNO
Zajednički rešavamo probleme građana Dolazak investitora u Opštinu Ruma uzrokovan je povoljnim poslovnim ambijentom, do koga se došlo uz velike napore svih građana, zajedničkim rešavanjem infrastrukturnih i drugih problema, obrazovanjem mladih... što je sve zajedno dovelo Rumu među pet najuspešnijih opština u Vojvodini SLAĐAN MANČIĆ predsednik Opštine Ruma
P
realizujemo je nužnost i nešto što je posledica decenijskog zanemarivanja. Posebno kada se radi o putnoj i vodovodnoj infrastrukturi, objektima mesnih zajednica i sl. Ovo nas ograničava u namerama da se u potpunosti orijentišemo na ulaganja i nove investicije, ali smatramo da i na tom polju činimo dosta toga. Upravo smo u projektu uređenja ulica u Buđanovcima gde, uz pomoć Vlade AP Vojvodine, izdvajamo preko 46 miliona dinara, kao i uređenje atarskih puteva u seoskim mesnim zajednicama za čiju je realizaciju izdvojeno preko 19,5 miliona dinara.
redsednik Opštine Ruma Slađan Mančić ovim sremskim gradićem, koji se nalazi između velikih industrijskih centara, a u blizini ključnih putnih i pružnih pravaca kroz Srbiju, upravlja menadžerski. To i nije čudno imajući u vidu da je diplomirao industrijski menadžment i da veliki deo teorijskog znanja sada primenjuje u praksi. Kaže da mu je veoma važno da bude upoznat s problemima svojih sugrađana, ali i da posebnu pažnju, kao prvi čovek grada, poklanja obrazovanju i zapošljavanju Mladim ljudima dajemo priliku da mladih u Rumi.
steknu prva radna iskustva, razviju
radne navike, upoznaju se s radnom • Nedavno ste, povodom dobrih finansijskih rezultata, razgovarali s mesnim etikom zajednicama o budućim infrastruk• Zanimljivo je da je Ruma među prvim opštinama turnim projektima. Koji su, po vama, prioritetni projekti i koje projekte može da finansira lokalna u Srbiji uvela mogućnost stručne prakse mladih zajednica, a gde vam je potreba pomoć domaćih za različite industrijske smerove. S obzirom ili evropskih fondova? na dolazak novih investitora u Rumu, da li se – Uveli smo, sada već uobičajenu praksu, održaovaj projekat isplatio u smislu zapošljavanja obučenih radnika? vanja sastanaka s predsednicima Saveta mesnih – Mi svake godine realizujemo programe stručne zajednica. Oni su ti kojima se naši građani prvo obraćaju kada imaju neki problem, te ovakvi prakse za mlade. Ove godine smo opredelili 7,5 misastanci daju dodatnu mogućnost da i mi, kao liona dinara za ovu namenu. Veliko olakšanje pružaju donosioci odluka, budemo upoznati sa svim nam dve stvari. Prvo, imamo dosta uspešne tehničke problemima naših građana. Deo projekata koje škole koje svake godine pružaju tržištu rada izuzetne
kadrove. Drugo, dolazak investitora je stvorio povoljan poslovni ambijent za zapošljavanje, pa sada imamo situaciju da ljudi nakon završene srednje škole odmah dobijaju ponude za posao. Nastojimo pomoći i našoj deci koja ulaze u poslovni svet, ali i našim investitorima. Zbog toga ovakve programe stručne prakse vidimo kao dobitnu situacija za sve. Tome u prilog svedoči i činjenica da u protekle tri godine imamo drastičan pad broja nezaposlenih i posle dugog niza godina visok procenat zapošljavanja upravo mladih ljudi koji završavaju škole i koji prolaze kroz programe stručne prakse. • Ruma je jedna od pet najrazvijenijih vojvođanskih opština. Na kakvim konkretno strateškim opredeljenjima se zasniva ovaj uspeh? – Brojni pokazatelji govore u prilog da smo među najrazvijenijim opštinama. Spomenuću resertifikaciju standarda Opštine Ruma kao opštine s povoljnim poslovnim okruženjem, koju smo potvrdili u maju ove godine. Glavni kriterijum za dobijanje ovog priznanja je dobro strateško planiranje, dobro definisan okvir kadra koji sprovodi ove procese, visok stepen saradnje s privredom, visok nivo participacije građanstva kroz budžetski sistem. Sa sigurnošću mogu da kažem kako Ruma u velikoj meri definiše korake i umnogome ide ispred ostalih, jer postoji potencijal, a postoji i volja za daljim radom i razvojem, o čemu govore i dobijena priznanja koja sve te procese prate. ▪ FRANCUSKA - PARTNER | 17
INTERVJU
Efikasne reforme dovode nove investitore SANJA IVANIĆ generalna direktorka Francusko-srpske privredne komore
K
roz redovne kontakte sa Vladom, administracijom Srbije i saradnju sa svim relevantnim činiocima privrednog okruženja u Srbiji Komora lobira za poboljšanje poslovnog ambijenta i uslova za poslovanje članova, francuskih i srpskih preduzeća. Takođe, Komora pruža operativnu podršku preduzećima koja još ne posluju na našem tržištu, sa ciljem da motiviše što više francuskih firmi za dolazak u Srbiju, tako što će im olakšati prve korake pružajući usluge od ispitivanja tržišta do smeštaja u poslovnom inkubatoru Komore. – Sanja Ivanić je već sedam godina generalna direktorka i glavni operativac svih aktivnosti Francusko-srpske privredne komore.
