Mladi dani 83

Mladi Dani ЛИТЕРАРНИ ЛИСТ УЧЕНИКА И ПРОФЕСОРА ГИМНАЗИЈЕ „ЖАРКО ЗРЕЊАНИН“ У ВРБАСУ БРОЈ 83 / ЈУН 2017

Максим Стевовић, III1

Обрен Чуровић, IV1

Митар Мјеримачка, III1

Антонија Јовичић, III2

Инес Петровић, I2

Душан Рашета, II2

УВОДНИК _____________________________________________________________________________________

“У правој, доброј школи не би смело остати нерегистровано и неоцењено, ништа иза чега стоје љубав, рад, знање и успеси...” Душко Радовић

Млади дани број 83 / јун 2017 Издавач: Гимназија “Жарко Зрењанин” Татјана Кажић, директор Уредници: Јелена Вујовић, проф. Младен Ђуричић, проф. Ликовни уредник: Соња Миловић, проф. Редакција: Митар Купусовић, II4 Теодора Милисав, II4 Миа Мажар, II4 Александра Калајџија, I2 Исидора Мишовић, I4 Никола Саљек, I2 Љиљана Марић, проф. Мира Бјекић, проф. Фотографија на корицама: Лука Томић, IV1 Припрема за штампу: Младен Ђуричић, проф. Штампа: Штампарија “Станишић” Бачка Паланка

У непосредној близини чује се жагор младости који одзвања дугим ходником, титрају боје слика са зидова, маме звуци клавира који допиру из Свечане сале, процветала магнолија задржава наш поглед. И све се то помеша, a треба га оживети, или бар ухватити само тренутак... Наше Mlade Dane. Знамо да треба у речи преточити многобројна дешавања (приредбе, трибине, предавања, књижевне програме, промоције, изложбе, представе, такмичења, награде, часове, оцене...), али исто тако и сва путовања, дружења, осмехе, страхове, питања и одговоре… И у овој години, имали смо прилику да унапређујемо своја знања, да освојимо доста награда на разним такмичењима, да будемо успешни на свим пољима. А речи сада постају јасне, добијају своју боју, снагу, смисао. На овим страницама исписане, оне ће вечно трајати и бити део дуге историје ове школе... Пред вама је само делић креативног стваралаштва које је исписала младост у једном тренутку, једној школској години; радови који су, углавном, награђени на литерарним конкурсима. И ове године је речју у нашу књигу утиснут печат вредног, успешног, занимљивог и мудрог живота наше Гимназије... Увек изнова, сваке школске године, отварамо препознатљива, велика, широка врата наше школе и крећемо у освајања научних, уметничких, комуникацијских и спортских пространстава. Тако исписујемо енциклопедију живота школе, трудећи се да увек будемо другачији и бољи. Уредништво

Тираж: 400 gimnazijavrbas.edu.rs facebook.com/gimvrbas gimvrbas@mts.rs

Аутор фотографије: Младен Ђуричић, проф.

1

ИНТЕРВЈУ _____________________________________________________________________________________

ИЗУЗЕТНО ПРИЗНАЊЕ ЗА НАШУ ГИМНАЗИЈУ — ПОТВРДА ДА СМО НА ПРАВОМ ПУТУ Разговор с поводом: Татјана Кажић, директор И у претходној години наша Гимназија наставила је традицију по којој је препознатљива, али је, истовремено, пажљиво ослушкивала потребе својих ученика и трудила се да на сваки начин уноси иновације у школски живот. Од септембра месеца врата школе су отворена за многобројне сараднике, па је тако у овом периоду било много више активности него раније. Све је почело од тренутка када смо остварили сарадњу са организацијом “Интеркултура Србија” и постали домаћини ученицима из иностранства. Програм размене допринео је да у школи буде све више занимљивих пројеката и да се за њу чује и ван граница наше земље. Та активност, међутим, била је само једна од многих због којих је школа квалификована као једна од најбољих образовних установа у окружењу, и за свој рад награђена сребрном медаљом. Тим поводом разговарали смо са директорком школе — Татјаном Кажић. На овогодишњем 12. Међународном сајму образовања “Путокази” наша школа награђена је сребрном медаљом за висок квалитет образовања који пружа, и на тај начин добила епитет најбоље средње школе у окружењу. Шта ово признање значи за нашу Гимназију, с обзиром на то да је оно ове године по први пут додељено најбољим васпитно-образовним установама у земљи? Ова медаља нам заиста много значи, јер је показатељ да сви ученици који уписују нашу

школу добијају одређени квалитет знања, који носе са собом током даљег школовања. То нам је и потврда да смо на правом путу, и да на прави начин образујемо квалитетне младе људе. Наши ученици из школе излазе спремни за изазове који их чекају, а то је — између осталог — потврдило и ово признање. У ком правцу школа планира да настави сарадњу са организацијом АФС Интеркултура Србија, будући да је овогодишња размена заинтересовала велики број ученика. Шта тачно ученицима нуди овај програм? Интеркултура највише добра доноси ученицима, који имају прилику да угосте вршњаке из иностранства и да се покажу као добри домаћини, али и да отпутују у иностранство кроз програме размене. Гимназија и Интеркултура имају неколико заједничких пројеката. Тренутно је актуелна једногодишња размена ученика, у оквиру које нашу школу похађа једна ученица из Истанбула. Други вид сарадање је размена одељења, кроз коју је прошло деветнаест гимназијалаца. Ми смо, такође, угостили деветнаест ученика из Италије, као и ученице из Бразила, Турске, Мексика и Тајланда које су нас посетиле у оквиру мини-размене. Осим упознавања различитих култура и начина живљења, кроз ове програме ученици усавршавају знање страних језика, стичу нове пријатеље и чине свој живот богатијим.

2

ИНТЕРВЈУ _____________________________________________________________________________________ У наредном периоду планирани су радови на спољашњем и унутрашњем уређењу зграде школе, и прилагођавање простора тренутним потребама. О каквим пројектима је реч? Зграда школе својевремено је проглашена спомеником културе од стране Покрајинског завода за заштиту споменика културе, и то отежава и поскупљује њену адаптацију. Будући да се у спољашњи изглед школе није озбиљније улагало од последњег реновирања почетком овог века, локална самоуправа препознала је потребу за безмало комплетном адаптацијом зграде, и обезбедила финансирање израде техничке документације. Уколико се обезбеде довољна новчана средства, планирана је реконструкција фасаде, промена фасадне и унутрашње столарије, рестаурација улазних врата, сређивање подова и паркета, постављање термоизолационог слоја на таваници зграде, уређење свлачионица, замена кровне конструкције и прекривача, и детаљно решење хидротехничке инсталације што нам је тренутно приоритет. Искрено се надамо да ће се ови пројекти реализовати у што скорије време, и да ће се, захваљујући томе, умногоме олакшати рад ученицима и свим запосленима у нашој установи. Гимназија слови за институцију која је трајала и опстајавала упркос тешким историјским збивањима на овим просторима. Колико је у данашње време тешко очувати углед који школа има? Пред нама су многи изазови, али и обавеза да очувамо значај и углед који школа има у свом окружењу. Треба радити на томе да заједничке циљеве препознају и подрже сви фактори који учествују у животу и раду школе. Ученици које успешно припремамо за даљи живот увек су били показатељ квалитета нашег заједничког рада. Зато је важно да сваки појединац у васпитно-образовном процесу личним залагањем и искреним приступом пружи свој максимум. Једино на тај начин могу се превазићи сви проблеми који су пред нама, и само тако можемо наставити успешно да корачамо стазом коју су утабале успешне генерације пре нас. Уредништво

