Magazin Dijaspora No.1

Nº 0 1 • MA RT • 2 0 2 1

DIJASPORA

TEMA BROJA:

PRESELJENJE U DANSKU KAKO NAJBEZBOLNIJE SLETETI?

+ GDE I ŠTA U MARTU? • LJUBAV U KARANTINU • NASTAVA SRPSKOG JEZIKA MAGAZIN O Ž IVOTU S RBA U DA NS KOJ

06.

GDE & ŠTA U... MARTU?

SADRŽAJ

15.

08.

PRESELJENJE U DANSKU

IDEMO U SUSRET MARTU MESECU 2021. GODINE I DELI KAKO NAJBEZBOLNIJE SLETETI U NOVI ŽIVOT? NAS GODINU DANA OD KAKO JE PLANETU ZEMLJU ZAHVATIO VIRUS COVID 19.

15.

VAKCINA SVIMA DO KRAJA JUNA MADA ZVUČI NESTVARNO, ČINI SE DA NAŠI ŽIVOTI OD JESENI MOGU BITI ZNAČAJNO BLIŽI ONOME NA ŠTA SMO NAVIKLI PRE PANDEMIJE.

16.

LJUBAV U KARANTINU UKOLIKO ŽIVITE ZAJEDNO SA PARTNEROM, KARANTIN MOŽE BITI VELIKI IZAZOV ZA OBOJE.

20.

FASTELAVN

32.

GDE LEŽI TAJNA DANSKE SREĆE?

DRUGAČIJI NEGO IKADA DO SADA...

ŠTA JE U PRAKSI ZA NAS ”HYGGELIGT”, VEOMA SE RAZLIKUJE OD OSOBE DO OSOBE...

22.

5 PITANJA ZA...

MARKA MILETIĆA, PEJZAŽNOG ARHITEKU

24.

NASTAVA SRPSKOG JEZIKA GDE & KAKO? UVEK AKTUELNA TEMA, ZA SVE VAS KOJI IMATE DECU I KOJIMA JE VAŽNO DA SE NE IZGUBI KONTAKT SA MATERNJIM, SRPSKIM JEZIKOM I NAŠOM KULTUROM.

26.

POSETILI SMO... HORSENS POSETOM ZATVORSKOM MUZEJU, MOŽETE NAPRAVITI JEDINSTVENO PUTOVANJE KROZ VREME.

08.

20.

UKUSI SRBIJE U DANSKOJ DOBAR SRPSKI ZIMSKI RUČAK SE NE MOŽE ZAMISLITI BEZ SARMI I TRADICIONALNE SRPSKE PROJE, PA SAMO ODLUČILI DA VAM U PRVOM REDSTAVIMO BAŠ

24.

OVE RECEPTE.

4

RE Č U RE DNIK A

PHOTO: DESTINAT ION KYSTLAND ET

Koliko dugo živite u Danskoj?

To je jedno od onih pitanja na koja odgovaramo tako često

Magazin Dijaspora je osmišljen kao lako dostupna, besplatna

- kad se srećemo s novim ljudima ovde, ali i svaki put kad se vra-

stanica za informisanje o svemu što život u Danskoj predstavlja

timo u Srbiju. Mislim da sam samo prošle nedelje najmanje tri

za stranca poteklog sa Balkana. U osnovi je osmišljen kao maga-

puta u manje ili više zvaničnoj formi nekoga informisao da sam

zin namenjen Srbima u Danskoj, ali imajući u vidu sličnost jezika

u Kopenhagenu od maja 2015. godine.

koji govorimo, nadamo se da može biti koristan i svim komšijama, susedima, susjedima i sosedima.

Bez obzira na to koliko ste već dugo u Kraljevini Danskoj, sasvim sigurno se sećate kako teški i traumatični mogu biti prvi

Na kraju ove prve Reči urednika, istakao bih još i da je digi-

meseci po selidbi. Često čak i ne govorimo samo o mesecima,

talni besplatni magazin Dijaspora jedan veliki eksperiment - kao

već o prvih godinu ili dve. Sasvim sigurno znam da se moj krizni

takav, nastao je zahvaljujući dobroj volji grupe ljudi raspoložene

trenutak desio negde oko osamnaestog meseca u Danskoj, kad

da u njega uloži svoju pozitivnu energiju i slobodno vreme. U tom

sam intenzivno počeo da vagam da li sam doneo pravu odluku i

smislu, svaka ideja, podrška i dobronameran savet su dobrodošli,

kad ću prestati da se osećam kao stranac ovde gde sam - u tre-

u nadi da će ono što je za sada zamišljeno kao dvomesečni maga-

nutku kad počinjem da se osećam pomalo kao stranac i tamo

zin postati redovno sredstvo informisanja naših ljudi u Danskoj.

odakle dolazim. To je komplikovano unutrašnje osećanje, na koje utiče veoma mnogo spoljašnjih faktora i samo vreme može da

Želim vam zdravo proleće i čitamo se ponovo krajem aprila,

pomogne - a ponekad nam se čini kao da je vreme luksuz koji baš i nemamo.

Upravo u želji da olakšamo to prvo “sletanje” u Dansku, pripremili smo noseću temu ovog prvog broja magazina Dijaspora.

Nadamo se da će biti od pomoći svima koji su nam se relativno odskora pridružili u ovoj zemlji, ali i da će one koji su tu već

MARIN MILOSAVLJEVIĆ GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK

neko vreme podsetiti na to koliko mnogo podrška znači svežim ekspatima.

LEVO:

N A N AS L O V N O J S T RA NI:

POSETILI SMO PRELEPI HORSENS, GDE JE NAŠ DOMAĆIN BILA JELA NIELSEN. POTRAŽITE NA STRANI 26.

FOTOGRAFIJU USTUPIO ALEX BERGER INSTAGRAM:

DIJASPORA, NO.1

5

G DE & ŠTA U ...

M A RT U ?

PHOTO: COPENHO T.COM

P I Š E : Tijana Tripković

6

IDEMO U SUSRET MARTU MESECU 2021. GODINE I DELI NAS GODINU DANA OD KAKO JE PLANETU ZEMLJU ZAHVATIO VIRUS COVID 19. MISLILI STE DA ZBOG TOGA NEĆETE IMATI ŠTA DA RADITE U KOPENHAGENU U MARTU? PREVARILI STE SE. TAČNO JE DA JE SVE ZATVORENO, ALI ZATO ZIMSKIH AKTIVNOSTI, VAN KUĆE IMA NA PRETEK. Brdo na Amageru (Amager Bakke) ili popularni naziv Copenhill je savršena destinacija za sve vas koji ste zainteresovani za skijanje ili vožnju snouborda.

Pored toga što možete da skijate tokom cele godine na veštačkoj ski stazi, takodje možete da uživate u fantastičnom pogledu na Oresund most (Øresundsbro) sa brda visokog 85 metara. Penjanje na vrh brda je potpuno besplatno i dobra je opcija za fizičku aktivnost cele porodice. Ovo brdo se takođe koristi i za sankanje, s tim što morate imati na umu da se sanke tu moraju iznajmiti. Za decu postoji i igralište.

Za one vrlo hrabre postoji zimsko kupanje u celom Kopenhagenu. S obzirom na to da je more sada poprilično zaleđeno, pre ulaska kupača u vodu, jedna osoba bude zadužena da napravi rupu u ledu.