• Šta konkretno kompanije koje već posluju u Srbiji najviše zanima, odnosno u čemu im Komora pomaže?
18 | FRANCUSKA - PARTNER
Osnovana 2005.g. kao Klub, Francusko-srpska privredna komora je već 8 godina punopravni član Francuske mreže Komora. Cilj Komore je da omogući i poveća francusko prisustvo u Srbiji i razvije bilateralnu saradnju na svim poljima
Za preduzeća efikasno pronalazimo odgovarajuće partnere, bilo da je reč o dobavljačima, kupcima ili poslovnim partnerima
poslovanju i temama koje su bitne za dobrobit građana u sredini u kojoj posluju. Iz tog razloga nas svesrdno podržavaju u aktivnostima vezanim za podršku i animaciju mladih, studenata, talenata, startapova, održivog razvoja, ali i francuskih vrednosti u širem smislu. Tako, na primer, trenutno radimo na jednoj inicijativi koja se tiče očuvanja zdravlja zaposlenih u našim kompanijama članicama. Veliki deo naših članova u ovoj oblasti ima odlične programe i pakete benefita za zaposlene.
učestvuju u preko 40 događaja godišnje. Kada je reč o poznatim francuskim kompanijama, koje su u Srbiju počele da dolaze nakon 2000. godine, one imaju vrlo visoko razvijenu svest o značaju promocije francuskog biznisa i animaciji poslovne zajednice. One takođe pridaju veliku pažnju društveno-odgovornom
• U odnosu na prošlu godinu proces pridruživanja Srbije EU je odmakao, otvoreno je dosta poglavlja, pravna regulativa je unapređena. Kako na ove činjenice reaguju sadašnji i potencijalni investitori iz Francuske? – Svaki korak u promociji potencijala srpskog tržišta mora biti dobro argu-
– Najveći benefit od članstva je vidljivost u našoj poslovnoj zajednici, širenje mreže kontakata i ostvarivanje poslovne saradnje sa drugim članovima. Članovi su na taj način deo mreže jedne od najvažnijih evropskih privreda u Srbiji i imaju mogućnost, između ostalog, da
mentovan. Iako jedna od najvećih svetskih ekonomija, Francuzi su u biznisu prilično oprezni. Zato se prilikom odlučivanja oko ulaska na srpsko tržište najviše oslanjaju na svedočenja firmi koje su već imale iskustvo sa Srbijom. A njihovo iskustvo je u celini pozitivno, iako bismo svi želeli da se reforme odvijaju bržim tempom. Više puta smo naglašavali da je, čim je Srbija zvanično postala kandidat za članstvo u EU, broj francuskih preduzeća koja se interesuju za poslovanje u Srbiji drastično porastao. • Jedan od naznačenih ciljeva Francuske privredne komore je da olakša pristup srpskom tržištu. Kako izgleda okašavanje pristupa našem tržištu, odnosno koje su to prepreke koju investitori teško sami preskaču bez vaše pomoći? – Najveći broj upita koje dobijamo vezani su za istraživanja tržišta: za preduzeća efikasno pronalazimo odgovarajuće partnere, bilo da je reč o dobavljačima, kupcima ili poslovnim partnerima. Kada je reč o investitorima, zasad, usled već spomenute francuske opreznosti, takvi su upiti ređi, ali za njih radimo iscrpnije studije tržista, gde ih upoznajemo sa finansijskim uslovima poslovanja u Srbiji, kvalitetom i cenom radne snage u njihovom sektoru, idealnim lokacijama... Tu imamo svesrdnu pomoć Razvojne agencije i Privredne komore Srbije. • Jednom prilikom ste rekli da Komora pomaže srpskim preduzećima da postanu partneri francuskih kompanija. U kojoj meri su srpske firme uspele da iskoriste prednosti saradnje sa vašom Komorom u kontekstu izvoza? – Taj sektor aktivnosti još uvek razvijamo. Prošle godine smo testirali interesovanje srpskih
sretljive i ažurne, otvorene za saradnju. Imamo zajednički cilj – dovođenje francuskih investitora i poboljšanje poslovnog ambijenta, i u tome imamo podršku svih relevatnih ministarstava, agencija, kao i opštinskih vlasti. Za naredni period radimo na pripremi jedne vrlo važne poslovne konferencije iz oblasti medicine. Plan nam je da u novembru u Beograd dovedemo najveće francuske kompanije koje se bave koncepcijom i opremanjem bolnica. Sanja Ivanić i gospođa i gospodin Moro
Primer uspeha naše Komore u povezivanju privrednika je „Šnajder elektrik“ koji ovde radi sa mnoštvom lokalnih partnera, koji su takođe naši članovi firmi za učešće na sajmu industrije i metaloprerade Midest koji se odvija u oktobru u Parizu, inače jednom od najvećih sajmova na svetu. Interesovanja ima, ali troškovi izlaganja u Francuskoj su neretko previše veliki za domaće firme. Uprkos tome, do sada smo već povezali dosta veliki broj srpskih firmi sa francuskim preduzećima i oni su, nakon prve inicijative, nastavili komunikaciju, a određen broj firmi je konkretizovao tu saradnju. Lep primer je Schneider Electric koji ovde radi sa mnoštvom lokalnih partnera, koji su takođe naši članovi.