Већ за следећу школску годину планиран је наставак ове сарадње, будући да је обезбеђена породица домаћин за ученика из Парагваја, који ће у нашој школи боравити на једногодишњој размени. Као што сте рекли, програм омогућује ученицима усавршавање страних језика, а то је потврђено сарадњом са Канцеларијом за младе и локалном самоуправом, које су обезбедиле ученицима на размени бесплатан двомесечни курс италијанског језика. Уз то, ученици и кроз редовни школски програм могу да уче чак пет страних језика. То је тачно. Нашим ученицима пружена је прилика да наставе са учењем страног језика који су претходно учили у основној школи. То подразумева да, поред енглеског, руског и немачког, могу да наставе и са учењем француског и италијанског језика, што није пракса у гимназијама из нашег окружења. Могућност ширег избора важна је за ученике, и то се показало као добра пракса. Поред свега наведеног, тренутно је актуелно и неформално образовање које се реализује кроз сарадњу са најзначајнијим културним установама у земљи и иностранству. Кроз волонтеризам ученици узимају учешће у различитим активностима, и чини се да је неформално образовање нешто што им заиста одговара. Колико је оно обогатило школски живот? На мапи културног живота, Гимназија је увек први контакт у својој средини. Активности које организујемо у школи су прилика да школу промовишемо и да један број ученика узме учешће у тзв. неформалном образовању. Кроз многобројне акције подстичу се њихови таленти, али им се исто тако приближава и значај волонтеризма. Увек подстичемо ученике да поред пројеката који су проистекли из сарадње са културним институцијама, активно учествују и у хуманитарним акцијама. Трудимо се да негујемо код њих емпатију, и увек похваљујемо хумане гестове. Нажалост, у последње време све већа је потреба за хуманитарним акцијама, а похвално је што се они тим акцијама у великом броју одазивају.

3

ЛИТЕРАРНИ СОКАК _____________________________________________________________________________________ Пре спавања, Игра би замишљала да је принцеза која трага за својим принцом или продавачица магичног сладоледа који би сваком купцу испунио једну жељу. У свему томе помагао би јој њен имагинарни пријатељ Баз. Баз је увек учествовао у њеним активностима и био јој је прави пријатељ. Другог није ни имала, јер нико није имао времена да Игри буде пријатељ. Њој то није сметало, Баз јој је био довољан, више од тога није ни тражила, али поред База имала је и своју машту која је никад није издала. Она је тако живела годинама и годинама и бивала све старија и старија, не мењајући своју рутину и начин живота. Као што се она није мењала, ни њен град се није мењао. У својој 105. години Игра је нестала. Не зато што јој је досадило да живи у Суморграду, нити зато што је одустала од свог циља да учини свет лепшим местом за све људе, већ зато што су ти људи престали да обраћају пажњу на Игру и она је одједном ишчезла, као да никада није ни постојала. Након што је нестала, Суморграђани су схватили да су погрешили, требали су да буду као Игра, али било је касно. Сада су постали још тужнији, а нико није могао да их научи како да то не буду. Игра сада сигурно улепшава неки други град налик Суморграду. Можда ће у том другом граду бити другачије, шта ви мислите? Ово је била скоро истинита прича о Игри. Сигурно сте се запитали зашто је ово истинита прича када не постоји никакав Суморград. И у праву сте, не постоји, али може да постане, зато је ово скоро истинита прича. У данашње време деца све мање времена проводе као деца, пребрзо одрастају, а не схватају да се то време када су били безбрижни и неспутани никада неће вратити. Време одраслих траје много дуже од детињства. Зато Игра никада не сме да нестане. Она чини овај свет невероватним, она нам омогућава да заувек останемо деца без обзира на то колико година имамо. Играти се... Играти се заувек, то је смисао живота, играти се и свет ће бити много лепше место за живот свима нама. Не дозволимо да деца упознају Суморград, али дозволимо им да упознају Игру, она их сигурно посматра и чека прави час да им се представи.

ИГРА Некада давно у далеком Суморграду живела је девојчица која се звала Игра. Она је имала, веровали или не, 105 година. Питате се зашто сам рекла да је девојчица када је престара да би то била? Биће вам јасно када прочитате скоро истиниту причу о њој. Суморград је један меланхоличан, безбојан, досадан град, баш као и људи који живе у њему. Чак се ни не може рећи живе, јер би то подразумевало да осећају, воле, уживају, да се смеју што они никако нису чинили. Уместо живети, казаћемо настањивати. Они имају куће и бораве у њима, али немају дом. Њихове куће су сиве боје, са два прозора и вратима на средини. Једну улицу чини низ од десет таквих кућа, а у граду постоји дванаест таквих улица. Замислите то, потпуна монотонија, потпуно сивило и суморност, као да непрестано пада киша, само што и киша бежи од оваквог града. А како после кише увек дође дуга, тако је и у овом граду постојала нада за веселији и испуњенији живот. Наду је доносила Игра. Девојчица која није познавала ништа осим смеха, радости и љубави. Како је расла, Игра је почела да увиђа да су сви људи из њеног града тужни и није могла да схвати зашто, али је желела да им помогне. Она је имала светлозелену косу и увек је носила кикице, имала је крупне, радознале плаве окице и слатке пегице по образима. Игра је имала и невероватан осмех, осмех који никога није остављао равнодушним. Чак ни њени суморни суграђани, колико год се суздржавали да се не насмеју, нису могли да одоле њеном искреном осмеху. Она је чинила овај град срећним. Игра је имала своје необичне рутине. Свако јутро излазила би испред своје веселе кућице, која се осмехивала сваком пролазнику баш као и њена станарка, и на бетону нацртала поља исписана бројевима и бацала каменчиће по њима. Данас се то зове школица и омиљена је међу децом. Касније би приређивала луткарске представе чији је она и редитељ и сценариста и текстописац, само што нико није имао времена да одгледа представу и поздрави је аплаузом. Сви су били заузети и уморни од напора који су улагали да би изгледали што суморније. Чак су се и једном годишње додељивале награде за најсуморније лице Суморграда.

Аутор текста: Антонија Јовичић, III2 Илустрација: Тамара Антовић, II2

4

ЛИТЕРАРНИ СОКАК _____________________________________________________________________________________ ЉУБАВ МОЖЕ... У свету шуме, метала и бетона, дубоко скривене у своме телу од крви и меса, спавају душе. Својим рођењем нежне сањалице пуне искричавог живота, доспевају у овај хладни и оронули свет. Одрастањем губе свој сјај и полако постају део машине, душа се повлачи, заборављена. С временом, јавиће се откуцаји који прожимају црно-бели свет бојом, било да потиче од капи кише, зрака сунца или маленог цвета. Пробудиће нас, препознат по немом језику, хранећи нашу душу животном силом – љубављу. Љубав није само емоција која повезује двоје људи, иако је тад најјача; она је разумевање, заједнички језик, прихватање, живот. Називају је слепом јер је не интересује физички свет, они не знају њену праву моћ и дубину њених веза. Љубав може да спаси живот и да му да сврху. Она помера границе и дозвољава нам да видимо свет у оку скривен. Помаже нам да пронађемо срећу и у најмањим стварима, али исто тако храни најдубљи бес. Недостатак љубави оставља најдубље ожиљке на души и ако постане главна животна снага може да убије. Људски је волети. Не постоји човек који никад није осетио нежни додир или жар љубави. И тако, жртвоваћемо се, живети и сањати док год има љубави, јер без ње људи не би били ништа више него машине од крви и меса. Ана Паола Ребић, IV5

ЈУТРО

Полако ћу и ја почети да бледим као фотографија остављена покрај замагљеног прозора, и ти ћеш, коначно, обрисати моје име са својих усана.

