ЛИСТ УЧЕНИКА ОШ “ ЗДРАВКО ЧЕЛАР ” ЧЕЛАРЕВО ГОД. LII БРОЈ 196.
27.I 2020.
ЗНАЊЕ ЈЕ БЛАГО КОЈЕ СВАКОГ ВЛАСНИКА ПРАТИ
НЕ ЗА ШКОЛУ ВЕЋ ЗА ЖИВОТ УЧИМО ЧИТАЈ ДА БИ ЖИВЕО
МЛАЂЕ-СРЕДЊА ВАСПИТНА ГРУПА ВАСПИТАЧИ ДУШАН КЕРКЕЗ И МАЈА РАДИШИЋ
ВЕСЕЛИ КИШОБРАНИ
ЧЕКАЈУЋИ ДЕДА МРАЗА
НОВОГОДИШЊЕ ЧЕСТИТКЕ
ПРАВИМО НОВОГОДИШЊЕ КАПЕ
СРЕДЊА ВАСПИТРНА ГРУПА ТОПАЛОВИЋ ГОРДАНА ….ЈЕСЕЊЕ ЧАРОЛИЈЕ...
...МОЈЕ ТЕЛО.....
...РАДИОНИЦА СА БАКАМА И ДЕКАМА...
.....НОВОГОДИШЊЕ РАДОСТИ....
СТАРИЈА ВАСПИТНА ГРУПА КИШ ВИОЛЕТА ...ЈЕСЕН У МОМ КРАЈУ...
ПРИЧА И ДРАМАТИЗАЦИЈА ~ОГЛЕДАЛЦЕ~
..КИШОБРАН ЗА ДВОЈЕ...
...РАДИОНИЦА КИШОБРАНА...
...СРЕЋНА НОВА ГОДИНА...
„ „ и свако сања, сања бојама занесен Ево нам стиже, стиже и долази јесен. А шума блиста купа се у злату И тихо пева јесењу сонату“
ДРУГОВИ БУКВАРЦИ
I-1 ДРУГАРСТВО И другарство важно је, такође, То зна свако ко у школу пође; Све је лакше кад је друг при руци Преброде се и тешки тренуци. Сви нека се на цвој начин труде Да у школи пријатно нам буде, Да бисмо се поносили њом Школа нам је као други дом.
НА КРАЈ СЕЛА ЖУТА КУЋА
Откад је света, каже се с правом: Људима треба кров над главом. Још од прадавног пећинског доба, Човеку треба некаква соба. И кад су стари и док су млади, Неко у кући, неко у згради Увек се људи слажу у том: Важно је имати сопствени дом.
БЕЗ АЛАТА НЕМА ЗАНАТА
ЗАНИМАЊА Столар од дрвета направи баш свашта, Посластичар торте какве смисли машта. Пекар кифле, погачице и ђевреке меси, Поштар ће вас наћи на свакој адреси.
ДРУГИ И ЈА
I-2 КАКО СЕ ПОНАШАМО У ШКОЛИ Поштуј школу као кућу другу, Буди вредан и прими на знање: И у школи и у њеном кругу Негује се лепо васпитање. Ученици треба добри да су На одмору, као и на часу, Јер да успе никоме се не да Када нема правила ни реда
ЖИВИМО У НАСЕЉУ
Једнима живот у селу прија, А други ипак бирају град. Неко крај парка кућицу свија, Јер неће буку, а воли хлад. Неком су мирни квартови дражи А други воли близину центра, Трећи природу и пејзаж тражи, Па викендицу на брдо пентра. Откад је света, каже се с правом: Људима треба кров над главом.
ШТА ЉУДИ РАДЕ, ПРАВЕ И СТВАРАЈУ
Кројачица кроји и одећу шије, Берберин подшиша и браду обрије. Болесног љубимца ветеринар лечи, А песник нам песму састави од речи.
КОРАЦИ II -2 ПАДА СНЕЖАК Дува,дува ветар
Грудвају се деца,
Јуре , јуре санке
И доноси снег ,
Оживео брег.
