Apoteka broj 129

| 10 Svaki treći kovid pozitivan pacijent imao je gastroenterološke teškoće| 14 Taman ten – znak oštećenja kože | | 20 Ujed zmije – prva pomoć! | 24 Stabilnost vitamina u hrani koju konzumiramo | 32 Kretanjem do zdravlja|

Godina XIX • Broj 129

Časopis za popularnu medicinu i farmaciju

reč urednice Zdraviji svet za sve Ovogodišnji Svetski dan zdravlja, koji je ustanovila Svetska zdravstvena organizacija, stavio je u fokus aktivnosti koje treba da omoguće jednake uslove i dostupnost zdravstvene zaštite za sve ljude bez obzira na pol, rasnu ili versku pripadnost, socijalno ili ekonomsko stanje ili političko uverenje.

Pandemija kovid 19 ukazala je na značaj finansijski održivih zdravstvenih sistema koji pružaju usluge u skladu sa potrebama korisnika i koji su dostupni i pristupačni svima. Jedan od primera zdravstvene usluge koja nije dostupna svima su skorašnje potresne slike iz Indije gde ljudi čekaju ispred bolnica i bukvalno umiru na ulici. Potresni snimci na desetine ljudi koji leže na kolicima ispred bolnice, žena koja viče i pokušava da probudi brata koji leži na kolicima i jedva diše, a koji nekoliko trenutaka kasnije umire, čovek koji plače očajan da prime njegovu majku i lekar koji prilazi i kaže da je mrtva, očajni i tužni ljudi koji nestrpljivo gledaju u vrata bolnice i čekaju da ih neko pregleda. Slike ljudi koji sede na ulici sa maskom i bocom kiseonika ili ljudi koji u autu kroz prozor primaju infuziju, prodaja kiseonika i lekova na crnom tržištu, ogromne cene i neizvesnost šta ste kupili. I pored napretka ljudske civilizacije i velikih dostignuća, ove strašne slike su realnost nekih ljudi u današnjem svetu.

Svetska zdravstvena organizacija iznosi podatke da 50% svetske populacije nije u mogućnosti da ostvari zdravstvene usluge koje su im potrebne i da se po prvi put u poslednjih 20 godina, predviđa da će stepen siromaštva globalno porasti tako da nadmaši napredak napravljen ka dostizanju Ciljeva održivog razvoja.

Procenjuje se da je pandemija gurnula dodatnih oko 100 miliona ljudi širom sveta ispod granice siromaštva upravo zato što su troškovi lečenja i nege bili daleko veći od njihove platežne moći.

Problem nejednakosti, neravnopravnosti i loše dostupnosti zdravstvenih usluga je rešiv i SZO poziva svetske lidere i politike svih država da preduzmu mere kako bi se ovaj problem rešio. Jedna od glavnih karika univerzalne zdravstvene pokrivenosti i pre pandemije, pokazalo se i tokom pandemije, a sigurna sam da će tako biti i posle pandemije je primarna zdravstvena zaštita koja je ključ dostupnosti zdravstvenih usluga. Samo uz jaku primarnu zdravstvenu zaštitu, u koju spadaju i apoteke, možemo sprovesti adekvatne preventivne mere za različite bolesti, možemo na vreme otkrivati zdravstvene probleme i pratiti uspeh lečenja, možemo imati zdraviji svet za sve i biti korak bliže ka pravednijem svetu.

Glavna i odgovorna urednica Estela Gaković Ranisavljević

4

Sadržaj

10

DA LI ZNATE SVAKI TREĆI KOVID POZITIVAN PACIJENT IMAO JE GASTROENTEROLOŠKE TEŠKOĆE

14

TAMAN TEN – ZNAK OŠTEĆENJA KOŽE

20

UJED ZMIJE PRVA POMOĆ!

22

STABILNOST VITAMINA U HRANI KOJU KONZUMIRAMO

26

KADA JE IMUMITET BITAN – ONDA JE ALPIKOL HITAN

28

DONIRANJEM KRVI SPAŠAVATE ŽIVOT

30

NETOLERANCIJA LAKTOZE?

32

KRETANJEM DO ZDRAVLJA

| 10 Čekajući vakcinu protiv COVID-19| 12 Dezinfekcija protiv koronavirusa| | 16 Očuvanje mentalnog zdravlja tokom pandemije COVID-19 | 24 Bezbedno sunčanje

Godina XVIII • Broj 122

Časopis za popularnu medicinu i farmaciju

IZDAVAČ BB Soft d.o.o.

Palmira Toljatija 5; Novi Beograd Tel./fax: +381 11 2675-266, 2670-559, 2602-027 www.bbsoft.rs office@bbsoft.rs GLAVNA I ODGOVORNA UREDNICA Spec. farm. Estela Gaković Ranisavljević, estela@bbsoft.rs STRUČNI SARADNICI U OVOM BROJU Ivana Cerovina Đurić, dr med.

Ivan Đurić, dr med.

Jelena Blagojević, novinar Milica Đukanović, spec. farm.

Uroš Čakar, dr sci.

MARKETING Lidija Nikolić, lidija@bbsoft.rs Tanja Ribarović, tanja@bbsoft.rs Marija Stojanović, marija@bbsoft.rs TEHNIČKI UREDNIK Nikola Vukelić, nikola@bbsoft.rs ŠTAMPA Efekt print, tel.: (011) 23-93-940 Izdavač ne odgovara za sadržaj oglasnog i zakupljenog prostora u časopisu. Tekstovi u časopisu označeni sa PRedstavljamo i PROMO vest su oglasni i kao takvi ne predstavljaju stav redakcije. Objavljivanjem oglasa u časopisu oglašivači su obavezni poštovati odredbe, Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima, Pravilnika o načinu oglašavanju leka, odnosno medicinskog sredstva (“Sl. glasnik RS”, br. 79/2010), Zakona o oglašavanju (“Sl. glasnik RS”, br. 6/2016), Pravilnik o zdravstvenoj ispravnosti dijetetskih proizvoda („Sl. glasnik RS“, br. 75/2015) kao i odredbe drugih važećih propisa u RS. U skladu sa navedenim, izdavač časopisa isključuje svaku odgovornost za moguću štetu nastalu usled nepoštovanja navedenih odredbi od strane oglašivača.

CIP-Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije ISSN 1820-4791 COBISS.SR-ID 119526156 Časopis je besplatan.

Za dostavu časopisa na kućnu adresu potrebno je platiti samo troškove slanja: 6 brojeva 300,00 RSD 12 brojeva 600,00 RSD Račun BB-Soft-a 205-4731-57 PIB 100834225 Prijava treba da sadrži: Ime i prezime, adresu i kontakt telefon Za fizička lica lični matični broj.

Za pravna lica PIB broj.

www.nadjilek.rs Nađi Lek

Besplatna mobilna aplikacija

da li znate

Kako se rešiti vaški

L

ečenje nekim od proizvoda za uništavanje vaški treba sprovesti kod svih osoba unutar porodice kod kojih su otkrivene vaške. Proizvodi za uništavanje vaški mogu se naći u apotekama i dostupni su bez lekarskog recepta. Nije preporučljivo koristiti insekticidni losion kao preventivnu meru, niti kod beba mla ih od šest meseci. Veoma je važno da sredstvo koristite kako je propisano jer nepravilna primena često dovodi do neuspeha u terapiji. Losioni protiv vaški se nanose na suvu kosu, što je veoma važno jer vaške u vodi mogu nakratko da zatvore svoje disajne puteve što može da smanji efikasnost preparata. Preparat treba koristiti u dovoljnoj količini (uz proizvod je naznačeno koliko), ali u zavisnosti od kose najčešće je potrebno oko 50 do 100 ml losiona. Kosu treba razmaknuti i naneti proizvod na vlasište, posebnu pažnju obratiti na deo iza ušiju i potiljak. Losion treba ponovo da se nanese, u zavisnosti od proizvoda, otprilike u periodu od sedam do deset dana kako bi se uništile vaši koje su se izlegle iz jaja koja nisu uništena prvim tretmanom. Razlozi neuspeha u lečenju vašljivosti glave su: nedovoljna količina preparata nanesenog na poglavinu (naročito kod pacijenata sa dugom kosom), nanošenje nije ponovljeno nakon desetak dana, razvila se rezistencija na insekticid, kratko vreme kontakta preparata sa poglavinom, vaške nisu uklonjene kod svih članova porodice. Zato je veoma važno da dobro pročitate uputstvo i pravilno uradite sve korake kako bi tretman vaški bio uspešan. Iako vaške ne mogu dugo preživeti u spoljašnjoj sredini, preporučuje se da se odeća, posteljina, peškiri korišćeni u prethodna dva dana operu u vrućoj vodi. Detaljno usisajte kuću i automobil, i bacite kesu iz usisivača. Operite plišane igračke pogotovo one sa kojima je dete spavalo.

4

10

razloga za prestanak pušenja

• Pušači imaju veći rizik da razviju teški oblik kovid 19 i umru od ove bolesti.

• Duvan utiče na fizički izgled i ugrožava zdravlje porodice i prijatelja u okruženju.

• Pušenje smanjuje plodnost žena, a duvan i nikotin štete bebama.

• Pušenje ili korišćenje elektronskih cigareta u prisustvu dece ugrožava njihovo zdravlje i utiče posebno na razvoj bolesti organa za disanje.

• Duvan šteti gotovo svim organima tela i uzrokuje preko 20 vrsta raka.

• Upotreba duvana utiče loše na rad srca.

• Pušenje negativno utiče i na vid i na sluh.

• Nargile, zagrevani duvanski proizvodi, kao i elektronske cigarete, štetni su po zdravlje.

• Upotreba duvana izaziva negativne socijalne i ekonomske posledice. Novac utrošen na duvan može se upotrebiti za važnije i korisnije stvari.

• Upotreba duvana i odlaganje otpada od duvanskih proizvoda zaga uju životnu sredinu.

APOTEKA / 129 / 2021.

da li znate

T

oplotni udar nastaje kao rezultat naglog, prekomernog povećanja telesne temperature i nemogućnosti organizma da temperaturu održi u normalnim granicama. Obično se javlja u uslovima povišene ambijentalne temperature i visokog procenta relativne vlažnosti vazduha (>70%), kao i male brzine strujanja vazduha.