Мирис свежег вазудха још је хладно свако ново јутро без тебе, болно остаћу у кревету, јер тебе нема нема да ме загрлиш и угрејеш или тебе ја?

Мој смех ће постати, само празан одјек који, полако јењавајући, одзвања ходником твојих успомена, и за разлику од твоје напредне душе, ја ћу бити обновљена од стране бола, недостатка твоје нежности.

Мирисао бих косу твоју као да је цвеће ти си била моје рано пролеће очи зелене као срећа, а моје очи не виде друге биле су пуне туге, кад си ишла.

Илустрација: Јована Давидовић, I1

ФОТОГРАФИЈА

Да, ватра унутар твог срца која је некада горела тако страсно, полако се гаси из сата у сат. Но, и ово ће се још мало завршити, а ти... Ти ћеш заувек бити део мог рама. Моја фотографија промашаја. Тања Челебић, III1 5

Тог дана падала је киша ја свако јутро проводим мислећи на тебе, на нас и тражим утеху у бледим сећањима а тебе неко други од мене скрива где је мени спас, без тебе, без нас, моја драга... Инес Петровић, I2

ЛИТЕРАРНИ СОКАК _____________________________________________________________________________________ Аутор фотографије: Марија Самарџић, II6

ЗВУК ТИШИНЕ Ослушни, хајде ослушни мало боље. Како то мислиш не чујеш? Па то је звук тишине, звук који је хитар попут белог пастува, а нечујан као ход анђела који небом ходе. Звук који је оштар и болан као бритка сабља која пролази кроз кожу, а у исто време је звук блаженства и доброте. Неке чудне доброте у којој човек спозна сам себе. Само у том звуку тишине може да открије своје право лице. Спознајом може да открије две стране. Људску, небеску – зверску, животињску страну. Те две стране су одувек у комбинацији, од које је једна увек доминантна. Често је код људи доминантнија животињска страна, али постоје они који укроте и покоре животиње у себи и открију своју праву страну људску, божију. Тим и нађу своју сврху у овом суровом свету пуном искушења и неморала, нађу лепшу страну и пуно више красота него злих ствари. Само у том тренутку звука тишине схватићеш... и само ће ти се казати.

МОЛИТВА ПРЕД МАНАСТИРСКИМ ВРАТИМА Летња ноћи, придружи ме своме звезданом јату и учини прахом на небеском платну. У безброј варница распрши моју ватру, да пронађу пут све душе у мраку. Од жеље силне изгорећу. Пламен живота прогутаће патњу. Под ударцима копита диже се прашина, стаза је река, брдо, планина... За мудрошћу јашем. Црним плаштом оцу и мајци машем.

Страхиња Козомора, III1

Чујте ме браћо: „Ја не ратујем мачем!“ Плачем, сад син у мени проговори гласно, али одраз месечине у мору каже: „Сада је касно“. Ја народу служим, а не он мени, зидови свега чујте ме сада. Ти доме, што си дом свима, услиши моју молитву, ту, пред твојим вратима.

Aна Kосовић, II6

Аутор фотографије: Марија Самарџић, II6 6

ЛИТЕРАРНИ СОКАК _____________________________________________________________________________________

Престати волети. Престати сањати. П Р Е С Т А Т И Престати живети. Могуће је, верујте ми! Деси се кад се најмање надате и кад помислите да сте најсрећнији. Све се догоди тако брзо да не знате кад је заправо почело, а кад се завршило. Све вам изгуби смисао. Мислите да сте сломљени заувек. А онда се појави особа која вам покаже да није све тако црно. Неко ко вас састави опет. Неко ко вам поврати љубав, снове и вољу за животом. Е, драги моји, такви људи су на овом свету ретки и посебни. Јер они су дошли у ваш живот случајно, а остали намерно. Због вас. Миња Бјекић, II2

ЧОВЕК НИЈЕ СТВОРЕН ЗА ПОРАЗЕ Јутро. У свежем ваздуху још се осећа мирис ноћи. Сунце тек извире на хоризонту и шара небо наранџастим штрафтама. Осећам благу хладноћу по леђима. Снага ми се пење кроз ноге и навире у руке, док у шакама чврсто држим дебео конопац. Птица ми прелеће преко главе и удара крилима — тап... тап... тап... Привлачим конопац ка себи, он се затеже и капље. Подне. Осећам како ми ужарено сунце гризе лице. Море је потпуно мирно. Конопац ми је сигуран у грчевитом стиску. Пребацујем тежину тела са леве на десну ногу. Зној ми је натопио кошуљу. Сигуран сам, потпуно сам сигуран да ћу се борити овде све док ми старо срце не престане са пумпањем. Мора да ми сама крв кључа. Вече. У устима ми је укус соли и гвожђа. Небо је ружичасто као да се зраци светла пробијају кроз слојеве лука. Мислио сам о њој, о риби. Конопац ми је проклизао кроз прсте и видео сам густу црвену крв како ми капље кроз шаке, као сок презреле воћке. Ноћ. Из густе ноћне магле извирује познато округло лице. Одраз беле коже прелива му се ка немирним валовима. Чамац се диже, диже и пљас! Вода удара дрвене даске. Осећам се усамљено. Узбуркало се море, црно као мастило. Ноћ ме, чини ми се, гута. Можда ће ме један од ових таласа преклопити и угасити и оно мало ватре што тиња у мени. Више нисам сигуран да бих имао снаге или воље да га зауставим. Могао бих да га пустим, ох како бих само лако могао да пустим! Јутро. Док се сунце у даљини опет диже, ја сам овде, са истим канапом чврсто стегнутим у уморним шакама. Вања Бабић, III2 7

ЛИТЕРАРНИ СОКАК _____________________________________________________________________________________

Полночный троллейбус — Булат Окуджава

Поноћни тролејбус — Булат Окуџава

Когда мне невмочь пересилить беду, когда подступает отчаянье, я в синий троллейбус сажусь на ходу, в последний, в случайный.

Кад не могу пребродити невоље у глави И када сам нападнут очајањем, Ја седам у један тролејбус плави У последњи, у случајни. Тролејбусу, хитај улицама ноћи, Лови и граби у круг булеваром Све оне који трпе у поноћи Пропаст, тугу и слом.

Полночный троллейбус, по улице мчи, верши по бульварам круженье, чтоб всех подобрать, потерпевших в ночи крушенье, крушенье.

Поноћни тролејбусу, врата ми отвори! Знам да у глуво доба у хладноћи Путници твоји, несрећни морнари Укрцавају се жељни помоћи.

Полночный троллейбус, мне дверь отвори! Я знаю, как в зябкую полночь твои пассажиры - матросы твои приходят на помощь.

Не једном сам тугу делио са њима, Баш ту, тик раме уз раме... Толико доброте да има Да се чује, замислите, Кроз пуко ћутање, Ћутање.

Я с ними не раз уходил от беды, я к ним прикасался плечами... Как много, представьте себе, доброты в молчанье, в молчанье.