Уз весели пој
23
47 70 96 23 73
12 53
18 84
84 16
92 25
34 52
19 61
52 17
Цело јутро меркам СНЕШКА...
39 67
86
41
88
77
29
38
28
34
11
15
Његов носић мене мами!
9 12 90 67 25
100 73 14
ЗИМА Тмурна јесен прошла, хладна зима дошла. Пахуљице мале пале, цео свет забелеле. Санке јуре низ брег, падају дечица у снег.
СТАША БОЖИЋ ДИМИТРИЈЕ КАМАН
ДОГАЂАЈ КОЈИ ЋУ ПАМТИТИ
ЛАНА МАНДИЋ
СТИГЛА ЈЕ ЗИМА Стигла је зима падају пахуљице. Деца се санкају, по снегу ваљају, зими се радују. АНЂЕЛА КЕРКЕЗ
Догађај који никада нећу заборавити десио се у другом разреду. Моја мама и ја смо једнога дана отишле код једне тете. Биле смо мало код ње и кренуле смо кући. Тада нам је та тета рекла да има куцу која ће се оштенити. Када се оштени и када куца престане да сиса, ја ћу добити то куче. Била сам јако срећна због тога. То куче је још увек код своје маме. Једва чекам да порасте да га донесем кући. Тај догађај ћу памтити зато што сам била узбуђена јер ћу добити куцу.
ТИЈАНА ЛАЗИЋ
ЗИМА Падају пахуљице, прекриле су брег, сва се деца санкају, пао први снег. Воле га сва деца, волимо га ми, бели снег кад падне, радују се сви. Када падне снег, забели се брег, сви се грудвамо, и Снешка правимо.
ТИЈАНА ЛАЗИЋ
ЈАНА РАКОВИЋ
ЗИМА Кишна јесен прошла, хладна зима дошла. Ватрицу смо запалили и ручице огрејали. Напољу је пао први снег, прекрио је цео брег. Деца се санкају, снегу се радују.
МИЛАН КЕЦМАН
ЗИМА Јесен је прошла, а зима је дошла. Сви се радујемо и по снегу играмо.
ЈОВАНА КИШ
МИЈА КАЧАР ШКОЛА Врућине су прошле, дошла јесен рана, школа је стигла, ђаке на ноге дигла.
ЛАНА МАНДИЋ
ДОГАЂАЈ КОЈИ ЋУ ПАМТИТИ Пре три недеље био сам на фудбалском турниру. Турнир се играо у главном граду Чешке, Прагу. Ишао сам са клубом "Дунав" из Бачке Паланке. Турнир се играо три дана. Трећи дан смо играли утакмицу за треће место. Утакмица је била тешка и напета. Резултат је био нерешен до последњег минута. У последњем нападу добијам лопту, идем према голу, шутирам и постижем гол који нам доноси победу.Сви другари су дотрчали и почели да скачу на мене. Мислио сам да ће ми срце искочити. Овај догађај ћу памтити зато што смо освојили треће место и зато што је ово моје прво самостално путовање.
ДУШАН РАКОВИЋ
ШКОЛА Школа је лепа за све ђаке, и за велике и за прваке.
ЈАНА РАКОВИЋ ШКОЛА Септембар је стигао и мало нас забринуо. Школа је почела и децу разбудила. Када чују школско звонце узимају торбице. У главице стигле неке нове бриге.
МИЛОШ ГАЛОЊА
За нас је школа сјајно, бајно место, у њу волимо да идемо често.
ТИЈАНА ЛАЗИЋ
КЕЦМАН МИЛАН Одељење учитељице Мире Бојиновић - Лабус
Октобарске боје у мом месту
Октобарске боје у мом крају
Стигла је јесен у наш крај. Изашао сам из куће и кренуо у парк.Изнад моје главе су прелетале црно беле ласте које су се селиле на југ.Поред мене су пролазили трактори који су у приколицама возили златно жут кукуруз.У комшијином воћњаку су биле црвене сочне јабуке,жуте крушке и грожђе.Када сам стигао у парк видео сам децу како се играју у црвено жутом лишћу.Одједном је небо постало сиво и тмурно.Почела је да пада киша. Волим јесен и све њене боје али ми се јесења киша не допада.