Kako prepoznati toplotni udar

Pravilno korišćenje preparata protiv komaraca i krpelja S

Toplotni udar ne mora nastati samo kao posledica direktnog izlaganja suncu, a mogu ga dobiti na primer radnici u pekari ili u industriji kraj visokih peći, kao i neoprezni vozači u pregrejanom automobilu, kamperi koji spavaju u loše opremljenom šatoru. Toplotni udar nastaje naglo i bez najave – iznenadnim kolapsom i padom krvnog pritiska. Ovo je težak akutni poremećaj, koji nastaje zbog prestanka termoregulacije organizma, a u najtežim slučajevima može uzrokovati komu i smrt unesrećenog. Zato je neophodna intervencija lekara. Simptomi koji se javljaju su povišena telesna temperatura (>40°C), prestanak znojenja, suva, topla i crvena koža, ubrzan rad srca, osećaj izgubljenosti i mentalna konfuzija. Obavezno pozvati hitnu pomoć a dok ne stigne profesionalna medicinska pomoć obolelog preneti u hladniji prostor, ukloniti višak odeće, ovlaživati kožu vodom, ako je osoba svesna i može da guta dati joj tečnosti da pije, izložiti kožu jačem vazdušnom strujanju.

6

upstance koje obezbeđuju efikasnu i bezbednu zaštitu kože od ujeda insekata i krpelja nazivaju se repelenti, a preparati koji ih sadrže nazivaju se repelentni preparati. Repelenti su supstance prirodnog (biljnog) ili sintetskog porekla koje svojim mirisima odbijaju insekte i krpelje kako od ljudske tako i od životinjske kože. Prilikom primene ovih proizvoda treba obratiti pažnju na sledeće: • Nanositi repelentni preparat u tankom sloju i samo na otkrivenu kožu (ne nanositi na kožu prekrivenu odećom) • Ne nanositi preparat na rane, iritiranu kožu, posekotine ili ekcematoznu kožu • Ne nanositi preparat na oči i usta. Ne udisati repelentni sprej.

• Kada se koristi sprej ne raspršivati ga direktno na lice (već na dlanove, pa nakon toga naneti na lice) • Ukoliko postoji sumnja na pojavu neželjenih reakcija odmah isprati preparat sa kože, a ukoliko se simptomi ne povuku kontaktirati lekara i obavezno poneti korišćeni preparat sa sobom (neželjena reakcija na repelent se obično manifestuje iritacijom kože) • Ukoliko je potrebno naneti i preparat za zaštitu kože od sunca, onda se najpre nanosi on pa repelentni proizvod • Preporuka je da se deca do dve godine starosti ne štite od insekata repelentnim preparatima već mrežicama za zaštitu od insekata preko nosiljki i kolica • Deci do deset godina ne treba dozvoliti da samostalno nanose preparat • Koristiti preparate na kojima je označeno da su za decu ili se mogu primenjivati kod dece • Roditelji preparat nanose prvo na svoje ruke pa tek onda na kožu deteta • Ne nanositi preparat na lice i dlanove deteta APOTEKA / 129 / 2021.

da li znate Neophodno je u bazenima, svakodnevno, i to više puta u toku dana kontrolisati efikasnost dezinfekcije i koncentraciju slobodnog hlora u vodi, ističu stručnjaci i napominju da rezidualni hlor u vodi onemogućava opstanak virusa i mikroorganizama, uključujući i SARS-CoV-2.

Higijenska ispravnost bazenske vode

Z

aštita od kontaminacije bakterijama i virusima bazenske vode se obezbe uje adekvatnom dezinfekcijom. Neophodno je u bazenima, svakodnevno, i to više puta u toku dana kontrolisati efikasnost dezinfekcije i koncentraciju slobodnog hlora u vodi, ističu stručnjaci i napominju da rezidualni hlor u vodi onemogućava opstanak virusa i mikroorganizama, uključujući i SARS-CoV-2. Smatra se da je bazenska

APOTEKA / 129 / 2021.

voda adekvatno dezinfekovana kada se rezidualni hlor kreće od 0,1 do 1,0 mg/ l. Rezidualni hlor je hlor koji je ostao u vodi posle dodavanja hlora posle vremena potrebnog za početno delovanje hlora. On služi kao zaštita od mikrobiološkog zaga enja posle hlorisanja. Neophodno je, tako e održavati i optimalnu pH vrednost u bazenu u vrednosti od 6,8 – 7,4 jedinica pH. Do sada, prema saznanjima Svetske

zdravstvene organizacije i Centra za prevenciju i kontrolu bolesti ne postoji mogućnost da se virus prenese preko adekvatno hlorisane bazenske vode odnosno nema dokaza da se kovid 19 može prenositi preko rekreativnih voda. Istraživanja su u toku. Uobičajene metode prečišćavanja vode, koje podrazumevaju filtraciju i, posebno važno, dezinfekciju, uklanjaju i inaktiviraju virus koji izaziva oboljenje kovid 19. Rizik prenošenja virusa ne vezujemo za samu vodu za kupanje, već za kontakt kupača u vodi i van nje, kao i kontakt sa eventualno sveže kontaminiranim površinama. Zato je primena već dobro poznatih mera prevencije širenja kovid 19 neophodna i na bazenima.

7

iPS

informaciono poslovni sistem

da li znate

Hrana bogata selenom

Programi za poslovanje maloprodajnih objekata, apoteka, pet shop-ova, veterinarskih ordinacija… iPS je skup softverskih rešenja koja pokrivaju kompletno poslovanje maloprodajnih objekata. Pored zakonom propisanih pregleda i izveštaja iPS sadrži i veliki broj analiza, pregleda i grafikona neophodnih za donošenje poslovnih odluka. iPS nudi mogućnost preuzimanja elektronskih faktura od dobavljača.

Program je besplatan, plaća se samo mesečno održavanje.

Palmira Toljatija 5/I 11070 Novi Beograd Tel./fax: (011) 2675-266, 2670-559 www.bbsoft.rs • e-mail: office@bbsoft.rs

S

elen je esencijalni mineral i neophodan je za pravilno funkcionisanje različitih sistema u telu, a posebno je značajan za rad štitne žlezde i zaštitu ćelija od oksidativnog oštećenja. Selen se u malim količinama nalazi u ljudskom organizmu. Dnevne potrebe za selenom se kreću od 15 mikrograma za bebe do 55 mikrograma za odrasle. Selen se nalazi u različitoj hrani, a količina selena u biljnoj hrani zavisi od količine selena u zemljištu u kom se uzgaja. Količina selena u hrani životinjskog porekla zavisi od količine selena u biljkama kojima se hrane životinje. Hrana bogata selenom su plodovi mora, iznutrice, celo zrno žitarica, brazilski orah (samo 2-3 oraha imaju preporučenu količinu selena), tunjevina, sardine, živinsko meso.

Šta je trihineloza

T

rihineloza je akutna parazitarno-invazivna bolest životinja i ljudi (zoonoza) izazvana parazitom Trichinella spiralis. Karakteriše se povišenom telesnom temperaturom, gastrointestinalnim poremećajima, bolovima u mišićima, otokom lica, a naročito očnih kapaka. Kod obolelog uzročnik može da izazove komplikacije na srčanom mišiću, plućima i mozgu. On može da bude uzrok ne samo dugotrajnoj smetnji već i smrti. Kao parazit larva Trichinella spiralis živi u mišićima divljih i domaćih životinja. Čovek se zarazi kada pojede nedovoljno kuvano ili nedovoljno pečeno meso ili proizvode od mesa sušenih na dimu, životinja zaraženih larvama. Glavni izvor zaraze za čoveka je meso domaće svinje u kome se nalaze larve Trichinella spiralis.

APOTEKA / 129 / 2021.

gastroenterologija Na prevenciju digestivnog zdravlja moramo misliti svakodnevno, čulo se na edukativnoj tribini “Obezbedi svoje digestivno zdravlje” koju su organizovali Udruženje gastroenterologa Srbije i gastroenterološka sekcija Srpskog lekarskog društva (SLD), sredinom maja u Beogradu.

Pripremila: Jelena Blagojević irus korone, pored respiratornih organa, pokazalo se da zahvata i digestivni sistem. Tačnije, kod velikog broja pacijenta primarne manifestacije koronavirusa bile su digestivne tegobe, kao što je dijareja, povraćanje i mučnina, a deo pacijenata susreo se i sa brojnim neželjenim dejstvom primenjenih lekova i to prvenstveno antibiotika, koji su bili neophodni u lečenju težih oblika kovid 19 infekcije.

Svaki treći pacijent koji je bio kovid pozitivan, ističu gastroenterolozi zaposleni u bolnicama koje su bile u kovid sistemu u Srbiji, imao je gastroenterološke probleme i komplikacije, a povećano korišćenje antibiotika tokom pandemije, dovelo je do narušavanja crevne mikroflore i pojave antibiotskih kolitisa kod obolelih pacijenata.

V

prof. dr Petar Svorcan prof. dr Miodrag Krstić

Svaki treći kovid pozitivan pacijent imao je gastroenterološke teškoće 10

O prevenciji digestivnog zdravlja moramo brinuti svakodnevno Na prevenciju digestivnog zdravlja moramo misliti svakodnevno, čulo se na edukativnoj tribini “Obezbedi svoje digestivno zdravlje” koju su organizovali Udruženje gastroenterologa Srbije i gastroenterološka sekcija Srpskog lekarskog društva (SLD), sredinom maja u Beogradu.

“Beogradski Kliničko-bolnički centar “Zvezdara” (KBC Zvezdara) u poslednjih godinu dana, koliko je bio u kovid sistemu, zbrinuo je blizu sedam hiljada pacijenata, od toga 1500 u drugom talasu”, kaže prof. dr Petar Svorcan, direktor KBC Zvezdara i predsednik gastroenterološke sekcije Srpskog lekarskog društva.

APOTEKA / 129 / 2021.

gastroenterologija “Bilo je pacijenata koji nisu kašljali, niti su imali upalu pluća, ali su bili pozitivni na korona infekciju, a prema izveštajima iz bolnica koje su bile u kovid sistemu u Srbiji i analizama načinjenim u svetu, trećina obolelih pacijenata susrela se sa teškoćama u gastroenterološkom traktu. Virus je bio hepatotropan i kod 40 odsto obolelih pacijenata zabeleženo je povećanje vrednosti transaminaza. Od simptoma pacijenti su se najčešće žalili na dijareju, povraćanje, mučninu i povremeno na bolove u stomaku. Nekada su problemi sa digestivnim traktom bili prvi simptomi koronavirusa, tako da su se pacijenti javljali svojim lekarima opšte prakse, tačnije porodičnim lekarima u domovima zdravlja sa gastroenterološkim simptomima da bi se kasnije utvrdilo da su korona pozitivni. Zbog činjenice da su antibiotici deo protokola za lečenje kovid infekcije, pacijentima je pretila pojava i od antibiotskog kolitisa i naravno infekcije izazvane bakterijom Clostridium difficile. Međutim, lekari u KBC Zvezdara koja ima kliničko odeljenje za gastroenterologiju, su se trudili da pacijentima daju i probiotske preparate, prema najnovijim preporukama koje su zasnovane na naučnim dokazima o efikasnosti i bezbednosti probiotika za određena zdravstvena stanja, čime je istovremeno prevenirana pojava svih tih neželjenih problema“, ističe prof. dr Petar Svorcan, direktor KBC Zvezdar i predsednik gastroenterološke sekcije Srpskog lekarskog društva. „Zdravlje mnogih građana bilo je ugroženo i pre kovid pandemije, a oni pacijenti koji su imali i ranije hronične ne kovid digestivne bolesti sada su se susreli sa pojačanim tegobama, jer su te

bolesti do sada bile u senci. U poslednjih godinu dana evidentirana je i manja poseta pacijenata sa digestivnim problemima specijalizovanim zdravstvenim ustanovama, mnogi pacijenti kasnili su i sa terapijama, ali je od značaja i to da je delu pacijenata i u kovid periodu u određenim zdravstvenim ustanovama bila obezbeđena zelena zona za kontinuirano primanje biološke terapije“, ističe prof. dr Petar Svorcan.

