Dnevnik 6.januar 2013. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

6. I 7. JANUAR 2013. GODINE

GODINA LXXI BROJ 23669 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

INTERVJU: Bojan pajti], preDseDniK vlaDe vojvoDine

Bori}emo se da Vojvodina sama ubira poreze

str. 2 i 3

êstitamo boì}ne praznike svim vernicima koji slave po Julijanskom kalendaru! Dr àv ni vrh Sr bi je, ru ko vod stvo lo kal nih sa mo u pra va, pred stav ni ci ver skih za jed ni ca ~e sti ta li su Bo ì} Srp skoj pra vo slav noj cr kvi i gra |a ni ma ko ji taj hri {}an ski pra znik pro sla vqa ju po Ju li jan skom ka len da ru uz po ru ke da pra znik pro ve du u mi ru i qu ba vi, raz u me va we i to le ran ci ju. Bo ì} je svim ver ni ci ma ~e sti tao i pa tri jarh srp ski Iri nej. Pre mi jer Sr bi je Ivi ca Da ~i} ~e sti tao je pa tri jar hu Iri ne ju, sve {ten stvu, mo na {tvu i ver ni ci ma. I pred sed nik me {i ha ta sr bi jan skog i za me nik re i s-ulule me Islam ske za jed ni ce Sr bi je muf ti ja Mu ha med Ju suf spa hi} ~e sti tao je pa tri jar hu i svim pra vo slav nim ver ni ci ma sa è qom da nas „Bog da ru je mi lo {}u svo jom” i „bla go slo vi na {u Sr bi ju”. ê stit ke su sti gle i od ru ko vod stva po kra ji ne Voj vo di ne i gra da No vog Sa da, pred sed ni ka voj vo |an ske vla de Bo ja na Paj ti }a i pred sed ni ka Skup {ti ne Voj vo di ne I{tva na Pa sto ra. ê stit ka ma se, na rav no, pri dru ù je i “Dnev nik” i poklawa ~itaocima boì}ni dodatak u boji. zoran milivojevi], psihoterapeut

Sre}no dete, nesre}ni odrasli

Georgije stojanovi}, isus hrist 1737.

povoDom 1700 GoDina milansKoG eDiKta Galerija matiCe srpsKe u novom saDu priprema izlo@Bu zoGraFsKih iKona str. 7

Hladnije i suvo najvi{a temperatura 4°s

str. 11

NASLOVI

u suKoBu DemoKrata i napreDWaKa i Wihovih strana^Kih miliCija u Ba^u povre\eno neKoliKo osoBa, a poliCija napunila Dve mariCe usijanih Glava

Dr Zlatko Veqkovi}

Op{ta tu~a pa nastavak opsade ba~ke tvr|ave

Nema vi{e „mirne Ba~ke”

intervju neDeQe

Qubivoje R{umovi}

str. 13

Teofil Pan~i} Biznis, ali fer

Bora Oti} Korin|a{i

\or|e Randeq Godina jubileja

eKsKluzivno:

Aleksej Igudesman i Hjung-ki Yu str. 8

str. 2

dnevnik

6.i7.januar2013.

INTERVJU

BO JAN PAJ TI], PRED SED NIK VLA DE VOJ VO DI NE: TRA@I]EMO PRED DOMA]IM I ME\UNARODNIM

Bo ri }e mo se da Voj vo di na sa ma red sed nik Vla de Voj vo di ne Bo jan Paj ti} iz ja vio je da je do od u sta ja wa od do ka pi ta li za ci je Raz voj ne ban ke Voj vo di ne, od no sno ga {e wa te ban ke, do {lo zbog po li ti~ kih pri ti sa ka i po sle di ca tih pri ti sa ka. Paj ti} je u in ter vjuu za „Dnev nik“ oce nio da op sta nak RBV ni je bio in te res no ve re pu bli~ ke vla sti, te za pi tao ka ko je mo gu }e da se isto vrem no s ga {e wem ove ban ke Vla da Sr bi je od lu ~i la na do ka pi ta li za ci ju re pu bli~ ke Ko mer ci jal ne ban ke za ko ju je iz dvo ji la sto mi li o na evra u go to vi ni. Po we go vim re ~i ma, Po kra jin ska vla da je u ta kvoj si tu a ci ji ipak „us pe la da se iz bo ri za to da se for mi ra Raz voj ni fond Voj vo di ne ko ji }e pre u ze ti imo vi nu i po tra ì va wa RBV u vred no sti od naj ma we 18 mi li jar di di na ra“. Ti me }e, ka ko ka è, bi ti sa ~u va na sred stva ko ja je Po kra ji na ula ga la u RBV, a no vi Fond }e „po jo{ po voq ni jim uslo vi ma mo }i da pod sti ~e raz voj pri vre de, po qo pri vre de, in ve sti ci je i otva ra we no vih rad nih me sta“. - Od u sta li smo od do ka pi ta li za ci je RBV za to {to ni jed na ban ka na sve tu ne mo è da iz dr ì ta kve pri ti ske, od no sno to da re sor ni mi ni star u par la men tu pro zi va i kri ti ku je we ne de po nen te, pri ~e mu su ti de po nen ti slu `be na taj na te ban ke. Ni jed na ban ka ne mo è da odr ì li kvid nost i po ve re we kli jen ta u si tu a ci ji kad pred stav ni ci re pu bli~ ke ad mi ni stra ci je kon stant no na pa da ju tu ban ku i we nu do ka pi ta li za i cju. Za ni mqi vo je da isti oni ko ji na pa da ju RBV isto vre me no ula ze u do ka pi ta li za ci ju re pu bli~ ke Ko mer ci jal ne ban ke, gde upum pa va ju sto mi li o na evra. Ka ko to da to ni je spor no, a do ka pi ta li az ci ja RBV je ste? U ta kvim uslo vi ma stal nih pri ti sa ka, pa i kr {e wa za ko na, zlo u po tre be me di ja i po li ti kan -

stva, ne mo gu }e je bi lo sa ~u va ti po ve re we kli je na ta ko ji su se upla {i li za svo ja sred stva i po ~e li da po vla ~e de po zi te - is ta kao je po kra jin ski pre mi jer.

stu ri ko ji su is pa da li iz or ma ra. I mi smo u tom pro ce su sa ni ra wa RBV ima li sa rad wu sa pret hod nom re pu bli~ kom vla dom. Na `a lost, u Sr bi ji ka ko se pro me ni

