Issuu

AUSTRIJA

A U S T R I J A

S R B I J A

PARTNERSTVO NA DUGE STAZE

AUSTRIJA I SRBIJA

PARTNERSTVO NA DUGE STAZE

M ODERAN KOMORSKI SISTEM – TEMELJ PROMENA

17 AUSTRIJSKA

Srpsko-austrijska privredna saradnja

J AKA KOMORA, NAJBOLJI PARTNER VLADE

SE NADAJU BOLJOJ POSLOVNOJ KLIMI

ANDREAS HAIDENTHALER Trgovinski savetnik pri ambasadi Austrije

NEDOVOLJNA REALIZACIJA

MARKO ČADEŽ Predsednik Privredne komore Srbije

31 MODERNO

UPRAVLJANJE OTPADOM

31 INOVATIVNOŠĆU DO

KONKURENTNOSTI

SAŠA RADOSAVLJEVIĆ Direktor logističke kompanije Kuehne+Nagel

23 VELIKI POTENCIJALI U

ENERGETICI

MILORAD VASIĆ Direktor ATB Sever

32 NEK GORI

24 MOŽE I VIŠE

VEŠTICA

I BOLJE

Tradicija i običaji

Privredna saradnja Srbije i Austrije

POKRETU!

14 ODLIČNI ODNOSI NA

EVROPE

Austrijska ekonomija

FCC Environmental CEE (.A.S.A.)

ROKSANDA NINČIĆ Državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije

13 ZAJEDNO U Lagermax AED d.o.o.

28 SNAŽAN MOTOR

20 ISKRENA PODRŠKA

VANJO DIMITRIJEVIĆ Direktor PAN NON OIL

10 VELIKE ŠANSE,

ŽANETA OSTOJIĆ BARJAKTAREVIĆ Direktorka iC consulenten d.o.o. Beograd

18 INVESTITORI

MODEL GÜSSING

ZA 1.000 NOVIH RADNIH MESTA U SRBIJI

I ZNANJE, GARANCIJA USPEHA

SVETLANA STOJŠIĆ Regionalni menadžer WIFI International Beč

CHRISTOPH LEITL Predsednik Austrijske savezne privredne komore

27 ISKUSTVO

EKSPERTIZA U OBRAZOVANJU

34 NA KRILIMA

REČI

27 I POD

SVIM POLJIMA

JOHANNES EIGNER Ambasador Austrije u Srbiji

UREDNIK: SAŠA MARIĆ s.maric@aim.rs

MENADŽER IZDANJA: TANJA BANKOVIĆ t.bankovic@aim.rs

ART DIREKTOR: ILIJA PETROVIĆ i.petrovic@aim.rs

IZVRŠNI RUKOVODILAC PROJEKTA: MAJA VIDAKOVIĆ m.vidakovic@aim.rs

FOTO: ZORAN PETROVIĆ

PROJEKT MENADŽERI: BILJANA DEVIĆ b.devic@aim.rs

NERAVNOPRAVNIM USLOVIMA – USPEŠNI

PETAR MILJKOVIĆ Direktor Zorka Keramika d.o.o. Šabac

IVANA KRSMANOVIĆ i.krsmanovic@aim.rs IVANA FIDLER i.fidler@aim.rs ALEKSANDRA EBILJI a.ebilji@aim.rs IZVRŠNI DIREKTOR: RUŽA RISTANOVIĆ r.ristanovic@aim.rs

Kultura

36 PEŠAČKA

AVANTURA

Turizam

FINANSIJSKI DIREKTOR: ANA BESEDIĆ a.besedic@aim.rs SEKRETAR REDAKCIJE: NATAŠA NEŠIĆ n.nesic@aim.rs ŠTAMPA: ROTOGRAFIKA D.O.O.

Austrija i Srbija „PARTNERSTVO NA DUGE STAZE" IZDAVAČ: alliance international media Makenzijeva 67, 11000 Beograd, Srbija Tel: +(381 11) 2450 508 Fax: +(381 11) 2450 122 office@aim.rs

AUSTRIJA I SRBIJA

PARTNERSTVO NA DUGE STAZE

SRPSKO-AUSTRIJSKA PRIVREDNA SARADNJA

Moderan komorski sistem – temelj promena Bilo bi dobro da moderan komorski sistem, izgrađen po ugledu na austrijski i nemački, iskoristimo za pokretanje ozbiljnih promena u poslovnom okruženju

efikasnije organizuje zdravstvo, školstvo i U okolnostima kakve sada imamo stvaU Srbiji ćemo uskoro dobiti komorski sistem administraciju. To su osnovni preduslovi za koji bi, po svojoj organizaciji, efikasnosti i ri idu pomalo nabolje – trgovinska razmena privredni rast i ona početna tačka kada se uticaju, trebalo da bude srpskim okolnostiizmeđu Srbije i Austrije se održava na dosta može reći da se težište odgovornosti za podobrom nivou uprkos krizi, interes austrijma prilagođen austrijski i nemački model organizovanja privrednika. Koliko će to biti stignute rezultate u potpunosti premešta na skih preduzeća za Srbiju opstaje, a srpska sistem koji će zaista uspeti da zaživi u realnoljude, njihove radne i menadžerske kvalitete, preduzeća pokušavaju i delom uspevaju da imaginaciju i sposobnost za inovaciju. proizvedu robu koja bi mogla biti atraktivna sti, zavisi od ljudi koji će ga voditi i okolnosti Ovaj poduži uvod zapravo predstavlja na probirljivom austrijskom tržištu. No, kada u kojima će komorski sistem funkcionisati. pokušaj odgovora na pitanje zašto saradnja sa se pogledaju sve mogućnosti koje nam saU Austriji i Nemačkoj taj sistem daje odmnogim zemljama, sa kojima Srbija može da lične rezultate jer je veoma važan faktor u radnja s Austrijom pruža, ostvarenim se ne ima znatno bolje rezultate trgovinske razmepregovorima sa vladom i ima institucionalno može biti zadovoljan. ugrađeno pravo da bude konsultovan, daje Dobro organizovana privredna komora ne, da privuče veći broj investitora i više nauprimedbe i učestvuje u oblikovanju koja bi svojim snažnim članstvom i propisa koji se odnose na poslovni amkompetentnim predlozima uspela da U saradnji između Austrije i se nametne vladi kao ozbiljan partner bijent, a u svom članstvu ima uspešne Srbije na svim planovima postoji bila bi u mogućnosti da u značajnoj preduzetnike svesne da samo poboljšameri utiče na poboljšanje institucinje poslovne utakmice za sve predstavraskorak između onoga što nam lja čvrstu osnovu za privredni napredak. se pruža i onoga što uspevamo da onalnog okruženja, ukoliko u Vladi, Nedavni aranžman koji je Srbija koja je dala punu političku podršku realizujemo sklopila sa MMF-om ima kao ishodište izgradnji modernog komorskog udrune samo da od Srbije napravi urednog ženja, bude i konkretnog opredeljenja dužnika već i da pročisti privrednu strukturu, za takvu saradnju. či, nije na onom nivou na kojem bi to mogla ukloni preduzeća koja nemaju tržišnu valoriPod takvim uslovima očekuje se da, kada biti da su institucionalne pretpostavke tu. je reč o privrednoj saradnji, u narednom peSaradnja Austrije i Srbije na svim plazaciju i pokuša da reorganizuje državne kompanije koje su stalni izvor mekog budžetskog novima – od snažne austrijske podrške riodu napravimo pomak od uobičajene konograničenja, velikog lanca nelikvidnosti, srpskim evrointegracijama do prisutnosti statacije da nedovoljno koristimo ponuđene visokog javnog duga i opšteg nereda u sisteaustrijskih investitora u Srbiji i međusobne mogućnosti i pokušamo da iskoristimo sve solidne ali ni iz daleka dovoljne trgovinske što nam je nadohvat ruke. Bilo bi dobro da do mu. Aranžman, međutim, nije lek za sve jer razmene – upravo govori u prilog ovom rate promene dođe, posebno u saradnji s onim na srpskoj Vladi leži velika odgovornost da zemljama koje su nam, kao Austrija, i političkonačno na dobar način reformiše sudstvo, skoraku između velikih potencijala i relativukloni nepotrebne parafiskalne namete i no skromne realizacije. ki i ekonomski istinski naklonjene. ■

AUSTRIJA I SRBIJA

PARTNERSTVO NA DUGE STAZE

ŠAMPIOn

trke 24H Le MANA

preporučuje OMV

Performance Fuels

www.omv.rs OMVSrbija

MOVING LIFE

AUSTRIJA I SRBIJA

PARTNERSTVO NA DUGE STAZE

INTERVJU

Jaka komora, najbolji partner vlade Najvažnije je da se uspostavi komorski sistem koji će biti na usluzi svim preduzećima, koji pruža mnoge usluge i koji je ujedno kritičan, ali koristan partner vladi. U tom poslu Austrija pruža punu stručnu podršku Srbiji CHRISTOPH LEITL

PREDSEDNIK AUSTRIJSKE SAVEZNE PRIVREDNE KOMORE

S OBZIROM NA ZADATKE koje bi Srbija trebalo da ispuni tokom pristupanja EU, važno je da u tom procesu ona ima jak komorski sistem. On ne treba da bude kopija austrijskog sistema, već funkcionalan model u kojem će Srbija iz austrijskog iskustva preneti one elemente koji u domaćem okruženju imaju smisla, kaže Christoph Leitl, predsednik Austrijske savezne privredne komore. Reč je o delikatnom poslu koji se

AUSTRIJA I SRBIJA

PARTNERSTVO NA DUGE STAZE

Samo jaka komorska organizacija može biti partner vladi i može da govori u ime preduzeća, odnosno da zastupa interese svojih članova ne može sprovesti preko noći jer je važno da se pronađe prava kombinacija elemenata organizacije koji će kao svoj konačni ishod imati dobro organizovanu komoru – nezavisnog

partnera u pregovorima sa državom, predstavnicima sindikata i rukovodećim kadrom. Na kraju ne treba zaboraviti da ni najbolja organizacija neće činiti komoru kvalitetnom ako

UZOR

ULOGA KOMORE

LJUDI

Ideja nije da se u Srbiji preslika austrijski sistem, već da se iz njega preuzmu elementi koji imaju smisla u srpskom okruženju.

S obzirom na zadatke koje Srbija treba da ispuni i proces pristupanja EU, jak komorski sistem može da odigra ključnu ulogu u ovom poslu.

Kad se uspostavi okvir komorskog delovanja, komori će biti potrebni ljudi koji razmišljaju kao preduzetnici koje oni zastupaju i kojima pružaju usluge.

na njenom čelu ne budu sposobni ljudi posvećeni cilju.

■ Podržavate reforme komorskog

sistema u Srbiji od samog početka. Na koji način Austrijska privredna komora konkretno pomaže u ovom procesu? – Naši prijatelji iz srpske privredne komore su nas zamolili da podelimo neka od naših iskustava sa njima i mi smo rado pomogli. Austrijski ko-

Rado ćemo dati predloge u vezi s komorskim zakonima i kreiranjem efikasne organizacione postavke, kao i naglasiti koji su elementi važni kako bi se ispunile potrebe preduzeća

morski sistem ima istoriju koja, u svom modernom obliku, seže skoro 70 godina unazad. Komora kao takva je i starija i njeni koreni datiraju još iz 1848. godine. Rado ćemo dati predloge u vezi s komorskim zakonima i kreiranjem efikasne organizacione postavke, kao i naglasiti koji su elementi važni kako bi se ispunile potrebe preduzeća i slično. Ideja nije da se preslika austrijski sistem, već da se iz njega preuzmu elementi koji imaju smisla u srpskom okruženju. Skratiću priču i samo ću reći da ne morate da izmislite nešto potpuno novo kada već možete da imate koristi od iskustva drugih.

■ Koji je optimalan rok za završe-

tak reforme srpskog komorskog

AUSTRIJA I SRBIJA

PARTNERSTVO NA DUGE STAZE

sistema u skladu s austrijskim i nemačkim modelom i koje su ključne pretpostavke ovog zadatka? – Rokovi su važni, ali je još važnije da se pronađe prava kombinacija – brza implementacija lošeg i ishitreno pripremljenog koncepta jednako je problematična kao i beskrajno čekanje na rešenje koje je savršeno u teoriji. Glavno pitanje bi trebalo da bude šta

– Samo jaka komorska organizacija može biti partner vladi i može da govori u ime preduzeća, odnosno da zastupa interese svojih članova. Važan aspekt, u ovom slučaju, jeste da komora mora da ostane nezavisna i time jača svoju poziciju u pregovorima sa državom, predstavnicima sindikata i rukovodećim kadrom. Kada govorimo o našim članovima, naše dužnosti

Veoma smo ponosni na činjenicu da Austrijska savezna privredna komora ima drugu najveću spoljnotrgovinsku mrežu u svetu sa preko 115 kancelarija koje rade u najboljem interesu austrijskih kompanija je potrebno da se uspostavi komorski sistem koji je na usluzi svim preduzećima, koji pruža mnoge usluge i koji je ujedno kritičan, ali koristan partner vladi. S obzirom na zadatke koje Srbija treba da ispuni i proces pristupanja EU, u kojoj jak komorski sistem može da odigra ključnu ulogu, rekao bih da bi sve ovo trebalo da se desi ranije umesto kasnije.

■ U jednom trenutku ekonomisti u Srbiji su raspravljali da li članstvo u privrednoj komori treba da bude obavezno ili dobrovoljno. Da li nam možete reći iz vašeg iskustva koje su prednosti i nedostaci modela obaveznog članstva?

AUSTRIJA I SRBIJA

PARTNERSTVO NA DUGE STAZE

uključuju i odmeravanje suprotstavljenih interesa različitih grupa. Sve se ovo može postići ako imate jaku i nezavisnu komoru sa obaveznim članstvom. Organizacije sa dobrovoljnim članstvom imaju tendenciju da budu tretirane kao instrumenti za lobiranje u rukama svojih glavnih finansijera.

■ Mislite li da se mišljenja lokalnih preduzetnika i članova stranih poslovnih udruženja u Srbiji sada više cene nego ranije kada su u pitanje reforme koje je Vlada započela? – Mudra vlada uvek mora da sluša različita mišljenja, i to uključuje i mišljenja poslovnih lidera. Glas privrede svakako nije jedini glas koji bi trebalo da slu-

šaju, ali je veoma bitan. Na kraju krajeva, preduzeća su ta koja obezbeđuju radna mesta i plaćaju porez državi.

■ Na koji način komora može da uti-

če na jačanje procesa industrijalizacije i izvoznih mogućnosti jedne zemlje? – Austrijska komora je aktivna u mnogim oblastima: od učešća u procesu donošenja zakona, lobiranja za bolje poslovno okruženje, pregovora sa sindikatima do uloge u profesionalnom obučavanju ljudi i naše spoljnotrgovinske mreže koja pomaže austrijskim kompanijama širom sveta. Pomenuli ste izvoz. U Austriji 6 od 10 zarađenih evra dolazi od izvoznih aktivnosti. Veoma smo ponosni na činjenicu da Austrijska savezna privredna komora ima drugu najveću spoljnotrgovinsku mrežu u svetu sa preko 115 kancelarija koje rade u najboljem interesu austrijskih kompanija. Njihov spektar aktivnosti je izuzetno širok: od uvođenja malih i srednjih preduzeća na izvozna tržišta do pomaganja iskusnim izvozničkim kompanijama da uđu na inostrana tržišta, pronalaženja poslovnih partnera i rešavanja problema. One su aktivne na lobiranju i umrežavanju, organizuju privredne misije i učešće na poslovnim sajmovima. Ukratko, one su zastupnici austrijske privrede u inostranstvu.

