НАРОДНА ТРАДИЦИЈА 4 УЏБЕНИК ЗА ЧЕТВРТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Марина Вићентијевић Весна Ерић Весна Анђелић

МАТЕМАТИКА Радна свеска за први разред основне школе

Марина Вићентијевић . Весна Ерић . Весна Анђелић

НАРОДНА ТРАДИЦИЈА радна свеска за четврти разред основне школе

САДРЖАЈ ТРАДИЦИОНАЛНИ ОБЛИЦИ ТРАНСПОРТА И ТРАНСПОРТНА СРЕДСТВА 1. Пешачки саобраћај 6 2. Преношење терета 8 3. Превожење људи 10 4. Превожење терета 12 5. Занимања у сувоземном саобраћају 14 6. Путеви 16 7. Значајни путеви у прошлости 18 8. Објекти поред пута 20 9. Поштански саобраћај 22 10. Саобраћај на води 24 11. Мостови 26 УЛОГА НАРОДНЕ МУЗИКЕ И МУЗИЧКИХ ИНСТРУМЕНАТА У НАРОДНОЈ ТРАДИЦИЈИ 12. Материјали од којих су прављени музички инструменти 13. Народни музички инструменти 32 14. Рођење детета 34 15. Крштење 36 16. Одлазак у војску 38 17. Свадба 40 18. Прело 42 19. Посело 44 20. Моба 46 21. Вашар (панађур) 48 22. Балске свечаности 50 НОСИОЦИ НАРОДНЕ ТРАДИЦИЈЕ 23. Народна традиција 54 24. Науке и уметности које изучавају и чувају народну традицију 56 25. Установе које се баве чувањем и неговањем традиције 26. Друштва која се баве чувањем и неговањем народне традиције 60 27. Преношење народне традиције 62 Речник

65

30

58

УПУТСТВО

ЛЕГЕНДА ЗА ЗАДАТКЕ:

напиши

нацртај, обој

изрежи, залепи

певај, свирај, играј

допуни школску збирку

Захваљујемо на сарадњи при изради ове књиге: Драгану Којовићу Весни Тодоровић Слађани Пешовић Стани Стојковић

ТРАДИЦИОНА ЛНИ ОБЛИЦИ ТРАНСПОРТА И ТРАНСПОРТНИХ СРЕДСТАВА

ПРОНАЂИ: слике са путовања или фотографије путева и саобраћајних средстава из прошлости.

ПРОЧИТАЈ: _ народну причу „Свијету се не може угодити”, _ басну „Коњ и магаре”, _ епску песму „Орање Марка Краљевића”, _ народну причу „Еро и Турчин”, _ причу „Најбоље задужбине”, _ песму „Љубавни растанак”.

1. ПЕШАЧКИ САОБРАЋАЈ Некада давно обављао се само пешачки саобраћај. Такво путовање је било тешко, споро и напорно. Путник је у руци најчешће носио штап ради одбране од животиња или препрека на путу. Са собом је носио и мали завежљај са храном. Удобније, брже и сигурније путовање било је јахање на коњу, магарцу, мазги или мули. Обични људи су ретко путовали. Најчешће су путовали трговци, занатлије, гласници, писмоноше, иконописци, свештеници, просјаци.

Замисли и напиши причу о путовању једног путника са слике – одакле је кренуо, како путује, зашто и куда иде.

_________________________________

( наслов )

