Koraci broj 201 - januar 2023.

ЕВО ДРАГА ДЕЧИЦЕ ВОЋА СВАКОЈАКА...

Стигло нам је писмо од Деда Мраза. Пише да је спремио

поклоне и да креће са својим ирвасима на далек пут. Баба Мразица му је сашила топли кпут и исплела топле чарапе за пут. У наш вртић стиже 22.12.2022. године. Зато смо ми одлучили да га лепо угостимо и дочекамо. Украсили смо нашу собу, окитили јелку, писали писма, правили честитке, читали приче и певали новогодишње песмице...

Срећни празници.

Током боравка у кругу предузећа, бавили смо се разним активностима:

сликали смо и бојили јабуке, такмичили се у спотрским активностима са јабукама, дегустирали јабуке и частили се. Том

приликом је жири састављен од представника фирме, за сваку васпитну групу, бирао најлепше радове и

доделио дипломе и награде за прва три места.

На Светски дан јабука (20.октобар) посетили смо компанију Делта Аграр из Челарева.

Четвртком посећујемо пијацу где на тезгама, уз разговор са продавцима, запажамо разне сорте јабуке. Они нас упознају са њиховим називима и укусима. На поклон добијамо

много јабка од којих неке одмах пробамо.

Посећујемо и продавницу здраве хране где Лазарова и Ланина мама такође продаје јабуке.

Пресецамо јабуке више сорти, уочавамо анализирамо њихове делове и улоге.

- Копамо земљу и стављамо је у саксије

- Издвајамо и садимо семенке

- Цртамо јабуке за обележавање саксија

- Постављамо на прозор да добије светлост

- Заливамо Заједно са родитељима правимо колаче од јабука и јабуке крпењаче.

На Дан просветних радника, у групи, у улози васпитача гостују Нера и Јелена девојчице из школе. Оне са децом

разговарају о јабукама, израђују лутке у облику јабука од картонског тањира и штапића за сладолед и уче их игру са јабуком и коцкицама.

Израђујемо јабуке од вунице

На крају направили смо „Дрво знања“

ПРОЈЕКАТ,,МЕСТО У КОМ' ЖИВИМ

НЕОБИЧАН ГРАД ОД КОНСТРУКТИВНИХ ИГРАЧАКА

ЗАЈЕДНИЧКИ РАДОВИ СА РОДИТЕЉИМА

Дмитар: Баба ми је причала да су се пре много година у Челарево доселили људи из Босне. Да је Челаревоо добило име по Здравку Челару. Да су некада билемалеистарекућеасадасу нове.Татаимамасу мипричалидасуудворцу у каштелу некада стварнио становали људи. Некада је у Челареву постојао биоскоп. Постојала је фабрика Ужарија која је правила конопце. У нашем месту су пре биле само мале куће, није било зграда. Милош: Некада је постојап мотел са базеном. Пре је много људи гајило

животиње у нашем месту.

Урош: Пре него што смо се ми родили Челарево је било старо. Било је прљаво, није било путева, ни школе, ни вртића, само малих кућа и дворишта.

Лана: Тата ми је причао да је пре у Челареву било две кафане где су сви суботом излазили.

Дворац Дунђерски-Софија

Вртић-Никола ПРОЈЕКАТ,,ЈЕСЕН''

ИГРА У ПАРКУ У ЈЕСЕЊЕМ АМБИЈЕНТУ

Коста: Лишће жути зато што више нема сунца и онда лишће жути и опада.

Урош: Дрво кад је лето има лишћа. Када почне јесен дрво одбацује лишће и спрема се на

спавање.

Дуња:Кад је зима медо преспава зиму зато што нема воде и хране. А дрво да би преживело

пусти све своје лишће да опадне.

Урош (Како настаје киша?):Вода је на земљи, Сунце је горе, сунце греје воду.Онда се те

парице дижу горе, кад се цео облак допуни почне падати киша и тако у круг.

Софија (Шта је магла?): Магла је као неки велики облак на земљи и унутра имају неке честице.