■ Koje su vaše preporuke kada je u pitanju jačanje saradnje između komorskih udruženja na regionalnom i centralnom nivou? – Kao prvo i najvažnije, potreban vam je odgovarajući pravni okvir, odnosno morate da odlučite koliko ćete imati komora, ko može da bude član, koje su dužnosti i odgovornosti i na koji način možete da obezbedite da individualne komore imaju adekvatna sredstva da ispune svoje pojedinačne zadatke. Nakon toga odgovornost prelazi na pojedince koji bi trebalo da „udahnu život“ u komoru. Ovo znači da su vam, u pojedinačnim komorskim organizacijama, potrebni ljudi koji razmišljaju kao preduzetnici koje oni zastupaju i kojima pružaju usluge. Na kraju krajeva, baš kao i svaka druga organizacija, komora je onoliko dobra koliko i ljudi koji rade u njoj. ■

INTERVJU

Model Güssing za 1.000 novih radnih mesta u Srbiji VANJO DIMITRIJEVIĆ

DIREKTOR PAN NON OIL vanjo.dimitrijevic@gussingrenewable.com • www.gussingrenewable.com

Osnovni poslovni model Güssing Renewable Energy Group je snabdevanje opština energijom, sa ciljem da se stvori energetska nezavisnost i sigurnost, kao i otvaranje novih radnih mesta

DEVEDESETIH GODINA prošlog veka u nerazvijenoj austrijskoj opštini Güssing, u kojoj nijedan model izgradnje poslovnih kapaciteta nije mogao da uspe zbog nepovoljne saobraćajne infrastrukture, a radno stanovništvo se konstantno osipalo, stvoren je koncept proizvodnje energije iz obnovivih izvora dostupnih u regionu. Njegovom primenom Güssing je postao dugoročno energetski nezavisna opština sa 1.100 novih radnih mesta, boljim kvalitetom životne sredine, sigurnošću u snabdevanju energijom kroz kontrolu cene energenata, dodatnom vrednošću za opštinu od 15 miliona € na godišnjem nivou i prilivom od 15.000 turista godišnje. „Primenom Güssing modela u srpskim opštinama možemo da postignemo iste rezultate“, kaže Vanjo Dimitrijevic direktor PAN NON OIL, koji je deo multinacionalne kompanije Güssing Renewable Energy Group.

■ Koje principe donosi Güssing

Renewable Energy Group na srpsko tržište? – Güssing Renewable Energy Group je multinacionalna kompanija koja posluje u Americi, Japanu, Tajlandu, Indiji i Evropi. U Srbiju smo došli sa namerom da naš

model primenimo svuda gde za to postoji potreba, kako u Srbiji tako i u regionu, po principu ravnopravnosti i socijalne odgovornosti. Srbija je naš centar za jugoistočnu Evropu. U srpskim metaloprerađivačkim kompanijama proizvodiće se sve komponente za naša postrojenja, koje

U opštinama širom Srbije postoje problemi u snabdevanju toplotnom energijom i građanstva i privrede. Problemi se prvenstveno ogledaju u nesigurnosti snabdevanja i visokim cenama energenata fosilnog porekla, a samim tim i visokim računima za krajnjeg potrošača. Osim toga, pri-

Naš cilj je da u Srbiji izgradimo postrojenja ukupne energetske snage od 25MWel i 65MWth energije, što je investicija od oko 100 miliona evra i 1.000 novih radnih mesta ćemo prodavati širom sveta po sistemu „ključ u ruke“.

■ Koliki su potencijali srpskog

tržišta kada su u pitanju obnovivi izvori energije iz biomase? – U lokalnim zajednicama postoje ogromne količine neiskorišćene poljoprivredne i drvne biomase, kao i komunalnog otpada. Organizovanim prikupljanjem, pripremom i preradom dobijamo sirovine od kojih proizvodimo toplotnu i električnu energiju. Na taj način upošljavamo lokalno stanovništvo i stvaramo dodatnu vrednost u zajednici.

sutan je visok stepen zagađenosti životne sredine emisijom štetnih gasova. Problem nezaposlenosti i odliv stanovništva je problem koji zahteva posebnu pažnju. Primenom Güssing Modela opštine rešavaju niz postojećih problema kao što je to u opštini Güssing u praksi sprovedeno i dokazano. U Srbiji je primena ovog modela moguća u gotovo svim lokalnim zajednicama. Izradom energetskog koncepta za svaku opštinu određujemo održiv model razvoja, i to ne samo iz oblasti proizvodnje energije već i energetske efikasnosti, ekološkog tu-

rizma, kao i preporuke za razvoj privrednih grana koje su za taj region prihvatljive. Nas cilj je da u Srbiji izgradimo postrojenja ukupne energetske snage od 25MWel i 65MWth energije, što je investicija od oko 100 miliona € i 1.000 novih radnih mesta.

■ Kakav know-how možete da ponudite srpskom tržištu i kome su vaše usluge prvenstveno namenjene? – Mi planiramo, projektujemo, gradimo, upravljamo i prodajemo visoko efikasna i pouzdana CO2 neutralna rešenja za multifunkcionalne energetske sisteme iz obnovivih izvora. Güssing Renewable Energy tehnološka rešenja se oslanjaju na princip reciklaže ugljenika. Za razliku od drugih tehnologija koje biomasu sagorevaju, naša tehnologija je gasifikuje. Iskorišćenost energetskog potencijala biomase je i do 85%. Proizvedeni gas koristimo za proizvodnju električne i toplotne energije ili prerađujemo u biogorivo (BioSng). ■

AUSTRIJA I SRBIJA

PARTNERSTVO NA DUGE STAZE

INTERVJU

Velike šanse, nedovoljna realizacija Ekonomska saradnja Srbije i Austrije, potpomognuta dobrim političkim odnosima, ima velike potencijale za dalje unapređenje, a akcenat je na većem naporu naših kompanija da ostvare jači prodor na austrijsko tržište MARKO ČADEŽ

PREDSEDNIK PRIVREDNE KOMORE SRBIJE

EKONOMSKA SARADNJA Srbije i Austrije zasniva se na spoljnotrgovinskoj razmeni, investicionoj saradnji, austrijskoj podršci učešću Srbije u EU projektima i procesu evropskih integracija. U svakom od ovih segmenata

proteklih deset, petnaest godina beležila konstantan rast, ali i konstantan deficit na srpskoj strani. Prošla godina donela je izvesnu stagnaciju u trgovini između dveju zemalja, tačnije blagi pad ukupne

Mogućnosti za jači prodor srpskih kompanija na austrijsko tržište i druge vidove saradnje sa privredom Austrije nisu dovoljno iskorišćene ima prostora za poboljšanje i veću saradnju, kaže Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije.

■ Kako biste ocenili sadašnji nivo ekonomske saradnje između Srbije i Austrije? – Privrednim odnosima dveju zemalja dominira robna razmena, koja je u

AUSTRIJA I SRBIJA

PARTNERSTVO NA DUGE STAZE

razmene (0,7 odsto) koja je dostigla 748 miliona evra, uz smanjenje našeg izvoza za pet i rast uvoza za 1,8 odsto. Srpski izvoznici su u 2014. godini na austrijskom tržištu prodali robu vrednu 264,6 miliona evra, a iz Austrije uvezli proizvode za 483,4 miliona evra. Mogućnosti za jači prodor na au-

strijsko tržište i druge vidove saradnje s privredom Austrije nisu dovoljno iskorišćene i to ilustruju podaci da u spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije sa svetom Austrija učestvuje sa 2,8 odsto, a da je izvoz u Austriju tek 2,4 procenta ukupnog srpskog izvoza. Uz to, dok je ukupna pokrivenost srpskog uvoza izvozom od 2008. značajno porasla na 71,9 odsto, pokrivenost uvoza izvozom u Austriju je 54,7 odsto, što je gotovo 20 procenata slabije nego u razmeni sa EU.

■ Dok se na listi spoljnotrgovin-

skih partnera Srbije zadržala na 11 mestu, na listi investitora u srpsku privredu Austrija zauzima vodeću poziciju? – Na srpskom tržištu već posluje oko 450 preduzeća sa austrijskim kapitalom, a prema statistici NBS, za poslednjih 14 godina sa ukupno 2,7 milijardi

UZOR

FOKUS

CILJ

Kao što su austrijska i nemačka komora uzor našoj, i njihove privrede – moderne, tehnološki visoko razvijene i industrijalizovane – primer su na koji se ugledamo i čijim standardima težimo.

Austrijska privreda svoj razvoj sve više fokusira na sektore vezane za zaštitu životne sredine, energetiku i energetsku efikasnost i u tim oblastima teži da proširi saradnju sa Srbijom.

Težimo izgradnji komorskog sistema koji će biti pouzdan oslonac za zastupanje interesa privrede u nacionalnim i međunarodnim okvirima i njen efikasan servis u savladavanju izazova sa kojima se suočava.

evra direktnih stranih ulaganja (ne računajući reinvestiranu dobit) privreda Austrije vodi na listi stranih investitora u srpsku privredu. Austrijske investicije prvo su stigle u bankarstvo i osiguranje (Raiffeisen, Hypo, Erste Bank, Generalli, Wiener Stadtische, Grawe, Uniqa...) ne samo zbog profitabilnosti sektora već i kao logična prethodnica drugih investitora. Posle banaka i osiguravajućih

Austrijanci su ulagali i u sferi energetike (OMV), turizma (Falkensteiner, Soravia), telekomunikacija (Telekom Austria) i logistike (Eyemaxx, Gebruder Weis).

■ U kojim oblastima austrijski pri-

vrednici izražavaju najveće interesovanje za ulaganje u Srbiju? – Austrijska privreda svoj razvoj sve više fokusira na sektore vezane za za-

U Beču će, u organizaciji komora Srbije i Austrije i uz prisustvo visokih državnih zvaničnika, 24. marta biti održan veliki poslovni forum kuća došla su i velika građevinska preduzeća (POOR, Strabag, Alpina) koja su učestvovala u izgradnji infrastrukturnih objekata i privatizacijama u niskogradnji i visokogradnji, da bi onda krenuo talas ulaganja u proizvodnju (Simens-Austrija, Henkel-Austria, Rauch, Knauf, Tondach, Magna, Kronospan, Swarovski i drugi). U poslednje vreme stižu dobre vesti poput najsvežije da Swarovski svoje planove preusmerava na Austriju i Srbiju ili da Gierlinger kupuje Mitros.

Beč

štitu životne sredine, energetiku i energetsku efikasnost. Stoga je i interes za uspostavljanjem i proširenjem saradnje u tim područjima posebno izražen. Osim u energetiku (naročito energija vetra i biomase, izgradnja novih i modernizacija starih hidroelektrana) i zaštitu životne sredine (izgradnja deponija i reciklažnih centara), austrijske kompanije su pokazale interesovanje za investiranje u infrastrukturu, komunalne delatnosti (vodovod i kanalizacija), prehrambenu, metalsku, tekstilnu,

drvnu i industriju nameštaja. ■ Kako Srbija može da privuče manja i srednja austrijska preduzeća? – U razgovorima koje sam poslednjih meseci vodio s predsednikom Austrijske privredne komore gospodinom Lajtlom dobio sam potvrdu da je poslovna zajednica Austrije veoma zainteresovana za nova ulaganja u Srbiji. Na nama je da tu saradnju pomognemo, da stvorimo uslove da u Srbiji što više austrijskih kompanija, i onih velikih, i srednjih, i manjih austrijskih preduzeća, ovde dođu i otvore svoje pogone. Važno je i da što više zdravih srpskih firmi povežemo sa austrijskim preduzećima radi zajedničke proizvodnje i izvoza. To je jedini način da se pomogne srpskoj privredi da bude uspešnija i konkurentnija, spremna za zahtevnu utakmicu na tržištu EU. Manja i srednja preduzeća u Austriji, kao i svuda, posebno su osetljiva na rizike poslovanja. Što u Srbiji budu niži rizik ulaganja, veća stabilnost i predvidivost uslova privređivanja, što budemo imali manje administriranja, to će biti više investicija. Bitno je i jačanje kapaciteta domaće privrede na koju se oslanjaju i strani investitori i još proaktivnije promovisanje Srbije kao investicione destinacije i

FROM

svaki minut. € 120 Isplanirati TO od

Draž je u odmoru: pobegnite od dnevne rutine u Beč kompanijom Austrian Airlines.

Izgubiti pojam o vremenu. Cena povratne karte sa svim uključenim taksama za kupovinu preko interneta.

011302T3 Austrian 190x65 VIEGloriette120 RS COE.indd 1

04.03.15 09:59

AUSTRIJA I SRBIJA

PARTNERSTVO NA DUGE STAZE

investicionih potencijala na čemu Privredna komora Srbije intenzivno radi. Privredna komora Srbije intenzivnom saradnjom sa komorom Austrije podstiče saradnju naših privreda, između ostalog i kroz organizaciju privrednih skupova u Austriji i Srbiji. U Beču će, u organizaciji naših komora i uz prisustvo visokih državnih zvaničnika, 24. marta biti održan veliki poslovni forum. Na ovom skupu, koji će pratiti neposredni kontakti privrednika i za koji vlada veliko interesovanje austrijskih kompanija, u organizaciji PKS učestvovaće predstavnici oko 50 srpskih preduzeća i institucija.

luge pružamo na terenu, da efikasno zastupamo privredu i podržimo njeno bolje pozicioniranje na domaćem i inostranom tržištu. Jer modernizacija komorskog sistema nije sama sebi cilj, ona je u funkciji podrške privredi u savladavanju izazova sa kojima se suočava i unapređenju uslova poslovanja. Zato po uzoru na razvijene ekonomije, u kojima komore imaju veliki ugled, a privreda posredstvom njih

■ A šta Srbija može da ponudi po-

slovnim ljudima srpskog porekla u Austriji zainteresovanim za investicije u zemlji? – Isto što i austrijskim kompanijama i investitorima iz drugih zemalja. Ništa naši ljudi koji rade u Austriji i širom sveta ne traže drugo ili više. Oni će sami dolaziti da investiraju kada procene da je poslovni ambijent dovoljno podsticajan za njihove investicione i poslovne odluke. Na nama je da održavamo kontinuirane kontakte sa njima i da ih što bolje informišemo o ekonomskim potezima koje država preduzima ili planira da povuče i o napretku u sprovođenju mera ekonomske politike, od fiskalne konsolidacije do strukturnih reformi i poboljšanja uslova poslovanja u Srbiji. Naravno, srpska dijaspora koja je u Austriji brojnija nego u mnogim drugim zemljama veliki je i nedovoljno iskorišćeni potencijal. Ne samo kao izvor doznaka iz inostranstva, koje su u jednom periodu bitno popravljale platnobilansne parametre zemlje nego i sa stanovišta ulaganja i poslovnog povezivanja.

■ PKS je pokrenula reformu komor-

skog sistema u Srbiji. Šta bi reorganizacija po ugledu na nemački i austrijski model trebalo da donese komorskom sistemu Srbije? – Kroz proces modernizacije doći ćemo do uspostavljanja jedinstvenog, održivog funkcionalnog komorskog sistema, do jasne podele posla između nacionalne i regionalnih komora i regionalnih komora međusobno, standardizovanog paketa usluga i ojačanog komorskog kapaciteta da te us-

AUSTRIJA I SRBIJA

PARTNERSTVO NA DUGE STAZE

Važno je i da što više zdravih srpskih firmi povežemo sa austrijskim preduzećima radi zajedničke proizvodnje i izvoza snažan uticaj na kreiranje ekonomskog ambijenta, težimo izgradnji komorskog sistema koji će biti: pouzdan oslonac za zastupanje interesa privrede u nacionalnim i međunarodnim okvirima i efikasan servis – snažan mehanizam podrške u podizanju njenih kapaciteta, jačanju konkurentnosti i sposobnosti da što više izvozi i privuče što više investicija. Modernizacija komorskog sistema omogući će i uvođenje dualnog obrazovanja prema potrebama privrede, kao i maksimalnu podršku privredi tokom procesa evropskih integracija. Odlučili smo da u predstojećoj modernizaciji primenimo austrijski model, koji je najprihvatljiviji sa stanovišta veličine i strukture privrede i kompatibilan našim potrebama. Kao što su austrijska i nemačka komora

uzor našoj, i njihove privrede – moderne, tehnološki visoko razvijene i industrijalizovane – primer su na koji se ugledamo i čijim standardima težimo. U procesu komorske reforme i privrednih reformi dragocena je podrška koju dobijamo i od Privredne komore Austrije i od Udruženja nemačkih privrednih komora.

