ЛИСТ УЧЕНИКА ОШ “ ЗДРАВКО ЧЕЛАР ” ЧЕЛАРЕВО ГОД. L БРОЈ 188.
01.VI 2016.
ПРИЈАТЕЉСТВО
Некада давно живела је девојчица која је имала лошу нарав. Њена мајка јој је дала кесу пуну ексера и казала јој да сваки пута кад изгуби живце мора забити један ексер у ограду. Први дан је морала забити чак 37 ексера! Током следећих неколико недеља како се учила контролисати, број ексера забијених смањивао се из дана у дан. Схватила је да јој је лакше обуздавати љутњу него забијати ексер у тврду ограду. Напокон, стигао је дан када девојчица није изгубила живце ни једанпут! Казала је то мајци и она јој је саветовала да сваки такав дан који прође у миру - извуче један ексер. Стигао је дан када је девојчица рекла мајци да више нема нити једног ексера у огради! Мајка је узела кћер за руку и одвела је до ограде, и рекла јој: "Добро си учинила кћери моја...али погледај рупе које су остале у огради...ограда више никада неће изгледати исто! Када кажеш некоме нешто у љутњи повредиш га. Као да забијеш нож у ту особу и потом га извадиш напоље. Нема везе колико пута кажеш: "Жао ми је"..рана је ипак још увек ту. Повредити некога речима је понекад горе него физички. Пријатељи су наше ретко богатство и треба их чувати. Они те насмејавају када си тужна, охрабрују те када требаш успети нешто у животу, позајмљују ти раме за плакање, уши за слушање и отварају ти срце." ЧУВАЈТЕ СВОЈЕ ПРИЈАТЕЉЕ! И ИЗВИНИТЕ ИМ СЕ АКО СТЕ ИКАДА НАПРАВИЛИ КАКВУ РУПУ У ЊИХОВОЈ ОГРАДИ!
Васпитачица Соња
„Срце на треба да причамо и дишемо, да шетамо и померамо руке и спавамо и да једемо пасуљ“ Милица М.
„Нама треба срце ту унутра, тик – так“ Андрија С.
„Срце лупа да можемо да трчимо. Кад се уморимо срце лупа.“ Зоран И.
„Ја сам мамина љубав и срце“ Андрија С.
„Љубав је да се љуби“ Гаги
„Љубав је што се маме воле“ Сара Б.
„Кад срце не ради онда смо ледени“
Породица је кад су сви заједно - Милица
Кад се загрлимо кад неко дође на славу – Ивана Кад се љубим са дедом и са баком- Миа
Породица је мама и тата - Гаги
Породица је кад се загрле мама и тата - Зоран
Decji vrtic „Snezana” Vaspitna grupa: starija Tema meseca: Najznacajniji vitamini za rast i razvoj dece predskolskog uzrasta Vaspitaci: Topalovic Gordana, Banjac Petra Svoja znanja o formiranju ispravnih dijetskih navika i optimalnom dnevnom unosu namirnica sa vitaminima kod dece predskolskog uzrasta, svele smo na oblike koji su prilagodjeni razvojnom stadijumu na kome se deca nalaze, tako da budu poucna, ispravna, zanimljiva i prihvatljiva za svu decu. Na ovaj nacin smo zelele da stvorimo uslove za izgradjivanje stavova da je dobro hraniti se namirnicama sa vitaminima koje su raznovrsne, vitaminski kvalitetne, uskladjene i kolicinski dovoljne da deci obezbede pravilan rast i razvoj. Temu „Najznacajniji vitamini za rast i razvoj dece predskolskog uzrasta“ realizovale smo u maju mesecu.
Prepoznajemo biljne izvore vitamina C uz pomoć čula dodira i mirisa.
U kabinetu za hemijuotkrivamo svojstva materija ulja dobijenih od biljnih izvora vitamina E. Kroz eksperimente smo uvideli nerastvorljivost biljnih ulja u vodi i njihovurastvorljivost u mastima – mleku.
 Temperama slikamo biljne izvore vitamina A i pravimo pano od deÄ?jih radova.
Slažemo biljne izvore vitamina K i formiramo slovo.Išli smo na pijacu i kupili smo biljne izvore vitamina K - zelenu salatu, spanać, peršun, brokoli i kupus
Igramo „Igre bez granica“ i upijamo vitamin D.
Pravimo i pijemo vitaminski šejk od B vitamina.Dramatizujemo priču “Rođendan gospodina B”. „Gospodin B“ u sredini i njegovo osmoro „dece“. Kada „deca“ donesu poklone za svog „tatu“ to izgleda ovako.
СРЕДЊЕ-СТАРИЈА ВАСПИТНА ГРУПА – ВАСПИТАЧИЦА МАЈА РАДИШИЋ НОВОГОДИШЊА ИГРАОНИЦА
ДРУЖЕЊЕ СА РОДИТЕЉИМА
ПЕВАМО ПЕСМУ ,,ПРСТЕ ИМА РУКА СВАКА''
ПИШЕМО ДЕДА МРАЗУ
ПРАВИМО УКРАСЕ
ВЕСЕЛИ ЗВОНЧИЋИ
НОВОГОДИШЊИ УКРАСИ
ДРУЖЕЊЕ СА МАМАМА
МАЈА МАМА
ПЕСМА ЗА МАМЕ
ЧЕСТИТКА
ПРАВИМО КОЛАЧЕ
ШАРЕНИ КОЛАЧИ
НАША КУЋА
ЦВЕТ ЗА МАМУ
ВРТИЋ „СНЕЖАНА“ ПРЕДШКОЛСКА ГРУПА ВАСПИТАЧИЦА КИШ ВИОЛЕТА
ОВАКО СМО ЧЕСТИТАЛИ МАМАМА 8. МАРТ
ТОРБИЦА ЗА МАМИН ПОКЛОН
ЧЕЛАРЕВО - МОЈЕ МЕСТО
Дамјановић Милош
Ковачевић Вукашин
СРЕЋАН УСКРС
У СЕПТЕМБРУ ПОСТАЈЕМО ЂАЦИ ПРВАЦИ ПА СМО УЧИЛИ МАТЕМАТИКУ И АЗБУКУ
СТИГЛО НАМ ЈЕ ПРОЛЕЋЕ
Групни рад
Еко кутак Данашње време, време великог технолошког напретка и наглашених вредности усмерених на потрошњу материјалних услуга и добара, доводи до стварања огромне количине отпада. Управо збго тога у вртићу је важно обезбедити услове како би деца од најранијег доба учила о превенцији настанка отпада, одговорно се односила према ономе што користе и отпад правилно одлагала.
Формирали смо Еко-кутак у којем се налазе канте за различите врсте отпада.
Сакупљање и правилно разврставање отпада у вртићу Деца из сакупљених часописа траже и сецкају различите намирнице и предмете па их лепе на хамер папире различитих боја( боја хамер папира означава канту за одређену врсту отпада).