ПРОЈЕКАТ,,ШУМСКЕ ЖИВОТИЊЕ''

Меда- ликовни рад са воденим бојицама

Милош Душан Богран

Јеж од новинске

хартије

Урош: Вук живи у шуми. Он када види човека може да га поједе. Има јако оштре зубе и једе месо. Воли да лови. Када види једну животињу потрчи до ње, уједе је и месо јој поједе Дуња:Лисицаживиушуми,Онанаправисеби рупу,некадсама,некад уђеурупуодјазавца. Има добар њух и добро чује.Њој су уши шпицасте, на крају су мало црне. Реп јој је на крају мало бел. Ножице су јој на крају црне. Крзно јој је црвене и наранџасте боје. Када она жели да добије мужа пусти мирис из репа. Чува своје младунце који пију млеко. Када они добију неколико месеци онда им она донесе кокошку да је они удаве. Кад порасту иду са мамом у лов. Када су велики оду, напусте маму.

ПРОЈЕКАТ ,,НОВОГОДИШЊА ЧАРОЛИЈА''

НОВОГОДИШЊА ЈЕЛКА НОВОГОДИШЊИ УКРАСИ

ЧЕСТИТКЕ И ЖЕЉЕ

Урош: Ја бих желео да Деда Мраз мом брату донесе поклоне које он жели (аутић на дањински). Волео бих да нам

у Новој години буде лепа кућа. Мами и

тати желим да буду вредни, добри и

здрави у Новој години!

Милош: Породицо моја,пуно Вас

волим и желим Вам најсрећнију Нову

годину!

Коста: Желим да мами, тати и брату

буде најбоље на свету у Новој години!

Мићо: Хоћу да у мојој породици буде све нормално као до сада!

Иван:Желим да китимо јелку и да Деда Мраз дође мени, Колету, мами и тати.

Дуња: Мојој породици желим да сви будемо живи и здрави! Да лепо проведемо Нову годину и да будемо срећни!

Лана: Срећна Нова година! Да сте ми живи и здрави!

ПРИПРЕМНО ПРЕДШКОЛСКА ГРУПА

ВАСПИТАЧИЦА ТОПАЛОВИЋ ГОРДАНА

У Пројекту“КУЋА „смо много тога лепог сазнали и научили .Деца су

уживала и радовали се новим сазнањима,откривала и свакодневно учила нешто ново.

Заједнички рад“Кућа“, Наша кућа са сликама, Павле и шарена кућа

Наша улица коју су деца назвала:“Улица бубамарица“

Поводом Светског дана јабука били смо у посети у Делта Аграру и као сваке

године уживали у њиховом гостопримству и дружењу.

Јована и Петар су имали најлепше радове, Заједничке игре јабукама

У ишчекивању Деда Мраза правили смо лепе украсе,честитке,Деда мразиће,месили и шарали

медењаке,дружили се са родитењима,правили новогодишња слова и уживали у новогодишњој чаролији!

И најважније стигао нам је Деда Мраз и поделио нам пакетиће!

I1 НАШИ „БИСЕРИ“

I1 НАШИ „БИСЕРИ“

Маша Сантрач

На јесењем кросу учествовали су сви ученици I2 Најбоље резултате постигли су: Емилија Пилиповић - 3. место Мила Адамовић - 2. место Јован Марковић - 1. место

Лука Векић - 3. место У сусрет новогодишњим празницима, ученици I2 су учествовали ухуманитарној акцији.Уживали суи забављали се у изради радова, а при том научили важну животну лекцију - наше мало неком значи пуно.

Одељење учитељице Мире Бојиновић - Лабус

ФИЛИП БОКАН ИВАНА МАНДИЋ

МИЛИЦА ЛАТКОВИЋ

БОЈАН ДРАГИЋ НИКОЛИЈА ИНЂИЋ

СНЕГ

Пао је нежни, бели снег на високи брег.

Весела деца се санкају

док пахуље падају.

ВЕРА ДРАГИЋ

ДЕЦА НА СНЕГУ

Беле пахуље падају

сва им се деца радују.

Веште руке Снешка праве, смех се чује на све стране.

ФИЛИП БОКАН

ИВАНА

ПРВИ СНЕГ

Када падне први снег

сва деца појуре на брег.

Док пахуље падају

деца се весело играју.

