Issuu

SAVET STRANIH INVESTITORA U SRBIJI

POGLED NA 2014/15.

2 SAVET STRANIH INVESTITORA U SRBIJI POGLED NA 2014/15.

POGLED NA 2014/15. SAVET STRANIH INVESTITORA U SRBIJI 3

SAVET STRANIH INVESTITORA U SRBIJI

6 ŠTO JE TEŠKO, NE OSTAVLJAJ ZA SUTRA DR MIHAILO CRNOBRNJA Profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju 8

POGLED NA 2014/15. UREDNIK Tanja Jakobi ART DIREKTOR Ilija Petrović, i.petrovic@aim.rs MENADŽER PUBLIKACIJE Tanja Banković, t.bankovic@aim.rs DIREKTOR PRODAJE Melita Andrejević, m.andrejevic@aim.rs

FREDERIC COIN Predsednik Saveta stranih investitora i Predsednik Izvršnog odbora Societe Generale banke Srbija

PREVOD Snežana Bjelotomić

PROF. DR ZORANA MIHAJLOVIĆ Potpredsednik Vlade i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture 18 OBEZBEDITI ISTA PRAVILA ZA SVE IGRAČE

IZVRŠNI DIREKTOR Ruža Ristanović, r.ristanovic@aim.rs GENERALNI MENADŽER Ivan Novčić, i.novcic@cma.rs

ŠTAMPA Rotografika d.o.o. Segedinski put 72, Subotica SAVET STRANIH INVESTITORA U SRBIJI - POGLED NA 2014/15. IZDAVAČ alliance international media u saradnji sa Savetom stranih investitora Srbije Makenzijeva 67, 11000 Beograd, Srbija Tel: +(381 11) 2450 508 Fax: +(381 11) 2450 122 E-mail: office@aim.rs www.allianceinternationalmedia.com ISSN no: 1451-7833 sva prava zadržava alliance international media 2014.

30 SVESNI SMO IZAZOVA

JORGOVANKA TABAKOVIĆ Guverner Narodne banke Srbije

LEKTURA Bojana Đurić

FINANSIJSKI DIREKTOR Ana Besedić, a.besedic@aim.rs

SRĐAN LAZOVIĆ Potpredsednik Saveta stranih investitora, direktor za korporativne i regulatorne poslove za CEFTA region i Bugarsku u kompaniji British American Tobacco SEE d.o.o.

14 DOZVOLE VIŠE NEĆE BITI PROBLEM

POSLOVNI SEKRETAR Nataša Nešić, n.nesic@aim.rs

FOTOGRAF Zoran Petrović, Časlav Vukojičić

52 P ODRŽAVAMO VLADU U BORBI PROTIV SIVE EKONOMIJE

UNAPREĐENJE POVERENJA U BUDUĆNOST

MENADŽERI PROJEKTA Biljana Dević, b.devic@aim.rs Darko Novaković, d.novakovic@aim.rs Ivana Krsmanović, i.krsmanovic@aim.rs

POSEBNA ZAHVALNOST Ana Firtel, izvršna direktorka Saveta stranih investitora Milica Ðorđević, direktor komunikacija Saveta stranih investitora Koviljka Mladenović, poslovni sekretar

26 NEMA DOBROG ZAKONA BEZ DOBRE PRIMENE

OVE FREDHEIM Potpredsednik Saveta stranih investitora i generalni direktor Telenor Srbija 22 OTVORENI ZA PREDLOGE POSLODAVACA

34 F ISKALNA KONSOLIDACIJA JE VAŽNIJA NEGO IKADA TONY VERHEIJEN Šef kancelarije Svetske banke u Srbiji 38 BOLJE ZAKONODAVSTVO, VIŠE INVESTITORA MIKE FALKE Vođa GIZ-ovog Programa za pravne i pravosudne reforme u Srbiji 40 P REDUGO ČEKANJE NA DOZVOLE OBESMIŠLJAVA INVESTICIJE DEJAN JEREMIĆ Izvršni potpredsednik za operativne poslove Delta Holdinga 42 ODGOVORNI PRIRODI I SEBI VUJADIN ŠĆEKIĆ Generalni direktor Jugo-Impexa

GORAN PEKEZ, predsednik Odbora za borbu protiv nedozvoljene trgovine u Savetu stranih investitora (Japan Tobacco International) 53 I NVESTIRANJE U BUDUĆI NAPREDAK KAROLY ECKER Generalni direktor Tebodin Hungary Kft. & Tebodin d.o.o. (Srbija) 54 N EMA KONKURENTNOSTI BEZ PREDVIDIVIJEG AMBIJENTA MILICA STEFANOVIĆ Predsednik Odbora za hranu i poljoprivredu u Savetu stranih investitora (The Coca-Cola Company Barlan S&M d.o.o.) 56 NOVI ZAKON O RADU OTVORIĆE MOGUĆNOST ZA KVALITETNIJE ZAPOŠLJAVANJE DEJAN JEČMENICA Predsednik Odbora za ljudske resurse u Savetu stranih investitora (Wiener Stadtische osiguranje a.d.o. Beograd)

50 Z DRAVLJE JE NAŠA MISIJA ANA GOVEDARICA Generalni direktor Roche d.o.o. Srbija

61 POUZDAN PARTNER IZVOZNIKA DEJAN VUKOTIĆ Direktor Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza (AOFI) 62 BOLJE PROVERENA NEGO PREBRZA REŠENJA NEBOJŠA NEŠOVANOVIĆ, Predsednik Odbora za nekretnine i gradnju u Savetu stranih investitora (Jones Lang LaSalle d.o.o. Beograd) 63 POTREBNE SU NAM PRAVE ZADRUGE RONAN CONROY Generalni direktor BPI d.o.o., Agri Business Partner d.o.o. 64 P OTREBNO OSIGURATI PREDVIDIVOST POSLOVNOG OKRUŽENJA BILJANA BUJIĆ Potpredsednik i vršilac dužnosti funkcije predsednika Poreskog odbora u Savetu stranih investitora (KPMG d.o.o.) 65 USPEŠNI, UPRKOS SVEMU

57 PROPISI NE SMEJU BITI KONTRADIKTORNI DARKO SPASIĆ, partner u Ortačkom advokatskom društvu Spasić i partneri 58 LIZING MOŽE DA PODSTAKNE POLJOPRIVREDNI RAST CHRISTOPH LEITNER Predsednik Odbora za lizing i osiguranje u Savetu stranih investitora (VB Leasing d.o.o. Beograd) 59 U KRIZI SE PREPOZNAJE KVALITET

48 B ANKARSTVO JE TERENSKI POSAO SVETLANA TOLMAČEVA DINGARAC Predsednik Izvršnog odbora ProCredit banke ALEKSANDAR VULIN, Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja

60 ZAKONE TREBA DA PRATE KVALITETNI PODZAKONSKI AKTI RASTKO MALIŠIĆ, Predsednik Pravnog odbora u Savetu stranih investitora (Marić, Malisić & Dostanić o.a.d.)

NEBOJŠA JANIĆIJEVIĆ CEO i predsednik Izvršnog odbora Intesa Leasing Beograd

4 SAVET STRANIH INVESTITORA U SRBIJI POGLED NA 2014/15.

RITA LOZINSKY CEO i generalni direktor ALUMIL YU INDUSTRY AD 66 E-UPRAVA JE KLJUČ ZA REFORMU SRPSKE DRŽAVNE ADMINISTRACIJE ZDRAVKO DRČELIĆ Predsednik odbora za telekomunikacije i informacione tehnologije u Savetu stranih investitora (Hewlett Packard d.o.o.) 68 ŠTO JE DIJALOG KVALITETNIJI, ZAKONSKA REŠENJA SU BOLJA ANA FIRTEL izvršna direktorka Saveta stranih investitora

KOMENTAR POGLED NA 2014/15.

Što je teško, ne ostavljaj za sutra DR MIHAILO CRNOBRNJA Profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju

Pred Vladom je težak zadatak da spoji nespojivo – uvede oštre mere štednje i podstakne privredni rast i zapošljavanje. Ovo prvo biće prelomni test u kojem se Vlada još nije okušala, a u ovom drugom je već napravila pozitivne korake u uređivanju poslovnog ambijenta

aredne dve godine biće teške, čak vrlo tešotvaranja firmi i započinjanja projekta dobri su nagoke. Problemi s kojima se srpska privreda i veštaji. Dalje, proces harmonizacije zakonodavstva sa država suočavaju jesu složeni i višestruzakonodavstvom EU sigurno će doneti neka bolja rešeki. Veliki problem je u tome što su za dve nja, posebno za privrednike. osnovne boljke – nezaposlenost s jedne strane i fiNa redu je i smanjivanje rashodne strane budžeta. skalni dug i deficit s druge – lekovi dijametralno suTo će biti prelomna bitka. Ne samo zbog najavljenog protni! Preporučeni lek za rešavanje fiskalnog deficita smanjenja penzija i plata nego i zbog uskraćivanja poi spoljnjeg duga jeste štednja i kresanje izdataka. Lek drške preduzećima koja će morati da se ugase, a takvih za zapošljavanje je u povećanju potrošnje, posebno je mnogo. Osim retkih izuzetaka, u tržišnoj privredi investicione. Primer povezanosti željenog i neželjenog preduzeća moraju biti prepuštena tržištu, a ne državdejstva: predloženim smanjivanjem plata i penzija, nim jaslama. Socijalna politika se ne vodi veštačkim kao dela fiskalne konsolidacije, smanjuje se kupovna održavanjem preduzeća. moć, time i potražnja za robama, što, ako nema izvoza Na strani obuzdavanja rashoda dobro bi bilo uvesti kao kompenzacije, smanjuje proizvodnju i dovodi do više socijalne pravde u poreska zahvatanja i smanjenja otpuštanja radnika. Osim toga, smanjuje se i prihodplata i penzija. Uz ovu meru bi se gorka pilula lakše na strana budžeta zbog smanjenih poreza, pre svega progutala. Na strani podsticaja proizvodnje i zapoPDV-a. Drugi primer: kamatna šljavanja trebalo bi podsticati stopa je među najvišim u Evrosektore i aktivnosti kako bismo Najjača politička partija u Srbiji pi. Time se podstiče štednja, ali imali ili mogli da imamo kompase obeshrabruju investicije koje rativne prednosti. Nema smisla pobedila je na izborima uz slogan su neophodne za rast, razvoj i zapošljavanje među „Svom snagom...” i tako jedino i može podsticati zapošljavanje. ekonomskim invalidima, preda ostvari rezultate koje je obećala Da bi spisak izazova bio potduzećima koja su deceniju i više pun, mora se pomenuti i stagnagubitaši i hrane se iz budžeta. cija evropske privrede, gde ide više od pola srpskog Pored popravljanja poslovne i investicione klime, izvoza, i u zemljama CEFTA, gde takođe ide značajan čime će se podsticati i strane i domaće investicije, segment našeg izvoza. Tu je i vrlo nategnuta situacija u moraće da se nastavi traganje za potencijalnim ulaUkrajini i mogućnost primene sankcija na srpski izvoz ili gačima u Srbiju i promovisanje komparativnih preduvoz, bilo s jedne ili s druge strane. nosti. I to na svim stranama sveta. BRIKS, na primer, Očigledno, kreatorima ekonomske politike nije i u globalnim razmerama zauzima sve mesto, a naš neće biti lako. Dosad učinjeno nagoveštava mogućnost prodor u tu grupaciju relativno je simboličan. da se u doglednom roku pomenuti problemi reše. PoTrenutno najjača politička partija Srbije u izbore je čelo se s ozbiljnijim radom na stvaranju boljeg privredušla s parolom „Svom snagom...”. Da bi ostvarila prediznog ambijenta. Novi Zakon o radu, Zakon o stečaju, borna obećanja, zaista će morati da deluje odlučno, brzo revidirani Zakon o privatizaciji, skraćenje procedure i svom snagom. U protivnom, agonija će se nastaviti. ■ 6 SAVET STRANIH INVESTITORA U SRBIJI POGLED NA 2014/15.

POGLED NA 2014/15. SAVET STRANIH INVESTITORA U SRBIJI 7

INTERVJU

Unapređenje poverenja u budućnost FREDERIC COIN Predsednik Saveta stranih investitora i Predsednik Izvršnog odbora Societe Generale banke Srbija

Savet stranih investitora već se godinama zalaže za sprovođenje niza reformi koje bi Srbiju usmerile u pravcu prijateljski nastrojenijem ka privredi. Zahvaljujući dosad najvećoj parlamentarnoj većini, nova Vlada ima priliku da ispuni svoja obećanja data kako postojećim, tako i potencijalnim investitorima. Ali, iznad svega, doslednost primene reformi je od ključnog značaja

Predsednik Saveta stranih investitora Frederic Coin kaže da Savet u potpunosti podržava ove mere. Međutim, Savet bi takođe hteo da naglasi kako uspeh bilo koje od novih reformi zavisi od toga koliko će Vlada uspeti da osigura njenu primenu od najviših do najnižih instanci.

akon što je srpska Vlada obezbedila snažnu političku podršku u parlamentu, očekivanja investitora, kao i građana, jednaka su podršci koju je vodeća koaliciona par► Kako biste ocenili postojeće investiciono tija dobila na izborima. Predsednik Vlade Aleksanokruženje u Srbiji? dar Vučić i njegov kabinet najavili – Ako sagledamo situaciju kakva je su sprovođenje odvažnih reformi ona danas, očigledno je da još mnou skladu s preporukama Saveta go toga mora da se uradi kako bi se Za preduzeća i građane bitna stranih investitora. Neke predlopoboljšalo opšte privredno okruje svakodnevna realnost žene mere odnose se na planove ženje. Mi u Savetu nismo jedini koji primene zakona za smanjenje budžetskog deficita skrećemo pažnju na to: ako poglei javnog duga s ciljem postizanja date izveštaj Svetske banke o uslomakroekonomske stabilnosti i predvidivosti, kao i vima poslovanja, Srbija je još uvek rangirana daleko paket zakona koji su osmišljeni kako bi se omogućila ispod očekivanog nivoa. Ovo je rezultat dugogodišnje ravnopravna tržišna utakmica za sve učesnike. situacije u Srbiji i mnogo toga mora da se uradi kako 8 SAVET STRANIH INVESTITORA U SRBIJI POGLED NA 2014/15.

DOSLEDNOST

ZAKONI

STABILNOST

Savet stranih investitora se zalaže za doslednu primenu zakona i podzakonskih akata, kao i za isti tretman javnih i privatnih preduzeća.

Već imamo prvi reformski paket koji je usvojila Narodna skupština, i to je veliki korak napred.

Makroekonomska stabilnost je važna za investitore budući da dovodi do predvidivosti, što opet znači da preduzeća mogu da planiraju nove investicije.

bi se unapredio opšti pravni okvir. Međutim, primena Naravno, sada ćemo biti predostrožni kada je u je, u stvari, ovde od ključnog značaja. Bolja primena pitanju sprovođenje zakona, budući da je to, po nazakona podrazumeva donošenje podzakonskih akata šem mišljenju, ključno. koji su u skladu s duhom opštih zakona. Ona takođe podrazumeva dosledno tumačenje svih zakona i pod► Kakav je napredak napravljen u proteklom zakona u skladu s duhom zakona, kao što sam već naperiodu na usklađivanju srpskog zakonodavglasio, kao i državnu administraciju koja je efikasna i stva sa zakonodavstvom Evropske unije? kojom se rukovodi na adekvatan način. – Ukoliko govorimo o tome šta je postignuto U Srbiji je udeo javnog sektora u privredi veoma na usklađivanju sa zakonodavstvom EU, već se visok u poređenju s ostatkom regiona i ovo je taneko vreme krećemo u pravcu konvergencije. kođe jedna od ključnih tačaka. Već Naravno, još uvek postoji nekoliduže vreme se zalažemo za ravko stvari koje moraju da se uraSituacija u vezi sa dugom nije nopravan tretman, to jest za to da de, ali ključno pitanje ovde nije se primenjuju ista pravila za sve, samo usklađivanje zakona već toliko opasna danas, ali ono bez obzira na to da li govorimo o realnost njihove primene. Svedošto predstavlja problem jeste javnim ili privatnim preduzećima. ci smo slučajeva kada su zakoni tendencija njegovog rasta Savet stranih investitora se zau većoj meri usklađeni sa zakolaže za mnoge stvari, ali ove dve nima EU, ali je na kraju njihova su ključne. primena daleko od samog duha zakona. Za preduzeća i građane bitna je svakodnevna realnost ► Prošlo je četiri meseca od forprimene zakona. miranja Vlade. Kako biste ocenili dosadašnji rad Vlade i postignute rezultate? ► Savet je naglasio da je postizanje – Četiri meseca su, u isto vreme, i makroekonomske stabilnosti jedug i kratak period kada govorimo dan od njegovih prioriteta. Kakvi o novoj Vladi. U međuvremenu su su izgledi za postizanje ove stabilse desile poplave koje su, naravnosti u trenutnom okruženju? no, bile strahovit problem. Budući – Makroekonomska stabilnost je da u parlamentu postoji jaka pobitna za investitore zato što ona litička većina, očekivanja građana dovodi do predvidivosti koja je i investitora jednaka su veličini te „magična reč” u poslovnom svetu političke većine, odnosno i mi očebudući da svako privatno preduzekujemo mnogo. će ima za cilj da planira svoje aktivnosti, prihode i Nova Vlada i premijer su mnogo pričali o tome slično pre novih investicija, što opet zahteva predkoliko žele da sprovedu reforme. Od poslednjih izvidivost. Predvidivost znači da znate u kom pravcu bora razvoj događaja je u skladu s onim za koje se se krećete, što takođe znači da možete precizno da zalaže Savet. Već imamo prvi reformski paket koji predviđate i planirate. Makroekonomska stabilnost je usvojila Narodna skupština, i to je veliki korak je od ključnog značaja. napred. Amandmani na Zakon o radu podržavaju Kako bi dao svoj doprinos dugoročnoj makroe65% preporuka sadržanih u „Beloj knjizi” Saveta konomskoj stabilnosti, Savet već duže vreme ukastranih investitora i očekujemo da će ovaj zakon zuje na niz reformi. Obrazovanje, zdravstvo, pendovesti do bolje zaštite prava kako poslodavaca, zioni sistem i, hteo bih još da dodam, sudstvo koje tako i zaposlenih, kao i da će približiti tržište rada ne funkcioniše kako treba – ključni su segmenti koji u Srbiji savremenim svetskim standardima i savremoraju da se reformišu. menoj praksi. Takođe je veoma važno što Vlada naNaravno, kratkoročno gledano, rastući javni destavlja da deluje u tom pravcu i što je usvojila nove ficit i javni dug nisu održivi. Nažalost, u proteklih zakone o stečaju i privatizaciji. nekoliko godina svedoci smo onoga šta se dešava POGLED NA 2014/15. SAVET STRANIH INVESTITORA U SRBIJI 9

zemljama koje su nestabilne na tom nivou. Situacija u vezi sa dugom nije toliko opasna danas, ali ono što predstavlja problem jeste tendencija njegovog rasta. Za relativno malu zemlju kao što je Srbija i, uzevši u obzir standard života i nivo razvoja u Srbiji, tržište ne može da prihvati isti nivo zaduživanja kao u velikim zemljama. Ne smemo doći na taj nivo. Moramo da pokažemo kako će stopa rasta duga odmah biti sasečena. Kako bismo to postigli, javni deficit mora da se smanji. Izgleda da je Vlada, zajedno sa premijerom i ministrom finansija, posvećena ostvarivanju tog cilja, tako da se nadamo da će neke mere biti preduzete. To nije lako, ali je neophodno.

zaposleni u ovim preduzećima tokom tranzicionog perioda kada će, nažalost, izgubiti svoj posao, odnosno kako im pomoći da prežive ovaj period i usavrše svoje veštine kako bi pronašli nov posao. Očigledno, to neće biti lako. ► Kako Savet gleda na napredak u stvaranju od-

govorne i efikasne javne uprave? – Sama činjenica da je zamenik premijera angažovan na tom pitanju dobar je znak da je Vlada voljna da se pozabavi ovim važnim problemom. Uvođenje ovih promena težak je zadatak, a javna uprava, kao i sve institucije, pokušava da zaštiti svoju vlast. Potrebni su politička volja i hrabrost da se ovo pitanje reši. Postoje određeni pristupi primenjeni u privatnim preduzećima koji mogu da se primene i u slučaju javne uprave. Imati objektivne ciljeve koji se mogu proceniti i pratiti nešto je sasvim prirodno za mene, ali i vrlo teško primenjivo u javnom sektoru, i to ne samo u Srbiji.

► Koliko su do sada najavljene mere suzbijanja

sive ekonomije korak u pravom smeru i šta su vaše preporuke za Vladu? – Mislim da je rešavanje ovog problema lakše nego rešavanje onog o kojem smo malopre govorili. Mere koje je Vlada počela da sprovodi preusmeravanjem dela radne snage Ministarstva finansija iz jednog sektora u drugi za vršenje kontrole dobar je potez. Naravno, imati kontrolu nije dovoljno budući da, ako želite da imate dobru kontrolu, morate da primenite jasna pravila. Ove dve stvari bi trebalo da se primenjuju ► Koliko bi rešenje problema Već duže vreme se zalažemo za u isto vreme, ali mislim da je spropreduzeća koja prolaze kroz ravnopravan tretman, to jest za vođenje kontrole dobar potez. restruktuiranje i privatizacija Veoma je važno da Vlada određenih većih državnih preto da se primenjuju ista pravila za donosi pravila koja su transpaduzeća doprinelo stvaranju bosve, bilo da govorimo o javnim ili rentna, jasna i koja ne ostavljaju ljeg privrednog okruženja? mnogo prostora za različita ad– Rešavanje ovih problema i smaprivatnim preduzećima ministrativna tumačenja. Jedino njenje javnog sektora dovešće do u tom slučaju ćete moći da imate efikasnu kontrolu. ravnopravnije tržišne konkurencije. Ovo nije samo cilj Saveta već je i moj cilj. Efikasnije je da imate jednaka pravila za sve jer u tom slučaju preduzeća ► Prošle godine je Savet pohvalio napredak na mogu da se takmiče u unapređenju svog poslovanja planu poreskih zakona. Kako iz današnje peri, budući da neće kršiti pravila, koristiće kako potrospektive sagledavate promene u ovom domenu? šačima, tako i društvu. – U zakonodavnom smislu poreski zakoni su više Još jedna važna stvar je korišćenje vladinih priili manje usklađeni s onim evropskim. Iz našeg glelično oskudnih resursa. Ukoliko Vlada može da reši dišta, sami zakoni ili zakonodavni okvir nisu toliki problem javnih preduzeća u restruktuiranju – a problem koliki je njihova interpretacija i primena. restruktuiranje je divna reč za preduzeća koja su Ukoliko primena nije uvek dosledna i sistematičgotovo mrtva i koja se održavaju u životu zahvaljuna, opet će administracija imati mnogo prostora da jući podsticajima – ove subvencije bi mogle da se daje svoje tumačenje, što prouzrokuje nesigurnost iskoriste za bolje investicije, što je na kraju korisno kod investitora. za čitavo društvo. Naravno, biće i određenih kratEvo opet pričamo o tome koliko su stvari jasne, koročnih rezultata. Pored toga, Vlada će morati da na koji način se primenjuju i o drugoj ključnoj stvari se pozabavi pitanjem kako pomoći ljudima koji su koju sam pomenuo – predvidivosti. Problem za nas 10 SAVET STRANIH INVESTITORA U SRBIJI POGLED NA 2014/15.

ns.

Ponekad ne dobijete ono što očekujete.

Sa nama uvek znate na čemu ste.

Pratite nas na

UniCreditBankSrbija

Welcome to Life is full of ups and downs.

We’re there for both.

Fudbalu pristupamo podjednako ozbiljno kao i bankarstvu. Zbog toga i jesmo zvanična banka UEFA Champions League, sa više od 9.000 ekspozitura širom Evrope. I zato se na nas možete osloniti bez obzira kakve vam finansijske usluge mogu zatrebati. www.unicreditbank.rs

Welcome to

nad onim kratkoročnim efektima? – Zalažemo se za reforme koje će poboljšati celokupno poslovno okruženje. Nadamo se da će ove reforme doneti srednjoročne rezultate, kao i one na dugoročnom planu. Ponekad će određene reforme, kao što je smanjenje javnog deficita, imati negativan kratkoročni uticaj na efektivne privredne aktivnosti. Bili smo svedoci toga radeći za „Societe Generale ► Koliko bi fleksibilnije tržište rada za koje se zabanku Srbija” – kada javna preduzeća otpuste radlažete uticalo na tempo zapošljavanja i kako u tom nike ili im smanje plate, to negativno utiče na naše kontekstu gledate na promene Zakona o radu? srednjoročne aktivnosti. Isto se odnosi i na malopro– Savet stranih investitora se zalaže za izmene Zakodaju i druge segmente. Ali dok god znamo da su ovo na o radu već skoro deset godina. Naravno, kada vidobre srednjoročne i dugoročne mere koje će na kradimo da se desila ova teška i prilično osetljiva reforju ipak povećati konkurentnost zemlje i njen privredma, drago nam je što postoji volja da se ovaj problem ni učinak, možemo biti reši i još draže što možemo sigurni da će i životni da primetimo da se velika standard stanovništva većina ranijih preporuka dugoročno rasti. Saveta našla u Zakonu o Mislim da nijedan radu, uključujući i ključne investitor koji je odlupreporuke. Naravno, postočio da investira u ovu ji nekoliko preporuka koje zemlju ne zamišlja kako se još uvek nisu uvažile, ali, će je napustiti nakon uopšteno govoreći, krećešest meseci, godinu ili mo se u pravom smeru. godinu i po dana zbog Zvanična stopa nezakratkoročnog uticaja poslenosti je 21% i to nam na njihovo poslovanje. govori da stvari, ovakve Nažalost, ovo može kakve jesu, ne funkcionidovesti do odlaganja šu dobro. Da bi preduzeća određenog broja novih zaposlila više ljudi, moraju investicija u nove seda imaju predvidivu bližu gmente zato što će pobudućnost u smislu svojih slovni ljudi sačekati s ulaganjem. aktivnosti. Kao što sam ranije naObrazovanje, zdravstvo, penzioni Ali sigurno je da, pod uslovom da pomenuo, ovo je jedan segment sistem i, hteo bih još da dodam, reforme idu u dobrom pravcu, ako gde bi reforma trebalo da dâ svoj su jasne investitorima i oni veruju doprinos u unapređenju poveresudstvo koje ne funkcioniše kako da će biti primenjene na odgovaranja u budućnost. treba – ključni su segmenti koji jući način, to će stvoriti pozitivno Naravno, ne treba nam džungla okruženje i pozitivno razmišljanje propisa, ali moraju da postoje pramoraju da se reformišu o budućnosti zemlje, što će opet vila koja će pomoći preduzećima dovesti do dodatnih investicija. Oni investitori koji već kod zapošljavanja i, takođe, omogućiti im da lakše posluju ovde videće figurativno svetlo na kraju tunela otpuštaju zaposlene u onim nesrećnim okolnostima i, naravno, nastaviti sa svojim poslovanjem. kada je to potrebno bez plaćanja otpremnine za njihov čitav radni vek, odnosno bez plaćanja otpremnina osobama koje su već primile nekoliko njih u proš► Koja su vaša ključna očekivanja u narednom losti. To mi zvuči sasvim logično i predstavlja korak u periodu? pravom smeru. Ne želimo da imamo sistem u kojem – Mislimo da postoji potreba za reformama u određese ljudi tretiraju kao robovi. Niko to ne želi. Preduzeća nim segmentima, kao i potreba za poboljšanjem požele radnike koji su dobro obučeni, motivisani da rade slovnog okruženja. Ovde su održivost i predvidivost i u mogućnosti da postignu dobre radne rezultate. ključne reči. Naravno, kao što sam napomenuo već nekoliko puta, moramo biti sigurni da će se to zaista i desiti, da će reforme biti sprovedene i da će Vlada ► Ukoliko bi se sprovele snažne mere štednje pokazati kako može da primeni podzakonska akta u na državnom nivou, to bi podrazumevalo i, bar duhu glavnih zakona. Takođe, od ključnog značaja je kratkoročno, pad kupovne moći stanovništva. i administracija koja će zakone primeniti na pravi naKoliku težinu u odlučivanju za investiranje u čin. Iz mog gledišta, implementacija je ključna reč. ■ jednu zemlju imaju ovi dugoročni efekti štednje

nastaje kada se uspostave nova pravila koja se odmah primenjuju. Prošle godine je pravo na poreski kredit po osnovu ulaganja u osnovna sredstva ukinuto 15 dana pre kraja godine, i ta izmena je odmah stupila na snagu . To je neprihvatljivo budući da menja vaše poslovne planove i pogađa vas.