 U ko joj me ri je sa mo po slo va we RBV bi lo pro ble ma ti~ no i zbog ~e ga je Po kra ji na od lu ~i la da pre u zme Me tals ban ku pre ne ko li ko go di na, s ob zi rom na ba last ko ji je uz to i{ao? - Raz voj na ban ka Voj vo di ne na sta la je pre u zi ma wem Me tals ban ke ko ja je su {tin ski bi la ban ka ko jom su se fi nan si ra le ma fi ja {ke pri va ti za ci je. Me |u tim, u do go vo ru sa ta da {wim gu ver ne rom, pred sed ni kom Re pu bli ke i pre mi je rom, od no sno dr `av nim vr hom, od lu ~e no je da tu ban ku pre u zme Po kra ji na jer bi we no pro pa da we za po sle di cu ima lo gu bi tak de se ti na hi qa da rad nih me sta u Voj vo di ni, ali i pu ca we fi nan sij skog si ste ma u ze mqi. Jer, u toj go di ni po vu ~e no je oko mi li jar du evra {ted we i ceo si stem bio je na ivi ci pro pa sti. A RBV je mo ra la bi ti do ka pi ta li zo va na da bi se to te {ko na sle |e Me tals ban ke ot klo ni lo, da bi se ot klo ni li ko -

vla da, ta ko se me wa i dr `av ni in te res i po ~i we sve od nu le. A iz gle da da se in te re si no ve vla de u ve li koj me ri svo de na po ti ra we sve ga {to je ra di la pret hod na vla da, pa je to bio slu ~aj i sa RBV.  Zna ~i li to da je Po kra ji na pre u zi ma wem Me tals ban ke prak ti~ no pri hva ti la vru} krom pir? - Ta ko je. Do bi li smo vru} krom pir ka ko bi se za {ti ti li na ci o nal ni in te re si, od no sno fi nan sij ski si stem ze mqe, kao i zbog to ga da spre ~i mo gu bi tak de se ti na hi qa da rad nih me sta u Voj vo di ni. A do ~e ka li smo da za uz vrat do bi je mo uda rac is pod po ja sa od ak tu el ne re pu bli~ ke ad mi ni stra ci je. Ni {ta nam dru go ni je pre o sta lo pod ta kvim pri ti sci ma ne go da od u sta ne mo od do ka pi ta li za ci je i sa ~u va mo sred stva ko ja smo in ve sti ra li u RBV osni va wem po kra jin skog raz voj nog fon da pre ko ko jeg }e mo mo }i da re a li zu je mo svo je raz voj ne pro gra me.

Vu ~i}: No vi iz bo ri ni su is kqu ~e ni Pr vi pot pred sed nik Vla de Alek san dar Vu ~i} po ru ~io je da }e 2013. u Sr bi ji bi ti pre lom na go di na, po sle ko je vi {e ni {ta ne }e bi ti isto. „Ili }e ova ze mqa po sta ti ozbiq na, prav na dr à va na pu tu eko nom skog opo rav ka ili }e nas vra ti ti u ì vo bla to ko rup ci je i kri mi na la”, iz ja vio je Vu ~i} u in ter vjuu za bo ì} ni tro broj In for me ra i do dao da o~e ku je da }e i Dar ko [a ri} ko na~ no bi ti pri ve den prav di. „Ni je sa mo o [a ri }u re~, uda ri }e mo i na sve one ko ji su iz gra di li li~ ne im pe ri je pqa~ ka ju }i dr à vu”, re kao je Vu ~i}.

Vu ~i} je po no vio da je `e qa SNS da se ne ide na van red ne iz bo re, ali da to ne za vi si sa mo od wih i da ih una pred ne is kqu ~u je. „Vi de }e mo tek ka kvih }e pro ble ma sve bi ti, da li }e mo bi ti za do voq ni „pro la znim vre me ni ma” to kom 2013, da li }e ne ko spre ~a va ti rat pro tiv ko rup ci je. A mo gu }e je da i mi za sme ta mo na {im ko a li ci o nim part ne ri ma... Ne mi slim ja da su no vi iz bo ri Sr bi ji naj po treb ni ji, ali ne moj te me te ra ti da tu mo gu} nost una pred i pot pu no is kqu ~u jem. Sa mo ka `e mo da ne ma mo pro blem sa iz bo ri ma”

Pri {ti na uslo vqa va re ci pro ci te tom Mi ni star unu tra {wih po slo va Ko so va Baj ram Re xe pi iz ja vio je da vla sti u Pri {ti ni ne }e do zvo li ti srp skim zva ni~ ni ci ma da po se te Ko so vo dok se ko sov skim zva ni~ ni ci ma ne do zvo le po se te cen tral noj Sr bi ji. Re xe pi je na kon fe ren ci ji za no vi na re re kao da je od bi je na po se ta pred sed ni ka Sr bi je To mi sla va Ni ko li }a ma na sti ru Gra ~a ni ca za Bo `i} zbog ko sov skog zah te va za obez be |i va we re ci pro ci te ta u po -

se ta ma zva ni~ ni ka iz Pri {ti ne i Be o gra da. Pi ta we po se te je pi ta we re ci pro ci te ta, jer dok se zva ni~ ni ci ma Ko so va „za bra wu je po se ta Sr bi ji, ni mi ne }e mo do zvo li ti srp skim zva ni~ ni ci ma da po se te Ko so vo”, re kao je Re xe pi. Pred sed nik Ni ko li} pod neo je 28. de cem bra Eulek su zah tev da 7. ja nu a ra pri su stvu je Bo `i} noj li tur gi ji u ma na sti ru Gra ~a ni ca, ali jo{ ni je do bio od go vor.

CRNA

Uhap {en osum wi ~e ni za uba da wa Mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i} po tvr dio je ju ~e da je uhap {en Mar ko Ko sti} iz ]i }ev ca zbog po sto ja wa sum we da je iz bo no `em sed mo ro qu di na pro sla vi u no vo go di {woj no }i u Be o gra du. „Mar ko Ko sti} (24) iz ]i }ev ca uhap {en je zbog po sto ja wa sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo te {ko ubi stvo u po ku {a ju”, re kao je Da ~i} no vi na ri ma u pa la ti Sr bi ja. Da ~i} je ka zao da je Ko sti }u od re |en pri tvor i da je pri znao sve {to je ura dio, re kav {i da je to zbog al ko ho la. Pre ma re ~i ma Da -

~i }a, pri ve de na je jo{ jed na oso ba ko ja je bi la sa Ko sti }em, a is pi tu ju se okol no sti da li je ta oso ba bi la po sma tra~ ili u~e snik u in ci den tu. U po sled wim mi nu ti ma 2012. go di ne, na pa da~ je no èm ra nio se dam oso ba na Tr gu Re pu bli ke, od ko jih je ve }i na ope ri sa na i na la zi la se i u ì vot noj opa sno sti. Me |u po vre |e ni ma su bi li i je dan dr à vqa nin Re pu bi ke Srp ske i dvo ji ca dr à vqa na Tu ni sa, ko ji su na do ~ek No ve go di ne u Be o grad do {li sa gru pom od 120 tu ri sta.

