31.decembar2011-2.januar2012.
dnevnik
c m y
20
P O Z N A T I N O V O S A \ A N I : VA SI LI JE JO VA NO VI], QU BI TEQ KWI GA
Vi tez bi bli o fil skog re da re Drugog svetskog rata Novi Sad je imao oko 40 hiqada `iteqa i dve antikvarne kwi`are; danas, Novosa|ana ima deset puta vi{e, a antikvarne kwige, za sada, ne prodaje niko. Ali ovo nije pri~a o stawu duha u gradu koji pretenduje da bude jedna od kulturnih prestonica Evrope, ve} o Vasiliju Vasketu Jovanovi}u (73), ~oveku koji ceo `ivot druguje sa kwigama i sa qudima koji vole kwige. Pre neki dan Vaske je zatvorio „Orfelin“, jedinu novosadsku i vojvo|ansku antikvarnicu za kwige, koja je skoro 17 godina bila autenti~na kulturna adresa, i gotovo poput anti~kih trgova, mesto na kome je svaki posetilac bio u pravu. Vasilije Jovanovi} je celog veka imao posla s kwigama: bio je i bibliotekar i korektor i kwi`ar i antikvar, a najmawe trgovac, iako je znao da zlatara donosi mnogo profita na malo prostora, a u kwi`ari je obrnuto. Znao je i da je pro{lost uvek dubqa od sada{wosti, pa se sa najvi{e strasti posvetio starim naslovima, kwigama
P
koje imaju i sopstvenu istoriju i skrivenu lepotu . Zbog toga mu je u „Orfelinu“ bilo najkomotnije, mada je prve dve godine antikvarnicu dr`ao u jednosobnom stanu. A posle toga dogodilo se malo ~udo: pija~ni bircuz „Koviq“ je prestao da radi svoje, a u taj lokal na uglu Gimnazijske i Zmaj Jovine uselio se „Orfelin“. I novine su pisale o tome, a senzacionalno otvarawe kwi`are namesto kafane nije se ponovilo nigde u svetu. Mada je, po{teno govore}i, u svakom gradu vi{e kafana nego kwi`ara. – Kada sam se preselio u tih osamdesetak kvadrata koji pripadaju Gradskoj biblioteci, Florika [tefan je u „Dnevniku“ objavila Pozdrav „Orfelinu“ – se}a se Vaske Jovanovi}. – To bilo lepo za ~itati, ali mi je „za{kripalo“ {to je ona kafanu „Koviq“ nazvala pajzlom, iliti }umezom! Bilo mi je malo `ao, jer sam se setio na{ih sredwo{kolskih dana u Zmaj Jovinoj gimnaziji i prvih tajnih ~a{ica alkohola. Posle sam sreo Floriku, rekao sam joj da je bila prestroga i da mo`da ni ne zna ka-
Spo me nar sve tog Va si li ja Or fe lin {kog Jedan od dokaza da rukopisi ne gore i da su ve~ni, jeste „Spomenar“ svetog Vasilija Orfelin{kog. To je podebela kwiga, zapo~eta 1995. godine, i sada otvorena, koju su ispisivali stalni ili povremeni posetioci „Orfelina“. Neki su i crtali, poput Gradimira Smu|e, koji je svojim nesta{nim, prepoznatqivim potezima ovekove~io Vasketovo dobro}udno lice. A Vujica Re{in Tuci} ga je krstio, nazvav{i ga sveti Vasilije Orfelin{ki. Ra{a Popov je podvukao da je Vaske – aristokrata kwi`arstva. Upisali su se i Du{ko Trifunovi}, Milutin @. Pavlov, Lazar Bojanovi}, Florika [tefan, Dragomir Pop Novakov, Slavuj Haxi}, Slobodan Ma{i}, Miroslav Egeri}, Goran Babi}, Milan Nenadi}, Frawa Petrinovi}, Svetlana Brankovi}, An|elko Erdeqanin, Qubomir Andri}, Du{an Beri}, Milorad Gruji}, Danilo Kabi}, Ninus Nestorovi}, Pavel Domowi...