Uz antibiotik i probiotik Antibiotici su među najčešće korišćenim lekovima i ne retko su predmet zloupotrebe, kažu lekari i farmaceuti i podsećaju da antibiotici mogu imati i neželjena dejstva od kojih je najčešći antibiotski kolitis, koji nastaje jer antibiotici ne samo što ubijaju patogene mikroorganizme, već i normalnu crevnu mikrofloru.

U vreme pandemije korona infekcije u mnogim zdravstvenim ustanovama u Srbiji koje su bile obuhvaćene kovid sistemom potrošnja antibiotika povećana je od 30 do 35 odsto u odnosu na period pre pandemije, a pacijentima sa težom kliničkom slikom davana je kombinacija više antibiotika, što je zahtevalo i veću pažnju pri odabiru probiotika.

Prof. dr Miodrag Krstić, gastroenterolog i predsednik Udruženja gastroenterologa Srbije na tribini je upozorio na korišćenje antibiotika tokom pandemije kovid 19 i ista-

kao da oni značajno utiču na lečenje kovid 19, kao uostalom i kod drugih bolesti, ali se često daju i kada to nije potrebno. „Oko 25 odsto ljudi koji su uzimali sistemski antibiotike, a morali su da ih uzimaju po protokolu lečenja kovid infekcije, razvili su neželjena dejstva. U tim slučajevima ne postoji apsolutno sigurno sredstvo koje može da pomogne, ali adekvatno izabrana probiotska kultura za najmanje 50 odsto smanjuje učestalost antibiotskog proliva i pojavu bakterije klostridije. U Srbiji je na tržištu registrovano preko 100 probiotskih preparata, ali nisu svi dovoljno dobri kada se uzimaju antibiotici. U prevenciji dijareje izazvane primenom antibiotika, samo su određeni sojevi efikasni, a jedan od njih je i probiotska gljivica Saccharomyces boulardi, koja se nalazi u svim najvažnijim vodičima u Evropi i svetu“, kaže prof. dr Miodrag Krstić, predsednik Udruženja gastroenterologa Srbije.

Antibiotski kolitis Pod antibiotskim kolitisom smatra se svaka dijareja koja nastaje od početka primene do 6 nedelja nakon prestanka uzimanja antibiotika. U patogenezi antibiotske dijareje je gubitak ravnoteže crevne flore kao posledica neselektivnog dejstva antibiotika na uništavanje bakterija, pa tako antibiotici pored uništavanja patogenih baterija uništavaju i korisne bakterije koje su fiziološki prisutne u digestivnom traktu. Time se remeti normalna metabolička funkcija crevne flore što za posledicu ima smanjenje fermentacije ugljenih hidrata u crevima i posledično osmotsku dijareju. Važno je istaći da pojava antibiotskog kolitisa nije dozno zavisna pa se može javiti i nakon samo jedne doze antibiotika.

Smatra se da je za jednu četvrtinu svih antibiotskih kolitisa odgovorna bakterija Clostridium difficile, koja dovodi do najtežeg oblika antibiotskog kolitisa – pseudomembranoznog kolitisa. U najtežem slučaju

12

posledica pseudomembranoznog kolitisa izazvanog C. difficile je smrt, a u Srbiji je mortalitet pacijenata hospitalizovanih zbog C. difficile infekcije oko 7%. Bolest nije uzrokovana samom bakterijom već njenim toksinima A i B. Smatra se da jedan broj zdravih ljudi u svom digestivnom traktu ima bakteriju C. difficile, ali nisu oboleli jer normalna crevna flora ne dozvoljava nekontrolisan razvoj ovog patogena. Faktori rizika za nastavak C. difficile kolitisa su faktori vezani za primenu antibiotika (antibiotik širokog spektra, dugo i/ili ponovljeno davanje antibiotika, kombinacija antibiotika, antibiotici sa bilijarnom ekskrecijim) i faktori rizika vezani za domaćina (imunokompromitovanost, mlađi od 6 i stariji od 65 godina, hronične bolesti, duga hospitalizacija, intenzivna nega, primena blokatora protonske pumpe i H2 blokatora osim u eradikaciji H.pylori).

APOTEKA / 129 / 2021.

Kada koristite antibiotik, uzmite i sinbiotik DIJETETSKI PROIZVOD • Hrana za posebne medicinske namene

Sadrži 9 liofiliziranih sojeva probiotskih bakterija i oligofruktozu Obnavlja crevnu floru tokom i posle tretmana antibiotikom Inovativna MURE tehnologija (Multirezistentna inkapsulacija) Štiti probiotske bakterije od dejstva želudačne kiseline i enzima za varenje – bolja stabilnost i efikasnost preparata Jednostavna upotreba - doziranje jednom dnevno

Zahvaljujuci aljujuci svojim v vojim osobinama se posebno preporucuje: Tokom i nakon terapije antibiotikom Tokom perioda povećane osetljivosti na infekciju Za održavanje normalne crevne mikroflore, kao pomoć u lečenju funkcionalnih poremećaja creva (zatvor, nadimanje i dijareja)

Štiti probiotske bakterije od želudačne kiseline i enzima za varenje Bolja stabilnost i efikasnost probiotika

dermatovenerologija INTERVJU: Prof. dr Željko Mijušković, dermatovenerolog Klinike za kožne i polne bolesti Vojnomedicinske akademije u Beogradu Leto je vreme kada više boravimo u spoljnjoj sredini, odlazimo u prirodu i neminovno smo izloženi sunčevim zracima, čiji je intenzitet daleko veći nego u drugim godišnjim dobima. Sunčeva svetlost je neophodna za sintezu vitamina D u koži i važan je faktor dobrog raspoloženja, što je pokazano u naučnim studijama, ali sunčevi zraci mogu dovesti i do ozbiljnog oštećenja kože. O štetnosti ultravioletnog zračenja razgovarali smo sa PROF. DR ŽELJKOM MIJUŠKOVIĆEM, dermatovenerologom Klinike za kožne i polne bolesti Vojnomedicinske akademije u Beogradu

Taman ten

prof. dr Željko Mijušković

znak oštećenja kože

Pripremila: Jelena Blagojević

M

nogo ljudi smatra da je izlaganje suncu korisno za zdravlje pa tako leti provode dosta vremena sunčajući se. Da li je to zaista tako i da li je za naše zdravlje korisno sunčati se?

Jedan deo sunčevog spektra, ultravioletno (UV) zračenje, ima značajne štetne efekte na kožu, naročito kod osoba svetle boje kože, koja nema dovoljnu zaštitu od UV zračenja. Tokom evolucije, ljudi svetle boje kože živeli su u krajevima sa manjim intenzitetom sunčeve svetlosti, pa je manje pigmenta u koži bilo potrebno za zaštitu od štetnih efekata UV zračenja. Međutim, u dvadesetom veku, 20-tih i 30-tih godina ponašanje ljudi se naglo menja, a zabluda da je sunčanje korisno za zdravlje potiče iz tog perioda kada je postojao značajan broj obolelih od rahitisa usled pothranjenosti, te je sunčanje savetovano u pre-

14

venciji deficita vitamina D. Od tada je počeo trend „vraćanja prirodi“, odlaska na plažu i sunčanja u cilju postizanja tamnog tena, koji je tako postao simbol zdravlja i lepote. Istina je, međutim, da se ljudi svetle boje kože nikada ranije u evoluciji nisu izlagali suncu u tolikoj meri kao danas, te njihova koža nije spremna za tu količinu UV zračenja. Taman ten nastao sunčanjem, je zapravo znak oštećenja kože, jer se stvara oštećenjem DNK kože što indukuje produkciju melanina koji kožu treba da zaštiti od daljih oštećenja. Ovaj trend sunčanja u cilju postizanja tamnog tena je delom uzrokovao u poslednjih nekoliko decenija i porast učestalosti raka kože i porast dijagnostikovanog melanoma, jednog od najmalignijih tumora kod čoveka. Melanom može da nastane na terenu ranije prisutnog mladeža (što je značajno ređe) ili kao potpuno nov tumor koji liči na mladež. Takođe, postalo je jasno u prethodne

APOTEKA / 129 / 2021.

dermatovenerologija dve decenije da je UV zračenje odgovorno za ubrzano starenje kože, a zaštita od sunca tokom cele godine je osnov za usporavanje znakova starenja na koži. Na žalost, kriterijume lepote i uvrežena mišljenja teško je menjati, i proći će ponovo decenije dok se ne usvoje ova nova saznanja o adekvatnom ponašanju tokom izlaganja suncu.

Koje su povoljne strane izlaganja suncu?

UV zračenje ima veliki uticaj na sintezu vitamina D. Međutim, ukoliko živimo na geografskoj širini ovog dela Evrope, dovoljno je izlaganje kože lica, vrata i šaka 10-15 minuta dnevno za sintezu vitamina D, a to je najčešće ono vreme koje provedemo u prevoza do posla ili škole. Zbog sinteze vitamina D nije potrebno višesatno izlaganje kože čitavog tela.

Isto tako, sunčevo zračenje ima povoljan uticaj kod pacijenata koji boluju od psorijaze, nekih vrsta ekcema, lihen planusa, itd. U ovim slučajevima neophodno je konsultovati dermatologa o načinu i dužini izlaganja kože sunčevim zracima. Najčešće se savetuje izlaganje UV zracima u ranim prepodnevnim i kasnim poslepodnevnim satima.

Da li sunčanjem koža postaje lepša i privlačnija?