■ Gde je uloga PKS u podsticanju uvođenja dualnog obrazovanja u srpski obrazovni sistem? – Uvažavajući potrebe privrede, PKS je pokrenula inicijativu i u saradnji sa Ministarstvom privrede i Ministarstvom prosvete, nauke i tehnologije radi na uvođenju dualnog obrazovanja u naš školski sistem. Koristi od uvođenja dualnog obrazovanja su višestruki i za učenike, i za privredu, i za društvo. Učenici su po završetku škole osposobljeni i za praktičan rad i najčešće ostaju u preduzeću u kome su bili na praksi. Kompanije učenika već tokom školovanja profilišu prema svom poslovnom i proizvodnom procesu, što je posebno važno u vreme dinamičnih tehnoloških promena. Društvo radnu snagu obrazuje u skladu s aktuelnim potrebama privrede, smanjujući tako nezaposlenost mladih ljudi. Poslodavci priznaju da su demotivisani da zapošljavaju mlade i neiskusne ljude jer nemaju odgovarajuće kvalifikacije i ne mogu odmah da se uključe u proizvodni proces. Umesto da mlade radnike šalju na usavršavanje, na visokosofisticirane i napredne obuke, organizuju i plaćaju obuke kojima pokrivaju propušteno tokom njihovog školovanja. Prema jednom istraživanju, nedostaci obrazovnog sistema privredu Srbije su od 2001. do 2012. godine koštali gotovo 3,5 milijarde evra. Privredne komore, inače, imaju izuzetno značajnu ulogu i u sprovođenju sistema dualnog obrazovanja: objavljuju spiskove slobodnih mesta u privredi (bez pronalaženja slobodnog radnog mesta učenik ne može da upiše dualno obrazovanje), utvrđuju da li firme ispunjavaju uslove za praktičnu obuku učenika, redovno analiziraju potrebe za kadrovima i predlažu nova zanimanja koja mogu da uđu u katalog praktične obuke učenika i obučavaju mentore u preduzećima. ■

LAGERMAX AED D.O.O.

Uvođenjem najviših standarda u oblast obezbeđenja kvaliteta i osiguranja bezbednosti hrane i ostalih roba Lagermax AED d.o.o. je u mogućnosti da klijentima ponudi vrhunske usluge u oblasti logistike i kada je reč o najosetljivijim isporukama LAGERMAX AED d.o.o. je vodeća firma za pružanje usluga međunarodnog transporta, logistike i distribucije u Srbiji. Posluje kao deo Lagermax Grupe, osnovane 1920. godine u Salcburgu. Koncern se tokom godina razvijao i širio na područje istočne i jugoistočne Evrope. Danas u 11 zemalja ima preko 30 poslovnica. Osim u Austriji, Lagermax Grupa prisutna je putem operativnih firmi u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Sloveniji, Mađarskoj, Rumuniji, Češkoj, Slovačkoj i Bugarskoj. Lagermax AED Srbija je kontinuirano usmeren na razvoj i širenje opsega usluga koje nudi na tržištu logistike. Garantujemo transparentnost i stabilnost u poslovanju. Naš princip je da roba uvek treba da bude na pravom mestu i u pravo vreme. Stručan kadar i moderne informacione tehnologije omogućavaju nam da se ovog načela i držimo. Težimo tome da još više unapredimo i proširimo uslove za zdravo poslovanje i u tom smislu smo preuzeli niz koraka koji će nam to i omogućiti. Tako smo u proteklih dvanaest meseci definisali neophodno sveobuhvatno rešenje koje nam omogućava visok stepen ažurnosti podataka, prvenstveno kroz

dokumenta sistema menadžmenta, odnosno kroz implementaciju zahteva ISO 9001:2008, ISO 14001:2004, OHSAS 18001:2007, HACCP sistema i IFS Logistic. Prvo smo ispunili uslove za dobijanje osnovnog i najbitnijeg

Zajedno u pokretu!

roba. Takođe, dajemo garanciju da se sa prehrambenim proizvodima postupa u skladu sa zahtevima za bezbednost. HACCP procesom kontrole identifikujemo sve kritične tačke potencijalne opasnosti u bilo kom delu procesa prevoza, skladištenja ili distribucije roba. Cilj kontrolnih mera je osiguranje zdravstvene ispravnosti proizvoda. Uz sve navedeno fokus na bezbednost hrane i HACCP higijenu

Korisnicima Lagermax AED usluga na transparentan način dajemo konkretan odgovor na visoka očekivanja vezana za bezbednost proizvoda u svim fazama transporta, skladištenja i distribucije sertifikata – ISO 9001:2008, međunarodne norme koja se odnosi na upravljanje kvalitetom i koja je primenljiva na sva privredna društva, bez obzira na njihovu veličinu i vrstu delatnosti. Trudili smo se da odraz već ustaljene dobre poslovne prakse pretočimo u načela upravljanja koja su u temelju ovog standarda. Njihovom doslednom primenom povećavamo učinak privrednog društva. Svesni rastućih zahteva korisnika palete naših usluga, povećanja odgovornosti koju prema njima imamo i zakonske regulative iz ove oblasti, obavezali smo se da poštujemo uniformne standarde za obezbeđenje kvaliteta i osiguranje bezbednosti hrane i ostalih

i poslovno okruženje kontroliše se prema IFS normama. Vrše se provere svih logističkih aktivnosti vezanih za već upakovane prehrambene proizvode kao što su transport, skladištenje, distribu-

cija, utovar i istovar i odnosi se na drumske isporuke, isporuke putem železnice i isporuke brodom ili avionom svih vrsta smrznutih/ rashlađenih proizvoda ili proizvoda koji ne zahtevaju hlađenje. Korisnicima Lagermax AED usluga na transparentan način dajemo konkretan odgovor na visoka očekivanja vezana za bezbednost proizvoda u svim fazama transporta, skladištenja i distribucije. Tokom više od 90 godina postojanja Lagermax koncerna kroz različite faze unapređivanja poslovanja došli smo do najboljih, veoma kvalitetnih rešenja. Iskustvo i praksa su dve najvažnije komponente u formiranju opštih postav-

ki za dalje unapređivanje i usavršavanje našeg poslovanja. Naša misija je biti inovativan, biti prvi i najbolji na tržištu i razvojem novih tehnologija unaprediti i proširiti uslove za zdravo poslovanje. ■ AUSTRIJA I SRBIJA

PARTNERSTVO NA DUGE STAZE

INTERVJU

Odlični odnosi na svim poljima Bilateralni odnosi između Austrije i Srbije su bliski, intenzivni i produktivni, a austrijske kompanije imaju podršku lokalnih samouprava i odlično su primljene kao poslodavci JOHANNES EIGNER

AMBASADOR AUSTRIJE U SRBIJI

NEDAVNI SPORAZUM Srbije i Kosova o komplikovanom pitanju uređenja pravosuđa predstavlja značajan pomak u normalizaciji međusobnih odnosa i vodi ka otvaranju bitnih po-

region i dobro za EU“. Austrijski ambasador smatra da tempo procesa evrointegracija Srbije zavisi isključivo od tempa reformi u zemlji. Taj proces podrazumeva

Jedan od primera izvanrednog kvaliteta odnosa Srbije i Austrije je organizacija skupa za srpsku dijasporu u Beču, čiji su domaćini bili premijer Aleksandar Vučić i austrijski ministar spoljnih poslova Sebastian Kurc glavlja u pregovorima Srbije sa Evropskom unijom, ocenjuje Johannes Eigner, ambasador Austrije u Srbiji. „To će biti dobro za Srbiju, dobro za ceo

AUSTRIJA I SRBIJA

PARTNERSTVO NA DUGE STAZE

harmonizaciju sa pravilima EU na velikom broju nivoa od kojih je jedan i harmonizacija u oblasti spoljne politike, i ovde će Srbija svakako

postepeno morati da usaglasi svoje delovanje na spoljnopolitičkom planu. „Ovo se posebno odnosi na najozbiljniji konflikt u Evropi nakon rata u bivšoj Jugoslaviji. U ovom slučaju, sličnost između stavova EU i Rusije nije moguća”, ističe ambasador Eigner. Na putu evrointegracija Srbija ima punu podršku Austrije. Bilateralni odnosi dveju zemalja su veoma dobri, intenzivni i produktivni, o čemu govore i brojni primeri. Jedan od njih je nedavni skup organizovan za srpsku dijasporu u Beču, gde su domaćini događaja bili premijer Aleksandar Vučić i austrijski ministar

POMAK

OČEKIVANJA

PODRŠKA

Nedavni sporazum Srbije i Kosova o veoma bitnom i teškom pitanju kao što je pravosuđe dokaz je postojećeg procesa normalizacije.

Razni predstavnici Evropske unije su već jasno naglasili da se od Srbije, kao kandidata za članstvo, očekuje da postepeno harmonizuje svoju spoljnu politiku sa politikom EU.

Po pravilu, naše kompanije imaju podršku i pomoć lokalnih vlada i odlično su primljene kao poslodavci, suprotni slučajevi su retki.

spoljnih poslova Sebastian Kurc. Ambasador Eigner smatra da sadašnje preispitivanje politike EU prema migracijama i azilantima neće imati nikakvog uticaja na položaj srpske dijaspore u evropskim zemljama i da su strahovi građana Srbije da bi im u tom kontekstu mogao biti ukinut bezvizni režim za putovanja u Evropu, bez ikakvog osnova. O dobrim odnosima dveju zemalja svedoči i činjenica da su austrijske kompanije veoma dobro

Ne vidim nikakav razlog za brigu kada je reč o bezviznom režimu za građane Srbije. Trenutno nema većih problema sa ilegalnim imigrantima ili lažnim azilantima poreklom iz Srbije

primljene u Srbiji i, sem nekoliko izuzetaka, uživaju podršku lokalnih samouprava u svom radu i predstavljaju omiljene poslodavce u sredinama u kojima posluju. O srdačnosti odnosa dveju zemalja govore i iskustva koje je ambasador Austrije stekao tokom čestih putovanja širom Srbije, kao i neformalni susreti sa građanima tokom manifestacije „Dani otvorenih vrata“, kada su žitelji Beograda imali prilike da posete austrijsku ambasadu i proćaskaju sa njenim predstavnicima. U intervjuu ambasador Einger govori o pitanju evrointegracija Srbije u širem kontekstu aktuelnih događanja u Evropi, saradnji Austrije i Srbije u regionalnim inicijativama i na bilateralnom planu.

Ne propustite da nas posetite na 52. Međunarodnom salonu automobila od 20. do 29. marta na Beogradskom Sajmu!

AUSTRIJA I SRBIJA

PARTNERSTVO NA DUGE STAZE

■ Posle pobede Sirize na izborima

u Grčkoj Evropa je ponovo zaokupljena svojim unutrašnjim pitanjima. Koliko to ima uticaja na tempo evrointegracija potencijalnih novih članica? – Promena vlade u bilo kojoj zemlji članici Evropske unije može imati negativan efekat na proces integracija jedino i ako je nova vlada neprijateljski raspoložena prema njemu. Ne primećujem da nova grčka vlada ima ovakav

■ Kakva su vaša očekivanja u vezi

sa otvaranjem poglavlja u pregovorima Srbije sa EU s obzirom na to da i dalje nema većeg napretka kada je reč o rešavanja odnosa između Srbije i Kosova? – Ne bih rekao da nije bilo velikih pomaka u odnosima između Srbije i Kosova. Mnogo toga je već postignuto, a nedavni sporazum o veoma bitnom i teškom pitanju kao što je pravosuđe samo je dokaz postojećeg procesa

■ Šta za jačanje odnosa Austrije i

zemalja regiona znači Dunavska strategija? – Dunavska strategija značajno doprinosi poboljšanju odnosa između svih zemalja koje učestvuju u njoj, uključujući Austriju. Ona kreira okvir za veću i ciljanu saradnju i pomaže ostvarenju veće kohezije u celom makroregionu.

■ Često putujete po unutrašnjosti Srbije. Šta su vaše glavne impresije iz susreta sa austrijskim kompanijama koje razvijaju svoj posao u manjim srpskim sredinama i predstavnicima lokalnih samouprava? – Da, pokušavam da putujem što je više moguće po raznim regionima i opštinama u Srbiji. Gde god da dođem, primljen sam sa velikom gostoljubivošću i iskrenim simpatijama prema Austriji. Po pravilu, naše kompanije imaju podršku i pomoć lokalnih vlada i odlično su primljene kao poslodavci. Postoji svega nekoliko izolovanih slučajeva gde lokalna birokratija otežava život kompanijama. ■ Pre nekoliko meseci ste u okviru

Mislimo da je otvaranje bitnih poglavlja u pregovorima sa Srbijom već trebalo da se desi. To će biti dobro za Srbiju, dobro za ceo region i dobro za EU stav. Stoga će tempo ovog napretka i dalje zavisiti uglavnom od tempa reformi u tim zemljama.

■ Koliko bi novo zaoštravanje kon-

flikta u Ukrajini moglo uticati na očekivanja EU da se Srbija izjasni o svom stavu prema Rusiji? – Razni predstavnici Evropske unije već su jasno naglasili da se od Srbije, kao kandidata za članstvo, očekuje da postepeno harmonizuje svoju spoljnu politiku sa spoljnom politikom EU. Ovo se posebno odnosi na najozbiljniji konflikt u Evropi nakon rata u bivšoj Jugoslaviji. U ovom slučaju, sličnost između stavova EU i Rusije nije moguća.

AUSTRIJA I SRBIJA

PARTNERSTVO NA DUGE STAZE

normalizacije. Stoga mislimo da je otvaranje bitnih poglavlja u pregovorima sa Srbijom već trebalo da se desi. To će biti dobro za Srbiju, dobro za ceo region i dobro za EU.

■ Kako biste ocenili bilateralne od-

nose između Srbije i Austrije? – Naši bilateralni odnosi su bliski, intenzivni i produktivni koliko to mogu da budu. Kao jedan od svežijih primera izvanrednog kvaliteta ovih odnosa navešću kada su premijer Aleksandar Vučić i austrijski ministar spoljnih poslova Sebastian Kurc zajedno bili domaćini događaja koji je organizovan za srpsku dijasporu u Beču.

„Dana otvorenih vrata“ ugostili građane Beograda. Koliko ovakvi neformalni susreti doprinose boljem međusobnom razumevanju? – Sudeći po velikom broju posetilaca, građani Beograda su odlično odgovorili na ovu inicijativu. Ceo tim ambasade i ja podjednako smo uživali u ovom neformalnom okupljanju, na kojem se može više naučiti o određenoj zemlji u poređenju sa bilo kojim drugim diplomatskim okupljanjem.

■ Evropa danas ponovo preispituje

svoj odnos prema strancima, a u Srbiji to vrlo često podstiče dve vrste pitanja: šta će biti sa statusom naše dijaspore i sa slobodom putovanja građana Srbije u EU. Da li građani Srbije imaju razloga da brinu? – Kao prvo, bilo kakve promene u politici EU vezano za migracije i azilante neće ugroziti status srpske dijaspore ni na koji način. Kao drugo, ne vidim nikakav razlog za brigu kada je reč o bezviznom režimu za građane Srbije. Trenutno nema većih problema sa ilegalnim imigrantima ili lažnim azilantima poreklom iz Srbije. ■

INTERVJU

Austrijska ekspertiza u obrazovanju SVETLANA STOJŠIĆ

REGIONALNI MENADŽER WIFI INTERNATIONAL BEČ

WIFI International za potrebe austrijskih privrednika obučava kadrove u regionu, a nudi i specijalizovane obuke za lokalne menadžere koji žele da unaprede svoje veštine i inovativnost SA TRŽIŠNIM UDELOM od 20 odsto WiFi je najveći institut za obuku i obrazovanje odraslih u Austriji. Kroz oko 30.000 različitih kurseva WIFI godišnje obučava skoro 360.000 učesnika, od kojih su oko 36.000 preduzetnici. Vodeći princip WIFI je „iz prakse – za praksu“, što znači da su svi kursevi tako oblikovani da idu u susret potrebama poslovnih ljudi i da ove kurseve sprovode treneri koji su i sami najčešće preduzetnici. WIFI International, odeljenje Austrijske privredne komore

narodni provajder obrazovanja u centralnoj i istočnoj Evropi. Sa 11 kancelarija u centralnoj i jugoistočnoj Evropi (Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Češka, Poljska, Rumunija, Srbija, Slovačka, Turska i Mađarska) WIFI International podržava lokalne i međunarodne kompanije u inostranstvu i njihove zaposlene s višim kvalifikacijama nudeći im austrijsku ekspertizu u obrazovanju sa lokalnim trenerima na lokalnom jeziku. WiFI nudi sve vrste seminara, kurseva,

Želimo da aktivno učestvujemo u ekonomskom razvoju zemalja u kojima smo aktivni, i vidimo svoju ulogu kao onoga koji "otvara vrata" za austrijsku privredu

nera i obuke za konsultante. Dobrom obukom profesionalaca iz ciljanih zemalja WIFI International može da ublaži postojeći nedostatak radne snage u Austriji. Takođe dobar standard obrazovanja usporava odliv mozgova u lokalnim sredinama, a austrijskim investitorima pomaže da pronađu dovoljno stručan kadar za svoje poslovne operacije.

