OSTEOPOROZA

MOKRAĆNA KISELINA U KRVI

Autor: spec. farm. Milica Đukanović, specijalista farmaceutske zdravstvene zaštite

Pre oko 7 000 godina trabekularna struktura nalik saću unutar naših kostiju je bila mnogo zadebljana, sa visokim odnosom kosti i vazduha. Ovo zadebljanje je rezultat konstantnog opterećenja kostiju kroz stalnu fizičku aktivnost poput traženja hrane. Ovi napori su rezultirali redovnim manjim oštećenjima kostiju, koje su nakon oporavka zadebljale i ojačale. Danas je ljudski skelet postao mnogo lakši. Savremeni ljudski način života ne predstavlja izazov za naše kosti, zbog čega su one lakše i sklonije prelomima kasnije u životu.

Bolest kostiju koja se razvija kada se mineralna gustina i koštana masa smanjuju, izazivajući promene kvaliteta i strukture kostiju nazivamo osteoporozom. Zbog ovih promena, posledično se povećava rizik od preloma. Nazivaju je „tihom“ bolesti jer simptome obično nema, a postajemo je svesni možda tek kada slomimo kost. Osteoporoza je glavni uzrok preloma kod žena u postmenopauzi i kod starijih muškaraca. Prelomi se mogu pojaviti u bilo kojoj kosti, ali se najčešće javljaju u kostima kuka, pršljenova u kičmi i zglobovima. Kosti zahvaćene osteoporozom mogu postati toliko krhke da se prelomi javljaju spontano ili kao rezultat manjih padova, kao što je pad sa stojeće visine koji inače ne bi prouzrokovao lom zdrave kosti, ili normalnih stresova za kosti kao što su savijanje, podizanje ili čak kašalj. Faktori rizika za nastanak osteoporoze Određeni faktori rizika mogu dovesti do razvoja osteoporoze ili mogu povećati verovatnoću za razvoj ove bolesti. Mnogi ljudi sa osteoporozom imaju nekoliko faktora rizika, ali ima i onih koji nemaju nikakve specifične faktore rizika. Na neke od njih možemo da utičemo, a na neke ne. Međutim, razumevanjem ovih faktora, možemo biti u mogućnosti da sprečimo bolest i prelome. Pol - veće šanse za razvoj osteoporoze imaju žene. One imaju nižu vršnu koštanu masu i manje kosti od muškaraca. Međutim, muškarci su i dalje u opasnosti, naročito nakon 70. godine. Starost - je takođe faktor rizika, jer se starenjem koštana masa gubi brže, a kosti sporije oporavljaju. Vremenom, naše kosti postaju slabije, a rizik od osteoporoze veći. Telesna konstitucija - vitke žene i muškarci sa tankim kostima su u većem riziku od razvoja osteoporoze jer imaju manje kosti za gubitak u poređenju sa ženama i muškarcima sa većim kostima. Genetska predispozicija - rizik od osteoporoze i preloma može se povećati ako jedan od roditelja ima istoriju osteoporoze ili preloma kuka. Hormonski status - nizak nivo određenih hormona može povećati šanse za razvoj osteoporoze. Primeri su nizak nivo estrogena kod žena nakon menopauze, nizak nivo estrogena zbog abnormalnog odsustva menstruacije kod žena u premenopauzi zbog hormonskih poremećaja ili ekstremnih nivoa fizičke aktivnosti, nizak nivo testosterona kod muškaraca. Ishrana - počevši od detinjstva do starosti, ishrana sa malo kalcijuma i vitamina D može povećati rizik od osteoporoze i preloma. Preterana dijeta ili loš unos proteina mogu povećati rizik od gubitka koštane mase i osteoporoze.

Druga medicinska stanja i leko-

vi - endokrine i hormonske bolesti, gastrointestinalne bolesti, reumatoidni artritis, određene vrste raka, anoreksija takođe mogu predstavljati rizik za razvoj osteoporoze. Dugotrajna upotreba određenih lekova može povećati verovatnoću za razvoj osteoporoze. Tu spadaju: glukokortikoidi i adrenokortikotropni hormom, antiepileptici, hormonski lekovi za lečenje raka dojke i prostate, inhibitori protonske pumpe, selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina, tiazolidindioni. Način života - zdrav način života može biti važan za održavanje jakih kostiju. Faktori koji doprinose gubitku koštane mase uključuju:

Normalna kost

• Nizak nivo fizičke aktivnosti i produženi periodi neaktivnosti mogu doprineti povećanju stope gubitka koštane mase. • Hronična teška konzumacija alkohola je značajan faktor rizika za osteoporozu. • Studije pokazuju da je pušenje faktor rizika za osteoporozu i frakture.