Teško je uticati na formiranje kriterijuma lepote, a taman ten kao privlačna osobina postoji tek unazad 50 godina. Pre samo 100 godina svetla boja kože bila je znak aristokratije, dok osobe koje su morale da rade u spoljnjoj sredini to nisu mogle da sakriju. Na mnogim slikama francuskih impresionista možemo videti dame koje su nosile suncobrane, rukavice i duge haljine štiteći tako svoju kožu od sunčevog zračenja. I danas, u mnogim zemljama Azije, žene nose rukavice i suncobrane tokom leta da im koža ne bi potamnela, jer je to jedan od kriterijuma lepote.

Kod žena bele rase koje se redovno izlažu UV zračenju sunčanjem ili u solarijumima, koža već oko tridesete godine dobija sitne bore oko očiju i na čelu, a posle 35. godine se javljaju duboke bore oko usana i oko očiju, a na koži se pojavljuju sunčane pege, tamne mrlje, hemangiomi, bradavičasti izraštaji (seboroične i aktinične keratoze), i razne druge promene koje narušavaju izgled. To dalje navodi osobe da se još više sunčaju, da bi ujednačili ten, ali to samo dovodi do daljih oštećenja.

Prirodnu svetlu boju kože treba čuvati, jer je zapravo ona znak zdrave kože, ukupnog zdravlja i vođenja računa o sebi.

16

Koliko se maksimalno dnevno osoba može sunčati i u kojem delu dana?

Sunčanje se generalno ne savetuje. Ukoliko to nije neophodno, ne savetuje se izlaganje kože sunčevim zracima u periodu od 11 do 17 časova. Vreme koje je potrebno da protekne od izlaganja sunčevim zracima do pojave crvenila zavisi od tipa kože, geografske širine na kojoj boravimo, doba godine, upotrebe određenih lekova, itd. Najbolje je konsultovati dermatologa koji će pacijentu, na osnovu gore iznetih parametara, dati adekvatan savet o zaštiti od UV zračenja.

Da li nekim bolestima kože ne pogoduje izlaganje UV zračenju?

Brojne bolesti kože (eritemski lupus, rozacea, dermatomiozitis, porfirije, itd.) će se pogoršati prilikom izlaganje kože sunčevim zracima. Opekotine od UV zračenja u dečjem uzrastu, a to je i crvenilo koje nastaje posle izlaganja UV zracima, predstavljaju jedan od faktora rizika za nastanak melanoma. Takođe, tamnjenje kože izazvano ponavljanim izlaganjima UVA zračenju u solarijumima minimalno štiti kožu od kasnijeg izlaganja UV zračenju, a njihovim dugotrajnim korišćenjem nastaju oštećenja kože karakteristična za starenje kože izazvano UV zračenjem (engl. photoaging) i povećava rizik od nastanka karcinoma kože. Drugi rečima, što više izlažemo kožu UV zracima imaćemo više mladeža, bora i fleka na koži tela. Uzimanje određenih lekova može pojačati dejstvo UV zračenja.

Kakvo je Vaše mišljenje o izlaganju kože UV zračenju u solarijumu?

U većini država Evropske unije, SAD, Australiji, a u Srbiji od 2019. godine, zabranjeno je korišćenje solarijuma za osobe mlađe od 18 godina, a u nekim zemljama zabranjena je u potpunosti njihova upotreba. S dermatološke tačke gledanja ne postoje razlozi za odlazak u solarijum. Svi neželjeni efekti akutnog i hroničnog izlaganja UV zračenju postaju još vidljiviji, ako osobe idu u solarijum. Povećan rizik od nastanka karcinoma kože i prerano starenje kože su glavni neželjeni efekti.

Kako edukovati decu i mlade o prevenciji i zaštiti kože od štetnog dejstva sunčevog zračenja?

Prevencija melanoma i drugih tumora kože predstavlja veoma važan segment na kome bi trebalo više insistirati. Zbog toga je moto ovogodišnje Euromelanoma kampanje: „Rak kože – Vaša prošlost određuje Vašu budućnost“. Fokus je da se stanovništvu ukaže na značaj prevencije i zaštite od UV zračenja.

Najvažnije mere prevencije su: • izbegavati nepotrebno izlaganje kože sunčevim zracima u periodu od 11 do 17 časova tokom letnjih meseci • nošenje zaštitne odeće, šešira i naočara za sunce koje su nepropustljive za UV zračenje • nanošenje preparata za zaštitu od sunca (protiv UVA i UVB) • obavljati samopregled kože • ne izlagati kožu zračenju u solarijumu • pregled dermatologa jednom godišnje Na kraju, poželjno je boraviti u prirodi, baviti se sportom i rekreacijom ali, šta god radili i čime god se bavili, budite odgovorni.

APOTEKA / 129 / 2021.

IZABERITE SVOJ

TIP 1

TIP 3

• Svetloplave ili svetlozelene oči • Crvena ili svetloplava kosa • Izrazito svetla put i bleda put • Izrazito osetljiva koža sklona alergijama • Uvek izgori na suncu i nikad ne tamni • Česti plikovi i perutanje • Sklonost pegicama i borama

SOLGAR ADVANCED ANTIOXIDANT FORMULA CAPS A60 + SOLGAR ASTAKSANTIN 5 MG CAPS A30

SOLGAR PRIRODNI BETA-KAROTEN CAPS A60

TIP 2

1

2

2

Svetlosmeđe oči Smeđa kosa Bež do svetlosmeđa put Srednje osetljiva koža Lako tamni i ponekad izgori Suva koža

TIP 4

• Plave ili zelene oči • Plava kosa • Svetla put • Osetljiva koža sklona alergijama • Uvek izgori na suncu i teško tamni • Česti plikovi i perutanje • Suva koža sklona borama

1

• • • • • •

SOLGAR ASTAKSANTIN 5 MG CAPS A30 + SOLGAR ADVANCED ANTIOXIDANT FORMULA CAPS A60

3

3

SOLGAR ADVANCED ANTIOXIDANT FORMULA CAPS A60

• • • • • •

Tamnosmeđe ili crne oči Tamnosmeđa ili crna kosa Smeđa ili tamnosmeđa put Manje osetljiva koža Retko opekotine, brzo tamni Sjajna koža

41

2

3

4

41

2

3

4

Lepota s potpisom

SLV-ADV-COMPL-PAT-RS-03

Vitamin B1 ~

F

ma sl

Pan tot e

a~

Ulj e

Gvožđe ~

in B2

in E Vitam

am Vit

~ tin cis L-

6~

Kolagen

in B12 itam ~V

Ulje losos

~ Vitamin C ~

~

e in

ča bora

L-m eti on in na ~ Cink ~ Vit i l e s i am k in ka B ns n kiseli a ~ Biot a in oln

l je ~U

saveti lekara

Ujed zmije

Ujed zmije predstavlja strah za sve ljubitelje prirode. Iako se dešava retko, ujed zmije predstavlja zdravstveni rizik i zato je svaka zdravstvena ustanova ali i hitna pomoć opremljena antiviperinim serumom odnosno serumom protiv ujeda zmije. Ukoliko čitate ovo a zmija vas je ujela, polako, udahnite duboko i znajte da imate vremena, neće vam odmah biti loše. Zmijskom otrovu treba nekoliko sati da ostvari svoje puno dejstvo. Nemojte žurbom, skakanjem i jurnjavom da ubrzate svoj metabolizam a time i dejstvo otrova.

prva pomoć!

Autori: DR IVANA CEROVINA ĐURIĆ I DR IVAN ĐURIĆ, WWW.SAVETILEKARA.RS jed zmije predstavlja strah za sve ljubitelje prirode. Iako se dešava retko, ujed zmije predstavlja zdravstveni rizik i zato je svaka zdravstvena ustanova ali i hitna pomoć opremljena antiviperinim serumom odnosno serumom protiv ujeda zmije. Ukoliko čitate ovo a zmija vas je ujela, polako, udahnite duboko i znajte da imate vremena, neće vam odmah biti loše.

Zmijskom otrovu treba nekoliko sati da ostvari svoje puno dejstvo.

Nemojte žurbom, skakanjem i jurnjavom da ubrzate svoj metabolizam a time i dejstvo otrova.

U

Šta da radite ukoliko vas je ujela zmija?

Ujed zmije je bolno i neprijatno iskustvo. Vrlo često se pacijenti nađu u nedoumici, da li ih je uopšte ujela zmija i da li je ta zmija otrovna.

U realnosti, ukoliko niste dobar poznavalac zmija, teško ćete moći da sa preciznošću odredite koja vas je zmija ujela. Iz tog razloga se u medicini svaki ujed zmije uzima ozbiljno i posmatra se i leči kao ujed zmije otrovnice.

Šta treba prvo uraditi?

• Nakon ujeda udaljite se od zmije, nemojte juriti da je ubijete, slikate ili na bilo koji drugi način ugroziti da vas ne bi ujela ponovo, dovoljno je da probate da zapamtite kako izgleda,

20

• Lagano ozledu operite vodom i sapunom pa prekrijte sterilnom gazom. Ukoliko nemate sterilnu gazu prekrijte što čistijom tkaninom, • Pozovite najbližu hitnu pomoć ili nekoga da vas prebaci do najbliže hitne pomoći. Ukoliko ne možete nikoga da nađete, možete se do najbližeg lekara odvesti i sami ali vodite računa kako vozite jer može da se javi vrtoglavica, mučnina i mogli bi uz put da izgubite svest, • Uklonite nakit, ogrlice ili narukvice sa povređenog uda kako oticanje ne bi dovelo do još većeg problema, • Nemojte da trčite ili žurite kako ne bi ubrzali širenje otrova po telu.

Pokušajte da ostanete što mirniji. Ujed zmije vas neće odmah ubiti, potrebno je nekoliko sati da otrov deluje toksično na organizam.

• Pokušajte da povređeni deo tela držite ispod nivoa srca što mirnije kako bi još više usporili širenje otrova, • Nemojte ranu da sečete ili bilo koji drugi način širite u cilju istiskivanja otrova kako ne bi povredili neki veći krvni sud i umrli od krvarenja, • Nemojte da pokušavate da isisate otrov, ukoliko imate ranice u usnoj duplji on može ponovo da uđe u organizma preko njih, • Nemojte da podvezujete ruku i time zaustavljate cirkulaciju, • Nemojte da pijete alkohol, kafu, energetska pića, lekove protiv bolova niti bilo šta drugo što ubrzava metabolizam kako ne bi dodatno ubrzali širenje toksina, uzimajte dosta obične vode, APOTEKA / 129 / 2021.

• Nemojte da stavljate led na ozledu niti da ozledu držite u vodi, • Bez obzira na strah koji imate, probajte da ostanete što mirniji, žurba može da ubrza širenje otrova po organizmu. U realnosti otrovu je potrebno vreme da bi delovao tako da imate dovoljno vremena da stignete da vam se ukaže pomoć.