■ Na koji način WIFI International može da podstakne saradnju austrijskih kompanija s lokalnim partnerima u regionu? – WIFI – Institut je odeljenje austrijske privredne komore koje nudi međunarodne seminare i obuke u saradnji s lokalnim partnerima, kao što su lokalne komore, udruženja preduzetnika

specijalizovano za obrazovanje, prisutno je u 11 zemalja u regionu gde nudi sve vrste obuka potrebne austrijskim investitorima, povećava nivo znanja lokalnih stručnjaka i utiče na smanjivanje odliva mozgova u lokalnim sredinama. Ovakav tip obuke omogućava lokalnim menadžerima da lakše sklapaju kontakte i ulaze u poslovne odnose s austrijskim kompanijama.

■ Koja su menadžerska znanja

■ U kojim zemljama u regionu

WIFI ima svoje kancelarije i kakve su karakteristike tržišta na kojima posluje s obzirom na dijapazon usluga koje WIFI nudi? – Od 2001. godine tim WIFI International posluje kao među-

■ Kako WIFI International pomaže jačanju konkurentnosti austrijskih kompanija u regionu? – Kroz ove programe obuke WIFI International daje doprinos razvoju ekonomskih odnosa, kao i ekonomskom napretku. Naš tim vidi svoju glavnu ulogu u internacionalizaciji austrijskih ekonomskih i obrazovnih veština i transferu know-how. Takođe pomažemo ekonomski razvoj, time što oblikujemo i utičemo na tržište rada pružanjem mogućnosti za atraktivne obuke. Želimo da aktivno učestvujemo u ekonomskom razvoju zemalja u kojima smo aktivni i vidimo svoju ulogu kao onoga koji otvara vrata za austrijsku privredu. Da bi obuke bile efikasne i uspešne, one zahtevaju pažljivu pripremu, konsultantske usluge (analizu potreba), pomoć i saradnju sa stranim institucijama (kao što su, na primer, komore).

programa, kao i obuke za preduzetnike, rukovodioce i zaposlene u industriji. U ovim zemljama WIFI je specijalizovan za obuku za menadžerske i liderske veštine, i obuke po principu trenirajte tre-

i top-menadžeri na odabranim destinacijama (Zapadnog Balkana, Moldavije i Turske). Cilj ovih aktivnosti je da učesnici posle ovakve obuke uspostave kontakt s austrijskim kompanijama.

najpotrebnija domaćim kompanijama koje žele da uspešno posluju i na stranim tržištima? – Preduzeća koja su u ekspanziji moraju da ispune međunarodne standarde. Konstantna edukacija u oblastima Human Resource, International Marketing, Leadership, Quality management, Process managment, Export management i Project management je neophodna domaćim stručnjacima ukoliko žele da ojačaju sopstvenu konkurentnost i inovativnost. ■ AUSTRIJA I SRBIJA

PARTNERSTVO NA DUGE STAZE

INTERVJU

Investitori se nadaju boljoj poslovnoj klimi Postoji veliko interesovanje austrijskih preduzeća za Srbiju i zato bi bilo dobro da najavljene reforme budu i sprovedene jer se suštinski u poslovnom okruženju do sada malo toga promenilo ANDREAS HAIDENTHALER TRGOVINSKI SAVETNIK PRI AMBASADI AUSTRIJE

IAKO SE PROTEKLIH GODINA u Srbiji mnogo pričalo o reformama koje bi trebalo da privuku nova ulaganja, suštinski se ambijent za investicije nije promenio onoliko koliko se moglo. Primer

mesta. „Verujem premijeru kada kaže da želi da reši ovaj problem i nadam se da će dobiti pomoć u tome jer je to posao koji ne može da se uradi preko noći“, kaže Andreas Haidenthaler, trgo-

Sledeći komplikovane i često nepotrebne birokratske procedure, u proteklim godinama preduzeća su morala da troše više novca nego na otvaranje novih radnih mesta građevinskih dozvola samo je jedan u nizu takvih nedovoljno reformisanih segmenata i primer gde su preduzeća na birokratske procedure trošila novac koji su mogla uložiti u širenje svoje delatnosti i otvaranje novih radnih

AUSTRIJA I SRBIJA

PARTNERSTVO NA DUGE STAZE

vinski savetnik pri Ambasadi Austrije, i napominje da je ovo dug proces jer rešavanje „birokratske džungle“ mora da obuhvati sve delove Srbije. U međuvremenu, interesovanje austrijskih kompanija za saradnju sa

srpskim partnerima i ulaganje u Srbiju ne jenjava. Austrijske kompanije su već petnaest godina aktivno prisutne na srpskom tržištu i sama činjenica da će u Beču krajem marta u prostoru Austrijske federalne privredne komore biti organizovan najveći poslovni forum u Austriji ove godine, na kojem će se upravo raspravljati o mogućnostima za investiranje koje pruža Srbija, govori tome u prilog. Posebno raduje činjenica da se broj delatnosti u kojima su u Srbiji prisutne austrijske kompanije konstantno širi – od visokosofisticiranih građevinskih radova do otkrivanja potencijala za saradnju u IT industriji, gde Srbija smatra da ima značajne konkurentske prednosti. Ostaje da se vidi koliko bi javno privatna partnerstva – finansijski model koji je sada došao u žižu interesovanja vlasti kao model finansiranja projekata u uslovima visoke zaduženosti države – mogla zaista da budu primenjena u praksi i da privuku zainteresovane domaće i strane investitore.

DUNAVSKI REGION

SPOROST

Poslovni forum Dunavskog regiona dragocen je alat za uspostavljanje poslovnih kontakata i produbljivanje veza između zemalja.

Proteklih godina mnogo se pričalo o reformama, odnosno šta bi trebalo da se preduzme da bi se privuklo više investicija. Bez obzira na to, opšti uslovi za poslovanje u Srbiji još uvek mogu da se poboljšaju.

■ Da li rezultati poslednje ankete obavljene među vodećim austrijskim kompanijama u Srbiji pokazuju da su austrijski privrednici sada zadovoljniji privrednim okruženjem nego pre i koje su, po njihovom mišljenju, glavne prednosti i mane poslovanja u Srbiji? – Austrijske kompanije su najveći strani investitori u Srbiji i, kao takve, one imaju dugoročnu strategiju. Ne postaje se najveći investitor ukoliko planirate da napustite zemlju za šest meseci. Mnoge austrijske kompanije su prve došle u Srbiju nakon demokratskih promena 2000. godine i to su uradile zato što su želele da se razvijaju zajedno sa vašom zemljom. Doduše, zemlja se razvila, ali ne onoliko koliko su svi želeli, a poslovno okruženje je slično. Proteklih godina mnogo se pričalo o reformama, odnosno šta bi trebalo da se preduzme da bi se privuklo više investicija. Bez obzira na to, opšti uslovi za poslovanje u Srbiji još uvek mogu

– Reforme moraju da se preduzmu i moraju da imaju uticaja čak i na najmanja sela gde se predaju aplikacije za učestvovanje u projektima. Sledeći komplikovane i često nepotrebne birokratske procedure, u proteklim godinama preduzeća su morala da troše više novca nego na otvaranje novih radnih mesta. Potrebno je vremena da

■ Uzevši u obzir rezultate ankete, možemo li da zaključimo da su dosadašnje reforme imale odgovarajući uticaj na poboljšanje poslovne klime u praksi?

Verujem premijeru kada kaže da želi da reši pitanje birokratije i nadam se da će dobiti pomoć u tome jer je to posao koji ne može da se uradi preko noći.

– Naše kompanije su uvek pokazivale veliko interesovanje za ove projekte i drago mi je što mogu da kažem da su austrijske kompanije realizovale neke od najvećih infrastrukturnih projekata u Srbiji. Među tim projektima su most na Adi, renovirani most Gazela i razne deonice auto-puta. Ovi projekti su postali arhitektonske i infrastrukturne znamenitosti i nadam se da će se još nekoliko njih pridružiti ovoj grupi.

■ Koliko je bitan Poslovni forum

Forum „Srbija“, koji će biti organizovan u Austrijskoj federalnoj privrednoj komori u Beču 24. marta, najveći je forum tog tipa u Austriji ove godine na kojem će Srbija biti glavna tema da se poboljšaju. Dozvolite mi da vam dam jedan primer: godinama se tvrdilo da u Srbiji ima previše birokratije pri procesu izdavanja građevinskih dozvola. Iz godine u godinu zemlja je sve lošije bila rangirana u tom pogledu. Tek sada imamo nov zakon o izgradnji za koji se nadamo da će biti efikasan i u praksi. Da skratim priču… Privrednom ambijentu bi i dalje dobro došle reforme, a nadam se da će Vlada uspeti da progura najavljene reforme.

POVERENJE

bi se ova „birokratska džungla“ popravila. Verujem premijeru kada kaže da želi da reši ovaj problem i nadam se da će dobiti pomoć u tome jer je to posao koji ne može da se uradi preko noći.

■ Da li su austrijske kompanije zainteresovane za javno-privatna partnerstva u Srbiji? – Da. U prošlosti Srbija nije pokazivala mnogo interesovanja za takve modele, ali sa odgovarajućim predispozicijama verujem da bi to mogao da bude interesantan koncept.

■ Koliko su austrijske kompanije zainteresovane za velike infrastrukturne projekte u Srbiji?

Dunavskog regiona po pitanju razvijanja međusobnih veza između dveju zemalja? – Dunav predstavlja fizičku vezu između mnogih zemalja, a samim tim predstavlja i simbol. Poslovni forum Dunavskog regiona je dragocen alat za uspostavljanje poslovnih kontakata i produbljivanje veza između zemalja. Ali nije jedini. U stvari, kompanije imaju taj luksuz da mogu da biraju između različitih događaja. Ako govorimo o vezama između Srbije i Austrije, hteo bih da preporučim naš Forum „Srbija“ koji će se održati u prostoru Austrijske federalne privredne komore u Beču 24. marta. Ovo će biti najveći forum tog tipa u Austriji ove godine na kojem će Srbija biti glavna tema.

■ Privredna kancelarija Austrijske ambasade je nedavno organizovala poslovni sastanak između austrijskih i srpskih kompanija u segmentu informacionih i komunikacionih tehnologija. Kako biste ocenili mogućnosti za poboljšanje saradnje između informaciono-komunikacionih kompanija iz dveju zemalja? – Verujemo da i Srbija i Austrija imaju mnogo da ponude na ovom polju, te stoga postoje velike mogućnosti za poslovnu saradnju. Nekoliko austrijskih kompanija je već počelo da posluje u ovom segmentu u Srbiji, tako da verujem da je saradnja dobra i da ima potencijal da se razvija. ■ AUSTRIJA I SRBIJA

PARTNERSTVO NA DUGE STAZE

INTERVJU

Iskrena podrška U trenutku kada Evropska unija ima niz problema, i unutrašnjih i na spoljnim granicama, za Beograd je vrlo značajno što se Beč trudi da pitanje proširenja na Zapadni Balkan drži u fokusu interesovanja ROKSANDA NINČIĆ DRŽAVNI SEKRETAR U MINISTARSTVU SPOLJNIH POSLOVA SRBIJE

AUSTRIJA JE JEDNA OD država predvodnica EU u zalaganju za jasnu evropsku perspektivu članstva regiona Zapadnog Balkana. Veoma cenimo konstantnu i nepromenljivu podrš-

– Diplomatski odnosi Srbije i Austrije imaju dugu tradiciju. Zvanično su uspostavljeni 1874. godine, mada je začetak slanje austrijskog izaslanika u Srbiju 1836. godine.

Saradnja ambasada i ministarstava spoljnih poslova Srbije i Austrije je na visokom nivou, karakteriše je obostrano uvažavanje, otvorenost i profesionalizam ku koju dobijamo od Beča na našem putu ka EU, kaže Roksanda Ninčić, državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije.

■ Kako biste ocenili sadašnje diplomatske odnose Srbije i Austrije?

AUSTRIJA I SRBIJA

PARTNERSTVO NA DUGE STAZE

Diplomatski odnosi odslikavaju odnose dveju zemalja koji, nakon međunarodnog priznanja i jačanja srpske države krajem XIX veka, postaju napeti, pre svega, zbog strateških interesa Austrougarske monarhije na Balkanu i činjenice da su

dve zemlje, u ključnim istorijskim trenucima, bile na suprotstavljenim stranama. Ovaj trend se, na obostrano zadovoljstvo, menja. Poslednjih godina beležimo jačanje i unapređenje odnosa u svim oblastima, što pozitivno utiče i na diplomatske odnose, a potvrđuju ga učestali susreti zvaničnika dveju zemalja na najvišem i visokom nivou. Saradnja ambasada i ministarstava spoljnih poslova je na visokom nivou, karakteriše je obostrano uvažavanje, otvorenost i profesionalizam. Srbiji je Austrija bliska i geografski i kulturološki. Puno srpskih intelektualaca obrazovano je u Austriji i u prošlosti i danas. Jačanju veza doprinosi i brojna srpska dijaspora u Austriji.

■ Koliko srpsko predsedavanje OEBS-u i evrointegracije menjaju imidž Srbije u svetu? – Predsedavanje OEBS-u je priznanje

PROGRES

PODRŠKA

Poslednjih godina beležimo jačanje i unapređenje odnosa u svim oblastima, što pozitivno utiče i na diplomatske odnose.

U trenutku kada EU ima niz problema, za Beograd je vrlo značajno što se Beč trudi da pitanje proširenja na Zapadni Balkan drži u fokusu interesovanja.

za Srbiju, ali i velika odgovornost. To je prilika da se Srbija, u prošlosti često identifikovana kao generator problema, potvrdi kao zemlja sposobna da ih rešava i time afirmiše svoju konstruktivnu poziciju na međunarodnoj sceni. Svesni smo o kolikom je izazovu reč, budući da OEBS okuplja 57 država učesnica koje sve odluke donose konsenzusom. Postići da toliko strana

Naša prednost je iskustvo postkonfliktnog društva, zasnovanog na pregovorima i dogovorima, i dobri odnosi koje imamo sa svim učesnicima u pregovorima o Ukrajini, što

govori jednim glasom nije lako ni u mnogo mirnijim vremenima, a mi se suočavamo i sa dodatnim izazovom – krizom u Ukrajini i oko nje, u čije rešavanje diplomatskim putem smo, kao predsedavajući OEBS-u, veoma aktivno uključeni.

FOKUS Unapređenje ekonomske saradnje, povećanje investicija i obima spoljnotrgovinske razmene obavezne su teme na susretima svih zvaničnika Srbije i Austrije. Srbije biti brže rešen, to još nije slučaj. Šta vi očekujete kada je reč o ispunjavanju uslova Briselskog sporazuma? – Dijalog sa prištinskim vlastima je na-

Unapređenje ekonomske saradnje, povećanje investicija i obima spoljnotrgovinske razmene obavezne su teme na susretima svih zvaničnika Srbije i Austrije

ističe i generalni sekretar OEBS-a Lamberto Zanijer.

■ Iako je Johanes Han, evropski

komesar za regionalnu politiku, očekivao da će problem zastoja u pregovorima između Kosova i

stavljen, problem zastoja prevaziđen i očekujemo da će se uz pomoć EU pregovori voditi u pozitivnom i konstruktivnom duhu. Srbija je posvećena primeni svih dogovora, o čemu svedoči i nedavno postignut sporazum o pravosuđu. Istakla bih i konstruktivni stav Srbije u iznalaženju rešenja za učešće „Kosova“ u regionalnim inicijativama, pre svega u Regionalnom savetu za saradnju i PSJIE, ravnopravno i na trajnoj osnovi. Istovremeno, dogovor o saradnji privrednih komora Srbije i „Kosova“, čiji opseg obuhvata segmente Briselskog sporazuma, u velikoj meri će doprineti daljem razvoju pregovaračkog procesa, posebno u sferi ekonomije.

