RAK DOJKE – KAKO GA OTKRITI I SPREČITI?

Rak dojke čini vodeći uzrok obolevanja i umiranja od malignih bolesti u ženskoj populaciji širom sveta. Zbog ozbiljnosti ovog problema, važno je ukazati na značaj svakodnevnog praktikovanja zdravog stila života, redovnog samopregleda dojki kao i odlazaka na ultrazvučne i mamografske preglede. Za bolji uspeh lečenja važno je pravovremeno otkriti bolest i započeti terapiju. O ovoj važnoj temi razgovarali smo sa Prim. dr Milošem Počekovcem, specijalistom opšte hirurgije i onkohirurgom, ali i DokTok lekarom koji nam je odgovorio na nekoliko važnih pitanja u vezi sa prevencijom raka dojke.

Koliko često je važno i neophodno raditi samopreglede dojki?

Samopregled dojki se radi jednom mesečno u periodu između 5. i 12. dana od poslednjeg dana menstruacije kada su dojke hormonski „mirne“ tj kada je najmanja osetljivost dojki. Kod žena koji nemaju ciklus savetujemo da izaberu jedan dan u mesecu za samopregled dojki. Potrebno je opipavati sve regije dojke i pazušnu jamu. Ukoliko primetite iscedak iz bradavice, kuglicu ili bilo kakvu drugu promenu obavezno se javite lekaru koji se bavi problemima sa dojkom. Samopregled nije zamena za ultrazvuk ili mamografiju.

Pored samopregleda koji su još važni pregledi koje svaka žena treba da uradi i koliko često?

Kada žena napuni 30 godina potrebno je jednom godišnje da uradi ultrazvuk dojki,a preko 40. godine

28

jednom u 2 godine mamografiju. Sasvim male promene na dojkama nije moguće opipati samopregledom niti je moguće iskusan hirurg da primeti, tako da je važno da se urade radiološki pregledi. Od 100 mamografija kod žena koje ne opipavaju nikakve promene na dojkama, pronalaze se male zloćudne promene koje operacijom I daljom minimalno invazivonm terapijom dovode do skoro 100% izlečenja.

Šta je potrebno uraditi kada se primete promene na dojci/ dojkama?

Većina promena na dojkama su benigne-dobroćudne prirode Ukoliko žena primeti bilo kakvu promenu na dojkama potrebno je da se odmah javi lekaru koji se bavi problemima sa dojkama. Hirurg obavlja klinički pregled dojki, a potom upućuje radiologu radi dalje dijagnostike.

Šta su ciste dojke i da li su opasne? Kada je potrebna intervencija kod istih?

Postoje proste ciste kada u samom zidu cisti ne postoje nikakve promene. One nikada ne prelaze u maligno stanje. Javljaju se posle 30. godine. Ukoliko narastu preko 2cm i ukolliko su bolno osetljive potrebno je kratkom intervencijom uradit tzv. punkciju i izvaditi tečnost. Ukoliko u samom zidu ciste postoje još neka čvrsta promena (retko se dešava) onda je potrebna iglena biopsija u lokalnoj anesteziji.

Koji su simptomi karcinoma dojke?

U početnom stadijumu karcinom dojke je neopipljiv i zato su preporuke: redovne radiološke kontrole i preventivni pregledi kada možemo da otkrijemo male promene, otklonimo hirurški tumor, bez otklanjana cele dojke.

Međutim u kasnijim stadijumima moguće je otkriti kvržicu ili promenu, zadebljanje tkiva na dojkama koje ranije nije bilo. Promene na koži, kao kora od pomorandži, uvlačenje kože ili bradavice. Iscedak krvav ili bezbojan iz bradavice.

Šta su fibroadenomi i da li su opasni?

Fibroadenomi kao i ciste na dojkama spadaju u najčešća benigna oboljenja dojke. Fibrovezivno tkivo, adeno-žlezdano tkivo, što znači da su fibroadenomi sastavljeni od žlezdanog I vezinog tkiva. Obično se javljaju između 15. I 25. godine života, mada mogu i u kasnijem dobu da se jave, ali ređe. Veličine si od 1-3cm, ponekad mogu da se uvećaju u trudnoći ali da se smanje nakon 50. godine. Tačan uzrok nastanka je nepoznat, ali se pretpostavlja da nastaju usled dejstva estrogena. Vrlo retko mogu da pređu u maligno stanje 0,1-0,3%. Preporuke su da se hirurški otklanjaju kada narastu preko 2cm, kada neko u porodici već ima karcinom dojke, kada su bolno osetljivi ili kada na redovnim ultrazvučnim pregledima menjaju oblik i veličinu.

Kada treba uraditi prvu mamografiju i da li je to bezbedan pregled?

Dojke su sastavljene od žlezdanog tkiva koga ima najviše u mlađem životnom dobu ispod 40. Godine i takvo žlezdano tkivo se najbolje kontroliše ultrazvučnim pregledima. Međutim u kasnije životnom dobu preko 40. godine, žlezdano tkivo postepeno prelazi u masno tkivo, koje se najbolje vizualizuje mamografom. Tako da se mamografija preporučuje preko 40. godine I to na svake 2 godine. Mamografija je bezbedna metoda.