__________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________

6

6

4. ПРЕВОЖЕЊЕ ТЕРЕТА ɇɚʁɫɬɚɪɢʁɚ ɫɪɟɞɫɬɜɚ ɡɚ ɩɪɟɜɨɡ ɬɟɪɟɬɚ ɛɢɥɚ ɫɭ ɧɟɤɚ ɜɪɫɬɚ ɫɚɧɤɢ ɧɚɩɪɚɜʂɟɧɚ ɨɞ ɞɜɟ ɦɨɬɤɟ ɦɟɻɭɫɨɛɧɨ ɩɨɜɟɡɚɧɟ ɞɚɲɱɢɰɚɦɚ Ɋɚɡɜɨʁ ɫɪɟɞ ɫɬɚɜɚ ɡɚ ɩɪɟɜɨɠɟʃɟ ɩɨɱɟɨ ʁɟ ɫɚ ɦɨɠɞɚ ɧɚʁ ɡɧɚɱɚʁɧɢʁɢɦ ɩɪɨɧɚɥɚɫɤɨɦ ɭ ɢɫɬɨɪɢʁɢ ɩɪɨɧɚ ɥɚɫɤɨɦ ɬɨɱɤɚ Ɍɨɱɚɤ ʁɟ ɧɚʁɩɪɟ ɛɢɨ ɜɟɥɢɤɢ ɝɪɭɛɨ ɨɛɪɚɻɟɧ ɩɨɬɩɭɧɨ ɢɫɩɭʃɟɧ ɞɪɜɟɬɨɦ ɚ ɭ ɫɪɟɞɢɧɢ ʁɟ ɢɦɚɨ ɨɬɜɨɪ ɡɚ ɨɫɨɜɢɧɭ Ʉɚɫɧɢʁɟ ʁɟ ɨʁɚɱɚɜɚɧ ɦɟɬɚɥɨɦ ɍɫɚɜɪɲɚɜɚʃɟ ɬɨɱɤɚ ʁɟ ɨɦɨɝɭʄɢɥɨ ɜɟʄɭ ɭɞɨɛɧɨɫɬ ɛɪɡɢɧɭ ɢ ɫɢɝɭɪɧɨɫɬ ɭ ɩɪɟɜɨɡɭ ɪɨɛɟ ɢ ɩɭɬɧɢɤɚ ȼɪɟɦɟɧɨɦ ɱɨɜɟɤ ʁɟ ɩɨɱɟɨ ɞɚ ɤɨɪɢɫɬɢ ɡɚɩɪɟɠɧɚ ɤɨɥɚ ɤɨʁɚ ɫɭ ɜɭɤɥɟ ɞɨɦɚʄɟ ɠɢɜɨɬɢʃɟ Ʉɨɥɚ ɫɭ ɩɪɚɜʂɟɧɚ ɨɞ ɞɪɜɟɬɚ ɛɢɥɚ ɫɭ ɨɬɜɨɪɟɧɚ ɢɥɢ ɫɚ ɤɚɧɚɬɚɦɚ Ʉɚɨ ɡɚɤɥɨɧ ɨɞ ɧɟɜɪɟɦɟɧɚ ɫɥɭɠɢɥɟ ɫɭ ɚɫɭɪɟ ɢɥɢ ɩɥɚɬɧɨ ɡɚ ɩɨɤɪɢɜɚʃɟ Изрежи и залепи слике, из ПРИЛОГА 2, превозних средстава којима су људи некада превозили терет.

Опиши превозна средства са слика (од чега су направљена, како су изгледала, ко их је вукао, у којим приликама су коришћена). Таљиге ______________________________________ ______________________________________ ______________________________________ ______________________________________ Воловска дрвена кола ______________________________________ ______________________________________ ______________________________________ ______________________________________ Шпедитер ______________________________________ ______________________________________ ______________________________________ ______________________________________ Санке ______________________________________ ______________________________________ ______________________________________ ______________________________________

12 12

6. ПУТЕВИ Најстарији путеви су настали од стаза које су утабали људи и стока. То су земљани путеви и коришћени су само када је било лепо време. Шири путеви су крченци који су настали крчењем шума. Били су насути земљом па су за време киша блатњави. Народ их је градио на кулук. Касније су грађени квалитетнији путеви којима се могло путовати по свим временским приликама.То су: макадам (насут шљунком или туцаником) и пут од камених коцки. О путевима су бринули, одржавали их и поправљали путари. То је био тежак посао јер су путеви прављени на лошој подлози и од лошег материјала током времена пропадали од кише, мраза и саобраћаја.

Изрежи и залепи, из ПРИЛОГА 4, слике старих путева.

Опиши како су прављени путеви у прошлости. Земљани пут ______________________________________ ______________________________________ ______________________________________ ______________________________________ ______________________________________ Макадамски пут ______________________________________ ______________________________________ ______________________________________ ______________________________________ ______________________________________ Пут прављен од камених коцки ______________________________________ ______________________________________ ______________________________________ ______________________________________ ______________________________________

16 16

7. ЗНАЧАЈНИ ПУТЕВИ У ПРОШЛОСТИ У далекој прошлости кроз наше крајеве су пролазили важни путеви који су повезивали различите државе и народе. Најчешће су прављени у долинама река. Најважнији путеви су били: Цариградски друм који је спајао Европу и Азију. Простирао се од Београда, преко Смедерева, Ниша, Пирота до Цариграда. Београдски друм се простирао од Београда, преко планине Рудник, поред манастира Жиче и Студенице до Скопља у Македонији. Моравско-вардарски друм од Ниша, до Скопља у Македонији и Солуна у Грчкој. Дубровачки друм је повезивао Ниш преко Прокупља, Новог Пазара и Сјенице са Дубровником.