 U ko joj me ri na rad no vog Fon da mo è uti ca ti po qu qa no po ve re we gra |a na zbog de {a va wa oko RBV? - Ne mo è to bi ti smet wa za rad Fon da za to {to on ne }e ima ti {ted wu i de po zi te. Uosta lom, ni su gra |a ni iz gu bi li po ve re we u RBV, oni su u vr lo ma loj me ri po vla ~i li svo ja sred stva. De po zi te su po vla ~i li ne ki pri vred ni ko lek ti vi ko ji su ve za ni za dr à vu, i ne ke lo kal ne sa mo u pra ve zbog po li ti~ ke at mos fe re i usled po li ti~ kih su ge sti ja ko je su sti za le sa raz li ~i tih stra na. A Raz voj ni fond }e se ba vi ti onim ~i me se pret hod no ve o ma uspe {no ba vio Fond za raz voj Voj vo di ne ko ji je re a li zo vao ne ko li ko hi qa da kre di ta i omo gu }io otva ra we hi qa da rad nih me sta. Ta in sti tu ci ja bi }e naj zna ~aj ni ji raz voj ni me ha ni zam u Po kra ji ni ko ji }e funk ci o ni sa ti na prin ci pu po dr {ke onim po je din ci ma i pred u ze }i ma ko ji ho }e da otvo re no va rad na me sta, ko ji pro iz vo de za iz voz...  Mo è li se de si ti da i po kra jin ski Fond za ka pi tal na ula ga wa do ì vi istu sud bi nu kao RBV, s ob zi rom na ak tu el ne na ja ve o pre i spi ti va wu we go vog ra da? - U ovoj ze mqi je pre ve lik broj qu di ko ji su umi sli li da su Ili ja ^vo ro vi}, i ko ji vi de za ve ru i pro tiv za ko ni to po na {a we na sva kom ko ra ku. Voj vo |an ski Fond za ka pi tal na ula ga wa us peo je iz mi ru je svo je oba ve ze pre ma iz vo |a ~i ma ra do va. Taj Fond do neo je de vet no vih ili re kon stru i sa nih mo sto va, no vi Ur gent ni cen tar, 1.570 ki lo me ta ra put ne mre è, 1.319 ki lo me tra vo do vod ne i ka na li za ci o ne mre è, in du strij ske i teh no lo {ke par ko ve... po kre nuo in ve sti ci o nu i pri vred nu ak tiv nost u go to vo svim op {ti na ma u Voj vo di ni. Gra |a ni Voj vo di ne to zna ju i za to su po ~e tvr ti put da li po ve -

re we is toj po li ti~ koj struk tu ri da pre u zme od go vor nost za upra vqa we Po kra ji nom. Ali, to je, na à lost, i kqu~ ni raz log za {to se na pa da taj Fond. Ti na pa di su po li ti~ ki mo ti vi sa ni i do la ze od onih stra na ka ko je su fru stri ra ne jer su ov de stal no opo zi ci ja.  Pret hod nih ne de qa, me |u tim, funk ci o ni sa we vla da ju }e ka ol ci je u Voj vo di ni obe le ì la su spo re wa oko no vog bu xe ta APV, ko jeg su SVM i LSV po dr à le s pri li~ nim re zer va ma. Ka ko ko men ta ri {e te ne ve ri cu ko a li ci o nih part ne ra da }e 12 mi li jar di di na ra za sa o bra }aj ni cu No vi Sad - Ru ma za i sta bi ti pre ne to Po kra ji ni u ovoj go di ni? - Sum wi ~av sam i ja pre ma to me da li }e ba{ sva ta sred stva pri -

Pri vre me no fi nan si ra we, {to je bi la al ter na ti va, do ve lo bi nas u si tu a ci ju da tri me se ca ne mo `e mo da re a li zu je mo ni {ta ni u obla sti zdrav stva, ni za po {qa va wa, ni na u ke... Sa mi se bi bi smo ve za li ru ke i li ~i li bi smo na La lu ko ji se na qu tio na se lo, pa iz vr {io hi rur {ku in ter ven ci ju sam nad so bom. A to ni jed nog tre nut ka ne bi po tre slo ni kog u re pu bli~ koj vla sti, ve} bi smo na pra vi li pro blem se bi. S dru ge stra ne, na {a tu `ba zbog Za ko na o bu xet skom si ste mu pred Ustav nim su dom Sr bi je osta je i in si sti ra }e mo na we go vom ospo ra va wu jer je pro tiv u sta van i su `a va ustav ni mi ni mum ko ji pri pa da gra |a ni ma APV. Ta ko |e, ap so lut no }e mo in si sti ra ti i na do no {e wu za ko na o fi nan si ra wu

Fi skal na sa mo stal nost da je sta bil nost - Ni je odr ìv pri stup da pred sva ki bu xet ili re ba lans sa sva kom vla dom i sa sva kim mi ni strom fi nan si ja mi ula zi mo u pro ce se pre go va ra wa, i da se na me }e uti sak da Po kra ji na tu do bi ja ne ke ne za slu è ne do na ci je ili po klon ko ji nam, eto, ~i ni ne ki mi ni star ili ne ka vla da. To su sred sta va ko ja su gra |a ni Voj vo di ne za ra di li i ko ja im pri pa da ju. I za to }e mo zah te va ti da Voj vo di na sa ma ubi re po re ze na svo joj te ri to ri ji i da sve ono {to je ustav na ga ran ci ja osta ne u po kra jin skom bu xe tu, a da se osta tak tran sfe ri {e pre ma re pu bli~ kom bu xe tu. Je di no ta ko mo è bi ti sta bil no sti u od no si ma dva ni voa vla sti. sti }i. Mi to ne mo è mo zna ti una pred, iako smo do bi li pi sme nu ga ran ci ju mi ni stra fi nan si ja Mla |a na Din ki }a da }e taj no vac bi ti usme ren za iz grad wu tu ne la kroz Fru {ku go ru i put ko ji ide kroz ju `nu Ba~ ku i Srem i ko ji }e se u na red nim go di na ma na do ve za ti na put do ru mun ske gra ni ce. Me |u tim, ako ta sred stva ne pri stig nu ka ko je do go vo re no, mi }e mo pred do ma }im, ali i me |u na rod nim su do vi ma tra ì ti da nam se ustu pi ono {to nam pri pa da.

Voj vo di ne, ali ta ko {to }e mo tra `i ti de cen tra li za ci ju po re ske upra ve.  Ve ru je te da }e to pri hva ti ti i cen tral na vlast? - De cen tra li za ci ja po re ske upra ve je evrop ski prin cip i mi }e mo na to me in si sti ra ti. U po ~et ku }e si gur no bi ti ne ra zu me va wa, ali bo ri }e mo se po li ti~ kim sred stvi ma da to ipak bu de mo del re {a va wa ovog pi ta wa.  Uz stal ne na ja ve sme ne vla sti u Be o gra du, po sled wih