12 SAVET STRANIH INVESTITORA U SRBIJI POGLED NA 2014/15.

INTERVJU

Dozvole više neće biti problem PROF. DR ZORANA MIHAJLOVIĆ Potpredsednik Vlade i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Usvajanjem novog Zakona o planiranju i izgradnji Srbija bi trebalo da otkloni jednu od najvećih zamerki stranih investitora – dugo čekanje i komplikovanu proceduru za dobijanje građevinskih dozvola, znatno poboljša poziciju na listi Svetske banke „Doing Business” i podstakne investicije u građevinarstvu

rof. dr Zorana Mihajlović, potpredsednik Vlade i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, uhvatila se ukoštac s tri ključna problema koja su u proteklom periodu usporavali privredni rast. Jedan je donošenje funkcionalnog Zakona o planiranju i izgradnji kojim će biti pojednostavljene procedure za dobijanje građevinskih dozvola – što podrazumeva i donošenje čitavog seta podzakonskih akata i reformu rada nadležnih službi, kojima će proces dolaska do dozvole biti smanjen sa dve do četiri godine na 28 dana. Drugi je ubrzavanje radova na ključnim putnim deonicama u Srbiji – Koridoru 10, čijim završetkom će transportni sistem Republike Srbije postati kompatibilan s transportnim sistemom Evropske unije i Koridorom 11, koji predstavlja vezu između Srbije i Crne Gore, odnosno Beograda i južnog Jadrana, a u širem kontekstu povezuje Rumuniju, Srbiju, Crnu Goru i Italiju. Treći je reforma javnih preduzeća. „Kao ministar energetike sam insistirala na reformisanju javnih preduzeća, i to ću raditi i sada kao potpredsednik Vlade i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture”, kaže prof. dr Zorana Mihajlović. „Javna preduzeća upravljaju ogromnim državnim resursima i novcem,

a u mnogim slučajevima generišu gubitke i imaju višak zaposlenih u administraciji, a manjak u proizvodnji”. Vlada je donela odluku o pripajanju „Koridora Srbije” javnom preduzeću „Putevi Srbije”, a u „Železnicama Srbije” očekuje se dalje odvajanje kargo-saobraćaja od putničkog.

► Koje su najvažnije novine u Zakonu o planiranju i izgradnji kad je reč o podsticanju investicija u građevinarstvu? – Srbija na „Doing Business” listi Svetske banke trenutno zauzima 182. mesto po brzini izdavanja građevinskih dozvola, što je nedopustivo za zemlju kojoj su investicije potrebne i koja želi brže da se razvija. Verujem da ćemo, usvajanjem izmena Zakona o planiranju i izgradnji, uspeti da to promenimo i da građevinske dozvole više neće

Verujem da građevinske dozvole više neće biti jedna od prvih primedbi koje se pomenu u svakom razgovoru sa stranim investitorima

14 SAVET STRANIH INVESTITORA U SRBIJI POGLED NA 2014/15.

JAVNA RASPRAVA

REFORMA

KONVERZIJA

Za ključne reformske zakone neophodna je i široka podrška i zato se mora dati šansa javnosti i zainteresovanim organizacijama da daju svoj sud.

Kao ministar energetike insistirala sam na reformisanju javnih preduzeća, i to ću raditi i sada kao potpredsednik Vlade i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Pokušavamo da uradimo ono što je ispravno i u najboljem duhu evropske prakse, ali još imamo određene dileme, jer smo u Nacrtu zakona predvideli konverziju s nadoknadom i bez nje.

biti jedna od prvih primedbi koje se pomenu u svakom razgovoru sa stranim investitorima. Izmenama Zakona biće reformisana oblast građevinarstva, pojednostavljene procedure za dobijanje građevinskih dozvola i ukinuta naknada za gradsko građevinsko zemljište. Procedure sa dosadašnjih dve do četiri godine čekanja skratiće se na 28 dana, biće uveden jedan šalter za dobijanje dozvola, a od naredne godine će početi s radom i elektronski postupak izdavanja. U izmenjenom Zakonu lokacijske dozvole više neće biti upravni akt i, što je posebno važno, državni organi biće dužni da pribavljaju dokumentaciju, umesto da to rade sami investitori. ► Najavili ste da će se građevin-

– Srbija je u prošlosti uradila sve suprotno od onoga što je trebalo i što su uradili naši susedi po pitanju konverzije. U Hrvatskoj se prvo rešavala konverzija, pa se onda išlo u privatizaciju. Kod nas – obrnuto. Sada pokušavamo da uradimo ono što je ispravno i u najboljem duhu evropske prakse, ali još imamo određene dileme jer smo u Nacrtu zakona predvideli konverziju s nadoknadom i bez nje. Verujem, ipak, da su ostale novine koje donosi Zakon važnije od same konverzije.

► Donošenje ovog važnog zakona prati relativno kratka javna rasprava. Šta je glavni razlog za to i da li smatrate da je u javnoj raspravi prikupljen dovoljno kvalitetan spektar predloga i zamerki? – Lično sam insistirala na tome da Nacrt zakona bude na javnoj raspravi i da se ne usvaja po hitnoj proceduri. Iskustvo je pokazalo da se na taj način uvek dobiju određeni predlozi, koji mogu da unaprede predlog zakona, što nam je i cilj. Osim toga, za ključne reformske zakone neophodna je i široka podrška, a za to morate dati šansu javnosti i zainteresovanim organizacijama da daju svoj sud. Nakon završetka javne rasprave Nacrt je upućen svim ministarstvima na mišljenja, a po dobijanju tih mišljenja, biće objedinjene sve primedbe i sugestije i Vladi upućen konačan tekst na razmatranje i usvajanje.

Svi podzakonski akti koji prate Zakon o planiranju i izgradnji biće usvojeni do marta 2015. godine

ske dozvole dobijati za 28 dana. Kakve to izmene u radu republičkih i institucija lokalne samouprave podrazumeva? – Postupak objedinjene procedure izdavanja dozvola podrazumeva drugačiju unutrašnju organizaciju u svim organima koji primenjuju Zakon. Imajući u vidu da je uloga pojedinih organa bitno izmenjena, neke službe, a pre svega inspekcije, biće značajno ojačane, i to će biti moguće učiniti kroz preraspodelu postojećih zaposlenih. Takođe, uvođenje i primena elektronskog praćenja predmeta podrazumeva uvođenje novih programa i obezbeđivanje tehničke podrške.

► Iako je jedan od najvažnijih zahteva i domaćih i stra-

nih investitora bilo odustajanje od odredbe o konverziji prava korišćenja u pravo svojine nad građevinskim zemljištem, ona nije izbrisana iz nove verzije Zakona. Kakvi su razlozi za njeno zadržavanje?

► Jedna od naših najvećih boljki je nedostatak odgovarajućih podzakonskih akata i procedura koje prate zakone. Šta Ministarstvo preduzima u svom resoru da bi prevazišlo te probleme i kakvu zakonodavnu aktivnost Ministarstva planirate? – I u prethodnom Ministarstvu energetike smo insistirali

POGLED NA 2014/15. SAVET STRANIH INVESTITORA U SRBIJI 15

na tome da se pravilnici pripremaju zajedno sa zakonima i tako ćemo raditi i u Ministarstvu građevinarstva. Ta boljka postoji i u drugim zemljama, ne samo kod nas, ali ćemo se mi truditi da budemo brži od drugih. Svi podzakonski akti koji prate Zakon o planiranju i izgradnji biće usvojeni do marta 2015. godine, a oni koji su vezani za izdavanje dozvola za građenje u najviše mesec dana otkad Zakon bude usvojen, što bi trebalo da se desi do kraja septembra.

► U vašem resoru je izgradnja putne infrastrukture čiji je nedostatak predstavljao jedan od najvećih prepreka za investicije. Kakvu dinamiku tu najavljujete? – Strateški gledano, najvažniji zadatak je završetak Koridora 10, koji mora biti izgrađen do 2016. godine. Na Koridoru 11 ubrzani su radovi na deonici Ub–Lajkovac i započeta izgradnja deonica koje se na nju nadovezuju, od Obrenovca do Uba i od Lajkovca do Ljiga. Državna preduzeća u oblasti saobraćaja rade na projektima vrednim oko tri milijarde evra i naš interes je da se ti projekti realizuju brže i efikasnije jer ćemo, u suprotnom, kao država plaćati penale, što je bio slučaj prethodnih godina. Zatekli smo situaciju da, od svih započetih projekata, praktično samo jedan ima šanse da bude završen u roku, a to je most Zemun–Borča. Zbog toga smo uveli mentore za sve velike projekte, a timovi Ministarstva obilaze radove svakih sedam do deset dana. Takođe pravimo „crne” i „bele” liste izvođаča radova kako bismo sprečili da firme koje na postojećim projektima probijaju rokove i ne poštuju ugovor dobijaju nove poslove s državom. Tako se dosad radilo i rezultat takve prakse je da nijedan projekat nije izveden do kraja. S time je prekinuto.

znanje i resursi, a država danas redovno izmiruje svoje obaveze prema putarskim preduzećima. Mi ćemo podržati formiranje konzorcijuma putarskih i građevinskih firmi, koji bi zajedno nastupali na tenderima za poslove u Srbiji, jer ne mogu sve firme da daju garancije koje se traže.

► Kada bi se realno moglo očekivati uvođenje elektronske građevinske dozvole? – Zakonski rok je do 2016. godine, ali mislimo da taj posao možemo završiti i ranije, u toku 2015. godine. Odmah po usvajanju izmena zakona krenućemo s uspostavljanjem sistema elektronskog izdavanja građevinskih dozvola, jer će novi zakon stvoriti preduslove za to.

► Kada je, po vašem mišljenju, moguće očekivati početak korporativizacije u javnim preduzećima i imenovanje profesionalnog menadžmenta? – Kao ministar energetike sam insistirala na reformisanju javnih preduzeća, i to ću raditi i sada kao potpredsednik Vlade i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Javna preduzeća upravljaju ogromnim državnim resursima i novcem, a ponašaju se, u mnogim slučajevima, potpuno neracionalno, generišu gubitke, imaju višak zaposlenih u administraciji, a manjak u proizvodnji. U energetici su neka preduzeća taj proces već završila, kao „Transnafta” i EMS. EPS je taj proces započeo, ali nedovoljno brzo, dok „Srbijagas” kasni s početkom bilo kakvih reformi. I u resoru saobraćaja će biti velikih promena u preduzećima u vlasništvu države. U „Železnicama Srbije” je krajem maja završena prva faza restrukturiranja i sada nas očekuje dalje odvajanje karga od putničkog saobraćaja. Takođe, Vlada je donela odluku o pripajanju „Koridora Srbije” javnom preduzeću „Putevi Srbije”. Tako ćemo dobiti jedno preduzeće koje će biti uređenije i efikasnije i nećemo više imati situaciju da jedno preduzeće daje projektni zadatak, drugo se pojavljuje kao investitor, a da zbog grešaka u upravljanju projektom kao država gubimo ogroman novac. Počeli smo da uvodimo red i u projektovanju i inicirali smo uvođenje projektantskog nadzora. Zbog lošeg projektovanja, samo na poslovima koje rade „Koridori Srbije”, država je potrošila najmanje 70 miliona evra na dodatne radove i odštetne zahteve. Poređenja radi, to je vrednost izgradnje čitave deonice na Koridoru 11, konkretno deonice Ub–Lajkovac. U svetu je moguće da projekat odstupi za pet odsto, ali ne za 20 ili 30 procenata. To pokazuje ili nedostatak stručnosti, ili potpuno odsustvo odgovornosti i savesti. ■

Zahvaljujući izmenama zakona, udeo građevinske industrije u strukturi BDP-a mogao bi da se poveća sa četiri na šest odsto

► Koje ciljeve nameravate da postignete licenciranjem građevinskih firmi? – Sistem licenciranja građevinskih firmi nije nov. On bi trebalo da obezbedi da najkvalitetnije firme dobijaju posao prema klasi i nameni objekta, odnosno prema vrsti planskog dokumenta koji se izrađuje.

► Koliki bi rast BDP-a Srbija u narednom periodu mogla da ostvari od građevinske industrije? – Procenjuje se da se, zahvaljujući izmenama zakona, udeo građevinske industrije u strukturi BDP-a može povećati sa četiri na šest odsto. Ne smemo zaboraviti da je građevinska industrija pretrpela veliku štetu zbog zloupotreba u procesu privatizacije, nakon čega je došla ekonomska kriza, sa svojim posledicama. Oporavak građevinske industrije neće biti ni lak ni brz, ali je moguć, jer i dalje postoje kadrovi,

16 SAVET STRANIH INVESTITORA U SRBIJI POGLED NA 2014/15.

generali.rs

INTERVJU

Obezbediti ista pravila za sve igrače OVE FREDHEIM Potpredsednik Saveta stranih investitora i generalni direktor Telenor Srbija

Potpredsednik Saveta stranih investitora uveren je da još puno toga treba uraditi kako bi poslovno okruženje u Srbiji procvetalo. On poziva da se omoguće ravnopravni uslovi za sve na tržištu, na reformu javnog sektora i stvaranje postojanog i transparentnog poslovnog okruženja – Nova Vlada dobro radi svoj posao kada je u pitanju uspostavljanje novog pravnog okvira, ali to samo po sebi nije dovoljno, jer se u primeni zakona i dalje susrećemo sa značajnim poteškoćama. Na ovogodišnjoj Reality Check konferenciji Saveta ovu činjenicu smo još jače naglasili u odnosu na prethodne godine kako bismo dodatno istakli važnost nedostatka sprovođenja zakona. Kad govorimo o primeni proavet stranih investitora deli nestrpljenje pisa, postoji pet oblasti na koje smo fokusirani i na premijera Aleksandra Vučića kada je reč o koje želimo da usredsredimo pažnju. Prva je stvaprimeni novih zakona, ali ima razumevaranje jednakih tržišnih uslova za sve igrače. Tu pre nja za stav Vlade da to nije lak zadatak i svega ukazujemo na proces privatizacije i aktivnosti da, shodno tome, nema brzih rešenja. Ipak, važno koje se odnose na državna preje da država brže reaguje kako duzeća. bi se izjednačili tržišni uslovi Vlada dobro radi na uspostavljanju Sa stanovišta privatnih inveza sve igrače i obezbedile japravnog okvira, ali to samo po sebi nije stitora veoma je važno da držasne procedure koje će državna administracija primenjivati na dovoljno jer nedostaje primena zakona va povede računa o modelima korporativnog upravljanja u firsvim nivoima. mama u državnom vlasništvu, kao i da obezbedi transparentnost u procesu privati► U kojim oblastima je u proteklom periodu zacije javnih preduzeća. Zbog toga bi Vlada trebalo da napravljen iskorak u pogledu uspostavljanja sledi najbolje evropske i svetske primere poslovnih pravne države i povoljnog poslovnog ambijenta, modela u preduzećima u kojima namerava da zadrži a gde bi Vlada morala da uloži veći napor u uvovlasništvo i da pokrene prodaju onih kompanija u kođenju evropskih standarda poslovanja?

18 SAVET STRANIH INVESTITORA U SRBIJI POGLED NA 2014/15.

PODSTICAJI

PROBLEMI

TELEKOMUNIKACIJE

Podsticaji mogu da imaju važnu ulogu, ali oni predstavljaju suprotnost stvaranju ravnopravnih uslova na tržištu, i to je ugao iz kojeg na njih treba da gledamo.

Prikupljanje potrebnih informacija o dozvolama svih vrsta jeste problem kao što je problem nedostatak doslednosti poreskog sistema kako na lokalnom, tako i na državnom nivou.

Penetracija modernih telekomunikacionih usluga utiče na bruto društveni proizvod, i to je poruka koju Savet želi da saopšti. Sektor telekomunikacija je doprineo sa 4,85% BDP-u u 2013, i to pokazuje koliko ovaj sektor doprinosi privredi Srbije.

jima više ne postoji potreba za državnim spertskom nivou. Po ovom pitanju pred uloženi napori donosioca odluka, javnog nama je još puno posla. sektora i kompanija, sa ciljem da se ukaže vlasništvom. U Savetu stranih investitora imamo na to kakav je napredak ostvaren i koje bi Druga oblast na koju se fokusiramo kada govorimo o primeni zakona jeste re- razumevanja da pred Vladom nije lak korake trebalo preduzeti u narednom peforma javnog sektora ili, preciznije, penzi- zadatak. Ali treba početi sa uvođenjem riodu. U taj poduhvat uloženi su ogromni onog, zdravstvenog i obrazovnog sistema. sistema nadzora kako bismo mogli da napori i veliko znanje. To je dragoceno Ponuda stručnog kadra na tržištu gene- pratimo kako stvari napreduju. Po tom delo sumirano u jedan dokument. Savet stranih investitora ima veliku ralno je na visokom nivou, ali ako uzme- pitanju delimo nestrpljenje premijera mo u obzir kvalifikacije kadrova, uočava Aleksandra Vučića i Vlade. Što se pete odgovornost da stalno unapređuje kvase da je neophodna reforma obrazovnog oblasti tiče, ona se odnosi na svakod- litet sadržaja „Bele knjige” i čini mi se da sistema. Ukratko, u svakom modernom nevne situacije koje su zakomplikovane način na koji radimo na pripremi ovog dodruštvu potrebno je da ove tri institucije nepotrebnim birokratskim procedurama kumenta to i garantuje. U pitanju je inten– što ne bi trebalo da bude. zivan proces u okviru kojeg razmenjujemo propisno rade, što ovde nije slučaj. mišljenja sa predstavnicima javnog Treća specifična oblast je stvasektora, donosiocima odluka i svim ranje predvidivog i transparentnog Potrebno je uvesti moderne osnove drugim relevantnim činiocima koji poslovnog ambijenta. Ovo je takođe uviđaju da su njihova zapažanja široka oblast i tiče se pravnih aspei principe dobrog rukovođenja uvažena i uključena u ovaj dokukata, zakonodavstva i srodnih tema. državnim vlasništvom ment. Stvorili smo snažan brend od Srbija je na putu EU integracija i ima „Bele knjige” u Srbiji i Vlada i javna sjajnu priliku da iskoristi taj proces i sav novac i fondove koji uz to dolaze, da ► Šta po vašem mišljenju izdvaja „Belu uprava poštuju napore koje Savet stranih primeni iskustvo sistema Evropske unije i knjigu” kao reper za procenjivanje investitora ulaže u ovaj poduhvat. sprovede korenite reforme. progresa u sprovođenju tržišnih reČetvrta oblast je obezbeđivanje veće formi u zemlji? ► Gde je po vašem mišljenju balans predvidivosti poslovne klime. Ona se od- – Čini mi se da ponekad zaboravljamo između davanja podsticaja novim ulanosi na sve zakone koje donesu Vlada i da „Belu knjigu” uvažavaju svi državni gačima i unapređenja ukupnog priSkupština, a koji se sprovode u saradnji službenici u Srbiji koji su ključni u osmi- vrednog ambijenta? sa državnom administracijom. Međutim, šljavanju načina na koji možemo da una- – Podsticaji su ono što je u suprotnosti sa usvajanje zakona nikada nije dovoljno predimo uslove poslovanja i uzajaman stvaranjem jednakih tržišnih uslova za sve, samo po sebi, bitna je njihova primena, odnos između javnog i privatnog sektora. i to je ugao iz kojeg na njih treba da gledaa zatim i praćenje načina na koji adminiNa „Belu knjigu” se gleda kao na pri- mo. Međutim, oni mogu da igraju značajnu stracija sprovodi zakone u praksi na ek- ručnik gde se na jednom mestu nalaze svi ulogu u podsticanju razvoja nekog pri-

POGLED NA 2014/15. SAVET STRANIH INVESTITORA U SRBIJI 19

vrednog sektora ili geografskog područja u Srbiji na određeni vremenski period. Ono na šta treba da se koncentrišemo jeste pitanje da li su ti podsticaji praćeni stvaranjem jednakih tržišnih uslova za sve učesnike. Uopšteno govoreći, smatramo da podsticaje treba izbegavati. Umesto toga, Vlada treba da uspostavi opšti privredni okvir u kojem će kompanije i investitori moći da posluju pod istim uslovima. ► Posredno, poglavlje 32 u pregovo-

rima sa EU koje će prvo biti otvoreno odnosi se i na bolju kontrolu rada javnih preduzeća. Koliko će ovo pomoći uvođenje jednakih pravila za sve igrače na tržištu? – Mislim da je ovo veoma važno i bitno poglavlje za Srbiju jer je lista kompanija u državnom vlasništvu koje se nude na prodaju dugačka. Ta lista uključuje i preduzeća sa potraživanjima koja će teško biti isključena, posluju sa lošim poslovnim rezultatima i spadaju u one grane industrije koje imaju zastareo način rada. Javni sektor ulaže veliki novac u održavanje njihovog poslovanja. Potrebno je uvesti moderne osnove i principe dobrog rukovođenja državnim vlasništvom. Nema ničeg lošeg u tome da država poseduje neka preduzeća sve dok to čini na odgovarajući način.

► Koliko je danas investitorima lako

da prepoznaju vladinu ekonomsku politiku i prikupe informacije koje su im neophodne u donošenju poslovnih odluka? – Postoje razlike među sektorima, ali uopšteno posmatrano, na tome treba još dosta da radimo. Veće kompanije imaju kapacitete da se bave ovakvim pitanjima, ali je malim stranim kompanijama i dalje teško da prepoznaju Vladinu ekonomsku politiku i prikupe informacije koje su im neophodne za donošenje poslovnih odluka. Ako Srbija želi da napreduje, trebaju joj mala i srednja preduzeća koja će doći i investirati. Prikupljanje potrebnih informacija o dozvolama svih vrsta jeste problem kao što je takođe problem i nedostatak doslednosti poreskog sistema kako na lokalnom, tako i na državnom nivou.

► Kakve biste preporuke dali Vladi u

pogledu vođenja velikih infrastrukturnih projekata? – Nažalost, ove godine smo imali strašne poplave. To nam je jedna vrsta podsetnika da je neophodan dobar institucionalni okvir kako bismo mogli da upravljamo infrastrukturnim projektima jer je u toku obnova poplavljenih područja. Prvo što nam je tu potrebno jeste transparetnost. Ako želimo da uključimo i domaće i strane investitore i preduzetnike, bilo evropske ili sa drugih meridijana, da rade na većim infrastrukturnim projektima, potrebno je da to bude veoma transparentan proces jer oni neće doneti ni svoju opremu ni svoj novac ako nema-

Ukoliko želimo da uključimo investitore u rad na većim infrastrukturnim projektima, potrebno je da to bude veoma transparentan proces ju jasnu situaciju, a iz vesti u medijima znamo da u nekoliko nedavnih primera, to nije bio slučaj. Bilo kakva vrsta neizvesnosti nije dobra. Zato su nam potrebne jasne procedure bez skrivenih radnji.

► Savet je prošle godine pohvalio do-

nošenje novog Zakona o javnim nabavkama. Kako danas ocenjujete njegovu primenu? – Pozitivno smo ocenili taj zakon i u

20 SAVET STRANIH INVESTITORA U SRBIJI POGLED NA 2014/15.

novoj „Beloj knjizi” ćemo dati i zvaničnu ocenu o tome kako se ovaj propis pokazao u primeni. I ovde moram da napomenem da zakon daje samo osnovne smernice i, iako ima nekih pozitivnih signala vezanih za njegovu primenu, tek smo na početku dugotrajnog procesa.

► Ministarstvo trgovine, turizma i te-

lekomunikacija nedavno je istaklo da je, pored digitalizacije, njegov ključni prioritet formiranje državne telekomunikacione mreže, koje bi trebalo da predhodi privatizaciji Telekoma Srbija. Šta su vaše preporuke za uređenje tržišnog ambijenta u domenu telekomunikacija? – Penetracija modernih telekomunikacionih usluga utiče na bruto društveni proizvod, i to je poruka koju Savet želi da saopšti. Sektor telekomunikacija je doprineo sa 4,85% bruto društvenom proizvodu u 2013. godini i to pokazuje koliko ovaj sektor doprinosi privredi Srbije. Budite moderni, budite napredni i na neki način budite pomalo hrabri u načinu na koji regulišete ovaj sektor. U tome Srbija zaostaje za svojim susedima u regionu. Ovde u Savetu stranih investitora nudimo konkretne preporuke o tome šta treba da se uradi sa ciljem da se podstakne rast telekomunikacione industrije kao jedan od preduslova za podizanje konkurentnosti zemlje u celini. Dakle, naša poruka je „samo napred", a mi ćemo sa naše strane sigurno podržati stvaranje naprednih propisa. ► Koliko je dosadašnji proces uvođe-

nja e-uprave doprineo smanjivanju birokratskih prepreka i približio se iskustvu koje investitori imaju u drugim zemljama? – Tu imamo pozitivnih signala i ovaj proces dobro napreduje. Ovde je takođe reč o izuzetno obimnom poslu i treba ambiciozno da idemo napred kako bismo zaista u potpunosti iskoristili mogućnosti koje nam pruža tehnologija. E-uprava dobro napreduje i poreska administracija je koristi na veoma dobar način, na dobrobit i Vlade i građana. ■

POGLED NA 2014/15. SAVET STRANIH INVESTITORA U SRBIJI 21

INTERVJU

Otvoreni za predloge poslodavaca ALEKSANDAR VULIN Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja ima nameru da u narednih godinu dana donese Kodeks radnog zakonodavstva – seriju zakona kojima će sve oblasti koje ne pripadaju sferi rada biti regulisane posebnim zakonima – i razmatra osnivanje posebnih sudova rada po nemačkom modelu

osle Zakona o radu koji je uveo red u sferu radnih odnosa Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja najavljuje nastavak žive zakonodavne aktivnosti koja se direktno naslanja na radno zakonodavstvo. „Ovo Ministarstvo je otvoreno za sve predloge poslodavaca koji bi im olakšali rad i ubrzali zapošljavanje”, kaže ministar Aleksandar Vulin.

naša inspekcija rada je vrlo ažurna i stalno je na terenu. Poruka koju šaljemo je da je bolje raditi sa državom, nego protiv nje. Mi u Ministarstvu i poslodavci smo na istom zadatku i hoćemo jedni drugima da pomognemo. Svako ko zapošljava čoveka u Zakon o državnim službenicima i zakon meni ima saveznika.

