Dnevnik 10.januar 2013. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

^ETVRTAK 10. JANUAR 2013. GODINE

GODINA LXXI BROJ 23672 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

MINISTAR MRKOWI] NAJAVIO ZAVR[ETAK KORIDORA 10 DO KRAJA 2014.

Gradwa autoputeva kao Skadar na Bojani

str. 4

VLADA VOJVODINE UTVRDILA UGOVOR O OSNIVAWU RAZVOJNOG FONDA APV

NOVOM PUTAWOM ZBOG GRAD WE MO STA U NOVOM SADU

Po~iwu pregovori o imovini i obavezama RBV str. 3 PREDSEDNIK I VLADA USVOJILI PREDLOG REZOLUCIJE KOJA IDE U SKUP[TINU

str. 2

Stao saobra}aj oko „@e`eqa”

Foto: R. Hayi}

Nikoli}: Srbija pokazala jedinstvo o KiM

str. 7

SMIRILE SE STRASTI ZBOG PREKOMPONOVAWA VLASTI

Mirna primopredaja u Ba~u

str. 3

NA TRGU SLOBODE PROSLAVA NOVE GODINE I PO JULIJANSKOM KALENDARU

Nastupaju „Garavi sokak”, „Apsolutno romanti~no” i „Amajlija” str. 7

ISPITUJU SE SVI KONTAKTI PQEVAQSKOG NARKOBOSA

[ari} imao logistiku iz MUP?

Malo toplije

str. 13

BIV[A DIREKTORICA NOVOSADSKOG „ZELENILA” NATA[A RA[ETA ODBACUJE OPTU@BE SADA[WEG RUKOVODSTVA

USPEH STUDENATA ZREWANINSKOG FAKULTETA

Put ka vrhu svetske modne industrije

str. 6

Mahinacija nije bilo, verovala sam saradnicima str. 9 str. 14 – 18

SPORT

Najvi{a temperatura 7 °S

NASLOVI

Politika 3 Formira se novo nau~no dru{tvo, a ostaje i VANU

Ekonomija 4 „Planumu” se sme{i milijarda iz Angole 5 „Telekom” nije na prodaju 5 Niko ne}e „29. novembar”

Dru{tvo 6 Verska slu`ba u kasarnama na prole}e

Novi Sad 7 U`ivawe na ledu za sto dinara

Vojvodina n FUDBALERI VOJVODINE PO^ELI PRIPREME

n RUKOMETA[I SRBIJE DANAS PUTUJU NA SP

n PO^IWE RASPLET NA „DNEVNIKOVOM” TURNIRU

10 Pomen rodoqubima u Banatskom Aran|elovu 10 Sanad: Uskoro bogojavqansko plivawe za ~asni krst

POLiTikA

~etvrtak10.januar2013.

dnevnik

PRED SED NIK I VLA DA USVO JI LI PRED LOG RE ZO LU CI JE KO JA IDE U SKUP [TI NU

Ni ko li}: Sr bi ja po ka za la je din stvo o KiM Plat for ma i re zo lu ci ja o Ko sme tu do bi li su ju ~e jed no gla snu po dr {ku dr `av nog vr ha, od no sno Vla de i pred sed ni ka To mi sla va Ni ko li }a. Re zo lu ci ja }e se u su bo tu na }i pred po sla ni ci ma Skup {ti ne Sr bi je, dok plat for ma ne }e bi ti ob ja vqe na. To je re zul tat za jed ni~ ke sed ni ce pred sed ni ka i Vla de Sr bi je na ko joj su usvo je ni pred log re zo lu ci je o osno va ma za

[e ik iz Emi ra ta u Be o gra du Princ-pre sto lo na sled nik Uje di we nih Arap skih Emi ra ta, {e ik Mu ha med bin Za jed al Na hjan sa stao se u Be o gra du s naj vi {im srp skim zva ni~ ni ci ma. Ka ko je sa op {te no iz ka bi ne ta pred sed ni ka Re pu bli ke, zva ni~ ni ci su raz go va ra li o mo gu} no sti ma una pre |e wa i raz vo ja bi la te ral nih od no sa Sr bi je i UAE. Sa {e i kom UAE raz go va ra li su pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li}, pred sed nik Vla de Ivi ca Da ~i}, pr vi pot pred sed nik Vla de Alek san dar Vu ~i}, pot pred sed ni ci Vla de Jo van Kr ko ba bi} i Ra sim Qa ji} i mi ni star fi nan si ja Mla |an Din ki}. Pred sed nik Ni ko li} is ta kao je zna ~aj sa rad we iz me |u Sr bi je i UAE, po seb no u sfe ri po qo pri -

vre de, vi so kih teh no lo gi ja i u raz vo ju od bram be nih teh no lo gi ja i spe ci ja li zo va ne in du stri je. To kom raz go vo ra vi so kih de le ga ci ja po seb no su is tak nu te per spek ti ve una pre |e wa eko nom skih od no sa iz me |u Sr bi je i Uje di we nih Arap skih Emi ra ta, kao i us po sta vqa we sve o bu hvat ne sa rad we u okvi ru re a li za ci je na ja vqe nih za jed ni~ kih pro je ka ta. [e i ka su na aero dro mu „Ni ko la Te sla” do ~e ka li pr vi pot pred sed nik Vla de Sr bi je i mi ni star od bra ne Alek san dar Vu ~i}, mi ni star fi nan si ja i pri vre de Mla |an Din ki}, na ~el nik Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je Qu bi {a Di ko vi} i di rek tor Bez bed no sno-in for ma tiv ne agen ci je Ne boj {a Ro di}.

Tu kli srp ske mla di }e uhap {e ne na Bo ì} Sr bi sa se ve ra Ko so va ko je je ko sov ska po li ci ja li {i la slo bo de na Bo ì} u Gra ~a ni ci iz ja vi li su ju ~e da su ih pri pad ni ci spe ci jal ne ko sov ske po li ci je tu kli to kom pri vo |e wa, za dr à va wa u po li ci ji pa ~ak i to kom sud skog pro ce sa u Pri {ti ni. Za me nik {e fa Kan ce la ri je za KiM Kr sti mir Pan ti} po zvao je zbog to ga pred stav ni ke UN MIK-a, KFOR-a i Eulek sa, da do |u, obi |u po vre |e ne i uve re se, ka ko je re kao, u bru tal nost ko sov ske po li ci je. Je dan od pri ve de nih mla di }a Bran ko Mi lo je vi} re kao je ju ~e da su ih sve tu kli u zgra di po li ci je i su da, ali i to kom tran spor ta. – Od pa qe wa sve }a i obi la ska sve ti we do {li smo do ka ta stro fe, dra go mi je da smo svi ov de – re kao je na kon fe ren ci ji za no vi na re u Le po sa vi }u Mi lo je vi}, i do dao da je to {to su do ì ve li neo pi si vo. – Pro la zi li smo kroz

{pa lir u zgra di po li ci je. Bi li smo ve za ni i svi su nas tu kli. Za tim mi je tro je wih sta vi lo po jas oko vra ta i po ku {a va li su da me da ve. On da me je je dan pi tao oda kle sam, a ka da sam od go vo rio, on me je pi tao da li je to u Re pu bli ci Ko so vo. Po {to ni sam hteo da od go vo rim, na sta vi li su da me bi ju, iako sam bio ve zan. Ka ko je re kao, po li caj ci su ga tu kli pen dre kom, ba te rij skom lam pom i kun da kom pu {ke po ce lom te lu. – To {to su hte li da ~u ju od nas – da ì vi mo u Re pu bli ci Ko so vo, ni su ~u li, on da su nam pu {ta li rat ne pe sme, a vo za~ je na sred uli ce po di gao ru~ nu, za u sta vio vo zi lo, iz va dio pi {toq, na slo nio mi na ko le no i tra ìo da ka èm da ì vim u Re pu bli ci Ko so vo. U su du su me tu kli dok sam se deo i tra ì li da spu sti mo gla vu jer smo pa ra voj na for ma ci ja i ~et ni ci – na veo je Mi lo je vi}.

An ti}: O suk ce si ji dru ga ~i je Ne ke stva ri u ve zi sa ras po de lom imo vi ne biv {e SFRJ mo ra }e mo ma lo dru ga ~i je da po sta vi mo, iz ja vio je pro fe sor Prav nog fa kul te ta i sa vet nik pred sed ni ka Sr bi je Oli ver An ti}, ko ga je Vla da ime no va la za vi so kog pred stav ni ka Sr bi je u Stal nom me {o vi tom ko mi te tu za pi ta wa suk ce si je ne ka da {we SFRJ. Iako do sa da po stig nu ti do go vo ri u ve zi sa ovom „osta vin skom ras pra vom”, ko ja tra je ve} 12 go di na iz me |u pet dr `a va na -

sled ni ca SFRJ, ne mo gu da bu du pod vrg nu ti re vi zi ji, jer za suk ce si ju ne ma vi {eg te la od Ko mi te ta, An ti} je uve ren da uz do bru vo qu svih stra na ne ke stva ri mo gu da se pre va zi |u. „Lo gi~ no je i pri rod no da se ne ka od po stig nu tih re {e wa ko ri gu ju ta ko da to od go va ra i jed noj i dru goj stra ni”, re kao je An ti} za „Po li ti ku” i do dao da „ve} ima po zi tiv nih sig na la u tom prav cu, re ci mo iz Bo sne i Her ce go vi ne”.

– @e lim da po mog nem Vla di i {ta god da im tre ba, mo gu mi se obra ti ti jer sam da nas bio na sed ni ci Vla de ko ja za slu `u je da joj se po mog ne – re kao je Ni ko li}. Na pi ta we da li je za do vo qan, bu du }i da su iz plat for me iz ba ~e ni de lo vi ko ji se ti ~u pre ki da di ja lo ga s Pri {ti nom, i na vod da

re kao da ni ka da ne }e mo pri zna ti ne za vi snost Ko so va, on da mo `e te za mi sli ti da vi di mo tu te ri to ri ju is kqu ~i vo u okvi ru Usta va. Pre mi jer Da ~i} je is ta kao da su pred log re zo lu ci je o osno va ma za raz go vo re s pred stav ni ci ma pri vre me nih in sti tu ci ja u Pri {ti ni i plat for ma pred sed ni ka Ni -

Pri zna va we ce lo vi to sti, ne ne za vi sno sti – Re zo lu ci jom o pre go vo ri ma s Pri {ti nom Sr bi ja pred la è re {e we za pa ra le li zam i pa ra li zu in sti tu ci ja na Ko so vu, ~i me se pri zna je we go va ce lo vi tost u smi slu Re zo lu ci je 1244 Sa ve ta bez bed no sti UN, ali bez pri zna va wa ne za vi sno sti – re kao je pre mi jer Ivi ca Da ~i}, is ti ~u }i po stig nu to je din stvo dr àv nog vr ha o pi ta wu ko je ima su {tin sku va `nost za na ci o nal ne i dr àv ne in te re se. raz go vo re s pri vre me nim in sti tu ci ja ma u Pri {ti ni i plat for ma iz ko je je pro is te kao taj do ku ment. Pred sed nik Ni ko li} je iz ja vio da je Sr bi ja po ka za la je din stvo po pi ta wu Ko so va i Me to hi je, i po ru ~io da je de li mi~ no smi ren jer je s ju ~e ra {wim da nom is pu we na ve li ka oba ve za i te ret ko ji je no sio i pre u zeo za jed no s Vla dom. – Sr bi ja je, bar da nas na sed ni ci Vla de, po ka za la da iza jed nog do ku men ta mo è sta ti jed no gla sno, uz sva ogra ni ~e wa i bo ja zan ko je ne ko ima ka da raz go va ra o Ko so vu i Me to hi ji – re kao je Ni ko li} na za jed ni~ koj kon fe ren ci ji za me di je s pre mi je rom Ivi com Da ~i }em, odr à noj na kon sed ni ce Vla de. Pred sed nik Sr bi je po zvao je po sla ni ke Skup {ti ne da u su bo tu po dr è taj do ku ment, re kav {i da se „na da da }e po sla ni ci shva ti ti va `nost mo men ta i svo ju od go vor nost jer je re~ o pred lo gu re zo lu ci je ko ja ni je obi ~an za kon oko ko jeg se sti ~u po li ti~ ki po e ni”. Ni ko li} je po ru ~io da se ni jed nog tre nut ka ne }e sklo ni ti iz pro ce sa re {a va wa ko sov skog pi ta wa.

Skup {ti na u su bo tu Sed ni ca Skup {ti ne Sr bi je na ko joj }e bi ti raz ma tra na re zo lu ci ja o Ko so vu i Me to hi ji bi }e odr `a na u su bo tu u 10 sa ti. Pred sed nik Skup {ti ne Ne boj {a Ste fa no vi} da nas }e na ko le gi ju mu sa {e fo vi ma po sla ni~ kih gru pa raz go va ra ti o sed ni ci na ko joj }e bi ti raz mo tren pred log re zo lu ci je o Ko sme tu.

La `na do ja va o bom bi Do ja va o bom bi pod met nu toj u zgra di Vla de Sr bi je u 11.30 bi la je la `na, re ~e no je u MUP-u Sr bi je. Zgra du Vla de Sr bi je pre gle da li su pri pad ni ci Spe ci jal ne po li cij ske je di ni ca MUP-a Sr bi je, na kon ~e ga je utvr |e no da je ano nim na do ja va o pod met nu toj bom bi bi la la `na. U to vre me u pres-sa li Vla de Sr bi je bi la je u to ku za jed ni~ ka kon fe ren ci ja pred sed ni ka Sr bi je To mi sla va Ni ko li }a i pre mi je ra Ivi ce Da ~i }a o do ku men ti ma o KiM. „ni {ta ni je do go vo re no dok ni je do go vo re no”, Ni ko li} je re kao da je do go vor bio da on upu ti ini ci jal ni akt ko ji bi za tim pro {ao „raz li ~i te fil te re”, od we go vih sa rad ni ka, po li ti~ kih pri ja te qa ili su par ni ka, do po li ti~ kih stra na ka. On je do dao da je oslu {nu to i mi {qe we me |u na rod ne za jed ni ce. Iz me na u plat for mi, ka ko je is ta kao, ima ali je su {ti na osta la pot pu no ista. – Ima ubla `a va wa ivi ce, da ta ko ka `em, i uklo we ni su de lo vi ko ji su mo gli bi ti tu ma ~e ni kao pre sta nak pre go vo ra. Ta kve sum we su mo ra le da bu du ot klo we ne – ka zao je Ni ko li}. – Ako je pre mi jer

ko li }a iz ko je je pro is te kla re zo lu ci ja i ko ja je u ve }em de lu sa stav ni deo re zo lu ci je kao we no obra zlo `e we, usvo je ni jed no gla sno. Pre mi jer je ob ja snio da sa ma plat for ma kao do ku ment ne }e u ce li ni i}i u jav nost za to {to ni je uobi ~a je no da se dru ga stra na oba ve {ta va o pre go va ra~ koj tak ti ci Be o gra da. – Ni je do bro {to je pr vo bit ni tekst uop {te bio ob ja vqen. Mo lim one ko ji se ba ve dr `av nim i jav nim po slom da vo de ra ~u na o to me. Na {a bra }a Slo ven ci i Hr va ti su pe de set go di na jed no pri ~a li, a dru go ra di li i ni ka da ni su

re kli {ta im je plat for ma, a mi ima mo obi ~aj da ob ja vi mo i ono {to ne }e mo da ra di mo – re kao je Da ~i}. – Ov de ni je re~ o raz go vo ri ma o sta tu su, po {to se raz go va ra ne di ra ju }i u sta tus KiM, a pred sed ni kov pred log ti ~e se or ga ni za ci je `i vo ta i vla sti na KiM ko je ni je me |u na rod no pri zna to – re kao je Da ~i}, do dav {i da }e u Bri se lu bi ti na sta vqe ni i teh ni~ ki i po li ti~ ki raz go vo ri. Re zo lu ci jom se, ka ko je re kao, Vla da ovla {}u je da na sta vi im ple men ta ci ju do sa da do go vo re nog, a pred stav ni ci Sr bi je se oba ve zu ju na to da u na stav ku di ja lo ga bu du }e spo ra zu me po sti `u u skla du s re zo lu ci jom. Ciq Sr bi je bi, ka ko

Pre kid di ja lo ga u uslo vi ma ka da je on kqu~ ni uslov za do bi ja we da tu ma po ~et ka pre go vo ra s EU bio pu ca we na ma sa mi ma u no gu (Ivi ca Da ~i}) je re kao, tre ba lo da bu de pred log da se do |e do sve o bu hvat nog, od no sno ko na~ nog re {e wa, za {ta, me |u tim, u ovom tre nut ku ne po sto ji ras po lo è we dru ge stra ne. – Mi ov de ima mo po tre bu da od bra ni mo dr àv ne i na ci o nal ne in te re se, da pred lo ì mo ka ko mi sli mo da bi Sr bi tre ba lo da se or ga ni zu ju i ì ve na KiM u uslo vi ma ka da ne ma ko na~ nog re {e wa ka kvo je pred vi |e no Re zo lu ci jom 1244 SB UN, a da isto vre me no omo gu }i mo da Sr bi ja do bi je da tum po ~et ka pre go vo ra s EU – ka zao je Da ~i}. On je do dao da u plat for mi ne ma de la da se raz go va ra po prin ci pu da ni {ta ni je do go vo re no dok ni je sve do go vo re no jer je to tu ma ~e no kao od lu ka Be o gra da da pre ki da teh ni~ ki di ja log. – Je di no ako ste za sto lom iz be }i }e te si tu a ci ju da bu de te pred met raz go vo ra onih ko ji su za sto lom dok vas ne ma – re kao je Da ~i}, ko ji je oce nio da bi pre kid di ja lo ga u uslo vi ma ka da je on kqu~ ni uslov za do bi ja we da tu ma po ~et ka pre go vo ra s EU bio „pu ca we na ma sa mi ma u no gu”. D. Mi li vo je vi}

REAGOVAWA

Po dr {ka iz SPO

Jo va no vi}: Ne ma sa gla sno sti Pred sed nik Li be ral no-de mo krat ske par ti je ^e do mir Jo va no vi} iz ja vio je ju ~e da bi ta stran ka bi la sprem na da po dr `i re zo lu ci ju o Ko so vu ko ja bi do ne la pro me nu kur sa, ali da je „ide jom o taj noj plat for mi” po tvr |e no da ne po sto ji sa gla snost ve }i ne o za jed ni~ koj plat for mi za re {a va we tog pro ble ma. U pi sa noj iz ja vi me di ji ma Jo va no vi} je oce nio da je ja sno da se iza ras pra ve u Skup {ti ni Sr bi je o re zo lu ci -

ji, ko ja se, ka ko sma tra, po svom ka rak te ru ne raz li ku je od svih pret hod nih, kri je neo zbiq nost i ne po sto ja we vi zi je qu di ko ji vo de ze mqu. „Kao {to su do ju ~e po dr `a va li ba ri ka de, do ku ment ko ji sa da pred la `u Ni ko li}, Da ~i}, Vu ~i} i Din ki} ima }e zna ~aj kao oni ko je su u pro {lo sti usva ja li za jed no s Ko {tu ni com i Ta di }em ili oni ko je je do no sio Mi lo {e vi}„, uve ren je Jo va no vi}.

Pot pred sed nik Srp skog po kre ta ob no ve @i ka Goj ko vi} iz ja vio je ju ~e da SPO pru `a pu nu po dr {ku dr `av nom vr hu Sr bi je u na po ri ma ko je ~i ni da bi se pro na {lo ko na~ no re {e we za sta tus Ko so va i Me to hi je, i is ta kao da se po sle du go vre me na po ka zu je zre lost i od go vor nost u re {a va wu pi ta wa kqu~ nih za Sr bi ju. „Je di na pri med ba SPO-a ti ~e se to ga da na ~e lu Kan ce la ri je za Ko so vo i Me to hi ju tre ba da bu de li~ nost s ve }im li~ nim i po li ti~ kim in te -

gri te tom me |u gra |a ni ma Sr bi je, a po seb no me |u Sr bi ma na Ko so vu„, na vo di se u Goj ko vi }e voj pi sa noj iz ja vi. Po na {em mi {qe wu, na veo je Goj ko vi}, „biv {i vi so ki fuk ci o ner Ju go slo ven ske le vi ce Alek san dar Vu lin je lo {e re {e we za to ve o ma va `no me sto. Vu lin ve o ma ~e sto skre }e s po li ti~ ke li ni je dr `av nog vr ha Sr bi je, {to mo `e pred sta vqa ti ve li ki pro blem u da qim pre go vo ri ma s Pri {ti nom„, is ta kao je Goj ko vi}.

TVIT CRTICA Da li Alek san dra Jer kov pre la zi u DS

Anali ti ~a r Drag an Jawi} d oda je: „ S pribli ` av aw em eve ntualn ih izbora u Beo gradu m ewaju prioritete, nije tre nu ta k da se kvare odnosi sa SNS-o m i SPS- om”. K ova~evi} }e n a to: „No, meni je sasvim bl iska misao o koali cij i Vu~ i}– \i las. Oni su po tp uno is ti “.

Iako su na „Tvi ter„ laj nu funk ci o ner ke LSV-a Alek san dre Jer kov sti za la pi ta wa da li na pu {ta stran ku i pre la zi u DS, ona se ni je ogla {a va la. Upo ran je bio i funk ci o ner SNS-a Bo jan Mar ja no vi}: „Wu sam pi tao jo{ pre me sec da na i ni je od go vo ri la. Pa da pi tam vas, je l’ isti na da @AleksJerkov prelazi iz @LSV_NS u @GOD SNoviSad? „, odaslao je Mar ja novi} poruku direktno n a strana~ ke „T viter„ n aloge.

Savet nic a PSS-a z a medij e Bl ag ica Kos ti} pra ti ra d pomo }nika mi nistra saobra }a ja: „Po{to snega nem a, Sa{a Mirk ov i} dobio pre ko mandu: sp rema A nu B eku tu za Evrovi zi ju!„

D a l’ su ist i?

@m ir kawe i mu ca we

Tema na lajni ju ~e je bila i deklaraci ja o Ko so vu koj u j e usvojil a Vlada. LD P -ovac Dr ag o Kova~evi} za kq u~uje : „Koliko se r az umem u ~itawe, DS S je potpuno od us tao od preamb ule, s am o to ne go vor i :) )„

Potpre ds ed nik DS S-a Miro slav Pe tkovi} k ritikovao j e ju ~era{wi nastup Ivi ce Da~ i} a: „Iza|e{ pred n ovinare i muca{!?!? P o~ ne{ re~enicu i ne zna{ kako }e{ i gde da je zavr{i{: -@:-@ #premijer„.

( Pre)koma nda

Odgovorio mu je nekada{wi strana~ki kolega, a sada DSS-ovac Dragan [ormaz: „Ma, ne brini, ako ga ne bude{ razumeo, objasni}u ti ja na sednici :-)„ Petkovi} je u dilemi: „Sve je meni jasno, samo se pitam ~emu ovo glupirawe???„ A [ormaz }e: „E sad, kao od ju~e si u politici... :-) ajde, ajde.... kao ne zna{ da neki mucaju, a neki `mirkaju kada su nervozni :-)„

[ta je skupqe od izbora Napredwak Vladimir \ukanovi} ponovio je na lajni svoj stav – {to pre na izbore. „Najvi{e mi idu na nerve oni koji pi{u da su izbori skupi ili da je Srbija umorna od izbora. Takvi ne kapiraju demokratiju! Od tzv. skupih izbora daleko je skupqa Vlada koja ne mo`e da bude efikasna. A ~ini mi se da ova ulazi u tu neefikasnost. Neverovatan fenomen se doga|a u srpskom dru{tvu, a to je da je

opozicija najve}i protivnik izbora. To je totalno {izofreno!„, zakqu~uje \ukanovi} na „Tviteru“.

Odo{e u Abu Dabi A novinari su ju~e na lajni najvi{e pri~ali o {eikovoj poseti Srbiji. Tako je Gordana Rakovi} oka~ila na lajnu sliku aviona kojim je doleteo gost, zapisav{i: „[eikova pti~ica ... a ovi iz delegacije se do{aptavaju: blago wima, koliki avion imaju! :)))„, na{alila se Gordana Rakovi}. U istom tonu }e i novinarka „Prve TV„ @aklina Tatalovi}: „A to im je, u stvari, za dve osobe, pikolo :)). Ja odo’ u Abu Dabi, Bog da me vidi...„ Komentar ima i radikal Ivan Nini}: „Kako }e {eik da se odu{evi kad shvati da je Dinki} ’~ovek od re~i’ :)„ S. St.

politika

dnevnik

VLA DA VOJ VO DI NE UTVR DI LA UGO VOR O OSNI VA WU RAZ VOJ NOG FON DA APV

Po ~i wu pre go vo ri o imo vi ni i oba ve za ma RBV Vla da Voj vo di ne usvo ji la je ju ~e ugo vor o osni va wu raz voj nog fon da APV i ovla sti la po kra jin skog se kre ta ra za fi nan si je Zo ra na Ra do ma na da ga pot pi {e s pred stav ni kom Vla de Sr bi je, sa op {te no je ju ~e iz Po kra jin ske vla de. Po Za ko nu o raz voj nom fon du, usvo je nom kra jem de cem bra, ure |e no je osni va we, po lo `aj, na ~in fi nan si ra wa, upra vqa we i dru ga pi ta wa od zna ~a ja za rad no vog voj vo |an skog fon da, ko ji se osni va za jed ni~ kim u~e {}em Po kra ji ne sa 78,11 od sto i Re pu bli ke s 21,89 od sto. Ugo vo rom ko ji je ju ~e utvr |en u Ba no vi ni ure |u je se po slov no ime i se di {te, de lat nost, osnov ni ka pi tal, pra va, oba ve ze i od go vor no sti ~la no -

va fon da te iz ve {ta ji, do bi ti i pla }a wa, or ga ni, nad le `no sti i na ~in we go vog ra da, kao i dru ga pi ta wa. Pod s e t i m o, do for m i r a w a po kra jin skog raz voj nog fon da do {lo je na osnov spo ra zu ma Re pu bli~ ke i Po kra jin ske vla de o ga {e wu Raz voj ne ban ke Voj vo di ne. A Vla da Voj vo di ne sa gla si la se ju ~e da po sto ji po tre ba da se for mi ra ko mi si ja za spro vo |e we po stup ka pre u zi ma wa i vo |e we pre go vo ra o pre u zi ma wu imo vi ne i oba ve za RBV-a. Za ~la na te ko mi si je u ime APV pred lo `en je Zo ran Ra do man, a u ime Raz voj ne ban ke Voj v o d i n e Go r an Ko s ti}, ko ji je pred sed nik Iz vr {nog od bo ra Ban ke. B. D. S.

Ra do man: U fon du naj vi {e 60 za po sle nih - Ako sve bu de te klo po pla nu, sve for mal no sti oko osni va wa fon da bi }e za vr {e ne za de se tak da na. Fond }e ta da pre u ze ti imo vi nu Raz voj ne ban ke Voj vo di ne i po ~e }e sa ra dom- ka `e za „Dnev nik” po kra jin ski se kre tar za fi nan si je Zo ran Ra do man.

Raz v oj n i fond Voj v o d i n e }e bi ti nov na fi nan sij skom tr `i {tu na ko me ve} po slu je Fond za raz v oj Voj v o d i n e. Pre ma Ra do ma no vim re ~i ma od lu ka o ga {e wu ovog dru gog je pro lon gi ra na za naj vi {e po l a go d i n e a da bi no v i

Kom {i}: Vlast u Voj vo di ni ni je ugro è na Po li ti~ ki ana li ti ~ar Jo van Kom {i} ka è da, i po red na ja va, po kra jin ska vlast ni je ugro è na, ali da ne is kqu ~u je mo gu} nost odr à va wa re pu bli~ kih iz bo ra. Kom {i} ka è da to, ipak, ne bi bi lo do bro za dr à vu. – Zna mo da je ko a li ci ja vla da ju }a u Voj vo di ni tre nut no naj sta bil ni ja, uz sve pro ble me ko je mo gu ima ti vla da ju }i ak te ri, ra ~u na ju }i na op {ti kon tekst u Sr bi ji i na go ve {te ne is tra `ne i dru ge rad we ve za ne za Fond za ka pi tal na ula ga wa, za me dij sku na ja vu otva ra wa od go vor no sti po li ti ~a ra za sa rad wu s ma fi ja {kim kla no vi ma, [a ri }em i ta ko da qe... – ka è Kom {i}. – Sve su to me dij ska spi no va wa, ko ja na go ve {ta va ju mo gu} nost sve pro ble ma ti~ ni jeg kon tek sta za ko a li ci ju vla da ju }u u Voj vo di ni, ali to je po li ti~ ki kon tekst... u ono me {to je naj bit ni je za mo gu} nost ras pi si va wa no vih iz bo ra u Voj vo di ni, po po zi tiv nom ~i ta wu pro pi sa na sna zi, ni je mo gu }e ras pi sa ti iz bo re bez vo qe ko a li ci je vla da ju }e u Voj vo di ni.

fond mo gao da pre u zme imo vi nu. Sta ri Fond za raz voj ve} du `e vre me ra di ogra ni ~e no vi {e ne pla si ra sred stva ve} sa mo na pla }u je do spe le oba ve ze a to }e na sta vi ti da ra di i u na red nom pe ri o du.

No vi Raz voj ni fond Voj vo di ne ima }e po ~et ni ka pi tal od osam mi li jar di di na ra. Mo men tal no se ra di si ste ma ti zi ja rad nih me sta za tu in sti tu ci ju, a Zo ran Ra do man ob ja {wa va da }e tu bi ti po sla za 50 do naj v{e 60 rad ni ka. D. V.

POT PRED SED NIK VLA DE VOJ VO DI NE DRA GO SLAV PE TRO VI]

For mi ra se no vo na u~ no dru {tvo, a osta je i VA NU Pot pred sed nik Vla de Voj vo di ne Dra go slav Pe tro vi}, ko ji vo di i Po kra jin ski se kre ta ri jat za na u ku, po tvr dio je ju ~e na {em li stu da je u Ba no vi nu sti gla ini ci ja t i v a Voj v o | an s ke aka d e m i j e na u k a i umet no sti za for mi ra we no vog na u~ nog dru {tva ko ji bi funk ci o ni sa lo pod na zi vom Aka de mi ja na u ka, kul tu re i umet no sti Voj vo di ne. Pe tro vi} je ka zao da to ne zna ~i ga {e we VA NU ve} da }e i ta in sti tu ci ja for mal no na sta vi ti da po sto ji dok se o tom pi ta wu ne od re di Ustav ni sud Sr bi je. A, po we go vim re ~i ma, pro ces for mi ra wa no ve aka de mi je je za po ~eo i mo gao bi bi ti za vr {en do kra ja fe bru a ra. – Ini ci ja ti va za for mi ra we no vog na u~ nog dru {tva je sti gla, pri pre mqen je i sta tut no ve aka de mi je, i sle de teh ni~ ki po slo vi i pri ku pqa we do ku men ta ci je za we no re gi stro va we – re kao je Pe tro vi}. – A pi ta we funk ci o ni sa wa VA NU osta je otvo re no, od no sno ta aka de mi ja i da qe po sto ji, a vi de }e mo ka ko }e se o to me iz ja sni ti Ustav ni sud pri li kom oce ne ustav no sti Sta tu ta Voj vo di ne. On je ka zao da je od lu ka o for mi ra wu jo{ jed nog na u~ nog dru {tva do ne ta zbog

od lu ke Ustvnog su da ko jom su od red be Za ko na o nad le `no sti ma APV o fi nan si ra wu VA NU oce we ne ne u stav nim. – Na osno vu raz go vo ra s pred stav ni ci ma Re pu bli~ ke vla de oce we no je da po sto j i za k on s ki okvir ko j i omo g u } a v a osni va we no ve aka de mi je, od no sno na u~ nog dru {tva ko je }e pre u ze ti ~la no ve i pro gram VA NU. A ti me }e se omo gu }i ti na sta vak pro gra ma va `nih za raz vo je na u ke i kul tu re u Po kra ji ni – ka zao je Pe tro vi}. Pod se ti mo, od lu ka o for mi ra wu no vog na u~ nog dru {tva do ne ta je pret hod no na sed n i c i Skup { ti n e VA N U, odr ` a n e kra jem de cem bra, ka da je tu ini ci ja ti vu po d r ` a l a ve } i n a ~la n o v a Aka d e m i j e. Pred sen dik VA NU Ju li jan Ta ma{ oce nio je tad da je ta in ci ja ti va svo je vr sni baj pas do po sti za wa po li ti~ kog kon sen zu sa o sud bi ni te in sti tu ci je, ko ju, ka ko je is ta kao, ipak od re |u je po li ti ka a ne na u ka. On je po ru ~io i da VA NU ne pri sta je na sa mo ga {e we i da }e po sto ja ti dok je ne uki ne Ustav ni sud Sr bi je, ili wen osni va~ – Skup {ti na Voj vo di ne. B. D. S.

REKLI SU Mr ko wi}: Spre man sam da po lo `im ra ~u ne

Kr ko ba bi}: Iz bo ri bi bi li po gub na avan tu ra

^a nak: Dru `im se s tu |im }er ka ma

– Na funk ci ja ma na ko ji ma sam bio ceo ì vot uvek sam bio spre man da dnev no sno sim po sle di ce svog ra da – iz ja vio je mi ni star sa o- bra }a ja Mi lu tin Mr ko wi}, i do dao da je spre man da sno si od go vor nost za svoj rad i da, uko li ko je to po treb no, pod ne se ostav ku. – [to se me ne li~ no ti ~e, spre man sam da nas da po lo ìm ra ~u ne i sklo nim se s po sla ko ji sa da ra dim. Go vo re }i o bor bi pro tiv kri mi na la i ko rup ci je, Mr ko wi} je na veo da ni ko pa me tan ne mo è bi ti pro tiv we, ali da ona mo ra da bu de si stem ska, jer tra je du go i mu ko trp na je. – Ni sam ni ka da bio za to da se to ra di uz po mo} me di ja. Na à lost, mi da nas to vi {e ra di mo uz po mo} me di ja, hap si mo qu de, ne go {to to ra di mo u prak si – na veo je Mr ko wi}.

– Sr bi ji je po treb na po li ti~ ka sta bil nost i ne ve ru jem da }e ne ko od ko a li ci o nih part ne ra iza zva ti pre vre me ne iz bo re jer bi to sa mo bi lo udar na xep gra |a na, a ni {ta se su {tin ski u dr à vi ne bi pro me ni lo – iz ja vio je pot pred sed nik Vla de i mi ni star za rad, za po {qa va we i so ci jal nu po li ti ku Jo van Kr ko ba bi} za „No vo sti”.– Su vi {e je kri ti ~an tre nu tak da bi se bi lo ko igrao s na ro dom i dr à vom. Pro {le go di ne smo ima li iz bo re, gra |a ni su re kli {ta su ima li i na po li ti ~a ri ma je sa da da pre u zmu pu nu od go vor nost. Svi mo ra mo da ulo ì mo na por da se po stig ne {to {i re je din stvo u ze mqi jer se su o ~a va mo s ja kim spoq nim i unu tra {wim iza zo vi ma. Iz bo ri bi sa da mo gli bi ti po gub na avan tu ra po dr à vu. Ako do wih, ipak, do |e PUPS je spre man i za ta kvo re {e we.

Po li ti ~ar Ne nad â nak go sto vao je u emi si ji „Ami xi {ou”, pr vi put na kon in ci den ta ko ji se de sio is pred jed ne ka fa ne u No vom Sa du, ka da je na vod no pre tu kao Pa vla Le {a no vi }a s kim je ta da do {ao u su kob. To kom go sto va wa â nak je ob ja snio svo je sve ~e {}e dru è we s do sta mla |im de voj ka ma, pre no si „Pres on lajn”. – S ob zi rom na to da ne mam }er ku, a bi la mi je è qa da imam, sad mo ram da se dru ìm s tu |im }er ka ma – re kao je â nak, ko ji je za svo je pro vo ka tiv ne fo to gra fi je s dve de voj ke u klu bu re kao da se fo to gra fi sao sa svo jim bra ta ni ca ma. – Upo znao sam le tos jed nu go-go igra ~i cu, se de li smo za istim sto lom. De voj ka je za vr {i la Sa o bra }aj ni fa kul tet, ali po {to ne ma gde da ra di i od ~e ga da ì vi, igra uz {ip ku. Tre ba da je sra mo ta dru {tvo i ze mqu, a ne wu.

~etvrtak10.januar2013.

SMI RI LE SE STRA STI ZBOG PRE KOM PO NO VA WA VLA STI

Mir na pri mo pre da ja u Ba ~u

Stva ra we no ve skup {tin ske ve }i ne na sed ni ci Skup {ti ne op {ti ne Ba~ odr `a noj 14. de cem bra pro {le go di ne, ju ~e je do bi lo epi log.

Do ga |a ji ko ji su sle di li na kon pre u zi ma wa lo kal ne vla sti ko a li ci je DS-a, LSV-a i SRS-a us ta la sa li su stra sti svih po li ti~ kih ~i ni la ca u op {ti ni Ba~, do ve li i

Ju ~e oko 14 ~a so va na mi ran na ~in je oba vqe na pri mo pre da ja lo kal ne vla sti. Do sko ra {wi za me nik pred sed ni ka op {ti ne Ba~ Stan ko Kon di} (ko a li ci ja SNS–SPS-a) pre dao je kqu ~e ve zgra de i pro sto ri ja no vo i za bra nom pred sed ni ku op {ti ne Og we nu Mar ko vi }u (ko a li ci ja DS–LSV–SRS-a). Tim ~i nom je za vr {e na epi zo da ko ja je de se tak da na uz ne mi ra va la gra |a ne Ba ~a.

do fi zi~ kih ob ra ~u na u ko ji ma je po vre |e no ne ko li ko li ca. Do sko ra {wa skup {tin ska ve }i na, ko ju su ~i ni li SNS i SPS, iz gu bi la je to svoj stvo pre la skom jed nog svog od bor ni ka u re do ve DS-a. Ka ko smo sa zna li, do sko ra {wi pred sed nik op {ti ne Ba~ Mir ko Pu {a ra (ko a li ci ja SNS–SPS-a) ju ~e se u Be o gra du sa stao s ~el ni ci ma SNS-a, na kon ~e ga je do go vo re na mir na pre da ja pro sto ri ja op {ti ne. S. M.

URS: Ko je kriv Port pa rol Uje di we nih re gi o na Sr bi je Mar ko Se la ko vi} iz ja vio je ju ~e da su svi part ne ri u Vla di od lu~ ni u to me da Sr bi ja po sta ne ure |e na dr à va, i na veo da URS tra ì da se jed nom zasvag da utvr di ko je kriv, a ko ni je i da sva ka is tra ga do bi je svoj objek tiv ni epi log. – Pi sa we po je di nih me di ja, ko ji na sta vqa ju da stva ra ju la `nu sli k u o ulo z i Mla | a n a Din ki }a u pri va ti za ci ja ma, ne }e mo ko men ta ri sa ti. Tra ì mo da se go vo ri je zi kom ~i we ni ca, a ne da iz vr ta we isti ne bu de me tod po li ti~ ke bor be i iz ve -

{ta va wa – re kao je Se la ko vi}, na vo di se u sa op {te wu URS-a. Se la ko vi} je ka zao i da upo re do s uvo |e wem re da u jav ne fi nan si je i s opo rav kom pri vre de Vla da ra di na su zbi ja wu ko rup ci je i kri mi na la i is pi ti va w u spor n ih pro c e s a iz pret hod nog pe ri o da. – URS i Mla |an Din ki} jo{ od 2003. go di ne in si sti ra ju na is pi ti va wu pri va ti za ci o nih pro ce sa. I sa da, u no voj Vla di, tra `i li smo na to me da se is pi ta ju sve 24 pri va ti za ci je sa spi ska Evrop ske ko mi si je, ukqu ~u ju }i i Na ci o nal nu {te di o ni cu – ka zao je Se la ko vi}.

PRI PRE ME ZA DO PUN SKE PO KRA JIN SKE IZ BO RE

Zre wa nin: Da mja nov kan di dat DS-a

S p e c i j a l i s t a or to pe di je i na ~el nik hi rur {kog sek to ra Or to ped skog ode qe wa Op {te bol ni ce u Zre wa ni nu dr Mi o drag Da mja nov kan di dat je De mo krat ske stran ke za po sla ni ka u Skup {ti ni Voj vo di ne na do pun skim iz bo ri ma u iz bor noj je di ni ci 17 – Zre wa nin 3, za ka za nim za 17. fe bru ar. “Da mja nov je svo jim do sa da {wim za la ga wi ma i ak tiv no sti ma u ve li koj me ri do pri neo, ka ko raz vo ju i ra du me sne za jed ni ce Ze le no po qe, ~i ji je pred sed nik Sa ve ta, ta ko i DSa, ~i ji je du go go di {wi ~lan”, sa op {ti le su ju ~e zre wa nin -

ske de mo kra te. Iz bo ri za po kra jin skog po sla ni ka po ve }in skom si ste mu u iz bor noj je di ni ci 17 – Zre wa nin 3 bi }e po no vqe ni na kon {to je gra do na ~el nik Ivan Bo {wak (SNS), zbog su ko ba in te re sa, pod neo ostav ku na funk ci ju po sla ni ka u voj vo |an skom par la men tu. @. B.

Apa tin: Ko }e na cr tu? Op {tin ski od bor SPS-a je za po sla ni ka u Skup {ti ni AP Voj vo di ne po ve }in skom si ste mu kan di do vao de~ jeg hi ru ga za po sle nog u Op {toj bol ni ci „Dr Ra di voj Si mo no vi}“ u Som bo ru Apa tin ca Dra ga na Ra sto vi }a. Op {tin ski od bor DS-a za kan di da ta na pred sto je }im iz bo ri ma za po sla ni ka u Po kra jin skoj skup {ti ni pred lo ìo je Apa tin ca Bru bu Ur ba nov skog, uro lo ga za po sle nog u som bor skoj Op {toj bol ni ci. Iz bo ri za po sla ni ka u Skup {ti nu AP Voj vo di ne bi }e odr à ni 17. fe bru a ra jer je do sa da {wi po sla nik dr @i vo rad Smi qa ni} od lu ~io da za dr ì funk ci ju pred sed ni ka op {ti ne a od rek ne se funk ci je po sla ni ka. Istog da na gra |a ni }e iza bra ti i ~la no ve sa ve ta me snih za jed ni ca na pod ru~ ju apa tin ske op {ti ne jer je do sa da {wim is te kao man dat. J. P.

ekonomija

~etvrtak10.januar2013.

dnevnik

U DECE M BRU SMO IMA LI DE FLA CI JU 0,1 OD STO

MI NI STAR STVO FI NAN SI JA POD SE ]A GRA \A NE I PRI VRE DU

Ce ne in du strij skih pro iz vo da Vre me za ot pis oti {le u ri kverc za te znih ka ma ta

Ce ne in du strij skih pro iz vo da u de cem bru su bi le ne znat no ni è ne go u no vem bru, sa mo 0,1 od sto, ob ja vio je Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku. Pri tom su naj vi {e sni è ne ce ne u pre ra di dr ve ta – 2,7 od sto, i u eks plo a ta ci ji si ro ve naf te i pro iz vod wi kok sa i de ri va ta naf te – dva od sto. U pro i z v od w i pa p i r a ce n e su sni è ne 1,1 od sto, a u pro iz vod wi elek tri~ ne opre me 0,4 i ener gi je 0,7.

Isto vre me no, pro iz vo |a~ ke ce ne naj vi {e su po ra sle u pro iz vod wi pre hram be nih pro iz vo da – 0,6 po sto, i ro be za {i ro ku po tro {wu – 0,4 pro cen ta. Kod iza bra ne gru pe pro iz vo da ce na je naj vi {e sma we na kod te~ nih go ri va i ma zi va – 2,4 od sto, dok su osta le ce ne ne pro me we ne. U od no su na de cem bar 2011. go di ne, pro iz vo |a~ ke ce ne su po ve }a ne 0,6 po sto.

MI NI STAR MR KO WI] NA JA VIO ZA VR [E TAK KO RI DO RA 10 DO KRA JA 2014.