Verovali ili ne, ljudi zaista uđu u ledenu vodu na 10-30 sekundi.

Na obali mora, u nekim delovima Kopenhagena su postavljene kupke sa toplom vodom u kojima možete uživati na temperaturi od 40 stepeni celzijusa, dok se brčkate na obali zaleđenog mora. Ove kupke se mogu koristiti u trajanju od sat vremena. U jednoj kupki može biti najviše 6 osoba, a cena je 1300 danskih kruna po kupki. Cena je uvek ista bez obzira na broj ljudi koji koriste kupku. Postoji takođe mogućnost iznajmljivanja malog gumenog čamca sa toplom slanom vodom kojim možete da plovite morem. Ovu uslugu mogu koristiti samo stariji od 18 godina i u jednom čamcu može biti najviše 5 osoba. Cena je 2200 danskih kruna za ovu turu koja traje sat i po, a uključuje kapetana, čamac, sopstvenu svlačionicu sa ključem i zvučnik preko koga možete slušati omiljenu muziku dok plovite morem. Treća opcija je da se upoznate sa novim ljudima, Dancima kao i strancima i probate socijalni koncept Hot days dok uživate u pogledu na panoramu Kopenhagena sa poznatog „Refsehaleøen“ ostrva. „Hot days“ koncept uključuje

pristup panoramskoj sauni i toplim stacionarnim kupkama u trajanju od sat i po, a cena je 330 kruna po osobi. Kao mera prevencije aktuelnog virusa u svim kupkama se koristi hlor. Ove usluge su postale popriličan hit ove zime i pospešile lokalni turizam usled globalne epidemije korona virusa.

Ako se ipak odlučite za klasičnu zimsku aktivnost kao što je sankanje sa najmlađima, preporučujemo vam sledeće lokacije u Kopenhagenu i okolini: Geelskov, Ørstedsparken, Dyrehaven, Amager Fælled, Frederiksberg have, Vallensbæk, Østre Anlæg, Valbyparken i Hvidovre. Ukoliko ste ljubitelj klizanja, uzmite u obzir brojna jezera u Kopenhagenu uz napomenu da pročitate upozorenje opštine o debljini leda i bezbednosti klizanja na tom jezeru.

Po zakonu debljina leda na malim jezerima mora da bude najmanje 13 cm, a na velikim 20 cm. Jezera koja su „odobrena“ ove godine su „Fugledamsøen“ u Dyrehaven, zatim jezera u centru Kopenhagena koja spajaju Nørrebro, Østerbro i Frederiksberg, jezero u Orsted parku (Ørstedparken), Østre anlæg, kanal kod DR u Amager Fælled. Malo izvan Kopenhegana možete bezbedno posetiti jezero Flommen u Sorø i „Slotssø“ jezero u Horsholmu.

Uživajte u danskoj zimi i svemu što vam ona nudi i prikupite energiju da radosno uplovite u proleće.

DIJASPORA, NO.1

7

PRESELJENJE U DANSKU: KAKO NAJBEZBOLNIJE SLETETI?

T EM A B R O J A PI ŠE: An a Bi lzon i , ps i h olog

Danska je poznata kao ekološka država sa divnom, očuvanom prirodom, visokim standardom i uređenim društvenim sistemom. I vrapci znaju da Danci važe za jednu od najsrećnijih nacija na svetu.

Potpuno su neopterećeni materijalnim stvarima, fizičkim izgledom i modom.

Preselili ste se. Vaš lični doživljaj može biti „Vau faza“, gde vam je sve novo i fenomenalno i pitate se šta ste čekali do sada, zašto ovo niste uradili mnogo ranije. Takođe, može biti potpuno suprotno, očaj, šta mi je ovo trebalo, odmah bih se spakovao/la i vratio/la kući. Ili, možda i najbolji pristup da je novi grad sasvim u redu, hajde da ga upoznam, kao i njegovu okolinu, ljude i životni stil.

Za početak, ukoliko nemate posao, traženje posla bez znanja danskog jezika, osim ako se ne radi o poslovima bez posebnog obrazovanja, može biti mukotrpan i dug proces. Ako ste našli posao, bez obzira na to koliki ste stručnjak u svojoj oblasti, ovde počinjete od nule. Važe drugačija pravila, sa kojima se tek treba upoznati. Većina oglasa za posao nudi neograničenu kafu i smisao za humor. Morate se navići na ukus filter kafe,ukoliko je niste ranije redovno pili, a isto tako i na danski humor, koji je ljudima sa Balkana često nerazumljiv i stran.

PHOTO: ADOBE

Danci odlično govore engleski jezik, nevezano od nivoa obrazovanja, starosne grupe i vrste posla koji obavljaju. Sa znanjem engleskog ćete se dobro snaći u svakodnevnom životu, ali ne i u supermarketima.

Deklaracije su uglavnom na skandinavskim jezicima.

DIJASPORA, NO.1

9

IN F OR MIŠIT E SE O F ORMI C V-A I MOT IV AC IONO G PISMA, J ER NA N OV OM T RŽIŠTU MOŽDA V A ŽE I N OV A P RAVIL A

10

DIJASPORA, NO.1

T EM A B R O J A

Selite se sami zbog studija/posla

PHOTO: ADOBE

Pronalaženje stana, ukoliko vam firma ne obezbeđuje može biti jako stresno, naročito ako ste zbog finansija prinuđeni da živite sa cimerima koje prethodno niste poznavali. Danci uglavnom izdaju nenameštene ili polunameštene stanove. Da biste izbegli, ili sveli na minimum konflikte sa osobama sa kojima živite, najbolje da u startu dogovorite pravila, napišete ih i stavite na vidno mesto, na primer, frižder. Tako ćete ih lako moći podsetiti na dogovor ukoliko dođe do kršenja. Sa druge strane, spremite se na fleksibilnost i kompromis i da neće sve ići kako ste zamišljali, naročito ako dolazite iz različitih kultura. Imajte na umu da zajednički život nije lak ni sa onima koje volite i jako dobro poznajete.

Možete se osetiti jako usamljeno, naročito ako ste se doselili u zimskom periodu, za koji je inače karakteristična sezonska depresija. Provođenje praznika bez dragih i poznatih ljudi može biti deprimirajuće. Na sreću, jedna od prednosti modernih tehnologija je to što nam može približiti, makar prividno, one koji nam nedostaju. Ugovorite zajedničko online druženje. Pozovite u šetnju, kafu ili ručak nekog od kolega sa fakulteta ili posla. Potražite na društvenim mrežama grupe koje okupljaju strance ili vaše sugrađane u gradu u kome živite ili u njegovoj blizini.

U ovim grupama možete dobiti dosta korisnih, praktičnih saveta, a možda steći i nove prijatelje. Sjajno bi bilo ako ste u mogućnosti da realizujete svoj hobi, a još bolje ako on uključuje i druge ljude.

Preselili ste se sa partnerom U Danskoj postoje različita pravila u zavisnosti od toga da li vi i/ili vaš partner/partnerka imate ili

ne pasoš EU ili vam je partner/ka danski državljanin.

