Вуков Основац 7 (децембар 2021)
САДРЖАЈ УВОДНА РЕЧ Стојковић, Бранка: Увод................................................................................................................3 ТЕМА БРОЈА Гњидић, Петар: Светски дан хране.............................................................................................4 Ћирић, Анђела: Нездрави напици.............................................................................................5 Бајић, Ђорђе: Крећимо се здраво! Останимо здрави!..........................................................5 ЖИВОТ ШКОЛЕ Марковић, Христина: Прелазак на предметну наставу.......................................................6 Живанкић, Илијана: Пети разред...............................................................................................6 Цицовић, Марија: Утисци о петом разреду............................................................................7 Дејановић, Богдан: Организација Дечје недеље.................................................................8 Попов, Александар: Филмско вече............................................................................................8 Дејановић, Богдан: Рад Ученичког парламента.....................................................................9 Завишин, Богдан: Интервју са некадашњим учеником наше школе..............................10 Рађеновић, Дуња: Интервју са ђаком генерације.................................................................11 Арађанин, Анђела: Рођендан школе.........................................................................................12 Гајски, Ирина: Дан школе...........................................................................................................12 Француски, Јована: Ја као учитељица....................................................................................13 Лисица, Лара: У улози наставника...........................................................................................13 Миланов, Маријана: Скромно, али свечано...........................................................................14 Чонић, Вук: Српска књижевна задруга.....................................................................................15 АКТУЕЛНОСТИ Петровић, Владислава: Портрети у учионици 8/2............................................................16 Трифуновић, Никола и Ћутило, Влада: Онлајн дружење................................................17 ИНОВАЦИЈЕ Илијев, Емилија и Грбанушић, Дуња: Вукова „кефалица“ из перспективе актера....18 Абрамовић, Ива и Влајков, Сања: Пројекат „Пут око света“...........................................19 ЛИТЕРАРНИ КУТАК Гајски, Никодим: Из дневника читања...................................................................................20 Марковић, Јустина: Књижевна авантура.................................................................................21 Награђени радови.........................................................................................................................22 ПУТОВАЊА Предојевић, Марко: Одлазак и боравак у Петници...........................................................23 Литричин, Михаило: Лепота Турске.......................................................................................24 Бореновић, Доротеа: Репортажа са путовања.......................................................................25 Павков, Мила: Врњачка Бања....................................................................................................26 ТАКМИЧЕЊА Станић, Милош: Игре са лудајом............................................................................................27 Гогић, Ена: Зовем се Ена............................................................................................................27 Ердељан, Маша: У свету сова ушара........................................................................................28 СПОРТСКИ ЖИВОТ Станчић, Теодора: Пливачка такмичења од октобра.........................................................29 Стојковић, Тијана: Одбојкашка утакмица за Дан школе..................................................30 2
УВОДНА РЕЧ
Вуков Основац 7 (децембар 2021)
Уводна реч Часопис „Вуков Основац“ осмишљен је као својеврсни зборник радова наших ученика, младих новинара-истраживача. Подстакнути да запажају, стварају, размишљају, сарађују, истражују, пишу и објављују, они остављају писани траг не само у тренутном животу школе, већ и у њеној богатој историји. При покретању часопису је одређена и динамика објављивања која је подразумевала два броја годишње. Нажалост, околности су нас каткад успоравале, спутавале и онемогућавале у раду. Обрели смо се у ванредним околностима и живот и рад школе постао је, најблаже речено, неуобичајен. Стога су изостала два броја часописа. Остали смо без тема за многе рубрике, живот школе сводио се на комбиновану и онлајн наставу, нисмо посећивали музеје, биоскопе, позоришта, није било екскурзија. Многа такмичења су отказана, а тиме смо спречени да остваримо и прикажемо своја достигнућа. У претходне две године објављен је по један Вуков Основац, који је свакако плод истрајности индивидуалног и тимског рада свих аутора прилога и њихових наставника. Сведочили смо једном времену и судили му. То јесте наш задатак. Септембар нас је дочекао уједињене и срећне у школским клупама, стога се надамо да је ово први, а не једини број часописа (7.по реду) у овој школској години.
3
ТЕМА БРОЈА
Вуков Основац 7 (децембар 2021)
Светски дан хране У нашој школи Светски дан хране је прослављен на леп и креативан начин. Хајде мало да „одгриземо“ шта су наши ђаци радили за ову манифестацију! Ученици свих разреда, велики и мали, су направили веома занимљиве сендвиче. Сендвичи су шашави, смешни, али и, неким чудом, укусни! Од обичног хлеба, настао је здрав и укусан сендвич. Парадајза, шаргарепе, салате, саламе, кечапа, свега на шта помислиш, било је у тим шашавим сендвичима. Ово није само била промоција здравља, већ и приказ оригиналности наших малих кувара и уметника! Све је ту! Од смешног лица до чак читавог морског света, било је осликано на овај чудесан начин. Дефиниција и порекло речи сендвич Име сендвич је добијено по чувеном енглеском државнику Џону Монтагу, из породице Сандвич, који је у 18. веку, док се коцкао, рекао свом батлеру да му донесе једну говедину, пржену са обе стране, умотану у две векне хлеба. Џон је уместо да је појео, сада тек откривену светску сензацију, за столом за ручавање, исту ствар урадио за коцкарским столом. Тако настаје изрека „Џепна храна“, јер се може појести на било ком месту. Да ли је то аутобус или улица, није битно. Битно је да сада можете појести сендвич брзо и лако, било када и било где (осим под тушем). Занимљивости и питања са пријатељима Најдужи сендвич – Да ли сте се икада питали колики је најдужи сендвич на свету, јер ја јесам. Да није можда 10 m? 50? 100? 500? Не. Најдужи сендвич на свету, који и дан-данас држи светски рекорд, је... (бубњеви молим...) 735 m! Када боље размислиш, није тако дугачко, али рецимо да Останкински ТВ торањ, 11. највиша грађевина на свету, има чак 540 m! Не треба омаловажавати сендвич! Најпознатији сендвич Најпознатији сендвич је, без изненађења, хот-дог! Сви већ знамо како се прави, али хајде свеједно да то убацимо у земичку. Кобасица, земичка и, наравно, неки прелив. Пица је сендвич – Да, наша омиљена италијанска храна (бар једна од њих) је сендвич. Како? Па, изгледа да је пица врста отвореног сендвича. Чекај, шта беше отворени сендвич? Отворени сендвич је сендвич који нема „поклопац“ и зато се каже да је отворен. Дакле, ово поклапа овај чланак! Петар Гњидић, VI-2 4
Вуков Основац 7 (децембар 2021)
ТЕМА БРОЈА