• Kakva je saradnja Francuske privredne komore sa ostalim privrednim komorama u Srbiji? – Sjajna! Pokrenuli smo pre više od pet godina prve Speed business meetinge sa ostalim stranim komorama, a pre dve godine i, za sada neformalnu, grupu evropskih komora u Srbiji. Drago nam je što smo ove godine premijerno uspeli da organizujemo zajednički susret osam evropskih privrednih komora u Srbiji, što je praktično najava drugih zajedničkih aktivnosti i inicijativa. ■
• Ako govorimo o položaju Komore u Srbiji, da li ste zadovoljni saradnjom sa državnim institucijama kojima je privreda u ingerenciji? – Naravno, sve institucije koje su značajne za nas su vrlo preduFRANCUSKA - PARTNER | 19
AKTIVNOSTI FRANCUSKO-SRPKE PRIVREDNE KOMORE
Efikasna i redovna podrška članstvu
Osnovana 2005. kao klub, Francusko-srpska privredna komora je 2009. godine dobila status Komore i postala član Unije francuskih privrednih komora u inostranstvu. Danas broji više od 120 članova i zastupa preko 100 preduzeća u Srbiji, i ta lista raste iz dana u dan
F
rancusko-srpska privredna komora spada u red najaktivnijih i najefikasnijih organizacija stranih investitora u Srbiji i predstavlja mesto okupljanja ne samo najvećih francuskih kompanija poput Atosa, Lafarža, Renoa, Veolije, banaka Kredit agrikol i
Jun 2016 – maj 2017.
Gala veče
20 | FRANCUSKA - PARTNER
Sosijete ženeral, već i domaćih i francuskih kompanija koje na jednom mestu mogu da dobiju sve relevantne podatke o potencijalnoj saradnji, korisne savete i edukaciju koju komora redovno pruža sadašnjim i budućim članicama. ■
Jedan od najatraktivnijih događaja Francusko-srpske privredne komore je Gala veče koje se obično održava krajem maja. Jednom godišnje Komora okupi preko 200 zvanica, diplomata, privrednika i ličnosti iz javnog života. Uz zanimljiv scenski program, gastronomsku večeru, Komora ovom prilikom dodeljuje i svoje godišnje Gran pri nagrade, u tri kategorije. Prošle godine Gala veče je imalo za temu magiju i iluzije, a čuveni srpski mađioničar Igor Trifunov bio je zvezda večeri. Premijerni nastup u Srbiji imala je francuska pevačica Žeraldin Lefren. Magazinu Nedeljnik tada je uručen specijalni Gran pri za izuzetan doprinos razvoju bilateralnih odnosa, povodom pokretanja srpskog izdanja Le Monde Diplomatique. Kompanija Atalian Global Services-Mopex osvojila je nagradu u kategoriji Inovacije za projekat i-Report, veb aplikaciju za praćenje kvaliteta usluga. Kompanija Coface osvojila je Gran pri u kategoriji Društveno-odgovorno poslovanje za program sertifikacije malih i srednjih preduzeća Excellent SME. Na ovogodišnjoj Gala večeri, održanoj 25. maja, Gran pri nagrade su dodeljene Sosijete ženeral banci za stratešku saradnju sa ICT Hubom (inovacije), preduzeću Flaj flaj travel za besplatne stručne obuke u okviru programa Flaj flaj letnje škole. Specijalni Gran pri za izuzetan doprinos bilateralnoj saradnji ove godine uručen je srpskom onkologu Radanu Džodiću. U banket-sali hotela Jugoslavija Gala veče su svojim scenskim nastupom uveličali mladi talentovani umetnici.
Jun 2016 – jul 2017.
Svakog meseca: jun 2016 – jun 2017.
Studentska nagrada
Mesečni sastanci članova
Francuska ekspertiza promoviše se i kroz tradicionalnu Studentsku nagradu u okviru koje Komora nagrađuje najbolje studentske eseje na zadatu temu iz oblasti održivog razvoja. Ove godine studenti su dobili zadatak da napišu esej o održivom razvoju u doba digitalizacije. Za tri najbolja rada kompanije članice pripremile su vredne novčane nagrade (Šnajder elektrik, Elektrovat i Enel Pi-Es sponzorišu respektivno sa 1.000, 800 i 600 evra). Tatjana Vujović, studentkinja treće godine Ekonomskog fakulteta u Beogradu, dobitnica je ovogodišnje Studentske nagrade Francusko-srpske privredne komore u iznosu od 1.000 evra čiji je pokrovitelj Schneider Electric. Drugu nagradu od 800 evra koju je uručila kompanija Elektrovat osvojio je Mihalj Bakator, doktorant Tehničkog fakulteta "Mihailo Pupin" u Zrenjaninu. Treća nagrada od 600 evra pokrovitelja Enel PS pripala je Ani Nikolić, studentkinji treće godine Fizičkog fakulteta u Beogradu.
Januar 2017.
Startap akcelerator
Svakog meseca članovi Komore okupljaju se u prostorijama jednog od preduzeća članova, što je idealna prilika, naročito za pridošlice, da predstave svoje poslovanje. Tako su, u proteklih godinu dana, članove ugostili Lafarž holcim, Škola stranih jezika Berlic, Avtonova kab, zastupnik za Sitroenova vozila, Prajsvoterhaus kupers, Hit auto, Argus sekjuriti prodžekts i Adrija medija grupa.
Kvartalno: Maj, decembar 2017 – april 2017.
