EU INTEGRACIJA U OBLASTI HRANE I DALJE IZAZOV

SAVET STRANIH INVESTITORA 2021/2022

DRAGANA STIKIĆ,KOPREDSEDNICA ODBORA ZA BORBU PROTIV NEDOZVOLJENE TRGOVINE I HRANU SAVETA STRANIH INVESTITORA (NESTLÉ ADRIATIC S D.O.O.)

Potrebna je dalja harmonizacija sa EU zakonodavstvom i unapređenje procedura u oblasti spoljnotrgovinske razmene prehrambenih proizvoda

Iako je u početku epidemije bilo puno neizvesnosti po pitanju funkcionisanja protoka roba i inspekcijskog i carinskog nadzora, vrlo brzo je uspostavljena uobičajena dinamika u radu svih službi nadležnih za kontrolu uvoza i izvoza. Osnivanje zelenih koridora na Zapadnom Balkanu, zahvaljujući inicijativama različitih međunarodnih i privrednih organizacija, kao i podrškom vlada omogućilo je da trgovinska razmena prehrambenim proizvodima ne bude prekinuta. I to je pozitivan momenat u omogućavanju nesmetanog toka prehrambenih proizvoda u spoljnotrgovinskoj razmeni tokom kovida 19, jer prehrambena industrija nije pretrpela velike gubitke, a s obzirom na činjenicu da su se službene kontrole odvijale istom dinamikom, postojeći sistem bezbednosti hrane nije urušen. Harmonizacija, odnosno

transponovanje EU zakonodavstva i dalje je veliki izazov, i nesumnjivo da je pandemija u izvesnoj meri usporila taj proces. Svakako da ostaje prostor za unapređenje, kako na polju harmonizacije, tako i na polju spoljnotrgovinske razmene prehrambenih proizvoda, jer su procedure i dalje sporije od onoga što je potreba privrede, a što je zapravo bila potreba privrede i u vremenima i pre pandemije.

To se pre svega odnosi na primenu adekvatnog sistema analize rizika prilikom službenih kontrola, koja bi se naročito u pandemijskim uslovima pokazala vrlo korisnom, jer bi se time ubrzala razmena dobara, i oslobodili kapaciteti inspekcija na savladavanje postojećih izazova nastalih usled kovid krize. Kada bi istorijat privrednog subjekta imao veći uticaj na to da li će se neka pošiljka uzorkovati i ispitati, to bi bio prvi korak ka pojednostavljenju ovog procesa, jer bi se resursi usmerili na one koji su se istorijski pokazali kao neusaglašeni. Ništa manje važno nije ni pojednostavljenje procedura ispitivanja, jačanje transparentnosti uz omogućavanje predvidljivosti zadržavanja robe. Unapređivanje sistema u smislu centralizacije, radi boljeg povezivanja kako ustanova, tako i kontrola, omogućilo bi upravljanje informacijama i konsolidovanje podataka. Pregovaranje o Poglavlju 12 (Food

Safety, Veterinary and Phytosanitary Policy) jedan je od najzahtevnijih delova pravne tekovine EU, i to samo zbog širokog spektra zakona koji se moraju transponovati i zahtevnih pravila za životinje i zdravlje biljaka, sigurnost hrane, hrane za životinje i proizvoda životinjskog porekla, ali i zbog investicija koje su neophodne. Ubrzanje procesa pregovaranja i otvaranje tog poglavlja, kao i poglavlja 1 (Free Movement of Goods) svakako da bi doprinelo izgradnji kapaciteta za usklađivanje sa pravnom tekovinom EU u oblasti bezbednosti hrane i veterinarske i fitosanitarne politike, jer verujem da bi se time omogućilo da se na jedan organizovan i sistematičan način osigura transformisanje ovdašnjih propisa kako bi se prilagodili evropskim.

Od izuzetnog značaja i važnosti je primena digitalizacije i u ovom segmentu, jer se razmena dokumentacije sa nadležnim telima i dalje obavlja fizičkim putem, a to se naročito pokazalo kao poteškoća u toku epidemiološke krize.

Neophodno je omogućiti elektronsku razmenu podataka među svim državnim institucijama u lancu bezbednosti hrane, kao i između državnih institucija i privrede