Уцртај на карти трасе некада значајних путева: Цариградски друм – црвеном бојом; Београдски друм – зеленом бојом; Моравско-вардарски друм – плавом бојом; Дубровачки друм – црном бојом.

[ FP

18 18

8. ОБЈЕКТИ ПОРЕД ПУТА Некада су људи споро и дуго путовали јер су путеви били лоши, а превозна средства која су вукле животиње спора и несигурна. Зато су на путевима проводили дане, недеље и месеце. Због дугих путовања, замора људи и животиња путници су морали често да се одмарају. За те потребе су поред путева грађени различити објекти у којима су људи и животиње могли да се одморе, окрепе, нахране, склоне од временских непогода и преноће. Њих је било поред свих значајних путева којима су пролазили каравани и путници. То су најчешће били крчме или механе, гостионице или ханови и караван-сaраји. Изрежи и залепи, из ПРИЛОГА 5, слике објеката за одмор који су некада грађени поред путева.

Напиши како су се путници у њима одмарали током путовања.

Крчма – механа

Гостионица – хан

________________________________________

________________________________________

________________________________________

________________________________________

Караван-сaрај __________________________________________________________________________________

20 20

10. САОБРАЋАЈ НА ВОДИ Саобраћај на води је почео да се развија веома давно. Људи који су живели поред река, језера, канала брзо су увидели да је много лакше, једноставније и јефтиније превозити робу и путнике преко воде. Најједноставније средство које је човек користио за превоз преко воде био је балван, а касније чун, чамац, сплав и скела. Временом су направљена и сигурнија саобраћајна средства: лађе, бродови, пароброди. Они су омогућавали превоз робе и путника до веома удаљених делова света. Изрежи и залепи, из ПРИЛОГА 7, слике средстава за превоз робе и путника на води. Сплав Чун

Напиши од чега су прављена, где и зашта су коришћена превозна средства са слика. Скела

___________________________ ___________________________ ___________________________ ___________________________ ___________________________ ___________________________ ___________________________ ___________________________ ___________________________ ___________________________ ___________________________ ___________________________

Лађа

Чамац

Пароброд

___________________________ ___________________________ ___________________________ ___________________________ ___________________________ ___________________________ ___________________________ ___________________________ ___________________________ ___________________________ ___________________________ ___________________________

24 24

11. МОСТОВИ За прелаз преко потока и река људи су у прошлости користили једноставно средство – стабло дрвета – брвно положено на обале. Касније су почели да праве брвнине (два дебла причвршћена даскама) преко којих су могли да прелазе и преносе робу на другу обалу. Међутим, ове прелазе су могли да користе само пешаци. Зато се јавила потреба да се граде већи и сигурнији мостови преко којих би могли да се превозе људи и роба. Било их је више врста: висећи, покретни, понтонски и други. Прве мостове код нас подизали су Римљани, у средњем веку Византија и Немањићи, а потом Турци Османлије. Напиши називе мостова обележених бројевима и опиши како и од ког материјала су прављени.

1. _______________________________________________________

1

_______________________________________________________ _______________________________________________________

2. _______________________________________________________ _______________________________________________________ _______________________________________________________

2

3. _______________________________________________________

3

_______________________________________________________ _______________________________________________________

4. _______________________________________________________ _______________________________________________________ _______________________________________________________

4

5. _______________________________________________________ _______________________________________________________

5

_______________________________________________________

6. _______________________________________________________ _______________________________________________________ _______________________________________________________

26 26

6

ИГРОМ ДО ЗНАЊА Попуни укрштеницу.

1

1. Мост од камена 2. Мост који се подиже и спушта 3. Мост који „виси” 4. Мост од метала 5. Мали мост 6. Мост од дрвета 7. Други назив за мост

2 3 4 5 6

7

Реши ребусе.

Прати линије од кругова до квадрата и напиши ко је у прошлости преносио поруке. р о т a л a ш а

е

л

Допуни изреке.

