Društveno Odgovorno Poslovanje 2015

2015.

Spremite se!

Subota 18. April 2015.

Beogradski maraton

Šampioni humanosti!

Već devetu godinu za redom u okviru Beogradskog maratona časopis CorD organizuje trku pod naslovom “CorD Charity Masters“ u kojoj je važnije biti humanitaran nego pobednik!

Trka “CorD Charity Masters“ će se održati u isto vreme kada i 28.

Beogradski maraton - 18. aprila 2015. Pozivamo vas da pretrčite (ili prošetate, ukoliko to želite!) barem 5 kilometara kako biste sakupili novac za humanitarnu organizaciju po vašem izboru.

Tokom proteklih osam godina učesnici trke CorD Charity Masters su sakupili preko 130.000 evra koji su završili u preko 50 raznih institucija i pojedinaca kojima je ovaj novac bio preko potreban.

KAKO SAKUPITI NOVAC? Svaki učesnik treba da pronađe nekog ko će ga sponzorisati sa najmanje 400 dinara za svaki pređeni kilometar tokom trke. Najčešći sponzori su kompanije u kojima učesnici trke rade.

KAKO IZVRŠITI PLAĆANJE? Donacije mogu biti uplaćene na specijalni račun koji je otvorio CorD ili direktno na račun organizacije ili pojedinca - po vašem izboru.

GDE DONIRATI? Učesnici trke sami biraju humanitarnu organizaciju ili pojedince, kojoj će donirati “zarađena“ sredstva. Svaki učesnik trke “CorD Charity Master“ će dobiti sertifikat kao dokaz učestvovanja u trci.

Rezultati trke i informacije o prikupljenom novcu će biti objavljeni u časopisu CorD, kao i na sajtovima: www.expat.rs i www.cordmagazine.com

INFO: www.cordmagazine.com

NAJČEŠĆA PITANJA • Gde moram da se prijavim da bih učestvovao u trci “CorD Charity Masters“?

- Na sajtu www.cordmagazine.com kliknite na ikonu “CorD Charity Master“ i dobićete prijavu koju treba popuniti i poslati. Možete se prijaviti i preko adrese charitymasters@cordmagazine.com ili poslati popunjen formular za registraciju na faks (+381) 11 2450 122. Rok za prijave ističe 15. aprila.

• Ko proverava koliko je kilometara svaki učesnik prešao?

- Ovo je humanitarna trka i od svakog učesnika se očekuje da sam izračuna koliko je kilometara prešao. Pored toga, specijalne sudije će biti na raspolaganju učesnicima na stazi polu-maratona i maratona.

• Kako se postaje ili pronalazi sponzor?

- Sponzori mogu da budu pojedinci, preduzeća, organizacije, udruženja ili poslanstva koji će finansijski sponzorisati učesnike. Sponzori takođe mogu da budu kolege koje žele da vam se pridruže u prikupljanju sredstava za humanitarnu organizaciju po vašem izboru. Možete pronaći sponzora i u okviru kompanije za koju radite, a to mogu da budu i članovi porodice i prijatelji, odnosno svaka osoba koja je voljna da se pridruži trci i pomogne vašoj humanitarnoj aktivnosti.

Magazin CorD će sponzorisati prvih deset trkača koji se prijave.

• Koliko ljudi može da učestvuje u trci “CorD Charity Masters“?

- U dogovoru sa organizatorima 28. Beogradskog maratona, nema ograničenja o broju učesnika. Svi koji se prijave za učestvovanje u trci “CorD Charity Masters“ će biti prihvaćeni.

• Da li postoji najniži sponzorisani iznos po pređenom kilometru?

- Iznos novca koji pojedinci doniraju humanitarnim organizacijama nije najvažniji faktor. Shodno tome, ne postoji najniži sponzorisani iznos.

• Koliko prikupljenog novca ide humanitarnim organizacijama?

- Sav prikupljeni novac ide humanitarnim organizacijama po izboru učesnika ili grupe učesnika.

• Da li će učesnici “CorD Charity Masters“ trčati zajedno sa ostalim učesnicima beogradskog maratona?

- Da. Članovi tima “CorD Charity Masters“ će započeti trku u isto vreme kada i ostali učesnici 28.

Beogradskog maratona.

• Odakle kreće trka “cord charity masters“?

- Okupljanje učesnika trke je 18. aprila od 9.30 časova na obodu Pionirskog parka, na uglu ulica Kneza Miloša i Kralja Aleksandra.

Пријавите се за

11. пут бирамо Најбоље из Србије у 24 категорије Робни бренд

Роба свакодневне потрошње (храна; пиће; хемија, козметика, фармацеутски и сродни производи) l Трајна потрошна добра l Одећа и обућа l Најбољи локални бренд l Производна добра и пословне услуге l Најбоља трговинска робна марка l Најуспешније увођење новог бренда

Корпоративни бренд

Роба свакодневне потрошње (храна; пиће; хемија, козметика, фармацеутски и сродни производи) l Трајна потрошна добра l Одећа и обућа l Производна добра и пословне услуге l Услужна предузећа (велика; мала и средња предузећа)

Страни бренд

Најбољи страни корпоративни бренд који послује у Србији l Најбољи страни робни бренд који се производи у Србији

Остале категорије

Најбоље јавно, државно или доминантно државно предузеће у Србији l Најбољи бренд са заштићеним географским пореклом l Најбољи извозник (велика; мала и средња предузећа) l Најбоља манифестација у функцији промоције Србије

11 разлога да учествујете у акцији Зато што је Најбоље из Србије: 1. Најбоља мера успеха и изузетности 6. Најбоља спона са пословним партнерима 2. Најбоља потврда квалитета 7. Најбоља промоција компаније и 3. Најбоља провера тржишне производа позиције и конкурентности 8. Најбоља подршка још успешнијем 4. Најбоље признање за одговорност пословању и ефикасност 9. Најбољи подстицај за креативност 5. Најбољи пут до поверења 10. Најбоље улагање у развој бренда потрошача 11. Бесплатна улазница за Друштво најбољих

Рок за пријављивање је 7. април 2015.

T: 011 33 00 924 Република Србија Министарство трговине, туризма и телекомуникација

4

DRUŠTVENO ODGOVORNO POSLOVANJE

l

E: najboljeizsrbije@pks.rs

l

www.najboljeizsrbije.rs

6

G RADIMO TEMELJE DRUŠTVENO ODGOVORNOG POSLOVANJA MARKO ČADEŽ Predsednik PKS

8

D O POBEDNIKA FER UTAKMICOM

N AGRADE NAJBOLJIMA PO PETI PUT Nacionalna nagrada za društveno odgovorno poslovanje 2014.

14

U SPEŠNI I ODGOVORNI PREMA ZAJEDNICI

V RATITI VIŠE OD ONOG ŠTO JE UZETO

D RUŠTVO IMA SVE VEĆA OČEKIVANJA OD KOMPANIJA

27

20

24

28

B RIGA ZA GRAĐANE I ŽIVOTNU SREDINU S TRATEŠKI PRISTUP DRUŠTVENO ODGOVORNOM POSLOVANJU

P RIORITET USPEŠNO I ODRŽIVO POSLOVANJE

MENADŽER IZDANJA: TANJA BANKOVIĆ t.bankovic@aim.rs

ART DIREKTOR: ILIJA PETROVIĆ i.petrovic@aim.rs

IZVRŠNI RUKOVODILAC PROJEKTA: MAJA VIDAKOVIĆ m.vidakovic@aim.rs

FOTO: ZORAN PETROVIĆ

PROJEKT MENADŽERI: BILJANA DEVIĆ b.devic@aim.rs

IVANA KRSMANOVIĆ i.krsmanovic@aim.rs IVANA FIDLER i.fidler@aim.rs ALEKSANDRA EBILJI a.ebilji@aim.rs IZVRŠNI DIREKTOR: RUŽA RISTANOVIĆ r.ristanovic@aim.rs

U LAGANJE U BUDUĆNOST

N AŠA PRVA BRIGA SU POJEDINAC I ZAJEDNICA

29

B AŠ SUPERSTE

30

U SPEŠNI I ODGOVORNI

Erste banka

JOVANA LUKIĆ Direktorka korporativnih komunikacija, SBB

30

BILJANA BOBIĆ SUBIN Menadžer za korporativne odnose Heineken

UREDNIK: SAŠA MARIĆ s.maric@aim.rs

MARIJA BOŠKOVIĆ Direktorka Sektora za PR Telekoma Srbija

Poslovni sistem Visan

Apatinska pivara

22

N APORI KOJE ZAJEDNICA PREPOZNAJE

Piraeus banka

Svetski trendovi u oblasti društveno odgovornog poslovanja

JOVANA MLADENOVIĆ Menadžer komunikacija Carlsberg Srbija d.o.o.

Finalisti Nacionalne nagrade za DOP Privredne komore Srbije

26

DUŠAN STOKIĆ Rukovodilac Centra za zaštitu životne sredine PKS

18

Metodologija izbora dobitnika nacionalne nagrade za DOP

12

16

O DGOVORNO PONAŠANJE NIJE MARKETING

MILA LITVINJENKO Direktorka AURA d.o.o. Niš

FINANSIJSKI DIREKTOR: ANA BESEDIĆ a.besedic@aim.rs SEKRETAR REDAKCIJE: NATAŠA NEŠIĆ n.nesic@aim.rs ŠTAMPA: ROTOGRAFIKA D.O.O.

„DRUŠTVENO ODGOVORNO PONAŠANJE" IZDAVAČ: alliance international media Makenzijeva 67, 11000 Beograd, Srbija Tel: +(381 11) 2450 508 Fax: +(381 11) 2450 122 office@aim.rs

ISSN no: 1451-7833 Sva prava zadržana alliance international media 2015 COPYRIGHT©alliance international media d.o.o.

DRUŠTVENO ODGOVORNO POSLOVANJE

5

I N T E R VJ U

Gradimo temelje društveno odgovornog poslovanja MARKO ČADEŽ predsednik PKS

Komora, kao začetnik ideje društveno odgovornog poslovanja kod nas, godinama radi na edukaciji, uvođenju standarda odgovornog poslovanja i stvaranju ukupnog ambijenta podsticajnog za poslovanje po principima društvene odgovornosti

N

acionalna nagrada Privredne komore Srbije je samo jedna od mnogih aktivnosti Komore na planu promovisanja društvene odgovornosti, kaže Marko Čadež, predsednik PKS. • Gde vidite ključnu ulogu Privredne komore Srbije u promovisanju društveno odgovornog poslovanja?

- Uloga Privredne komore Srbije nije samo u promovisanju koncepta već i u

međunarodnog standarda za društvenu odgovornost ISO 26000, ali i promovisanju deset principa Globalnog dogovora u Srbiji.

Naravno, Komora, kao začetnik ove ideje kod nas, već godinama, kontinuirano, kroz svoje aktivnosti u zemlji i regionu, promoviše društveno odgovorno poslovanje. Poslovnoj zajednici ukazujemo na značaj osnovnih vrednosti ovog koncepta i doprinos njihove primene podizanju konkurentnosti i ugle-

Unapred definisana metodologija, jasni kriterijumi vrednovanja i višestepena provera doprineli su ugledu Nacionalne nagrade za DOP zastupanju interesa privrede, radi donošenja zakona i kreiranja ambijenta podsticajnog za poslovanje i po principima društvene odgovornosti, kao i u podršci kompanijama kako bi podigle sopstveni kapacitet i sposobnost da društveno odgovorno posluju. U tome je posebno važna edukacija. PKS je značajno doprinela i razvoju

6

DRUŠTVENO ODGOVORNO POSLOVANJE

da i održivom razvoju svake kompanije pojedinačno i privrede u celini. Jedna od tih aktivnosti je i Nacionalna nagrada, koja je kroz pet ciklusa okupila oko 300 kompanija i organizacija.

• PKS već sedam godina dodeljuje Nacionalnu nagradu za DOP. Koliko je u međuvremenu evoluiralo shvatanje

domaćih preduzeća o važnosti DOP-a?

- Domaće kompanije su sve svesnije da se uspešno poslovanje i dugoročno pozicioniranje ne može meriti i postići samo brojem potrošača, udelima na tržištu ili ubranim profitom već i onim što rade na zaštiti životne sredine, zdravlju i bezbednosti zaposlenih, stvarnim potrebama različitih ciljnih grupa u lokalnoj zajednici… Pri tome, društvena odgovornost nije jednosmerna ulica: bitne su aktivnosti koje pokreću same kompanije, sarađujući međusobno i sa drugim organizacijama i zajednicom u kojoj posluju, ali i podrška donosioca odluka kroz strateška dokumenta i stvaranje ambijenta za primenu koncepta društvene odgovornosti.

Veliki je prostor za dalji razvoj društveno odgovornog poslovanja, pre svega malih i srednjih, pa i mikro preduzeća. Pokretači društvene odgovornosti u Srbiji uglavnom su veće kompanije u čije su poslovne politike i praksu već godinama ugrađeni temeljni principi društvene odgovornosti. „Veliki” svojim pozitivnim primerom treba da utiču na „male”, svoje partnere – do-

bavljače, isporučioce i korisnike, tako što ih edukuju i podstiču na primenu osnovih načela društvene odgovornosti.

• Šta Nacionalnu nagradu PKS izdvaja u odnosu na druga takmičenja u oblasti DOP-a i kako PKS sarađuje sa ostalim akterima koji promovišu DOP? - Nacionalna nagrada za društveno odgovorno poslovanje Privredne komore Srbije izrasla je iz jednog regionalnog projekta sa pet zemalja učesnica, koji je podržala Nemačka i kome smo mi bili nacionalni partner. Jedna od komponenti ovog projekta bila je i nagrada, koju je naš Tim za društveno odgovorno poslovanje dalje prilagodio i ugradio dodatne elemente iz GRI metodologije, standarda ISO 26000 i Dow Jones Index-a.