Поноћни тролејбус по Москви још плови Постаје мирно, бура се стишава, А у глави мали чворак што је куцкао до боли, Полако јењава, Јењава.

Полночный троллейбус плывет по Москве, Москва, как река, затухает, и боль, что скворчонком стучала в виске, стихает, стихает.

Превели са руског на српски: Балша Цамовић, Светомир Марић, Борис Прецијан и Саша Потежица, III6 (Менторка: Мирјана Хрутка, профeсор) 8

МЛАДИ АРТисти _____________________________________________________________________________________

УМЕТНОСТ ВИЂЕНА ОКОМ ПОСМАТРАЧА Ликовни профил Јоване Давидовић Не постоји формула писања о уметности, јер сваки уметник је јединствен. Као особа Јована је изузетно харизматична и има велику потребу за стварањем. Она не црта да би се некоме доказала, већ то искључиво ради због себе и потребе за уметношћу. Кроз цртеже она изражава свој стваралачки сензибилитет, своје осећање света и времена; укратко — свој однос према животу. У њеном ликовном изразу увек је присутна једна поетска нота, као и потреба да се стварност преобликује у неку посебну, уметничку поруку. Док црта, Јовану води отворен дух и потреба да искаже властита осећања и емоције. Због тога су и ови цртежи одраз њеног поетског схватања живота и његовог смисла. Аутор текста: Оливера Чакан, I1

Аутор цртежа: Јована Давидовић, I1 9

РЕТРОСПЕКТИВА _____________________________________________________________________________________

“ШКОЛА У РУКАМА ЂАКА” На почетку ове школске године традиционално је одржана конститутивна седница на којој су изгласани председник и потпредсеник Ученичког парламента, као и представници разреда и представници за Школски одбор. У првом полугодишту парламент је основао два тима. Први тим који су чинили матуранти и други тим за организацију хуманитарних акција у склопу школе. Већ у првом кварталу остварили смо неколико занимљивих акција поводом Дечије недеље. Организовано је прикупљање гардеробе за угрожене социјалне групе, али и друге активности међу којима је замена улога, у оквиру које су ученици заменили места са професорима и другим запосленима у школи („Школа у рукама ђака“). Поред хуманитарних акција, парламент је и ове године имао своје представнике на Националном састанку Уније средњошколаца Србије, као и на такмичењу „Фимек награђује знање“. На такмичењу су наши представници освојили друго место у конкуренцији од преко педесет средњих школа, и наградно путовање у Грчку. Школу су на овом такмичењу представљали: Дарко Карпић – IV4, Миљан Миљанић – IV5, и Милан Козомора – IV6. Њихова менторка на такмиче“ФИМЕК награђује знање” њу била је Ивана Бала, школски педагог. У другом полугодишту одржано је неколико састанака, a представници Ученичког парламента су наставили да ради на активностима на којима су предано радили и у првом полугодишту. На самом крају, може се рећи да је иза нас још једна успешна радна година. Председник Ученичког парламента, Вукан Кнежевић, IV4

НАЦИОНАЛНИ САСТАНАК УНИЈЕ СРЕДЊОШКОЛАЦА СРБИЈЕ Као представник нашег Ученичког парламента присуствовао сам Генералној Скупштини Уније средњошколаца Србије, на којој смо, између осталог, одлучили да продужимо и овако дугачко име тако што ћемо имену организације додати још „и средњошколки“ (Унија средњошколаца и средњошколки Србије). Жене нас рађају, па на овај начин морамо да их испоштујемо. Осим што смо променили име, на састанцима смо расправљали и о темама које на нас директно утичу, као што су одређене реформе у школству, положај ССШ и гимназија, перспектива након завршене средње школе, и умрежавање ученичких парламената ради остваривања сарадње и реализације неких већих и значајнијих пројеката. Скупштина је трајала три дана и за то време био сам окружен људима какви се само замислити Средњошколци на Националном састанку могу, пуним мотивације и елана, који су нас свакодневно мотивисали и задужили да искуство и знање које смо стекли у Аранђеловцу пренесемо у своје школе. Треба напоменути, ипак, да се примети и то да је (у поређењу са другима) у нашој школи знатно боља сарадња између професора и ученика, као и да сам био срећан што сам могао представити нешто чиме се истичемо у односу на друге. Божидар Симовић, IV4 10

РЕТРОСПЕКТИВА _____________________________________________________________________________________

ДУХ СВЕТОСАВЉА НА ГИМНАЗИЈСКОЈ СЦЕНИ Наша школа је наставила дугогодишњу традицију и поново прославила школску славу, онако како то доликује једног Гимназији. Иако је за спремање свечаног програма предвиђено нешто мање од две недеље, четрдесет учесника успело је да, уз драматургију, музику и филм, пренесе дух светосавља на све оне који су су тог дана присуствовали свечаном програму, а који су својим кућама отишли пуни утисака, баш као и ранијих година када би напуштали Свечану салу школе. Две недеље напорног рада уложили су како ученици, тако и професори, који су своје слободно време оставили по страни како би завршна свечаност протекла у најбољем реду. Не бих волео да ученици стекну погрешну слику о нашем труду и нашем раду, јер није све у томе. Рад на овом програму није био искључиво и само рад, већ је то било дружење, пријатељство, љубав. Томе нас је, уосталом, научио Свети Сава. Немања Дамњановић, IV4

ГИМНАЗИЈА ЖИВИ Ми смо млади, али снажни људи, Ударац нас никад не заболи, Јер знамо да из дубине груди Срце каже: Гимназија воли! Старо дрво ослушкује тајне: Иако ће свако једног маја Поћи путем своје звезде сјајне, Знамо да нас Гимназија спаја! Знајте нашу одлучност и спремност: За успехе ми смо сами криви! А успех је што пишемо у вечност Да врбаска Гимназија живи! Аутор стихова: Милан Веселица, IV1

ДАН ШКОЛЕ У ЗНАКУ МЛАДОСТИ, ЉУБАВИ И СМЕХА И ове године обележили смо Дан школе — дан младости, љубави и смеха. Дан посвећен нама, ђацима који храбро корачају напред грабећи знање, мудрост, светлост и сјај ове школе која носи платинасту вредност и опстаје вековима. На почетку прославе, директорка школе — Татјана Кажић, представила је кума школе, проф. др Божидара Вујичића, и осврнула се на годину која је за нама. Након тога све присутне су поздравили водитељи програма, а затим је програм свечано отворен стиховима Тамнице која нас је навела да се запитамо да ли смо и ми пали у онај живот са очима звезде? Уследио је дијалог двоје младих људи о чежњи, тузи, о томе колико јако треба волети и не одустати од снова, јер је пролазност неминовна. Они су нас подсетили на племените Десанкине речи и то да је “у љубави најлепше да се сања, чека и да се чува тајна”. Након приче о преегзистен-цији, љубави и болу, започели су драмски делови “Љубав, навика и паника” и “Отворена врата”. Њихово извођење је било маестрално, у тој мери да се може рећи да су поједине сцене одиграли попут професионалних глумаца. На крају прославе, сви ученици програма су изашли на бину и заједно отпевали песму ЕКВ-а “Ово је земља за нас”. Једино што можемо да додамо јесте: “Ово је школа за нас, школа за сву нашу децу, за све наше људе”. Анастасија Новаковић и Александра Рађеновић, III1 11