► Šta će, po vašem mišljenju, izmena i dopuna Zakona o radu doneti u smislu uređivanja radnih odnosa? o platnim razredima biće vrlo brzo - Već su donele! Od jula be► Rekli ste da poslodavci, doneti i pratiće duh Zakona o radu ležimo značajan porast zvaako poštuju zakon, u vama ničnog zapošljavanja. Reč je imaju saveznika i sagovorninaravno o ljudima koji su već radili, a sada su ka. Šta to konkretno znači? poslodavci zbog Zakona o radu i podsticaja za - Sve poslodavce koji redovno plaćaju doprinose, prijavljivanje radnika videli da ih vredi prijaviti. plate radnicima i poreske obaveze pozivam da mi se Zakon o radu je pokazao poslodavcima da je bolje obrate i kažu mi kako možemo da im pomognemo, imati prijavljene i zadovoljne radnike. Naravno, pojednostavimo procedure, uvedemo posebne služ-

22 SAVET STRANIH INVESTITORA U SRBIJI POGLED NA 2014/15.

INICIJATIVA

PREDVIDIVOST

REPREZENTATIVNOST

Potpuno smo otvoreni za sve inicijative poslodavaca koje bi im olakšale rad i pozivamo ih da nam upute svoje predloge.

Izmenama Zakona o radu uvedena je predvidivost u domen radnih odnosa, što je dobro i za poslodavce i za sindikate.

I sindikati i poslodavci treba da ukrupne svoje organizacije da bi zaista bili reprezentativni.

benike za rešavanje hitnih zahteva. Nekoliko puta sam poslodavcima upućivao ovakav apel, ali nisam dobio adekvatne odgovore. ► Šta Vlada namerava da preduzme na izjedna-

čavanju položaja privatnih i državnih preduzeća i javne uprave u oblasti radnih odnosa? - Zakon o državnim službenicima i zakon o platnim razredima biće vrlo brzo doneti, sigurno pre kraja godine. Ali oni nisu mogli da budu menjani pre nego što se donese Zakon o radu, koji je krovni zakon, a ova dva propisa će pratiti njegov duh. Naravno, radnici u privatnom i državnom sektoru ne mogu biti sasvim izjednačeni jer će kolektivnim ugovorima biti regulisane specifičnosti određenih poslova, ali osnov i minimum su sada jasno postavljeni.

promenili i želim da zahvalim svim poslodavcima koji su nam pružili podršku i dali nam predloge kako da ovu oblast bolje uredimo. Mi ćemo u narednih godinu dana doneti Kodeks radnog zakonodavstva. Sadašnji Zakon o radu ima preko 200 članova, a svega 60-ak njih se odnosi na regulisanje odnosa na radnom mestu, dok se ostali članovi odnose na rad sindikata, socio-ekonomski savet, mobing. Želimo da u narednih godinu dana donesemo Kodeks radnog zakonodavstva gde će sve te oblasti koje ne pripadaju direktno sferi rada biti regulisane posebnim zakonom: o sindikatima, o štrajku, reprezentativnosti sindikata, socio-ekonomskom savetu, socijalnom preduzetništvu... što sve treba izvaditi iz Zakona o radu. Onda će svako moći da primenjuje Zakon o radu a ako hoće da se brine o porodiljama, postojaće poseban zakon koji će se time baviti.

► Kakvi se dalji potezi mogu očekivati u vezi sa usaglašavanjem radnog zakonodavstva Srbije i EU? ► Na koji način, po Vašem mi- Mislim da su svi predstavnici ozšljenju, strani investitori dopribiljnog biznisa izuzetno zadovoljnose jačanju prava zaposlenih? ni promenama u Zakonu o radu, a - Strani investitori donose iskubiće ih još. Moramo da se usaglastva koja su stekli u zemljama iz šavamo sa evropskim direktivakojih su došli. Po pravilu, oni imama, i to je živ proces. ju bolje organizovane sindikate i Kumulirano dejstvo vladinih S tim u vezi moram da kažem bolje štite radnička prava nego i ovo: moja greška je što sam došto to mi činimo ovde. Sa sindipodsticaja, novog radnog pustio da poslušamo sindikate i katima sam razgovarao o tome i zakonodavstva i rada inspekcije već njihovo iskustvo je ovakvo: strani da se o agencijama za iznajmljivanje radnika uopšte ne razgovara. investitor je po pravilu teži pregodaje rezultate u smanjenju broja Ali to mora da se uradi jer 60.000 varač kod zaključivanja kolektivradnika na crno ljudi radi preko tih agencija i nije nog ugovora, ali kad ga zaključi, logično da to bude neregulisano. poštuje ga, i s te strane sam vrlo I sada postoje neke odredbe Zakona koje se ovim zadovoljan. Ima zemalja gde sindikati ne postoje i pitanjima delimično bave, ali njih je pregazilo vreonda ovde imate problem da organizujete sindikat me, i u suštini to je brisan prostor koji omogućava što je naša ustavna kategorija i naše ministarstvo da sada kad dođete na jednu benzinsku pumpu, jeradi na tome. Ozbiljni poslodavci uvek gledaju da dan radnik radi za 20.000, a drugi, preko agencije, poštuju sindikat, neozbiljni ga zaobilaze. Sindikat za 15.000 dinara. Oni moraju da budu izjednačeni i je koristan jer on poslodavcu omogućava da uslove, zato ćemo prvom prilikom izmeniti ovu regulativu. koje je sa njim dogovorio budu i ispoštovani i da ima Ministarstvu se obraćaju veoma ozbiljne kompredvidivost u radu. panije koje su u svojim zemljama navikle na ozbiljnu regulativu i one ne mogu da se snađu ovde gde ► Šta Ministarstvo iz svog domena može da učini sve može i ništa ne može. Zakonom o radu smo to na pojednostavljivanju Zakona o strancima u

POGLED NA 2014/15. SAVET STRANIH INVESTITORA U SRBIJI 23

domenu njihovog lakšeg zapošljavanja (boravišne dozvole, radne dozvole)? - Upravo radimo na tome i do kraja godine će biti doneta odgovarajuća regulativa i mogu da kažem da smo usvojili veliki broj sugestija koje smo dobili tim povodom.

► Koje mere Ministarstvo ima na raspolaganju, a tiču se ubrzavanja rešavanja radnih sporova? - Nema nikakve, ali moja ideja, koju sam uputio Ministarstvu pravde, jeste da se formira Sud za radne odnose. Mi smo u prošlom zakonu imali meru po kojoj su svi radni sporovi morali da se završe u roku od šest meseci, ali nijedan spor nije rešen u tom periodu. U ovom zakonu smo ga ukinuli. Meni bi značilo ako bi udruženja poslodavaca podržala osnivanje sudova rada, po nemačkom modelu.

kvalitetniji dijalog. Mislim da je potrebno spustiti rad socio-ekonomskih saveta na regione i proširiti dijalog. Kao što znate, bilo je dosta nezadovoljstva sindikata oko proširenog dejstva kolektivnog ugovora. Na kraju smo usvojili nemački model koji je 50 plus 1 odsto u grani, što je veoma logično. Strani poslodavci su odmah razumeli dobru stranu te odluke. I za ovaj i za svaki drugi zakon je najvažnija predvidivost, da ljudi 1. januara znaju šta će biti 31. decembra. ► Na koji način Ministarstvo sarađuje sa dru-

gim resornim organima u prekvalifikaciji zaposlenih i njihovom osposobljavanju za zahteve tržišta? - Ministarstvo sprovodi kratkoročne mere podsticanja zapošljavanja kroz različite programe u saradnji sa Nacionalnom službom zapošljavanja. Takođe sa Ministarstvom obrazovanja sarađuje► Koje mere iz vašeg domena mo na evropskom projektu FRAnameravate da preduzmete iz ME i pokušavamo da izvršimo oblasti suzbijanja rada na crno? predikciju šta će za pet ili deset - Procenjujemo da oko 30% radgodina biti potrebno našem tržinika radi na crno i svesni smo da štu, pa da shodno tome prilagodije to ogromna brojka. Preduzemo gradivo našeg visokog i sredće koje ne prijavljuje radnike je njeg obrazovanja. mnogo konkurentnije od onog Mi smo potpuno ubili treći koje redovno ispunjava obaveze, stepen obrazovanja i sada nemai to je anomalija koju moramo mo ljude za mnoga radna mesta. da ispravimo. Vlada Srbije je doDajte mi sto pekara, ja ću ih zaponela veoma podsticajne mere za sliti, dajte mi hiljadu keramičara, prijavljivanje radnika i kao minii ja ću ih zaposliti, i to ne samo u starstvo ćemo raditi i na kaznenoj, ali i na preventivnoj politici. Među 14 zakona koje ćemo usvojiti Srbiji već i u Emiratima i Rusiji. UAE od nas traže 10.000 radniMoja instrukcija inspekciji rada do kraja godine nalazi se i zakon ka sa trećim stepenom stručnog bila je da ne kažnjava odmah o nadoknadi štete na radu, o čijim obrazovanja, a mi ih nemamo, a preduzeća gde nađe radnike da dopustili smo da svaka treća dirade na crno, već da im dâ rok rešenjima ćemo se konsultovati s ploma u Srbiji bude diploma meda to isprave. Nećemo da zatvaposlodavcima nadžera u nečemu. To su ljudi bez ramo biznise, nećemo da ljude zanimanja i adrese. Tržište sada ostavljamo bez posla, ali radnici traži inženjere svih struka, traži IT stručnjake, traži moraju biti prijavljeni. Pored postojećih, donećefarmaceute i mi ih takođe nemamo dovoljno. mo još neke vrlo logične mere za suzbijane rada Ako dobro predvidimo šta će nam trebati u naredna crno, na primer da ne možete da iznajmite drnom periodu više nećemo imati ovakvih problema. žavnu zemlju a da nemate prijavljene radnike. To nećemo dozvoliti. ► Koje instrumente će Ministarstvo koristiti da bi smanjilo broj nezaposlenih? ► Kako se može osnažiti dijalog poslodavaca i - Nedavno je bio raspisan jedan konkurs za zatvor sindikata? u Subotici, tražili su lekara opšte prakse, a niko se - Do sada ste imali na stotine radnika koji kroz nije javio. A znate koliko ima lekara koji čekaju na svoje sindikate nisu bili zastupljeni u socio-ekoNacionalnoj službi u Subotici? Desetine. Možda bi nomskom savetu i to se više neće dešavati. Isto trebalo da razmislimo da u slučajevima gde je državaži i za poslodavce. Kada oni zaista budu repreva finansirala nečije školovanje damo uslov da takvi zentativni, onda ćemo moći da vodimo mnogo 24 SAVET STRANIH INVESTITORA U SRBIJI POGLED NA 2014/15.

reforme penzionog sistema i koji su dalji koraci koje nameravate da preduzmete? - Rešenja u oblasti reforme penzionog sistema su zaokružena. Ona će doneti značajno smanjenje troškova - za 10 godina uštedećemo 5,35 % BDP-a na penzijama, to su ozbiljne uštede, a niko neće izgubiti nijedno pravo. Značajno smo smanjili broj beneficiranih radnih mesta, izjednačili smo položaj žena i muškaraca, kao što je slučaj u svim evropskim zemljama, s tim što smo ostavili mehanizam da žena po osnovu svakog deteta ima određene povlastice. ► Ipak, nezaposlenost u Srbiji je vrlo visoka? Ispravili smo i anomalije - u Sr- Jako velika. Ipak, u poslednjih biji je svaka treća penzija prevrepet meseci možemo da se pohvamena, to nije normalno i na to limo kako imamo konstantan pad Do kraja godine ćemo smo morali da reagujemo. nezaposlenosti. U julu i avgustu, pojednostaviti procedure u Zakonu što zaista nismo očekivali, imate povećanje prijava zaposlenih kao o strancima koji će omogućiti lakše ► Gde vidite ulogu vašeg mikonkretnu posledicu Zakona o nistarstva u sveobuhvatnom angažovanje strane radne snage radu i vladinih mera podsticaja i programu reformi koje je naangažovanje inspekcije rada. javila Vlada? Ali i to i sve mere za prekvalifi- Do kraja godine ući ćemo u prokaciju i slične koje sam već naveo ne mogu da reše ceduru sa nekih 14 zakona, od kojih je za poslodavnezaposlenost. Nju mogu da reše samo nove invece najznačajniji zakon o nadoknadi štete na radu, i sticije i mi se prvenstveno za njih borimo. tu ću sigurno tražiti njihovo mišljenje. Ova oblast do sada nije bila regulisana, a izuzetno je važna za normalno poslovanje preduzeća. ■ ► Kakva su vaša očekivanja u vezi sa dometima studenti godinu, dve ili tri moraju da provedu tamo gde postoji potreba za njihovim znanjem, nezavisno od mesta gde žive. Imate i ovakav primer: inspekcija rada je nedavno upozorila da se poslodavci žale da radnici ne žele da budu prijavljeni jer primaju nadoknadu za nezaposlene. Reč je o radnicima čija su zanimanja deficitarna i poslodavci nemaju druge nego da pristanu na njihove uslove.

Uvek sveže. Uvek blizu. Uvek MAXI. POGLED NA 2014/15. SAVET STRANIH INVESTITORA U SRBIJI 25

INTERVJU

Nema dobrog zakona bez dobre primene SRĐAN LAZOVIĆ Potpredsednik Saveta stranih investitora, direktor za korporativne i regulatorne poslove za CEFTA region i Bugarsku u kompaniji British American Tobacco SEE d.o.o.

Usaglašavanje zakonodavstva sa propisima Evropske unije često ne prati i adekvatna primena zakona, a razlog tome je nedovoljno obučena administracija, nedostatak pratećih propisa ili njihova neusaglašenost sa usvojenim zakonima. Tako se evidentni pomaci u zakonodavnoj oblasti poništavaju u praksi stranih investitora o poslovnoj klimi u zemlji. Međutim, kada je reč o sprovođenju dogovorenog, uspeh je bio umeren. Ne nužno zbog nedostatka volje, već pre svega zbog nepravovremenog razmatranja kompleksnosti samog procesa tranzicije. adovoljstvo postojećih stranih investitora u Evo jednog konkretnog primera iz prakse o tome zemlji najbolja je preporuka za dolazak novih šta znači umeren uspeh. U oktobru 2013. godine propis investitora. Sve prethodne vlade u Srbiji su kojim se reguliše obeležavanje bezalkoholnih pića usabile svesne toga, o čemu svedoči i sve kvalitetglašen je sa pravilima EU i tim propisom je predviđen, izniji dijalog između države i poslovnog sveta, ali kada među ostalog, 18-mesečni tranzicije reč o praktičnom sprovođenju oni period. Međutim, Ministarstvo preporuka za poboljšanje tržišnog Savet godinama zagovara poljoprivrede je izdalo mišljenje da ambijenta, pomaci su skromni, uvođenje transparentnog i oznake na postojećim proizvodima kaže Srđan Lazović, potpredsedmoraju biti promenjene u roku od nik Saveta stranih investitora. održivog sistema javnih finansija sedam dana, dok se prelazni period odnosi samo na nove proizvode. To ► Savet stranih investitora pose pokazalo problematičnim zbog ugovornih obaveza i stoji punih 12 godina. Koliko se ambijent promenio značajnih troškova. Takva praksa je automatski dovela u u proteklom periodu? Da li su prvobitne preporuke pitanje inicijalno pozitivnu normativnu promenu samog Saveta i danas relevantne? zakona u smislu usklađivanja sa propisima EU. – Svi prethodni sazivi vlada Republike Srbije bili su Što se tiče relevantnosti preporuka, svesni smo otvoreni za saradnju i spremni da saslušaju stavove

26 SAVET STRANIH INVESTITORA U SRBIJI POGLED NA 2014/15.

REFORME

PREDVIDIVOST

PROPISI

Sistemske reforme u oblastima zdravstva, penzija, obrazovanja i javne uprave najznačajnije su za stvaranje funkcionalnog i održivog poslovnog okvira.

Srbija ima veliki potencijal u poljoprivredi i industriji prerade hrane, ali ključan preduslov za njegovo iskorišćenje je bolje strukturiran i predvidiv okvir.

Vlada treba da uloži napore da transparentno unapredi propise, ojača institucionalne kapacitete i smanji administrativni teret kako bi pružila efikasnu zaštitu investitorima.

Vladi uoči otvaranja pregovora po poglavljima? – Mislimo da cilj treba da bude pre svega stvaranje trajnog, održivog i transparentnog okvira – usvojiti i implementirati propise koji su usklađeni sa pravnim tekovinama Evropske unije. Blisko povezano sa ovim pitanjem je i povećanje predvidivosti pod kojim podrazumevamo sprovođenje zakona koji su usvojeni i nadgledanje njihove primene. Zatim, ne-

– Adresiranje ključnih problema srpskih javnih finansija, kao što su upravljanje rastućim budžetskim deficitom i javnim dugom, krucijalne su za obezbeđivanje makroekonomske stabilnosti zemlje. Poreska politika treba da bude transparentnija, bez uvođenja parafiskalnih nameta u pojedinim oblastima. Kada govorimo o reformama, sprovođenje ► Koliko se danas za ukupan pravni sistemskih reformi u oblastima zdravokvir u Srbiji može reći da je koherenstva, penzija, obrazovanja, kao i javne tan i podržan odgovarajućim podzauprave predstavljaju svakako najkonskim aktima? kompleksnije, ali i najznačajnije – Stvaranje pravnog okvira koji će biti koherentan, podržan primenOčekujemo veće uvažavanje naših korake za stvaranje funkcionalnog i održivog poslovnog okvira. ljivim propisima kao i usklađen preporuka jer Savet ima značajnu sa pravnim tekovinama Evropske unije jedan je od pet identifikoulogu u stvaranju bruto društvenog ► Da li će po vašem mišljenju vanih ključnih prioriteta Saveta novi Zakon o stečaju omogućiproizvoda Srbije i jedan od temljenih preduslova ti bolju zaštitu poveriocima i za pravnu sigurnost u Srbiji. Treomogućiti brži postupak stečanutno, postoji razlika između zvaničnog ophodno je i dalje otklanjanje birokrat- ja za kompanije koje su dugo nespookvira, koji je u dobroj meri već usagla- skih prepreka kako bi se državna uprava sobne za plaćanje? šen sa propisima Evropske unije, i stvar- učinila efikasnom i odgovornom. Savet – Savet je sproveo sveobuhvatnu ananosti, odnosno načina na koji se zakoni zagovara ekonomsku integraciju Srbi- lizu Zakona o stečaju nakon njegovog sprovode. Razlog tome su ponekad neja- je sa Evropskom unijom, jer to donosi usvajanja u Skupštini i te rezultate plasni zakoni, ograničeni kapaciteti državne predvidivost i transparentnost u poslov- niramo da predstavimo u najnovijem administracije da ih sprovodi, birokrati- nom okruženju i podiže konkurentnost izdanju Bele knjige na jesen. U ovom ja i iznenadne regulatorne promene. Ta- srpskog tržišta. trenutku mogu da prenesem da su najkođe, pravosudni sistem je spor i neefinovijim izmenama Zakona o stečaju iz kasan za potrebe moderne privrede. avgusta ove godine uneta brojna po► Kako ocenjujete namere Vlade u oblasti reforme javnih finansija, pen- boljšanja. Naime, predloženim izmenazionog sistema i obrazovanja i da li i ma se teži podizanju transparentnosti ► Na koje segmente harmonizacije i efikasnosti stečajnog postupka i mi propisa sa EU biste posebno ukazali gde vidite konkretne pomake? da je usaglašavanje zakonske regulative sa propisima koji važe u EU dugoročan proces, pa je i njihovo ponavljanje u više izdanja „Bele knjige” rezultat naše želje da pomognemo u rešavanju konkretnog problema na dug rok i, još važnije, na način koji će biti održiv.

POGLED NA 2014/15. SAVET STRANIH INVESTITORA U SRBIJI 27

izražavamo nadu da će brojni problemi sa kojim se praksa susreće biti rešeni ovim izmenama Zakona. Ipak, pravi efekti izmena Zakona moći će da budu ocenjeni tek nakon njihove duže primene u praksi.

► Možete li nam navesti neke od komentara Saveta stranih investitora na novi Zakon o deviznom poslovanju? – Stav je Saveta da su neophodne izmene sa ciljem izbegavanja različitih tumačenja postojećih pravila o deviznom poslovanju, a sve sa ciljem dalje liberalizacije finansijskih instrumenata i propisa o deviznom poslovanju. U tom smislu, Savet smatra neophodnim da se obezbedi ostvarenje sledećih preporuka, a koje nisu obuhvaćene predloženim izmenama Zakona: omogućiti izdavanje garancija na osnovu naloga nerezidenta u poslovima između dva nerezidenta u svim nekreditnim poslovima; podzakonski akti i praksa Narodne banke Srbije povodom subordinisanih kredita treba da budu izmenjeni i davanje subordinisanih kredita treba smatrati direktnim investicijama, kao što je regulisano Zakonom o deviznom poslovanju itd. Ovo su samo neke od konkretnih preporuka koje smo zvaničnim putem dostavili nadležnoj instituciji.

problem primene. Preostali problemi u oblasti poljoprivredno-prehrambene industrije uključuju potpunu netransparentost primene procedura granične inspekcije u smislu troškova, vremenskih okvira i mehanizama, uključujući uzorkovanje i laboratorijsku analizu. Standardi kvaliteta mleka nisu osigurani i Nacionalna referentna laboratorija i dalje ne radi, neophodno je ustanoviti transparentnu politiku subvencija kako bi se dugoročno podržao poljoprivredni razvoj, zatim registracija proizvoda za zaštitu bilja još nije usaglašena sa propisima Evropske unije i ne garantuje bezbednost hrane, imamo nedoslednu primena pravila vezanih za stoku itd.

► Kako ocenjujete pomake u po-

► Da li se može reći da se prepo-

ruke, iskustvo i saveti koje daju članovi Saveta uvažavaju srazmerno njihovoj ulozi u stvaranju srpskog BDP-a? – Mislimo da ima pomaka, ali svakako da očekujemo i značajniji procenat uvažavanja naših preporuka jer, kako ste lepo primetili, Savet ima značajnu ulogu u stvaranju bruto društvenog proizvoda Srbije. Nepobitna činjenica je i da Savet nastavlja da jača, zahvaljujući daljem rastu i prilivu novih članica, trenutno okupljajući 130 kompanija, koje su uložile više od 20 milijardi evra, učestvuju sa 17,5% u BDP-u, spadaju u grupu najvećih poreskih obveznika i izvoznika, direktno zapošljavaju preko 95.000 ljudi u Srbiji. Glavni cilj Udruženja je da, konkretnim preporukama koje su artikulisane u „Beloj knjizi”, ukaže na oblasti koje je neophodno unaprediti sa ciljem poboljšanja investicionog ambijenta u Srbiji.

ljoprivrednoj i prehrambenoj industriji, gde je ranijih godina bilo malo napretka? Zadovoljan strani investitor – Srbija ima veliki potencijal u najbolja je preporuka za dolazak poljoprivredi i industriji preranovih stranih investitora de hrane, ali ključan preduslov za iskorišćenje tog potencijala jeste bolje strukturiran i predvidiv okvir. Postoje dva kontradiktorna elementa u okviru industrije hrane i ► Upravo ste pomenuli „Belu knjigu”. U kojoj meri je poljoprivrede u Srbiji. S jedne strane, važni zakoni, kao „Bela knjiga” obavezna literatura za investitore koji što je Zakon o bezbednosti hrane, u značajnoj meri su tek dolaze u Srbiju? usaglašeni sa propisima Evropske unije. Međutim, u – „Bela knjiga” je svojevrstan brend za sebe, ključna pupraksi, mnoga veoma važna zakonska rešenja se ne priblikacija Saveta koja pruža sliku poslovne klime u Srbiji menjuju. Primera radi, funkcionisanje referentnih laboi nudi konkretne predloge za unapređenje poslovnog ratorija je propisano još 2009. godine, ali one još uvek okruženja. Svrha „Bele knjige” je da posluži kao platne rade. Pored toga, dešava se da su podzakonski akti forma za aktivan dijalog između Saveta i Vlade, i misliu direktnoj suprotnosti sa rešenjima napisanim u samo da ona tome i služi. Štaviše, ključni činioci u Srbiji, mim zakonima. Na primer, Pravilnik o deklarisanju bio ali i šire, prepoznaju je kao svojevrstan priručnik, odje u suprotnosti sa Zakonom o bezbednosti hrane pune nosno skup preporuka za stvaranje jednostavnijih i bočetiri godine sve dok nije promenjen prošle godine. U ljih uslova poslovanja. Neretko a pogotovo u poslednje proteklih osam meseci primećene su neke pozitivne vreme, svedoci smo da se ova naša publikacija citira u promene, kao što je usaglašavanje Pravilnika o deklajavnosti i da se na nju pozivaju zvaničnici Vlade kao i risanju sa pravilima Evropske unije, ali se tu opet javlja ambasadori stranih zemalja. ■ 28 SAVET STRANIH INVESTITORA U SRBIJI POGLED NA 2014/15.

INTERVJU

Svesni smo izazova JORGOVANKA TABAKOVIĆ Guverner Narodne banke Srbije

Tačno je da u fiskalnoj sferi postoje izazovi, ali Narodna banka Srbije veruje u rešenost Vlade da se suoči s njima, što bi doprinelo smanjenju internih i eksternih neravnoteža, a samim tim i trajnijoj stabilnosti na tržištu

orgovanka Tabaković, guverner Narodne banke Srbije, veruje da će Vlada biti odlučna u sprovođenju fiskalne konsolidacije i strukturnih reformi i da će takav napor rezultirati sklapanjem aranžmana iz prednostrožnosti sa Međunarodnim monetarnim fondom. NBS je spremna da dâ doprinos stvaranju uslova za unapređivanje tržišnog ambijenta kroz obezbeđivanje stabilnosti cena i finansijskog sistema, i predlaganje zakonskih rešenja koja bi trebalo da unaprede oblast osiguranja i e poslovanja. ► Kako iz ugla Narodne banke Srbije ocenjujete makroekonomsku situaciju u Srbiji i verovatnoću sklapanja aranžmana iz predostrožnosti sa MMF ove godine? – Međugodišnja inflacija je u junu iznosila 1,3 odsto čime je dostigla novi istorijski, 50-godišnji minimum. Inflatorni pritisci su u poslednjih godinu i po dana veoma niski, što je rezultat mera monetarne politike koje doprinose i stabilnosti deviznog kursa i inflacionih očekivanja, kao i rezultat niske agregatne tražnje i pada cena primarnih poljoprivrednih proizvoda. Oče-

kujemo da će se u drugoj polovini godine inflacija vratiti u granice cilja, odnosno četiri plus-minus 1,5 odsto. S druge strane, posle poplava, koje su pogodile pre svega energetiku, rudarstvo i poljoprivredu, izgledi za rast BDP-a su pogoršani. Štete od poplava gotovo sigurno će se negativno odraziti na budžet, što će zahtevati dodatne napore fiskalne politike u narednom periodu da bi se obezbedila održivost javnih finansija, a u određenoj meri, pogoršaće i spoljnotrgovinski bilans, zbog očekivanog većeg uvoza energenata, kao i materijala i opreme za sanaciju štete. Procenjujemo, ipak, da su efekti poplava jednokratni i ograničeni na godinu u kojoj su se poplave dogodile, kao i da su izgledi za 2015. po-

Kurs predstavlja jedan od bitnih faktora koji utiču na cene i na ukupnu finansijsku stabilnost voljniji, pre svega zbog očekivanog povećanja investicija radi sanacije šteta. Očekujemo da će nova runda pregovora sa MMF-om uslediti na jesen, i da će potom biti sklopljen aranžman iz predostrožnosti što bi bila dodatna garancija investitorima da Srbija vodi odgovornu i održivu ekonomsku politiku.