Ona je danas zasnovana na unapred definisanoj metodologiji, jasnim kriterijumima za vrednovanje rezultata i višestepenoj proveri koju obavljaju stručni obučeni tim PKS i nezavisni žiri sastavljen od predstavnika relevantnih institucija i organizacija. Tokom vrednovanja prijava preduzeća postoji stalna komunikacija sa kompanijama radi pribavljanja dodatnih podataka o projektu i ostalih informacija. U ovom postupku posebno su važne posete kompanijama i razgovori sa najvišim rukovodiocima o svim aspektima društvene odgovornosti. Detaljni izveštaji sa terena predstavljaju osnovu žiriju za donošenje odluke o izboru finalista u obe kategorije. Sve to je izgradilo poverenje kompanija i podiglo ugled ove nagrade.

Ono što je najvažnije, pravimo jasnu razliku između korporativne filantropije i društvene odgovornosti. Nacionalna nagrada za DOP ravnopravno vrednuje sve aspekte poslovanja (tržište, zaposleni i upravljanje, životna sredina, društvena zajednica i imovina i kapital).

Najveću šansu da postanu laureati imaju organizacije koje dokažu da podjednako vode računa o svih pet segmenata, a pritom realizuju projekat koji, prema deset kriterijuma, ima najveću specifičnu težinu.

PKS razmenjuje iskustvo i sa organizatorima Nagrade za filantropiju Virtus, sa Forumom poslovnih lidera, drugim organizacijama civilnog sektora, ali i sa državnim institucijama, fakultetima i svima onima koji ovaj važan koncept razumeju na pravi način.

• Koliko su danas preduzeća, s obzirom na poslovanje u krizi, u mogućnosti da izdvajaju za DOP? - Kriza sigurno ne pogoduje razvoju društvene odgovornosti, ali ona ne treba ni da bude izgovor za zanemarivanje osnovnih vredno-

sti ovog koncepta. Iz korporativnog ugla posmatrano, prirodno je da se u kriznim vremenima u drugi plan stavlja sve ono što direktno ne doprinosi profitu i uspešnom poslovanju. Međutim, zabluda je da samo bogati mogu biti društveno odgovorni, zato što se društvena odgovornost često, ali pogrešno, pojednostavljuje i poistovećuje sa filantropijom i korporativnim davanjem. Kompanije mogu i uz minimalna ulaganja, ali sa dobrom idejom i voljom, pokrenuti društveno odgovorne aktivnosti.

• Koliko su po vašem mišljenju ispunjeni ciljevi definisani u Strategiji promocije i razvoja DOP-a 2010–2015. i u kojim oblastima

že poteći i od malih firmi. Dokaz za to su i sjajni projekti malih i srednjih preduzeća kandidovani za ovu nagradu.

• Koliko stavljanje DOP među ključne ciljeve preduzeća utiče na njihovu veću konkurentnost?

- Preduzeća danas svoju konkurentnost ne mogu da ostvare i očuvaju samo kvalitetom proizvoda ili usluge, razvijenom mrežom dobavljača i kupaca ili novim tehnologijama već moraju da vode računa i o svom ugledu i etičkom poslovanju u celom lancu vrednosti.

Društvena odgovornost se može razvijati tek ako se ispune sve zakonske obaveze, poštuju međunarodne konvencije o ljudskim pravima,

Globalni procesi su takvi da će za nekoliko godina i privredna društva u Srbiji biti obavezna da podnose i izveštaj o nefinansijskom poslovanju i zato je važno da na vreme usvoje principe DOP-a treba pojačati aktivnosti?

- Nacionalnom strategijom postavljena su dva ključna cilja: promocija koncepta društvene odgovornosti i razvoj praksi društvene odgovornosti. Kompanije sve više shvataju da principe društvene odgovornosti moraju da ugrade u svoja strateška dokumenta i poslovnu politiku, da projekti koje realizuju treba da budu povezani sa osnovnom delatnošću, a da praksu društvene odgovornosti koju prepozna rukovodstvo prihvate i realizuju zaposleni u saradnji sa lokalnom zajednicom.

Mogućnosti za veću promociju društveno odgovornog poslovanja nisu iscrpljene, pre svega kod srednjih, malih, pa i mikro preduzeća. Mada mnogi projekte društvene odgovornosti isključivo povezuju sa javnim preduzećima i velikim sistemima, dobra CSR ideja mo-

prava zaposlenih, ali i prava građana na zdravu i bezbednu životnu sredinu.

Važno je i da kompanije na vreme misle da ono što se danas čini dobrovoljnim uskoro može da postane obaveza. Globalni procesi su takvi da će za nekoliko godina i privredna društva u Srbiji biti obavezna da podnose i izveštaj o nefinansijskom poslovanju (današnji izveštaji o održivosti, CSR izveštaji ili izveštaji o održivom razvoju). Evropska komisija je u aprilu 2014. godine donela novu Direktivu koja podrazumeva i izveštavanje o socijalnim pitanjima i pravima zaposlenih, pitanjima zaštite životne sredine, borbi protiv korupcije, ljudskim pravima, čime se kompanije koje imaju više od 500 zaposlenih obavezuju na integrisani izveštaj – finansijski i nefinansijski. ■

DRUŠTVENO ODGOVORNO POSLOVANJE

7

METODOLOGIJA IZBORA DOBITNIKA NACIONALNE NAGRADE ZA DOP

Do pobednika fer utakmicom

Nacionalna nagrada za društveno odgovorno poslovanje PKS, koja se dodeljuje po peti put, ustanovljena je sa idejom da se definiše doprinos privrednih društava društvenoj odgovornosti i identifikuju najbolji programi i inicijative u protekle dve godine

N

agrada za DOP je prvi put u Srbiji dodeljena 2007. godine, u okviru zajedničkog projekta Mreže u Jugoistočnoj Evropi. Od tada je nagrada postala tradicionalna dvogodišnja nagrada koju Privredna komora Srbije ove godine dodeljuje peti put.

Prema unapred utvrđenoj procedu-

8

DRUŠTVENO ODGOVORNO POSLOVANJE

ri i jedinstvenoj metodologiji, nagrada se dodeljuje onim privrednim društvima koja su realizovala najbolje DOP projekte i/ili su najuspešnija u realizaciji DOP-a u svojim organizacijama.

ROCEDURA I METODOLOGIJA P ZA DODELU NAGRADE

Konkurisanje za Nacionalnu na-

gradu za DOP ima deset koraka koji su unapred pažljivo definisani. Nakon pripreme upitnika za podnošenje prijava i pripreme sajta za Nagradu za DOP, drugi korak je poziv na učešće: sve kompanije dobijaju poziv putem mejla, faksa i pošte. Rok za podnošenje prijava je nedelju dana, a nakon toga sledi četrvti korak - ocenjiva-

nje upitnika, te rangiranje prijava na osnovu ocena, kao i provera slobodno raspoloživih informacija. Peti korak jeste prvi sastanak žirija na kome se biraju kompanije koje ulaze u uži izbor (na osnovu Pravilnika o radu žirija). Sledi sastanak sa odabranim kompanijama, te objašnjavanje daljeg postupka. Poseta kompanijama koje se nalaze u užem izboru predstavlja sedmi korak, prilikom čega se proveravaju podaci iz prijave, a zatim se pregledaju rezultati i šalju izveštaji članovima žirija.

Drugi sastanak žirija ima za cilj diskusiju i zajedničko rangiranje naboljih preduzeća - po pet kompanija u obekategorije. Najmanje pola od ukupnog broja članova žirija treba da glasa za svakog pobednika. Na kraju, u pretposlednjem koraku sledi obaveštavanje pobednika, a zatim i treći sastanak žirija na kome se javno pred članovima žirija predstavljaju kompanije. Žiri tajnim glasanjem odlučuje o pobednicima u obe kategorije. Poslednji, deseti korak jeste javno nagrađivanje pobednika u okviru ceremonije svečane dodele Nacionalne nagrade za DOP.

Nagrada za DOP je prvi put u Srbiji dodeljena 2007. godine, u okviru zajedničkog projekta Mreže u Jugoistočnoj Evropi. Od tada je nagrada postala tradicionalna dvogodišnja nagrada koju Privredna komora Srbije ove godine dodeljuje peti put

PROCEDURA I METODOLOGIJA ZA DODELU NAGRADE Korak 1

• Priprema dokumenata za podnošenje prijave (upitnik) • Priprema veb sajta za Nagradu za DOP (www.pks.rs/csr)

Korak 2

• Poziv na učešće: distribucija informacije o nagradi i dokumenata koji se podnose uz prijavu zainteresovanim privrednim društvima (www.pks.rs/csr, putem e-maila, faksa i pošte) • Po potrebi: pismo nakon slanja dokumenata, telefonski poziv, posete, ponovno slanje e-maila

Korak 3

• Podnošenje prijava privrednih društava za nagradu

Korak 4

• Ocenjivanje upitnika • Rangiranje prijava na osnovu ocena upitnika • Istraživanje na osnovu raspoloživih podataka – provera slobodno raspoloživih informacija

Korak 5

• Prvi sastanak žirija - uži izbor, koji obavlja žiri (na osnovu Pravilnika o radu žirija)

Korak 6

• Sastanak sa odabranim privrednim društvima - objašnjavanje daljeg postupka

Korak 7

• Poseta privrednim društvima (provera na licu mesta, potvrđivanje podataka iz prijave) – verifikaciona poseta • Pregled rezultata i slanje izveštaja poštom članovima žirija

Korak 8

• Drugi sastanak žirija: diskusija i zajedničko rangiranje najboljih preduzeća (5+5) • Min. 50% članova žirija treba da glasa za svakog dobitnika

Korak 9

• Informisanje (obaveštavanje) dobitnika • Treći sastanak žirija: Javno predstavljanje 5+5 privrednih društava pred žirijem, koji posle toga tajnim glasanjem odlučuje o redosledu i apsolutnim pobednicima u obe kategorije

Korak 10

• Javno nagrađivanje dobitnika u okviru ceremonije svečane dodele Nacionalne nagrade za DOP 2014.

DRUŠTVENO ODGOVORNO POSLOVANJE

9

PODNOŠENJE PRIJAVE I BODOVANJE UPITNIK ZA PODNOŠENJE PRIJAVE ZA NAGRADU SASTOJI SE OD ČETIRI DELA: Deo 1

Profil organizacije

Prvi deo sadrži opšte podatke o organizaciji, kao što su naziv, pravni oblik, broj zaposlenih itd. Ovi podaci potrebni su samo zbog statističkih razlo ga i neće se bodovati.

Deo 2

Individualna uspešnost organizacije u društveno odgovornom poslovanju

Drugi deo upitnika obezbeđuje podatke o tome koliko je daleko organizacija odmakla u primeni DOP-a u ključnim oblastima: ljudi, tržiše, životna sredina, zajednica/društvo i imovina/kapital. Ovaj deo će se ocenjivati (pogledati poglavlje 4).

Deo 3

Opis primera dobre prakse DOP-a

U trećem delu organizacija bira projekat u oblasti DOP-a koji smatra najvažnijim i daje njegov kratak opis. Ovaj „individualni opis primera dobre prakse” će se takođe ocenjivati (pogledati poglavlje 4).

Mešovita pitanja

Četvrti deo upitnika popunjavaju srednja i velika privredna društva. S obzirom na to da je DOP praksa značajnije razvijena u srednjim i velikim privrednim društvima, u ovom delu se nalaze pitanja koja se odnose na sve aspekte: zaposleni, tržište, životna sredina, transparentno poslovanje, pomoć lokalnoj zajednici. Ovaj deo će se ocenjivati (pogledati poglavlje 4).

Deo 4

OCENJIVANJE I TIPOVI NAGRADA

Nagrade se dodeljuju u dve kategorije: Nacionalna nagrada za DOP 2014. za mikro i mala privredna društva; Nacionalna nagrada za DOP 2014. za srednja i velika privredna društva.

U svakoj kategoriji najbolja privredna društva nagrađuju se setifikatima (5+5 privredna društva u dve kategorije), prestižnom nagradom za DOP u obliku skulpture (3+3 privredna društva u dve kategorije), a nagrađeni imaju mogućnost da koriste DOP logo na

10

DRUŠTVENO ODGOVORNO POSLOVANJE

Prema unapred utvrđenoj proceduri i jedinstvenoj metodologiji, nagrada se dodeljuje onim privrednim društvima koja su realizovala najbolje DOP projekte i/ili su najuspešnija u realizaciji DOP-a u svojim organizacijama svim proizvodima, dokumentima i propagandnom materijalu (3+3+3 privredna društva u tri kategorije).

UKUPAN ZBIR POENA

Profil organizacije se ne boduje, individualna uspešnost organizacije u DOP-u se boduje sa maksimalno 50 poena, primer dobre prakse u vezi sa DOP-om sa maksimalno 50 poena, a odgovori na mešovita pitanja (samo za velika privredna društva) takođe nose maksimalno do 50 poena.