■ Šta za Srbiju znači politička po-

drška koju joj pruža Austrija u procesu evrointegracija? – Austrija je jedna od država predvodnica EU u zalaganju za jasnu evropsku

SO_Banner_190x65.indd 1

09.03.15 18:31

AUSTRIJA I SRBIJA

PARTNERSTVO NA DUGE STAZE

perspektivu članstva regiona Zapadnog Balkana. Veoma cenimo konstantnu i nepromenljivu podršku koju dobijamo od Beča na našem putu ka EU. Za Beograd je značajno i što je komesar Han Austrijanac, i to iz više razloga: kao država u blizini, Austrija dobro poznaje političke i ekonomske prilike u regionu, sama je ekonomski prisutna direktnim investicijama u našoj zemlji i veliki je zagovornik proširenja EU na ZB. Beč često ističe da se proces evropskih integracija ZB poklapa sa političkim, ekonomskim i bezbednosnim interesima Austrije. U trenutku kada EU ima niz problema, i unutrašnjih i na spoljnim granicama, za Beograd je vrlo značajno što se Beč trudi da pitanje proširenja na ZB drži u fokusu interesovanja. Beč je podržao održavanje konferencije o Zapadnom Balkanu u Berlinu prošle godine, pod pokroviteljstvom kancelarke Merkel, učestvujući u svojstvu posmatrača. Veoma nam je drago što se kandidovao za domaćina narednog susreta, u avgustu ove godine. Pored izgradnje saobraćajne infrastrukture u regionu Zapadnog Balkana, Beč planira da tema predstojećeg sastanka bude jačanje regionalne saradnje i približavanje ljudi, kako bi ove zemlje mogle zajedno da rade na zajedničkoj budućnosti. ■ Do koje mere dobri diplomatski

ja i obima spoljnotrgovinske razmene obavezne su teme na susretima svih zvaničnika Srbije i Austrije.

■ Kakve su mogućnosti za sarad-

nju u okviru Strategije EU za Dunavsku regiju? – Regionalna saradnja spada u spoljnopolitičke prioritete Republike Srbije i u tom kontekstu svoje istaknuto mesto ima i Strategija EU za Dunavski region. Republika Srbija, kao kandidat za članstvo u EU, treba u punoj meri da

Regionalna saradnja spada u spoljnopolitičke prioritete Republike Srbije i u tom kontekstu svoje istaknuto mesto ima i Strategija EU za Dunavski region odnosi prate i jačanje ekonomske saradnje dveju zemalja? – Unapređenje diplomatskih i ekonomskih odnosa dveju zemalja u neraskidivoj su vezi. Austrija je poslednjih godina postala jedan od najvažnijih privrednih partnera, sa investicijama koje od 2000. godine prelaze tri milijarde evra. Više od 400 austrijskih kompanija u Srbiji zapošljava preko 20.000 radnika. Najznačajnije austrijske investicije su u oblasti telekomunikacija, bankarskog sektora, osiguranja, građevinske, hemijske, naftne i prehrambene industrije, kao i u oblasti trgovine. Unapređenje ekonomske saradnje, povećanje investici-

AUSTRIJA I SRBIJA

PARTNERSTVO NA DUGE STAZE

koristi sve raspoložive mogućnosi saradnje sa Unijom u cilju ubrzavanja svoje integracije. U tim okvirima sagledavamo i Strategiju EU za Dunavski region.

■ Koliko različiti oblici delovanja, poput Senata privrede Srbije koji je osnovan uz podršku Senata privrede Austrije, doprinose jačanju veza između dveju zemalja? – Senat privrede Austrija–Srbija osnovan je krajem februara 2014. godine u Beogradu. Čine ga privrednici dveju zemalja zainteresovani za intenzivniju razmenu iskustava i ideja, jačanje poslovne saradnje i investicija. Veru-

jem da će članovi Senata na najbolji način iskoristiti prednosti dugogodišnje saradnje, pozitivnih iskustava, kompatibilnih privreda i novih, stimulativnih uslova poslovanja u Srbiji radi ukupnog unapređenja bilateralnih odnosa dveju zemalja.

■ Mnoge evropske zemlje preispi-

tuju svoje politike prema strancima koji žive i rade u tim zemljama. Kakve su u tom kontekstu pozicije srpske dijaspore u Austriji?

– Procenjuje se da u Austriji živi između 200.000 i 300.000 Srba, među kojima je oko 2.500 studenata. Prema austrijskim podacima, naši državljani po brojnosti predstavljaju treću populaciju stranaca u toj zemlji, odmah posle državljana Nemačke i Turske. Odnos austrijskih organa prema našim državljanima je korektan i naši građani uživaju sva prava koja su im kao strancima zagarantovana zakonom. Međutim, uvek postoji prostor za unapređenje – npr. dobijanje statusa nacionalne manjine. To pitanje je inicirano prilikom poseta naših zvaničnika Austriji 2013. godine. Organizovanje dopunske nastave na maternjem jeziku, odnosno na tzv. bosansko-hrvatsko-srpskom jeziku, u nadležnosti je austrijske strane kako bi se izbegla asimilacija već druge generacije naših iseljenika. ■

INTERVJU

Veliki potencijali u energetici MILORAD VASIĆ DIREKTOR ATB SEVER

Sa jakim inženjerskim kadrom i kontinuiranim unapređenjem proizvodnih mogućnosti ATB Sever je spreman da odgovori zahtevima tržišta u oblasti energetike i obnovivih izvora energije

SA NOVOM STRATEGIJOM razvoja preduzeća i programima koji imaju svoje tržište i u Srbiji i u regionu, ATB Sever ima velike planove za dalji razvoj poslovanja, kaže Milorad Vasić, direktor ATB SEVER.

■ Od 2013, kada ste došli na čelo ATB Severa, postavili ste novu strategiju razvoja kompanije. Šta smatrate ključnim postignućima na ovom planu? – Nova strategija se prvenstveno bazira na četiri stuba ili programa, koja definišu u kom pravcu se planira daljni razvoj preduzeća. Ta četiri stuba ili oblasti su: hidro-

uslova da ostanemo što konkurentniji na svetskom tržištu.

■ „Sever“ je jedino preduzeće u Srbiji i širem regionu koje radi generatore i hidroelektrane i ima kadrove sa potrebnim znanjem i iskustvom. Na kojim tržištima beležite najveće zanimanje za ovaj deo portfolija ATB Severa? – „Sever“ je na vreme prepoznao potencijal koji pruža oblast obnovivih izvora energije i to postavio kao jedan od glavnih stubova svog poslovanja. Sposobni smo da potencijalnim investitorima ponudimo isporuku kompletne

„Sever“ je na vreme prepoznao potencijal koji pruža oblast obnovivih izvora energije i to postavio kao jedan od glavnih stubova svog poslovanja elektrane i generatori, elektromotori sopstvenog dizajna i remontne usluge, elektromotori ATB dizajna i proizvodnja komponenti za ATB grupu. Ovi proizvodni programi su orijentisani ka oblasti energetike i obnovivih izvora energije, a pored toga, naši proizvodi nalaze veliku primenu u oblasti vodosnabdevanja, prerade otpadnih voda, u rudarstvu, cementarama, železarama, brodogradnji, kao i u oblasti proizvodnje i prerade nafte i gasa. U međuvremenu smo postavili nov menadžment kao spoj iskustva i mladosti, a čiji je osnovni zadatak da radi na daljem unapređenju poslovanja i stvaranju

kaciji u Subotici, tako i na lokaciji u Boru, gde „Sever“ ima svoju fabriku za proizvodnju i obradu mašinskih konstrukcija (ATB FOD). Pored tržišta Srbije, koje se u poslednjem periodu izuzetno dobro razvija u ovoj oblasti, najzanačajnija su nam tržišta bivše Jugoslavije (BiH, Makedonija, Crna Gora i Slovenija), centralne i jugoistočne Evrope (Austrija, Češka, Rumunija, Bugarska, Grčka, Albanija itd.), ali i tržište skandinavskih zemalja, gde učestvujemo u projektima modernizacije i revitalizacije velikih energetskih objekata. Naši planovi su da u ovoj oblasti nastupimo i na tržištu Rusije, Bliskog i Srednjeg istoka i na afričkom kontinentu, gde imamo određene reference.

■ Na 58. Međunarodnom sajmu

– Posedujemo sopstveni razvojni centar sa 40-ak inženjera koji prate sve svetske trendove, te opstajemo na ovako uzavrelom tržištu kao što je naše. Pored daljeg usavršavanja postojećeg proizvodnog programa, radimo na razvoju proizvoda koji se primenjuju u surovim uslovima (Sibir) eksploatacije nafte i gasa, gde se temperature kreću od –60 do +40 stepeni. Spremni smo da ponudimo određene proizvode u oblasti proizvodnje energije iz biomase, ali i radimo na razvoju generatora i motora za brodsku primenu, tj. u proizvodnji velikih brodova za polaganje gasovoda ili kablova preko velikih vodenih površina, gde imamo i određene reference.

■ Većinski vlasnik ATB GRUPE,

hidromašinske i elektroopreme za opremanje malih hidroelektrana. Za to je najzaslužniji naš inženjerski, ali i majstorski kadar, kao i kontinuirano unapređenje proizvodnih mogućnosti kako na lo-

tehnike i tehničkih dostignuća dobili ste nagradu „Korak u budućnost“ za oblast elektroenergetike. Šta ATB Sever može da ponudi tržištu u oblasti inovacija u ovom sektoru?

koja je vlasnik ATB SEVER, jeste kineski Wolong. Koliko ste u prilici da, zahvaljujući takvoj vlasničkoj strukturi, otvorite prostor za nova tržišta? – Sigurno je da su vam šanse za uspeh mnogo veće ako ste član neke veće porodice. Mi uveliko koristimo našu poziciju unutar ATB GRUPE, ali i unutar Wolonga. To se najbolje vidi iz naše strategije četiri stuba, gde se dva programa upravo baziraju na korišćenju „Severovih“ potencijala u proizvodnji motora kao ATB brenda, ali i proizvodnji određenih komponenti za naše fabrike u Nemačkoj, Austriji ili Velikoj Britaniji. ■ AUSTRIJA I SRBIJA

PARTNERSTVO NA DUGE STAZE

PRIVREDNA SARADNJA SRBIJE SA AUSTRIJOM

Može i više i bolje Odluka austrijskog koncerna „Swarovski“ da svoju proizvodnju koncentriše na Austriju i Srbiju još je jedna potvrda jačanja ekonomskih veza između dveju zemalja

AUSTRIJA JE VRLO VAŽAN trgovinski i investicioni partner Srbije na putu ka evropskim ekonomskim integracijama, ali su mogućnosti za saradnju daleko veće od njihovog trenutnog nivoa. Ukupna robna razmena Srbije i Austrije u 2014. godini bila je 812 miliona dolara i beleži blagi pad od 0,7% u odnosu na realizaciju u 2013. U ukupnoj spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije sa svetom Austrija učestvuje sa 2,8%. Izvoz iz Srbije takođe beleži pad od 5% i iznosio je 287 miliona dolara učestvujući sa 2,4% u ukupnom prošlogodišnjem izvozu Srbije. U srpskom izvozu

proizvode, đubriva, električne mašine, plastične materije, aparate i uređaje, hartiju, karton i proizvode od celuloze, gvožđe i čelik i razne proizvode za ishranu. Pokrivenost uvoza izvozom bila je 54,7%, što je ispod stope pokrivenosti koju Srbija ostvaruje sa EU, a koja iznosi 73,5%, odnosno 71,8% sa celim svetom. Austrija je zauzela 11 mesto na listi spoljnotrgovinskih partnera Srbije. To je nešto bolji rezultat u odnosu na 2013. godinu kada je Austrija Srbiji bila na 12. mestu u izvozu, a na 9. mestu u uvozu. Takav trend je konstanta i nije se menjao ni u 2012. i 2011. godini, kada

Izvoz vodećih srpskih izvoznika u prvih 11 meseci 2014. godine činio je čak 45% ukupnog izvoza Srbije u Austriju tokom posmatranog perioda dominiraju električne mašine, aparati i uređaji, drumska vozila, proizvodi od metala, gvožđe i čelik, žitarice, povrće i voće i razni gotovi proizvodi. Istovremeno uvoz iz Austrije je bio 525 miliona dolara i beleži blagi porast od 1,8 %, a njegovo učešće u ukupnom uvozu Srbije dostiglo je 3,1%. Srbija iz Austrije najviše uvozi medicinske i farmaceutske

AUSTRIJA I SRBIJA

PARTNERSTVO NA DUGE STAZE

je Austrija takođe zauzimala 12. mesto u izvozu, dok je u uvozu Austrija Srbiji bila na 7. mestu (2012). Rekord u robnoj razmeni između dveju zemalja postignut je 2008. godine, a ponovo je gotovo dostignut u 2011. godini, s tim što je pokrivenost uvoza izvozom u 2011. godini bila znatno niža (58,7%) u odnosu na 2008. godinu, kada

je iznosila 79,47%. U 2009. razmena dveju zemalja je u velikoj meri bila uslovljena krizom, pa je austrijski izvoz u Srbiju te godine zabeležio pad od 20,5%, a uvoz pad od 26,1%. Spoljnotrgovinska razmena Srbije sa Austrijom dostigla je u 2012. godini vrednost od 891,5 miliona dolara, što je bilo za 22,7% manje u odnosu na 2011. godinu. Izvoz vodećih srpskih izvoznika u prvih 11 meseci 2014. godine činio je čak 45% ukupnog izvoza Srbije u Austriju tokom posmatranog perioda, a uvoz 35% ukupnog uvoza Srbije iz Austrije. Posebno je interesantno da su, za jedanaest meseci 2013. godine prva dva izvoznika figurisala i kao najveći uvoznici iz Austrije. Dakle, ova dva proizvođača su uvozom repromaterijala i delova iz Austrije uvećala plasman gotovih proizvoda (telefona i automobila srpskog porekla) na tržište EU. Eaton Electric iz Sremske Mitrovice je 100% u vlasništvu holandske kompanije Eaton Moeller B.V. Slični trendovi su zabeleženi i u 2014. godini. Eaton Electric iz Sremske Mitrovice je u prvih 11 meseci 2014. vodio i na listi izvoznika i na listi uvoznika, dok se Fiat Automobili našao na trećem mestu izvoznika i na 8. mestu uvoznika, Henkel Srbija na 4. mestu izvoznika i trećem mestu

MEĐU NAJVEĆIM IZVOZNICIMA U AUSTRIJU JE I VALJAONICA BAKRA IZ SEVOJNA

na listi uvoznika iz Austrije, Motorenwerke iz Subotice na šestom mestu na listi izvoznika i desetom mestu na listi uvoznika i Gorenje Aparati na sedmom mestu na listi izvoznika i šestom mestu na listi uvoznika. Razlog za ovakav poredak u uvozu i izvozu je i činjenica da se u izvoznim tokovima izdva-

maswiss i Ringier iz Beograda. Uprkos činjenici da ispunjavaju nužne standarde kvaliteta i poseduju neophodne sertifikate za tržište EU, cenovna nekonkurentnost naših proizvođača jedna je od osnovnih prepreka povećanju srpskog izvoza u Austriju. U cilju razvoja saradnje neophodna

O interesu austrijske strane da sarađuje sa našom privredom govori i prisustvo austrijskog kapitala u oko 450 firmi registrovanih u Srbiji jaju i oplemenjivanje i promet u slobodnim zonama. Među navećim izvoznicima su, pored navedenih kompanija, bili i Železara Smederevo, Pioneer HI BRED iz Novog Sada, Valjaonica bakra iz Sevojna, Wacker Neuson iz Kragujevca i WP Distribution iz Beograda, a među najvećim uvoznicima OMV Srbija, Timac Agro Balkans iz Novog Sada, Evropa Lek Pharma, Phar-

je ozbiljna priprema i promocija, odnosno koordinisano izveštavanje austrijske privredne javnosti o mogućnostima i prednostima različitih oblika saradnje (uključujući investicione) sa Srbijom – posebno na nivou lokalnih samouprava, kao i stanju i potencijalima izvozno orijentisanih sektora. Privredna komora Srbije intenzivnom saradnjom sa komorom Austrije podstiče saradnju