Priliku da dobijete posao može vam pomoći nečija preporuka. Zato, ukoliko partner radi, a vi ne, dajte mu zadatak da se raspita kod kolega, poslovnih partnera o mogućim pozicijama za vas. U međuvremenu, kako biste sami sebi pomogli, raspitajte se i krenite u proceduru nostrifikacije diplome, ako je to neophodno.

Učenje danskog jezika, koje je, ne računajući depozit koji vam vraćaju na kraju kursa, besplatno, može vam itekako povećati šanse za posao, kao i olakšati svakodnevni život.

Boravak kod kuće bez posla može biti jako frustrirajući za osobu koja je prethodno bila aktivna i radila, moguće imala veoma uspešnu karijeru. Ne očajavajte, već napravite plan kako najkonstruktivnije moguće provesti vreme. Možete učiti danski preko različitih platformi, gledati različite besplatne vebinare, revidirati svoj CV i Linkedin profil, koji Danci veoma koriste.

Informišite se o formi CV-a, motivacionog pisma, jer su Danci jako neformalan narod i kod njih ne važe ista pravila za samoprezentaciju. Volontirajte. Ne samo da ćete upoznati nove ljude, možda usavršiti strani jezik, korisno iskoristiti „prazan hod“ do pronalaska plaćenog posla, već vam to može biti odlična stavka u CVu, kao i mogući način do posla.

Selite se sa porodicom i decom Deca najlakše usvajaju jezik pre svoje sedme godine. Stepen prilagođavanje dece, kao i odraslih, zavisiće od mnogih faktora. Pre svega, da li ste ih prethodno pripremili na selidbu, koliko ste razgovarili o novoj državi i da li ste to predstavili u pozitivnom svetlu. Deca odlično detektuju emocije odraslih. Ako vi sami osećate visoku anksioznost i strah od nepoznatog, verovatno će i vaše dete to osetiti.

DIJASPORA, NO.1

11

Zato, probajte da poradite na svojoj anksioznosti.

Pronađite vreme za sebe da radite nešto što vas opušta, u čemu uživate. Radite vežbe disanja, jogu, meditirajte, ili šetajte. Zapišite svoje brige. Koliko su one realne? Napravite plan za svaku odnjih kako ih možete ublažiti ili prevazići.

Danski sistem vaspitanja dece je jedan od najboljih u svetu. Oni od malih nogu podstiču samostalnost kod dece, vrlo su umereni u pohvalama, dete se ohrabruje da uradi i ono što misli da ne može. Vetar, kiša i hladnoća apsolutno nisu nikakva prepreka za decu da šetaju ili se igraju u parku, ako su adekvatno obučena.

Fizičko kažnjavanje dece je potpuno neprihvatljivo.

Deca razgovoraju sa odraslima na jednakom nivou, nema persiranja. Našoj kulturi nije svojstveno, a uzrok je mnogim emotivnim i ponašajnim problemima, da se razgovara otvoreno o osećanjima, što je kod Danaca uobičajena komunikacija.

Danci smatraju da su deca urođeno dobra i tako se postavljaju prema njima. Timski rad je jako važan, kao i razvijena emaptija (saosećajnost) za druge.

Deca školskog uzrasta će odmah pohađati nastavu na danskom, ili engleskom, ukoliko idu u internacionalnu školu. Ovo je velika promena, naročito za decu kojima strani jezici nisu baš išli u zemlji iz koje dolaze. Za roditelje sa Balkana je obično, nažalost, najvažnije postignuće deteta, odnosno krajnje ocene i opšti uspeh. Nasuprot tome, danska škola uči decu potpuno drugim, zdravijim vrednostima. Kod njih je dobar đak onaj koji brine o životnoj sredini, doprinosi unapređenju društva u celini, pomaže članovima svog kolektiva. Školski sistem je takođe usmeren na sticanje praktičnih znanja, umesto bespotrebnog učenja suvislih činjenica.

Ovakav sistem maksimalno smanjuje anksioznost učenika, tako da možete biti mirni će vaše dete, iako ne razume jezik, biti zadovoljno. Većina dece, pre ili kasnije pronađe prijatelje, nauči jezik i adekvatno se prilagodi sistemu u kome živi. Važno je da, ukoliko uočite promene u ponašanju koje vas brinu, odmah, bez odlaganja reagujete. Razgovarajte sa svojim detetom/tinejdžerom.

Potražite stručnu pomoć psihologa, psihoterapeuta, možete potražiti online konsultacije na srpskom. Takođe, škola kada prepozna problem kod učenika, nudi pomoć školskog psihologa, logopeda i drugih stručnjaka. Mogu staviti dete u neku vrstu specijalnog odeljenja, koja za Dance nije nikakva sramota, što naši ljudi često doživljavaju kao nepravednu diskriminaciju. To je način da se detetu priđe što individualnije i pruži adekvatna pomoć.

DAJTE SEBI VREMENA DA SE PRILAGODITE, RAZGOVARAJTE SA NEKOM BLISKOM OSOBOM KAKO SE OSEĆATE

Ima mnogo parkova sa veoma stimulativnim konstrukcijama za razvoj motorike kod dece. Igra za je veoma važna za Dance. Dete koje je sigurno u svoje roditelje, a to podrazumeva postojanje i poštovanje jasnih pravila ponašanja u porodici i zdravo postavljenih granica, mnogo će se lakše prilagoditi i „odvojiti“ od roditelja u novoj sredini. Deca koja su introvertnija, plašljiva po prirodi i koja žive u porodici u kojoj nisu jasno određene uloge, vlada nesloga i nerazumevanje, mogu ispoljiti veoma burne reakcije na odlazak u vrtić ili školu. To može biti odbijanje odlaska, plakanje, agresivno ponašanje prema roditeljima, siblinzima i/ili deci u vrtiću, ucenjivanje roditelja (npr, idem ako mi kupiš...), ili neka od regresivnih faza (vraćanje u fazu koju je dete već preraslo, npr. sisanje palca, umokravanje...). Imajte u vidu da ponašanje može biti i deo razvojne faze, na primer negativizma, koji se najčešće javlje u drugoj godini. Razgovarajte sa pedagogom u vrtiću i probajte da nađete zajedničko rešenje kako olašati detetu adaptaciju na vrtić. Većina će vam svakako ponuditi postepeno uvođenje deteta u kolektiv.

12

Dileme nakon preseljenja Svaki početak je težak, a selidba u Dansku podrazumeva mnogo novih početaka u jednom.