30 SAVET STRANIH INVESTITORA U SRBIJI POGLED NA 2014/15.

► Gde vidite ulogu NBS u podršci vladi

u sprovođenju sveobuhvatnih reformi? – Vlada i NBS su na zajedničkom poslu da svojom politikom omoguće unapređenje privrednog ambijenta u zemlji, a posledično i veći ekonomski rast i zaposlenost. Neophodan uslov za sprovođenje reformi jeste makroekonomska stabilnost, a da bi se ona postigla potrebno je da Vlada obezbedi stabilnost i održivost javnih finansija, dok NBS sa svoje strane obezbeđuje stabilnost cena i finansijskog sistema.

► Koliki je prostor NBS da održava ni-

sku inflaciju i stabilnu vrednost dinara pri izazovima koji dolaze iz fiskalnog sektora? – Tačno je da u fiskalnoj sferi postoje izazovi, ali NBS veruje u rešenost Vlade da se suoči sa njima, što bi doprinelo smanjenju interne i eksterne neravnoteže, a samim tim i trajnijoj stabilnosti deviznog tržišta. Kao što znate, Srbija je u režimu rukovođeno-fluktuirajućeg deviznog kursa i NBS nema za cilj održavanje kursa dinara prema evru na nekom unapred utvrđenom nivou. Međutim, činjenica je da, kao i u drugim malim, otvorenim ekonomijama, kurs predstavlja jedan od bitnih faktora koji utiču na cene i na ukupnu finansijsku stabilnost. Pored toga, s obzirom na stepen evroizacije domaće ekonomije, kretanje kursa od značaja

ODGOVORNOST

REFORME

ZAKONI

Aranžman iz predostrožnosti sa MMF-om bio bi dodatna garancija investitorima da Srbija vodi odgovornu i održivu ekonomsku politiku.

Trajni rezultati u rešavanju problema nenaplativih kredita nisu mogući bez snažnijeg ekonomskog oporavka i strukturnih reformi.

Pravni okvir ne sme više biti ograničavajući faktor razvoja inovacija na tržištu platnih usluga. Jedan od osnovnih ciljeva novog zakona o platnim uslugama je unapređenje e-trgovine.

je i sa stanovišta finansijske stabilnosti, čije održanje predstavlja drugi zadatak Narodne banke. Kada bi NBS dozvolila da devizni kurs na tržištu, koje je veoma plitko i sa malim prometima, fluktuira kao posledica kratkoročnih eksternih šokova, bili bismo neodgovorni i prema stanovništvu i prema privredi. ► O kojim rešenjima iz svog do-

relaksiranju odredaba koje se tiču ustupanja dospelih potraživanja banaka drugim pravnim licima da bi se bankama omogućilo da na taj način očiste svoja portfolija, a NBS i dalje aktivno radi na pronalaženju dodat-

kredite od banaka. Tako bi se bankama omogućilo da prodajom problematičnih potraživanja drugim pravnim licima rasterete svoje bilanse i da tako dobijena sredstva iskoriste za novo kreditiranje zdravih projekata. Međutim, treba znati da trajni rezultati u rešavanju problema nenaplativih kredita nisu mogući bez snažnijeg ekonomskog oporavka i strukturnih reformi, a centralne banke najveći doprinos mogu da daju kroz podršku makroekonomskoj stabilnosti, u čemu NBS ima vidljive rezultate.

Mere koje Vlada namerava da sprovede neophodne su i neodložne jer od njih zavisi u kakvom okruženju građani i privreda treba da žive i posluju

mena razmišlja NBS kada je reč o nenaplativim kreditima? – U rešavanju problema koji su se nagomilavali godinama nisu moguća brza rešenja, pa isto važi i za problem nenaplativih kredita. NBS je u proteklom periodu donela nekoliko regulatornih izmena u naporima da reši taj problem, koje su bile usmerene ka

nih regulatornih rešenja tog problema. Jedna od mogućih mera za rešavanje problema nenaplativih kredita jeste i stvaranje posebne kompanije u vidu investicionog fonda koji bi otkupljivao problematične

► Početkom godine najavili ste interes

jednog strateškog i nekoliko investitora, zainteresovanih za pojedine banke u Srbiji. Šta bi od tih investicija re-

POGLED NA 2014/15. SAVET STRANIH INVESTITORA U SRBIJI 31

alno moglo da bude ostvareno do kraja ove godine? – Izvršni odbor Narodne banke Srbije dao je sredinom avgusta preliminarno odobrenje za osnivanje banke koja će poslovati pod imenom „Mirabank, akcionarsko društvo, Beograd”, čiji je osnivač deo međunarodnog konglomerata poznatog kao Royal grupa, čije je sedište u Abu Dabiju, (UAE), čime je završena prva faza u postupku osnivanja ove banke. Od 2008. godine ovo je prva grinfild investicija u bankarskom sektoru Srbije. Nakon ove, sledeća faza je davanje dozvole za rad banke. NBS je, u skladu sa svojim nadležnostima, po podnetim zahtevima potencijalnih investitora za sticanje direktnog vlasništva koje bi omogućilo više od 50 odsto glasačkih prava u Čačanskoj banci, donela odgovarajuće akte, o čemu je obavestila Agenciju za osiguranje depozita u čijoj nadležnosti je postupak vođenja i okončanja prodaje ove banke. I pojedine kompanije iz Kine i Turske izrazile su interesovanje za ulaganje u finansijski sektor u Srbiji, ali do sada nisu podnele zvanične zahteve NBS.

plaćanja, kao i za osnivanje institucija koje u njemu do sada nisu postojale – institucija elektronskog novca i platnih institucija. Tri su osnovna principa kojima smo se vodili u njegovom pisanju. Prvo, pravni okvir ne sme više biti ograničavajući faktor razvoja inovacija na tržištu platnih usluga. Zatim, želimo da obezbedimo uslove za najkraće moguće rokove izvršavanja platnih transakcija, uz što veći udeo elektronskih plaćanja – računarom, mobilnim telefonom i sličnim uređajima za komunikaciju na daljinu, od kuće, odnosno bez odlaska na šalter. Treći princip kojim smo se rukovodili

ukupni ekonomski sistem, jedan od osnovnih ciljeva novog zakona o platnim uslugama je unapređenje e-trgovine, i to pre svega zakonskim uvođenjem instituta elektronskog novca i plaćanja elektronskim novcem u dinarima i stranoj valuti, u zemlji i prema inostranstvu, kao i kreiranjem pravnog okvira za osnivanje i poslovanje domaćih institucija elektronskog novca. U ovom trenutku, ukoliko žele da kupuju, odnosno prodaju na internetu u dinarima, i kupac i prodavac moraju koristiti isključivo usluge banaka. Stvaranjem uslova za uvođenje novih subjekata na tržište e-plaćanja – institucija elektronskog novca – očekujemo da one budu povoljnija alternativa bankama kada je reč o troškovima preduzeća koja žele da prodaju svoje proizvode i usluge on-line kupcima u zemlji ili da se uključe u sistem globalnog internet trgovanja. ► U kojim oblastima bi dopune Za-

► NBS je pripremila nacrte zakona

o osiguranju, platnim uslugama, izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju i izmenama. Šta će ovi zakoni značiti u smislu uređivanja privrednog ambijenta? – NBS je nacrte zakona koje pominjete pripremila u okviru sveobuhvatne i temeljne reforme naše ekonomije i pravnog okruženja. Nacrt zakona o osiguranju treba da postavi regulatorni okvir koji će omogućiti dalji razvoj i unapređenje delatnosti osiguranja i viši nivo zaštite korisnika usluga osiguranja. NBS je kao predlagač tog zakona nastojala da uvođenjem brojnih novina poveća kvalitet obavljanja delatnosti osiguranja i omogući dalje usklađivanje usluga osiguranja sa standardima razvijenih tržišnih privreda i sa pravnom tekovinom Evropske unije u oblasti osiguranja. Nacrt zakona o platnim uslugama će po prvi put na sveobuhvatan i detaljan način urediti tržište platnih usluga u našoj zemlji. Njegovim donošenjem unaprediće se privredni ambijent stvaranjem pravnih pretpostavki za nove, savremene vidove

Procenjujemo da su izgledi za 2015. povoljniji, pre svega zbog očekivanog povećanja investicija radi sanacije šteta od poplava jeste obezbeđenje sigurnosti i pouzdanosti platnih transakcija za korisnike platnih usluga i njihova novčana sredstva. NBS je pripremila i Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju u cilju usaglašavanja sa odredbama novog zakona o platnim uslugama, kao i radi otklanjanja nedoumica u primeni pojedinih odredaba važećeg Zakona o deviznom poslovanju.

► Šta NBS iz svog domena namerava da uradi u smislu unapređivanja e-trgovine? – Zbog prednosti, značaja i multiplikatorskih efekata elektronskog poslovanja na

32 SAVET STRANIH INVESTITORA U SRBIJI POGLED NA 2014/15.

kona o zaštiti korisnika finansijskih usluga trebalo da unaprede ovu oblast? – Osnovni ciljevi donošenja ovog zakona jesu njegovo usklađivanje s novim zakonom o platnim uslugama, unapređenje načina ostvarivanja prava i interesa korisnika finansijskih usluga, dodatna zaštita tih korisnika, kao i rešavanje određenih praktičnih problema i nedoumica koji su se javljali u njegovoj primeni, preciznijom formulacijom određenih odredaba zakona.

► Koliko

će, po vašem mišljenju, mere koje preduzimaju Vlada i NBS uticati na stvaranje ravnopravnijeg poslovnog ambijenta za sve učesnike? – Kao što ste videli, ova Vlada odlučna je da sprovede neophodne reforme koje će omogućiti održivi ekonomski oporavak zemlje, što pokazuje i usvajanjem određenih ključnih zakona. Istrajno sprovođenje najavljenih mera upravo će otkloniti prepreke ka uspostavljanju povoljnijeg privrednog ambijenta, a time i ka bržem i stabilnijem ekonomskom rastu zemlje u budućnosti. Te mere nisu uvek one koje su najlakše za primenu, ali su, pošto su godinama odlagane, sada neophodne i neodložne jer od njih zavisi u kakvom okruženju građani i privreda treba da žive i posluju. ■

INTERVJU

Fiskalna konsolidacija je važnija nego ikada TONY VERHEIJEN Šef kancelarije Svetske banke u Srbiji

Postepena fiskalna konsolidacija retko dovodi do potrebnih rezultata, i to je lekcija za koju se nadamo da će je Vlada uvažiti kada u narednim mesecima bude donosila ključne odluke

oplave koje su se dogodile upravo u vreme formiranje Vlade oduzele su premijeru i njegovom kabinetu mnogo vremena prvo na saniranje posledica, a potom i na procenu šteta i planiranje njihovog otklanjanja baš u vreme kada hitno treba sprovesti mere fiskalne konsolidacije. Ipak, njihovo sprovođenje je danas verovatno važnije nego ikad da bi se oslobodio fiskalni prostor za obnovu, kaže Tony Verheijen, šef kancelarije Svetske banke u Srbiji.

dvostruki finansijski udarac na budžete građana Srbije ili rezultat pristupa koji je primenjivan od početka. Nažalost, iskustvo drugih zemalja sa srednjim dohotkom pokazuje da postepena fiskalna konsolidacija retko dovodi do potrebnih ► Upozorili ste srpsku Vladu da rešavanje pirezultata, i to je lekcija za koju se nadamo da će tanja poplava ne bi trebalo da ih odvrati od reVlada uvažiti kada bude donoformskog kursa. Da li je vaš sila ključne odluke u narednim savet prihvaćen? Verujemo da su amandmani na Zakon mesecima. – Teško je dati precizan odgovor na vaše pitanje jer, izuzev o radu korak u pravom smeru koji će, opštih kontura, trenutno ne ► Vlada je najavila da će iznadamo se, dovesti do poboljšanja znamo tačno koji je reformski vršiti rebalans budžeta ove investicione klime kurs Vlade. Prema onome što jeseni i, nakon toga, obaviti je ministar Vujović nagovestio pregovore sa MMF-om. Da li u intervjuu za „Bloomberg” 14. jula, pristup fiskalće ovakav vremenski okvir i redosled koraka noj konsolidaciji će biti postepen, a isto važi i za dovesti do makroekonomske stabilnosti u narešavanje pitanja preduzeća u restrukturiranju. rednom periodu? Bez uvida u činjenice veoma je teško zaključiti da – Rebalans budžeta biće usvojen krajem godine, li je ovo posledica poplava i napora da se ublaži što znači da će sve mere koje on bude uključivao 34 SAVET STRANIH INVESTITORA U SRBIJI POGLED NA 2014/15.

BUDŽET

PREDVIDIVOST

ODLUČNOST

Priprema budžeta za 2015. godinu i fiskalna strategija za period od 2015. do 2017. godine postaće ključni procesi koji će odrediti da li Srbija može da ispuni svoje ciljeve u vezi sa stabilizacijom i smanjenjem deficita.

Dosta toga mora da se uradi pogotovo u smislu dosledne i predvidive primene zakona i propisa, stvaranja podjednakih uslova za sve i oduzimanja privilegija koje imaju državna preduzeća.

Novi Zakon o privatizaciji neće ništa promeniti ukoliko ne postoji odlučna primena i snažna politička posvećenost konačnom rešavanju pitanja preduzeća u restrukturiranju.

imati efekta uglavnom u četvrtom kvartalu. Imajući u vidu trend rastućeg fiskalnog deficita koji je prisutan od početka godine, Vladi će biti vrlo teško da ostane u okvirima ne baš ambiciozno definisanog deficita koji je prvobitno utvrđen za 2014. To znači da će, u osnovi, Srbija izgubiti još jednu godinu, koju će morati da nadoknadi od 2015. do 2017. godine ako želi da poboljša svoju makroekonomsku održivost. U tom smislu, priprema budžeta za 2015. godinu i fiskalna strategija za period od 2015. do 2017. godine biće ključni procesi koji će odrediti da li Srbija može da ispuni svoje

ciljeve u vezi sa stabilizacijom i smanjenjem deficita. ► Ministar privrede je najavio

Banka je u poslednjih 18 meseci odobrila nekoliko projekata čija realizacija još nije počela

POGLED NA 2014/15. SAVET STRANIH INVESTITORA U SRBIJI 35

da će privatizacija društvenih i državnih kompanija biti završena do decembra 2016. godine. Da li mislite da je ovo nova taktika odugovlačenja ili realističan plan? Da li je ovo korak u stvaranju podjednakih uslova za sve? – Nismo videli kompletan plan za rešavanje pitanja 161 preduzeća u restruktuiranju i ostalih preduzeća u portfelju Agencije za privatizaciju. Izrazili smo zabrinutost u vezi pristupa

koji je ministar Vujović obelodanio na forumu Saveta stranih investitora u junu budući da, po našem mišljenju, ovakav pristup povećava rizik od jakih političkih pritisaka u ime preduzeća u restrukturiranju (koja uglavnom ne funkcionišu), što opet odugovlači ceo proces. Blagovremeno smo prosledili Ministarstvu privrede naše komentare. Usvajanje novog Zakona o privatizaciji je dobra prilika da se ponovo uhvati zamajac koji je izgubljen u proteklih 18 meseci. Međutim, novi Zakon neće ništa promeniti ukoliko ne postoji odlučna primena i snažna politička posvećenost konačnom rešavanju pitanja ovih preduzeća. ► Rekli ste da je „osnova držav-

ne administracije – zdravstvo, školstvo i socijalna zaštita – prevelika”. Da li ste primetili napredak u reformama u ovim sektorima? – Blisko sarađujemo s timom koji je osnovala potpredsednica Vlade Kori Udovički, a čiji je cilj da ostvari rane fiskalne uštede u procesu reforme javne uprave uz istovremeni fokus na poboljšanje sistemskih učinaka. Lako je primetiti da je trošak plata u javnom sektoru u Srbiji prilično visok, a učinak sektora prilično loš i da je trošak plata u poslednjih pet godina, suprotno trendovima u EU, rastao umesto da pada. Verujem da je fazni pristup, koji primenjuje Vlada, jedini realan i održiv put kojim se štednja kombinuje s jasnim procesom sveobuhvatne revizije broja zaposlenih u javnom sektoru, vodeći računa o kvalitetu i efikasnosti sistema, uporedo s njegovim troškovima.

nas nekoliko novih projekata koji su odobreni u poslednjih 18 meseci, a čija realizacija još uvek nije počela. To nije dobro, pogotovo kada je reč o projektu podrške Agenciji za osiguranje depozita (AOD), čiji je cilj bio brzo obezbeđenje sredstava za Vladu, a usvojen je tek u avgustu, i projektu rehabilitacije puteva, za čiju ratifikaciju je trebalo 16 meseci. Česte promene u Vladi i komplikovani procesi ponovnog odobravanja projekata glavni su krivci za ovakvo stanje. Najozbiljniji problem predstavlja regionalni projekat razvoja Bora, gde je Vlada potpisala ugovor za izgradnju kolektora Veliki Krivelj (koji je apsolutno neophodan kako bi se sprečili ozbiljni ekološki problemi na području Bora) u januaru 2013. godine. Radovi još nisu počeli, a razlozi za to nisu poznati ni do danas.

► Da li je poslovna klima u Srbiji poboljšana? – Iz uvodnog izlaganja predsedLako je primetiti da je trošak plata nika Saveta stranih investitora na konferenciji Saveta koja je održana u javnom sektoru u Srbiji prilično u junu mesecu možemo da zakljuvisok, a učinak sektora prilično loš čimo da još uvek dosta toga mora da se uradi, pogotovo u smislu dosledne i predvidive primene zakona i propisa, stvaranja podjednakih uslova za sve i smanjenja privilegija državnih preduzeća. Došlo je i do određenih pozitivnih pomaka. Na primer, verujemo da su izmene Zakona o radu korak u pravom smeru koji će, nadamo se, dovesti do poboljšanja investicione klime. Rešavanje pitanja preduzeća u restruktuiranju i preostalih preduzeća u portfelju Agencije za privatizaciju takođe bi trebalo da pomogne, zajedno s kontinuiranim procesom reforme poreske uprave. Takođe, pozdravljamo napore na ► Da li je ova Vlada brža od usklađivanju i unapređenju rada prethodne u povlačenju kredita inspekcija koje je pokrenula potpredsednica od Svetske banke? Vlade gđa Udovički. Vlada je povukla niz poteza – U poslednjih 12 meseci vidljiv je napredak nakoji idu u dobrom smeru, ali da bi dali stvarne ročito kod projekata kao što su Koridor 10, koji efekte, potrebno je usvajanje koordiniranog prije naša najveća investicija u Srbiji. Takođe smo stupa ubrzanju reformi, koje su do sada zaostauspešno završili projekat irigacije i odvodnjajale ili su bile primenjivane korak po korak, kao vanja, koji je postigao gotovo sve svoje ciljeve, i uspostavljanje jasne odgovornosti za postizakao i projekat energetske efikasnosti, koji je tanje rezultata. ■ kođe ostvario dobre rezultate. Međutim, brine

36 SAVET STRANIH INVESTITORA U SRBIJI POGLED NA 2014/15.

POGLED NA 2014/15. SAVET STRANIH INVESTITORA U SRBIJI 37

INTERVJU

Bolje zakonodavstvo, više investitora MIKE FALKE Vođa GIZ-ovog Programa za pravne i pravosudne reforme u Srbiji

Iako su mandati GIZ-a i Saveta stranih investitora veoma različiti , obe organizacije imaju slične ciljeve i teže ka većoj transparentnosti i efikasnosti, kao i ka većem učešću zainteresovanih strana u procesu donošenja zakona

amo očuvan i predvidiv pravni i institucionalni okvir obezbediće pravo okruženje za privlačenje stranih investicija koje su u velikoj meri potrebne Srbiji. Od ključnog je značaja da investitori to i zatraže od srpskih vlasti, kao i da im pomognu da definišu taj sistem. GIZ-ov (Deutsche Gesellshaft für Internationale Zusammenarbeit GmbH) Program pravne i pravosudne reforme u Srbiji uveliko je doprineo unapređenju zakonodavnog procesa u Srbiji, kaže Mike Falke, vođa GIZ-ovog Programa za pravne i pravosudne reforme u Srbiji. ► Šta je srpska Vlada postigla prošle godine uz pomoć GIZ-a u pogledu povećanja pravne predvidivosti poslovnog okruženja i koji su najhitniji zadaci u narednom periodu? – GIZ-ov Program za pravne i pravosudne reforme u Srbiji je uveliko doprineo unapređenju zakonodavnog procesa u Srbiji. Na primer, javne konsultacije su sada obavezne pre donošenja bilo kojeg novog zakona iako su nedavno neki zakoni usvojeni po hitnoj proceduri, bez dovoljnog učešća zainteresovanih strana. Veliki broj državnih službenika je učestvovao u usko specijalizovanim programima obuke, fokusirajući se na glavne elemente i veštine potrebne pri izradi zakona.

Međutim, čak i ako imate dobre zakone, javna uprava ili pravosuđe ih možda neće uvek primeniti. Jedan od razloga za to je jednostavno nedostatak znanja i veština. Ovaj program pomaže u prevazilaženju jaza između donošenja i primene zakona. Pored toga, uvođenje institucije „privatnih” izvršitelja i javnih beležnika već je dovelo do veće predvidivosti u tim oblastima. U narednom periodu fokusiraćemo se na pregovore o poglavljima 23 i 24 pravnih tekovina EU, odnosno na povećanje kapaciteta srpske javne uprave, jačanje i konsolidaciju već započetih reformi i povećanje efikasnosti u radu novoosnovanih institucija kao što su javni beležnici, izvršitelji i stečajni upravnici.

Hitan postupak bez javne rasprave treba da bude apsolutan izuzetak. Nažalost, to nije bio slučaj u poslednjih nekoliko meseci

► Na kojim aspektima pravne reforme GIZ i Savet

stranih investitora najviše sarađuju?

38 SAVET STRANIH INVESTITORA U SRBIJI POGLED NA 2014/15.

– Iako GIZ i Savet stranih investitora imaju veoma različite mandate, obe organizacije imaju slične ciljeve i teže ka većoj transparentnosti i efikasnosti, kao i većem učešću zainteresovanih strana u procesu donošenja zakona. Uvid koji Savet i njegovi članovi imaju pogotovo kada je reč o specifičnim i praktičnim pitanjima znači da je važno za nas da se uključimo u reformsku politiku. Smatram da je ova simbioza osnova naše saradnje.

► Koje su vaše glavne poruke Vladi Srbije kada je u pi-

tanju kvalitet javne rasprave o zakonima i uključivanje vaših sugestija u konačni tekst zakona? – Veoma je važno da se svi odgovarajući akteri uključe i da budu informisani u vrlo ranim fazama zakonodavnog procesa. Hitan postupak bez javne rasprave treba da bude apsolutan izuzetak. Nažalost, to nije bio slučaj u poslednjih nekoliko meseci. Sugestije, pitanja koja su problematična i predlozi koji daju zainteresovane strane treba vrednovati i obraditi na transparentan način. Obrazloženje odredbi u konačnom tekstu zakona treba da bude razumljivo i dokumentovano. Intezitet i tehnička rešenja koja služe kao podrška javnoj raspravi treba prilagoditi specifičnoj vrsti zakonodavstva. Trebalo bi da budu omogućene javne konsultacije tamo gde postoji veliko interesovanje većeg broja ljudi. I na kraju, sposobnosti i uvid koje profesionalna udruženja, kao što je Savet, poseduju trebalo bi da se iskoriste za povećanje efikasnosti i kvaliteta procesa donošenja zakona. Naš program je javno obelodanio ove i razne druge preporuke u junu 2012, kada smo objavili sveobuhvatno istraživanje o unapređenju zakonodavnog procesa u Republici Srbiji. Ovo istraživanje možete videti na portalu www.legalreform.rs (www.pravnareforma.rs).

► Šta uvođenje institucije javnog beležnika znači za

ukupan napredak u reformi pravosudnog sistema i da li će to rezultirati kraćim procedurama u poslovanju? – Pre nekoliko dana prisustvovao sam osnivanju Srpske komore javnih beležnika. Javni beležnici su pravosudni stručnjaci koji će zasigurno doprineti povećanju predvidivosti zakonodavnog sistema u Srbiji. To je takođe bitno i stranim investitorima budući da će poslovne transakcije koje overi javni beležnik pomoći poslovnim ljudima u kalkulaciji rizika poslovanja. Jedna od očekivanih prednosti postojanja javnih beležnika jeste da će sudstvo biti rasterećeno određenih aktivnosti koje će preuzeti javni beležnici, što će povećati efikasnost rada sudova. S druge strane, isprava javnog beležnika predstavlja vrstu izvršnog sertifikata, što, u praksi, znači direktno sprovođenje odluke bez potrebe za parničnim postupkom. ► GIZ takođe pomaže Vladi da podigne

kvalitet rada privatnih izvršitelja i stečajnih upravnika, kao i u obučavanju sudija koji se bave stečajnim postupkom. Kako biste ocenili dosadašnji napredak u ovoj oblasti? – Dosad smo održali mnogo kurseva na temu razvoja kapaciteta stečajnih upravnika i sudija koji se bave stečajima u Srbiji. Moglo bi se reći da sistem rada stečajnih upravnika funkcioniše prilično dobro i da je utemeljen na savremenom stečajnom pravu. Naš program je već godinama posvećen reformi sistema izvršenja građanskih predmeta u Srbiji. Od septembra 2013. GIZ-u je takođe poverena realizacija Projekta sprovođenja vladavine prava i sudskog izvršenja koji finansira EU u okviru programa IPA 2012. Uz veliku podršku našeg partnera – Delegacije Evropske unije u Srbiji – nastavićemo da podržavamo razvoj efikasnog i pouzdanog sistema izvršenja sudskih odluka. Proces izvršenja po građanskim predmetima u Srbiji je od ključnog značaja ne samo za održivu srpsku privredu i poboljšanje kvaliteta javnih usluga koje se pružaju građanima već i zbog toga što to daje važnu garanciju investitorima koji sada mogu da uključe pravnog stručnjaka, tj. izvršitelja, u naplaćivanje potraživanja. Izvršitelj takođe može da bude uključen u sprovođenje prava radnika. U tom smislu, naš program će intezivno biti uključen u unapređenje zakonodavstva, tj. na izradi novih odredbi Zakona o izvršenju i obezbeđenju. ■

Javni beležnici su pravosudni stručnjaci koji će biti bitni i stranim investitorima budući da će poslovne transakcije koje overi javni beležnik pomoći poslovnim ljudima u kalkulaciji rizika poslovanja

► Kako ocenjujete aktivnosti nove Vlade u pogledu

usvajanja odgovarajućih podzakonskih akata koji nisu postojali dosad ili nisi bili usklađeni s duhom zakona, čime se ometa sprovođenje tih istih zakona? – Pripremanje, izrada i usvajanje zakona, dok podzakonski akti ponekad kasne i po nekoliko godina, prepoznato je kao negativna praksa u Srbiji. Preporučujemo da se podzakonski akti i zakoni (prednacrti zakona) pripremaju u isto vreme, čime bi se prevazišle mnoge nedoslednosti i kasnije omogućilo izvodljivo sprovođenje zakona. Nažalost, ova praksa još uvek nije dovoljno unapređena.