НИКОЛИЈА ИНЂИЋ

МИЛИЦА

ЛАТКОВИЋ

САНКАЊЕ

Зима нам стиже, све нам је ближе.

На беломе снегу, на високом брегу, деца се санкају, пахуљама радују.

ИВАНА СУПЕК

ЈЕЛЕНА ДРАГИЋ

МАНДИЋ

КОРАЦИ II2 Зима стиже

Руменим

ЈЕСЕН

Након врелог лета,шаренолика јесен журно је закорачила је у моје село. Природа почиње да добија другачији изглед. Сунце се стидљиво скрива иза сребрно сивих облака. Бакарна,златна,наранџаста,црвена и тек понекаскривена зелена боја су поља по којима стидљиво ромиња прва јесења киша мењајући боје као сликарка.Тишину јесењег јутра разбија звук трактора који журно преноси дрва која ће грејати домове.Свуда се шири мирис печене паприке и печене ракије. Јесен ластама дарује карте за југ. Деца весело шљапкају по барицама и цела улица се шарени од њихових кишобрана.

Волим јесен јер је богата плодовима,сва исткана златним бојама и богата мирисима. Душан Хајдер

ЈЕСЕН

На вратима нам куца госпођа Јесен.

Стигла је у кочијама, украшена лишћем разних боја. На глави је имала

велики шешир и хаљину од шишарки и лисћа као обојено темперама. Са собом је донела много воћа и зрелих плодова, што је била награда за вредне пољоприведнике. Често

падају кише , а животиње марљиво скупљају храну за хладне дане. Деца су пожурила у школсе клупе , жељна знања и добрих оцена. Стазе у парку су прекривене тепихом од лишћа које сам брао са њом. Понекад ме деда поведе на њиве које су пуне зрелог кукуруза. Мама и ја водимо брата у паркић где бацамо лиишће и сви се смејемо.

Лазар Киш

ВОЛИМ ЗИМУ

Волим зиму.

Волим снег.

Волим кад пахуље, прекрију брег.

Волим кад санке

по снегу лете.

Волим да се клижем

као свако дете.

Волим ирвасе.

Волим снег у коси

То је знак да Деда Мраз

поклоне нам носи.

Волим кад поклоне

Деда Мраз нам дели

онда се пуно

деце весели.

Невена Хренка

Бела Грива се вратио У отвору, који се испунио сунцем, стајала је силуета белог принца. Бела Грива полако подиже главу. Био је уморан. Јака светлост је затреперила и помутила његов поглед у дубини великих тамних очију.

(Из књиге Бела Грива, Рене Гијо)

Он је желео да види свет и тада му је то било једино важно и сасвим довољно. Тако се десило да је у тренутку када је био описиво срећан започео авантуру о којој није ни сањао.

Из одломка Чудесно путовање, Златко Васић)

Љубав сам јој исказивао на један необично романтичан начин Једном приликом, кад смо се играли жмурке ми се заједно сакријемо у једно буре, у коме је моја мајка зими киселила купус. Ту у том бурету, ја сам јој исказао љубав и, због те миле ми успомене, и данас ме још троне кад год прођем крај каквог бурета. Аутобиографија, одломак Прва љубав, Бранислав Нушић

Топла соба код куће и школе, И учитељ топал поглед има, И наша се срца топло моле, Док на пољу љута влада зима

Зима, део песме, Владислав Петковић Дис

ЗИМА

Најлепше годишње доба је зима,

ал она није баш драга свима.

Чаробним прстима

по прозору шара,

и са леденим ветром разговара.

Дечије образе у црвено боји

док леденица на крову стоји.

Из оџака се дим вијори

а бака деци приче збори.

И тако снег прекрива брег

и пахуља пољем влада

са уживањем се пије топла чоколада.

Реља Радман

МОЈ ПАС

Мој брат Лаза,

велика је маза.

Ја га љубим, пазим

и пуно га мазим.

Мој пас Блејд се зове

Испунио је све моје снове.

Једва чекам

да из школе дођем,

па са Лазом

Он је једно велико штене

Знам да највише воли мене.

Увек по дворишту неред прави

Лаје на мачку и важан се прави.

МОЈ БРАТ

на улицу пођем.