Važno je da dođete otvorenog uma, a naročito da ne očekujete da vodite isti način života kao što ste imali u državi iz koje dolazite. Promena mesta boravka, sredine, posla ili škole, nedostatak porodice i prijatelja, sve to može biti ogroman teret. Možda će biti trenutaka ili dana kada ćete se zapitati šta vam

DIJASPORA, NO.1

T EM A B R O J A DA NC I U GL AVNO M I Z DA J U NE NA M E Š T EN E I L I P O L U NAMEŠTE NE S TA N OV E

je ovo preseljenje trebalo u životu. I tada je sasvim normalno i legitimno stati i razmisliti. Napišite sebi sve moguće razloge zbog kojih ste se odlučili na taj korak. Napišite svoj sistem vrednosti, poređajte po bitnosti šta vam je najvažnije u životu – posao, novac, prijatelji... Onda pogledajte oba spiska i kako se vaš novi život uklapa u vaš sistem vrednosti. Dajte sebi vremena da se prilagodite. Razgovarajte sa nekom bliskom osobom kako se osećate, šta vam smeta, šta biste voleli, a šta i kako možete da promenite. Stalno insistiram na pisanju, jer se posle nekog vremena možete vratiti i ponovo pročitati kako ste prevazišli problem, konkretno vidite koliko argumenata imate za, a koliko protiv nekog rešenja.

ili ništa ne valja. Detaljno napišite sebi šta vam smeta, zbog čega ste nesrećni. Šta će vam nedostajati ako odete iz Danske? Da li zemlja u koju idete ili se vraćate potencijalno ima ono što vama treba? Koji su dokazi za to? Važno je da probate da što realnije sagledate situaciju, i razmišljate u činjenicama, a ne o pretpostavkama, možda je tamo trava zelenija. Život je mnogo lepši kada ste zahvalni na onome što imate, a ne šta vam nedostaje. Dajte šansu i sebi i Danskoj da se zavolite.

Mislite da ste dali sve od sebe, prošla je godina, možda i duže, a vaš životni stil u Danskoj je u potpunom raskolu sa vašim životnim vrednostima. Nijedna država ne odgovara svima, pa ni Danska. Možda jednostavno nije „vaša šolja čaja“. Pre nego što presečete i donesete konačnu odluku o povratku u svoju domovinu ili eventualno preseljenje u neku treću državu, zapitajte se da li ne očekujete previše. Da možda ne gledate na svet kroz crno- belu prizmu, sve je super

DIJASPORA, NO.1

13

N OVA " Z V E Z DA " DNE VN E SOB E, TAM AN N A V R E M E Streaming servisi su doživeli pravi bum tokom pandemije i čak i ako niste neko ko slobodno vreme provodi uz televizor, sasvim sigurno ste čuli da sada, pored već poslovičnog Netflixa, ljubitelji kvalitetne TV i filmske produkcije imaju i mnogo veći izbor: HBO se globalno transformisao u HBO Max, CBS sada ima sopstveni servis - Paramount+, kao i NBC koji već nekoliko meseci nudi Peacock.

Ipak, možda najglasniji, a svakako i najpopularniji među porodicama s decom, jeste Disney+, streaming servis kompanije DIsney, koji je dostupan u SAD, ali i u mnogim drugim zemljama širom sveta, uključujući u Dansku. Ovaj servis kombinuje produkciju različitih studija iz iste vlasničke palete: Disney, Pixar, Marvel, Star Wars i National Geographic. Mada produkcijski maksimum u pogledu onoga što industrija zabave danas nudi, svi ovi sadržaji su prihvatljivi za celu porodicu, što ima svoje prednosti, ali i mane: ukoliko želite da gledate TV serije i filmove iz “redovne” ponude, postoji mogućnost da ste do sada morali da ih potražite na nekom drugom servisu.

Sve se ovo promenilo s krajem februara, jer je Disney+ u Danskoj lansirao i podkategoriju: servis Star.

Star je u velikoj meri evropska verzija servisa Hulu, koji je do sada bio dostupan samo publici u SAD, a imena koja donosi u naše domove su zaista zvučna: preko starih hitova, kao što su “Umri muški”, “Bekstvo iz zatvora” i “Očajne domaćice”, pa do sasvim svežih naslova, među koji su serije “Love, Victor”, “Big Sky” i film “Deadpool”. Star nudi ostvarenja različitih studija - Disney Television Studios, 20th Century Studios, FX, 20th Television, ABC, Searchlight Pictures i drugi, uz nepromenjenu cenu mesečne pretplate.

Imajući u vidu karantin koji je u Kraljevini Danskoj i dalje u punom zamahu i drži nas zatvorenima u domu, čini se da ova “zvezda” stiže u naše domove baš na vreme.

14

DIJASPORA, NO.1

VIB R A C I J E V AKC IN A SV IMA DO KR AJ A J U N A O situaciji sa vakcinama je nepotrebno previše pisati, jer već svi znamo da je vakcinacija počela, ali i da je prate komplikacije u smislu nabavke i distribucije. Ipak, iz odgovarajućih institucija nas obaveštavaju da će svi stanovnici Danske, zainteresovani za to, biti vakcinisani pre kraja juna meseca ove godine. Mada zvuči nestvarno, čini se da naši životi od jeseni mogu biti značajno bliži onome na šta smo navikli pre pandemije. Više informacija potražite na sst.dk, gde su dostupna čak i obaveštenja na balkanskim jezicima.

LET I T E Z A S R BI JU ?

Uprkos karantinu zbog Covid-19 pandemije, koji je na snazi u čitavoj Danskoj, odlazak u Srbiju je moguć, kao i povratak iz nje. Mnogi od vas su se interesovali, pa prenosimo aktuelna pravila: za ukrcavanje u avion za Srbiju, trenutno je neophodan PCR test ne stariji od 48h, a za ukrcavanje na aerodromu u Beogradu, radi leta u Dansku, antigenski ili PCR test ne stariji od 24h. Po sletanju u Dansku, bićete još jednom testirani brzim testom, na samom aerodromu. Trenutno postoji samo jedan direktni let nedeljno Kopenhagen - Beograd, i obrnuto.

N OV E, B L AŽE MER E OD 1. MAR TA Iako je su mere karantna i dalje na snazi, od 1. marta ćemo makar moći da uživamo u aktivnostima na otvorenom (poput ZOO vrta, Tivolija i sl.) uz negativni test ne stariji od 72h. Takođe, prodajni objekti od 5000 m2 i manji su dobili dozvolu za rad pod posebnim, prošrenim merama zaštite, a u pojednim delovima danske će proraditi i osnovne škole. Nadamo se da će se trend otvaranja nastaviti i u aprilu.

DIJASPORA, NO.1

15

ZD R AVL JE

16

DIJASPORA, NO.1

LJ UBAV U KA RA N T IN U P I Š E : Ana Bilzo ni, psihol og

Ukoliko živite zajedno sa partnerom, karantin može biti veliki izazov za oboje. Neke veze su doživele potpuni procvat, jer rad od kuće za neke ljude predstavlja ogromnu uštedu u vremenu prilikom odlaska na posao. Parovi koji su na početku veze imali su prilike da ubrzaju odluku o zajedničkom životu i na taj način podigli vezu na novi nivo. Kako ćete se slagati sa partnerom zavisi od mnogo faktora – koliko ste provodili zajedničko vreme pre karantina, tipovi ličnosti i sposobnost prevazilaženja kriznih situacija, očekivanja od partnera i kako veza treba da izgleda itd.

Gotovo dvadesetčetvoročasovna zatvorenost u kući sa partnerom u kontekstu karantina, kada svako ima svoje obaveze, možda ne baš sjajan internet, rokove i sastanke, veliki je izazov čak i za parove sa veoma harmoničnim odnosima. Manjak prostora, delite sobu u kojoj zajedno radite različite poslove zahteva izuzetno visok nivo obostrane tolerancije i dobru organizaciju. Izolovanost od prijatelja i porodice, nemogućnost da otputujete, jednolični dani u kojima smišljate taktike kako da opustošite frižder utiče da sve više primećujete partnerove nedostatke. Ili mane koje ste ranije primećivali još više vam

smetaju. Oboje lako planete i na najmanji povod.

