Issuu

Godina XX • Broj 135

VAŠ VODIČ ZA ZDRAV ŽIVOT

reč urednice Mentalno zdravlje i klimatske promene Mesec jun, kao što i naslov ovog uvodnika najavljuje, ceo je u znaku mentalnog zdravlja, ali i značaja očuvanja zdrave životne sredine bez koje nema ni dobrog zdravlja svih nas. Na inicijativu Ministarstva zdravlja i Republičke stručne komisije za mentalno zdravlje mesec jun proglašen je Nacionalnim mesecom mentalnog zdravlja u Republici Srbiji. Da je neophodno dati veći značaj ovom problemu upozoravaju rezultati prve Nacionalne studije o proceni mentalnog zdravlja (tokom pandemije kovid 19), koji pokazuju da u ovom trenutku 15,2 odsto stanovništva Srbije ispunjava kriterijume nekog psihičkog poremećaja. Napretkom nauke znamo da su kao i mnoge telesne bolesti, mentalni poremećaji i poremećaji ponašanja rezultat kompleksnih interakcija između bioloških, psiholoških i socijalnih faktora, a sve više se kao značajan faktor dodaje i uticaj životne sredine. Početkom juna održana je globalna konferencija „Stokholm +50: zdrava planeta za prosperitet“ sa koje su poslate poruke da je vreme za hitnu akciju i hrabre izbore za bolju budućnost na zdravoj planeti. Upravo na ovoj konferenciji Svetska zdravstvena organizacija objavila je izveštaj o uticaju klimatskih promena na mentalno zdravlje i skrenula pažnju svim državama učesnicama da je neophodno da se pozabave ovim problemom. Pokazano je da se pojedinci i čitave zajednice izložene uticaju klimatskih promena suočavaju sa čitavim spektrom jakih emocija kao što su tuga, strah, bespomoćnost i očajanje. Takođe klimatske promene mogu pogoršati već postojeće mentalne probleme ili biti okidač za ljude sa visokom predispozicijom za razvoj mentalnih poremećaja. Ipak, u većini država (a čini se i kod nas) i dalje postoji veliki jaz između potreba i raspoloživih kapaciteta za lečenje ali i prevenciju i očuvanje mentalnog zdravlja. Zato mislim da je veoma važno da se svi aktivnije uključe i razvijaju usluge koje će pružati pomoć i podršku očuvanju mentalnog zdravlja, a ovaj jun je idealna prilika za to.

Glavna i odgovorna urednica Estela Gaković Ranisavljević

Sadržaj

DA LI ZNATE

ŠTA SPAKOVATI U PUTNU APOTEKU

PREPORUKE KUPAČIMA ZA SIGURNO KUPANJE

JUN NACIONALNI MESEC MENTALNOG ZDRAVLJA U SRBIJI

REPELENTI VS KRPELJI I KOMARCI

KOZMETIČKI PROIZVODI ZA ZAŠTITU OD SUNCA

SVE ŠTO BI TREBALO DA ZNATE O HPV VIRUSU I VAKCINI

UTICAJ MASOVNIH MEDIJA NA STAVOVE O ISHRANI

Vaš Vodič za zdrav život

www.nadjilek.rs

www.apoteka-magazin.rs

IZDAVAČ BB Soft d.o.o. Palmira Toljatija 5; Novi Beograd Tel./fax: +381 11 2607-220 www.bbsoft.rs, office@bbsoft.rs GLAVNA I ODGOVORNA UREDNICA Spec. farm. Estela Gaković Ranisavljević, estela@bbsoft.rs STRUČNI SARADNICI U OVOM BROJU Jelena Blagojević, novinar Jelica Paunović, spec. farm. Milica Đukanović, spec. farm. Taita Stojilković, ginekolog Uroš Čakar, dr sci. MARKETING Lidija Nikolić, lidija@bbsoft.rs Tanja Ribarović, tanja@bbsoft.rs Marija Stojanović, marija@bbsoft.rs TEHNIČKI UREDNIK Nikola Vukelić, nikola@bbsoft.rs ŠTAMPA Komazec d.o.o., Tel: 022 561641 Izdavač ne odgovara za sadržaj oglasnog i zakupljenog prostora u časopisu. Tekstovi u časopisu označeni sa PRedstavljamo i PROMO vest su oglasni i kao takvi ne predstavljaju stav redakcije. Objavljivanjem oglasa u časopisu oglašivači su obavezni poštovati odredbe, Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima, Pravilnika o načinu oglašavanju leka, odnosno medicinskog sredstva (“Sl. glasnik RS”, br. 79/2010), Zakona o oglašavanju (“Sl. glasnik RS”, br. 6/2016), Pravilnik o zdravstvenoj ispravnosti dijetetskih proizvoda („Sl. glasnik RS“, br. 75/2015) kao i odredbe drugih važećih propisa u RS. U skladu sa navedenim, izdavač časopisa isključuje svaku odgovornost za moguću štetu nastalu usled nepoštovanja navedenih odredbi od strane oglašivača.

CIP-Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije ISSN 1820-4791 COBISS.SR-ID 119526156 Časopis je besplatan. Za dostavu časopisa na kućnu adresu potrebno je platiti samo troškove slanja: 6 brojeva 300,00 RSD 12 brojeva 600,00 RSD Račun BB-Soft-a 205-4731-57 PIB 100834225 Prijava treba da sadrži: Ime i prezime, adresu i kontakt telefon Za fizička lica lični matični broj. Za pravna lica PIB broj.

da li znate Šta je hiperhidroza?

Najvažnije činjenice o majmunskim boginjama Hiperhidroza (pojačano znojenje) predstavlja lučenje znoja u količinama većim od potrebne da se organizam rashladi. Najčešće je prisutna na dlanovima, ispod pazuha i stopalima. Ljudi se znoje različitim intenzitetom ipak većina ljudi se dosta znoji prilikom fizičke aktivnosti (trčanje, vežbanje, fizički rad itd.), kada je veoma vruće, kada su pod stresom itd. Kada je reč o hiperhidrozi ovo znojenje je mnogo jače i prevazilazi prirodno znojenje. Najčešće se manifestuje kao često i obilno znojenje ispod pazuha, koje probija preko garderobe, primetno znojenje na licu i glavi i kao kapi znoja vidljive na šakama i stopalima. Pored toga što je osoba ometena u obavljanju svakodnevnih aktivnosti, hiperhidroza može izazvati društvenu anksioznost i neprijatnosti. Hiperhidroza može da se leči pa ukoliko imate ovaj problem obavezno se javite lekaru.

> Majmunske boginje su virusna zoonoza (virus koji se na ljude prenosi sa životinja) sa simptomima veoma sličnim onima koji su se ranije javljali kod pacijenata sa velikim boginjama, iako je bolest klinički manje teška i manje zarazna. > Ovo oboljenje se javlja prvenstveno u tropskim kišnim šumama centralne i zapadne Afrike sa povremenim unosom u druge regione, a od maja su registrovani slučajevi i u neendemskim zemljama (Velika Britanija, Španija, Portugal, Kanada, SAD, Francuska, Nemačka itd.) > Kliničke manifestacije najčešće uključuju: groznicu, osip i otečene limfne čvorove, a bolest može dovesti do niza komplikacija. > Bolest je obično samoograničavajuća sa simptomima koji traju od 2 do 4 nedelje. > Virus se prenosi na ljude bliskim kontaktom sa zaraženom osobom ili životinjom, ili preko kontaminiranih predmeta (u bliskom kontaktu sa kožnim promenama, telesnim tečnostima, respiratornim kapljicama i kontaminiranim predmetima kao što je posteljina). > Klinička slika majmunskih boginja podseća na kliničku sliku velikih boginja, srodnu infekciju koja je proglašena iskorenjenom širom sveta 1980. godine. > Vakcine koje su korišćene tokom programa eradikacije velikih boginja takođe su pružale zaštitu i od majmunskih boginja, ali treba imati u vidu da je vakcinacija protiv velikih boginja prestala da se primenjuje masovno 1980. godine, i da vakcinalni imunitet nije doživotan i potpun. Proizvedene su i novije vakcine od kojih je jedna odobrena za prevenciju majmunskih boginja. > Antivirusni lek razvijen za lečenje velikih boginja takođe je licenciran za lečenje majmunskih boginja. APOTEKA / 135 / 2022.

da li znate Zašto su značajni antioksidansi?

ntioksidansi, kako samo ime kaže, su molekuli koji sprečavaju oksidaciju. Prilikom procesa oksidacije dolazi do stvaranja takozvanih slobodnih radikala. Slobodni radikali su štetne čestice koje izazivaju oštećenja na našim ćelijama, a takođe mogu da pokrenu niz reakcija koje dodatno produbljuju oštećenja organa. Štetna dejstva slobodnih radikala mogu se pojaviti na koži, sluzokoži i unutrašnjim organima. Slobodni radikali utiču na normalan rad ćelija. Proces nastanka slobodnih radikala u ćelijama se stalno događa i prati normalne aktivnosti ćelija. Ovaj proces je posebno izražen kod starijih ljudi, pušača, prilikom preterane fizičke aktivnosti, kod unosa neke hrane (npr. hrana pripremljena prženjem u dubokom ulju), ali i u sredinama sa zagađenim vazduhom, vodom, zamljištem itd. Antioksidansi prvenstveno imaju zaštitnu ulogu za ljudski organizam jer sprečavaju oksidaciju i stvarnje slobodnih radikala. S druge strane, ukoliko su slobodni radikali već nastali, antoksidansi će ih stabilisati i sprečiti njihov štetan efekat po organizam. Antioksidansi se najčešće mogu naći u svežem voću i povrću, a takođe postoji i veliki broj dijetetskih suplemenata koji sadrže antioksidanse. Osobe koje jedu dovoljno voća i povrća u smanjenom su riziku od razvoja kardiovaskularnih oboljenja, jer upravo antioksidansi iz voća i povrća imaju značajnu ulogu u sprečavanju oštećenja krvnih sudova. Pojedina istraživanja pokazuju da ukoliko ishrana nije raznovrsna i bogata svežim namirnicama, unos vitamina, minerala i antioksidanasa nije zadovoljavajući.