Да га виде

сви моји другари,

да им својим ручицама

фризуре поквари.

Флеку белу на оку има

И зато је сладак свима.

Теа Манојловић

Огњен Иванчевић

учитељица Јасна Кавгић

У бојама јесени....

Зима, зима..

ПРОДУЖЕНИ БОРАВАК

I1 и II разред

28. 09. 2022. Израда паноа „ ЈЕСЕН „

Пано израдили ученици 1.и 2. разреда који похађају Продужени боравак.

Учитељице: Јасна Кавгић и Данијела Кутањац

10.10.2022.

Израда паноа јесењим мотивима

Пано израдили ученици I2 и II

Учитељица: Данијела Кутањац

12.10.2022. Обележавамо Светски дан здраве хране

Ученици I2 и II1 који похађају Продужени боравак су израдили своју ПИРАМИДУ ИСХРАНЕ.

Учитељица: Данијела Кутањац

21.10.2022. Обележавамо Светски дан јабука

Ученици 1.и 2. разредакоји похађају Продужени боравак су израдили пано на тему: „ ЈАБУКЕ „

Учитељице : Данијела Кутањац , Јасна Кавгић

25.10.2022.

Ученици 1.и 2. разредакоји похађају Продужени боравак су израдили пано на тему: „ НАШ ШПАЈЗ „

Учитељице : Данијела Кутањац , Јасна Кавгић

У СУСРЕТ НОВОЈ ГОДИНИ

I2 , II разред Учитељица: Данијела Кутањац

Christmas and New Year's jokes

What do snowmen like to do on New Year’s Eve? Chill out.

What do snowmen eat for breakfast? Snowflakes.

Where can you go to practice Math on New Year’s Eve? Times Square.

Why should you put your new calendar in the freezer? To start the New Year in a COOL way.

What does an elf study in school? The elfabet.

What do you get when Santa becomes a detective? Santa CLUES!

What did one Christmas tree say to another? Lighten up!

V1

Why is it so cold at Christmas? Because it's in Decembrrrrrr.

МОЈ КУЋНИ ЉУБИМАЦ

5-2

Животиње су увек ту за нас ,наши најбољи пријатељи.

Пре око два месеца,осећала сам се усамљено и желела сам да имам неког поред себе ко ће увек бити расположен да ме саслуша.Одлучила сам да посетим азил у Гајдобри и удомим једног пса.Није ми било битно које је расе нити како изгледа.Идући поред свих тих кавеза,угледала сам разне псе и била сам јако тужна зато што они немају никога да их чува и воли.У једном ћошку,у кавезу угледала сам једну малу пуфнасту куцу.На први поглед ми се много свидела.Узела сам је у руке,а она је весело махала репићем.Али после се почела плашити.Рекла сам јој да је све у реду,да не треба да се плаши,да иде на сигурно место где је више никада неће нико ударити.Ту слатку браон пуфницу са сјајним црним очима назвала сам ДОНА.Први дан није била тужна као кад сам је узела.Истраживала је моје двориште,играла се лоптицом и једва је чекала да дођем из школе и да се играм са њом.Срећа није била само на њеном лицу већ и на мом.

Драго ми је што сам пронашла пријатеља који ме увек саслуша када ми је тешко,а уједно ми је драго што сам је спасила из азила.

5-2

Моја жеља

Ја бих волела да имам зеца. Дала бих му име Скочко. Имао би туфне по телу и слатки, бели репић. Хранила бих га шаргарепом и слатким купусом. Са

мојим Скочком бих скакутала и играла се по цео дан.

5-2

Мој пас Гари

Имам пса и зове се Гари. Некад га повучем за реп, али он ништа не мари. Веома је хитар и брз као стрела. Али јак је као лав, мислим да је зато што долази са села.

5-2

ЈУТРО У МОМ ДВОРИШТУ

Док сам мирно спавао у свом удобном и топлом кревету,осетио сам да ме нешто заголицало по лицу.Отворио сам очи и схватио да су ме заголицали први зраци Сунца.