РЕТРОСПЕКТИВА _____________________________________________________________________________________

ОСТАНИ ШАШАВ — ДУХОМ И ВЕРОМ ОСТАНИ ГЛАДАН — ЗНАЊА И ИСТРАЖИВАЊА Протеклу школску годину рада нашег Стручног већа обележили су ентузијазам, љубав, успеси. И ове године најуспешнији су били такмичари из Српског језика и језичке културе и Књижевнe олимпијадe. Републичко такмичење из књижевности (Књижевна олимпијада) одржано је у недељу 14. маја 2017. године, традиционално у Сремским Карловцима. Наши ученици су остварили изузетан успех, освојивши у различитим разредима нека од прва три места. Награђени ученици су: Ивана Врекић, I2 (треће место), Дуња Гудељ, II2 (друго место), Антонија Јовичић, III2 (треће место) и Анђела Ђаковић III2 , (треће место). Захвалнице су добилe и њихове менторке – Љиљана Медаков СаКњижевна олимпијада, Сремски Карловци лонски, Јасмина Милић и Јелена Вујовић. Запажен резултат постигла је и Мина Јојкић, III2 . Тршић је био домаћин такмичења у суботу, 27. маја 2017. године, најбољих у познавању Српског језика и језичке културе. Нашу школу представљале су Наташа Кашаји, III2 (треће место) и Миа Мајски, IV1. Њихова менторка била је Јасмина Милић. На Првој покрајинској смотри рецитовања на црногорском језику учествовале су три наше ученице, а Тања Челебић, III1 освојила је прво место у категорији средњег узраста. Ученица је награђена путовањем на Цетиње, на које ће отићи са својом Српски језик и језичка култура, Тршић менторком Лидијом Миљанић. Поред овог, забележени су и пласмани на Зонску смотру рецитатора која је одржана 19. марта 2017. у Бачу. Код ученика развијамо такмичарски дух јер је живот велико такмичење и борба. Кад заврше школу они се труде да у свему буду најбољи, али да ипак негде остану шашави — духом и вером, али и да остану гладни — знања и истраживања. И тек тада добију смисао све те силне припреме, одласци на такмичења, ишчекивање резултата... Лепо је чути да се они ученици, свесни тога, након успеха на такмичењима искрено захваљују свима који су им помогли да дођу до успеха. Резултати које су постигли наши ученици, у овој школској години, премашили су очекивања, јер је конкуренција била изузетно јака. Такмичили смо се са у знању са најбољима у држави (на Књижевној олимпијади где је било 510 такмичара, наше три ученице (а школу је представљало њих пет) постигле су пласман). Али, исто тако, надамо се да ће и резултати у наредним годинама премашити садашња очекивања. Верујемо у то јер нас води љубав према струци као и вера да ће овакви успеси бити ипак мало више вредновани, како би и ученици били мотивисанији да се такмиче. У раду нашег Стручног већа размењивани су примери добре праксе, а све у циљу осавремењивања наставе; допуњавали смо се и у раду, једни другима били подршка у врло богатој и плодној години за све секције српског језика и за рад Стручног већа уопште. То је донело резултат. Јелена Вујовић, проф. српског језика и књижевности 12

РЕТРОСПЕКТИВА _____________________________________________________________________________________

УСПЕХ ЈЕ ЗБИР МАЛИХ НАПОРА, И ЗАТО ИХ ТРЕБА ПОНАВЉАТИ ИЗ ДАНА У ДАН У претходној школској години, гимназијалци су се надметали из појединачних предмета на свим нивоима знања. Као и до сада, постизали су завидне резулате, а значајни успеси (осим српског језика и књижевности), забележени су и на такмичењима из биологије, историје, математике, хемије и рачунарства и информатике. Михајло Макша — II1, Душан Адамов — II5, Немања Роћеновић — II5, и Катарина Фејди — II5 (менторка Ана Перишић) надметали су се за најбољи пласман са најуспешнијим биолозима у округу. Иако пласман на републичко такмичење нису остварили, они су се издвојили својим знањем, баш као и историчари, који су на окружном нивоу имали два представника: Светлану Крунић — I4 (менторка Ружица Грбић), и Недељка Иванића — III2 (менторка Љиљана Ковачевић). На окружни ниво такмичења из математике пласман је остварило чак девет ученика: Анђела Кешељевић — I4, Марко Недић — II5, Радуле Вуканић — II5, Лука Миљуш — II6, Божидар Крунић II6, Радоња Милутиновић — III3, Николина Вуковић — III3, Јована Лаловић — III6 и Марко Бановић — III6. Они су потврдили да наша школа још увек има добре математичаре, и успехом оправдали очекивања својих професора — Биљане Фемић, Мире Бјекић, Сенке Бајчете и Слободана Ногавице. Након дужег времена, школа је имала и представника на Окружном такмичењу из Рачунарства и информатике. Боје школе на овом такмичењу бранио је Матија Ускоковић — III1 (менторка Светлана Мандић), а његово залагање, труд и рад нарочито треба похвалити. Напослетку, као једног од најуспешнијих такмичара у претходном периоду издвајамо и Михајла Макшу — II1, који је школу представљао на неколико различитих такмичења, а највећи успех остварио је из области хемије. Он је постигао одличне резултате како на теоријском, тако и на практичном делу такмичења, и на тај начин се издвојио као један од најбољих младих хемичара у земљи. Том успеху допринео је и рад са менторком, професорком хемије — Мирјаном Вујичић.

“ГРАНИЦЕ НЕ ПОСТОЈЕ, ШТО ВИШЕ САЊАШ — ДАЉЕ ДОСЕЖЕШ” (МАЈКЛ ФЕЛПС) Спортисти наше школе навикли су нас на успехе, а добрe резултате на спортским такмичењима низали су и ове школске године. Поред одбојкашица које су постигле успех за памћење, на такмичењима су заблистали и џудисти, па је Наташа Кашаји — III2, освојила треће место на Школском првенству Војводине у џудоу, а затим и пласман на Школско првенство Србије. Одличне резултате спортисти су постизали и екипно, а од појединачних успеха издвајамо Луку Ераковића — II1, и Машу Јанковић — III5, који су проглашени најбољим спортистима и постали стипендисти Општине Врбас. Њихове успехе на републичким и интернационалним нивоима тешко је и побројати. Поред редовних такмичења, спортисти су постизали успехе и у нешто другачијим активностима, међу којима је и учешће на манифестацији Крос РТС-а. Овом позиву одазвало се 48 ученика, а прво место у школи заузео је Саша Потежица, ученик III6 одељења. Он је био најбољи у мушкој, док је у женској категорији прво место заузела Ива Ивановић — II3. Пред сам крај школске године, на иницијативу ученика организован је и Хуманитарни турнир за Лазара Зарубицу којем се одазвало преко 150 гимназијалаца, а представници појединачних одељења такмичили су се у кошарци и одбојци. Након шест сати, колико је трајао турнир, проглашене су најбоље спортске екипе, и то одељење I5 као најбоље у одбојци, и II1 као најбоље у кошарци. Био је то још један хумани гест наших гимназијалаца.

Аутор фотографије: Данило Њаради, проф.