Ocenjivanje 2. dela (Individualna uspešnost organizacije u pogledu društveno odgovornog poslovanja) boduje se na sledeći način: sva pitanja na koja se odgovori sa „da“ dobijaju 1 poen, sva pitanja na koja se odgovori sa „ograničeno” dobijaju 0,5 poena i sva pitanja na koja se odgovori sa „ne” dobijaju 0 poena. ■

OCENJIVANJE 3. DELA (OPIS DOBROG PRIMERA IZ PRAKSE U PRIMENI DOP-A / DOP PROJEKAT) Ocenjivanje 4. dela (Mešovita pitanja - samo za srednja i velika privredna društva) boduje se tako što sva pitanja na koje preduzeće odgovori potvrdno, odabirom jedne ili više ponuđenih mogućnosti ili popunjavanjem tabele, dobijaju 5 poena; sva pitanja koja su odgovorena sa „nije primenljivo”, dobijaju 0 poena, ukoliko nema obrazloženja ili obrazloženje nije korektno, 2 poena, ukoliko se od privrednog društva očekuje da

ima rešenje u vezi sa predmetom na koji se odnosi pitanje, ali ima korektno obrazloženje zbog čega to trenutno nije primenljivo, i 5 poena, ukoliko je korektno obrazloženje potpune neprimenljivosti za predmet na koji se odnosi pitanje. Sva pitanja koja su odgovorena sa „ne/nije poznato” dobijaju 0 poena.

Maksimalan broj poena za mikro i mala privredna društva je 100, a za srednja i velika privredna društva: 150.

KRITERIJUM

1.

Korelacija sa strategijom. DOP projekat organizacije odgovara njenom strateškom interesu. Primer: Jedna kompanija iz oblasti telekomunikacija planira da izađe na nova tržišta. Saznaje da je na nekim od ciljnih tržišta informaciona tehnologija slabo razvijena i da se u školama ne predaje gradivo o IT. Ova kompanija koristi svoje mobilne telefone sa satelitskom tehnologijom da bi stavila na raspolaganje softver za digitalno učenje nastavnicima i učenicima koji inače ne bi imali pristup tako nečemu. Na taj način kompanija uspostavlja kontakte sa poslovnim partnerima i potencijalnim potrošačima.

2.

Korelacija sa osnovnom specijalnošću. Organizacija određuje svoju osnovnu specijalnost u odnosu na DOP projekat i u njega unosi ono u čemu je najbolja. Primer: Neka banka želi da proširi svoju delatnost i biće joj potrebno mnogo mlađih radnika. Banka sponzoriše poslovnu igru na internetu da bi privukla mlade ljude u bankarski sektor. Ovo donosi dodatnu korist društvu, zato što se mladi ljudi obučavaju i pripremaju za buduće poslovne profile.

3.

Poslovni aspekt DOP projekat doprinosi povećanju dodate vrednosti. Kompanija profitira od aktivnosti u duhu društveno odgovornog poslovanja.

4.

Socijalni momenat DOP projekat donosi dobrobit za društvo.

5.

Uticaj/uspeh Ciljevi i rezultati koje je zadao DOP projekat su realizovani. Organizacija se dugoročno posvećuje ovoj temi.

6.

Inovacije/Inovativnost Pristup kompanije određenom problemu koji je definisan u DOP projektu je inovativan i drugačiji od strategija za rešavanje problema koje su već korišćene u drugim organizacijama.

7.

Profesionalno rukovodstvo Organizacija primenjuje DOP projekat sa istom posvećenošću kao što obavlja svoju osnovnu delatnost. Npr. kompanija koristi alate, stručno znanje, standarde, procese, dobru poslovnu praksu itd.

8.

Nivo primene Aktivnosti u duhu društveno odgovornog poslovanja se primenjuju u širem smislu u celoj organizaciji. Npr. Službe i zaposleni su angažovani na DOP projektu, u širem smislu i postoji saradnja između službi. Raspoloživi poslovni potencijal se u potpunosti koristi.

9.

Prenos informacija Organizacija prenosi informacije, interno i eksterno, o projektu, njegovim ciljevima, prednostima, napretku u realizaciji i rezultatima.

10.

Saradnja/umrežavanje Dok primenjuje DOP projekat i rešava konkretne probleme, organizacija sarađuje sa nadležnim partnerima (npr. opštinama, stručnjacima, NVO itd.). Organizacija je aktivan član mreža koje se bave konkretnim problemom. Npr. Neka kompanija koja ima proizvodnu lokaciju u nekom mestu redovno se sastaje sa predstavnicima lokalne uprave, poslodavcima, sindikatima i drugim NVO da bi sa njima diskutovala o tome kako je moguće garantovati minimalne standarde u oblasti ljudskih prava i bezbednosti na radu.

DRUŠTVENO ODGOVORNO POSLOVANJE

11

N A C I O N A L N A N A G R A D A Z A D R U Š T V E N O O D G O V O R N O P O S L O VA N J E 2 0 1 4 .

Nagrade najboljima po peti put Sve veći broj prijavljenih kompanija na konkurs Privredne komore Srbije za Nacionalnu nagradu za društveno odgovorno poslovanje pokazuje da je ovaj princip poslovanja prepoznat među velikim, srednjim i manjim kompanijama u Srbiji

O

ve godine će po peti put biti dodeljena nacionalna nagrada za društveno odgovorno poslovanje koju je 2007. godine ustanovila Privredna komora Srbije, sa namerom da promoviše društveno odgovorno polovanje. Cilj Komore je da među svojim članicama i u najširoj zajednici promoviše princip i važnost društveno odgovornog poslovanja (Corporate Social Responsibility, CSR) koji prihvata sve veći broj kompanija u svetu, zainteresovanih da svoj

nost znači da su svi aspekti kompanijskog delovanja (ekonomski, ekološki, bezbednosni i drugi) u funkciji opšteg društvenog dobra.

Primena koncepta DOP-a na nivou kompanija, bez obzira na njihovu veličinu, donosi višestruku korist i široj društvenoj zajednici i zaposlenima u kompaniji i neposrednim korisnicima proizvoda i usluga kompanije i njenim partnerima i klijentima. Naime, primenjujući ovaj koncept, kompanije podižu svoj ugled i reputaciju, snažno una-

Ono što nagradu Privredne komore Srbije izdvaja od ostalih nagrada iz oblasti DOP-a je njena jedinstvena metodologija, koja na ravnomeran način tretira različite aspekte poslovanja nivo poslovanja podignu na viši nivo i unutar svojih organizacija i društvene zajednice daju doprinos dostizanju brojnih važnih ciljeva. Društveno odgovorno poslovanje (DOP) podrazumeva vođenje računa o potrebama svih direktnih i indirektnih zainteresovanih strana/učesnika - akcionara, zaposlenih, korisnika, isporučilaca, konkurenata, grupa od društvenog uticaja, lokalne zajednice - bez ugrožavanja potreba budućih učesnika. Društvena odgovor-

12

DRUŠTVENO ODGOVORNO POSLOVANJE

pređuju odnose između zaposlenih i menadžmenta, sprovode akcije koje imaju za posledicu povećavanje produktivnosti i profitabilnosti, unapređivanje odnosa sa klijentima, postizanje veće konkuretnosti i uspostavljanje kvalitetnijih odnosa sa korisnicima.

Nacionalna nagrada za društveno odgovorno poslovanje Privredne komore Srbije se dodeljuje bijenalno. Cilj konkursa je afirmacija osnovnih vrednosti društveno odgovornog poslova-

nja, kao i širenje svesti o značaju samog koncepta. Od prvog konkursa raspisanog 2007, kada se prijavilo 55 kompanija, broj prijavljenih konstatno raste, što govori i o rastu svesti kod domaćih kompanija o važnosti ovog koncepta i o uspešnosti PKS u promovisanju ovog važnog elementa modernog kompanijskog poslovanja.

KO I KAKO MOŽE DA SE JAVI NA KONKURS

Prema pravilima konkursa, u konkurenciju mogu da uđu sva privredna društva koja su realizovala najbolje DOP projekte i bila najuspešnija u implementaciji društveno odgovornog poslovanja. Konkurs je raspisan početkom novembra 2014, a nagrade se dodeljuju u dve kategorije - Nacionalna nagrada za DOP za mikro i mala privredna društva i Nacionalna nagrada za DOP za velika i srednja privredna društva. Svečana dodela nagrada je 1. aprila 2015. godine.

PROCEDURA

Upitnik za sve zainteresovane kompanije za konkurisanje za Nacionalnu nagradu za društveno odgovorno poslovanje Privredne komore Srbije za 2014. godinu bio je postavljen na adre-

si www.pks.rs/csr.

Prema propisanoj proceduri sva privredna društva koja žele da učestvuju u ovom takmičenju popunjavaju upitnik i dostavljaju ga uz odgovarajuću dokumentaciju, koja se potom ocenjuje u skladu sa unapred propisanim kriterijumima.

Upitnik za podnošenje prijave za nagradu sastoji se od četiri dela: svaka organizacija dostavlja opšte podatke o sebi (koji se ne boduju), dokumentuje individualnu uspešnost organizacije u društveno odgovornom poslovanju tako što navodi podatke o primeni DOP-a u sledećim oblastima: ljudi, tržište, životna sredina, zajedni-

Cilj Komore je da među svojim članicama i u najširoj zajednici promoviše princip i važnost društveno odgovornog poslovanja ca/društvo i imovina/kapital. Ovaj deo se ocenjuje sa maksimum 50 poena.

Kompanija takođe treba da opiše primer dobre prakse DOP-a, odnosno da da opis najznačajnijeg projekta u datoj oblasti koji je privredno društvo realizovalo. Ovaj deo se ocenjuje sa maksimum 50 poena.

Kada je reč o kandidatima iz kategorije srednjih i velikih privrednih društava, ona u mešovitom upitniku moraju da dostave odgovore koji se odnose na sve aspekte delovanja privrednog društva: zaposlene, tržište, životnu sredinu, transparentno poslovanje i pomoć lokalnoj zajednici. Ovaj deo se ocenjuje sa maksimum 50 poena. Maksimalan broj poena u kategoriji mikro i malih privrednih društava iznosi 100, a u katogo-

riji srednjih i velikih 150 poena.

Prijavljivanje učesnika je trajalo u periodu od 3. novembra do 15. decembra 2014, a uži izbor kompanija obavljen je 23. januara 2015. godine. Tim Privredne komore Srbije je obišao kompanije u periodu od 2. februara do 2. marta, a potom je žiri doneo konačnu odluku o dobitnicima kojima će nagrade biti dodeljene 31. marta.

KRITERIJUMI IZBORA

Ono što nagradu Privredne komore Srbije izdvaja od ostalih nagrada iz oblasti DOP-a je njena jedinstvena metodologija, koja na ravnomeran način tretira različite aspekte poslovanja.

Nacionalna nagrada se dodeljuje po jedinstvenoj i jasnoj metodologiji,

a bodovanjem svih prijava se bavi tim Privredne komore Srbije obučen za problematiku DOP-a. Stručni žiri daje finalnu ocenu i proglašava dobitnike nagrade. Članovi žirija za izbor Nacionalne nagrade Privredne komore Srbije 2014/2015. su: Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, Zoran Lazić, pomoćnik ministra u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ana Firtel, izvršna direktorka Saveta stranih investitora, Marko Savić, programski direktor Centra za monitoring i evaluaciju, i Nenad J. Ristić, odgovorni urednik Redakcije dopisništva RTS-a i emisije „Srbija danas“.

Prvoplasirani u dve kategorije dobijaju plaketu i povelju sa pravom korišćenja logo znaka Nagrade u reklamno-promotivnim aktivnostima. Četvrtoplasirana i petoplasirana privredna društva dobijaju povelju. Svim dobitnicima nagrada je zagarantovana promocija na sajtu www.pks. rs/csr i na događajima u organizaciji Privredne komore Srbije. ■

DOBITNICI NAGRADE U PRETHODNIM CIKLUSIMA: 2007. GODINA • Tigar, Pirot (kategorija velikih privrednih društava) • Bivoda, Bujanovac (kategorija MSP) 2008. GODINA • Metalac, Gornji Milanovac (kategorija velikih privrednih društava) • Obuća Pavle, Bela Palanka (kategorija MSP) 2010. GODINA • Eurobanka EFG, Beograd (kategorija velikih privrednih društava) • Sunce Marinković, Kragujevac (kategorija MSP) 2012. GODINA • Hemofarm a.d. Vršac (kategorija velikih privrednih društava) • S.C.S. Plus Knjaževac (kategorija MSP)

DRUŠTVENO ODGOVORNO POSLOVANJE

13

FINALISTI NACIONALNE NAGRADE ZA DOP PRIVREDNE KOMORE SRBIJE

Uspešni i odgovorni prema zajednici Kompanije finaliste Nacionalne nagrade DOP za 2014. godinu odlikuje profesionalan pristup radu, briga za zaposlene i partnere, istančan sluh za potrebe lokalnih zajednica i građana, kao i konstantno traganje za projektima koji će na inovativan način podstaći njihov razvoj

Aura d.o.o., preduzeće za proizvodnju i promet kozmetike, osnovano je 1996. godine a danas posluje na tržištima Srbije, Crne Gore, Makedonije, BiH, Bugarske, Rumunije, Grčke, Ukrajine i Moldavije. Osnivač i vlasnik Aure je Mila Litvinjenko. Auru odlikuju savremeni organizacijski ambijent i poslovna kultura, tehnološka fleksibilnost, timski rad i pozitivna energija. Poštujući koncept društveno odgovornog preduzeća, konstantno radi na unapređenju bezbednosti rada, energetske efikasnosti i zaštite životne sredine.

14

DRUŠTVENO ODGOVORNO POSLOVANJE

Koncern Bambi više od 47 godina neguje filozofiju poslovanja zasnovanu na odgovornosti prema potrošačima, inovativnosti, jedinstvenosti, raznovrsnom portfoliju brendova, najvišim sertifikovanim standardima kvaliteta EU i zaštite životne sredine.