Zmijski ujedi su zahvaljujući protivotrovu koji je dostupan u svakoj zdravstveno ustanovi retko smrtonosni.

Koji su simptomi ujeda zmije?

• Ujed u obliku dve tačkice koji oslikava zube zmije, • Strah i panika kao posledica našeg urođenog straha od gmizavaca, • Crvenilo i otok na mestu ujeda koje može da se širi, • Vrtoglavica i mučnina, • Ubrzani rad srca, bledilo i preznojavanje, • Pad pritiska.

Poskok je najotrovnija zmija u našim krajevima

Koje zmije otrovnice postoje kod nas?

U našoj zemlji postoje dve vrste zmija otrovnice koje mogu da budu opasne po ljude, šarka i poskok. Ostale zmije kao što su smuk ili belouška spadaju u ne otrovne zmije i njihov ujed može da bude bolan ali nije opasan po život. Što se jačine otrova tiče, poskok je tu na prvom mestu odnosno za njegov otrov se može reći da je najjači. Poskok je takođe zmija koju je i najlakše prepoznati zbog karakterističnog roga koji ima na vrhu usta.

• Imajte u ruci štap, ne za udaranje već za razmicanje visoke trave i kamenja, • Izbegavajte mesta za koja pretpostavljate ili znate da ima zmija, • Ukoliko ste naišli na zmiju, stanite ukipite se a zatim polako krenite da se korak po korak udaljavate od nje u suprotnom pravcu. Ni u kom slučaju nemojte da krenete da je napadnete. Suzbijte svoju radoznalost i želju da je slikate i podelite svoje iskustvo na društvenim mrežama.

Kako da izbegnete ujed zmije?

Kako se leči ujed zmije?

Bez obzira na sve tj. na naš urođeni strah od zmija, one nisu opasne životinje u smislu da će vas napasti čim vas vidi. Zmija neće napasti i ugristi ako nije isprovocirana. Ukoliko čuje buku i vidi da je u nekoj opasnosti ona će pre svega pobeći kako bi zaštitila svoj život. Iz tog razloga, postoji nekoliko pravila kojih treba da se pridržavate ako idete u prirodu: • Nosite duboke čizme ili cipele kada idete u prirodu, • Hodajte polako kako bi zmija imala vremena da vas primeti i pobegne,

APOTEKA / 129 / 2021.

Ukoliko dođe do ujeda zmije u najbližoj zdravstveno ustanovi ili hitnoj pomoći će vam očistiti ranu i dati protivotrov koji će vam spasiti život.

Davanje protivotrova zahteva da osoba koja ga je primila ostane na opservaciji i praćenju u zdravstvenoj ustanovi kako ne bi došlo do neke neželjene reakcije ili pogoršanja stanja. Ukoliko niste primili vakcinu protiv tetanusa dobićete i nju kako bi se zaštitili od ove opake bolesti. Oporavak od ujeda zmije traje nekoliko dana i zahvaljujući napretku u medicini retko kada dovodi do smrtnog ishoda ili ostavlja posledice po zdravlje.

21

ishrana

Stabilnost

vitamina

u hrani koju konzumiramo Autori: DR SCI. UROŠ ČAKAR Vitamini su biomolekuli koji su neophodni za normalan rad organizma, a njihov glavni izvor je hrana koju unosimo svakodnevnom ishranom. Znanja o vitaminima se svake godine dopunjuju tako da je ova grupa jedinjenja veoma zanimljiva istraživačima.

Interesantno je istaći neka važna otkriće iz ove oblasti. Džejms Lind je sredinom 18. veka pokazao da je vitamin C važan za prevenciju pojave skorbuta, a tek 20-ih godina prošlog veka je ovaj važan vitamin izolovan. Vitamin B12 je tokom 50-ih godina 20. veka počeo mnogo detaljnije da se proučava, dok se i danas otkrivaju nove uloge folata u ljudskom organizmu. Glavni izvori vitamina jesu voće, povrće, žitarice i meso u kojima sadržaj vitamina značajno zavisi od načina čuvanja i njihove termičke obrade.

Danas postoji 13 jedinjenja ili grupa jedinjenja koja imaju osobine vitamina. Mogu se podeliti u dve grupe i to vitamini rastvorljivi u mastima - liposolubilni (A, D, E i K) i hidrosolubilnni vitamini - rastvorljivi u vodi (C, B1, B2, B6, B12, niacin, pantotenska kiselina i biotin). Dnevne potrebe za vitaminima su različite tako da neki mogu da se unose u desetinama i stotinama miligrama, a neki i u hiljadama. Važno je istaći da su dnevne potrebe nekih vitamina izražene različitim mernim jedinicama, a potrebe za nekim vitaminima su veoma male pa su izražene čak u mikrogramima.

U

22

Različita stabilnost vitamina

Za sve vitamine je značajno da nisu potpuno stabilni u namirnicama. Posmatrajući ih pojedinačno može se istaći niacin koji je stabilan, dok je nasuprot njemu vitamin B12 relativno nestabilan. Faktori koji utiču na to su različiti, ali se mogu istaći toplota, vlaga, prisustvo kiseonika i svetlost. Smanjenje sadržaja vitamina u namirnicama može da se javi tokom skladištenja i prerade i to najčešće tokom termičkog tretmana. Na stabilnost vitamina bilo da su oni prirodno prisutni u namirnici ili je namirnica njima obogaćena utiču isti faktori.

Sintetski dodati vitamini u zavisnosti od oblika u kome se dodaju mogu da imaju veću stabilnost. Tako je vitamin E u obliku estara tokoferola mnogo stabilniji od samog tokoferola. Sadržaj vitamina u prehrambenim proizvodima je istaknut na deklaracijama i često se u jednom proizvodu nalazi više različitih vitamina u isto vreme. Sadržaj različitih vitamina se neće smanjivati istom brzinom, tako da se rok trajanja neke namirnici određuje prema onom vitaminu koji je najnestabilniji.

Stabilnost vitamina A, D, E i K

Najznačajniji nutritivni izvori vitamina A su životinjskog porekla, odakle se koristi u obliku retinola, i biljnog porekla odakle se koristi u obliku β karotena i drugih karotenoida. Vitamin A je osetljiv na UV zračenje i oksidaciju atmosferskim kiseonikom. Vitamin A je sta-

bilan na visokim temperaturama i veoma je važno istaći da je njegov gubitak zanemarljiv u mleku i mlečnim proizvodima koji se termički tretiraju tokom prerade. Duže izlaganje visokim temperaturama u prisustvu kiseonika snižava njegov sadržaj.

Glavni izvori vitamina E u ishrani su povrće i žitarice, kao i različita jestiva biljna ulja gde se posebno ističe ono dobijeno iz suncokreta. U odnosu na druge vitamine, kod vitamina E se primećuje smanjena stabilnost na temperaturama ispod 0oC. Oblik vitamin E, alfa tokoferol, je podložan oksidaciji na vazduhu, ali je stabilan na povišenim temperaturama u odsustvu vazduha. Tokom prženja gubitak vitamina E je svega 10%, dok čuvanjem namirnica i hrane na temperaturama nižim od -12oC gubitak je mnogo veći.

Glavni izvor vitamina D je hrana životinjskog porekla, dok ga hrana biljnog porekla sadrži APOTEKA / 129 / 2021.

Često se postavlja pitanje kako termička obrada hrane ili zamrzavanje utiče na kvalitet namirnice i njen nutritivni sastav i da li kuvanjem, zamrzavanjem i preradom uništavamo vitamine u namirnicama. Hrana se najčešće prerađuje, kuva ili zamrzava da se produži njena trajnost, unište mikroorganizmi i antinutrimenti, kao i da se poboljša ukus.

znatno manje. Oblik ovog vitamina, poznatiji kao holekalciferol (vitamin D3) nastaje pod uticajem UV zračenja u ljudskoj koži. Takođe njegov izvor su namirnice životinjskog porekla. Drugi oblik ovog vitamina, D2 ergokalciferol nastaje pod uticaje UV zračenja i to u biljkama i gljivama. Oba oblika vitamina D su nestabilna na svetlosti, a njihova stabilnost je povećana u preparatima gde su rastvoreni u jestivim uljima. Glavni izvori u ishrani vitamina D3 su mleko i riba, a ovaj vitamin se pokazao stabilan na povišenoj temperaturi.

Vitamin K postoji u tri oblika i to K1 (fitomenadion), K2 (menahinon) i K3 (menadion).

Oblik K1 je prisutan u povrću i voću dok je glavni izvor K2 hrana životinjskog porekla. Vitamin K je stabilan na povišenim temperaturama i na vazduhu, a sunčevo zračenje smanjuje njegovu stabilnost.

Stabilnost vitamina C i vitamina B grupe

Vitamin B1, tiamin, je dosta zastupljen u živim organizmima kako biljkama tako i životinjama.

Tako pri pasterizaciji mleka se izgubi manje od 10% ovog vitamina, 30% do 40% kod sterilisanog mleka, a 30% do 50% kod evaporizovanog mleka. Tokom pečenja belog hleba gubitak vitamina B1 je od 15% do 20%. Pri niskim pH vrednostima stabilnost tiamina je dobra i to u proizvodima kao što su osvežavajući voćni napici obogaćeni ovim vitaminom.

Riboflavin-vitamin B2 je široko rasprostranjen u živom svetu, biljke ga sintetišu dok su mlečni proizvodi takođe odličan izvor. Ovaj vitamin je stabilan na povišenoj temperaturi i na vazduhu, dok direktno sunčevo zračenje utiče na

APOTEKA / 129 / 2021.

23

ishrana Kuvanjem na pari se čuva veći procenat vitamina u povrću

smanjenje njegove stabilnosti. Upravo zbog svih ovih osobina se smatra jednim od najstabilnijih vitamina u namirnicama.

Glavni izvor vitamina B3 su meso, džigerica i žitarice kao što je kukuruz. Ovaj vitamin je stabilan tako da na njega ne utiču toplota, svetlost i kiseonik iz atmosfere.

Pantotenska kiselina se nalazi u kvascu, belancetu, mesu i nekim iznutricama kao što su srce i bubrezi. Od hrane biljnog porekla kao izvor se posebno ističe povrće, žitarice i orašasti plodovi. Gubitak ovog vitamina tokom kuvanja nije mnogo velik, tako da se u mleku izgubi oko 10% dok u mesu znatno manje u poređenju sa drugim vitaminima B grupe.

Stabilnost folne kiseline u namirnicama je različita, tako da tokom pasterizacije mleka gubitak je manji od 5%, dok je kod UHT mleka 20%, a nakon sterilizacije 30%. Tokom čuvanja UHT mleka, tri meseca, može da dođe do gubitka čak 50% ovog vitamina. Gubitak folne kiseline tokom kuvanja povrća može da bude veliki. Tako blanširanjem spanaća na vodenoj pari zaostaje 58%, dok blanširanjem u vodi samo 17%, a tokom čuvanja zamrznutog spanaća 3 meseca ostaje sačuvano 72% ovog vitamina.