Нездрави напици Са наставницом Татјаном Чубрило, нашом разредном и наставницом биологије, радили смо занимљиво истраживање о заступљености шећера у напицима које свакодневно конзумирамо. Дошли смо до резултата који су тачни, али које нисмо очекивали. Ми свакодневно кроз пиће уносимо више шећера него што мислимо. Кад смо жедни, често попијемо већу количину неког сока или нездравог напитка, а притом не утолимо жеђ. У западним државама људи конзумирају велике количине сокова и код њих је баш због тога заступљена гојазност. Управо зато спроводе се разне кампање које апелују да се избаце и штетни напици. „Кока-кола“ је један од примера. Пола литре садржи 50 g шећера, тј. око десет коцкицa шећера. Исто важи и за енергетска пића која сада и млађе генерације пију беспотребно. Чоколадно млеко на 250 ml, тј. у једној чаши има 25 g шећера. Ледени чај који купимо није ни налик обичном. Када споменемо чај, помислимо на нешто здраво, али ледени чај у просеку у себи садржи 7 коцкица шећера. Постоје и воде са укусом, ароматизоване. Неке од њих имају у флаши од 1,5 литар 13 коцкица шећера. Често видимо и пића на којима је наглашено да нема шећера. То је тачно, али постоји замена за шећер, као нпр. аспартам. То је један од вештачких заслађивача који нема калорија. Треба бринути о свом здрављу и трудити се да што више пазимо на то шта и у којим количинама пијемо. Зато је ВОДА једина и најбоља солуција за утољавање жеђи. Анђела Ћирић, VIII-1
Крећимо се здраво! Останимо здрави! Овогодишњи слоган Европске недеље мобилности „Крећимо се здраво! Останимо здрави!“ нам јасно поручује на који начин својим доприносом можемо да останемо здрави, а уједно и сачувамо природу. Сваке године у периоду од 16. до 22. септембра обележава се ЕНМ, тако је било и ове године. У Србији је ова манифестација одржана у 26 градова и општина. Манифестација има циљ да фаворизује немоторизоване видове превоза, а све у циљу унапређења квалитета животне средине и самим тим и унапређење квалитета наших живота. Наша школа се на симболичан начин прикључила овој манифестацији. У школском дворишту одржана је „најспорија“ трка бициклима. Скоро свако од нас у школу, али и било где друго, одлази пешке или бициклом, тако да нам је лако било да организујемо ову трку. Сакупљени у школском дворишту трудили смо се да што спорије возимо бицикл. Победник ове трке био је Огњен Адамовић, ученик VII-1 одељења, касније назван Пуж. Мало се шалим. Уз игру и добро расположење се све много боље и лакше научи, а и не каже се џаба: „ У здравом телу, здрав дух“. Ђорђе Бајић, VII-2
5
ЖИВОТ ШКОЛЕ
Вуков Основац 7 (децембар 2021)
Прелазак на предметну наставу Школа је веома битна за нас. Већина ученика гледа на њу као на другу кућу у којој живи велика породица. Први кога упознаш у школи јесу нови другари и учитељица. Она је била као наша мајка, помагала нам је ако паднемо, везивала нам пертле, учила нас основним, али и многим другим стварима. Свима је било тешко кад смо се раздвојили, али смо припремили најбољи растанак; окупили смо се на Старом језеру и дали смо јој поклон који ће увек чувати – споменар са нашим сликама у њему. Нисмо знали како ће нам бити у петом разреду, само смо знали да су наставници добри. Дочекала нас је паметна, лепоизражајна разредна. Ипак, били смо изненађени јер на часовима српског пишемо само ћирилицом и није допуштено никако другачије. На енглеском пишемо латиницом што смо и досад радили. Немачки и италијански су за нас нешто ново и осим латинице из ових предмета ништа не знамо, али полако учимо и ове језике. Упознајемо информатику и технику и технологију. Неки од нас воле географију, а неки биологију. У почетку нам је била тешка математика јер је наставница строжа, али смо увидели да треба више да радимо, задовољили смо њене захтеве и сад се и нашалимо на часу. Код учитељице нисмо имали толико одговарања и контролних задатака. Имамо много више предмета и сви су захтевни и морају на време да се уче. Мислим да су најзахтевнији предмети српски и математика, ту има много да се памти и размишља. Сваки наставник се труди да нас научи и ми смо захвални на томе и треба да их поштујемо као своје родитеље. Христина Марковић, V-1
Пети разред Идем у пети разред. До пре годину дана било је мање обавеза, мање учења, мање брига… До скоро смо се играли, цртали, гледали филмове. Плашили су нас и говорили да су наставници строги, да вичу, да задају пуно домаћег. Бојала сам се, али сам се у исто време и радовала. Дошао је и први септембар и сви су кренули у пети разред сем мене. Била сам болесна и нисам кренула у школу када и остала деца. Када сам се вратила у школу, уместо да наставници буду онакви какви су говорили да ће бити, они су све супротно од тога. Добили смо сјајну разредну, наставницу математике. Мислила сам да ће ме градиво преоптеретити, али није. Желим искрено да кажем да су сви наставници предобри, а нисам мислила да ће тако бити. Желим свима да поручим да се не плаше школе, наставника и виших разреда, све је то део живота и како се ти будеш поставио према школи, часовима и лекцијама, тако ће ти и бити. Илијана Живанкић,V-2 6
Вуков Основац 7 (децембар 2021)
ЖИВОТ ШКОЛЕ
Утисци о петом разреду Током летњег распуста причало се само о прекретници која нас чека у септембру. Растанак са учитељицом и почетак петог разреда донео нам је много новина: нове предмете и наставнике за сваки од тих предмета, више обавеза и обимније градиво, дакле, нове изазове. Схватили смо да ће ово битна прекретница у нашим животима и да је још пуно тога што треба да научимо испред нас. Пар дана пре распуста била сам тужна што крећем у, по мом мишљењу тада, затвор. Мислила сам да су сви наставници строги и лоши и да немају нимало разумевања, али убрзо су сва моја уверења о петом разреду промењена. Заволела сам све наставнике и другачије почела да размишљам о школи. Схватила сам и да се моји другари и ја више слажемо и више сарађујемо како је почео пети разред. Наравно, било је и прича старијих ђака о наставницима, једни су овакви, други су онакви и, како то већ иде, ја сам им поверовала. Сада мислим другачије у односу на тај период. Имам лепо мишљење и о наставницима и о предметима. Марија Цицовић, V-2
7
ЖИВОТ ШКОЛЕ
Вуков Основац 7 (децембар 2021)
Организација Дечје недеље Широм Србије Дечја недеља се обележавала од 4. до 10. октобра ове године. Током овог временског периода, у свим школама наше земље, надлежни органи установа су били у обавези да се постарају за што квалитетнију и угоднију организацију ове манифестације. Један од важнијих учесника у спровођењу ове значајне недеље у школском календару је био Ученички парламент, који је осмислио и дао већину предлога везаних за реализовање разноврсних догађања. Најинтересантније активности су биле, по мишљењу већине, одбојкашка утакмица између наставника и ученика и филмско вече. Током поменутог меча, наставници чинећи један тим, а ученици други, одиграли су сјајну утакмицу, али су ђаци за нијансу били успешнији и меч привели крају у своју корист. Последњег радног дана Дечије недеље, одржало се филмско вече за време ког су се окупили ученици предметне наставе са својим разредним старешинама и погледали претходно одабране филмове. Богдан Дејановић, VIII-2
Филмско вече Поводом „Дечије недеље” Ученички парламент је организовао филмско вече за све старије разреде. На репертоару биоскопа ОШ „Вук Караџић” су били различити филмови, а наше одељење је бирало између „Лајања на звезде” и анимираног филма „Небеса“. Изабрали смо први. Договор је био да се понесу грицкалице како бисмо дочарали биоскопску атмосферу. Појединци су понели и чиније да не би шушкали и реметили гледање филма. Разредна V/1, Бранка Стојковић, је допринела атмосфери тако што је почастила кокицама ђаке, који су одмах „уронили” у кесе. Сви смо уживали у филму и дружењу. Филм нас је насмејао, па нас је ухватио „смехотрес” који се орио учионицом. Након пројекције прионули смо сви сложно чишћењу учионице. Били смо сви као навијачи Јапана у фудбалу, који су после утакмице почистили трибине за собом. Ово филмско вече смо провели заједно као разред, а да нисмо ништа морали да учимо и нисмо имали ништа за домаћи. Толико нам је било лепо да смо пожелели да кампујемо у нашој учионици. Волели бисмо да буде више оваквих дружења. Александар Попов V-1 8
Вуков Основац 7 (децембар 2021)
ЖИВОТ ШКОЛЕ