Из далека се чује комшијин петао који сваког дана вредно кукуриче.Под прозор ми слећу

голубови и гугучу међу собом.Потпуно сам будан.Устајем из кревета,облачим шорц,обувам папуче и силазим у двориште да обиђем свог куцу Меду.Док трчимо кроз двориште осетим како ми млада трава пуна бистре росе кваси ноге.Стао сам испод стабла трешње да бих убрао први које су сазреле,па уживао у сочном и предивном укусу.Са

осталих крошњи пада још по која кад од синоћне кише.Постајало је све топлије и топлије било је предивно јутро.

И док уживам у овим јутарњим сатима схватам да је јутро мој омиљени део дана,јер ми пружа мир. 5-2

ШЕСТИ 1

ОДЕЉЕНСКИ СТАРЕШИНА БИЉАНА ПАВКОВ ДОГАЂАЈ КОЈИ ЋУ ПАМТИТИ

Тијана Лазић 6-1

Био је зимски распуст. Тада сам имала шест година и веровала сам у разне ствари.

Свако вече пред спавање одем у дневну собу иза кауча и играм се. Пошто никада нисам хтела

ићи да спавам, мој тата је одлучио да ме мало превари. Када бих отишла иза кауча, тата би ми

рекао да брзо дођем, да је иза сива мачка. Плашила сам се и никада више нисам отишла иза

кауча. Када је прошло пар месеци, моја сестра и ја смо добијале поклоне у кутијама за Божић.

Тада сам у једној кутији угледала играчку, сиву мачку. Тата ми је објаснио да је то оно сива

мачка која је била иза кауча. Тада сам се уплашила, али временом сам навикла да је то мој

кућни љубимац. Свако вече сам се игрла купала је , хранила, мазила, пазила. Више никада

касније нисам ишла иза кауча, захваљујући тој мачки.

Овај догађај никада нећу заборавити, за мене је у том периоду то било јако страшно.

Касније сам схватила да је то била само шала.

Обавеза ученика је да у школу долазе прикладно обучени и пристојног изгледа, да својим начином облачења не нарушавају углед школе.

У школи не смемо да носимо

 Кратке панталоне ( изнад колена)

 Поцепане фармерице

 Кратке мајице које не покривају стомак

 Одећа са великим изрезом и голим раменима

 Мајице са непримереним надписима и сликама

 Провидну одећу

Одећа мора да буде удобна, ненападних боја, чиста и од природног материјала

МОДА У ШКОЛИ

Правила (кодекс) облачења

Предлог одевне комбинације

Свака прича у себи крије неко значење и неку поуку. Ствар је у томе само да ли може да је извуче из ње.

Моја прича била би о једном малом дечаку плаве косе и

крупних плавих очију, име му је било Данило. Живео је у једној

скромној породици са мамом, татом и млађом сестром. Није још кренуо у школу. Као и свака породица, живели је од свог рада и

имали су оно основно за неки нормалан живот.

Мајка је морала више да обраћа пажњу на сестру , била је мала и још није самостално ходала, морала је да је храни, успављује, ...

Све ово је временом како то и бива често у животу погађало Данила. Није схватао

својом малом главом да је он старији, да хода, једе сам, све може да ради за разлику од сестре.

Сакупљао је он све у својој глави и једног јутра кренуо је да тражи од маме да га храни, другог дана да му пева, трећег дана да га успављује. Мама је то радила , али није то могло дуго да траје.

Стигао је његов рођендан, позвао је се другаре из улице , у време када је гасио

свећице на торти приђе му мати и рече „ Хоћеш да те мама храни ? “ А он, благо

поцрвени и тихо проговори „ Па ја сам велики.“

Журка је била при крају и скоро сви су отишли . Приђе мајка и упита га да ли хоће да му пева успаванку као и Секи, али он опет рече па ја сам велики.

Затворио се Данило у собу и умирио, мало је размислио. Ако ме мама буде хранила, сви

ће ми се ругати, ако буде певала пред спавање и неко чује опет ће се смејати. Него

боље да ја сам све то радим и да будем велики дечак. Тако је Данило одлучио шта му је

чинити и престао мајку замарати.

Шта се може закључити ? Шта мислите?

Сада ћу вам рећи, нетреба бити љубоморан . Треба разумети и помоћи не само у овом

случају мајци, већ свим људима којима је помоћ потребна. Човек је онолико велик

колико сам из својих грешака извуче истину и сходно томе поправи своје понашање.