Auto pu te vi kroz Sr bi ju kao Ska dar na Bo ja ni Auto pu te vi kroz Sr bi ju go di na ma su glav ni iz bor ni adut go to vo svih sta na ka, a {to su se oni vi {e bu sa li u gru di, to je bru ka na Ko ri do ru 10 bi va la sve ve }a jer po sao ni ka ko da se zvr {i a auto pu te ve gra di mo br zi nom ma wom od de set ki lo me ta ra go di {we. Dok jed nu de o ni cu ili jed nu tra ku na pra vi mo, dru ga se na pu ni za kr pa ma i ta ko ve} vi {e od dve de ce ni je... Mi ni star sa o bra }a ja Mi lu tin Mr ko wi} iz ja vio je da }e sa o bra }aj ni Ko ri dor 10 bi ti za vr {en do kra ja 2014. go di ne. Iako uve li ko po znat po po sta vqa wu ro ko va, ko ji su bi li vi {e ne r e a l n i ne g o re a l n i – {to je u vi {e na vra ta i sam mi ni star ko men ta ri sao, obra zla `u }i to je di nim na ~i nom da se ipak uspe u re a li za ci ji ne kog pro jek ta – Ta pro ce na mo gla bi bi ti re al na, s ob zi rom na to da su obez be |e ne pa re i re {e ni imo vin sko prav ni pro ble mi, pot pi sa ni ugo vo ri i utvr |e ni ro ko vi, a EU pri ti ska no vom ma pom evrop skih ko ri do ra. Isti na je da je za vr {e tak Ko ri do ra 10 vi {e od de ce ni je bio glav ni pred iz bor ni adut, da je mi ni star Mr ko wi} i pre po sled wih iz bo ra jo{ u je sen 2011. obe } a v ao Ko r i d or do kra ja 2013, {to je ova, a ne sle de }a go di na, me |u tim, po {to iz g rad w a {e p a ve} pre d u g o, op ti mi sti ka `u – sa mo da se ve} jed nom za vr {i. Za po ~e ta je

iz grad wa po ve re na austrij skoj „Al pi ni” u sa sta vu tro del ne kon ce si je do Po è ge, a na kra ju su je iz gra di li do ma }i pu ta ri iz do ma }ih pa ra, ali na rok pla }a wa kroz ~ak go to vo tri go d i n e. Pre o s ta l e de o n i c e fi nan si ra ju se iz stra nih kre di ta, a ra de uglav nom star ni iz vo |a ~i. Da bi se iz grad wa Ko ri do ra 10 ubr za la, dr à va je svo je vre me no osno va la Pred u ze }e „Ko ri do ri Sr bi je” da bi po mo glo JP „Pu te vi Sr bi je” i ko je je bi lo za du è no za po slo ve eks pro pri ja ci je i iz ra de plan ske do ku men ta ci je, {to se po ka za lo kao glav ni pro blem. Iz grad w u je do n e k le ubr z ao i pred l og tran s for m a c i j e po sto je }ih sa o bra }aj nih ko ri do ra u je din stve nu tran sport nu mre ù za ze mqe ~la ni ce EU, ko je je usvo ji la Evrop ska ko mi si ja, a ko je se naj o zbiq ni je ti ~u i Sr bi je. Iako jo{ ni je ~la ni ca EU, a na tom je pu tu, Sr bi ji je po seb no va `no da je iz me we na tran sport na mre à ne za o bi |e. Ko ri dor 10 pod ra zu me va iz gra |en auto put sa {est tra ka na svih 800 ki lo me ta ra, ko li ko pro la zi kroz na {u ze mqu na prav ci ma [id – Be o grad – Ni{ – ma k e d on s ka gra n i c a, Ni{–Di mi trov grad i Hor go{ – Su bo ti ca – No vi Sad – Be o- grad. Se ver ni krak Ko ri do ra je u kom ple ti ran, {to zna ~i da je pre o sta lo da se za vr {e ju `ni i ju go i sto~ ni deo. R. Da u to vi}

Evro pi va `an is to~ ni krak Za Evro pu je po seb no zna ~a jan krak Ko ri do ra 10 pre ma is to ku, ko ji jo{ ni je iz gra |en, jer je pre ko Sr bi je put sa za pa da Sta rog kon ti nen ta naj kra }i. Us put re ~e no, naj o zbiq ni je mu kon ku ri {e Ko ri dor 4, ko ji pro la zi kroz Ru mu ni ju i Bu gar sku, ze mqe ~la ni ce EU. Na iz grad wi auto pu ta od Ni {a do Di mi trov gra da uz austrij sku „Al pi nu” ra de gr~ ke fir me „Ter na” i „Ak tor”, na de o ni ci Pro sek – Cr ve na Re ka ~e {ka „Sub te ra”, a ra do ve fi nan si ra Evrop ska in ve sti ci o na ban ka s 96,5 mi li o na evra. Ugo vo re ni rok je 2014. jo{ u vre me Mi lo {e vi }a, ka da je biv {em kon zor ci ju mu „Rast” do de qe na kon ce si ja za de o ni cu od No vog Sa da do Be o gra da, za tim je kon ce si ja od u ze ta, pa se auto put od Ba taj ni ce do Be -

{ke gra dio iz bu xe ta, od Be {ke do No vog Sa da kre di tom. Kod iz g rad w e dru g e tra k e auto pu ta od glav nog voj vo |an skog gra da do Su bo ti ce po no vqe na je kon ce si o na gre {ka i

Kre dit „@e le zni ca ma” 11. ja nu a ra Mi ni star fi nan si ja i pri vre de Mla |an Din ki} tre ba lo bi da 11. ja nu a ra u Mo skvi s ru skim ko le gom An to nom Si lu a no vom pot pi {e ugo vor o kre di tu od 800 mi li o na do la ra za „@e le zni ce Sr bi je„, a te ma raz go vo ra bi }e i re a li zo va we kre di ta od mi li jar du do la ra za po dr {ku srp skom bu xe tu.

– Mi ni star fi nan si ja Ru ske Fe de ra ci je An ton Si lu a nov po zvao me je da 11. ja nu a ra pot pi {e mo ugo vor o kre di tu od 800 mi li o na do la ra ko ji su na {e vla de ra ni je po tvr di le, a na me wen je „@e le zni ca ma Sr bi je” – re kao je Din ki} ra ni je u in ter vjuu Ta nju gu. – Ta ko |e, te ma raz go vo ra sa Si lu -

a no vom pri li kom po se te Mo skvi bi }e i re a li zo va we kre di ta od do dat ne mi li jar de do la ra za po dr {ku srp skom bu xe tu. Mi }e mo ta da kre nu ti da do go va ra mo uslo ve tog kre di ta, ta ko da }e ono {to smo ra ~u na li kao bu xet sku po dr {ku sa da bi ti i ostva re no.

Mi ni star stvo fi nan si ja i pri vre de pod se ti lo je pri vred ni ke i gra |a ne, ko ji za kqu~ no s 31. ok to brom 2012. ima ju po re ska du go va wa, da mo gu ste }i uslov za ot pis za te znih ka ma ta i mi ro va we glav nog po re skog du ga. Uslov za tu po re sku olak {i cu se sti ~e iz mi ri va wem te ku }ih po re skih oba ve za ko je do spe va ju u no vem bru, de cem bru pro {le go di ne i ja nu a ru ove, i to naj ka sni je do 31. ja nu a ra 2013. go di ne. Svi po re ski ob ve zni ci ko ji na dan 31. ok to bra 2012. ima ju po re ski dug i ko ji na da qe bu du re dov no pla }a li te ku }e oba ve ze, od po ~et ka na red ne go di ne sti ~u pra vo na ot pis ka ma te, za mr za va we po re skog du ga, kao i na od lo `e no pla }a we glav nog po re skog du ga od 2014/2015. go di ne na 24 me se~ ne ra te bez sred sta va obez be |e wa. Svim pri vred ni ci ma i gra |a ni ma ko ji od mah iz mi re glav ni po re ski dug, auto mat ski }e bi ti ot pi sa na ce lo kup na za te zna ka ma ta i dug za do pri no se za zdrav stve no osi gu ra we.

Sti ca we uslo va za po re sku am ne sti ju u skla du sa za ko nom tra ja }e sa mo do 31. ja nu a ra 2013. go di ne i po sle to ga ti uslo vi vi {e ne }e va `i ti. Ka ko je ra ni je na ja vio mi ni star Mla |an Din ki}, ako od ja nu a ra na sta ve da re dov no pla }a ju te ku }e oba ve ze, pred u zet ni ci ma, ma lim i sred wim pred u ze }i ma po sle go di nu da na re dov nog pla }a wa, bi }e ot pi sa na po lo vi na za te znih ka ma ta, a na kon is te ka dru ge go di ne i dru ga po lo vi na, a on da }e mo }i glav ni dug da ot pla }u ju na 24 ra te. – Za ve li ka pred u ze }a po sle {est me se ci re dov nog pla }a wa te ku }ih oba ve za ot pi su je se po lo vi na za te znih ka ma ta, a po sle sle de }ih {est me se ci i dru ga po lo vi na – na veo je on, i do dao da se u oba slu ~a ja ot pi su ju i svi ne pla }e ni do pri no si za zdrav stve no osi gu ra we. On je na gla sio da se sva ko ko do kra ja ja nu a ra ne upla ti te ku }e oba ve ze za no vem bar, de cem bar i ja nu ar vra }a u sta ri re `im, vra }a ju mu se blo ka de i po no vo pri pi su ju za te zne ka ma te.

GRA \E VIN SKA FIR MA „PLA NUM”

Iz An go le se sme {i mi li jar da Dok ve }i na gra |e vin skih fir mi mu ku mu ~i ka ko da za po sli sve ras po lo `i ve ka pa ci te te i ka ko uop {te da op sta ne u vre me sve op {te kri ze, ko ja je sma wi la iz grad wu i u ze mqi i ino stran stvu, gra |e vin sko pred u ze }e „Pla num„, osno va no pre ta~ no 65 go di na, odo le va svim ne vo -

zna ju i iz no va im se vra }a ju, a gra |e vi ne ih pre po ru ~u ju no vim in ve sti to ri ma. Uz stru~ nost, neo p hod na je i sa vre me na i spe ci jal na me ha no o pre ma, ka kvu po se du ju, za tim sa vre me na re mont na ra di o ni ca za oprav ku i odr `a va we gra |e vin skih ma {i na, la bo ra to ri ja za kva li tet, te

Sko ~i, pa re ci hop „Pla num” je po ~et kom pro {le go di ne ugo vo rio iz grad wu de la auto pu ta na ju gu Ka zah sta na, ko ji }e po ve za ti Evro pu i NR Ki nu, a po sla }e bi ti, ka ù, za dve go di ne. Ka ko ob ja {wa va ju, ka da se ja vqa ju na ten de re, vo de ra ~u na o to me da ce na bu de re al na, ta ko da je, na pri mer, vred nost 17 ki lo me ta ra auto pu ta u Ka zah sta nu 35 mi li o na do la ra, da kle, oko dva mi li o na po ki lo me tru. Sma tra ju da je bo qe stal no ra di ti i ne {to za ra di ti, ne go sko ~i ti pre vi so ko, po nu di ti pre ve li ku ce nu i u star tu iz gu bi ti. To do ro vi} ka è da se u Ka zah sta nu sva ke go di ne ras pi su ju ten de ri za no ve pro jek te, {to zna ~i da, ka da se jed nom po ka è te kao kva li te tan i ko rek tan iz vo |a~, mo è te ra ~u na ti na to da na vas ra ~u na ju. qa ma ko je su za de si le gra |e vin ski sek tor. Ge ne ral ni di rek tor Ra to mir To do ro vi} ka è da su uspe {no za vr {i li pro te klu go di nu i ugo vo ri li no ve po slo ve na iz grad wi Ko ri do ra 11 i vi {e in fra struk tur nih obje ka ta u Ru skoj Fe de ra ci ji i An go li, vred nih vi {e od mi li jar du evra. Na pi ta we ka ko uspe va ju da pro na |u do voq no po sla, To do ro vi} ka è da je stru~ nost naj ve }a ga ran ci ja. Tu su i re fe ren ce na iz grad wi naj kom pli ko va ni jih gra |e vin skih obje ka ta po ko ji ma ih sta ri part ne ri pre po -

raz vi jen in for ma ci o ni si stem za pla ni ra we i pra }e we ra do va, u {ta mo ra da se ula `e. A ka kva je fir ma „Pla num” naj bo qe go vo ri 37 iz gra |e nih aero dro ma, ~e ti ri va zdu ho plov ne ba ze, bli zu 2.000 ki lo me ta ra pu te va, 66 ki lo me ta ra tu ne la, ~e ti ri na su te bra ne... Po sled wih go di na u~e stvo va li su u re kon struk ci ji aero dro ma „[e re me tje vo„ u Mo skvi, „Ana dir„ u Ru skoj Fe de ra ci ji, u Ka zah sta nu, ali i Be o gra du, La |ev ci ma kod Kra qe va. R. Da u to vi}

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Va`i za

Kupovni za devize

109,9743

Nikodije Stojanovi}, Prokupqe

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 112,2187

114,7997

109,6377

Australija

dolar

88,2690

90,0704

92,1420

87,9988

Kanada

dolar

85,0865

86,8230

88,8199

84,8261

Danska

kruna

14,7385

15,0393

15,3852

14,6934

Norve{ka

kruna

15,0111

15,3174

15,6697

14,9651

[vedska

kruna

12,8005

13,0617

13,3621

12,7613

[vajcarska

franak

90,9255

92,7811

94,9151

90,6471

V. Britanija SAD

funta dolar

1 1

134,8551 84,0204

137,6072 85,7351

140,7722 87,7070

134,4422 83,7632

Kursevi iz ove liste primewuju se od 9. 1. 2013. godine

Promena %

Cena

Promet

BELEX 15 (528,65 -0,07)

12,50

450

44.100

Industrijske nekretnine, Beograd

1,85

110

3.630

AIK banka, Ni{

1,49

1.639

2.634.760

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

1,82

448

22.502.271

NIS, Novi Sad

0,27

751

6.972.716

AIK banka, Ni{

1,49

1.639

2.634.760

Imlek, Beograd

0,00

3.180

0,00

0,54 Promena

750 Cena

423.165 Promet

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.450

69.600

Energoprojekt holding, Beograd

Univerzal banka, Beograd

-19,16

1.000

59.000

0,00

600

1.508.548

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

Globos osigurawe, Beograd

-17,43

22.770

1,82

448

22.502.271

Geosonda Konsolidacija, Beograd

-15,35

557

16.710

Soja protein, Be~ej Pet akcija s najve}im padom

Albus, Novi Sad Jubmes banka, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

-15,25

100

5.000

-10,12 Promena

11.000 Cena

406.990 Promet

NIS, Novi Sad

0,27

751

6.972.716

Sremput, Ruma

0,00

890

4.450.000

Soja protein, Be~ej

0,54

750

423.165

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-0,71

420

96.180

Veterinarski zavod, Subotica

-0,19

513

69.255

Naziv kompanije

Soja protein, Be~ej

Promena %

Cena

Promet

0,54

750

423.165

-10,12

11.000

406.990

Metalac, Gorwi Milanovac

-1,49

1.714

25.704

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

2.500

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.033

0,00

Alfa plam, Vrawe

0,00

5.415

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

-0,19

513

69.255

Tigar, Pirot

-0,92

215

55.777

Jubmes banka, Beograd

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik O^E KU JE SE BO QI IZ VOZ NA IS TOK

Za Ru si ju ide 800 mi li o na do la ra

– Srp ski iz voz u Ru si ju u 2012. go di ni pre ma {i }e 800 mi li o na do la ra – re kao je ju ~e sa vet nik u Pri vred noj ko mo ri Sr bi je De jan De li}, is ta kav {i da se {i ri le pe za na {ih pro iz vo da i kom pa ni ja na ru skom tr `i {tu. Ka ko je pre ci zi rao, rob na raz me na Sr bi je i Ru si je za pr vih je da na est me se ci pro -

{le go di ne iz no si la je 2,5 mi li jar de do la ra, srp ski iz voz je po ve }an oko osam po sto i do sti gao je 797,2 mi li o na do la ra. – Tr go vin sku raz me nu Sr bi j e i Ru s i j e ka r ak t e r i { e rast srp skog iz vo za i po red su {e i pa da iz vo za sve èg vo }a u tra d i c i o n al n o do m i nant n im iz v o z nim gru p a m a kao {to su ja b u k e, {qi v e, bre skve, nek ta ri ne – do dao je De li}, i na po me nuo da su za pr vih 11 me se ci 2012. go di ne po stig nu ti bo qi iz vo zni re zul ta ti od ukup nih go di {wih za 2011. Po we go vim re ~i ma, Sr bi ja be le ì rast iz vo za i u osta le ~la n i c e Za j ed n i c e Ne z a v i snih Dr à va i Ca rin ske uni je Ru si je, Be lo ru si je i Ka zah sta na, dok je je di no s Ukra ji nom tr go vin ska raz me na dra sti~ no opa la zbog ob u sta ve pro iz vod we u @e le za ri Sme de re vo.

KU DA PRI VRE DU VO DI VLA DA PO TE ZI MA KO JE PO VLA ^I

Ni ova vlast ne ma pe tqu za ozbiq ne re for me Uki da we pa ra fi skal nih na me ta, ogra ni ~a va we ro ko va pla }a wa, kre di ti ra we ma lih i sred wih pred u ze }a ko ja ne mo gu da do bi ju ban kr ske po zaj mi ce ne ke su od me ra, na ja va i po ku {a ja da se po mog ne pri vre di. Jed ni ih pri hva ta ju, dru gi ne, ali za jed ni~ ka je oce na da struk tur ne re for me jo{ ni su za po ~e te. – Po no vo se po ku {a va do vi tqi vo {}u i „per so nal nom ge ni jal no {}u” na dok na di ti od su stvo funk ci o ni sa wa si ste ma, a on bi zna ~io pre sve ga po re sku re for mu, ras te re }e we po re za na rad, efi ka sno pra vo su |e, bor bu pro tiv „cr nog„ tr ì {ta i „si ve eko no mi je„, jef ti ni ju i efi ka snu jav nu ad mi ni stra ci ju. To su pret po stav ke za bi lo ka kvo eko nom sko do ga |a we – na gla {a va u raz go vo ru za „Dnev nik” pot pred sed nik Aso ci ja ci je ma lih i sred wih pred u ze }a Mi lan Kne è vi}, vla snik tek stil ne fir me „Mo dus”. Na à lost, na su {tin ske re for me se jo{ ni ko ne od lu ~u je, uka zu je on, a ume sto wih po no vo se „ve {to pro da je ni {ta pod sve„. – Uki da wem 130 pa ra fi skal nih na me ta „Mo dus„ {te di tek 10.000 di na ra, a s dru ge stra ne do bi ja op te re }e we, to jest sma we we pla sma na ro be kroz pov }a we PDV-a. Ta ko |e, tr pi po sle di ce zbog po ve }a wa sto pe po re za na do bit s de set na 15 po sto, ak ci za, iz ve snog po sku pqe wa stru je i ga sa... Sve u kup no tro {ko vi pro iz vod we i po slo va wa se ra di kal no po ve }a vju, a ima mo sa mo po pu li sti~ ke me re ko je ne do no se ni ka kve ko ri sti – ka è Kne è vi}, i do da je da ma la i sred wa pred u ze }a ni {ta ni su do bi la, a ina ~e ih za o bi la zi zna ~a jan deo olak {i ca za fir ma ri ne.

Su di je pre ba ci ti na pri vred ne spo ro ve Mi lan Kne è vi} je iz neo ide ju da se od vi {ka ne an ga ò va nih su di ja osnu ju ode qe wa pri op {tin skim su do vi ma ko ja }e su di ti u pri vred nim spo ro vi ma jer su oni, ka ko ka è, iz vor i ne bla go vre me nog pla }a wa PDV-a i ne bla go vre me ne na pla te. Ta ko |e, iz vor su i upor nog odr à va wa ko ri sti du `ni ka a {te te za po ve ri o ca. I na ja va mi ni stra Mla |a na Din ki }a da bi dr à va s 25 od sto mo gla pod sti ca ti osni va we i raz voj ma lih i sred wih pred u ze }a po mo de lu ko ji pri me wu je Evrop ska ban ka za ob no vu i raz voj, a da u po sto je }im po dr ì po kre ta we raz voj nog ci klu sa, po we mu je lo {a i be smi sle na. – Kao pr vo, ne u stav no je i ne za ko ni to da dr à va u|e s 25 od sto vla sni {tva u od re |e ne fir me. Pa ne mo è u}i u vla sni {tvo a da ne sno -

PO SLO DAV CI OD LU ^U JU DA LI ]E 14. JA NU AR BI TI NE RAD NI DAN

Ne ki }e pra zno va ti, a ne ki ne }e Po slo dav ci u Sr bi ji }e po je di na~ no od lu ~i va ti o to me da li }e wi ho ve fir me ra di ti 14. ja nu a ra, pr vog da na No ve go di ne po ju li jan skom ka len da ru, re ~e no je u Uni ji po slo da va ca Sr bi je. Ne po sto ji je din stven stav po slo da va ca po vo dom pre po ru ke Vla de Sr bi je da 14. ja nu ar bu de ne rad ni dan. Vla sni ci fir mi }e, u za vi sno sti od ugo vo re nih oba ve za i or ga ni za ci je po sla, od lu ~i va ti o to me da li }e wi ho vi za po sle ni tog da na pra zno va ti – re kao je di rek tor Uni je po slo da va ca Dra go qub Ra ji}. On je na veo da od re |e ni broj po slo da va ca ne go du je zbog pre po ru ke Vla de o jo{ jed nom ne rad nom da nu jer im to do no si do dat ne tro {ko ve. – Po sto je fir me ko je mo ra ju da ra de jer ima ju ugo vo re ne po slo ve i ako bi po stu pi le po pre po ru ci Vla de, mo ra lr bi da pla }a ju rad ni ke kao za pra zni ke.

~etvrtak10.januar2013.

Ta ko |e, dru ge fir me ne mo gu ga si ti ma {i ne jer ima ju tro {ko ve po nov nog po kre ta wa si ste ma i za gre va wa po stro je wa i ti po slo dav ci }e mo ra ti da do dat no pla }a ju rad ni ke ko ji }e do }i na

po sao – is ta kao je Ra ji}. Ve }i na po slo da va ca, po we go vim re ~i ma, pred la `e da se 14. ja nu ar uvr sti u ka len dar dr `av nih i ver skih pra zni ka i da za sve bu de ne rad ni, a da se uki ne ne ki dru gi, ma we zna ~a jan pra znik da se ne bi gu bi li rad ni da ni.

– Sr bi ja ne ma vi {e ne rad nih da na zbog pra zni ka u od no su na dru ge evrop ske ze mqe, ali za na {u sla bu pri vre du sva ki pra zni~ ni dan je do dat ni gu bi tak, od no sno tro {ak – oce nio je Ra ji}. U po sled wih 12 go di na, ka ko je pod se tio, u Sr bi ji je tri pu ta me wan ka len dar dr àv nih i ver skih pra zni ka. – Zbog or ga ni za ci je po sla ni je do bro da se ka len dar pra zni ka ~e sto me wa, a po go to vo da Vla da ne ko li ko da na uo~i pra zni ka do no si pre po ru ke o ne rad nom da nu – ka zao je Ra ji}. Vla da Sr bi je je 31. de cem bra 2012. go di ne preporu~ila dràvnim organima i poslodavcima da omogu}e zaposlenima da 14. januar odsustvuju s posla pod uslovima i na na~in kao i za vreme dràvnih i verskih praznika koji se u Srbiji praznuju kao neradni dani.

Hit na re for ma In spek ci je pu te va Po mo} nik mi ni stra sa o bra }a ja Sa {a Mir ko vi} na lo ìo je ju ~e hit nu re for mu In spek ci je dr àv nih pu te va. – In spek ci ja je do bi la na log za kon tro lu i po kre ta we pri ja va pro tiv upra vqa ~a i re gu la to ra pu te va – re kao je Mir ko vi} Ta nju gu. Mi ni star stvo sa o bra }a ja }e, po we go vim re ~i ma, sve in spek to re opre mi ti upa dqi vim ù tim fluo-jak na ma, ko je }e na se bi ima ti grb Sr bi je i nat pis „In spek ci ja dr àv nih pu te va„ da bi i gra |a ni mo gli kon tro li sa ti rad in spek to ra. Mir ko -

vi} je na gla sio da o~e ku je po dr {ku gra |a na i da }e zbog to ga bi ti us po sta vqen de `ur ni te le fon i imejl adre sa za pri ja ve gra |a na. – Ta kvim ‘bren di ra wem’ in spek to ra osim wi ho ve bez bed no sti na ra du po sti `e se i lak {e pra }e we da li ra de svoj po sao ili se de po drum skim ka fa na ma – re kao je po mo} nik mi ni stra sa o bra }a ja. Mir ko vi} je do dao da }e bi ti na pra vqe na bes plat na an droid i IOS, apli ka ci ja za mo bil ne te le fo ne za pri ja vu opa sno sti na pu te vi ma.

si prav ne po sle di ce i od go vor nost, a na kra ju kra je va, za {to bih ja svo jim nov cem fi nan si rao bi lo ~i ji bi znis? – ka `e Kne `vi}. Osvr }u }i se na na ja vqe ni za kon o ogra ni ~e nim ro ko vi ma pla} wa, na{ sa go vor nik oce wu je da do pri me ne we go vih od red bi ne }e ni do }i jer „ima hi qa du be smi sle nih stva ri”. – Taj za kon po la zi od pret po stav ke da svi ima ju no vac a ne }e da pla -

}a ju, {to je po gre {no sta no vi {te jer u ogrom noj ve }i ni slu ~a je va ne ma nov ca da se iz mi re du go va wa – ve li on. – Ako bi se ta kav za kon do sled no pri me wi vao, u ovom tre nut ku blo ki rao bi iz me |u 50 i 60 od sto fir mi – do da je na{ sa go vor nik, i uka zu je na to da bi ta kav za kon am ne sti rao na sle |e ne du go ve dr à ve. Kao jed nu od po zi tiv nih me ra ko je mo gu pod sta }i eko nom ski rast Kne è vi} vi di mo ra to ri jum na du go va wa i ot pis ka ma ta na du go va wa po osno vu po re skih oba ve za. – Na taj za kon ni smo ima li ni jed nu pri med bu, ma da na ma ko ji smo re dov no pla }a li sve oba ve ze ra stu ma ga re }e u{i. Do bro je i {to se na ja vqu je da }e dr à va ot ku pi ti du go va wa lo kal nih za jed ni ca pred u ze }i ma ko ja su u~e stvo va la u in ve sti ci o nom ula ga wu i odr à va wu i da }e za wih iz da ti dr àv ne ob ve zni ce ko je }e te fir me mo }i da na pla te – na gla {a va on, uz na po me nu da je jo{ uvek pri sut no pot pu no ne ra zu me va we ~i we ni ce da efi ka snost na pla te po ~i va na efi ka sno sti su do va. ^lan Fi skal nog sa ve ta Sr bi je Ni ko la Al ti par ma kov oce nio je ne dav no na sku pu „Iza zo vi eko nom ske po li ti ke Sr bi je u 2013” da u ovoj go di ni pred sto ji te ì deo eko nom skih me ra, to jest struk tu ral ne re for me. On je ka zao da su za vr {e tak pri va ti za ci je i re struk tu ri ra we dr àv nih pred u ze }a, pen zij ska re for ma, ra ci o na li za ci ja jav nog sek to ra i fi skal na de cen tra li za ci ja kqu~ ne struk tu ral ne re for me od ko jih }e za vi si ti sta bil nost bu xe ta i pri vred ni rast u na red nim go di na ma. S. Glu {~e vi}

PRE DRAG ]U LI BRK

Te le kom ni je na pro da ju – Pro d a j a Te l e k o m a ni j e bi la te ma raz go vo ra s Vla dom, od no sno ve }in skim vla sni kom, u ovih ne ko li ko me se ci ko li ko sam vr {i lac du `no sti di rek to ra Te le ko ma „Sr bi ja„ – iz ja vio je Pre drag ]u li brk, do da ju }i da je je di na te ma tre nut no ka ko uve }a ti vred nost kom pa ni je i po boq {a ti po slo va we u uslo vi ma sve o{tri je bor be s kon ku ren ci jom. – Za pred s tav n i k e Vla d e Sr bi je kao ve }in skog vla sni ka i ru ko vod stvo kom pa ni je je di na te ma tre nut no je po di za we vred no sti kom pa ni je – re kao je on za Te le ko mov por tal „Mon do„, do da ju }i da je we gov stav i da qe da dr àv na kom pa ni ja mo è uspe {no da se bo ri s kon ku ren ci jom i da pri va ti za ci ja Te le ko ma ni je nu `na za du go ro~ ni op sta nak. Me |u tim, ta kom pa ni ja je upra vo pod dr àv nim jar mom u pr vih {est me se ci pro {le go di ne za be le ì la pad pro fi ta od ~ak 90 od sto. Vla da se jo{ zva ni~ no ne iz ja {wa va o re zul ta ti ma po slo va wa i pla no vi ma za Te le kom, ali mi ni star fi nan si ja i pri vre de Mla |an Din ki} ra ni je ni je ni krio da bi ra do pro dao tu kom pa ni ju uko li ko bi se po sti gla ce na od naj ma we 2,5 mi li jar de evra.

ZA SU BO TI^ KE FIR ME U STE ^A JU TE [KO JE NA ]I KUP CE

Ni ko ne }e „29. no vem bar”, a „Fi de lin ka” kom pli ko va na

– Pro {le go di ne je u Pri vred nom su du u Su bo ti ci u ra du bi lo 784 pred me ta, od ko jih je re {e no 634. Iz 2011. go di ne pre ne to je 205 pred me ta ko ji se od no se na ste ~aj, a pri mqe no je 579. Osta lo je ne re {e no 150 pred me ta, a pod ne to je 13 àl bi – re kla je za “Dnev nik” pred sed ni ca Pri vred nog su da u Su bo ti ci Ilo na Sta ji}. – Ve o ma smo za do voq ni re zu la ti ma ko je smo po sti gli la ne. Plan re or ga ni za ci je ko ji su pro {le go di ne usvo ji li po ve ri o ci za pred u ze }e „Azo hem„ se za sa da re a li zu je po pla nu. Azo ta ra je sa svim dru ga pri ~a jer tre ba da se ura di eko nom sko-fi nan sij sko ve {ta ~e we, a na kon to ga tre ba da se do ne se plan re or ga ni za ci je pred u ze }a. [to se ti ~e „Pre zi den ta„ i „Pa tri je„, od od u zi ma wa ni su pro da ti na li ci ta ci ji jer ne ma kup ca. U su bo ti~ kom Sin di ka tu is ti ~u da ni su za do voq ni ka ko se re {a va ju po stup ci ste ~a ja u gra du jer je ma li broj qu di vra }en na po sao. Naj ve }e pred u ze }e ko je je la ne oti {lo u ste ~aj je „Me do pro dukt„ iz Ta van ku ta, ko ji je u ste ~a ju od 24. fe bru a ra 2012. go di ne. U ste ~aj nom po stup ku pri zna ta su po tra ì va wa od od tri mi li jar de di na ra, dok po ura |e nim pro ce na ma pred u ze }e „Me do pro dukt“ vre di oko 800 mi li o na di na ra. – Mi }e mo pod ne ti àl bu na plan re or ga ni za ci je za „Me do pro dukt„ – re kao je pot pred sed nik su bo ti~ kog Sa mo stal nog

U suboti~kom sindikatu isti~u da nisu zadovoqni kako se re{avaju postupci ste~aja u gradu jer je malo radnika vra}eno na posao sin di ka ta I{tvan Hu |i. – Plan je lo{ po rad ni ke. Oni tre ba da do bi ju mi ni mal nu za ra du i sma tra mo da 39 qu di ne mo `e re a li zo va ti plan. Zbog to ga }e mo se `a li ti i nad le `ni ma. Ina ~e, Za kon o ste ~a ju tre ba da se pro me ni. On bi tre ba lo da {ti ti rad ni ke. Za ku po vi nu pred u ze }a „29. no vem bar” ne ma za in te re so va nih. – Ce na je ni ska, ali kup ca ipak ne ma. Mi smo se tru di li da se pred u ze }e pro da ba rem par ci jal no. „Fi de lin ka„ spa da u kom -

pli ko va ne ste ~a je ve po {to je tu do sta pred u ze }a “uve za no” i svi su jed ni dru gi ma ga ran ti. Do bra stvar je ba rem {to ra di 200 qu di, u pe ka ri, si lo si ma, mli nu i dru gim pred u ze }i ma – re kao je I{tvan Hu |i. Ove go di ne se ne o~e ku je da ve }i broj fir mi ode u ste ~aj, ka `u u Sin di ka tu. Do {lo je vre me da se po ve }a broj za po sle nih, a ne da se sma wu je. Pr vi ste ~aj ni po stu pak ove go di ne po kre nut je za pred u ze }e „Mi teks„ a. d. u Sta roj Mo ra vi ci. Ro ~i {te je za ka za no za 31. ja nu ar. S. Ir {e vi}

dRU[TvO

~etvrtak10.januar2013.

U PRVOM RAZREDU SREDWIH [KOLA U VOJVODINI

Po lu pra zne u~i o ni ce za za na tli je

Krajem pro{le godine osmacima su stigle zbirke za pripremu male mature, a uz ve`bawe zadataka za taj ispit sada im je i krajwe vreme da preispitaju, ako je imaju, ili donesu, ako nemaju, odluku o tome gde }e nastaviti {kolovawe.

{wim smerovima planirano je u podru~ju rada trgovina, ugostiteqstvo i turizam, i to ~ak 267 vi{e nego lane, i u podru~ju rada ma{instvo i obrada metala, mada je, u odnosu na pro{lu godinu, u ovom podru~ju rada planirano 170 me-

dnevnik

RUKOPOLO@ENI PRVI KANDIDATI ZA VOJNE SVE[TENIKE

Ver ska slu `ba u ka sar na ma na pro le }e kqu~ivo nad jedinicom kojoj pripadaju, bi}e saTokom ove godine bi}e raspisan i novi konU Uspenskoj crkvi u Novom Sadu i manastiru vetnici komadanata jedinica i direktno pot~iu Koviqu rukopoloèna su prva dva kandidata kurs za jo{ 15 vojnih sve{tenika. weni wima, dok }e u kanonskom pogledu odgovaU kasarnama Vojske Srbije ve} su odabrane za vojne sve{tenike. \akon \or |e Sto ji sa vqe rati svojoj crkvi ili verskoj zajednici. Svoje vi}, kandidat za vojnog sve{tenika, rukopolo- prostorije koje }e biti preure|ene u bogosluoznake vojni sve{tenici }e nositi na reèn je u prezviterski ~in, dok je Se li mir veru. Vojni sve{tenici }e, u zavisnosti od Va gi} rukopoloèn u ~in |akona. Voj ni sve {te ni ci }e, u za vi sno sti poloàja, imati ~inove potporu~nika, poOni su uspe{no pro{li fizi~ke, psiod po lo à ja, ima ti ~i no ve pot po ru~ ni ka, ru~nika ili kapetana, a osnovna plata bihofizi~ke, zdravstvene i bezbednosne }e od 48.000 do 68.000 dinara. provere, a preostala im je jo{ jednomepo ru~ ni ka ili ka pe ta na, a osnov na pla ta Ina~e, u drugoj polovini pro{le godine se~na obuka za oficire verske slu`be na bi }e im od 48.000 do 68.000 di na ra Ministarstvo odbrane raspisalo je konVojnoj akademiji i nakon toga prijem u kurs za izbor 15 verskih slu`benika. Od profesionalnu vojnu slu`bu. Prve vertog broja sedmorica sve{tenika sa ~inom potposke slu`be u Vojsci Srbije po~e}e na prole}e, `bene prostorije da bi sve{tenici i verski ru~nika bi}e raspore|ena na nivou brigada, peslu`benici odmah po prijemu mogli po~eti sludo kada }e svih 15 izabranih verskih slu`benitorica }e slu`bovati u komandama na operativ`bu. Vojni sve{tenici }e, kako je najavqeno, ka, od kojih je 13 pravoslavnih sve{tenika i po nom nivou, dok }e trojica kapetana biti raspoimati odgovaraju}e vojne ~inove, ali ne}e nosijedan kapelan i imam, pro}i obaveznu obuku za re|ena pri General{tabu. Q. Male{evi} ti oru`je. Oni }e imati duhovnu nadle`nost isoficire.

USPEH STUDENATA ZREWANINSKOG FAKULTETA

U tom velikom i va`nom poslu petnaestogodi{wacima }e svakako dobro do}i i podaci o tome kako i gde su se upisali wihovi prethodnici. Za ovu {kolsku godinu u sredwim {kolama u Vojvodini za prvake je bilo predvi|eno 22.521 mesto, a od tog broja 4.703 na trogodi{wim smerovima sredwih stru~nih {kola i 17.818 mesta na ~etvorogodi{wim smerovima tih {kola, u umetni~kim {kolama i u gimnazijama.

Privatnici Podatke o upisu prvaka u ovu {kolsku godinu Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovawe, upravu i nacionalne zajednice, od 21 privatne sredwe {kole u Vojvodni, u kojima ima gimnazijskih, ekonomskih, pravnih, administrativnih, zdravstvenih i smerova socijalne za{tite, te trgova~kih, ugostiteqskih, turisti~kih, elektrotehni~kih i saobra}ajnih smerova, dostavilo je samo 11. U tim {kolama, od 326 planiranih mesta u prvom razredu, popuweno je 124, {to je 15 posto vi{e nego lane. U trogodi{we smerove u 75 {kola u Vojvodini na 11 podru~ja rada upisalo se 3.240 u~enika, koji su raspore|eni u 150 odeqewa pa ih je u u~ionici u proseku 22. U odnosu na prethodnu {kolsku godinu, za ovu je, u trogodi{wim smerovima, planiran upis 325 prvaka mawe, a upisano ih je 255 mawe nego u prethodnoj generaciji. Nastava u tim smerovima organizovana je na srpskom, ma|arskom i od ove {kolske godine i na hrvatskom nastavnom jeziku. Ipak, mada se broj mesta na trogodi{wim smerovima smawuje iz godine u godinu, u ovoj {kolskoj godini tri {kole obogatile su ponudu s po jednim novim obrazovnim profilom. Najvi{e mesta u trogodi-

sta mawe. Ove {kolske godine na trogodi{wim smerovima najpopuwenija su odeqewa saobra}ajne struke, u koja je upisano ~ak 97 odsto planiranih |aka, slede ih ona zdravstvene struke s 90 odsto popuwenosti, pa za trgovinu, ugostiteqstvo i turizam, li~ne usluge, a vi{e od polovine mesta popuweno je i u odeqewima ma{inske struke, geodetske i gra|evinske, elektrotehni~ke i poqoprivredne i za proizvodwu i preradu hrane, dok su u ostalim podru~jima rada trogodi{wi smerovi ove godine poluprazni. Na ~etvorogodi{wim smerovima 120 sredwih stru~nih ili me{ovitih {kola, gimnazija i umetni~kih {kola i ove godine nastava se izvodi na {est nastavnih jezika. Prvaci su raspore|eni u 14 podru~ja rada, u 627 odeqewa, a prose~an broj u~enika u u~ionici je 27. U 18 {kola odobren je upis u~enika u po jedan nov obrazovni profil, a jedan od wih je s nastavom na slova~kom jeziku. U odnosu na pro{lu {kolsku godinu, u ovim smerovima planiran je upis 616 prvaka vi{e, a upisano ih je 222 vi{e nego u pro{loj {kolskoj godini. Za lawske osmake bilo je predvi|eno 4.512 mesta u gimnazijama, a od sredwih stru~nih {kola, najvi{e ~etvorogodi{wih mesta bilo je u ekonomskim, pravnim i administrativnim smerovima, onim za poqoprivredu proizvodwu i preradu hrane, elektrotehni~kim, u zdravstvenim i smerovima koji {koluju za oblast socijalne za{tite i u ma{inskim i smerovima za obradu metala. Posle upisa u~enika i ove {kolske godine, u metalur{kim, saobra}ajnim, trgova~kim, ugostiteqskim, turisti~kim, ekonomskim, smerovima za pravo i administraciju i zdravstvo i socijalnu za{titu primqeno je vi{e u~enika nego {to je planirano, a gotovo sasvim su popuwena i gimnazijska odeqewa, te ona u {umarstvu i obradi drveta, elektrotehnici, geodeziji i gra|evinarstvu. D. Deve~erski

U Voj vo di ni 44 pred {kol ske usta no ve U AP Vojvodini postoje 44 pred{kolske ustanove u 38 op{tina i {est gradova. Broj pred{kolskih ustanova u {kolskoj 2012/2013. godini u odnosu na pro{lu nije se mewao. Pripremni pred{kolski program za decu u godini pred polazak u osnovnu {kolu, osim u pred{kolskim ustanovama, ostvaruje se i 52 osnovne {kole. U {kolskoj 2012/2013. godini pripremnim pred{kolskim programom obuhva}eno je 18.810 dece raspore|ene u 1.102 vaspitne grupe. Od tog broja, tim programom u pred{kolskim ustanovama obuhva}eno je 17.175, ili 91,31 odsto dece, raspore|ene u 987 vaspitnih grupa, dok ih je u

organizaciji osnovnih {kola obuhva}eno 1.635, ili 8,69 odsto dece, raspore|ene u 115 vaspitnih grupa. Ukupan broj dece u odnosu na pro{lu {kolsku godinu mawi je za 378, ili 1,97 odsto. Dvojezi~ki vaspitno-obrazovni rad (na srpskom jeziku i na jednom od jezika nacionalnih mawina ili na srpskom jeziku i na stranom jeziku) realizuje ukupno 52 vaspita~a, od toga u pred{kolskim ustanovama 44, a u organizaciji osnovnih {kola pet. U odnosu na pro{lu {kolsku godinu broj vaspita~a koji pripremni pred{kolski program ostvaruju dvojezi~ki pove}ao se za troje, ili 6,12 posto.

Put ka vr hu mod ne in du stri je Nema~ka kompanija “Wujorker” pro{le godine je pozvala studente s vi{e od 160 univerziteta, koji se nalaze u nekoj od 32 zemqe u kojima ona ima svoje prodavnice, da u~estvuju na me|unarodnom studentskom takmi~ewu. Nadmetawe pod nazivom “Brand new challenge” (BNC) bilo je nameweno studentima koji su zainteresovani za istraìvawe trì{ta, analize i inovativne marketin{ke strategije. BNC takmi~ewe je u fokusu imalo masovno trì{te me|unarodne modne industrije, a kompletan projekat trebalo je poslati do 1. oktobra 2012. godine. Tim “Jung!emania”, koji ~ine studenti Tehni~kog fakulteta “Mihajlo Pupin” iz Zrewanina, u{ao je u „top 10„ tog presti`nog takmi~ewa i u~estvova}e u finalu, koje }e se odràti tokom januara u Nema~koj. Ekipa sastavqena od perspektivnih,

Fo to gra fi ja ko ju su stu den ti po sla li na kon kurs

kreativnih i motivisanih mladih qudi, koje predvodi kapitenka Je le na Ra da nov, uspeo je

da integri{e studente s razli~itih studijskih programa i po tome postane jedinstven. Naime,

tim ~ine studenti koji dolaze s katedri za menaxment, informatiku i dizajn. Studenti koji su pruìli svoj maksimum i doprineli uspe{nosti projekta su Zla ti bor Veq ko vi}, koji je bio zaduèn za informati~ki deo, Jelena Radanov, Alek san dra Jo vi} i Ma ja Si qa nov ski, koje su se bavile analiti~kim i marketin{kim delom projekta, te Dra ga na \u rin i Ma ri na Ivan ko vi}, koje su bile posve}ene kreativnom delu. U finalu, timovima }e biti omogu}eno da predstave svoj projekat direktorima “Wujorkera” i predstavnicima brend-menaxmenta u samom sedi{tu kompanije. Ideja koja bude progla{ena za najboqu bi}e nagra|ena s 5.000 evra, a ~lanovima pobedni~kog tima bi}e pruèna prilika da rade praksu u trajawu od tri meseca u sedi{tu kompanije “Wujorker”. @. Balaban

EVROPSKI UNIVERZITETI OTVORENI ZA RAZMENU STUDENATA

Vi sok pro sek pa na put Na Univerzitetu u Novom Sadu otvoren je konkurs za razmenu studenata u okviru „Kampus Evropa„ projekta iz oblasti in`ewerstva, biohemije, biologije, fizike, turizma (hotelijerstva) i prava. Otvoren je do 15. februara ove godine. Pravni fakultet raspisao je konkurs za razmenu studenata iz oblasti prava radi formirawa rang-liste kandidata za jednogodi{wi studijski boravak na stranom partnerskom univerzitetu za studente 2, 3. i 4. godine s prose~nom ocenom iznad osam i bez obnovqene godine. Osim toga, studenti koji `ele da konkuri{u moraju odli~no da znaju engleski jezik ili imaju sredwi nivo poznavawa francuskog, odnosno nema~kog, i dobro poznavawe rada na ra~unaru. U studentskoj 2013/2014. godini part-

nerski univerziteti Pravnom fakultetu u Novom Sadu su Univerzitet u Luksemburgu, Univerzitet u Gajsfsvaldu (Nema~ka), Univerzitet u Lo|u (Poqska), Gazi univerzitet u Ankari (Turska), Univerzitet Isto~na Finska u Joensuu, Evropski univerzitet dru{tvenih nauka u Viqnusu i Univerzitet u Kaunusu (Litvanija). Konkurs za razmenu studenata fizike raspisan je za jednogodi{wi studijski boravak na Univerzitetu u Aveiru (Portugal), Univerzitetu u Sankt Peterburgu (Rusija), Univerzitetu u Ankari i Univerzitetu u Lo|u. Studenti 2, 3. i 4. godine moraju imati prose~nu ocenu studirawa iznad 8,50 bez obnovqene godine. Ove studentske godine studenti Fakulteta tehni~kih nauka

iz inèwerskih oblasti elektrotehnike i ra~unarstva, ma{instva, inèwerskog menaxmenta, arhitekture, za{tite ìvotne sredine i gra|evine mogu jednu godinu i}i na razmenu na univerzitete u Avieru, Alkali ([panija), Nansiju (Francuska), Lo|u, Gazi, Talinu (Estonija), Velikom Novgorodu (Rusija), Joensuu i Kaunasu. Studenti 3. i 4. godine moraju imati prose~nu ocenu iznad osam. Za studente 2, 3. i 4. godine Prirodno-matemati~kog fakulteta raspisan je konkurs za razmenu studenata iz biohemije za odlazak na univerzitete u Aveiru, Joensuu, Nansiju i Alkali. Kandidati moraju imati prose~nu ocenu iznad 8,50. PMF je raspisao i konkurs za razmenu studenata iz turizma i hotelijerstva za studente 2. ili 3. godine

studija, s prose~nom ocenom iznad osam, bez obnovqene godine. Partnerski univerzitet u ovoj {kolskoj godini su univerziteti u Aveiru, Alkali i Ankari. Va`no je napomenuti da }e Univerzitet u Novom Sadu za sve kandidate s prose~nom ocenom iznad 9 koji budu ispunili sve uslove za razmenu i na|u se na rang-listi aplicirati kod Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnolo{ki razvoj za sufinansirawe `ivotnih tro{kova u toku studijskog boravka. Svi ostali studenti koji zadovoqavaju uslove konkursa i dobiju podr{ku fakulteta za u~e{}e u programu mogu realizovati svoj studijski boravak na nekom od pomenutih stranih univerziteta kao samofinansiraju}i studenti. Q. M.