Рад Ученичког парламента Ученички парламент представља организовано телo унутар школе који чине по два представника сваког одељења седмог и осмог разреда. Као представници ученика пред највишим школским органима, парламентарци, сагледавајући његову дугогодишњу традицију, су у обавези да смисле и изложе предлоге и идеје које ђаци имају вишим органима школе, као што су педагог или директор. Ове школске године, ученици су имали велики број идеја и предлога, па су их директор, педагог и Савет родитеља радо одобравали и реализовали, награђујући упућеност и амбициозност ђака. Једна од првих остварених активности је била одбојкашка утакмица, где су неки од ученика седмог и осмог разреда, чинећи једну екипу, играли против својих наставника, који су чинили другу екипу. Меч се завршио у корист ученика. Те исте седмице одржано је и филмско вече, где су ученици од петог до осмог разреда са својим одељењским старешинама гледали филмове по сопственом избору. Такође, након завршетка Дечије недеље смо организовали хуманитарну акцију за нашег суграђанина Арсена Танацкова и били веома успешни прикупивши помоћ у износу од око 76.000,00 динара. Новембар су нам обележили приредба организована поводом Дана школе и разна догађања, која су остварена у сврху промовисања месеца сова у Кикинди, који сви знамо по имену „Совембар“. Последњег месеца у години ђаци предметне наставе су, на предлог парламента, отишли у Нови Сад да погледају биоскопску пројекцију филма „Породица Адамс 2“. Након тога смо имали прилику да погледамо разноврсне садржаје које нуди највећи тржни центар у Новом Саду, Променада. Захвалио бих се члановима парламента и колективу школе на успешној сарадњи у првом полугодишту са жељом да се она настави и у следећем делу школске 2021/2022. године. Богдан Дејановић, VIII-2
9
ЖИВОТ ШКОЛЕ
Вуков Основац 7 (децембар 2021)
Интервју са некадашњим учеником наше школе Ненад Адамов, психолог по струци, рођен је 1966. године. Завршио је нашу школу 1981, а потом уписао Средњу педагошку школу „Зора Крџалић Зага“ у Кикинди. Студирао је на Филозофском факултету у Новом Саду, одсек за психологију. 1. По чему памтите своје основношколско образовање? Своју основну школу памтим по дружењу са ђацима из других генерација, онима из моје генерације, по појединим наставницима и по ваннаставним активностима као што су секције и приредбе у којима сам учествовао. 2. Да ли су наставници у Вашем периоду школовања били строги? Како који, било је и таквих, имали су различите начине приступа ђацима. 3. Који Вам је био омиљени предмет? Омиљених предмета је било више: ликовно и музичко васпитање, српски језик, биологија. 4. Знамо да је постојао часопис раније, како се звао и каквог је садржаја био када сте похађали основну школу? Школски часопис „Основац“ је био познат на територији тадашње СФРЈ. Лист „Политика“ га је истакао. „Основац“ је садржао занимљивости из живота школе и града Кикинде, лите10
рарне радове, едукативне рубрике као на пример „Реч учитеља“, анкете које су спроводили сами ученици. 5. Колико сте допринели развоју часописа? У „Основцу“ су објављени моји литерарни радови, а 1978. сам изабран да будем члан редакције часописа, а у осмом разреду члан Редакционог одбора листа. О томе је записано у скриптама професора Миливоја Рајкова „Послератна култура у Кикинди 1944 - 1989. “, друга књига, која се налази у Народној библиотеци Кикинде. 6. Колико Вам је помогла основна школа у даљем образовању, па и у послу? Знања стечена у основној школи су ми била одлична база за надоградњу будућег образовања. У послу и професији искуства из основне школе су ми помогла да боље разумем клијенте и њихове проблеме из области школе. 7. Да можете да се вратите у основну школу, који бисте разред желели да сте? Да могу да се вратим, не знам који бих разред одабрао, сваки је био узбудљив. 8. Шта поручујете данашњим ученицима? Данашњим ученицима бих поручио да се труде да постигну што боље резултате, да буду вредни и марљиви, али пре свега да буду добри људи. Богдан Завишин, VIII-2
ЖИВОТ ШКОЛЕ
Вуков Основац 7 (децембар 2021)
Интервју са ђаком генерације Протекле године за ђака генерације је једногласно проглашен Новак Деспотовић који је постигао бројне успехе на републичким такмичењима из различитих предмета. Сваке године нас је обрадовао неким од прва три места на републичким такмичењима у различитим областима природних наука. Иако смо о његовим успесима и раније писали, желели смо да знамо где је сада и замолили га да са нама подели своје прве утиске о средњој школи. Новаче, колико си напорно радио да би на крају основне школе био ђак генерације? Нисам се много фокусирао на то да будем ђак генерације, више сам се трудио ради такмичења из математике, информатике и физике. Вежбао сам око пола сата до сат времена дневно, што је било довољно за резултате. Коју средњу школу си уписао? Уписао сам Математичку гимназију у Београду. Колико се разликује рад у Математичкој гимназији у односу на рад у другим средњим школама? Колико сам упознат са радом других средњих школа, рекао бих да се у Математичкој гимназији учи мањи број предмета, али да се, посебно код математике, информатике и физике, ради много више и на врло високом нивоу. Код нас је другачије и то што редовну наставу увек имамо пре подне, док је поподне резервисано за додатну наставу коју исто имамо скоро свакодневно.
Значи, јако често имамо око 10 часова дневно, од јутра па све до 17-18 часова с малом паузом за ручак. Да ли си се навикао на нову средину и друштво? Навикао сам се доста брзо, посебно ми се свиђа друштво из разреда, сви су врло духовити и, наравно, врло интелигентни. Да ли ти тешко пада раздвојеност од породице? Има ли то неких предности? И на то се полако навикавам, мада се ми виђамо доста често, јер долазим кући викендом. Предност је управо то дружење ког има много и у дому. Поред школских обавеза, имаш ли времена за дружења и спортове? Па, времена има, али још се нисмо сасвим организовали, па само повремено играм стони тенис с другарима, или увече одемо у шетњу. Какви су ти планови за будућност, чиме би волео да се бавиш када одрастеш? Немам још тачну визију своје будућности, верујем да ћу хтети да останем у пољу природних наука и можда да будем инжењер. Новаче, желимо ти пуно среће у даљем школовању, да наставиш да нижеш успехе и да те твој предани рад и знање увек доводе до високих признања. Дуња Рађеновић, VII-3 11
ЖИВОТ ШКОЛЕ
Вуков Основац 7 (децембар 2021)
Рођендан школе Поводом Дана школе млађи ученици су честитали 71. рођендан својој школи. Десетак дана пре рођендана у холу је постављена кутија направљена као шарено поштанско сандуче у које су ђаци убацивали своје поруке и жеље. Честитке се сада налазе у ходницима и својим шаренилом и лепим порукама улепшавају простор. Оне су упућене Вуку Караџићу и нашој школи. Најмлађи захваљују реформатору азбуке, својој школи и учитељима што лако уче да читају и пишу. Школа је постала град, а ходници су добили називе. Шетамо Улицом Вукових љубави, Улицом брзалица и пословица, Улицом Мине Караџић, Пјевам дању и Пјевам ноћу улицом. Простор је тако постао веселији, шаренији, занимљивији и лепши. Анђела Арађанин, V-1
Дан школе На Митровдан, 8. новембра обележили смо Дан школе. Као и сваке претходне године, потрудили смо се да га што лепше прославимо: директорица, наставници и ми - ђаци. Одржана је свечана приредба и, као и увек на овај дан, ученици су имали прилику да се нађу иза наставничке катедре. Ђаци су мењали не само наставнике, већ и послужитељке, домара и педагогицу. Био је то један веома занимљив дан: наставници су били у ходницима и причали, док су ученици били у зборници. Дата је прилика онима који су се нашли у улози наставника да виде како је бити наставник, као и то да није лако како се нама чини. Овај дан је протекао свечано и надам се да су сви уживали. Ирина Гајски, 7-2
12
Вуков Основац 7 (децембар 2021)
ЖИВОТ ШКОЛЕ
Ја као учитељица Некада сам била првак, а сада велики поносни петак. У петом разреду има више учења него шале. Ја се сада питам зашто нисам уживала док сам имала прилику? Била сам срећна када је учитељица позвала моје три другарице и мене да заменимо улоге и да за Дан школе преузмемо улогу учитељице. Питала сам се како би то било да сада ја будем учитељица ђака првака? Упутићу им мисли које воде радости и срећи и рећи ћу им да искористе време које имају. Тог дана, када је требало да се ја ставим у улогу учитељице, осећала сам се необично. Пошто наставници време одмора проводе у зборници и ми смо тог дана време проводиле у зборници. Како необично! Какав чудан осећај! Када се звоно огласило, срећне и узбуђене кренуле смо ка учионици. Виделе смо мале медене првачиће и забава је могла да почне. И тај дан се завршио и сада се враћам правом животу у коме морам пуно тога да научим. Јована Француски, V-2