Speed Business Meeting U saradnji sa drugim komorama i poslovnim klubovima Komora organizuje više Speed Business Meetinga tokom godine u Srbiji i inostranstvu. Reč je o brzim poslovnim sastancima, svaki u trajanju od 10 minuta, što je prilika za poslovne ljude da razmene što više kontakata u kratkom vremenskom roku i kasnije nastave saradnju. Krajem prošle godine članovi Francusko-srpske privredne komore imali su priliku da se upoznaju sa firmama članicama Komore italijansko-srpskih privrednika i Kanadsko-srpskim poslovnim udruženjem, a sastali su se i sa Francusko-rumunskom, Francusko-mađarskom i Francusko-hrvatskom privrednom komorom. U 2017. godini održan je Speed Business Meeting sa Am-Čamom i Nordijskom poslovnom alijansom. Kada je reč o saradnji sa drugim evropskim komorama, ove godine krajem aprila održan je premijerno i koktel na kome je prisustvovalo sedam evropskih komora u Srbiji.
Početkom ove godine Francusko-srpska privredna Komora je pokrenula program Startap akcelerator sa ciljem da podrži razvoj startapova. Plan je da tokom godinu dana članovi Upravnog odbora komore pružaju besplatnu mentorsku podršku odabranim startap preduzećima. Na konkursu na koji se prijavilo preko 20 timova odabrana su dva startapa koji su dobili podršku komore. Prvi je CAR:GO, mobilna aplikacija za naručivanje vožnje, srpska verzija Ubera, a drugi je Petguards, platforma za čuvanje kućnih ljubimaca. FRANCUSKA - PARTNER | 21
Novembar 2016. i 2017.
Jul, septembar 2016.
Francuska nedelja
Aktivnosti u Francuskoj
Reč je o jednoj od najznačajnijih manifestacija Komore koja ima za cilj da promoviše francuske proizvode, ekspertizu i kulturu, kroz niz događaja koji se organizuju na više lokacija u glavnom gradu i šire. U novembru prošle godine Francuska nedelja je otvorena žurkom-dočekom mladog francuskog vina Novi Božole i mini-sajmom francuskih proizvoda. Manifestacija je održana na temu Inovacije i kreativnost, pa je tim povodom prvi put pokrenuta digitalna mapa francuskih proizvoda i usluga dostupnih u Srbiji. Ova mapa, koju šira javnost može da konsultuje na adresi www.francuskanedelja.rs, sadrži i informacije o popustima odobrenim povodom Francuske nedelje. Na istoj internet adresi održava se i onlajn sajam zapošljavanja na kojem učestvuju kompanije članice, ali i druge kompanije koje posluju sa francuskim tržištem. U saradnji sa Ambasadom Francuske i Privrednom komorom Srbije, održana je i poslovna konferencija o gradu budućnosti na kojoj su najveće kompanije iz Francuske predstavile dostignuća u više oblasti vezanih za urbanizam i održive gradove. Za studente je održana tribina Preduzetnik početnik, pod pokroviteljstvom kompanije Šnajder elektrik. Osnovna škola Vladislav Ribnikar dobila je na poklon mural s motivom Egziperijevog Malog princa, održani su i susreti delegacije francuskih preduzeća sa međunarodnim finansijskim institucijama, a članovi su imali prilike da učestvuju i na vinskoj radionici koju je vodio poznati somelijer Stevan Rajta. Jednako bogat program Komora najavljuje i za ovogodišnju Francusku nedelju, koja će za temu imati digitalizaciju.
U julu 2016. Komora je učestvovala na međunarodnom Samitu posvećenom zemljama Zapadnog Balkana u Parizu, a prošlog septembra, takođe u Parizu, u organizaciji vrlo važnog privrednog foruma na kome su predstavljene mogućnosti za investiranje u Srbiji. Forumu pod nazivom Srbija: strateško raskršće između Zapadne i Istočne Evrope prisustvovali su najviši zvaničnici Srbije, predstavnici Francuske, kao i velike francuske grupacije. Događaj su zajednički organizovali Privredna komora Srbije, Razvojna agencija Srbije, državna francuska agencija Business France i Francusko-srpska privredna komora, koja je ovom prilikom održala B2B sastanke sa zainteresovanim francuskim preduzećima. Komora je takođe predstavila Srbiju i na B2B sastancima koji su održani u Grenoblu i Amijenu. Decembar 2016.
Radni ručkovi, obuke, radionice U proteklih godinu dana Komora je organizovala niz radonica, obuka i drugih tematskih okupljanja. U saradnji sa drugim evropskim komorama, održan je radni ručak na kome je Dragana Đermanović, poznati srpski stručnjak za digitalne komunikacije, govorila o efektima digitalizacije na tržište rada i izazovima za žene. Pored toga, u Komori se svakog meseca održavaju obuke za zaposlene iz različitih oblasti – od mekih veština, treninge iz oblasti IT-a, finansija i slično.
22 | FRANCUSKA - PARTNER
Tokom godine
Usluge podrške preduzećima Francusko-srpska privredna komora je u okviru mreže francuskih privrednih komora u inostranstvu klasirana u treću, najvišu kategoriju, kao komora koja pruža kompletnu uslugu francuskim preduzećima zainteresovanim za srpsko tržiste: od prvih informacija o tržistu do otvaranja i asistencije u vođenju filijale. Komora je već pet godina operativni partner Biznis frans, francuske državne agencije za izvoz i investicije. U toku 2016. odgovoreno je na više od 150 upita, a u poslovnom inkubatoru boravila su četiri preduzeća. 13. jul 2017.