U SU KO BU DE MO KRA TA I NA PRED WA KA I WI HO VIH STRA NA^ KIH MI LI CI JA U BA ^U PO VRE \E NO NE KO LI KO OSO BA

Na sta vqa se op sa da ba~ ke tvr |a ve Na kon in ci den ta ko ji se ju ~e pre pod ne do go dio is pred zgra de op {ti ne u Ba ~u, u lo kal nu po li cij sku sta ni cu je do ve de no 14 oso ba od ko jih su uze te iz ja ve o tu ~i u ko joj su po vre |e ne ~e ti ri oso be me |u ko ji ma i je dan po li ca jac. Do su ko ba je do {lo ka da su u zgra du op {ti ne po ku {a li da u|u pred stav ni ci ko a li ci je de mo kra ta i ra di ka la na ~e lu sa Og we nom Mar ko vi }em (DS), ko ji je 14. de cem bra, na kon pre u zi ma wa lo kal ne vla sti, iza bran za pred sed ni ka op {ti ne. Pre ma Mar ko vi }e vim re ~i ma, pred stav ni ci no ve ve }i ne u op {ti ni Ba~ su ju ~e pre pod ne kre nu li da odr è sa sta nak Op {tin skog ve }a, ali su na i {li na za kqu ~a nu zgra du u ko joj se na la zi lo obez be |e we ko je je an ga ò va la pret hod na vlast ko ju su ~i ni li na pred wa ci i so ci ja li sti. - U tre nut ku ka da smo uz prat wu obez be |e wa ko je smo mi an ga ò va li, kre nu li u zgra du, sa vi {e stra na su na nas je na sr nu lo ~e tr de se tak oso ba na ~e lu sa biv {im pred sed ni kom op {ti ne iz Srp ske na pred ne stran ke. U toj gu `vi je do {lo do su ko ba u ko jem je tr o je qu di, sre }om, sa mo lak {e po vre |e no. Ni je ta~ no da smo mi ne kog na pa li, ve} smo bi li na pad nu ti - tvr di Og wen Mar ko vi}. Pre ma we go vim re ~i ma, le gi ti mi tet no ve op {tin ske vla sti je po tvr |en i od Mi ni star stva za lo kal nu sa mo u pra vu ko je je po tvr di lo da je sed ni ca na ko joj je pr o me we na vlast odr à na u skla du sa za ko nom. - U istom sa op {te wu mi ni star stvo nas je upu ti lo da se zbog one mo gu }a va wa pri stu pa op {tin skoj zgra di obra ti mo Mi ni star stvu unu tra {wih po -

Po li ci ja na pu ni la dve ma ri ce

slo va ko je bi tre ba lo da nam obez be di ne sme tan pri stup kan ce la ri ja ma. Me |u tim, po li ci ja ve} da ni ma ne mo po sma tra in ci den te oko op {ti ne i tek da nas

an g a ` o va l a no va skup {tin ska ve }i na, kao i da su u su ko bu ko r i {}e n e dr ve n e pa li ce. - To {to se de si lo je bio kla si ~an na pad pla } e n ih hu l i g a n a ko je je an ga `o vao To mi slav Bo gu no vi} i we g o vi sa r ad n i c i. Kre nu li su da pr o va qu ju u op {ti nu i pre bi l i su ne k o l i k o pri pad ni ka op {tin skog obez b e | e w a sa ko ji ma je u tom tre nut ku bi lo i par ma lo let ni ka ko ji su se tu za te kli i ta ko |e do bi li ba ti ne. To je te r or ko j i u Ba ~ u spro vo di De mo krat ska stran ka i ja po zi vam sve dr `av ne orga ne da to me sta ne na put - re kao je Mir ko Pu {a ra (SNS), ko ji je do 14. de cem bra bio pred sed nik op {ti ne Ba~.

\i las i Vu ~i} tra `e re {e we za Ba~ Pred sed ni ci DS i SNS Dra gan \i las i Alek san dar Vu ~i} do go vo ri li su se da na |u re {e we u ve zi sa for mi ra wem ve }i ne u Ba ~u, sa op {tio je li der de mo kra ta. - Raz go va rao sam sa Alek san drom Vu ~i }em o si tu a ci ji u Ba ~u iza zva nom pr o me nom vla da ju }e ve }i ne, ka ko bi kao od go vor ni li de ri na {li re {e we za si tu a ci ju u tom me stu - na veo je \i las. Pre ma we go vim re ~i ma, li de ri DS i SNS su se do go vo ri li da na obe stra ne, u raz go vo ru sa ~la no vi ma DS i SNS spu ste ten zi je ka ko bi se u nor mal noj at mos fe ri na {lo re {e we oko ve }i ne u Ba ~u ko je bi bi lo u skla du sa za ko nom. su in ter ve ni sa li ka da je ve} do {lo do tu ~e - ka `e Mar ko vi}. Sa dru ge stra ne na pred wa ci tvr de da su in ci dent iza zva li pri pad ni ci obez be |e wa ko je je

Na kon ju ~e ra {weg in ci den ta po li ci ja je po ja ~a la pri su stvo is pred zgra de op {ti ne, dok su u zgra di za sa da osta li pri pad ni ci obez be |e wa ko je je an ga `o -

va la biv {a vlast pred vo |e na na pred wa ci ma. Sa slu {a wa u~e sni ka in ci den ta tra ja la su ju ~e do ka snih po po dnev nih sa ti, a tu `i la {tvo na kon oba vqe nih raz go vo ra tre ba da od lu ~i ho }e li ne ko i na ko ji na ~in bi ti pr o ce su i ran zbog tu ~e u op {tin skom dvo ri {tu. Po li ci ji bi po sao tre ba le da olak {a ju ka me re vi deo-nad zo ra ko jim je po kri ven deo dvo ri {ta u ko jem je iz bi la tu ~a i ka ko smo ne zva ni~ no sa zna li, snim ci su ve} pr o sle |e ni po li ci ji. Pre mi jer i mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i} po ru ~io je po vo dom su ko ba u op {ti ni Ba~, da po li ti~ ke pr o ble me i ras pra ve tre ba re {a va ti mir nim pu tem, a ne da ih re {a va po li ci ja. - Upu }u jem po ziv da se po li ti~ ki pr o ble mi i ras pra ve re {a va ju mir nim pu tem, a ne da po li ci ja re a gu je i ras pra vqa ih re kao je Da ~i} i do dao da se ne }e to le ri sa ti oni ma ko ji kr {e za kon i u~e stvu ju u po vre |i va wu slu `be nih li ca i da }e pr o tiv wih bi ti pod ne te kri vi~ ne pri ja ve. To kom ju ~e ra {weg da na u sa mom cen tru Ba ~a mo gla se ose ti ti na pe tost zbog in ci den ta is pred op {ti ne, a at mos fe ri ma log uli~ nog ra ta u ko jem jed ni na pa da ju, a dru gi bra ne op {tin sko “utv|e we”, naj vi {e do pri no se ak ti vi sti za va |e nih stra na ka jer se pr o sto ri je svih stra na ka ko je u~e stvu ju u su ko bu na la ze na sve ga pe de se tak me ta ra od op {ti ne, pa sva ko ma lo iz stra na~ kih pr o sto ri ja iz la ze “iz vi |a ~i” ko ji osma tra ju op {tin sku zgra du i pra te kre ta we su prot ne stra ne.  Ni ko Per ko vi}

6.i7.januar2013.