DIJAGNOZA OSTEOPOROZE

Najčešća metoda za merenje mineralne gustine kostiju je osteodenzitometrija, poznatija kao DEXA metoda. To je brz, bezbolan i neinvazivan test koji meri gustinu kostiju na različitim mestima koja su sklona prelomima, kao što su kuk i kičma. Rezultati se porede sa prosečnom gustinom kostiju mladih, zdravih ljudi istog uzrasta, pola i rase. DEXA metoda se smatra najpouzdanijim načinom za dijagnozu osteoporoze i predviđanje rizika od preloma.

LEČENJE OSTEOPOROZE

Ciljevi lečenja osteoporoze su usporavanje ili zaustavljanje gubitka koštane mase i sprečavanje preloma. Izbor terapije zavisi od samog uzroka, jer ukoliko je osteoporoza nastala kao posledica nekog drugog medicinskog stanja, potrebno je da se identifikuje i leči osnovni uzrok. Bisfosfonati su lekovi koji se koriste za očuvanje gustine kostiju i za lečenje osteoporoze. Oni usporavaju gubitak koštane mase, što može smanjiti mogućnost preloma. Kalcitonin je odobren za lečenje osteoporoze kod žena u postmenopauzi koje ne mogu da uzimaju ili tolerišu druge lekove za osteoporozu. Selektivni modulator estrogenskih receptora i tkivno selektivni estrogenski kompleks odobreni su za lečenje i prevenciju osteoporoze kod žena u postmenopauzi. Oni nisu estrogeni, ali imaju efekte slične estrogenu na neka tkiva i efekte blokiranja estrogena na druga tkiva. To im omogućava da poboljšaju gustinu kostiju, smanjujući rizik od preloma. Estrogen i kombinovani estrogen i progestin su takođe odobreni za sprečavanje osteoporoze i preloma kod žena u postmenopauzi. Zbog potencijalnih neželjenih efekata, preporuka je da žene koriste hormonsku terapiju u najmanjoj dozi, u kraćem vremenskom periodu ukoliko drugi lekovi ne pomažu. Važno je pažljivo razmotriti rizike i prednosti hormonske terapije za lečenje osteoporoze. Pored ovoga u svetu su odobreni još neki lekovi za tretman osteoporoze. Analog paratiroidnog hormona povećava koštanu masu i odobren je za žene u postmenopauzi i muškarce sa osteoporozom koji su pod visokim rizikom od preloma. Analog proteina povezan sa paratiroidnim hormonom je injekcija koja se obično propisuje ženama u postmenopauzi koje imaju istoriju preloma. Inhibitor sklerostina je lek koji leči osteoporozu

PODRŠKA U SVAKOM KORAKU!*

*Kalcijum je potreban za održavanje normalnih kostiju. Vitamin D i magnezijum doprinose održavanju normalnih kostiju i mišića.

blokiranjem dejstva proteina i pomaže telu da poveća formiranje nove kosti, kao i da uspori gubitak koštane mase. Inhibitor RANK liganda usporava gubitak koštane mase i odobren je za lečenje osteoporoze kod: • Žena u postmenopauzi ili muškaraca sa osteoporozom koji su pod visokim rizikom od preloma. • Muškaraca i žena koji imaju gubitak koštane mase prouzrokovan lekovima koji se koriste u lečenju raka prostate i raka dojke. • Muškaraca i žena koji ne reaguju na druge vrste lečenja osteoporoze.