Ove godine se karantin u Danskoj poklopio sa periodom sezonske depresije, ako inače neko oda vas pati od toga, u ovom periodu vam dodatno komplikuje funkcionisanje. Svađate se oko gluposti, što dodatno oboma podiže nivo napetosti i netrpeljivosti. Kako ublažiti sve to?

Za početak, važno je osvestiti i prepoznati prve nalete besa. Da li vam „igra u stomaku“, stežete pesnice ili zube? Kada ste kod sebe prepoznali nalet besa, važno je da sprečite njegov izliv. Otidite u drugu sobu,

DIJASPORA, NO.1

17

ZD R AVL JE ili kupatilo. Možete pustiti opuštajuću muziku, film, ili započeti neku aktivnost koja vas opušta. Uradite jednostavne vežbe disanja – udahnite na nos, zadržite vazduh dok brojite do 5, zatim namestite usta kao da zviždite i lagano izbacujte vazduh kroz usta.

Da biste smanjili nivo stresa, obavezno imajte fizičku aktivnost, makar 30 min dnevno. To može biti vožnja bicikla, lagana šetnja ili šta god vam prija.

Joga je takođe odlična.

Identifikujte „krivce“. Da li se stalno svađate oko istih stvari, na primer, ko će da prošeta psa ili zašto baca čarape gde stigne? Zatim se zapitajte da li to što partner radi ima zaista realne posledice, pas se umokri na tepih ili samo vi primećujete nešto zato što ste nervozni.

Pazite kako se svađate. Reči ne mogu da se povuku, a mogu jako da povrede i ostave posledice na vezu. Zato, pažljivo sa njima. Kritikujte ponašanje, a ne osobu. Izbegavajte etiketiranje, tipa lenštino, budalo... Vodite računa o tonu kojim se obraćate.

Izbegavajte ironiju i sarkazam. To je vid agresije, samo ćete razljutiti partnera i verovatno nećete postići ono za šta se zalažete.

PHOTO: PIXABAY

Fokusirajte se na to šta želite da postignete svađom. Ako je svađa radi svađe i izbacivanja frustracije i to je nekada u redu. Važno je da kada kasnije shvatite, kažete to partneru i izvinite se za svoje ponašanje. Ako zaista želite da promenite određeno ponašanje, onda to jasno i recite i predložite rešenje.

Na primer: Smeta mi što su čarape razbacane po kući.

Molim te da kada ih skineš, staviš ih u korpu za veš.

Pokazujte jedno drugom nežnost i ljubav i rečima i ponašanjem. Budite fizički bliski. Pri tom se ne podrazumeva samo intimni odnos, već česti zagrljaji, dodiri i poljupci. Sedite jedan pored drugog dok gledate film. Imajte zajedničke aktivnosti.

Pored zajedničkih, važno je imati i vreme za sebe.

Poštujte lični prostor i isplanirajte vreme za sebe. Ako vam partner kaže da želi biti sam u sobi, dajte mu

18

DIJASPORA, NO.1

vremena. To ne znači nužno da vas ne voli, već mu je potrebno resetovanje. Nemojte mu za to vreme slati poruke ili ga zvati, osim ako nije nešto zaista bitno.

Negujte svoja ranija prijateljstva i hobije.

Napravite plan dnevnih aktivnosti. Podelite kućne poslove. Tako možete izbeći mnoge rasprave i osećati se manje frustrirano ako niste jedini ko pere sudove.

Ako su svađe učestale i čini vam se da ne vode nikuda, nesrećni ste i nema više onih stvari koje su vas ranije povezivale, razgovarajte o tome sa partnerom. Kažite mu otvoreno kako se osećate i zbog čega.

Pitajte ga kako se on oseća i da li želi da popravite zajedno vaš odnos. Svaka veza ima uspone i padove i prolazi kroz različite faze. Ukoliko mislite da postoji potencijal da spasite vezu, a ne znate kako, potražite stručnu pomoć. Nemojte ignorisati probleme, tražiti izgovore za partnera i nadati se da će se vaša veza vratiti u normalu nakon korone. To je samo trpanje pod tepih. Suočite se sa problemima i zapitajte se koje činjenice, a ne vaše pretpostavke, idu u prilog da se vaša veza može popraviti i održati. Da li je ovo faza, ili se otvorila Pandorina kutija?

Ako ste sve probali da popravite odnos i ne ide, u redu je da ga napustite. To može biti zastrašujuće, jer ste proveli nekoliko godina zajedno, ili vi imate određeni broj godina i čini vam se da vam je to zadnji voz. Možete osetiti i teret očekivanja vaše okoline, naročito ako potičete iz patrijarhalne sredine. Nedajte da vas to obesrhabri. To je vaš život i vi odlučujete o njemu. Razmislite šta su vam prioriteti. Lična sreća, tuđe mišljenje, ili da po svaku cenu ostanete sa nekim?

DIJASPORA, NO.1

19

F AS TEL AV N: D RUG AČIJI NEGO I K ADA DO SADA 20

DIJASPORA, NO.1

SL O B O D NO VR E M E

Za nama je Fastelavn – februarski maskenbal koji se ove godine slavio 14. februara. Kako ste ga proveli? Da li ste svojoj deci dozvolili da se preruše i isteruju ”mačku iz bureta”? Ove godine je slavlje bilo specifično zbog epidemije Covid virusa. Deci nije bilo dozvoljeno da idu od vrata do vrata i okupljaju se na veliko da dobiju slatkiše, kako je to inače običaj.

NA FASTELAUNSKI PONEDELJAK SE DECA MASKIRAJU I ”ISTERUJU MAČKU IZ BURETA”

Pokušaćemo da vam razjasnimo istorijsku pozadinu ovog praznika.

Neki od danskih praznika potiču iz davnih vremena i hrišcanske tradicije, a u nekima su se ipak odvojili i zadržali paganski običaji. Februar je uvek vezan za čuveni “Fastelavn”. Ovaj karneval je u novije vreme postao dečja zabava ili karneval za decu pa se stoga danas slavi u danskim jaslicama, vrtićima i školama.

Od starih vremena, obeležavao se godišnji period prelaska iz zime u leto, naročito u skandinavskim zemljama, poznat kao Fastelavn. ”Faste” jer se odnosi na period posta koji zahvata Uskršnji post od 7 nedelja, a lavn kao meso, stoga bukvalno značenje je karneval ”zbogom mesu”. Kod nas se može povući paralela sa ”pokladama” ili popularno kako se zovu u Vojvodini ”maškare”. Takodje stari paganski običaji gde su se muškarci i žene prerušavali u strašne likove kako bi oterali demonske sile.