Obeležen Nacionalni dan Francuske Nacionalni praznik Francuske 14. jul – Dan pada Bastilje, 1789. godine, obeležen je u ambasadi ove zemlje. – Proslavljamo praznik federacije koji je simbol ujedinjenja svih Francuza oko pojmova slobode, jednakosti i bratstva, koji su naše nacionalne vrednosti – rekao je Filip Ser, otpravnik poslova ambasade na prijemu kome je prisustvovao i budući ambasador Francuske u Srbiji Nj. E. Kristof Lekurtije. – Francuska će nastaviti da daje podršku Srbiji na putu ka Evropskoj Uniji i podržaće napredak u oblastima ekonomije i pravne države koji su neophodni za pristupanje Evropskoj uniji – dodao je Ser. Prijemu su prisustvovali predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković, predstavnici vlasti i opozicije, diplomatskog kora i kulturnog života. Gosti su po tradiciji bili u prilici da uživaju u francuskim sirevima, vinu, drugim specijalitetima Francuske, kao i u njihovoj muzici.
FRANCUSKA - PARTNER | 23
SAVREMENA UMETNOST
Autentična i progresivna umetnost
Galerija LA MEZON RUŽ, izložba Ustanak ŽAN ŽAK LEBEL
Na ovaj ili onaj način, većina pokreta i umetničkih dela nastala na evropskom tlu u poslednja tri veka mogu se povezati s nekim oblikom francuskog umetničkog izraza. Fenomen moderne umetnosti ne može se zaista razumeti bez istraživanja prošlosti ove zemlje, jer je Francuska stotinama godina predvodnik intelektualnog i umetničkog života 24 | FRANCUSKA - PARTNER
P
ošto su temelji današnje Evrope bili postavljeni u vreme vladavine Karla Velikog, Francuska je igrala ključnu ulogu u svim aspektima pozornice Starog kontinenta, što je na kraju dovelo do zapanjujuće kulturne baštine. Počevši od sudova i manastira srednjeg veka, Francuzi su ostavili svoj trag na umetnost, arhitekturu, muziku i književnost. Međutim, kao i ostale susedne zemlje u to vreme, oni su ostali unutar
konvencionalnih granica onoga što je bilo prihvatljivo na globalnom nivou, bez preteranog eksperimentisanja. Period renesanse je omogućio Francuzima da emancipiraju svoj umetnički rečnik i počnu da definišu ono što danas nazivamo zapadnjačkom kulturom. Danas, najveća svetska umetnička prestonica i izvor kreativne avangarde, Pariz je i dalje centar globalne savremene scene. Radeći u različitim medijima i
stilovima, francuski umetnici su uvek bili rodonačelnici najsavremenijih praksi, neprekidno doprinoseći bogatoj istoriji francuske umetnosti. Sa više od 10.000 muzeja, zemlja nudi izuzetan umetnički doživljaj za svakog ljubitelja umetnosti.
Bez obzira na činjenicu da su francuski zakoni protiv degradacije javne imovine toliko strogi da je bilo protivzakonito čak da se nosi sprej s bojom bez prethodne dozvole gradskih zvaničnika, urbana umetnička scena ove zemlje je
BENŽAMEN SVEJM Smirena odlučnost
BENUA MER Istorija geometrije
Sigurno ste čuli za muzej Luvr, Centar Pompidu, Muzej savremene umetnosti ili Muzej Orsej, ali kvartovi Pariza takođe vrve od nezavisnih novih i već poznatih galerija i neprofitnih umetničkih centara u takvom broju koji nije viđen od kada je grad bio globalna prestonica kulture pre Drugog svetskog rata. Možemo samo pomenuti nekoliko, kao što su Galerija umetnosti Modus, Galerija Open spejs, La Marešal, Galerija Ksipas, La Mezon ruž, Galerija Matgot i mnogi drugi.
neverovatno bogata jer su francuski tvorci grafita i ulični umetnici hrabro stvarali svoju umetnost od 60-ih godina prošlog veka. U Francuskoj danas radi čitava armija urbanih umetnika, a svi oni su izgradili svoj izraz ili na svojim umetničkim preferencijama ili na nacionalnom uličnom umetničkom nasleđu. Kako se zvanična politika prema uličnoj umetnosti menja nabolje, Pariz se ponovo pojavio kao Meka za ovaj likovni stil poslednjih godina.
MLADE SNAGE Nema sumnje da se francuska savremena umetnost u poslednjih nekoliko godina probila na međunarodnu scenu i izgleda da će njen značaj biti sve veći jer mnoštvo novih umetnika gradi svoje ime kao uzbudljive novajlije na umetničkoj sceni. Postoji prepoznatljiva odlika većeg dela aktuelne francuske prakse: konceptualno sa sklonošću ka intelektualnom, dani kada je Leva obala bila simbol radikalne misli čini se da ponovo oživljavaju kroz talas umetnika koji ispituju i prevazilaze zadate parametre, od kojih su mnogi studirali filozofiju pre nego što su se okrenuli umetnosti. Iako je svakako tačno da je u poslednjoj deceniji francuska vlada uložila velike napore da promoviše svoje savremene umetnike na međunarodnom nivou, uspeh ovog poduhvata takođe je iznedrio i lokalFRANCUSKA - PARTNER | 25
IZABEL KORNARO
ETJEN ŠAMBO
26 | FRANCUSKA - PARTNER
ne umetničke scene, i to sa izuzetnim rezultatima. Samouverena i progresivna, aktuelna francuska umetnost možda postavlja standarde po kojima će se nova konceptualna praksa procenjivati još dugo.
izvan formalnog domena samog umetničkog dela. Mnoga Šamboova dela zavise od prisustva naslova ili natpisa, tekstova koji pretvaraju dela u sastavne delove u okviru semantičke igre ili filozofske zagonetke.