c m y

dnevnik

SUDOVIMA ONO [TO NAM PRIPADA

ubi ra po re ze ne de qa ~u ju se i po ru ke da bi  Ko li ko su po va ma re al ne krat ski na ~in i uvek ja ~a i za to mo glo do }i i do pro me ne po spe ku la ci je o van red nim par - smo po sled wih 15-tak go di na me |u kra jin ske vla sti i pre vre me la men tar nim iz bo ri ma na pro - dve naj ja ~e stran ke. Me wa li su nam nih iz bo ra u Voj vo di ni, a na kon le }e? se sa mo opo ne ne ti, ne kad je to bio oba ra wa Sta tu ta APV pred - Ak tu el na Re pu bli~ ka vla da te - SPS, pa DSS, pa SRS, da nas je to Ustav nim su dom. O~e ku je te li {ko mo è ra ~u na ti da }e i za ~e ti - SNS. Na kra ju }e iz bo re od lu ~i va ta kve pri ti ske? ri go di ne mo }i da na sta vi da funk - ti da li gra |a ni ì ve bo qe ne go - Ne raz u mem ta kve na ja ve. Za - ci o ni {e jer su uslo vi ì vo ta gra - pre pret hod nih iz bo ra ili go re. A ko nom o nad le `no sti ma na Po kra - |a na sve go ri. Po ve }a we PDV-a di - s eko nom skom po li ti kom ko ju vo di ji nu je pre ne to oko 170 in ge ren ci - rekt no je uslo vi lo po ve }a we ce na ova Vla da ì ve }e sve go re. ja, a Ustav ni sud je ospo rio dva de - i po gor {a va we ì vot nog stan dar  Ko li ko hap {e wa ne kih se tak i one se vi {e ili ne oba - da. Ta ko |e, iz me na ma Za ko na o bu funk ci o ne ra DS-a uti ~u na rej vqa ju ili je mo di fi ko van na ~in xet skom si ste mu pen zi je i pla te u ting stran ke, ko ji je u pa du i na wi ho vog oba vqa wa. Ni na ko ji na - jav nom sek to ru ne pri la go |a va ju se kon unu tar stra na~ kih iz bo ra? ~in ni je ospo re na Od - Po ta kvim i sli~ lu ka o po kra jin skim nim is tra ì va wi ma iz bo ri ma, ni ti je mo De cen tra li za ci ja po re ske upra ve je evrop ski Bo ris Ta di} je sa mo gla bi ti ospo re na. tri da na uo~i iz bo ra prin cip i mi }e mo na to me in si sti ra ti. âk su po kra jin ski iz imao 18 od sto pred no U po ~et ku }e si gur no bi ti ne ra zu me va wa, bo ri, uz pred sed ni~ ke, sti u od no su na To mi naj le gi tim ni ji u Sr - ali bo ri }e mo se po li ti~ kim sred stvi ma da to sla va Ni ko li }a. Po bi ji, jer se po lo vi na sle 20. ma ja ne ve ru jem ipak bu de mo del re {a va wa ovog pi ta wa po kra jin skih po sla ni u is tra ì va wa, ve} sa ka bi ra na di rekt nim mo u iz bo re kao eg zak iz bo ri ma. Ta ko da se ov de ne mo è in fla ci ji, {to zna ~i da }e stan tan po ka za teq stvar nog sta wa ospo ra va ti ni le git mi tet a po go - dard tih bu xet skih ko ri sni ka bi ti stva ri. A ni je ba{ ni lo gi~ no da u to vo le ga li tet po sled wih po kra - jo{ go ri za 10 do 15 od sto. Dr à va uslo vi ma u ko ji ma qu di sve te è jin skih iz bo ra. Uosta lom, ve }i na se du plo vi {e za du ì la u dru goj ì ve opa da rej ting opo zi ci je. [to u Skup {ti ni Voj vo di ne je naj sta - po lo vi ni go di ne ne go u pr voj. se ti ~e pri vo |e wa i sud skih pro bil ni ja u ovoj dr à vi. Sve to go vo ri da ova Vla da, ako ce sa, mi prin ci pi jel no po dr à va mo bor bu pro tiv ko rup ci je, ali  Mi sli te li da }e do pun ski è li da ima dva man da ta, mo ra da po kra jin ski iz bo ri ko ji }e se u ra ~u na na krat ko ro~ ne efek te pod uslo vom da ona ni je se lek tiv fe bru a ru odr à ti u Apa ti nu, hap {e wa Mi ro sla va Mi {ko vi }a na, a ona je na à lost sa da ta kva. U Zre wa ni nu i Sr bo bra nu bi ti i ili ne kih dru gih zvu~ ni jih ime na. jav no sti se po ku {a va stvo ri ti uti test rej tin ga po li ti~ kih ak te - Jer, kad hap {e wa ni su se lek tiv na sak ka ko je DS iz mi sli la kra duc ra u Voj vo di ni? ona je su po zi tiv na, ali ni tad ne ka wa i ka ko je u DS ko rup ci ja iz ra - To su ve }in ski iz bo ri i na wi - mo gu ima ti du ì efe kat, ta ko da su è ni ja ne go u dru gim stran ka ma, ma se ne gla sa za stran ke ne go za pre vre me ni iz bo ri sa svim mo gu }i. {to je no tor na glu post. Uosta lom, po je din ce, ta ko da }e to bi ti test  Da li bi DS bi la sprem na od 24 pri va ti za ci je ko je ospo ra va od no sa sa mo u tim sre di na ma i na pre vre me ne iz bo re, u {ta EU, sa mo jed na je ura |e na za vre me test kva li te ta kan di da ta. Ne mo - sum wa va{ biv {i li der Bo ris vla de DS-a. è re zul tat tih iz bo ra bi ti re - Ta di}? Se lek tiv no je i to ka da ne ko is - DS }e za ne ko li ko me se ci da se ti ~e da se bo ri pro tiv ko rup ci je per za ce lu Voj vo di nu. Tim pre {to je ba{ u te tri iz bor ne je di - u pot pu no sti kon so li du je. Mi }e mo kao {to to ~i ni SNS, a pri to me ni ce DS iz gu bi la na po sled wim usko ro ima ti i unu tar stra na~ ke ista ta stran ka u No vom Sa du na iz bo ri ma, a ina ~e smo tri jum fal - iz bo re za re gi o nal ne ~la no ve pra vi ko a li ci ju s oni ma ~i je hap no po be di li na ni vou Voj vo di ne. pred sed ni {tva i pro gram sku skup - {e we je tra ì la na kon iz bo ra, op I za nas }e bi ti ogro man uspeh {ti nu, ali su naj kom plek se ni ji tu ù ju }i ih za iz bor nu kra |u i ku ako do bi je mo ma kar je dan man dat pro ce si u stran ci za vr {e ni i po vi nu gla so va. To je se lek tiv nost od ta tri, ali to ipak ne }e bi ti sprem ni smo da ide mo na iz bo re i ne prin ci pi jel nost i ve ru jem da ni ka kvo me ri lo od no sa sna ga u kad god ih bu de. DS je uvek iz kri - }e to gra |a ni ka zni ti. znih si tu a ci ja iz la zi la na de mo Po kra ji ni.  Bran ka Dra go vi} Sa vi}