а

д

б

о

р

т

т

а) Уздај се у се и у своје _______________. б) Скочи, па реци ________________. Одгонетни загонетке: а) Дугорепа ала море препливала, крила не сквасила. ______________________ б) Зими путује, лети хладује. _____________________ в) Која кућа нема ни комшија, ни улице, а пуна је свега. ____________________ г) Посијах семе без рала, а пожњех без српа. _____________________ РЕШЕЊА - Укрштеница: 1.камени, 2. покретни, 3. висећи, 4. метални, 5. мостић, 6. дрвени, 7. ћуприја. / Ребуси: караван-сарај, механа, крчма, писмоноша, кола./ Телал, добошар, татар./ Изреке: а) кљусе, б) хоп./ Загонетке: а) лађа, б) санке, в) брод, г) писмо.

28 28

УЛОГА НАРОДНЕ МУЗИКЕ И МУЗИЧКИХ ИНСТРУМЕНАТА У НАРОДНОЈ ТРАДИЦИЈИ

ПРОНАЂИ: – старе породичне албуме и фотографије, – старе музичке инструменте, – енциклопедије.

ПРОЧИТАЈ Народне песме: – свадбарске, – успаванке, – „Наджњевање момка и девојке”, – „Преља и цар”, – „Еј, чија фрула”. Уметничке песме: – Ђура Јакшић „Отац и син”, – „Тамо далеко”, – причу „Чаробна свирала”, _ народну бајку „Пепељуга”, – легенду о сазвежђу „Кумова слама”.

12. МАТЕРИЈАЛИ ОД КОЈИХ СЕ ПРАВЕ МУЗИЧКИ ИНСТРУМЕНТИ Некада су за свирање коришћени готови предмети као што су листови различитих биљака, чешаљ, папир, а прављени су и једноставни инструменти. Најједноставније инструменте правили су чобани чувајући стоку у игри и доколици. Користили су материјале које су налазили у околини: листове биљака, перо црног лука, стабло и грање врбе, петељке бундеве, зове, кукурузовину, али и кожу, коњску длаку и слично.

Изрежи и залепи, из ПРИЛОГА 8, слике музичких инструмената прављених од природних материјала. Напиши како се праве и како се свира на овим инструментима. Пиштаљка од врбове гране Свирала од пера црног лука Лист липе

___________________________ ___________________________ ___________________________ ___________________________ ___________________________ ___________________________ ___________________________ ___________________________ ___________________________ ___________________________ ___________________________ ___________________________

Свирала од петељке бундеве

Свирала од трске

Виолина од кукурузовине

___________________________ ___________________________ ___________________________ ___________________________ ___________________________ ___________________________ ___________________________ ___________________________ ___________________________ ___________________________ ___________________________ ___________________________

а) Од чега све може да се направи свирала? _________________________________ б) Од ког дрвета се могу користити листови за свирање?_______________________ в) Шта се од природних материјала може користити као звечка?________________

30 30

14. РОЂЕЊЕ ДЕТЕТА Рођење детета је најрадоснији догађај у породици. Некада су се деца рађала код куће. Мајкама су на порођају пружале помоћ бабице. Раније су то углавном биле старије жене које су имале више искуства. Отац је пуцњем из пушке објављивао рођење детета. Време после порођаја (обично седам дана) које породиља проведе у постељи, зове се бабине. Тих дана прво су долазили најближи рођаци и доносили повојницу (поклоне за мајку и бебу): погачу, печено пиле, колаче, ракију, вино. Бебу су даривали новцем. Прослављали су са песмом и игром уз пратњу музике. Опиши обичај из твог краја везан за рођење детета. ____________________________________________________________________ ____________________________________________________________________ ____________________________________________________________________ ____________________________________________________________________ ____________________________________________________________________ ____________________________________________________________________ ____________________________________________________________________ ____________________________________________________________________ ____________________________________________________________________ ____________________________________________________________________ ____________________________________________________________________ ____________________________________________________________________ ____________________________________________________________________ ____________________________________________________________________ а) Шта су бабине? ____________________________________________________________________ б) Како су некада објављивали рођење детета? ____________________________________________________________________ в) Чиме су рођаци и пријатељи даривали дете? ____________________________________________________________________