Pokladna nedelja je bila jedan od poslednjih dana kada ste mogli da jedete meso, pa su je zvali i svinjska nedelja. Drugi dan je bio pokladni ponedeljak, koji se zvao svinjski ponedeljak. Nakon toga sledi Beli utorak kada su se jele bele pogačice, od kojih danas potiču čuvene ”fastelavnsboller”. Boller na danskom su pogačice ili zemičke. Godine 1536. se proslava Fastelavna odvojila od hrišćanskog posta, ali je zadržan njegov svetovni deo. Čak se do 1800. godine živa mačka stavljala u bure i ubijala. To je bio paganski običaj “isterivanja mačke iz bureta”, koji se odnosio na staro vreme kada je kuga harala srednjovekovim gradovima i verovalo se da će je ubijanje crne mačke oterati. Poznato je da je crna mačka bila simbol nevolje i bolesti. Još jedna osobenost ovog praznika ogleda se u maskiranju, ili ti vrsti maskenbala, jer je ovo bio jedini dan u godini kada su siromasi mogli da sednu za isti sto sa bogatima ili pak da legnu sa njima u isti krevet, jer su svi bili pod maskama. Jedini način

da se izbrišu socijalne i klasne razlike bio je upravo proslava ovog praznika. ”Opuštanje” u svim sferama je bilo karakteristično u ovoj proslavi kao vid ventila i beg iz stvarnosti prepune strogih pravila i teških poslova, uglavnom na polju.

Danas Danci slave Fastelavn tako što nedeljom ujutru deca bude roditelje sa fastelaunskim pirinčem, a roditelji ih počaste zemičkama koje se danas prave od lisnatog testa. Na Fastelaunski ponedeljak se deca maskiraju i ”isteruju mačku iz bureta”, samo fiktivno naravno, te se deca se u svim krajevima Danske smenjuju u udaranju drvenom palicom po burencetu u kojem se nalazi pregršt slatkiša. ”Fastelavn” svake godine pada na različiti datum u februaru jer se određuje u odnosu na Uskrs, pa tako ove godine je to bio 14. februar.

Fastelaunski pirinač se pravi od grana drveta breze koje se kite iseckanim figuricama, a smatralo se da ovakav ”pirinač” simboliše i podstiče plodnost kako među ljudima tako i u prirodi. Za Fastelavn se mese čuvene slatke pogačice poznate kao ”fastelavnsboller” koje su u starim vremenima bile pune šećera i suvog grožđa. Danas njih u ponudi ima već od 7. januara, zapravo odmah posle Nove godine. One su različitih ukusa, pa se tako u prodaji mogu naći krofne sa nugatom, čokoladom, džemom i vanilom. Krofne sa vanilom u mnogome podsećaju na naše princes krofne. Ako ste se začudili zašto deca idu okolo sredinom februara maskirana i dobijaju slatkiše, sada znate da je u pitanju čuveni Fastelavn.

Slobodno dozvolite svojim klincima da se preruše i radujte se s njima, jer smisao ovog praznika i jeste da se premosti svakodnevica i mračan zimski period mraka i utone u bajkovite maske i probudi dečji smeh.

DIJASPORA, NO.1

21

5 P ITANJA Z A. . .

MARKA MILETIĆA, PEJZAŽNOG ARHITEKU

Kako je tekao put traženja posla u vašoj struci u Danskoj?

U svim mogućim pravcima. Slanjem rezimea i motivacionih pisama, zvanjem poslodavaca telefonom po više puta, raspitivanjem kod prijatelja, posećivanjem raznih seminara na kojime se okupljaju pejzažne arhitekte. Nije bilo lako, ali se isplatilo na kraju. U međuvremenu sam radio ostale, manje atraktivne poslove. Ne mislim da se moj put razlikovao mnogo od izazova koje su imali drugi po preseljenju u novu zemlju.

Koje su razlike, a koje sličnosti u radu pejzažnog arhitekte ovde i u Srbiji?

Sve je isto, i sve je različito. Projektovanje i način sprovođenja projetovanog su jako slični. Dizajn se razlikuje, ali on je karakterističan za svaku kulturu posebno. Budžet za projekte je veći u Danskoj. Čini mi se da se ovde struka malo više pita na svim poljima.

Takođe, Danci generalno imaju dobre organizacione veštine. Više vremena ulože u razvoj strategije i sastanke, pa onda i konačno rešenje bude kvalitetnije.

PHOTO: PRIVATNA ARHIVA

Koliko vam je bio potreban danski jezik u nalaženju posla?

Meni jako. Dokumeti koji mi dolaze su na danskom, korespodencija, komunikacija, sastanci. Što bolje znaš jezik, to ćeš biti konkurentniji u traženju posla, a na kraju i bolji saradnik ako imaš posao.

Koje su prednosti zaposlenja na danskom radnom mestu?

Bolji su uslovi. Radna nedelja je 37 sati. Bolja je plata. Možda nije manje stresa, ali posle radnog vremena zaista ne moraš da misliš na posao. Poštuju svačije privatno vreme. Ujedno, ulažu dodatno obrazovanje. To se isplati i poslodavcu i zaposlenom, a na kraju i struci. Jedna od bitnih karakteristika je da svakog zaposlenog gledaju ravnopravno i sa poštovanjem, koje god mesto zauzimao u hijerarhiji.

Kako usklađujete porodične obaveze sa poslovnim?

To je svakako izazov, ali supruga i ja delimo zaduženja. Podela poslova i dogovor oko obaveza su magične veštine, i kada se poštuju, sve teče mnogo lakše. Vreme sa porodicom je važno za osećaj opšteg blagostanja i ta vrednost je bitan deo ne samo naše, nego i danske kulture.

DIJASPORA, NO.1

23

(VA ŽN O) PITANJE

M A RT U ?

NASTAVA SRPSKOG JEZIKA: GDE & KAKO?

PHOTO: COPENHO T.COM

P I Š E : Tijana Petrović

24

UVEK AKTUELNA TEMA, ZA SVE VAS KOJI IMATE DECU I KOJIMA JE VAŽNO DA SE NE IZGUBI KONTAKT SA MATERNJIM, SRPSKIM JEZIKOM I NAŠOM KULTUROM. U Danskoj postoji nastava maternjeg jezika za dvojezičnu decu od predškolskog (nultog razreda) do 9. razreda osnovne škole. Ova nastava se sprovodi preko komunalnih, tj. opštinskih škola. Srpska deca u opštini Kopenhagen imaju mogućnost ove nastave u školi Tove Ditlevsens na Vesterbrou. Da bi dete ovde dobilo mesto, potrebno je da roditelj kontaktira administraciju škole koju pohađa u kojoj će izraziti želju za dopunskom nastavom svog maternjeg jezika. Detetova škola će to registrovati i informaciju o ovoj ponudi koju treba da prihvate roditelji će dobiti preko linka na e-boksu. Ukoliko roditelj nema eboks, prijava će mu stići poštom. Važno je napomenuti da prijavu mogu podneti i deca koja žive van Kopenhagen komune, samo je za njih drugačija procedura. Oni moraju popuniti formular za prijavu na sajtu Kopenhagen komune koji će sadržati obavezu plaćanja od opštine njihovog prebivališta i potpis roditelja. Da bi se jezička grupa formirala, potrebno je da bude najmanje dvanaestoro prijavljene dece.

Pored gore navedene opcije, pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije održava se dopunska škola srpskog jezika u prostorijma crkve Sveti Georgije u Kopenhagenu. Ova škola prati program prilagođen nastavi naše dece u rasejanju i nastava nije verskog karaktera. Na završetku svake školske godine, đaci dobijaju knjižice sa ocenama. Ovo je samo jedna u nizu razlika u programima danskog i srpskog osnovnog obrazovanja. U školu se primaju deca uzrasta od 6 do 15 godina, a nastava se izvodi dvaput sedmično za stariju grupu četvrtkom i subotom za mlađu grupu.