Bambi je jedna od društveno najodgovornijih kompanija u zemlji, što potvrđuju i brojne nagrade koje je kompanija primila za svoje CSR projekte. Zato nam je dužnost da opravdamo stečeno poverenje i dodatno ulažemo u razvoj naše kompanije i njenih brendova.

Specijalna bolnica za rehabilitaciju Banja Kanjiža osnovana je 1913. godine kao banjsko lečilište, a danas je savremeni zdravstveni centar sa širokom paletom usluga. Banja nudi medicinsku rehabilitaciju pod nadzorom tima lekara specijalista po principima savremene medicinske doktrine uz primenu prirodnog lekovitog faktora - termomineralne vode i peloida. Pored toga, jedini primenjuju metodu podvodne ekstenzije kičmenog stuba - jedinstvenu terapiju u Srbiji.

Posvećeni su stalnom inoviranju paketa usluga prilagođenih zahtevima korisnika.

Eco Fenix B team je porodično preduzeće, osnovano 2007, koje se bavi reciklažom metalnih i nemetalnih ostataka i otpada, zaštitom životne sredine i edukacijom o važnosti ekologije, pre svega dece u vrtićima i školama. Eco Fenix B team upravlja otpadom za potrebe 60 pravnih lica na teritoriji Subotice i okoline. Svojim efikasnim zalaganjem i dobrim poslovanjem, obezbedili smo subvencije Eko Star Paka zbog ostvarivanja bonusa i ispunjenja nacionalnih ciljeva u delu recikliranja i zaštite životne sredine.

NIS a.d. Novi Sad je jedna od vodećih energetskih kompanija u regionu jugoistočne Evrope. Uporedo sa kontinuiranim unapređenjem svog poslovanja, kompanija posvećuje veliku pažnju društveno odgovornom poslovanju, koje predstavlja sastavni deo poslovne filozofije NIS-a. Kompanija je razvila niz korporativnih programa kojima pomaže mlade, sport, kulturu i obrazovanje, i podržava različite humanitarne projekte. Uprkos krizi, NIS će se i dalje truditi da podrži važne projekte i podstakne solidarnost i zajedništvo.

Special travel agency je osnovana 2011. godine sa vizijom da postane vodeći turoperator u oblasti organizovanja putovanja za posebne ciljne grupe. Ima dva brenda: Puzzle group, specijalizovan za omladinska putovanja (letovanja, zimovanja, party i festivalska putovanja) i Work and travel group specijalizovan za programe kulturne razmene studenata sa SAD, gde naši mladi rade, usavršavaju jezik i putuju. Društvena odgovornost je usmerena na promociju Srbije kao turističke destinacije i promociju kulture putovanja.

Kosmos d.o.o. Beograd je preduzeće za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, osnovano 1961. godine. Zapošljava preko 60% osoba sa invaliditetom. Delatnost profesionalne rehabilitacije, zapošljavanje osoba sa invaliditetom i obuke nezaposlenih osoba sa invaliditetom obavljaju se kroz zanimanj0a iz oblasti grafičke industrije. Svake godine, iz sopstvenih sredstava, Kosmos omogućava profesionalnu rehabilitaciju učenicima Škole za oštećene sluhom-nagluve „Stefan Dečanski“ i Srednje zanatske škole.

JP Štampa, Radio i Film Bor je pravi javni servis građana Bora i istočne Srbije. Emitujemo dnevne i nedeljne televizijske i radijske emisije na jezicima vlaške nacionalne manjine, na romskom i rumunskom jeziku kao i emisije na znakovnom jeziku, namenjene osobama sa oštećenim sluhom. Poseduju drugu najveću arhivu filmskih zapisa „Bakar film“ posle Jugoslovenske kinoteke, a kao društveno odgovorna kompanija počeli su sa prebacivanjem filmskih zapisa sa starih traka na savremene nosače i pokrenuli serijal emisija „Film na vide(l)o“ o životu i radu u istočnoj Srbiji.

Telekom Srbija, osnovana 1997. godine, posluje na tržištima Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, pružajući objedinjene telekomunikacione usluge za više od 10 miliona korisnika. mt:s je više od deset godina vodeći mobilni operator na tržištu Srbije, dok su Telekom Srbija i Box brendovi pod kojim kompanija pruža usluge fiksne telefonije, interneta i multimedije. Društveno odgovorno poslovanje je duboko ukorenjeno u korporativne vrednosti Telekoma Srbija, i u skladu s tim kompanija donosi sve poslovne odluke. ■

Telenor je deo Telenor grupe, jednog od najvećih svetskih mobilnih operatora i najveći pojedinačni investitor u Srbiji sa početnim ulaganjem od 1,53 milijarde evra. Sa 3,2 miliona korisnika, Telenor Srbija pomaže ljudima da iskoriste sve prednosti savremenih komunikacija. Cilj kompanije je da bude pokretačka snaga ne samo kada su u pitanju proizvodi i usluge već i na polju DOP-a. Telenor Fondacija je u 2014. pokrenula i podržala 23 projekata i sarađivala sa preko 50 partnerskih organizacija. ■

NACIONALNA NAGRADA ZA DRUŠTVENO ODGOVORNO POSLOVANJE 2014. ČLANOVI ŽIRIJA: 1. Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije 2. Zoran Lazić, pomoćnik ministra u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja 3. Ana Firtel, izvršna direktorka Saveta stranih investitora 4. Marko Savić, programski direktor Centra za monitoring i evaluaciju 5. Nenad J. Ristić, odgovorni urednik Redakcije dopisništva RTS-a i emisije „Srbija danas“

DRUŠTVENO ODGOVORNO POSLOVANJE

15

D R U Š T V E N O O D G O V O R N O P O S L O VA N J E U S R B I J I

Vratiti više od onog što je uzeto

DUŠAN STOKIĆ rukovodilac Centra za zaštitu životne sredine PKS

D

ruštveno odgovorno poslovanje u Srbiji nije nova tema. Društvena odgovornost postojala je još u 12. veku – jedan primer je manastir Studenica, kao najstarija zabeležena zadužbina loze Nemanjića. Ondašnje poimanje društvene odgovornosti imalo je neke druge forme - ktitorstvo, dobročinstvo, filantropiju. Tokom vremena društvena odgovornost se razvijala, pa su se kao njen integralni deo pojavila pitanja zaštite potrošača, životne sredine, prava žena, etičko poslovanje i slično. Ekspanzija društvene odgovornosti u Srbiji, kroz mnogobrojne projekte i programe koji promovišu

Iskustvo pokazuje da su pokretači društvene odgovornosti u Srbiji često multinacionalne kompanije, ali su i domaće kompanije sve svesnije potrebe da društvu daju više nego što su uzeli prirodi

angažovanju na promovisanju 10 principa Globalnog dogovora Srbija.

Domaće kompanije su sve svesnije da za uspešno dobro savremeno poslovanje i dugoročno pozicioniranje na tržištu nije dovoljno raditi samo u ekonomskim okvirima i razmišljati samo o profitu i tržištu već se mnogo više pažnje mora posvetiti odnosu prema lokalnoj zajednici, zaštiti životne sredine, zadovoljstvu i bezbednosti zaposlenih, socijalnim pitanjima u preduzeću i okruženju.

Političke elite, takođe, moraju biti svesne važnosti ovog pitanja jer društvena odgovornosti u Srbiji mora biti dvosmeran pristup. Jedan pravac

Domaće kompanije su sve svesnije da za dobro poslovanje i dugoročno pozicioniranje na tržištu nije dovoljno raditi samo u ekonomskim okvirima i razmišljati samo o profitu i tržištu taj koncept, počinje od 2003. godine, kako na korporativnom, tako i na nacionalnom, pa i internacionalnom nivou.

Već punih šest godina Privredna komora Srbije (PKS) realizuje Nacionalnu nagradu za društveno odgovorno poslovanje, gde je kroz četiri ciklusa nagrade do sada prošlo preko 250 kompanija i organizacija. Istovremeno, značajan doprinos PKS dala je u razvoju međunarodnog standarda za društvenu odgovornost ISO 26000, ali i u

16

DRUŠTVENO ODGOVORNO POSLOVANJE

se odvija odozdo-nagore. Pokreću ga same kompanije i druge organizacije.

Drugi je odozgo-nadole, i predstavlja podsticaj i podršku donosilaca odluka da se koncept društvene odgovornosti podstakne kroz strateška dokumenta i opšti ambijent koji će biti podsticajan za sve aktere u društvu. Postoji veliki prostor za dalji razvoj društveno odgovornog poslovanja, pre svega kod malih i srednjih preduzeća, koja često imaju motiv i želju da budu bolji i kon-

kurentniji, ali ponekad zanemaruju aspekte društvene odgovornosti.

Nije lako kvantifikovati negativne uticaje ekonomske i finansijske krize na obim društveno odgovornog poslovanja u Srbiji, ali je sigurno da je on prisutan. Ako bi pogledali interesovanje za učešće u Nagradi za društveno odgovorno poslovanje koju organizuje PKS, najviše interesovanja kod kompanija i organizacija koje su aplicirale za Nagradu bilo je u drugom i trećem ciklusu (2008. i 2010. godine), da bi posle toga broj prijava počeo da opada.

Ono što je potpuno izvesno je da su u vreme krize smanjeni iznosi i izmenjeni prioriteti u ulaganjima.

U kompanijama prinuđenim da smanjuju troškove vrlo često se dešava da DOP „strada“ prvi, ali smatram da ne mora da bude tako. Sa korporativne tačke gledišta potpuno je prirodno da se u vremenu krize, sve ono što direktno ne doprinosi profitu i uspešnom poslovanju, stavlja u drugi plan.

Međutim, savremene kompanije, koje planiraju poslovanje dugoročno, svesne su da bez brige o ljudima, kako u svojoj organizaciji, tako i u lokalnom okruženju, bez doslednog ispunjavanja zahteva u zaštiti životne sredine i bez stalne komunikacije sa svim ključnim interesnim stranama, ne mogu biti uspešne i konkurentne na današnjem tržištu. To obezbeđuje poverenje, što predstavlja važnu psihološku karakte-

ristiku prodaje. No, zabluda je da samo bogati mogu biti društveno odgovorni zato što se društvena odgovornost poistovećuje sa filantropijom i korporativnim davanjem, što je prilično usko posmatranje. Zapravo, kompanije mogu i uz minimalna ulaganja pokrenuti društveno odgovorne aktivnosti. Na primer, dobrovoljna akcija, u kojoj će učestvovati zaposleni, a čiji će rezultat biti nešto korisno i potrebno lokalnoj zajednici.

Kao i u slučaju drugih društvenih pojava, neke kompanije više reaguju na uticaje okruženja i ranije prepoznaju potrebu za angažovanjem u širem društvenom kontekstu. Aktivnosti na polju društvene odgovornosti govore o svesti najvišeg rukovodstva kompanije o potrebama društva. Kada firma sertifikuje i uvede integrisani sistem menadžmenta kvaliteta, životne sredine i zdravlja i bezbednosti na radu, onda je prirodno da je sledeći korak integrisanje principa društvene odgovornosti u poslovanje. Svetski trendovi su takvi da će verovatno za nekoliko godina pored finansijskih izveštaja, privredna društva biti obavezna da podnose i izveštaj o nefinansijskom poslovanju. To su danas izveštaji o održivosti, izveštaji o društveno odgovornom poslovanju. Evropska komisija je u aprilu 2014. godine usvojila predlog nove Direktive koja podrazumeva i izveštavanje o socijalnim i pitanjima zaštite životne sredine, tako da će tada za kompanije postati obavezan integrisani izveštaj. Zato je dobro o pitanjima društvene odgovornosti misliti na vreme.

Prema podacima kojima u PKS ras-

polažemo, najviše akcija iz oblasti društveno odgovornog poslovanja je usmereno na dve oblasti: društvena zajednica (30-40%) i životna sredina (15-20%). Ipak, interesantno je da se stalno pojavljuju inovativna rešenja i ideje za projekte društvene odgovornosti, kao odgovor na potrebe određenih, specifičnih ciljnih grupa.

Iskustvo pokazuje da su pokretači

lokalnog okruženja mora biti sastavni deo aktivnosti kompanije, kroz stalnu komunikaciju sa svim najvažnijim interesnim stranama, a lokalna zajednica je često jedna od najvažnijih. Zato je veoma značajno da se, posebno za kompanije koje imaju intenzivnu proizvodnu delatnost koja utiče na životnu sredinu i zdravlje ljudi, predstavnici lokalne zajednice, lokalnog civilnog

Zabluda je da samo bogati mogu biti društveno odgovorni, kompanije mogu i uz minimalna ulaganja da organizuju dobrovoljne akcije koje će lokalnoj zajednici obezbediti nešto što im je potrebno društvene odgovornosti u Srbiji često multinacionalne kompanije i privredna društva u čije su poslovne politike i praksu već ugrađeni principi društvene odgovornosti. Svest o potrebama

društva i druge organizacije uključe i da se sa njima ostvaruje stalna komunikacija. U ovom pogledu, siguran sam da su domaće kompanije koje rade na ovakav način, potpuno ravnopravne sa najboljim primerima i praksom iz Zapadne Evrope.