34 34

15. КРШТЕЊЕ Важан догађај у породици је крштење детета. Крштење обавља свештеник у цркви, а ређе у кући. На крштењу дете држи кум. Некада је, а понегде и данас, кум давао име детету по својој жељи или по имену неког претка. За крштење се припрема вода, уље, крсница и свећа. Свештеник у води крсти дете, помазује уљем, одсече му прамен косе, и увије га у крсницу. Крсница је платно беле боје од кога се за дете сашије кошуљица или јастучић. Одсечена косица ставља се у восак и чува у кући заједно са свећом као успомена. У кући се припрема свечани ручак и прославља се уз песму и игру. Опиши обичај из твог краја везан за крштење детета. ____________________________________________________________________ ____________________________________________________________________ ____________________________________________________________________ ____________________________________________________________________ ____________________________________________________________________ ____________________________________________________________________ ____________________________________________________________________ ____________________________________________________________________ ____________________________________________________________________ ____________________________________________________________________ ____________________________________________________________________ ____________________________________________________________________ ____________________________________________________________________ а) Ко је некада новорођенчету давао име? ___________________________________________________________________ б) Чиме кум дарује кумче на крштењу? ___________________________________________________________________ в) Где се све обавља чин крштења? ___________________________________________________________________

36 36

19. ПОСЕЛО Посела су се правила зими када није било много посла и када су ноћи дуге. Увече су се стари и млади окупљали у кући неког домаћина. Жене и девојке су везле, плеле, преле, хеклале, а мушкарци плели корпе, правили свирале и ситније ствари од дрвета. Време су проводили радећи, али су и збијали шале, одговарали на загонетке, играли и певали. Ово су биле најлепше забаве на којима су присутне увесељавали момци свирајући на фрулама, двојницама. Понекад су ту били и свирачи са тамбурама, виолинама, гајдама и даирама. Питај старије, па опиши како је некада изгледало посело у твом крају. ___________________________________________________________________ ___________________________________________________________________ ___________________________________________________________________ ___________________________________________________________________ ___________________________________________________________________ ___________________________________________________________________ ___________________________________________________________________ ___________________________________________________________________ ___________________________________________________________________ ___________________________________________________________________ ___________________________________________________________________ ___________________________________________________________________ ___________________________________________________________________ а) По чему се разликују, а по чему су слична прела и посела? ___________________________________________________________________ б) Шта су на поселу радиле жене, а шта мушкарци? ___________________________________________________________________ в) Како су се људи на поселу забављали? ___________________________________________________________________

44 44

20. МОБА Моба је старински обичај међусобног помагања у сеоским домаћинствима. То је помоћ у пословима за које је потребна већа радна снага и заједнички рад: копање, брање кукуруза, кошење, комишање, брање воћа, прављење куће... На мобу су долазили радно способни мушкарци и жене, рођаци, пријатељи, комшије. Деца су помагала око лакших послова, као што је доношење воде. Иако су се људи окупљали због рада, они су се ту и дружили уз песму и игру. Главни оброк се служио на њиви а понекад је домаћин позивао и музику. Питај старије, па опиши како је некада изгледала моба у твом крају. ___________________________________________________________________ ___________________________________________________________________ ___________________________________________________________________ ___________________________________________________________________ ___________________________________________________________________ ___________________________________________________________________ ___________________________________________________________________ ___________________________________________________________________ ___________________________________________________________________ ___________________________________________________________________ ___________________________________________________________________ ___________________________________________________________________ ___________________________________________________________________ ___________________________________________________________________ а) Зашто се праве мобе? ___________________________________________________________________ б) Које мобе су најчешће? ___________________________________________________________________ в) Како су се мобе завршавале? ___________________________________________________________________

46 46

21. ВАШАР (ПАНАЂУР) Вашар је облик народног окупљања. Стари назив за вашар је панађур. Вашар се обично одржава на дан неког црквеног празника, када се не ради, на пољани, често у порти цркве. Сви мештани су тад радосни и свечано се облаче. На вашарима се купује и продаје стока, земљано посуђе, пољопривредне алатке, али су ту и одела, лицидерска срца, играчке. У земљаним лонцима се кува купус, јагњад и прасад се окрећу на ражњу. Постављане су шатре са музиком, рингишпил, а у колу се надмећу момци и девојке.

Нацртај шта се све некада куповало и продавало на вашару.