„Човече, разврстај смеће“ Игра Човече, разврстај смеће игра се по правилима познате друштвене игре Човече, не љути се. Разлика је у томе што средства за игру израђују деца и васпитачи од прикупљених и рециклираних материјала. Игру могу играти четири или више играча који бацањем коцке покрећу фигуру по подлози и покушавају што брже доћи до циља. Фигуре сваког играча(пластични чепови)и места на подлози на којима играчи започињу и завршавају игруозначена су једном бојом и симболизују једну врсту отпада коју је потребно довести до одговарајуће канте исте боје. Играјући познату игру, деца уче о врстама отпада који се одлаже у одређене канте. Игру је могуће учинити сложенијом тако да сваки играч има фигуре које означавају различите врсте отпада, а сваку фигуру потребно је довести до одговарајуће канте која се налази на различитим местима на подлози за играње.
Еко-патрола Организација Еко-патроле: Истражујемо начине којима би могли допринети смањењу потрошње енергије у вртићу; Еко-патролу чине деца и васпитачи свих васпитних група; Еко-патрола дневно, ненајављено, обилази све васпитне групе; Еко-патрола посматра потрошњу електричне енергије за осветљавање простоеије, употребу електричних апарата, потрошњу енергије за грејање просторија и потрошњу воде; У Еко-патролу иде онолико деце колико извора потрошње енергије се прати, а ношење беџа означава ко прати који извор енергије; Уколико еко-патрола примети неки квар( изгорела сијалица, славина или водокотлић из којег цури вода и сл.), треба знати шта је потребно учинити( пријавити квар васпитачима, потражити помоћ домара и др.) Уочено стање еко-патрола бележи на плакату за праћење рационалног кориштења енергије-уколико је група рационално допринела уштеди енергије у конкретним условима у којима борави( нпр. када је сунчан дан и у добро осветљеној просторији није било упаљено светло и слично) група добија зелену квачицу испод облика енергије чија се потрошња пратила и датума када је то уочено.
Израда реквизита еко-патроле
Плакат за бележење потрошње енергије
Еко-патрола у обиласку
ПРОЛЕЋЕ ЈЕ СТИГЛО У МОЈ КРАЈ Најлепше годишње доба је пролеће. Природа је сва у цвећу и зеленилу. Деца радосно трче по ливади и парку јурећи шарене лептириће. На дрвећу које је озеленело и процветало чује се цвркут птица. Све мирише на пролећно цвеће. Трчећи кроз парк осећам се као пчелица која весело лети од цвета до цвета. Душица Каман
МОЈ КУЋНИ ЉУБИМАЦ Јако волим животиње. Кад видим мачку или пса ја га помазим. Мој кућни љубимац је пас. Зове се Лола. Она има кратке уши и кратку длаку. Кад ја возим бицикло она радо трчи поред мене. Лола се увек игра са мном кад ми је досадно. Увек је ту када ми треба. Кад сам тужна она ме увек разуме. Сваки дан јој после ручка дам оно што сам и ја јела. Такође воли да јој дам кекс. Моја Лола ноћу увек спава пред вратима и чува нам кућу од лопова. Чула сам за пословицу " Пас је човеков најбољи пријатељ". Дуго нисам знала шта то значи. Дружећи се са Лолом то сам схватила. Оливера Мрђа
ПРОЛЕЋЕ ЈЕ СТИГЛО У МОЈ КРАЈ Стигло је пролеће после дуге зиме. Парк је пун цвећа и птица које цвркућу. Деца се радују пролећу јер могу да се играју напољу и да возе бицикло. Крошње дрвећа су олистале и процветале и све мирише. Волим пролеће јер тад све оживи. Игралиште је пуно деце и сви су весели. Алекса Ступар
ПРОЛЕЋЕ ЈЕ СТИГЛО У МОЈ КРАЈ Јутро је. Буди ме цвркут птица које су и овога пролећа населиле крошњу наспрам моје собе. Устајем брзо из кревета јер чујем другаре који се такмиче у брању белих рада и љубичица које дивно миришу. Облачим се лагано јер је напољу пријатно. Обожавам пролеће јер је пуно сунца, цвећа и дечије граје. Маја Бурсаћ
МОЈ КУЋНИ ЉУБИМАЦ Мој кућни љубимац је мој пас Гром. Има јесењу боју длаке. Врста је амерички стафорд теријер. Очи су му кестењасто браон. Не воли мачке и највише воли да се игра. Његова омињена игра је да му бацимо мараму и он је вуче. Тада је јако срећан и маше репом. Памтићу га као највеселијег и најбољег пса на свету. Лара Манојловић
ПРОЛЕЋЕ ЈЕ СТИГЛО У МОЈ КРАЈ Цвркути пролећа су стигли у мој крај. Паркове и шуме прекрива зелени покривач. Мирис цвећа се шири. Деца радосно трче по парковима. Беру мирисно цвеће. Птице умилним цвркутом улепшавају дане. Зраци сунца се преламају у мирној реци. Лахор ветра осетим у својој коси. У пролеће све се буди. И меда, и птице и људи. Доносе радости и среће пуне вреће. Маја Качар
МОЈА ДРУГАРИЦА Од свих другарица које имам морам издвојити мени посебну. Зове се Маја. Она има осам година и иде у први разред.Маја има плаву косу и очи су јој плаве. Велики је забављач, воли смех и шалу. Веома је паметна и добра у школи. Волим са њом да се играм. Измишљамо разне ствари. Увек је пуна нових идеја. Никад нам није досадно. Када сам тужна, она ме увек развесели. Са њом се смејем и када ништа није смешно. Због тих њених особина она ми је најбоља другарица и волела бих да се то никад не промени. Теодора Гашпар
Марко Стајин
Уна Медић
ПОМОГАО САМ ДРУГУ Освануо је леп и сунчан дан. Моји другари и ја смо изашли напоље да возимо бицикло. Сви су знали да возе бицикло осим мога друга Немање. Сви су му се смејали осим мене. Ја сам дотрчао и помогао му да седне на сиц. Мало сам га придржао да не падне и он је успео да вози бицикло. Када је сишао дошао је да ме загрли. Сви су били поносни на Немању а ја понајвише. Милан Кнежевић
ПОМОГЛА САМ ДРУГАРИЦИ Другарима треба да помогнемо и са њима све да делимо. Тако сам и ја помогла мојој другарици Сари да среди своју собу. Она је старија од мене и понекад ми да чеп савет. Када је њена мама рекла да мора да среди собу ја сам јој радо помогла. Додавала сам јој све што је тражила од мене, слагала сам лутке а она намештала кревет. Нисмо се умориле. Све смо урадиле кроз игру. Било ми је забавно. Увек ћу помагати мојим другарима. Тара Миљевић
МОЈ ДРУГ У школи имам пуно другара. Мој најбољи друг је Милан Кнежевић. Милан и ја идемо у исти разред. Ми заједно тренирамо фудбал. Мени је много драг зато што се не свађа, а и када се посвађамо ми се не тужакамо код учитељице већ се лепо извинемо. Он имасмеђу косу и смеђе очи. Увек је искрен. Он ме увек саслупа и имамо доста истих идеја. Немања Мандић