KARMA KOMA

Bi znis, ali fer

a na {ih je dav nih so ci ja li sti~ kih de tiw sta Ovih se da na evo di è ne va re~ „me nayer“ bi la ret ko u upo tre bi, i ni - ka pra {i na i u tzv. vla da ju je zvu ~a la ba{ sta tu sno la ska vo. [ta vi {e, u }oj ko a li ci ji oko iz ve snog re~ ni ku po li ti~ kih di fa ma ci ja po sto ja la je i ko va - gra |a ni na Mir ko vi }a, pu le ni ca „teh no me nayer“, a ako vas sa Nad le `nog Me sta na stran ke ko ja se za ki ti la pro gla se ta kvim, be ri te ko ù na {i qak i na ba vi te na zi vom na pred ne, a ko jeg je po sta vi lo za po mo} ni ka vu ne ne ~a ra pe za sva ki slu ~aj. Po li ti~ ki je kom ple - mi ni stra Mr ko wi }a, i za du ì lo ga za nad zor nad men tar na bi la i od red ni ca „anar ho li be ral“, jed no put nom mre òm, ili ta ko ne ka ko. Mr ko wi} je br èod ti pi~ ne ver bal ne dr ve ne gvo `|u ri je te epo he. bo qe iz ja vio da }e pr vi Mir ko vi }ev za da tak bi ti da Za pra vo, kad ma lo raz mi slim, je di ni me nayeri o~i sti sneg sa srp skih pu te va, i ako je po to me su di ko ji su se u tom na {em ~u de snom sa mo u prav nom sve - ti, ra di se o vr lo uspe {nom i spo sob nom ~o ve ku, po tu me nayeri ma le gal no zva li bi li su ne ki ~ud ni, pi - {to sne ga nig de ne ma. Do du {e, ne ma ga jer se pret to resk ni ti po vi ko ji su se ba vi li iz ve snim na ma hod ni odav no oto pio a no vi ni je pao, ali do bro sad, ne pro zir nim, ~ak po ma lo ezo te ri~ nim mu tqa vi na - naj lak {e je ne pri zna va ti ne ~i je za slu ge va |e wem na ma oko estra de i fud ba la. Bio je me |u wi ma naj po - tzv. objek tiv ne ~i we ni ce. Ka ko god, taj Mir ko vi} je u zna ti ji ne ki Ma ke do vac Ve li bor Yarov ski, kraj we do sa da {wem ì vo tu bio po znat sa mo kao estrad ni ko lo ri tan tip: taj je, ko li ko se se }am, bio ta kav ~a - me nayer, na sta vqa~ jed nog sta rog àn ra, ta ko re }i rob wak da je umeo da u~i ni da se ne ke utak mi ce ni - Yarov ski u ka pi ta li zmu. ô vek je do sa da or ga ni zo è ra zred nih li ga po Ma ke do ni ji, a i {i re, za vr {a - vao na stu pe ugled nih umet ni ca ko je je za bra we no va ju pa ra ko {ar ka {kim sko ro vi ma ti pa 87: 12. Za {ti pa ti i upu }i va ti im ne pri stoj ne po nu de, a sa da Yarov skog su svi zna li, ali ni ko ni je umeo ta~ no da }e se, eto, ba vi ti in fra struk tu rom, i za to }e mo ga vam ob ja sni ~i me se kon kret no taj gra |a nin ba vi, pla }a ti iz za jed ni~ ke ka se. Pa ne ki sa da mi sle da u er go, {ta to za pra vo zna ~i kad si, je li, „me nayer“. to me ima ne ~e ga za zor nog, i da to de lu je ma lo neo Ta kvi su li ko vi, da kle, u na {em ima gi na ri ju mu bi - zbiq no. Ovaj autor ne mi sli ta ko, to jest, ima ma li li „me nayeri“, a ni su to bi li, re ci mo, di rek to ri amand man: ni je neo zbi qan taj Mir ko vi}, neo zbiq no so ci ja li sti~ kih pred u ze je sve osta lo, a {to je do }a, ti stu bo vi po ret ka, we go vog no vog an ga `ma na Mr ko wi }a {to se ti ~e, tre ba da smo do pri pad ni ci ~u ve nih „jag ve lo. Mir ko vi} je, {to mu za hval ni: mo gao je za po mo} ni cu bi se re klo, sa mo po sle di we }ih bri ga da“, ~i ji je do da an ga ù je i gra |an ku Be ku tu, a eto ca, a glu po je qu ti ti se na da nas pre tra ja li, a àn rov ski sa vr {e no o~u va ni po sle di cu ako ni si umeo ni je. Zna ~o vek {ta je red eg zem plar ma gi star Mi lu da se na qu ti{ na uzrok tin Mr ko wi}, u mno gim kad je tre ba lo. srp skim vla da ma uko re we ni se rij ski mi ni star bi Ot kud pak tom Mir ko vi }u, jed nom ko lo rit nom lo ~e ga {to se vr ti oko po lu ne vi dqi ve iz grad we im pre sa ri ju s bo ga tim is ku stvom srp skih dru mo va, auto pu te va i pru ga. U ra nim da ni ma na {eg pro to ka - to li ke po li ti~ ke za slu ge da se na je da red vi ne u pi ta li zma, u osvit de ve de se tih, po ja vi la se ne ka - pod mi ni star ske vi si ne? E, i tu se ra di o jed nom kva fir ma ~i ji je re klam ni slo gan gla sio: „Bi znis, estrad no-ilu zi o ni sti~ kom po du hva tu: na re ~e ni je ali fer - Me nayer“. U tom je slo ga nu kqu~ no bi lo bio ak ter i „pro du cent“ kva zi do ku men tar nog fil ono „ali“: na {e je uho bi lo na vi klo da ta mo gde je ma ko ji je ono mad, u ma ju, imao do ka za ti iz bor nu ne ka kav bi znis, pa jo{ i ne ka kav me nayer, mo ra bi - kra |u u is to~ noj Sr bi ji. Od „iz bor ne kra |e“ do du ti i ne ke mu} ke i pre va re, pa nas je re klam ni slo - {e ne be {e ni {ta, sve je bio tek je dan be dan trik, gan upo zo ra vao na pro me nu: eto na ma fer bi zni sa ali ko te {ta pi ta? Ilu zi o ni sti~ ki na stu pi su i fer me nayer stva u sam osvit No vog Do ba... iona ko sa stav ni deo estrad nog bi zni sa. Pro da ja Me |u na ma, ne ve ru jem ni da smo do da nas du bin - ma gle u tom po slu je ~ak vi so ko ce we na ve {ti na. ski iskre no po ve ro va li u ta kvu mo gu} nost; dva de Za to mi je sme {no ovo oka sne lo zgra à va we nad se tak pret hod nih go di na iona ko nas u tom prav cu estra di za ci jom no vo na pred ne po li ti~ ke kla se. ni je ohra bri lo, na pro tiv. A i taj za mi {qe ni lik, Estra da je, na pro tiv, pri rod no le glo no ve po li ti~ taj „me nayer“, za nas i na {u iz dri lo va nu ma {tu ni - ke eli te, jer ona i je ste sku pi na qu di estrad nog je Bil Gejts ili onaj vla snik Ikee, ka ko li se ve} pro fi la u sva kom smi slu re ~i. A Mr ko wi }a {to se zva {e, ne go je i da qe ne ki Yarov ski, ne ki ose bu jan ti ~e, tre ba da smo mu za hval ni: mo gao je za po mo} tip {to ra di na re~ i na „|em do ti“ s pe vaq ka ma i ni cu da an ga ù je i gra |an ku Be ku tu, a eto ni je. Zna fud ba le ri ma, i mo è sve da „od ra di“ i da „svr - ~o vek {ta je red. {i“, u ke {u i bez tra ga u evi den ci ji.  Te o fil Pan ~i}

dnevnik

6.i7.januar2013.