Опиши овај народни обичај. _____________________________________________________________________ _____________________________________________________________________ а) Зашто су организовани вашари? _____________________________________________________________________ _____________________________________________________________________ б) Како су се људи на вашарима забављали? _____________________________________________________________________ _____________________________________________________________________

48 48

22. БАЛСКЕ СВЕЧАНОСТИ

Балови су организовани у градовима и на њима су се окупљали угледни грађани. Даме су биле обучене у свечане балске хаљине, а господа у тамне фракове. Често су организовани у добротворне сврхе, а посебну важност је имао Светосавски бал. Бал је отпочињао Краљевским колом”, ” а затим се играло коло Српкињица”. ” На балу се још плесало уз звуке: полке, мазурке, валцера...

Опиши како је некада изгледала балска свечаност. ___________________________________________________________________ ___________________________________________________________________ ___________________________________________________________________ ___________________________________________________________________ ___________________________________________________________________ ___________________________________________________________________ ___________________________________________________________________ ___________________________________________________________________ ___________________________________________________________________ ___________________________________________________________________ ___________________________________________________________________ а) Када и у које сврхе су организовани балови? ___________________________________________________________________ б) Каква музика је свирана на баловима? ___________________________________________________________________ в) Опиши мушку и женску гардeробу за бал. ___________________________________________________________________ ___________________________________________________________________ ___________________________________________________________________

50 50

НОСИОЦИ НАРОДНЕ ТРАДИЦИЈЕ

ПОСЕТИ: – музеј, – археолошко налазиште, – рушевине старог града, – концерт културно-уметничког друштва, – библиотеку, – историјски архив.

ПРОЧИТАЈ: – легенде о настанку неких места, – народне песме (обичајне, обредне, шаљиве), – шаљиве народне приче.

23. НАРОДНА ТРАДИЦИЈА Традицију једног народа чини богатство и лепота његових обичаја, веровања, мудрости, уметности, знања и културе. То је све оно по чему се разликује од других, заоставштина која се преноси са генерације на генерацију. Народна традиција представља неисцрпну ризницу у којој су сачуване од заборава највеће вредности народа. Оне су свуда око нас, налазе се у усменим, писаним и материјалним остацима из прошлости. Залепи из ПРИЛОГА 11, слике трагова прошлости. Усмени трагови прошлости

Наброј шта све спада у трагове прошлости.

Напиши шта знаш о њима. _________________________

___________________

_________________________

___________________

_________________________

___________________

_________________________

___________________

_________________________

Писани трагови прошлости

_________________________ ___________________

_________________________

___________________

_________________________

___________________

_________________________

___________________

_________________________

Материјални трагови прошлости

_________________________ ___________________

_________________________

___________________

_________________________

___________________

_________________________

___________________

_________________________

Објасни шта значе речи: Традиција ____________________________________________________________ Обичај ______________________________________________________________ Веровање ____________________________________________________________

54 54

25. УСТАНОВЕ КОЈЕ СЕ БАВЕ ЧУВАЊЕМ И НЕГОВАЊЕМ ТРАДИЦИЈЕ Богатство наше народне традиције и њене непроцењиве вредности је неопходно сачувати, неговати и са њом упознати младе генерације. Тиме се баве различите установе из области културе, образовања, уметности и слично. Неке од њих су: школе, музеји, библиотеке, историјски архиви, позоришта и друге. Oне, на различите начине, омогућавају да традиционалне вредности народа, сакупљане и преношене са генерације на генерацију, буду доступне свима онима који желе да их упознају. Изрежи и залепи, из ПРИЛОГА 13, одговарајуће слике изнад назива установа. Напиши на који начин се у њима чува наслеђе из прошлости.

Музеј ________________ ______________________ ______________________ ______________________ ______________________ ______________________

Позориште ____________ ______________________ ______________________ ______________________ ______________________ ______________________

Школа ________________ ______________________ ______________________ ______________________ ______________________ ______________________

58 58

Библиотека ___________ ______________________ ______________________ ______________________ ______________________ ______________________

Историјски архив ______ ______________________ ______________________ ______________________ ______________________ ______________________

26. ДРУШТВА КОЈА СЕ БАВЕ ЧУВАЊЕМ И НЕГОВАЊЕМ НАРОДНЕ ТРАДИЦИЈЕ Чувањем и неговањем народне традиције, културе, уметности и обичаја народа, поред наука и установа баве се и људи удружени у културно-уметничка друштва и удружења. Различите секције – фолклор, хор, оркестар, солисти, групе певача, чувају од заборава песме, игре и музику која је увесељавала и забављала претке. Да би сачували традицију краја из ког потичу, људи оснивају завичајна удружења у којима се негује и чува све оно по чему се у окружењу препознају. Изрежи из ПРИЛОГА 14 слике друштава и удружења која се баве чувањем и неговањем народне традиције и залепи их на одговарајућа места.