APOTEKA / 135 / 2022.

da li znate Duvan je pretnja našoj životnoj sredini

Zbog upotrebe duvana i izloženosti duvanskom dimu svake godine prevremeno umre najmanje osam miliona ljudi u svetu. Pored toga što dovodi do brojnih negativnih posledica po zdravlje, duvan ima negativni uticaj na našu životnu sredinu i time dodatno šteti našem zdravlju. Stoga je ove godine Svetska zdravstvena organizacija u okviru obeležavanja Svetskog dana bez duvana pokrenula globalnu kampanju pod sloganom „Duvan: pretnja našoj životnoj sredini“. Kampanja ima za cilj da podigne svest javnosti o uticaju duvana na životnu sredinu. Svake godine se u svetu uništi oko 3,5 miliona hektara zemlje radi uzgoja duvana. Zbog toga se krče šume, posebno u zemljama u razvoju. Plantaže duvana degradiraju zemljište tako da ono gubi sposobnost da podrži rast bilo kog useva ili vegetacije. Za proizvodnju svake cigarete potroši se 3,7 litara vode, a 4,5 triliona opušaka cigareta svake godine zagadi životnu sredinu. Svaka popušena cigareta negativno se odražava na prirodne resurse koji su već ugroženi. Ostavite duvan spasite sebe i našu planetu.

Prva pomoć kod opekotina od sunca

letnjim mesecima, crvenilo i opekotine od sunca su česta pojava i neželjene su posledice direktnog izlaganja sunčevim zracima. Osim trenutnog bola koji izazivaju, one mogu dovesti i do dugoročnih posledica kao što su pege od sunca, naboranost i prevremeno starenje kože, opekotine rožnjače, a najteža posledica dugotrajnog i prekomernog izlaganja suncu jeste rak kože. Opekotine od sunca je moguće sprečiti poštujući nekoliko jednostavnih saveta: izbegavajte boravak na suncu tokom najtoplijeg dela dana, ukoliko boravite na suncu koristite zaštitu u vidu šešira širokog oboda, lagane odeće dugih rukava i krema za zaštitu od sunca. Kod opekotina od sunca koža je crvena, bolna i otečena, a mogu nastati i plikovi. Ukoliko na mestu opekotine nema plikova, to mesto ohladite mlazom hladne vode ili na njega stavite hladne obloge, a ukoliko je zahvaćena veća površina, istuširajte se hladnom vodom (ne ledenom). Možete naneti preparat na bazi aloje ili neki drugi preparat za tretman opekotina, ali isključivo uz prethodnu konsultaciju sa lekarom ili farmaceutom. Ukoliko vi ili vaše dete imate jake bolove, možete uzeti nešto protiv bolova, u skladu sa preporukom vašeg lekara ili pedijatra. Ukoliko se pojave plikovi - nemojte ih bušiti! Uzimajte dosta tečnosti. Nemojte se izlagati suncu narednih par dana dok se crvenilo ne povuče. APOTEKA / 135 / 2022.

da li znate Dvojezični obrazac za korišćenje zdravstvene zaštite u inostranstvu Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) i ove godine omogućava osiguranicima u Srbiji da tokom sezone letnjih godišnjih odmora koriste mogućnost besplatnog izdavanja dvojezičnog obrasca za korišćenje zdravstvene zaštite tokom boravka u inostranstvu. Potvrda omogućava pravo na korišćenje zdravstvene zaštite na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja samo u slučaju hitne medicinske pomoći kako bi se otklonila neposredna opasnost po život i zdravlje osiguranih lica. Da bi osigurana lica ostvarila pravo na korišćenje zdravstvene zaštite u inostranstvu u zemljama sa kojima Republika Srbija ima zaključene sporazume o zdravstvenom osiguranju potrebno je da pre polaska na put pribave dvojezični obrazac (osim Poljske i Velike Britanije - za koje je potreban samo dokaz o osiguranju i putna isprava). Za zemlje sa kojima Republika Srbija nema zaključen sporazum potrebno je pre polaska na put pribaviti ”Potvrdu o korišćenju zdravstvene zaštite u inostranstvu”. Dvojezični obrazac izdaje nadležna filijala RFZO, a na osnovu nalaza i mišljenja Lekarske komisije. Zemlje sa kojima Republički fond za zdravstveno osiguranje ima sklopljene međudržavne ugovore su: Austrija, Belgija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Velika Britanija, Italija, Luksemburg, Mađarska, Makedonija, Nemačka, Poljska, Rumunija, Slovačka, Francuska, Holandija, Hrvatska, Crna Gora, Češka, Slovenija, Turska. Potvrda o ostvarivanju prava na korišćenje zdravstvene zaštite u inostranstvu, može se koristiti u državnim klinikama u zemljama sa kojima postoji potpisan međudržavni sporazum.

Pripreme za plažu su počele Aktivirajte se!

APOTEKA / 135 / 2022.

100% MADE IN

I TA LY

iPS

informaciono poslovni sistem

da li znate Prevencija crevnih zaraznih bolesti Bolesti prljavih ruku izazivaju zarazne crevne bolesti

Programi za poslovanje maloprodajnih objekata, apoteka, pet shop-ova, veterinarskih ordinacija… iPS je skup softverskih rešenja koja pokrivaju kompletno poslovanje maloprodajnih objekata. Pored zakonom propisanih pregleda i izveštaja iPS sadrži i veliki broj analiza, pregleda i grafikona neophodnih za donošenje poslovnih odluka. iPS nudi mogućnost preuzimanja elektronskih faktura od dobavljača. Program je besplatan, plaća se samo mesečno održavanje.

Crevne zarazne bolesti se javljaju tokom čitave godine, ali posebno su aktuelne u letnjem periodu. Visoke letnje temperature, poremećaji u vodosnabdevanju, način ishrane i migracija stanovništva uz povećanje populacije insekata i glodara su najznačajniji faktori koji dovode do povećanog rizika za obolevanje od crevnih zaraznih bolesti. Crevne zarazne bolesti se prevashodno prenose zagađenom hranom, vodom i prljavim rukama, mada je u nehigijenskim uslovima značajna i uloga muva u širenju ovih infekcija. Opšte i najvažnije mere prevencije svih crevnih zaraznih bolesti su pre svega sprečavanje fekalne kontaminacije hrane i vode za piće. Stoga je neophodno obezbediti: • dovoljne količine higijenski ispravne vode za sve potrebe (piće, održavanje lične i opšte higijene) • higijensku dispoziciju fekalnih i drugih otpadnih materija • redovno održavanje higijene ruku (pranje ruku tekućom vodom i sapunom posle svakog vršenja nužde i pre svakog obeda) • zaštitu gotove hrane od fekalne kontaminacije • efikasno suzbijanje muva

Palmira Toljatija 5/I 11070 Novi Beograd Tel./fax: (011) 2675-266, 2670-559 www.bbsoft.rs • e-mail: office@bbsoft.rs

• dobra higijena i termička obrada hrane • efikasnu borbu protiv glodara. APOTEKA / 135 / 2022.

Tokom leta stari moraju unositi dovoljno tečnosti Ljudskom telu je potrebna određena količina tečnosti kako bi se nadoknadila, jer se gubi prilikom znojenja (naročito leti) ili pri mokrenju. Dovoljan unos vode u organizam posebno je važan za starije i bolesne osobe. Starije osobe su više podložne dehidraciji nego mlađi ljudi, jer telo kako stari gubi sposobnost da racionalno koristi vodu. Stari takođe mogu da budu manje svesni svoje žeđi i da imaju poteškoće sa prilagođavanjem na temperaturne promene. Mnoge starije osobe koje pate od degenerativnih bolesti zglobova, nemogućnosti zadržavanja mokraće ili se teško kreću, namerno uzimaju manje tečnosti da bi smanjile odlazak u toalet. Često se kod njih javlja strah da bi višak vode opteretio srce, pogoršao pritisak ili pak pojačao oticanje nogu i ruku. Dnevno bi trebalo u organizam da unesemo od oko osam čaša tečnosti, ali je ne treba uzimati u toku obroka, jer razređuje digestivne sokove, već je treba piti u malim gutljajima između obroka u toku celog dana. Umesto vode, možete uzimati tečnost u obliku supa, čorba i variva. Izbegavajte alkohol, smanjite unos kafe i gaziranih bezalkoholnih pića. Ne zaboravite da pijete vodu često, i obezbedite da uvek nosite dovoljno vode sa sobom kada ste napolju ili pak u prevoznom sredstvu. Ukoliko ne unosimo dovoljnu količinu tečnosti u toku dana, to će se odraziti na boju mokraće koja će biti tamnija. Mokraća inače treba da bude svetlo žuta. Ukoliko ne unosimo dovoljno tečnosti, neprimetno možemo uvesti telo u stanje dehidratacije koju ćete prepoznati prema sledećim simptomima: malaksalost, pospanost (letargija), suva usta, nelagodnost u želucu, ubrzan puls, smanjeno mokrenje, glavobolja i nemogućnost koncentracije. Često se ovi simptomi mogu pomešati sa simptomima nedostatka sna ili pojavom gladi.