avod za uxbenike je najstariji, najve}i i najugledniji izdava~ uxbenika u Srbiji. Ku}a koja 55 godina radi u slu`bi srpske prosvete i wen je sastavni segment - karika koja povezuje Ministarstvo prosvete sa vaspitnoobrazovnim ustanovama, {kolama. Osnovan je zbog potrebe da se celovito i kvalitetno re{i pitawe izdavawa uxbenika za rad u osnovnom i sredwem obrazovawu, (selektivno objavquje i univerzitetske uxbenike) i da se osnovno u~ilo obezbedi za sve predmete i sve kategorije u~enika, uz po{tovawe odgovaraju}ih standarda i nastavnih programa. O tome kakav je danas polo`aj Zavoda u uslovima „liberalizacije” delatnosti izdavawa uxbenika za „Dnevnik” govori Tatjana Bobi}, urednica u Zavodu za uxbenike: – Iako lider me|u izdava~ima, Zavod je danas u slo`enoj situaciji. U Srbiji danas 70 izdava~kih ku}a objavquje uxbenike! U takvim okolnostima postavqa se pitawe zdrave i nezdrave konkurencije i jo{ mnoga pitawa... Ako smo hteli da demonopolizujemo uxbeni~ko izdava{tvo, onda smo to uradili na jedan potpuno pogre{an na~in i oti{li u drugu krajnost. Izdava~ke ku}e koje objavquju uxbenike otvaraju se u okvirima porodi~nih manufaktura i potiskuju nacionalnog izdava~a! Na tr`i{tu uxbenika je op{te {arenilo, pojavilo se mno{tvo nekih sli~nih kwiga koje se takmi~e samo u tome koja }e biti {arenija. l O~e ki va lo se da }e uki da wem mo no po la bi ti ohra bre na kon ku ren ci ja, a ti me i bo ga ti ja po nu da, ve }a mo gu} nost iz bo ra za u~e ni ke i na stav ni ke. Da li se to i do go di lo? – Zdrave konkurentnosti nema jer je u potpunosti razvodwena nedostatkom originalnosti, kreativnosti u autorskom pristupu, nema ~ak ni kreativnosti u likovnom oblikovawu uxbenika. Bavila sam se analizom konkurentskih uxbenika za predmete
Z
ko je wen suprug, moj drug Aleksandar-Sa{a Fori{kovi}, svoje prvo pi}e, kao i ja, kradom popio ba{ u „Koviqu“... U „Orfelinu“ je, ka`e, stekao nove prijateqe, ali i nova znawa. – Nau~io sam, na primer, da su samo ruke oxa~ara, |ubretara i rudara prqavije od mojih, jer su preko wih pre{le tone starih, pra{wavih kwiga. Jednom je neka `ena donela kofer pun kwiga sa tavana. Po~eo sam da ih razvrsta-
vam, pa nisam ni primetio da su me napale buve; posle sam se jedva otrebio, a sli~nih dogodov{tina je bilo na pretek... Qude koji su navra}ali u „Orfelin“, kwige su povezivale na razli~ite na~ine. Jedni su prelistavali, drugi ~itali, tre}i nudili na prodaju, po neko je „zaboravqao da plati“. Debatni klub je zasedao svakodnevno, uz Vasketovu besplatnu kafu, a teme su bile stvar demokratskog odabira – od
pija~nih do akademskih. Enciklopedija Novog Sada je pretresana slovo po slovo. Kad nije bilo posetilaca, a Vaske bi morao ne{to da zavr{i u varo{i, „Orfelin“ je ~uvao Stevan Vujkov; danas vi{e nema ni wega ni kwi`are. Svi znaju da Vaske nikada nije mario za politiku, pa mu otuda pravo da iskreno ka`e kako je u wegovu kwi`aru redovno dolazio samo jedan politi~ar - Zoran Vu~evi}. On je u „Orfelin“ navra}ao pre nego {to je postao vlast, i dok je bio na polo`aju, a i posle toga. Po prirodi posla, Vasilije Jovanovi} je tesno sara|ivao sa Bibliotekom Matice srpske. Tamo je nosio na proveru i procenu stare i retke naslove. ^esto su i zadr`avali kwige koje su wima nedostajale, a preko „Orfelina“ su svoje fondove dopuwavale i druge zna~ajne institucije kulture i nauke. U na{oj najstarijoj nau~noj biblioteci - BMS, od 2011. godine postoji i Legat Vasilija