Фолклор

Певачко друштво

Народни оркестар

Напиши чиме се баве следеће секције и удружења: Фолклор ______________________________________________________________ Хор __________________________________________________________________ Оркестар _____________________________________________________________ Певачко друштво ______________________________________________________ Солисти ______________________________________________________________ Удружење плетиља _____________________________________________________

60 60

27. ПРЕНОШЕЊЕ НАРОДНЕ ТРАДИЦИЈЕ Људи су одувек тежили да своју традицију и обичаје сачувају од заборава и пренесу је будућим генерацијама. Временом је традиција постајала све богатија, а начини на које се она преносила су се мењали са развојем средстава за комуникацију. У почетку је то било преношење усменим путем – од уста до уста и са колена на колено. Затим, помоћу слика (цртежа), књига, а касније још савременијим средствима: фотографија, филм, телевизија, тонски запис, интернет, који су доступнији и брже преносе информације већем броју људи. Изрежи из ПРИЛОГА 15 слике на којима је приказано како је народна традиција преношена некадa, а како се преноси данас и залепи их на одговарајућа места.

Н Е К А Д Д А Н А С Шта се из народне традиције може преносити: Фотоапаратом _________________________________________________________ CD-ом ________________________________________________________________ DVD-ијем _____________________________________________________________ Телевизијом ___________________________________________________________ Интернетом ___________________________________________________________

62 62

ИГРОМ ДО ЗНАЊА Пронађи скривене називе научника и уметника. а) б) в) г) С О А Р Т Н И Р Л Х Г О Р Т О Е Р О С A Е И Л О Г Ч

А

Л

д) К И

Е

Ж И

В Н

И К

Њ К

Попуни укрштеницу.

1. Група певача.

2. Два певача.

3. Човек који пева.

4. Човек који свира на инструменту.

5. Група људи који играју народне игре.

6. Група свирача.

1 2 3 4 5 6

Реши ребусе.

Допуни изреке. а) Учећи друге учимо _________________. б) Од знања глава _______________. в) Зло је ко не зна, а учити се _____________________. Одгонетни загонетку.

РЕШЕЊА - Скривени називи: а) археолог, б) историчар, в) књижевник, г) етнолог, д) сликар./ Укрштеница: 1) хор, 2) дует, 3) певач, 4) свирач, 5) фолклор, 6) оркестар./ Ребуси: традиција, обичај, веровање, спала књига на два слова, много речи мало чине, колико људи толико ћуди./ Изреке: а) себе, б) не боли, в) не да./ Загонетка: књига.

64 64

Нема главе, ни језика, а све људе подучава; паметна је, зна највише, под руком се разлистава. _____________________

РЕЧНИК Упиши и објасни непознате речи и изразе са којима си се сусрео учећи народну традицију. РЕЧ – ИЗРАЗ

ЗНАЧЕЊЕ

________________________

___________________________________________

________________________

___________________________________________

________________________

___________________________________________

________________________

___________________________________________

________________________

___________________________________________

________________________

___________________________________________

________________________

___________________________________________

________________________

___________________________________________

________________________

___________________________________________

________________________

___________________________________________

________________________

___________________________________________

________________________

___________________________________________

________________________

___________________________________________

________________________

___________________________________________

________________________

___________________________________________

________________________

___________________________________________

________________________

___________________________________________

________________________

___________________________________________

________________________

___________________________________________

________________________

___________________________________________

________________________

___________________________________________

________________________

___________________________________________

________________________

___________________________________________

________________________

___________________________________________

________________________

___________________________________________

________________________

___________________________________________

________________________

___________________________________________

65

ПРИЛОГ 1

ПРИЛОГ 2

ПРИЛОГ 3

67

ПРИЛОГ 10

ПРИЛОГ 11

ПРИЛОГ 12

73

ПРИЛОГ 13

ПРИЛОГ 14

ПРИЛОГ 15

75

www.atos.rs