POGLED NA 2014/15. SAVET STRANIH INVESTITORA U SRBIJI 39

INTERVJU

Predugo čekanje na dozvole obesmišljava investicije DEJAN JEREMIĆ Izvršni potpredsednik za operativne poslove Delta Holdinga

Očekivanja poslovnog sveta od javne uprave nisu velika i veoma su jednostavna – ona treba da budu efikasna, što jeftinija i da investitorima omoguće da posluju pod jednakim uslovima

elta će gotovo izvesno i ove godine biti vodeći investitor u srpskoj privredi, uprkos nedostatku mera države za povećanje privredne aktivnosti i komplikovanim administrativnim procedurama s kojima se ova kompanija, kao i mnogi drugi investitori u Srbiji svakodnevno susreću.

poslovni ljudi, a koji sigurno nije stimulativan za investiranje. Promena klime u javnosti ne košta ništa, a znatno doprinosi razvoju poslovanja. Investitor je investitor i pravila treba da budu jednaka za sve. ► Vlada Srbije obećala je da će unaprediti po-

slovno okruženje i učiniti ga atraktivnijim za kompanije. Gde vidite pomake, a u kojim oblastima su prepreke u poslovanju i dalje velike? – U spremnosti na saradnju javne uprave i lokalnih samouprava sa investitorima se vide pomaci. Takođe, novi Zakon o radu je stimulativniji za poslodavce, pa i za zapošljavanje novih radnika. Međutim, birokratija je i dalje teško savladiva ► Koliko je makroekonomska stabilnost važna prepreka za ulaganje, a poseban problem je neadeza planiranje u „Delta Holdingu” i kako u tom kvatna kreditna politika. Ona smislu ocenjujete ukupan se vodi kao da je srpska priekonomski ambijent? „pregrejana”, pa je treba – Bez stabilnih parametara Investitor je investitor i pravila treba da vreda zakočiti, a realnost je zapravo nema ni planiranja u biznisu. U budu jednaka za sve suprotna, privredne aktivnotom smislu, stabilan kurs dinasti skoro da nema i pokretanje ra je ono što odgovara velikom privrede, posebno proizvoddelu privrede. nje, praktično je prva i najvažnija ekonomska mera Međutim, ima drugih stvari u našem okruženju koja je potrebna za oporavak Srbije. koje ne pogoduju razvoju biznisa i mnoge od njih nisu pitanja velikih ulaganja, ili evrointegracija, već samo dobre volje i iskrene želje da se uslovi poslo► Šta kao veliki investitor u nekretnine vidite vanja promene. Pogledajte samo tretman koji imaju kao glavne probleme u ovoj oblasti? 40 SAVET STRANIH INVESTITORA U SRBIJI POGLED NA 2014/15.

– U sektoru nekretnina problemi su isti već godinama unazad, i to objašnjava činjenicu da su sektor nekretnina, a s njim i građevinska industrija, praktično zamrli. Kada govorimo o preprekama, na prvom mestu je komplikovana birokratija s ogromnim diskrecionim pravima državne i lokalne uprave. Efikasnost izdavanja potrebnih dozvola često je takva da neke projekte obesmišljava. Nedopustivo je da se godinama čekaju dozvole za projekte čija je vrednost ne samo u stotinama miliona evra nego i u hiljadama radnih mesta, a takav je, na primer, naš šoping-mol „Delta Planet”.

tima, jasno je da u njihovom školovanju nema dovoljno prakse i da oni pravi posao uče tek po ulasku u kompaniju, ili neku drugu instituciju. Tešnja saradnja obrazovnih ustanova s privredom, pre svega, sigurno bi bila od koristi za sve jer – tačno je da univerziteti obrazuju mlade, ali privreda je ta koja treba da ih na kraju zaposli.

► Sa približavanjem EU Srbija

► Šta su vaša očekivanja kao

privrednika od najavljene reforme javne uprave? – Očekivanja poslovnog sveta od javne uprave nisu velika i veoma su jednostavna. Javna uprava treba da bude efikasna, što jeftinija i da bude dimenzionirana tako da privreda može da je finansira, a da i privreda i građani kroz nju ostvare svoje potrebe. Sve ostale detalje reforme javne uprave prepuštamo stručnjacima za tu oblast.

će morati da unapredi konkurentnost sektora proizvodnje i prerade hrane. Šta su najvažniji elementi u smislu uspostavljanja institucionalnog okvira da bi se to i obezbedilo? – Plašim se da ovo pitanje nismo ozbiljno shvatili i na vreme po► Kada biste mogli na jedan čeli da ga rešavamo. Govorimo dan da odlučujete koje bi zada su poljoprivreda i proizvodkonske odredbe trebalo da nja hrane naša šansa i strateška budu podvrgnute giljotini prograna razvoja, ali ništa ne činipisa, šta bi bili vaši prioriteti? Odredbe o konverziji prava mo da one to zaista i postanu. – Odredbe o konverziji prava koOvakva kakva je danas, poljoprikorišćenja u svojinu nad zemljištem rišćenja u svojinu nad zemljištem vreda je u daleko lošijem stanju su se u svoju suprotpretvorile su se u svoju suprotnost. pretvorile nego industrija. nost. Državi i budžetima nisu doOdavno neko zakonsko rešenje nije nele nikakvu korist, a u potpunosti Prvi strateški preduslov za podizanje konkurentnosti je poukočile nekoliko oblasti ponanelo toliko štete ne samo privredi su većavanje površina pod sistemislovanja. Odavno neko zakonsko nego i celoj Srbiji ma za navodnjavanje. Srbija je, na rešenje nije nanelo toliko štete ne našu nesreću, poslednja zemlja u samo privredi nego i celoj Srbiji. Evropi po procentu zemljišta koje se navodnjava, a bez navodnjavanja nema povećanja prinosa po jedi► Ove godine „Delta Holding” očekuje bolje renici površine. zultate poslovanja u odnosu na prethodnu godiDrugi element koji moramo da unapredimo jesu nu. Koji su faktori tome doprineli? subvencije. Ako znamo da 40% budžeta EU ide u – U ovoj godini očekujemo rezultate približne agrarne subvencije, onda se postavlja pitanje kako onima koje smo imali u 2013. S obzirom na staSUBVENCIJE naši proizvođači mogu da budu konkurentni sa nje srpske ekonomije, standard građana, pa i na evropskim. Mi ne možemo očekivati da se pitanje prirodne nepogode koje su pogodile našu zemlju, Da bi srpski agrar subvencija reši preko noći, ali možemo da stvorimo smatramo to vrlo dobrim rezultatom. Posebno bio konkurentan, uslove da za tri do pet godina dođemo do uslova smo zadovoljni što nastavljamo ciklus investicimorali bismo da, proizvodnje koje imaju druge zemlje u okruženju. ja, a to znači i otvaranje novih radnih mesta. Treu narednih tri nutno gradimo hladnjaču na imanju Podunavlje, do pet godina, logistički centar „Delta transportnog sistema” u ► Koliko je, po vašem mišljenju, kompanijama izjednačimo Staroj Pazovi, a krajem godine očekujemo da krelako da nađu obučenu radnu snagu i šta su vaše nu i investicije u sektoru nekretnina, tako da i ove preporuke za unapređenje obrazovnog sistema? naše uslove godine „Delta” skoro izvesno brani poziciju najve– Verujem da dobre kompanije, s jasnom strategiproizvodnje sa jom poslovanja i politikom ljudskih resursa, još uvek drugim zemljama u ćeg investitora u našoj privredi. Verujemo da će 2015. obeležiti rast srpske ekonomiu Srbiji mogu da pronađu kvalitetnu radnu snagu. okruženju. je, pa će i naši planovi biti još ambiciozniji. ■ Naravno, ako govorimo o tek svršenim studenPOGLED NA 2014/15. SAVET STRANIH INVESTITORA U SRBIJI 41

INTERVJU

Odgovorni prirodi i sebi VUJADIN ŠĆEKIĆ Generalni direktor Jugo-Impexa

Jugo-Impex kontinuirano ulaže u opremu i inovacije, što mu omogućava da suvereno drži poziciju vodeće kompanije u upravljanju opasnim i neopasnim otpadom

lanstvo u Evropskoj uniji je jedan od nacionalnih ciljeva Srbije, a u tom procesu je usaglašavanje s poglavljem 27, koje se odnosi na životnu sredinu, jedno od najtežih i najzahtevnijih, tim pre što zahteva ulaganja u visini deset milijardi evra u narednoj deceniji. „Jugo-Impex”, vodeća kompanija u oblasti u upravljanju opasnim i neopasnim otpadom, vidi u ovoj oblasti šansu za kontinuirani rast, kaže direktor ove firme Vujadin Šćekić.

► Kakav je potencijal razvoja

– Sada očekujemo pokretanje hemijske industrije „Župa”, gde će naš proizvod biti bazna sirovina za dobijanje bakarnih soli najfinijeg kvaliteta i samim tim olakšati kompaniji plasman na evropsko tržište. U međuvremenu smo registrovali naš bakarni proizvod po REACH regulativi EU. Tako smo i postali dobavljač jednog velikog proizvođača u Engleskoj, za kog smo napravili proizvod definisan po njihovim standardima i reaktorima peći za proizvodnju soli.

je u jugoistočnoj Evropi. Nažalost, ovde je svest ljudi o važnosti takve vrste zbrinjavanja opasnog otpada još na niskom nivou, ali je naš cilj da je podignemo i da se brzo približimo zemljama iz okruženja koje su nekoliko koraka ispred nas, a zatim i ostalim evropskim zemljama koje su u ovom pogledu daleko naprednije.

Ovde je svest ljudi o važnosti zbrinjavanja opasnog otpada još na niskom nivou, ali je naš cilj da je podignemo

reciklažne industrije u Srbiji i gde vidite mesto vaše kompanije u tom sektoru? – Nacionalna strategija i odgovarajuća regulativa EU propisuju da je potrebno sakupljati 4 kg elektronskog otpada po glavi stanovnika godišnje, i tu brojku treba dostići najkasnije do 2018. Današnji rezultat je na nivou od 1,5 kg po glavi stanovnika, što jasno ukazuje na to da je potencijal razvoja ove industrije zaista veliki. „Jugo-Impex EER” vodeća je kompanija u upravljanju opasnim i neopasnim otpadom sa preko 50% udela na tržištu EE otpada. U 2013. je prerađeno 10.000 t opasnog otpada i očekuje se da ta cifra svake godine raste. „Jugo-Impex” direktno i indirektno zapošljava veliki broj ljudi – njih preko 2.500 zahvaljujući ovom poslu ima sigurnu egzistenciju.

► Vaše postrojenje za reciklažu elektronskog i električnog otpada jedino je ove vrste i najveće na Balkanu. Koliko je važnost reciklaže ove vrste otpada prepoznata u regionu? – Posedujemo postrojenje koje kombinuje reciklažu rashladnih uređaja i ostalog EE otpada na način koji u ovoj industriji predstavlja BAT (best available technology) u ovom trenutku u celom svetu i jedinstveno

► U 2009. godini ste uspešno razvili ek-

spandiranu bakarnu granulu, proizvod koji ima široku primenu u hemijskoj industriji. Gde su vaša najvažnija tržišta za ovaj proizvod?

42 SAVET STRANIH INVESTITORA U SRBIJI POGLED NA 2014/15.

► Organizacija

„The European Society for Quality Research” (ESQR), sa sedištem u Ženevi, dodelila je u junu vašoj i još jednoj kompaniji iz Srbije nagradu za najbolju praksu i kvalitet rada. Koliko su danas inovacije i uvođenje dobrih praksi bitni za konkuretnost domaćih kompanija koje žele da posluju na globalnom tržištu? – Inovacije su verovatno jedan od najbitnijih elemenata za konkurentnost domaćih preduzeća na globalnom tržištu. Sisteme koje možete da uzmete i preslikate iz Evrope iz sređenih kompanija ne možete u celosti da implementirate kod vas. Uvek morate da budete kreativni i sve vaše procese u preduzeću prilagodite vašem cilju. Nagrada koju smo primili čini nam veliko zadovoljstvo i priznanje da ne grešimo u procesima koje primenjujemo i daje snagu da idemo dalje. Takođe je potvrda da je naš rad u oblasti zaštite životne sredine priznat na evropskom nivou. ■

POGLED NA 2014/15. SAVET STRANIH INVESTITORA U SRBIJI 43

SAVET STRANIH INVESTITORA

Verni svojoj misiji

Savet stranih investitora (SSI) osnovan je 2002. godine, a misiju da „aktivno promoviše održivo poslovno okruženje putem otvorenog dijaloga s vlastima i ostalim bitnim akterima” kontinuirano neguje i dokumentuje u „Beloj knjizi”

avet stranih investitora (SSI) nezavisna 2012. imale direktno učešće u srpskom BDP-u od je platforma, koja, kroz dijalog s vlastima 17,5%, investirale više od 20 milijardi evra i zapoi davanje konkretnih reformskih predlošljavale preko 95.000 ljudi. Novi podaci biće objavga, utiče na poboljšanje poslovne klime u ljeni u „Beloj knjizi” za 2014. godinu. Srbiji. Savet podržava princiMeđu članicama SSI najvipe visoko etičkog poslovanja še je onih iz Evropske unije, ali Usvojene izmene Zakona o radu i modernog korporativnog i iz drugih delova sveta – od upravljanja u okviru organizaSjedinjenih Američkih Država uključile su 65% preporuka Saveta iz cije i u širem okruženju. do Ruske Federacije i Narodne „Bele knjige” za prošlu godinu Osnovan je uz podršku Republike Kine. Organizacije za ekonomsku Članovi SSI su domaće saradnju i razvoj (OECD), na osnovu Sporazuma o kompanije koje su osnovane sa značajnim učeulaganju u Jugoistočnu Evropu (Investment Compašćem stranog kapitala, a mogu da mu pristupe ct for SEE). i domaće konsultantske kuće i kompanije koje Od 14 članica osnivača narastao je, prema popredstavljaju strane poslovne interese, bez obzira slednjim podacima, na 130 kompanija koje su u na oblik osnivanja. 44 SAVET STRANIH INVESTITORA U SRBIJI POGLED NA 2014/15.

SSI definiše svoje stavove kroz aktivnu debatu članova i promoviše samo one reforme koje su u interesu šire poslovne zajednice, a ne određene kompanije ili poslovne grupe; zagovara stabilno i predvidivo poslovno okruženje i iste šanse za sve i veruje da proces evropskih integracija može pomoći u postizanju ovih ciljeva; podržava sistemske reforme čiji je cilj izgradnja efikasnog javnog sektora i takve politike državne svojine koja će obezbediti dugoročnu makroekonomsku stabilnost. Na mikronivou, SSI se snažno zalaže za bolju i dosledniju primenu zakona i smanjenje nepotrebnih administrativnih opterećenja. CILJEVI SSI Poboljšanje poslovne klime u Srbiji; zastupanje i promovisanje mišljenja svojih članova kako bi se unapredili zajednički interesi i stimulisale strane direktne investicije; stalno unapređivanje dijaloga sa srpskom državnom administracijom i unapređivanje interesa međunarodne poslovne zajednice u Srbiji. SSI je aktivan učesnik u procesu podsticanja reformi i ekonomskog razvoja i jedan od ključnih aktera i pouzdan partner srpske Vlade i međunarodnih organizacija.

kojima reforme mogu da dovedu do višestrukih pozitivnih efekata na poslovno okruženje. Pravni okvir – sastoji se od kritičkog osvrta na privredno pravo, konkurenciju i zaštitu potrošača, trgovinu, poresku politiku itd. Specifično za određeni sektor – predstavljanje zakonodavnog okvira za svaku industriju pojedinačno. Regulatorne teme su predstavljene u zasebnim poglavljima sa jedinstvenom četvorostrukom strukturom: stanje, poboljšanja, preostali problemi i preporuke Saveta i propraćene, grafički lakim za praćenje, pregledom napretka u realizaciji preporuka „Bele knjige“. „Bela knjiga” omogućava definisanje zajedničke platforme zastupanja udruženja i predstavlja konstruktivno sredstvo za dijalog s Vladom i drugim akterima u promovisanju stavova SSI.

SSI se snažno zalaže za bolju i dosledniju primenu zakona i smanjenje nepotrebnih administrativnih opterećenja

BELA KNJIGA „Bela knjiga” predstavlja krunu konsultativnog procesa tokom kojeg članovi SSI svake godine pripremaju sveobuhvatan pregled poslovne klime u Srbiji i daju preporuke za njegovo poboljšanje. U njoj je dat pregled konkretnih i primenjivih rešenja za prevazilaženje zakonodavnih prepreka koje se svake godine javno predstavljaju i o kojima članice SSI i Vlade vode otvoren dijalog u prisustvu uvaženih predstavnika javnosti, poslovnog sveta i civilnog društva. „Bela knjiga” definiše prioritete ekonomske politike, sa stanovišta stranih investitora, i daje predloge za smanjenje opterećenja poslovanja u tri glavna segmenta: „Stubovi razvoja” – obuhvata sektore infrastrukture, radne snage i nekretnine i izgradnju, u

AKTIVNOSTI SSI omogućava struktuiranu komunikaciju između članova čiji je cilj formulisanje zajedničkih stavova i predloga koji se na aktivan način predstavljaju značajnim činiocima. SSI insistira na dijalogu kako između visokih zvaničnika, tako i između stručnjaka, a u cilju postizanja većeg i efikasnijeg napretka u poboljšanju poslovne klime u Srbiji. Šest meseci nakon javnog predstavljanja „Bele knjige” Savet redovno organizuje konferenciju pod nazivom „Reality Check”, koja je ove godine održana četvrti put, a na kojoj predstavnici Vlade Srbije i SSI razgovaraju o ključnim pitanjima za dalje unapređenje poslovnog okruženja u Srbiji i napretku ostvarenom od izdavanja „Bele knjige”. Ostale redovne aktivnosti SSI se mogu podeliti u tri segmenta: Prvi se odnosi na analizu postojećeg zakonodavstva i njegovu primenu. Na primer, nedavno usvojene izmene Zakona o radu uključile su 65% preporuka Saveta iz „Bele knjige” za prošlu godinu. Drugi je vezan za aktivno učestvovanje u pripremi novih zakona i pokretanje pojedinačnih tzv. „advocacy” inicijativa. Od izdavanja „Bele knjige”

POGLED NA 2014/15. SAVET STRANIH INVESTITORA U SRBIJI 45

2013. godine analizirano je 13 nacrta zakona i upućene su 22 pojedinačne tzv. „advocacy” inicijative prema različitim ministarstvima. Treći segment se odnosi na sistematičnu i redovnu komunikaciju sa svim bitnim akterima, kroz okrugle stolove i prezentacije, i učešće u odgovarajućim inicijativama i forumima. U skladu sa svojom misijom, Savet funkcioniše kroz odgovarajuće međusektorske i sektorske odbore koji okupljaju predstavnike kompanija članica SSI, stručnjake za pojedine oblasti, čiji je cilj da zajednički analiziraju zakonodavni okvir i daju predloge za prevazilaženje odgovarajućih zakonodavnih barijera. Odbori se uglavnom bave komentarisanjem novih nacrta zakona i predlaganjem amandmana na postojeće zakone i formulišu specifične predloge odbora i materijale. Izvršni tim SSI pruža svakodnevnu administrativnu podršku odborima i koordinira njihovim radom. ODBORI SSI Kroz direktan dijalog s predstavnicima državnih institucija i važnih aktera (npr. delegacijom Evropske unije) promovišu svoja gledišta i daju predloge za unapređenje poslovnog okruženja. Na čelu svakog odbora SSI su predsednik i potpredsednik koje biraju članovi odbora sa dvogodišnjim mandatom. SSI trenutno ima osam aktivnih odbora: • Međusektorski odbori – pravni odbor, poreski odbor, odbor za ljudske resurse i odbor za borbu protiv nedozvoljene trgovine;

• Sektorski odbori – odbor za hranu i poljoprivredu, odbor za lizing i osiguranje, odbor za nekretnine i izgradnju i odbor za telekomunikacije i informacionu tehnologiju. S obzirom na to da je likvidnost jedan od najvećih problema u Srbiji, SSI je oformio i radnu grupu za rokove plaćanja s ciljem pružanja podrške u formulaciji i primeni odgovarajućeg zakona. Odbori se osnivaju na bazi interesa članova i u skladu s promenama u poslovnom okruženju; aktivno učešće u njima je dobrovoljno i rezervisano isključivo za članove Saveta; a sektorski odbori se osnivaju na zahtev predstavnika pojedinačnih privrednih sektora. Odbori pokreću i razvijaju direktan dijalog s odgovarajućim članovima Vlade i akterima i time daju svoj doprinos uvođenju evropskih normi i standarda u domaći zakonodavni okvir.

Kroz učešće u odborima članovi SSI imaju priliku da: • Predlažu rešenja za prevazilaženje postojećih prepreka u poslovanju; • Diskutuju o regulatornim problemima koji se odnose na industriju koju zastupaju, čime stvaraju zajedničku platformu koja će se zastupati; • Učestvuju u pisanju „Bele knjige”. Članovi SSI biraju da li će imati status aktivnog člana ili posmatrača u zavisnosti od interesovanja koje kompanije pokazuju za određenu temu. Da bi se obezbedila transparentnost i što veće učestvovanje članova u radu odbora, njihov rad je detaljno regulisan. Upravni odbor nadgleda rad odbora i odobrava sve odluke koje odbori donesu, kao i njihove stavove na temu regulative. ■

PetrikićPetrikić & partneri & partneri AOD AOD u saradnji u saradnji sa CMS sa Reich-Rohrwig CMS Reich-Rohrwig Hainz Hainz

CMY

27a Neznanog junaka Str. 11040 Belgrade, Serbia T +381 11 3679 230 F +381 11 3679 231 E serbia@interallis.com W www.interallis.com

46 SAVET STRANIH INVESTITORA U SRBIJI POGLED NA 2014/15.

Poznajemo put do vašeg uspeha Uz usluge revizije, poreskog i ﬁnansijskog savetovanja koje pruža KPMG, brže se stiže do realizacije vaših poslovnih planova. Najvišim svetskim standardima u struci već godinama održavamo reputaciju pouzdanog poslovnog partnera brojnih domaćih i svetskih kompanija, ﬁnansijskih institucija, ali i vladinih agencija i javnih institucija. Zahvaljujući našoj mreži od 155.000 zaposlenih u 155 zemalja širom sveta posedujemo značajno iskustvo u svim granama privrede, što nam omogućava da razumemo kako funkcionišu svetska tržišta, kao i da uspešno rešimo sve poslovne izazove i omogućimo održiv razvoj vašeg preduzeća.

KPMG d.o.o. Beograd Kraljice Natalije 11 11000 Beograd T: 011 20 50 500

kpmg.com/rs

© 2014 KPMG d.o.o. Beograd, srpsko društvo s ograničenom odgovornošću, član KPMG mreže nezavisnih ﬁrmi članova povezanih sa KPMG International Cooperative („KPMG International“), švajcarskim pravnim licem. Sva prava zaštićena. Ime, logo KPMG i “cutting through complexity” su registrovani zaštitni znaci KPMG International.

INTERVJU

Bankarstvo je terenski posao SVETLANA TOLMAČEVA DINGARAC Predsednik Izvršnog odbora ProCredit banke

Ne bavimo se salonskim bankarstvom, već se trudimo da svog klijenta upoznamo kao preduzetnika, ali i kao čoveka, jer nečiji vizija, elan i sposobnosti ne mogu da se vide samo u bilansima

stup koji pruža mogućnost da se poslovne zemljama u regionu, srpsku privredu izdvaja odeći se principima odgovornog ideje sagledaju iz svakog ugla. Analizom klivisok stepen kvalitetnog upravljanja i dobar bankarstva i visokog nivoa brige jentovog poslovanja otkrivamo gde proces menadžment. Ono čemu je potrebno posveo klijentima, „ProCredit banka” donošenja odluka i poslovnih operacija klititi dodatnu pažnju jeste kultura dugoročnog je od samog početka poslovanja jenta može dovesti do grešaka u poslovanju planiranja. Takođe, uzimajući u obzir proces u Srbiji nastojala da domaće preduzetnii savetujemo ga kako da podigne svoju konevropskih integracija, srpsko zakonodavstvo ke, privrednike i poljoprivrednike podrži kurentnost na tržištu, posebno uzimajući u mora da se prilagodi evropskim standardiu daljem razvoju. „Naš savetodavni pristup obzir očekivano povećanje nivoa konkurenma, što će poboljšati poslovnu klimu za invesvakom klijentu i duboko razumevanje cije prilikom otvaranja tržišta ka EU, kaže stitore i olakšati rad privrednicima. Jedan od njegovog poslovanja i izazova s kojim se Svetlana Tolmačeva Dingarac, predsednik najvažnijih izazova s kojim će se srpska prisusreće nam to i omogućava. Jedan od priIzvršnog odbora „ProCredit banke”. vreda suočiti pri izlasku na evropsko tržište mera naše poslovne prakse jeste kvalitetna jeste modernizacija poslovanja povezana s procena kreditne sposobnosti klijenta koja njenim uticajem na životnu sredinu. „ProCrepodrazumeva da se banka prvo upozna sa ► S obzirom na to da je „ProCredit banka” dit banka” posebno podržava investicije ovog poslovanjem svojih klijenata, da razume jedina nemačka banka u Srbiji, možete li tipa kroz tzv. zeleno finansiranje i time podnjihov poslovni model i tržišnu poziciju, nam reći nešto o tome kako nemački instiče konkurentnost srpske privrede. da pažljivo analizira sve finansijske pokavestitori vide preduzeća u Srbiji? zatelje i da proceni rizike koji prate njihovo poslovanje. Na osnovu Mala i srednja preduzeća su neosporno ► Kako vi vidite budućnost srptoga banka može da odredi adeske ekonomije? budućnost i kičma srpske ekonomije. kvatan nivo kreditne zaduženosti, – Mala i srednja preduzeća su neda predoči klijentu koji su to rizici Kroz kredite za energetsku efikasnost osporno budućnost i kičma srpu njegovom poslovanju i šta bi poske ekonomije i generator novih podržavamo njihove investicije vodom toga trebalo da uradi. Imam radnih mesta, ali da bi to i ostvau produktivniju i, samim tim, običaj da kažem da podrške bez rila, potrebna im je modernizacija, razumevanja ne može biti, zbog konkurentniju proizvodnju smanjenje jediničnih troškova pročega pristupamo drugačije i poseizvodnje, okretanje ka energetskoj ćujemo klijenta na terenu, upoznajemo ga efikasnosti i standardizaciji poslovanja. – Nemački investitori svakako vide veliki kao preduzetnika, ali i kao čoveka, jer neZato je za njih važna finansijska podrška potencijal za investiranje u Srbiji. Pozitivne čiji vizija, elan i sposobnosti ne mogu da se koja ih neće prezadužiti, već će doprineti strane srpskih preduzeća su: kvalitet radne vide samo u bilansima. To nije uobičajeno njihovom odgovornom poslovnom ponašasnage, to jest stručni kadar, i entuzijazam i salonsko bankarstvo, već intenzivan prinju i kvalitetnom rastu. ■ spremnosti na intenzivan rad. U poređenju sa 48 SAVET STRANIH INVESTITORA U SRBIJI POGLED NA 2014/15.