Jovanovi}a, sa signaturom VJ. Vaske je poklonio oko pet hiqada kwiga, sopstvenih ili otkupqenih, sa potpisima i posvetama autora, prire|iva~a, prevodilaca. Wegovom zaslugom, o kojoj ne `eli da pri~a, Mati~ina Biblioteka raspola`e zaostav{tinom pokojnog profesora Vladimira Otovi}a – najve}om na svetu zbirkom od oko 1.300 kwiga i drugih dokumenata o Wego{u, izme|u ostalog i sva wegova dela neprocewive vrednosti. – Radili smo zajedno supruga Milka i ja, pomagala su i deca, ali ona su odabrala druge puteve i profesije. Naradio sam se, dosta je, `alim samo za mrtvim prijateqima. Mada, i wih mogu da vidim i ~ujem, jer je Mi{a Belegi{anin snimio divan film o „Orfelinu“
i nazvao ga “Susret sa duhovno{}u“. Tu su i oni kojih vi{e nema na ovom svetu... I mada je pitawe bilo po malo suvi{no, interesovalo nas je ~ime }e se zanimati penzionisani Vasilije Orfelin{ki? – Po drugi put planiram da obi|em bukiniste, jer u Parizu `ivi na{a }erka. Tako|e }u bodriti svog kolegu Milenka Lemija Vlaisavqevi}a, koji uz mnogo administrativnih i drugih muka poku{ava da u Novom Sadu otvori antikvarnicu. I}i }u na promocije kwiga mojih prijateqa, ~ita}u, vodi}u unuku na xez-balet, a suprugu u pozori{te... Slu{aju}i na{ razgovor, gospo|a Milka se sme{kala i potvr|ivala mu`evqeve re~i. Kada smo wu pitali za godine provedene u „Orfelinu“, rekla je samo jednu re~enicu: „Ja sam vodila trgova~ki deo, bilo je te{ko vreme sa mnogo problema, a ni jedan – nikada – u mom `ivotu nije napravio Vasilije...” n Radmila Lotina
KA KO SE (NE) PI [U UY BE NI CI: TA TJA NA BO BI], URED NI CA U ZA VO DU ZA UY BE NI KE
Stru ka, za nat i {tan ce raj
fizika i tehni~ko i informati~ko obrazovawe. Uxbenike za ove predmete i sama ure|ujem u Zavodu. Pojavquju se uxbenici u velikoj meri nalik uxbenicima u izdawu Zavoda za isti predmet. Posledwi primer je uxbeni~ka vertikala za tehni~ko i informati~ko obrazovawe, od 5. do 8. razreda, u izdawu jedne izdava~ke ku}e, koja jo{ ~eka Odobrewe Ministarstva prosvete. ^ak su im i korice sli~ne na{im, do te mere da ni boju nisu promenili. l Ko su sa rad ni ci Za vo da za uy be ni ke na stva ra wu uy be ni ka i na stav nih sred sta va i ka ko na sta je je dan uy be nik? – Saradnici su nam iskusni prakti~ari u nastavi, metodi~ari - stru~waci u oblasti obrazovawa, nau~nici i stru~waci sa katedri fakulteta i nau~nih instituta u Srbiji, kao i akademici. Uxbenik je obavezna i osnovna kwiga za nastavnika i u~enika, jedan je od primarnih izvora znawa. To je kwiga koja ima veoma konkretna odre|ewa i funkcije. Posebnost joj je u tome {to treba da uspostavi prisnu vezu izme|u nastavnika i u~enika. Nijedna kwiga nije toliko dinami~na, procesualna i otvorena kao uxbenik. Dodala bih da je i najtira`nija i najprodavanija kwiga. Sve ovo vodi zakqu~ku da je re~ o najkomplikovanijoj kwizi koju stvaramo u kompleksnom
postupku sastavqenom iz vi{e faza. Pisawe uxbenika je poseban zanat koji prevazilazi struku koju neko poseduje. Zavod je tokom vi{e decenija svoga postojawa odnegovao autorske timove koji su, zbog svoje temeqitosti, metodi~nosti i sistemati~nosti u pisawu, dosegli visok stepen specijalizacije u domenu stvarawa uxbenika. U na{im autorskim timovima su prakti~ari iz nastave, univerzitetski profesori i metodi~ari, kao i stru~waci pri nau~nim institutima. Kada formiramo autorski tim, nastojimo, ako je to mogu}e, da do|emo do qudi koji su pre{li put od u~ionice do fakultetske katedre.