Писали су о зими ученици 6-1

 Зима је годишње доба испуњено смехом, радости деце, због тога је волим.

 Када гледам кроз прозор како падају беле крупне пахуње осећам срећу и мир.

 Од снега би правили Снешка белића на ког би смо ставили гране и украсе. Разне

снежне предмете, тунеле где би се провлачили. Организовали би смо такмичење

у грудвању, са друштвом из разреда и улице.

 Када снег падне после доручка , одлазим напоље ако могу до увече у зимску чаролију. „ Када снег пада, чаролија се ствара“.

NAŠARAZREDNA

Doslajejednogdanasvanasmejana predstavilanamsekaonovarazrednaa ustvarinamjekaodrugamama.

IgralismotajnogDedaMrazagdesmo sviodnjedobilipokloncic.

Bilojepravoodusevljenjejertonijebio obicanpoklonvecjestiv,njenihruku delo.

Poslesmopravilizajednoikolacesve smoihpojelinodmiline.

Odtolikesreceiradostiodlucilismoda podelimokolaceidirektoruskole, pedagoguinastavnicima.

Tajdanbiojenezaboravan!

Кораци 7-2

Литерарни радови ученика 7-2 одељења

Дани мог детињства

Детињство је само по себи лепо, поготово ако га проводимо весело, безбрижно и

другарима којима могу да верујем.

Једном сам са мојим другарима обилазио напуштене куће. У једној смо затекли неке

ужасне цртеже на зидовима, дечију одећу , видели смо разне справе за мучење. Рекао сам

им да се више нећемо враћати у ту кућу, али из дана у дан све нас је више и више

привлачило да видимо коју тајну крије та кућа. Сачекали смо поноћ давидимо шта зе

заправо ради у тој кући док сви спавају. Људи који живе близу су нам рекли да се из куће чују разни узнемиравајући звукови. Ушли смо у кућу са разном опремом, али то није било

довољно јер када смо ушли у подрум врата су се чудесно затворила. Када смо изашли

никада се више нисмо враћали. Остала је мистерија.

Надам се даћу имати још сличних авантура.

Лука Кнежевић 7-2 Будућност какву желим

Без прошлости нема садашњости, а без садашњости нема будућности. Са тим сазнањем

схватам да су многе ствари у нашим рукама.

Од малена тренирам стони тенис. Тим спортом сам се саживела и научила шта је воља и жеља за успехом. Често маштам и размишљам о овом спорту. У будућности бих желела да постанем првакиња Европе. У сваком тренутку размишљам о томе и стварам себи слике у глави. Понекад то доживим као да се већ десило. За добар резултат потребно је много

више од маштања.Свакодневни, напшорни тренинзи ми помажу у остварењу мог

сна.Трудим се и учинићу све да се мој сан оствари. Труд, рад и жеља су све што ми је потребно...Поред свега тога потребна је и подршка породице, пријатеља и тренутно најважније- тренера. Иако то некад не признајемо, свима нам је потребна подршка. Волела бих већ следеће године да одиграм своје прво Европско првенство, надам се да ће се то и остварити.

Будућност је често много тешка да сепредвиди, али ја ћу да наставим да пратим своје снове и да их остварујем.

Хана Балаж 7-2

Поуке Светог Саве ,, Будите творци речи, а не само читаоци, помишљајући у себи, да који слуша речи и не чини што је заповеђено њима, такав је сличан човеку који гледа лице своје у зрцалу: јер позна се, и отиде, и одмах заборави какав је био. А који је проникнуо у савршени закон слободе, оставши у њему, овај неће бити забораван слушалац, него је творац дела, блажен је тај“

Прослава школске славе, наступа Анђелија Бубуљ

Маја Бурсаћ Лара Манојловић Душица Каман

Петра Пилипиповић

Анђелија Бубуљ

Спортски дан-крос

Дечја недеља-надвлачење конопца

Дечја недеља-надвлачење конопца

Цитати о спорту :

Победник је онај ко више верује у победу.

Када се одигра и последњи поен, ми смо и даље људи. Загрлите противника, реците му: ,,Сјајна борба и то је то.