NOVO Jedini na tržištu sa dozom 250mg Q10 Značajno smanjuje rizik od arteroskleroze Poboljšava kvalitet života srčanih bolesnika Osobama koje su na terapiji statinima

30 SUL

1x DNEVNO

APOTEKA / 135 / 2022.

AKTUELNO

Šta spakovati u

putnu apoteku

Autor: SPEC. FARM. MILICA ĐUKANOVIĆ, specijalista farmaceutske zdravstvene zaštite

LETO JE KONAČNO OVDE! NO, PRE NEGO ŠTO KRENETE NA DUGO IŠČEKIVANO PUTOVANJE KOJE STE PLANIRALI MESECIMA, OBAVEZNO NAPRAVITE LISTU LEKOVA KOJE BI TREBALO DA PONESETE SA SOBOM. GOVORIĆEMO O VAŽNIM STVARIMA KOJE SE TIČU TAKOZVANE „PUTNE APOTEKE“, ŠTA JE POTREBNO PONETI, KAKO DA OSTANETE ORGANIZOVANI, KAKO DA ČUVATE VAŠE LEKOVE. POČNIMO SA KORISNIM SAVETIMA... 10

Sadržaj putne apoteke

Ukoliko želite ugodan odmor i ne želite da ga provodite u hotelskoj sobi ili ordinaciji, jako je važno da dobro spakujete svoju putnu apoteku. Pored vaše redovne terapije, uvek je dobro imati još po neki lek, koji će sanirati potencijalni zdravstveni problem na putovanju.

Lekovi protiv dijareje

Ovo je, nažalost, jedan od najčešćih zdravstvenih problema koji se javlja na putovanju. Nećete uživati u svom odmoru ako većinu vremena provodite u toaletu. Da biste bili sigurni da se to neće dogoditi, obavezno spakujte lekove za dijareju poput probiotika. Preporuka je da ih pijete nekoliko dana pre putovanja kao i tokom celog odmora. Promena sredine kod velikog broja ljudi može dovesti do problema u probavi, osećaja nadudosti, težine u stomaku i opstipacije. Zato ćete možda želeti da ponesete i nek blag laksativ. Zatvor može biti jednako neugodan i dosadan kao i dijareja, pa nije loše imati i to u svojoj putnoj apoteci.

Antacidi

Jedan od najuzbudljivijih delova putovanja je probati lokalnu hranu, ali to nećete moći da uradite sa bolovima u stomaku. A razgledanje će biti mnogo problematičnije ako vas muči gorušica. Kako biste izvukli maksimum iz svog odmora i ostali na nogama, neka antacidi budu uz vas posle obroka. APOTEKA / 135 / 2022.

Kada koristite antibiotik, uzmite i sinbiotik DIJETETSKI PROIZVOD • Hrana za posebne medicinske namene

Sadrži 9 liofiliziranih sojeva probiotskih bakterija i oligofruktozu Obnavlja crevnu floru tokom i posle tretmana antibiotikom Inovativna MURE tehnologija (Multirezistentna inkapsulacija) Štiti probiotske bakterije od dejstva želudačne kiseline i enzima za varenje – bolja stabilnost i efikasnost preparata Jednostavna upotreba - doziranje jednom dnevno

Zahvaljujuci aljujuci svojim v vojim osobinama se posebno preporucuje: Tokom i nakon terapije antibiotikom Tokom perioda povećane osetljivosti na infekciju Za održavanje normalne crevne mikroflore, kao pomoć u lečenju funkcionalnih poremećaja creva (zatvor, nadimanje i dijareja)

Štiti probiotske bakterije od želudačne kiseline i enzima za varenje Bolja stabilnost i efikasnost probiotika

AKTUELNO

Lekovi protiv mučnine

Putovanja obično uključuju mnogo sedenja u avionu ili vožnje automobila. Kada stignete do odredišta za odmor, možete izabrati da krenete u obilazak grada autobusom ili da se vozite čamcem niz reku. Bez obzira koliko se dobro osećate kada uđete u ovakva vozila, stvari mogu brzo da krenu nizbrdo ako nemate lekove za mučninu. Obavezno ih spakujte u vašu putnu apoteku, posebno ako idete na krstarenje.

Antihistaminici

Alergije se mogu javiti bilo gde u bilo koje doba godine. Bez obzira gde idete, obavezno ponesite antihistaminike. Nemojte zanemariti ove lekove. Alergije možda ne izgledaju kao velika stvar, ali i te kako mogu pokvariti odmor. Ne dozvolite da nešto što se može izbeći pokvari vaše celo putovanje. Čak i ako nikada ranije niste iskusili bilo kakvu vrstu alergije, dobra je ideja da ponesete ove lekove za svaki slučaj.

Lekovi za prehladu

Iako nije sezona gripa, obavezno spakujte sve neophodne lekove koji pomažu kod simptoma prehlade, kao što su: dekongestivi, lekovi za kašalj, grlobolju i antipiretici. Posebno je važno da ove lekove stavite u svoju putnu apoteku ako putujete sa decom. Možda ćete želeti da dodate nekoliko pakovanja čaja da biste ublažili upalu grla.

Analgetici

Jet lag vam može zadati dugotrajne glavobolje. Od duge šetnje po novom gradu mogu vas zaboleti noge. Bez obzira na vrstu bola koji osećate, analgetici mogu da ga smanje, tako da ne morate da provodite sve vreme u krevetu u hotelskoj sobi.

Tablete za spavanje

Ukoliko znate da ćete menjati vremensku zonu, ili inače imate problema sa spavanjem u novom okruženju kada putujete, onda pitajte farmaceuta za neko pomoćno sredstvo za spavanje, za koje vam nije potreban recept. Nesanica zna biti jako neugodna, pa ne dozvolite da vam pokvari raspoloženje na odmoru.

Krema sa kortikosteroidom

Kada ste na novom mestu, možete ćete doći u kontakt sa biljkama, hranom ili drugim stvarima na koje niste navikli. To može dovesti do osipa, svraba i iritacije kože. Kreme koje sadrže koritikosteroide mogu pomoći u ublažavanju nelagodnosti i izlečenju osipa. Ovo je takođe dobar lek za ujede komaraca. Ako putujete na mesto koje ima mnogo buba, nećete želeti da zaboravite ovu kremu.

Antiseptici

Oni će sprečiti rast štetnih mikroorganizama, pa bi trebalo obavezno da ih spakujete zajedno sa nekoliko sterilnih kompresa i flasterima. Koristite ih za čišćenje posekotina ili drugih povreda kako ne biste završili sa infekcijom.

APOTEKA / 135 / 2022.

AKTUELNO

Korisni saveti #dobro planirajte Putovanja znaju da budu nepredvidiva, a planovi promenljivi. Bilo bi dobro spakovati lekove za nekoliko dodatnih dana, u slučaju kašnjenja putovanja. Ukoliko ste u mogućnosti, uvek je bolja ideja da lekove držite u originalnom pakovanju. Spakujte lekove u ručnu torbu, jer koferi se mogu izgubiti. Ovo naročito zna biti problematično ukoliko letite avionom. Avio-kompanija može da izgubi vaše prijavljene torbe, a zamena lekova kada ste na odmoru može biti problematična. Zato je jako važno da vaša putna apoteka ostane uz vas.

#koristite dozator za lekove Lakše je zapamtiti kada uzimate lekove ako ih uzimate u isto vreme. Još je bolje ako možete svoj raspored uzimanja tableta da povežete sa svojom uobičajenom rutinom. Međutim, na putovanjima smo svi rasterećeni, možda se i previše opustimo. Ako iskočite iz svoje rutine tokom putovanja, lako se može desiti da izgubite vezu sa aktivnostima koje vas podsećaju da treba da uzmete lek. Dozator za lekove je odličan podsetnik da li ste tog dana uzeli lek i pomaže vam da ostanete na pravom putu.

#podesite alarm Vremenska zona zemlje u kojoj ćete provoditi leto može se razlikovati od vaše vremenske zone, pa bi trebalo da se uverite da znate kada ćete uzimati lekove pre putovanja kako biste bili organizovani tokom svog boravka. Moderne tehnologije sada nude broje mogućnosti, aplikacije koje vam mogu biti od koristi, a jedno od najlakših rešenja je da navijete alarm na telefonu kao podsetnik da popijete vaše lekove.

#čuvajte svoje lekove Prilikom putovanja treba imati u vidu da lekovi održavaju svoju efikasnost čuvanjem na suvom i hladnom mestu. Prilikom letovanja, oni i te kako mogu biti izloženi sunčevoj svetlosti i vlazi. Čuvajte lekove od sunca i toplote na putovanjima. Međutim, ponekad lekovi imaju posebna pravila.