Da li je genetički skrining jedan od načina prevencije kancera dojke?

Postoje više faktora rizika za nastanak karcinoma dojke. U oko 1015% slučajeva moguće je nastanak karcinoma dojke zbog mutacija na tzv. BRCA1 i BRCA2 genima za karcinom dojke. Kod osoba koje imaju pozitivne gene, a nisu obolele od karcinoma dojke savetuje se “pojačani” skrining tj. radiološko praćenje, hiruršku proceduru u vidu profilaktičke mastektomije ili hemoprevencije.

Da li i na koji način žena, unapređenjem životnih navika može uticati da spreči obolevanje od raka dojke?

Uzrok nastanka karcinoma dojke je i dalje nepoznat. Stručnjaci misle da su najverovatniji uzročnici promene u genetskom sastavu način života i okruženje u kome živimo. Preporuke su osim samopregledai radiološkog praćenja - redovna fizička aktivnost, mediteranska ishrana bogata ribom, maslinovim uljem, orašastim plodovima, mahunarki, voćem i povrćem.

Dr Miloš Počekovac je specijalista opšte hirurgije i onkohirurg i dostupan je za video konsultacije na DokTok platformi. Ukoliko imate pitanje na ovu temu ili neku drugu, odaberite odgovarajućeg stručnjaka i zakažite svoju konsultaciju putem DokTok aplikacije već danas.

Sačuvajte zdravlje krvnih sudova i srca

Slobodni kiseonični radikali predstavljaju jedinjenja koja se stvaraju tokom normalnih metaboličkih procesa u našem organizmu. U pitanju su molekuli koji potencijalno mogu da oštete naše ćelije. Povećano stvaranje slobodnih kiseoničnih radikala povezuje se sa nastankom brojnih oboljenja. Ovi reaktivni molekuli uključeni su u nastanak kardiovaskularnih oboljenja (ateroskleroze i povišenog krvnog pritiska), dijabetesa, astme, tumora i neuroloških oboljenja (Parkinsonove bolesti, Alchajmerove bolesti i multiple skleroze). Naš organizam poseduje sopstveni antioksidativni sistem koji može neutralisati slobodne radikale. Unosom pojedinih vitamina, kao što su vitamin C i vitamin E, može se povećati antioksidativna zaštita organizma. Snažan antioksidativni efekat ispoljavaju i flavonoidi, prisutni u brojnom voću i povrću. Upravo smeša bioflavonoida i procijanidina čini najveći deo ekstrakta kore primorskog bora, koji se nalazi u jednom novom dijetetskom suplementu na našem tržištu koji se zove Oligopinn®. Oligopinn® je prirodni proizvod koji sadrži ekstrakt kore primorskog bora. Radi se o formulaciji sa izuzetno jakim antioksidativnim efektom, za koju je kroz brojne kliničke studije dokazano da štiti krvne sudove i srce, obezbeđujući normalan protok krvi kroz sve organe. Pored toga, Oligopinn® deluje protivupalno, poboljšava tonus i elastičnost vena, pa smanjuje otoke koji se javljaju na nogama, reguliše vrednosti holesterola i triglicerida i posledično smanjuje krvni pritisak. Preporučuje se osobama koje imaju aterosklerozu, povišene vrednosti masnoća, dijabetičarima, gojaznim osobama, pušačima, kao i osobama koje imaju probleme sa venama i čestim pojavama otoka usled sporije cirkulacije u nogama. U jeku COVID-19 pandemije, primena Oligopinn®-a može biti od koristi u prevenciji, ublažavanju simptoma i bržem oporavku pacijenata sa SARS-CoV-2 infekcijom. Iako kliničkom slikom COVID-19 dominiraju respiratorni problemi, u pitanju je oboljenje u kom gotovo nijedan organ nije pošteđen. SARS-CoV-2 infekciju karakterišu snažni upalni procesi, koji se u svojoj najsnažnijoj formi ispoljavaju kroz tzv. “citokinsku oluju” i kojom se oštećuju brojne ćelije u našem organizmu pod uticajem različitih citokina i slobodnih radikala. Upravo kod ovakvih procesa u našem telu bi Oligopinn® mogao ispoljiti svoj antioksidativni i protivupalni efekat u potpunosti. COVID-19 infekciju karakteriše i ubrzano stvaranje krvnih ugrušaka, kome bi mogao da se suprotstavi anti-agregacioni efekat ekstrakta kore primorskog bora. Brojni su pozitivni terapijski efekti koje ispoljava proizvod Oligopinn®, a koji su direktno usmereni protiv daljeg razvoja virusa i pojave komplikacija. Ukupno gledano, na raspolaganju imamo jedan prirodan, bezbedan i efikasan dijetetski suplement, koji svojim mehanizmima delovanja može biti od koristi i osobama sa SARS-CoV-2 infekcijom. Unos bioflavonoida i procijanidina u obliku preparata Oligopinn® značajno doprinosi snažnoj i prirodnoj antioksidativnoj i protivupalnoj zaštiti organizma. Efikasnost i bezbednost ovog dijetetskog suplementa je potvrđena u preko 470 naučnih publikacija.