БИЛО МИ ЈЕ СМЕШНО Прошле године смо били у Грчкој на мору и било је јако лепо. Био је леп и сунчан дан и били смо на плажи. Све је било лепо! Када смо се вратили у апартман и спремали се за шетњу, тата и смо седели на тераси и чекали маму. Једног момента ми је тата рекао да нешто урадим, а ја нисам хтео да га послушам. Онда је хтео да ме удари и како се наслонио на сто, он је пукао, а мене је промашио.Мени је то било смешно и онда смо и тата и ја почели да се смејемо. Од тада сам слушао тату. Александар Јанков
МОЈ ЉУБИМАЦ Имам љубимца који се зове Бека. Он је пас расе лагото ромањоло. То је раса која се најчешће користи за проналажење тартуфа. Моја Бека је одличан ловац на тартуфе. Она је јако разигран пас. Тата и ја је често одведемо код фризера. Она има дугу коврџаву длаку. Бека и ја се често играмо заједно. Тата и ја смо једном били у продавници за кућне љубимце и купила сам јој поводац. Увек кад види да носим поводац она се радује. Ја је јако волим и мислим да и она мене воли. То је моја Бека! Милица Совиљ
МОЈ КУЋНИ ЉУБИМАЦ Сећам се да је мама једног дана рекла да идемо у Бачку Паланку и да има изненађење за мене. Био сам срећан и нисам знао шта ћу добити. Кад смо дошли код неких људи у двориште мама је рекла да изаберем куцу. Ја сам одабрао црног лабрадора. Дао сам му име Ара. Отишли смо у продавницу и купили поводац и храну и пошли кући. Био сам срећан. Играли смо се и водио сам га у парк. Био је мали и брзо је растао. И моји другари су волели да се играју са њим. Ја сам био добар према њему али он се разболео и угинуо. Био сам тужан.Још увек ми недостаје. Страхиња Штајфер
МОЈА ДРУГАРИЦА Ја имам пуно другарица а моја најбоља другарица је Динара. Динара има браон учи, браон косу и мало је нижа од мене. Заједно смо ишле у вртић и дружимо се јако дуго. Кад је одмор играмо се, причамо и понекад поделимо ужину. Никада се нисмо посвађалеСлушамо учитељицу и обе смо добре ученице. Време које проведем са њом је веома забавно зато што ме увек засмејава и чини ме срећном. Тара Миљевић
ПОМОГЛА САМ ДРУГАРИЦИ Другарство је најлепша ствар на свету. Другу треба да помажеш и са њим да делиш и добре и лоше тренутке. Кад затражи помоћ да му помогнеш. Ја сам увек спремна да помогнем. Моја другарица Маја и ја смо се договориле да возимо ролере по парку. Када сам дошла по њу њена мама је тражила да Маја прво среди собу, па тек онда може на играње. Маја је била тужна и замочоча ме је да јој помогнем. Ја сам радо пристала. Ушле смо у собу, она је наместила кревет, ја сам покупила играчке. Заједно смо средиле књиге и бојице. Соба је била брзо сређена. Биле смо задовољне обављеним послом. Изјуриле смо из стана и цело после подне уживале у вожњи ролерима. Треба помоћи другу јер смо заједно бржи, бољи и паметнији. Теодора Гашпар
ЂИХА ЂИХА ЧЕТИР’ НОГЕ... ОД ПАПИРА
НА ЛИВАДИ ЗЕЛЕНОЈ БЕЛО СТАДО ПЛАНДУЈЕ...
ДА САМ ЈА КРАЉ... нахранио бих све гладне на овом свету.
саградио бих много кућа и запослио бих све људе.
тужнима бих вратио осмех на лице.
болеснима бих пронашао лик и излечио их.
све бих звао на деца би имала рођендан. слаткиша у изобиљу. не би било богатих и сиромашних.
ратови и оружје не постојало и сви би живели у миру.
често бих обилазила школе и у продавницама би све било пратила како деца бесплатно. уче. уместо цвећа расле би лизалице у парку. деца би у школи уживала.
II-1
Ево среће креће пролеће, процветаће ново цвеће. Пролећу се радујемо
Стиже воће
јер нам цвеће цвета.
у пролеће
Сунце нам се смеје
а и зека
и топло нас греје.
срећно скакуће. Андреј Зорић
НА КРИЛИМА ПРОЛЕЋНОГ ВЕТРА II-2
Ласта нас са крова песмом поздравља. Стигло нам је пролеће које с песмом долеће. Ања Кнежевић
Пролеће је дошло зимско доба прошло.
Долазе нам роде
Лишће се зелени
а са њима и ласте
а цвеће шарени.
цвета цвће
Радосна су деца сва
стигло нам је пролеће.
а највише ја.
Птице певају
То је био мој сан
иза горе се чују
да дође пролећни дан.
у срце нам удара
Петар Кецман
та песа пролећна. Јана Мандић
Васкршња песма Моја бака јаја шара и са коком разговара „Снеси коко јаја још нек их буде пун кош да се деца такмиче док слушају старе приче како је Исус васкрсао у небо се издигао па сад паз на све нас сваки дан и сваки час“ Кристина Векић
Да сам вила.... Да доброта свет добију више поносом. свет
сам вила имала бих прекрасна крила и сјајне очи и магија. Светлуцаве шљокице које би ми излазиле добротом. Учинила бих да свет буде срећан и новац, храну и воду. Учинила бих да на тим шушкавим нема отпада. Учинила бих да људима живот Путовала бих светом и видела све лепшим .
у којима из штапића задовољан. Да теписима и у буде леп чари које
би се крила чарале би сиромашни коси дрвета и да живе са чине овај
Од свог живота бајку стварам иако немам чаробне моћи. Манојловић Лена III 1
КОРАЦИ-III-2 Песма о цвету
Један малени цвет
Један малени цвет
још ни проговорио није
не зна да чита и пише,
а већ је знао све тајне Сунца
ал’ зна шта је живот,шта је свет,
и све што земља крије.
и мирише,мирише.
Један малени цвет још ни проходо није а већ је умео сам да се храни светлошћу,ваздухом и водом.
Одељење учитељице Мире Бојиновић - Лабус, школска 2015/ 2016. година
ХИМНА IV/1 Дружина смо сложна, паметна и јака, свака школа пожелела би пуно оваквих ђака. Као једно биће наш разред дише, штета што у школи нема оваквих више. НИКОЛИНА ЈЕЛИЧИЋ
Успеха у свему наш разред има, срећни смо што смо део овог тима.
СТЕФАН ПАВЛОВИЋ
ТАТЈАНА РАДОШЕВИЋ
АЛЕКСАНДРА ЈЕВТИЋ
ДЕТИЊСТВО МОГА ДЕКЕ Мој дека се звао Миланко.Он је рођен 18. марта 1946. у Челареву , где је провео и свој живот. Ја се још увек сећам прича о његовом детињству. Мој декa је био осмо и најмлађе дете у породици. Као мали волео је да слуша приче свога оца који је учествовао у 2. светском рату. Главне игре су му биле са крпеном лоптом по прашњавим путевима. Волео је одласке на Дунав са друштвом, где су сами научили да пливају.Када је први пут прошао камион са сладоледом кроз његову улицу, отрчао је код маме да тражи паре. Мама није имала довољно пара за сву децу, па му је рекла да види да ли је кока снела јаје и да тиме плати сладолед. Као најмлађе дете често је био поштеђен радова у пољу, али зато је морао да буде добар ђак. Мога деке више нема. Мени је остало сећање на њега и његове приче које ћу заувек памтити.