eko no mi Sti upo zo ra Va ju: Sr bi ja kli zi u Gr^ ki SCe na rio du @ni^ ke kri ze

Ako ovo po tra je - so ci jal ni ne mi ri re ma o~e ki va wi ma kre a to ra eko nom ske po li ti ke Sr bi je bi }e ovo pre sud na go di na za srp sku eko no mi ju jer }e do ne ti pre kret ni cu u od no su na pret hod ne u ko ji ma se sve vi {e si ro ma {i lo i osta ja lo bez po sla. Obe }a va ju za u sta vqa we ra sta za du è no sti dr à ve, po ve }a we in du strij ske pro iz vod we, rast BDP-a… Jed nom re~ ju po ~e tak bo qih vre me na za srp sku pri vre du. No, eko no mi sti su sum wi ~a vi i ne de le op ti mi zam srp skih zva ni~ ni ka, ni ti ve ru ju da }e se do go di ti pre kret ni ca u ì vo ti ma obi~ nih qu di. Sin di ka ti su na kra ju pro {le go di ne iz ne li svo ju sta ti sti ku pre ma ko joj }e u 2013. jo{ hi qa de rad ni ka osta ti bez po sla. Oni tvr de da }e ove go di ne bez po sla bi ti 33 od sto rad no spo sob nog sta nov ni {tva, kao i da }e naj go re pro }i me tal ski sek tor u ko jem }e bi ti naj ve }ih ot pu {ta wa. Sto pa ne za po sle no sti, pre ma oce ni sin di ka ta, ka da pre |e 30 od sto stvo ri }e si tu a ci ju u ko joj qu di la ko mo gu da po tra è re {e we – na uli ci. ^lan Fi skal nog sa ve ta Sr bi je Vla di mir Vu~ ko vi} oce wu je da pred vi |e ne me re Vla de Sr bi je ne da ju po zi tiv ne efek te za naj {i re slo je ve sta nov ni {tva, do da ju }i da one ipak pred sta vqa ju ne iz be àn ot klon od ne ga tiv nih tren do va i su no vra ta ko ji nam je pre tio. - Naj ve }e is ku {e we je da li }e Vla da is tra ja ti u svo jim pla no vi ma. Pre sve ga, va qa iz dr à ti so ci jal ni pri ti sak da se za ra de u jav nom sek to ru i pen zi je u uslo vi ma vi so ke in fla ci je tek ume re no ko ri gu ju. Da qe, pred vi |e ne su po je di ne re for me ko je }e ugro zi ti pra va i po zi ci je po je di nih gru pa: re {a va we sud bi ne pred u ze }a u re struk tu i ra wu, po ~e tak

qeg ì vo ta ne ma. Jer, uz in fla ci ju od 5,5 od sto i na ja vqen rast pla ta i pen zi ja za oko ~e ti ri od sto, u star tu je ja sno da pri ma wa spo ri je ra stu od ce na a to zna ~i da }e gra |a ni re al no ì ve ti jo{ go re ne go pro {le go di ne. Da kle, ni u ide al nim uslo vi ma ko je pred sta vqa vlast, na {im gra |a ni ma ova go di na ne }e do ne ti ba{ ni ka kav bo qi tak - za kqu ~u je ]u li brk. Da }e ovo bi ti eko nom ski jo{ te à go di ne od pro {le, za ko ju mno gi mi sle da je naj go ra u pro te kloj de ce ni ji, sma tra eko no mi sta Mi ro slav Pro ko pi je vi} is ti ~u }i da ni rast BDP od dva od sto, o ko jem zva ni~ ni ci go vo re, ne ga ran tu je da }e bi ti bo qe. - âk i da BDP po ra ste za dva od sto to ne zna ~i da }e po slov no okru è we bi ti bo qe i da ne ke re for me ne tre ba okon ~a ti. Tre ba o~e ki va ti da }e in fla ci ja bi ti ve }a od prog no zi ra ne od no sno od osam do 10 od sto, da }e pro ble mi kao ne li kvit nost i gu bi tak rad nog me sta do dat no po gor {a ti so ci jal no-eko nom sku si tu a ci ju ka è Pro ko pi je vi}. Da pla te i pen zi je osta nu na po ve }a wu od ~e ti ri od sto, a in fla ci ja u ide al nim uslo vi ma bu de 5,5 od sto, i on da je ja sno da }e gra |a ni ì ve ti jo{ te è ne go {to su ì ve li pro {le go di ne, oce wu je Alek san dar Vla ho vi}, pred sed nik Sa ve za eko no mi sta Sr bi je. - No, ako se ima na umu da se me ra ogra ni ~a va wa ra sta pla ta i pen zi ja na me ta la kao ne mi nov nost da bi se za u sta vi lo {i re we bu xet skog de fi ci ta, ne vi dim na ~in da se ume sto na stav ka u~i ni ne {to dru go. To, pak, zna ~i da }e po sto ja ti ras ko rak iz me |u pri ma wa gra |a na i in fla ci je a u ta kvom od no su bo qit ka za gra |a ne ne ma. Me |u tim, ono {to su kre a -

Izazov predstavqa re{avawe ogromne nezaposlenosti i siroma{tva, {to ako potraje, mo`e izazvati socijalne nemire sa te{kim i nepredvidivim posledicama (Qubodrag Savi})

TE M A „ DN E V N I K A” : li be ra li za Ci ja i otVa ra we tr @i [ta Sr bi je - ali ne Sa SVim