POGLED NA 2014/15. SAVET STRANIH INVESTITORA U SRBIJI 49

INTERVJU

Zdravlje je naša misija ANA GOVEDARICA Generalni direktor Roche d.o.o. Srbija

Kao jedna od vodećih farmaceutskih kompanija u Srbiji, „Roche” nastoji da pacijentima obezbedi najsavremenije terapije i svojim znanjem i iskustvom učestvuje u kontinuiranom unapređivanju domaćeg zdravstvenog sistema

oche je svetski industrijski lider u oblasti inovacija i najveća biotehnološka kompanija na svetu. Kao jedna od vodećih farmaceutskih kompanija u Srbiji, „Roche” nastoji da svoje globalno liderstvo demonstrira kroz efikasnost u procesu registracije najsavremenijih terapija i kontinuirani doprinos unapređenju i razvoju zdravstvenog sistema. Najsavremenije terapije u oblasti onkologije, virusologije, reumatologije i neurologije „Roche” obezbeđuje u najkraćem mogućem roku svojim pacijentima u Srbiji već dugi niz godina. Istovremeno, kompanija radi na unapređenju zdravstvenog sistema i pronalaženju najboljih dugoročnih rešenja kroz transfer znanja i iskustva.

► Kako ocenjujete saradnju sa zdravstvenim institucijama u Srbiji i kako se ta saradnja odvija? – Imamo veoma korektnu saradnju sa svim ključnim faktorima u srpskom zdravstvu i nastojimo da učinimo naše prisustvo korisnim za pacijente i zdravstvene radnike u Srbiji. Kao lider u oblasti

onkologije posebno smo usmereni na pitanja koja se odnose na kvalitet bolničkog lečenja, od uređenja samih bolnica do kvaliteta lečenja. Pored toga, nastojimo da damo svoj doprinos strateškom planiranju i unapređenju strategije zdravstvene zaštite. Zdravstvo je veoma kompleksna oblast, svaka zemlja ima svoje specifičnosti, probleme i ograničenja. Mi se rukovodimo uverenjem da zdravlje nacije treba da bude na prvom mestu i sa takvom misijom predano radimo u svim zemljama u kojima smo prisutni uvažavajući sve posebnosti i izazove sa kojima se suočavamo. ► Šta su ključni elementi efikasne zdravstvene

zaštite i koji su načini za njeno unapređenje? – Ne postoje univerzalna rešenja, niti jedinstveni i jednostavni putevi za postizanje optimalno efikasnog sistema zdravstvene zaštite

GLOBALNI INOVATIVNI LIDER

Švajcarska farmaceutska kompanija „Roche” vodeća je farmaceutska kompanija s udruženim snagama u dijagnostici i terapiji. „Roche” je globalni industrijski lider u inovacijama i najveća biotehnološka kompanija na svetu koja nudi inovativne terapijske opcije u oblasti onkologije, imunologije, infektivnih bolesti, oftalmologije i neurologije. Prema podacima iz 2013. godine, „Roche grupa” zapošljava više od 85.000 ljudi, godišnje ulaže 8,7 milijardi švajcarskih franaka u istraživanje novih terapijskih opcija i ostvarila je promet od 46,8 milijardi švajcarskih franaka. Američka kompanija „Genentech” je u stoprocentnom vlasništvu „Roche grupe”, a „Roche” je i većinski vlasnik kompanije „Chugai Pharmaceuticals” u Japanu.

50 SAVET STRANIH INVESTITORA U SRBIJI POGLED NA 2014/15.

jer je svaka zemlja slučaj za sebe. Ipak, postoje modeli dobre organizacije zdravstva, kvalitetnog upravljanja resursima, dugoročnog planiranja i negovanja potrebnog nivoa transparentnosti u donošenju odluka koji mogu poslužiti kao iskustva potvrđeno dobre prakse. Kad je sistem odlučivanja organizovan tako da služi zdravlju nacije na dug rok i podstiče unapređenje i održivi razvoj zdravstva, racionalno i plansko korišćenje sredstava, edukaciju zdravstvenih radnika, na tom zadatku su uključene sve relevantne strukture, a struka je u poziciji da da svoj maksimalni doprinos. ► Koji su to ključni faktori

da ima efikasne lekove. Iako je globalni trend da je zdravstvo pod izraženim finansijskim pritiskom a da je istovremeno potreba za boljim ishodima lečenja u stalnom porastu, lokalno okruženje je to koje opredeljuje poslovnu filozofiju u svakoj konkretnoj zemlji. Zbog toga je „Roche” u poslednjih nekoliko godina postao veoma aktivan član poslovne zajednice u Srbiji. Počevši od udruženja inovativnih proizvođača lekova INOVIA, u kojem je „Roche” dao veoma značajan doprinos boljem razumevanju značaja ove industrije za bolji kvalitet lečenja pacijenata kao i unapređenju opštih standarda lečenja, pa do članstva u udruženju stranih investitora u Srbiji. „Roche” nastoji da identifikuje ključne probleme u oblasti zdravstva i farmaceutske industrije s ciljem njihovog efikasnog prevazilaženja i većeg doprinosa ukupnom privrednom oporavku.

za efikasno funkcionisanje zdravstvenog sistema kad je u pitanju struka? – Visok nivo stručnosti, znanja i posvećenosti nije dovoljan ukoliko struka nema uticaj na donošenje odluka. U zemljama koje imaju zdravstvenu zaštitu na visokom nivou i zdravstveni sistem koji raz► S tim ciljem „Roche” je postao i jedan od osnimišlja i planira unapred struka se vača Švajcarsko-srpske privredne poštuje i u transparentnom i dinakomore? Imamo veoma korektnu mičnom je dijalogu sa svim struktu– Osnivanje ove komore izraz je posaradnju sa svim ključnim rama koje donose odluke. Ne postoji verenja u budućnost Srbije. Mi kao faktorima u srpskom zdravstvu predstavnici švajcarskog biznisa u Srdrugi način da se adekvatno upravlja vremenom, koje je ključni faktor u biji zajedno sa domaćim preduzećima i nastojimo da učinimo naše uspešnosti lečenja najtežih bolesti, očekujemo da će dalje širenje privredprisustvo korisnim za pacijente ne saradnje između dve zemlje doprikao i da se unapred identifikuju problemi koji će se pojaviti i da se na njih neti povećanju investicija i otvaranju i zdravstvene radnike u Srbiji blagovremeno pripremi. novih radnih mesta u Srbiji. Švajcarske kompanije dobro poznaju srpsko tržište jer je Švajcarska među prvih deset investitora u Srbiji, a pri► Kako „Roche” daje svoj doprinos kada je u pivredni odnosi dve zemlje imaju ogroman potencijal tanju ukupno unapređenje farmaceutske induza dalji razvoj. Uverena sam da će Švajcarsko-srpska strije u Srbiji? privredna komora pomoći da se taj potencijal što više – Kada je o farmaceutskoj industriji reč, za farmaiskoristi za dobrobit i dalji prosperitet obe strane. ■ ceutsku kompaniju odavno više nije dovoljno samo

PERSONALIZOVANA MEDICINA

PARTNER ZDRAVSTVENOG SISTEMA

„Rocheov” koncept personalizovane medicine usmeren je na obezbeđenje terapije i dijagnostičkih procedura koje pružaju značajna poboljšanja u zdravlju, kvalitetu života i preživljavanju obolelih. To je koncept koji se zasniva na pružanju terapije „skrojene” za tačno određenu grupu pacijenata. U određenim bolestima „Rocheovi” dijagnostički testovi mogu da identifikuju one pacijente koji koji će najbolje odgovoriti na određenu terapiju. To znači da lekari mogu precizno da odrede kome, kada i na koji način treba dati određeni lek. Svi novi lekovi koje „Roche” razvija su u korelaciji sa dijagnostičkim testovima, što značajno doprinosi efikasnosti lečenja.

„Roche” je značajno doprineo globalnom zdravstvu u poslednjih 100 godina. Na listi esencijalnih lekova koji je preporučila Svetska zdravstvena organizacija, a među koje spadaju antibiotici, antimalarici i citostatici, nalazi se 24 leka koja je razvio „Roche”. „Roche” u Srbiji sarađuje s kompanijom „Galenika” u oblasti licencne proizvodnje nekoliko svojih preparata. Saradnja ove dve kompanije u drugim vidovima duga je skoro pola veka, a lekovi kompanije „Roche” su dostupni pacijentima u Srbiji skoro osamdeset godina.

POGLED NA 2014/15. SAVET STRANIH INVESTITORA U SRBIJI 51

KOMENTAR

Podržavamo Vladu u borbi protiv sive ekonomije GORAN PEKEZ Predsednik Odbora za borbu protiv nedozvoljene trgovine u Savetu stranih investitora (Japan Tobacco International)

Smanjenje obima sive ekonomije predstavljalo bi korak napred u poboljšanju poslovne klime i privlačenju novih investicija, a Savet stranih investitora i njegov Odbor za borbu protiv nedozvoljene trgovine spremni su da svojim iskustvom i predlozima pomognu Vladi u tom poslu

sa jedne institucije na drugu, i u nedostatku odgovarajućeg obzirom na to da je nelegalna trgovina jedno od gonadzora i merila odgovornosti državnih službenika. Verujerućih pitanja, Savet stranih investitora je ove godine mo da je za dugoročno rešenje ovog problema neophodno osnovao Odbor za borbu protiv nedozvoljene trgostvaranje zakonskog okvira koji bi išao u susret preduzećivine sa ciljem da Vladi Srbije pruži podršku i pomoć ma i, takođe, garantovao strogu kontrolu poštovanja usvou uspostavljanju, održavanju i koordinaciji efikasnog sistema jenih propisa. S druge strane, uspostavljanje efikasnog siodgovarajućih odluka i mera usmerenih na borbu protiv nelestema nadzora nad funkcionisanjem tržišta uz poboljšanje galne trgovine i sive ekonomije u Srbiji. rada inspekcija smatramo merom koju odmah treba primeSiva ekonomija ima snažan uticaj na celokupno drušniti u borbi protiv sive ekonomije. tvo, privredu u celini i državni budžet. Procenjeni gubitak Takođe, trebalo bi se budžeta Srbije zbog rašiusredsrediti na obezbeđivarene sive ekonomije je oko nje bolje koordinacije između tri milijarde evra godišnje. Preklapanje nadležnosti različitih različitih inspekcija kako bi Stoga smo uvereni da rešainspekcija, nejasni propisi, nedostatak one mogle brže da reaguju i vanju ovog problema treba efikasnije rešavaju probleme posvetiti punu pažnju i da odgovarajuće kontrole i odgovornosti sa kojima se preduzeća suočabi smanjenje sive ekonomije državnih službenika hrane sivu vaju. U tom smislu, pozdravdoprinelo stvaranju mnogo ljamo najavljenu reformu inpovoljnije poslovne klime, ekonomiju. Dugoročno rešenje ovog spekcija u okviru regulatorne što bi za posledicu imalo problema leži u stvaranju zakonskog reforme u 2014. godini, kao i privlačenje više stranih inveokvira koji bi bio povoljan za preduzeća predloženi zakon. sticija i pružilo bi domaćim Nedavne izmene Zakona preduzećima mogućnost za i strogoj kontroli njegove primene o poreskom postupku i poodrživi rast. Pozdravljamo reskoj administraciji pružanajavu Vlade Srbije da će se ju dodatne mogućnosti za suzbijanje nelegalne trgovine, boriti protiv nelegalne trgovine svim sredstvima i na taj naali njihova efikasnost tek treba da bude potvrđena u praksi čin vratiti 100 miliona evra prihoda u državni budžet ove gokroz strogu i kontinuiranu primenu. Budući da je nelegalna dine, odnosno od 500 do 700 miliona evra do 2017. godine. trgovina rezanog duvana lišila državni budžet preko 200 Savet stranih investitora je spreman da Vladi pruži pomoć u miliona evra od oktobra 2012. godine do danas, odlučnost tom poslu i da sa njom podeli iskustva i predloge svog OdboVlade u borbi protiv ovog specifičnog problema je razura za borbu protiv nedozvoljene trgovine. mljiva i mi je u potpunosti podržavamo. Po našem mišljeRazlozi opstanka sive ekonomije leže u preklapanju nadnju, sledeći korak bi trebalo da bude doslednija primena ležnosti različitih inspekcija, postojanju nejasnih i nedoreporeskih propisa. ■ čenih propisa koji omogućavaju da se odgovornost prenosi 52 SAVET STRANIH INVESTITORA U SRBIJI POGLED NA 2014/15.

INTERVJU

Investiranje u budući napredak KAROLY ECKER Generalni direktor Tebodin Hungary Kft. & Tebodin d.o.o. (Srbija)

Iako je kriza još uvek prisutna, jugoistočna Evropa ima potencijal. „Tebodin” smatra da su Srbija i region perspektivna tržišta na kojima kompanija trenutno sarađuje s direktnim stranim investitorima i domaćim klijentima koji cene vrhunski inženjering i vrhunske konsultantske usluge

„T

ebodin će ovde dugoročno poslovati”, kaže Karoly Ecker, generalni direktor Tebodin Hungary Kft. & Tebodin d.o.o. (Srbija). On veruje da postoje mnoge oblasti u kojima ova kompanija može širiti svoje poslovanje u regionu, bilo da je to poslovanje zasnovano na sopstvenoj stručnosti ili u saradnji sa sestrinskim kompanijama iz „Bilfinger grupe”. ► Na koje se segmente pružanja konsul-

lokalu. Osim toga, angažovali su nas veliki domaći investitori koji su zainteresovani za usluge inženjeringa i konsultantske usluge na istom nivou kao i strani investitori. Nedavno smo napravili zaista značajan pomak u pravcu tržišta nekretnina, dokazujući svoju pouzdanost i inženjersku izvrsnost u ulozi rukovodioca projekta u veoma važnom projektu komercijalne izgradnje u Beogradu, odnosno u Bloku 67a na Novom Beogradu. Kroz našu posvećenost i usmerenost ka klijentu, kao i uz pomoć lokalnih stručnjaka, bili smo u stanju da uradimo više nego što se od nas očekivalo i naši rezultati zaista govore sami za sebe.

ših. Primena nedavno poboljšanih zakona može da traje dugo i da zahteva dosta truda dok ne postane svakodnevna radna navika.

► Možete li da zaključite, iz dinamike va-

šeg poslovanja, kako jugoistočna Evropa polako izlazi iz krize? – Kriza je još uvek prisutna u mnogim zemljama Evrope. Jugoistočna Evropa je naročito pogođena. Međutim, postoji srednjoročni potencijal za rast. Teško je predvideti političke i ekonomske posledice nedavnih sukoba u istočnoj Evropi na region jugoistočne Evrope i na Evropsku uniju. „Tebodin” i dalje smatra da Srbija (kao i celokupan region jugoistočne Evrope) ima potencijal kada je u pitanju pružanje inženjerskih i konsultanskih usluga. Ovo nije mišljenje koje se može pripisati samo „Tebodinu”. Naši globalni klijenti, koji predstavljaju 200 vodećih svetskih kompanija, isto misle.

tantskih i građevinskih usluga „Tebodin” fokusira u Srbiji? – Industrijski razvoj je trenutno naš glavni fokus. Međutim, naše učestvovanje u implementaciji projekata na tržištu nekretnina (naročito u kompleksnim Nedavno smo napravili zaista segmentima tog tržišta kao što su značajan pomak u pravcu tržišta stambene i poslovne nekretnine) raste. U skladu sa osnovnim poslovnim nekretnina, dokazujući svoju aktivnostima „Tebodina” u drugim pouzdanost i inženjersku izvrsnost zemljama, naš cilj je takođe da imamo tržišno učešće u realizaciji projekata ► Da li se vaša odluka da se fokuvezanih za naftu, gas i energetiku. sirate na projekte u domenu nafte, gasa ► Koliko su administrativne procedure i energetike odnosi i na regionalno tržiu Srbiji usklađene sa potrebama predušte? zeća kao što je vaše? ► Da li su vaši partneri isključivo strane – Pružanje usluga u segmentu nafte, gasa i – Mi uglavnom uspostavljamo direktan kompanije koje posluju u Srbiji ili dopetrohemije naša je osnovna delatnost šikontakt s administracijom kad pomažemo maći investitori koji takođe prepoznaju rom sveta. Kao i u segmentu proizvodnje našim klijentima u njihovim investicionim značaj visoko profesionalnog rukovođeelektrične energije, imamo mogućnost da projektima. Vidimo naznake i nameru da se nja projektima i rukovođenja građevinstručno sarađujemo sa specijalizovanim sestvari poboljšaju, ali stvarni rezultat može skim aktivnostima? strinskim kompanijama u okviru „Bilfinger da varira od organa vlasti do organa vlasti, – Naši glavni klijenti su privatni direktni grupe”. Cilj nam je da proširimo aktivnosti kako u regionu, tako i u opštinama. Mi smo strani investitori iz različitih industrijskih „Tebodina” u ovim segmentima i na regio(kao i naši klijenti) imali i dobra i loša iskugrana koji vrednuju kako međunarodni nalnom planu. ■ stva. Srećom, više je bilo dobrih nego lokvalitet naših usluga, tako i naše znanje na POGLED NA 2014/15. SAVET STRANIH INVESTITORA U SRBIJI 53

KOMENTAR

Nema konkurentnosti bez predvidivijeg ambijenta MILICA STEFANOVIĆ Predsednik Odbora za hranu i poljoprivredu u Savetu stranih investitora (The Coca-Cola Company Barlan S&M d.o.o.)

Iako ima značajne potencijale u poljoprivredi i proizvodnji hrane, Srbiji nedostaju predvidiv ambijent i kvalitetni i primenjivi propisi. Dobar primer za to je Zakon o bezbednosti hrane koji je u velikoj meri usaglašen sa standardima EU, ali je njegova primena zbog nedostajućih podzakonskih akata tek u začetku

već godinama ukazuje i na važnost stvaranja predvidivog sredrbija je prepoznata kao zemlja velikog potencijanjoročnog plana subvencija u poljoprivredi. la kada su u pitanju hrana i poljoprivreda, ali joj Kada je u pitanju oblast subvencija, koja veoma direktno za ostvarenje ovih predispozicija nedostaje predutiče na odluke proizvođača, Odbor za hranu i poljoprivredu je vidivo i stabilno pravno okruženje. Dobru ilustrapre svega na stanovištu da treba da se uspostavi trajnije i tranciju ovog problema predstavlja Zakon o bezbednosti hrane sparentno rešenje koje će omogućiti proizvođačima planiranje koji je u velikoj meri usaglašen sa relevantnom evropskom svojih aktivnosti kroz četvorogodišnje strategije za veće sekregulativom, ali je njegova dosledna primena, kao i izrada tore poljoprivredne proizvodnje. Takođe smatramo da stalna podzakonskih akata koji treba da urede njegove pojedine promena sistema – sa režima direktnih davanja ratarima po oblasti još u začetku. Nadamo se da će pri najavljenim izjedinici proizvoda po hektaru na model odobravanja subvenmenama Zakona Ministarstvo uzeti u obzir primedbe koje cija po hektaru prijavljene površine – predstavlja primer kreje industrija u više navrata do sada predočavala, uključujući iranja konfuzije među korisnicima subvencija, ali i nedostatka tu i predloge koji su formulisani u radu našeg odbora. Time predvidivosti koja predstavlja bi se stvorilo predvidivo, tranfaktor pri planiranju i sparentno okruženje koje bi Ako Nacionalna referentna laboratorija ključni realizaciji aktivnosti u poljopridonelo izvesnost subjektima u Batajnici konačno počne da se, za vrednom sektoru. I na kraju, koji posluju u ovoj oblasti. takav sistem ne podstiče proJoš jedna veoma važna početak, bavi kontrolom kvaliteta duktivnost, koja će nam biti netema iz ove oblasti jeste pitanje mleka, to bi kao smernica trebalo da ophodna u periodu kada naša primene standarda kvaliteta i zemlja postane članica Svetske kontrole tržišta. O tom probleposluži izvršnoj vlasti da bez zadrške trgovinske organizacije, kada mu cele industrije otvoreno se uspostavi ovakav sistem i za druge će se subvencije ukinuti. Zato govori, ali se nažalost vidi jako važne grupe namirnica bez oklevanja već sada treba da malo pomaka u pozitivnom radimo na tome da pripremimo smeru otkad mi kao Odbor tržište na taj izmenjeni režim rada kako bismo maksimizirali pratimo ovo pitanje. Nadamo se da će formiranje Nacionalne sve pogodnosti koje nam priroda i tradicija poljoprivredne poreferentne laboratorije u Batajnici, koja bi se za početak baroizvodnje u zemlji pružaju. vila kontrolom kvaliteta mleka, doprineti uređenju tržišta za Jasno je da su ovo veliki i važni potezi, ali verujemo da uz ovu važnu namirnicu. Istovremeno, bilo bi dobro da to poslublisku saradnju radnih tela poput Odbora za hranu i poljoži kao smernica izvršnoj vlasti da bez zadrške uspostavi ovaj privredu Saveta stranih investitora sa relevantnim donosiosistem i za druge važne grupe namirnica, čime bi doprinela cima odluka u državi zajedno možemo ubrzati reformu ovog unapređenju zaštite potrošača, kao i uspostavljanju reda na važnog sektora i vratiti mu ulogu koju zaslužuje u privredi tržištu i među proizvođačima. naše zemlje. ■ Odbor za hranu i poljoprivredu Saveta stranih investitora 54 SAVET STRANIH INVESTITORA U SRBIJI POGLED NA 2014/15.

NO RISK

LIFE INSURANCE + SAVINGS + PROFIT As of now, we offer you interest and profit along with life insurance, regardless of the amount of your investment. Invest your money and it will return to you multiplied. This is not plain saving. This is long-term investment into your future projects. In an unsafe world, it is good to have a reliable partner.

ddor.rs

ddorns

0800 303 301

KOMENTAR

Novi Zakon o radu otvoriće mogućnost za kvalitetnije zapošljavanje DEJAN JEČMENICA Predsednik Odbora za ljudske resurse u Savetu stranih investitora (Wiener Stadtische osiguranje a.d.o. Beograd)

Verujemo da će izmene Zakona o radu, koje uvažavaju veliki deo preporuka Saveta stranih investitora, učiniti Srbiju konkurentnijom za nove investicije. Da bi dobra zakonska rešenja dala rezultate i u praksi, mora se voditi računa o njegovoj doslednoj primeni

avet stranih investitora pozdravlja usvajanje izmena Razvijene zemlje sveta, umesto dosadašnje dominacije priZakona o radu i sa zadovoljstvom konstatuje da je u rodnih i finansijskih resursa, svoje razvojne ciljeve i strategije ovaj propis uključeno 65 odsto predloga iz prošlopreusmeravaju na dominaciju ljudskih resursa, što posledično godišnje Bele knjige. Reč je o ključnim predlozima zahteva menjanje postojećeg obrazovnog sistema i stvaranje među kojima su produženje trajanja ugovora o radu na odrefunkcionalnijih nastavnih programa primerenih promenjenim đeno vreme, obračun otpremnine kod poslednjeg poslodavca uslovima privređivanja. Ovakav pristup počinje da biva prepoi ograničeno prošireno dejstvo posebnih kolektivnih ugovora. znatljiv i kod nas, iako smo još na samom početku kada je reč o Izmene Zakona o radu će omogućiti bolje i uspešnije upravljanjegovoj primeni. Ipak, dobro je da smo prepoznali nove trennje ljudskim resursima, odnosno lakše angažovanje i planiradove i da želimo da ih prihvatimo. nje zapošljavanja novih radnika. Savet veruje da će navedene Činjenica je da smo u proteklih dvadeset godina malo raizmene značajno unaprediti opdili na proširenju novih znanja, Da bi se izborila sa nedostatkom šte poslovno okruženje i učiniti veština i sposobnosti na svim Srbiju konkurentnijom za nove nivoima društva. Takav pristup kvalitetnog stručnog kadra, Srbija investicije. Međutim, donošenje ima za posledicu sveopštu nemora da zaustavi odliv mladih novog, modernizovanog Zakokompetentnost kada je reč o stručnjaka i unapredi obrazovne na o radu treba da prati i njegonovim zahtevima tržišta. Obrava dosledna primena. Samo na zovni sistem u Srbiji se veoma programe taj način država može da obezsporo prilagođava potrebama bedi jednake uslove za sve učesnike na tržištu. kompanija koje ovde posluju, bilo da je reč o domaćim ili inoModeran zakon o radu samo je jedan korak u smeru prilastranim poslodavcima. gođavanja Srbije sve složenijim i bržim promenama na globalTaj problem posebno je vidljiv kada govorimo o kvalitetnom tržištu rada. nom domaćem rukovodećem kadru, koga ima veoma malo. Promena uloga i načina funkcionisanja današnjih poslovZbog toga su strane, a veoma često i domaće kompanije prinih sistema kao osnovnih subjekata privređivanja uslovljena siljene da traže stručnjake iz inostranstva sa novim znanjima, je, između ostalog, i radikalnim promenama uloge i značaja zaiskustvom i pristupima kako bi bili što konkurentniji i spreposlenih u njima. To za sobom povlači i potrebu obezbeđivanja mniji da ostvare dobre poslovne rezultate. savremenijih i kvalitetnijih ljudskih resursa koji mogu da učeDa bi se izborila sa problemom nedostatka ljudskih resursa stvuju u ostvarivanju ciljeva poslovne i razvojne politike, i to u za strateške rukovodeće pozicije, Srbija mora da reši problem uslovima velike privredne neizvesnosti, brzih tehnoloških proodliva mozgova i da modernizuje obrazovni sistem kako bi ga mena, dinamične transformacije i promene svojinskih odnosa. uskladila sa potrebama tržišta. ■ 56 SAVET STRANIH INVESTITORA U SRBIJI POGLED NA 2014/15.

INTERVJU

Propisi ne smeju biti kontradiktorni DARKO SPASIĆ Partner u Ortačkom advokatskom društvu Spasić i partneri

Srbija mora da usklađuje svoj pravni sistem sa evropskim, ali pritom mora da vodi računa da zakonska rešenja treba da budu koherentna i da propisi garantuju investitorima stabilne i transparentne uslove poslovanja

ravni sistem koji je nedorečen i ostavlja prostor za različita tumačenja kod investitora izaziva nedoumice i nesigurnost, kaže Darko Spasić, partner u Ortačkom advokatskom društvu „Spasić i partneri”.

rešenja koja se mogu tretirati kao posledica nepotpunog sagledavanja i razumevanja realnih privrednih i životnih uslova i problema. Zakonodavna aktivnost, kako primarna, tako i sekundarna, ne sme se svesti na čisto prenošenje tuđih iskustava i rešenja. Potreba za usklađivanjem sekundarne regulative posebno je izražena u oblastima građevinarstva, zaštite životne sredine, zaštite konkurencije, hartija od vrednosti, svojinskih odnosa, sporta. Posebno treba imati u vidu da sekundarna regulativa mora imati za cilj ostvarivanje jednostavne i jasne primene propisa bez nepotrebnog komplikovanja i umnožavanja uslova.

razmatran i odlučen od strane vrhunskih profesionalaca, da će spor biti okončan i presuda izvršena u vrlo kratkim rokovima, da će postupak biti nezavisan od bilo kog uticaja i transparentan u svakom smislu i da organizacione promene u radu sudova neće imati za posledicu gubitak vremena ili pouzdanja u postupak.