Стефан Павловић IV-1
АЊА ИЛЕШ
АЛЕКСАНДАР ЛУКИЋ
АНЂЕЛА ФАБРИ
АНЂЕЛА МАНДИЋ
ДЕТИЊСТВО МОГА ДЕКЕ
Мој дека каже да се врло радо сећа свог детињаства. Живео је на селу. Свако јутро устајао је веома рано. Са својим другарима пешачио је пет километара до школе свакога дана. Када би се вратио кући, помагао је родитељима у пословима, а касно увече радио је домаћи задатак. Мој дека и његови другари често су водили стоку на пашу.Ту су највише времена проводили заједно. Док је стока пасла, они су се играли. Од старих вунених чарапа правили су лопте. Њоме су се добацивали и често играли и фудбал. Од дрвета и канапа правили су лук и стреле и гађали воће на дрвећу. Ко би скинуо воћку, имао је право да је поједе. Од дрвета су правили и аутиће. Често су се такмичили и оцењивали чији је најбољи. Правили су и чамце од дрвета и одлазили на реку да се возе у њему. Деда каже да нису имали играчке као днас, али да су били веома срећни. Детињство мога деке веома се разликовало од овога које имамо ми данас, али је ипак било лепо и занимљиво. Срђан Чинчурак
АНДРЕА ДАДИЋ
АНЂЕЛА РАДУЈКО
IV -2 У СУСРЕТ ПРОЛЕЋУ Сви се радујемо пролећу,
Пролеће је стигло,
а највише пролећном цвећу.
истопило се игло.
Све у природи се шарени, а то се поготово свиђа мени.
Птице се враћају са југа, нестаје свака туга.
Цвеће се буди из дубоког сна, сва деца су радосна.
Деца се дању играју јурке,
О пролећу стално се шушка
а увече праве журке.
док пас чувар шарено цвеће њушка.
Сви се сложно друже, док цветају руже.
Сунце весело игра на небу, хвали се прошлогодишњем леду.
Милица Комарчевић
Мирише воће, мирише цвеће, то је мој сусрет са пролећем. Марта Радошевић
Долазе нам ласте, и број им полако расте. Николић Јована
Пролеће се буди, весели су људи. Пчелице зујкају, док људи лупкају. Деца су све веселија, док је околина топлија. Александар Вулета Ђурић Анђела
Бајин Дејан
ПРОДУЖЕНИ БОРАВАК
Пролеће Лаган ветар нешто расцветалим гранама говори. Весело и топло сунце вешто зелене листиће отвори. Жути маслачак намигује једном прекрасном лептиру. Мали пуж полако путује ка шареном цветном шеширу. Свуда нова гнезда ничу. Вратиле су се беле роде. Као да радосно вичу: Прелепо пролеће је овде! Лара Манојловић I1
Пролеће Стигло је пролеће. Деца се радују зато што ће се играти у парку,а људи се припремају да посеју своје њиве.На лепим пољанама осећа се мирис пролећног цвећа.Лишће листа у различитим облицима и нијансама зелене боје и попуњава гране дрвећа.Роде и ласте долазе са далеког и топлог југа.Животиње се буде из зимског сна и почињу да траже храну. Када дође пролеће све је весело и због тога је то моје омиљено годишње доба. Марина Кнежевић III1
група учитељице Ксеније Грбић, школска 2015/ 2016. година Мој љубимац Ја много волим животиње. Од свих највише лабрадоре. Када сам дошла кући чекало ме је изненађење. Мама ми је испунила жељу. Довела је комшиницу која је пред мене ставила кутију са плавом машном. Била сам узбуђена. Када сам отворила кутију, мојој радости није било краја. Искочио је предиван мали лабрадор. Пошто ми се умиљавала, назвала сам га Маза. Сваки дан сам је шетала по ливади и играла се са њом. Она има танку, кратку длаку и прелепе очи браон боје, као моје. Увек је храним, сипам воде, чешљам са четком и шетам. Највише воли кад јој бацам штам да оде по њега. Воли да се купа и да шета уз дунав. Када је у кавезу цвили за мном. Ја је пуно волим и уживам сваки дан да је развесељавам.
Ања Кнежевић II-2
МАРИНА ИВАНИШ
МАТЕЈА КЕСИЋ
Марина Била једном једна Мара. Био јој је рођендан. Породица јој је купила поклон. То је био мали пас. Мара јој је дала име Марина. То је био хаски. Марина је првих дана туговала, а касније се веселила сваком мом доласку. Кад сам јој купила поводац, вртела је репом и тражила шетњу. Била је раздрагана јер је угледала много људи и деце. Највише се волела шетати парком. Враћале смо се кући уморне. Врло брзо је порасла. После неколико месеци ме је обрадовала. Њена Марина је добила кучић. Једно је било сићушно и болесно. Цела породица, заједно са Маром, је лечила и мазила. Када је оздравила, сви смо били срећни. Марина породица се проширила захваљујући предивној Марини.
Марина Иваниш II-2
ЛУКА ПЕТРИЋ
АЊА ПОТА
Пролеће Волим, волим пролеће, Пролећни сам краљ, Најлепши од свих мој је, Месец мај. Певају ми песмице, Са гране дрвета, Пуно ми дају, Среће и весеља. Желим бити слободан, Ко птица на грани, Самном се тад играју, И малени мрави.
ПЕТАР ЦИНДРИЋ
Вук Станић II-2
АЊА ПОТА
ВУК СТАНИЋ
КОРАК ПО КОРАК ДО НОВОГ ЧИТАЛАЧКОГ КУТКА!!! Као и сваке школске године и ове године се по плану набавке књига, библиотека обогати одређеним бројем књига.
Школској библиотеци на поклон књига „Мали принц“ од ученика VIII 1, генерација 2105/2016.
Школској библиотеци ОШ“Здравко Челар“ Челарево поклон књига од Месне заједнице Челарево. „У знак сећања на велике жртве добровољаца за отаџбину“.
ЗАБОРАВЉЕНЕ ЦИПЕЛЕ У школском се дворишту јутрос граја дигла, кад сам сва у журби ја пред школу стигла. Сви су се смијали на сав божји глас, држ’о се за стомак и домарев пас. Како се догодило то не знам ни сама, али сам у кућним дошла папучама. Мора да су криве фризура и шнале што су ми код куће ципеле остале. Ма, нећу да плачем коме то још прија, када сви се смију смијаћу се и ја. Јелена Глишић
Ученица Миона Струхарик , члан библиотечке секције ради на изради паноа при обележавању Месеца књиге !
КОРАК ПО КОРАК ДО НОВОГ ЧИТАЛАЧКОГ КУТКА!!!