Nitroglicerin. Pored toga što ovaj lek treba držati dalje od toplote, treba ga držati zaštićenog od sunčeve svetlosti. Zato se nitroglicerin nalazi u tamnim, staklenim bočicama. Držite lek u originalnoj bočici kako ne bi izgubio svoju efikasnost. Insulin i druge injekcije. Insulin treba čuvati u frižideru da bi održali njegovu efikasnost do isteka roka trajanja. Nakon što se prvi put upotrebi, insulin se obično drži na sobnoj temperaturi. Važno je dokumentovati datum prve upotrebe, jer se novi datum isteka zasniva na ovom datumu. Insulin se razgrađuje na toploti, pa ukoliko znate da će biti izložen viskim temperaturama (npr. u kolima) dobra je ideja je da se spakuje mali hladnjak za prenošenje insulina. Inhalatori i kontraceptivi. Ljudi često zanemaruju inhalatore kada pomisle na svoje lekove. Važno je pratiti kada ste prvi put upotrebili svaki inhalator da biste odredili njegov datum isteka. Pored toga, važno je pratiti i koliko doza je preostalo, jer ne želite da ostanete bez svoje pumpice za vreme odmora. Ne smemo zaboraviti da hormonski vaginalni prstenovi ili barijerne metode kontrole rađanja poput kondoma mogu postati manje efikasni kada su izloženi ekstremnim temperaturama. Antibiotski sirupi. Možda ćete morati da čuvate antibiotike u frižideru, jer će u suprotnom izgubiti efikasnost. Neki antibiotski sirupi moraju da se čuvaju u frižideru, dok kod drugih to ne mora biti slučaj. Ukoliko niste sigurni, pitajte svog farmaceuta.

#rok trajanja lekova tokom leta Uobičajena greška koju ljudi prave je što pretpostavljaju da im lekovi ne ističu ili zaborave kada su prvi put otvorili bočicu. Rok upotrebe lekova ističe. Štaviše, ako su izloženi toploti, rokovi upotrebe ističu čak i brže od datuma navedenog na bočici. Datumi isteka inhalatora ili bočica za višestruku upotrebu obično zavise od datuma kada su prvi put otvoreni i korišćeni. Zato uvek možete razgovarati sa farmaceutom ako imate konkretna pitanja o datumima isteka. Dobro spakovana putna apoteka je važan preduslov za ugodno letovanje. Važno je da sa pripremama počnete na vreme i spremno dočekate letovanje koje dugo očekujete. Lep provod! APOTEKA / 135 / 2022.

AKTUELNO

Jun Nacionalni mesec mentalnog zdravlja u Srbiji N

a inicijativu Ministarstva zdravlja i Republičke stručne komisije za mentalno zdravlje mesec jun proglašen je Nacionalnim mesecom mentalnog zdravlja u Republici Srbiji. Nosilac aktivnosti je Klinika za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević”, uz podršku Ministarstva zdravlja, Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, mreže instituta i zavoda za javno zdravlje i zdravstvenih ustanova. Mentalno zdravlje ne predstavlja samo odsustvo mentalnog poremećaja, već obuhvata stanje blagostanja u kojem svaka osoba ostvaruje svoj potencijal, suočava se sa svakodnevnim stresom i predstavlja stanje u kome osoba može produktivno da radi i u mogućnosti je da doprinese svojoj zajednici. Mentalno zdravlje predstavlja sveukupnu psihološku, emocionalnu i društvenu dobrobit osobe i utiče na

to kako ljudi misle, osećaju i rade. Zahvaljujući mentalnom zdravlju u stanju smo da se adaptiramo na promene i da izlazimo na kraj sa problemima. Mentalno zdravlje je jedan od prioriteta javnog zdravlja s obzirom na opterećenje koje mentalni poremećaji uzrokuju u zdravstvenom, socijalnom i ekonomskom smislu. Ljudi često brinu samo o svom fizičkom zdravlju zapostavljajući mentalno zdravlje. Kao što se mogu javiti problemi sa fizičkim zdravljem, svakome se mogu desiti problemi sa mentalnim zdravljem koji se uz adekvatnu pomoć i podršku mogu prevazići. Važno je imati svest o tome da svakodnevni život u različitim aspektima može da predstavlja izazov i poteškoću za pojedinca, a da određen vid zaštite predstavlja izdvajanje vremena za bavljenje sobom – svojim osećanjima. Pored razgovora sa bliskim

osobama (porodicom, prijateljima) ponekad nam je potrebna i stručna pomoć. Važno je razgovarati o mentalnom zdravlju kako ovaj pojam ne bi bio pogrešno shvaćen i predstavljao tabu temu. Plašeći se stigmatizacije, ljudi često ne potraže stručnu pomoć i na taj način zapostavljaju svoje mentalno zdravlje. Obzirom na starenje populacije, pogoršanje socijalnih problema i postojanje društvenih nemira može se očekivati dalje povećanje broja onih koji pate. Mentalni poremećaji već predstavljaju četiri od deset vodećih uzroka invalidnosti širom sveta. Ovo rastuće breme ima visoku cenu koja se ogleda u ljudskoj bedi, nesposobnosti i ekonomskom gubitku. Ali, ne mora da bude tako. Danas znamo da većina mentalnih poremećaja i poremećaja ponašanja može da se leči i omogući se pojedincu produktivan i ispunjen život. APOTEKA / 135 / 2022.

Kako očuvati mentalno zdravlje 1. POTRAŽITE POMOĆ. Osećati zabrinutost, strah, bespomoćnost, tugu, ljutnju, itd. nije nešto čega se treba stideti. To su osećanja koja su prisutna kod svih ljudi. Ukoliko osećate da vas neka od osećanja preplavljuju i da ne možete izaći na kraj sa njima potražite profesionalnu pomoć. 2. U ZDRAVOM TELU ZDRAV DUH. Vodite računa o zdravlju tela, hranite se zdravo, izbegavajte loše životne navike poput pušenja, alkohola, preteranog unosa slatkiša, grickalica i brze hrane. 3. SAN JE VAŽAN. San je povezan sa mentalnim zdravljem. Nedostatak sna doprinosi lošem raspoloženju i lošem fizičkom zdravlju. Kad ste neispavani sve deluje lošije nego što jeste. 4. BUDITE AKTIVNI. Kretanje i sport oslobađaju neurotransmitere u našem mozgu zbog kojih se osećamo dobro.

APOTEKA / 135 / 2022.

NACIONALNA STUDIJA O MENTALNOM ZDRAVLJU U Srbiji je urađena prva Nacionalna studija o proceni mentalnog zdravlja (CoV2Soul.rs) koja predstavlja epidemiološku studiju prevalencije 12 najčešćih psihijatrijskih poremećaja u Srbiji na reprezentativnom nacionalnom uzorku odraslih od 18 do 65 godina. Ispitivanje je rađeno u drugoj godini pandemije kovid 19. Prema podacima istraživanja svaki šesti ispitanik (15,2 odsto, odnosno oko 700 000 odraslog stanovništva) ispunjava kriterijume nekog od 12 češćih psihijatrijskih poremećaja. Studija ukazuje da depresiju ima oko 2,2 odsto stanovništva, anksiozne poremećaje 1,8 odsto, a najčešći problem u Srbiji je zloupotreba alkohola - 7,2 odsto stanovništva i to najviše u populaciji od 18 do 40 godina. U Srbiji je kod 2,8 odsto ispitanika (120 000 stanovnika) detektovana suicidalnost i to većinom blaga i umerena.

Oni poboljšavaju naš san i pomažu u smanjenju stresa i anksioznosti. Kad ste loše volje izađite u šetnju i raspoloženje će se odmah popraviti. 5. PROVODITE VREME U PRIRODI. Boravak u prirodi, pored toga što nas tera da se više krećemo i budemo fizički aktivni, poboljšava raspoloženje i smanjuje stres. Odlazak u obližnje selo, šetnja šumom, pored reke pa čak i pola sata u gradskom parku

imaće pozitivan efekat na vaše mentalno zdravlje. 6. ISKLJUČITE SE. Preterana upotreba društvenih mreža i neprestano praćenje vesti putem interneta i sredstava informisanja loše utiče na mentalno zdravlje. Smanjite vreme koje provodite uz različite uređaje poput telefona, računara, tableta, a pokušajte da obradujete vaš mozak tako što ih nećete koristiti na primer jedan ceo dan nedeljno.