► S kojim problemima se strani investitori najčešće susreću u Srbiji u do► Koliko će, prema vašem mišljenju, menu pravne regulative? izmene i dopune Zakona o radu dopri- Problemi se javljaju u smislu da iste neti ujednačavanju srpskog radnog propise različito tumače i primenjuju zakonodavstva sa evropskim? razne institucije, da sa personalnim pro- Radno zakonodavstvo mora da traži menama u administraciji dolazi do usdobar balans između legitimnih potreporavanja rada i kočenja u izvrba poslodavaca za efikasnošću šavanju obaveza prema stranim i poštovanjem ekonomskih kriZakonodavna aktivnost se ne sme svesti terijuma i socijalnih prilika. Ona investitorima, da se u tumačenjima administracije najčešće ne rešenja koja ne vode računa o inna puko prenošenje tuđih rešenja dobijaju konkretni odgovori već teresu razvoja firme (poslodavsamo citiraju propisi, da se doca) neminovno vode umanjenju i bijaju tumačenja, često kontradiktorna ► Koliko je reforma sudstva bitna za una- odsustvu investicija, što samo povećava sa drugima, kojima se realno udaljava od pređenje poslovnog ambijenta u Srbiji? nezaposlenost i dugoročno multiplikuje slova i duha propisa. - Za dobar kvalitet poslovnog ambijenta socijalne probleme. To kod investitora izaziva bojazan u u bilo kojoj zemlji neophodno je potpuno Na nivou EU Komisija donosi minipogledu transparentnosti i stabilnosti nezavisno, profesionalno izuzetno kvali- malne standarde ispod kojih nacionalni uslova poslovanja. tetno, efikasno, moralno čisto i stabilno standardi ne mogu da idu. Najnovije izi dobro organizovano sudstvo. Poslovni mene Zakona o radu nisu suprotne takvim ambijent mora biti takav da bilo koji inve- odredbama. Ukoliko se izvrši poređenje sa ► Gde je, kada je reč o funkcionisanju poslovnog ambijenta, najizraženiji stitor objektivno ne sme da ima sumnju nacionalnim zakonodavstvima zemalja EU, nedostatak podzakonskih akata i od- da će njegov eventualni spor sa bilo kojim izmene i dopune nisu daleko od standarda licem biti tretiran na isti i jednak način sa predviđenih takvim zakonodavstvima, ali govarajuće prakse? - U procesu usklađivanja sekundarne re- bilo kojim sporom bilo koja dva druga lica može da se zaključi da su poslodavci stavgulative mogu se uočiti kašnjenja, pa čak i pred sudovima u Srbiji, da će spor biti ljeni u bolji položaj u nekim aspektima. ■

POGLED NA 2014/15. SAVET STRANIH INVESTITORA U SRBIJI 57

KOMENTAR

Lizing može da podstakne poljoprivredni rast CHRISTOPH LEITNER Predsednik Odbora za lizing i osiguranje u Savetu stranih investitora (VB Leasing d.o.o. Beograd)

U 2013. lizing poljoprivrednih vozila i mašina porastao je za 40%, na 25 miliona evra. Savet stranih investitora podržava donošenje amandmana na Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju sa ciljem da se finansijski lizing uključi u sistem podsticaja za poljoprivredu

rirodne katastrofe izazvane sve većim klimatskim promenama jedan su od najvećih izazova za sektor osiguranja. To predstavlja dodatnu obavezu da se preispita postojeće regulatorno okruženje na tržištu, da se omoguće pravedni i jednaki uslovi za sve učesnike na tržištu, kao i da se ubuduće osmisle proizvodi koji će biti odgovor na takve nepogode. Tokom nedavnih poplava u Srbiji bili smo svedoci ljudskih tragedija i nenadoknadivih gubitaka. Mnogi ljudi su izgubili svoja imanja dok su osnovna sredstva za rad velikog broja preduzetnika potpuno uništena. To pokazuje da je više nego ikada u Srbiji potrebno da se proširi obuhvat osiguranja imovine domaćinstava i preduzeća, odnosno osiguranja u slučaju prekida poslovanja. Verujemo da bi stvaranje jednakih uslova poslovanja za sve igrače predstavljalo značajan podsticaj za rast tržišta. Vlada bi trebalo da sprovede reformu propisa vezanih za osiguranje kroz integraciju kompanija koje se odvojeno bave poslovima životnog i neživotnog osiguranja prelaskom sa tarifnog sistema na „underwriting’’ model i izmenama u propisima vezanim za osiguranje motornih vozila. U poslednjih nekoliko meseci došlo je do pozitivne promene u oblasti osiguranja, tačnije do liberalizacije kroz omogućavanje grupnog privatnog zdravstvenog osiguranja. S druge strane, prošle godine nije došlo do značajnijeg napretka u ovoj oblasti, a, po našem mišljenju, glavni razlog leži u odlaganju objavljivanja i usvajanja novog Zakona o osiguranju koji je zvanično predstavljen javnosti tek krajem maja ove godine. Napredak je postignut u segmentu lizinga, i to kroz pojednostavljenje poreskih procedura vezanih za finansijski i operativni lizing i povoljniji PDV tretman za lizing nekretnina. Zbog odredbi Zakona o porezu na dobit pravnih lica nabavka osnovnih sredstava po ugovoru o finansijskom lizingu dugo

je bila manje privlačna alternativa od, na primer, finansiranja nabavke sredstava putem ugovora o kreditiranju. Lizing kompanije su se godinama zalagale za ukidanje ove diskriminacije predlažući promene Zakona o porezu na dobit kako bi se omogućilo korišćenje poreskog kredita nezavisno od načina finansiranja. Međutim, bez odgovarajuće javne diskusije poreski kredit iz člana 48. Zakona o porezu na dobit pravnih lica ukinut je 1. januara 2014. godine. Nakon ukidanja poreskog kredita lizing kompanije mogu da ponude usluge pod istim uslovima kao i drugi izvori finansiranja na gore navedenu temu, iako bi poreski kredit za sve investicije nezavisno od načina finansiranja bio najbolje rešenje za lizing industriju. Postoji velika razlika u razvoju sektora lizinga u Evropi i Srbiji. Podaci govore sami za sebe: prema istraživanju Evropske centralne banke (ECB), 32% malih i srednjih preduzeća u Evropi koristi usluge lizinga, iznajmljivanja i faktoringa. To isto radi i 59% velikih preduzeća, što pokazuje da se ove usluge koriste znatno više nego drugi oblici finansiranja. Prema podacima objavljenim u publikaciji koja je deo USAID-ovog projekta za stvaranje boljih uslova poslovanja, u Srbiji svega 1% malih i srednjih preduzeća koristi lizing kao izvor finansiranja. Kako bi se ova situacija poboljšala, neophodno je da se promene način regulisanja operativnog lizinga i poreski tretman kamata. Jedan od pozitivnih primera podrške srpskoj privredi kroz lizing je oblast poljoprivrede. U 2013. lizing poljoprivrednih vozila i mašina porastao je za 40% i dostigao vrednost od 25 miliona evra. U cilju podsticanja učešća lizinga u razvoju poljoprivrede Savet stranih investitora podržava donošenje amandmana na Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju kako bi se finansijski lizing uključio u sistem podsticaja za poljoprivredu. ■

Nedavne poplave pokazuju neophodnost većeg prisustva osiguranja na srpskom tržištu

58 SAVET STRANIH INVESTITORA U SRBIJI POGLED NA 2014/15.

INTERVJU

U krizi se prepoznaje kvalitet NEBOJŠA JANIĆIJEVIĆ CEO i predsednik Izvršnog odbora Intesa Leasing Beograd

U oblasti transporta, koja se razvija iz dana u dan, lizing je postao značajan vid finansiranja, što otvara prostor za dalji rast plasmana ► Kako, na osnovu primera iz sopstve-

elika posvećenost, naporan rad i fokus na stalno unapređenje ponude, pre svega u delu kvaliteta usluge, u punoj meri dolaze do izražaja upravo u otežanim uslovima poslovanja, kada se sužava obim tražnje za uslugama lizinga, kaže Nebojša Janićijević CEO, predsednik Izvršnog odbora „Intesa Leasing Beograd”, jedne od malobrojnih lizing kompanija koje uspešno posluju.

nog poslovanja, procenjujete potencijale rasta lizinga u tradicionalnim sektorima lizinga opreme i komercijalnih vozila i u brzorastućim sektorima poljoprivrede i energetske efikasnosti? – U oblasti transporta, koja se razvija iz dana u dan, lizing je prepoznat kao značajan vid finansiranja, što otvara prostor za dalji rast plasmana. U ovom segmentu „Intesa Leasing” jedan je od najzastupljenijih finansijera nabavki novih komercijalnih vozila sa oko 12,8 miliona evra plasiranih u prošloj godini, a sve smo prisutniji i u pružanju podrške kupovini turističkih

očekivanja, ali verujem da će se situacija u godinama pred nama značajno promenuti.

► Koliko su kod nas zakonodavac i tr-

žište prepoznali prednosti finansiranja nekretnina putem lizinga u odnosu na tradicionalne kredite? – Poslednjim izmenama zakona o PDV-u stvoreni su svi uslovi za finansiranje nekretnina putem lizinga, što „Intesa Leasing ” i dalje jedini nudi na tržištu. Međutim, teška situacija na tržištu nekretnina onemogućava ekspanziju lizinga u ovom segmentu i dostizanje pokazatelja razvijenijih tržišta gde kupovina nepokretnosti ► Šta su, po vašem mišljenju, faktori putem lizinga čini i do 50% ukukoji su opredelili takve replasmana ove industrije. zultate? Fokus na mala i srednja preduzeća, koja pnih Ipak, u saradnji sa Građevinskom – Mnoge korisnike lizinga čine 70% naših klijenata, omogućio direkcijom Srbije uspeli smo da podržali smo u najranijim realizujemo finansiranje garažfazama razvoja njihovog nam je lidersku poziciju u finansiranju nih mesta u beogradskom naseposlovanja, zajedno smo proizvodne opreme, prevashodno lju Stepa Stepanović. podelili teret promenjenog ekonomskog okruženja, porodičnim firmama okrenutim izvozu nastojali da pokažemo ra► U Evropi je lizing važan pozumevanje za poteškoće u servisira- i gradskih autobusa. S tim u vezi, verujem kretač privrednog rasta. Koliko je u nju obaveza, tražeći s njima rešenja za i da će projekat oživljavanja proizvodnje u Srbiji iskorišćena ova mogućnost? prevazilaženje problema. Bili smo tu za „Ikarbusu” uticati na rast tražnje a time i – Statistika na nivou Evrope govori da se njih i kada su se suočili sa posledicama dodatni rast plasmana „Intesa Leasinga”. i do 20% svih nabavki opreme u segmennedavnih poplava i ponudili im olak- Fokus na mala i srednja preduzeća, koja tu malih i srednjih preduzeća odvija prešice kako bi lakše prevazišli ovu tešku čine 70% naših klijenata, omogućio nam je ko lizinga, dok je u Srbiji ovaj udeo tek situaciju. Verujem da su upravo ovakav, da duže vreme budemo lideri u finansira- 2–3%, što jasno ukazuje na veliki potenpartnerski, model saradnje s klijentima, nju proizvodne opreme, prevashodno po- cijal za razvoj lizing tržišta. Očekujem da kao i velika posvećenost svakom se- rodičnim firmama okrenutim izvozu. Kada će dalje približavanje EU dovesti do ingmentu posla bili ključni faktori koji su je reč o poljoprivredi i energetskoj efika- tenzivnijeg praćenja evropskih trendova snosti, plasmani su nažalost ispod naših u ovoj oblasti. ■ nas doveli do pozicije koju zauzimamo. POGLED NA 2014/15. SAVET STRANIH INVESTITORA U SRBIJI 59

KOMENTAR

Zakone treba da prate kvalitetni podzakonski akti RASTKO MALIŠIĆ Predsednik Pravnog odbora u Savetu stranih investitora (Marić, Malisić & Dostanić o.a.d.)

Iako u potpunosti razumemo neophodnost brzih i efikasnih reformi u velikom broju oblasti, smatramo da bez kvalitetne rasprave i mogućnosti da svi učesnici daju svoje predloge i komentare ne možemo doći do trajnih i primenjivih zakonskih rešenja. Primeri iz prošlosti nam daju za pravo

loga i uticaj Saveta stranih investitora, a posebno njegovog Pravnog odbora, kontinuirano rastu i jačaju. To je posledica tri paralelna procesa i uticaja: prvi se ogleda u rastu broja novih članica Saveta; drugi je u vezi sa činjenicom da zakonodavna aktivnost iz godine u godinu raste, shodno približavanju Srbije EU i evropskim integracijama; a treći se odnosi na stav same Vlade i državnih organa koji sve više uviđaju da je Savet pouzdan partner koji ima zadatak ne samo da štiti interese stranih investitora već i da u različitim segmentima ukaže na mogućnost unapređenja pravnog okvira u Srbiji u korist svih, kako državnog sektora i Vlade, tako i privatnog sektora. Pravni odbor je ove godine uzeo aktivnu ulogu kako u komentarisanju nacrta zakona i drugih propisa, tako i u predlaganju novih rešenja vezanih za propise iz nadležnosti Odbora. Ipak, i pored nesporno dobre volje i namere Vlade da sasluša naše predloge i sugestije, u pojedinim slučajevima su rokovi u kojima se od Saveta očekivalo da izloži svoje mišljenje o sistemskim zakonima bili previše kratki, što je onemogućilo zauzimanje adekvatnog stava. Iako u potpunosti razumemo neophodnost brzih i efikasnih reformi u velikom broju oblasti, naš stav je da je za sve, a prevashodno za sistemske zakone, potrebno ostaviti dovoljno prostora za javnu raspravu i dostavljanje kvalitetnih komentara i sugestija svih relevantnih učesnika. Ovakav pristup bi doprineo da se zakoni u potpunosti i kvalitetno primenjuju od prvog dana usvajanja. Takođe, veoma je važno da se prilikom donošenja novih zakona ili značajnih izmena postojećih propisa vodi računa o održivosti i hitnosti rokova predviđenih za usvajanje podzakonskih akata i da se koordinira

rad svih organa i institucija koje treba da ove propise usvoje. Tim pre što je ranije bilo situacija u kojima su usvajani važni zakoni koji su, praktično, bili neprimenljivi jer pratećih podzakonskih akata ili nije bilo, ili su neblagovremeno usvajani. Kod većine propisa koji su usvojeni u prethodnom periodu ili se njihovo usvajanje uskoro očekuje evidentan je značajan progres u smislu usvajanja preporuka i stavova Pravnog odbora Saveta od strane zakonodavca. Sa druge strane, moramo da ukažemo na to da postoje i važni propisi koji nisu menjani ili su neznatno menjani i pored činjenice da je Pravni odbor ukazivao na neophodnost njihove promene u dužem vremenskom periodu. Jedan od takvih propisa je Zakon o deviznom poslovanju, koji je u fokusu ne samo Saveta i Pravnog odbora već i celokupnog privatnog sektora u Srbiji već duži niz godina. Uprkos manjim izmenama koje je zakon pretrpeo i nekima koje su planirane ove godine, smatramo da je potrebno uložiti dodatni napor i omogućiti dalju liberalizaciju deviznog poslovanja na obostranu korist svih učesnika na tržištu. Uz to, u praksi su uočeni i problemi u vezi sa različitim interpretacijama članova ovog zakona od strane različitih državnih organa, te je, shodno tome, takođe potrebno raditi i na konzistentnoj i uniformnoj primeni ovog Zakona na svim nivoima vlasti. Na kraju, želimo da istaknemo da Pravni odbor u predstojećem periodu namerava da dodatno intenzivira svoj rad i uzme učešće u predlaganju i komentarisanju novih propisa, kao i da proaktivnim pristupom inicira neophodne izmene propisa u cilju pune zaštite svih investitora i na taj način dâ svoj doprinos uspostavljanju dobre poslovne klime za sve učesnike na tržištu u Srbiji . ■

Državni organi sve više uviđaju da je Savet pouzdan partner koji ima zadatak ne samo da štiti interese stranih investitora već i da ukaže na mogućnost unapređenja pravnog okvira u Srbiji u korist svih

60 SAVET STRANIH INVESTITORA U SRBIJI POGLED NA 2014/15.

INTERVJU

Pouzdan partner izvoznika DEJAN VUKOTIĆ Direktor Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza (AOFI)

Srpska izvozna preduzeća sve više prepoznaju ulogu i značaj AOFI u podsticanju rasta i razvoja izvoza

gencija za osiguranje i finansiranje izvoza (AOFI) postala je od osnivanja 2005. godine do danas prepoznatljiva institucija među izvoznicima Srbije kao institucija koja prepoznaje potrebe izvoznika, brzo i operativno reaguje na njihove zahteve i proaktivno učestvuje u rešavanju problema sa kojima se izvoznici suočavaju u svom poslovanju po uzoru na srodne institucije iz EU i okruženja, kaže Dejan Vukotić, direktor AOFI.

poslovima. Agencija svoj rizik po osiguranim potraživanjima diversifikuje kroz reosiguranje kod renomiranih reosiguravajućih kompanija poput „Atradius re” i „Nationale Borg”.

► Nameravate li da snizite prag za obim

godišnjeg izvoza koji je onemogućavao manje firme da koriste povoljne kredite koje nudite? – Prepoznajući značaj koji AOFI ima na rast i razvoj posebno malih i srednjih izvoznih preduzeća, doneta je odluka o smanjenju praga izvoza na 100 hiljada

– AOFI je i ranije koristio kreditne linije, pa tako i sada pregovara sa relevantnim međunarodnim finansijskim institucijama o dobijanju kreditnih linija, koje bi omogućile povećanje poslovnih aktivnosti Agencije, s obzirom na sve veće interesovanje za naše proizvode. Ugovaranje kreditnih linija omogućilo bi Agenciji da isprati tržišne uslove koje nam nameće bankarska konkurencija i odgovori na potrebe sve dinamičnijeg tržišta.

► Koliko klijenata AOFI danas ima u ► Jedno ste od retkih privrednih društakreditnom segmentu, osiguranju i va koje nije budžetski korisnik, a znafaktoringu i koliko danas srpske čajno doprinosite budžetu. Koliki firme prepoznaju prednosti rada će, prema vašim procenama, biti Ugovaranje novih kreditnih linija s AOFI? doprinos AOFI državnoj kasi ove omogućilo bi Agenciji da isprati – U kreditnom segmentu Agencija godine? trenutno u portfoliju ima 156 klije– Samo po osnovu obaveze privredtržišne uslove koje joj nameće nata kojima je plasirano 57 miliona nih društava čiji je osnivač RS da bankarska konkurencija EUR. U segmentu faktoringa usluge se najmanje 50% dobiti uplaćuje u Agencije koristi 50 klijenata kojima budžet RS, Agencija je do 2014. gosu otkupljena potraživanja u iznosu od 31 dine uplatila iznos od 400 miliona RSD. EUR, s tim da i izvoznici koji prethodnih milion EUR. Po poslovima osiguranja izvoUkoliko posmatramo samo 2014. godinu, godina nisu imali izvoz mogu da apliciraju znika Agencija ima 53 klijenta sa osiguraAgencija je za prvih šest meseci po svim ukoliko do dana podnošenja zahteva imanim prometom u iznosu od 86 miliona EUR. osnovama uplatila u budžet RS iznos od ju ostvaren odgovarajući proporcionalni U segmentu garancija aktivno je 10 garan87 mioliona RSD, a na ime raspodele dobiiznos u tekućoj godini. cija u ukupnom iznosu od 80 miliona EUR. ti biće uplaćen dodatni iznos od 30 milioSrpska izvozna preduzeća sve više prena RSD. Kako je na šestomesečnom nivou ► Na koji način AOFI obezbeđuje nove poznaju ulogu i značaj AOFI u podsticanju Agencija već ostvarila neto dobit od oko kreditne linije i koliko su odmakli ranije rasta i razvoja izvoza. Izvoznici su takođe 214 miliona RSD, više je nego jasno da će najavljeni pregovori sa međunarodnim prepoznali značaj osiguranja potraživanja, Agencija u 2014. godini u budžet RS uplafinansijskim institucijama o prikupljaa samim tim i naplate šteta po osiguranim titi značajan iznos. ■ nju dodatnog kapitala?

POGLED NA 2014/15. SAVET STRANIH INVESTITORA U SRBIJI 61

KOMENTAR

Bolje proverena nego prebrza rešenja NEBOJŠA NEŠOVANOVIĆ Predsednik Odbora za nekretnine i gradnju u Savetu stranih investitora (Jones Lang LaSalle d.o.o. Beograd)

Ako donošenje zakona po hitnom postupku postane praksa a ne izuzetak, može nam se dogoditi da usvajamo predloge koji ne samo da nisu najbolji već nisu ni sprovodivi. Kod rešavanja kompleksnih pitanja bilo bi bolje sprovesti simulaciju predviđenog procesa i na vreme ukloniti nedostatke

eneralna preporuka Saveta stranih investitora je da, kada je reč o konverziji prava na korišćenje u pravo vlasništva nad građevinskim zemljištem, predložena rešenja treba da uzmu u obzir dosadašnje odluke Ustavnog suda, i da moraju biti tehnički sprovodiva. Predstavnicima Ministarstva smo dostavili više konkretnih predloga kako unaprediti postojeći nacrt i sa zadovoljstvom možemo reći da je dobar deo preporuka prihvaćen. Verujem da je naš konstruktivan pristup prepoznat i da kao rezultat imamo odličnu komunikaciju sa nadležnim Ministarstvom. Ipak, sa žaljenjem moram da primetim da Vlada nije imala političke hrabrosti da napravi veći iskorak sa predloženim izmenama Zakona o planiranju i izgradnji. Tu pre svega mislim na zadržavanje Instituta konverzije uz naknadu koji je prethodnih godina napravio veliku štetu građevinskoj industriji i izazvao značajne društvene turbulencije. Predlog Saveta, kao i ostalih poslovnih udruženja, jeste da se od ovog Instituta odustane. Potencijalna dobit države je isuviše mala u poređenju sa kompleksnošću samog procesa i potencijalnim rizicima. Sa druge strane, koristi od lakog i brzog rešavanja ovog problema bile bi višestruke. Čest je slučaj da se zakoni donose po hitnom postupku. Ovakav pristup nosi opasnost da neka od predloženih rešenja nisu najbolja ili nisu sprovodiva. U toku javne rasprave mogli su se čuti vrlo disonantni tonovi oko predloženog rešenja procesa izdavanja građevinskih dozvola. Kod regulisanja kompleksnih oblasti fokus bi trebalo da bude na kvalitetu rešenja, pre nego na vremenu, bez obzira na realnu hitnost. Pre usvajanja bi tre-

balo sprovesti simulacije predviđenih procesa i otkloniti uočene nedostatake. Ukoliko to ne uradimo sada, istim temama ćemo se baviti unedogled, što nam se upravo i dešava sa Zakonom o planiranju i izgradnji. Sprovodiv proces konverzije i efikasno izdavanje građevinskih dozvola su neophodni, ali ne i dovoljni uslovi da se tržište nekretnina i celokupna građevinska industrija u Srbiji pokrene. Niz drugih Zakona treba da bude unapređen, poput Zakona o hipoteci, poljoprivrednom zemljištu, poljoprivrednim zadrugama, da pomenem samo neke. Pored otklanjanja postojećih problema i vršenja svoje redovne funkcije, država bi trebalo da usvaja podsticajne zakone koji bi pomogli tržište nekretnina, a time i građevinsku industriju. Tu, pre svega, mislim na zakon o nekretninaškim fondovima (Real Estate Investment Trust – REIT). Ovaj Zakon, uz dodatne aktivnosti države, trebalo bi da reši probleme koje uzrokuje nerazvijeno tržište nekretnina. Pored zakona o nekretninaškim fondovima koji bi uredio ovu oblast i otklonio problem dvostrukog oporezivanja, država bi trebalo da sprovede dalje korake da nekretninaški fondovi kod nas i zažive. Osnovni cilj nekretninaških fondova je povećanje likvidnosti i transparentnosti tržišta, što bi za posledicu imalo privlačenje novog, institucionalnog kapitala, obaranje zahtevanih stopa prinosa, povećanje izgradnje, obaranje cena zakupnina i povećanje opšteg nivoa privrednih aktivnosti. Ispred Saveta stranih investitora mogu reći da ćemo ostati posvećeni unapređenju poslovne klime u Srbiji i da Vlada Srbije može računati da u Savetu ima pouzdanog partnera u tom poslu. ■

Sa žaljenjem moram da primetim kako Vlada nije imala političke hrabrosti da ukine Institut konverzije uz naknadu koji je prethodnih godina napravio veliku štetu građevinskoj industriji i izazvao značajne društvene turbulencije

62 SAVET STRANIH INVESTITORA U SRBIJI POGLED NA 2014/15.

INTERVJU

Potrebne su nam prave zadruge RONAN CONROY Generalni direktor BPI d.o.o., Agri Business Partner d.o.o.

Verujemo da Vlada, kroz kreiranje zakona i nacionalne politike podsticanja poslovanja zadruga, u njihovom suštinskom smislu, može da deluje kao katalizator razvoja lokalne poljoprivrede ► U kojim aspektima je Srbija konkurentna i šta još treba da uradi kako bi se omogućilo nacionalnim preduzećima da nastupaju u regionu i šire? – Bilo bi dobro da svi oni kojima je u interesu uspeh srpske privrede, uključujući tu i državu, osiguraju da centri gde se donose odluke budu angažovani na unapređenju i promociji postojećih nacionalnih konkurentskih prednosti i prednosti samih preduzeća, gde će se kao rezultat pojaviti nov i jedinstven oblik konkurentske prednosti. Štaviše,

gulativu vezanu za zakon o zadrugama. Kao kompanija koja je prisutna i u drugim zemljama, posebno u Irskoj, svedoci smo prednosti koje koncept zadruge, u svojoj pravoj formi, može da ponudi. Takve koristi se ne odnose samo na poljoprivredni sektor već i na lokalnu i nacionalnu privredu. Zloupotreba postojećih propisa o zadrugama, koju imamo sada, predstavlja istovremeno i zloupotrebu suštinskog koncepta zadruge. Određene aktivnosti koje se odvijaju pod maskom zadrugarstva predstavljaju korist za nekolicinu umesto da ► Kako Srbija može da uskladi budu dobra prilika mnogima. svoje ciljeve oko liberalizacije Zloupotreba postojećih propisa Verujemo da bi Vlada, donoseći domaćeg tržišta i evropskih o zadrugama, koju imamo sada, zakone i kreirajući nacionalnu integracija uz istovremeno jaza podsticanje posločanje lokalnih preduzeća? predstavlja istovremeno i izigravanje politiku vanja zadruga u njihovom pra– Ciljevi koji se tiču liberalizacije suštinskog koncepta zadruge vom smislu, koji bi bili striktno tržišta prvenstveno su usmereni primenjivani na nacionalnom, na osiguravanje postojanja konkurencije na unutrašnjem tržištu i speci- Vlada i druga zainteresovana tela treba- regionalnom i lokalnom nivou, delovala fično za EU, u okviru njenih granica, gde lo bi aktivno da nastave da učestvuju u kao katalizator razvoja lokalne poljopriželimo da vidimo i Srbiju. Liberalizacija stvaranju održivog, snažnog i kredibil- vrede. Tako, kao što smo videli i u Irskoj, tržišta je korisna kako za preduzeća, tako nog brenda Srbije i njegove međunarod- mnogi proizvođači, koji se suočavaju s nestabilnošću karakterističnom za poi za potrošače, budući da donosi nov kva- ne promocije. ljoprivredni sektor, mogu da razvijaju litet i na strani ponude i na strani tražnje. Osim toga, kada je reč o ovom aspektu ► Kako biste ocenili promene u zako- svoje poslovanje u okviru granica jedne evropskih integracija, važno je istaći da nima koji se odnose na poljoprivredu? fokusirane grupe koju čine istomišljenion pruža šansu Srbiji da kreira sopstvenu Kako da Vlada Srbije pomogne ovom ci, odnosno drugi proizvođači, i iskoriste prednosti koje im nudi srpska poljoprinacionalnu politiku u ovom domenu. Ta- sektoru da postane konkurentniji? kva državna politika bi trebalo da iskori- – Za poljoprivredni sektor verujemo da vreda, odnosno organizuju proizvodnju sti prilike koje pruža proces liberalizacije. Vlada treba da donese odgovarajuću re- sa dodatom vrednošću. ■

sektorima u kojima je BPI aktivan, kao što su poljoprivreda i nekretnine, konkurentske prednosti Srbije su njen dobar geografski položaj, kvalitet radne snage i kvalitet prirodnih resursa. Želimo da gradimo na tim nacionalnim konkurentskim prednostima i stvorimo specifične poslovne, odnosno konkurentske prednosti, kaže Ronan Conroy, generalni direktor BPI d.o.o., Agri Business Partner d.o.o.