IV1
Душан Ловре
Јесен се тихо и неприметно ушетала у мој крај и све променила. Насликала је прелепе слике и обојила их златним бојама.Сунце се пробија кроз тмурне облаке.Дрвеће је добило нове огртаче.Красе их разнобојни листићи црвених,жутих и наранџастих боја.Трава је добила нови тепих од осушеног лишћа.Јато птица прелеће преко високих стабала и одлази у топлије крајеве.Ветар се игра са разнобојним лишћем.Мирис јесени се шири свуда и голица ноздрве пролазника. Осети се мирис жутих,зрелих дуња и црвених,сочних јабука.Док шетам осетим капљице кише на образу. Свако годишње доба нам доноси нешто лепо,тако и јесен,мирисне плодове и шарене боје.
Лана Ступар Алекса Иванчевић
Симон Каракаш Слађана Кнежевић
Милош Дамјановић
IV-2
Као и прошлих година, врло лепа традиција је размена пакетића у одељењу. Оно што је најлепше, деца траже пакетиће у одењељу који су сакривени, да би било веће изненађење. На овај начин, отварајући их у истом тренутку, сви буду срећни и узбуђени.
У празничном расположењу настали су и ови радови. На часовима ликовне културе изразили смо своју креативност.
Јована Гаћиновић
Исидора Влајић
На Дан детета у школи је одржано такмичење у друштвеним играма. Свако одељење се такмичило у игри „Човече не љути се“ и учествовало у финалном такмичењу за све разреде. Одржана је и одбојкашка утакмица између наставника и ученика. Ми смо тај дан организовали више друштвених игара у одељењу, како би се деца дружила и уживала у игри.
Доживљај који памтим
Ово што ми се десило је најбоља ствар у мом животу. Били смо у Грчкој и возили се бродом Плавом лагуном. У води сам видео неко пераје, мислио сам да је то ајкула, али делфин је изронио из воде. Један, два, три, нисам могао ни да их пребројим. Сви људи су хтели да сликају и сниме делфине. Увек су нас пратили и ја њих погледом, али су нестали без икаквог трага. Сви смо били тужни када су делфини отишли, али су дошли галебови. Били су права атракција, летели су око брода, хранили смо их хлебом. Када су и они отишли и ми смо до Плаве лагуне. Волим море зато што је пуно авантура. Надам се да ћу их видети следеће године.
Борис Грубиша
Пошто у одељењу често радимо радионице, деца уживају у њима, па тако настану и лепи цртежи у 3D формату. У питању је час ликовне културе.
На већини часова причамо о очувању животне средине и наше планете. Деца свакодневно постављају питања и траже одговоре како променити неке лоше навике код људи. Како прошле године, тако и ове, самоиницијативно се организују око сређивања школског дворишта, па смо у једном моменту тражили од спремачица: кесе, рукавице и још неки прибор како би лакше организовали улепшавање дворишта. На часовима Чувара природе често обиђемо парк и Каштел, уочимо и анализирамо негативно понашање према природи. Разговарамо о томе шта се променило у нашем месту, како мештани брину о селу и учимо се какви ћемо ми бити представници места и како очувати природну околину. У учионици хигијеничари често опомињу другаре да не прљају учионицу, среде свој сто, после радионица избаце одпатке у канту, а канту испразне. Задовољна сам како реагују на очување природе и колико им је развијена свест о томе.
Како чувамо природу, тако бринемо и о себи, користећи правилну исхрану. Да исхрана буде разноврсна и пуна витамина и мниерала. Тако је настала и радионица где смо правили воћне салате и здраву храну.