КУТАК БИБЛИОТЕКЕ Вредне ручице и велика помоћ чланова библиотечке секције ( а самим тим и упознавање посла библиотекара) у сређивању књижног фонда, расходовање дотрајалих, оштећених књига.
Драга Мими, Прошло је већ много година, а да ти нисам писала.Нисам те заборавила.Нисам имала времена да ти пишем,а и када би хтела,нешто би ме спречило.Доста сам мислила о теби,шта радиш,како је у том свету и да ли се нешто променило.Код мене је све исто,а ретко када се дешавају занимљиве ствари.Ових неколико дана су исти као равна линија која се протеже у недоглед.А тако увек буде када чекаш да се нешто догоди.Не волим да чекам.И ето,због тога немам о чему да ти пишем већ само да те питам како си и да ли ћеш опет долазити у моје снове? Испричаћу ти када се нешто деси... Твоја другарица из снова Зорић Ивана
Пролећни крос: Дечаци: 1.Ћулибрк Никола 2.Ћулибрк Драган Девојчице:1.Зорић Ивана 2.Мандић Милица 3.Селаковић Милици
Ми смо другарице и не знамо за зло,ми смо другарице које смехом померају тло. Ми смо једине другарице које знају шта љубав значи,са овим другарицама нико не сме да се качи. Лана Галоња
Ја као проналазач Сада ћу вам испричати нешто о мом изуму. Једне вечери сам кренула у кревет, и нисам могла да заспим.Устала сам из кревета и дошла сам до те идеје да направим свој времеплов.То је справа да када урадиш нешто погрешно, вратиш време уназад и поправиш ту грешку.Jеднога дана моја мама је отишла у радњу.Остала сам сама у кући.Узела сам лоптицу за тенис и почела сам да се играм по целој кући.После неколико тренутака,лоптица се одбила о шерпу са ручком и ручак се просуо.Питала сам се шта да радим пошто сам знала да ће мама сваког часа доћи из радње.Сетила сам се да имам времеплов.Укључила сам га,у гле чуда.Ручак је поново био у шерпи,на шпорету. Када се мама вратила из радње,била је јако задовољна јер сам јој пазила на ручак. Милица Клинцов
Моје дивљење пред лепотом једног пејзажа Било је то лепо јутро.Рано сам се пробудила.Приметила сам да је прозор широм отворен. Небо се плавило,а сунце је провиривало иза кровова кућа.Одлучила сам да изађем напоље. Свуда је владао мир,још нико није устао.Само се чуо цвркут птица и зујање пчела које су се окупиле око тек процветалог дрвета.Цветови су му били дивни,бели,светло рози,својом нежношћу су подсећали на свилене јастучиће.Трава је свуда подједнако порасла па је изгледала тако уредно,али не и досадно и тужно јер је ту био по који весели цветић.У ваздуху се осећала свежина и мирис цвећа и траве.Борови испред кућа су се поносно уздизали.Са крова оближњих зграда неспретним родама су испадале гранчице од којих су правиле гнезда на истом месту. Изгледа да им се свиђа природа у малом крају.Неколико капи кристално чисте кише је пало на земљу,али се небо уопште није смрачило.На то се не вреди обазирати јер такве кише често падају у пролеће и лето.Убрзо се у малим пукотинама на бетону створила локва.У њој су се јасно виделе љубичаста,жута,црвена и плава боја.Оне су све биле измешане па су изгледале као рад неког маштовитог сликара.А тај маштовити сликар била је природа која је уместо четкица и боја користила сунчеве зраке и кишу.Сада је бетон који је избледео и изгубио боју био шарен и занимљив,а некако и чаробан. То јутро је и само било чаробно као и природа која је била најлепша у пролеће.Мене лепоте природе у пролеће подсећају на радост,детињство и нови почетак.Тада и људи и природа осећају радост и срећни су јер долази нови почетек и све се обнавља.
V2
Пролеће
●
●
Стигло је пролеће, у зеленом све долеће. Дрвеће добија сввоје зелене хаљине, а трава своје шарене цветове. По улици се чују дечији гласови и понеки цвркут птица. Због тога је пролеће годишње доба које нам тера осмехе на лица. Тамара Чинчурак
●
Љубавна песма Дечак сам миран насмејан и шашав, али ме љубав обухвата. Има ту нека девојчица мала, која ми се под кожу увукла. Кикице,плетенице,гараве косе. Сваке ноћи мислим о њој, усне бих јој тако, али не може то тако лако. Алекса Младеновић
●
●
●
Моје путовање у унутрашњост Земље Непознати предели,направе,апарати,елементи...одувек су привлачили моју пажњу.Радозналост ме је терала да завирим дубље у тај чудесан али и опасан свет. Многи су истраживали васиону,подводни свет,узроке болести...али мене је увек копкало шта је то испод Земљине побршине.Одлучио сам направим машину која ће ми омогућити пут.Конструисао сам је много година. Имала је огромну бургију која је бушила Земљу и правила огроман пут.Одједном ме је обасјала чудесна светлост која је допирала од белих каменчића.Пролазио сам кроз лавиринте корења од великог дрвећа.Наставници су говорили да без светлости нема живота,али светлост која се пробија кроз лавиринте корења била је много јача од Сунчеве светлости.Узнемирене животињице излазиле су из својих одаја уплашене звуком моје машине.Ишао сам њиховим путем и наишао сам на много драгуља.Били су толико блистави да сам се могао огледати у њима. Мом усхићењу није било краја,задоволјство је било још веће зато што сам ја први смогао храбрости да завирим у тај чудецан али и опасан свет за који многи нису беробали да у њему постоји живот. Душан Кецман
ЉУБАВ ЈЕ НАЈЛЕПШЕ И НАЈИСКРЕНИЈЕ ОСЕЋАЊЕ
Није лако бити заљубљен
Не, није лако! А зашто?
Волим једне плаве очи...
Зато што по ноћи сањаш,
Тата ти каже – спреми то,
Ја волим једне плаве очи Које ми светле пут у ноћи, Ја волим једне плаве очи Које се стиде крај мене проћи. Ја волим једне плаве очи Јер крију тајну мојој срећи, И волим те плаве очи Али им то никад нећу рећи!
А брацо граматику пита
6-1
Дању осећаш као да сањаш, А некад се мучиш уместо да учиш. Мама ти каже – уради ово,
Док моја мисао само скита. Не, није лако! А зашто? Зато што се све помути у глави, И граматика, И математика, И физика, И музика, И тачно да полудиш због свега тога!
Љубав у школској клупи
Кога? Па због онога малога..... 6-1
То је нешто најлепше на свету, То је птица у свом лету. Љубав у школској клупи је Кад се она на њега љути, Кад погледом своје тајне откријеш, Кад битку свог живота бијеш. То је прва љубомора, Та прва љубав, То је први јад, Кад је неко млад..... 6-1
Б И Л О Ј Е П Р Е Д И В Н О...