VESTI RF ZO pro {i rio li stu le ko va – U Republi~kom fondu za zdravstveno osigurawe nedavno je usvojena nova lista lekova koja je pro{irena s 52 potpuno nova leka – izjavila je portparolka RFZO-a Sa wa Mi ro sa vqe vi}. – Na listi je sada 267 leko-

je, genito-urinarnih oboqewa, osteoporoze, Parkinsonove bolesti, {izofrenije, bipolarnog poreme}aja, depresije, bolesti zavisnosti, hroni~ne opstruktivne bolesti plu}a, glaukoma, venske tromboembolije. Ona je dodala da se pro{le godine popilo mawe lekova nego 2011, ali da to ne zna~i da smo sada zdraviji. – Najvi{e lekova se pilo za kardiovaskularne bolesti, a vi{e od 1,6 miliona gra|ana pilo je lekove iz te grupe. Oko milion qudi je pilo lekove za neurolo{ke bolesti i oko 650.000 za bolesti metabolizma – zakqu~ila je Sawa Mirosaqevi}.

Li cen ci ra we so ci jal nih rad ni ka va razli~itih oblika i doza. Lista je pro{irena lekovima za pacijente koji boluju od akutnog infarkta miokarda, angine pektoris, hipertenzije, sr~ane insuficijenci-

– Uspostavqawe sistema licencirawa socijalnih radnika i ustanova socijalne za{tite po~e}e za nekoliko dana, a prvi zahtevi za licence o~ekuju se u martu – rekla je u dr`avna sekretarka u Ministarstvu rada,

zapo{qavawa i socijalne politike Bran ki ca Jan ko vi}. Ona je istakla da }e do kraja kraja godine biti licencirano vi{e od 2.200 socijalnih radnika, licencirawe }e obaviti Komora socijalne za{tite, a u naredne tri godine bi}e licencirane 172 ustanove socijalne za{tite, {to }e obaviti Ministarstvo rada, zapo{qavawa i socijalne politike. Dràvna sekretarka je objasnila da vi{e od 500.000 gra|ana koristi usluge iz sistema socijalne za{tite i dràva mora da stoji iza usluga koje se pruàju tim gra|anima. Ona je dodala da }e socijalni radnici na svakih {est godina obnavqati licencu za rad i da }e morati da idu na stalnu edukaciju jer je uslov za obnovu licence 120 bodova ste~enih na kongresima, seminarima, skupovima, ali i objavqivawem radova u stru~nim ~asopisima. Ona je naglasila da socijalni radnici moraju vi{e izlaziti na teren jer je terenski rad ono {to nedostaje na{em sistemu.

IZMEWEN SAOBRA]AJ ZBOG GRADWE NOVOG MOSTA

Stao sa o bra }aj oko „@e è qa” Beogradski kej, u zoni oko gradili{ta novog @eèqevog mosta, od ju~e je zatvoren i u naredne dve godine, koliko je planirano da traju radovi, saobra}aj }e u tom delu biti izmewen. Kako smo se ju~e uverili na licu mesta zbog novog reìma saobra}aja gu`vi nije bilo, {to zna~i da su se voza~i vrlo brzo navikli na novonastalu situaciju. Podse}amo, vozilima koja dolaze sa monta`no - demonta`nog mosta iz smera Petrovaradina ka Novom Sadu je zabraweno kori{}e-

we Venizelosove ulice, ve} imaju obavezu desnog skretawa sa mosta i kretawa kroz Ulicu Baj~i @ilinskog do raskrsnice Temerinske i Partizanske ulice ili ka izlazu iz Novog Sada u smeru ka Zrewaninu i autoputa. Vozila se preusmeravaju i kroz ulice Marka Miqanova i Filipa Vi{wi}a preko Venizelosove ulice do raskrsnice Temerinske i Partizanske. Saobra}aj koji se odvija Ulicom Baj~i @ilinskog u smeru ka Beogradskom keju preusmera-

Novosadska ~etvrtak10.januar2013.

NA TRGU SLOBODE PROSLAVA NOVE GODINE I PO JULIJANSKOM KALENDARU

Nastupaju „Ga ra vi so kak”, „Ap so lut no ro man ti~ no” i „Amaj li ja”

No vi Sad, grad di za ~a te go va dràve. Putuju}i 1952. za Helsinki na Olimpijadu doìveo je te{ku èlezni~ku nesre}u i ostao invalid. Ali, ve} 1955. ponovo je stao na pobedni~ki tron dràvnog prvenstva. Svi ovi, naravno i mnogi drugi, rezultati saop{teni su na sve~anosti Seveza organizacije fizi~ke kulture, poznatoj SOFK-i, u Novom Sadu 10. ja nu a ra 1985. N. C.

Na do~eku Nove godine po julijanskom kalendaru, 13. januara, gra|ane }e na Trgu slobo de za ba vqa ti no vo sad ski bendovi, „Apsolutno romanti~ no”, „Ga ra vi so kak”i „Amaj li ja”, sa zna je „Dnev nik”. Tako }e u narodu popularna Srpska nova godina, odlukom gradskih vlasti, biti proslavqena prvi put u novijoj istoriji grada, a kao predgrupe, negde oko 21 sat, nastupi}e jo{ i sastavi „Zvuci s kamena”, „Ro|enice” i „Uvertira”, dok }e jedan sat posle pono}i zabavu nastaviti dixejevi. Iz Gradske ku}e nam je potvr|eno da }e proslava biti uprili~ena, a portparolka gradona~elnika Na da Ko bac napomenula je kako je sve orga ni zo va no vo lon ter ski, od postavqawa bine do nastupa izvo|a~a, te da }e ~itav doga|aj ne}e ko{tati ni dinar.

Po mo zi mo Mi tru da sta ne na no ge Sedamnaestogodi{wem Mi tru Jo ji }u iz Siriga neophodna je pomo} kako bi mogao da ode na operaciju koja }e mu omogu}iti da kona~no sam hoda. Naime, Mitar je nakon ro|ewa imao obilno mo`dano krvarewe usled ~ega mu je o{te}en centar za motoriku, te je oboleo od cerebralne paralize. Od tada traje borba za wegovo ozdravqewe, a samohrana majka Sla |a na ^o mi} zbog lo{e materijalne situacije nije u mogu}nosti da sama plati sve tro{kove koje iziskuje ova bolest. Mogu}nost da se Mitar

hronika

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

V remeploV

Dizawe tegova, kao grana te{ke atletike, bilo je posle Drugog svetskog rata jedan od najomiqenijih sportova u Novom Sadu. Ve} 1948. takmi~ar „E|{ega” sa Telepa Elek Huber bio je dr`avni prvak u te{koj kategoriji, Stojadin Sto{i} je bio 12 puta dr`avni prvak u ~etiri kategorije, a me|u najuspe{nijim diza~ima bio je i [ara Ladislav, tako|e ~etvorostruki prvak

va se kroz Venizelosovu, Filipa Vi{wi}a i Marka Miqanova do Beogradskog keja. U ovu svrhu postavqena su tri privremena semafora na raskrsnicama Marka Miqanova i kraka petqe od Venizelosove, pored „Kvanta{a”, Filipa Vi{wi}a i Venizelosove i Venizelosove i Temerinske ulice. Na raskrsnici Venizelosove i Temerinske uvedene je prenamena saobra}ajnih traka u zoni raskrsnice i zabraweno je skretawe levo iz Venizelosove ka centru grada. B. M.

izle~i postoji u privatnoj klinici u ]upriji, gde dolaze ruski lekari iz Tule. Mitar je, od 2007. godine, imao tri operacije u ]upriji, a poboq{awe je odmah bilo vidqivo. Sada se Mitar sprema na ~etvrtu operaciju, koja ko{ta 2.300 evra, te majka moli sve qude dobre voqe da pomognu kako bi wene i Mitrove nade bile ispuwene. Za pomo} Mitru Joji}u novac se mo`e uplatiti na dinarski ra~un ^omi} Sla|ane u Vojvo|anskoj banci AD Novi Sad, koji glasi 355-5488081-83. I. D.

NOVOSADSKI VODI^

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bul. oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 GINEKOLO[KA AKU[ERSKA ORDINACIJA, „PROf. DR DRA^A”, Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati tel: 522-594 i 063/746-1693

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

Ba ne Kr sti}, „Ga ra vi so kak”

Stoga, sve }e li~iti i na minulu proslavu po gregorijanskom kalendaru, pa }e ~ak pr{ta ti i va tro met, sa mo }e umesto Vla de Ge o gri je va po-

sledwe sekunde 2012. godine od bro ja va ti Ba n e Kr s ti} i wegov „Garavi sokak” ~iji bi nastup trebalo da po~ne negde oko 23 sata. Pre wih na binu

}e se popeti grupa „Apolutno romanti~no”, a posle pono}i nastupa „Amajlija”. - Na ovaj koncert, {to kaù, idemo u papu~ama - po~iwe svoj komentar frontmen „Ga ra vog so ka ka” Ba ne Kr sti}. - Ovde ne postoji materijalni deo i zato sam poziv prihvatio sa zadovoqstvom i ne bih rekao da je ovo volonterski nego vi{e kom{ijski. Prava je prilika da grad postane mesto gde moè da se promovi{e davawe. A mi smo sastavni deo ovog grada, wegov sokak. Pre odbrojavawa posledwih sekundi stare godine izve{}emo pesmu posve}enu Novom Sadu koju sam napisao pre koju godinu. On kaè i da }e organizatorima predloìti da se proslava ne otegne previ{e, „kako se qudi ne bi posmrzavali„. A. Latas

PRODATO 5.606 KARATA NA OTVORENOM KLIZALI[TU NA [TRANDU

Uì va we na le du za 100 di na ra Za mesec dana, od kada je po~elo da radi otvoreno klizali{te na platou [tranda, prodato je 5.606 karata. Kako kaù u „Zelenilu” to je 30 odsto vi{e prodatih karata u odnosu na isti period u pro{loj sezoni. - Ovim smo opravdali spu{tawe cene na 100 dinara, jer qudi svakodnevno pune klizali{te. Uz to, imali smo u puno sadràja u prepodnevnim i popodnevnim satima na [trandu, pa je i to jedan od razloga za ovoliku pose}enost - navode u ovom preduze}u. Do sada je kroz {kolicu klizawa pro{lo 200 |aka, a nova sa radom startuje 15. janaura. Klizali{te je radnim danima otvoreno od 10 do 20 sati, a petkom i subotom do 21.30. Cene ulaznica niè su nego pro{le zime, pa za smenu od sat i po treba izdvojiti 100 dinara, dok je cena iznajmqivawa klizaqki ostala 100 dinara. [kola klizawa je 1.000 dinara, a informacije se mogu dobi-

Fo to: R. Ha yi}

ti telefonom na broj 455-719, od 7 do 15 ~asova. Grupe imaju do 30 polaznika, a {kolu vodi instruktorka klizawa Sve tla na Tre {wi}. U terminima od 10 do 14 ~asova radnim danima organizuje se bes platna obuka kli zawa za

u~eni ke osnovnih i sredwih {kola. U „Zelenilu” isti~u da su tokom praznika or`ana i dva humanitarna maskenbala, a ulaznica je bila slatki{. Prikupqeni pokloni bi}e uru~eni mali{anima iz Sigurne de~je ku}e. Q. Na.

NOVOSADSKA HrONIKA

~etvrtak10.januar2013.

DANAS NA „NOVOSADSKIM DE^JIM ZIMZARIJAMA”

SA ZIMSKOG „RASPUSTILI[TA”

O Tu tan ka mo no voj grob ni ci, bo go vi ma i le gen da ma Ra di o ni com “Kre a tiv ni kamp u {kol skom dvo ri {tu: Tu tan ka mo no va ogr li ca”, ko ja }e se odr à ti da nas od 10 do 13 sa ti u O[ “Pe te fi [an dor”, Uli ca no vo sad skog saj ma, na sta vqa se pro gram “No vo sad skih de~ jih zim za ri ja 2”. Na me we na je de ci uz ra sta od pet do 12 go di na, ko ja }e u~i ti o Sta rom Egip tu, hi je ro gli fi ma, Tu tan ka mo no voj grob ni ci, bo go vi ma i le gen da ma, a u~e stvo va }e i na po zo ri {noj ra di o ni ci. Broj u~e sni ka je ogra ni ~en na 100, a pri ja ve su oba ve zne pu tem SMS-a na bro je ve te le fo na 063/ 52 11 23 i 063/ 59 25 59. U Zbir ci stra ne umet no sti, Du nav ska 29, da nas od 11 do 13 sa ti odr à }e se ra di o ni ca “Haj de da se po i gra mo i igra~ ke na pra vi mo”. De ca od {est do 12 go di na ima }e pri li ku da po gle da ju iz lo `bu igra ~a ka , a u kre a tiv nom de lu pra vi }e lop te kr pe wa ~e, lut ke i igra~ ke od ke ste wa. Na ra di o ni ci mo è da u~e stvu je 30 de ce, a pri ja va je oba ve zna na broj te le fo na 069/ 70 52 60. Grad ska bi bli o te ka, ko ja se

na la zi u Du nav skoj 1, pri pre mi la je pro gram “Go di {wa tor ta za ur gu”, ko ji }e se odr à ti da nas od 11 do 12 sa ti. Na me we na je de ci od pet do 12 go di na, a broj u~e sni ka je neo gra ni ~en. Ra di o ni ca “Cr ve ni i ze le ni ~i ka”, ko ja je na me we na de ci od {est do 10 go di na, odr à }e se da nas od 11 do 13 sa ti u „Tink cen tru” za raz voj de~ jih in te re so va wa, Je vrej ska 15. Ma li {a ni }e u~i ti sa o bra }aj nu him nu i ka ko da bez bed no pre la ze uli cu. Broj u~e sni ka je ogra ni ~en na 15, a pri ja ve su oba ve zne na te le fon 063/ 80 16 538. U De~ jem kul tur nom cen tru, Uli ca Ive Lo le Ri ba ra 6, da nas }e se odr à ti ra di o ni ca “Sat jo ge za pra vu ki~ mu sa u~i te qi com Ta tja nom Glen xom”. Ra di o ni ca je po de qe na u dve gru pe, pa }e pr va gru pa jo gu ve `ba ti od 10 do 11 sa ti, a dru ga od 11 do 12 sa ti. Na me we na je de ci od {est do 12 go di na, a broj u~e sni ka je ogra ni ~en na 15 po ra di o ni ci. Pri ja ve su oba ve zne pu tem SMS-a na te le fo ne 063/ 81 36 261 i 063/ 52 11 23. N. R.

„DNEVNIK” I „VULKAN IZDAVA[TVO” DARUJU

Duhovita „â rob na ne de qa” Iz¬da¬va~ ka ku¬}a “Vul kan iz da va {tvo” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge. Dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve da nas od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sa da u ovoj ak ci ji ni su bi li do bit ni ci, bi }e da ri va ni pri¬me¬rkom kwi ge “â rob na ne de qa” Se ba sti ja na Fo uk sa u iz da wu „Vul kan iz da va {tva“. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi à ri “Vul kan”, Zmaj Jo vi na 24. Pra zni~ na ~a ro li ja ca ru je u Lon do nu u ne de qi uo~i Bo ì }a. @i vo ti sed mo ro qu di iz sa svim raz li ~i tih dru {tve nih mi qea pre pli }u se dok sva ko od wih po ku {a va da pro na |e ostva re we na li~ nom pla nu. Wi ho vi sno vi ne za mi -

sli vo se raz li ku ju – od ko va wa pla no va za naj ve }u fi nan sij sku pre va ru u isto ri ji do pro na la è wa su {tin skog smi sla ì vo ta – a oni i ne slu te da po sto ji ne {to {to ih sve ne ras ki di vo po ve zu je. Ka da sud bi na od lu ~i da se ma lo po i gra, shva ti }e da ima ju mno go vi {e za jed ni~ kog ne go {to su mo gli i da pret po sta ve... Ka ko se pri ~a pri bli à va uz bu dqi vom vr hun cu, pro ta go ni sti }e mo ra ti da upo zna ju je dan dru gog, ali i da za vi re u sop stve nu du {u i pri zna ju se bi {ta je to {to za i sta è le.Ne mi lo srd no du ho vi ta i dir qi vo iskre na, â rob na ne de qa po ka zu je da je put do istin ske sre }e i qu ba vi u la vi rin tu mo der nog ì vo ta te àk – ali ipak ne i ne mo gu}. A. Va.

DaNas U GRaDU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano 11.45), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12), „Hotel Transilvanija” (12.45), „razbija~ ralf” (13.30), „Sumrak saga: Praskozorje 2” (18.05), „@elim te” (20.10), „Pet legendi” (14, 16.05), „Hobit” (12.15, 14.30, 15.45, 16.30, 17.45, 19, 21, 21.45), „Pijev `ivot” (15.30, 19.30), „Zvon~ica i tajna krila” (12.30, 14.45, 17.45), „Kad svane dan” (18), „Xek ri~er” (20, 22.25), „Semijeva velika avantura” (13.15), „Teksa{ki masakr motornom testerom” (22), „Haos u ku}i - matorci dolaze” (19.45, 22.15), „Frankenvini” (11.30, 15), „Sedam dana u Havani” (22.30) KCnS: „Tvigson u nevoqi„ (17), „Marli” (18.30), „Kad svane dan” (21)

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te: Scena „Pera Dobrinovi}”, drama „Urnebesna tragedija” (19.30), Kamerna scena, drama „Presre}ni qudi” (20.30) novosadsko pozori{te: „rozmersholm” (19)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini”

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu od pre kju ~e u 7 sa ti do ju ~e u isto vre me ro di le su: DE VOJ Î CE: Go ra na Bo {ko vi} Ki si}, Je le na Tu zu no glu, Je le na Ob ra do vi}, Ka ta ri na Kne è vi} i Ba ki za Hu ma iz No vog Sa da, Pa u li na Gi ri zov ski iz Ba~ ke Pa lan ke, Jo va na Pe {i} iz Ko vi qa, Mi la na \u ki} iz Srem ske Ka me ni ce, Bo ja na Ga go vi} iz Vr ba sa, Vu ki ca Si me u no vi} iz Su se ka, @e qa na Iva ni {e vi} iz Gaj do bre, Il di ko Ber ta iz Be ~e ja i Je le na Ce ki} iz Be {ke, DE Â KE: Ve sna Oros Ba ni ka, Du brav ka \or |e vi}, Ma ja Ba {i} i Da ni ca Sre} kov iz No vog Sa da, Je le na Gru bi} iz Ba~ kog Bre stov ca, Sla |a na To ma {i} iz To va ri {e va, Da ja na Ob ra do vi} iz Ma ra di ka, Slo bo dan ka Frajz man i Ka ti ca @i va nov iz Pe tro va ra di na, Dra ga na Mi ja no vi} iz Lov }en ca i Qi qa na Emi} iz Vaj ske.

saHRaNE Na Grad skom gro bqu da nas }e bi ti sa hra we ni: Mi lan Vje ko sla va Be rus (1982) u 11.15 sa ti, Bo siq ka Bo {ka Vu ji ~i} (1932) u 12, Ol ga Alek san dra Vin di{ (1924) u 12.45, Dra gi wa Dra ga na Er ge la {ev (1942) u 13.30 i Bran ko Ran ka Ili} (1948) u 14.15 ~a so va. Na Gor wem sta rom gro bqu u Fu to gu bi }e sa hra we na Dra gi ca Si ma Maj ki} (1920) u 13 sa ti.

DNEVNIK

Ob li ko va we gla snih i ba kar nih ì ca …„Raz bo le se li si ca”, „De da Mra ze, ne skre }i sa sta ze”, „Ti ho no }i” i mno gi dru gi sti ho vi de~ jih pe sa ma ori li su se ju ~e na No vo sad skom otvo re nom uni ver zi te tu u okvi ru zim skog „Ras pu sti li {ta”. Ma li {a ni su se opro ba li u ka ra o ka ma mu zi~ ke ra di o ni ce „Do Re Mi”, ali, po red sa mog iz vo |e wa na bi ni, ima li su pri li ke i da na u ~e ne {to o mu zi~ koj kul tu ri. - U~i li su da in to ni ra ju to no ve, opu ste glas, ka ko tre ba da se de ili sto je dok pe va ju. Ra di li smo sa wi ma i na di sa wu, upe va va li ih sve dok se ni su do voq no opu sti li da bi sta li na bi nu. Na kra ju smo na pra vi li ve li ki hor, a sad bi ra mo pe smu ko ju }e mo iz ve sti na kon cer tu za tva ra wa ove ma ni fe sta ci je, 11. ja nu a ra - ka za la je pre da va~ na ovoj ra di o ni ci Lu na Ive ti}. Ma lim iz vo |a ~i ma se na bi ni na krat ko pri dru ìo i glu mac Dra gan Ma rin ko vi} Ma rin ko ko ji je sa wi ma ot pe vao „Kad si sre }an”, po ka zu ju }i na ko je se sve na ~i ne mo è svi ra ti gi ta ra, a po tom je iz veo i svo ju

pred sta vu „Ka ko je Ni ko la do bio bra ta”. Na Ma rin ko vi }e vo pi ta we ka ko se do bi ja ju de ca, gle da o ci su uz vi ki va li da ih do no se ro de ili da se na |u u ku pu su, te je ovaj glu mac imao pu ne ru ke po sla da im, na pri kla dan i se bi svoj stven na ~in, oba sni ka ko se do bi ja ju bra }a i se stre. Po red pred sta ve, po se ti o ci „Ras pu sti li {ta” uì va li su i u kre a tiv nim ra di o ni ca ma, po put sli ka wa na sta klu i pra vqe wa na ki ta od ì ce, {to se po seb no do pa lo de voj ~i ca ma. - Dru gi put sam ov de i do sad mi se pra vqe we ì ~a nih fi gu ra naj vi {e do pa lo. Se bi sam na pra vi la pr sten, a se stri na ru kvi cu i na dam se da }e me ro di te qi opet do ve sti ov de jer je za bav no - re kla je {e sto go di {wa Je le na Be qi}. We na, ka ko re ~e, „dru ga ri ca iz zgra de”, Ma {a Mi lu ti no vi} (6) odu {e vi la se osli ka va wem sta kla jer se sa tim su sre la po pr vi put i sma tra da bi ta kvih

ra di o ni ca tre ba lo bi ti vi {e. Ka ko sa zna je mo klin ce i klin ce ze i da nas o~e ku je za ni mqiv pro gram, a u cen tru pa `we su ak ci ja „Igrom do igre” i po se ta ma ke ta ra.

Gluma, pesma, igra Pro gram da na {weg „Ras pu sti li {ta” po ~i we u 10 sa ti ma ra to nom cr ta nih fil mo va, a po la sa ta ka sni je kre }u kre a tiv ne ra di o ni ce. Ma li {a ni mo gu pri su stvo va ti dram skoj ra di o ni ci Fo rum te a tra, le go igra o ni ci, kar ton {tam pi, sport sko- zdrav stve noj ak ci ji “Igrom do igre”. Or ga ni zo va na je u ra di o ni ca ma ke tar stva u sa rad wi sa Ma ke tar skim klu bom No vi Sad. Mu zi~ ka ra di o ni ca „Do Re Mi” po ~i we u 11.30 sa ti, a u pod ne je po zo ri {na pred sta va „^a rob ne ov ce” tru pe „Ve se la kor wa ~a”. Oko 12.30 sa ti pro jek ci ja je fil ma „Or lo vi ra ko le te„. Pro gram je bes pla tan, a odr `a va se na No vo sad skom otvo re nom uni ver zi te tu, Rad ni~ ka uli ca 20a.

- U po se tu nam do la zi sport ski le kar u Sr |an Sol da to vi} ko ji }e pri re di ti spor stko zdrav stve ne igre za raz gi ba va we i te la i du ha. U sa rad wi sa

pqe we, pa `wu i pre ci znost na ja vi la je pred sed ni ca Dru {tva „Ras pu sti li {te” Qi qa na Gan tar. A. Jerini}

U ORGANIZACIJI POKRETA GORANA

telefoni

Tur nir u dru {tve nim igra ma

VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

Tur nir u dru {tve nim igra ma, u or ga ni za ci ji pod mlat ka Po kre ta go ra na No vog Sa da „Ken ta ur”, odr `a }e se u su bo tu, 12. ja nu a ra, u 18.30 sa ti, u „Ra dio ka feu”, Uli ca Sve to za ra Mi le ti }a 45. U~e sni ci } ima ti rpi li ku da se tak mi ~e u igra ma „^o ve ~e, ne qu ti se”, „Bang!”, re mi, ta bli}, {ah i po ta pa we pod mor ni ca. Naj bo qim igra ~i ma bi }e do de qe ne sim bo li~ ne na gra de u vi du kwi ga, {a lo va, {o qa i pro mo tiv nog ma te ri ja la. Po red tak mi -

~ar skog de la, za ko ji je neo p hod na pri ja va, or ga ni zu je se i re kre a tiv no igra we dru{tvnih iga ra kao {to su „Ri zi ko”, „Mo no pol”, po ker i jamb. Ko ti za ci ja za tak mi ~ar ski deo je 100 di na ra, pri ja ve su u kan ce la ri ji Po kre ta go ra na, Po zo ri {ni trg 2 ili pu tem fej sbuk stra ni ce „Ken tur”. Tur nir je deo pro jek ta „Za gre va we” ko ji je po dr `a la fon da ci ja Vla de i Ane Div ca u okvi ru kam pa we „Stvar no va `no”. A. J.

SANACIJA DIVQE DEPONIJE U KARLOVCIMA

Ze le ni po jas i ogra da {tit od sme }a Pr va fa za sa na ci je di vqe de po ni je u na se qu Do ka u Srem skim Kar lov ci ma, za vr {e na je pred kraj go di ne, a na sta vak ra do va za vi si }e od vre men skih pri li ka, sa zna je mo u op {tin skom Ode qe wu za ur ba ni zam, ko -

de po ni je i pre ma re ~i ma na ~el ni ce tog ode qe wa Du {an ke Ja wu {i}, oni ve} oba vqa ju za da tak zbog kog su i ugra |e ni. - Ovaj pe riod do na stav ka ra do va do bro }e do }i za sle ga we te re na i sta bi li za ci ju si tu a ci -

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

lo kal nim ma ke tar skim klu bom odr `a }e se i ra di o ni ca pra vqe wa ma ke ta avi o na, ali }e se u~i ti i o va zdu ho plov stvu. Ta ko }e de ca na mo de ran i atrak ti van na ~in ve `ba ti str -

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

De po ni ja na Do ki ne po sred no pre po ~et ka sa na ci je

mu nal ne po slo ve i za {ti tu ì vot ne sre di ne. U de cem bru, kao {to je i pla ni ra no, o~i {}en je pro stor na obo du uva le ko ja po sled wih bli zu dve de ce ni je slu ì ne sa ve sni ma za od la ga we ot pa da, a u dnu te do li ne iz gra |e na je no ì ca od ka me na, ko ja ima funk ci ju pre gra de. Po sta vqe ni su bi o tr no vi ko ji tre ba da oslo ba |a ju ga so ve iz unu tra {wo sti

je unu tar de po ni je ka da je re~ o ga so vi ma - ka `e Du {an ka Ja wu {i}. - Sle de }i ko rak je na si pa we ze mqe. Pro ce wu je mo da }e sa za vr {nim slo jem od hu mu sa, bi ti po treb no ukup no oko 1.000 kub nih me ta ra ze mqe. Po sle to ga sle di ogra |i va we de po ni je `i com, te sad wa tra ve i dr ve }a. Pred vi de li smo da sta bla bu du za sa |e na u dva re da du` ce le

ogra de i da to bu de dr ve }e ko je br zo ra ste ka ko bi {to pre taj pro stor bio ople me wen ze le ni lom. Oko li na }e na kra ju bi ti obo ga }e na sa dr à ji ma u za vi sno sti od po tre ba sta nov ni ka tog de la Kar lo va ca. Sa na ci ja }e ko {ta ti tri mi li o na di na ra i wo me bi tre ba lo da se ko na~ no sta ne na kraj dvo de ce nij skom go mi la wu sme }a u tom kra ju. Ja wu {i }e va do da je da }e gra |a ni ima ti pri li ku da se oslo bo de krup nog ot pa da kao {to su na me {taj i apa ra ti za do ma }in stvo, de lo vi auto mo bi la i bi ci ka la, ko ji su ina ~e za vr {a va li na ovoj de po ni ji, u okvi ru ak ci ja ko je }e dva pu ta go di {we bi ti or ga ni zo va ne. [ut, ze mqu od re |e nog kva li te ta i biq ni ot pad „Be li lo” }e od la ga ti na pro sto ru iz me |u pru ge i No vo sad skog dru ma, a gra |a ni }e gra |e vin ski ot pad i {ut mo ra ti o svom tro {ku iz van Kar lo va ca da de po nu ju. Ze mqu }e uz pret hod nu sa gla snost op {tin ske upra ve mo }i da od lo è na za to od re |e na me sta. Le {e ve ì vo ti wa do osni va wa slu `be zo o hi gi je ne ukla wa }e „Be li lo” u skla du sa za ko nom o ve te ri nar stvu i du ru gim pro pi si ma. Za sva pit wa u ve zi sa ot pa dom, gra |a ni tre ba da se obra te ovom pred u ze }u. Z. Ml.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

NE KA DA [WA DI REK TO RI CA „ZE LE NI LA” NA TA [A RA [E TA OD BA CU JE OP TU @BE SA DA [WEG RU KO VOD STVA

Ma hi na ci ja ni je bi lo, ve ro va la sam svo jim sa rad ni ci ma

Ne ka da {wa di rek to ri ca JKP „Grad sko ze le ni lo” Na ta {a Ra {e ta, ne gi ra la je za „Dnev nik” da ima bi lo ka kve ve ze sa na vod nim ne pra vil no sti ma u pred u ze }u ko je po sled wih ne de qa is tra ù je kri mi na li sti~ ka po li ci ja i bu xet ska in spek ci ja. Osvr }u }i se na pro ziv ke ak tu el nog ru ko vod stva „Ze le ni la” u ve zi sa an ga ò va wem rad ni ka pre ko stu dent skih za dru ga, na {a sa go vor ni ca je iz ja vi la da to ni je no vi na ko ju je ona uve la kao prak su. Ra {e ta, ko ja je na toj po zi ci ji bi la od mar ta 2010. do ju na 2012 go di ne, iz ja vi la je da je, pri me ra ra di, pred u ze }e 2011. go di ne do bi lo 214 mi li o na di na ra od Upra ve za za {ti tu ì vot ne sre di ne za raz ne po slo ve ko ji ni su te ku }i za pred u ze }e ve} do dat ni, i da je od tog nov ca, iz me |u osta log, ta da an ga ò va na do dat na rad na sna ga pre ko stu dent skih za dru ga. U „Grad skom ze le ni lu” su, kao {to smo ve} pi sa li, re kli da su {tin ski pro blem ni je upo {qa va we qu di na ovaj na ~in jer za to po vre me no po sto ji po tre ba, ve} wi ho vo pre te ra no an ga ò va we, la ì ra we

bro ja rad nih sa ti i raz li ka iz me |u ugo vo re ne i is pla }e ne su me nov ca. - Evo ka ko je to funk ci o ni sa lo. Ru ko vo di o ci rad nih je di ni ca sla li su mi iz ve {taj o to me ko li ki im je broj qu di po -

tre ban, gde i ko li ko su ra di li i to su ga ran to va li svo jim pot pi som. Mo ra se ima ti u vi du da ti qu di ne ra de u „Ze le ni lu” od ju ~e ve} su u fir mi i po vi {e od de set go di na - ka `e Ra {e ta.

Upi ta na za po sao oko oze le wa va wa ma gi stral nog pu ta M7 Ra {e ta je re kla da je taj po sao ugo vo ren sa Fon dom za za {ti tu ì vot ne sre di ne 2011. go di ne, po pro jek tu iz 2006. go di ne i po ce nov ni ku „Grad skog ze le ni la” ko ji je usvo ji la Skup {ti na gra da. Po we nim re ~i ma sve sad ni ce su bi le iz ra sad ni ka ovog pred u ze }a, i u ve zi sa ovim po slom sve je ~i sto. Iz „Grad skog ze le ni la” su ka za li i da je ve li ki pro blem ovog pred u ze }a, u pret hod nom pe ri o du, bi lo i ne po treb no an ga ò va we po di zvo |a ~a za po slo ve za ko je je to pred u ze }e re gi stro va no i za ko je ima i rad ni ke i ma {i ne. Od go va ra ju }i na ove na vo de Ra {e ta je re kla da sem rad ni ka pre ko stu dent skih za dru ga, {to su za pra vo po vre me ni po slo vi, ona ni ka da ni je an ga ò va la ni jed nog po di zvo |a ~a. Pod se }a mo, Upra va kri mi na li sti~ ke po li ci je i bu xet ska in spek ci ja pro ve ra va ju po slo va we „Grad skog ze le ni la” ne sa mo zbog an ga ò va wa rad ne sna ge pre ko stu dent skih za dru ga, ve} je u pi ta wu kom plet no po slo va we pred u ze }a od 2010. go di ne. B. Mar ko vi}

~etvrtak10.januar2013.

AN KE TA: KA KO FI NAN SIJ SKI PRE @I VE TI JA NU AR

No vo sa |a ni za pra zni ke ste za li ka i{

Po zna to je da je ja nu ar, {to se ti ~e tro {ko va, naj te ì i naj du ì me sec u go di ni. No vo go di {we sla vqe i bo ì} na tr pe za is pra zni li su iona ko tan ke nov ~a ni ke su gra |a na, a kraj iz da ci ma se jo{ uvek ne vi di, jer nas o~e ku ju pro sla va No ve go di ne, ko ja se po ju li jan skom ka len da ru do ~e ku je 13. ja nu a ra i jed na od naj ve }ih sla va Sve ti Jo van. Ta ko |e, po ~e li su da pri sti ù i ra ~u ni za ko mu na li je, te le fon i stru ju, pa }e su gra |a ni mo ra ti da se do vi ja ju ka ko da po kri ju sve tro {ko ve. Po re ~i ma No vo sa |a na, sa ko ji ma smo ju ~e raz go va ra li, ove go di ne se ma we tro {i lo na sve ~a ne tr pe ze.

Ma ri ja @u à na Ko va ~ev, pen zi o ner ka: - S ob zi rom na to da sam pen zi o ner ka tru di la sam se da ma we tro {im za pro sla vu No ve go di ne i Bo ì }a. Pra zni ke sve ma we obe le à vam, jer tro {ko vi ne mo gu da se po kri ju. O~e ku je nas jo{ pro sla va, ali ne }u pri pre ma ti obil ni ju tr pe zu, pa se na dam da }u us pe ti da sa sta vim kraj s kra jem.

Sla vi ca Do bro mi rov, gra fi ~ar: - Ja nu ar je te àk, ali pre ì ve }e mo, kao i uvek. Za no vac se sna la zi mo pre ko ce le go di ne, pa se mo è re }i da smo se iz ve {ti li u to me. Ovog me se ca naj vi {e pa ra oti {lo mi je na po ro di cu, jer mi je ona i naj va `ni ja, a pra zni ke smo obe le ì li ka ko smo mo gli.

Ana â pe qa, rad ni ca: - Sa ja nu ar skim iz da ci ma se sna la zi mo ka ko zna mo i ume mo. Ove go di ne smo se od lu ~i li da Bo ì} pro sla vi mo sve ~a ni je, pa smo u taj pra znik ulo ì li vi {e nov ca ne go za do ~ek no ve go di ne.

Jo zef Ja {o, pen zi o ner: - Us pe }u da pre `i vim ja nu ar, jer imam so lid nu pen zi ju. Za me ne su ove go di ne pra zni ci bi li kao i sva ki dru gi dan. Ni sam tro {io no vac na sve ~a nu tr pe zu i ku po vi nu tor ti, pe ~e wa i jel ke, pa }u sa nov cem, ko ji mi je ostao iz gu ra ti do kra ja me se ca. N. Rad man I. Dra gi}

NO VI SAD DO BI JA OYA^A RE

^i sti }e „Sta n” dim wa ke Od mar ta ove go di ne u na {em gra du po ~e }e da se or ga ni zo va no ~i ste dim wa ci u stam be nim i po ro di~ nim ku }a ma. Grad je po sao po ve rio „Sta nu„ ta ko {to je

tvo ro rad ni ka - dim ni ~a ra, a ka sni je i vi {e. Do mar ta, ve li, pred u ze }e tre ba da ku pi i opre mu za ~i {}e we dim wa ka i uni for me za oxa ~a re.

ku pa ti la i ku hi we, dok su na ne ki ma gne zda go lu bo va. Dim wa ci u ta kvom sta wu su opa sni, a za ko nom je pro pi sa no da u sva koj ver ti ka li zgra de mo ra po sto ja ti dim wak, ka ko bi se oni mo gli ko ri sti ti u slu ~a ju van red ne si tu a ci je - na gla {a va Ja kov. No va de lat nost „Sta na„ pod ra zu me va ~i {}e we dim wa ka, di -

pre gle da ti, a za ko je se utvr di da ni su u funk ci ji, vra ti }e mo u pr vo bit no sta we. Ot kla wa }e mo ne do stat ke na oxa ci ma, po seb no na oni ma ko ji su za tvo re ni i bri nu ti se o dim wa ci ma na ~vr sta go ri va, kao i oni ma ko ji su pri kqu ~e ni na ga sne in sta la ci je - ka `e port pa rol ka Jan kov.

Jav na ra sve ta No va de lat nost „Sta na” bi }e od ove go di ne i odr à va we jav ne ra sve te. Taj po sao je do sa da ra di la „Elek tro voj vo di na” . U „Sta nu” ka ù da }e an ga ò va ti 12 rad ni ka, te da ima ju di za li cu sa hi dra u li~ nom plat for mom, ali da }e ku pi ti jo{ jed nu.

Sti `u oya ~a ri za bo qi cug

kra jem 2012. go di ne pro {i rio de lat nost ko mu nal nog pred u ze }a na odr `a va we i ~i {}e we dim wa ka na pod ru~ ju gra da No vog Sa da. Pre ma re ~i ma port pa rol ke „Sta na” Da ni je le Jan kov za po ~e tak }e bi ti an ga `o va no ~e -

Pro ce wu je se da u na {em gra du ima oko 250.000 dim wa ka i ve }i na wih je u stam be nim zgra da ma ko je ko ri ste da qin sko gre ja we. Sko ro svi su u lo {em sta wu, ili ni su uop {te u funk ci ji. - Ima dim wa ka ko ji se ko ri ste kao ven ti la ci o ni od vo di iz

mo vod nih lo ì {nih obje ka ta i ure |a ja, spa qi va we ~a |i u di mo vod nim i lo ì {nim obe jek ti ma i ure |a ji ma i dim ni ~ar sku kon tro lu is prav no sti di mo vod nih i lo ì {nih obje ka ta i ure |a ja. - Pr vi za da tak Ode qe wa dim ni ~ar ske slu `be bi }e pra vqe we re gi stra dim wa ka, jer je u na {em gra du sta we ha o ti~ no, ne zna se ko iz da je ate ste i odr à va dim wa ke. Sve }e mo dim wa ke

Pod se }a mo da je do 1993. go di ne ~i {}e we dim wa ka bi la oba ve zna stav ka na pri zna ni ca ma ob je di we ne na pla te. Za to je bi lo za du `e no pred u ze }e „Dim ni ~ar”, ko je po sle pro pa le pri va ti za ci je vi {e ne ra di, pa su u na {em gra du dim ni ~ar ski po sao ra di li po je din ci. Za raz li ku od No vog Sa da, u Zre wa ni nu, Be o gra du i dru gim me sti ma, odav no po sto je po seb ne ko mu nal ne fir me za dim ni ~ar ske po slo ve. Z. De li}

U SREMSKIM KAR LOV CI MA

Pi ja~ ne uslu ge po sta rim ce na ma Pro daj na me sta na pi ja ci u Srem skim Kar lov ci ma u ovoj go di ni iz da va }e se po pro {lo go di {wim ce na ma, a ne pro me wen }e osta ti i iz nos pi ja ~a ri ne. To zna ~i da za za kup po lu te zge na go di {wem ni vou va qa pla ti ti 5.700 di na ra, dok re zer va ci ja kor pe i pro daj nog pla toa za go di nu da na sta je 4.3200 di na ra. Za za kup me sta za ta ko zva nu par king pro da ju tre ba iz dvo ji ti 6.900 di na ra, a me tar kva drat ni ki o ska i pultki o ska na pi ja ci ko {ta 3.200 di na ra.

Dnev na pi ja ~a ri na iz no si 70 di na ra, osim za par king pro da ju za ko ju sta je 150 di na ra, a za u ze }e me sta na dan je 90, od no sno 150 di na ra za pro djau s par kin ga. Pro {lo go di {wi za kup me sta is ti ~e 15. ja nu a ra, a skla pa we ugo vo ra za ovu go di nu je u to ku. Ko ri sni ci go di {we re zer va ci je ima ju pred nost pri li kom skla pa wa ugo vo ra za ovu go di nu. Do dat ne in for ma ci je mo gu se do bi ti u op {tin skom Ode qe wu za ur ba ni zam, ko mu nal ne po slo ve i za {ti tu `i vot ne sre di ne. Z. Ml.

Sme na Grad ska upra va za obra zo va we za tra `i la je da se sme ni du go go di {wa na ~el ni ca grad ske pro svet ne in spek ci je Qu bi ca Sr |a nov i ume sto we po sta vi Mir ja na Lu ki} Ma rin ko vi}, ko ja je ra di la se dam go di na kao kru pi je u ru skom i srp skim ka zi ni ma, pre neo je Ra dio 021. Mir ja na Lu ki} Ma rin ko vi} se za po sli la kao pro svet na in spek tor ka u grad skoj in spek ci ji pre dve i po go di ne, po stru ci je pro fe sor ru skog je zi ka, ali u bi o gra fi ji ima i se dam go di na rad nog is ku stva - pet go di na u ka zi nu no vo sad skog ho te la „Park” i dve go di ne u ka zi nu u Ru si ji, u Mo skvi.

VESTI Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 8 do 14 ~a so va Pap Pa vla 1, Je vrej ska 2-6. Srem ska Ka me ni ca: od 8 do 13 ~a so va po vre me no u po je di nim uli ca ma na se qa. Ka}: od 8.30 do 10.30 Rad ni~ ka 24-74, 23-81 i tra fi ka, Mo {e Pi ja de 88-100, 37, 63-75, PTT, Ju go vi} 22, 32-38, 66, 31-55.

Do ku men ta rac o Ne deq ku Gvo zde no vi }u

Oso li li tro to a re za si gu ran ko rak U no }i iz me |u utor ka i sre de No vi Sad se za be leo na ne ko li ko sa ti, ali se sneg ni je za dr `ao. I po red to ga, rad ni ci zim ske slu `be jav nih pred u ze }a so li le su uli ce, ka ko ne bi do {lo do za mr za va wa. Iz zim ske slu `be „Grad skog ze le ni la” ju ~e je bio an ga `o va no 150 rad ni ka na

~i {}e wu sne ga i po si pa wu so li na 32 lo ka ci je u gra du i in du strij skoj zo ni. Na te re nu se na la zi lo i 25 vo zi la me ha ni za ci je. So su po si pa li i rad ni ci „^i sto }e”, a i pu ta ri su po si pa li sneg po sa o bra }aj ni ca ma u gra du. Q. Na. Fo to: B. Lu ~i}

Pro jek ci ja do ku men tar ne emi si je „Por tre ti: Ne deq ko Gvo zde no vi}” bi }e odr à na ve ~e ras u 19 sa ti u Spo men - zbir ci Pa vla Be qan skog, na Tr gu ga le ri je 2. ê tr de se to mi nut na do ku men tar na emi si ja tv i po zo ri {nog re di te qa Mi la na To po lo va~ kog pri ka zu je naj zna ~aj ni je do ga |a je iz ì vo ta sli ka ra Ne deq ka Gvo zde no vi }a. Emi si ja je pra te }i sa dr àj iz lo `be „Spo men zbir ka Pa vla Be qan skog: hro ni ka jed nog mu ze ja i jed nog vre me na (1972-1981)” autor ke Ma ri je To do ro vi}, ko ja }e bi ti otvo re na do 13. ja nu a ra. I. D.