Само играјте. Забавите се. Уживајте у игри.

РЕЧИИЗДУБИНЕ МОЈЕДУШЕ

О чему сањам

Често бежим у снове јер јава није оно што ја желим. У свету има много неправде и

лоших ствари, а у сновима чешће буду лепше ствари.

Волим да сањам и да маштам јер у машти се може све. Бити милионер, позната

личност, астронаут или научник, све се може замислити. Само је на нама колико ћемо се

потрудити у реализацији циља и колико то заправо желимо. Да бисмо успели у томе, битно је да нас не спутава туђе мишљење, јер многи ће говорити како је нешто немогуће, губљење времена и слично. А тада треба бити вредан и упоран у ономе што хоћеш и да верујеш да ћеш успети.

Мој сан је да постанем успешна виолинисткиња. Виолина ми се увек чинила занимљивом и фасцинантном. У четвртом разреду родила ми се жеља да почнем да свирам. Родитељи су ме подржали у томе и отишли смо у музичку школу како бих почела

да учим. Када смо стигли, рекли су нам да сам закаснила и да се виолина учи од 3. разреда. Наставила сам да будем упорна и захвална сам својим родитељима што су ме максимално подржали у свему. Кренула сам на приватне часове виолине, добила своју

виолину и ево ме данас још увек радим на свом циљу, али све сам ближе томе. Почела

сам да наступам, имам пар позива да се придружим неким оркестрима и најбитније, срећна сам док свирам.

Ако нешто стварно волиш и желиш, све је могуће. Никад не одустајте.

Лара Манојловић

Речи које су ме охрабриле

Једног лепог и сунчаног дана пробудила сам се несрећно, тужно и уморно. Мами сам

пришла и рекла јој због чега се тако осећам. Пожелела сам да одем код деде зато што

сваки пут када бих имала неки проблем, он ми је давао најбоље савете.

Отишла сам код њега и он ме је упитао шта ми се десило и зашто сам тужна. Рекла сам

му да са једне стране не желим више да идем на тренинге и карате, а са друге стране

свиђа ми се да освајам медаље и путујем. Деда ме је саслушао и само ме је загрлио а

онда рекао да се много уплашио када га је мама назвала. Питао ме је зашто не желим

више да идем на тренинге. Одговорила сам му да сам јако уморна после школе и да када

одем на тренинг умор ме савлада и онда не тренирам добро и довољно. Осећала сам се

ужасно када сам то деди причала, нисам мислила да ћу моћи наћи решење. Деда ме је посаветовао и рекао ми речи које су ме охрабриле. Била сам срећна, дао ми је ветар у леђа и пронашао решење. Загрлила сам га и одмах сам се осећала боље.

На жалост мој деда више није са нама. Надам се да се поноси мојим успехом. Да није

било његових речи, ја даље не бих била успешна и због тога му се много захваљујем.

Калина Валашек VIII1 Моје поруке млађим генерацијама

Негде сам прочитао ове савете, па бих да их поделим са вама.

 Чините исправне ствари, чак и кад вас нико не гледа.

 Сваки дан ћете научићете нешто ново ако пажљиво слушате.

 Никад не реци: ,,Не могу ” , већ ,,Покушаћу . ”

 Грешке су доказ да се трудиш

 Ако избегавамо људе које праве грешке, увек ћемо бити сами па због тога треба мање

судити, а више волети.

 После кише, дође дуга.

Алекса Ступар

САЊАР

Била је вечити сањар који је маштао о лепоти живота на другачији начин те није чудно

да је на живот од малена гледала другачије. Болела ју је неправда и сви трагови зла у

овом тмурном свету. Оно што из људи излази попут варница.