ZNAČAJ ISHRANE

Važan deo lečenja osteoporoze je zdrava, uravnotežena ishrana, koja uključuje dosta voća i povrća, odgovarajuću količina kalorija u skladu sa godinama, visinom i težinom i naravno hranu koja obezbeđuje kalcijum, vitamin D i proteine. Ovo pomaže u smanjenju gubitka kostiju i održavanju opšteg zdravlja. Kalcijum i vitamin D su važni hranljivi sastojci za sprečavanje osteoporoze i pomažu kostima da dostignu vrhunac koštane mase. Ukoliko unos kalcijuma nije adekvatan, telo ga uzima iz kostiju, što može dovesti do gubitka koštane mase. To vremenom kosti čini slabim i tankim, što dovodi do osteoporoze. Dobri izvori kalcijuma su mlečni proizvodi sa niskim sadržajem masti, tamnozeleno lisnato povrće, brokoli, sardine i losos sa kostima, kao i namirnice obogaćene kalcijumom kao što su sojino mleko, tofu, sok od pomorandže, žitarice i hleb. Vitamin D je neophodan za apsorpciju kalcijuma iz creva. Neke namirnice prirodno sadrže dovoljno vitamina D, uključujući masnu ribu, riblje ulje, žumanca i jetru. Ostale namirnice koje su obogaćene vitaminom D su glavni izvor vitamina, uključujući mleko i žitarice. Pored zdrave ishrane, zdrav način života je važan za optimizaciju zdravlja kostiju. Dobri saveti su izbegavanje pasivnog pušenja i prekid pušenja. Alkohol se može piti umereno, ne više od jednog pića dnevno za žene i ne više od dva pića dnevno za muškarce. Važni su redovni pregledi kod lekara i informisanost o faktorima koji mogu uticati na zdravlje kostiju ili povećati šanse za pad, kao što su lekovi ili druga medicinska stanja. Vežbanje je važan deo programa lečenja osteoporoze. Istraživanja pokazuju da najbolje fizičke aktivnosti za zdravlje kostiju uključuju vežbe snage ili vežbe otpora. Tokom detinjstva i odraslog doba, vežbanje može da ojača kosti, međutim, u starosti vežbanje više ne povećava koštanu masu. Umesto toga, redovna vežba može pomoći starijim osobama da izgrade mišićnu masu i snagu, poboljšaju koordinaciju i ravnotežu što može pomoći u smanjenju šanse za pad. Iako je vežbanje korisno za osobe sa osteoporozom, ne bi trebalo da naglo ili preterano opterećuju kosti.

ŽIVOT SA OSTEOPOROZOM

Padovi mogu biti uzrokovani faktorima koji stvaraju nesigurne uslove. Važno je obratiti pažnju na određene mere koje mogu pomoći da se spreče padovi na otvorenom. • Koristiti štap ili hodalicu za dodatnu stabilnost. • Nositi cipele koje pružaju podršku i imaju tanke neklizajuće đonove. Izbegavati nošenje papuča i cipela sa dubokim gazištem. • Hodati po travi kada su trotoari klizavi.

Preporučeni unos kalcijuma i vitamina D prema Nacionalnom institutu za zdravlje

Starosna grupa

Novorođenče 0-6 meseci

Kalcijum mg/dan Vitamin D (IU/dan)

200 400

Novorođenče 6-12 meseci 260 400

1-3 godine 4-8 godina 9-13 godina 14-18 godina 19-30 godina 31-50 godina Muškarci 51-70 godina Žene 51-70 godina Stariji od 70 godina 14-18 godina, trudnice/dojilje 19-50 godina, trudnice/dojilje 700 1000 1300 1300 1000 1000 1000 1200 1200 1300 1000 600 600 600 600 600 600 600 600 800 600 600

• Zaustaviti se na ivičnjacima i proveriti njihovu visinu pre nego što zakorače na njih. Neki načini da se spreči pad u zatvorenom prostoru su: • Soba bez nereda, posebno na podovima. Izbegavati provođenje električnih kablova preko područja za hodanje. • Koristiti tepihe na klizavim podovima. • Nositi cipele, čak i u zatvorenom prostoru. • Voditi računa o prisustvu kućnih ljubimaca. • Oprez na visoko uglačanim podovima koji su glatki i opasni, posebno kada su mokri. • Koristiti dvostruku traku kako bi sprečili klizanje tepiha. • Dobro osvetljeno stepenište sa rukohvatom. • Postaviti držače na zidove kupatila u blizini kade, tuša i toaleta. • Koristiti gumenu prostirku za kupanje ili sedište protiv klizanja pod tušem ili kadom. • Poboljšati osvetljenje u kući.