U vr ti }e tek u uto rak Od lu kom gra do na ~el ni ka Mi lo {a Vu ~e vi }a po ne de qak }e

bi ti ne rad ni dan. Shod no to me, PU „Ra do sno de tiw stvo” tog da na ne }e ra di ti. Re do van rad vr ti }a po ~i we u uto rak, 15. ja nu a- ra. Q. Na.

No vo sta ja li {te kod „El no sa” Grad ski pre vo znik }e od utor ka, 15. ja nu a ra, otvo ri ti no vo sta ja li {te kod „El no sa” na po je di nim li ni ja ma za ê nej. Auto bu si }e se kod „El no sa” u Je gri~ koj uli ci za u sta vqa ti ka da bu du iz No vog Sa da i{li ka ê ne ju u 6.20 sa ti, 7.10, 11.45, 13, 14.30, 16.20, 18.40 i 20.40 ~a so va. Iz ê ne ja ka gra du auto bu si }e se za u sta vqa ti na no vo o tvo re nom sta ja li {tu u 4.50, 6.10 , 6.35, 12.30 i u 15.10 sa ti. No vo auto bu sko sta ja li {te se otva ra da bi se omo gu }io ne sme tan pre voz put ni ka iz Je gri~ ke i za po sle nih u In du strij skoj zo ni na Kli si. Z. D.

„Vir vel” i „Hton” u CK13 Ben do vi „Vir vel” i „Hton” na stu pi }e u CK13 u su bo tu od 22 ~a sa. Tra di ci o nal no zim sko go sto va we „Vir ve la” obe le `i }e pret p re mi j er n o iz vo | e w e no vih pe sa ma uz ve} po zna te hi to ve. I qu bi te qi ben da „Hton” mo gu da o~e ku ju do bru za ba vu. Ulaz je 300 di na ra. B. M.

~etvrtak10.januar2013.

vOJvOdinA

dnevnik

ПОМЕН РОДОЉУБИМА У БАНАТСКОМ АРАНЂЕЛОВУ

Да се жртве фашистичке одмазде не забораве Клизалиште испред Градске куће

ЈОШ НЕКОЛИКО ДАНА ДО КРАЈА ЗИМСКОГ ФЕСТИВАЛА У БЕЧЕЈУ

Клизало се две и по хиљаде малишана БЕЧЕЈ: Остало је још неколико дана до краја Првог зимског фестивала у Бечеју, који је почео 5. децембра и трајаће до 13. јануара. Колико год да је идеја Туристичке организације општине Бечеј добра, разне објективне и субјективне околности допринеле су да фестивал, ипак, није у потпуности оправдао очекивања. Основна замисао је била да, поготово током зимског школског распуста, оживи центар града и да се Бечејцима омогући да у свом граду доживе празничну атмосферу у време божићних и новогодишњих дана. А тога, уз дужно поштовање организатора да нешто покрене „с мртве тачке“, није било. Донекле, али само донекле, фестивал су спасила деца, јер су долазили, не у очекиваном броју, на вештачко клизалиште монтирано на платоу испрег Градске куће. „Својеврсна потврда да је наша идеја била оправдана су деца. Преко

две и по хиљаде малишана је уживало у чарима које клизалиште омогућава. То се не односи само на бечејску децу, већ и из другим места наше општине. Ко се организовао, локална самоуправа је обезбедила аутобуски превоз до Бечеја. Дугујемо захвалност удружењима „Бибер“, „Дугине боје“, Етно базару, „Мак на конац“, „Стил“ и још некима који су били активни учесници изложбенопродајног дела део је саопштења које је Туристичка организација општине Бечеј послала представницима медија. Како су организатори на крају саопштења поручили да све чекају на Другом зимском фестивалу крајем текуће године, надамо се да ће, у међувремену, лепо замишљену идеју разрадити и прилагодити потребама сауграђана, а не преписати рецепт из неке друге средине. В. Јанков

Апел даваоцима крви

ПАНЧЕВО: Служба за трансфузију у Панчеву апелује на све суграђане који то могу, да дају крв, како би се резерве, умањене током празника, попуниле. Највише недостаје А позитивна крвна група. Сви који су у могућности могу се одазвати овом позиву од 7 до 15 часова сваког радног дана у просторијама трансфузије. З. Дг.

БАНАТСКО АРАНЂЕЛОВО: На 71. годишњицу када су у Банатском Аранђелову 9. јануара 1942. године фашистички окупатори стрељали 30 родољуба и чланова Народоослободилачког покрета из Банатског Аранђелова, Подлокања, Црне Баре, Ђале, Новог Кнежевца и Српског Крстура, Месна заједница Банатско Аранђелово и Месна организација СУБНОР-а уприлиичили су јуче комеморацију. У присуству мештана и родбине, на спомен плочу на згради месне Основне школе „Јован Јовановић Змај„ венац је положио председник Месне организације СУБНОР-а Банатско Аранђелово Лука Цвејић. Уочи страљања, родољуби повезани ланцима из затвора из Новог Кнежевца су у Банатско Аранђелово довезени запрегама, где су у школи написали опроштајна писма најмилијима. Помен родољубима стрељаним на Лазином брегу, крај спомен обележја на месном православном гробљу служио је парох Српске православне цркве у Банатском Аранђелову Бошко Радованац. Венце су на споменик положили представници МЗ Банатско Аранђелово, Општинског одбора СУБНОР-а Новог Кнежевца и Месне организације СУБНОР-а Банатско Аранђелово. На крвави догађај од 9.јануара 1942. године, када су у Банатском Аранђелову фашистички окупатори у знак одмазде стрељали 29 мушкараца и једну жену, а после стрељања повешани на дрвеће у центру места, подсе-

тио је председник Савета МЗ Банатско Аранђелово Драган Недељков, поручивши да се злочин над родољубима овог краја не сме и неће заборавити. - Многи памте тај црни 9.јануар 1942. године, дан када су фашисти и њихове домаће слуге

њих, на њихово херојско дело, понос и опредељење да се за слободу, част и независност свога краја и отаџбине даје живот, остали су светиња. Са овог места поручујемо да не смемо и нећемо заборавити да су наши суграђани за слободу дали своје

Сећање на крвави јануар КИКИНДА: Пре 71 годину, као одмазду за три убијена немачка пољочувара, фашистичка немачка окупациона команда је наредила да се у северном и средњем Банату убије 150 Срба. Наредба је извршена на трећи дан православног Божића, 1942. године. По 30 родољуба у Зрењанину, Кикинди, Новом Милошеву, Мокрину и Банатском Аранђелову стрељано је тог дана. У спомен овог догађаја, јуче су представници СУБНОРА-а, локалне самоуораве и групе грађана, у дворишту Курије, где су стрељани Кикинђани, на Зид плача положили венце. Члан Општинског већа Имре Кабок том приликом је истакао: -Народ каже да је човек жив докле год га спомињу. Ове људе, чија су имена уклесана на спомен плочи, ми памтимо и нећемо дозволити да буду заборављени. Председник општинске организације СУБНОР-а Ђуро Дотлић је рекао да фашисти крвавим пиром у Банату нису успели да затру клицу слободе и правде: -Обележавајући овај дан показујемо да њихове жртве нису узалудне, јер су допринеле уништењу највећег зла човечанства – фашизма. А. Ђ.

Милион динара помоћи

Помен крај спомен-обележја на Православном гробљу

отпочели стрељање широм Баната. Тридесет родољуба заточених у затвору у Новом Кнежевцу осуђени су на смрт. У рано јутро 9.јануара пре 71 годину одјекнули су непријатељски пуцњи који су угасили животе младих људи који су веровали у слободу и боље сутра, али нису могли да угасе веру и идеју слободе које су остале. Пали су млади животи наших суграђана у херојском пркосу и опредељењу да за слободу и част народа ниједна цена није превисока. Успомена на

животе и да ћемо чувати успомену на њих, такође и свим борцима ослободилачких ратова нашег народа. да би оваквим поменима васпитавали генерације младих - рекао је Недељков. Фашисти су иначе на подручју Баната 9.јануара 1942. године стрељали укупно 150 родољуба и присталица Народноослободилачког покрета из Мокрина, Банатског Аранђелова и околних места, Кикинде, Башаида и више места средњег Баната. Текст и фото: М. Митровић

ЗРЕЊАНИН: Одлуком градоначелника Зрењанина Ивана Бошњака локална самоуправа је, преко Центра за социјални рад, одобрила пренос средстава у износу од милион динара у сврху исплате једнократне новчане помоћи социјално угроженим лицима. Центар за социјални рад уплатио је по 5.000 динара за 200 корисника који су током 2012. године остварили право на једнократну новчану помоћ за потребе лечења, као и за децу која остварују право на додатак за помоћ и негу другог лица због инвалидитета. Средства су уплаћена корисницима 31. децембра прошле године. Ж. Б.

ПРИПРЕМЕ ЗА СВЕТКОВИНУ У САНАДУ

Богојављенско пливање за часни крст

САНАД: Друго ко смо сазнали на обновљено „Богојапредстојећој манивљенско пливање за фестацији биће их часни крст - Санад више јер се до сада 2013” приређује Срппријавило 24 из Саска православна црнада, Чоке, Новог квена општина СаКнежевца, Сенте, над, тако да ће се на Кикинде и дургих Тиси код овог места места. Организатори у чоканској општини, и даље примају приза часни крст пливајаве, али кажу да је ти у суботу 19.јануаброј учесника ограра на Богојављење. ничен на 30. Традиција пливања Програмом је за часни крст у Санапредвиђено да се ду је лане обновљена 19.јануара на Богојапосле 70 година и вљење у 9,30 сати изазвала је изузетно одржи света литуринтересовање па се гија у месном правоочекује да ће и овог славном храму попута бити велика свећеном Вазнесењу светковина и атракГосподњем, одакле ција за мештане и ће после кренути бројне посетиоце. празнична литија до Прошле године на Лањски победник Арнуш и санадски парох Радујков плаже на Тиси, где Богојављење за часни крст на Тиси момака, када је победио полицајац ће се у подне пливати за часни код Санада је пливало 12 одважних Мирјан Арнуш из Кикинде, а ка- крст. М. Мр.

Бесплатна школа сликања МОКРИН: У библиотеци „Мирослав Антић“ у Мокриу, отворена је бесплатна школа сликања коју води сликарка Милена Крстин, а школа је отворена за време школског распуста. Полазници школе су основци, деца од првог до осмог разреда. Како је Милена Крстин рекла за Радио Кикинда, школу похађа више од десет ђака, а деца су веома талентова-

на, посебно када је реч о портретима. Бесплатна школа цртања биће отворена и после распуста, а деца ће се окупљати суботом у 11 сати. Сви радови биће изложени у холу. Иначе, у Мокрину је од Нове године до Божића организовано низ манифестација, од маскенбала до коњичких трка. В. Х.

vOJvOdinA

dnevnik НА ОСНОВУ МИШЉЕЊА ТИМА СТРУЧЊАКА

Уређење школа према приоритетима КИКИНДА: Тим стручњака урадио је базу података о стању свих школских објеката у кикиндској општини. Према речима заменика председника општине задуженог за културу и образовање Милоша Латиновића, сви подаци општинске комисије заједно са списком приоритета представљени су директорима основних и средњих школа који су усвојили извештај, као што су то учинили и чланови Општинског већа: -Списак приоритета достављен је Јавном предузећу „Дирекција за изградњу града„ и по њему ће се реконструисати школске зграде. Најгоре стање је у Основној школи „Јован Поповић„ и ова школа је на првом месту приоритета, док је на другом месту решавање грејање у Основној школи „1.октобар„ у Башаиду. У овој школи грејање ради на мазут и то се мора проме-

нити, тако да ће ови послови изазвати највише средстава. Радови ради боље енергетске ефикасности обавиће се у неколико сеоских и делом у градским школама. У плану је и санација крова у основним школама „Вук Караџић„ и „Фејеш Клара„, као и завршетак радова у Основној школи „Свети Сава„: -Имамо и фонд који се односи на пројекте, те је извесно да ћемо добити средства за пројекта доградње зграде у којој су Средња стручна школа „Милош Црњански„ и Високе струковне школе за образовање васпитача. У овој школи нема места за све студенте и ђаке, те је овај посао неопходан. Латиновић је додао да су и школе послале пројекте вредне око 160 милиона динара на конкурсу који је расписала Европска банка за обнову и развој. А. Ђ.

Биоскоп „Југославија“ ради пуном паром

ПОВОДОМ СТО ГОДИНА БИОСКОПА У ВРБАСУ

Књига за љубитеље филма ВРБАС: У оквиру обележавања стогодишњице од прве филмске пројекције у Врбасу, недавно је у издању Културног центра изашла књига „Више од живота“, публицисте Слободана Елезовића. Аутор се на више од 100 страна бави историјом рада неколико биоскопа у Врбасу и местима општине, људима који су радили у њима, али и филмовима које су Врбашани посебно волели. Уредник филмског програма Културног центра Нови Сад Ђорђе Каћански истиче да се књига „Више од живота“ чита у једном даху. - Прави бисер у откровењу једног биоскопског света у одумирању и нестајању је књига „Више од живота“. У њој је мајсторски изукрштано више тананих линија: историјат биоскопа и кинематографије уопште, историјат наше кинематографије и локалног поднебља са његовим најпознатијим актерима, осврт на анегдоте из биоскопског живота његових протагониста и до-

живљаја биоскопа од стране публике. Језик којим је књига писана доступан је свима. Почива на мудрости старе изреке да је врлина издићи се до једноставности, иако се до ње тешко стиже – написао је Каћански о Елезовићевој књизи. Иначе, прва филмска пројекција у Врбасу одржана је 21. фебруара 1912. године. Неколико немих филмова приказано је радозналој публици у сали хотела „Графенштајн“. Ту су филмови емитовани три пута недељно у 15 сати, све док пред крај те године није прорадио биоскоп „Национал“, а касније „Слобода“. Данас је биоскоп „Југославија“ један од ретких у Србији који редовно врбаској публици приказује актуелна домаћа и страна филмска остварења. Ипак, да би публика у Врбасу и даље уживала у филмовима на великом платну неопходна је модернизација биоскопа за коју Културни центар Врбаса нема довољно средстава. М. Кековић

ОШ „СВЕТИ САВА” У СТАЈИЋЕВУ ЗА ПРИМЕР

Сарадња наставника и родитеља у корист ученика СТАЈИЋЕВО: У последње време много се говори о потреби сарадње између школе и родитеља. У Стајићеву, очеви и мајке ђака Основне школе “Свети Сава” сами су формирали Клуб родитеља. Овај Клуб за сада чини петнаестак родитеља који делују у сарадњи са наставницима Татјаном Милутинов, Светланом Мрђен и Душаном Кокотом, који су много учинили да повежу активности клуба са самом школом. За кратко време, колико постоји Клуб, организоване су разне креативне радионице за децу школе. У радионицама су, осим деце, учествовали и родитељи и наставници. Све те активности резултирале су новогодишњом приредбом у просторијама Месне заједнице Стајићево. У дворишту МЗ организован је вашар на којем су ученици продавали своје рукотворине, попут магне-

та за фрижидере, украса за јелке, икебана... У сали МЗ Стајићево, после вашара, одржан је концерт који су обезбеђивали ученици осмог разреда, а на мајицама су имали натпис “секјурити”. “Хостесе”, такође ученице, нудиле су госте колачима и соковима. А концерт? Концерт је био прави, са групом зрењанинских музичара Марком Пејчићем и Наталијом Ђуркин, који су припремали певаче. Певачи су, наравно, били ђаци школе. Сваки разред је припремио по једну песму и отпевао је у пратњи бенда. Не зна се ко је био бољи, предшколци, или они мало старији. На крају концерта сви ученици су заједно отпевали песму “За милион година”. У име Клуба родитеља присутнима се обратила Сташа Тадин, захваљујући се свима који су помогли да овај догађај протекне у тако пријатној атмосфери. Ж. Б.

~etvrtak10.januar2013.

ДЕЛТА ФОНДАЦИЈА ПОКЛОНИЛА ВОЗИЛО ОПШТОЈ БОЛНИЦИ У СОМБОРУ

Превоз за старе и непокретне СОМБОР: Док најмоћнији српски бизнисмен, Милорад Мишковић проводи дане у истражном затвору, “Делта фондација”, каритативна организација израсла на његовој пословној империји “Делта”, укључила се у пројекат бесплатног амбулатног превоза за особе са ограниченим моторичким способностима коју је у Србији покренула сомборска фирма “Mobility MGB“. Како је објављено на сајту ове Фондације, пројекат је започет уступањем првог возила Општој болници „Др Радивој Симоновић“ у Сомбору, у којој су незванично потврдили ову вест са званичног сајта “Делта фондације”.

Уступљено возило „fiat ducato“ опремљено је електричном рампом, одговарајућим седиштима и другим помагалима за особе с инвалидитетом и стара лица. Поред Делта Фондације, пројекат су подржали Delta Generali осигурање као и чланице Делта Аграра: „Флорида бел“, „Yuhor“ и „Данубиус“. Пројекат има за циљ пружање подршке територијалним друштвеним сервисима за помоћ особама са инвалидитетом, обелоданили су из Делта фондације. Ова акција реализована је по узору на Италију, где тренутно делује 2.000 возила, а након Сомбора планирано је да се пројекат

Возило прилагођено особама са инвалидитетом

у Србији прошири и на друге градове почев од оних највећих:

Београд, Нови Сад, Ниш, КрагуМ. Мћ јевац…

САСТАНАК ПРИВРЕДНИКА И ПРЕДСТАВНИКА ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ

Биће и у Банату квалитетнијег гаса

ЗРЕЊАНИН: Лош квалитет земног гаса који се испоручује зрењанинским потрошачима поново је био тема састанка привредника окупљених у удружењу “Зрењанински пословни круг” (Зрепок) и представника локалне самоуправе. Овдашњи привредници већ дуго упозоравају да се корисницима у средњем Банату испоручује природни гас из банатских налазишта у знатно већим количинама у односу на увозни из Русије. Домаћи гас је изузетно лошег квалитета и, по речима представника Зрепока, ни у једној другој земљи не би могао да буде дистрибуиран као такав. За разлику од овог дела Баната, у остатку Србије користи се гас из Русије, који је одличног квалитета. Због тога, како сами тврде, средњобанатски привредници трпе огромну штету која се, на годишњем нивоу, процењује на преко два милиона евра. Помоћник градоначелника Дарко Каран је после радног састанка са представницима Зрепока, који је био затворен за јавност, казао да је локална самоуправа, на основу иницијативе привредника, већ организовала састанак с директором Јавног предузећа “Србијагас”.

Зрењанин тражи решење за невоље с гасом

- Договорено је да се изврши промени коректор на даљинском систему грејања, са механичких на електронске, затим да топлана, као наше градско предузеће, постави хромограф на једну деоницу и тиме контролише квалитет гаса. Оно што је кључно јесте да је потписан уговор између НИС-а и једне израелске фирме, па ће на станици у Елемиру бити изграђено постројење које ће домаћи гас, који се овде извлачи,

претварати у квалитет увозног гаса. Тиме би требало да буду решени проблеми и привредника и грађана – навео је Каран и закључио да је ова заједничка иницијатива коначно наишла на разумевање и у “Србијагасу” и да већ наредне грејне сезоне можемо очекивати снабдевање квалитетнијим гасом. На састанку у Градској кући којем су, између осталих, присуствовали градоначелник Зрењани-

ЗБОГ ТУЧЕ И АЛКОХОЛА

Затворено прихватилиште за бескућнике СУБОТИЦА: Прихватилиште за бескућнике у Га-

јевој број 50 у Суботици је затворено. Градски штаб за ванредне ситуације донео ту одлуку, након туче, која се догодила у Прихватилишту. - Прихватилиште је затворено 4. јануара, због неконтролисаног понашања и прекомерне употребе алкохола једног броја штићеника. Иако је кућним редом, употреба алкохола строго забрањена, неколико штрићени-

ка последњих дана рада Прихватилишта кршило је забрану, па су и надлежне службе Полицијске управе биле приморане да учествују у одржавању реда. Прихватилиште је отворено 12. децембра прошле године, када су почели ледени дани и у њему је боравило око 15 особа. Уколико буде поново изузетно хладних дана, поново ћемо отворити прихватилиште - рекао је секреС. И. тар Црвеног крста Михаљ Пеце.

КИКИНДСКА ПИЈАЦА НИКАКО ДА СЕ ИЗБОРИ С НЕРЕГИСТРОВАНИМ ПРОДАВЦИМА

Могућа казна и пијачној управи КИКИНДА: Пре непуна два месеца Јавном предузећу „Градско зеленило и пијаца” Тржишна инспекција упутила је налог да се у року од осам дана роба може продавати искључиво у затвореном делу пијаце, као и да се тезге не могу издавати продавцима који нису регистровани, односно не послују легално. Како би се омогућило пијачарима да закупе тезге, било је неопходно њихово измештање из Улице Бранка Вујина у пијачни простор што је и урађено иако су продаваци негодовали. Након тога продавци на пијаци, представници „Градског зеленила и пијаце”, Тржишне инспекције и локалне самоуправе одржали су састанак на којем је нерегистрованим продавцима, међу којима је највише оних који на улици продају мешовиту робу, дат рок до 1. јануара да се региструју, закупе тезге и робу продају на пијаци. - Сви корисници тезги у делу пијаце намењен продаји пољо-

привредних производа имају уговоре са пијачном управом , знају где су им места тако да нема бојазни да ће их инспекције казнити. На зеленој пијаци слободно је 29 тезги за потенцијалне закупце - објашњава координатор послова „Градског зеленила и пијаце” Александар Попов. - До сада је за 41 пијачног продавца издата потврда „Градског зеленила и пијаце” о капарисању тезге на основу које могу да се региструју. У робном делу пијаце има места за све оне који потпишу уговоре, јер од 279 тезги заузета је 151. Тренутно највећи проблем представљаја четрдесетак продаваца на такозваној бувљој пијаци. - Својевермено је продавцима у овом делу пијаце дозвољено да ојачају тезге како би робу држали на пијаци у тезгама. Ти продавци одбијају да се региструју, а не можемо физички да их истерамо, јер не уносе робу

сваког дана, па да им то забранимо - додаје Попов. Пред крај године Тржишна инспекција поново је била на пијаци и тада су се на мети контроле нашли ови продавци. Према речима Попова инспектори су сачинили записник и против ових продаваца покренуће се прекршајне пријаве. - Могуће је да ће и пијачна управа бити кажњена због нерегистрованих продаваца који се налазе на пијаци. Стога смо нерегистрованим продавцима дали налог да се иселе своју робу, а уколико одбију покренућемо судски процес против ових продаваца. У овој години предвиђено је 20 милиона динара за почетак изградње пијаце у центру града. Наш саговорник напомиње да уколико „Градско зеленило и пијаца” буде морало да плаћа казне због неодоговорних појединаца овај посао може бити довеА. Ђуран ден у питање.

на Иван Бошњак, председник Скупштине града Радован Булајић, његов заменик Љубомир Станисављев, секретар локалног парламента Милан Мркшић, помоћник градоначелника Дарко Каран, члан Градског већа Радиша Дупљановић и начелници Одељења за урбанизам и Одељења за инспекцијско - надзорне послове Љиљана Пецељ Лубурић и Милан Јованов, било је речи и о проблемима у обављању такси делатности, регулисању друмског саобраћаја на раскрсницама и предузетим активностима у вези са успостављањем једношалтерског система приликом издавања грађевинских дозвола. Председник Зрепока Драган Видаковић оценио је да је састанак био садржајан и да су покренуте нове иницијативе, попут оне о изради нове одлуке о радном времену угоститељских и трговинских објектата. - Представљена је и иницијатива за решавање проблема саобраћаја у граду, у смислу претеране семафоризације наших раскрсница, а разговарано је и о појединим буџетским установама које се на тржишту појављују као нелојални конкуренти фирмама које се баве реалним привређивањем – рекао је Видаковић. Ж. Балабан

Кањижани бирају маскоту КАЊИЖА: Дестинација менаџмент организација „ДМО Кањижа„ расписала је конкурс за дизајнирање маскоте која ће од стране жирија и грађана бити проглашена за званични симбол општине Кањижа, као туристичке дестинације. Конкурс је објављен до 31.јануара, а објављивање резултата биће 15. марта ове године. Маскота мора да садржи бар један елемент по коме је Кањижа препознатљива као туристичка дестинација, а поред чланова жирија моћи ће да гласају и грађани на Фејсбук страници „ДМО Кањижа„ до 28. фебруара. Прва награда за најбољу маскоту је 20.000 динара, аутор најбољег рада по гласовима грађана биће награђен боравком у „Бањи Кањижа„, а награде ће добити и М. Мр. троје гласача.

Отворено клизалиште у Панчеву ПАНЧЕВО: Испред Градске управе у Панчеву, на дан Божића је отворено клизалиште. Већ првог дана окупио се велики број Панчеваца. Клизалиште ће бити на располагању грађанима до краја фебруара, а цена за сат и по клизања је 200 динара. У цену су урачунате и клизаљке за оне који их немају. Распоред рада клизалишта биће накнадно објављен и З. Дг. истакнут.

ekologija

~etvrtak10.januar2013.

RETKE I ZAKONOM ZA[TI]ENE PTICE U SRBIJI

POPISIVA^I OBILAZE VODENA STANI[TA U SRBIJI

Po ~i we pre bro ja va we pti ca

Be lo gla vi sup ni je ugro `en kao ra ni je U Sr bi ji, pre ma pro ce ni stru~ wa ka, ima iz me |u 305 i 320 be lo gla vih su po va, ob ja vio je Za vod za za {ti tu pri ro de. Ka ko je na ve de no, wi ho va broj nost po ka zu je da po pu la ci ja or la le {i na ra ni je vi {e u Sr bi ji ugro `e na kao ra ni je. Bro ja we be lo gla vih su po va or ni to lo zi su oba vi li na tri lo ka ci je - u spe ci jal nom re zer va tu pri ro de „Uvac” kod No ve Va ro {i i za {ti }e nim pri rod nim do bri ma „Kli su ra re ke Mi le {ev ke” u Pri je po qu i „Kli su ra re ke Tre {wi ce” kod Qu bo vi je. - Pr vi re zul tat ove ak ci je uka zu je da je po pu la ci ja be lo gla vog su pa, ko ji je do sa mo pre dve de ce -

dnevnik

Me |u na rod ni cen zus vo de nih pti ca pred sta vqa jed nu od naj sta ri jih i naj ma sov ni jih ak ci ja po pi si va wa pti ca na sve tu. Za po ~eo ju je 1967. go di ne Bi ro za is tra `i va we vo de nih pti ca, ko ji je i da nas no si lac po pi sa. Is pr va je cen zus bio skon cen tri san sa mo na Evro pu i ne ke ze mqe Afri ke i Azi je, ali je po sle ura |e na me to do lo gi ja i za dru ge kon ti nen te. Dru {tvo za za {ti tu i pro u ~a va we pti ca Sr bi je od 2011. go di ne i zva ni~ no je po sta lo or ga ni za ci ja ko ja spro vo di Me |u na rod ni cen zus pti ca vo de nih sta ni {tva kod nas. U okvi ru tog po pi sa, od da nas do 30. ja nu a ra, Dru {tvo je po zva lo

ni je bio pred is tre bqe wem, sta bil na i da je Sr bi ja i da qe jed no od zna ~aj nih pod ru~ ja za o~u va we ove stro go za {ti }e ne vr ste. Na osno vu pro ce ne tre nut nog bro ja be lo gla vih su po va, o~e ku je se da }e u pred sto je }oj se zo ni bi ti iz me |u 120 i 130 gne zde }ih pa ro va, {to je pri bli `no bro ju u pret hod nim go di na ma - na vo di se na saj tu Za vo da za za {ti tu pri ro de. Bro ja we ove ret ke i za ko nom za {ti }e ne pti ce u Sr bi ji oba vqe no je u okvi ru Cen zu sa be lo gla vog su pa, me |u na rod ne ini ci ja ti ve za pod ru~ je Bal ka na ko ja se re a li zu je po sled we ~e ti ri go di ne. Sr bi ja je pr vi put u~e sto va la u ovoj ak ci ji.

sve po pi si va ~e da se ukq~e u bro ja we pti ca. Do da nas se pri ja vi lo ve} pre ko 150 po pi si va ~a ko ji }e obi }i 400 lo ka li te ta za dok tra je cen zus. Zna ~aj na no vi na je po ku {aj da se obi |u ce li to ko vi Ve li ke Mo ra ve, Sa ve, Ti se i Dri ne, a po no vo }e se od ra di ti go to vo ceo tok Du na va i Za pad ne Mo ra ve. Sve po dat ke o za be le `e nim i iz bro ja nim vr sta ma vo de nih pti ca, une te u po pi si va~ ke for mu la re, neo p hod no je pro sle ti ti ko or di na to ru cen zu sa naj ka sni je do 2. fe bru a ra ove go di ne. Po da ci se po tom sje di wu ju i {a qu u svet sku ba zu po da ta ka. Q. M.

U SKUP[TINI PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ZA[TITI VAZDUHA

Stro `a kon tro la otrov nih ma teri ja

Direktor Razvojne agencije Srema Milan Miri}

INVESTIRAWE U OBNOVQIVE IZVORE ENERGIJE

Bi o ma sa ne is ko ri {}e no bla go Raz voj na agen ci ja Sre ma je sa op {ti na ma Sta ra Pa zo va i Ru ma u{la u pro je kat “Ja ~a we ka pa ci te ta ener get skog me nax men ta u op {ti na ma Sta ra Pa zo va i Ru ma sa ci qem ko ri {}e wa i in ve sti ra wa u ob no vqi ve iz vo re ener gi je,“ ko ji ima za ciq utvr |i va we po ten ci ja la, na ~i na ko ri {}e wa, kao i mo gu} no sti in ve sti ra wa u ob no vqi ve iz vo re ener gi je, pa je, ka ko to obi~ no bi va, kraj jed ne i po ~e -

pro iz vod wu elek tri~ ne i to plot ne ener gi je bi la is pla ti va. Di rek tor Raz voj ne agen ci je Sre ma je is ta kao i da je je dan od za in te re so va nih in ve sti to ra u obla sti ob no vqi vih iz vo ra ener gi je u Sre mu „Del ta agrar“, pa je pro jek tom ob u hva }e na mo gu} nost is ko ri {}e wa bio ma se sa far mi i iz ra tar ske pro iz vod we za do bi ja we stru je i bio ga sa. Po red to ga, Mi ri} je na gla sio da je deo pro jek ta ob u hva ti lo i

U op{tinama Stara Pazova i Ruma bi ulagawe u kogenerativna postrojewa za proizvodwu elektri~ne i toplotne energije bilo isplativo tak no ve go di ne bio po vod za re zi mi ra we ura |e nog. Di rek tor Raz voj ne agen ci je Sre ma Mi lan Mi ri} is ta kao je u Sta roj Pa zo vi, na za vr {noj kon fe ren ci ji o pro jek tu, da su po ten ci ja li Sre ma ka da je bi o ma sa u pi ta wu ve li ki, i da je to pred sta vqe no u Mi ni star stvu za ener ge ti ku Sr bi je, a pro je kat ko ji je ra |en sa op {ti na ma Sta ra Pa zo va i Ru ma je po ka zao da ima mno go ka pa ci te ta u sto ~ar stvu i ra tar stvu za ko ri {}e we bi o ma se i da bi in ve sti ra we u ko ge ne ra tiv na po stroj wa za

po ve }a we ka pa ci te ta lo kal nih sa mo u pra va da pra te ova kve in ve sti ci je i obez be de br zo do bi ja we neo p hod ne do ku men ta ci je. Mi lan Mi ri} je is ta kao da je pro je kat na po ~et ku za mi {qen sa mo za dve op {ti ne u Sre mu, Sta ru Pa zo vu i Ru mu, ali je i u osta lim sre di na ma re gi o na pre po znat kao vr lo ak tu e lan, po {to pro mo vi {e bi o e ner gi ju. On je na ja vio da }e, u okvi ru pro jek ta, sle de }a fa za bi ti ma pi ra we po ten ci ja la i utvr |i va we kon kret nih mo gu} no sti za we go vu re a li za ciju. A. Mali

Vla da Sr bi je upu ti la je Skup {ti ni Sr bi je na hit no usva ja we pred log o iz me na ma i do pu na ma Za ko na o za {ti ti va zdu ha. Za ko nom o za {ti ti va zdu ha ure |u je se upra vqa we kva li te tom va zdu ha i od re |u ju me re, na ~in or ga ni zo va wa i kon tro la spro vo |e wa za {ti te i po boq {a we kva li te ta va zdu ha, kao pri rod ne vred no sti od op {teg in te re sa. Iz me na ma ovog za ko na is pra vqa se go di na ko ja se uzi ma kao re fe rent na za pro ce ne mak si mal ne na ci o nal ne emi si je. Pred vi |e no je da re fe rent na go di na bu de 1990. {to je u skla du sa zah te vi ma Ge te bor {kog pro to ko la i Di rek ti ve iz 2001. go di ne o mak si mal nim na ci o- nal nim emi si ja ma. Pro to kol od re |u je 1990. go di nu kao re fe rent nu za ko ju se utvr |u je ni vo emi si ja za sum por di ok sid, azot ne ok si de, amo ni jak i is par qi -

se osla wa ju na wih, na ~in wi ho vog sa ku pqa wa, ob na vqa wa, ob ra de ili uni {ta va wa... Vla da

Razlozi za usvajawe po hitnom postupku Kao raz log za usva ja we iz me ne i do pu ne Za ko na o va zdu hu po hit nom po stup ku Vla da Sr bi je na vo di da bi ne do no {e we ovog ak ta mo glo da pro u zro ku je {tet ne po sle di ce u po gle du efi ka sne za {ti te va zdu ha. S ob zi rom na kom plek snost i po ve za nost ma te ri ja do no {e wem za ko na po hit nom po sut pku obez be |u je se za ko no dav ni, or ga ni za ci o no-in sti tu ci o nal ni i dru gi uslo vi za funk ci o ni sa we si ste ma za {ti te va zdu ha u Sr bi ji. va or gan ska je di we wa i oba ve za sma we wa emi si ja za pe riod 1990-2010. za sva ku za ga |u ju }u ma te ri ju, kao i oba ve za is pu wa va wa mak si ma lih na ci o nal nih emi si ja i na kon 2010. go di ne. Vla da ima oba ve zu da do no si pod za kon ske ak te ko jim se ure |u je po stup no sma we we po tro {we sup stav nci ko je o{te }u ju ozon ski omo ta~, po stu pa we sa tim sup stan ca ma, pro iz vo di ma ili opre mom ko ji ih sa dr `e ili

mo `e da do ne se i pod za kon ski akt ko jim se ure |u je kon tro la emi si je, li sta i sa stav flu o ro va nih ga so va sa efek tom sta kle ne ba {te i wi hov po ten ci jal glo bal nog za gre va wa, po stu pa we sa flu o ro va nim ga so vi ma, pro iz vo di ma ili opre mom... Dru gim re ~i ma, do no {e we no vog za ko na stva ra se pre ci zni ji prav ni osnov za iz ra di pod za kon skih aka ta ko ji ma se ure |u je oblast emi si ja za ga |u ju }ih ma -

U POKRAJINSKOM ZAVODU ZA ZA[TITU PRIRODE

Iz lo `ba „Vo de ni la vi rint” U Po kra jin skom za vo du za za {ti tu pri ro de kra jem de cem bra otvo re na je iz lo `ba pri rod wa~ kih fo to gra fi ja auto ra Si lar da Ko va ~a pod na zi vom „Vo de ni la vi rint“. Iz lo `bu je or ga ni zo vao Svet ski fond za pri ro du pri ro de WWF , uz po mo} Za vo da. Iz lo `ba fo to gra fi ja “Vo de ni la vi rint” po sve }e na je ak tiv no sti ma ve za nim za za {ti tu `i vot ne sre di ne, kao i pri zo ri ma biq nih i `i vo tiw skih vr sta Spe ci jal nog re zer va ta pri ro de “Gor we Po du na vqe”. Autor iz lo `be Si lard Ko va~ je pro fe si o nal ni fo to graf, sni ma teq i qu bi teq pri ro de, ta ko da je ova iz u zet na iz lo `ba je din stve na pri li ka da ot kri je mo skri ve nu le po tu i je din stve nu pri rod nu har mo ni ju Spe ci jal nog re zer va -

ta pri ro de “Gor we Po du na vqe”. Iz lo `ba je deo pro jek ta „Ob no va vla `nih sta ni {ta

na pod ru~ ju Mu re, Dra ve i Du na va“, u okvi ru ko ga WWF u sa rad wi JP „Voj vo di na {u me“ i Po kra jin skim za vo dom za za {ti tu pri ro de ra di na re vi ta li za ci vla `nih li va da i ba ra na lo ka li te tu [tr bac u SRP „Gor we Po du nav we”. Gor we Po du na vqe je ve li ko plav no pod ru~ je na se ve ro za pa du Voj vo di ne i pred sta vqa jed nu od naj o ~u va ni jih rit sko-mo ~var nih ce li na na to ku Du na va kroz Sr bi ju. Kao va `an cen tar bi o lo {ke ra zno vr sno sti, jed no je od za {ti }e nih pod ru~ ja u okvi ru bu du }eg UNE SCO pre ko gra ni~ nog re zer va ta bi os fe re Mu ra-Dra va-Du nav. Svi za in te re so va ni mo }i }e da po se te iz lo `bu do 20.ja nu a ra u Po kra jin skom za vo du za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka uli ca 20a, No vi Sad.

te ri ja u va zdu hu i po stu pa wa sa sup stan ca ma ko je o{te }u ju ozon ski omo ta~ i flu o ro va nim ga so vi ma sa efek tom staklne ba {te. Ta ko |e se iz be ga va do no {e we du ga~ kih, sa dr àj no zah tev nih i ne do voq no pre gled nih pod za kon skih aka ta. No vim za ko nom se ne uvo de no ve ili dru ga ~i je oba ve ze od onih ko je su ve} pro pi sa ne sa mo se one or ga ni zu ju na dru ga ~i ji i za ko ri sni ke pri hva tqi vi ji na ~in. Ti me se stva ra ju uslo vi za bo qu tran spo zi ci ju evrop skog za ko no dav stva kroz pod za kon ska ak ta. Uki da wem za bra ne uvo za ili iz vo za, sta vqa wa u pro met i ko ri {}e wa re zer vo a ra za jed no krat nu upo tre bu u ko ji ma se skla di {te sup stan ce ko je o{te }u ju ozon ski omo ta~ i flu o ro va ni ga so vi sa efek tom staklne ba {te, iz la zi se u su sret zah te vi ma evi den ti ra nih prav nih li ca i pred u ze ni ka ko ji se ba ve po slo vi ma uvo za ili iz vo za sup stan ci ko je op {te }u ju ozon ski omo ta~ ko ji su uz obra zlo è we tra ì li po me ra we ro ka.

Da bi se za kon o za {ti ti va zdu ha do dat no iz me wen mo gli spro ve sti dr `a va ima oba ve ze, sa ta~ no pre ci zi ra nim ro ko vi ma, ko je mo ra ure di ti pod za kon skim ak tom. Ta ko je utvr |e no da do 1. ja nu a ra 2015. go di ne bu de usvo je na Stra te gi ja za {ti te va zdu ha, do kra ja na red ne go di ne Ured ba o gra ni~ nim vred no sti ma emi si je za ga |u ju }ih ma te ri ja u va zdu hu. Do kra ja de cem bra ove go di ne tre ba usvo ji ti i Ured bu o gra ni~ nim vred no sti ma emi si je za ga |u ju }ih ma te ri ja u va zdu hu iz po stro je wa za sa go re va we kao i Ured bu o po stu pa wa sa sup stan ca ma ko je o{te }u ju ozon ski omo ta~ i Ured bu o po stu pa wu sa flu o ro va nim ga so vi ma sa efek tom sta kle ne ba {te. Uz to, do kra ja de cem bra 2015. go di ne tre ba usvo ji ti Ured bu o utvr |i va wu mak si mal nih na ci o nal nih emi si ja, a go di nu da na ka sni je i Na ci o nal ni pro gram za po ste pe no sma wi va we go di {wih mak si mal nih na ci o nal nih emi si ja za ga |u ju }ih ma te ri ja. Q. Male{evi}

PROJEKAT KAWI[KOG UDRU@EWA „ZELENI SVET”

Skulp tu ra kor wa ~e ko lek tor za li men ke Udru è we gra |a na „Ze le ni svet” iz Ka wi è, u sa rad wi sa Udru è wem Ro ma iz Mar to no {a i sa Me snom za jed ni com Ka wi à, do bi lo je na kon kur su Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za me |u re gi o nal nu sa rad wu i lo kal nu sa mo u pra vu AP Voj vo di ne 150.000 di na ra za re a li za ci ju pro jek ta „Re ci kli raj za umet nost”. Ovaj eko lo {ko-umet ni~ ki pro je kat ima za ciq una pre |e we ì vo ta gra |a na i bu |e we sve sti o po tre bi se pa ra ci je i re ci kla è ot pa da. Po kra jin ski se kre ta ri jat za me |u re gi o nal nu sa rad wu i lo kal nu sa mo u pra vu je sred stva do de lio pro jek ti ma 18 udru è wa gra |a na, a pro je kat udru è wa „Ze le ni svet”, ko ji vo di Mo ni ka Ha las, je je dan od ~e ti ri pro jek ta ko ji je do bio mak si ma lan iz nos su fi nan si ra wa. Ukup na vred nost pro jek ta je 180.000 di na ra, a uz sred stva iz po kra jin ske ka se „Ze le ni svet” je uz po mo} Me sne za jed ni ce Ka wi à obez be dio 30.000 di na ra. Po sred stvom ovog pro jek ta ì te qi ka wi {ke op {ti ne }e ubr zo ima ti pri li ke da se lek tiv no pri ku pqa ju sme }e u me tal nu skulp tu ru kor wa ~e, ko ju }e iz ra di ti su bo ti~ ki umet nik Ju go slav Si vi}. Ta skul tptu ra }e, osim svo je umet ni~ ke vred no sti bi ti i ko lek tor za alu mi ni jum ske li men ke i mo }i }e da se pra zni, a sred stva pri ku pqe na od pro da je alu mi ni jum skog ot pa da su na me we na edu ka ci ji rom ske po pu la ci je o se lek tiv nom pri ku pqa wu sme }a. M. Mitrovi}

crna hronika

dnevnik ZAKQU^EN HA[KI SLU^AJ KOMADANTA OVK-a

Bez `al be na pre su du Ha ra di na ju Oslo ba |a ju }a pre su da Ha {kog tri bu na la za biv {eg ko man dan ta Oslo bo di la~ ke voj ske Ko so va Ramu{a Haradinaja je ko na~ na, a pred met za kqu ~en po {to na tu pre su du ni je bi lo

àl be, sa op {te no iz Tri bu na la. Port pa rol ka Ha {kog tri bu na la Magdalena Spaliwska sa op {ti la je da u pred me tu pro tiv Ha ra di na ja i pri pad ni ka OVKa Idriza Baqaja i Qahija Brahimaja ni od bra na ni ti Tu ì la {tvo ni su pod ne so li àl be na oslo ba |a ju }u pre su du ko ja je ta -

ko po sta la ko na~ na, a pred met je pro gla {en za vr {e nim. Ha ra di naj, Ba qaj i Bra hi maj su u no vem bru pro {le go di ne, na kra ju de li mi~ no po no vqe nog su |e wa, oslo bo |e ni kri vi ce za zlo ~i ne nad srp skim, al ban skim i rom skim ci vi li ma po ~i we ne u lo go ru OVK-a u Ja bla ni ci 1998. go di ne. Spa liw ska je na re dov nom bri fin gu za no vi na re u Ha gu ta ko |e re kla da je u pred me tu pen zi o ni sa nog ge ne ra la Voj ske Re pu bli ske Srp ske Zdravka Tolimira, ko ji je osu |en na ka znu do ì vot nog za tvo ra, stra na ma u po stup ku na lo è no da pre da ju na ja vu àl be do 13. mar ta ove go di ne. To li mir, ko ji je bio po mo} nik ko man dan ta za oba v e { taj n o-bez b ed n o sne po slo ve u Glav nom {ta bu VRS-a, ne po sred no od go vo ran ko man dan tu Glav nog {ta ba ge ne ra lu Ratku Mladi}u, pro gla {en je kri vim za ge no cid, zlo ~in pro tiv ~o ve~ no sti i kr {e wa za ko na i obi ~a ja ra to va wa, po ~i we ne po ula sku srp skih sna ga u Sre bre ni cu i @e pu u ju lu 1995. go di ne. Na do ì vot ni za tvor osu |en je u de cem bru pro {le go di ne. (Tanjug)

[a ri} imao lo gi sti ku iz MUP-a? Dr àv ni se kre tar MUP-a Sr bi je Vladimir Boòvi} iz ja vio je da po sto je „od re |e na sa zna wa” o to me da su lo gi sti ku Darku [ari}u i we go vom nar ko kar te lu pru à li ne ki qu di iz MUP-a. On je re kao da je neo p hod no utvr di ti ko je u po li ci ji even tu al no bio lo gi sti ka Dar ku

Na ja ve sko rog hap {e wa Dar ka [a ri }a, iza zva le su re ak ci je i u su sed noj Cr noj Go ri, a li der Po kre ta za pro me ne Neboj{a Medojevi} tvr di da bi se we go vim hap {e wem mo gle ot kri ti mno ge taj ne, pre sve ga ve ze s qu di ma iz sve ta po li ti ke, bi zni sa, ali i po li ci je i kri mi na la. – Dar ko [a ri} je pri sa mom vr hu jed ne od naj mo} ni jih kri mi nal nih or ga ni za ci ja i we go vo hap {e we si gur no ne }e pro }i bez ika kvih po sle di ca. Mo gu }e je da }e pa sti vla de po je di nih dr `a va na Bal ka nu, ne bih is kqu ~io ni no va hap {e wa, li kvi da ci je, ali i pro me ne u po stup ci ma ko ji se ve} vo de. Ko zna, mo `da bi on i sam mo gao po sta ti sve doksa rad nik – sma tra Me do je vi}, ko ji od ra ni je tvr di da [a ri} ni je glav ni bos tog nar ko kar te la. – Pi ta we je {ta }e se da qe de {a va ti, ja sma tram da su sve op ci je otvo re ne. Mo gu }e je da su [a ri }a we go vi za {tit ni ci pu sti li niz vo du. Me |u tim, ne bih is kqu ~io ni mo gu} nost da je [a ri} od lu ~io da wi ma okre ne le |a i ot kri je pr qa ve taj ne ko je zna. Ni je taj na ni da su u ze mqi i re gi o nu osni va ne i fi nan si ra ne po li ti~ ke stran ke sa mo s ci qem da {ti te in te re se te kri mi nal ne or ga ni za ci je – tvr di Me do je vi}.

i pro tiv svih de se to ro }e bi ti spro ve de na is tra ga. Mi {ko vi }i i \u ra {ko vi} se te re te da su, od 2005. do kra ja 2010. go di ne, kao su vla sni ci u pri va ti zo va nom Pred u ze }u za pu te ve „Ni{„, a pre ko we ga i su vla sni ci vi {e pred u ze }a za pu te ve – „Be o- grad„, „Kra gu je vac”, „Vra we”, „Srem put”, „Ba~ ka put” i dru gih,

o ve za ma pqe vaq skog nar ko bo sa s od re |e nim po li ti ~a ri ma. Po we go vim re ~i ma, u to ku je rad na svim pred me ti ma iz pri o ri tet ne 24 pri va ti za ci je i ta mo gde po sto je do ka zi da je ne ko po ~i nio kri vi~ no de lo, ni ko ne }e bi ti za {ti }en, bez ob zi ra na po li ti~ ku pri pad nost. Do dao je i da se ra di na do no {e wu na ci o nal ne stra ge gi je za bor bu pro tiv ko rup ci je. Is ti ~u }i da bez po li ti~ ke vo qe ne po sto ji mo gu} nost uspe -

{ne ak ci je po li ci je, on je re kao da je u to me ogrom na raz li ka iz me |u 2004. go di ne, ka da su oba vqe ne go to vo sve pri va ti za ci je, i da na {we si tu a- ci je. – Od 1.250 pri va ti za ci ja u Sr bi ji, 650 ugo vo ra je ras ki nu to zbog ne po {to va wa oba ve za kup ca, a bi la je oba ve za dr à ve da pro ve ri ko to pri va ti zu je – re kao je Bo ò vi}. On je do dao da su u to vre me [a ri} i we go ve kom pa ni je pri va ti zo va le zna ~a jan ka pi tal, pri vred ne su bjek te, na ro ~i to u Voj vo di ni, ka da su ku po va na ze mqi {ta, ho te li, objek ti. Bo ò vi} je na veo da je to kom pro {le go di ne ostva re na uspe {na me |u na rod na sa rad wa i da je na te ri to ri ji Sr bi je 88 li ca ko je po tra ù je In ter pol i Euro pol li {e no slo bo de, a da su dru ge po li ci je stra nih dr à va li {i le slo bo de 140 oso ba ko je po tra ù je Sr bi ja. E. D.