ПРОДУЖЕНИ БОРАВАК -1.разред
Милица Векић
Јован Латиновић Теа Манојловић
продужени боравак II-1 II-2 III-1 III-2
Јасна Кавгић
Игре у парку
неки од дечијих радова
Касна јесен
рад у продужеом боравку,израда домаћих задатака и забава
Дан лепих речи и лепог васпитања
на крају стигла нам је хладна зима,весело расположење и празици
\
Како ми је у петом разреду Прва четири разреда мог школовања су пуни лепих успомена. Код учитељице је све било лепо и време је брзо прошло. Сада сам ученик петог разреда. Све је ново за мене и сваки дан је испуњен новим информацијама и новим лицима. Још у четвртом разреду учитељица и родитељи су нас припремили за старије разреде. Говорили су да се мора учити и да неће бити учитељице да нас теши. Сада имамо више часова и више задатака. Сваки предмет нам предаје други наставник. Још увек ми је све ново и помало непознато. Прошле године смо били најстарији у смени а сада смо најмлађи. Родитељи ме често питају да ли се бојим и да ли имам неких проблема, а ја још увек незнам зашто би то било тако. За сада ми је све интересантно. Често реченицу „ Ниси више мали и схвати школу озбиљно“ ! Можда нисам мали али сам још дете. Имам више обавеза али не треба да ме плаше. Алекса Ступар
Алекса Ступар Занимљив доживљај на рапусту Пловидба Дунавом
Једног лепог и топлог дана моји родитељи су одлучили да идемо на Дунав да би се провозали са декиним чамцем. Пошли су са нама моја тетка и њена деца. Кренули смо на лагану пловидбу Дунавом. У почетку моја мама се плашила, али после се опустила. Дунавски жубор воде је улепшао наше песме, док су рибице пролатиле око чамца. Свако од нас деце је уз помоћ мог тате покушавао да вози чамац. Усред вожње угледали смо неколико белих лабудова, перје им је било лепе светлуцаве беле боје која се простирала од главе до репа. То је био диван призор. Док смо се полако враћали, сви смо певушили песме. То је нешто што ће ми заувек остати у сећању. Лара Манојловић
Мој кућни љубимац
Мој кућни љубимац је пас. Он се зове Марли. Има три године. Длака му је црно сива. Његова раса је Немачка дога. Добила сам га за рођендан. Марли ми је још више улепшао рођендан. Сваки пут када стигнем из школе скаче на мене и сву ме упрља. Редовно га шетам. Када имам слободног времена, играм се са њим. Воли да се игра. Много је немиран. Често покида ланац и побегне код комшија. Волим када ме дочека из школе. Не замерам му што ме испрља јер знам колико ме воли. Калина Валашек
Бајка о зрну песка
И тако су пролазили месеци и године. Кад одједном наиђе неки велики тешки камион и својим гумама поломи асфалт и ослобади зрнце. Тако се малено зрнце закачи за гуму камиона и крену на дуг пут. Тако је зрнце путовало данима док није стигло у Челарево. Зрнце се осврну и схвати да је у дворишту пиваре, пусти гуму и залепи се на ципелу возача. Возач уђе у пивару, презује се и старе патике истресе, спадне зрнце са патика право у гајбу пуну пива. Неколико тренутака касније дође други радник и однесе гајбу у продавницу. Одједном у продавницу уђе један старији човек и затражи флашу пива, а баш на тој флаши коју је добио налазило се зрнце. У том човек попи пиво и баци флашу у оближњу канту у парку. Нешто касније наиђе пас и преврну канту па угледа зрнце. И тако се њих двојица спријатеље. Напокон зрнце више није било само и није стално било на истом месту, јер пас који га је пронашао, сваки дан га је водио на друго место. Маja Бурсаћ