Egzaktnih podataka o tome koje kompanije bolje posluju u Srbiji – one koje dosledno primenjuju CSR ili one kod kojih je ta oblast još u začetku, verovatno nema. Ono što je sasvim sigurno jeste da kompanije u Srbiji sve više shvataju svoju stvarnu ulogu u društvu, a ona se ogleda u tome da morate da živite kao ekonomski entitet, ali na način da ne ugrožavate drugoga, ni zaposlene, ni konkurenciju, ni lokalno stanovništvo, da ne zagađujete životnu sredinu i da, pri svemu tome, ostavite društvenoj zajednici više nego što ste uzeli iz prirode. ■

DRUŠTVENO ODGOVORNO POSLOVANJE

17

S V E T S K I T R E N D O V I U O B L A S T I D R U Š T V E N O O D G O V O R N O G P O S L O VA N J A

Društvo ima sve veća očekivanja od kompanija Od kompanija se sve češće očekuje da učestvuju u rešavanju onih društvenih problema u kojima su vlade pokazale nemoć ili nedostatak sredstava – pre svega kada je reč o bavljenju ljudskim pravima i ekologijom

N

ajuspešnije kompanije u 21. veku će predvoditi upravni odbori sastavljeni od ljudi različitih stručnih profila, pogleda na svet i iskustava, sposobni da sagledaju potencijal svojih kompanija u rešavanju najvećih svetskih društvenih problema, ekonomskih i ekoloških izazova.

nik Barak Obama je najavio da će SAD razviti nacionalni akcioni plan za biznise i ljudska prava, a Savet UN za ljudska prava najavio je da će pokušati da izradi sporazum kojim bi se kompanije obavezale da će poštovati ljudska prava koja proizilaze iz poslovnih relacija.

Od propratne i poželjne funkcije, DOP je postao ultimativni mandat

Nekada su velike kompanije na nivou svojih centrala razvijale programe društvene odgovornosti - to se sada menja i one otvaraju prostor svojim ćerkama kompanijama da lokalizuju akcije DOP-a Ovo je samo jedna od prognoza najvećih poslovnih gurua koji su u anketi Forbsa odgovarali na pitanje o trendovima u korporativnoj društvenoj odgovornosti (DOP) u 2015. godini.

Jedna od ključnih oblasti u kojoj se očekuje veći angažman kompanija je bavljenje ljudskim pravima na lokalnom i globalnom nivou. Američki predsed-

18

DRUŠTVENO ODGOVORNO POSLOVANJE

kompanija, a uporedo sa jačanjem važnosti DOP-a razvijale su se i procedure za praćenje njegove realizacije, pa je na primer u Evropi glavni trend transparentno izveštavanje o akcijama iz oblasti društveno odgovornog poslovanja.

Jedna od inicijativa koja je prošle godine izbila u prvi plan je korišćenje DOP-a za ekonomsko osnaživanje žena

i devojaka. Očekuje se da će ove godine taj motiv dodatno dobiti na važnosti.

Angažovanje u okviru DOP-a postaje važan deo radne biografije zaposlenih. Ovaj trend je po prvi put zabeležen u 2014. godini, a sada sve veći broj zaposlenih na svojim poslovnim profilima na Linkedinu, na primer, postavlja podatke o svom učešću u volonterskim akcijama i korišćenju svojih radnih sposobnosti i veština u oblasti DOP-a. Za mnoge ljude to je način da svom poslu daju viši smisao.

Klimatske promene i merenje održivosti preduzeća snažno se penju na vrh agende preduzeća. „Mislim da će sve više zemalja i članova njihovih društvenih elita (od filmskih zvezda do direktora) i kompanija biti spremno da se suoči sa ovim izazovima i javno se izjasni o potrebi da se pitanja očuvanja životne sredine stave u prvi plan. Takođe očekujem da će kompanije početi sve više da obraćaju pažnju na održivost svojih delatnosti i svojih proizvoda u kontekstu toga kakav trag njihova sveukupna delatnost ostavlja na prirodu”, izjavila je Forbsu Triša Tompson, direktor za održivost kompanije Dell.

Menja se i jezik i do sada uvrežene fraze vezane za DOP. Zapravo sama kovanica korporativna društvena odgovornost poprimila je neke negativne aspekte (propiranje imidža, „pranje“ od odgovornosti), pa se sada sve češće govori o potrebi da se akcije u oblasti DOP-a osmisle tako da tesno budu povezane sa odgovornošću kompanija za njihov osnovni biznis.

Korporativna društvena odgovor-

nost postaje svetski trend, ali je delovanje kompanija sve više lokalno obojeno i uslovljeno. Nekada su velike kompanije na nivou svojih centrala razvijale programe društvene odgovornosti koje bi potom primenjivale u svojim ćerkama kompanijama širom sveta – sve je moralo biti razvijeno na isti način, sa istim idejama vodiljama i načinom egzekucije i merilima, bez obzira na to gde su ovakvi programi sprovođeni. To se sada menja i velike kompanije otvaraju prostor svojim ćerkama kompanijama da lokalizuju akcije DOP-a prema potrebama zemalja u kojima rade, jer njihove potrebe nisu nimalo slične.

Linija koja deli poslovanje profitnog i neprofitnog sektora se gubi. Sa usponom ekonomije deljenja sve više preduzetnika razvija proizvode i usluge čiji je smisao da koriste društvu.

Mnoge kompanije ulaze u partnerstva sa takvim preduzetnicima i drugim netradicionalnim partnerima šireći tako lepezu partnerstava koja je nekada podrazumevala samo nevladin sektor.

Kompanija Linkedin na primer direktno dodeljuje grantove svojim zaposlenima koji imaju ideje kako unaprediti društvene odnose.

Sve veći broj startapa, pogotovo iz IT sektora, od samog početka usvaja DOP kao integralni deo svog delovanja. Za ovakve kompanije predstavlja izazov da na samom početku pokažu inovativnost i da kroz različite akcije, uključujući i mogućnost volontiranja zaposlenih – uspeju da zadrže talentovane zaposlene.

Dokumentovanje učešća u DOP-u postaje sve važnije. Sve češće se publikovanje izveštaja o društvenoj odgovornosti smatra obavezom kompanija, pa tako na primer, sve kompanije listirane na Singapurskoj berzi moraju da imaju izveštaj o održivosti, dok u Evropi postoji obaveza publikovanja izveštaja o nefinansijskom poslovanju. Sve je više globalnih standarda u vezi sa izveštavanjem o DOP-u, čemu će profesionalci koji se u kompanijama bave ovim pitanjem, morati da posvete posebnu pažnju.

Neprofitne kompanije i biznisi će sve više koristiti „big data“ za postizanje društveno poželjnih ciljeva.

Uporedo sa rastućom upotrebom velikih baza podataka u poslovanju, raste i njihova upotreba u okviru DOP. Ovaj

trend je po prvi put zapažen 2013. godine kada je IBM Watson u partnerstvu sa čuvenom njujorškom bolnicom Memorial Sloan Ketering Centar za izučavanje kancera, omogućio razvoj baze dijagnostičkih podataka i tretmana obolelih od raka. Neke kompanije svoje baze podataka koriste da bi pomogle u ublažavanju problema trgovine ljudima.

Uporedo sa razvojem DOP-a, vodi se i sve veća debata o tome da li bi ovakvo angažovanje kompanija trebalo učiniti obaveznim, ili ono i dalje treba da se zasniva na dobrovoljnoj bazi.

Koncept DOP-a prošao je kroz brojne faze, ali je od samog početka bio baziran na ideji da kompanije imaju moral-

porativnom društvenom odgovornošću.

Rečnik postaje određeniji: cirkularna ekonomija, osvešćeni kapitalizam, rukovođenje vođeno ciljevima, pametni gradovi, društvene inovacije i preduzetništvo. Svi ovi termini pokazuju na koji način se menja spoljno okruženje.

Istovremeno, dolazak generacije „milenijumovaca“ takođe će imati uticaja na način na koji se kompanije odnose prema svojoj neposrednoj sredini.

Prema ovogodišnjoj Forbsovoj studiji, iskrenost se smatra jednim od najvažnijih odlika menadžera. Kako se kompanije podmlađuju, tako će ovaj princip postajati sve važniji. Lideri kompanija neće moći da budu samo

Uporedo sa razvojem DOP-a, vodi se i sve veća debata o tome da li bi ovakvo angažovanje kompanija trebalo učiniti obaveznim ili ono i dalje treba da se zasniva na dobrovoljnoj bazi nu obavezu prema društvu. Trenutno važeća doktrina kaže da akcije koje preduzimaju privredna društva predstavljaju važan doprinos održivom razvoju. Da bi postigle ciljeve održivog razvoja različite zemlje primenjuju različite pristupe. Ima ideja da bi bar neke od doprinosa kompanija trebalo učiniti obaveznim. Na primer, ima zemalja gde su kompanije obavezne da dokumentuju svoj doprinos održivom razvoju kroz unapred određene forme izveštavanja, dok je u Indiji obavezno izveštavanje o dobrovoljnim prilozima.

Uporedo sa promenom eksterne evaluacije DOP, menja se i unutrašnji teren – zaposleni iz različitih generacija, imaju drugačije ideje o tome kako bi njihove kompanije trebalo da se bave kor-

dobri ili inspirativni ili obrazovni, već i sposobni da svojom iskrenošću stvore poverenje unutar svojih kompanija.

Saradnja sa humanitarnim organizacijama kao deo DOP-a, biće postavljena na novi nivo. Od kompanija će se tražiti da razvijaju stratešku volontersku saradnju sa dobrotvornim organizacijama, da povećavaju profesionalne veštine zaposlenih za obavljanje volonterskih delatnosti i koriste veštine i znanja iz svog osnovnog biznisa za postizanje važnih društvenih ciljeva.

S obzirom na raširen stav „milenijumovaca“ da vlade nisu u stanju da rešavaju narasle probleme društva, očekuje se da će prevagnuti stav ove generacije mladih – da ovim poslom prvenstveno treba da se bave kompanije. ■

DRUŠTVENO ODGOVORNO POSLOVANJE

19

A PAT I N S K A P I VA R A

Briga za građane i životnu sredinu Pored kampanje „Kad pijem, ne vozim“ i „Reciklirajte i Vi“, zaposleni u Apatinskoj pivari učestvuju i u brojnim humanitarnim akcijama

U

vremenu kada velike kompanije teže da održe svoje poslovanje profitabilnim i najavljuju nove projekte – društveno odgovorno poslovanje predstavlja važan deo aktivnosti i rada svakog ozbiljnog tržišnog igra-

„KAD PIJEM, NE VOZIM“

Više od sedam godina Apatinska pivara, u saradnji sa Saobraćajnom policijom Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, u okviru nacionalne kampanje „Kad pijem, ne vozim“, apeluje na građane da odgovorno kon-

U okviru kampanje „Kad pijem, ne vozim“ u posebnom fokusu su mladi vozači jer kako pokazuje statistika, oni prave najviše saobraćanih udesa pod dejstvom alkohola ča. Upravo jedna takva kompanija je i Apatinska pivara, čija se strategija odgovornog poslovanja ogleda pre svega u dva pravca – podizanje svesti građana o važnosti odgovorne konzumacije alkohola, kao i o važnosti reciklaže u cilju očuvanja životne sredine.

20

DRUŠTVENO ODGOVORNO POSLOVANJE

zumiraju alkohol i nikako ne kombinuju piće i vožnju. Od početka kampanje do danas, Pivara je donirala MUP-u 59 alkometara najnovije generacije kako bi doprinela poboljšanju bezbednosti na putevima. Takođe, tradicionalno se organizuju i preventivne akcije merenja nivoa alkohola u krvi, u saradnji sa Saobraćajnom policijom, za vreme trajanja manifestacija poput Dragačevskog sabora trubača u Guči i Belgrade Beer Festa.

U okviru kampanje „Kad pijem, ne vozim“ u posebnom fokusu su mladi vozači - kako statistike pokazuju, upravo oni prave najviše saobraćanih udesa pod dejstvom alkohola, pa se tradicionalno za njih organizuju „Škole bezbedne vožnje“ na kojima kroz teorijska predavanja i praktične vežbe imaju priliku da se upoznaju sa negativnim uticajem alkohola na moć rasuđivanja vozača i njihove motoričke sposobnosti. Kampanja je proširena i

saradnjom sa Institutom za mentalno zdravlje koji je prošle godine publikovao prvi „Vodič za odgovorno pijenje alkohola“, a u čijem je štampanju učestvovala i Apatinska pivara.

„RECIKLIRAJTE I VI“

„Struja koja se sačuva reciklažom samo jedne aluminijumske limenke može poslužiti da kompjuter radi 3 sata.” – jedna je od ključnih poruka koja sama po sebi dovoljno govori o značaju reciklaže limenki, čiji je vek trajanja mnogo duži od jedne upotrebe. Edukativne radionice za građane o značaju reciklaže, akcije sa Sekopakom i ReCanom za vreme festivala Belgrade Beer Fest, Supernatural i drugih, izložbe radova od recikliranih limenki studenata Fakulteta primenjenih umetnosti, akcije pošumljavanja – samo su neki od projekata iz ove oblasti koje je Apatinska pivara realizovala u proteklom periodu, u cilju ukazivanja na značaj reciklaže za opštu dobrobit.

NARAVNO, TO NIJE SVE...

Pored navedenih kampanja, Apatinska pivara i njeni zaposleni redovno učestvuju i u brojnim humanitarnim akcijama poput Beogradskog maratona, turnira u fudbalu i kuglanju... a jedan takav je bio organizovan početkom marta kada se ženski kuglaški tim Apatinske pivare takmičio na Belhospice turniru, a sva prikupljena sredstva su namenjena za palijativno zbrinjavanje obolelih od raka. ■

DRUŠTVENO ODGOVORNO POSLOVANJE

21

I N T E R VJ U

Strateški pristup društveno odgovornom poslovanju Carlsberg pristupa društveno odgovornom delovanju na strateški i sveobuhvatan način nastojeći da svest o ovom konceptu ugradi u svakodnevne poslovne aktivnosti svih delova organizacije JOVANA MLADENOVIĆ Menadžer komunikacija Carlsberg Srbija d.o.o.