^ETIRI GODINE NAKON PODIZAWA OPTU@NICE U BARIJU

Ita li ja ni oslo ba |a ju Su bo ti }a? Ita l i j an s ko tu ` i l a { tvo za tra ì lo je ju ~e od su da u Ba ri ju oslo ba |a ju }u pre su du za srp s kog bi z ni s me n a Stan ka Suboti}a Caneta ko me se su di lo za pra we nov ca ste ~e nog {ver com ci ga re ta. – Od lu ka tu ì o ca da uva ì ar gu men te od bra ne i da tra ì od su da oslo bo |a ju }u pre su du ret ka je u prak si ita li jan skog pra vo su |a – re kla je za pod go ri~ k i ra d io advo k at Ve sna êjovi} ko ja za stu pa Su bo ti }a. Za vr {nim re ~i ma od bra ne i Tu ì la {tva za kqu ~en je glav ni pre t e r es po op t u ` ni c i pro tiv Su bo ti }a za ma fi ja -

{ko udru ì va we ra di {ver ca ci g a r e t a i pra w a nov c a od 1994. do 2001. Uz Su bo ti }a, za me |u na rod ni {verc ci ga re ta ita li jan sko pra vo su |e sum wi ~i i cr no gor ske dr à vqa we Branislava Mi}unovi}a, Veselina Barovi}a, Du{anku Jekni} i Branka Vujo{evi}a i dr à vqa ni na Sr bi je Andriju Dra{kovi}a, ko ji ma su |e we po ~i we 7. fe bru a ra. Su bo ti }ev advo kat ski tim ra ni je je tra ìo su |e we po ubr z a n oj pro c e d u r i i da se pro ces pro tiv we ga iz dvo ji od osta lih. Od lu kom su da u Ba ri ju, iz pro ce sa je pre vi {e od

dve go di ne is kqu ~en cr no gor ski pre mi jer Milo \ukanovi}, a pro {log le ta je op tu `bi oslo b o | en i Mi ro slav Ivani{evi}, ne ka da {wi cr no gor ski mi ni star fi nan si ja. Tom od l u k om su d a u Ba r i j u pot pu no su iz sud skog pro ce sa is kqu ~e ni svi zva ni~ ni ci cr no gor skih dr àv nih in sti tu ci ja. Is tra ga o cr no gor sko-ita li jan skoj du van skoj ve zi po kre nu ta je jo{ 2001, a jav ni tu ì lac Ba ri ja \u ze pe [el zi 2008. je for mu li sao i su di ji pre dao op tu `ni pred log pro tiv cr no gor skih dr à vqa na. (Tanjug)

PRVA PRESUDA ZA DISKRIMINACIJU PO SEKSUALNOJ ORIJENTACIJI

Za vre |a we ge ja 180.000 wem jem stva, a po sled wi raz log ce ni }e sud s ob zi rom na okol no sti ce log pro ce sa. Svi osum wi ~e ni u toj afe ri uhap {e ni su 12. de cem bra zbog sum we da su zlo u po tre bom slu `be nog po lo `a ja iz vla ~i li no vac iz pu tar skih pred u ze }a i se bi pri ba vi li ko rist od oko 30 mi li o na evra,

PORODI^NA TRAGEDIJA U SREMSKOJ MITROVICI

Ubio maj ku pa se be

U po ro di~ noj ku }i u Uli ci Jo si fa Ra ja ~i }a u Srem skoj Mi tro vi ci pro na |e na su be `i vot na te la K. B. (86) i D. B. (64) s ubod nim ra na ma od no `a, a re~ je o ubi stvu i sa mo u bi stvu, sa op {te no je iz PU Srem ska Mi tro vi ca. Ka ko se do da je u sa op {te wu, te la su pro na |e na 5. ja nu a ra. Na osno vu uvi |a ja i pred u ze tih ope ra -

[a ri }u i we go vom nar ko kar te lu, i pre ci zi rao da po sto je sa zna wa o to me da su to bi li od re |e ni qu di iz MUP-a u go di ni u ko joj je taj kar tel na stao. – Ima mo od re |e na sa zna wa, ali ih mo ra mo pot kre pi ti i ma te ri jal nim do ka zi ma – re kao je Bo `o vi}, i do dao da se isto vre me no pro ve ra va ju in for ma ci je

Medojevi}: [ari} mo`e da uzdrma Balkan

Sve do ~e o Mi {ko vi }e vim po slo vi ma Mi {ko vi }u je pri tvor od re |en zbog opa sno sti od bek stva, bo ja zni da }e to kom is tra ge uti ca ti na sve do ke, kao i zbog uz ne mi re wa jav no sti. Ka da se sa slu {a ju svi sve do ci, Mi {ko vi }u }e osta ti kao raz lo zi za pri tvor opa snost od bek stva i uz ne mi re we jav no sti. Opa snost od bek stva mo gao bi ot klo ni po la ga -

ISPITUJU SE SVI KONTAKTI PQEVAQSKOG NARKOBOSA

DANAS I SUTRA NASTAVAK PROCESA U AFERI PUTARSKIH FIRMI

U Tu ì la {tvu za or ga ni zo va ni kri mi nal da nas se na sta vqa sa slu {a we sve do ka u is tra zi pro tiv vla sni ka „Del ta hol din ga” Miroslava Mi{kovi}a i jo{ de vet osum wi ~e nih za mal ver za ci je s pu tar skim pred u ze }i ma. – Sa slu {a we je za ka za no i za pe tak, a pla ni ra no je da is ka ze pred tu ì o cem da de se tak sve do ka u ve zi s kri vi~ nim de li ma za ko ja se te re te osum wi ~e ni – re kao je bra ni lac osum wi ~e nog Mila \ura{kovi}a advo kat Zoran Ateqevi}. On je na po me nuo da jo{ ne ma in for ma ci je o to me ko je po zvan da sve do ~i, ali da to iz ve sno ni su po sled wi sve do ci u toj is tra zi. Mi {ko vi }u, we go vom si nu Marku, za tim vla sni ku „Ni bens gru pe” Mi lu \u ra {ko vi }u i jo{ ~e tvo ri ci osum wi ~e nih pri tvor od 30 da na is ti ~e u pe tak, 11. ja nu a ra, ka da }e kri vi~ no van pre tre sno ve }e Spe ci jal nog su da od lu ~i ti o to me da li }e im ga pro du ì ti do naj vi {e jo{ dva me se ca. Uko li ko im ga pro du ì i ako i po is te ku ukup no tri me se ca osta nu iza re {e ta ka, Za ko nik o kri vi~ nom po stup ku pred vi |a da o da qem pro du è wu pri tvo ra od lu ~u je Ape la ci o ni sud u Be o gra du, sve do po di za wa op tu `ni ce, ko ja u tom slu ~a ju mo ra da usle di u ro ku od {est me se ci od pri tva ra wa osum wi ~e nih.

~etvrtak10.januar2013.

tiv nih me ra po li ci je, utvr |e no je da se ra di o ubi stvu i sa mo u bi stvu, {to je po tvr |e no i ob duk ci o nim na la zom u In sti tu tu za sud sku me di ci nu u No vom Sa du.Po ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma, u pi ta wu su maj ka i sin ko ji su ì ve li u toj ku }i. Na vod no je sin ubio maj ku ko ja je le à la u kre ve tu, a za tim u dvo ri {tu od u zeo se bi ì vot. E. D.

Ukra li nad grob nu plo ~u i bi stu Sme de rev ska po li ci ja sa op {ti la je da je uhap si la dve oso be zbog sum we da su s gro bqa ukra le deo nad grob ne plo ~e i bi stu od me sin ga, vred nu oko 150.000 di na ra.Bi stu su sa kri li u ka na lu ga ra `e u na se qu Le {tar, gde su je po li caj ci i na {li, na vo di se u sa op {te wu, i do da je da se osum wi ~e ni Branko D. (28) i Dejan M. (31) te re te i za obi ja we tra fi ke, iz ko je su ukra li raz ne vr ste ci ga re ta vred ne oko 66.000 di na ra. Po li ci ja te re ti osum wi ~e ne da su bi stu s No vog gro bqa ukra li u no }i iz me |u 3. i 4. ja nu a ra, a da su tra fi ku, u Uli ci Cr ve ne ar mi je, obi li 6. ja nu a ra. (Tanjug)

neo sno va no iz tih pred u ze }a iz vu kli no vac i imo vi nu. Osum wi ~e ni su od za jed ni~ kog po sla za ra di li oko 30 mi li o i na evra, od ~e ga je Mar ku Mi {ko vi }u pri pa lo od 17 do 19 mi li o na, \u ra {ko vi }u de set, a pred u ze }u „Hem slejd” 1,2 mi lion evra. (Tanjug)

Ape la ci o ni sud u No vom Sa du do neo je pra vo sna `nu pre su du ko jom je utvr |en te `ak ob lik dis kri mi na ci je pre ma M. A. (25) iz Vr {ca od we go vog ko le ge D. K. (26) iz Vlaj kov ca, sa op {ti la je Gej–strejt ali jan sa (GSA). U sa op {te wu se na vo di da je to pr va pra vo sna `na pre su da u Sr bi ji po osno vu Za ko na o za -

bra ni dis kri mi na ci je ko ja se ti ~e dis kri mi na ci je iz vr {e ne na rad nom me stu zbog dru ga ~i je sek su al ne ori jen ta ci je. „Dis kr im inacija je vr{e na n ekoli ko meseci u ko n ti nuitetu n a radn om mestu u p rivatno j firmi u Vr{cu gde s u oboji ca bi li za posleni „, ka`e se u sa op{tewu.

Pra vosna`no m presudo m Ap e lacion og suda je D. K. n alo`eno da o {te}enom M. A. isplati 180.0 00 dinara z a pre trpqe ne du{ev ne bolove zb og povred a prav a li~nosti, ugleda i ~asti, kao i da Pravno j slu`bi GSA na doknad i sudsk e t ro{kove u iznosu od 99.0 00 dinara. (Tanjug)

Od ve zao pa ope qe {io „ro ver”

i dru gog, ukup ne vred no sti 40.000 di na ra. @. B.

VESTI Kra |a ka mi on skih pri ko li ca Osnov no jav no tu `i la {tvo u Zre wa ni nu pod ne lo je zah tev za spro vo |e we is tra ge pro tiv G. S. (22) iz Voj vo de Ste pe i S. B. (22) i O. B. (23), obo ji ca iz [ap ca, zbog sum we da su po ~i ni li kri vi~ no de lo te {ke kra |e. Ka ko se po do zre va, oni su u to ku no }i iz me |u 3. i 4. ja nu a ra ove go di ne u E~ ki, ka mi o nom mar ke „mer ce des” u vla sni {tvu osum wi ~e nog S. B, do {li do par kin ga ben zin ske sta ni ce „\e le”, oda kle su ukra li ka mi on sku pri ko li cu, vla sni {tvo \. M. iz Sta ji }e va, ta ko {to su je za ka ~i li za vo zi lo i od ve zli. Vred nost pri ko li ce pro ce we na je na 452.000 di na ra. Osum wi ~e ni ma G. S. i S. B. sta vqa se na te ret i da su ne u tvr |e nog da na u mar tu 2012. go di ne, u Zre wa ni nu, istim ka mi o nom do {li do Mi haj lo va~ kog dru ma bb, te za ka -

~i li i od ve zli ka mi on sku pri ko li cu vred nu 550.000 di na ra, ko ja je u vla sni {tvu V. M. iz Zre wa ni na. Osum wi ~e ni su, po re {e wu is tra `nog su di je zre wa nin skog Osnov nog su da, u pri tvo ru po ~ev od 5. ja nu a ra. @. B.

ê stit ka s bej zbol kom @a baq ska po li ci ja od re di la je me ru za dr à va wa do 48 sa ti me {ta ni nu S. P. (1980) zbog sum we da je u no vo go di {woj no }i is pred jed nog lo ka la tu kao bej zbol pa li com dva de set dvo go di {weg mla di }a iz Vi lo va i pri to me mu slo mio ja go di~ nu kost i do wu vi li cu, sa op {ti la je ju ~e no vo sad ska Po li cij ska upra va. Okri vqe ni }e bi ti pri ve den de ùr nom is tra `nom su di ji no vo sad skog Osnov nog su da uz kri vi~ nu pri ja vu za te {ke te le sne po vre de, sa op {ti la je ju ~e no vo sad ska Po li cij ska upra va. M. V.

Pro tiv C. D. (35) iz No vog Be ~e ja zre wa nin sko Osnov no jav no tu `i la {tvo pod ne lo je op tu `ni pred log zbog sum we da je po ~i nio kri vi~ na de la neo vla {}e nog ko ri {}e wa tu |eg vo zi la i kra |e. Okri vqe ni je, ka ko se na vo di u op tu `nom ak tu, 18. sep tem bra 2012. go di ne, u No vom Be ~e ju, bez pri stan ka o{te }e nog su gra |a ni na M. P. ko ri stio we go vo mo tor no vo zi lo mar ke “Ro ver”, ko je je bi lo par ki ra no u Uli ci Slo bo da na Pe ri }a. U{ao je, na i me, u ot kqu ~a no vo zi lo i kqu ~em ko ji se na la zio u kon takt bra vi star to vao je mo tor, a za tim se od ve zao do ku }e S. J. u No vom Be ~e ju. Iz vo zi la je, za tim, uzeo vi {e pred me ta, po put bru si li ce, bu {i li ce, apa ra ta za za va ri va we

Dva pu ta obi jao {ko lu Po li ci ja u Be o ~i nu je od re di la me ru za dr `a va wa me {ta ni nu M. P. (1989) zbog osno va ne sum we da je iz vr {io dve te {ke kra |e. „Sum wa se da je M. P. u po sled wih me sec da na dva pu ta pro va lio u jed nu {ko lu u Su se ku i ukrao tri ra ~u na ra, pri ~i n iv { i ma t e r i j al n u {te t u ve }u od 300.000 di na ra„, ka `e se u sa op {te wu no vo sad ske po li ci je. Osum wi ~e ni }e, uz kri vi~ nu pri ja vu ko ja ga te re ti da je iz vr { io kri v i~ n a de l a te { ke kra |e, bi ti do ve den na sa slu {a w e kod is t ra ` nog su d i j e Osnov nog su da. M. V.

~etvrtak10.januar2013.

SPORT

dnevnik

JU ^E PO ^E LE PRI PRE ME VOJ VO DI NE

Za gre va we pa pro ve ra, a gla zu ra u An ta li ji Ju ~e ra {wom pro zi v kom igra ~a i pr vim tre nin gom po ~e le su pri pre me fud ba le ra Voj vo di ne za no vu se zo nu. Pre to ga, me di jima obra ti li su se pod pred sednik Uprav nog od bo ra klu ba Du {an Vla o vi} i {ef stru~ nog {ta ba Ne boj {a Vig we vi}, ko ji su no vi na re upo zna li s pla nom i pro gra mom ra da, kao i del ta no{}u klu ba u pred sto je }em peri o du. - Pr vi deo pri pre ma eki pa }e spro ve sti u Fud bal skom cen tru „Vu ja din Bo {kov“ – re kao je Vla o vi}. – Pla ni ra mo da se od 1. fe bru a ra tim preseli u na {u sta ru ba zu u An tali ji, gde }e pro ve sti dve sed mi ce, a tre }i deo ra da, u za vi sno sti od vre men skih pri lika, od ra di li bi smo po no vo u na {em cen tru. Po tom je Ne boj {a Vig we vi} pre u zeo re~ i re kao sle de}e: - Na dam se da }e mo na pro le }e ima ti do sta raz lo ga za za do voq stvo u~i we nim. Do 16. ja nu a ra tre ni ra }e mo jed nom dnev no, a po tom }e mo, sve do od la ska u An ta li ju, in ten zi vi ra ti rad. U pr voj fa zi pro ve ri }e mo ne ke igra ~e ko ji su do {li ili }e tek do |i na pro bu, ali }e mo pro ce ni ti i sta we sta ro se de o ca, ko ji su pred od la zak na pa u zu do bi li pro gram ra da. Na dam se da }e nas po slu `i ti vre me i da }e mo us pe ti da od ra di mo sve ono {to smo za cr ta li. Do kra ja ja nu a ra `e li mo da od i gra mo ~e ti ri kon -

pro le} nog de la pr ven stva ima }e mo 20. fe bru a ra. Po tom je {ef stru ke cr ve nobe lih do dao: - U od no su na je se wi deo se zo ne na pu sti li su nas Mo re i ra, Bo jo vi}, Vu li }e vi} i Ste va no vi}. @e leo bih da na gla sim da je od la zak Ste va no vi }a u Se vi qu ve li ka stvar za srp ski fud bal, ali i po ru ka, po seb no mla |im igra ~i ma, da po sto ji pra vi na ~in i pu to kaz za ostva ri va we è qe nih tran sfe ra u fud bal ski naj ra zvi je ni je ze mqe sve ta. Ste va no vi }ev pro fe si o na lan od nos pre ma oba ve za ma di sci pli na su do kaz da ni {ta ni je ne mo gu }e do sti }i. Ni je la ko i}i we go vim sto pa ma, ali je mo gu }e. O even tu al nim po ja ~a wi ma Vig we vi} je re kao: - Jo{ ne ma ni ~eg no vog po tom pi ta wu. Mno gi igra ~i è le da do |u u No vi Sad, ali ne }e mo da ih do vo di mo pu tem pre gle da wa vi deo kli po va. Ne è li mo da po no vi mo ne ke gre {ke iz pret hod nog pe ri o da i ni {ta ne }e mo lo mi ti pre ko ko le na. Pa `qi vo }e mo bi ra ti igra ~e ko ji nam ne do sta ju, a to su, pre svih, fud ba le ri ko ji igra ju na po zi ci ji de snog be ka, de snog kri la, u {pi cu napa da i kre a tiv ni igra~ sre di ne te re na. Ka kav je sta tus Ho lan |a ni na Ser ì wa Gri na? Ni je ni ka kva taj na, na i me, da we go vim u~in kom to kom je se ni u Voj vo di ni ni su bi li za do voq ni.

Fud ba le ri Voj vo di ne na sa stan ku pred pr vi tre ning

raz go vo ri inten zi vi ra ti i zna }e mo mno go vi {e. Ov de se u raz go vor ume {ao i Du {an Vla o vi}, ko ji je do dao: - Grin ni je je di ni igra~ s ko jim }e mo raz go va ra ti. Pri ~a }e mo i s fud ba le ri ma ko ji su sti gli s po zaj mi ca iz dru -

~i s te si t u a c i j e u igra~ k om po go nu. Pi ta we ko je se sa mo na met nu lo od no si se na even tu al ne od la ske Abu ba ka ra Ouma rua i Bra ni sla va Traj ko vi }a u ino stra ne eki pe. Ima li tu ne ~eg no vog?

Pr vi tre ning Ju ~e su igra ~i Voj vo di ne pr vo ima li sa sta nak s ~la no vi ma Uprav nog od bo ra, na ko jem su im se obra ti li pred sed nik klu ba Rat ko Bu to ro vi}, a s wim i pod pred sed nik Du {an Vla o vi}, kao i ~lan UO \er| Ba la ton. Od m ah za t im igra ~ i su oti {li u te re ta nu, a on da je usle dio i pr vi ovo go di {wi tre n ing. Ju ~ e su ve ` ba l i: @a ku la, Ra do ja, Bran ko vi}, Grin, Traj ko vi}, [ku le ti}, Bil bi ja, Mi to {e vi}, Abu ba kar, Na sti}, Ko so vi}, Po -

le ta no vi}, De le ti}, \u ri}, Ka r an, Ke s i}, Smi q a n i}, Pa vlo vi}, Ka tai, Jo ki}, [u {war, [a le ta Kor di}, Ne sto ro vi} (sti gao s po zaj mi ce iz pqe v aq s kog Ru d a r a) i Kova ~e vi} (po zaj mi ca Pro le te ru). Ne do sta ja li su Su pi}, ko ji }e su tra po ~e ti s tre nin zi m a uz do z vo l u tre n e r a, A|u ru, ko ji se ju ~e lo {e ose }ao, Jao, ko ji ni je us peo da obez be di avi on sku kar tu za let iz Ga ne u Sr bi ju, kao i De jan Me leg.

Ko va ~e vi} i Iva ni} No vi na re je za ni ma lo ka kav }e sta tus ima ti Ko va ~e vi} i Iva ni}, dvo jac Voj vo di ne ko ji je je se nas igrao za no vo sad ski Pro le ter. - Pred na ma je pe riod od ne kih se dam da na u ko jem }e mo tre ni ra ti svi za jed no i tek po sle we ga do ne }e mo od lu ku – re kao je Vig we vi}. – Ipak, mi slim da su wih dvo ji ca u ovom tre nut ku bli `i ostan ku u Pro le te ru.

Mi to {e vi}

trol ne utak mi ce s ni `e ra zred nim eki pa ma, a u Tur skoj }e mo ima ti jo{ {est ja kih pro ve ra. U An ta li ji }e mo ima ti od li~ ne uslo ve za rad i tru di }e mo se da ih mak si mal no is ko ri sti mo. Ge ne ral nu pro bu pred po ~e tak

- Slo `i li smo se da Grin ni je is pu nio o~e ki va wa i oba vi li smo od re |e ne raz go vo re s wim u ko ji ma smo mu to ja sno pre do ~i li – ka te go ri ~an je bio Vig we vi}. – Jo{ ni smo po sti gli ja san do go vor, ali }e se ve} ovih da na

gih klu bo va, a mo gu }e je da }e jo{ ne ki igra ~i ko ji su je senas do b i j a l i pri l i k u da igra ju, oti }i na po zaj mi ce. U sva kom slu ~a ju, tru di }e mo se da do po la ska eki pe na pri pre me u An ta li ju stig ne mo do

- Po sto ji in te re so va we za Abu ba ka ra i u slu ~a ju pra ve po nu de po sto ji mo gu} nost da on ode – re kao je Vig we vi}. – Sli~ na je si tu a ci ja i s Traj ko vi }em. U sva kom slu ~a ju, ni ko ne tre ba da se pla {i ako se to do go di,

Ka da se re~ po ve la o sta tu su do ju ~e ra {weg mla dog re pre zenta tiv ca Sr bi je Vu ka Mi to {e vi }a, Vig we vi} je bio ka tegori ~an: - Pu no sam s Vu kom raz go va rao je se nas. We go va oprav da wa zbog ~e ga pru `a sla bi je par ti je ni su bi la do voq na da bi za slu`io me sto u ti mu. U fud ba lu ne po sto je sta re za slu ge i potreban je kon ti nu i tet u par ti ja ma. Ne ki dru gi igra ~i su na naj bo qi na ~in is ko ri sti li pro stor na stao Mi to {e vi }e vim sla bi jim igra ma, pa su sa da is pred we ga Ra do ja, a on da i A|u ru, Po le ta no vi} i ma li Ko so vi}.

Stru~ ni {tab: Mi haj lo To di}, Spa so je Je la ~i} i Ne boj {a Vig we vi}

jer }e klub re a go va ti i do ve sti prave za me ne. O to me {ta }e zah te va ti od igra ~a to kom pe ri o da pri pre ma, tre ner Voj vo di ne je na gla sio: - Uvek od igra ~a tra `im mak si ma lan an ga `man i od to ga si gur no ne }u od u sta ti. Ni je vr hu nac ove eki pe bi la po be da nad Cr ve nom zve zdom, jer smo i u tom

me ~u vi de li ne ke stva ri gde smo mo gli da bu de mo bo qi i od i gra mo kva li tet ni je. Ube |en sam da ima mo i in di vi du al ni i tim ski kva li tet za na pre dak i, ka da to ka `em, mi slim na sve igra ~e. Voj vo di na je je dan o ret kih su per li ga {a, ako ne i je di ni u ovom tre nut ku, ko ji mo `e da se po hva li fi nan sij skom sta bil -

no {}u. To je pod vu kao i Du {an Vla o vi}, ko ji je re kao: - Ima mo obez be |e na sred stva do kra ja se zo ne i to i bez Ste va no vi }e vog tran sfe ra u Se vi qu. Ne è li mo da do vo di mo igra ~e po sva ku ce nu i plan nam je da s mla di ma pot pi {e mo pr ve pro fe si o nal ne ugo vo re. To smo ~i ni li i u pret hod nim me se ci ma, a è qa nam je bi la da isto u~i ni mo i u slu ~a ju De ja na Me le ga. Me |u tim, po ja vi la se po nu da Ajak sa i mi smo, kao klub, do go vor s qu di ma iz tog klu ba is po {to va li, ali Ho lan |a ni to ni su u~i ni li. Sa da ce na za Me le ga vi {e ni je ista kao ka da smo pr vi put pri ~a li. Ne è li mo da u ti mu ima mo ne za do voq ne igra ~e. Bi }e pro me na i u klup skoj ad mi ni stra ci ji. Ve} smo ob ja vi li kon kurs za di rek to ra klu ba, kao i ru ko vo di o ca mar ke tin ga i taj kon kurs je otvo ren do 20. ja nu a ra. Mo ra }e mo da re {i mo i pi ta we sport skog di rek to ra, a bi }e do kra ja ja nu a ra po ja ~an i Uprav ni od bor. Svi ko ji è le da po mog nu Voj vo di ni, do bro do {li su u na{ klub. Tekst i foto: A. Pre do je vi}

SPORT

dnevnik

~etvrtak10.januar2013.

JUBILARNI 50. „DNEV NI KOV” TUR NIR U MA LOM FUD BA LU

Po~iwe rasplet Ne ma vi {e po prav nog, utak mi ca ma osmi ne fi na la u kon ku ren ci ji se ni o ra po ~i we za vr {ni ca 50. ju bi lar nog „Dnev ni ko vog“ tur ni ra u ma lom fud ba lu. La kih ri va la vi {e ne ma, u kon ku ren ci ji je osta lo 16 iz u zet nih eki pa, ko ja }e se u na red na ~e ti ri da na bo ri ti za ve li ki pre la zni pe har na {eg li sta. Pre ma ono me {to su u do sa da {wem de lu tur ni ra pri ka za li, pr vi fa vo ri ti su tro stru ki po -

bed ni ci na {eg tur ni ra eki pa Ca ri gra da i fut sal re pre zen ta ci ja Sr bi je ko ja igra pod ime nom Fa bri ka `i ce Lam po ne. Me |u tim, u po sled wih ne ko li ko go di na ni su sla vi li ti mo vi ko ji ma su se da va la i naj ve }a {an sa. Pro {le go di ne po be di li su igra ~i Ka fea Ug ner, ko ji sa da igra ju pod ime nom Tra di ci ja so ci ja li sti, a pre dve go di ne pr va je bi la eki pa Kla ri sa (sa da Ka fe Dva kra qa).

Der bi {e na e sti ne fi na la je sva ka ko me~ iz me |u Fa bri ke ì ce Lam po ne i Ka fea Avant gard. @i ca ri su sla vi li na tur ni ru u Ru mi,a pla si ra li su se i u fi na le tak mi ~e wa u Su bo ti ci, dok su fud ba le ri iz Te me ri na osvo ji li pr vo me sto na no vo go di {wem tur ni ru u Be ~e ju. - Bi }e to è stok okr {aj – ka è vo |a eki pe Fa bri ke ì ce Lam po ne @eq ko Ma li ni}. – Na rav no, ciq nam je da osvo ji mo i

^i ~i} (Be li dvo ri) u pro do ru

tur nir u Su bo ti ci i u No vom Sa du. Ne ma kru ne bez „Dnev ni ko vog“ tur ni ra, svi ma ko ji igra ju ma li fud bal to je kri stal no ja sno. Ima mo sja jan tim, naj ve ro vat ni je je da }e mo se i po ja ~a ti.

- Igra mo mo `da zre li je ne go ra ni jih go di na – sma tra je dan od stu bo va Ca ri gra da Aure li je Ra {i o van. – Uigra ni smo, zna mo ko li ko mo `e mo, ali na „Dnev ni ko vom“ tur ni ru ~e sto od lu ~u -

Fudbalerke u revijalnom me~u U re vi jal nom me ~u po sled weg da na 50. ju bi lar nog „Dnev ni ko vog” tur ni ra u ma lom fud ba lu sna ge }e od me ri ti, eki pa Kla ri sa sa sta vqe na od no vo sad skih fud ba ler ki i eki pa Be ~e ja, igra ~i ce ko je igra ju za Cr ve nu zve zdu, i Spar tak iz Su bi o ti ce. Na rav no i po bed nik ovog dvo bo ja do bi }e pe har. Me |u tim, mo ra mo bi ti opre zni, pro {le go di ne smo bi li ta ko |e do mi nant ni, a on da smo neo ~e ki va no iz gu bi li. Eki pa Ca ri gra da je ve} de ce ni ju pri sut na na na {em tur ni ru, „po sla sti ~a ri“ su ~ak tri pu ta sla vi li, ali po sled wih go di na ne ma ju sre }e, ko rak dva im je ne do sta ja lo do za vr {ni ce.

Mo me nat iz me ~a No vi Sad gas – Teh no mer

^e tvr tak 15.00: 15.35: 16.10: 16.45: 17.20: 17.55: 18.30: 19.05:

IM frizerski salon – Ju`na Ba~ka (k) Alf – Fasada (k) FK Novi Sad – NS Agro (p) Mewa~nica Ris - 19. decembar (s) Madona – Tradicija socijalisti (s) Radio Planeta – Ju`na Ba~ka (v) Novo naseqe – Zup~anici Vuves (s) Kafe Dva kraqa – Kafe pab Taverna (s)

15.00: 15.35: 16.10: 16.45: 17.20: 17.55: 18.30: 19.05:

Zora – Indeksova tribina (mp) Petar Pua~a – Auto moda (mp) Kazino Gaja – Crvena zvezda (p) Mimada lajn – Galaktikosi (s) Fabrika `ice Lampone – Kafe Avantgard (s) Klaris – NPR Pani} (v) Teodorovi} BBB- Novi Sad gas (s) Carigrad RVE inogi Srbija – Beli dvori (s)

je i sre }a, ili sa mo je dan po tez. Na da mo se da }e mo sti }i do fi na la, ma da nas o~e ku je te `ak pro tiv nik. Eki pa Be lih dvo ra je u {e sna e sti ni fi na la la ko sa vla da la sim pa ti~ nu eki pu Mil ke Ca ni} iz Go spo |i na ca (5:2). Na rav no, Ve ter ni ~a ni `e le no vu po be du i pla sman me |u osam naj bo qih.

Su bo ta 14.00: me~ za tre}e mesto (mp) 14.35: me~ za tre}e mesto (p) 15.10: Beograd – Eliksir agrar (k) 15.45: me~ za tre}e mesto (v) 16.20: Novo naseqe ili Vuves – Madona ili Tradicija socijalisti (s) 16.55: Teodorovi} BBB ili Novi Sad gas – Kafe Avantgard ili F@ Lampone (s) 17.30: Carigrad ili Beli dvori – Mimada lajn ili Galaktiosi (s) 18.05: IM frizerski salon ili Ju`na Ba~ka – Alf ili Fasada (k) 18.40: Kafe Dva kraqa ili Kafe pab Taverna – 19. decembar ili Mewa~nica Ris (s)

Pe tak

- Ve} ne ko li ko se zo na smo tu, bli zu za vr {ni ce – ka è vo |a eki pe Be lih dvo ra Jo vi ca Ba ra ~a nin. – Vre me je da i mi sla vi mo. Sve sni smo ja ~i ne Ca ri gra da, ali smo svi uve re ni da i pro tiv ta kvog ri va la mo è mo do po be de. Za ni mqiv okr {aj se o~e ku je i u du e lu iz me |u Me wa~ ni ce Ris i 19. de cem bra. [aj ka {a ni su za po ~e li tak mi ~e we u do sta {a re nom sa sta vu, a ka ko je tur nir od mi cao igra li su sve bo qe, kva li tet ni je.Pod ra zu me va se da su po ja ~a li re do ve. - [te ta {to ne mo è da igra La zar Ve se li no vi}, s wim bi smo si gur no do gu ra li do fi na la, ali i ova ko ima mo {an se – ve ru je vla snik Me wa~ ni ce Ris Mi lan Ris. – Va `no je da od i gra mo pred sto je }a dva me ~a do bro, a on da u ne de qu {ta bu de.Sva ka ko da ra ~u na mo na pla sma nu me |u ~e ti ri naj bo qe eki pe. Bi }e za ni mqi vo i u kon ku ren ci ji mla |ih ka te go ri ja. Ma li {a ni su u do sa da {wem de lu tur ni ra ve} po bra li sim pa ti je pu bli ke, pa su i na wi ho vim utak mi ca ma tri bi ne do bro po pu we ne. G. Ko va~ Foto: F. Ba ki}

Nedeqa 12.45:me~ za tre}e mesto (k) 13.20 finale (mp) 13.55 finale (p) 14.30: veterani (f) 15.05: polufinale (s)

15.40: 16.15: 16.50: 17.25: 18.00:

polufinale (s) revijalna finale (k) me~ za tre}e mesto (s) finale (s)

CR VE NA ZVE ZDA PO ^E LA PR IPRE ME ZA PRO LE] NU SE ZO NU

Boqom igrom do poverewa publike Na kon sil nih tur bu len ci ja to kom zim ske pa u ze, pro me ne ru ko vod stva ko je tre ba da sta bi li zu je klub, fud ba le ri Cr ve ne zve zde za po ~e li su pri pre me za na sta vak se zo ne. - Pred na ma je 15 me ~e va u pr ven stvu, sva ki tre ba da bu de kva li fi ka ci o ni. To je za nas naj bit ni ja stvar, kao i da pu bli ka pre po zna `e qu kod igra ~a da uvek pru `e svoj mak si mum. O~e k u j em bo q u Cr ve n u zve zdu jer je ka dra da bu de bar 30 pro ce na ta na vi {em ni vou u od no su na je sen - is ta kao je pred sed nik klu ba, Dra gan Xa -

ih bi ti jer pre la zni rok se tek za h uk t a v a. O po j a ~ a w i m a ne mo `e mo da pri ~a mo dok se ne stvo re uslo vi, obez be di no vac.

sve sku po i za u ze to - re kao je Sto ja di no vi}. Sle de dvo dnev na te sti ra wa, a po tom }e obe fa ze pri pre ma bi -

Rez pred Antaliju

Fud ba le ri Cr ve ne zve zde na pr vom tre nin gu

Blokada Pot pred sed nik cr ve no- be lih za du èn za fi nan si je Ne boj {a ô vi} po ru ~io je da klub mo è da funk ci o ni {e, ali da je i da qe pri o ri tet ni za da tak de blo ka da ra ~u na. - Ra ~un je u blo ka di, oko 3,5 mi li o na evra. Uko li ko bi Euro ban ka i Mar fin ban ka ski nu le do bar deo blo ka de, pre po lo vi li bi je, a ako klu bo vi Bo rac â ~ak i Slo bo da pri hva te po nu du da u ne ko li ko ra ta iz mi ri mo na {e oba ve ze, mi bi smo on da ima li sko ro pot pu no sklo we nu blo ka du. S tim da oba ve ze pre ma dr à vi ko je iz no se 12 mi li o na di na ra, mo ra mo da pla ti mo. I tek ta da bi smo ima li pot pu no de blo ki ran ra ~un- ob ja snio je ô vi} uz do da tak da su naj ve }i pro ble mi s eg zo ti~ nom Uni ver zal ban kom.

ji}, ko ji je po zdra vio igra ~e pre pr vog tre nin ga. Alek san dar Jan ko vi} do bio je po ja ~a wa u stru~ nom {ta bu, pr vog po mo} ni ka Bra ti sla va @iv ko vi }a ko ji se vra tio iz So po ta, kao i Vla du êp za no vi }a ko ji }e bi ti za du èn za fi zi~ ku spre mu, a sti gao je iz omla din skog po go na gde je pro te klih {est me se ci vo lon ti rao. - Na la zi mo se na no vom po ~et ku, a mi slim da ovaj tim mo è bo qe da igra, a to pod ra zu me va one par ti je ka da smo po -

be |i va li ri va le, a ne do `i ve li pad na kra ju po lu se zo ne. Ka da sam pre u zeo eki pu ni je bi lo kom pakt no sti. Psi ho lo gi ja i sa mo po u zda we su bi tan fak tor. Tre ba nam ~vr sti na, da ubr z a m o igru uz agr s iv n i j i pri stup od bra ne - po ru ~io je tre ner Jan ko vi}. Tran sfe ri su uvek za ni mqi va te ma, a to je deo po sla za ko ji je za du `en sport ski di rek tor Zo ran Sto ja di no vi}. - Ne ma kon kren tih po nu da za na {e igra ~e, na da mo se da }e

Spi sak igra ~a ko je na ras po la ga wu ima tre ner Jan ko vi} bro ji ~ak 35 ime na: Baj ko vi}, Ki rov ski, Ve si}, Dmi tro vi} (gol ma ni), Pan ti}, Ne na di}, Mi ja i lo vi}, Spa ji}, Kr ne ta, Di mi tri je vi}, La zo vi}, Ba baq, Mi li ja{, Ka du, Mak si mo vi}, Mi ki}, Jo va no vi}, Mi lu no vi}, Ka sa li ca, Mi li vo je vi}, Mi ri}, Mla de no vi}, Sa vi }e vi}, Ve {o vi}, Asa moa, Mu drin ski, Si mi}, î ki}, Mi haj lo vi}, Re qi}, Mi jo vi}, Stoj ko vi}, \u ri} ko vi}, Lu ko vi}, Oè go vi}. Sa pr ve pro ziv ke oprav da no su iz o sta li Ki rov ski i Mu drin ski ko ji su mo ra li da da ju do dat ne iz ja ve u Kru {ev cu zbog in ci den ta na me ~u mla dih se lek ci ja Sr bi je i En gle ske, od no sno Ka du ko ji je imao pro ble ma sa avio pre vo zom. Pred put u An ta li ju, 13. ja nu a ra, zna }e se na ko ga u Zve zdi vi {e ne ra ~u na ju, jer }e na pri pre me kre nu ti 26 fud ba le ra. Sa mla dim gol ma nom Mar kom Dmi tro vi }em ugo vor ni je pro du èn, a je di no no vo li ce u pro fi po go nu cr ve no- be lih je omla di nac Ste fan Mi haj lo vi}(18), sin ne ka da sjaj nog gol ge te ra Rad mi la. Sve je otvo re no, daj bo è da do |e ne ki no vi igra~. Do bro bi do {lo ali zna mo u ka ka voj smo si t u a c i j i. Pred n ost }e ima ti stran ci jer je kod nas

ti oba vqe ne u Tur skoj, naj pre od 13. do 28. ja nu a ra po tom i od 3. do 18.fe bru a ra uz 12 kon trol nih utak mi ca. Z. Ran ge lov

SPORT

~etvrtak10.januar2013.

dnevnik I OFK BE O GRAD PO ^EO PRI PRE ME

Ro man ti ~a ri kre nu li bez Gr bi }a

Mu ha med Ka ma ra

Edu ar do Pa {e ko

NE MA PRA VE PO NU DE ZA PAR TI ZA NO VE STRAN CE

Sa pr vim ve }im ja nu ar skim sne gom na po mo} ni te ren Omla din skog sta di o na is tr ~a li su i fud ba le ri OFK Be o gra da. Pra }e ni stru~ nim {ta bom tre ne ra Zo ra na Mi lin ko vi }a i ~la no vi ma ru ko vod stva pr vi put su tre ni ra li od kra ja je se weg de la pr ven stva. No vo go di {we pra zni ke do ~e ka li su na de ve toj po zi ci ji ta be le Je len Su per li ge. Vi so koj, ako se uzme u ob zir wi hov lo{ po ~e tak se zo ne i ~i we ni ca da su tek po ~et kom ok to bra ostva ri li pr vu po be du. Kraj je se ni od i gra li su na vi so kom ni vou, dva pu ta po be di li Cr ve nu zve zdu, na ni za li ~e ti ri uza stop ne pr ven stve ne po be de i pla si ra li se u po lu fi na le Ku pa Sr bi je, gde }e im ri val bi ti Voj vo di na.Sto ga ni je

na pra vi ti naj bo qe mo gu }e stva ri za ovaj klub - re kao je Mi lin ko vi} uo~i tre nin ga, u pri su stvu pred stav ni ka ru ko vod stva klu ba, me |u ko ji ma su igra ~i ma po be de po `e le li pot pred sed ni ci Mom ~i lo Mi ni} i Dra go qub Le ki}. Na po mo} nom te re nu sta di o na kraj Bo go slov skog fa kul te ta ni je bi lo Pe tra Gr bi }a, naj bo qeg igra ~a ro man ti ~a ra u fi ni {u pr vog de la se zo ne. Cr no go rac ugo vo rom ve zan za Olim pi ja kos ni je se po ja vio na oku pqa wu zbog pre go va ra sa ma ti~ nim klu bom, iako po sto ji ve li ka {an sa da i u dru gom de lu se zo ne igra na Ka ra bur mi. Mi lin ko vi} ni je pro zvao ni Dra ga na Bo gav ca (u do go vo ru sa Be o gra dom do bio do zvo lu da tra `i no vi an ga `man), kao ni bo le -

nu po zaj mi cu u Fe ren cva ro{. Ni ko la Ma tek je na pu stio klub po is te ku ugo vo ra i ne ma mo po tvr |e nu in for ma ci ju gde je na sta vio ka ri je ru... Eki pa je na oku pu, iz u zev ne ko li ko igra ~a, me |u ko ji ma je i Gr bi}, ko ji je tre ba lo da do |e. Jo{ raz go va ra sa Olim pi ja ko som i ve ru jem da }e bi ti pro na |e no naj bo qe re {e we i za klub i za we ga - re kao je on. Pre go va ra se i oko od la za ka Ne ma we Ni ko li }a i Mi la na Ro di }a. Ro man ti ~a ri }e u Be o gra du tre ni ra ti do 20. ja nu a ra, a dan ka sni je ot pu to va }e u Be ~i }e, gde }e ra di ti de set da na. Po tom }e krat ko opet bo ra vi ti u glav nom gra du, dok }e ve} 4. fe bru a ra oti }i }e u An ta li ju, gde }e se spre -