Napomena: S obzirom na mere restrikcije usled pandemije Covid 19 u srpskoj dopunskoj školi se izvodi online nastava do daljnjeg, a što se tiče nastave maternjeg jezika koju nudi Kopenhagen komuna, savetujemo vam da kontaktirate vašu distriktnu školu za prave informacije.

DIJASPORA, NO.1

25

PHOTO: DESTINAT ION KYSTLAND ET

P O S ETILI SMO....

26

HORS DIJASPORA, NO.1

SENS DIJASPORA, NO.1

27

PHOTO: DESTINAT ION KYSTLAND ET

HORSENS JE BIO DOMAĆIN NEKOLIKO FESTIVALA 28

DIJASPORA, NO.1

PO SET IL I SM O ...

P I Š E : Jela Niel se n

Kopenhagen je divan i mada je prvi grad koji će vašoj porodici u Srbiji pasti na pamet kada pomenu vaš život u Kraljevini Danskoj, svakako nije i jedini lep, a moguće ni najlepši. Ovog puta, u želji da dokažemo tu teoriju, vodimo vas u Horsens.

Horsens, na istočnoj obali Julanda sa svojih skoro 60 hiljada stanovnika je opštinsko središte i značajan trgovački i industrijski grad. Sa saobraćajne tačke gledišta, svojom železničkom stanicom i autobuskim terminalom grad je povezan sa železnicom Istočnog Jutlanda. Postoji i luka i lak pristup autoputu E45.

Industrija u Horsensu je svestrana, a najvažnije su industrija gvožđa i metala, elektronike, nameštaja, prehrambena i ambalažna industrija. Poslednjih godina u porastu je i transportna industrija. Luka Horsens, izgrađena 1856 godine, ima dva velika teretna terminala.

za decu i aktivnog odmora uz izlete na otvorenom, vožnja kanuima po najlepšem delu Gudenaena, kako biciklom, tako i plovidbom biciklističkim trajektom između ostrva Alrøa i Snaptuna. Ostrvo Alrø kao i čitava zona, obiluju prelepom prirodom i pružaju mogućnost vodenih aktivnosti za ribolovce i kitesurf.

Grad ima bolnicu i nekoliko obrazovnih institucija, poput inženjerskih i poslovnih škola, kao i tehničkih škola. Najveće zelene površine su park Bigholm u zamku Bigholm, i park Vitus Berings, koji je 1957. godine projektovao pejzažni arhitekta C.Th. Sørensen 2014. godine.

Poseta muzejima je divan a možda i najsveobuhvatniji način za otkrivanje ovog grada.

Horsens je bio domaćin nekoliko festivala, uključujući Evropski srednjovekovni festival i Sajam zločina. Forum Horsens i Casa Arena su veliki centar za kulturna dešavanja sa koncertnom dvoranom i velikim sportskim događajima.

Horsens ima ogroman izbor raznovrsnih atrakcija, od brzine i akcije do učenja i ronjenja. U gradu i okolini postoji mogućnost opuštanja, aktivnosti

Posetom Zatvorskom muzeju (”Fængselsmuseet”), možete napraviti jedinstveno putovanje kroz vreme i nađete se iza rešetaka inače zatvorenog sveta. Muzej je više puta osvajao nagrade za svoje revolucionarne eksponate koji vam omogućavaju da uđete u stari državni zatvor Horsensa i sretnete bivše zatvorenike kao senke na zidovima ili pratite zaposlenog kroz muzej kroz interaktivne lične karte. U zatvorskom muzeju možete takodje videti impresivan tunel za beg čuvenog kralja Carla Lorentzena i pogledati priču o tome kako se domogao slobode.

Posetom danskom Muzeju industrije (”Danmarks

DIJASPORA, NO.1

29

PHOTO: DESTINAT ION KYSTLAND ET

P O S ET O M Z AT V O RS K O M M U Z E JU , M O Ž E T E NAP R AV I TI JE DI NS T VEN O P UT O VA NJE K R O Z V R EME

Industrimuseum”) mozete da uronite u savremenu istoriju i saznate vise o razvoju i načinu života industrijskog i socijalnog društva. Možete tako krenuti na nostalgično putovanje i videti kako su živele poslednje tri generacije i steknete uvid u to kako je društvo evoluiralo u ono što danas znamo. Ovaj muzej je pogodan način da se deci objasni kako su mama, tata i bake i deke živeli dok su bili mali.

Za one koji se zanimaju za umetnost, posetom Muzeju umetnosti (”Horsens Kunstmuseum”)

30

mogu doživeti impresivan i raznovrstan izbor danske moderne umetnosti. Između ostalog, može se videti i najveća danska kolekcija dela vizualnog umetnika Michael Kviuma.

Radno vreme muzeja u periodu pandemije COVID-19 može biti izmenjeno, zato preporučujemo da ga svakako proverite pre nego što se odlučite na posetu. Šetnja kroz grad i okolinu je izvrsna opcija za posetu grada na otvorenom. Umerene distance omogućavaju da bez predugog pešačenja uronite

DIJASPORA, NO.1

PO SET IL I SM O ...

u tipičan danski ambijent i arhitekturu, dok jednom kraćom šetnjom stižete do plaže Langelinie, gradske oaze prirode sa parkovima za igru i zelenim površinama idealnim za opuštanje.

DIJASPORA, NO.1

31

G D E LEŽI TAJNA D A NS KE SREĆ E ?

P I Š E : Tijana Tripković

ŠTA JE U PRAKSI ZA NAS ”HYGGELIGT”, VEOMA SE RAZLIKUJE OD OSOBE DO OSOBE...

32

DIJASPORA, NO.1

Verovatno ste mnogo puta naišli na tekstove o tome kako su Danci najsrećnij narod na svetu. U čemu je tajna sreće? Od Danaca ćete više puta u toku dana čuti da je druženje bilo ”hyggeligt”, a strancu koji je tek stigao teško je da se objasni ova reč. Reči dobijaju uvek težinu onoga ko ih izgovori, a budu bolje shvaćene u samom kontekstu. Tako recimo, tek posle pet godina postalo mi je jasno šta je za Dance hyggeligt. Prevod na engleski bi bio ”cosy”, ali danska kovanica u sebi sadrži primesu topline porodičnog doma, kao i neku posebnu radost i prijatnost koju stvaraju ljudski odnosi. Hygge je za svakog nešto drugačije.

Reč ”hygge” semantički označava poseban način da se provede vreme i ona zavisi od toga ko smo, gde smo, s kim smo i šta radimo. Šta je u praksi za nas ”hyggeligt”, veoma se razlikuje od osobe do osobe.

Za nekog je to da se osami i meditira, a drugi ga često povezuju sa neformalnim druženjem u krugu porodice i prijatelja.