Bringing out the best in fruit! Podgorina Frucht d.o.o. Pere Jovanovića Komirićanca 27, 14 253 Osečina, Srbija Tel: +381 (0) 14 3451 165 · Fax: +381 (0) 14 3451 452 e-mail: info@podgorina.com • web: www.podgorina.com

AUSTRIJA I SRBIJA

PARTNERSTVO NA DUGE STAZE

ROBNA RAZMENA SRBIJE I AUSTRIJE, MIL. USD

POKRIVENOST UVOZA IZVOZOM, U %

800

80 79.47

600 60

400

57.27

65.21

50.40

48.57

66.14

58.70

200

48.90

0 -200

45.13

-400 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013.-VII 0 IZVOZ USD

UVOZ USD

SALDO USD

naših privreda, između ostalog i kroz organizaciju privrednih skupova u Austriji i Srbiji. U Beču će, u organizaciji naših komora, i uz prisustvo visokih državnih zvaničnika, 24. marta biti održan veliki poslovni forum. Na ovom skupu, koji će pratiti neposredni kontakti privrednika i za koji vlada veliko interesovanje austrijskih kompanija, u organizaciji PKS učestvovaće predstavnici oko 50 srpskih preduzeća i institucija. O interesu austrijske strane da sarađuje sa našom privredom govori i prisu-

2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013.-VII

tehnološkog nivoa i obima proizvodnje, kao i potencijala za izvoz, strateškom pristupu i dugoročnoj perspektivi. Međutim, prema još nepotpunim podacima NBS, za prvih šest meseci prošle godine austrijskih investicija nije bilo, čak je zabeležen odliv kapitala u visini od 71,5 miliona EUR. Među značajnijim austrijskim investitorima u Srbiji izdvajaju se bankarstvo i osiguranje (Raiffeissen International, Hypo Alpe Adria Austria, Oesterr. Volksbanken, BA-CA (HvB), Erste Bank, Wie-

Sa investicijama u ukupnoj vrednosti od 2,6 milijardi evra Austrija je vodeći strani investitor u srpsku privredu za period 2000–2013. godine stvo austrijskog kapitala u oko 450 firmi registrovanih u Srbiji. Sa investicijama u ukupnoj vrednosti od 2,6 milijardi evra Austrija je vodeći strani investitor u srpsku privredu za period 2000–2013. godine. Prilikom donošenja odluke o investiranju, austrijski investitori veliku pažnju pridaju mogućnosti prenosa austrijskog know-how radi podizanja

ner Städtische, Uniqa, Grawe), telekomunikacije (Mobilkom Austria – najveći greenfild investitor), energetika (OMV Austrija), mašinska, hemijska i prehrambena industrija (Henkel, ATB, Tondach, Knauf, Wienerberger, Asamer Wietersdorfer/Lafarge, Rauch Saefte i drugi), trgovina (trgovinski lanac za prodaju nameštaja Kika), nekretnine (investici-

VODEĆI ODSECI SMTK U IZVOZU U AUSTRIJU

ja austrijske osiguravajuće kompanije Vienna Insurance Group u izgradnju poslovnog centra VIG PLAZA i drugi). Angažovanje austrijskih kompanija u Srbiji karakterišu i primeri dobrih privatizacija kao što su kruševačka Merima, Potisje iz Kanjiže, Sever Subotica, na primer. Prilikom donošenja odluke o investiranju austrijski investitori veliku pažnju pridaju mogućnosti prenosa austrijskog know-how radi podizanja tehnološkog nivoa i obima proizvodnje, kao i potencijala za izvoz, strateškom pristupu i dugoročnoj perspektivi. Na tlu jugoistočne Evrope Austrija je najzainteresovanija za investicione projekte koji obuhvataju pitanja zaštite životne sredine, obrazovanja, socijalnih problema i zaposlenja, energetike i energetske efikasnosti. Nove šanse za investiranje u Srbiji austrijske firme vide pre svega u oblasti energetike (posebno u segmentima energije vetra i biomase), izgradnji novih i modernizaciji starih hidroelektrana, zaštiti životne sredine (izgradnja deponija i reciklažnih centara), u oblastima infrastrukture, vodovoda i kanalizacije, prehrambenoj industriji, metalskoj industriji, tekstilnoj industriji, drvnoj i industriji nameštaja. ■

VODEĆI ODSECI SMTK U UVOZU IZ AUSTRIJE ELEKTRIČNE MAŠINE, APARATI I UREĐAJI

ELEKTRIČNE MAŠINE, APARATI I UREĐAJI

5% 6%

16%

PROIZVODI OD METALA, NIGDE NAPOMENUTI OBOJENI METALI

25%

POGONSKE MAŠINE I UREĐAJI OSTALO

PLASTIČNE MATERIJE U PRIMARNIM OBLICIMA

DRUMSKA VOZILA

44%

AUSTRIJA I SRBIJA

PARTNERSTVO NA DUGE STAZE

57%

HARTIJA, KARTON I PROIZVODI OD CELULOZE

4% 7% 9%

11%

GVOŽĐE I ČELIK PROIZVODI OD METALA OSTALO

INTERVJU

I pod neravnopravnim uslovima – uspešni PETAR MILJKOVIĆ

DIREKTOR ZORKA KERAMIKA D.O.O. ŠABAC

Uprkos sve težim uslovima poslovanja, Zorka Keramika će nastaviti da investira i da se bori za mesto na tržištu koje joj pripada Bilo bi mnogo bolje da su uslovi poslovanja na tržištu jednaki za sve učesnike, kaže Petar Miljković direktor Zorka Keramike, i navodi nekoliko problema koji otežavaju rad domaćih proizvođača.

■ Koliko na poslovanje doma-

ćih proizvođača keramičkih pločica utiče liberalizacija tržišta koja je usledila sa punom primenom SSP? – Umesto da donese boljitak i finansijsku disciplinu, liberalizacija

■ Zorka Keramika je proglaše-

na za jedan od superbrendova u 2013. godini u oblasti građevinske industrije. Na koji način domaći brendovi čuvaju svoje pozicije kod kupaca? – Zorka Keramika je zadržala naziv koji već 40 godina znači kvalitet. Iako proizvodimo svake godine sve bolje i modernije serije proizvoda, trudimo se da pratimo trendove, ali i da osluškujemo potrebe tržišta. Podrška kupcima, odnosno klijentima, majstorima, investitori-

Najveći deo investicija usmerićemo u unapređenje kvaliteta proizvodnje i osvajanje novih tržišta je donela upravo suprotno. Sa liberalizacijom tržišta energenata gas je poskupeo blizu 15% po metru kubnom, fiksni deo za 530%, a od 1. aprila poskupeće i struja. S druge strane, ukinute su sve carinske barijere koje su donekle pomagale domaćim proizvođačima. Ne poslujemo svi u istim uslovima: na primer, dug Toze Markovića od 1,8 milijardi dinara će izgleda biti otpisan, dok se od ostalih korisnika zahteva plaćanje u dan. To sigurno neće doprineti ravnopravnijim odnosima, ali ćemo se mi svim silama boriti za njih.

ma, kao i arhitektama jako je bitna. Sve to zajedno daje uspešan brend.

■ Kakvi su vaši poslovni plano-

vi u ovoj godini? – Imamo nekoliko velikih investicija ove godine u povećanje kapaciteta, ali pre svega u unapređenje kvaliteta proizvodnje i osvajanje novih segmenata tržišta, sa ciljem da ponudimo dobru zamenu uvoznim artiklima. To su, pre svega, digitalne aplikacije, novi formati pločica i napredne dekoracije pločica i dekorativnih elemenata. ■

Iskustvo i znanje, garancija uspeha ŽANETA OSTOJIĆ BARJAKTAREVIĆ

DIREKTORKA iC CONSULENTEN D.O.O. BEOGRAD

iC consulenten očekuje rast interesovanja za konsultantske usluge u oblasti unutrašnjih plovnih puteva i luka gde stručnjaci iC poseduju snažnu ekspertizu Konsultantska kompanija iC consulenten započela je profesionalne aktivnosti u Srbiji 2003. kao ogranak kompanije iC consulenten ZT GmbH iz Beča, da bi 2009, zahvaljujući dobrim poslovnim rezultatima, bila osnovana kompanija iC consulenten d.o.o. sa sedištem u Beogradu.

■ Šta je ono što najbolje osli-

kava aktivnosti iC-a u Srbiji i regionu? – Bavimo se planiranjem, projektovanjem, nadzorom, tehničko-tehnološkim konsaltingom i drugim inženjerskim delatnostima u oblasti infrastrukture, transporta, ekologije i hidrografije, a imamo stručni kapacitet i za konsalting usluge za ugovorne, ekonomske i finansijske aspekte projekata. Kao članica iC grupe, imamo

višesnopnog ultrazvučnog dubinomera Geoswath Plus, proizvođača Kongsberg Geoacoustics. Batimetrijsko snimanje je detaljno, vrlo precizno trodimenzionalno snimanje rečnog, jezerskog ili morskog dna. Na ovaj način dobijamo perfektnu sliku koja je nezamenljiva podloga u savremenom projektovanju hidrograđevinskih konstrukcija.

■ Kakvi su planovi iC-a? – Naši planovi zasnovani su na detaljnoj analizi oblasti saobraćaja i posebno unutrašnjih plovnih puteva i luka. Sve življa aktivnost u ovom sektoru, koja je rezultirala nizom novih, dobro definisanih zakonskih rešenja, usklađenih s evropskim normama i standardima, dovela je i do rasta zahteva za specijalizovanom konsultant-

Kao članica iC grupe, iC consulenten ima kapacitete da odgovori na najzahtevnije inženjerske probleme današnjice BATIMETRIJSKI SNIMAK ADA KALE, POTOPLJENE TVRĐAVE NA DUNAVU

kapacitet za rešavanje najzahtevnijih inženjerskih problema današnjice.

■ Šta je to što vas izdvaja od drugih sličnih kompanija? – Od 2013. proširili smo usluge i na polje geodezije i batimetrijskog snimanja kupovinom

skom uslugom kao garancijom uspešne realizacije projekata. Naši stručnjaci su svoje iskustvo u ovoj oblasti stekli u najvećim evropskim lukama. Malo stručnjaka u Srbiji ima iskustvo vezano i za rečne i za morske luke, a u iC-u su upravo takva iskustva objedinjena. ■ AUSTRIJA I SRBIJA

PARTNERSTVO NA DUGE STAZE

AUSTRIJSKA EKONOMIJA

Snažan motor Evrope Austrija je sa svojom dobro razvijenom tržišnom privredom, stručnom radnom snagom i visokim životnim standardom usko povezana sa drugim ekonomijama EU, a posebno s nemačkom. Njena privreda ima veliki uslužni sektor, cenjen industrijski sektor, kao i mali, ali veoma razvijen poljoprivredni sektor NAJVAŽNIJE PRIVREDNE grane Austrije su hrana i luksuzni proizvodi, mašinstvo i proizvodnja čeličnih konstrukcija, hemikalija, kao i vozila. U oblasti poljoprivrede Austrija je doživela snažan trend razvoja organske poljoprivrede. Sa ukupnim udelom od 11,9 odsto, organske farme u Austriji zauzimaju lidersku poziciju među zemljama članicama EU. U ovom ogranku organske poljoprivrede čak je 88,1% preduzeća posvećeno stočarstvu. Što se tiče sirovina i proizvodnje energije, Austrija se može osloniti na obilje resursa. Ona poseduje prirodne resurse rude gvožđa, obojenih metala, važne minerale i druge komponente tla. Konstantan rast industrijskog sektora, međutim, sve više zahte-

AUSTRIJA I SRBIJA

PARTNERSTVO NA DUGE STAZE

va dodatni uvoz. Ovo važi i za goriva, energetske resurse, kao i industriju koja proizvodi električnu energiju. Austrija poseduje sopstvene resurse nafte i prirodnog gasa. Potencijal sadašnjih hidroelektrana se konstantno uvećava i modernizuje, što Austriju čini evropskim liderom u oblasti proizvodnje hidroelektrične energije. Uprkos izuzetno snažnoj ekonomiji, ni Austrija nije ostala imuna na krizu. Nakon nekoliko godina solidne potražnje za austrijskim izvoznim proizvodima, kao i rekordnog rasta zaposlenosti, međunarodna finansijska kriza iz 2008. godine, a potom i globalna ekonomska kriza doveli su do nagle, ali kratke recesije. Austrijski BDP je u 2009. godini smanjen za 3,8%, da bi već naredne godine ostvario pozitivan rast

od oko dva odsto i 2,7% tokom 2011. Rast je u 2012. pao na 0,6%, u 2013. je bio 0,4%, a u 2014. 1,7% (procena). Nezaposlenost u Austriji nije tako strmoglavo rasla kao drugde u Evropi delimično i zbog toga što je vlada subvencio-

nisala šemu za smanjenje radnih sati, čime je kompanijama obezbeđeno da zadrže svoje radnike. Stopa nezaposlenosti u 2012. od 4,3% je bila najniža u EU. U 2013. je stopa nezaposlenosti porasla na 4,9%, a u 2014. na 5%, po čemu je

WWW.SAFE-INVEST.COM/RS/RS

Austrija i dalje među zemljama sa ubedljivo najmanjom nezaposlenošću u Evropi. Mere stabilizacije, podsticanje potrošnje i reforma poreza na dohodak gurnuli su budžetski deficit na 4,5 % u 2010. i 2,6% u 2011, 2,5% u 2012, 1,3% u 2013. i 3% u 2014. prema samo 0,9% u 2008. godini. Međunarodna finansijska kriza iz 2008. godine prouzrokovala je probleme najvećim austrijskim bankama koje su se, zahvaljujući velikoj izloženosti u centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi, suočile s velikim gubicima. Vlada je obezbedila podršku bankarskom sektoru – uključujući, u nekim slučajevima, i nacionalizaciju – u cilju podrške agregatnoj tražnji i stabilizaciji bankarskog sistema. Fiskalna pozicija Austrije je povoljnija u poređenju sa drugim zemljama evrozone, ali se suočava sa spoljnim opasnostima kao što su nastavak izloženosti austrijskih banaka prema centralnoj i istočnoj Evropi, kao i političke i ekonomske neizvesnosti izazvanim evropskom krizom suverenog duga. Vlada je u 2011. pokušala da progura ustavni amandman kojim se ograničava javni dug do 60% BDP-a do 2020. godine, ali nije bila u stanju da dobije dovoljnu

podršku u parlamentu, pa je umesto toga ovu meru usvojila kao običan zakon. U martu 2012. austrijski parlament je odobrio paket mera štednje koji se sastoji od

Austrija je jedna od retkih zemalja u evrozoni koja je iz finansijske krize izašla relativno netaknuta. Iako i dalje zauzima visoku poziciju na listi zemalja po BDP-a

PROIZVODNJA AUTOMOBILA JE POTPUNO AUTOMATIZOVANA

Sa ukupnim udelom od 11,9 odsto, organske farme u Austriji zauzimaju lidersku poziciju među zemljama članicama EU mešavine smanjenja rashoda i novih prihoda, koje će javne finansije dovesti u ravnotežu do 2016.

po glavi stanovnika (PPP), Austrija je ipak pomalo izgubila trku sa njoj sličnim zemljama poput Švajcarske i Nemačke.