Iva nov i Ka ma ra osta ju Od la zak Iva na Iva no va u [ang dong bio je mal te ne go to va stvar, me |u tim, si tu a ci ja se pro me ni la. Par ti zan za Bu ga ri na tra ì 2,5 mi li o na evra, a Ki ne zi po ku {a va ju da spu ste ce nu ta ko je da tran sfer jo{ u ma gli. Ta ko |e, Iva nov i da qe ne od u sta je od od la ska u ne ku za pad no e vrop sku ze mqu, ali po nu da oda tle za sa da ne ma. Ja vqa ju se sa mo Ru si, Ukra jin ci.. U sva kom slu ~a ju, sve }e bi ti re {e no u na red nih ne ko li ko da na jer cr no-be li è le da na pro ziv ci za ka za noj za 14. ja nu ar ima ju ja snu si tu a ci ju oko to ga ko jim igra~ kim ka drom ras po la ù. Po sle od la ska Ne ma we To mi }a u Gen ~ler bir li gi i sve iz ve sni jeg tran sfe ra Ste fa na [}e po vi }a i Sre te na Sre te no vi }a u ju -

`no ko rej ski Bu san no vi od la sci iz Hum ske 1 su u ma gli. Igra~ ko ji ve} go di nu da na tra ì od Par ti za na da ga pro da Mu ha med Me do Ka ma ra da le ko je od za kqu ~e wa po sla sa tur skim Mer si nom. Za pe lo je oko obe {te }e wa za re pre zen ta tiv ca Si je ra Le o na jer Par ti zan ne è li da ga pro da is pod ce ne ko ju je od re dio. Tur ci ima ju sve ma we str pqe wa za pre go vo re, pa je mo gu }e da Ka ma ra i na pro le }e no si cr no-be li dres. Igra~, ko me bi cr no-be li ra do da vi de le |a je i Edu ar do Pa {e ko. Bra zil ski na pa da~ ko ji je se nas zbog po vre de ni je pro veo ni mi nut na te re nu ni je za do vo qio i Par ti zan tra ì re {e we za we ga. Pr va op ci ja je bi la po zaj mi ca Sao Ka e ta nu iz ko jeg je i do {ao, ali ,ka ri o ke ne è le da vi de Pa {e ka u svo jim re do vi ma. Pro blem

je ti me ve }i {to ni osta li bra zil ski klu bo vi ni su za in te re so va ni za ro vi tog na pa da ~a. Sve je iz ve sni je da }e se on 14. ja nu a ra, na pr voj pro ziv ci po ja vi ti sa osta lim igra ~i ma. Ono {to je sa da ve} si gur no je plan pri pre ma cr no-be lih za pro le} nu po lu se zo nu. Be o gra |a ni }e ve} 15. ja nu a ra ot pu to va ti na Ta ru. Na srp skoj pla nin skoj le po ti ci cr no - be li }e osta ti do 23. ja nu a ra ka da se vra }a ju u Be o grad. ^e ti ri da na ka sni je Par ti zan pu tu je u An ta li ju, a po vra tak je za ka zan za 7. fe bru ar. Cr no be li }e ta mo od i gra ti pet kon trol nih utak mi ca. Ako vre men ske pri li ke do zvo le Be o gra |a ni }e fi ni{ pri pre ma od ra di ti u Cr noj Go ri, ako ne u~i ni }e to u svo joj ba zi u Ze mu ne lu. I. La za re vi}

DAR KO ROK SA, PR VO TI MAC NO VOG SA DA

Op sta nak ni je ne mo gu }a mi si ja Iza fud ba le ra No vog Sa da je jed na od naj sla bi jih po lu se zo na od ka ko se tak mi ~i u Pr voj li gi (tri po be de, pet ne re {e nih re zul ta ta i de vet po ra za,14 osvo je nih bo do va). Naj ve }i raz log ni skog le ta ka na ri na ca je ne u i gra nost eki pe i ka sni do la zak Bo gu no vi }a, Mak si mo vi }a, Ne deq ko vi }a, Vi do vi }a i Vu ko vi }a (ni je do bio ser ti fi kat do kra ja po lu se zo ne). Po vre de su ta ko |e uze le svoj da nak, gde je sva ka ko naj ve }i hen di kep bio iz o sta nak Dar ka Rok se. U~e stvo vao je sa mo u osam me ~e va, ne do voq no opo ra vqen vra tio se u po sled wa tri ko la i u po sled wim mi nu ti ma imao epi zod nu ulo gu. - Od star ta je kre nu lo ka ko ne tre ba, skr pi li smo eki pu ka da je pr ven stvo ve} u{lo u 4. ko lo i i{li iz po ra za u po raz. Pro me wen je i tr ner, ma lo smo se tr gli i na ~i ni li ve li ko iz ne na |e we na Ba no vom br du. Ve ro va li smo da smo pre bro di li kri zu re zul ta ta, vra ti la nam se ve ra da ovaj sa stav mo `e mno go vi {e. Me |u tim, za ne pri pre mqe nu eki pu, zbog ka snog do la ska igra ~a, utak mi ce sre da – su bo ta (pr ven stvo i Kup)po gub no su de lo va le. Do `i ve li smo ka ta stro fu u Kra qe vu (0:4), od i gra li po tom iz ne na |u ju }e do bro sa Rad ni~ kim iz No ve Pa zo ve (3:0) i ostva ri li pr vu po be du kod ku }e. I po red po ra za igra li smo do bro na Sla noj

Fud ba le ri OFK Be o gra d na pr vom tre nin gu

po treb no po seb no is ti ca ti ko je tak mi ~e we }e bi ti pri o ri tet no za pla vo-be le u na stav ku se zo ne. - Do bra for ma je ne {to {to bi tre ba lo da pra vi mo kroz pri pre me. Mo ra mo da vo di mo ra ~u na o sva kom sle de }em da nu. Ova ge ne ra ci ja ima zna we i mo gu} nost da ra di i da stvo ri re zul tat. Gde je na{ do met? To }e mo da vi di mo, ve ru jem da }e mo sa ovim mom ci ma NO VI PA ZAR

Ma li }e vi} pred sed nik Biv {i {ef le kar skog ti ma Par ti za na Sead Ma li }e vi} iza bran je za no vog pred sed ni ka Uprav nog od bo ra No vog Pa za ra, re ~e no je ra di ju Sto plus. - Ma li }e vi} je ~o vek s ve li kim fud bal skim is ku stvom i oba vqa }e funk ci ju pred sed ni ka UO u na red nom pe ri o du- iz ja vio je port pa rol No vo pa za ra ca Re xep Ko ra}. On je re kao da }e, osim ime no va wa Ma li }e vi }a, u ru ko vo de }im struk tu ra ma klu ba bi ti jo{ no vi na. - Na da na {woj pro ziv ci, ka da }e mo zva ni~ no pred sta vi ti i no vog tre ne ra Sla ven ka Ku ze qe vi }a, pro mo vi sa }e mo jo{ ne ko li ko no vih qu di u na {em ru ko vod stvu. ka zao je Ko ra}. Ma li }e vi} (43) je osam go di na ra dio kao le kar u be o grad skom Par ti za nu, a na me stu pred sed ni ka Uprav nog od bo ra No vog Pa za ra za me ni }e Bo ja na Ra do va no vi }a.

Do `i vot ne su spen zi je za Ko rej ce Ko na~ no zdrav: Dar ko Rok sa

ba ri sa Pro le te rom, da bi nas troj ka u me ~u sa Ba na tom vra ti la u igru. No, od ta da ta~ no 555 mi nu ta ni smo po sti gli gol i do spe li smo ta mo gde smo sa da– ja da se Rok sa, ko ji se vra tio u tak mi ~ar ski po gon u fi ni {u me ~e va sa In |i jom i Mla do {}u iz Lu ~a na, a bio je star -

Raz li ka - Rok si ni kva li te ti su neo spor ni. Tre ba lo je je se wa se zo na da bu de we gov no vi uz let, ali po vre da ga je u pot pu no sti iz ba ci la iz ko lo se ka. Hte we i voq ni mo me nat da po mog ne dru go vi ma bi li su na naj vi {em ni vou i po red ~i we ni ce da je za to bio jo{ ne spre man.Po pu stio sam i do zvo lio mu da iza |e na te ren. Sa da je naj va `ni je da se opo ra vio i ve ru jem da }e i po red do sta po nu da za od la zak bi ti u pro le} noj tr ci za op sta nak vo |a ka na ri na ca, jer se eki pa sa Rok som i bez we ga ra li ku je - ka `e tre ner Bog dan Ko rak.

ter u po sled wem ko lu sa Mla de nov cem. Me~ sa Mla de nov cem bio je je dan od bo qih ove je se ni? - Na pu tu ka po be di, ko ju smo ve li kim za la ga wem za slu ì li, is pre ~i le su se su dij ske ne prav de, po ni {te na su nam dva go la i ni je nam do su |en je da na e ste rac. Sve je to uti ca lo da se od su mor ne je se ni ne opro sti mo pla ni ra nom po be dom.Za o sta je mo za naj bli ìm kon ku ren ti ma u bor bi za op sta nak ~e ti ri bo da, {to ni je ne do sti `no s ob zi rom da na pro le }e, bar na pa pi ru, ima mo po voq ni ji ras po red. Ve ru jem da mo è mo da iz bo ri mo op sta nak i da za ovu eki pu to ni je ne mo gu }a mi si ja – na da se Dar ko Rok sa. M. Po po vi}

Svet ska fud bal ska fe de ra ci ja (FI FA) do ì vot no je su spen do va la 41 ju `no ko rej skog igra ~a zbog na me {ta wa me ~e va. FI FA je na po me nu la da }e igra ~i ma, wih 21, ko ji su pri zna li ume {anst u ko rup ci ju, pru ì ti {an su da se vra te u fud bal, ali pod uslo vom da pro |u prob ni pe riod od dve do pet go di na, ukqu ~u ju }i dru {tve no ko ri sni rad u ra spo nu tra ja wa od 200 do 500 sa ti. Ju `no ko rej ski igra ~i i tre ne ri, wih vi {e od 50, u~e stvo va li su 2011. u na me {ta wu re zul ta ta utak mi ca K li ge. Pre FI FA, do ì vot nu su spen zi ju za 41 igra ~a iz re kli su K li ga i Ju `no ko rej ska fud bal ska aso ci ja ci ja. Od lu ku o even tu al nom uki da wu su spen zi je do ne }e Ju `no ko rej ska fud bal ska fe de ra ci ja.

snog Ne ma wu Mi li }a i oprav da no od sust nog Ekva dor ca Augu sta Ba ti o hu (u pe tak do la zi iz do mo vi ne). Sport ski di rek tor Zo ran Lon ~ar po tvr dio da je klub ak ti van uo~i po ~et ka pre la znog ro ka i spre man za od la ske, ali i do la ske igra ~a. - Za sad je je di no oti {ao (Mi lo{) @e ra vi ca, na {e sto me se~ -

ma ti do 17. fe bru a ra. Tak mi ~e we u Je len Su per li gi bi }e na sta vqe no de set da na ka sni je, a Mi lin ko vi }e va eki pa u pr vom pro le} nom ko lu go stu je Do wem Sre mu. Ipak, svi na Ka ra bur mi `i ve za 13. mart, ka da }e od i gra ti pr vi po lu fi nal ni duel Ku pa sa Voj vo di nom na no vo sad skom „Ka ra |or |u”. Re van{ je za ka zan za 17. april.

PI JA CA NA OSTR VU

Ri ju kre {u pla tu, Yeko u In ter u Frenk Lam pard i E{li Kol iz êl si ja u Man ~e ster ju naj ted!? Ka kav bi to {ok bio za na vi ja ~e êl si ja! Ali, en gle ski me di ji tvr de da to ba{ i ni je ne mo gu }e. Lon don ski „San” pi {e da su oba igra ~a na oku Alek sa Fer gu so na i da je spre man da ih an ga ù je od mah po za vr {et ku se zo ne, ka da im is ti ~u ugo vo ri.U êlsiju tvrde da je Lampard i daqe igra~ tog kluba. Jo{ jedna vest u vezi sa Junajtedom. Rio Ferdinand je prihvatio smawewe plate kako bi ostao u klubu. Za wega je bilo interesovawa iz klubova sa Bliskog istoka, Kine i SAD, ali da je defanzivac pristao da mu ne deqna plata bude smawena

dvostruko (sada iznosi 110.000 funti). U kom{iluku se ne{to kuva. Prema pisawu britanskih medija, milanski Inter zainteresovan je da dovede Edina Xeka iz Man~ester sitija. Navodno je 26-godi{wi reprezentativac BiH nezadovoqan ulogom napada~a-xo kera, odnosno ~oveka koji ulazi sa klupe i spreman je da napusti redove engleskog {ampiona. Saga o Tio Volkotu o wegovom ostanku/odlasku iz Arsenala izgleda da je konalno zavr{ena. Volkot je pristao da potpi{e novi, petogodi{wi ugovor koji bi mu doneo nedeqnu platu od 90.000 funti. Momak ima 23 godine.

[e i ci nu de Be ka mu 20 mi li o na fun ti Ot ka ko je kro ~io na fud bal ski te ren bio je pret pla }en na uspeh i pre sve ga za ra du. Brak sa pe va ~i com gru pe „Spajs girls”, Dej vi da Be ka ma je lan si rao na na slov ne stra ne svet skih ta blo i da. Fud ba ler plus pe va ~i ca. Do bit na kom bi na ci ja! Be ka mo vi su svih ovih go di na ima li kra qev ski tret man u me di ji ma, pra ti se sva ki wi hov ko rak, pa i wi ho ve de ce. Ne ka da {wi fud ba ler Man ~e ster ju naj te da mno go je za ra dio od fud ba la, ali i od ra zno ra znih re kla ma. A da je i da qe „zlat na ko ka”, sve do ~i i vest da mu je po nu |e no da dve se zo ne igra u Ka ta ru za 20 mi li o na

fun ti, da kle 10 mi lion fun ti po se zo ni! Ka tar skim bo ga ta {i ma, ko ji vo le fud bal, ja sno je da im je za po pu la ri za ci ju spor ta neo p hod na me ga zve zda, a ko bo qe „pa su je” od Be ka ma!? - Vi de li su {ta je Be kam ura dio za po pu la ri za ci ju fud ba la u SAD i sad taj isti re cept `e le da pri me ne i u Ka ta ru - ka `e ne i me no va ni iz vor bli zak fud ba le ru.

SPORT

dnevnik

~etvrtak10.januar2013.

LI GA [AM PI O NA

Pre o kret cr no-be lih Par ti zan - Se ged 8:6 (1:1, 1:3, 2:1, 4:1) BE O GRAD: Bazen „Bawica”, gledalaca: 800, sudije: Borel ([panija), Stavropulos (Gr~ka). Igra~ vi{e: Partizan 5 (0), Seged 5 (2). PAR TI ZAN: Soro (7 odbrana), Tanaskovi}, Mandi} 2, Vico, Suboti}, Rackov 1, ]uk 2, Dedovi} 1, Matovi}, Mitrovi} 2, Basara, Joki}.. SE GED: Bak{a (9 odbrana), Deker, Kunc, Terek 2, Kaje{, Ki{ 1, Hegedu{, Sivo{ 3, T. Molnar, Juhas, Janger, [omo|i, D. Molnar. Vaterpolisti Partizana savladali su ma|arski Seged 8:6 u sedmom kolu D grupe Lige {ampiona. Crno-beli su naneli prvi poraz Segedu ove sezone i smawili zaostatak za liderom grupe na pet bodova. Partizan ima deset, a Ma|ari 15 bodova, ali uz utakmicu vi{e. Izabranici Vladimira Vujasinovi}a su dobro po~eli me~ i dva

puta stizali do vo|stva (1:0, 2:1), a onda su Ma|ari preuzeli inicijativu. Tek pred kraj tre}eg dela uspli su doma}i da smawe na gol zaostatka (5:4), ali su onda po~etkom ~etvrte deonice gubili 6:4. Zatim, je usledila fantasti~na serija od 4:0 i Partizan je stigao do velike pobede. Seged je do zavr{na tri minuta odr`avao dva gola prednosti, pre svega zahvaquju}i Sivo{u, da bi Milo{ ]uk sa dva gola doneo Partizanu izjedna~ewe (6:6). To je, izgleda, promenilo ritam me~a, crno-beli su preuzeli kontrolu, zaigrali ja~e u odbrani i do{li do preokreta i vo|stva, dva minuta pre kraja. Soro i odbrana su zatvorili prilaz golu, {to je napad na sjajan na~in ispratio i posle kontre Milo{a ]uka i Du{ana Mandi}a, ovaj drugi je pogodio za dva gola prednosti za Partizan, i kona~nu pobedu od 8:6. G. M.

A gru pa Sed mo ko lo: Eger - Vu qag me ni 10:9, Li ga mus - Ha no ver 6:6, Spar tak Vol go grad - [ur man 12:7.

C gru pa Sed mo ko lo: Sin tez - Mar seq 11:9, Bar se lo ne ta - Bre {a 9:7, slo bod na je Voj vo di na.

1. Vu qag me ni 2. Spar tak 3. Eger 4. [ur man 5. Ha no ver 6. Li ga mus

7 7 6 7 7 6

6 6 4 2 1 0

0 0 0 0 1 1

1 1 2 5 5 5

92:39 18 81:44 18 71:45 12 45:83 6 33:75 4 36:72 1

B gru pa Sed mo ko lo: Cr ve na zve zda Olim pi ja kos 11:9, Jug - Mon pe qe 17:5, slo bo dan je Kroj clin gen.

1. Jug 2. C. zve zda 3. Olim pi ja kos 4. Mon pe qe 5. Kroj clin gen

6 5 6 6 5

6 3 3 2 0

0 0 0 0 0

0 2 3 4 5

89:30 18 61:43 9 54:51 9 51:66 6 33:99 0

1. Bar se lo ne ta 2. Sin tez 3. Bre {a 4. Voj vo di na 5. Mar seq

5 6 6 5 6

5 3 2 2 2

0 0 0 0 0

0 3 4 3 4

50:27 15 61:57 9 52:55 6 40:53 6 52:63 6

D gru pa Sed mo ko lo: Par ti zan - Se ged 8:6, Ga la ta sa raj - Ora dea 6:5, slo bo dan je [pan dau.

1. Se ged 2. Par ti zan 3. Ga la ta sa raj 4. Ora dea 5. [pan dau

6 5 6 6 5

5 3 2 2 1

0 1 1 0 0

1 1 3 4 4

53:41 15 41:36 10 41:45 7 56:58 6 44:55 3

Re van{ cr ve no-be lih Cr ve na zve zda - Olim pi ja kos 11:9 (3:2, 3:0, 2:4, 3:3) BE O GRAD: Bazen Ta{majdan, gledalaca: 1.700, sudije: Bervec (Holandija) i Inesta ([panija). Igra~ vi{e: Crvena zvezda 12 (8), Olimpijakos 9 (4). Peterci: Olimpijakos 2 (2).

Ni ko la Ra |en

CR VE NA ZVE ZDA: [efik (13 odbrana), S. Ra{ovi} 3, Ra|en 2, Ivo{evi}, Mili}evi}, Pijetlovi} 2, Avramovi}, V. Ra{ovi} 1, Ran|elovi}, Vapenski 1, Prlainovi} 2, E{kert, Draksimovi}. OLIM PI JA KOS: Deligiani (5 odbrana), Delakas, Mazis, Kapocis, Funtulis 2, Pontikas, Blanis, Doskas 2, Murikis, Ko-

lomvos 2, Malarah 2, [izas 2, Floros. Vaterpolisti Crvene zvezde pobedili su su Olimpijakos 11:9 u sedmom kolu B grupe Lige {ampiona i tako im se revan{irali za poraz u Pireju (9:8). Ovom pobedom izabranici Dejana Savi}a su se vratili na drugo mesto u B grupi. Zvezdu je do pobede predvodio Strahiwa Ra{ovi} sa tri gola, dok su Andrija Prlainovi}, Nikola Ra|en i Du{ko Pijetlovi} dali po dva. Sjajan je bio na golu Denis [efik sa 13 odbrana. Iako su poveli gosti preko Malaraha igra~i Zvezde su odigrali sjajno u prve dve ~etvrtine, posbno u drugoj koji su dobili 3:0 i tako stekli visoku prednost na poluvremenu od 6:2. Ali, u drugom delu Grci su odigrali boqe, posebno u tre}oj ~etvrtini koju su dobili 4:2 i vratili se u me~. U posledwoj ~etvrtini Olimpijakos je pri{ao i na gol zaostatka (8:7), ali su Ra{i} i Prlainovi}, te sjajni [efik na golu obezbedili pobedu od 11:9. G. M.

SVET SKA LI GA

Sa Nem ci ma u No vom Sa du Reprezentacija Srbije do~eka}e selekciju Nema~ke u Novom Sadu u 4. kolu B grupe Svetske lige. Susret je na programu 2. februara od 18 sati u bazenu SPENS–a. U 3. kolu B grupe 30. januara reprezentacija Srbije je slobodna. Najboqi srpski igra~i u prvom kolu pobedili su Nema~ku u Hamburgu sa 12:10, a potom su na beogradskom Ta{majdanu savladali [paniju rezultatom 10:8.

Na ta {a Ja ni} pa u zi ra dve go di ne Me|unarodni kajaka{ki savez (ICF) nije odobrio Nata{i Jani} da se u 2013. godi ni tak mi ~i pod za sta vom Srbije i odredio joj je dvogodi{wu suspenziju. Ma|ari su za „slobodu” olimpijske {ampionke zahtevali 150.000 evra, ali Olimpijski komitet Sr-

bije nije platio obe{te}ewe, pa }e Jani}eva da pauzira. Jani}eva }e propustiti i {ampionat sveta u Moskvi 2014, s obzirom da je 11. avgusta 2012. na Olimpijskim igrama u Londonu posledwi put veslala za Ma|arsku, a takmi~ewe u glavnom gradu Rusije zavr{ava se 10. avgusta.

RUKOMETNA RE PRE ZEN TA CI JA SR BI JE DA NAS PU TU JE NA SVET SKO PR VEN STVO

Am bi ci je vi so ke, me da qu ni ko ne po mi we Ru ko met na re pre zentacije Srbije danas putuje na Svetsko prvenstvo u [paniju, gde }e poku{ati da odigra dobro. Selektor rukometne reprezentacije Srbije Veselin Vukovi} rekao je da ekipa sa visokim ambicijama putuje na Svetsko prvenstvo u [paniju, ali da niko u reprezentaciji ne pri~a i o medaqi. - Bitno je da u svakoj utakmici damo sve od sebe, ali i da istrpimo gre{ke, pogotovo mladih i da ih ne optere}ujemo. Pred Evropsko prvenstvo u Beogradu nismo spomiwali medaqe, pa ne}emo ni sad. Imamo grupu po meri i bilo bi odli~no da kao prvi odemo u osminu finala i na taj na~in izbegnemo [paniju i Hrvatsku - istakao je Vukovi} na konferenciji za medije u Sportskom centru Fudbalskog saveza Srbije u Staroj Pazovi.

On je dodao da }e kona~an spisak putnika zbog povrede Nemawe Zelenovi}a saop{titi posle treninga. - U od no su na pr ven stvo Evrope ima}emo devet novih igra~a. Wihova mladost i neiskustvo bi}e nam podr{ka, jer imaju veliku èqu da se dokaù, ali svakako da }e nam nedostajati i neki stariji, poput Manojlovi}a, koji zbog bolesti nije sa nama- konstatovao je selektor. Vukovi} je naveo da je ubedqiv poraz od Egipta u prijateqskom me~u u Vrwa~koj bawi epizoda koja se de{ava jednom u ìvotu. - Dobro je da nam se ta epizoda desila sada. Verovatno smo malo poleteli, ali svakako moramo da imamo vrhunske ambicije - poru~io je on. Kapiten Srbije Momir Ili} naglasio je da je postavqawe visokih ciqeva veoma bitno.

- Moramo da damo maksimum u svakoj utakmici, kao {to smo radili na Evropskom prven stvu. Za me ne je ve li ka stvar igrati za svoju zemqu i dostojanstveno }emo predstaviti ovaj narod. [to se ti~e utak mi ce pro tiv Egip ta, u me~ smo u{li nemotivisani, ali sada znamo da nijednu repre zen ta ci ju ne mo `e mo da dobijemo ako ne damo sve od sebe - rekao je Ili}. Ivan Nik~evi} je tako|e naglasio veliko zadovoqstvo zbog igrawa u dresu Srbije. - Na{ mentalitet je takav da nas obavezuje da postavqamo visoke ciqeve. Sa velikim am bi ci ja ma kre }e mo u [paniju. @elim da pohvalim mlade i da im se zahvalim {to su oni na{a najve}a snaga rekao je Nik~evi}. Predsednik Rukometnog saveza Srbije Velimir Marjanovi} dodao je da su visoki

ciqevi do sada bili privilegija Danske, ali da se posle 2012. godine u kojoj se srpski rukomet vratio na veliku scenu sada podrazumevaju i u srpskom timu. - Ovo je pri li ka da se po tvr di re zul tat sa Evrop skog pr ven stva. Ide mo pra vim pu tem, na{ ko na~ ni ciq je zlat na me da qa na Olim pij skim igra ma u Ri ju i bi }e nam mno go lak {e uko li ko od star ta kre ne mo na pra vim na ~in, od li~ nim re zul ta tom na Svet skom {am pi o na tu u [pa ni ji - is ta kao je Mar ja no vi}. Svetsko prvenstvo odr`ava se od 11. do 27. januara, a Srbija }e igrati u C grupi u Saragosi sa selekcijama Slovenije, Poqske, Koreje, Belorusije i Saudijske Arabije. Prvi me~ Srbija igra u subotu 12. januara od 15.45 sati sa Korejom.

VOJ VO DI NA NS SE ME PRED NA STA VAK PR VEN STVA

Sle di na pad na vrh ta be le Posle skora od ~etiri pobede i sedam po ra za (od ~ega ~ak {est puta 2:3), od boj ka {i Voj vo di ne NS se me ima ju mno go ve }e i ozbiqnije planove za nastavak sezone. Dovo |e wem is ku snog teh ni ~a ra Veq ka Pet ko vi }a, No vo sa |a ni su sprem ni za napad na vrh tabele i ispuwewe ciqa pred plej-of. U prvenstvenoj pauzi su crvenobeli naporno trenirali, iako su se seqaka li i ra di li van svoje sale, {ef struke Ni ko la Sa la ti} zadovoqan je u~iwenim. - Za do voq ni smo igrama u prvom delu sezone, ali ne i broOd boj ka {i Voj vo di ne NS se me po ja ~a li rad jem osvojenih bodova. Da je bilo malo sre}e, iskusve {to smo zacrtali za sada, vinom februara nas o~ekuje stva i boqeg su|ewa, mogli plasirali smo se na finalni finalni turnir Kupa, kao i smo na kontu da imamo vi{e turnir Kupa, opstali smo u Evropa, a prvenstvo }e se igrabodova. Ipak, ispunili smo Evro pi do pro le }a, a sa da ti prema rasporedu, pa ne}emo imamo jo{ vi{e ambicije u imati vremena da se dodatno prvenstvu. Plan nam je da se uigravamo. Sada smo napornije DA NAS NA STA VAK do plej-ofa domognemo jednog trenirali, u veoma ~udnim PR VEN STVA od prva ~etiri mesta i da isterminima za na{e islove, i tempiramo formu za doigramoram da pohvalim momke koji vawe - po~eo je pri~u Salati}. rade na vrhunskom nivou i izVojvodina NS seme }e u nadr`avaju sve izazove. rednom periodu imati pakleTako|e, novi startni tehni tempo utakmica, u ritmu ni ~ar cr ve no-be lih Veq ko Danas se nastavqa nadmesreda-subota i ne}e imati puPetkovi} se jo{ uigrava sa tawe u Viner {tedi{e muno vremena za trenirawe. ekipom i treba}e vremena da {koj odbojka{koj Superligi - U ovom trenutku, trenirau potpunosti u|e u sistem. utakmicom Mladi radnik we je veoma bitno na{oj mla- Igrao je Pet ko vi} ve} Crvena zvezda. Me~ se igra doj ekipi, ali prakti~no, sve utakmicu u Kupu sa Borcem iz od 18 ~asova uz direktan TV {to smo uradili u ovoj pauzi, Star~eva, ali }e trebati vreprenos na RTS. to nam je {to nam je. Ve} polomena da sve do|e na o~ekivano

Zve zda u Po `a rev cu

Fo to: N. Sto ja no vi}

mesto. Mla|i tehni~ari Strugar i @ivanovi} }e sigurno uz wega imati {ta da nau~e i o~ekujemo da }emo igrati boqe u situacijama koje zahtevaju iskustvo. Do sada je Vojvodina pokazala da ume da se vra ti iz te {kih si tu a ci ja, {to nije bio slu~aj u prethodnim sezonama, a sada bi to trebalo da bude na jo{ vi{em nivou. Zbog poja~anog trenirawa }emo na slede}em me~u s Partizanom biti ne{to „te`i”, ali morali smo da poja~amo rad i da se spremimo za nastavak sezone. Kada drugi budu padali, mi }emo da di`emo formu za plej-of - istakao je Salati}. M. Ri sti}

SPORT

~etvrtak10.januar2013.

dnevnik NBA LIGA

Fan ta sti~ ni Pe ko vi}

EGZIBICIONI TURNIR U KUJONGU

Tip sa re vi} se po vre dio Samo nekoliko dana po{to je osvojio turnir u ^enaju, Tipsarevi} morao da preda me~ zbog povrede. ^inilo se da je pehar iz Indije pravi na~in da srpski teniser stekne dodatno samopouzdawe pred Australijan open, me|utim, pitawe je da li }e uop{te mo}i da u~estvuje na wemu. Tipsarevi} je zbog povrde zgloba ruke morao da preda me~ KVALIFIKACIJE ZA AUSTRALIJEN OPEN

La jo vi} us pe {an na star tu

Srpski teniser Du{an Lajovi} uspe{no je startovao u kvalifikacijama za Australijan open. On je prvom kolu pobedio Brazilca Giqerma Klezara sa 6:3, 7:6 (8:6). Rival Lajovi}u u drugoj rundi bi}e ^eh Jan Mert koji je bio boqi od Hrvata Antonija Vei}a sa 6:3, 6:7 (5:7), 6:4. Drugi srpski teniser u kvalifikacijama Boris Pa{anski izgubio je od Britanac Xejmsa Vorda sa 6:4, 6:3.

Kipraninu Markosu Bagdatisu u ~etvrtfinalu turnira koji se igra u Kujongu, predgra|u Melburna. Odluku da se povu~e sa terena srpski teniser je doneo posle izgubqenog prvog gema u drugom setu. Prethodno se sa mukom odupirao bolovima, {to je Kipranin iskoristio da povede 1:0 (6:1). Ti pra se vi} je i u ^e na ju imao probleme, pa je nekoliko

me~eva odigrao pod iwekcijama. ^ini se da je umor u~inio svo je, a de ve ti te ni ser na svetskoj rang listi nije `eleo da dodatno pogor{ava stawe pred Australijan open, koji po~iwe idu}eg ponedeqka. Tipsarevi}u sada predstoji nekoliko dana pauze da sanira povredu, dok }e Bagdatis u polufinalu Kujonga igrati protiv Huana Martina del Potra.

TURNIR U HOBARTU

Kraj za Bo ja nu Bojana Jovanovski dobro je po~ela turnir u Hobartu, pobedom protiv Marije Tereze Toro Flore iz [panije sa 6:0, 7:6 (9:7), ali je u drugom kolu izgubila od boqe rangirane Kirsten Flipkens sa 2:0 (6:3, 6:2). Belgijanka, koja se na po~etku 2013. godine nalazi na 51. poziciji VTA rang liste (pet ispred Jovanovski), boqe je po~ela me~ i sa dva brejka do{la do 5:0. Srpska teniserka uspela je da smawi na 5:2, ali nije imala snage za preokret. I drugi set je po~eo brejkom Belgijanke, koja je do kraja sigurnom igrom sa~uvala prednost i posle ukupno sat vremena obezbedila prolaz u ~etvrtfinale.

U derbiju ve~eri Hjuston je u ko{geterskom obra~unu na svom parketu naneo Lejkersima ~etvrti uzastopni poraz (125:112). Mnogo mawe poena vi|eno je u Indijani gde je doma}i sastav sru{io {ampiona Majami Hit rezultatom 87:77. U ostalim duelima Minesota je predvo|ena Nikolom Pekovi}em savladala Atlantu sa 108:103, Bruklin je lako slavio protiv Filadelfije rezultatom 109:89, a Milvoki je bio boqi od Finiksa sa 108:99. Xejms Harden vodio je Hjuston do trijumfa nad Lejkersima sa 31 poenom, a ^endler Parsons dodao je 20. Gosti su u prvom delu imali prednost od 14 poena, ali Rokitsi su u nastavku sa dve velike serije preokrenuli. Rekord sezone imao je Meta Vorld Pis sa 24 poena za Lejkerse koji su igrali bez trojice visokih igra~a â&#x20AC;&#x201C; Dvajta Hauarda, Paua Gasola i Xordana Hila. Brajant je postigao 20 poena, a Ne{ je imao 16 uz deset asistencija. Legendarni Kana|anin postao je tek peti igra~ u istoriji koji je pre{ao cifru od 10.000 asistencija (Stokton, Kid, Xekson i Mexik). U Indijani je Pol Xorx pokazao da je spreman za najve}e izazove po{to je u direktnom duelu sa Lebronom Xejmsom iza{ao kao pobednik. On je na kraju imao 29 poena i 11 skokova, a

Po po vi} pot pi sao za Lu koil Biv{i reprezentativac Srbije Bojan Popovi} novi je ko{arka{ Lukoila iz Sofije. Iskusni plejmejker je pro{lu sezonu proveo u Crvenoj zvezdi i od tada je bio bez anga`mana. Sa bugarskim {ampionom Popovi} je potpisao ugovor do kraja sezone. Lukoil nije uspeo da pro|e prvi krug takmi~ewa u Evrokupu i plasira se u Top 16 sa skorom 2-4.

Ni ko la Pe ko vi}

{ampion je postigao najmawe poena u sezoni. Dejvid Vest dodao je 14 poena uz 11 skokova za Pejserse koji su dobili 11 od posledwih 14 utakmica. Na drugoj strani Dvejn Vejd je imao 30 poena, a Xejms je me~ zavr{io sa 22 poena i 10 skokova. Jo{ jednu fantasti~nu utakmicu odigrao je biv{i centar Parti-

MU[KA EVROLIGA

Bam berg u Mo skvi Danas i sutra na programu su me~evi tre}eg kola druge faze Evrolige za ko{arka{e. Sastaju se: Da nas CSKA - Bamberg (17) Panatenaikos - Unikaha (19.45) Makabi - Fenerbah~e (20.05) Kaha Laboral - Be{ikta{ (20.45) Su tra Efes - Alba (19) Real - @algiris (20.45) Montepaski - Kimki (20.45) Barselona - Olimpijakos (20.45)

OTVORENO PRVENSTVO BE^EJA U ROWEWU NA DAH

Pre mi jer no pli va we s pe ra ji ma

Ro ni la~ ki klub Po sej don iz Be~eja organizuje 12. januara (su bo ta) dru go otvo re no prvenstvo Be~eja u rowewu na dah â&#x20AC;&#x201C; Be~ej Open 2013, a bi}e odràno i premijerno takmi~ewe u plivawu s perajima. Kako }e se sve odràti u zatvorenom bazenu OSC Mladost, to je prilika da se na tribinama na|e zavidan broj qubiteqa atraktivnog sporta iz ~itavog Potisja. - Be~ej Open se odràva u tri discipline. Prva je stati~ko rowewe na dah - STA, drugo dinami~ko sa perajima DXF i tre}e dinami~ko bez pe ra ja - DNF. O~e ku je mo ukupno tridesetak takmi~ara iz Beograda, Bele Crkve, Be~eja, Ni{a, Novog Sada, Pan~eva i Subotice, ali nam stiù takmi~ari i iz Ma|arske, Republike Srpske, Slovenije, Hr vat ske i [vaj car ske. Kotizacija po takmi~aru je

1.000 dinara i, s obzirom da se moè uplatiti i na sam dan takmi~ewa, moè se desiti da broj u~asnika bude i ve}i. Sa takmi~arima }e biti i wihovi treneri, pa }e ovo biti prilika da se razmene stru~na iskustva. Za ovo takmi~ewe angaòvali smo AIDA nacionalne sudije Janeza Krawca i Slobodana Savatovi}a iz Be o gra da. Naj bo qi ma u svakoj disciplini namenili smo diplome, medaqe i unikatno ra|ene amfore - rekao je pred sed nik Ro ni la~ kog kluba Posejdon Ernest Klozi. Sve~ano otvarawe zakazano je za 10 sati. Prvo }e se odràti takmi~ewe u dve dinami~ke discipline, a onda i start statike. U pauzi izme|u ova dva de la odr à }e se atraktivno brzinsko plivawe perajima. V. Jankov

KIKINDSKI INVALIDI IZABRALI NAJBOQE

KA RA TI STI VLA DI MI ROV CA OSVO JI LI 273 ME DA QE: Ka ra te klub Vla di mi ro vac je naj tro fej ni ji e sport ski klub op {ti ne Ali bu nar u mi nu loj go di ni. Da je ovaj sport ski ko lek tiv oprav da no za ra dio ovaj epi tet sve do ~e 273 osvo je ne me da qe na broj nim sport skim nad me ta wi ma u ze mqi i ino stran stvu to kom mi nu le go di ne. Od tog bro ja ~ak 93 su zlat ne,osvo je ne su i 89 sre br ne i isto to li ko bron za ne mda qe. Na re vi jal nim tak mi ~e wi ma ~la no vi klu ba osvo ji li su 12 zlat nih, 19 sre br nih i 28 bron za nih , a na me |u na rod nim tur ni ri ma u ze mqi i ino stran stvu iz bo ri li su se za 57 sre br nih i 48 bron za nih od li~ ja. De se tak tak mi ~a ra ~e ka da ob u ~e dres re pre zen ta ci je Sr bi je,a to su : Mi hael Mu sta, Ari ja na Za ri ja, Ana Be la Bu kur, Ele na Se ke {an, Ka ta ri na Da ki}, Bog dan Ek me ~i} i Mi qan Cvet ko vi}. R. Jovanovi}

zana Nikola Pekovi} koji je protiv Atlante imao 25 poena i rekord karijere od 18 skokova uz {ut iz igre 9-15. O~igledno je da Pekmenu prija odsustvo prve zvezde Kevina Lava. Pratili su ga Derik Vilijams sa 17 i Aleksej [ved sa 15 poena. Na drugoj strani Xo{ Smit je imao 21 poen i 13 skokova, a 21 poen ubacio je i Lu Vilijams.

La u re ati Igor Vu ji ~i} i Er `i ka Bu dai Sportsko dru{tvo invalida Kikinde je jedino koje je na sve~anosti izabralo svoje najboqe sportiste u kikindskoj op{tini. Prema mi{qewu Upravnog odbora ova titula u mu{koj konkurenciji pripala je pliva~u Igoru Vuji~i}u i stonoteniserki Er`iki Budaiju. Ina~e, kikindski invalidi sportisti na nivou Sportskog saveza invalida Vojvodine u vi{e sportskih disciplina osvojili su 43 medaqe od ~ega 16 zlatnih, 14 srebrnih i 13 bronzanih a najuspe{niji bili su u atletici, jer su ku}i doneli 20 medaqa. M. S.

DAKAR RELI

Seg maj ster 74. [panac \oan Bareda i Naser Al-Atijah iz Katara bili su najbrì na ~etvrtoj etapi 34. izdawa Dakara, voènoj od Naske do Arekipe. Bareda je bio najboqi me|u motociklistima, po{to je 289 kilometara dug specijal, voèn u okviru etape duìne 718 kilometara, pre{ao u vremenu od 3:41:09 sata. Drugo mesto, sa skoro osam minut zaostatka, zauzeo je Francuz Olivije Pan, dok je tre}i bio wegov sunarodnik David Kastu. Srpski predstavnik Gabor Sagmajster bio je 72, sa vi{e od jednog sata zaostatka. Zahvaquju}i drugom mestu, Pan je preuzeo vo|stvo u generalnom plasmanu i sada ima dva i po minuta prednosti u odnosu na Kastua, dok Sagmajster drì 74. poziciju. U konkurenciji automobilista, i specijal i etapa su bili za kilometar kra}i, a {ampion Dakara od pre dve godine ju je zavr{io za 3:28:46 minuta. Girlan [i{eri iz Francuske je na drugom mestu imao 36 stotinki slabije vreme, dok je tre}i bio branilac titule Stefan Peterhansel. Aktuelni {ampion je prvi u generalnom poretku posle ~etiri etape, sa pet minuta boqim prolaznim vremenom od Al-Atijahovog. Dakar se sada iz Perua seli u île, a u sredu ne na programu etapa od Arekipe do Arike. Motociklisti }e voziti 411 kilometara, od kojih }e 136 biti u okviru specijala, dok }e za automobiliste etapa budu duga 509, a brzinac }e biti 172 kilometra.

kULTURA

dnevnik

~etvrtak10.januar2013.

ВЕЧЕРАС ПРЕМИЈЕРА ИБЗЕНОВОГ „РОЗМЕРСХОЛМА“ У НОВОСАДСКОМ ПОЗОРИШТУ / УЈВИДЕКИ СИНХАЗУ

Представа „Розмерсхолм“, рађена по нама непознатом комаду Хенрика Ибзена, у режији Анке Браду, премијерно ће бити изведена вечерас у 19 часова на сцени Новосадског позоришта / Ујвидеки синхаз. Другу премијеру у овој сезони режира гошћа из Румуније Анка Браду, која је већ у Новосадском позоришту режирала две представе претходних сезона: „Мизантроп“ и „Историју комунизма у два дела“. У представи „Розмерсхолм“ играју: Арон Балаж (Јоханес Розмер, власник Розмерсхолма, бивши поп), Емина Елор (Ребека Вест), Иштван Кереши (Крол, ректор, Розмеров шогор), Шандор Ласло (Улрик Брендел), Атила Мађар (Педер Мортенсгард), Силвија Крижан (Госпођа Хелсет, домаћица) и Агота Силађи (Беате, Розмерова мртва супруга). - Изабрала сам овај Ибзенов скоро непознат комад, али у историји књижевности се „Розмерсхолм“ сматра ремек делом драмског облика. Прочитала сам га давно, стално размишљала о њему, али сада сам га понудила Новосадском позоришту, јер сматрам да оно има одличну глумачку поделу за њега – каже реди-

тељка ове представе Анка Браду. - У овом комаду има врло снажних карактера, има их иначе шест, а ја сам додала и седми, Беате, Розмерову умрлу супругу, која је кључ, почетак целог проблема. Мислила сам и на поделу, али и на то да је ово врло комплексан комад, а за редитеља је врло интересантно да помеша стварност и сан, да реши различите нивое конфликата који почињу од политичке расправе, и везују се за снажну идеологију с почетка 20. века, док цео комад води ка врло тешком и моћном поетичком нивоу. Тај комад као да креће са земље, почиње да се пење до неба, и постаје заиста драматична поема. Овај комад меша стварност и машту, додаје Анка Браду, а такође је у њему присутна и снажна нордијска традиција, која каже да се људи који умру, а нису завршили своје обавезе у животу, враћају да реше проблеме који су остали нерешени. - Тако имамо заплет као у драми „Хамлет“, у којој се појављује дух оца, и тада настају сви проблеми. Овде је главни лик свештеник који жели да постане слободан и одбаци стару веру у традицију. Хтео је да одбаци

БРИТАНСКА ФИЛМСКА НАГРАДА БАФТА

„Линколну” десет номинација Филм Стивена Спилберга о америчком председнику Абрахаму Линколну „Линколн„ са Денијелом Деј Луисом у насловној улози покупио је 10 номинација за бри-

танске филмске награде БАФТА. Филмска верзија мјузикла „Јадници„, као и нови филм Анга Лија „Пијев живот„ имају по девет номинација, док је најновији филм о Џејмсу Бонду „Skyfall„ добио осам номинација. Седам номина-

ција има филм Бена Афлека „Арго„, док је нова сарадња Кире Најтли и Џоа Рајта у филму „Ана Карењина„ номинована у шест категорија. Филм Квентина Тарантина

„Ђангова освета„ и трилер о хватању Осаме бин Ладена „00.30 Тајна операција„ добили су по пет номинација. Додела награде Британске филмске академије биће организована у Лондону 10. фебруара.