SAVETI

Preporuke kupačima

za sigurno kupanje K

prolivom i povišenom telesnom temperaturom. Preko sluupanje i plivanje su zabavna i korisna aktivnost zokože oka može da nastane virusno ili hlamidijalno zapakoja doprinosi našem zdravlju, ali treba imati u viljenje oka, što su tipične bolesti kupača. Preko mikropovredu da postoje i određeni zdravstveni rizici (zarada kože i sluzokoža, kao i preko zdrave sluzokože oka, čozne bolesti i infekcije) kojima smo tokom ovih aktivnosti vek može da sa zarazi leptospirozom (letnji grip), naročito izloženi. Uopšteno govoreći, rizik od zaraze je utoliko veći nakon kupanja u barama i stajaćim vodama. Kao poslediukoliko je neka vodena površina manja i slabije protočna, jer ca zadržavanja prljave vode u spoljašnjem slušnom kanase lakše zasiti štetnim materijama i mikroorganizmima, koji lu može doći do zapaljenja uha. Preko digestivnog sistema, vode poreklo ili iz žive i nežive prirode ili potiču od samih preko vidljivih sluzokoža i udisanjem vodenog aerosola, tj. kupača. Iz tih razloga od prirodnih vodenih površina za kusitnih kapljica, čovek može da se zarazi i enterovirusima, kopanje je najsigurnije more (tome doprinosi i prisustvo morji su, između ostalog, i prouzrokovači seroznog (virusnog) ske soli), a najnepovoljnije su male stajaće vode, barice i meningitisa (zapaljenje mekih slično. Što se tiče bazena, oni moždanih opni). mogu da budu besprekorno čiSrećna okolnost je da je stvaran sti i savršeno sigurni ili pak vrlo Kada imamo sve ove činjenice u vidu , rizik od infekcija ipak vrlo mali, jer nesigurni ako se održavanje najznačajnije i vrlo jednostavne mer e se obično ne popije velika količina zapusti, što u potpunosti zavisi predostrožnosti prilikom kupanja vode, jer je koža prepreka za prood ljudskog faktora. su: • Izbegavati da voda uđe u usta i gut dor mikroorganizama, a sami proZarazne bolesti od kojih čoanje vode. uzrokovači su u vodi najčešće javek može da oboli prilikom ku• Izbegavati da se gleda u vodi bez ko razređeni. Ovo se prevashodpanja nastaju prodorom pronaočara ili maske za plivanje/ronjenj no odnosi na odrasle osobe i deuzrokovača prisutnih u vodi u e. organizam kupača preko necu školskog uzrasta, dok je rizik od • Izbegavati skakanje, prskanje, gur anje kog od ulaznih mesta infekcinavedenih infekcija veći kod depod vodu i slično. je, kao što su usta, vidljive sluce uzrasta do tri godine, a za de• Ne zadržavati se u vodi predugo. zokože (oko, nos, genitalni orcu mlađu od godinu dana još veći, • Tuširati se čistom vodom nakon izlagani), povrede na koži (čak i iz prostog razloga što su mala deska iz vode, jezera, bazena, odnosn o one najmanje, nevidljive goca još neotporna, a i način njihovog na kraju kupanja, a kod kuće se pon ovo lim okom), a ponekad i prekupanja pogoduje nastanku većine okupati toplom vodom i sapunom. ko sluzokože disajnih orgainfekcija (sedenje u plićaku, zagrca• Nadzirati malu decu dok se kupaju. na. Tako, na primer, gutanjem vanje, gutanje vode i sl). • Poštovati higijenska pravila pril vode, dakle preko usta moikom kupanja u bazenima (tuširanje pre Izvor: Institut za javno zdravlje gu nastati virusne i bakterijulaska u bazen, korišćenje sanitarnih ske crevne infekcije, praćene Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ pro

storija i drugo).

APOTEKA / 135 / 2022.

BIOCIDNI PROIZVODI

Repelenti vs krpelji i kom Autor: spec. farm. JELICA PAUNOVIĆ

Najezda komaraca i krpelja kreće sa porastom spoljne temperature. Osim što su dosadni, posledice njihovog uboda mogu biti od lokalnih i bezazlenih reakcija na koži, preko opštih reakcija alergijskog tipa do pojave infektivnih oboljenja sa oštećenjem zdravlja ili letalnim ishodom. Najstariji izum za rasterivanje komaraca i drugih dosadnih insekata bio je dim od vatre. Stari Rimljani su u tu svrhu koristili konoplju i koru nara. E, kako danas nismo baš u prilici da zadenemo konoplju za šešir, moramo da u tu svrhu koristimo neka savremenija rešenja koja se zovu repelenti i repelentni proizvodi. APOTEKA / 135 / 2022.

Naglašavam da repelenti ne ubijaju insekte (inekticidi umrtvljuju insekte, a to je onda nova podgrupa biocidnih proizvoda).

Efikasnost repelenata

marci S

upstance koje obezbeđuju efikasnu i bezbednu zaštitu kože od ujeda insekata i krpelja nazivaju se repelenti, a preparati koji ih sadrže nazivaju se repelentni preparati. Repelenti su supstance prirodnog (biljnog) ili sintetskog porekla koje svojim mirisima odbijaju insekte i krpelje kako od ljudske tako i od životinjske kože. Do pre desetak godina ova grupa proizvoda bila je svrstavana u kozmetičke proizvode. Međutim, od 2009. godine kada je na snagu stupio Zakon o biocidnim proizvodima, ova grupa preparata je svrstana u biocidne proizvode, u podgrupu- repelenti i atraktanti - vrsta biocidnih proizvoda koji se koriste za suzbijanje štetnih organizama odbijanjem ili privlačenjem. APOTEKA / 135 / 2022.

Činjenica je da insekti ne napadaju svakog čoveka podjednakim intenzitetom. Stepen u kome ćemo im biti atraktivni zavisi od nas samih: temperature našeg tela, vlažnosti kože, količine amonijaka ili mlečne kiseline na površini kože, boja odeće. Preko svojih senzora insekti primaju ove informacije koje mi emitujemo. Repelenti ometaju rad ovih senzornih organa i na taj način drže insekte „na odstojanju“. Dve osnovne karakteristike repelenata jeste da su karakterističnog mirisa i da isparavaju već i na sobnoj temperaturi. Efikasnost repelenata zavisi i od faktora spoljne sredine. Što je temperatura veća, to je njihovo isparavanje intenzivnije, pa je zaštita manja tj. kraća vremenski. Takođe, velika vlažnost vazduha kao i vetar nepovoljno utiču na efikasnost repelenta. U proizvodima za zaštitu kože od ujeda insekata mogu da se kombinuju dve ili više repelentnih supstanci čime se proširuje spektar delovanja ili produžava vreme zaštite u odnosu na određenu vrstu insekta. Izbor mirisa/mirisne note je vrlo važan kod ove grupe proizvoda. Mirisi treba da maskiraju miris repelentne supstance ali ne sme biti takav da dodatno privlači insekte. Tako da treba birati osvežavajuće a izbegavati cvetne i slatkaste mirise.

Sintetski i repelenti prirodnog porekla Repelenti koji se koriste mogu biti sintetskog i prirodnog porekla. Od sintetskih repelenata najviše se koriste dietiltoluamid (DEET), etil-butil-acetil-aminopropionat (EBAAP) i Pikaridin. Njihova prednost u odnosu na prirodne je u tome što se koriste u nižim koncentracijama, deluju duže, deluju na veći broj insekata i manje izazivaju iritaciju kože. Repelenti prirodnog porekla kao aktivnu supstancu sadrže zapravo biljna etarska ulja. Njihov nedostatak je što imaju znatno kraći period zaštite u odnosu na sintetske supstance, deluju samo na određenu grupu insekata i to što mogu

BIOCIDNI PROIZVODI

DRŽATI VAN DOMAŠAJA DECE  preporuka je da se deca do dve godine starosti ne štite od insekata repelentnim preparatima već mrežicama za zaštitu od insekata preko nosiljki i kolica  deci do deset godina ne treba dozvoliti da samostalno nanose preparat  koristiti preparate na kojima je označeno da su za decu ili se mogu primenjivati kod dece  roditelji preparat nanose prvo na svoje ruke pa tek onda na kožu deteta  ne nanositi preparat na lice i dlanove deteta

da iritiraju kožu ili da dovedu do alergijskih reakcija na koži jer sadrže monoterpene koji su deklarisani kao alergeni (citronelol, limonen, geraniol). Najčešće korišćena etarska ulja u repelentnim preparatima su etarsko ulje limunove trave, etarsko ulje lavande, etarsko ulje “Neem” (Azaridachta indica). Prema našim propisima u ovu svrhu zabranjeno je koristiti ekstrakt belog luka ili ekstrakt kleke. Takođe, zabranjena je upotreba i ulja iz australijskog drveta čaja. Trenutno, Evropska agencija za hemikalije razmatra upotrebu ekstrakta paprike, ekstrakta slatke pomorandže i ekstrakta meda kao repelenata. Treba znati da dok je u procesu razmatranja, supstanca se može koristiti kao repelent i to po principu: što nije zabranjeno, dozvoljeno je koristiti. Tek kad se eksplicitno zabrani, određena supstanca je zabranjena za dalju upotrebu kao repelent.