O

d pojave na tržištu Srbije Carlsberg primenjuje jedinstvene principe korporativne društvene odgovornosti utvrđene na nivou cele grupacije i, istovremeno, na nivou lokalne zajednice neguje principe saradnje kroz otvoren dijalog i poštovanje potreba sredine u kojoj posluje. Osnivanje Carlsberg

Grupacija na globalnom nivou ima definisanih sedam politika koje usmeravaju ovu oblast poslovanja na svim lokalnim tržištima na kojima posluje.

Te oblasti su: odgovorna marketinška komunikacija, angažman u zajednici, poštovanje kodeksa poslovne etike, poštovanje radnih i ljudskih prava, zdravlje i bezbednost na radu, od-

Mi smo, pored Danske i Finske, treća pivara u Carlsberg svetu koja je izgradila CO2 stanicu, a koja nam omogućava ponovno korišćenje CO2 nastalog kao nusproizvod u procesu proizvodnje i Dunđerski fondacije predstavlja još jedan korak u razvoju DOP-a kroz podršku projektima u oblasti razvoja nauke i obrazovanja, očuvanja kulturne baštine, zaštite životne sredine i podizanja svesti društva o aktuelnim socijalnim problemima.

• Od dolaska na srpsko tržište 2003. godine Carlsberg je posvećen društveno odgovornom poslovanju.

U kojim oblastima je Carlsberg bio najaktivniji?

- Za više od deset godina poslovanja u Srbiji, pored ulaganja u proširenje proizvodnih kapaciteta i razvoj novih brendova, kompanija Carlsberg konstantno ulaže u razvoj zajednice u kojoj posluje, kroz različite inicijative.

Opseg društveno odgovornog delovanja može biti širok, stoga Carlsberg

22

DRUŠTVENO ODGOVORNO POSLOVANJE

govorna konzumacija alkohola i zaštita životne sredine.

Iz samih oblasti koje pokrivamo može se zaključiti da kompanija pristupa društveno odgovornom delova-

nju na jedan strateški i sveobuhvatan način nastojeći da svest o istom ugradi u svakodnevne poslovne aktivnosti svih delova organizacije.

Lično smatram da je promocija aktivnosti kompanija i drugih organizacija kroz društveno odgovorne projekte samo jedan segment strategije društvene odgovornosti, koji je možda vidljiviji javnosti. Ipak, ona svakako mora obuhvatati mnogo šire aspekte poslovanja, koji posredno ili neposredno utiču na zaposlene, životnu sredinu i društvo u celini.

• Koliko je politika DOP-a koju vodite u Srbiji deo globalne politike Carlsberga u ovoj oblasti, a koliko je proizvod prilagođavanja potrebama srpskog društva?

- Kao što sam već pomenula, oba-

veza kompanije Carlsberg Srbija kao dela Carlsberg Grupacije jeste da posluje u skladu sa definisanom globalnom politikom društvene odgovornosti.

U okviru ovih oblasti, na lokalnom nivou sami odlučujemo koje projekte ćemo podržati i kojim inicijativama ćemo se priključiti.

• Veoma ste aktivni u lokalnoj zajednici kroz očuvanje kulturne baštine Vojvodine i razvoj lokalne zajednice Čelareva. Koliko u sprovođenju ovih projekata imate podršku državnih organa i institucija, nevladinog sektora i građana?

- Naša kompanija već godinama unazad uspešno sarađuje sa lokalnom zajednicom u Čelarevu.

Kroz konstantan otvoreni dijalog trudimo se da prepoznamo koje su potrebe zajednice kada je u pitanju njen razvoj i boljitak života njenih građana i nastojimo da podrškom različitih projekata damo svoj doprinos njihovom ispunjenju.

Carlsberg Srbija kroz finansijske donacije podržava lokalni fudbalski klub u Čelarevu, ženski košarkaški, kao i stonoteniski klub.

Pored toga, svake godine kompanija učestvuje u realizaciji jednog infrastrukturnog projekta u lokalnoj zajednici, te smo do sada finansirali izgradnju bunara i obnovu kanalizacionog sistema u Čelarevu, ali smo bili i sufinansijer kupovine proizvodne hale od strane lokalne zajednice, koja će uskoro postati poslodavac za više od 60 ljudi.

Stalan dijalog između lokalne zajednice i poslovnih subjekata nije samo poželjan već nužan u cilju postizanja dugoročnog prosperiteta obeju strana. Na kraju krajeva, i sama kompanija je član te iste zajednice i mora se integrisati u nju.

• Koliko je, po vašem mišljenju, za kompanije važno da na unutrašnjem planu sprovode principe DOP-a?

- Mislim da je za svaku kompaniju, bila ona velika ili mala, multinacionalna ili domaća, koja ima u planu dugoročan razvoj, društveno odgovorno ponašanje neophodan segment poslovanja.

• Koliko često Carlsberg inovira i unapređuje svoju strategiju upravljanja DOP-a na lokalnom nivou i kako birate projekte koje podržavate?

- Tokom više od deset godina poslovanja na srpskom tržištu kompanija je podržavala različite projekte, uglavnom u oblasti nauke i obrazovanja, zaštite životne sredine i posebno odgovorne konzumacije alkohola.

Najčešće u okviru projekata sarađujemo sa različitim institucijama i, vladinim i nevla-

dinim organizacijama, kada prepoznamo neki zajednički cilj i koordinirano radimo na njegovom ostvarenju.

Naša podrška nije isključivo finansijska.

U toku godine nekoliko puta organizujemo i volonterski rad naših zaposlenih, dok su naši najbolji eksperti često predavači na fakultetima i edukativnim skupovima.

poslovnim saradnicima koji u kompaniji prepoznaju nekoga ko zaista brine i o njima, a ne isključivo o profitu i bilansu.

Navešću samo dva primera iz naše pivare koja su najbolji pokazatelj naše brige o životnoj sredini. To su sistem za prečišćavanje otpadnih voda koji je kompanija pustila u rad pre nekih pet godina, ali i nova CO2 stanica či-

Ulaganje u društvo, briga o lokalnoj zajednici i pomaganje projekata u oblasti zaštite životne sredine ideje su vodilje društveno odgovornog poslovanja Carlsberg Srbije • Koliko su za vas važna pitanja očuvanja životne sredine, održivosti i cirkularne ekonomije?

- Naša kompanija se rukovodi načelom da je stabilan razvoj moguć samo u prosperitetnoj i zdravoj zajednici u kojoj je svaki član zadovoljan.

Zato su ulaganje u društvo, briga o lokalnoj zajednici i, svakako, pomaganje projekata u oblasti zaštita životne sredine, ideje vodilje društveno odgovornog poslovanja Carlsberg Srbije.

Ovo ulaganje je značajno jer, zauzvrat, kompanija dobija kvalitetnije kadrove, zdravije okruženje i bolji imidž među potrošačima i

ji smo rad pokrenuli prošle godine, a koja nam omogućava ponovno korišćenje CO2 nastalog kao nus proizvod u procesu proizvodnje.

Mi smo treća pivara u Carlsberg svetu koja je izgradila ovu stanicu, pored Danske i Finske.

• Redovno predstavljate Godišnji izveštaj o DOP-u. U čemu je važnost izveštavanja kompanija o ovom delu poslovanja?

- Važnost vidim pre svega u transparentnosti poslovanja, ali i u davanju dobrih primera poslovnim subjektima koji tek razvijaju ovu oblast u svom radu. 

PODRŠKA STUDENTIMA I NAUČNIM RADNICIMA • Nedavno ste osnovali Karlsberg i Dunđerski Fondaciju i sebi postavili veoma ambiciozne ciljeve da se bavite nekim od najaktuelnijih potreba srpskog društva. Zašto ste se odlučili za fondaciju i šta će njeno funkcionisanje promeniti u vašoj dosadašnjoj politici DOP-a?

- Smatramo da je osnivanje Carlsberg i Dunđerski fondacije jedan korak više u razvoju naše strategije društvene odgovornosti. Sve što smo do sada radili nastavićemo, ali kroz podršku projektima u okviru definisanih oblasti delovanja Fondacije.

Njena misija jeste da, ulažući u razvoj nauke i obrazovanja, očuvanje kulturne baštine, zaštitu životne sredine i podizanje svesti društva o aktuelnim socijalnim problemima, negujemo istoriju koja nas je izgradila i oblikovala, a istovremeno ulažemo u budućnost generacija koje dolaze.

Ove godine fokus rada Fondacije biće podrška studentima i naučnim radnicima kroz dodelu stipendija i grantova. Pored toga, imamo još planova, ali ćemo to komunicirati u narednom periodu.

DRUŠTVENO ODGOVORNO POSLOVANJE

23

I N T E R VJ U

Prioritet uspešno i održivo poslovanje U 150 godina poslovanja HEINEKEN je ostao veran svojoj tradiciji da proizvodi pivo visokog kvaliteta i posluje na način koji će imati trajan i pozitivan uticaj na društvo, bilo da je reč o zaštiti životne sredine, odgovornom konzumiranju alkohola ili odnosa prema zaposlenima BILJANA BOBIĆ SUBIN Menadžer za korporativne odnose HEINEKEN Srbija

„S

tvaramo bolji svet“ dugoročni pristup kompanije HEINEKEN u kreiranju zajedničke, održive vrednosti za kompaniju, društvo i planetu, uspešno se sprovodi kako na globalnom nivou, tako i u Srbiji.

• Koliko HEINEKEN Srbija u svom konceptu korporativne društvene odgovornosti sledi globalno utvrđene principe na nivou kompanije, a koliko razvija posebne mere DOP na lokalnom nivou?

- Pre 150 godina Gerard Adriaan Heineken je osnovao HEINEKEN kompaniju. Još od prvog dana bio je vođen željom da započne posao koji će

monstrira naš program „Stvaramo bolji svet”, koji odslikava dugoročni kompanijski pristup održivosti, što je istovremeno i jedan od naših ključnih prioriteta u poslovanju.

Kao deo naše posvećenosti transparentnosti u izveštavanju javnosti, HEINEKEN Srbija jednom godišnje objavljuje izveštaj o održivom poslovanju i dostignućima i aktivnostima kompanije po ovom pitanju. Svi ovi izveštaji su dostupni na internacionalnom veb sajtu kompanije HEINEKEN (www.theheinekencompany.com).

Smatram da su naši izveštaji o održivosti važan deo uloge kompanije HEINEKEN u srpskom društvu. Sve informacije koje se mogu naći u izve-

Održivost je jedan od šest ključnih prioriteta u poslovanju kompanije HEINEKEN. Pokrenut 2010. godine, program „Stvaramo bolji svet” se fokusira na četiri ključne oblasti u kojima možemo ostvariti najviši efekat. Te oblasti su zaštita resursa vode, smanjenje emisije ugljen-dioksida, nabavka sirovina na održiv način i zalaganje za odgovornu konzumaciju biti uspešan i održiv. Njegov fokus je bio na stvaranju piva visokog kvaliteta koje ima uvek isti ukus gde god da se konzumira, ali i na održivom poslovanju koje će imati trajan i pozitivan uticaj na društvo. Čak i nakon 150 godina sve one vrednosti na kojima je kompanija HEINEKEN izgrađena ostaju u srži načina na koji razmišljamo i poslujemo. Tu činjenicu na najbolji način de-

24

DRUŠTVENO ODGOVORNO POSLOVANJE

štajima baziraju se na internom sistemu izveštavanja, pa se mogu smatrati proverenim i verodostojnim.

• Šta su osnovna polazišta HEINEKEN Srbija u DOP na unutrašnjem planu i šta su za vas najvažniji principi DOP kada je reč o zaposlenima i partnerima?

- Održivost je jedan od šest ključnih prioriteta u poslovanju kompanije HEINEKEN. Pokrenut 2010. godine,

program „Stvaramo bolji svet” se fokusira na četiri ključne oblasti u kojima možemo ostvariti najviši efekat. Te oblasti su zaštita resursa vode, smanjenje emisije ugljen-dioksida, nabavka sirovina na održiv način i zalaganje za odgovornu konzumaciju.

Cilj ovih programa je da obezbedimo zajedničku korist za sve naše stejkholdere, fokusiranjem na ispunjavanje konkretnih ciljeva u okviru pomenutih oblasti na koje direktno možemo da utičemo kroz naše aktivnosti.

Svaka od ovih oblasti je od izuzetnog značaja za naše svakodnevno poslovanje, kao i za naše stejkholdere.

Oblasti na koje se fokusiramo imaju jasne i obavezujuće ciljeve koji odražavaju naše ambicije do 2020. godinu sa trogodišnjom prekretnicom koja se mora postići do 2015. godine.

• Na kojim programima i aktivnostima DOP HEINEKEN Srbija posebno insistira kada je reč o energetskoj efikasnosti i korišćenju vode?

- Obe naše pivare, i u Novom Sadu i u Zaječaru, imaju specifične i unapred definisane ciljeve kada je reč o energetskoj efikasnosti i korišćenju vode. Ti ciljevi su usmereni ka programima za smanjenje potrošnje energije i vode, kroz povećanje ekonomičnosti korišćenja ovih resursa i prebacivanje na druge izvore energije koji su više ekološki – uvek kada je to izvodljivo.