13

РЕТРОСПЕКТИВА _____________________________________________________________________________________

МАТУРСКА РАЗГЛЕДНИЦА ИЗ ИТАЛИЈЕ Италија — синоним за љубав, моду и слободу, земља богате историје која у себи љубоморно чува вечни град. Тежак је задатак земље, која је уз себе присвојила такав опис да се докаже у најбољем светлу групи матураната за свега четири дана. Али, нас је несумњиво задивила и натерала да не пожелимо да одемо из ње. Први италијански град с којим смо се сусрели био је Лидо ди Јесоло. Мирно летовалиште, које нас је задивило својом скромном лепотом Аутор фотографије: Данило Њаради, проф. и непрегледном плажом на којој смо проводили време слушајући сваки удар таласа, све до раних јутарњих часова. У сећању нам је остало као место добрих људи и узбудљивог ноћног живота. Када смо закорачили на тло Венеције, као да смо се нашли у неком другом, нестварном свету. Опчинила нас је својом лепотом, духом који у себи крије људе који деле бесплатне загрљаје, музику која се шири платоом, гондоле које плове огромном мрежом канала, а све је то наравно украшено безбројним препознатљивим фестивалским маскама. Након дана проведеног у Венецији, имали смо осећај да је било прекратко да бисмо окусили, додирнули, видели све што град нуди. Било је право уживање истраживати град, провлачити се уским улицама, посматрајући предивне грађевине, Аутор фотографије: Данило Њаради, проф. одмарати уз спокојне канале и наравно обилазити многобројне продавнице. Следећа станица на мапи била је престоница љубави — Верона. Град Ромеа и Јулије, који одише љубављу на сваком кораку. Препустили смо се сањарењу гледајући Јулијин балкон и пишући поруке на зиду љубави. Утисак не би био потпун да није било наших водича који су се потрудили да нам све слике дочарају речима. Из Вероне смо отишли пуног срца. Наравно, ни Падова ни Трст нас нису оставили равнодушнима. Успели су да нам на прави начин дочарају историју и лепоту земље. Богати успоменама напустили смо Италију, сада већ уверени у мисао да је то земља снова. Александра Мрђа, IV1

АНА ФРАНК — ИСТОРИЈА ЗА САДАШЊОСТ Ученици наше школе успешно су савладали семинар за водиче изложбе “Ана Франк – историја за садашњост“. Обуку је организовала Отворена комуникација у оквиру пројекта “Хисторија – историја – повијест“, а испред Куће Ане Франк, која је уједно и један од организатора овог пројекта који су наши суграђани и ученици других школа имали су прилику да погледају у Свечаној сали школе током фебруара месеца. Пре отварања изложбе, десет гимназијалаца прошло је обуку за водиче, а потом пренело своја искуства ученицима из других школа, упознавши их са садржајем ове поставке. Њихов задатак био је да воде посетиоце кроз изложбу, а сам пројекат замишљен је као вршњачка едукација, па им је по затварању изложбе координаторка пројекта — Снежана Шкрбић, уручила сертификате испред Куће Ане Франк и Отворене комуникације. Редакција 14

СПОРТ _____________________________________________________________________________________

ОДБОЈКАШИЦЕ — НАЈТРОФЕЈНИЈА СПОРТСКА ЕКИПА У ШКОЛИ Републичко такмичење у одбојци одржано је од 23. до 25. марта у Кладову, а на такмичење се, и ове школске године, пласирала женска одбојкашка екипа наше школе. Девојке су три дана боравиле у Спортском кампу “Караташ”, а захваљујући одличној игри дошле су до самог финала овог такмичења и четврти пут заредом освојиле медаљу на републичком нивоу. У школу су се, као и претходне године, вратиле окићене сребрном медаљом, и на тај начин оправдале титулу најтрофејније спортске екипе у школи. Према њиховим речима, вишегодишњи труд се и овог пута исплатио, а утиске са претходних такмичења сумирала је Марина Витас, капитен ове екипе:

(Јана Марија Миловић, Ивана Делибашић, Мила Ковачевић, Анђела Бобић, Катарина Симовски, Светлана Вигњевић, Нађа Мандић, Марија Самарџић, Марина Витас, Ања Ковачевић. Ментор: Веселин Ђурковић)

Након неколико везаних противничких меч лопти, уследила је шанса за нас. Ја сам на сервису. Несигурно гледам ка клупи где се налазе моје саиграчице и професор. У њиховим очима видим само наду и подршку. Судија даје знак. Сервирам. Гледам лопту при паду. Тај тренутак, који је трајао као вечност, будио је у мени несигурност и страх. Моје саиграчице су у скоку, док чекам судију да покаже где је пала лопта. Ас! Девојке су се навелико радовале, а ја... Следеће чега се сећам био је наш пут на четврто републичко првенство. Моје гимназијске дане обележио је наш успех у спорту! Коначно су се исплатила силна одрицања, изузетно захтевне припреме (клубске и школске), али и све пропуштене журке, концерти и рођендани. Све је то било неважно када су нам уручене медаље. На тим такмичењима ми нисмо само играли одбојку. Успели смо да учврстимо наше пријатељство још више. Одбојка је тимски спорт, и зато је за успех важна комуникација међу саиграчицама коју смо ми довели до савршенства. Наша игра била је изграђена на међусобном поверењу и вери једних у друге. Одбојка нас је научила и шта је то одговорност, поготово на стресним утакмицама које нису мањкале када смо ми у питању. Сваки наш одлазак на републичко такмичење пропраћен је смехом, забавом и дружењем и на крају крунисан медаљом. Наш успех је историјски! Свим наредним генерацијама поставили смо озбиљан задатак и изазивамо их да буду бољи од нас. Марина Витас, IV6 15

ПУТОПИС _____________________________________________________________________________________

ШТА СЕ ТО КРЧКА? ГРЧКА! :) На првом „Кампу без граница“ екипа наше школе забележила је несвакидашњи успех, будући да се чак седам од укупно осам наших представника, окитило медаљама. Они су се такмичили у “играма без граница” и испитивали своје способности, надметајући се у вештини, спретности и знању са својим вршњацима. Најтрофејнију школску екипу на Кампу предводио је професор српског језика и књижевности — Младен Ђуричић, а чинили су је: Рајко Вукашиновић (III5), Божидар Килибарда (III5), Надежда Сератлић (III6), Божидар Симовић (IV4), Мила Ковачевић (IV5), Нађа Мандић (IV6), Милан Козомора (IV6) и Тијана Катаи (IV6). Утисци са такмичења још увек се препричавају, а за постигнут успех такмичари су награђени едукативним путовањем по северној регији Грчке. „На камп сам отишао здрав, прав и са пуним џепом, а вратио се са џепом празним као грчки буџет и знатно проширеном листом пријатеља на „Фејсу“. Као да то није довољно, сазнао сам и да Бачко Добро Поље има семафор, а Ловћенац не. Шалу на страну, вратио сам се испуњен осећајем да смо сви заједно показали да наша Гимназија и даље слови за нешто, и да ће и у будућности словити. На самом кампу сам стекао неколико истинских пријатеља, и слободно могу рећи, провео сам тамо четири дана које ћу памтити до краја свог живота“ (Божидар Симовић)

„Камп без граница ми је остао у најлепшем могућем сећању. Тамо сам упознао сјајне људе са којима сам остао у контакту. Као пројекат, камп је одличан спој игре и дружења, а кроз све задатке на такмичењу смо пролазили као тим и трудили се да све протекне у духу ‘фер-плеја’. Препоручио бих свима да, уколико добију позив за Камп, прихвате то без размишљања, јер се дефинитивно неће покајати“ (Божидар Килибарда)