Bezbednost repelentnih proizvoda Bezbednost je nešto o čemu se mnogo brine kad su u pitanju ovi proizvodi. Repelentni proizvodi treba da se primenjuju isključivo površinski. Međutim, zbog fizičko-hemijskih karakteristika repelenata može doći do njihove penetracije u kožu i resorpcije u sistemsku cirkulaciju. Repelentni proizvodi na tržište dolaze

KAKO PRAVILNO KORISTITI REPELENTE?  PROČITATI UPUTSTVO PRE UPOTREBE!  Nanositi repelentni preparat u tankom sloju i samo na otkrivenu kožu (ne nanositi na kožu prekrivenu odećom)  Ne nanositi preparat na rane, iritiranu kožu, posekotine ili ekcematoznu kožu  Ne nanositi preparat na oči i usta. Ne udisati repelentni sprej.  Kada se koristi sprej ne raspršivati ga direktno na lice (već na dlanove, pa nakon toga naneti na lice)  Ukoliko postoji sumnja na pojavu neželjenih reakcija odmah isprati preparat sa kože, a ukoliko se simptomi ne povuku kontaktirati lekara i obavezno poneti korišćeni preparat sa sobom (neželjena reakcija na repelent se obično manifestuje iritacijom kože)  Ukoliko je potrebno naneti i preparat za zaštitu kože od sunca, onda se najpre nanosi on pa repelentni proizvod.

u formi kremova, rastvora, stikova, vlažnih maramica. Izborom adekvatne podloge odnosno nosača repelenta postiže se dobra efikasnost a neželjeni efekti svode se na najmanju moguću meru. Treba istaći da “prirodan preparat” ne mora obavezno da znači i bezbedan preparat za korisnika. Već napred je pomenuto da prirodni repelenti sadrže u svojim etarskim uljima supstance koje su prepoznate kao alergeni i iritansi. Pravilnom upotrebom, repelentni preparati obezbeđuju efikasnu i sigurnu zaštitu kože od uboda komaraca i krpelja određeno vreme, dok njihova nepravilna primena predstavlja potencijalni rizik po zdravlje korisnika. „Bezbedno koristi biocidni proizvod. Pre korišćenja pročitaj etiketu i podatke o proizvodu”, navodi se u Pravilniku o specifičnim zahtevima za pakovanje, obeležavanje i oglašavanje biocidnog proizvoda. APOTEKA / 135 / 2022.

KOZMETOLOGIJA

Kozmetički proizvodi za

zaštitu od sunca Preparati za zaštitu kože od sunca predstavljaju kozmetičke preparate namenjene da štite kožu od štetnog uticaja sunčeve svetlosti, a treba da štite i od UVA i od UVB zračenja. Neumereno izlaganje suncu nosi ozbiljne posledice po zdravlje kože, pa je veoma važno posavetovati pacijente o pravilnom, zdravom i zaštićenom izlaganju suncu. Farmaceuti u apotekama imaju značajno mestu u savetovanju pacijenta prilikom izbora kozmetičkog proizvoda za zaštitu od sunca kao i u pružanju informacija o pravilnoj primeni ovih proizvoda.

Autor: SPEC. FARM. JELICA PAUNOVIĆ, specijalista kozmetologije

reparati za zaštitu kože od sunca predstavljaju kozmetičke preparate namenjene da štite kožu od štetnog uticaja sunčeve svetlosti. Međutim, pošto se koriste kao preventiva zdravstvenih problema onda se za njih često kaže da su zapravo dermokozmetički preparati iako takva klasifikacija još uvek nije zvanično uvedena. U Americi ova grupa preparata pripada „over the counter“ (OTC ) preparatima dok su u Kanadi u grupi lekova. Na Tajvanu se definišu kao medicinska kozmetika, a u Koreji kao funkcionalna kozmetika. Kozmetički preparati za zaštitu od sunca treba da štite i od UVA i od UVB zračenja. SPF faktor predstavlja faktor UVB zaštite i izražava se numerički. Nivo UVA zaštite se ne izražava numerički i treba da pruža zaštitu od barem 1/3 deklarisanog SPF faktora. Naučna istraživanja su pokazala da se

samo pri ovakvom odnosu nivoa UVB i UVA zaštite, biološka oštećenja kože sprečavaju i smanjuju.

Kako odabrati adekvatan nivo zaštite od sunca

Vrlo je važno istaknuti da nijedan preparat za zaštitu od sunca ne štiti 100%. Zato je potrebno sprovesti i druge preventivne mere: izbegavati izlaganje suncu u periodu dana kada je ono najjače, 10- 16h, nošenje zaštitnih odevnih predmeta. Ipak, najvažniji faktor prema kome se vrši odabir adekvatnog nivoa zaštite je prema fototipu kože korisnika. Što je koža svetlija, to je sklonija bržoj pojavi crvenila i opekotina pri izlaganju suncu i pogoduje joj upotreba proizvoda za zaštitu od sunca za visokim SPF faktorom. Kod tamnijih fototipova kože koji retko crvene na suncu i vrlo brzo tamne, zadovoljavajuća zaštita od suvišnog sunčevog APOTEKA / 135 / 2022.

zračenja postići će se i sa nižim vrednostima SPF faktora, npr. SPF 15 kod tamnoputijih korisnika. Osnovna komponenta preparata za zaštitu od sunca su UV filteri. U savremenim kozmetičkim preparatima više UV filtera se kombinuju da bi se dobila tzv. širokospektralna zaštita. Upotrebom samo fizičkih filtera koji vrše fizičku refleksiju sunčeve svetlosti (titanijum dioksid, cink oksid) moguće je postići zaštitu do SPF 30. Za veće vrednosti neophodna je upotreba hemijskih filtera koji apsorbuju UV svetlost pri čemu dolazi do njihove hemijske modifikacije. Preparati koji sadrže samo fizičke blokatore namenjeni su najčešće za primenu kod dece i odraslih sa osetljivom kožom zbog minimalnog rizika za razvoj alergijske reakcije. Ovakvi preparati najčešće i nose oznaku „hipoalergeno“.

Namazani a crveni... kako to?

Da bi se postigla tzv. „širokospektralna“ zaštita, napred je već navedeno, neophodna je kombinacija UV filtera. U praksi, to znači da proizvodi sa jako visokim SPF faktorom u sebi često sadrže 4, 5 i više različitih UV filtera. I na prvi pogled, to je odlično. Međutim......nije sve tako sjajno. UV filteri mogu izazvati alergijski i još češće, fotoalergijski kontaktni dermatitis. Fotoalergijski dermatitis je zapravo vrsta kontaktnog dermatitisa koji se razvija nakon nanošenja preparata na kožu

i izlaganja suncu. Kod foto-oblika dermatitisa preduslov za razvoj problema je da tretirana koža bude izložena suncu. Ređi oblik je alergijski tj. onaj kod koga do razvoja dermatitisa dolazi i bez izlaganja tretirane kože suncu. U Engleskoj je, 2006. godine sprovedena multicentrična studija sa 1155 učesnika kod kojih je praćena pojava (foto)alergije 48h nakon nanošenja proizvoda za zaštitu od sunca i izlaganja suncu. Alergijsku reakciju na primenjene proizvode za zaštitu od sunca imalo je 11.3% učesnika pri čemu je oko polovine učesnika imalo fotoalergijsku reakciju, nešto malo manje od polovine kontaktnu alergiju i mali broj ispitanika kombinovanu reakciju. Više od polovine pacijenata koji su razvili fotoalergijsku reakciju tokom ovog istraživanja je zapravo prijavilo i da je ranije, tokom života imalo iste ili slične reakcije na proizvode za zaštitu od sunca. Od hemijskih UV filtera u ovakve studije najčešće su uključivani oktokrilen, benzofenon-3, butilmetoksidibenzoilmetan i metoksicinamati. U Prilogu 6., Pravilnika o kozmetičkim proizvodima iz 2019. godine jasno je naznačeno koji se UV filteri i pod kojim uslovima mogu koristiti u kozmetičkim proizvodima. Za sada, njih je 32 pri čemu su četiri dozvoljena da se koriste u „nano“ formi. Kao što se iz prethodno navedene studije može videti, svaki deseti korisnik proizvoda za sunce može da

razvije alergijsku reakciju na proizvod, neki tek posle izlaganja suncu a neki i bez toga. S tim u vezi treba biti obazriv pri odabiru proizvoda. Realno, mali je broj onih koji zaista imaju tako svetao ten da je neophodna upotreba SPF 50. I sa nešto nižim vrednostima SPFa imaćemo vrlo visok nivo zaštite ali sa dosta manjom verovatnoćom da dođe do razvoja nekog oblika alergijske reakcije. Važno je imati u vidu da li je crvenilo praćeno svrabom, jer kod crvenila usled prekomernog izlaganja suncu izostaje svrab. Kada već dođe do pojave ovih problema, izbegavanje alergene komponente i tretman lokalnim kortikosteroidima najčešće je dovoljan i rešava problem. Međutim, kako ćete znati na koji UV filter ste alergični ukoliko ih ima 5-6....i vrlo teško je naći novi proizvod za zaštitu od sunca koji neće sadržati bar jedan UV filter iz proizvoda na koji ste alergični. S tim u vezi, da parafraziram: manje je bolje...