Кад би је питали зашто се бори са ветрењачама, рекла би како се доброта мора бранити да би људи опстали. Није била схваћена, нити су је подржавали, нити спутавали. Сама у овом свету покушавала је да за себе остави макар комад света какав она воли и ком се радује. Истина је, да је платила велику цену постижући своје чисто парче света.То

парче је њен мали универзум, на њега гледа као на бесконачност и несебично га дели, али са мањим бројем људи. Када би ишла да се састане са друштвом то парче би оставила на сигурном и у спољашњи свет би ишла без њега. Ко зна, можда да га не изгуби или да га неко не рани или преотме. Како бива у филмовима, није веровала да неко, након свега може да уђе у њен свет. Појавила се баш та особа. Особа из далеког света, није хтела да ми каже његово име, рекавшида га веома поштује и да не жели да прича појединости у вези њега, јер је он део њеног света. Рекла је да није веровала да ће некога само тако без размишљања пустити у просторије свог света. Искрено кажем, мало ме је изненадила јер то не личи на њу. Додала је још само да је та особа била заробљена у туђем свету, те ју је болело да тамо и остане. После тога је отишла, не знам у ком правцу. Њени кораци се не знају, њена путања се не зна. Мистериозна је она, али се у њеним очима видело да ју је та особа учинила још срећнијом и унела јој наду у снове.

Вероватно сад негде лута, својим путањама и путевима, које вечно крије и још их нико није разазнао, нити ће.

Уна Шарац 8-2

ЖЕЉА

Кад сам била мала маштала сам да будем познта. Да се људи диве ономе што радим. Скоро сам желела да будем тип особе који каже све што мисли, не у лошем смислу већ као “могу да одем до било кога и кажем шта желим, приговарам ако ми нешто не одговара и не дозвољавам да ишта крши тај мир“. Такође сам хтела да будем боља у математици. Али са толико бројева верујем да не би било места за речи. А ја више волим речи. Маштала сам и желела да будем много тога, и сваки дан пожелим да будем све што већ јесам.Желим да будем добра према људима које упознајем и да у њима тражим оно најбоље. Јер ако тражиш разлог да заволиш особу – наћи ћеш га. Желим да око себе имам само пријатеље за које знам да ће увек остати уз мене. Желим да останем

таква каква сам, са тим малим чудним створењем које живи у мојој глави и доноси све одлуке уместо мене.

Увек ћу хтети да будем неко мало другачији, мало бољи, али се надам да ће све те другачије верзије и даље да личе на мене.

Тара Миљевић 8-2

МОЈ СТАРИЈИ БРАТ

Свако у свом животу има ту неку особу која јој посебно значи, која је увек ту. То може бити најбоља другарица, сестра, мама, тата. Тако и ја имам особу без које не бих могла да замислим свој живот. Та особа је мој брат.

Особа попут њега није ни за упоређивати са неком другом особом. Он је увек ту и он

зна оно што други незнају. Он је мој најбољи пријатељ, он је мој брат. Искрено не бих

могла замислити свој живот без њега, јер да њега није било не знам шта би било

самном. Он је једина особа која ме је увек разумела и подржавала и кад нико други није. Све је радио за мене, био ми је и мама и тата и моја највећа подршка у животу. Бринуо се о мени, водио ме стално са собом, бринуо о мени кад ми је било најтеже, кад тате није било. Период кад смо били сестра, мама, он и ја је најтежи период у мом животу.

Свако у свом животу има особу која јој значи бескрајно и коју треба чувати.

Јелена Кецман 8-2

Руски језик

Поводом Дана просветних радника - 8.новембра, чланови секције руског језика кратким, пригодним програмом приказаним у зборници честитали су празник наставницима и

ученицима.

Поздравне речи и стихове: "Наставникам", "Учителя", "Спасибо Вам, учителя", говориле

су ученице: Анђелија Бубуљ (8-1); Тара Миљевић, Уна Медић, Милица Совиљ и Уна

Шарац (8-2).

Поводом тог празника Анђелија Бубуљ и Маја Бурсаћ (8-1) су урадиле диван пано који се

налази на табли испред кабинета српског језика.

Наставница руског јeзика Љ.Милићевић

Словачки језик

У Словачком војвођанском позпришту у Бачком Петровцу 3. децембра одржало се 48. Радијско такмичење младих рецитатора.

Овогодишње такмичење је окупило 42 учесника из целе Војводине.Учесници су се такмичили у пет категорија.У категорији ученика који похађају наставу словачког језика са елементима националне културе,такмичило се седам ученика. Андреа Шулцова

ученица V-1 разреда.освојила је треће место.