Dobar izvor vitamina B6 su crveno meso, džigerica, mleko i zeleno povrće. Za obogaćivanje namirnica koristi se oblik vitamina piridok-

24

sin hidrohlorid. Piridoksin je stabilan prema toploti i atmosferskom kiseoniku dok neki metalni joni mogu da utiču na degradaciju. Piridoksin je nestabilan na sunčevoj svetlosti tako da nakon osam sati izlaganja u mleku se smanji njegov sadržaj za 21%. Tokom pasterizacije mleka piridoksin je stabilan, oko 20% se gubi sterilizacijom, dok je u UHT mleku 27%.

Pečeno meso i ono sa roštilja gube oko 20%, dok su veći gubici (30% do 60%) u kuvanom mesu. Kuvano i konzervirano povrće gube od 20% do 40%.

Gubitak vitamina C tokom kuvanja hrane može da bude značajan. Tako pasterizacijom mleka se gubi 25%, sterilizacijom 60%, dok se kod UHT mleka gubi posle tri meseca čak 100%. Nakon kuvanja i termičkog tretmana povrća i voća se gubi značajna količina ovog vitamina. Dehidriranjem krompira se gubi 35% do 45%, dok blanširanjem kupusa oko 20%.

Manji gubitak vitamina kraćim kuvanjem

Pored svega ovog važno je istaći interakcije među samim vitaminima. To može značajno da utiče na bržu razgradnju jednog ili više vitamina u isto vreme. Ove interakcije su veoma bitne kada se različitim vitaminima obogaćuju osvežavajuća pića i voćni soko-

vi. Tako vitamin C, tiamin, riboflavin i B12 mogu međusobno da intereaguju i smanje stabilnost. Neke druge interakcije mogu da povećaju rastvorljivost nekih manje rastvornih vitamina u vodi. Takav je slučaj sa niacin amidom koji povećava rastvorljivost riboflavina i folne kiseline. Važno je istaći i primenu nekih metoda termičkog tretmana. Tako blanširanjem, primenom visokih temperatura kraće vreme gubitak je manji, kao i primenom vodene pare umesto blanširanja vodom. Beta karoten najbolje podnosi blanširanje, dok se sadržaj nekih vitamina kao što su riboflavin smanjuje od 5% do 20%, niacin 10% do 25%, a vitamin C od 10% do 30%. Na nižim temperaturama u voću i povrću tokom godinu dana vitamin C je stabilan, dok na temperaturama nižim od -23oC se javljaju gubici.

Za sve prehrambene proizvode gde je važno da se istakne sadržaj vitamina bitno je da se tokom svih postupaka kroz koje prolaze kao što su prerada, transport i skladištenje što više smanji gubitak vitamina. To se može postići primenom visokih temperatura kraće vreme, smanjenjem izloženosti svetlosti i kiseoniku.

Obogaćene namirnice vitaminima u sebi sadrže sintetske oblike vitamina koji su zaštićeni da bi im se povećala stabilnost.

APOTEKA / 129 / 2021.

imunitet

Kada je imunitet bitan – ONDA JE ALPIKOL HITAN reme koje je za nama je jasno stavilo do znanja da o svom zdravlju, a i o zdravlju naših bližnjih, roditelja i dece, moramo brinuti tokom cele godine. Naš imuni sistem je postavljen na dva stuba, prvi je urođeni imunitet a drugi je stečeni imunitet.

V

Urođeni imunitet imamo od rođenja i on je spreman da eliminiše patogene na samom početku infekcije ali nije specifičan ni za jedan patogen i nema mogućnost pamćenja. Stečeni imunitet je taj koji je zadužen da pamti mikroorganizme sa kojima smo bili u kontaktu i da stvara antitela koja će neutralisati izazivača pri ponovnom susretu. Naše ćelije koje igraju dominantnu ulogu u odbrani kod urođenog imuniteta su makrofazi, neutrofili, NK ćelije – ćelije ubice, zatim su tu razni medijatori kao citokini koji vrše sinhronizaciju imunog odgovora tako što poboljšavaju komunikaciju među ovim već pomenutim ćelijama urođenog imuniteta. Kod stečenog imuniteta glavnu ulogu igraju T i B limfociti.

Da bismo na vreme odreagovali na napad virusa bitno je da vodimo računa o našem imunitetu. Naša briga bi trebalo da bude usmerena dugoročno na održavanju našeg urođenog imuniteta spremnim da odreaguje uvek

26

na pravi način kada dođe u kontakt sa patogenim agensom.

Zahvaljujući kompaniji Alpen Pharma u apotekama je od sada dostupan ALPIKOL sirup, koji je pre svega naučnim, pametnim odabirom biljaka pa onda i vrhunskom tehnologijom tu da podrži i osnaži naš urođeni imuni odgovor. Glavni sastojci ovog jedinstvenog sirupa su crna zova, južnoafrička muškatla i yestimun beta glukan. Njihovim sinergičkim dejstvom oni postaju pametna kombinacija biljnih sastojaka koji aktiviraju ključne mehanizme nespecifične - urođene odbrane organizma protiv virusnih infekcija.

CRNA ZOVA je vekovima poznata biljka sa dokazanim antivirusnim, antioksidativnim, antibakterijskim efektom. Crna zova pokazuje direktni antivirusni efekat protiv virusa gripa, inhibicijom rane faze infekcije blokirajući ključne virusne proteine odgovorne i za vezivanje virusa i za ulazak u ćelije domaćina. Takođe ubrzava imuni odgovor i oporavak organizma nakon virusne infekcije.

JUŽNOAFRIČKA MUŠKATLA ima trostruko dejstvo i to sekretomotorno dejstvo (izbacuje pokretanjem cilijarnog aparata sekret iz gornjih disajnih puteva, sekretom eliminiše i zatečene viruse takođe), antivirusno i antibakterijsko dejstvo.

PIŠE: DR JELENA DŽARIĆ

YESTIMUN BETA GLUKAN je visoko prečišćen, standardizovan beta glukan iz pivskog kvasca, zaštićenog imena Yestimun. Da li ste znali da nemaju svi beta glukani isto dejstvo? Samo visoko prečišćeni, standardizovani beta glukani mogu izazvati adekvatan imuni odgovor u Pajerovim pločama u digestivnom sistemu. Takođe, samo beta glukani iz pivskog kvasca imaju značajan imuni odgovor. Beta glukani recimo iz bakterija pokazuju pozitivno dejstvo na digestivni sistem, oni iz ceralija pokazuju pozitivno dejstvo na kardiovaskularni sistem, iz pečuraka pokazuju slabiju stimulaciju imunološkog sistema dok jedino beta glukani iz pivskog kvasca pokazuju snažnu stimulaciju imunog sistema. U beta glukanu Yestimun u Alpikol sirupu imate ono što nemate kod drugih beta glukana, visoko je prečišćen i standardizovan iz najpotentnijeg izvora, pivskog kvasca.

Zato je ovo PAMETAN izbor za celu porodicu zato što pored najkvalitetnijeg i najefikasnijeg BETA GLUKANA imate još dve visoko efikasne biljke u sinergičkom dejstvu. Alpikol sirup je namenjen i za decu i za odrasle. Ne sadrži konzervanse, veštačke boje i aditive. Potpuno je prirodan preparat. Može se koristiti u bilo koje doba godine. Sada u sezoni aerogenih alergena pomaže i kod jačanja imuniteta kod alergijskih reakcija na razne izazivače iz prirode.

APOTEKA / 129 / 2021.

Imunitet je bitan tokom cele godine, zato pametan izbor drži viruse daleko od Vas i Vaše dece.

PAMETAN IZBOR NEKA BUDE VAŠ IZBOR – ALPIKOL Sinergičkim dejstvom ejstvom ekstrakta CRNE ZOVE, JUŽNOAFRIČKE UŽNOAFRIČKE MUŠKATLE i BETA GLUKANA YESTIMUN) A (visoko prečišćenog – Y ESTIMU UN) osnažite svoj urođeni imunitet.

Alpikol sirup ima: • ANTIVIRUSNO • ANTIBAKTERIJSKO • SEKRETOMOTORNO Pa zato: • ANTIINFLAMATORNO VA • NE DOZVOLJAVA • ANTIOKSIDATIVNO SA U ULAZAK VIRUSA DEJSTVO ĆELIJU KUNDARNU • SPREČAVA SEKUNDARNU KU INFEKCIJU BAKTERIJSKU KREĆE SEKRET • SNAŽNO POKREĆE IH RESPIRATORNIH IZ GORNJIH VA PUTEVA VODI DO BRŽEG OPORAVKA • DOVODI NAKON BOLESTI

Sirup iz prirode bez veštačkih š č boja i konzervanasa.

humanost na delu

Doniranjem krvi

spašavate život ontinuirano, blagovremeno i efikasno snabdevanje zdravstvenih ustanova i bolesnika bezbednom krvlju i krvnim produktima (komponentama i derivatima) predstavlja veoma važan preduslov za funkcionisanje zdravstvenog sistema svake zemlje. To znači da je broj davalaca krvi (DK) od opšteg društvenog značaja, a obezbeđenje dovoljne količine krvi i lekova

K

dobijenih iz krvi za svaku zemlju predstavljaju njeno nacionalno bogatstvo.

Potrebe za krvlju i krvnim produktima jedne zemlje zavise od broja stanovnika, broja bolničkih kreveta i vrsta medicinskih usluga koje se primenjuju u toj sredini. U našoj zemlji potrebno je da bude 40 davalaca krvi na 1000 stanovnika (4%), a taj procenat se godinama kreće oko 3%.

„ŠAMPION SOLIDARNOSTI“ - LETNJA KAMPANJA DOBROVOLJNOG DAVANJA KRVI Od 1. juna 2021. počela je Letnja kampanja dobrovoljnog davanja krvi koju 17. godinu za redom organizuju Institut za transfuziju krvi Srbije i Crveni krst Srbije. Do kraja septembra 43 grada i opštine u Beogradu i Srbiji, na preko 350 akcija, nadmetaće se za prestižnu titulu „Šampion solidarnosti“.

Kontinuirano prikupljanje dovoljnih količina krvi, minimalno 350 jedinica svakoga dana, u letnjem periodu je izuzetno težak zadatak i jedino zajedničkim snagama možemo uspešno da odgovorimo na ovaj izazov.

Pozivamo Vas da se priključite XVII Letnjoj kampanji i dobrovoljno date krv u Vašem gradu ili opštini. Vaš dar je od neprocenjive vrednosti - hvala što ga delite sa drugima.