МОСТОВИ Мостови нису само обичне грађевине од камена, бетона или дрвета, којом се премошћује нека река. Они спајају обале и људе и вечни су симбол живота. Сви су они различити. Неки дугачки, неки мањи, неки лепши, неки не. Али заједничко је да спајају обале и људе. Мостови руше границе, препреке и отклањају несугласице. Неки су читави од давнина, понеки су срушени са жељом да неко или нешто заувек одвоји од нечег другог. Мостови нису жива бића и не говоре, али имају своју јединствену душу. Од свега што је човек направио ништа није вредније од мостова. Они стварају нека нова пријатељства и чврсте везе међу људима.
Свеже јутро. Пролеће је. Стојим на ливади пуној цвећа и росе. Зелена шума у којој су већ пробуђене птице певале. И не само оне, све овог јутра изгледа распевано и чудесно лепо. Из удолине диже се сумаглица. Зацврча цврчак, закликта шева, онда се све умири, само чујем шумор лишћа на шповетарцу. Поново звукови, песма птица. Још само недостаје сунчева светлост. Погледах на исток и истог часа бљесну јака светлост. Део неба је преливен жутом бојом, јарке боје постају све јаче, шире се. Залазим у шуму, дубоко удишући свеж и чист ваздух. Шума је тајанствена, али дивна, пуна неког неописивог мира и тишине, који у мени буде радост и срећу живота. Живот буја у мени и око мене. Газим меку маховину, пуну росе и свежине. И даље се чује цвркут птица. И док сам у том дивном амбијенту природе, излази сунце и живот се наставља... 6-1
Мало смеха ником не шкоди... Дошао наставник на море. Међу пливачима у води примети једниог свог ученика, па му довикне: -Драгане, колика је тамо дубина? -Око два метра, наставниче! -Добро!Седи!
6-1 -Сине,хоћеш и данас добити јединицу у школи? -Знаш тата, ми смо у школи учили да старијем не смемо рећи нећу! Мајка рече Весни:-Скокни до меснице и види да ли месар има свињске ноге. Весна се враћа и саопштава мами:-Била сам, али нисам могла видети јер је месар имао чизме!
Било је једног лепог дана. После школе сви смо насмејани и срећни дочекали аутобус. У аутобусу се могао чути дечији смех. Сви смо били веома усхићени. Када смо стигли у биоскоп купили смо карте и грицкалице и мирно сели на своја места. Филм је брзо почео. Гледали смо филм ,,Седми патуљак". Био је веома смешан и забаван. Након тога кренули смо у шетњу кроз Дунавски парк. Ту је било много деце која су хранила лабудове. Било је време да се крене у музеј Војводине. Тамо смо видели пуно лепих и чудних ствари које су сачуване до данас. Такође смо чули много веома занимљивих прича о историји наше државе. После музеја кренули смо у Мc Donald's и купили храну. После финог оброка кренули смо кући насмејани срећни и задовољни. Били смо захвални нашим наставницама што су нам приредиле овако занимљив и леп дан који ћу бар ја заувек памтити. Сергеј Покушевски
ИЗЛЕТ У НПВИ САД СА ДРУГАРИМ ИЗ VI2 ПДЕЉЕОА
VII-1
Ekskurzija
СЕДМИ ДВА Лепо сам се провео, једино ми се не свиђа што смо дуго путовали. Забава у хотелу је била добра, свидела ми се дискотека, базен и собе. Вртиш се и играш, јер сву ноћ у дискотеци се кидаш.Осмех на лицу, руке у вису и све ми то тако, све се понавља у низу. Лудујеш док ритам те носи, волим то, увесељава ме.
Драгана Векић
У Дрвенграду ми се свидео филм и сувенири. Изузетно ми се допала вожња возићем. У Сирогојном занимљиве кућице, а највише ми се свидела шунка и кајмак.
Михајло Гњатовић
„ ЗЛАТНИ ТРКАЧИ“ ПРОЛЕЋНИ КРОС , МАЈ 2016.
1. МАРИЈА ФАБРИ ( девојчице) 2. МИЛИЦА ЈЕВИЋ (девојчице) 1. МИОДРАГ ПЕРИЋ ( дечаци) 3. НЕНАД СОВИЉ ( дечаци)
ИЗЛОЖБА РАДОВА aутор: МАРИЈА ДРЉАЧА 7-2
је тежак, говоре мирољубиви људи. Мораш се трудити ма колико било тешко. Сада сам старија, разумем неке ствари. Прошло је доста времена од када сам схватила, да живот није само дописивање на телефону или гледање филмова. ЖИВОТ
Своју будућност требаш сам створити!!! Говоре ми, уживај док си млада. Када будеш старија радићеш теже послове. Када сам сама код куће чека ме доста послова, али није ми напорно. У школи ми иде добро, трудим се што више могу. Ту је и наша разредна Биљана Павков, увек је спремна да нам помогне када је нешто тешко. Увек се труди да сваки ђак придобије знање ма колико било тешко . Данијела Штајфер 7 - 2
VIII - 1 Srpski jezik nam je ubedljivo omiljeni predmet i naše odeljenje nikada ne prestaje da oduševljava kreativnošću koju unese u sastave, i to ćemo vam sada dokazati.
Lazar Maleševid
Rastanak Tako se bližio kraj osmogodišnjeg školovanja. Radost novog početka smanjuje se zbog rastanka sa drugovima, nastavnicima i školom. Postali smo najstariji učenici, spremamo se da je napustimo. Tolko rada, radosti, kritika, pohvala, smeha I još mnogo toga stalo je u ovih osam godina. U kojoj god školi da budem, s kim god da se družim mnogo de mi nedostajati staro odeljenje. Pomisao na drugove budi loš osedaj u srcu I radost na licu. Potrudidu se da tako i ostane. Vreme odrastanja, šalom I nestašlukom je obeleženo naših osam godina. Rastužim se pri pomisli da je ovo kraj. Muči me pitanje da li demo se okupljati na rođendanima kao i do sada. Teško gradivo je lakše savladati kada te za vikend čeka rođendan kod druga ili drugarice. Na kraju je sve bilo lako. Ali, da li je baš bilo tako? Teška matematika, nejasna gramatika, razgranata bologija, reljefna geografija, obična istorija, raspevano muzičko, šareno likovno, precizno tehničko. Koliko nas je sve to mučilo, tolko nas je I spajalo. Znam da je sada vreme za rastanak I vreme da svako od nas krene svojim putem. Bide mi teško da se odviknem od starih drugova I svakodnevnog viđanja. Svi oni I sve naše godine de mi na kraju ostati u lepom sedanju.