„Камп без граница за мене је био једно предивно и незаборавно искуство. Пре тога нисам имала прилике да одем на овакву врсту кампа и веома ми је драго што сам била део пројекта. Уживала сам у играма и заједничком дружењу са представницима наше школе, а поред тога стекла сам многе пријатеље из других школа. Жао ми је само што није трајало дуже“ (Надежда Сератлић)

„Камп представља ново искуство у мом животу, за које могу да кажем да је било изузетно лепо и да бих желела да се понови. Поред тога што смо се лепо дружили, освојили смо и едукативно путовање као награду за велики успех који смо постигли. Обилазећи Грчку одлично смо се провели и много тога научили. Овом приликом желим и следећим генерацијама да понове наш успех, и да се још боље проведу на Кампу“ (Нађа Мандић) „За мене је Камп био несвакидашње искуство, где смо се, као учесници, борили не само тимским окршајима, већ и сви заједно, против инсеката који су били саставни део живота у шаторима. Тестирали смо своје границе и гледали да победимо сами себе. Екипа и дружење су такође били на врхунском нивоу, а нарочито памтим вечерња дружења уз гитару. Овим путем саветовао бих свима који су у могућности да оду на Камп, јер ја да сам у прилици — без размишљања бих поново отишао“ (Милан Козомора)

16

„Путовања овог типа требало би чешће да се практикују јер младима омогућавају упознавање нових култура и познанства са другим људима. Драго ми је што сам била у могућности да будем део тога“ (Мила Ковачевић) „Утисци са кампа су заиста невероватни. Упознавање са ђацима из разних школа широм Војводине, игре које су биле веома занимљиве и креативне и позитивна енергија која је владала током читавог боравка учинили су тај Камп незаборавним! И као врхунац свега тога, победа моје екипе. Надам се поновном одласку и веома се радујем новом дружењу!“ (Рајко Вукашиновић) „На овом путовању ходали смо истим стазама којима је некада корачао Аристотел, посматрали зидине које су вековима чувале Грчку, видели у шта се облачио отац Александра Македонског, и – најлепше од свега – створили пријатељства која ће трајати за цео живот“ (Тијана Катаи)

ПУТОПИС _____________________________________________________________________________________

СУСРЕТ КУЛТУРА НА САРДИНИЈИ Ове године је наша школа први пут учествовала у размени ученика, а у оквиру овог програма најпре смо у Врбасу угостили деветнаест вршњака из Италије, а потом и отпутовали у узвратну посету на Сардинију, тачније — у град Каљари у којем се налази пријатељска школа. Наше „маме“ током двонедељног боравка на италијанском острву биле су професорка енглеског језика – Бранка Прекић, и професорка историје – Снежана Шкрбић. Од првог до последњег дана оне су пажљиво бринуле о нама, а – искрено речено – понекад је време проведено са њима било интересантније од плана и програма обилазака. Тај исти план и програм за нас су припремили другови са Сардиније, и то без помоћи професора. То је био главни разлог због којег сам настојала да испоштујем све активности, иако ме – морам да признам – сардинијска народна традиција није посебно привукла. Шетње по граду и свакодневни обиласци понекад су били и напорни, али сваки обилазак се исплатио јер смо упознали све чари овог италијанског острва. Најтеже нам је, међутим, било да се привикнемо на италијанску храну, а већ првога дана изненадили смо се чињеницом да се доручак на Сардинији састоји од слатког кекса или неке друге слатке ситнице. Обилазак археолошких налазишта био је један од занимљивијих излета, али он се ипак не може упоредити са лепотом ботаничке баште коју смо једном приликом посетили. Чини ми се да је то „чаробни део“ острва, јер у самом Каљарију ретко можете наићи на зеленило (изузев шимшира око станова и природе у околини острвских плажа). Свакога дана одлазили смо на неку другу плажу. Не знам да ли је до тога што у време нашег боравка није било много туриста, али одушевило ме је колико су плажа и море чисти. Уосталом, цео град је толико чист да на асфалту не можете видети ни опушак цигарете. У томе се, несумњиво, разликују од нас. Пред сам крај италијански пријатељи су нас одвели на „кров града“ – Бастион, са којег из птичје перспективе можете видети цео Каљари и околину. Та околина мене је подсетила на старе каубојске филмове, а сам боравак у овом месту памтићу по дружењу и многобројним искуствима која сам стекла. Сматрам да нам је програм размене свима донео много, јер смо стекли нова искуства, савладали културолошке баријере и стекли важна пријатељства. То су само неки од разлога зашто треба путовати и као средњошколац бити учесник овог програма. Маша Башкот, II4

Гимназијалци са својим италијанским пријатељима на плажи, Сардинија 19. мај 2017.

17

ЗАБАВНИК _____________________________________________________________________________________

1. ТРОЈЕЗИЧНА ОСМОСМЕРКА Реши осмосмерку тако што ћеш превођењем задатих речи попунити табелу са десне стране, а потом латинске појмове пронаћи у табели. Слова која у табели остану непрецртана даће коначно решење.

српски

италијански

војсковођа

comandante

шетати

passeggiare

град

citta

власт

dominio

чиновник

statale

нада

speranza

писма

le lettere

отац

padre

краљеви

re (pl.)

село

villaggio

C

A

P

I

T

O

L

I

U

M

I

M

P

E

R

A

T

O

R

A

C

B

C

A

M

E

P

R

B

G

E

U

E

S

U

A

A

E

S

I

R

L

M

S

I

L

T

G

A

S

O

A

U

U

R

U

E

E

V

T

Цицерон

Cicerone

N

R

L

C

E

T

R

S

R

R

Јунона

Juno

E

E

P

I

P

S

S

O

E

A

Минерва

Minerva

S

A

M

T

M

I

E

N

N

T

Јупитер

Giove

R

R

E

T

I

P

P

U

I

U

Сенат

Senato

S

U

T

A

N

E

S

I

M

S

Капитол

Campidoglio

Атичанин

Atticus

храм

tempio

РЕШЕЊЕ — SOLUZIONE: Imperator Maximus Romanus, Gaius Iulius

латински

___ ___ ___ ___ ___ ___ Припремила: Љиљана Марић, проф.

2. УКРШТЕНИЦА Припремила: Мира Бјекић, проф.

1. Лирско-епска песма испевана у првом лицу; 2. Презиме шкотског биолога који је открио гљиву Penicillium notatum; 3. Наслов сатиричне приповетке Радоја Домановића; 4. Мерна јединица угла; 5. Најпознатије дело енглеског хуманисте Томаса Мана; 6. Хемијска реакција при којој се отпуштају електрони; 7. Главни град италијанске покрајине Сардиније; 8. Безлични глаголски облик; 9. Најраширенија спортска грана — “краљица спорта”.

Ученика који први попуни сва задата поља, и тачно решену укрштеницу (са коначним решењем у маркираној усправној колони) преда на увид проф. српског језика и књижевности — Младену Ђуричићу, уредништво Младих дана ће наградити књигом. Срећно!