28

Ko sve može dati krv?

Davalac krvi može biti svaka zdrava, odrasla osoba, starosti od 18-65 godina kod koje se lekarskim pregledom i proverom krvne slike, odnosno nivoa hemoglobina, utvrdi da davanje krvi neće ugroziti ni nju, niti osobu kojoj bi se ta krv primenila. To znači da je potrebno da se zadovolje sledeći kriterijumi: • Da je osoba zdrava, dobrog opšteg stanja • Teža od 50 kg • Telesne temperature manje do 37°C • Pulsa između 50 - 100/min • Krvnog pritiska: ne višeg od 24/14 kPa (180/100 mm Hg) i ne nižeg od 13,3/8,66 kPa (100/60 mm Hg) • Nalaz nad plućima i srcem mora biti uredan • Ždrelo mora biti bez upale • Limfne žlezde vrata i pazuha, jetra i slezina ne smeju biti uvećane • Hemoglobin mora biti iznad 135 g/L (Hct = 0.38) za muškarce • Hemoglobin mora biti iznad 125 g/L (Hct = 0.4) za žene APOTEKA / 129 / 2021.

Zakonska regulativa dobrovoljne davaoce krvi svrstava u osigurana lica kojima se obezbeđuje zdravstvena zaštita iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja u punom iznosu, bez plaćanja participacije. Takođe na osnovu Zakona o radu zaposleni ima pravo na odsustvo sa rada uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo), odnosno za svako dobrovoljno davanje krvi dobrovoljni davaoci imaju pravo na korišćenje 2 dana plaćenog odsustva uključujući i dan davanja krvi.

Da li postoji koristan savet o pripremi za davanje krvi?

Posebna priprema za davanje krvi nije potrebna, kao ni poseban režim posle davanja krvi, ali da bi se što bolje osećali pri davanju krvi, pogotovo ako je to prvo davanje, određeni saveti bi mogli da budu od koristi.

Preporučuje se da pre davanja krvi osoba bude odmorna, da je prethodne noći spavala uobičajeno (dovoljno), da je uzela lagani obrok i izvesnu količinu tečnosti- najbolje 4 čaše vode 1-2 sata pre davanja krvi.

Kako se ponašati posle davanja krvi?

Posle davanja krvi zavoj na pregibu lakta ne treba skidati sledeća dva sata. Tog dana treba da se unosi tečnosti nešto više nego uobičajeno (za 3-4 čaše vode). Mogu se obavljati uobičajene aktivnosti. Treba izbegavati teži fizički rad ili vežbe kao što su podizanje tereta, bildovanje, guranje teških predmeta, najmanje 4 sata posle davanja krvi. Izbegavati žurbu, pušenje bar 2 sata, alkohol bar 8 sati, dugotrajno stajanje, pregrejane prostorije. Tog dana ne kretati kao vozač na dug i naporan put niti obavljati rizičan posao (npr. penjanje, rad na skeli i sl.).

Da li davanje krvi stvara naviku?

Ne stvara se navika u smislu zavisnosti.

Osećaj zadovoljstva zbog pripadnosti i korisnosti društvu, čini da se formira populacija redovnih davaoca krvi.

APOTEKA / 129 / 2021.

Da li se davanjem krvi može dobiti neka zarazna bolest?

Pribor za uzimanje krvi je sterilan i za jednokratnu upotrebu.

Da li je davanje krvi bolno?

Sam ubod igle se oseti, ali se ne može proglasiti bolom. Samo davanje krvi koje traje 5-10 minuta i nije bolno.

Za koje vreme se nadoknadi darovana krv i šta se dešava u organizmu posle davanja krvi?

Organizam vrlo brzo nadoknadi izgubljenu količinu krvi. Za 48 sati se nadoknadi plazma, leukociti za par sati u toku dana, za 3-5 dana trombociti, za 4 nedelje eritrociti, a za oko 8 nedelja i sadržaj gvožđa u eritrocitima. Nivo hemoglobin se smanji za oko 10g/L. Sa adekvatnom ishranom, vrednost hemoglobina se vrati na pređašnju vrednost za oko 8 nedelja.

Zašto je korisno davanje krvi?

Davanje krvi je korisno sem za bolesnike, koji primaju transfuziju krvi i za davaoce krvi jer daje osećaj zadovoljstva da je spasen ili poboljšan kvalitet života najmanje jednoj osobi, a najčešće bar 3 i više, jer se iz date jedinice krvi pripreme (odvoje) i eritrociti, plazma i trombociti koji se kao takvi mogu primeniti onima kojima su potrebni. Lekarskim pregledom se proverava zdravlje kao i orijentaciona krvna slika.

Kostna srž se stimuliše da proizvodi nove, mlade krvne ćelije. Poboljšava se cirkulacija i smanjuje rizik od infarkta miokarda kod muškaraca koji daju krv 2-3 puta godišnje kao i kod žena u menopauzi.

Izvor: Institut za transfuziju krvi Srbije

Potražite u Vašoj apoteci!

ROSSMAX NI60 QUTIE, KOMPRESORSKI INHALATOR

info@salvushealth.com

ROS-ADV-NI60-PAT-RS-01

• Interval između davanja krvi je 3 meseca (12 nedelja) za muškarce i 4 meseca (16 nedelja) za žene Davalac krvi u Srbiji ima u proseku 38 godina, stalno je zaposlen i ima porodicu. Većinu dobrovoljnih davalaca krvi čine muškarci (73,5 %), dok su žene zastupljene u manjem procentu(26,5 %), što je uobičajeno i u drugim zemljama.

Rossmax – Prijatelj vaše dece!

29

poremećaji varenja

NETOLERANCIJA LAKTOZE?

Pomoć molim!

Autor: dr Sava Mitić

etolerancija laktoze je veoma čest poremećaj varenja. Zapravo, smatra se da čak 75% svetske populacije ima problem sa varenjem laktoze odnosno intolerantno je na laktozu.

Rasprostranjenost varira između zemalja, a istraživanja pokazuju da intolerancija na

N

cillus species) u debelom crevu.

Laktaza je enzim potreban za razgradnju laktoze u glukozu i galaktozu, koji se potom mogu apsorbovati u krvotok i iskoristiti za energiju. Bez dovoljne količine enzima laktaze, laktoza se slobodno kreće kroz creva nerazgrađena i izaziva probavne smetnje.

Davni žitelji Evrope iz perioda neolita (koji su živeli pre „samo“ 9.000 godina) su, kako istraživanja kažu, bili najverovatnije netolerantni na laktozu. Otkrivanje i proučavanje neolitskih skeleta pokazalo je da njihov DNK nema gen laktaze, što implicira da su imali problema sa varenjem mleka. laktozu pogađa 5–17% Evropljana, oko 44% Amerikanaca i 60–80% Afrikanaca i Azijata.

Osobe sa ovim poremećajem imaju probavne probleme kada konzumiraju mleko i mlečne proizvode, što može negativno uticati na zdravlje i kvalitet života. Čak i konzumiranje manjih količina mlečnih proizvoda može izazvati različite simptome – lakše i teže – uključujući nadutost, proliv i grčeve u stomaku. Osobe sa ovim problemom jednostavno nemaju dovoljno enzima laktaze, koji je potreban za varenje laktoze.

Biti intolerantan različito je od biti alergičan na mleko.

Šta je laktoza, a šta laktaza?

Laktoza (mlečni šećer) je disaharid, što znači da se sastoji od dva šećera. Sastoji se od po jednog molekula jednostavnih šećera glukoze i galaktoze. Laktoza ima primarno energetski značaj (obezbeđuje 40% energije), potrebna je i odraslim osobama i bebama. Omogućava i olakšava apsorpciju kalcijuma, magnezijuma, ubrzava apsorpciju gvožđa, cinka i drugih minerala u tankom crevu. Smanjuje rizik od nastanka GIT infekcija. Laktoza favorizuje i rast tzv. ”korisnih bakterija” (npr. Bifidobacterium i Lactoba-

30

Nerazgrađena laktoza u debelom crevu fermentira – razgrađuje se uz pomoć bakterija formirajući kratke lance masnih kiselina i gas. To izaziva simptome: kao što su bol, mučnina, nadimanje i nadutost, poremećaj varenja, grčeve, proliv…

Ljudi su jedini sisari koji piju mleko drugih životinja – sisara. U isto vreme u odraslom dobu, gnušaju se konzumiranja mleka sopstvene vrste.

Da li je izbegavanje mleka i mlečnih proizvoda rešenje?

Izbegavanje osnovne namirnice mleka znači i izbegavanje mlečnih proizvoda – namirnica sa visokim udelom hranljivih sastojaka. U pitanju su visoko hranljivi i važni izvori proteina, kalcijuma i vitamina poput A, B12 i D. Ova

kombinacija hranljivih sastojaka je odlična za čvrstinu kosti. Ovi proizvodi su takođe povezani sa smanjenim rizikom od bolesti kao što je dijabetes tipa 2 i gojaznosti što je svakako značajno za zdravlje.

Intolerancija na laktozu se može držati pod kontrolom

Nije uvek neophodno potpuno izbegavati mleko i mlečne proizvode kod intolerancije na laktozu.

Većina osoba s intolerancijom na laktozu može podneti male količine. Smatra se da osobe sa netolerancijom mogu da podnesu do 18 grama laktoze, raspoređene tokom dana a da im ne utiče štetno na zdravlje. U stvari, istraživanje je pokazalo da mnogi ljudi sa netolerancijom na laktozu mogu tolerisati do 12 grama u jednom obroku, što je otprilike količina u jednoj šolji (230 ml).

Dodatkom enzima laktaze može se rešiti varenje i razgradnja laktoze i dalje uživati u sirevima, sladoledu…

Milkaid sadrži enzim laktazu u formi tableta za žvakanje. Uzimaju se pre obroka sa mlečnim proizvodima. Namenjen je deci starijoj od 3 godine i odraslim osobama.

Uživajte u mleku ponovo APOTEKA / 129 / 2021.

fizička aktivnost

Ovogodišnji Međunarodni dan fizičke aktivnosti pod pokroviteljstvom Svetske zdravstvene organizacije (SZO) obeležen je pod sloganom „Kretanjem do zdravlja” a ima za cilj podizanja svesti o značaju i važnosti redovne fizičke aktivnosti u očuvanju i unapređenju zdravlja.

Kretanjem

do zdravlja

(Izvor: Publikacija „Fizička aktivnost i uticaj na zdravlje“, Institut za javno zdravlje Srbije i Svetska zdravstvena organizacija)

izička aktivnost predstavlja svako kretanje tela koje dovodi do potrošnje energije. Brzo hodanje, penjanje uz stepenice, šetnja, usisavanje, pranje prozora, vožnja bicikla, plivanje, trčanje, košarka, fudbal... sve je to fizička aktivnost.