POGLED NA 2014/15. SAVET STRANIH INVESTITORA U SRBIJI 63

KOMENTAR

Potrebno osigurati predvidivost poslovnog okruženja BILJANA BUJIĆ Potpredsednik i vršilac dužnosti funkcije predsednika Poreskog odbora u Savetu stranih investitora (KPMG d.o.o.)

U proteklom periodu napravljen je korak napred u formulisanju poreskih zakona, ali nedostatak javne rasprave i odsustvo učešća privrede u njihovom formulisanju bacaju senku na trud zakonodavca. Uz to, neke izmene zakona su stupale na snagu preko noći, što ukazuje na nizak nivo predvidivosti poslovnog okruženja

obezbediti i dobru primenu, jesu izmene Zakona o porezu na d 2012. godine do danas u Srbiji su promenjeni svi dobit pravnih lica u delu transfernih cena, gde je napravljen poreski propisi. Te velike promene koje su usledile veliki pomak. Usvojena je najbolja praksa zasnovana na OECD nakon više godina zatišja privreda je u većini slučasmernicama i eliminisane su brojne nelogičnosti. Sada predjeva željno iščekivala i generalni zaključak je da je u stoji obuka poreskih obveznika i, što je možda još važnije, ovom domenu napravljen pozitivan iskorak. obuka Poreske uprave, kako bi se sprečilo neadekvatno i neMeđutim, senku na ovaj posao, koji u suštini predstavlja dosledno postupanje u praksi, a što utiče na pravnu sigurnost pomak napred, baca činjenica da su izmene zakona donošene i poslovni ambijent. najčešće bez javne rasprave i učešća privrede. Štaviše, rok za Takođe, Ministarstvo finansija bi trebalo da razmisli o tome njihovu primenu je bio neprimereno kratak, vrlo često samo da li je propisano obavezno podnošenje Studije o transfernim dan po objavljivanju u „Službenom glasniku”. Ako se uzme u cenama Poreskoj upravi optiobzir da javnost nije mogla znamalno rešenje za poreske obveti u kom pravcu će se neki zaznike. Naime, ova obaveza predkon menjati ili je o tome imala Ukidanje poreskog podsticaja za stavlja veliki teret za kompanije veoma limitirane, često samo koje u kratkom roku treba da nezvanične informacije, tako ulaganja u osnovna sredstva bez pripreme Studiju. Ovde bi zabrza primena zakona dovela je najave dalo je negativan signal svim konodavac posebno trebalo da do toga da kompanije nisu bile investitorima ima u vidu kako mnoge kompau stanju da u ovako kratkom nije nemaju odgovarajuće interroku prilagode svoje poslovane resurse za ovako složen i obinje. Tim pre što prilagođavanje man posao. Takođe, trebalo bi preispitati i adekvatnost limita u podrazumeva promenu poslovnih procesa kako bi kompanije pogledu vrednosti transakcije za koju nije obavezno pripremiti poslovale u skladu sa novim pravilima, ali i prilagođavanje plaStudiju, već je dovoljno dostaviti izveštaj u skraćenoj formi. nova poslovanja i budžeta. Što se tiče primene propisa, u praksi se zapaža velika nePrimera radi, ukidanje poreskog podsticaja za ulaganja u doslednost jer ne postoji jedinstveno tumačenje Ministarstva osnovna sredstva bez najave, a nakon manje od mesec dana od finansija i Poreske uprave, kao ni jedinstveno tumačenje prousvajanja fiskalne strategije u kojoj je ukidanje predviđeno tek pisa u okviru same Poreske uprave. Zaključuje se da je nivo koza 2015. godinu, dalo je negativan signal svim investitorima. ordinacije u pogledu jednobrazne i dosledne primene propisa Zaključak bi bio da odsustvo javne rasprave, neuključivanizak kako u okviru Poreske uprave, tako i kada se posmatraju nje privrede u donošenje izmena zakona i donošenje izmena u Ministarstvo i Poreska uprava. I dalje postupci po žalbama u kratkom roku dovodi do pravne nesigurnosti i nepredvidivookviru Poreske uprave traju znatno duže nego što je to zakosti poslovnog okruženja, što u drugi plan stavlja dobre strane nom propisano, veoma često i duže od godinu dana, iako je zausvojenih izmena. konski rok 60 dana. ■ Jedan primer dobrog propisa, za koji je sada potrebno 64 SAVET STRANIH INVESTITORA U SRBIJI POGLED NA 2014/15.

INTERVJU

Uspešni, uprkos svemu RITA LOZINSKY CEO i generalni direktor ALUMIL YU INDUSTRY AD

Veoma cenimo posvećenost Vlade na dosadašnjim reformskim potezima. Očekujemo da ćemo, uporedo sa stabilizacijom privrede u Srbiji, dodatno unaprediti naše poslovanje i investiranje u Srbiji jako privlačni i trgovinski sporazumi koje je Srbija imala sa pojedinim zemljama.

► Da li je, po vašem mišljenju, Srbija napredovala u izgradnji poslovnog ambijenta za strane investitore u odnosu na vreme kada ste započeli prvu grinfild investiciju 2002 godine? - Iskreno rečeno, ne vidim ozbiljne pomake u praksi. Najveće probleme vidim u vrlo obimnim administrativnim procedurama, i to pre svega u dobijanju građevinskih i drugih dozvola, kao i u ukidanju poreskih povlastica u industriji. Istovremeno, moram da kažem da smo i u tim okvirima imali dobru saradnju sa lokalnim vlastima u Staroj Pazovi, kao i sa pokrajinskom i republičkom administracijom.

vo u ovoj oblasti. Što se tiče privlačenja stranih investitora u Srbiju, mislim da su bile jako privlačne povlastice koje su ukinute pre nekoliko godina, kao što je stopa poreza na dobit od 10% i poreski kredit po osnovu ulaganja u investicije za određene industrijske delatnosti.

ikad nismo zažalili što smo investirali u Srbiju, kaže Rita Lozinsky, generalni direktor ALUMIL YU INDUSTRY AD, ► Da li ste ispunili svoje poslovne amdela multinacionalne kompanije ALUMIL bicije da proširite broj tržišta na koje MILONAS, koji je 2002. godine u Staroj ALUMIL YU INDUSTRY AD izvozi i koliPazovi startovao sa greenfield investiciko u tome pomažu posebni trgovinski jom, a u jeku ekonomske krize udvostrusporazumi koje Srbija ima sa nekim čio svoju proizvodnju. Iako je preduzeće zemljama? imalo dobru saradnju sa republičkim, - Sama činjenica da je ALUMIL u jeku ekopokrajinskim i lokalnim vlastima, gosponomske krize udvostručio svoju proizvodđa Lozinsky kaže da se u poslednjih dvanju, investirajući dodatnih šest miliona naest godina rada u Srbiji malo evra u novu liniju, govori o tome toga promenilo u praksi kada je da smo zadovoljni našim rezultaNajveće probleme vidim u vrlo obimnim tima. Kompanija ALUMIL svakog reč o radu administracije i poreskom sistemu. administrativnim procedurama, i to pre dana širi svoje poslovanje na trEvrope, Azije i Afrike. svega u dobijanju građevinskih i drugih žištima Što se tiče trgovinskih spo► Šta je opredelilo vašu odludozvola, kao i u ukidanju poreskih razuma koje Srbija ima sa nekim ku da kontinuirano investirazemljama, to je sigurno pozitivte i proširujete svoje pogone povlastica u industriji na činjenica. Međutim, moram u Srbiji? reći da u sprovođenju ovih spo- ALUMIL MILONAS je kompanija koja ima svoja zavisna preduzeća u ► U kojim oblastima zakonodavna razuma postoje određena ograničenja i skoro trideset zemalja sveta, a pored Grč- oblast i rad javne administracije treba ima dosta praktičnih teškoća. Nadam se ke, kompletnu proizvodnju ima u Albani- da se poboljšaju kada je reč o privla- da će ovi problemi biti prevaziđeni u narednom periodu. ji, Rumuniji i Bosni i Hercegovini. Za nas čenju stranih investicija? Ipak, bez obzira na sve teškoće, nije tržište Srbije bilo interesantno iz više - Veoma cenimo posvećenost Vlade na razloga, pre svega zbog prisustva naših dosadašnjim reformskim potezima, na- kada nismo zažalili što smo investirali u proizvoda na ovom tržištu od ranih deve- ročito u oblasti radnog zakonodavstva. Srbiji. Očekujemo da ćemo, uporedo sa desetih, ali najvažnije zbog ozbiljnog pri- Sa nestrpljenjem očekujemo nov zakon o stabilizacijom privrede u Srbiji, dodatno vrednog okruženja i dobro edukovanog planiranju i izgradnji, jer najveći proble- unaprediti naše poslovanje i investiraljudskog potencijala. Isto tako bili su nam mi za greenfield investicije postoje upra- nje u Srbiji. ■ POGLED NA 2014/15. SAVET STRANIH INVESTITORA U SRBIJI 65

KOMENTAR

E-uprava je ključ za reformu srpske državne administracije ZDRAVKO DRČELIĆ Predsednik odbora za telekomunikacije i informacione tehnologije u Savetu stranih investitora (Hewlett Packard d.o.o.)

Regulisanje tehnološke neutralnosti na postojećim frekvencijskim opsezima korak je napred, ali sve dok ova rešenja ne budu primenjena u praksi, očekivani efekti izmene zakona – nove investicije u mobilni broadband i rast BDP-a po tom osnovu – neće biti ostvarivi

grana industrije. U proteklih nekoliko godina bilo je nekoliko vođenjem prenosivosti brojeva u fiksnim mrepozitivnih pomaka u srpskom IT sektoru. Primeri vredni požama (FNP) od 1. aprila ostvaren je vidljiv promena su usvajanje Strategije za razvoj informatičkog društva gres u oblasti telekomunikacija, ali sam proces u Srbiji do 2020. godine, zatim uvođenje programa e-uprave prenosa broja mogao bi biti brži i efikasniji. Pou različite državne institucije kao što su sudovi, opštine i pored toga, pozitivan pomak predstavlja i usvajanje izmena licija, uvođenje mogućnosti prijave i plaćanja PDV-a preko ini dopuna Zakona o elektronskim komunikacijama kojim se terneta i članstvo Srbije u Otvorenom partnerstvu vlada (što uvodi tehnološka neutralnost na postojećim frekvencijskim podrazumeva ispunjenost više uslova, kao što su poboljšanje opsezima. Nažalost, zakon još nije doživeo svoju primenu u transparentnosti javnih finansija, adekvatne zaštite podataka, praksi, što sprečava brzi razvoj tržišta, nove investicije, kao kao i slobodan pristup informacijama itd.). Pored toga, IT regui brži internet i bolju pokrivenost za korisnike. Smatramo lativa je dobila značajne nove propise sa ciljem liberalizacije i da bi tek brza i efikasna primena dovela do novih investicija konkurentnosti u ovom sektoru. u razvoj mobilnog broadbanda, što direktno, a i indirektno Kao rezultat ovakvih pomaka u protekloj godini porastao doprinosi porastu BDP-a. U skladu sa tim, imamo tri prepoje broj e-usluga koje su dostupne krajnjim korisnicima. Portal ruke. Prvo, potrebno je implementirati tehnološku neutrale-uprave sada sadrži niz usluga, nost na postojećim opsezima a Poreska uprava je učinila odspektra prema EU preporukalučujuće korake u sprovođenju ma, odnosno omogućiti da do E-uprava je ključ za reformu i širenju svoje IT infrastrukture isteka licence nema dodatnih srpske državne administracije. otvarajući mogućnost za elektroškova. Drugo, Vlada Srbije Ona će učiniti administraciju tronsku prijavu poreza, tako bi trebalo da donese odluku o da se može zaključiti da postoalokaciji Vojske iz opsega od efikasnijom, što će zauzvrat privući je mnogobrojna poboljšanja. 900 MHz, i treće, smatramo više stranih investicija Ključne stvari na kojima treba da bi trebalo objaviti planove raditi je: umrežavanje državza predstojeće aukcije spektra nih institucija na nivou IT infrastrukture, kao i razmatranje kako bi se operateri blagovremeno pripremili sa odgovarajavno-privatnog partnerstva u oblasti IT usluga, na primer, u jućim ponudama. pružanju Cloud usluga. Takođe, pozdravljamo odluku Ustavnog suda Republike SrKontinuiran dijalog između svih relevantnih strana (Minibije da se kao neustavan akt ukine parafiskalni namet uveden starstvo, RATEL, RRA, Savet stranih investitora…) će svakako Zakonom o kinematografiji prema kome je RATEL u obavezi da pomoći da se ubrza proces usklađivanja srpskog zakonodavizdvoji 10% godišnjih prihoda u fond za kinematografiju. stva sa zakonodavstvom EU, što je jedan od visoko pozicioniraŠto se tiče oblasti ICT, ona kao generator 6% prihoda nih ciljeva Vlade Republike Srbije. ■ budžeta Republike Srbije predstavlja jednu od najvitalnijih 66 SAVET STRANIH INVESTITORA U SRBIJI POGLED NA 2014/15.

POGLED NA 2014/15. SAVET STRANIH INVESTITORA U SRBIJI 67

INTERVJU

Što je dijalog kvalitetniji, zakonska rešenja su bolja ANA FIRTEL Izvršna direktorka Saveta stranih investitora

Kvalitet dijaloga države i Saveta stranih investitora razvijao se uporedo sa rastom broja članica i njihovom ekonomskom snagom, kao i njihovim naporom da nosiocima politika ponude predloge zasnovane na dugogodišnjem iskustvu u radu u Srbiji i drugim delovima sveta

anas je pre praksa nego izuzetak da, na inicijativu države, Savet stranih investitora učestvuje u dijalogu, iznosi iskustva i daje svoje sugestije na zakonska rešenja u ranim fazama njihove izrade. „Iskustvo pokazuje da je, kada imate sadržajnu i dugu javnu raspravu u koju su uključeni svi relevantni akteri, kvalitet zakonskih rešenja bolji, a primena zakona ima veće efekte, što i jeste cilj svakog propisa“, kaže Ana Firtel, izvršna direktorka Saveta stranih investitora.

► Šta analize i preporuke Saveta čini specifičnim i

relevantnim u odnosu na druge organizacije i institucije koje analiziraju investicioni ambijent u Srbiji? – Nekoliko stvari je tu, po mom mišljenju, ključno: prvo, preporuke dolaze od privatnog sektora. Mnoge analize koje smo uradili pomagale su i pomažu Vladi da u formulaciji svojih politika napravi iskorak nabolje. Drugo, mi smo poslovno udruženje koje okuplja kompanije iz svih delova sveta. Ukrštanje iskustava stečenih na ovom i drugim tržištima pomaže nam da, u situaciji kada Srbija teži ulasku u EU, damo neke praktične predloge za pre► Koliko rastuća ekonomska snaga članica i njihovo vazilaženje problema sa kojima se kumulirano iskustvo utiču na ona u tom procesu suočava. uvažavanje preporuka koje SaMislimo da aktivan dijalog između Treće, mnogo smo radili na tome vet daje nosiocima ekonomskih da ojačamo procedure donošenja politika? države i privatnog sektora treba odluka kako bismo osigurali da svi – I ekonomska snaga kompanija da postane ne samo praksa, što je stavovi koje iznosimo reflektuju članica na jednoj strani, i njihova danas slučaj, već i obaveza stav većine, a da pritom nisu u suangažovanost u Savetu stranih inprotnosti sa stavom bilo kog člana vestitora i kumulirano iskustvo na Saveta. Kada imate 130 članica iz različitih sektora, ili kondrugoj strani dominantno utiču na težinu stavova koje kurenata u sektorima, to je veoma izazovan proces koji zastupamo i na njihovo uvažavanje. od vas zahteva da imate vrlo transparentan i inkluzivan Podaci su jasni: kada je osnovan, Savet je imao 14 članačin donošenja odluka unutar udruženja. Kad formulišenica osnivača, a danas ih je 130, njihovo učešće u bruto mo naše preporuke, vodimo računa ne samo o interesima društvenom proizvodu je 2012. godine bilo 17,5%, a u određenih kompanija nego i o interesima šireg tržišta i 2013. je i veće, o čemu ćemo precizne podatke objaviti ukupne ekonomije, jer od toga kako privreda posluje zau najnovijoj Beloj knjizi koju spremamo. To daje snagu i visi kako će kompanije pojedinačno poslovati na tržištu. kredibilitet našem udruženju u razgovorima sa državom. 68 SAVET STRANIH INVESTITORA U SRBIJI POGLED NA 2014/15.

ISKUSTVO

INTERES

PREDVIDIVOST

Ukrštanje iskustava stečenih na ovom tržištu i drugim tržištima pomaže nam da, u situaciji kad Srbija teži ulasku u EU, damo praktične predloge za prevazilaženje problema s kojima se ona u tom procesu suočava.

Kad formulišemo naše preporuke, vodimo računa ne samo o interesima određenih kompanija nego i o potrebama šireg tržišta i ukupne ekonomije.

Nadamo se da će u budućnosti dijalog države i privatnog sektora biti još snažniji jer se, nažalost, i danas ponekad zakonska rešenja menjaju preko noći, što negativno utiče na predvidivost poslovanja.

► Na koji način su se promenili prioriteti i preporuke

Saveta s obzirom na promene u ukupnom privrednom ambijentu Srbije i procesu pridruživanja EU u prethodnom periodu? – Kada je Savet nastao, 2002. godine, Srbija je bila na početku tranzicije i naši predlozi su bili usmereni na izgradnju stubova tržišne ekonomije. Od 2004. pa na dalje, uprkos promenama vlada, donošen je veliki broj zakona da bi se uhvatio korak sa drugim zemljama u okruženju koje su bile bliže EU. To je bilo dobro, ali je druga strana medalje bila – problem u primeni tih zakona. Otuda se već godinama suočavamo sa činjenicom da je glavni problem, kada govorimo o regulatornom okviru, primena zakona, nedostatak kapaciteta i nedovoljno jasne procedure, što sve zajedno dovodi do nejednakih uslova za poslovanje. Ako pogledate prvo i poslednje izdanje „Bele knjige” videćete da je ovo nedavno duplo deblje jer su naše preporuke mnogo specifičnije i konkretnije i ukazuju na jasno definisane probleme u nekim zakonima, ili u načinu na koji se oni sprovode.

► Koje su najvažnije promene u

Mislimo da aktivan dijalog između države i privatnog sektora treba da postane ne samo praksa, što je danas slučaj, već i obaveza.

► Na koji način se unutrašnja organizaciona struktura i način funkcionisanja Saveta prilagođava potrebama novih članica? – Unutrašnje prilagođavanje Saveta je bilo neophodno jer se članstvo širilo, ali se principi za koje se zalažemo kao udruženje (predvidiva i održiva poslovna klima i jednaki uslovi poslovanja za sve) nisu menjali. S vremenom, pored Skupštine i Upravnog odbora, dobili smo veći broj odbora koji se na stručnom nivou bave specifičnom problematikom. Kada sam počela da radim u Savetu, 2007. bilo je tri aktivna odbora, danas ih imamo osam, plus ad hok radno telo koje se već dve godine bavi redovnošću plaćanja, i stalno otvaramo nove teme. Pored rasta broja članica, godinama smo dubinski radili na uključivanju srednjeg menadžmenta kompanija u rad Saveta. Praktično znanje ljudi koji rade na konkretnim problemima, na primer porezima, primeni radno-pravnih propisa, rešavanju problema nedozvoljene trgovine i Kada nemate dovoljno vremena drugim temama kojima se kao udruženje bavimo, pomaže članicama da i mogućnosti da određena imaju sadržajniji dijalog i daju što konkretnije predloge državi. zakonska rešenja pažljivo

kvalitetu dijaloga između privatnog sektora i države i kako ocenjujete doprinos Saveta ovom procesu? – Komunikacija i dijalog su uvek postojali, ali je na početku to bilo spoanalizirate i date preporuke, to ► Koliko je, po vašem mišljenju, radično i često ih je inicirao privatni umanjuje input koji dajete, a sektor koji je ukazivao na postojesaradnja koju Savet razvija sa će probleme. U poslednjih nekoliko međunarodnim organizacijama i zakonodavcu bi on koristio godina došlo je do velike promene i drugim poslovnim udruženjima sada, umesto post festum, kada su uticala na kvalitet javne rasprave zakoni već doneti, imamo apriori saradnju gde i držao unapređivanju poslovnog ambijenta u Srbiji? va pokreće dijalog. Mi aktivno učestvujemo u formu– Svakako je uticala jer je poboljšala protok informacija. lisanju zakonskih rešenja, često smo učesnici radnih Misija Saveta se zasniva na dijalogu sa vlastima i svim grupa koje država osniva za formulisanje određenih relevantnim akterima, te nam je izuzetno značajna sazakonskih rešenja ili imamo uvid u rane nacrte i daradnja sa Svetskom bankom, MMF-om, diplomatskim kojemo konkretne komentare i predloge. Nadamo se da rom, Delegacijom Evropske unije, razvojnim agencijama će u budućnosti taj dijalog države i privatnog sektora kao što su GIZ i USAID i ostalim značajnim činiocima. Pobiti još snažniji jer se, nažalost, i danas pojedina zared toga, razgovaramo sa drugim poslovnim udruženjikonska rešenja menjaju preko noći bez ikakvih konsulma, sa kojima, kada postoji obostrani interes, organizutacija, što negativno utiče na predvidivost poslovanja. jemo zajedničke inicijative. ■ POGLED NA 2014/15. SAVET STRANIH INVESTITORA U SRBIJI 69

KLJUČNE PORUKE

Prof. dr ZORANA MIHAJLOVIĆ

ALEKSANDAR VULIN

JORGOVANKA TABAKOVIĆ

„Izmenama Zakona o planiranju i izgradnji oblast građevinarstva biće temeljno reformisana. Verujem da građevinske dozvole više neće biti jedna od prvih primedbi koje se pomenu u svakom razgovoru sa stranim investitorima.”

„Za ozbiljno rešavanje nezaposlenosti potrebne su nam nove investicije i mi se prvenstveno za njih borimo. Ovo ministarstvo je otvoreno za sve predloge poslodavaca koji bi im olakšali rad i ubrzali zapošljavanje.”

„Verujem da će Vlada biti odlučna u sprovođenju fiskalne konsolidacije i strukturnih reformi. NBS je spremna da dâ doprinos stvaranju uslova za unapređivanje tržišnog ambijenta kroz obezbeđivanje stabilnosti cena i finansijskog sistema.”

Predsednik Odbora za hranu i poljoprivredu u Savetu stranih investitora

Predsednik Odbora za nekretnine i gradnju u Savetu stranih investitora

Potpredsednik Vlade i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

FREDERIC COIN

Predsednik Saveta stranih investitora

„Savet stranih investitora u potpunosti podržava nove mere Vlade, ali bi takođe hteo da naglasim kako uspeh bilo koje nove reforme zavisi od toga koliko će Vlada uspeti da osigura njenu primenu od najviših do najnižih instanci.”

OVE FREDHEIM

Potpredsednik Saveta stranih investitora

„Sa stanovišta privatnih investitora veoma je važno da država povede računa o modelima korporativnog upravljanja u firmama u državnom vlasništvu, i obezbedi transparentnost u procesu privatizacije javnih preduzeća. To bi doprinelo stvaranju jednakih tržišnih uslova za sve igrače.”

SRĐAN LAZOVIĆ

Potpredsednik Saveta stranih investitora

„Usvajanje i implementiranje propisa koji su usklađeni sa pravnim tekovinama EU bio bi korak u pravom smeru u stvaranju trajnog, održivog i transparentnog pravnog okvira. Blisko povezano sa ovim pitanjem je i sprovođenje zakona koji su usvojeni i nadgledanje njihove primene.”

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja

MILICA STEFANOVIĆ

„Odbor za hranu i poljoprivredu smatra da kroz četvorogodišnje strategije subvencija za veće sektore poljoprivredne proizvodnje treba uspostaviti trajnije i transparentno rešenje koje će omogućiti proizvođačima planiranje svojih aktivnosti.”

DEJAN JEČMENICA

Predsednik Odbora za ljudske resurse u Savetu stranih investitora

„Donošenje novog Zakona o radu treba da prati i njegova dosledna primena. Samo na taj način država može da obezbedi jednake uslove za sve učesnike na tržištu. Savet veruje da će njegove izmene učiniti Srbiju konkurentnijom za nove investicije.”

CHRISTOPH LEITNER

Predsednik Odbora za lizing i osiguranje u Savetu stranih investitora

„U cilju podsticanja učešća lizinga u razvoju poljoprivrede Savet stranih investitora podržava donošenje amandmana na Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju kako bi se finansijski lizing uključio u sistem podsticaja za poljoprivredu.”

GORAN PEKEZ

RASTKO MALIŠIĆ

„Smanjenje sive ekonomije bi doprinelo stvaranju mnogo povoljnije poslovne klime, što bi za posledicu imalo privlačenje više stranih investicija i pružilo bi domaćim preduzećima mogućnost za održivi rast.“

„Veoma je važno da se prilikom donošenja novih zakona ili značajnih izmena postojećih propisa vodi računa o održivosti i hitnosti rokova predviđenih za usvajanje podzakonskih akata i da se koordinira rad svih organa i institucija koje treba da ove propise usvoje.”

Predsednik Odbora za borbu protiv nedozvoljene trgovine u Savetu stranih investitora

Predsednik Pravnog odbora u Savetu stranih investitora

70 SAVET STRANIH INVESTITORA U SRBIJI POGLED NA 2014/15.

Guverner Narodne banke Srbije

NEBOJŠA NEŠOVANOVIĆ

„Savet stranih investitora, kao i ostala poslovna udruženja, ostaju pri stavu da treba odustati od zadržavanja Instituta konverzije uz naknadu koji je u prethodnim periodu napravio veliku štetu građevinskoj industriji.”

BILJANA BUJIĆ

Potpredsednik i vršilac dužnosti funkcije predsednika Poreskog odbora u Savetu stranih investitora

„Primer dobrog propisa, za koji je sada potrebno obezbediti i dobru primenu, jesu izmene Zakona o porezu na dobit pravnih lica u delu transfernih cena. Sada predstoji obuka Poreske uprave, kako bi se sprečilo neadekvatno i nedosledno postupanje u praksi.”

ZDRAVKO DRČELIĆ

Predsednik odbora za telekomunikacije i informacione tehnologije u Savetu stranih investitora

„Ključne stvari na kojima treba raditi u oblasti e-usluga su: umrežavanje državnih institucija na nivou IT infrastrukture, kao i razmatranje javno-privatnog partnerstva u oblasti IT usluga, na primer, u pružanju Cloud usluga.”

ANA FIRTEL

Izvršna direktorka Saveta stranih investitora

„Iskustvo pokazuje da je, kada imate sadržajnu i dugu javnu raspravu u koju su uključeni svi relevantni akteri, kvalitet zakonskih rešenja bolji, a primena zakona ima veće efekte, što i jeste cilj svakog propisa.”

POGLED NA 2014/15. SAVET STRANIH INVESTITORA U SRBIJI 71