У улози наставника За Дан школе нас четворо смо добили прилику да будемо наставници Физичког и здравственог васпитања. Предавали смо свих шест часова уз пуно рада са различитим разредима. Први час је прошао веома добро, имали смо час са седмим разредом и ученици су били спремни за рад и лепо су сарађивали. Следећег часа је већ било теже и напорније, час су имали ученици петог разреда који су били доста нестрпљиви. Када је дошло време за велики одмор, сишли смо у зборницу и сви препричавали и делили утиске са прва два часа. Остали часови су текли у најбољем реду и свако од нас је одрадио довољан део посла. Шестог часа смо сви заједно са наставником одиграли одбојкашку утакмицу. Ово је један од лепших дана проведених у школи. За сваки час је требао поприличан труд и стрпљење, како за осмишљавање активности, тако и за ученике. Нас је било четворо, наставник је увек један. Сада ми је мало јасније да бити наставник није нимало лако. Лара Лисица, VIII-2
13
ЖИВОТ ШКОЛЕ
Вуков Основац 7 (децембар 2021)
Скромно, али свечано На Митровдан 8. новембра прославили смо Дан ОШ „Вук Караџић“. С обзиром на епидемиолошко стање, организовали смо малу приредбу прилагођену датој ситуацији. На свечаности одржаној у сали школе, уручене су награде ђаку и спортисти генерације. Учествовао је хорић наше школе, програм је водио Богдан Завишин, рецитовали су Милош Станић и Владислава Петровић, певала је Ена Гогић. Кључни део свечаности је био драмски наступ ученика осмог разреда Маријане Миланов и Богдана Дејановића у улози Мине Караџић и Бранка Радичевића. Припрему за извођење овог драмског текста, сам текст и помоћ ученицима пружила је наставница српског Бранка Стојковић. Да би се дочарао прави дух прошлости, обезбеђени су костими из Народног позоришта Кикинда. Костими су били врло аутентични и одлично су дочарали то раздобље. Припреме за улогу Мине Караџић су биле захтевне, али и занимљиве. Лик те младе девојке вратио ме је у прошло време када су вредности биле другачије и начин конверзације конзервативнији. Посебно сам била одушевљена костимом јер сам имала прилику да носим уникатну хаљину из тог времена. Ово је било једно врло лепо искуство које ћу сигурно памтити. Маријана Миланов, VIII-1
14
Вуков Основац 7 (децембар 2021)
ЖИВОТ ШКОЛЕ
Српска књижевна задруга Основана је пре 129 година, односно априла 1892. године у згради Српске краљевске академије. Својим радом доприносила је ширењу културе српског народа. Њен циљ је био да помогне ширењу народне књижевности, да издаје изабрана дела из савремене и опште корисне књижевности. То је најстарија библиотека. До сада је издала 113 кола. Била је привилегија бити њен члан. Приходи задруге били су донације добротвора и чланарине које су плаћали чланови. Задруга је сваке године издавала једно „коло” које је садржало 6 пробраних наслова у плавом повезу. Прво коло изашло је 1892. године, а као прва књига штампана је аутобиографија „Живот и прикљученија” Доситеја Обрадовића. У холу наше школе постављена је изложба књига у издању Српске књижевне задруге поводом предстојећег јубилеја, 130 година од њеног постојања. Изложене су све књиге из различитих плавих кола које баштинимо. Издвојене су најстарије књиге које се налазе у нашој библиотеци „Тодор од Сталаћа”, аутора Милоша Цветића и „Бјесни Роландо”, аутора Лодовика Ариоста из 1896. године. Најмлађа књига у нашој библиотеци је „Српска књижевност у европском оквиру”, аутора Драгише Живковића из 2004. године. Вук Чонић, VIII-2
15
АКТУЕЛНОСТИ
Вуков Основац 7 (децембар 2021)
Портрети у учионици VIII-2 Учионица овог одељења је иста као и свака друга, једина разлика је детаљ који одушевљава ученике и наставнике, а то јесу цртежи знаменитих личности нацртани кредом на табли. Сваког дана се ту налази нови портрет неке познате личности из света науке или уметности. Занимљиво је то што није у питању рад на папиру рађен дрвеном оловком већ цртеж урађен комадом кречњака. Ученик заслужан за ове радове је Богдан Дејановић. Постављено му је пар питања у вези са овим портретима. 1. Који је разлог твог почетка цртања кредом? - Разлог мог почетка цртања кредом је осећај промене који имам док цртам на усправној подлози у односу на водоравну. Креду држим и њом управљам на другачији начин у поређењу са оловком. Једном речју, слобода покрета при цртању је већа. 2. Колико времена ти треба да нацрташ један рад? - Време које ми је потребно да завршим један цртеж варира од тридесет до четрдесет пет минута. Све зависи од сложености онога што цртам. 3. Које су твоје инспирације? - Моје инспирације су велики умови, визионари и горостаси, који су као представници разних народа, са својих различитих становишта крчили пут за своје наследнике и потомке и значајно унапредили достигнућа наше врсте. 4. Да ли планираш да се у будућности усавршаваш у сликарству? - Мој тренутни став је да ми уметност у будућности буде првенствено хоби, али не искључујем и неке друге могућности. Ову половину табле нико не брише. Наставници користе преостали део, а редари је заобилазе. Уколико неко жели да види нешто заиста лепо, може то потражити у кабинету географије на првом спрату десно од степеништа. Владислава Петровић, VII-1
Вуков Основац 7 (децембар 2021)
АКТУЕЛНОСТИ
Онлајн дружење Онлајн дружење је дружење преко апликација и видео игрица , таква врста дружења има добру и лошу страну. Током пандемије коронавирусом која и даље траје нисмо могли толико да идемо до другара да се дружимо и због тога смо причали преко апликација и неких игрица. Овакво дружење није било избор, него потреба и једини начин да остваримо контакт са вршњацима. Добра страна онлајн дружења је сигурно та што можеш да разговараш са другарима, ако већ не можете да разговарате уживо једни са другима . Лоша страна таквог дружења је да нека особа коју ни не познајеш може да се представи као твој друг, а да ти то не знаш , и да тој непознатој особи даш своје праве податке и своју адресу. Ако намере те особе нису добре, тада долази до проблема. Због тога треба да се води рачуна док се користе апликације преко којих разговараш са својим другарима. Често деца наседају на такве преваре и због тога би родитељи требало да прате с ким деца причају. То није увек могуће. Они су запослени, а деца не воле да буду непрестано надгледана. Најбоље је, ако не познајеш ту особу с којом причаш, да организујете "meet-up" (упознавање са особом уживо) на неком јавном месту искључиво с родитељима. Ако буде тражио да се упознате на месту које није јавно, не прихватајте. Углавном то буде замка да би од вас нешто изнудили или вас, у најгорем случају, киднаповали. Такође, то мора бити добро време. Најбоље да то буде поподне јер тад има пуно људи. Немојте да се састајете касно увече или рано ујутру. Ако особа не дође, немојте је више контактирати и блокирајте је. Све има своје предности и мане као и онлајн дружење. Ако се држите одређених мера, бићете безбедни. Како сви волимо друштвене мреже, постали смо и зависни од њих, али не смемо допустити да нас ишта угрози. Морамо поступати промишљено да бисмо били срећни у онлајн окружењу. Никола Трифуновић и Влада Ћутило, VI-1
17
ИНОВАЦИЈЕ
Вуков Основац 7 (децембар 2021)
Вукова „кефалица“ из перспективе актера Поводом Дана школе ђаци прваци и другаци су учествовали у снимању ,,Вукове кефалице“. Било нам је веома занимљиво да их гледамо, а сада смо их интервјуисале. Највише нас је занимало да ли су се припремали за могућа питања (знала се тема, али су питања била тајна и чули су их тек на снимању), шта им је било тешко, а шта лако. У наставку ћете прочитати њихове одговоре и утиске. Одлучиле смо да кренемо са првацима пошто су они најмлађи и најслађи у школи. Такође, школа је за њих нешто сасвим ново.