18

ЗАБАВНИК _____________________________________________________________________________________

3. АЈНШТАЈНОВ ТЕСТ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ Тест који је пред вама везује се за великог научника Алберта Ајнштајна, и његову констатацију да 98% људи на свету није у стању да овај тест тачно реши. Сада имате прилику да проверите да ли ви спадате у преосталих 2% светске популације. Пет кућа обојено је у пет различитих боја, а свака кућа има једног власника који живи у њој. Тих пет власника пију одређено пиће, свирају одређени инструмент и држе одређене кућне љубимце. Ниједан власник не пије исто пиће, не свира исти инструмент, нити има истог љубимца. На вама је да, на основу доле наведених података, одговорите на питање: Ко држи рибице? Светлана живи у црвеној кући / Наташа држи псе / Теодора пије лимунаду / Зелена кућа је лево од беле куће / Власник зелене куће пије кафу / Особа која свира виолину гаји птице / Власник жуте куће свира клавир / Власник средње куће пије млеко / Младен живи у првој кући / Особа која свира трубу живи поред онога који гаји корњаче / Особа која држи коње живи поред особе која свира клавир / Особа која свира хармонику пије чај / Митар свира гитару / Младен живи поред плаве куће / Особа која свира трубу има комшију који пије сок.

_______________

_______________

_______________

_______________

_______________

_______________

_______________

_______________

_______________

_______________

_______________

_______________

_______________

_______________

_______________

_______________

_______________

_______________

_______________

_______________

_______________

_______________

_______________

_______________

_______________

Припремио: Митар Купусовић, II4

4. ЛАТИНСКА УКРШТЕНИЦА Реши укрштеницу тако што ћеш превести задате речи на латински језик, и пронаћи загонетну реч.

1

2

3

4

5

6

7

8

9 10 11

Водоравно:

1 3

1. картагински војсковођа; 2. положај / поздрав на крају писма; 3. нада / ствар; 4. држава; 5. чежња; 6. старина; 7. посланик; 8. војсковође.

4

Усправно:

2

5

5. ___________________________________ (решење укрштенице)

6 7

Припремила: Љиљана Марић, проф.

8 19

IN MEMORIAM _____________________________________________________________________________________

СЛАВИЦА МАТИЈАШЕВИЋ (1959-2016) Много пута сам у мислима започела овај текст, искрсну делови реченица нејасно повезани, успомене, разговори... али убрзо станем. Све обришем, згужвам, бацим. Ништа се не чини довољно добро, прецизно, довољно јасно. Ништа се не чини — довољно. Ту се сетим како бисмо пишући стручно мишљење, пројекат или неки други заједнички посао, застале бирајући формулацију или најпрецизнији израз. Кратко у тишини, свака за себе, па разматрамо док се не усагласимо. Помислих, како ми треба сад таква једна тишина, бар на трен, с неким ко би знао која је то права реч, с неким ко је знао толико правих речи. Славица. Славица Maтијашевић, рођена Шелемба, била је изузетан ђак током целог свог школовања. Завршила је ОШ „П. П. Његош“ у Врбасу, а потом и нашу Гимназију, друштвено-језичког смера. Потом уписује и завршава Одсек за педагогију на Филозофском факултету у Новом Саду. Као дипломирани педагог, кратко ради у ОШ „Светозар Милетић“ у Врбасу као учитељица, чега се радо сећала. Ускоро постаје први педагог у Гимназији и стиче могућност да оствари своје опште и педагошко знање, као и иновативне идеје. У томе је наилазила на отпор оних који су се тешко привикавали на принципе савремене педагогије, што њу, као визионара, никада није поколебало на путу ка циљевима. Од тинејџерских дана бавила се атлетиком, трчањем. Била је чланица ОАК „Врбас“, и као талентована спортисткиња, годинама побеђивала у многим уличним тркама и омладинским кросевима, али и на такмичењима широм државе, када су се цениливрхунски резултати спортиста аматера. Славица је имала још једну страст – моду. Увек елегантна, модерно одевена, дамски је носила своје креације, а на упућен комплимент, поносно би истицала да ју је њена ћерка Мила у томе надмашила. Волела је путовања и музику, и како је говорила, само је њен син Милтон знао да одабере ноте које одговарају њеном сензибилитету и расположењу. У једно сам сигурна: Славица није волела хвалоспеве. Пуштала је да њен рад говори о њој. Бити педагог није био њен посао, то је био њен позив. Можда и њена сврха. То препознају сви они у чијем је животу оставила траг. Вођена високим моралним начелима, увек посматрајући ширу слику и пратећи најбољи интерес ученика, многе захтевне и конфликтне ситуације маестрално је решавала. Ученици који су са Славицом ближе сарађивали и имали прилику да од ње уче, постајали су вршњачки едукатори, млади лидери, а данас су многи од њих успешни млади људи, за које ће се тек чути. Сваком од њих Славица је својим негујућим приступом и безрезервном подршком пружала прилику за лични раст. Најпре би својим сензибилитетом и стручношћу проценила шта је потреба тог детета, шта је његова снага, а онда створила услове у којима би процветало. Та су деца постајала најбоља верзија себе. Славица је била страствени борац за дечија и људска права, неговала толеранцију различитости и веровала у добро. Иако је то, у њеној личној причи, било понекад веома тешко, знам да од идеје добра никад није одустала. Волонтер у души, неуморни активиста, подстицала је младе, колеге и сараднике да унапреде својим идејама образовање, културу и сам живот. Немогуће је говорити о свим акцијама и едукацијама чији је иницијатор и носилац била, јер их је било безброј, чини се. Кроз пројекте које је водила многи су ученици имали прилику да виде друге земље, упознају вршњаке из Швајцарске, Немачке, Америке, осете искуство различитости и прошире видике. Помогла је оснивању првог Ученичког парламента и развијала идеју о партиципацији младих. Основала је и водила Удружење грађана “Осмех”, место младих, где су зачете многе идеје, које би касније прерастале у велике приче. Била је најбољи ђак, јер је живела принцип целоживотног учења, непрекидно се усавршавајући у областима које се тичу унапређења живота, пратећи европске и светске трендове у области људских права, мултикултуралности, као и новине у струци. Понекад несхваћена, увек испред свог времена. Бритког ума и ведрог осмеха, духовита, увек млада, спремна да саслуша и посаветује, али и да критикује, увек уважавајући личност саговорника и никад не прелазећи границу лепог васпитања. Своја је знања и искуства несебично делила, то зна свако ко је имао привилегију да од ње учи. Никад површна и у свему посвећена. Посвећена породици, мајчинству и деци, послу, пријатељима, ученицима, знању. Гимназији је оставила право благо. О недостајању не могу да говорим. Могу да говорим о великој захвалности јер ми је дато да имам таквог ментора, сарадника и пријатеља као што је била Славица Матијашевић. Уградила сам је у себе, повремено одјекне, буде дивно и болно истовремено. Надам се да ћу некада некоме и ја моћи да вратим све оно што је Славица мени дала. Или бар један део. Марија Трубинт Тот и Светлана Мандић са најближим сарадницима 20

Стасја Дурутовић, IV1

Тамара Антовић, II2

Љиљана Марић, проф.

Aлекса Дунђер, IV2

Наташа Вигњевић, I4

Теодора Рашковић, II3

ГОДИШЊАК 2016/2017.

IIVV111 –– ХХаајјннааллккаа ББаајјоорр ГГррааннддиићћ

IIVV222 –– Љ Љииљ љааннаа М Маарриићћ ии ТТаат тјјааннаа ББјјееккиићћ

IIVV333 –– ДДааннииллоо Њ Њааррааддии

IIVV444 –– ТТаат тјјааннаа К Кааж жиићћ ии И Иггоорр Л Лааззааррееввиићћ

IIVV555 –– ССввеет тллааннаа М Мааннддиићћ

IIVV666 –– ВВеессннаа ННииккиит тооввиићћ