Kako se pravilno nanose preparati za zaštitu od sunca

Poznato je da korisnici proizvoda za zaštitu od sunca često biraju visoke SPF faktore jer imaju iskustvo da upotrebom nešto nižeg faktora nisu dobili očekivani nivo zaštite tj. da im se koža zacrvenela i izgorela uprkos nanošenju proizvoda. Tu zapravo dolazimo do dosta čestog problema- nepravilno korišćenje proizvoda za zaštitu od sunca. Najčešće su to neadekvatna, APOTEKA / 135 / 2022.

uglavnom nedovoljna količina proizvoda i neujednačeno nanošenje na sve izložene delove kože. Udruženja kozmetičke industrije Evrope dalo je preporuku da se preparati za zaštitu od sunca koriste u količini od 2mg/cm2. To je zapravo količina preparata koju oni koriste pri ispitivanju formulacije i na osnovu toga vrše procenu SPF faktora. Prema jednoj studiji, ukoliko se preparat sa zaštitnim faktorom SPF 50 primeni u količini od 0,5mg/cm2 nivo realne zaštite koji se ostvaruje je samo 2,7. Na osnovu datih smernica, lako je doći do zaključka da je 170g losiona dovoljno za 5 aplikacija. Kada se sagleda iz ovog ugla, jasno je zašto u praksi postoji ogroman problem upotrebe nedovoljne količine preparata. Značajan deo potrošača smatra da sa jednom bocom preparata, od najčešće 250ml, može da podmiri potrebe cele porodice na sedmodnevnom letovanju. Da bi se potrošačima olakšalo doziranje ovih preparata uvedeno je tzv. pravilo kafene kašike. Imajući na umu

prethodno navedene preporuke, na celo telo odrasle osobe potrebno je naneti oko 36g preparata što odgovara količini od 6 kafenih kašika preparata. Pri tom je preporuka da se na lice i obe ruke nanosi nešto više od po polovine kašike, dok na torzo, leđa i obe noge nešto više od po pune kašičice. Količina preparata koja se nalazi u jednoj kafenoj kašici odgovara količini preparata koja se istisne na površinu koju primaknuti jedan do drugog čine kažiprst i srednji prst. Treba znati da odrednica „vodootporno“ (eng. water resistant) označava održavanje SPF vrednosti do 40 minuta nakon uranjanja u vodu. Ovaj period može se podeliti na dva dela od 20 minuta računajući između i vreme odmora od 20 minuta ali sa sušenjem na vazduhu (bez brisanja peškirom). Veoma vodootopran proizvod održava naznačeni SPF faktor u toku 80 minuta uz umerenu aktivnost u vodi. U svakodnevnoj nezi preporučuje se upotreba SPF15 proizvoda, dok je preporuka za period leta SPF 30+.

IMUNEKS 20 mg

Preparat je potrebno naneti 20 minuta pre izlaganja suncu. Posebnu pažnju potrebno je korisnicima skrenuti na adekvatnu količinu preparata koju treba da nanesu kao i podsećanje da je potrebno sloj zaštite obnavljati više puta tokom dana. Decu starosti do šest meseci ne bi nikako trebalo izlagati sunčevoj svetlosti već ih čuvati u „dubokom hladu“. Pedijatri čak ne savetuju ni upotrebu preparata za zaštitu od sunca jer je njihova koža nežna i osetljiva. Decu starosti od 6 meseci do godinu dana ne bi trebalo izlagati direktnoj sunčevoj svetlosti. Zbog svih specifičnosti pedijatrijske populacije, savet je da se za zaštitu dece koriste preparati na kojima je jasno naznačeno da su za decu. Sunčevi UV zraci povoljno deluju na sintezu vitamina D, poboljšavaju raspoloženje i povoljno deluju na neka kožna oboljenja. Ipak ne smemo zaboraviti da prekomerno i nebezbedno izlaganje suncu dovodi do opekotina, ubrzanog starenja kože i malignih promena - sunčajte se pametno.

NOVO

Ojačajte imunitet i tokom leta

30 SUL

1x DNEVNO

APOTEKA / 135 / 2022.

AKTUELNO

Sve što bi trebalo da znate o

HPV virusu i vakcini Autor: TAITA STOJILKOVIĆ, specijalista ginekologije i akušerstva, DokTok lekar

umani papiloma virus (HPV) je virus koji se najčešće prenosi seksualnim putem. Postoji preko 130 tipova (po nekim autorima oko 200) HPV, od kojih oko 40 ima tropizam za donji genitalni trakt. Humani papiloma virusi su grupa DNK virusa i svi su vrlo infektivni. Samo pojedini visokorizični tipovi virusa, mogu da prouzrokuju zdravstvene probleme, poput genitalnih bradavica, kondiloma i karcinoma. Većina infekcija ovim virusom nije opasna po život. Tipovi HPV su podeljeni na: nisko rizične, sa višim rizikom i visokog rizika. Sojevi niskog rizika su: 6, 11, 40, 42, 43, 44, 54, 61, 70, 81 i CP 6108, koji retko izazivaju lezije koje napreduju do prekancerogenih promena i raka. Sojevi sa višim rizikom su 26, 53, 66.

Visoko rizični, onkogeni sojevi su: 16, 18, 31, 33, 35, 39, 45, 51, 52, 56, 58, 59, 68. Visokorizični tipovi HPV-a su nađeni kod 80% slučajeva karcinoma raka grlića materice. Genotipizacija visokorizičnih sojeva virusa je važna zato što je dokazana apsolutna veza između raka grlića materice i prisustva onkogenih tipova HPV-a.

Neki tipovi HPV odgovorni za rak grlića materice Manifestacije infekcije humanim papiloma virusima mogu se klasifikovati kao: latentne (bez simptoma), subkliničke (slabo izražene) ili kliničke (vidljive), a mogu biti različitih lokalizacija i izgleda. Neki od tipova ovog virusa

uzrokuju rak grlića materice, anusa, vagine i spoljašnjih polnih organa žene. Isti virusi, mada ređe, mogu da budu odgovorni i za karcinom penisa, a kod osoba koje upražnjavaju genitalno-oralni seks i za rak usne šupljine i glasnih žica. Maligna transformacija je uglavnom primećena kod osoba sa genitalnim bradavicama, kada se one ponavljaju, kao i kod pacijenata sa poremećajem imuniteta. HPV se uglavnom prenosi seksualnim kontaktom i većina ljudi se inficira HPV-om ubrzo nakon početka seksualne aktivnosti. Za sada pravog leka nema, a jedini način za njeno suzbijanje je prevencija, odnosno njeno blagovremeno otkrivanje redovnim pregledima. Tipovi HPV 6 i 11 se obično nazivaju APOTEKA / 135 / 2022.

nisko rizičnim zato što infekcije koje oni izazivaju imaju mali onkogeni potencijal i obično rezultiraju nastankom kondiloma i niskorizičnih predkancerogenih ranica. Tipovi HPV 16 i 18 se nazivaju visokorizičnim tipovima HPV zato što su odgovorni za većinu ozbiljnih intraepitelnih ranica koje mogu da napreduju do karcinoma, posebno kože i/ili sluznice u anogenitalnoj regiji. Sama HPV infekcija uzrokuje maligne transformacije inficiranog tkiva u sadejstvu sa kofaktorima, kao što je upotreba duvana, ultraljubičasto zračenje, trudnoća, slab imunitet i drugi onkogeni faktori. Prisustvo HPV virusa je rizik za karcinom grlića materice, kondilome i prenos infekcije na seksualne partnere. HPV infekcija se može povlačiti i pojavljivati u organizmu više puta u toku života a da posledice budu nepredvidive što zavisi od više faktora: pola, nasleđa, otpornosti organizma, uzimanja lekova, starosti, učestalosti rizičnog seksualnog ponašanja.

HPV vakcina pomoć u prevenciji Kod nas postoji otpor prema primeni HPV vakcine koji pre svega potiče od neinformisanosti roditelja dece koja

Iz Republičkog fonda za zdravstve no osiguranje je nedavno objavljeno da je u Srbiju stigla vak cina protiv humanog papiloma virusa (HPV) i da će od kraja ove sedmice ta vakcina biti dostupna u svim institutima za javno zdravlje i domovima zdravlja u Srbiji. Reč je o prepor učenoj, ne i obaveznoj vakcini, koju će o trošku države mo ći da prime dečaci i devojčice uzrasta od devet do 19 godina, a pre prvog seksualnog odnosa. Prema oceni Sve tske zdravstvene organizacije, u pitanju je jedna od najb ezbednijih vakcina. Vakcina protiv humanog papiloma viru sa pomaže u zaštiti od raka grlića materice kod žena i raka penisa kod muškaraca. treba da budu vakcinisana ali i od nedovoljno informisanosti zdravstvenih radnika koji se bave imunizacijom. U našoj zemlji su registrovane dvovalentna (primenjiva samo kod devojčica) i četvorovalentna (registrovana za oba pola) vakcina protiv HPV. Dvovalentna sadrži 16 i 18, a četvorovalentna 6, 11, 16 i 18 tipove HPV. Smatra se da su tipovi 16 i 18 odgovorni za 70% slučajeva svih karcinoma grlića materice, dok tipovi 6 i 11 HPV, mogu dovesti do benignih tumora, kondiloma i papiloma grkljana. Vakcinacija sa dve doze četvorovalentne HPV vakcine se može davati i devojčicama i dečacima od navršenih 9 do navršenih 13 godina života, uključujući i trinaestu godinu, dve doze u razmaku od šest meseci. Ne postoji maksimalni preporučeni razmak između dve doze vakcine ali on ne bi trebalo da bude duži od 12 do 15 meseci. Vakcinacija HPV vakcinom se može

sprovoditi i kod nevakcinisanih devojaka starijih od 14 godina po šemi 0, 1-2 i 6 meseci. Mlade žene mogu da prime vakcinu do 26. godine a muškarci do 21. godine života. Smatra se da 99% vakcinisanih razvije antitela na HPV tipove sadržane u vakcini mesec dana nakon završene imunizacije. Zaštita je dugotrajna i traje najmanje 10 godina, i ne gubi efikasnost. HPV vakcina se može davati i imunodeficijentnim osobama bez obzira što je imuni odgovor nešto slabiji. Idealno vreme za sprovođenje vakcinacije je pre potencijalnog izlaganja HPV, ali se vakcinacija može sprovoditi i u slučaju prethodnog seksualnog kontakta. Ukoliko vam je potrebna konsultacija sa dr Taitom Stojilković, specijalistom ginekologije i akušerstva, na ovu ili sličnu temu, doktorka je dostupna na platformi www.doktok.rs utorkom i petkom od 9h.