AUSTRIJA I SRBIJA

PARTNERSTVO NA DUGE STAZE

RAFINERIJA ŠVEHAT U AUSTRIJI

Ključ za održavanje svoje trenutne ekonomske pozicije biće, smatraju ekonomisti, u povećanju izdvajanja za istraživanje i razvoj kako bi se nadoknadio negativni uticaj sve manjeg obima radno sposobnog stanovništva na ekonomski rast. Austrija ima drugi najviši prihod po glavi stanovnika (prema kupovnoj moći) u Evropskoj uniji. Samo Luksemburg ima veći dohodak po glavi stanovnika. Međutim, u poređenju sa susednom Švajcarskom, koja nije članica EU ali je slične veličine i geografskog položaja, Austrija u poslednjih nekoliko godina zaostaje. U momen-

ja ukupna proizvodnja je još uvek daleko manja nego što je bila pre krize. Međutim, ostale zemlje unutar i van zone evra uradile su neke stvari bolje. Dok je u 2013. godini austrijski BDP premašio nivo pre krize za 3,7 odsto, ekonomska aktivnost u Poljskoj – najboljoj ekonomiji u EU – bila je za 20 odsto viša nego u 2007. I američka ekonomija je nastupala bolje od mnogih evropskih. Austrija se brzo oporavila od Velike recesije iz 2009. godine, ali je potom dve godine njen BDP bio manje-više u stagnaciji. Nakon pada od 3,8 odsto u 2009. godi-

Austrija je u 2013. imala viši nivo realnog BDP-a od onog pre krize, što je uspeh kojim može da se pohvali svega oko polovine zemalja članica EU tu kada se 1995. Austrija pridružila EU, njena kupovna moć prema BDP-u po stanovniku bila je za 14 odsto niža nego kod Švajcaraca. Do 2013. godine ovaj jaz je produbljen na 18 odsto. Odvajanjem švajcarskog franka od evra ovaj odnos je sada verovatno ponovo bliži pređašnjem stanju. Austrija je u 2013. imala viši nivo realnog BDP-a od onog pre krize (tj. u 2007), što je uspeh kojim može da se pohvali svega oko polovine zemalja članica EU. U zemljama kao što su Grčka i Itali-

AUSTRIJA I SRBIJA

PARTNERSTVO NA DUGE STAZE

ni realni BDP je porastao za oko 2 i 3 odsto u 2010, odnosno 2011. godini, respektivno. Tada je, međutim, oporavak zaustavljen, a u 2013. i 2014. je BDP imao gotovo neprimetan rast. Uzroci za ovo privredno usporavanje su i spoljni i unutrašnji faktori. Najvažnija komponenta domaće tražnje, odnosno privatna potrošnja, od 2011. je porasla vrlo malo. Razlozi za to su u tvrdoglavo visokoj stopi inflacije (u odnosu na prosek evrozone i Nemačku), ali i usled rasta poreskog optereće-

nja. Austrijski sistem oporezivanja dohotka je prilično progresivan: to znači da su nominalna povećanja plata u velikoj meri „pojedena“ višim porezima. Pored toga, vlada je povisila indirektne poreze kako bi se suzbio fiskalni deficit. Pored stagnantne privatne potrošnje i tipičan motor austrijskog privrednog oporavka je u poslednje vreme „trokirao“. Tipično je da se prvo oporavi austrijski izvoz, a zatim kompanije započnu da više investiraju. Međutim, austrijski izvozni rezultati su u bliskoj prošlosti bili samo umereno dobri. Usled veće integracije zemalja u razvoju u globalnu privredu, industrijalizovane ekonomije su generalno izgubile svoj udeo na svetskom tržištu. Međutim, poslednjih godina su zemlje poput Nemačke i Švajcarske ostvarile bolje performanse od Austrije. Delimično objašnjenje za ovakav razvoj situacije je, svakako, i činjenica da su za austrijska preduzeća zemlje poput Italije

i onih u istočnoj Evropi važnija tržišta, a ona su imale dosta loše rezultate. Stoga bi, smatraju ekonomisti, diversifikacija izvoznih tržišta mogla biti korisna za austrijsku privredu. Međutim, visoko poresko opterećenje na radnu snagu je takođe problematično, naročito zbog toga što je Nemačka – najvažniji trgovinski partner Austrije – zauzdala svoje troškove rada. Austrija se, stoga, suočava s opasnošću da nemačke kompanije (npr. one iz sektora automobilske industrije) zamene uvozne repromaterijale iz Austrije za sopstvene, domaće. Među odličnim rezultatima su oni o zaposlenosti. Dok je ukupna stopa zaposlenosti (mereno brojem zaposlenih u odnosu na radnu snagu starosti od 15 do 64 godine) nešto ispod 73 odsto (drugi kvartal 2014), ona je znatno iznad EU proseka, koji je samo 65 posto, ali i ne zaostaje mnogo za Nemačkom (73,4 odsto) ili Švajcarskom (oko 80 odsto). ■

F C C E N V I R O N M E N TA L C E E ( . A . S . A . )

Moderno upravljanje otpadom

INTERVJU

Inovativnošću do konkurentnosti SAŠA RADOSAVLJEVIĆ DIREKTOR LOGISTIČKE KOMPANIJE KUEHNE+NAGEL

FCC Environmental CEE (.A.S.A.) pruža sveobuhvatne usluge u oblasti upravljanja otpadom i u Srbiji je prva uvela evropske standarde u ovom sektoru

SA EKONOMSKOM KRIZOM segment logistike preuzeo je važnu ulogu u prevladavanju smanjene tržišne potražnje, a Kuehne+Nagel je svojim klijentima u tom segmentu ponudio vrhunsku uslugu. FCC Environmental CEE (koja je do rebrendinga poslovala pod imenom .A.S.A.) internacionalna je kompanija koja svoje poslovne aktivnosti sprovodi u okviru španskog holdinga FCC, a svoje usluge upravljanja otpadom pruža u osam zemalja centralne i jugo-istočne Evrope i ima 25 godišnje iskustvo na tržištu. U Srbiji je počela sa troje zaposlenih, a danas ih ima preko 100. Izgradnjom i puštanjem u rad prve dve regionalne deponije, 2007. godine u Kikindi i 2008. go-

otpada obavlja se u osam opština – Kikinda, Lapovo, Batočina, Rača, Despotovac, Žabari, Topola i Žagubica – za 180.000 stanovnika, a usluge zbrinjavanja industrijskog otpada koristi preko 2.500 kompanija. Potencijal za priključenje opština iz okruženja postoji, a princip rada se zasniva na poveravanju delatnosti kroz saradnju privatnog i javnog sektora. Kompanija FCC Environmental CEE (.A.S.A.) društveno je odgovorna kompanija. U toku 2014. godine kompanija je po-

Naš slogan je naša misija „Service for the Future“, to jest „Usluga za budućnost“, jer mi smo tu da zemlju naših predaka sačuvamo i za buduće naraštaje dine u Lapovu, FCC Environmental CEE (.A.S.A.) uvela je u oblast upravljanja otpadom u Srbiji po prvi put evropske standarde. Razvoj regionalnih centara u okviru kojih rade dve deponije će trajati preko 25 godina, što zahteva stalna ulaganja i prenos stručnog znanja. Osnovna aktivnost kompanije je pružanje sveobuhvatnih usluga upravljanja otpadom. Skupljanje i transport komunalnog

krenula program eko-edukacije simbolično nazvan „Čistunko“, sa željom da se oplemeni kultura življenja najmlađih generacija u nadi da će stečeno znanje usvojiti kao model ponašanja. Da bi projekat dobio i šire razmere, krajem 2014. Austrijska agencija za razvoj ADA odobrila je projekat sa ciljem jačanja održivog i modernog upravljanja otpadom i podizanja ekološke svesti u 27 opština regiona Banata i Šumadije. ■

■ Kuehne+Nagel posluje u Srbi-

ji od 2002. godine. Kako biste vi ocenili poslovanje? – Kuehne+Nagel bio je jedna od prvih stranih logističkih kompanija koja se proširila na tržište Srbije. Danas je Kuehne+Nagel jedna od najvećih logističkih kompanija u

Kuehne+Nagel omogućava svojim klijentima da uz pomoć inovativnih rešenja podignu svoju konkurentnost i zauzmu bolje pozicije na tržištu i profesionalcima koji rade kod nas, možemo da ponudimo sve elemente u lancu nabavke na području drumskog, pomorskog, železničkog i avio prevoza. Kompletan logistički proces zaokružuju usluge carinjenja, skladištenja i distribucije, a dodatne usluge kao što su prepakivanje, deklarisanje i slično samo su dodatno potvrda naše visokokvalitetne realizacije najsloženijih logističkih poduhvata.

Danas je Kuehne+Nagel jedna od najvećih logističkih kompanija u Srbiji sa više od 400 profesionalaca u logistici Srbiji i ima više od 400 profesionalaca u logistici. Naša baza klijenata sastoji se od domaćih, ali i međunarodnih kompanija. Klijenti su zadovoljni rešenjima koja nudimo i imaju prilike da vide prednost saradnje s pouzdanim i finansijski stabilnim pružaocem usluga koji ima globalnu mrežu.

■ Kompanija nudi široku paletu logističkih proizvoda i usluga. Koje su trenutne mogućnosti kompanije? – Zahvaljujući globalnoj mreži

■ Kako postižete konkuren-

tnost na tržištu? – Danas je konkurencija znatno jača – i druge multinacionalne kompanije ušle su na srpsko tržište, ali mi nastavljamo da povećavamo svoj tržišni udeo daljim razvojem svojih inovativnih proizvoda i visokim stepenom operativne izvrsnosti. Specijalizacija u pojedinim segmentima industrije omogućava nam razumevanje poslovnih izazova naših klijenata koji se jako razlikuju u zavisnosti od segmenata u kojima klijenti rade. ■

AUSTRIJA I SRBIJA

PARTNERSTVO NA DUGE STAZE

TRADICIJA I OBIČAJI

Nek gori veštica Kad utihnu lomače na kojima se spaljuju veštice, obred kojim se tera zima i najavljuje proleće, vreme je za uživanje u uskršnjim običajima, ukrasima i umetnički ukrašenim jajima, kakvim nema ravnih u ostatku Evrope

GEMÜTLICHKEIT

U AUSTRIJI SE UŽIVA u jelima, a svaki obrok je malo slavlje. Austrijanci mogu da potroše više od sat vremena ćaskajući uz jelo o različitim temama, da bi nakon toga isto toliko svoje razgovore privodili kraju uz kafu i desert. To je gemutlihkajt (Gemütlichkeit, srdačnost, predusretljivost) i prepoznatljiv je i u austrijskoj i nemačkoj kulturi ishrane. Ovaj izraz je

sobno razumevanje srdačnost i osećaja komoditeta. To je upravo ono što biste očekivali da doživite u većini austrijskih lokalnih taverni, restorana i kafića.

FUNKENZONTAG (NEDELJNA LOMAČA) Funkenfojer (Funkenfeuer – iskričava vatra) tradicija je švapsko-alemanske

Teško da u Austriji za vreme Uskrsa možete iskusiti lepši događaj od Mocartove „Krunidbene mise“ u kapeli Carske palate, u izvođenju Hora bečkih dečaka

BEČKA ŠNICLA

našao mesto čak i u engleskom jeziku, a opisuje okruženje ili stanje uma koje proizvodi srećno raspoloženje i osećaj blagostanja. On opisuje pojam pripadanja društvu u kojem se nalazite, kao i među-

AUSTRIJA I SRBIJA

PARTNERSTVO NA DUGE STAZE

regije. U Austriji se proslavlja samo na zapadu zemlje, to jest u Forarlbergu i Tirolskom zagorju. Ove logorske vatre se pale u rano proleće, prve nedelje posle Pepeljave srede, dana kada se završava karnevalsko slavlje i započinje uskršnji post. U zavisnosti od regiona lomača se pravi od nakupljene slame ili drveta u obliku tornja, koji može da dostigne visinu i do 30 metara. U Austriji je to obično drveni toranj na čijem je vrhu pobodena figura veštice, napravljene od stare odeće i ispunjene barutom i pirotehničkim sredstvima. Nekoliko običaja koji su deo ove proslave variraju u zavisnosti od regiona. Funkenvahe (Funkenwache) odvija se

noć uoči paljenja Funkenfojera, a lomaču te noći nadgledaju stražari kako bi sprečili da ona nenadano izgori. Ponekad u popodnevnim satima, tokom Nedeljne lomače, raspali se i kinderfunken, dečja lomača. Uveče, u danu Nedeljne lomače i uoči paljenja Funkena, odvija se Fakelcug (Fackelzug), procesija sa bakljama uz muzičku pratnju lokalnih orkestara. Ljudi potom prisustvuju spaljivanju veštice, a kada plameni jezici stignu do vrha, veštica koja se tamo nalazi eksplodira uz veliki vatromet. Cilj ove tradicije je da se otera zima i što pre dovede proleće. I dok eksplozija veštice znači sreću, loš je znak ako se Funkenfojer lomača ugasi pre nego što veštica eksplodira. To onda znači da veštica sutradan mora biti ukopana.

OSTERMARKT (USKRŠNJA TRŽNICA) U proleće, oko Uskrsa, u Austriji, a posebno u Beču, grad krase tradicionalni uskršnji vašari na kojima je moguće kupiti umetnički ukrašena jaja, uskršnje čokoladne zečiće, slatke uskršnje vekne ili pečenu jagnjetinu. Naravno, ne izostaje ni prigodna narodna zabava, a i folklor. U vreme Uskrsa Beč važi za najveću prestonicu uskršnjih jaja i obroka s nogu u Evropi (Frejung), uz obilje austrijskih regionalnih specijaliteta.

FUNKENFOJER

I dok se uskršnja tržnica i sajam zanata na Frejungu fokusiraju na tradicionalne umetnosti i zanate, ukrasna jaja se za to vreme po tradiciji izlažu na uskršnjoj pijaci ispred palate Šenbrun, čija fasada u pozadini pravi nezaboravan vizuelni ugođaj – sve je u tzv. carskom stilu. Tržnice Am Hof i Altes AKH (kod nekadašnje Glavne bolnice) sjajna su mesta za sve one koji su fanovi lokalnih, starih zanata. Zamislite da vam Uskršnja nedelja u Beču započne Mocartovom „Krunidbenom misom“ u kapeli carske palate, koju izvodi čuveni Hor bečkih dečaka. Osim ako ne mrzite klasičnu muziku, teško da u Austriji za vreme Uskrsa možete iskusiti lepši događaj od ovoga. A ako se ovog proleća kojim slučajem zateknete na ovom koncertu, uživaćete i u ključnom koncertnom serijalu „Proleće u Beču“, festivalu koji se tradicionalno održava svake godine. Ove prolećne sezone Bečki simfonijski orkestar posvetiće ga austrijskom kompozitoru Francu Šubertu – biće to savršena prilika da vam uši uživaju u muzici bečkih romantičara s početka XIX veka. Kladimo se da ćete voleti njegovu „Pastrmku“ i „Prvi nemački ples“.

HOJRIGER (HEURIGER) Austrijski car Jozef II je u XVIII veku izdao dekret kojim se svim stanovnicima dozvoljava da otvore svoju prodavnicu pića, kao i da služe vino, sokove, hranu i zakusku koje su sami proizveli. Sve do XX veka bilo je sasvim uobičajeno da gosti u taverne donose svoju hranu, a da tamo piju domaće vino koje je proizveo gostioničar. Ove gostionice se nazivaju hojrig (Heurig, što znači najnoviji, ovogodišnji, u smislu berbe grožđa i mladog vina koje se u njima služi). Hojrigerije se

POPULARNI KIOSCI SA KOBASICAMA . WIENER WUERSTELSTAND

i rena), kao i Liptauer (sirni namaz s ljutom tucanom paprikom i začinima, austrijska verzija naše urnebes salate), uz vino i Must (tradicionalni blago alkoholni napitak od jabuke – cider).