Smanjenje potrošnje energije i vode se postiže optimizacijom proizvodnih procesa uz korišćenje „Total Productive Management” (TPM program).

Predstavnici top menadžmenta održavaju redovne sastanke sa sindikatima naše kompanije sa ciljem da obostrano prodiskutuju o svim nerešenim tekućim problemima, u implementiraju poboljšanja u svakodnevni način rada za sve naše zaposlene.

Naš interni program „Mi volimo pivo” je kreiran da obuči i osposobi zaposlene da šire pozitivnu priču o pivu i da pomogne građenju reputacije naše kategorije. Želimo da našim kolegama pokažemo da je proizvodnja piva zanat, da se pivo pravi od prirodnih sastojaka, da može da bude deo zdravog načina života, kao i da može da učini svaku priliku specijalnom.

Hlađenje naših proizvoda je suštinski važno, kako bi naši potrošači uživali u našem pivu. Međutim, hlađenje takođe značajno doprinosi našem ukupnom karbonskom otisku.

Da bismo ovo smanjili, HEINEKEN koristi „zelene“ frižidere, i to ne samo u slučajevima kada je potrebno zameniti stari frižider već i kada je potrebno instalirati frižider na novoj lokaciji. Svi frižideri koje je kompanija postavila na tržištu Srbije u poslednje četiri godine su zeleni frižideri.

• Da li učestvujete u većim akcijama DOP-a sa drugim kompanijama ili se isključivo oslanjate na akcije razvijene unutar kompanije?

- Kao jedan od svetskih vodećih proizvođača piva, mi aktivno promovišemo umerenu konzumaciju. Takođe uviđamo da je zloupotreba alkohola kompleksan društveni problem za koji ne postoji jednostavno rešenje. Naš cilj je da ukažemo da je umerena i odgovorna konzumacija alkohola poželjan vid društvenog ponašanja.

U skladu sa takvim opredeljenjem, jedan od naših projekata „Društvo, ko vozi kući?” realizujemo već dve godine u okviru manifestacije Belgrade Beer Fest, a u saradnji sa Gradskim saobraćajnim preduzećem Beograd. Čak 40.000 posetilaca Beer Festa koristilo je HEINEKEN autobuse kako bi sigurno i bezbedno stiglo svojim kućama, nakon konzumacije naših proizvoda.

U 2012. godini kompanija HEINEKEN je stala uz 12 globalnih proizvođača alkohola u cilju najavljivanja važnih zajedničkih ciljeva u vezi sa doprinosom u smanjenju zloupotrebe alkohola. Ovi ciljevi podržavaju globalnu strategiju za smanjenje zloupotrebe alkohola Svetske zdravstvene organizacije (WHO) i naglašavaju pozitivnu ulogu koju ono ima za sve koji se bave proizvodnjom, distribucijom, reklamiranjem i prodajom alkoholnih pića.

• Koliko su u sprovođenje akcija iz oblasti DOP uključeni vaši zaposleni?

- Kompanija veoma mnogo ulaže u obrazovanje svojih zaposlenih. Deo ovih ulaganja je usmeren ka poboljšanju uslova rada, povećanju radne efikasnosti, kao i na bezbednost i zdravlje na radu. Usvojili smo globalnu

• Koliko je po vašem mišljenju među kompanijama u Srbiji raširena svest o važnosti DOP-a?

- Očigledno je da postoji svest o društveno odgovornom poslovanju u Srbiji, ali s druge strane, ima i prostora da se ono nadograđuje.

Kompanije iz dana u dan postaju sve više odgovorni partneri društva i zajednice u kojoj posluju i sve više shvataju dugoročne prednosti

U skladu sa takvim opredeljenjem, jedan od naših projekata „Društvo, ko vozi kući?” realizujemo već dve godine u okviru manifestacije Belgrade Beer Fest, a u saradnji sa Gradskim saobraćajnim preduzećem politiku prava zaposlenih i ljudskih prava, a od naših zaposlenih i naših dobavljača očekujemo da ih se pridržavaju. Ova politika postavlja 11 jasnih standarda o pravima zaposlenih i ljudskim pravima, uključujući odsustvo diskriminacije i prinudnog rada, uznemiravanja, ali i implementaciju procedure prijavljivanja eventualnih žalbi i prekršaja.

društveno odgovornog ponašanja. To se najbolje vidi u odnosu prema potrošačima, zaposlenima, prirodi, društvenoj zajednici.

Koliko je bitna svest o društveno odgovornom poslovanju, najbolji pokazatelj je nagrada koju dobijete u vidu dobijanja statusa poželjnog partnera u svom okruženju i kada vam vaši klijenti i partneri veruju. ■

DRUŠTVENO ODGOVORNO POSLOVANJE

25

I N T E R VJ U

Napori koje zajednica prepoznaje O odnosu Telekoma Srbije prema društveno odgovornom poslovanju najbolje govore priznanja stručne javnosti i korisnika MARIJA BOŠKOVIĆ direktorka Sektora za PR Telekoma Srbija

O

d svog nastanka kompanija Telekom Srbija nastoji da bude odgovoran i pouzdan partner zajednice u kojoj posluje, kaže Marija Bošković, direktorka Sektora za PR Telekoma Srbija.

koji nam iz godine u godinu donose sve više poleta i pozitivne energije po kojima smo i prepoznatljivi. Projekti „Kada voziš, parkiraj telefon!“, „Grad priča“, mt:s Android konkurs, svakako najbolje oslikavaju naše namere.

• Koji su najvažniji principi kojima se rukovodite u određivanja ciljeva u okviru društveno odgovornog poslovanja u vašoj kompaniji?

- S obzirom na to da je društveno odgovorno poslovanje deo naše korporativne strategije i da nam je cilj boljitak za celo društvo i pozitivne promene na svim nivoima, kako za naše zaposlene, tako i za ostale građane Srbije, onda su principi delovanja vrlo jasni: odgovoran

• Koliko važnosti pridajete odnosu sa zaposlenima i partnerima u okviru negovanja DOP-a i šta su vam prioriteti u ovoj oblasti?

- Briga o zaposlenima jedna je od najvažnijih smernica u poslovanju kompanije, jer želimo da za svoje zaposlene obezbedimo što bolje uslove za rad, ravnopravni tretman, ali i da ih uključimo u sve aktivnosti od društvenog značaja. Kao pouzdan korporativni ak-

Najbolji primer da se napori Telekoma cene i van zemlje je kampanja „Kada voziš, parkiraj telefon!” koja je na poziv Muzeja za nauku i industriju iz Pariza prikazana na njihovoj izložbi posvećenoj riziku pristup poslovanju, dobrobit naših zaposlenih i dugoročni projekti čiji je cilj angažovanje zajednice i dobrobit celokupnog društva. Podrška mladima u cilju razvoja inovativnosti i preduzetničkog duha, podsticanje napretka lokalne zajednice, podizanje svesti o bezbednosti, filantropija u oblasti kulture i zdravstva glavne su oblasti delovanja na polju društveno odgovornog poslovanja. Osnovno opredeljenje nam je da i dalje pokrećemo i razvijamo projekte,

26

DRUŠTVENO ODGOVORNO POSLOVANJE

ter, sa svojim partnerima nastojimo da poslujemo strogo se držeći principa transparentnosti i poštovanja osnovnih etičkih načela, u cilju uzajamnog ostvarivanja uspeha. Saradnja sa poslovnim partnerima takođe širi našu mrežu korisnika sa kojima nastojimo da podelimo korporativne vrednosti, koje su duboko ukorenjene u poslovanje Telekoma Srbija. Pre svih, to su posvećenost cilju, inovativnost i entuzijazam u traženju rešenja.

• Da li u kompaniji imate posebno odeljenje koje se bavi izradom strategije DOP-a ili autsorsujete ovaj posao?

- Direktnu nadležnost, kada je reč o društveno odgovornom poslovanju u kompaniji Telekom Srbija, ima Služba za korporativnu društvenu odgovornost u okviru Sektora za PR. Ta služba je u saradnji sa kolegama iz Funkcije za strategiju izradila Funkcionalnu strategiju društveno odgovornog poslovanja, koja je u skladu sa Poslovnim strateškim planom kompanije. U tom segmentu oslonili smo se na sopstveno znanje, iskustvo i potencijale i nismo imali potrebu da uključujemo konsultante sa strane.

• Koliko je po vašem mišljenju DOP bitan za prepoznatljivost vaše kompanije i profilisanje vaše kompanije na domaćem i inostranom tržištu?

- Raduje nas što možemo da kažemo da je naša kompanija, pored svoje osnovne delatnosti, priznata i kao kompanija koja i te kako vodi računa o društveno odgovornom poslovanju. To potvrđuju i istraživanja, ali i brojne nagrade koje smo osvojili. Dobili smo priznanja, kako od stručne javnosti, tako i od korisnika koji su u prilici da vide kako naše akcije i aktivnosti direktno utiču na poboljšanje uslova života.

Pored Srbije, poslujemo i u Crnoj Gori i BiH, tako da je naš uticaj po tom pitanju značajan za ceo region. Sa ponosom možemo da istaknemo da su naši napori u okvirima društveno odgovornog poslovanja prepoznati i van granica Srbije. Najbolji primer za to je kampanja „Kada voziš, parkiraj telefon!” koja je na poziv Muzeja za nauku i industriju iz Pariza prikazana na njihovoj izložbi posvećenoj riziku. ■

PIRAEUS BANKA

Ulaganje u budućnost Velikim brojem aktivnosti u kojima učestvuju i njeni zaposleni, Pireus banka odgovara na potrebe šire društvene zajednice i istovremeno, kao ekološki odgovorna kompanija, poštuje interne procedure zelenog bankarstva

P

iraeus banka AD Beograd je strateški opredeljena da deluje u skladu sa društveno odgovornim principima poslovanja, sa iskrenom željom da pomogne zajednici u kojoj posluje. U svim projektima u kojima učestvuje, Banka se trudi da podigne standarde socijalnog razvoja i da promoviše i čuva kulturno nasleđe i životnu sredinu.

DOBROBIT ZAJEDNICE NA PRVOM MESTU

Piraeus banka je 2014. godinu započela volonterskim aktivnostima.

Zaposleni banke su svoj doprinos dali radom na projektu unapređenja sigurnosti đaka u dve osnovne škole na Novom Beogradu. Takođe, u cilju pomoći Domu za decu i omladinu ometenu u razvoju u Sremčici, zaposleni su istrčali CorD Charity Master trku. Odziv više od 160 trkača i pretrčanih 650 kilometara je rezultat timskog dogovora da Piraeus banka za svaki pretrčani kilometar donira sredstva u humanitarne svrhe.

Brza reakcija banke i njenih zaposlenih usledila je i tokom majskih poplava kada je u dva navrata uplaćena novčana pomoć za ugroženo stanovništvo. Banka je u istu svrhu učestvovala na dobrotvornoj vinskoj aukciji, koja je realizovana u saradnji Grada Beograda, Turističke organizacije Beograda i Udruženja Srpsko vino.

Piraeus banka naročito vodi računa da uvek izađe u susret i pomogne osobama sa posebnim potrebama. Tako su preduzeću koje se bavi profesionalnom rehabilitacijom i zapošljavanjem osoba sa invaliditetom donirana sredstva za postavljanje rampe za lakši prilaz kolicima.

Banka se trudi da učestvuje i podrža-

va kulturno-turističke manifestacije koje za cilj imaju promociju i predstavljanje turističkog potencijala i istorijskog nasleđa. Tako je Piraeus banka poznata kao dugogodišnji prijatelj tradicionalne vršačke manifestacije Grožđebal.

KONSTANTNA ULAGANJA U EDUKACIJU I MLADE TALENTE

Tokom 10 godina poslovanja u Srbiji, banka je bila izuzetno posvećena konstantnom ulaganju u edukaciju i uvek je podržavala mlade stručnjake iz raznih oblasti. Kao odgovor na primetan trend odlazaka mladih i obrazovanih ljudi u inostranstvo banka je oformila posebne stipendijske fondove i organizovala stručnu praksu za najbolje đake i studente.

i logistička podrška Juniorskoj balkanskoj olimpijadi koju organizuje beogradska Matematička gimnazija. Ovaj projekat je od izuzetnog značaja ne samo za našu zemlju već i na međunarodnom planu.

KORPORATIVNA ODRŽIVOST KAO PRINCIP POSLOVANJA

Banka konstantno ulaže napor da edukuje zaposlene o načinima unapređenja životne sredine. Primer za to je masovan odziv zaposlenih tokom akcije „Očistimo Srbiju” i interno i eksterno organizovana „Going green kampanja” u okviru koje je banka školama i opštinama u kojima posluje, donirala kontejnere i kutije za prikupljanje iskorišćenog elektronskog i električnog otpada, kao

Piraeus banka je naročito ponosna na pokroviteljstvo međunarodnog Matematičkog kupa i logističku podršku Juniorskoj balkanskoj olimpijadi u organizaciji beogradske Matematičke gimnazije Studenti koji su prethodnih godina učestvovali u projektima sa fondom Dositeja Ministarstva omladine i sporta, Beogradskom bankarskom akademijom i Matematičkom gimnazijom, osim znanja i novčanih nagrada, imali su priliku da steknu i stalno zaposlenje u okviru banke.

Ono na šta je Piraeus banka naročito ponosna jeste pokroviteljstvo međunarodnog Matematičkog kupa, kao

i papira namenjenog reciklaži.

Banka je posebno definisala interne procedure za štednju energije, a naglasak je stavljen na korišćenje ekoloških materijala, programe upravljanja reciklažom i otpadom itd.