sleni likovni i grafi~ki urednici, lektori i korektori. Mo`e se re}i da su upravo ove slu`be kapital po kom se Zavod umnogome razlikuje od ve}ine drugih izdava~a uxbenika. Posledwu ocenu o kvalitetu uxbenika daju Zavod za unapre|ewe vaspitawa i obrazovawa, Nacionalni prosvetni savet i Ministarstvo prosvete. Odobravawem uxbenika i wegovim uvo|ewem u {kolu, ne prestaje rad na uxbeniku. Uva`avaju}i odjeke iz {kolske prakse i prosvetne javnosti uop{te, kao i druge stru~no-pedago{ke analize, mi neprekidno radimo na poboq{avawu narednih izdawa. Unapre|ivawe uxbeni~ke
– Dobro je toliko koliko dobro zvu~i. Dobro je ako nastavnik treba da se odlu~i i da odabere jednu od tri mogu}e opcije, u tom slu~aju mogu da presude neke sofisticirane razlike u korist kvaliteta. Ako nastavnik fizike treba da se opredeli za jedan od osam uxbenika fizike koji su mu trenutno na raspolagawu, treba da provede u razredu osam godina, svake {kolske godine primewuju}i jednu od kwiga. Devete godine mo`e da se opredeli za onu koja mu najvi{e odgovara. Uxbenik se ne mo`e procewivati golim prelistavawem, to je `iva kwiga koja se potvr|uje kroz nastavni proces u interakciji nastavnik–u~enik.
voqno kompetentan, zar ne treba Komisija za procenu kvaliteta uxbenika pri ZUOV-u to da uradi?” Bojim se da smo do{li do znaka jednakosti izme|u dobrog i lo{eg uxbenika, i da neki drugi kriterijumi, a ne kvalitet, opredequju nastavnika. l Ne ret ko se ~u ju prim bed be ro di te qa da se uy be ni ci br zo „raz li sta ju”. ^i me ste u Za vo du una pre di li teh ni~ ki kva li tet uy be ni~ kih iz da wa? – Sve kwige u izdawu Zavoda za uxbenike imaju {iveni povez. Na zadwoj korici svake kwige nalazi se hologram, kao za{titni znak originalnosti. Ove godine sve uxbenike radnog karaktera od{tampali smo na voluminoznom ekolo{kom papiru, ~ime smo znatno olak{ali |a~ku torbu. l [ta nam ge ne ral no nu di Za vod za uy be ni ke ka da je u pi ta wu uy be ni~ ka pro duk ci ja? – Zavodova produkcija uxbenika je celovita, zaokru`ena uxbeni~ka produkcija: koncepcijski razra|ena vertikala uxbeni~kih kompleta od po~etnog razreda do mature, za sve predmete, zajedno sa nastavnim sredstvima. U prate}oj opremi nimalo ne zaostajemo za evropskim standardima, jer uxbe-
l Da li je, uop {te, na stav nik taj ko ji bi tre ba lo da od re di ko ji je uy be nik bo qi? – U kontaktima sa nastavnicima, ~esto se izdvaja jedna reakcija: „Za{to ja da odlu~ujem koji je najboqi uxbenik, da li sam do-
ni~kim kompletima pridru`ujemo multimedijalne dodatke (interaktivne CD-romove, audio i video materijale i softversku podr{ku) koji treba da osavremene nastavni proces. n Og. S.
Ka pi tal na iz da wa Za vo da – Produkcija uxbenika je bila i ostala osnovna i najzna~ajnija delatnost Zavoda, me|utim, raspon produkcijske lepeze u Zavodu je daleko ve}i. Nemogu}e je ne pomenuti velika i zna~ajna dela srpske nauke i kulture u vidu sabranih i izabranih dela Nikole Tesle, Mihajla Pupina, Milutina Milankovi}a, Stojana Novakovi}a, Josifa Pan~i}a, Jovana Cviji}a, Svetozara Markovi}a, Svetozara Mileti}a, Qubomira Tadi}a, Jovana Skerli}a i drugih. To su vrhunska dela srpske intelektualne ba{tine koja su rezultat uspe{ne saradwe Zavoda sa institucijama kao {to su SANU, Matica srpska, univerziteti u Beogradu i Novom Sadu i dr. Deo tima su svakako stru~ni konsultanti i recenzenti. To su po pravilu predstavnici struke sa mati~nih fakulteta, metodi~ari i prosvetni savetnici i nastavnici. Koordinaciju izme|u svih ovih saradnika i poslova vr{i predmetni urednik. U Zavodu ima nas 26 predmetnih urednika, odgovaraju}ih po struci za svaki predmet i svaki obrazovni profil (za svaku {kolu), za uxbenike na srpskom jeziku, kao i {est urednika za uxbenike na jezicima nacionalnih mawina. Tako|e, u Zavodu su zapo-
kwige je neprekidan proces iz kojeg proizilazi wegova dinami~nost. l Ka ko gle da te na no vu prak su da na stav ni ci sa mi bi ra ju uy be nik? Da li se to po ka za lo kao do bro ili lo {e?