Фото: Б. Лучић

Од земље до неба, стварности и сна

комплетну прошлост и да крене путем слободе, мишљења и изражавања својих осећања. Тада среће младу девјку Ребеку Вест, која га води тим путем и они се заљубљују. Ту се помешају проНОМИНАЦИЈE ЗА ЗЛАТНУ МАЛИНУ

„Сумрак” најгори филм Вампири, мушкарци у хаљинама и лоши очеви покупили су највише номинација за Златне малине, „признања„ за најгоре филмове и улоге у 2012. години.„Сумрак сага: Праскозорје 2”, последњи део тин вампирске франшизе добио је 11 номинација за Малине, док је комедија Адама Сандлера „That‘s My Boy” о оцу који се повезује са давно остављеним сином добила осам номинација. За најгори филм номиновани су и „Бојни брод„, „The Oogi e lo ves in the Big Ba loon Adven tu re„, „A Tho u sand Words„, „Џон Картер”.У категорији најгорих глумаца нашли су се Николас Кејџ, Роберт Патинсон, Еди Марфи, Адам Сендлер и Тајлер Пери. Оскаровка Барбара Стрејсенд номинована је за најгору глумицу уз Кристин Сјуарт, Кетрин Хејгл, Милу Јововић и Пери. Златне малине установљене су 1980. као антинаграда Оскарима. Додела Малина ове године поново је враћена у традиционални термин, ноћ уочи Оскара 23. фебруара. „Срећне” добитнике бира 650 чланова Фондације Златна малина и на основу критика на сајту „Rot ten To ma to es”.

НОВИ ФИЛМОВИ НА БИОСКОПСКОМ РЕПЕРТОАРУ

Комедија, анимирани и омаж Хавани На репертоару новосадског био- торци долазе„ редитеља Ендија скопа „Арена синеплекс“ од данас Фикмана, прича о баби и деди који су три нова филма.У црно-белом долазе да чувају унуке, али њихове анимираном филму „Франкенвини” васпитне методе из „старе школе„ Тима Бартона кад изненада изгуби изазваће прави хаос. Били Кристал свог вољеног пса Спаркија, млади и Бет Мидлер играју бабу и деду, Виктор ће уз помоћ науке успети да док улогу ћерке, која мора да ради, оживи свог најбољег пријатеља - уз тумачи Мариса Томеи. У глумачкој само неке мале преправке. Покушаће да сакрије своју креацију, али кад Спарки побегне, Викторови школски другари, наставници и цео град схватиће да нови „живот на повоцу” може да буде монструозан. Гласове главним ликовима позајмили су: Кетрин О’Хара, Мартин Шорт, Мартин Ландо, Чарли Тејан, Атикус Шејфер, Роберт Кепрон, Кончата Ферел и Винона Рајдер. „Франкенвини” представља Из филма „Хаос у кући“ осврт на класичне хорор филмове који су умногоме утицали на де- екипи су и Том Еверет Скот и Бејли тињство Тима Бартона. Ово је трећи Мадисон. Пошто деда и баба врло Бартонов филм снимљен „стоп мо- брзо одустају од инструкција своје ушн” техником, а претходила су му ћерке, деца ће бити у прилици да прдва хита - „Мртва невеста”, филм ви пут пробају торту и играју се пиноминован за Оскара у категорији штољима на воду, али и да сама донајбољег дугометражног анимира- несу неке важне одлуке. Из тог неног филма, и „Ноћна мора пре Бо- споразума и хаоса цела породица изжића”, номинован у категорији нај- лази сложнија и јача него икада. Филм „7 дана у Хавани”, савребољих визуелних ефеката. Други филм је комедија „Хаос у кући - ма- мени портрет једног од најфасци-

нантнијих градова у свету, својеврсни је омаж Куби, који чини седам засебних, али повезаних поглавља, окупио је седам значајних светских редитеља и одличну глумачку екипу. Лорен Канте, Хулио Медем, Гаспар Ное, Елија Сулејман, Хуан Карлос Табио, Пабло Траперо и Бенисио дел Торо представили су свој доживљај Хаване у динамичном омнибусу. Џош Хачерсон, звезда филма „Игре глади”, игра главну улогу у редитељском дебију Бенисија дел Тора. Прича прати младог америчког туристу који одлази на своје прво путовање по Куби. Његов таксиста је средовечни човек са инжењерском дипломом који ће му показати град који је све друго, само не традиционалан. Редитељ Емир Кустурица игра главну улогу у причи Пабла Трапера, док се у филму појављује и талентовани Данијел Брул („Збогом Лењине”, „Проклетници”). Сценарио за омнибус написао је Леонардо Падура, а у глумачкој екипи су и Ана де Армас, Елија Сулејман, Хорхе Перугора, Мирта Ибара, Дајси Гранадос, Луис Алберто Гарсиа, Владимир Круз, Отело Ренсоли, Леонардо Бењитез, Мелвис Санта Естевез. К. Р.

блеми идеологије и љубави, и Розмерова жена извршава самоубиство. Комад почиње годину и по дана након тога, и, као у трилеру, враћа се у прошлост, односно прошлост постаје део ствар-

ности. Пар на крају схвата да не може више да живи у таквој стварности која је пуна прљавштине, лажи и погрешака. Одлучују да се убију... – наговестила је јуче новинарима Анка Браду.

Из данашње перспективе гледано, овај комад, по речима Анке Браду, има сасвим модерна схватања о томе шта значи живети у стварности, и говори нам како морамо наћи снаге да се боримо против лажи и таме у нашим животима. Можда овај комад изгледа трагичан, али Анка Браду такође сматра да на крају даје ипак јасну поруку да треба бити јак, и гледати ведро и са снагом у будућност. Ребеку Вест Емина Елор описује као врло сложену жену, мистичну, хладну, аристократске природе, која, у ствари, гори изнутра, пуна осећаја и енергије, али и сто одсто сигурна у себе и зна шта хоће. - Али, када дође у Розмерсхолм, тај розмерсхолмски стил живота је поломи, и она бежи од тога, због закона под којима је требало да живи и којима не припада. Она би заправо да пресече традицију, сматрајући да се не мора венчавати да би заједно живели у љубави. То је тај њен дух, њена еманципована страна...- објашњава Емина Елор. Драматург је Ката Ђармати, а сценограф и костимограф је Михаи Пакурар. Н. Пејчић

ШЕСТ РОМАНА У НАЈУЖЕМ ИЗБОРУ ЗА НИН-ову НАГРАДУ

Одлука о најбољем 14. јануара Ко је добитник најугледнијег домаћег књижевног признања, НИН-ове награде за роман за 2012. годину, знаће се у понедељак, 14. јануара, а жири је саопштио да су у најужем избору шесторица кандидата односно наслова. То су : Александар Гаталица „Велики рат“ („Моно и Мањана“), Мира Оташевић„Зоја“ („Геопоетика“), Драго Кекановић „Вепрово срце“ (СКЗ), Катарина Брајовић „Штампар и Вероника“ („Октоих“ и „Штампар Макари-

је“), Иванчица Ђерић „Несрећа и стварне потребе“ („Ренде“) и Ласло Блашковић „Посмртна маска“ („Архипелаг“). Овај редослед је сачињен по датумима пристизања у Редакцију НИН-а и није вредносни суд. Жири је обзнанио да су на конкурс стигла 164 романа, што је једна од квантитативно најбогатијих издавачких година, али је већина наслова „квалитативно скудна“ . Добар део романа који конкуришу за награду, тематски

и жанровски може се сврстати у историјске романе , а аутори су се бавили различитим деловима националне и опште историје. Чланови НИН-овог жирија су Васа Павковић (председник), Владислава Гордић Петковић, Љиљана Шоп, Милета Аћимовић Ивков и Мићо Вујичић. Новчана противвредност НИН-ове награде за најбољи роман на српском језику је милион динара, а дародавац је компанија „Da nu be fo ods gro up“. Р. Л.

ЗА „ВИТАЛОВУ” КЊИЖЕВНУ НАГРАДУ

Девет наслова у ужем избору Жири књижевне награде „Златни сунцокрет” коју 17. пут додељује „Витал” из Врбаса за најбољу књигу објављену претходне године, одабрао је девет наслова који су ушли у ужи избор. Жири у саставу: Јован Зивлак (председник), Никола Страјнић и Владимир Гвозден након разматрања више од 120 наслова на четири седнице, сачинио је ужи избор кандидата у који је ушло шест романа, једна поетска књига и две књиге из домена критике и књижевних есеја објављени у 2012.години. У ужем избору за награду су романи Драге Кекановића „Вепрово срце” ( у издању Српске књижевне задруге), Александра Гаталице „Велики рат”, (Моно и Мањана“, Слободана Гавриловића „Џелат„(Албатрос плус), Драгана Великића „Бонавиа” (Лагуна), Ласла Блашковића „Посмртна маска„(Архипелаг), Катарине Брајовић „Штампар и Вероника“ (Октоих Штампар Макарије). У ужем избору је збирка поезије Живорада Недељковића „Талас” (у издању Архипелага) а из области књижевне критике две књиге Саве Дамјанова „Нова читања традиције” (у издању Службеног гласника) и Нине Живанчевић „Црњански и његов читалац„ (Мали Немо).

У саопштењу жирија наведено је да се определио за ове књиге јер свака од њих на релевантан уметнички начин говори о нашем свету и посредним и непосредним друштвеним силама које га обликују. Жири оцењује да је доминација романа у последње време неспорна, што сматрају последицом тога да се издавачи све више приклањају утицајима тржишта као и да је некада повлашћени жанр, поезија осим код неколико мањих издавача, гурнута на маргине као и есеј, критика и књижевна наука. Наше издаваштво је упркос наведеним околностима још сачувало меру одговорности за уметничку прозу. У роману је тумачење и разумевање наше политичке судбине наглашено, било да се ради о општој слици или о конструктима појединаца који су изложени њеној екстремној логици. У том смислу се може рећи да је генерално у српској прози дошло до обрта где се напушта тип књижевности заснован на имагинативној и фантастичкој самодовољности - наводи у образложењу жири. Жири ће одлуку о 17. добитнику Виталове награде саопштити током јануара. Добитнику награде припада новчани износ, као и штампање награђене књиге.

СУТРА НА КОНЦЕРТУ У СРПСКОМ НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ

Кошмарни Игудесман и Џу Врхунски светски музичари и комичари, виолиниста Алексеј Игудесман и пијаниста Хјунг Ки Џу, који годинама засмејавају публику широм света изводећи класичну музику на оригиналан начин, наступиће сутра у 20 часова у Српском народном позоришту са Београдском филхармонијом. Виртуозни дуо који је већ неколико пута са огромним успехом наступио пред нашом публиком представиће свој, широм света познати шоу „Big Night ma re Mu sic„ са музиком светских класика Волфганга Амадеуса Моцарта, Јохана Себастијана Баха и Лудвига ван Бето-

вена, коју са симфонијским оркестром изводе на духовит и заба-

ван начин. Врхунски извођачи који поред својих инструмената, клавира и виолине, Бахову или било коју другу „озбиљну„ музи-

ку изводе уз помоћ разних реквизита, усисивача, мутилица за кафу, метли, познати су по томе да се сами добро забављају и да публику засмејавају „до суза„. На претходним гостовањима Игудесман и Џу наступили су као дуо (Lit tle Night ma re Mu sic) а сутра увече свираће са великим оркестром (Big Night ma re Mu sic), Београдском филхармонијом. Наступи ових особених музичара који су постали својеврстан музички феномен, до сада су прегледани више од 30 милиона пута на Јутјуб каналу.

svet

~etvrtak10.januar2013.

GLA SA WE O ZA [TIT NOJ KLA U ZU LI U BRI SE LU KRA JEM JA NU A RA

La `ni azi lan ti ipak vra }a ju vi ze BRI SEL: Savet ministara EU i Evropski parlament postigli dogovor o mehanizmu za privremeno vra}awe viznog reìma za neke balkanske zemqe. Na pitawe da li preti opasnost da vize budu vra}ene Srbiji, izvori u EK su ponovili da }e jedino merodavno biti ~iweni~no stawe koje se ustanovi u EU. Kako se saznaje, postignut je potpuni politi~ki dogovor o utvr|ivawu mehanizma, ali je glasawe o tome u Odboru za gra|anske slobode EP iz tehni~kih razloga odloèno za drugu polovinu januara. Kako su rekli upu}eni zvani~nici u ovom odboru EP, politi~ki je jo{ u decembru sasvim usagla{ena za{titna klauzula reìma bez viza za zapadnobalkanske zemqe. Tom klauzulom bi vize bile vra}ene ako se utvrdi da je iz tih zemaqa do{lo do naglog

planirano, glasawe o za{titnoj klauzuli biti 21, 22. ili 31. januara. Odlagawe je proceduralnotehni~ko jer je nu`no, kako je dodala, da se tekst tog mehanizma

Ze mqe ~la ni ce EU bi na osno vu svo jih po da ta ka mo gle za kqu ~i ti da je na tri, {est ili vi {e me se ci nu `no vra ti ti vi ze ne koj dr `a vi Za pad nog Bal ka na pove}awa „la`nih azilanata” ili priliva ilegalnih imigranata u EU. Predstavnica za {tampu u Odboru za gra|anske slobode EP Isabel Nadkarni je objasnila da }e, umesto danas - kako je bilo

pravno i jezi~ki dotera i usaglasi. Sama sadr`ina „za{titne klauzule” je u potpunosti prihva}ena u konsultacijama Saveta ministara EU i EP, naglasila je Isabel Nadkarni. Podsetimo, izvestiteqka Evropskog parla-

menta za viznu liberalizaciju Tawa Fajon prekju~e je za B92 rekla da je raniji dokument, po kojem bi postojala ve}a opasnost za suspenziju viznog reìma Srbiji „propao”, a da je sada{wi predlog mnogo boqi. Ona je ponovila i da se nada da Zapadnom Balkanu ne}e ponovo biti uvedene vize. EP je prekju~e saop{tio da je za{titna klauzula za bezvizni reìm usvojena na zahtev nekoliko zemaqa EU koje su ustanovile naglo pove}awe broja neosnovanih zahteva za dobijawe azila dràvqana nekih zemaqa Zapadnog Balkana, posle uvo|ewa bezviznog reìma sa EU. Zvani~nici u Evropskoj komisiji su prethodno stavili do

znawa da se u zahtevima upu}enim Briselu za usvajawe ubrzanog postupka za eventualno vra}awe viza, poimence ne pomiwe nijedna zemqa Zapadnog Balkana. Na pitawe da li preti opasnost da vize budu vra}ene Srbiji i Makedoniji, izvori u EK su ju~e ponovili da }e jedino merodavno biti ~iweni~no stawe koje se ustanovi u EU. Zemqe ~lanice EU bi tada, i na osnovu svojih podataka, mogle zakqu~iti da je na tri, {est ili vi{e meseci nu`no vratiti vize nekoj dràvi Zapadnog Balkana, ako se utvrdi da je do{lo do „vanredne situacije” i mogu}eg ugroàvawa bezbednosti prostora EU. Savet ministara ~lanica EU takvu odluku donosi kvalifikovanom ve}inom glasova, {to zna~i da je potrebno 73 odsto glasova svih ~lanica EU. Pri tom glas najve}ih zemaqa Unije ima „specifi~nu teìnu” od 29 bodova, a najmawih tri ili ~etiri boda. Povodom tvrdwi medija da je u posledwe vreme do{lo do naglog pove}awa broja „la`nih azilanata”, u ogromnoj ve}ini Roma, iz nekih dràva Zapadnog Balkana, iz Brisela poru~uju da }e se pravi podaci znati tek po{to stru~waci Evropske komisije uskoro daju izve{taje o tome i kada se to sravni s podacima zemaqa ~lanica EU.

UKRATKO Udes tra jek ta, 50 po vre |e nih WU JORK: Jedna osoba je u kriti~nom stawu, a vi{e od 50 je lak{e ili teè povre|eno kada je trajekt udario u mol u Wujorku, saop{tili su zvani~nici Obalske straè. Do nesre}e je do{lo oko devet ~asova ujutru po lokalnom vremenu na molu 11 u dowem Menhetnu, nedaleko od Vol Strita. Trajekt koji svakodnevno prevozi putnike iz Atlantik Halendsa u Wu Xersiju iz zasad neutvr|enih razloga se zakucao u mol, a televizijski snimci su pokazali da je tom prilikom napravqena velika rupa na boku. „]o{ak trajkta je otkinut, kao da je neko otvarao konzervu. Putnici su poleteli sa svojih sedi{ta i mnogi od wih su udarili u zidove i prozore”, rekao je jedan od o~evidaca, prenosi AP.. Mnogima je medicinskim „kragnama” imobilizovan vrat, a mediji navode da ima najmawe 50 lak{e ili teè povre|enih.

Po ter ni ca zbog lu ka STOK HOLM: [vedska je izdala me|unarodni nalog za hap{ewe dvojice Britanaca osumwi~enih da su organizovali krijum~arewe vi{e od tone kineskog belog luka u [vedsku. [vedsko tu`ila{tvo ih tereti da

su dvojica Britanaca na taj na~in o{tetila {vedsku dràvu za oko 10 miliona evra. Tuìlac Tomas Alstrand rekao je da su ta dvojica prvo brodom prevezla beli luk u Norve{ku, gde nisu platili carinu, jer se smatralo da su kroz tu zemqu samo u tranzitu. Oni su potom prevezli 1,2 tone belog luka preko {vedske granice, izbegav{i carinske kontrole i pla}awe uvoznih da`bina, ~ime su o{tetili {vedsku dràvu za oko 10 miliona evra. Tuìla{tvo je navelo da je duga policijska istraga dovela do identifikacije dvojice Britanaca koji stoje iza operacije, sprovedene 2009. i 2010.

Pro te sti zbog za sta ve BEL FAST: Ve} {estu no} za redom demonstranti u Belfastu napali su policiju Severne Irske dimnim bombama, fla{ama i kamenicama, a povre|enih nije bilo. Demonstranti se protive odluci da se sa gradske skup{tine skine britanska zastava. Policija je ipak uspela da odr`i red, bez upotrebe gumenih metaka i vodenih topova, koje je koristila u neredima dan ranije, preneo je AFP, dodaju}i da u posledwim demonstracijama nema povre|enih. Probritanski demonstranti izlaze na ulice Belfasta svake

no}i od 3. decembra, kada su katoli~ki, proirski politi~ari izglasali da se britanska zastava na Gradskoj skup{tini, gde je bila od 1906. godine, postavqa samo 18 odre|enih dana u godini. Protesti su u po~etku bili uglavnom mirni, ali su od po~etka godine postali nasilni. Strahuje se da bi danas moglo da do|e do sukoba, jer tada, prvi put posle dono{ewa odluke, zastava treba da bude istaknuta povodom ro|endana supruge princa Vilijama, vojvotkiwe od Kembrixa. Pro{le no}i, oko 300 demonstranata, mnogi umotani u britanske zastave, stajalo je mirno ispred gradske skup{tine, a do uli~nih sukoba je do{lo kada se ve}ina vratila u isto~ni Belfast.

dnevnik PO @A RI BE SNE AUSTRA LI JOM

Ba ka spa s la hrabre unu ~i }e SID NEJ: Po`ari {irom najmnogoqudnije australijske dr`ave su van kontrole - aktiviraju ih velika vru}ina i vreo vetar, stvaraju}i katastrofalnu situaciju. Borba sa vatrenom stihijom traje ve} danima, a svet su danas obi{le slike jedne bake koja je uspela da spase petoro unu~adi.

„Stawe ne mo`e biti lo{ije, suo~eni smo s katastrofom”, rekao je on. Situaciju u mnogim mestima u Australiji pokazuju fotografije Tima Holmsa, koji je ovekove~io trenutke u kojima sa svojom suprugom i petoro unu~adi tra`i spas od stihije u vodi, ispod jednog keja u tasmanijskom gradi}u Daneli.

„U no }i iz me |u utor ka i srede u Novom Ju`nom Velsu bilo je vi{e od 140 {umskih po`ara od kojih ~etrdesetak ni je pod kon tro lom”, sa op {tio je novinarima u Sidneju ko me sar se o ske va tro ga sne slu`be [ejn Ficsimons.

Fotografije su napravqene 4. januara, a ju~e su objavqene u medijima {irom sveta. Na fotografiji je baka sa hrabrim unucima (s leva na desno): [arlot Voker (2), Tami Holms, Ester Voker (4), Lajam Voker (9), Matilda Voker (11), Kejleb Voker (6).

SIRIJA

Mi lion gladnih DA MASK, BEJ RUT: U vazdu{nom napadu sirijske avijacije kod Homsa poginulo je ~etvoro dece, a strahuje se da je broj `rtava ve}i, javqa Opservatorija za qudska prava sa sedi{tem u Bejrutu. @estoki sukobi izbili su kod vojnih aerodroma u oblasti Alep koja je pod kontrolom pobuwenika. Opservatorija navodi da se strahuje da je u istom napadu poginulo oko deset osoba. Artiqerija re`ima Ba{ara el Asada tokom no}i je bila aktivna na podru~ju Damaska, dok su se borbe nastavile na severozapadu zemqe. Ujediwene nacije, u me|uvremenu, upozoravaju da je ~ak milion gra|ana Sirije suo~eno sa gla|u.

Pomo} do wih ne moè da stigne zbog sukoba koji traju 22 meseca i u kojima je ubijeno oko 60 hiqada qudi. Sirijski pobuwenici oslobodili su 48 Iranaca u zamenu za osloba|awe 2.130 civilnih zatvorenika koje drè sirijske vlasti. Me|u oslobo|enim zarobqenicima ima èna i dece. Sirijski pobuwenici su ve} oslobodili Irance koje su zarobili u avgustu u Damasku, tvrde}i da su pripadnici iranskog elitnog korpusa islamske revolucionarne garde, prenela je iranska dràvna televizija. Teheran je to negirao navode}i da je re~ o {iitskim muslimanima koji su i{li u posetu svetili{tima u Siriji.

Li bi ja vi {e ni je yama hi ri ja LON DON: Libijski nacionalni kongres jednoglasno je usvojio nacrt zakona kojim se ukida naziv Velika Xamahirija koji je 1977. godine uveo Moamer el Gadafi. Kako prenosi list „Elaf”, novi naziv bi}e - dr`ava Libija i on }e va`iti do trenutka kada bude usvojen novi Ustav. Odluka je doneta kao odgovor na zahteve gra|ana i nekih organizacija. Pun naziv zemqe - Velika Socijalisti~ka Narodna Libijska Arapska Xamahirija - koristi se u mnogim dokumentima, kao i na papirnim nov~anicama. To je bio slu`beni naziv Libije pod Gadafijevim vo|stvom. Xamahirija ozna~ava poseban oblik vladavine i oblik politi~kog ure|ewa koji je zagovarao Gadafi, u kome ne postoje uobi~ajeni organi vlasti ve} se sva vlast nalazi u rukama naroda koji je vr{i preko narodnih kongresa i narodnih komiteta.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI JU LI JA TI MO [EN KO Julija Timo{enko po~ela „akciju gra|anske neposlu{nosti” i odbija da se vrati u svoju zatvorsku sobu protestuju}i protiv re`ima predsednika Viktora Janukovi~a. Timo{enkova je provela no} u prostoriji s tu{evima i zapretila da se vi{e ne}e vratiti u svoju sobu dok se ne uklone kamere koje je nadziru. Ona optu`uje Janukovi~a da je uzurpirao vlast u zemqi.

MO HA MED MOR SI Egipatski predsednik Mohamed Morsi posredova}e u pregovorima u Kairu izme|u palestinskog predsednika Mahmuda Abasa i vo|e Hamasa Kaleda Ma{ala. Zvani~nici Abasovog Fataha i rivalskog Hamasa najavili su da }e u fokusu pregovora biti formirawe palestinske vlade nacionalnog jedinstva i odr`avawe izbora, koji se ve} dugo odla`u i na Zapadnoj obali i u pojasu Gaze.

UGO Â VES Kako predsednik Venecuele Ugo âves ne}e biti u stawu da se vrati u Karakas do 10. januara kada treba da poloì zakletvu, inauguracija }e biti odloèna. Ovo je saop{tio predsednik skup{tine Diosdado Kabeqo. Po mi{qewu lekara, âves, koji je operisan na Kubi, ne}e mo}i da se vrati u Venecuelu do danas, kada treba da poloì zakletvu.

Ber lu sko ni `r tva è na su di ja? RIM: Negoduju}i zbog odluke suda pre- pla}a 100.000 evra dnevno, odnosno tri ma kojoj je duàn da pla}a ogromnu ali- miliona evra mese~no svojoj biv{oj mentaciju biv{oj supruzi, Silvio Berlusupruzi. skoni rekao je da je `rtva zavere èna sudija, koje je nazvao „feministkiwama i komunistkiwama“. Biv{i italijanski premijer najavquje àlbu zbog alimentacije od 200.000 evra dnevno. Biv{i italijanski premijer Silvio Berluskoni, rekao je da je `rtva èna sudija koje je nazvao „feministki wa ma i ko mu ni sti ma”, zbog alimentacije od 200.000 evra dnevno presu|ene u brakorazvodnoj parnici wegovoj drugoj supruzi. Berluskoni je u intervjuu za privatnu televiziju La7 rekao da }e se àliti na presudu u razvodu od supruge Veronike Lario. Italijanski mediji prvobitno su javili da je sud odlu~io da Silvio treba da Veronika Lario i Silvio Berluskoni

Berluskoni je, me|utim, rekao da je ta cifra, zajedno sa zaostalim isplatama, dvostruko ve}a. „Radi se o tri ène sudije, feministkiwama i komunistkiwama. To su milanske sudije koje me progone od 1994. godine”, rekao je italijanski medijski magnat. Veronika Lario zatraìla je razvod 2009. godine, navode}i kao razlog Berluskonijevu naklonost mla|im ènama. Berluskoniju se trenutno sudi po optu`bama da je platio pruàwe seksualnih usluga tada maloletnoj Marokanki i koristio svoju kancelariju da to zata{ka. Biv{i italijanski premijer i devojka odbacuju ove optu`be. Ina~e, prema prijavqenim prihodima 2008. godine od 23 miliona evra, Berluskoni se ubraja me|u najbogatije qude u Italiji.

BALkAn

dnevnik

Do dik: RS, iako na ci o nal ni pro je kat, ni je upe re na ni pro tiv ko ga

Saradwa

pripada”, rekao je Dodik, nagla- ~ega {to mnogi ne èle. Mi smo sredi{te te institucije bilo je {avajui da niko ne bi trebalo izgubili i svoju malu iluziju o najpre u Sarajevu, gde je i proda se miri s nametnutim retome da je Bosna mogu}a u smislu gla{ena deklaracija, a tokom {ewima. realizacija dejtonskih vredno- rata u BiH bilo je izme{teno Predsednik RS je naglasio da sti, jer su one stalno bile iz- na Pale. Od 1998. godine sedije Evropska unija, tokom cele vrgnute promenama i nametane {te Narodne skup{tine RS je u pro{le godine, „s pozicija mo- ovde. Mi nemamo posebnu èqu Bawaluci. }i i sile vr{ila pritisak na RS da pristane na izmenu Ustava”. „Po dr à va ju }i visoke predstavnike svih prethodnih godina, EU je protivustavno i nedemokratski nametala re{ewa, a ona i daqe istrajava na tome, kao i na mnogim drugim stvarima i na~inima koji bi doprineli uru{avawu Srpske”, rekao je Dodik. „Na{a politika je zasnovana na tome da se kre}emo ka Evropskoj uniji i mi sad èlimo i Sve~ana akademija „Iz Srpske s qubavqu” da oja~amo svoju nezavisnst (autonomiju) u okviru dejtonske Bosne i Hercegoviêstitke Da~i}a i Nikoli}a ne. Nismo radili ni{ta antiePremijer Srbije Ivica Da~i} ~estitao je ju~e Dan Republike vropski, jer smo u proteklom peSrpske predsedniku Miloradu Dodiku, premijeru Aleksandru riodu pratili evropsku prakXombi}u i svim gra|anima RS, saop{teno je iz vlade. „êstitam vam su”, smatra Dodik. Dan Republike i krsnu slavu. @elim vam puno uspeha u izgradwi „Me|unarodna zajednica je Republike Srpske kao va`nog ~inioca mira i stabilnosti u regiosve vi{e umorna od o~uvawa nenu. U tome uvek moète ra~unati na iskrenu pomo} Republike Srbije”, navodi se u ~estitki premijera Da~i}a. I predsednik sa Srbijom Srbije Tomislav Nikoli} ~estitao je gra|anima Republike Srpske Dan Republike. Nikoli} je Predsednik Srbije je u ~estitki poèleo Republici Srpskoj napredak, a wenim gra|anima ìvot u miru i blagostawu, saop{teno je iz wegovog kabineta.

Milorad Dodik je napomenuo da saradwa sa bratskom Srbijom, u okviru Sporazuma o specijalnim paralelnim vezama, i daqe ostaje prioritet, a da }e se toj saradwi u narednom periodu dati novi podsticaji. Dodik ka`e da evropske integracije ostaju jedan od strate{kih pravaca, ali ne po svaku cenu, i da se ne mogu koristiti za modelirawe i promenu politi~kog sistema u BiH. Dodik je ranije ju~e posthumno odlikovao Sr|ana Aleksi}a, hrabrog Trebiwca koji je 1993. godine smrtno stradao spa{avaju}i `ivot sugra|aninu Alenu Glavovi}u.

SAD i EU me wa ju ustav SA RA JE VO: Sjediwene Ameri~ke Dràve i Evropska unija zainteresovane su za reformu Ustava Federacije BiH. Kako javqa TV Federacije BiH (FTV), angaòvani su eksperti za ustavna prava, koji s predstavnicima doma}ih politi~kih partija i akademske zajednice rade na kona~nim predlozima ustavnih promena. Predstavnici SAD i EU koji su ukqu~eni u taj proces smatraju da politi~ki ~elnici u FBiH moraju pokrenuti dijalog i posti}i kompromis. Kako sarajevski mediji navode, SAD i EU èle da vide funkcionalniju Federaciju BiH koju bi predvodila Federalna vlada s mawe administracije. Tako|e, ciq reformi ustava je i ja~awe op{tina kao najzna~ajnijih lokalnih zajednica. Nezvani~no, na prole}e }e biti poznati predlozi preure|ewa Federacije BiH, a mediji spekuli{u i o mogu}nosti spajawa kantona u Federaciji BiH, kojih ima ukupno deset.

da Bosna uspe. Mi }emo uraditi ono {to moramo, a ne {to ho}emo, me|utim dr`ave ne uspevaju ako ih ne}ete”, rekao je Dodik. Po re~ima Dodika, RS, iako je nacionalni projekat, nije uperena ni protiv koga, a nacionalne mawine i grupe se u woj ose}aju veoma slobodno, jer nema nijednog zakonskog i ustavnog ograni~ewa za wihove slobode. Skup{tina srpskog naroda BiH je 9. januara 1992. godine donela Deklaraciju o progla{ewu RS. Skup{tina srpskog naroda BiH osnovana je oktobra 1991. godine. Administrativno

Zvani~no glavni grad RS je i daqe Sarajevo, {to je navedeno i u Ustavu RS iz februara 1992. godine. Republika Srpska, kojoj je Dejtonskim mirovnim sporazumom iz novembra 1995. godine pripalo 49 odsto teritorije BiH, ima povr{inu ne{to mawu od 25.000 kilometara kvadratnih, jedan je od entiteta BiH i po dràvnom ure|ewu je parlamentarna republika. Ustav BiH, koji u isto vreme predstavqa i Aneks ~etiri tog mirovnog sporazuma, nalaè da je BiH organizovana kao dràva sastavqena od dva entiteta RS i Federacije BiH.

Spre ~en {verc oru` ja iz BiH u So ma li ju SA RA JE VO: Ameri~ko pravosu|e objavilo je da su vlasti SAD spre~ile poku{aj krijum~arewa najmawe 6.000 „kala{wikova” iz Bosne i Hercegovine u Somaliju, pi{e sarajevski „Dnevni avaz„. Po dostupnim informacijama o va`nim tajnim operacijama u spre~avawu ilegalne trgovine koje je sprovelo ameri~ko Ministarsvo pravde, dr`avqanin Izraela Kanoh Mileri i Amerikanac Xozef O’Tul su, zbog planirawa

SAD spre~ile poku{aj krijum~arewa 6.000 „kala{wikova” iz BiH u Somaliju. [verceri kao posrednika anga`ovali osobu koja je bila prikriveni ameri~ki agent ilegalne preprodaje oru`ja poreklom iz BiH, osu|eni pred sudom na Floridi na godinu i po, odnosno godinu dana zatvora nakon {to su priznali krivicu. Wihov plan je, kako se navodi, bio da oru`je najprije prebace iz BiH u SAD, potom u

Panamu i odatle po{aqu u Somaliju. Letovi iz BiH trebalo je da se realizuju iz vazdu{ne luke u Tuzli, a oru`je bi se potom prevozilo iznajmqenim ruskim avionom. Za posao bio im je potreban posrednik, pa su oni anga`ovali osobu kojoj su platili ~ak 116.000

SLOVENIJA

PROSLAVA DANA I SLAVE REPUBLIKE SRPSKE

BA WA LU KA: Dan Republike Srpske i krsna slava Sveti Stefan proslavqeni su nizom manifestacija u vi{e gradova, a centralna sve~anost tim povodom uprili~ena je u Kulturnom centru Banski dvor, u Bawaluci, gde je odràna akademija pod nazivom „Iz Srpske s qubavqu” i dodeqeno ordewe zaslu`nim gra|anima. Obeleàvawe Dana i krsne slave po~elo je sluèwem svete arhijerejske liturgije u Sabornom hramu Hrista Spasiteqa u Bawaluci, kojoj su prisustvovali predsednik Srpske Milorad Dodik, predstavnici izvr{ne i zakonodavne vlasti, kao i srpski predstavnici u institucijama BiH. Vladika Vasilije je u obra}awu naglasio da je Republika Srpska zalivena krvqu wenih najboqih sinova i k}eri i poru~io da Srpsku treba ~uvati kao zenicu oka. „Godina 2012. bila je godina jubileja za Republiku Srpsku, obeleèna nizom manifestacija wenih institucija u celoj zemqi, a RS je pokazala istrajnost da opstane i ~ak je i dodatno oja~ala svoju politiku poziciju, izjavio je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, povodom Dana i krsne slave RS. „Ta politika podrazumeva da nametnemo poziciju da RS bude nezaobilazan faktor, da je stavimo na mesto koje joj Ustavom

~etvrtak10.januar2013.

dolara, a kasnije se ispo sta vi lo da je ona bila agent ameri~ke vlade, pi{e sarajevski dnevnik. Kao dokazni mate ri jal na su |e wu poslu`ile su elektronske poruke koje su raz me wi va li O’Tul i agent ~iji identitet nije objav qen, u ko ji ma su navo|ene pojedinosti o pla nira nim isporukama oru`ja. O’Tul, star 79 godina, penzionisani je pilot ame ri~ kog voj nog va zdu ho plovstva. On je ve} ranije bio ume{an u poku{aje ilegalne trgovine oru`jem. Pre 30 godina, protiv wega je bila podignuta optu`nica u slu~aju ilegalnog naoru`avawa tada{we gerile u Nikaragvi koja se borila protiv sandinisti~kih vlasti. On je, me|u tim, oslo bo |en op tu `bi zbog nedostatka dokaza. List is ti ~e da bo san sko her ce go va~ke vlasti nisu komentarisale informacije o planiranom {vercu oru`ja.

Jan {a: Od stu pi }u ako stran ka tra `i QU BQA NA: Slovena~ki premijer Janez Jan{a najavio je da }e danas tajnim glasawem rukovodstvo wegove stranke SDS da odlu~i da li da se povu~e sa mesta {efa stranke. Ako bi mu stranka uskratila poverewe, odstupio bi i sa mesta premijera, najavio je Jan{a. Jan{a je za Slovena~ku televiziju rekao da }e tako uraditi zbog zakqu~aka Komisije za prevenciju korupcije koja je ustanovila da on nije mogao da objasni raskorak u stawu svoje stvarne imovine i finansijskih ra~una i stawa koje je kao politi~ar prijavio komisiji. Slovena~ka Komisija za prevenciju korupcije objavila je ju~e izve{taj o kontroli imovinskog stawa lidera parlamentarnih stranaka za period od sredine 2010. godine, iz kojeg proizlazi sumwa da su aktuelni premijer Janez Jan{a i opozicioni ~elnik i qubqanski gradona~elnik Zoran Jankovi} u sukobu interesa. Jan{a i Jankovi} nisu prijavili promene svog imovinskog stawa. Komisija je utvrdila da je Jan{a, koji je predsednik Slovena~ke demokratske stranke (SDS), uve}ao svoju li~nu imovinu „nesrazmerno i neobja{weno” za najmawe 210.000 evra u odnosu na ranije prijavqeni iznos. Navodi se da je Jan{a u tom periodu „sufinancirao kupovinu nekretnina od privatnog preduze}a” i da je „pravnim delovawem na {tetu tog preduze}a”, stekao imovinsku koristi od oko 100.000 evra. „Taj posao je, po nalazima komisije, bio optere}en izrazitim korupcijskim

rizicima i sumwom u zlopotrebu poloàja”, navodi se u izve{taju Komisije. Neke od tvrdwi koje je komisija iznela u svom izve{taju Jan{a je nazvao „manipulativnim”, dodav{i da se radi o poku{aju diskreditacije i wegove politi~ke likvidacije. On priznaje samo da je kasnio s nekim dokumentima koje je trebalo da preda komisiji. On je dodao da nije ta~no da komisiji nije dao obja{wewa o stawu svoje imovine, a imovina odgovara onome {to je zaradio u zadwih 30 godina. Jan{a je ocenio kao nekorektnu izjavu predsednika parlamenta Gregora Viranta, predsednika Gra|anske liste, jedne od pet stranaka iz Jan{ine koalicione vlade, koji je rekao da bi zbog navoda komisije sa svojih poloàja trebalo da se povuku Jan{a i qubqanski gradona~elnik Zoran Jankovi}. Predsednica Dru{tva Integritet - Transparensi interne{enel u Sloveniji, Simona Habi~ zatraìla je ju~e ostavke premijera i predsednika Slovena~ke demokratske stranke Janeza Jan{e i gradona~elnika Qubqane i predsednika stranke Pozitivna Slovenija Zorana Jankovi}a zbog neprijavqivawa imovine. Habi~ je tako|e rekla da je „krajwe vreme da politika postane svesna posledica korupcije i niskog integriteta politi~ara i odmah preuzme odgovornost”. Transparensi interne{enel obavestilo je o ovom slu~aju svoju centralu u Berlinu i druge me|unarodne organizacije.

HRVATSKA

Eks plo zi ja na pru zi u Za gre bu ZA GREB: Ju~e rano ujutro na pruzi u Zagrebu dogodila se eksplozija kod `elezni~ke stanice Podsused, saop{tila je zagreba~ka policija. Jo{ nije poznato {ta je prouzrokovalo sna`nu eksploziju koja je uznemirila stanovnike zapadnog dela Zagreba, ali sre}om povre|enih nije bilo. Prema re~ima na~elnika Policijske uprave u Zagrebu Gorana Buru{i}a, istraga je u toku. U policiji se saznaje da je do eksplozije do{lo kada je teretni voz naleteo na za sada nepoznati objekat. Nezavisni ekspert Zoran Grgi} je za zagreba~ke medije rekao da bi, prema u ovom trenutku dostupnim podacima, rekao da je re~ o sredwe jakoj, odnosno slabijoj eksploziji i da je, na sre}u, eksploziv, bio dosta nestru~no postavqen. „Onaj koji ga je postavio verovatno je ra~unao da }e nagib pruge odigrati dodatnu ulogu”, naveo je Grgi} i dodao da bi pre rekao da se radi o jednom po~iniocu tzv. soleru nego da je re~ o nekoj organizovanoj teroristi~koj grupi. Po wegovim re~ima, o{te}ewa na ku}ama poka-

zuju da su pre nastala od elemenata doweg dela eksploziva, odnosno od kamewa s pruge nego od same eksplozije.Celo podru~je Podsuseda je pod policijskom opsadom, pa se procewuje da je na terenu najmawe 100 policijaca, istraìteqa i vatrogasaca i vi{e od dvadeset policijskih vozila. Sve ku}e oko mesta eksplozije omotane su policijskom za{titom, a istraìteqi temeqeno prelaze preko terena koji je zatvoren za pristup svim civilnim osobama. „Izme|u èlezni~kih stanica Podsused - Tvornica - Zapre{i} pruga je zatvorena do daqweg. Putnici se na toj relaciji prevoze autobusima. Vozovi saobra}aju do Gajnica i od Zapre{i}a prema Savskom Marofu. Zbog vanredne organizacije saobra}aja mogu}a su ka{wewa”, izjavila je portparol èleznice Mihaela Tomurad Su{ac. „Na pruzi Zapre{i} - Zagreb iz bezbednosnih razloga je obustavqen saobra}aj vozova, a slu`benog sop{tewa o ta~nim razlozima jo{ nema”, sop{tio je zagreba~ki javni prevoznik.

Vra to lom na vo `wa mo to rom POD GO RI CA: Vo`wa motorom na jednom to~ku pri brzini od „preko 200 kilometara na ~as” i suludo preticawe automobila na putevima u Crnoj Gori, osvanuli su na sajtu „Jutjuba”. Nakon pisawa „Vijesti” o ovom doga|aju, video koji je postavio Stefan Radovi}, je uklowen sa „Jutjuba”. Na dvominutnom snimku, koji je Radovi} postavio 6. januara, videla se vratolomna vo`wa motorom, najverovatnije „suzukijem”, magistralnim putem prema kru`nom toku na Zabjelu i obratno. Voza~a motora registarskih oznaka BR AJ56 snimaju dva momka, najverovatnije wegovi prijateqi, dok kraj wih prolazi zastra{uju}om brzinom. Na po~etku snimka voza~ u crnom, sa crno-belom kacigom, juri na zadwem to~ku, a kasnije se zaustavqa na predwem. Sude}i po snegu koji se vidi na vrhu u pozadini, ~ini se da je snimak nastao ove zime.

mre@a

~etvrtak10.januar2013.

dnevnik

Најбоље Андроид апликације

Лакша и лепша „Лумија 920”

окија ће, наводно, на ГСМ конгресу у Барселони представити улепшану и унапређену верзију свог водећег смартфона „Лумија 920„. Још увек се не зна ништа о тачној ознаци и хардверско-софтверским унапређењима која ће нови водећи телефон из Финске донети, али се са неколико страна могло чути да ће наследница „Лумије 920„ имати алуминијумско кућиште уместо поликарбонатског. То аутоматски значи неколико ствари – кућиште ће бити много лакше, имаће елегантнији облик, али ће истовремено бити нешто подложнији оштећењи-

ма, па самим тим нови модел неће бити „неуништив” попут умије 920. Кодни назив овог телефона је Cat walk, открио је за портал The Ver ge неименовани извор, па вам је сада јасно зашто стиже баш „мисица”. Иначе „Нокија„ је успешно правила и продавала модне серије телефона, укључујући чувене чоколадица телефоне, попут 7280 и 7380 који с били звезде Ријаниних и спотова Џенифер Лопез. Значи, леп и паметан телефон у сваком случају можемо да очекујемо, а Cat walk то свакако наговештавa.

омпанија Гугл изабрала је најбоље Андроид апликације за смарт телефоне или таблет рачунаре које су обележиле 2012. годину. Како преноси сајт „Бизнис инсајдер„, „Запос„ је најбоља апликација за онлајн куповину преко мобилног уређаја, док је „Евернаут„ најбољи подсетник и лични планер. Међу изабранима су и апликација „Пинтерест„, која се појавила ове године и омогућила корисницима дељење фотографија, видео и других садржаја, као и интерактивна бајка „Снежана” браће Грим, намењена деци. Гугл сматра да је „Покет„ најбоља апликација која омогућава читање занимљивих текстова чак и у офлајн моду, док путницима препоручује „Експедију„ јер пружа најзначајније информације о бројним туристичким дестинацијама. Уколико неко жели да истражи породично

Жене више купују преко интернета М

ушкарци и жене у свету подједнако активно користе интернет, али жене купују више преко интернета, објавила је компанија за производњу антивирусних програма Касперски. Истраживање компаније о употреби интернета показало је да 88 одсто жена купује онлајн, док проценат мушкараца који то чине износи 83 одсто. Жене више купују одећу онлајн (41 одсто жена наспрам 17 одсто мушкараца), док мушкарци чешће купују електронске уређаје, рачунаре и видеоигрице. Током 2011. године, 80 одсто жена било је активно у онлајн заједницама, као што су друштвене мреже, у поређењу са 74 одсто мушкараца. Наводи се и да жене воде чак и у играма играња улога (13 одсто же-

на према пет одсто мушкараца) и друштвеним играма (10 одсто према шест одсто). Мушкарци, с дру-

ге стране, чешће играју игре са пуцањем (29 одсто) од жена (15 одсто). Када је реч о хај-тек уређаји-

ма, мушкарци их поседују у већој мјери. Тај однос је, на пример, код мобилних телефона 87 одсто наспрам 79 одсто у корист мушкараца - преноси Радио „Дојче веле”. Истраживање навика деце на интернету показује да девојчице доминирају на друштвеним мрежама - 84 одсто девојчица животне доби између 10 и 18 година учествују у једној друштвеној мрежи, док само две трећине дечака чини исто. Девојчице, како се наводи, више воле и мобилне телефоне, што показује податак да 92 одсто девојчица поседује мобилне уређаје у поређењу са 87 одсто дечака. „Касперски лаб„ највећа је приватна компанија која се бави производњом антивирусних програма. Рангирана је међу четири најбоља светска произвођача безбедносних решења за крајње кориснике.