Ljudi imaju svoje hygge i u drugim zemljama, u pitanju je sama ideja iza ove reči koja je čini posebnom. U Danskoj ljudi vide druženje uz hranu i piće kao nešto veoma prijatno, ali da bi reč dobila tu konotaciju nekada je dovoljan samo par sveća i kesica bombona, pa da Danci kažu da im je atmosfera ”hyggeligt”. Šta znači hyggeligt za našu budućnost? To je socijalna aktivnost, socijalni odnosi, kultura ishrane, čitanje knjiga, praznične tradicije, danski dizajn i kultura pevanja. Poimanje ovog izraza, drugim rečima znači mnogo u životu Danaca, kao nešto što je vrlo važno i svojstveno danskoj kulturi, pa se tako trude često da prvo ”hygge” objasne svojim prijateljima strancima kao uvod u danski način bivstvovanja i razmišljanja. Iako se u većini slučajeva hygge vezuje za pozitivna osećanja, ono ponekad može biti i veoma isključujuće u smislu da označava zatvoren krug prijatelja - i da mu je teško ”prići”.

Danci žive život za u nastojanju da bude hyggeligt i ispunjavaju ih male stvari. U čemu je njihov tajni ”začin”? Loše stvari se ne obrađuju predugo, ne bave se njima, i znaju da uživaju u malim trenucima, bila to kafa sa prijateljem, trčanje u parku ili pak gledanje i hranjenje pataka i labudova. Danska sreća se sastoji u jednoj posebnoj skromnosti i jednostavnosti koja je svojstvena skandinavskim zemljama. To se lepo

PO R O D I C A

može uočiti i po izgradnji kuća, gde se ide u širinu, a ne u visinu. Kuće i obdaništa nisu glamurozne vile već kućice koje čak mnoge podsete na barake. Dancima je bitna udobnost, ali iznad svega ”hygge stemning ” (prijatna atmosfera) koja naročito dolazi do izražaja u periodu Božića kada se u firmama radnici okupljaju i drže ”julefrokost”. Isto tako, u vrtićima se roditelji pozivaju na ”julehygge” gde zajedno sa decom uz kafu i svetlost sveća učestvuju u kreativnim radionicima. Mnogo se ceni i posebno vrednuje druženje. I kada im se dese neprijatna iskustva, oni ih ne nagomilavaju, već nekako zdravorazumski postave stvari i guraju napred. Jednostavno, Danci imaju drugačiji mentalni pristup životu i smrti i veliki su individualisti.

U prijatnim trenucima nejednakost, socijalne razlike ili neslaganja ne bi trebalo da budu previše očigledne. Stoga ideja ”HYGGE” odslikava šire vrednosti u danskom društvu. Tu dolazimo do pojma JANTELOV, koji je krucijalan da se shvati suština danske jednostavnosti, pa onda tamo negde i sreće. ”JANTELOV” – ZAKON JANTEA Jedna velika tajna ”sreće” prosečnog Danca leži i u “jantelov” – to je zakon koji vlada u skandinavskim zemljama, a u njegovoj osnovi je sledeći stav: ”Nemoj da misliš da si neko i nešto”. Naime, obrazovni sistem se jednako vrednuje i za zidara i za lekara, jer sve su to posebno nadarene sklonosti i prema svakom se građani uče da se odnose sa poštovanjem. Nijedno zanimanje nije prestižnije od drugog. U danskom društvu je uvrežen stav koji polazi od osnove da je poentu života shvatio onaj koji je naučio da se prema “običnom” domaru ophodi sa poštovanjem. Mogli bismo ovo prefomulisati i reći: treba doći u Dansku, pa ćete svakako to naučiti.

Važnost udobnosti u Danskoj je svakako povezana i sa danskim vremenom gde hladni, tamni i vlažni meseci podstiču ljude na ”hygge” atmosferu.

DIJASPORA, NO.1

33

UKUS I SRBIJE U D A NSK O J

PHOTO: PINTERES T

ZIMSKO VREME JE VEĆ UVELIKO ZA NAMA, ALI IPAK I PRED NAMA. MNOGI SMATRAJU DA ZIMU RAČUNAMO DO SKORO POLOVINE APRILA U DANSKOJ AKO PRATIMO VREMENSKU PROGNOZU, ŠTO I NIJE NETAČNO. KLADIM SE DA SU MNOGI OD VAS U VREMENU NOVOGODIŠNJIH I BOZIĆNIH POMIŠLJALI DA NAPRAVE SRPSKE SPECIJALITETE. OVDE DAJEMO PREPORUKE GDE I ŠTA MOŽETE NABAVITI U DANSKOJ (U OVOM SLUČAJU KONKRETNO U KOPENHAGENU), A DA OSETITE UKUSE VAŠE SRBIJE. KAKO SE DOBAR SRPSKI ZIMSKI RUČAK SE NE MOŽE ZAMISLITI BEZ SARMI I TRADICIONALNE SRPSKE PROJE, ODLUČILI SMO SE DA VAM U PRVOM IZDANJU MAGAZINA “DIJASPORA” PREDSTAVIMO BAŠ OVE RECEPTE, KAO I OPCIJE ZA NJIHOVU USPEŠNU PRIPREMU U DANSKOJ.

34

P I Š E : Ti j a n a Tri pkov i ć

SARMA

Jedu vam se sarme? Da, moguće je napraviti ih i van Srbije. Kiseli kupus se može nabaviti u turskim radnjicama širom cele Danske i zove se sur kål. U Kopenhagenu je najpoznatiji Lygten bazar na Norebrou, a u predgrađu velliki Brøndby Bazar - Vestegnens bazar. Pregršt turskih i arapskih radnji možete pronaći na Norebrou, koji je poznat po arapskom miljeu - prodavnicima raznih delatnosti.

Kad nabavite kupus, sarme pravite na klasičan

Vrlo je jednostavno napraviti je kada znate šta treba da tražite. Otkriću vam tajnu. U Irmi možete naći italijansku Polentu (kukuruzno brašno) i ono je najprbližnije ukusu našeg brašna za proju.

način. U danskim supremarketima mozete nabaviti pirinač (najbolji je basmati ris) i mleveno meso (bilo svinjsko ili juneće - stvar je već ukusa). Od začina za sarme u turskim radnjicama možete pronaći mlevenu papriku (zamena za našu Alevu) koja se zove røget paprika i stoji u odeljku gde su začini. Mešani začin od suvog povrća, koji tako obilato koristimo u Srbiji, takođe ovde možete ovde pronaći, ponekad čak od proizvođača na koje smo navikli.

PROJ A

potočare, ipak niste u Srbiji, a proja sa Polentom bude sasvim fina. Ako vam Irma nije u blizini, i drugi supermarketi uvek imaju majsmel u providnoj kesici koja se nalazi na rafovima sa raznim vrstama brašna.

Nemojte žaliti što ne možete naći brašno sa

DIJASPORA, NO.1

35

30. A PRIL 2021.

PHOTO: PIXABAY

SLEDEĆE IZDANJE: 30. APRIL 2021.

IMPRESSUM Glavni i odgovorni urednik: MARIN MILOSAVLJEVIĆ; Dizajn: ALL ABOUT DIGITAL, KOPENHAGEN; Izvršni urednik: TIJANA TRIPKOVIĆ; Autori: ANA BILZONI, JELA NIELSEN; Marketing: ALL ABOUT DIGITAL, KOPENHAGEN; Fotografija na naslovnoj strani: ALEX BERGER; MAGAZIN DIJASPORA; Izlazi dvomesečno; Broj 01, mart/april 2021. ; Izdavač: All About Digital