Симпатија Гледам те често на одморима али не смем да ти приђем . Ти имаш дугу смеђу косу и најлепши осмех. Кад те погледам, твоје очи најлепше сијају. Не знам да ли ме волиш, али маштам о теби. С.Н. Драшко V-2
Moj кућни љубимац Увек сам желела да имам пса. Та жеља ми се остварила са мојих девет година. Као мала сам вијала мале мачиће, доводила их кући и правила им кућице.Сваки дан сам молила маму и тату да ми купе пса.То се десило следећег лета, мама и тата су отишли на аеродром по пса а ја сам их нестрпљиво чекала.Пас је био пред вратима а мој осмех до очију. Дошао је из Русије , зове се Мекинтош , има три године а раса му је Коврџави Бишон.Нисам се одвајала од њега.Убрзо смо се спријатељили , а Маки је само мене пратио.Дресиран је и паметан пас, иде на изложбе и зна команде.Освајао је ленте за најлепшег Бишона,најбољег у својој раси и у разреду.Са њим ми никад није досадно.Играмо се вије иако је он пас. Увек ме орасположи и он је мој најбољи друг. Уна Медић V-2
LIKOVNI KUTAK V-2
PTIČICE- DINARA IVANIŠEVIĆ V-2
TARA-TARA MILJEVIĆ V-2
BROD-MILAN KNEŽEVIĆ V-2
PANDA-JELENA KECMAN V-2
6–1 МОЈОЈ БАКИ Често пожелим да поново будем она мала бакина мезимица, да ме цупка на крилу и прича о стварима из давнина. Живот тече превише брзо да бисмо имали довољно времена за спори бакин корак и тиху причу. У нашој буци изгуби се њен глас. А ја је волим. Хтела бих с нјом да загрлим цео свет, да сви осете њену благост и доброту, љубав која воли све и свакога. Сваки дан ти поклањам ове своје речи, пуне љубави према теби. Дајем ти своје срце. У њему живиш и живећеш вечно, онако драга као моје детињство. ОЛУЈА Ноћ је. Све је тихо, само што се почињу љуљати гране старог ораха поред прозора моје собе. И ветар удара јаче. Зашкрипаше гране дрвећа. Дува северац. Полетеше прве пахуље које су биле све гушће. Фијучу гране под налетима ветра. Снег веје, не осећаш више са које стране долази. Олуја бесни...Мећава. Кроз сан чујем страшну олују која није престала до јутра. Све је прекрио паперјасти снег. Небо је ниско и сиво. На прозор изненада слеће гладна и накострешена птичица тужно цвркућући... ЉУБАВ У ШКОЛСКОЈ КЛУПИ
ВОЛИМ
То је нешто најлепше на свету,
Волим све што је лепо,
То је птица у свом лету.
Море, шуме, планине.
Љубав у школској клупи је Кад се девојчица на дечака љути.
Слободу и мир што срећу нуде. Волим децу која се друже, што се воле.
Кад погледом своје тајне откријеш,
Не волим оне
Кад битку свог живота бијеш.
Који се лошим људима клањају и моле.
То је прва љубомора, та прва љубав, То је први јад кад је неко млад. МАЛЕ -
-
Волим своје наставнике, другарице, другове, Не волим оне који се плаше и који завиде.
ШАЛЕ
Пита наставник биологије Мирослава: Знаш ли ти макар једног сисара? Знам, одговара Мирослав. Па реци. Паааааа, то је усисивач прашине! Пита наставник ученика: Шта изазива знојење? Овај као из топа одговори: Ваша питања, наставниче!