једног питања. На питање колико треба времена да се састави азбука нам је одговорила да је потребно 10 дана. Волела би да се овакве кефалице чешће праве, а такође би волела да у њима о свачему причамо.
УЧЕНИЦИ I-1
УЧЕНИЦИ II-1 Илијана Лазичић нам је рекла да је нико није припремао за кефалицу. Сва питања су јој била лака, али није знала баш све одговоре. Мисли да се азбука може саставити за 3 дана. Желела би да у следећој кефалици разговарамо о кувању и исхрани.
Марко Аћимовић нам је рекао да их нико није припремао за кефалицу и да није знао одговоре унапред. Најтеже питање му је било где је живео Вук Караџић. На питање колико времена треба да се састави азбука је одговорио: „Три дана“. Волео би да се овакве кефалице чешће праве да у њима причамо о животињама. Док је одговарао на питања у кефалици, осећао се одлично и није га било срамота, па се зато мало и нашалио у њој. Уна Јовић је рекла да су је припремали за кефалицу. Све одговоре је знала унапред и ни једно питање јој није било тешко. Верује да се азбука може саставити за 2 сата. Желела би да се ове кефалице чешће праве и волела би да у њима причамо о цртаћима. УЧЕНИЦИ I-2 Душко Жигић је рекао да су га припремали за кефалицу и да су му сва питања била лака. Убеђен је да се азбука може саставити за 1 дан. Не би волео да се ове кефалице чешће праве. Кефалицу је гледао на телевизији и помислио је да ће се појавити и он на телевизору као и деца из Кефалице коју је гледао. Ипак, лепо се осећао на снимању. Желео би да причамо поново о Вуку Караџићу. Елена Филиповић нам је рекла да су је припремали за кефалицу. Најтеже питање јој је било ко је био Вук Караџић. Све одговоре је знала унапред, само је погрешила код
18
Алекс Драгосавац је рекао да га нико није припремао за кефалицу. Најтеже питање му је било ко је створио азбуку. Није у потпуности знао све одговоре. На питање колико времена треба да се састави азбука рекао је: „Јако пуно“. Волео би да се овакве кефалице чешће праве, желео би да се у њима прича о аутомобилима. Док је одговарао на питања у кефалици, било га је мало срамота и озбиљно је одговарао. Закључак је да се и учесницима снимања свидела Вукова „кефалица“ као и нама који смо је и по неколико пута гледали. Ако желите да се насмејете, потражите је на сајту наше школе или на Јутјубу. Емилија Илијев и Дуња Грбанушић, VI-1
ИНОВАЦИЈЕ
Вуков Основац 7 (децембар 2021)
Пројекат „Пут око света“ Пројекат о ком пишемо реализује се у нашој школи, а осмислила га је учитељица Десанка Ристић. Она нас је и упознала са њим: „Пројекат Пут око света за тридесет шест часова је замишљен кроз сарадњу ученика четвртог разреда са предметним наставницима у вишим разредима тако да је сваки ученик извукао по једну земљу и сваком ученику смо доделили једног наставника и они кроз сарадњу са наставником припремају и презентују одређену земљу. Тако се, на пример, догодило да Француску презентује наставник ликовне културе, пошто је Француска позната по уметности, са наше две ученице које су то јако лепо урадиле. Тако исто путујемо око света. Тридесет шест часова презентујемо цео свет, а најзанимљивије је деци то што углавном маме приреде изненађење и углавном буде и нека храна која представља ту земљу, тако да су биле палачинке „блини“ када се представљала Русија, био је „кахк“ колач из Египта. Наставница географије је, рецимо, штапићима донела колачиће судбине који су деца отварала и јела кинеским штапићима. Било је занимљиво и креативно.“ Давид Мохачи је представљао Америку, о начину презентације се договорио са наставником техничког. Најзанимљивије му је било то како су се сви заинтересовали док су они радили. Са
њим је пројекат радио Михајло Миланов. Зоја Деспотовић је представљала Египат, на начин као да је стари Египат. Најзанимљивије јој је било када су учили египатске богове. Упознала се са наставницом историје Драганом Француски. Теодора Бугарски је представљала Француску, тако што је спремила палме и тамо је све написала о Француској. Најзанимљивије јој је било што су све запамтили и када је задавала питања. Радила је са наставником ликовне културе Владимиром Крстићем. Јована Јаковљевић је представљала Бразил, тако што је нацртала дрес и заставу. Најзанимљивије јој је било што је дошао наставник Иван Пантелић и говорио им је о Бразилу. Милица Ресановић је са Јованом Јаковљевић представљала Бразил. Најзанимљивије јој је било што су сазнали који је главни град Бразила и много о фудбалерима. Упознала се са наставником физичког васпитања Иваном Пантелићем. Нера Јухас је са Вањом Благојевић представљала Кину на необичан начин и радиле су кунг-фу. Радиле су са наставницом географије Наташом Шуљан. Сергеј је представљао Русију са наставницом. Најзанимљивије му је било када им је наставница описала Русију. Радио је са наставницом биологије Татјаном Чубрило. Закључиле смо да се свој деци допада овакав рад на пројекту и да је ово леп начин да се ученици четвртог разреда упознају са својим будућим наставницима. Ива Абрамовић и Сања Влајков, VI-2 19
ЛИТЕРАРНИ КУТАК
Вуков Основац 7 (децембар 2021)
Из дневника читања Књига која ми се досад највише свидела јесте „Хари Потер и камен мудрости“. Аутор који ју је осмислио зове се Џоан К. Роулинг. Написала је осам делова романа. Место у којем се све дешавало била је школа за вештице и чаробњаке по имену Хогвортс. Тамо су биле куће, односно тимови, Грифиндор, Хафлпаф, Рејвенклоу и Слитерин. Док Хари није дошао тамо, чували су га његови теча и тетка. Они нису били чаробњаци (што би у књизи рекли- Нормалци) за разлику од Потерових. Хари их није волео, поготово њиховог сина Дадлија, који је стално ударао и шутирао Харија. Но, Хари га је некако трпео. Када је отишао у Хогвортс, стекао је много пријатеља. Био је веома познат јер је имао ожиљак у облику муње. Добио га је тако што је Лорд Волдеморт ( у књизи би рекли - Знаш-већ-ко) покушао да убије Харија. Прво је убио његове родитеље Џејмса и Лили Потер. Волдеморт је био обичан човек док га тама није обузела. Али, Знаш-већ-ко није успео да убије Харија. Нешто у вези са њим га је преплашило. Такав ожиљак се може добити једино ако те додирне убојита клетва. Од тад су Харија прозвали „дечак који је преживео“. Најбољи пријатељ му је био Рон Визли, риђокоси дечак са пегама. Касније је стекао још једног пријатеља – била је то Хермиона Грејнџер. Нико није тако добро бацао магију и клетве из штапића као она, па чак ни Хари. Њих троје су се много после тога сусрели са Троглавим псом који је чувао нешто. У Хогвортсу је постојао и спорт који се звао квидич. Хари је био у грифиндорфском тиму и био је најмлађи трагач тог века. Позиције су биле ове: чувар (брани гол – обруче); јуришник (има палицу и брани тим од Блаџерки, удара их); гонич (додаје се лоптом и покушава да је убаци у гол – обруч); на крају је трагач (имао је задатак да ухвати малу, пребрзу лопту која се звала Златна скривалица). Најнеобичније је то што се играло на метлама у ваздуху. Грифиндор је победио у свакој утакмици. На крају су се њих троје Грифиндораца сусрели са свакојаким стварима, кад се сазнаје шта Троглави пас чува. Роман ми се свиђа јер је било много акције, борби и још доста занимљивости. Роман о Харију Потеру има осам делова. Свако ко их прочита откриће зашто је то најбољи роман на свету. Никодим Гајски, V-1
20
Вуков Основац 7 (децембар 2021)
ЛИТЕРАРНИ КУТАК
Књижевна авантура Агата Кристи је била британска књижевница и ауторка великог броја детективских романа. Међу њима је и роман „Човек у смеђем оделу". Читање кримића „Човек у смеђем оделу" за мене је представљало ново узбудљиво искуство. Допадљива Ен Бедингфелд одлази у Лондон након очеве смрти у потрази за авантуром не слутећи да она проналази њу. Мистерија у њој буди силну радозналост и тера је на акцију. Ко је убијена жена у кући Јустаса Педлера? Ко је човек у смеђем оделу који је прегледао тело убијене руске балерине Надине? Питања без одговора је све више интригирају и укрцава се на брод за Јужну Африку као детектив почетник са намером да разреши мистерију. Полази не очекујући да ће је путовање одвести до упознавања много људи и стицања нераскидивих пријатељстава, до проналажења искрене љубави и до сусрета са многобројним замкама и лажима као препрекама решавању убиства. Књига је богата збивањима и изненадним преокретима у радњи. Ово је свакако узбудљив роман који читаоцу непрестано држи пажњу будном. Јустина Марковић, VIII-1
21
ЛИТЕРАРНИ КУТАК
Вуков Основац 7 (децембар 2021)
Награђени радови Ово су литерарни радови наших ученика којима су учествовали на конкусу Народне библиотеке „Јован Поповић“. Радови Вање Благојевић и Огњена Перића су похваљени и награђени.