Marija Drobac
Putevi Često se zapitam zašto ljudi odustaju, dižu ruke I beže od svojih snova. Sve je mogude, čak I ono što se čini da nije. Sve što treba da uradimo jeste da imamo strpljenja I da verujemo. Vremenom de sve da dođe. Vreme je čudan pojam. Kako ono teče, menjadu svoj izgled, porašdu malo. Ali du I dalje ostati ista, uvek du idi što sigurnijim putevima ka ostvarenju svojih snova, nikad nedu odustati, pobedi od toga. Ti putevu su naporni, svi mi želimo da svoje želje ostvarimo na što lakši način, da potrošimo što manje vremena, ali kad se bar jednom potrudimo, uložimo vreme, strpimo se, shvatidemo da je vredelo. Svako ima svoja viđenja I mišljenja, možda su različita, ali svi mi u sebi imamo jedno, a to je želja za ostvarenjem. Problem je u tome što neki nastavljaju da ignorišu svoja osedanja, jer znaju da nede biti lako da se do tih ostvarenja dođe. Kako vreme ide dalje, tako se stvara sve vise mogudnosti I izbora I sve postaje komplikovanije, pa ljudi zbog straha od neuspeha kredu pogrešnim putevima, onim koji nisu namenjeni za njih I onda dođu u situaciju da se osedaju neispunjeno. Zato sve češde na ulicama sredemo ta sumorna I depresivna lica, lica kukavica. Sa pravom ih nazivam kukavicama, zato što su dopustili da strah pobedi I odvede ih u sivi svet. Verujem da iz tog sivog sveta ima izlaza, jer čovek uči čitav živor, uči na greškama. Nkada nemoj imai strah od toga što si drugačiji, ispolji to na najbolji način. Neki dete osuđivati ali im nemoj dati tu mod da te pregaze. Budi ponosan što si različit, što si svoj. Prati svoje puteve, svoja osedanja I uvek deš biti sredan jer put do raja vodi kroz kilometre zamagljenog pakla, pravo do vrha.
Evo I malo atmosfere sa maturske ekskurzije
I još jedan interesantan stastav za kraj
Olivera Kovačevid
Slika sa mog tavana Prosto mi je više muka od učenja, pa stvarno ne mogu više! Idem na tavan malo da se smirim... Nisam dugo bila. E, da! Zaboravila sam da kažem da je moj tavan iznad moje kude i postoje merdevine koje vode do njega. I još nešto vam moram redi. Zovem se Lea i imam 15 godina, idem u osmi razred. Odličan sam đak, ali stvarno ne mogu više da učim. Tavan iznad moje kude mi je jedino mesto na kom mogu da se smirm. Pomerila sam merdevine ka vratima i počela da se penjem. Kada sam se popela stala sam na mali deo betona koji je vodio do vrata. Ta vrata su bila drvena, škripela su i bila su puna paučine. Ulazim u moj raj. Zatvaram vrata i palim svetlo na požuteli prekidač koji je odmah pored vrata. Malena sijalica se pali i osvetljava moju sobu spokoja, tako sam je nazvala. Tu su razne kutije, po neki orman, police, i svaki put kad ovde dođem nađem nešto novo. Krenula sam da sklanjam kutije koje sam juče pregldala i odjednom sam ugledala jedan prelep kovčeg. Mogao je da se otvori i bez ključa, i naravno kada sam ga otvorila prvo sam videla prašinu. Ali ispod puste paučine našla sam jednu lepu sliku. Htela sam sve da saznam o njoj. Zašto nije okačena u kudi? Zašto mi niko nije rekao za nju? Ko ju je naslikao? Sve me je zanimalo. Uzela sam sliku u ruke i očistila je. Na slici je bila nacrtana mala plaža i jedna veoma stara kuda. Okrenula sam sliku i tu je bio neki papir na kojem je pisalo: “Draga Ružo, nadam se da deš dodi do ove slike I pročitati ovo pismo. Stvarno nisam mogao da im se oduprem. Sve de nas poubijati ti Turci! Samo mi čuvaj mog malog junaka, I zapamti da te volim, tvoj Rajko. “ Ne znam zašto, ali suze su mi krenule, kao da osedam neku bol. Ta imena su mi nekako poznata. Nastavljam da kopam po kovčegu I saznajem da su Rajko I Ruža moja prabaka I pradeka! Veoma sam tužna što je pradeka imao takvu sudbinu. Kopala sam još malo I shvatila da je pradeka nacrtao svoju staru kudicu koju su mu Turci zapalli. Ali, bitno je da je moj deka, njegov sin, sve to prežveo. Sada, kad sam saznala mnoge stvari, mogu da se vratim na učenje. Nadam se da de mi pradeka pomodi sutra na kontrolnom! Naravno šalim se, samo nek me čuva.
Заиста љубав не познаје дубину до часа растанка Корачам улицама посматрајући лица заљубљених.Лагано кроз магловиту сенку прошлости цећам се њега.Иза нас је минуло време,а у њему најбржи ко минут ситни несташлуци посвењени њему. Како лепо звучи кад се каже да време лечи све.Још само да је истина.И како сам само жарко желела да се то догоди,да једне ноћи мирно заспим не сањајући његове очи.И није време текло узалуд,чак ни сузе нису биле тешке.Тада сам више но икада докучила „да умем да волим“ и то без резерве,лажног стида,илузије,већ чисто искрено,предано и неискварено.Још се сећам када смо седели на пешчаној плажи,гледајући за сунцем,које се лагано утапало у бескрајном мору.Дао ми је плави камен у облику срца.Речи су биле сувишне,знала сам да и он осећа исто што и ја,али судбина је победила у овом двобоју и одвела га на други крај света.Али није то било важно за нас,живели смо само за тај тренутак док смо јос били заједно,али тог тренутка више нема.А био је моја ллепша страна света и моја светлост у тунелу самоће.Ја сам свесна да се ми у животу можда никада нећемо видети.Али,оставио је трагове.Ушао си ми у крв и негде у мени урезао своје име.Прва љубав заборава нема.Свако одлази на своју страну.Можда ћемо још некад срести кроз живот,ако нам је судбина наклоњена.Пружићемо руку једно другоме,можда само реда ради,а можда да пронађемо успомену на прву љубав,пешчану плажу...Морам нагласити свим тинејџерима које још нису имале и упознале прву љубав.Та љубав је улила у мене немогуће количине среће само до оног дана када ми је полконио плави каменчић у облику срца.Чини ми се да време стоји док је он још увек тамо далеко,а ја са њим само у срцу мом. Још увек не могу да заборавим прву љубав,кажем срцу: „Не смеш више да га волиш!“ Све док то не учиним за мене ће бити само бол.Права срећа би се вратила с њим јер та љубав ми је показала да реч „волети“ значи срећа,али и патња и бол.Зато кажем себи идемо даље да нађемо нову пешачку плажу,плаве очи и љубав без бола.