APOTEKA / 135 / 2022.

IZVOR ZDRAVLJA Postoji bojazan da ukoliko svi vaši prijatelji ili poznate, uticajne osobe na društvenim mrežama postavljaju fotografije kako konzumiraju brzu i nezdravu hranu, to postavlja normu da je konzumiranje brze hrane nešto uobičajeno i normalno što svi rade.

Uticaj masovnih medija Autor: DR SCI. UROŠ ČAKAR

na stavove o ishrani

ivimo u svetu u kome masovni mediji imaju značajnog udela u našem životu. Od trenutka kada otvorimo oči počinje njihov uticaj na nas. U početku su to bili samo pisani mediji, ali tehnološkom revolucijom i oni su napredovali. Nekada je bilo nemoguće zamisliti život bez radio prijemnika koji je bio najbrži izvor informisanja. Njegov primat je ubrzo preuzela televizija gde se pored verbalne slala i vizuelna poruka ljudima. Danas često možemo da kažemo da život nikako ne bismo mogli da zamislimo bez jednog važnog medija, a to je internet. Sva ova tehnička dostignuća su postale značajne alatke u slanju reklamnih poruka različitih sadržina. Kada se nađemo na ulici bilo da smo u neobaveznoj šetnji ili žurbi reklamne poruke nas ne zaobilaze. Reklamni panoi šalju informacije koje mi

hteli ili ne podsvesno registrujemo. Prehrambeni proizvodi zauzimaju značajno mesto u savremenoj reklamnoj industriji koja se potencijalnim potrošačima upravo i obraća putem masovnih medija. Proizvođači hrane danas izdvajaju velika novčana sredstva u svojim budžetima koja su isključivo namenjena reklamiranju. Reklama često može da igra važnu ulogu u izboru onog prehrambenog proizvoda koji ćemo konzumirati. Reklame su značajne i da nas upoznaju sa novim proizvodima koji se tek žargonski rečeno probijaju na tržištu. Ovo je veoma značajno, jer ako ne znamo da proizvod postoji nećemo ga onda ni kupiti. Reklamna poruka za hranu poslata različitim medijima je prvenstveno bitna da stvori taj prvi utisak kod odgovarajućih grupa kojima je proizvod i namenjen. Upravo oni svoje mišljenje

o nekom proizvodu mogu preneti porodici i prijateljima. To je izuzetno dobro, jer na taj način pozitivan utisak o proizvodu se širi i van te grupe kojoj je on neposredno namenjen. Takva situacija postaje okidač kojim se povećava interesovanje, pa samim tim i prodaja nekog prehrambenog proizvoda. Čak i ako nismo toliko pažljivi pa obraćamo pažnju na reklame, može se često javiti i indirektan uticaj na izbor hrane i pića koje svakodnevno koristimo. Mogućnost izbora u širokoj paleti raznih prehrambenih proizvoda bi bila neprimetna da ne postoji reklama koja se obraća nama, budućim kupcima. Još jedna uloga reklamne poruke jeste i da nas podseti na prehrambene proizvode koje smo davno često koristili u ishrani, ali iz nekog razloga smo prestali. Tako možemo da se setimo onoga u čemu smo uživali tokom APOTEKA / 135 / 2022.

IZVOR ZDRAVLJA

detinjstva, a što smo tokom različitih perioda života zaboravili. Kao što se i celokupno društvo menja, tako i hrana prati korak istih promena. Način ishrane kojim se danas služi većina ljudi se značajno razlikuje nego dve ili tri decenije unazad. Ko god u to ne veruje može ga uveriti razgovor sa starijim članovima svoje porodice koji će sigurno primetiti značajne promene u pogledu na ishranu nekada i sada. Danas mnogo faktora utiče na to kako se hranimo. Brz način života sve više skraćuje vreme provedeno za trpezom i često nameće ljudima da jedu u hodu. Danas je sve više zastupljena gotova hrana. Ona je duboko ili blago zamrznuta ili konzervirana i sprema se veoma kratko tako što se podgreje i dobijamo brzo ukusan obrok. Ovako pripremljen obrok je danas nažalost daleko prihvatljiviji od onoga koji se sprema nekoliko časova koje čovek retko može da izdvoji tokom ovako brzog načina života. Sve to dovodi da se sve više gubi osećaj prijatnosti i uživanja u mirisima koje je sigurno svako bar jednom osetio pripremajući svoje omiljeno jelo. Iako mediji danas šalju sve više poruka koje se odnose na zdravu ishranu prava slika je znatno drugačija. Danas se nažalost češće nego pre javlja problem prekomerne telesne težine koji je jedan od značajnih uzroka hroničnih nezaraznih oboljenja kao što su ateroskleroza i dijabetes. Jedan od razloga za takvo stanje jeste i nedostatak fizičke aktivnosti. Ishrana takođe ima značajnog udela. Sve više se obroci konzumiraju izvan kuće u restoranima, što je nekada bilo veoma retko. Odlazak u restoran nekada nije bio toliko čest, već jednom nedeljno ili čak jednom mesečno.

Hrana je osnov dobrog zdravlja Restorani brze gotove hrane se danas nalaze na svakom koraku. Ovi ugostiteljski objekti nude raznovrsni izbor sendviča, hamburgera, ali i nezaobilaznog prženog krompira i piletine koji se mogu poručiti u velikim porcijama.

Ovako pripremljena hrana zamenjuje onu koju su ljudi konzumirali sedeći za trpezom. Gotova hrana danas se može pronaći na mestima koje nekada nismo mogli ni da zamislimo. Na takvim mestima se mogu naći proizvodi koji nekada nisu bili uopšte toliko rasprostranjeni. Široka paleta proizvoda može se naći na automatima kojih ima na svim mestima gde se ljudi bar na kratko zadržavaju, ali i na nekim mestima gde je nekada to bilo nezamislivo, kao što su benzinske pumpe. Neki od tih proizvoda kao što su jogurt, sveža salata, suši, pa čak i energetske štanglice se mogu izdvojiti iz liste koja je dugačka. Savremena prehrambena industrija se samim tim i potrudila da sveže voće i povrće kao i proizvodi od njih budu uvek dostupni bez obzira na sezonu. Tokom istorije ljudi su često pokušavali da što bolje reše problem dostupnosti hrane. Iako nam je danas gotova hrana dostupna 24 časa dnevno opet se traga za novim rešenjima. Danas ne postoji problem da konzumiramo hranu dok gledamo televiziju, vozimo automobil ili hodamo ulicom. Gotova hrana je dostupna svuda baš zbog čovekove brzine života i potrebe da u bilo kom trenutku slobodnog vremena uživa u istoj. Pakovanja

Prehrambeni proizvodi zauzimaju značajno mesto u savremenoj reklamnoj industriji koja se potencijalnim potrošačima upravo i obraća putem masovnih medija. Proizvođači hrane danas izdvajaju velika novčana sredstva u svojim budžetima koja su isključivo namenjena reklamiranju. Reklama često može da igra važnu ulogu u izboru onog prehrambenog proizvoda koji ćemo konzumirati.

pripremljene hrane pažljivo izbalansirana za jednu ili više osoba koja mogu odmah da se koriste se sve češće javljaju. Takvi proizvodi su upravo i dizajnirani da budu tu kada baš i nemamo previše vremena za pripremu hrane što je nažalost sve češći slučaj. Postoje i ljudi koji ne prihvataju brzu hranu i sve nove pogodnosti gotove hrane. Grupa entuzijasta koja se još davne 1982. godine okupila u Italiji je sebe predstavila kao zagovornike spore hrane. Oni naglašavaju da je bitan kvalitet namirnica koje koriste u ishrani što naravno vodi i do kvaliteta krajnjeg proizvoda. Nije zaboravljen i socijalni aspekt hrane koji se preslikava kroz uživanje u dobrom obroku za trpezom sa porodicom i prijateljima. Takvo osećanje često se ne može rečima opisati već ga mi sami moramo doživeti. Pored medija koji svojim reklamnim porukama mogu uticati na to čime se hranimo, ipak najviše od nas samih zavisi šta ćemo i kada pojesti. Naša ishrana je često vođena svojim ličnim uverenjima. Neki ljudi ne jedu meso i mesne proizvode, dok drugi pak se isključivo hrane voćem i povrćem koje je organski gajeno. Neadekvatna reklamna poruka često može da postane uzrok odbijanja korišćenja nekog prehrambenog proizvoda. Često su i senzorna svojstva hrane podjednako bitna za izbor iste. Lepa boja, prihvatljiv miris i prijatan ukus predstavljaju važne faktore koji bitno utiču na naš izbor. Kada sagledamo celu priču može se zaključiti da na izbor onoga šta ćemo pojesti često utiče više stvari, koje se međusobno prepliću. Uticaj medija, naše porodice i prijatelja kao i lično ubeđenje su samo neki od njih. Nekada oni mogu uticati da racionalno razmišljamo, ali se dešava i suprotno. Većina nas ne posvećuje mnogo vremena razmišljanju o ishrani, jer često vreme provedeno u nekim drugim stresnijim zadacima. Izbor hrane koju ćemo pojesti nekada možda izgleda kao da nije toliko bitan, ali naprotiv on predstavlja važnu osnovu za naše dobro zdravlje. APOTEKA / 135 / 2022.