Врабац и соко У једној шуми су живели врабац и соко. Соко је предложио врапцу да се тркају око Света. Врабац је прихватио изазов. Стали су на старт и кренули. Соко је рекао да им је у свакој земљи одмор. Прво су свратили у Русију, Босну, затим у Србију и на крају у Немачку. Са свима су причали у свакој земљи. Врабац је увек први полетео док је соко остајао да се забавља. Врабац је победио у трци и рекао соколу да и мали могу победити, а не само велики. Соко је рекао: „У праву си! Хоћеш реванш неки други пут?” Не можеш увек бити први, али можеш увек бити срећан. Илија Козомара, IV-1
Рецепт за срећу Испричаћу вам један мој рецепт за срећу. У том рецепту пише како бити добар. Први корак - ако ваша мама или бака нешто раде, на пример чисте или кувају, обавезно им помози. Други корак - ако се твоја бака, дека или мама враћају из продавнице, понеси им једну торбу. Трећи корак - ако твоји другари нешто не знају, позови их у посету и заједно учите. Четврти корак - када је твом тати, мами, деки, баки, сестри, брату или другару рођендан, изненади их, направи нешто лепо. И пети корак - загрли их што чешће топлим загрљајем. Мојој породици и пријатељима овај рецепт много више вреди него рецепт за најукусније колаче. Вања Благојевић, IV-1 22
Моја сека Моја сека се зове Николина, и слатка је као мандарина. Њене су очи браон боје, и много јој лепо стоје. Она живи од мене далеко, зато морам авионом преко. Моја сека је мени читав свет зато сваки дан пошаљем јој цвет. И пољубац јој дам, то је све што знам. Огњен Перић, I-2
ПУТОВАЊА
Вуков Основац 7 (децембар 2021)
Одлазак и боравак у Петници Сестра ми је рекла за програм под именом Летња научна школа две недеље пре истека рока за пријаву. Имао сам мало времена да урадим све што се од мене тражило, а требало је много рада, највише на есеју. Наташа Шуљан, моја разредна, подржала је моју жељу, а наставник технике Горан Гојков ми је написао препоруку. И на крају се све то жртвовање исплатило. Било је то вече исто као и сва друга, нисам се надао ничему посебном, али када сам погледао у поштанско сандуче, видео сам писмо. Чим сам прочитао од кога је писмо, нисам могао да верујем. Нисам веровао да је писмо било из Истраживачке станице „Петница“. Мислио сам да се нисам добро показао када сам се пријављивао пошто сам имао јако мало времена. Од тог дана
сваки дан сам размишљао о томе и како ће ми бити на неком новом месту први пут и то без иједног познаника или другара. То се све променило већ оног дана када сам кренуо, нисам ушао ни у аутобус за Ваљево, а већ сам упознао једног дечака који се запутио где и ја. Када смо стигли на станицу у Ваљеву, покупио нас је аутобус који је водио за Петницу и ту сам упознао још доста другара. Коначно смо стигли и тамо је било много деце мог узраста из разних делова Србије. На први поглед сам видео да ће ми се свидети када сам угледао колико је велика истраживачка станица и колико занимљивих ствари и колико занимљи-
вих просторија има у којима свашта може да се ради. Добио сам кључеве од своје собе коју сам делио са другом којег сам упознао у аутобусу. Први дан није био превише занимљив, пошто смо се само упознавали и није било толико рада. Већ другог дана смо добили списак са задацима као и распоред одлазака на разне терене и у лабораторије. Осећао сам се као да сам на факултету по томе како су предавања била занимљива ма колико да су дуго трајала. Нарочито ми се свидело што су ментори и предавачи били средњошколци или су евентуално били на првој или другој години студија. Добили смо посебну тему као пројекат који ћемо радити током целог семинара. Свидело ми се што сам добио себи блиску тему, а то је била историја. Сваке ноћи бисмо остајали дуго будни иако нико није захтевао од нас то, али било је јако занимљиво истраживати о разним историјским догађајима. Свих тих дана смо спремали тај пројекат и ишли на терене и у лабораторије, а последњег дана боравка смо то требали да изложимо у виду презентација, да резимирамо шта смо научили и како нам је било за време истраживања. Драго ми је да сам посетио ово занимљиво место и научио свашта ново и видео како је то бити први пут негде сам. Поновио бих ово искуство и у средњој школи ако буде било прилика. Марко Предојевић, VIII-2
23
ПУТОВАЊА
Вуков Основац 7 (децембар 2021)
Лепота Турске Путовања су корисна јер тако стичемо нова знања о историји и култури других народа, испробавамо разне специјалитете који су специфични само за то подручје, али најпре су корисна за душевни и физички одмор. Овог лета сам са породицом ишао у Турску. Турска излази на Мраморно, Егејско, Црно и Средоземно море. Град који сам посетио зове се Кушадаси, излази на Егејско море и налази се на западу Турске. На путу до тамо смо прошли кроз Бугарску и пут је трајао око 40 сати. Занимљиво је да је гранични прелаз који раздваја Бугарску и Турску други највећи на свету. Када смо стигли у Кушадаси, мама и ја нисмо могли да дочекамо да се распакујемо и одмах смо отишли на плажу. Сутрадан смо отишли на крстарење Егејским морем и обилазили смо најлепше плаже Турске. Посетили смо и Мили парк. То је национални парк са прелепим плажама, а док смо се купали друштво су нам правиле дивље свиње које су људи временом припитомили и сада су стални становници плажа. Неколико километара од Кушадасија налази се Зевсова пећина. Вода у тој пећини има 5 степени, и Турци верују да ко год се окупа у њој, неће бити болестан целе године. Од целе групе окупали смо се само мама и ја. Када смо претходни пут били у Турској, хтели смо да посетимо Памукале, али су пресушили па смо то учинили овог пута. Реч Памукале значи памучна тврђава, а то су у ствари природни базени, а уместо земље, тло је од калцијума. Пробали смо турске колаче и установили смо да се у потпуности разликују од онога како их правимо ми у Србији. Када смо се враћали, прелазили смо трајектом преко Мраморног мора и тада смо видели мајку и бебу делфина. Био је то прекрасан призор који сигурно нећемо заборавити. Иако смо у Кушадасију били 2 пута и укупно провели месец дана тамо и даље нисмо све обишли и видели. Турска је место где вам никад неће бити досадно и ми ћемо јој се увек радо вратити. Михаило Литричин, VIII-1
24
Вуков Основац 7 (децембар 2021)
ПУТОВАЊА