ETJEN ŠAMBO Orkestrirajuća ruka je sveprisutna u svim radovima Etjen Šambo. Istovremeno je negirana gomilom značenja i incidenta
BENUA MER Kao nekolicina ovih umetnika, Benua Mer (koji je studirao filozofiju pre nego što se okrenuo umetnosti) bavi se pitanjima
RAFAEL ZARKA Jahanje školjki
TATJANA TRUVE
kako, zašto i u kojim oblicima umetnost može postojati. Upućujući na epsku pesmu Lamia Džona Kitsa, Mer reprodukuje poteze penkalom koje je autor koristio da precrta dugačak pasus iz svog rukopisa. On je mladi umetnik koji puno obećava. IZABEL KORNARO Izabel Kornaro se bavi revalorizacijom predmeta kroz njihov aranžman i postavljanje jednog pored drugog. Ona ispituje, klasifikuje i rekonstruiše značenje prema sopstvenim idiosinkratičkim konvencijama. Skupljeni zajedno u jedinstvenu masu, Kornaro ima za cilj kolektivno značenje iznad i izvan individualnog identiteta svakog predmeta. RAFAEL ZARKA Novi francuski umetnik Rafael Zarka je takođe dugogodišnji skejtborder, što umnogome definiše njegov rad. Njegovoj dokumentaciji o oblicima koje je napravio čovek pristupa se uglavnom sa gledišta skejtbordera, i taj stav nudi neobičnu i intrigantnu ulaznu tačku u kategorizaciju fizičke strukture.
TATJANA TRUVE Kao i mnogi umetnici, Tatjana Truve, rođena u Italiji, prešla je dug i naporan put do umetničkog priznanja, što se odražava u radu koji joj je na kraju doneo slavu. BENŽAMEN SVEJM Benžamen Svejm je jedan od nekolicine mlađih francuskih umetnika koji se bave
slikarstvom i crtežom. Međutim, kao iznenađujuće visok procenat umetnika, Svejm je diplomirao filozofiju pre nego što se okrenuo umetnosti, a njegov pristup stvaranju slika je potpomognut intelektualnim i konceptualnim istraživanjem, sa posebnim interesovanjem za psihoanalizu. ■
Galerija MODUS ŽAN POL DONADINI FRANCUSKA - PARTNER | 27
BUVLJA PIJACA SEN UAN
Najveći buvljak na svetu Buvlja pijaca Sen Uan najveće je stecište prodavaca antikviteta i polovne robe na svetu. Svake godine je poseti preko pet miliona ljudi, među kojima i mnoštvo stranaca i slavnih ličnosti. Ova četvrta po značaju znamenitost Francuske nalazi se u severnom Parizu, ispred 18. arondismana
B
uvljak datira od pre više od dva veka, kada su preprodavci starih stvari noću preturali po pariskom đubretu ne bi li našli otpad vredan prodaje. Zvali su ih krošeter ili klošari. Oko 1870. pariski klošari i prebirači preselili su se u Sen Uan, oko današnjeg Malasisa, na oko trista metara široko zemljište oko pariskih zidina, od Puasonjea do Monmartra. Cigani, koji su već dugo bili tamo, svedočili su dolasku novih ljudi, uključujući klošare, prodavce polovne odeće, lovce na jeftinu robu, koji su svi kasnije postali antikvari. Na francuskom se zovu bifin, krošeter, fripije i šiner. Ovaj appellation controlee deo grada, livada s udžericama od blata, postajao je sve življi kako je rastao: jeli su se pomfrit, dagnje, suva kobasica, skoro sveže sardine,
28 | FRANCUSKA - PARTNER
vafli i pilo se belo vino dok su Cigani svirali gitare uz ritam pucnjave iz streljana. U barovima i muzičkim kućama sve su se češće viđali klošari koji su u kraj došli poslom. Tu su se nastanili čak i singe, koji su fabrikama papira prodavali krpe na veliko. Prostor današnjeg Malasisa, na kome je bila zabranjena gradnja, postepeno se popunjavao i rastao. Kolibe su se gradile i rušile po ćefu prijatelja ili neprijatelja, zemlja je pripadala onima koji bi je uzeli, a naročito onima koji su znali kako da je zadrže. Na Aveniji Mišele mogli su se nazreti prvi znaci pijace, u blizini pariske trošarine oko Sen Denija u severoistočnom Parizu. Godine 1884. gradski oci su shvatili da se mora uvesti kontrola, ali su klošari bili protiv ikakve vrste poreza, u Parizu i drugde, tvrdeći da je njihova delatnost – kultura. Tako su odlučili da se vrate u stari vojni deo zaštićen od poreza i čak probali da ilegalno oporezuju pridošlice. Tokom godina, i naročito 1908. kad je izgrađen Metropoliten, francuska podzemna železnica, antikvarima više nije odgovaralo seljakanje. Posebno ih je zamaralo svakodnevno pakovanje i raspakivanje stvari. Kao odgovor na ovaj zahtev rodio se koncept pijace. Svaki starinar želeo je da ima sopstveni ograđeni prostor usred uličica za bavljenje organizovanijom trgovinskom delatnošću.