ЛИТЕРАРНИ КУТАК Сеоска (градска) авантура Лепих ствари у животу има пуно, као што је летњи дан у селу. Сунце се жути од сјаја, као да је нацртано на небу. Тако и греје природу испод. Где другде има природе, него на селу? Деца трче, њихове босе ногице су шарене од блата. Док деца трче лење тек ошашине овце својим белим, чак и понекад сивим или црним вунама пасу по зеленој и зрелој трави. Овце нису једине које пасу по ливадама, покривеним љубичицама и другим шареним цветовима, ту су црно беле краве, велике и шарене са браон роговима. Мало теле скакуће са њима и тражи то драгоцено млеко. Пас трчи и као шериф наређује овцама лајањем док псећи највећи непријатељ, мачка, задубљена је у балу сена у својим чудним мачијим сновима. Свиње прљаве пливају у блату. Док се свиње хладе, коњи галопирају са људима на њиховим браон седлима. Биљке, домаће и дивље, зелене се и дају боју нашој земљи. Села су најздравија места где се родиш или барем потсетиш. Села ти дају осећаj као слободe, зато ти препоручујем да идеш тамо! Моја незаборавна пустоловина Лепог раног јутра, тата ме је пробудио и рекао:“Обуци се сине, идемо у авантуру“. Ту почиње моја авантура. Мој тата и ја смо одувек волели истраживати дивљину. Да би смо се знали вратити, кренули смо право од неке куће. Пролазили смо кроз неке шумице, поред жбуња и ишли преко ливада. Успут смо сретали дивље зечеве, свиње, краве, овце и коње, а наилазили смо и на неке псе. Пси су нас пратили па смо имали целу армију паса, било их је осам. Близу нас је био Дунав па смо свратили на пецање и нешто да поједемо на чарди. Кренули смо да пецамо чак до Бачке Паланке. Са мојим татом све је било забавније и занимљивије па смо одлучили да направимо кућицу на дрвету. Сваког дана смо све више правили и правили док није била готова. Она је за мене била најбоља јер смо је сами направили. Мој тата је за мене супер тата јер је уз њега све занимљивије лепше и лакше. Вук Станић VI2
Марина Иваниш VI2
VI2
Седми разред је за нас веома успешно почео и били смо веома запажени. Учествовали смо на разним приредбама. Једна од њих била је поводом Дана школе у којој је учествовало много ђака из нашег одељења. Наш разредни старешина Небојша Новаковић је био у болници па смо одлучили да га посетимо. Изабрали смо Сару Радак да у повратку са турнира са освојеном медаљом изненади наставниика. На школском турниру у одбојци, девојчице из нашег разреда заузеле су 1. место. Били смо успешни и у спорту освојивши медаље и на државним првенствима, школском и општинском такмичењу из саобраћаја и још много тога!
KORACI VII -2
СЕДМИ 2
Одељески старешина Биљана Павков
УТИСЦИ ИЗ 2019. године У 2019.години најлепше успомене су се десиле током путовања. Велики одмори и дружење у школи. Крај школе, летњи кошаркашки камп „ Гучево“, цело лето. Лепо ми је било лето, Дунав,... Најлепше у овој години су била путовања са породицом. Распуст Рођендани, дружења са другарима,... Одлазак на море. Лепо ми је било летооооооо ... Излет и вожња бициклом, дружење на Дунаву са разредном и друштвом из разреда.
ЖЕЉЕ И ПЛАНОВИ ЗА 2020. годину У 2020.години желим да остварим још бољи успех ! Волела бих да још више путујем са својом породицом. У 2020.години желим мање нервирања, бољи успех у школи и на тренинзима. Желим нови телефон. Желим да што брже дође лето, да одем у репрезентацију . Желим успех у школи 5,00 и нови телефон. Да ме наставници не уписују на часовима због лошег понашања. Лепо да нам буде на екскурзији.
KORACI VII -2
Лара Тубић Пливањем сам се почела бавити када сам имала 5.година. Схватила сам да ми пливање значи на распусту, када сам са родитељима ишла на базен. Не тренирам више, нисам стизала да идем у школу и на тренинге у Нови Сад . Требало је да тренирам пет пута недељно по два тренинга, због школских обавеза сам тренирала само три пута недељно. Почела сам да тренирам кошарку, то
СЛИКЕ МОГ СЕЛА Жељана Радошевић
ми се допада. Уз добру организацију све можемо да постигнемо. Када идемо после подне у школу, пре подне учим, после наставе у 19.45 сам на тренингу, враћам се кући око 23 часа. Спорт за мене представља филтер где можемо да се покажемо и докажемо. Тренер каже „ 30 % је таленат, а остатак је труд и рад“. Слажем се са том констатацијом , ЖКК „ Челарево“, много улаже у своје играче. Освојено је 3.место на државном такмичењу. Важно је да се ученици и уопште сви баве спортом, бар рекреативно. Важан ми је успех у школи, тренинзи, остало ће доћи само по себи. Викендом имамо утакмице, путујемо, дружимо се, упознајем нове пријатеље. Поред спорта волим да читам књиге, играм стони тенис. Инспиришу ме људи који верују у мене и подржавају ме.