Теодора Марјановић VIII-2
Смисао живота Живот је саткан од жити мисли,осећања,љубави и лепоте,где је љубавдубоко усађена у нашу душу. Изгледа као да смо ми једина секунда у часу. Живот је недостижан и не може да се купи новцем. Али човека мучи још једно питање... Зашто смо хумани и зашто смо добри? Људи знају да кажу: ,,Времена се мењају“,али шта ако греше,шта ако се не мењају времена него људи? Да ли се људи мењају и да ли су добри само да би засијали у очима других људи? Старији људи говоре да млади имају другачији поглед на свет,али не схватају да су људи заправо добри, када су срећни. Живот ради оно што је његова дужност,упркос свим препрекама и последицама,али и опасностима које нам доноси. Смисао живота је мало другачији... он нам покушава обезбедити све што на треба... љубав, чежњу,мир, понекада бол и патњу, срећу и тугу. Све то добијемо од живота, који неко протраћи на неразумне одлуке и дела , али опет, са друге стране, има и оних који знају да живе пуним плућима и да уживају у ономе што имају. Зашто је битно да људи покажу лепоту свог живота на најбољи могући начин и да истакнемо нашу доброту, коју наравно, свако од нас има у себи , али је неко не испољава на прави начин , а ипак, има и оних који је уопште не испољавају. Зато треба да чинимо праву ствар, али не за друге него и за себе! Ако се хвалимо томе што смо урадили, само се подижемо у очима других људи, а то нема смисла и то нема значаја за нас. Треба бити срећан, јер несрећа квари срца и руши људски карактер и ретко је било људи који су одолели отровима несреће и наставили да воле, цене и поштују друге људе. Ми не примећујемо да ка себичности и да се она пола издиже, да она креће да уништава све око нас. Мудри људи су говорилли да када отворимо очи за нешто, то обично значи да смо их затворили за нешто друго, а често затворимо очи за истину... а то је наш највећи проблем. Често не видимо све, јер не желимо да осетимо бол и патњу коју нам то доноси, која се прелива, док не обузме цело наше биће и док не постанемо сенка онога што смо били. Не смемо бити огорчени и љубоморни, јер сваки човек јачи од заборава, мржње и смрт, ако успе у својим врлинама то и докаже. Није важно ко се како зове, које је вероисповести или које је боје, већ ко је колико урадио за себе и за свој живот. Зато будимо људи и волимо живот. Милица Павловић VIII-2
My Lifetime Adventure My name is Marija, a 14‐year‐old girl, hopelessly passionate about Imagine Dragons’s music. I’ve been dreaming about seeing Imagine Dragons performing live for so long, and I am immensely thankful to Jovana who have helped to make my dream come true! Jovana is a 24‐year‐old music lover, foodie and wanderlust. Jovana and I decided to save money for the tickets, pack our bags, hit the road and experience their performance in Budapest, Hungary. Did I tell you that we know each other from Internet, but got to meet in person on the day our ID adventure started?
We arrived in Budapest the day before the show and stayed in a hotel right next to the Arena, which made it easier for us to manage our time, giving us the opportunity to get in front of the venue very early. On the big day we left the hotel at 8AM in order to check if people had started to arrive when we saw the tour buses and decided to stay there. Out of three busses, two were easily approachable. The third one, Dragons’ home on the road, we could barely see through the fence. The doors were on the opposite side, so all we could see were the legs of people leaving the bus. As time was passing by, it was getting colder and colder. Gazing through the fence we saw someone’s legs and the suitcase. We tried to call him, but unfortunately he couldn’t hear us. We didn’t want to wake up anyone, so we tried not to be too loud. After the unsuccessful first attempt, we saw someone else leaving the bus and started calling him, this time a bit louder. He stopped for a second and confusedly said “What?”. That’s when we realized it was our favorite bassist! He couldn’t see us, so we had to try to explain him to go near the entrance, where two other busses were. Unsuccessfully. He left. Well, we’ll keep on trying! Three of them were still there. Then we saw singer Dan entering the Arena, and tried to quietly yell, but he didn’t hear us. He was way too far. Cool, we missed three chances. Okay, so how unlucky are we? We almost started to lose faith, when we saw someone coming. It was the bassist, Ben! He came outside in his pyjamas and left the parking lot, so we could talk without the fence between us. Soon after we met and talked with Ben, extremely handsome drummer, Daniel Platzman, showed up and came to talk with us, even though he was in a serious hurry. We are immensely happy and thankful for the opportunity to meet and talk with Platz and Ben! Incredibly nice, kind, funny and down‐to‐earth men who inspire us endlessly! We truly enjoyed talking with them and yes, we did want to ask so many serious questions, but got totally confused and forgot everything. We even brought Serbian bacon but somehow forgot to give it to Ben. Standing outside the venue on a bitterly cold day was challenging but rewarding! Every single bone was aching and even though dressed up in layers, with beanies and three pair of socks, we were feeling cold. We were jumping, talking, eating, doing stretches and even lunges… After long waiting, look, it’s 7 o’clock! Here comes the stampedo! We all started running as fast as we could. Endorphin and adrenaline rush were stronger than all the coldness and ache. Our feet didn’t fail us ‐ we managed to get to the very middle of the front row. Yess! What a relief! Now we can finally breathe. Let the counting down the minutes until we get to experience Dragons’ energy begin! The performance was enchanting, breathtaking, moving, touching, inspiring. .. They raised our heartbeats and shaked our bones, leaving us speechless. We managed to catch their smiles, sparks in their eyes, the drumstick (Thanks Platz), Ben’s clapping rhythm during It’s time… The whole experience was simply superb and unforgettable! We enjoyed every single second of it! Excitement, joy, burst of emotions and indescribable feeling a person has to experience in order to understand it. We danced, sang until our lungs almost gave out, clapped our hands in the rhythm of the drums, laughed, almost shed a tear of joy, reliving all the memories tied up with songs… In the middle of the show my memory card slipped away. What we have are memories that we’ll keep in our minds for a long long time!
Bassist Ben McKee
Drummer Daniel Platzman
Jovana and I
Marija Drobac VIII-1
15.04.2016 zorganizovali sme program na slovenskom jazyku.
my sme recitovali...
...a hrali sa. Miona Struharikovรก VI-1
МИР ДЕТСТВА Ученица нашей школы, восьмиклассница - Дуня Сантрач, участвовала на международном конкурсе «Мир детства — мир открытый, творчества и достижений» в рамках международной научно — практической конференции « Детское и молодѐжное движение, история и современность». Конкурс расписан Департментом образования и науки Костромской области т.е. ФГБНУ Институтом изучения детства, семьи и воспитаний. Тема конкурса была — Как молодые проводят свободное время? Дуня сказала, что эта тема ей очень близка и что в своѐ свободное время часто нзучает русский язык и что в будущем ей это пригодится. Она получила СЕРТИФИКАТ, а еѐ работа будет опубликована в электроном сборнике трудов. Действительно, то что заложено в мире детства станет главным багажом в будущем. Преподаватель русского языка Любица Миличевич
A Week Ago A week ago, we went on Kopaonik for our prom trip. We spent three days together and made amazing and unforgettable memories. First day, when we came to Kopaonik, we got our hotel rooms and in them had a little sleep. After that, we went to dinner and a party afterwards. On the second day, after breakfast, we went to Pancicev vrh mountain. Climbing on the top took us three hours and we came back to hotel to lunch pretty tired. Till dinner and the second party, we had some free time and we spent it together, in hotel rooms or walks around the mountain. The second party was better than the first one. We were in club with another school from Sabac and made some friendships with them. And the third, last day was a bit boring since everyone of us was in a bad mood because we were leaving. We spent most of the day in a bus. On our way back home, we stopped in Belgrade and Kraljevo. This trip was amazing and I’ll remember it because I spent lovely time with my class.
Dunja Santrac VIII-2