Fizička aktivnost, pravilna ishrana i izbegavanje pušenja su efikasan način očuvanja i unapređenja zdravlja. Redovna fizička aktivnost smanjuje rizik za nastanak bolesti srca i krvnih sudova, šloga, malignih tumora dojke i debelog creva. Fizička aktivnost poboljšava metabolizam šećera u krvi, smanjuje količinu masti u organizmu i snižava krvni pritisak. Fizička aktivnost smanjuje rizik nastanka tumora debelog creva, smanjujući vreme zadržavanja hrane u crevima i povećavajući nivo antioksidanasa.

F

32

Bavljenje fizičkom aktivnošću poboljšava zdravlje mišićnog i koštano-zglobnog sistema, kontroliše telesnu težinu i smanjuje stres.

Korisni efekti na mišićni i koštano-zglobni sistem su smanjenje bolova u leđima, prevencija osteoporoze, padova i gojaznosti. Fizička aktivnost smanjuje psihološke posledice sedenternog načina života kao što su stres, napetost, depresija i usamljenost.

Neaktivnost je jedan od faktora rizika za razvoj mnogih bolesti Stečene navike u pogledu fizičke aktivnosti u detinjstvu i adolescenciji će se održati tokom daljeg života obezbeđujući osnovu za aktivan i zdrav život. Loše životne navike prihvaćene u

mladosti, kao što su loša ishrana, pušenje, sedenterni način života i zloupotreba alkohola i droga, najverovatnije će se zadržati. Fizička aktivnost nije samo stvar ponašanja pojedinca, već inicijative od strane zajednice treba da budu takve da stvore sredinu koja će pomoći ljudima da budu fizički aktivni. Ovo podrazumeva zaštitu životne sredine, dostupnost parkova za šetnju, relaksaciju, druženje, uređenje staza za vožnju bicikala i trotineta.

Fizička aktivnost je jedan od kriterijuma za ocenu zdravlja, a fizička neaktivnost je prepoznata kao četvrti vodeći faktor rizika koji globalno dovodi do dva miliona smrtnih slučajeva godišnje. Osoba je nedovoljno fizički aktivna kada manje od pet puta nedeljno upražnjava polučasovnu fizičku aktivnost umerenog APOTEKA / 129 / 2021.

intenziteta ili je manje od tri puta nedeljno intenzivno aktivna kraće od 20 minuta.

Fizički neaktivan stil života postao je globalni javno-zdravstveni problem. U svetu je nedovoljna fizička aktivnost zastupljena kod 31% odraslog stanovništva, a u Srbiji je nedovoljno fizički aktivno 44% odraslih. Istraživanja su pokazala da su i deca sve manje fizički aktivna i da slobodno vreme radije provode ispred televizora ili kompjutera na društvenim mrežama. Procenjuje se da u mnogim zemljama, podjednako u razvijenim i zemljama u razvoju, više od dve trećine mladih nije dovoljno aktivno. Nedovoljna fizička aktivnost kod dece može imati zdravstvene posledice u kasnijem životnom dobu, ali i aktuelne posledice na pravilan rast i razvoj dece kao što su gojaznost i deformiteti koštanozglobnog sistema.

Redovna fizička aktivnost od samo pola sata dnevno značajna je za: • očuvanje i unapređenje zdravlja • sagorevanje kalorija i postizanje željene telesne mase • smanjenje nivoa šećera i holesterola u krvi • fizički aktivne osobe su bolje raspoložene, u boljoj kondiciji i bolje reaguju na stres

APOTEKA / 129 / 2021.

Preporuke Svetske zdravstvene organizacije o fizičkoj aktivnosti u funkciji očuvanja i unapređenja zdravlja KOD DECE I MLADIH U uzrastu od 5 do 17 godina fizička aktivnost podrazumeva igru, sport, vožnju bicikla, rekreaciju, planirane vežbe u okviru fizičkog vaspitanja u školi. Deci i mladima se, u cilju očuvanja i poboljšanja stanja kardiorespiratornih funkcija i muskuloskeletnog sistema, preporučuje najmanje 60 minuta umerene do energične fizičke aktivnosti dnevno, dominantno aerobnog tipa. Intenzivniju fizičku aktivnost, koja podrazumeva i jačanje muskulature, potrebno je upražnjavati najmanje tri puta nedeljno. Sve ove aktivnosti se mogu ostvariti i kroz igru, zatim trčanjem, preskakanjem konopca, vožnjom bicikla, različitim sportskim aktivnostima, kao i časovima fizičkog vaspitanja u školama.

Primeri vežbi za uzrast od 5 do 17 godina: 1. Vežbe za izgradnju koštane mase – trčanje, preskakanje konopca, čučnjevi, sklekovi.

2. Vežbe za izgradnju mišićne mase – hodanje, trčanje, vežbe za istezanje mišića, igranje/plesovi, grupni sportovi.

3. Vežbe koje utiču pozitivno na kardiovaskularni sistem – plivanje, trčanje, vožnja bicikla.

4. Vežbe koje pozitivno utiču na respiratorni sistem – plivanje, gimnastika, igranje/plesovi.

33

fizička aktivnost • manji je rizik za nastanak bolesti vezanih za fizičku neaktivnost (bolesti srca, šećerna bolest i gojaznost) • smanjenje rizika za nastanak povišenog krvnog pritiska i smanjenje krvnog pritiska kod osoba kojima je povišen • očuvanje koštane mase i prevenciju osteoporoze • smanjenje psiholoških posledica sedenternog načina života, kao što su stres, nervoza, depresija...

Dovoljno je 30 minuta umerene fizičke aktivnosti dnevno da bismo unapredili i očuvali naše zdravlje. Ne moramo odvajati posebno vreme za fizičku aktivnost, možemo je uključiti u naše svakodnevne aktivnosti na poslu, u školi i u kući.

Za fizičku aktivnost nikada nije kasno, i njena redovna primena može unaprediti kvalitet života u svakom životnom dobu. Aktivan stil života starijim ljudima obezbeđuje održavanje socijalnih veza i pomaže razvoju samopouzdanja i samopoštovanja koje su osnova psihičkog blagostanja. Poboljšana fleksibilnost, ravnoteža i tonus mišića pomažu u prevenciji padova, glavnih uzroka nesposobnosti kod starijih ljudi. U zemljama širom sveta između 60 i 85 odsto odraslih nije dovoljno fizički aktivno u meri u kojoj bi očuvali i unapredili svoje zdravlje.

Preporuke Svetske zdravstvene organizacije o fizičkoj aktivnosti u funkciji očuvanja i unapređenja zdravlja KOD ODRASLIH OD 18 DO 64 GODINE U dobi od 18 do 64 godine fizička aktivnost podrazumeva aktivnosti u okviru svakodnevnog kretanja, odnosno u kontekstu dnevnih, porodičnih i aktivnosti u zajednici: hodanje ili vožnju bicikla, kućne poslove, ali i aktivnosti u slobodno vreme u funkciji rekreacije – igru, ples, sportove ili planirane vežbe. U cilju poboljšanja stanja kardiovaskularnog, respiratornog i mišično-koštanog sistema i smanjenja rizika od hroničnih nezaraznih bolesti i depresije, preporučuje se najmanje 150 minuta aerobne fizičke aktivnosti umerenog intenziteta nedeljno, ili najmanje 75 minuta energičnije aerobne fizičke aktivnosti nedeljno, ili ista količina kombinovane (umerene i energične) fizičke aktivnosti. Dužina aerobne aktivnosti u kontinuitetu je najmanje 10 minuta. Vežbe

za jačanje muskulature, uključujući velike grupe mišića, potrebno je upražnjavati najmanje dva puta nedeljno.

Primeri vežbi za uzrast od 18 do 64 godine: 1. Vežbe jačanja mišića – hodanje, podizanje tegića, razvlačenje elastičnih traka.

2. Vežbe jačanja koštano-zglobnog sistema – trčanje, čučnjevi, sklekovi, preskakanje konopca.

3. Vežbe istezanja, fleksibilnosti i ravnoteže – joga, tai či.

Preporuke Svetske zdravstvene organizacije o fizičkoj aktivnosti u funkciji očuvanja i unapređenja zdravlja KOD STARIJIH OD 65 GODINA Za starosnu grupu od 65 i više godina, preporuke SZO u pogledu fizičke aktivnosti su praktično iste kao za prethodnu grupu, uz preduslov da to njihovo zdravstveno stanje dozvoljava. Odrasli u ovoj starosnoj dobi, koji se suočavaju sa ograničenom pokretljivošću, moraju upražnjavati odgovarajuću fizičku aktivnost za poboljšanje ravnoteže i prevenciju padova, minimum tri puta nedeljno. Starije osobe treba da budu fizički aktivne u skladu sa svojim sposobnostima i zdravstvenim stanjem. Važno je napomenuti da svaku fizičku aktivnost, naročito u starijem dobu, treba planirati tek nakon obavljenih odgovarajućih pregleda i savetovanja sa izabranim lekarom, a sprovođenje određenih vežbi preporučljivo je raditi uz stručni nadzor.

Primeri vežbi za starosnu grupu 65 plus i više godina: 1. Vežbe za jačanje mišićnog sistema podrazumevaju podizanje tegića i razvlačenje elastičnih traka koje jačaju mišićnu snagu. Ova vrsta vežbi je posebno značajna, s obzirom da počev od tridesete godine života gubimo po 2,3 kg mišićne mase na svakih deset godina.

Vežbe treba ponavljati do zamora mišića (10 puta).

2. Vežbe istezanja i fleksibilnosti, vežbe koje održavaju ravnotežu, ka-

34

ko statičku tako dinamičku, su tai či i joga. Ove vrste vežbanja su vrlo rasprostranjene u zemljama drevnih istočnjačkih civilizacija. Umanjuju rizik od padova i ojačavaju veštinu balansiranja u svakodnevnim aktivnostima, kao i u mnogim rekreativnim sportovima kao što su planinarenje, kuglanje, tenis i golf.

3. Vežbe za jačanje koštano-zglobnog sistema, ove vežbe uključuju trčanje i hodanje. Pravilnom primenom ovih vežbi poboljšava se gustina kostiju i umanjuje rizik od osteoporoze i preloma kostiju. Važno je da se pravilnom tehnikom sprovode ove vežbe.

4. Vežbe za ravnotežu tela, vežbe brzog odgovora, unapređuju reakciju na iznenadni poremećaj ravnoteže i doprinose bržem dovođenju tela u ravnotežu.

APOTEKA / 129 / 2021.