Моје село је део мене, део мог детињства, део на који сам поносна и који волим. Доласком јесени моје село постаје још лепше. Све постаје другачије, мењају се боје, мириси, звуци. Дуге широке улице украшене су разноликим јесењим бојама. Крошње дрвећа представљају топле нијансе жуте, наранџасте и браон боје. Ветар се поиграва са опалим златним лишћем. Зелена трава је постала шарени прекривач. На тмурном и сивом небу се појаве бели облаци који сакривају стидљиве сунчеве зраке. У даљини се тек понекада чује усамљени цвркут птица. Шетајући парком под ногама ми шушти пуцкетаво, осушено лишће. Тамно и мирно, не привлачи много посетилаца. Дечије игралиште је жељно веселе и разигране дечије галаме.Чак је и велики снажни Дунав некако мањи и слабији. Природа мења и његову боју. Сиво небо се огледа у мирној води. Пусту бициклистичку стазу чувају висока стара стабла тополе. Често се јављају тужне слике и тмурне кише које најављују хладније дане. Након кише на небу се појављује дуга. Нестваран и бајковит призор веселих боја, радује се сивом небу. Још један предиван призор који нам јесен пружа. Посебну лепоту, на јесен, имају воћњаци и њиве са сувим стабљикама кукуруза. Златна зрна кукуруза су расута по путу. Велик и непрегледан воћњак са хиљадама стабала миришњавих јабука оставља прелеп, јединствен утисак. Волим своје село обојено јесењим бојама. У њему се увек осећам пријатно, задовољно и сигурно.
АКТИВНОСТИ ОДЕЉЕЊА 81 У ТОКУ ПРВОГ ПОЛУГОДИШТА Ученици одељења 81 у току I полугодишта имали су неколико веома лепих и запажених активности. За Дан школе (15.9.) сви ученици из одељења су учествовали у програму – у драмској секцији, литерарној, хорској и секцији руског језика. У октобру ученици су учествовали у спортском програму поводом Дечије недеље и обе екипе (девојчице и дечаци) били су победници у игри НАВЛАЧЕЊЕ КОНОПЦА. Било је много интересантно.
У октобру смо, такође били у посети болесној другарици из одељења у Дечијој болници у Новом Саду, а имали смо и акцију „ Поклонимо књигу школској библиотеци“. У месецу књиге – ОКТОБРУ, поклонили смо 2 књиге нашој библиотеци ПЕСМЕ – Ђуре Јакшића и ДНЕВНИК АНЕ ФРАНК. У новембру је била акција у којој су учествовали сви ученици из одељења – акција прикупљања новца за ученике наше школе са лошијим материјалним стањем. У децембру имамо акцију НОВОГОДИШЊИ поклон другу из одељења. Поклоне ће ученици уручити једни другима на ЧОСу, 20.12. 2019. Поносна сам на другарску атмосферу у одељењу и лепу сарадњу међу ученицима.