BEČKI VURSTLŠTAND (Wiener Wuerstelstand) – bečki kiosci s kobasicama Viner vurstelštand ima dugu tradiciju. Tokom noćnog izlaska nezaobilazni su kiosci i štandovi gde se služe brze i jeftine grickalice, uključujući i veliki izbor koba-

Tokom noćnog izlaska nezaobilazni su kiosci i štandovi gde se služe brze i jeftine grickalice, uključujući i veliki izbor kobasica i danas ubrajaju među najpopularnija mesta u istočnoj Austriji i Bavarskoj. Najposećenije su tokom prolećnih, letnjih i jesenjih meseci, kada gosti najradije uživaju u srdačnosti i predusretljivosti domaćina (tzv. Gemütlichkeit). Tipična hrana i napici koji se služe u hojrigeriji uključuju Brettljause (hladna zakuska od domaćih kobasica, suvog mesa, sira i sirnih namaza, zelene salate, paradajza

JEDNA OD HOJRIG GOSTIONICA U AUSTRIJI

sica. Neke od najpopularnijih grickalice su „Bosna“ (hot-dog sa prženom ili pečenom svinjskom kobasicom, crnim lukom i mešavinom senfa ili kečapa i karija). Tu su i zahervurstl (Sacherwuerstl, kobasice, tj. viršle koje se služe sa senfom, renom i svežim carskim zemičkama, kajzericama), a popularan narodni zalogaj je i kezekrajner (Kaesekrainer), koja je punjena sirom i nama mnogo poznatija kao kranjska kobasica. ■

USKRŠNJA PIJACA ISPRED PALATE ŠENBRUN

AUSTRIJA I SRBIJA

PARTNERSTVO NA DUGE STAZE

← MANFRED DEJK

KULTURA

Na krilima reči Austrijski doprinos savremenoj književnosti nemačkog govornog područja koliko je bogat, toliko je i raznovrstan. Ova zemlja je svetu dala romanopisce poput Kafke i Muzila, dramaturge kakvi su Šnicler i Bernhard i pesnike Rilkea i Selana JEDAN OD NAČINA da se upozna bogata kultura Austrije je i čitanje probranih pisaca, pesnika i dramaturga. Sa takvom literarnom proizvodnjom kakvu ima Austrija moguće je napraviti nebrojeno mnogo lista pisaca za koje njihovi sastavljači veruju da predstavljaju vodič u tajne ove zemlje. Ovo je jedna od njih. Najbolje je početi s Adalbertom Štifterom, autorom zbirke novela i priča pod nazivom „Šareno kamenje“. Ovo je pravi primer prerevolucionarne bidermajer literature. Tradicionalne, domaće vrednosti su se tada visoko cenile, a jezik je romantičan i idealizovan. Treba imati na umu da je Štifterova popularnost dostigla vrhunac na razmeđi dva stoleća, oko 1900, kao odgovor na progresivne

AUSTRIJA I SRBIJA

PARTNERSTVO NA DUGE STAZE

pokrete poput ekspresionizma ili bečke moderne. Johana Nepomuka Nestroja, autora dramskog komada „Zli duh Lumpazivagabundus“ (Lumpazivagabubdus, igra reči, Nestrojova kovanica koja znači „prostak i vucibatina“), najbolje je upoznati na

stava s italijanskom komedijom del arte. Jedna čarolija donela je bogatstvo beskućniku – tema tako klasična za nekadašnji Bečki narodni teatar – ujedno je prilika koju je Nestroj iskoristio kako bi kritikovao reakcionarne politike tog doba. Roman „Tucači kamena“ Ferdinanda fon Sara tipičan je za austrijski realizam i naturalizam: kritički nastrojen prema društvu, vernih gotovo fotografskih opisa i indirektno politički angažovan. To je priča o fizičkom radniku i bivšem vojniku koji radi na izgradnji železnice Semering i koji u samoodbrani ubija svog šefa. Georg Trakl je pak poeta i najvažniji ekspresionistički pisac Austrije. I pored toga što su ga veliki psihički problemi pratili tokom čitavog njegovog kratkog života, uspeo je da iza sebe ostavi pesme koje su, po svom intenzitetu, bez premca. Artur Šnicler je u Srbiji izuzetno cenjen i izvođen. U komadu „U naručju“ Šnicler koristi svoj trezveni, ali izražajni jezik u kombinaciji sa preciznim opservacijama, tipičnim za stil tzv. bečkog fin de siecle društva na razmeđi dva veka, uz lična interesovanja koje je imao za psihoanalizu. U ovoj predstavi Šnicler priča o dugačkom nizu međusobno labavo povezanih likova koji se međusobno ukrštaju. Štefan Cvajg je dobro poznat svakom ozbiljnijem poznavaocu lepe literature. Bio je veliki humanista, izuzetnih uvida u prirodu ljudskog ponašanja i aristokratski majstor novele koja je mlađa sestra romana. „Kraljevska igra“ je priča o bivšem zatočeniku Gestapoa, aristokrati koji se od užasa nacističkog zatvora branio misaonim igranjem šaha protiv samoga sebe – podelivši svoj um na crne i bele figure i postajući toliko opsednut potezima i strategijama sa obe strane šahovske table da je kolabirao. Eden fon Horvat je još jedan u Srbiji dobro poznat i rado igran autor. U komadu „Mladost bez Boga“ sin mađarskih diplomata pripoveda o dečaku koji se našao

Niko nije predstavio dušu Beča i Bečlija tako smešno i uspešno, poročno i skandalozno kao što je to učinio Manfred Dejk, verovatno najpoznatiji bečki i austrijski karikaturista sceni. Taj tipičan primer austrijske bidermajer književnosti, tzv. Bečki narodni teatar, kombinuje tradicije baroknih pred-

u fašističkoj mašineriji logora za paravojnu obuku u kojem ubija drugog mladića. Najčuvenije delo Elijasa Kanetija, do-

ADALBERT STIFTER

bitnika Nobelove nagrade, jeste „Zaslepljenost“, roman o ekspertu za kineski jezik koji se gubi unutar svoje biblioteke, presecajući dodir sa stvarnošću i dobrovoljno zatvarajući horizonte svog iskustva. Na kraju se spaljuje zajedno sa svojim knjigama. Ovaj roman je tipičan za bečku spisateljsku školu tog doba pre svega po svojem kritičkom jeziku duboko ukorenjenom u intelektualnu zajednicu ovog grada. Dela Tomasa Bernharda su pravi primer savremenog odnosa mržnje i ljubavi prema Austriji. U remek delu „Trg heroja“ ostareli jevrejski profesor vraća se sa svojom porodicom u Austriju besneći zbog ove zemlje, njenog naroda i istorije – otkrivajući time vezu na relaciji mržnja–ljubav. Ova predstava je u Beču izazvala veliki skandal i pokrenula višenedeljnu raspravu između levice, konzervativnih političara i medija. Još jedan u Srbiji omiljeni austrijski pisac je Peter Handke. U romanu „Tuga iza snova. Životna priča“ ovaj kontroverzni obnavljač književnosti na ne-

mačkom pripoveda o tihim patnjama svoje majke, pričajući o razlozima njenog samoubistva. Ta delimično autobiografska novela iz 1972. predstavlja jedno od

ŠTEFAN CVAJG

pleksne odnose troje ljudi. Ko nije sklon literaturi može da pokuša da austrijski duh upozna uz pomoć „Najbolje od Dejka“, umetničke slikovnice čuve-

Sa takvom literarnom proizvodnjom kakvu ima Austrija moguće je napraviti nebrojeno mnogo lista pisaca i knjiga kao specifičan vodič u tajne ove zemlje najpristupačnijih i najintimnijih Handkeovih dela i ima veoma ličan fokus na seoski, porodični život u Austriji. Krištof Ransmajer je naš savremenik. U delu „Morbus Kitahara“ opisuje prve dane i godine nakon Drugog svetskog rata kada su saveznici na neko vreme preokrenuli proces industrijalizacije u svim zemljama nemačkog govornog područja učinivši sve germanske narode poljoprivrednicima i seljacima ne bi li tako sprečili buduće ratove. Ovaj apokaliptični scenario poslužio je Ransmajeru kao okvir u kojem razmatra kom-

nog ilustratora Manfreda Dejka. Niko nije predstavio dušu Beča i Bečlija tako smešno i uspešno,

PETER HANDKE

poročno i skandalozno kao što je to učinio Dejk, verovatno najpoznatiji bečki i austrijski karikaturista. Postao je izuzetno popularan objavljivanjem karikatura u vodećim austrijskim nedeljnicima. Dejk je omiljen među svojim Austrijancima ne samo zbog svojih skandaloznih, ali izvanrednih prikaza austrijskih političara i sveštenstva već i zato što njegove briljantno odvratne karikature poseduju verodostojnost i istinitost. Ova knjiga predstavlja vanvremenu kolekciju najboljih Dejkovih karikatura, mahom urađenih tokom 90-ih godina prošlog veka. ■

Brenntag CEE GmbH Representative Office Belgrade, Sokobanjska 1 11040 Beograd- Srbija Tel: +381 (0) 11 655 00 50 · Fax: +381 (0) 11 311 41 59 e-mail: office@brenntag.rs · www.brenntag.rs

AUSTRIJA I SRBIJA

PARTNERSTVO NA DUGE STAZE

TURIZAM

Pešačka avantura Austrija ima obilje planinarskih staza, opskrbljenih letnjim žičarama i ski-liftovima koji vode do planinskih vrhova omogućavajući svim planinarima pristup vidikovcima s najlepšim pogledom – a sve to bez višesatnog napornog uspona pešice Austrijski turizam je u stalnom porastu i uspešno se razvija u poslednjih 50 godina. Ova industrija učestvuje sa više od 8% u BDP-u zemlje i predstavlja jedan od najvažnijih i najbrže rastućih sektora austrijske ekonomije. Prema najnovijim preliminarnim podacima Austrijskog statističkog zavoda, u 2014. je zabeleženo smanjenje noćenja za 0,6% na 131,86 miliona noćenja, što je drugi najbolji rezultat otkad se vodi statistička evidencija. Broj noćenja rezidentnih posetilaca smanjen je za 0,3 % na 35,65 miliona, dok je broj noćenja nerezidentnih posetilaca smanjen za 0,7%, i dostigao je

AUSTRIJA I SRBIJA

PARTNERSTVO NA DUGE STAZE

96,21 miliona noćenja. Broj poseta u smeštajnim objektima – što ukazuje na broj gostiju – dostigao je 37,55 miliona, što je povećanje od 1,9% u odnosu na 2013. godinu. Prosečna dužina boravka u smeštajnim objektima u 2014. bila je 3,5 noćenja po turisti. Povećanje od 1,1% noćenja zabeleženo je i u prva dva meseca ove zimske sezone 2014/15. Razlog zbog kojeg Austrija privlači ovako veliki broj turista leži u lepoti i raznovrsnosti onoga što ima da ponudi: od valovitih brda, preko nežnih pašnjaka, do robusnih planinskih vrhova i glečera, sve je na jednom mestu. Uprkos tome što je mala, Austrija

nudi širok spektar pejzaža, a mnogi od njih su jedinstveni. Vodopadi poput Krimlera, brojne reke i je-

zera, glečeri poput Kicštajnhorna (Kitzsteinhorn) u Kaprunu (Zell am See), kao i poznata banjsko-

SERVIS ZA IZNAJMLJIVANJE TEKSTILA OD NAJBOLJIH

Salesianer Miettex Bogsim d.o.o. Makedonska 30, 11000 Beograd Direktor: Rajko Bundalo Kontakt osoba: Daniela Milošević d.milosevic@salesianer.rs Tel. 011/6192353 www.salesianer.rs

PLANINSKE KUĆE PRUŽAJU GOSTIMA SMEŠTAJ I HRANU

termalna jezera pitke vode, uz jedinstvene ledničke pećine Ajsrajzenvelt Verfena – najvećeg grotla s lednicima na svetu, samo su neka od interesantnih mesta koje privlače turiste. Istovremeno, Austrijanci konstantno ulažu u unapređenje turističke ponude, što doprinosi tome da se posetioci konstantno vraćaju u ovu zemlju. Austrija ima obilje planinarskih staza koje su prava hodačka avantura za celu porodicu. Mnoge od njih imaju interaktivne stanice, tu su i staze za obuku ili čak planinarske staze koje se mogu preći i dečjim kolicima. Pored toga, Austrija ima puno specijalizovanih opcija za porodični odmor, kao što su kinder hoteli ili farmerski vikendi (farme kao turistička atrakcija). Široka mreža planinarskih staza koje se konstantno proveravaju obezbeđuju posetiocima da kreiraju sopstvene maršrute. Označavanje staza za planinarenje

u austrijskim Alpima je pregledno, jasno i unifikovano za sve austrijske regione. Postoje crveno-belo-crvene oznake koje su obično oslikane na stablima ili stenju, kao i poruke na prelazima i raskršćima koje upućuju na pravce, trajanje ruta, a

PLANINARENJE JE NEZVANIČNO NACIONALNI HOBI BR. 1

tičnu kuhinju, a često i osnovne (neke čak sofisticirane) smeštajne kapacitete za sve one koji prelaze dugačke maršrute. Ovakvi porodični planinski restorani i udobna planinska svratišta mame vas da se u njima uvek zadržite još samo malo.

Salcburg, grad muzike, takođe je savršena baza za alpiniste koji žele da se rekreiraju u okolnim planinama ponekad i na nivo težine staze. To podrazumeva široku mrežu pristupačnih oznaka, pa čak i početnici mogu preduzimati sopstvene maršrute na osiguranim stazama. Mape i saveti mogu se uvek dobiti u lokalnim turističkim biroima. Na gotovo svim označenim planinarskim stazama u Austriji ćete pre ili kasnije naići na barem jednu od bezbrojnih planinskih brvnara koje nude auten-

Među najpopularnijima su Štajnbokalm (Steinbockalm) na Hohkonigu u Salcburgerlandu, ili Vedlhite (Wedelhütte) u tirolskoj oblasti Hohzilertal (Hochzillertal). U planinskim gostionicama se, već po tradiciji, uglavnom serviraju domaće austrijske đakonije, regionalni specijaliteti, a ponekad čak i proizvodi sa alpskih pašnjaka nadomak gostionica. Hladna zakuska na drvenim pladnje-

AUSTRIJA I SRBIJA

PARTNERSTVO NA DUGE STAZE

PEŠAČENJE PO VRHOVIMA ALPA

vima je veoma popularna, pre svega čuveni austrijski Bretljause i hlebovi sa svim vrstama namaza, ali i tradicionalna jela kao što su Bečka šnicla, švajnbratn (Schweinsbraten, pečena svinjetina u gevircu od majorana, kima, korijan-

ZIMSKE ŠETNJE TAKOĐE SU POPULARNE

skim vrhovima – a sve to bez višesatnog napornog uspona pešice. Oko 27% austrijske teritorije je pod zaštitom države: šest nacionalnih parkova, 50 parkova prirode, sedam rezervata s biosferom i mnoge druge oblasti u koji-

Austrijska planinarska sela savršena su polazišna tačka za vikend-pešačenje, pri čemu sami možete odabrati težinu staze dera i belog luka), špecle sa sirom (Käsespätzle) ili čuvene carske mrvice (Kaiserschmarren). Većina regiona nudi posetiocima letnje žičare ili ski-liftove koji prevoze do planinskih vrhova omogućavajući svim planinarima pristup vidikovcima s najlepšim pogledom i stazama, kao i posetu platformama na najslikovitijim planin-

ma je lokalna priroda zaštićena, a u cilju očuvanja jedinstvenih vrsta flore i faune, kulturnih pejzaža i tradicionalnog načina života. Razni regioni u Austriji su takođe počeli da sprovode plan za održivi turizam. Ove mere obuhvataju odlazak na odmor bez motornih vozila, upotrebu elektrovozila ili korišćenje lokalnih izvora hrane i energije. Austrijski nacionalni

parkovi nude posebne edukativne programe za svoje posetioce. Planinarenje ima dugu tradiciju u Austriji i nezvanični je nacionalni hobi br. 1. Postoje mnoga sela u austrijskim Alpima koja su zaista posvećena hajkingu i alpinizmu. Austrijska planinarska sela savršena su polazišna tačka za vikend-pešačenje, pri čemu možete sami odabrati težinu staze. Ova sela nude i posebne usluge uz hajking: besplatan info-materijal za hajkere koji žele da isplaniraju svoje pešačke ture ili besplatne šetnje s vodičima koji se nalaze u obližnjim hotelima. Postoji nekoliko gradova u Austriji gde kultura i planinarenje ne ratuju među sobom. Najbolji primer je verovatno Insbruk – prestonica Alpa, ali ne treba zaboraviti ni Salcburg, koji je pored čari koje nudi posetiocima samog grada takođe i idealna baza za alpiniste. ■

Uživajte u našem ekskluzivnom asortimanu brendiranih kafa, čajeva, toplih čokolada i specijalnih kafe ukusa. Potpuno automatski na par koraka od Vas, od malih stonih automata do samouslužnih kafea.

„Broker za osiguranje GrECo JLT - Vaš partner sa individualnim rešenjima u oblasti osiguranja i upravljanja rizicima.”

Kontaktirajte nas da Vam dostavimo našu najbolju ponudu: DELIKOMAT d.o.o. • mail@delikomat.rs

GrECo JLT doo Sterijina 15, 11000 Beograd; Tel/Fax: +381 (11) 3291 808 office@greco.rs

www.greco.rs Delikomat d.o.o. je privredno društvo u vlasništvu café+co International Holding GmbH

AUSTRIJA I SRBIJA

PARTNERSTVO NA DUGE STAZE

u Printu Digitalu

OD SADA

Online pretplata: www.cordmagazine.com/subscriptions

AUSTRIJA I SRBIJA

PARTNERSTVO NA DUGE STAZE