Репортажа са путовања Некоме срећу доноси особа, неком материјалне ствари, а некоме путовања као и мени. У данашњим условима је тешко отпутовати негде, али смо моја породица и ја успели да одемо у најлепши град на целом свету, Париз. Била сам веома узбуђена и нестрпљива јер ми је жеља да видим Париз још од кад сам била мало дете. Чим смо слетели, одмах смо нестрпљиво кренули у обилазак. Прво место које смо обишли била је Опера „Гарније“ у којој је сниман филм „Фантом из опере“. Испред је био велики број туриста који су се као и ми дивили лепоти. Унутра је призор нестварно леп и не може се описати речима. Пошто се дан приводио крају, одлучили смо да сутрадан наставимо са обиласцима. Сутра смо отишли у Музеј „Лувр“. Пун скулптура и слика, све је оставио без речи. Али, наравно, највише сам ишчекивала да видим и да се приближим чувеној „Мона Лизи“. До ње није толико лако доћи. Прво треба да се прође кроз скоро цео музеј да би се ушло у просторију где се она налази, па да се сачека у подугачком реду да би јој се примакло. Она као најзначајнија слика целог музеја има одвојен посебан зид на ком је само она и испред себе има дебело и чврсто стакло које би спречило поновни покушај крађе. Остатак тог дана провели смо шетајући по прелепим улицама. Крајем дана посетили смо Цркву Исусовог срца . Та црква је један од најлепших храмова у којима сам ја икад била. Дуго сам гледала око себе и дивила се лепоти. Последњи дан смо издвојили да посетимо најзначајнији објекат Париза, а то је Ајфелов торањ. Пошто смо били смештени у самом центру Париза, Ајфелова кула је била превише далеко да би се ишло пешке па смо ишли посебним аутобусом за туристе. Тај аутобус пролази кроз цео Париз и има отворен кров на ком туристи седе и разгледају. Одатле смо видели и Тријумфалну капију и Нотр Дам. Нажалост, оба објекта су у радовима па самим тим нисмо могли ући унутра. Катедрала Нотр Дам је после огромног пожара остала у веома лошем стању. Испред ње стоји ограда која спречава прилазак, а на њој су постављени дечји цртежи који су из дечје перспективе показали тај пожар. Кад смо стигли до торња, била сам пресрећна. Сан од кад сам била дете се коначно испунио. Испред смо седели извесно време и онда је дошло време да се вратимо назад у Србију. За својих не пуно година сам пропутовала пуно и свашта сам нешто лепо видела, обишла и научила. Надам се да ћу кроз живот још свашта доживети и наставити своја путовања. Доротеа Бореновић, VIII-2 25
ПУТОВАЊА
Вуков Основац 7 (децембар 2021)
Врњачка Бања Врњачка Бања је место које ме посебно инспирише. Када уђеш у њу, сећања са којима изађеш остају за живота. Ово место има огроман број природних, а тако и других лепота. Штандови, који изгледају као да се продужавају до краја света и назад, су само мали делић оног што ово летовалиште има да понуди. Када сам била мала и посетила Врњачку Бању по први пут, плави возић који је пролазио сваких пола сата ми је био омиљени. Он је пролазио поред свих најлепших места, као што је јапански врт који је има кристално чисти водопад и малу кућицу у јапанском стилу. Остајали бисмо тамо сатима и посматрали звезде или чак бацали новчиће у водопад и желели жеље. Музеј који је раније био дворац чувених Белимарковића је предиван. У њему се налази читава историја Врњачке Бање. Поред свих мостова, никако не бих могла да заборавим Мост љубави. Прича се да је љубав, када се закачи катанац, вечна без обзира на све. Мала речица која пролази кроз трг је такође интересантна. Овог лета смо видели децу која су, веровали или не, пецала рибе. На крају, у неверици, али радознала, пецала сам и ја са њима. Ухватили смо две рибице за два сата. Није неки успех, али смо се забавили. На степеницама које воде у реку смо проводили сате седећи, смејући се и једући сладолед. У луна парку одмах поред трга је била једна огромна направа. Први пут када сам се провозала по цену мог страха, вероватно до краја живота, видела сам целу Врњачку Бању. Било је невероватно и уједно застрашујуће. Када смо са пријатељима ишли на базен „Клобук“, користили смо превоз, мали камиончић намењен за максимално 12 људи. Немам појма како, али успели су да „збију“ чак 22 човека. Ми јадни последњи смо чучали. Нисам осећала ноге, а боме ни руке када смо коначно изашли, али сам се зато осећала препорођено. Никад нисам била тако срећна што сам на свежем ваздуху. Упркос превозу, базен је одличан! Пили смо лимунаду и јахали гумене душеке једнороге. На филмском фестивалу ове године смо гледали филм „Викенд са ћалетом“. Не зна се да ли је више било туге или смеха. На фестивалу је било много глумаца из познатих серија и филмова. Сви су шетали по црвеном тепиху. Не знам да ли ми се више допала декорација или сам „шоу“. Као што сам напоменула, све успомене које стекнеш у Врњачкој Бањи никад не одлазе, било да су седење у претрпаном камиончићу или седење под звездама са својим најдражима. Мила Павков, VI-2 26
Вуков Основац 7 (децембар 2021)
ТАКМИЧЕЊА
Игре са лудајом Кикинда је град у коме се сваке јесени традиционално одржава манифестација под називом „Дани лудаје“. Играма спретности са лудајом су отворени 36. „Дани лудаје“. Игре су подразумевале: такмичење у цепканијади, круњењу кукуруза, преношењу лудаје, скривене и летеће лудаје, као и друге дисциплине. Игре су биле несвакидашње, традиционалне, али веома забавне. Нашу школу су представљали ученици 5. и 6. разреда, а екипу су чинили Матеја Радивојша, Мина Радивојша, Лука Манџуковић и Милош Станић. Наша школа је освојила 3. место на такмичењу. Драго ми је што сам био део ове сјајне екипе. Милош Станић, V-1
Зовем се Ена Моје име је Ена Гогић, рођена сам 11.2.2009. у Кикинди и ученица сам седмог разреда основне школе и шестог разреда музичке школе. Од своје четврте године певам у Дечјем хору „Чуперак“. Волим да се такмичим и учествујем на фестивалима. Добитница сам многих награда од којих се посебно истичу награде на фестивалу „Шљокице“ у Новом Саду, „Ја сам твој друг“ у Пожеги, „Музикаљење“ у Панонији, ,,Разигране ноте“ и „Загифест“ у Загребу, „Златна пахуља“ у Рожајама, „Culture caravan“ у Волину у Пољској. Имала сам ту срећу да сам до сада освајала само прва места. Поносна сам на својих првих дванаест места и гран-при који сам освојила у Мркоњић Граду. Одлична сам ученица, свирам клавир, тренирам одбојку и плес. Поручила бих да се уз добру организацију све може. Ена Гогић, VII-3
27
ТАКМИЧЕЊА
Вуков Основац 7 (децембар 2021)
У свету сова ушара
Срећна сам!