Одљењски старешина: Љ: Милићевић
Математичарење Велики немачки математичар Карл Фридрих Гаус ( 1777 – 1855 ) рано је показао своју математичку даровитост. Он је брже и лакше решавао задатке него његови другови. Када је једном приликом задао задатак да се саберу сви природни бројеви од 1 до 100. Вероватно, да би „ запослио ученике“ , на његово велико изненађење Гаус ( који је тада имао 7 година) одмах донесе свој резултат : 5050. Шта мислите , како је до њега дошао? Ево образложења: Гаус није сабирао број по број, јер би му то одузело пуно времена, већ је посматрајући низ 1,2, 3, 4, ..., 97, 98,99,100 Чије је чланове требало сабрати. Уочио је извесну законитост. Када чланове датог низа групише на следећи начин: 1 и 100, 2 и 99, 3 и 98, итд ., Увек добија збир 101. Таквих парова има тачно 50. Отуда је тражени збир једнак 101 ∙ 50 = 100 ∙ 50 + 50 = 5000 + 50 = 5050. Израчунај Гаусовим поступком следеће збирове: а) 1+2+3+4+...+ 88+89 б) 2+4+6+....+ 498 + 500 ц) 100 + 101 + 102 +...+ 199+ 200. Припремила ученица : Оливера Мрђа 5-1
Рад ученице Анђеле Шарац 6-1
Калина Валашек 5-1
Јелена Керкез 6-1
МЫ ПЕЛИ И ТАНЦЕВАЛИ
По поводу Дня школы, 15-ого сентября, в программе участвовали ученицы восьмиклассницы, члены кружка русского языка: Мария Трнинич, Дуня Шливар, Лена Кундачина, Аня Илеш, Александра Евтич и Анджела Джурич. Они танцевали «Во поле берёза стояла», а под музыку эту песню исполняла Марта Радошевич. Было очень весело. Зрителям понравилось это исполнение и аплодисментами поздравили красивых учениц.
Учительница русского языка: Любица Миличевич
ПУТОВАЊЕ НА КРИМ – БОРАВАК У МЕЂУНАРОДНОМ ДЕЧИЈЕМ ЦЕНТРУ „АРТЕК“
Ученица 8.pазреда Марта Радошевић и наставница руског језика Љубица Милићевић боравиле су 21 дан на Криму у Међународном дечијем центру „АРТЕК“ као победници Међународног конкурса АРТЕК 2019 „Артек собирает друзьей.“ МДЦ „АРТЕК“ организује међународне конкурсе на разне теме с циљем да привуче што више деце из целог света, а победнике награђује путовањем у МДЦ „АРТЕК“ на Крим, град Гурзуф. За 2018. Годину МДЦ „АРТЕК“ је посетило око 400 000 деце из 80 земаља света, распоређених у 14 смена. МДЦ „АРТЕК“ поклања посебну пажњу међународној сарадњи и труде се да децу науче да доносе одлуке и живе у мултикултуралном и мултинационалном свету и шире своје видике. 21дневни боравак у Артеку је награда за надарену децу. У кампу постоји школа током целе године, па они који су у кампу не морају да губе часове. Деца током 3 недеље пролазе различите наставе и тренинге из дисциплина које сами изаберу. Марта је похађала часове: руског језика и књижевности, историје, географије, биологије, енглеског језика, алгебре, ликовног, музичког, као и спортску секцију. Био је организован и програм екскурзија по историјским местима Црноморског приобаља, као и посете музејима и дворцима. Сви морају да покрију путне трошкове од куће до Симферопоља (и назад) одакле децу и наставнике пратиоце аутобуси „Артека“ –бесплатно превозе до кампа.
Отпутовале смо захваљујући председнику Општине Шушница Браниславу, који је препознао важност учешћа М. Радошевић у раду овог кампа и која је својим радом и трудом заслужила да отпутује и подигне свој ниво знања руског језика, као и то да су деца наша будућност и да треба улагати у њихово школовање, издвојио је средства из општинског буџета за авионске карте до Москве-Симферопоља, за Марту и мене. Овом приликом му се најљубазније захваљујемо. -Срећне смо што смо учествовале у раду највећег и најпознатијег кампа у свету у оквиру 13 смене у периоду од 10.11. – 1.12.2019. и што нам је омогућено да у пракси применимо своје знање ван учионице и формалних оквира, а то уједно омогућује и ширење традиционалног пријатељства између Русије и Србије. Организација је била одлична, а најлепше од свега је било дружење и продубљивање веза са осталним учесницима из разних земаља света: Канаде, Кине, Кореје, Сирије, Турске, Молдавије, Норвешке,Узбекистана, Киргистана, Јерменије... Ово је био изузетан догађај за нас, а и за нашу школу и Србију, јер смо ми били представници наше земље. „Артек“ је и еколошки камп смештен на Црном мору у Гурзуфу и пружа деци могућност блиског контакта са природом. Нешто слично не постоји на свету.
Наставница руског језика – Љ. Милићевић