Godine 1920. Romen Žil Vernezon otvorio je prvu pijacu na 13. 000 m² na zemljištu od „les 26 arpents”, u Ulici Rosje. Izgradio ju je od takozvanih Vilgrenovih baraka, stambenih kontejnera u kojima se posle Velikog rata distribuirala hrana
Godine 1920. Romen Žil Vernezon otvorio je prvu pijacu od 13.000 m² na zemljištu od les 26 arpents, u Ulici Rosje. Izgradio ju je od takozvanih Vilgrenovih baraka, stambenih kontejnera u kojima se posle Velikog rata distribuirala hrana. Ljudi greše kada kažu da je drugu pijacu otvorio gospodin Malik. U to vreme on je držao kafe Pikolo i pod slamaricom čuvao stare zlatnike Luj d’or (Luj od zlata) zarađene od mađarskih Cigana koji su mu njima plaćali piće. U svakom slučaju, ono što danas zovu Marš Malik bio je do 1942. njegov povrtnjak. Godine 1925. otvorena je pijaca Biron na 7.000 m² zemljišta kod Šam de Rosje koje su koristili komercijalni uzgajivači voća i povrća. Vođeni su tajni pregovori o kompenzaciji ovih uzgajivača. Ova pijaca je bila odgovor na hitnu potrebu antikvara koji su posle rušenja starog utvrđenja ostali bez krova nad glavom. Godine 1938. pijaca Žil Vale, na 1.500 m², bila je prva pokrivena pijaca, delo Venecijanca po imenu Amadeo Čezana. Godine 1942. u bašti kafea Pikolo, na 3.000 m² površine, jedan izgnani albanski plemić izgradio je pijacu Malik. Ova bašta FRANCUSKA - PARTNER | 29
pripadala je gospodinu Burdenu, koji ju je doživotno izdavao Maliku i odao priznanje toj privrženosti, kako je u to vreme priličilo. Malik je tu gajio voće, povrće, pa čak i jednu kravu za svog unuka Žerara. U ulicama krcatim klošarima video je mogućnost za posao i odlučio da podigne 15, pa 30, pa 110 tezgi u svojoj bašti. Posle Drugog svetskog rata dogovoreni su jedinstveno pijačno radno vreme i radni dani. Godine 1946. Luj Pore iznajmio je antikvarima svoje placeve pod vinovom lozom od Ulice Pol Bert do Ulice de Rosje, ali je itinerer redovnog kupca više ličio na Put suza nego na turistički obilazak: zemlja je bila blatna i nepraktična. Godine 1949, zahvaljujući podršci i dozvoli grada, na pijaci Pol Bert izgrađeni su prva stalna radnja i prvi asfaltni prilazi. Između 1960. i 1970. izgradnja kružnog puta na periferiji grada, tzv. périphérique, definitivno je označila granice ovog dela grada, karavana i jedinstvenog romantičarskog duha. Baš je taj kružni put žigosao predgrađe i odvojio ga geografski, sociološki, ekonomski i kulturološki od ostalog dela Pariza. Pošto je sam sebi dovoljan i aktivan i noću pod igrom automobilskih farova, ovaj pariski kružni put je zatvoren i fascinantan, a ponekad i leden univerzum. Godine 1970. Alen Serpet, veliki kolekcionar vatrenog oružja i sin juvelira iz Ulice Rosje, kupio je garažu SIMCA od Luja Porea.
30 | FRANCUSKA - PARTNER
Otvorio je pijacu Serpet sa 120 tezgi, a onda je pijacu prodao i preselio se iz Francuske na Floridu. Godine 1975. ogromno skladište u Ulici Lekije bilo je pregrađeno i otvorena je natkrivena hala za privremene buvljake. Isto se dogodilo 1976. s pijacom Rosje. Godine 1979. Izrael Elkembaum takođe je pregradio svoju ogromnu radnju starih reprodukcija sa 60 tezgi i stvorio pijacu Kambo, kojaje posle strašnog požara 1992. podeljena na 24 radnje. Krajem osamdesetih godina prošlog veka, na inicijativu prodavca nekretnina Pa-
Neke pijace su se pojavljivale i nestajale, poput onih u Site de la Brokant (pijaca polovne robe), Site komersijal de lokasion, Vilaž en boa, oko 1920, i Le pasaž oko 1970.