Наша школа освојила је прво место на такмичењу „Свет сова ушара”. Били смо најбољи међу ученицима шестог разреда из 8 основних школа наше општине. У интересантном квизу знања за који смо се припремали са наставницом Тањом Чубрило моје две другарице и ја успеле смо кроз знање и игру да победимо вршњаке и обрадујемо своју школу дипломама и новчаном наградом од 8.000,00 динара. Друго и треће место освојиле су школе „Свети Сава” из Кикинде и „Иво Лола Рибар” из Нових Козараца. Овај квиз свима је помогао да уз забаву и осмех на лицу научимо нешто ново. Највеће станиште сова налази се баш код нас у Кикинди. Сове ушаре су необичне животиње, са асиметричним ушима, које су прекривене перјем. Оне су веома корисне јер смањују потребу за коришћењем отрова. Хране се глодарима попут мишева, пацова и волухарица. Највише сова је избројано 2009. године када их је било чак 734. Сове се насељавају код нас у новембру, а баш због тога овај месец прозван је „Совембар”. Ове година било их је 150, зиме су све топлије и са све мање снега па се због тога смањује њихов број. Направљен је чак и базар где је свака школа имала тезгу, на којој је изложила своје радове. На часу ликовног цртали смо слатке и смешне совице. Уместо очију стављали смо им лампице које су обасјавале нашу тезгу. Некако је цела манифестација деловала свечано. Много су ми се свиделе радионице поводом „Совембра”, а посебно маскота „Сока” која нас је подржавала и, чини ми се, донела нам срећу. Поносна сам што смо Мина Радивојша, Мина Бјелић и ја кроз забаву, у лепој атмосфери и међу јаким конкурентима постигле најбоље резултате. Маша Ердељан, VI-1 28
Вуков Основац 7 (децембар 2021)
СПОРТСКИ ЖИВОТ
Пливачка такмичења од октобра Прво такмичење октобра било је „Лига Војводине" (10.10.2021) у Зрењанину. На овом такмичењу сам освојила: злато (100 m делфин), злато (50 m леђно), злато (50 m краул), злато (200 m мешовито). Добила сам чак и пехар као прва у финалу. На овом такмичењу је било изузетно тешко јер сам пливала трку за трком и било је много напорно то да издржим. Друго такмичење су биле „Пливачке наде" (16.10.2021) у Кикинди, клуб је обележио седамдесет година пливања и рада у граду. На такмичењу сам освојила: злато (100 m леђно), злато (100 m делфин), злато (200 m мешовито). На овом такмичењу сам остварила свој лични рекорд на 100 m делфин. Треће такмичење је било „Grand Prix 2021" (2831.10.2021) у Зрењанину, то је било веома велико такмичење и напорно, тамо сам пливала са годину дана старијим девојчицама које су биле из Турске, Словеније, Словачке, Босне и Херцеговине, Македоније и Србије. Остварила сам одличне резултате, освојила сам: сребро (100 m делфин), бронзу (100 m мешовито). Четврто такмичење је било „Лига Војводине" (27.11.2021) у Кикинди, овде се пливало треће и четврто коло. Овде сам освојила: злато (200 m прсно), злато (200 m леђно). На овом делу такмичења нисам пливала своје дисциплине али сам се изборила за два злата. Пето такмичење је било „Првенство Србије" (2-5.12.2021) у Зрењанину. Испливала сам невероватне резултате које није нико очекивао. Поставила сам нове личне рекорде. Освојила сам: злато (100 m мешовито), сребро (400 m мешовито), бронзу (400 m краул), бронзу (100 m делфин). Било је веома тешко, у финалу сам показала колико сам велики борац, да имам циљ и да се увек све може урадити само ако се жели. Теодора Станчић, VII-1
29
СПОРТСКИ ЖИВОТ
Вуков Основац 7 (децембар 2021)
Одбојкашка утакмица за Дан школе На Митровдан, 8. новембра, наша школа је прославила свој дан. Једна од активности коју је организовао Ученички парламент била је одбојкашка утакмица. То није била обича утакмица, већ игра између наставника и ученика. У тиму ученика били смо Елена Мохачи, Маја Миладинов, Сара Шимон, Дејан Керкез, Вук Чонић, Алекса Гогић, Алкса Мужонг, Нађа Јевремов, Сања Крстић, Теодора Стојановић, Ања Богнар и ја. У тиму наставника били су наставник физичког Иван Пантелић, обе наставнице математике - Драгана Воларов и Исидора Пап, наставница физике Биљана Груловић, наставница српског језика и књижевности Тања Баба Стојановић, педагог Драгана Станић и још неколико ученика који су им помагали. Судија је била Дуња Новаковић која је под притиском наставника Ивана Пантелића додавала наставничком тиму поене, али је свеједно победио тим ученика. Многи су уживали гледајући утакмицу која је била напета. Наставници су се одлично држали чак иако су изгубили. Примили су неколико јачих удараца, али смо се углавном трудили да их штедимо. Нисмо игрли пуном снагом. Изгубили су 2:1, али су и нас намучили. Најбољи осећај је био на терену. Све време је уоколо владала позитивна енергија и не постоји поен на који се нисмо насмејали. Гледати је такође било занимљиво јер смо видели неке ствари које на часу не видимо. На пример: наставнике док се бацају за лопту, такође њих како се баве спортом уопште. Неке не бих могла да замислим да их нисам видела. Сматрам да занимљивију утакмицу нисам одиграла. 30
Тијана Стојковић, VII-2
Вуков Основац 7 (децембар 2021)
Структура листа
Вуков Основац: часопис ученика ОШ „Вук Караџић“ Година V, број 7 (децембар 2021)
Уводна реч износи размишљање о теми броја или значајној актуелности. Тема броја садржи текстове посвећене одабраној теми. Актуелности прате важна дешавања у школи, граду и ширем подручју. Живот школе нам представља функционисање дела уходаног школског система. Путовања доносе извештаје, репортаже, путописе са излета, екскурзија, школа у природи. Иновације упознају са искорацима у школском животу који се чине да би га побољшали и оплеменили. Литерарни кутак нам представља литерарне радове. Такмичења бележе значајне резултате на такмичењима и смотрама. Спортски живот доноси новости са спортских такмичења. Разно садржи занимљивости и најаве.
Излази на крају првог и другог полугодишта текуће школске године. Издавач ОШ „Вук Караџић“, Кикинда
CIP - Каталогизација у публикацији Библиотеке Матице српске, Нови Сад 373.3/.4(497.113) ВУКОВ основац : часопис ученика ОШ „Вук Караџић” Кикинда / главни уредник Бранка Стојковић. - Год. 1, бр. 1 (2017)- . - Кикинда : ОШ „Вук Караџић”, 2017- (Београд : Вулкан знање). - Илустр. ; 30 cm Доступно и на: http://osvukki.edu.rs/. Два пута годишње. - Је наставак: Основац (Кикинда) = ISSN 2683-4707 ISSN 2683-4715 = Вуков основац COBISS.SR-ID 332056071
За издавача Оливера Лазић, директор школе Главни уредник Бранка Стојковић branka.stojkovic78@gmail.com Одговорни уредник Оливера Лазић karadzicki@mts.rs Редакција:
Христина Марковић, V-1 Анђела Арађанин, V-1 Никодим Гајски, V-1 Милош Станић, V-1 Александар Попов, V-1 Илијана Живанкић, V-2 Марија Цицовић, V-2 Јована Француски, V-2 Маша Ердељан, VI-1 Никола Трифунов, VI-1 Влада Ћутило, VI-1 Емилија Илијев, VI-1 Дуња Грбанушић, VI-1 Ива Абрамовић, VI-2 Сања Влајков, VI-2 Мила Павков, VI-2 Петар Гњидић, VI-2 Владислава Петровић, VII-1 Теодора Станчић, VII-1 Тијана Стојковић, VII-2 Ирина Гајски, VII-2 Ђорђе Бајић, VII-2 Дуња Рађеновић, VII-3 Ена Гогић, VII-3 Маријана Миланов, VIII-1 Јустина Марковић, VIII-1 Анђела Ћирић, VIII-1 Михаило Литричин, VIII-1 Доротеа Бореновић, VIII-2 Лара Лисица, VIII-2 Богдан Дејановић, VIII-2 Богдан Завишин, VIII-2 Вук Чонић, VIII-2 Марко Предојевић, VIII-2
Стручна редактура: Бранка Стојковић и Tања Баба Стојановић Лектура и коректура: Тања Баба Стојановић Редактура превода: Весна Маринков, Драгана Вукашиновић, Драгица Симић Техничко уређење: Горан Гојков Дизајн часописа и идејно решење логотипа: мр Владимир Крстић Контакт: ОШ „Вук Караџић“ Кикинда 23300, Генерала Драпшина 3 Тел/факс: 0230/ 422-130 Тел: 0230/ 437-417 karadzicki@mts.rs Штампа: Вулкан знање, Београд
31