ревић. Он је додао да око 38 одсто домаћинстава има приступ „брзом” интернету и то највише у Београду, Војводини, а најмањи „проток” је у централној Србији. - То су индикатори који ће бити веома значајни у дефинисању подстицајних мера за развој широкопојасног интернета. Осим тих мера, неопходно је што више радити и на промоцији његовог значаја за развој друштва, привреде и економије државе - казао је Лазаревић. Он је навео да и Србија тежи циљевима које је поставила ЕУ, а којима је превиђено да брзина интернета буде око 30 мегабита у секунди до 2016. године, а до 2020. око 100 мегабита. Интернет у Србији углавном користе млађи људи, што је тренд и у другим државама, али се он користи најчешће за „најосновније радње” као што су читање електронске поште, скидање филмова и музике, док се знатно мање користи у пословне сврхе. Према прошлогодишњим истраживањима Републичког завода за статистику, број људи који користе интернет и оних који никад нису имали приступ тој мрежи је исти - 48,4 одсто. У највећој мери интернет користе студенти (99,5 одсто), прате их запослени (71,5 одсто), док значајан број незапослених такође сурфује интернетом (40,6).

„Пикслр експрес„ за обраду фотографија и ТЕД, која корисницима омогућава дружење са неким од најбољих научника, бизнис гуруа или музичких легенди.

Гугл менаџер за „Плеј стор„ (онлајн продавницу апликација) Таварес Форд, казао је да су неке од апликација настале током 2012 године, док су друге

претрпеле значајна унапређења која су обезбедила боље функције. Према његовим речима, већина апликација је доступна глобално, и пружа сјајно искуство и на таблетима и смарт телефонима.

ЛГ и Самсунг кажњени због намештања цена

ина је казнила јужнокорејске фирме ЛГ и Самсунг и четири тајванске са укупно 22,8 милиона долара новчане казне због намештања цена екрана за рачунаре и телевизоре, саопштила је Влада у петак. Пекинг прописе о одредјивању цена и конкуренцији све оштрије примењује према страним компанијама и неким домаћим да би подржала своје циљеве економског развоја. Истражитељи Агенције за економско планирање су утврдили да су се представници ЛГ, Самсунга и четири

тајванска производјача састали на десетине пута од 2001. до 2006. године ради договора о ценама екрана продатих кинеских производјача рачунара, телевизора и друге електронике. Уз новчану казну, предузећима је наредјено да кинеским купцима врате укупно 27 милиона долара, саопштила је Комисија за развој и реформу. Поврх тога, власти су заплениле 5,8 милиона долара тих фирми, те их намештање цена после сва три облика казне, укупно кошта 56 милиона долара.

Инстаграм напустила четвртина корисника

Бржи интернет и на селу ирокопојасни интернет ускоро стиже и у руралне средине, а усвајање акционог плана за развој електронских комуникација којим је предвиђен овај пројекат очекује у наредних неколико недеља, најавио је Стефан Лазаревић, државни секретар за електронске комуникације, информационо друштво и поштански саобраћај. Лазаревић је рекао да би план, који се тренутно налази на разматрању у другим министарствима, требало да дефинише активности које се односе на развој електронских комуникација у наредне две године. - Приоритети су завршетак процеса дигитализације и развој широкопојасног интернета. Влада Србије донела је план намене који омогућава увођење нових технологија у функционисање мобилних телекомуникација и оне би требало да омогуће лакше покривање широкопојасним интернетом удаљених и руралних предела - објаснио је Лазаревић. Све те мере требало би, како се очекује, да омогуће да у наредном периоду порасте број домаћинстава која ће имати приступ интернету и бржи развој у удаљеним сеоским срединама. У Србији данас око 50 одсто домаћинстава има приступ интернет, а тренд раста на годишњем нивоу износи између пет и 10 одсто, рекао је Лаза-

стабло ту је „Ансестри„, за електронску куповину „Фенси„, а за контролу личних финансија Гугл препоручује „Минт„. Међу најбојлим апликацијама је и „Водич за серије„,

рема истраживању које је спровела америчка компанија „Ап дејта” Инстаграм је, због нових правила коришћења, изгубио 25 одсто корисника.

Инстаграм пову као, између ос талих, могућност про даје фотки корисника, бура се није стишала. Ким Кардашијан, која има највише пратилаца на овој друштвеној мрежи и Џастин Би-

Од када је објавио планове о промени правила коришћења и оставио могућност продаје фотографија објављених преко те мреже, Инстаграм не излази из жиже интересовања корисника. Иако је неколико дана након најаве нових правила кориш ћења

бер, само су неке од познатих личности, које су се јавно побуниле против нових правила, а судећи према најновијем истраживању компаније „Ап дејта”, Инстаграм је због свега остао без четвртине корисника. Најзначајнији моменат Инстаграм

је имао за амерички Дан захвалности, када је фотографију на ту мрежу окачило око 14.5 милиона корисника, док је број окачених фотографија за Божић био „свега” 12.5 милиона. На основу тог и још неких података „Ап дејта” је дошао до закључка да је Инстаграм већ изгубио четвртину месечно активних корисника, који су у највећем броју случајева избрисали свој налог. Инстаграм је до средине новембра имао преко 100 милиона корисника, од којих је само део био активан на месечној бази, али изгледа да ће се тај број ускоро драстично смањити. Истраживање „Ап дејта” долази као хладан туш, без обзира на то што је Кевин Систром, један од Инстаграмових челника, на Твитеру рекао да је цела збрка око нових правила коришћења пренадувана и „погрешно схваћена”.

dnevnik

oglasi

~etvrtak10.januar2013.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

BULEVAR EVROPE, ekstra luks 4,0 stan, kompletno name{tena kuhiwa ostaje, bez kosina, cena 72.100. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 10009

PRODAJEM ku}u u Kamenici ili mewam za dvoiposoban stan u Novom Sadu uz doplatu. Telefon 060/7668810. 66971 PRODAJEM ku}u u Bukovcu, Svetozara Mileti}a br. 3. Telefoni: 065/6610-889, 065/445-1578. 67082 PRODAJEM vikendicu za stanovawe sa vo}wakom na placu od 1700m2 potez Mala Testera. Telefon: 060/7668810. 66972

IZDAJE se name{tena garsowera od 30m2 kod Sajma, cena 120e mese~no. Telefon 063/538-413. 67117

LIMAN 2, prodajem ukwi`en stan od 26m2. Tel. 6368-429, www.bomil.rs. 10010 CENTAR, okolina Ribqe pijace, odli~an stan od 42m2 na III spratu sa liftom, cena 43.500. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 10011

FRU[KOGORSKA ULICA, 4. sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{kredit, 37 hiqada. Telefon: 063/239-411. 65531

NOVA DETELINARA, ukwi`en 1,5 stan, novija zgrada, cena 40.200. Telefoni: 636-8429, www.bomil.rs. 10001 LIMAN, 2.0 stan kod parka, od 50m2, prodaje se po ceni 41.200. Telefon: 636-8429, www.bomil.rs. 10002 BULEVAR, okolina @elezni~ke stanice, klasi~an dvosoban stan od 51m2, cena 44.300. Telefon: 636-8429, www.bomil.rs. 10003 NOVI BULEVAR, nov odmah useqiv odli~an jednoiposoban stan od 37m2, mo`e kupovina putem kredita. Telefon: 636-6952, www.bomil.rs. 10004 SAJAM, kod Abc-a odli~an 2,0 stan od 55m2, bez ve}ih ulagawa, cena 46.500. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 10005

BAGAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegli, Cvijanovi}, Ul. jevrejska br. 23. Telefoni: 021/421-452, 064/131-2135. 65721 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 67123

PRIRODNI PREPARAT za le~ewe {uqeva, ispitan u nadle`noj ustanovi i li~no proveren. Le~ewe 7 dana, deda Rado{. Telefoni: 064/240-55-49, 032/490-797. 66827

KUPUJEM staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, stare automobile za otpad, karoserije, ~istim podrum, tavane, odnosim {ut. Telefoni: 6618-846, 064/95-33943, 063/84-85-495. 66820 PRODAJEM drva bagrem, hrast i jasen, cena 3300 din. metar, prevoz gratis. Telefoni: 061/617-22-19, 063/7719-142. 67122

Sa velikom tugom i bolom obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je iznenada preminula na{a voqena

Dragiwa Ergela{ev 1942 - 2013. Sahrana je u ~etvrtak, 10. 1. 2013. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: suprug Timo, }erke Branka i Dubravka, unuke Dragana i Mirjana i zet Milan.

67166

Posledwi pozdrav }erki i sestri

voqenoj

Dragiwi Ergela{ev 1942 - 2013. od: majke Qube, sestre Du{anke sa porodicom i sestre Sne`ane sa porodicom. 67167

Posledwi pozdrav dragoj

Dragiwi Ergela{ev

od kom{ija iz zgrade Bulevar Despota Stefana 12.

67165

Posledwi pozdrav na{em

Slobodanu Drobcu Bobi

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo u 71. godini na{ dragi

od porodica Oqa~a i Lalo{evi}. 67162

NOVO NASEQE, ukwi`en 3,0 stan od 73m2 na V spratu sa liftom, cena 61.800. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 10006 NOVA DETELINARA, noviji, useqiv, odli~an 2,5 stan od 62m2, cena 58.200, kuhiwa nova ostaje u ceni. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 10007 LIMAN, odli~an 3,0 stan, kompletno renoviran: nova keramika u stanu, nov parket, nove vodovodne i strujne instalacije, prelep pogled na Limanski park, cena 75.000. Tel. 063/828-8377. 10008

SEDMOGODI[WI POMEN Sedam godina u na{im si mislima, suzama i du{i... Bol za tobom nikada ne}e prestati.

Slobodan Drobac

Sahrana je danas, 10. 1. 2013. godine, u 13 ~asova, na mesnom grobqu, u Ba~u.

Stevan Uzelac Zauvek tuguju za tobom, tvoji: supruga Milica, }erka Mirjana i unuci Miroslav, Jovana i Nemawa. 67169

O`alo{}eni: sestra sa porodicom i ostala rodbina.

67161

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Povodom sedmodnevnog pomena

Posledwi pozdrav

~etvrtak10.januar2013.

POMEN Dana 10. 1. 2013. godine navr{ava se 40 dana od kako nije sa nama

Posledwi pozdrav kolegi

Du{an Ba{i} nastavnik O[ „\or|e Nato{evi}” Novi Sad u penziji

Qiqana - Ceca ^alaki}

Olgi Vindi{

Ostavio je neizbrisiv trag po`rtvovanim radom i posve}enosti {koli i u~enicima.

od porodice Papi}.

Kolektiv {kole.

Milanu Berusu

„Ja bih umro za to da te jo{ jednom zagrlim, da ti pomilujem kosu i sve zaboravim, i da dogodi se ~udo... Da sve bude kao nekad”. Pomen }e se odr`ati u 14 ~asova na Novom grobqu. Porodica

Milanu Berusu

od kolega iz DC Novi Sad.

od kolega iz Dobanovaca.

67133

67134

67101 3037/P

67160

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 75. godini preminuo na{ dragi suprug, otac i deda

Na{em prijatequ

SE]AWE

Na{oj voqenoj

POMEN

10. 1. 2003 - 10. 1. 2013.

Qubica Prodanovi}

Branko Plav{i}

10. 1. 2011 - 10. 1. 2013.

Milanki

iz Siriga Brate moj, nismo te zaboravili. Tvoja sestra @ivka, zet @ivan, sestri} Sini{a, snaja Mirjana i deca Jelena i Vladimir Raj~eti}.

sa qubavqu, Stevan i Petar Aleksi}.

Hvala Ti za sva lepa se}awa. Sa qubavqu i ponosom te ~uvamo u na{im mislima i srcima. ]erke Stanislava i Mirjana.

Milanu Berusu

Bo{ko Milovanov 1. 1. 1938 - 8. 1. 2013.

posledwi pozdrav.

Tvoji: Slobodan Baji}, Bojan Andri} i Boris Gerla.

67158 67098

Sa velikom tugom u srcu opra{tamo se od na{eg dragog kom{ije i velikog druga

POMEN

SE]AWE

Navr{avaju se tri godine od kako nas je napustio na{ voqeni

10. 1. 2007 - 10. 1. 2013.

Milanka Aleksi}

Milana Berusa

ro|. Subi}

Po~ivaj u miru, neka te an|eli ~uvaju. Porodice Gligorijevi} i Bu~anski.

Qubomir - Qube Ivkov

Uvek }emo te se rado se}ati. Tvoji: Ka}a, Ankica i Dragan.

67151

Qube, ve~no nam u na{im srcima.

ostaje{

^edomiru Radovi}u U~i obele`i}emo u subotu, 12. 1. 2013. godine, u 10 sati, na grobqu u Koviqu.

O`alo{}eni: supruga Stana, sin Boban i }erka Gordana sa porodicama.

67128

67129

JEDNOGODI[WI POMEN na{em dragom i voqenom

Sahrana je 10. 1. 2013. godine, u 13 ~asova, na grobqu, u Tovari{evu.

Posledwi pozdrav po{tovanoj kom{inici

Olgi Vindi{

67131

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

Vladi Ostoji}u

od stanara sa Bulevara Slobodana Jovanovi}a br. 50.

Porodice Nikoli} i \akovi}.

67140

67142

Wegovi najmiliji

67124

66994

Po{tovawe i uspomena na moju dragu tetka

Sa neizmernom tugom posledwi put se opra{tamo od brata i sinovca.

POMEN

Pelku Savi}

Milan Berus

Nedeqko Jari}

1982 - 2013.

10. 1. 2010 - 10. 1. 2013.

Strika Rale i strina Vida

67070

Bosiqka Vuji~i}

POMEN Navr{avaju se tri godine od kako nas je napustio na{ voqeni sin

u mom srcu traja}e ve~no.

Posledwi pozdrav po{tovanoj snaji od devera Mihajla.

67150

Ni jedan dan bez se}awa na tebe, na tvoj vedri lik i dobrotu kojom si zra~io.

Po~ivaj u miru.

Gocuqa

Pera, Josip, Damir, Darko, Dara i Goca.

67146

67154

Roditeqi Mirjana i Miladin, sestra Marija sa porodicom. 67072

Posledwi pozdrav strini

TU@NO SE]AWE

10. 1. 1993 - 10. 1. 2013.

Qubomir Ivkov

Na dana{wi dan, pre dvadeset godina napustila nas je na{a plemenita majka, ta{ta, baka i prabaka

Qube, ve~no nam ostaje{ u na{im srcima.

Jarkela

Bosi Vuji~i}

Ru`ica Gr{i}

od: Sime i Nikole sa porodicama.

67153

Otac Sekula i mati @ivka

67071

ro|. Stojilov Mnogo nam nedostaju wena qubav, mudri saveti i briga nad nama. Nikada je ne}emo zaboraviti. Wene k}erke: Radmila, Zorica i Milica sa porodicama. 67145

iako ni{ta ne moè vratiti dane sre}e, ne}emo àliti, nego }emo radije prona}i snagu u onome {to ostaje u se}awu. Tvoja Ruìca 67073

Палета У питању је избор из садржаја које припремају редакције Телевизије на језицима националних заједница. Да бисмо се приближили једни другима, „Палета” се емитује на језицима националних заједница, и то с преводом на српски језик. (РТВ 1, 10.10) 06.30 09.00 09.05 10.00 10.10 11.00 11.30 12.00 12.10 12.35 13.00 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 16.00 16.25 16.50 17.00 17.20 17.50 18.55 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 23.00 23.30 00.15 00.45 01.05 01.55

Добро јутро, Војводино Државни посао Универзум Вести Палета - колажна емисија на мађарском са српским титлом Заувек млад Документарни филм Вести Под истим кровом Центар света Додати живот годинама Вести Зелени сат Плави круг Вести за особе са оштећеним слухом Оперативци Здравље пре свега Здраво живо Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Државни посао Фолдер култура ТВ Дневник Оперативци Сучељавање Војвођански дневник Један на један Живот у замрзивачу Универзум Заувек млад Фолдер култура Сучељавање Концерт године

Грување Концерт године 2011. Грување Пословни успех (мађ) Вести (мађ) Концерт године 2011. Добро вече, Војводино (рум) ТВ Магазин (рус) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Емисија русинске музике Добро вече, Војводино (рус) Живот у замрзивачу Фолдер култура Плави круг Мозаик Палета-колажна емисија на мађарском са српским титлом 00.00 ТВ Продаја

08.05 09.05 01.00 11.50 12.30 13.10 15.10 16.40 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.00 22.30 22.50 23.15

tv program

~etvrtak10.januar2013.

06.00 08.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.30 16.00 16.30 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 00.00

06.30 08.30 09.00 09.05 09.30 10.30 11.00 11.05 11.30 12.05 13.00 13.10 14.05 15.00 15.10 16.00 16.15 16.30 16.55 17.00 17.30 18.30 18.45 19.00 19.30 20.30 21.00 21.30 22.00 22.30 23.20 00.10

Музичко свитање Лола Панонско јутро Вреле гуме За корак испред Без цензуре Путоманија Војвођанске вести Панонска хроника Портрет привредника Војвођанске вести Лола Док.програм Војвођанске вести Др Мартин Војвођанске вести Глас Америке

Новосадско јутро Цртани филм Вести Храна и вино Људи са Менхетна Украдена срца Вести Документарни програм ИЦТ плус Пријатељице Вести Опчињени Ленија Вести Људи са Менхетна Објектив на словачком језику Објектив на мађарском језику Храна и вино Како се каже Мистерије КГБ-а Новосадско поподне Сигуран квадрат Реч за данас Објектив Опчињени Витраж Лична грешка Мистерије КГБ-а Објектив Пријатељице Људи с Менхетна Украдена срца

СЕРИЈА

06.05 08.00 09.05 09.53 10.09 10.40 11.12 11.34 12.00 12.15 12.33 13.25 14.50 15.15 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.03 22.05 22.55 00.00 00.09 00.53 02.42 03.35 03.46 04.19 04.50 05.47

Јутарњи програм Јутарњи дневник Агенција Киком Гастрономад Сасвим природно Моја лепа Србија Како се то ради Чаробњаци са Вејверли Плејса Дневник Спорт плус Место злочина: Њујорк Зимски биоскоп: Доктор Дулитл 4, филм И ја имам таленат Ово је Србија Монтевидео, Бог те видео Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око магазин Слагалица Дневник Монтевидео, Бог те видео Да, можда, не Велики изазов Место злочина: Њујорк Евронет Хероји Ноћни биоскоп: Кенди, филм Агенција Киком Гастрономад Око магазин Сасвим природно Монтевидео, бог те видео Верски календар

07.30 09.30 13.15 14.45 17.00 18.45 19.20 20.05 22.00 22.30 23.00 23.30 23.55

АТП Окланд 1/4 Финала АТП Сиднеј 1/4 Финале АТП Окланд Тенис: Кујонг, класик Евролига: ЦСКА – Бамберг СК Преглед 2012. Премијер лига, магазин Евролига: Фенербахче – Макаби Шпанска лига НБА акција Фудбал мондијал магазин Примера Дивизион АТП Окланд 1/2 Финале

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Под сјајем звезда, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Дрецун, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Фолк шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Ток шоу, 00.00 Објектив, 00.30 Фолк шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Фарма, 11.00 Метрополе и регије света, 12.00 Зелена патрола, 12.30 АБС шоу, 13.00 Репризе вечерњих емисија, 14.00 Дечији програм, 14.55 Инфо, 15.30 Кућица у цвећу, 16.55 Инфо, 17.30 Бибер, 18.00 Изблиза, 19.30 Кухињица, 18.55 Инфо, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Концерт, 22.00 Бибер, 22.30 Инфо, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

Реј чел Гри фитс

Ејнџел Социјална радница из Њујорка, Никол, прихвата тинејџера Ејнџела из сиромашног краја пошто га отац избаци из куће. Никол и Ејнџел проживљавају промену. Никол је управо сазнала да је трудна, а није сигурна на чему је кад је у питању њен однос са мужем. Улоге: Реј чел Гри фитс, Едви на Фин дли, Мо ник Га бри је ла Кур нен Режија: Џим Ме кеј (РТС 2, 21.30)

09.55 10.00 10.32 11.37 12.23 13.01

Кенди Када се млади Аустралијанац Дан, даровити песник и прилично неодговоран момак упустио у везу с привлачном студенткињом сликарства Кенди, обоје улазе у озбиљне проблеме с наркоманијом. Улоге: Хит Ле џер, Еби Кор ниш, Џе фри Раш Режија: Нил Ар мфилд (РТС 1, 00.53)

Људи с Менхетна У центру пажње су Дон Дрејпер, талентовани менаџер и заводник, и његове колеге из њујоршке агенције Стерлинг Купер. Улоге: Џон Хам, Ели за бет Мос, Џе ну а ри Џонс, Кри сти на Хен дрикс (Но во сад ска ТВ, 23.20)

07.35 08.05 08.25 09.20 09.35 10.00 10.35 12.00 12.20 12.35 16.00 16.40 17.00 18.00 18.30 19.10 20.00 21.00 23.00 23.35 23.55 01.15

07.05 07.40 08.03 08.28

Хит Ле џер

13.35 13.41 14.40 15.56 16.53 17.27 17.56 19.39 20.26 21.00 21.30 23.29 23.53 00.20 01.18 02.19 03.38

07.00 07.15 07.45 09.00 09.45 11.00 12.15 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 21.15 22.15 23.00 01.30 01.45 02.30 02.35 03.25 04.00

Ексклузив Експлозив Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Љубав и казна Скривена камера Тачно 1 Лас Вегас Како време пролази Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Љубав и казна Како време пролази Радна акција Досије Галилео Ноћни журнал Лас Вегас Срећне вести Љубав и казна Експлозив Ексклузив

dnevnik

04.34 05.03

07.00 11.00 13.00 13.20 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 18.30 19.10 20.00 21.00 22.00 23.30 00.15 00.30 02.30 04.00

Слагалица Викинг Вики Сирене Најлепше бајке браће Грим: Храбри кројач, филм Зебра, знак, семафор Математика у срцу 2 Београд-вечити град Ниш 2013 У свету Колибри: Мокрањац-Литургија св.Јована златоустог Српске спортске легенде Трезор Твигсон се заљубљује, филм ТВ лица...као сав нормалан свет Образовно огледало Епизоде Одбојка: ПС, Млади радник Црвена звезда, пренос Верски календар Метрополис Епизоде Фестивал фестивала: Ејнџел, филм И ја имам таленат Рели: Дакар серија: Аргентина - Чиле Ана Станић уживо у Београду Трезор Одбојка: ПС, Млади радник Црвена звезда (р) ТВ лица...као сав нормалан свет Место за нас Ана Станић

Добро јутро Брачни судија Први Национални дневник Папарацо лов Тачно у подне Српска посла Национални дневник Нежељене Шта се згоди када се љубав роди, филм Национални дневник Мала невеста Прељубници Моја велика свадба Све за љубав Прељубници Амиџи шоу Српска посла Последња трка, филм Црна вода, филм

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.40 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Стварност живота, 17.40 Вести, 19.59 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.05 Веб џанк, 21.30 НК Коктел, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.00 Вести, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Бање Србије 12.00 Срем на длану: Инђија, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Пећинци,18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Без тамбуре нема песме, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

У здравом телу Топшоп Најбоље године Топшоп Цртани филмови Вести Интернат Цртани филмови Топшоп Филм: Спартак Вести Спортски преглед Два и по мушкарца Као случајно Вести Нинџа ратници Никита Филм: Забрањен приступ Вести Спортски преглед Интернат Најбоље године

Забрањен приступ Специјалиста за безбедност рачунара Џек Стенфилд ради за банку са седиштем у Сијетлу. Изградио је каријеру и репутацију тако што је дизајнирао најефикаснији компјутерски систем за одбрану од крађе... Улоге: Ха ри сон Форд, Вир џи ни ја Мед сен, Пол Бе та ни, Кар ли Шре дер Режија: Ри чард Лон крејн (Б92, 21.00)

14.00 15.00 15.45 16.30 18.00 18.45 19.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Велики транспорт Догађаји из Другог светског рата када је Главни штаб НОВ Војводине одлучио да исцрпљеним бригадама у Босни упути појачање од преко хиљаду младића и девојака, добровољаца, а са њима, храну, одећу и санитетски материјал. Улоге: Дра го мир Фел ба, Љи ља на Бла го је вић, Ве ли мир-Ба та Жи во ји но вић, Звон ко Ле пе тић Режија: Вељ ко Бу ла јић (Хе пи, 15.45) 05.00 08.00 08.30 09.45 10.00

Ха ри сон Форд

08.00 09.30 10.30 12.00

Љи ља на Бла го је вић

Филм: Суђење Пинк таргет Филм: Пореклом из Америке Филм: Љубав, секс и оно друго Породични обрачун Собарица са Менхетна Маријана и Скарлет Филм: Црвени удар Хавторн Сити вести Опасна игра Филм: Лепша страна беса Филм: Врана: Опака молитва Опасна игра Тријумф љубави

11.25 12.10 12.55 13.15 13.40 13.55 14.00 15.30 15.45 15.55 17.55 18.30 19.00 20.00 20.30 22.00 23.00 23.50 01.40 03.20 04.20

Јутарњи програм Зоки на веселој фарми Сребрна крила, 2. део Телешоп Барби вилинска тајна, анимирани филм Винкс 5 Монсуно Покемони Моћни ренџери Телешоп Вести Новогодишњи програм Телешоп Велики транспорт, филм Вести Телемастер Насловна страна, квиз Црвени орао Гламур Кабаре специјал Луда кућа Долина вукова Играни филм Играни филм Црвени орао Музички микс

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе, 10.30 Икс арт, 12.15 Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30 ТВ изложба, 20.05 Презент, 21.00 О свему помало са..., 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Немогућа магија, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас,19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Артикулисање, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

~etvrtak10.januar2013.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

„БИТЛСИ” И РЕВОЛУЦИЈА У ГЛАВИ

Пи ше: Ијан Мекдоналд 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 19.35 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

08.00 09.00 10.10 11.10 12.20 13.20 14.30 15.30 16.40 17.45 18.55 20.50 22.00 23.00 00.00 01.00

Шта не треба обући Шминкање са Клио Екстремни преображај Проблематичне будуће мајке Карсонов свет Обрачун посластичара Стручњак за торте Компулзивно гомилање Новац на јеловнику Уштедети купујући Преуређење куће Шминкање са Клио Шта не треба обући Алесандрова кухиња Стручњак за торте Савршен стил Болести којих се стидимо и малишани Нисам знала да сам трудна специјал Екстремни преображај НY Инк Савршен стил Болести којих се стидимо и малишани

07.00Добро јутро, Хрватска 10.12 Бритаин фром Абове, док. серија 11.12 Док. програми стила живота 12.00 Дневник 1 12.35 Пркосна љубав 13.19 Др Оз, ток-шоу 14.33 Тренутак спознаје 15.04 Позитивно 15.36 Пуном паром 16.45 Хрватска уживо 17.50 Наши и Ваши 18.24 8. спрат, ток-шоу 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 20.10 Године за памћење, док. серија 20.40 Спектар 21.27 Паралеле 22.00 Пола сата културе 22.35 Дневник 3 23.10 Диверзанти, филм 00.25 Лудница у Кливленду 00.45 Филм: Наша кућа

Хитлерови фалсификатори Упознајте Римљане Брдо храма Русија кроз векове Уметност Русије Фарма из Едвардијанског доба Тајм тим година X Упознајте Римљане Варвари Терија Џонса Фарма из Едвардијанског доба Бомбардери Ловци на митове Хитлерови фалсификатори Варвари Терија Џонса Тајм тим година X Добродошли у осамдесете

07.20 08.20 10.20 12.20 13.20 14.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.35 01.20

(Валерија) РТЛ 10.01.2013. 08.20 Моји џепни љубимци 08.35 Ју-Ги-Ох! 09.00 Вирус атeк 09.30 Исплати се - ТВ аукција 09.50 Ружа ветрова 10.20 Флешпојнт 11.05 Ексклузив таблоид 11.30 Флешпојнт 13.25 Крв није вода 14.15 Ружа ветрова 15.10 Флешпојнт 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.10 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.00 Парада 21.50 Погрешно скретање код Тахоа, филм - ТВ премијера 23.35 Парада 00.05 Одбројавање, филм 02.10 Астро шоу 03.10 РТЛ Данас

По гре шно скре та ње код Та хоа

Ева Мен дес 08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Мунзи Вилењаци Анђео и одметник Америчка империја Моја година без секса Велики повратак Хладни играч Чудније од фикције Еротски филм Еротски филм

Хлад ни играч У кла сич ном ка зи ну у Лас Ве га су, нај ве ћи коц к ар ски бак суз ски да кле тву са се бе ка да се за љу бљу је, на ве ли ко згра жа ва ње свог ше фа. Он је нај бак су зни ји чо век у ве га су, ње го ва ло ша сре ћа је за ра зна, што ко ри сти ње гов шеф, ка ко би ма ле ри сао игру ве ли ких коц кар ских ма го ва... Уло ге: Ви ли јам Ејч Меј си, Ма ри ја Бе ло, Алек Бол двин Ре жи ја: Вејн Кра мер (Си не ма ни ја, 20.00)

За у век за јед но Они су аме рич ки спо је ни бли зан ци. Де ле и је тру, због че га би опе ра ци ја би ла ри зич на, по себ но за Вол та. Вр ло су раз ли чи ти: Боб је до бар у спор то ви ма, сти дљив с де вој ка ма, осе тљив и склон па ни ци, по себ но кад мо ра да бу де уз екс тро вер ти ра ног Вол та, ко ји во ли да глу ми и на сту па... Уло ге: Мет Деј мон, Грег Ки нер, Ева Мен дес, Вен Јан Ших Ре жи ја: Пи тер Фа ре ли, Бо би Фа ре ли (ХРТ 2, 20.00)

22.40 23.25 23.46 00.28

Мала ТВ Цртана серија Телетабис Серија за децу Фантастични пријатељи Мерлин Идемо на пут с Гораном Милићем Филм: Прелудиј за пољубац Документарни филм Наша кућа, филм Ни ДА ни НЕ Регионални дневник Долина сунца Сусрети с аутизмом, док. серија Глобално село Цртани филм Мала ТВ Слатки свет Чарлијевих анђела, док. серија Заувек заједно, филм Нове авантуре старе Кристине Закон и ред Два и по мушкарца Складиште 13 Лажи ми

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 01.50

Непогрешиви пријатељ Откуцаји срца Бени и Џун Дневник Бриџет Џонс Острво гусара Пеги Су се удаје Оловни војници Пет минута раја Поноћни експрес Еротски филм Еротски филм Еротски филм

07.30 09.05 10.00 11.30 13.00 14.00

Потера Некад и сад Четврти спрат Прерано рођен Окршај холивудских звезда Крађа вредног уметничког дела Јеси ли усамљена вечерас Окршај холивудских звезда Љубавна питања Окршај холивудских звезда Господари Догтауна Бартон Финк Хистерија: Прича о групи Деф Лепард

07.11 07.42 08.08 08.31 08.53 09.17 10.00 11.30 13.11 13.41 15.07 16.00 16.32 17.17 18.07 18.33 18.58 19.30 20.00 21.55

Ма ри ја Бе ло

08.10 08.40 09.05 09.55 10.45 11.10 11.40 11.50 12.40 13.30 14.20 15.10 15.35 16.30 16.55 17.20 17.45 18.15 18.45 19.55 20.55 21.50 22.45 23.40

Сречни завршеци Како сам упознао вашу мајку Шапат духова Џордан Нова девојка Лудница у Кливленду Брза италијанска кухиња Једном давно Секс и град Водич за стил Тима Гана Породично благо Џина Симонса Управљање Вајлдом Хоуп и Фејт Сречни завршеци Како сам упознао вашу мајку Живот у предграђу Нова девојка Лудница у Кливленду Секс и град Џордан Тело је доказ Џордан Штиклама до врха Секс и град

16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00 00.30

Ургентни центар Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Краљевски болесници Монк Вокер, тексашки ренџер Убиства у Мидсамеру Краљевски болесници Монк Хаваји 5-0 Филм: Шампиони Формуле 1 Филм: Путања судара Опасна тајна

Џо шуа је уте ри вач ду го ва и де сна ру ка ло кал ног ганг сте ра и мен то ра Вин сне та . Не у мо љив је и то тал но ло ја лан свом ше фу Вин сен ту, ко ји се игром слу ча ја су прот ста ви нај моћ ни јем зло гла сном ди ле ру дро ге Ни ну.... Уло ге: Ку ба Гу динг Џу ни ор, Ми гу ел Фе рер, Хар ви Кеј тел, Алекс Ме не сес Ре жи ја: Френк Кал фун (РТЛ, 21.50)

Ку ба Гу динг Џу ни ор

08.10 09.05 09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 00.55 01.50

Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како то раде? Како се прави? Врхунско градитељство Аутомобили Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Страствени риболовци Чудовишта из реке Пецање голим рукама Невоље у рају Најбољи остају Страствени риболовци Чудовишта из реке

08.30 09.00 10.00 11.00 11.30 12.30 13.45 15.45 16.45 18.00 19.45 20.15 23.00 00.00 00.30 01.00

Рели Скијашки скокови Биатлон Сви спортови Скијашки скокови Биатлон Тенис Скијашки скокови Скијашки скокови Биатлон Рели Пикадо Покер Рели Скијашки скокови Рели

Осам дана недељно

„Eight Days a Week” (Ле нон–Ма карт ни) Ле нон – ју је испратила као нову страницу групе: нешто неовокал, акустична ритам-гитара, тапшање; Ма карт - бично, чак некомерцијално. Песма је била психолони – вокал, бас, тапшање; Ха ри сон – вокал, соло- шки дубља од свега што су до тада снимили и гитара, тапшање; Стар – бубњеви, тапшање. Сни- оштра аномалија на поп сцени. мано: 6. и 18. октобар 1964. у Еби роуду 2. ПродуШто се тиче звука, „Ticket To Ride” је необична за цент: Џорџ Мартин. Техничар: Норман Смит. Обја- то време: масиван звук, са звонким електричним гивљено у УК: 4. децембар 1964 (ЛП Beatles For Sa- тарама, тешким ритмом и дубоким прелаз-бубњем. le). Објављено у САД: Ленон се те песме ка15. фебруар 1965 („I сније присећао као Don’t Want To Spoil The „једне од најранијих Party”). хеви метал плоча”. Написана вероватно Могуће да је хтео да као насловна пе сма постигне ефекат какав другог филма су седам месеци рани„Битлса„, Ленон и Маје постигли The Who, картни су песму „Eight иако мора да се каже Days A Week” у студио да је занимање за појадонели недовршену, а чан звука било актуелнаслов је узет из изјаве но у том периоду. једног шофера који је Осим групе The Who, Макартнија возио до као још неснимљених Ленонове куће. Када су опасних новајлија, једном ушли у студио, Џеф Бек, мајстор коннаписали су средњих тролисаног фидбека, осам тактова и урадили само што није заменио и хармонизовани увод, блузера Ерика Клептокојим су се играли на на на месту соло гитанеколико начина пре ристе једне од најузбунего што су се заустадљивијих група уживо вили на шестом покуYardbirds. Тврђи звук шају. Читава песма бије крајем 1964. ушао ла је завршена у седам на топ-листе синглова покушаја, током којих у Енглеској кроз песме је промењена мелодија „I’m Crying” групе The насловне фразе. ЗаврAnimals, „You Really шна обрада урађена је Got Me” The Kinks, дванаест дана после. С „Baby Please Don’t класичним МакартниGo”, групе Them и дијевим шетајућим бављи, минималистички сом, „Eight Days A Week” Ин тро спек ци ја увод у пси хо де ли ју соло део Кита Ричардсе шепури по Д-дуру, слично као „All My Loving” са у песми The Rolling Stonesa „It’s All Over Now”, по Е-дуру. Ништа од одбаченог текста није било ван али „Битлси„ су имали још један „повод„. свог места у стваралаштву групе 1963, а на бриНегде почетком 1965. Ленон и Харисон сусрели љантној једноставности читаве те ствари пише „хит су се с ЛСД-ом. Пошто им је неки познаник шасингл”. љивџија ставио дрогу у Ленон касније није мнока фу, тума ра ли су но ћу го размишљао о тој песми кроз Лон дон, запа ње ни, „Ticket To Ride” је нео бич на за то јер је сматрао да је вештачготово хистерични. Ленон вре ме: ма си ван звук, с ка. Ипак, такав став се не је касније признао да га је елек трич ним ги та ра ма, те шким чује у његовом вокалу који тај доживљај запрепастио, рит мом и ду бо ким пре лазом једногласно слободно пева откривши му перцепцију с Макартнијем, читавим какву је марихуана само буб њем, Ле нон се те пе сме усхићењем тог креативног наговештавала. Да ли је ка сни је при се ћао као „јед не од момента. На било којем пе сма „Ticket To Ride” бинај р а н и ј их хе в и ме т ал пло ч а” списку поп песама који обла први креативни одговор ухватају лебдећи оптимина ЛСД немогуће је рећи зам средине шездесетих, „Eight Days A Week” била на основу данашњих доказа. С друге стране, та би близу врха. пе сма је много интензивнија од свега што су „Ticket To Ride”(Ле нон–Ма карт ни) Ле нон – ду- „Битлси„ снимили пред крај 1964. и она упире пло снимљени вокал, ритам-гитара; Ма карт ни – према 1966. и неким очигледним психоделичним хармонијски вокал, бас, соло-гитара; Ха ри сон – пе смама. хармонијски вокал, ритам-гитара; Стар – бубњеви, Иако се већ била појавила у гомили пе сама даире, тапшање. Снимљено: 15. фебруар 1965. у „Битлса„, реч „тужан” овде но си тежину која је Еби роуду 2. Продуцент: Џорџ Мартин. Техничар: графички отелотворена у строгој једнотонално сти Норман Смит. Објављено у УК: 9. април 1965 („Yes пе сме и намерно масивној деоници бубњева. Овде It Is”), исто као и у САД. по стоји и наркотичка пасивност у Леноновом текПосле британске турнеје крајем 1964. и још једне сту: иако га девојка оставља, он ни не покушава да дуге божићне сезоне наступа, група је узела месец је заустави или јој запрети, као што би урадио у дана одмора пре него што је почела да ради на свом ранијим пе смама. Све што чини је горко гунђање другом филму. У тој фази под радним називом Eight док она „високо гази”, увучена у себе; себе, чија Arms To Hold You, тај пројекат био је лоше зами- главна особина је сте да не мари. До 1966. године, шљен и убрзо се претворио у забаван радни одмор Ленон је „јео„ ЛСД и имао на хиљаде трипова и на Бахамима и у Аустрији. Последње недеље пре урањања у интро спективна стања која су трајала него што су одлетели за Насау, Битлси су се нашли данима. Тај аутоцентричан и овиснички став, који у Еби роуду и почели су нови сингл који је био за- га је напо слетку довео и до хероина, живахно је једничка композиција, али углавном Ленонова. Гор- наговештен у једноликом мумлању и летаргичној ка, дисонантна песма у средњем темпу и ритмом ко- атмосфери у пе сми „Ticket To Ride”. Као прва пе ји се вуче, „Ticket To Ride” није била најжељенији сма „Битлса„ која је пробила границу од три минуизбор за сингл и причало се да је иза сцене било не- та, она је вансеријско предвиђање следеће фазе слагања. У најави британског издања, поп штампа развоја. Kwigu Ijana Makdonalda “REVOLUCIJA U GLAVI / Pesme ’Bitlsa’ i {ezdesete”, u izdawu beogradske izdava~ke ku}e “Klio”, mo`ete naru~iti uz popust od 30%, za 1.285 dinara, preko telefona (011) 3288-471, 3035-696 i (063) 220-870 ili mejla forum@clio.rs. Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Vlada @ivkovi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Aleksandar Savanovi} (novosadska hronika, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Slobodan [u{wevi} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

~etvrtak10.januar2013.

dnevnik

10. januar 2013. OVAN 21.3-19.4.

Обично сте конзервативни, али данас ћете увидети да вам пажњу заокупљају мода и скупи комади гардеробе. Романса је дефинитивно у ваздуху, и потрудите се да изгледом привучете пажњу.

BIK 20.4-20.5.

Може бити иритантно када се одричете задовољстава због посла, али ово су тренуци када су пословне могућности превише добре за пропуштање. Уз тренутне аспекте, корист је вишеструка.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Ово није погодан дан за финансијска улагања било које врсте иако ће вам неко представити добре могућности. Будите опрезни чак и ако све звучи сасвим добро. Послушајте старију особу. Побољшано финансијско стање би вам могло донети много среће и оптимизма у ваш дом. Можда размишљате о томе како да одржите ту позитивну енергију, али за сада нека вас то не забрињава.

Да ли сте управо купили неку нову опрему за ваш дом? То би могао бити нови рачунар, најновија конзола или можда неки нови апарат. Покушајте да савладате руковање истим. Забавите се!

Јучерашња неумереност у храни и пићу би вас могла натерати на то да откажете друштвене активности. Не осећате се најбоље да бисте присуствовали томе. Искористите ово вече за опуштање.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Вероватно ово и није најбољи дан да радите на неком пројекту. Понекад нам је свима потребна мала пауза да бисмо одржали жељени квалитет. Радите нешто друго. Већ сутра је нови дан. Шта год да урадите, требало би да пронађете мир и узвишено стање свести. Не оклевајте. Ако оно о чему размишљате подразумева ризик, само напред. Ко не ризикује, не профитира. Да ли вечерас имате заказан састанак с неком посебном особом? Ако је тако, можете очекивати одређено одлагање. Можда ћете бити преокупирани дневним пословима и обавезама.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Радили сте изузетно напорно у протеклом периоду, а сада размишљате о томе како да наградите себе. Путовање о којем сте до сада само сањали сада коначно може бити достижно. Очекујте позив.

Ово је један забрињавајући дан за вас. Али, поседујете моћ да ублажите ситуацију. Физичка активност било које врсте ће вас умирити. Чак и шетња по крају ће бити од велике користи.

Време је да потражите ресурсе за које сте одувек знали да поседујете. Ваша способност за лечење је невероватна и нема смисла да је више негирате. Помозите онима којима је потребно.

TRI^-TRA^

Сек си Ке ти V REMENSKA

PROGNOZA

Мало топлије

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica

Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica

Niш

Иако смо у новој години тек неколико дана, магазин „Men‘s Health” пожурио је први да објави листу 100 лепотица. Уредници овог мушког магазина кажу да је 28-годишња Ке ти Пе ри прво место заслужила и због успешне каријере, а не само привлачног изгледа. - Након развода од Ра се ла Брен да направила је одличан албум. На Твитеру има више обожавалаца него што Њујорк има становника. Укратко, Кети никад нам није доста и зато је она жена године - објашњење је овог мушког магазина. Уз Кети, у топ пет секси жена у 2013. нашле су се и Ми ла Ку нис, Кри сти на Хен дрикс, Џе ни фер Ло ренс и Џе ни фер Ани стон, која је такође љубила Џо на Ма је ра. У љубави с Џенифер музичару баш и нису цветале руже, али с Кети је прича сасвим другачија. У вези су пола године, али намере су им озбиљне јер је певачица за Божић драгог већ упознала с родитељима. Џон је тада својој драгој под бор ставио гитару коју је сам дизајнирао и на коју је уз њено име угравирао и датум кад су се упознали.

Evropa

НО ВИ САД: Мањи пораст температуре и облачно време уз могућу слабу кишу касније поподне и увече. Дуваће слаб јужни ветар. Притисак изнад нормале. Минимална температура -1, а максимална до 6 степени. ВОЈ ВО ДИ НА: Ујутру слаб мраз, а током дана мало топлије и облачно са могућом слабом кишом поподне и крајем дана, која се премешта од севера ка југу. Дуваће слаб јужни ветар. Притисак изнад нормале. Минимална температура -4, а максимална 7 степени на западу Срема и Бачке. СР БИ ЈА: Ујутру слаб мраз. Током дана топлије уз ново наоблачење са слабом кишом поподне која се премешта од севера ка југу. На југу сунчани интервали пре подне. Дуваће слаб јужни ветар. Притисак изнад нормале. Минимална температура -5, а максимална 9 степени. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У петак облачно са кишом повремено уз температуру од 5 до 8 степени. У суботу хладније са суснежицом и снегом у западним и јужним пределима, а на северу суво. У недељу суво са мразем.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Биометеоролошке прилике неповољно ће утицати на хроничне болеснике, нарочито на особе са варирајућим крвним притиском и астматичаре. Метеоропатске реакције су могуће у виду нерасположења и поспаности.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

-9

Moskva

-10

Oslo

-6

St. Peterburg -3 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

-1

VIC DANA У великој робној кући једна жена прилази пословођи и пита: - Да ли запошљавате нове продавачице? - Не, имамо их и превише. - Онда ми пошаљите једну! Чекам већ пола сата да ме неко услужи!

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

364 (106)

Slankamen

284 (8)

Jaшa Tomiћ

Apatin

405 (97)

Zemun

332 (0)

Bogojevo

331 (73)

Panчevo

343 (-5)

Smederevo

492 (2)

Baч. Palanka 295 (44) Novi Sad

259 (24)

Tendencija porasta i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

156 (2)

Tendencija stagnacije

Senta

225 (0)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

305 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

274 (8)

NERA

Hetin

72 (-2)

TISA

-34 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i porasta

S. Mitrovica 292 (-22) Beograd

Kusiћ

282 (-3)

43 (-7)

Reшeњe:

DUNAV