trika Duprea, pojavile su se dve velike pijace koje su dale novu dimenziju buvljacima Sen Uana: s jedne strane, 1989. pijaca Malasis svojom veličanstvenom rotondom i ogromnim staklenim krovom arhitekte Žiroda, a s druge, 1991. pijaca Dofin s atrijumima, gvozdenim stepeništem industrijskog stila, stazama i drvenim trotoarima. Obe ove prelepe pijace nesumnjivo su okrenule buvljake u novom smeru i istovremeno ih sačuvale u sećanju. Neke pijace su se pojavljivale i nestajale, poput onih u Site de la Brokant (pijaca polovne robe), Site komersijal de lokasion, Vilaž en boa, oko 1920, i Le pasaž oko 1970. Istorija buvljaka sadrži mnoge kratke i duge priče, starudije, sudbine i šanse. Ovo sumanuto raspakivanje potreslo je šire područje Pariza – ova izložba bez kompleksa siromaštva, koje u stvari nije siromaštvo –smetalo je buržoaskoj tradiciji. Gradska uprava je imala nevolje jer su se pravila stalno menjala. Tu se gluvari sa škodljivom, čak pogubnom radoznalošću. A šta je s jedinstvenom mešavinom turista, klošara odasvuda, umetnika nekonformista, izgnanih plemića, predanih radnika? Šta je ostalo od stare populacije buvljaka? Zahvaljujući višegodišnjem uspehu svetski poznate pijace i njene masovne posećenosti svakog vikenda, grad je smatra važnim i vrednim delom francuske istorije. Klošari još uvek rade na kartonima na Monmartru i Klinjankuru, ali sada su primorani da se skrivaju od policije. Čuvari hrama: Cigani, gatare, prodavci polovne odeće, šibicari, barmeni i antikvari žive zajedno na jedinstven, a tradicionalan
način. Prodavci nove odeće, brejkeri iz osamdesetih, privlače najmlađe kupce i stvaraju konflikte između starih prodavaca i novajlija... Dokaz da je istorija buvljaka večiti nov početak. Buvlja pijaca– na francuskom „puces”, prava je institucija. Od 2001. priznata je kao „zona za zaštitu arhitektonskog, gradskog i pejzažnog nasleđa“ zbog svog neobičnog ambijenta i atmosfere. Smatra se najvećom pijacom antikviteta i prodavnicom polovne robe na svetu. Buvljak se prostire na sedam hektara i tu je smešteno 14 pijaca: Antika, Biron, Kambo, Dofin, Džango Rajnhart, Žil Vale, Le pasaž, Malasis, Malik, L’entrepo, Pol Bert Serpet, De ru, Luzin&Lekuje i Vernezon. Neke su natkrivene, druge otvorene, a svaka je prepuna raznovrsne robe iz svih perioda i zemalja. Na buvljaku možete potražiti jeftine antikvitete ili restauriranu luksuznu robu poput nameštaja, slika, predmeta od bronze, umetničkih predmeta ili tapiserija, ogledala, lampi, posuđa… Možete naći stare ploče, rezbariju, igračke, postere, knjige, fotografije i druge neobične predmete. Možete kupiti i odeću, obuću i starinski ili najmoderniji modni asesoar. Buvljak Sen Uan najveće je stecište prodavaca antikviteta i polovne robe na svetu. Svake godine ga poseti preko pet miliona ljudi, među kojim i mnoštvo stranaca, pa čak i slavnih ličnosti. Ova četvrta po popularnosti znamenitost Francuske nalazi se u severnom Parizu, ispred 18. arondismana i otvorena je subotom, nedeljom i ponedeljkom. Otkrićete Pariz na originalan način i
UREDNIK Ana Novčić a.novcic@aim.rs ART DIREKTOR Branislav Ninković FOTO Zoran Petrović LEKTURA Bojana Đurić bojana.sanader@gmail.com
nailazićete na razna iznenađenja šetajući buvljakom. On je pravi zlatni rudnik starina za ljubitelje i amaterske antikvare… Ali i za ljubitelje vaših novčanika i dragocenosti, pa je preporučljivo da sve dragocenosti ostavite kod kuće ili u hotelu. Pijaca je zvanično otvorena 1885. Postepeno se pretvarala u današnju globalnu referencu za kupovinu antikviteta. Sada, sa
Buvljak Sen Uan najveće je stecište prodavaca antikviteta i polovne robe na svetu. Svake godine ga poseti preko pet miliona ljudi, među kojim i mnoštvo stranaca, pa čak i slavnih ličnosti
Svima koji se dovoljno dugo motaju ovuda ovo mesto nudi sjajnu atmosferu i šansu da možda otkriju retke bisere. Takođe ćete otkriti dvadesetak malih, popularnih, prijatnih restorana i kafea u kojima često ima žive svirke, a sigurno ćete videti mnoštvo šarolikih likova... I to je duh buvljaka! U nekoliko proteklih godina buvljaci se obnavljaju. Kako je u Parizu uređenje enterijera postalo vrlo popularno, mnogi mladi Parižani pokušavaju da pronađu retke i originalne predmete. Zato se i pojavljuju noviteti kao što je Kantesans plejgraund, prva konceptualna robna kuća na buvljaku. Naći ćete i trendi restoran Ma kokot, koji je osmislio slavni francuski dizajner Filip Štark. Zasnovan je
1.700 trgovaca, uključujući 1.400 antikvara, neki delovi pijace više liče na muzej ili umetničku galeriju nego na buvljak. Glavna ulica, De Rosje, vodi do pijaca Malasis, Dofin, Biron i Vernezon.
na šik i popularnom konceptu kantine, koji se poslednjih pet godina smatra vrlo modernim u Francuskoj. Sve je više i turista iz Kine. Neki isključivo dolaze da kupe restaurirane kineske antikvitete u galeriji Kristo. ■
PROJEKT MENADŽERI Biljana Dević b.devic@aim.rs Nataša Trifunović n.trifunovic@aim.rs Nevena Đurković n.djurkovic@aim.rs Vesna Vukajlović v.vukajlovic@aim.rs
MENADŽER IZDANJA Neda Lukić n.lukic@aim.rs
SEKRETAR REDAKCIJE Svetlana Petrović s.petrovic@aim.rs
IZVRŠNI DIREKTOR Maja Vidaković m.vidakovic@aim.rs
FINANSIJSKI MENADŽER Dragana Skrobonja d.skrobonja@aim.rs
GENERALNI MENADŽER Ivan Novčić i.novcic@aim.rs ŠTAMPA Rotografika d.o.o. Segedinski put 72, Subotica, Srbija PARTNER FRANCUSKA
Izdavač: alliance international media Makenzijeva 67, 11111 Belgrade 17, PAK 126909, Serbia Phone: +(381 11) 2450 508 Fascimile: +(381 11) 2450 122 E-mail: office@aim.rs www.aim.rs
ISSN broj 2560-3876 OVA PUBLIKACIJA JE BESPLANTA
Broj: 11 Godina: 2017.
FRANCUSKA - PARTNER | 31
32 | FRANCUSKA - PARTNER