Kako bi podstakla dalje unapređenje korporativne održivosti i ekološki efikasnog poslovanja, banka je načinila značajne korake u razvoju i implementiranju koncepta zelenog bankarstva. ■

DRUŠTVENO ODGOVORNO POSLOVANJE

27

POSLOVNI SISTEM VISAN

Naša prva briga su pojedinac i zajednica Od svog osnivanja Poslovni sistem VISAN je kao osnovni postulat svog poslovanja usvojio izgradnju kvalitetnog okruženja. Već godinama pomaže poplavljena područja u Srbiji i donira usluge kojima se ublažavaju posledice u oblasti primarne zdravstvene zaštite PREDRAG ĆURČIĆ Poslovni sistem Visan

M

isija Visana je da u svom delovanju, u svom okruženju, u skladu sa svojim mogućnostima, pomaže i podstiče razvoj čoveka, udruženja i zajednice, kaže Predrag Ćurčić, vlasnik Visana, koji već 25 godina uspešno vodi ovaj poslovni sistem.

• U kom trenutku ste, u četvrt veka postojanja vaše firme, uveli korporativnu društvenu odgovornost kao jedan od principa poslovanja?

- Visan predstavlja jedinstveno ime za poslovni sistem dva privredna društva, zdravstvenu ustanovu i visoku školu strukovnih studija, kao i Institut (što čini pet nezavisnih celina unutar Poslovnog sistema) sa zajedničkom poslovnom filozofijom koja obezbeđuje uspešno poslovanje i liderstvo na tržištu Republike Srbije.

Razumevajući svoje okruženje i probleme sa kojima se ono suočava, Poslovni sistem „Visan”, od svog nastanka, od 1990. godine, primenjuje princip da se izgradnjom kvalitetnog okruženja i humanim intervencijama stvaraju opšti i posebni uslovi kvalitetnijeg i boljeg života u Srbiji.

• Počeli ste pre 25 godina sa dva radnika, a danas imate pet preduzeća. Kako je sa širenjem i rastom preduzeća evoluirao vaš angažman u okviru DOP-a?

- Poslovni sistem „Visan” čine Društvo za ekološku i sanitarnu zašti-

28

DRUŠTVENO ODGOVORNO POSLOVANJE

tu „Visan“ doo, Zavod za dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju „Visan“, Društvo za ekološku i sanitarnu zaštitu „Visan – Crna Gora“ doo, Visoka zdravstveno – sanitarna škola strukovnih studija „Visan“ i Društvo za primenjena i razvojna istraživanja “Ekovisan institut“ doo.

Danas sistem posluje sa preko

U središtu ideje poslovanja „Visan”-a, nalaze se čovek, pojedinac, i šire, zajednica, kojoj je potrebna podrška 200 ljudi u punom radnom odnosu.

Uverenja i vrednosti Poslovnog sistema „Visan“ obezbeđuju visoku poslovnu i finansijsku samostalnost, visoki kvalitet usluga, poštovanje svih ekoloških zakonitosti u procesu proizvodnje i donatorstvo i pomoć okruženju, kao faktora društvene odgovornosti.

U središtu ideje poslovanja „Visan”-a, nalaze se čovek, pojedinac, i šire, zajednica, kojoj je potrebna podrška.

Preduzeće VISAN već godinama pomaže poplavljena područja u Republici Srbiji u cilju sprečavanja opasnosti od razboljevanja i izbijanja epidemija zaraznih bolesti, zoonoza, i transmisivnih vektorskih zaraznih bolesti. Svojim uslugama Poslovni sistem „Visan“ u vidu donacije pruža odgovarajuće usluge kojim se ublažavaju posledice u oblasti primarne zdravstvene zaštite.

• Koliko je odgovornost prema životnoj sredini važno pitanje u okviru DOP-a vaše kompanije?

- Koliko svako od nas, kao građana, treba da u svakom trenutku ima u svesti odgovornost prema životnoj sredine, u toj meri, Poslovni sistem „Visan”, poštovanjem svih standarda iz oblasti zaštite životne sredine i integralnog sistema menadžmenta, iskazuje tu odgovornost.

• S obzirom na to da ste sa svojim poslovanjem prisutni u celoj zemlji, kako raspoređujete svoje prioritete u oblasti DOP-a?

- Svilajnac, Čačak, Kraljevo, Vranje, Sremska Mitrovica, Beograd jesu celine unutar sistema, od kojih svaka ima zadatak da u svom delovanju, u svom okruženju, u skladu sa svojim mogućnostima, pomaže i podstiče razvoj čoveka, udruženja i zajednice. To je misija, svih nas iz „Visana”. ■

Baš Superste U želji da svoju komunikaciju sa zajednicom učini još neposrednijom i još kvalitetnijom, Erste banka je objedinila sve svoje programe, dala im novu formu i potpuno ih prilagodila novom dobu. Izbor projekata kojima će biti dodeljene donacije ubuduće će se vršiti kroz javni proces

Z

u okviru neformalnih ili formalnih grua poslednjih 10 godina, kozvoju zajednice namenjena je Centrifuga. liko poslujemo na tržištu pa i organizacija aktivno uključe u proKlub Superste je druga ključna fajekte koji će doprineti razvoju društva za godišnjeg Superste programa, naSrbije, podržali smo razne menjena izuzetnim pojedincima kou kojem živimo. Dodatno, želja nam je projekte iz oblasti kulture ji su dosadašnjim rezultatima pokada snažnije doprinesemo buđenju aki umetnosti, popularizacije nauke, EU tivizma, umrežavanju, dijalogu u zazali liderske sposobnosti i koji svojim integracija, socijalne i ekonomske inkluzije marginalizovanih grupa, finanjednici, kao i da povećamo transparadom žele da unaprede društvo. U sijskog opismenjavanja i socijalnog i rentnost. Sve naše dosadašnje, dobro okviru Superste ciklusa, tokom 2015. mikro preduzetništva. Podržali smo poznate programe objedinili smo, dagodine biće dodeljeno deset donacili smo im novu formu i potpuno ih prija po 500 hiljada dinara grupama i oroko 650 projekata sa približno 2,6 milagodili novom dobu. Izbor projekata ganizacijama za liderske projekte koliona evra. jima doprinose razvoju zaI nastavićemo tako još jednice, kao i deset donacinarednih 10 godina, a u isto ja po 200 hiljada dinara izuvreme shvatamo da se svet Želimo još intenzivniju saradnju sa zetnim pojedincima za reaoko nas promenio, danas ljudima koji su za prethodnih deset lizaciju sopstvene društveskajpujemo, tvitujemo i fejgodina stasali i spremni su da se no odgovorne ideje. Osim sujemo. Imamo brz i kvalitetan pristup informacisamostalno ili u okviru neformalnih ili novčane podrške, izabrane jama koje dolaze do nas u organizacije i pojedinci doformalnih grupa i organizacija aktivno biće priliku da rade sa mennajkraćem mogućem roku. uključe u projekte koji će doprineti torima koji će im pomoći da Zato smo istraživali, pitali i analizirali, razmišljali… i svoje ideje pretoče u odrrazvoju društva u kojem živimo žive projekte pomoću kodošli do zaključka da je nejih će menjati i unapređivati ophodno prilagoditi se nokojima će biti dodeljene donacije ubuvom vremenu. Želimo manje mejlova, svoju okolinu i društvo u celini. duće ćemo vršiti kroz javni proces, manje internog odlučivanja, a više inProgram donacija Superste je razvijen i realizuje se u saradnji sa terakcije sa zajednicom. Želimo još preko platforme superste.net.

Fondacijom Dokukino. Detaljnije inforintenzivniju saradnju sa ljudima koGrupama i formalnim i neformalnim macije i objašnjenja nalaze se na sajtu ji su za prethodnih deset godina staorganizacijama koje žele da realizuju sopstvene projekte kojima će doprineti rasali i spremni su da se samostalno ili superste.net. ■

DRUŠTVENO ODGOVORNO POSLOVANJE

29

Uspešni i odgovorni Kao velika i uspešna kompanija SBB oseća potrebu da pomaže građanima i institucijama i vodi računa o životnoj sredini

AURA D.O.O.

Odgovorno ponašanje nije marketing Dobar menadžer prvo mora da se ponaša odgovorno prema svojim zaposlenima, a onda i prema široj društvenoj zajednici

JOVANA LUKIĆ direktorka korporativnih komunikacija, SBB

P

o unapred utvrđenim kriterijumima SBB svake godine bira svoje prioritete u oblasti društveno odgovornog poslovanja u skladu sa potrebama zajednice.

• Na koji način SBB integriše društvene i humanitarne interese u svoje poslovanje?

- Mislimo da je naša obaveza, kao velike i uspešne kompanije, da se uključimo u stvarnost u kojoj poslujemo. Ona nam poručuje da je mnogo onih kojima je potrebna pomoć. Zato pomažemo i pojedincima i institucijama, vodimo računa o životnoj sredini.

• Nedavno ste inicirali akciju ozelenjavanja Beograda. Šta je bio vaš motiv da se odlučite za ovakvu akciju? Kakav je odjek imala motivacija korisnika SBB-a da pređu na korišćenje e-računa?

- Krajem marta pošumili smo Stepin lug. Pozvali smo naše korisnike da pređu na elektronsko primanje računa, a zatim smo u ime svih koji su to i uradili posadili 2.000 stabala belog jasena u Stepinom lugu na Voždovcu. Ovo je početak kampanje koju želimo da proširimo na celu Srbiju.

usmerene donacije?

- Nemamo registrovan fond, već u okviru kompanije imamo komisiju koja odlučuje gde ćemo usmeriti sredstva prema unapred utvrđenim kriterijumima i raspoloživom budžetu. S obzirom na to da je veoma raznovrstan spektar potencijalnih donacija, kriterijume menjamo iz godine u godinu. Jedne godine priroritet imaju pojedinci kojima je potrebno lečenje, druge institucije koje treba obnoviti, a trenutno smo se opredelili za zaštitu životne okoline.

Na primer, prošle godine smo izdvojili skoro 400.000 evra na donacije. Više od 200.000 smo zajedno sa KKR, fondom u čijem smo vlasništvu, dali za obnovu Obrenovca. Opremili smo 25 škola i drugih institucija u Srbiji nameštajem. Već godinama doniramo fondaciju Savremena deca. Slikarka koja je vodi okuplja talentovanu decu iz domova u Beogradu, uči ih slikanju, vodi na slikarske kolonije i, što je najbitnije, ulepšava svakodnevnicu. ■

• Na koji način funkcioniše SBB Fond i na koje oblasti su najviše DONACIJE UMESTO NOVOGODIŠNJIH POKLONA Tradicionalno, umesto kupovine korporativnih poklona za Novu godinu, kompanija SBB nastoji da svojom donacijom unapredi život u zajednici u kojoj posluje. U saradnji sa Blic fondacijom, ove godine obnavlja se i oprema Neurološko odeljenje Opšte bolnice u Valjevu. Ovakvu praksu SBB će nastaviti i u godinama pred nama.

30

DRUŠTVENO ODGOVORNO POSLOVANJE

MILA LITVINJENKO direktorka AURA d.o.o. Niš

S

učestvovali u jednoj i nije mi se dopao način njene organizacije.

Sami prepoznajemo oblasti u kojima želimo da budemo aktivni.

• Kako unutar DOP-a određujete prioritete vezane za zaposlene u kompaniji i za širu društvenu zajednicu?

- Od početka rada „Aure“ stavljala sam akcenat na komunikaciju sa zaposlenima i danas, kada ih je skoro osamdeset, to i dalje činim.

Ljudi čine firmu i, ukoliko se oni ne osećaju dobro, to se odražava na njihov rad. Moja uloga menadžera podrazumeva i poznavanje psihologije ljudi. Posmatram ih, slušam, i osećam njihove potrebe i reagujem na njih. Društveno odgovorno poslovanje u kompaniji

• Nedavno ste ušli u najuži izbor za Nacionalnu nagradu za društveno odgovorno poslovanje (DOP) 2014. Koliko je po vašem mišljenju danas među srednjim kompanijama raširena svest o važnosti ovakvog društvenog angažovanja?

- Svest o društveno odgovornom poslovanju je veoma malo razvijena. Postoji i neznanje o njenoj važnosti ili posmatranje društveno odgovornog poslovanja kao dobrog marketinga. Ljudi često društveno odgovorno poslovanje vezuju za materijalna davanja ne znajući da postoji bezbroj ne-

vest o društveno odgovornom ponašanju je nažalost kod nas veoma malo razvijena, kaže Mila Litvinjenko, direktorka Aure d.o.o.

Pogrešno je društveno odgovorno poslovanje posmatrati kao priliku za marketing koju vodim mi je prioritet. Ako ste u „svojoj kući odgovorni“, a radnici su zadovoljni, tek onda razmišljate i o široj zajednici.

• Da li ste pristalica većih društvenih akcija u kojima učestvuje više kompanija ili na nivou svoje kompanije sami birate oblasti u kojima želite da budete aktivni?

- Nisam pristalica većih društvenih akcija. Pre mnogo godina smo

materijalnih načina da biste bili društveno odgovorni. Izuzetno poštujem menadžere koji se društveno odgovorno ponašaju pre svega u svojim kompanijama, a i prema široj društvenoj zajednici. To su ljudi koji to doživljavaju kao svoju obavezu i potrebu i nemaju razlog da to posebno (medijski) ističu. Način na koji to urade može samo da podstakne druge da se tako ponašaju. ■

u Printu Digitalu

OD SADA

Online pretplata: www.cordmagazine.com/subscriptions

DRUŠTVENO ODGOVORNO POSLOVANJE

31