Pro ve tra va we kon ku ren ci jom a li be ra li za ci ja tr ì {ta sa Evrop skom uni jom, od no sno sma we we ca ri na na uvoz ra znih ro ba od 1. ja nu a ra ne zna ~i auto mat ski i pad ce na tih pro iz vo da u na {im rad wa ma, ve} se po ka za lo. Ja nu ar je po ~eo no vim po sku pqe wi ma na mir ni ca i ku} nih po trep {ti na, {to uda ra di rekt no po xe pu. Sve i da ce ne od mah pad nu, shod no sma we wu, to je ste uki da wu ne kih ca ri na, ne }e mo to ose ti ti. Em su ti pro cen ti ma li, em }e se uvo zni ci i tr gov ci, bez sum we po tru di ti da taj pra zan pro stor po pu ne. Oprav da wa za po sku pqe wa ba rem im ne maw ka ju. S dru ge stra ne, iona ko smo od u sta li od uvo za mno gih stva ri, jer u Evro pi ne mo è mo da ih na |e mo, a da wi ho va ce na pri ja na {em xe pu. U su {ti ni, kqu~ ni pro blem li be ra li za ci je uvo za i bes ca rin skog uvo za za ne ke pro iz vo de je da li su na {a po qo pri vre da ili in du stri ja spo sob ne da se iz bo re s kon ku ren ci jom iz EU, to jest da pro iz vo de vi {e, kva li tet ni je i jef ti ni je. Kon ku ren ci ja je sr` pro ble ma. A na woj ni ko ni {ta ni je ra dio de ce ni ja ma. Naj bo qi pri mer je po qo pri vre da. Svi vaj ni mi ni stri i mi ni star stva pri ~a li su ve li ke pri ~e, do no si li stra te gi je, a ni je dan je di ni kqu~ ni pro blem srp skog agra ra ni je re {en. De ma go gi ja se se ja la na wi va ma i po sta ja ma, bra ni li smo Sr bi ju od GMO, do no si li za ko ne o ze mqi {tu, ju ri li {e i ke, a u Sr bi ji ima vi {e {e i ka ne go na ce lom Ara bij skom po lu o str vu... Za kon ku rent nost ni kog ni je bi lo bri ga, jer tu tre ba za su ka ti ru ka ve, or ga ni zo va ti se qa ke, or ga ni zo va ti ot ku pqi va ~e, ob u zda ti taj ku ne, ote ra ti pqa~ ka {e... Po qo pri vre da i li be ra li za ci ja ni su {a la, ka ko mno gi u ovoj dr à vi za mi {qa ju. Mo è mo do sta na u ~i ti na pri me ru Slo ve ni je. Ta mo su to kom pre go vo ra s Evrop skom uni jom us pe li da iz bok su ju da mle kar stvo ima po vla {}en sta tus i

da ga bra ne re la tiv no vi so kim ca ri na ma, a `i vi nar stvo je bi lo pot pu no li be ra li zo va no. I {ta se de si lo? Po lo vi nom pro {le de ce ni je slo ve na~ ka mle kar ska in du stri ja je bi la go to vo pot pu no uni {te na, a `i vi nar stvo raz vi je no kao ni ka da pre. Sve u sve mu, ca ri ne i za {ti ta

tom, Spo ra zum o slo bod noj tr go vi ni u ju go i sto~ noj Evro pi CEF TA, ko ji je stu pio na sna gu 2007. go di ne i do sa da je li be ra li zo va no vi {e od 90 od sto tr go vi ne ro bom. Pre go vo ri o pri stu pa wu Sr bi je Svet skoj tr go vin skoj or ga ni za ci ji (STO) po ~e li su u fe bru a ru 2005. a da tum

Od 2014. godine industrijski proizvodi bi}e potpuno liberalizovani {to zna~i da }e carina na uvoz tih proizvoda iz EU biti – nula. Za oko 96 odsto poqoprivrednih proizvoda ova da`bina ne}e postojati dogodine zna ~e ne {to sa mo ako se uz wih ura di mno go dru gih va `ni jih stva ri, po put re for me tr ì {ta, ko ja kod nas ni je spro ve de na. Ka ko god, Sr bi ja je u{la u pe tu go di nu li be ra li za ci je, od no sno po ste pe nog sni à va wa ca ri na. Spo ra zu mom o sta bi li za ci ji i pri dru ì va wu sa EU is pre go va ra li smo tran zi ci o ni pe riod za li be ra li za ci ju tr go vi ne od {est go di na, a ta~ ku na tu pri ~u sta vi }e mo do go di ne. U Sr bi ji je li be ra li za ci ja tr ì {ta za pra vo po ~e la i ra ni je - pro se~ na ca rin ska sto pa je 2001. sni è na sa 14,5 od sto na 9,4 od sto. To je, na kon ta vo re wa u tam nom vi la je tu de ve de stih, za i sta zna ~i lo otva ra we srp skog tr ì {ta. Pot pi sa li smo, po -

pri stu pa wa za vi si }e od okon ~a wa bi la te ral nih pre go vo ra sa ze mqa ma ~la ni ca ma. Uz Pre la zni tr go vin ski spo ra zum sa EU na ko ji smo uda ri li mur 2009, ima mo i spo ra zu me o slo bod noj tr go vi ni sa ze mqa ma EF TA [vaj car skom, Nor ve {kom, Lih ten {taj nom i Islan dom, sa Ru si jom, Be lo ru si jom... Za uvoz iz dr `a va sa ko ji ma Sr bi ja ne ma sklo pqe ne spo ra zu me o slo bod noj tr go vi ni, na pla }u je se pun iz nos ca ri ne. Ka da je o tr go vi ni s Evro pom re~, od 2014. go di ne in du strij ski pro iz vo di bi }e pot pu no li be ra li zo va ni {to zna ~i da }e ca ri na na uvoz tih pro iz vo da bi ti – nu la. Ta ko |e, za oko 96 od sto po qo pri vred nih pro iz vo da ova da `bi na ne }e po sto ja ti

do go di ne. Svi pro iz vo di ko je Sr bi ja ne pro iz vo di, kao {to su agru mi i ju `no vo }e, li be ra li zo va ni su jo{ 2009. Po qo pri vre da je, ina ~e, naj o se tqi vi je pod ru~ je, a pa o ri su naj vi {e pla {e ni ski da wem ca ri na. Jer, osta lo im je jo{ sa mo go di nu da na do do la ska na “bri sa ni pro stor”, gde }e se sre sti sa o{trom kon ku ren ci jom a, s dru ge stra ne, ne }e ima ti za {ti tu kao evrop ski po qo pri vred ni ci. Sub ven ci je se, na i me, ne mo gu va ga ti s oni ma ko je do bi ja ju far me ri u EU, jer bi skli znu le s ta sa ko li ko su la ga ne. Ni su sa mo di rekt ni pod sti ca ji po qo pri vred ni ci ma pro blem. U su {ti ni, tre ba po ve }a ti in ve sti ci je, ula ga ti u skla di {ta hlad wa ~e, omo gu }i ti mo der ni za ci ju, po ve }a ti sta da, po di }i pro duk tiv nost po ko joj smo na za ~e qu evrop ske ta be le. S ob zi rom na te `i nu agrar ne ka se, ni su re al na o~e ki va wa da sve to ura di mo za go di nu da na. Ali, za rad za {ti te do ma }eg agra ra, u onom de lu gde Sr bi ja ima do ma }u pro iz vod wu, ti pro iz vo di }e osta ti za {ti }e ni ca ri na ma i po sle 2014. go di ne. Re~ je oko 400 ta rif nih li ni ja po qo pri vred nih pro iz vo da: vo }u i po vr }u, `i ta ri ca ma, me su, mle ku i mle~ nim pro iz vo di ma. Za wih }e po sle 2014. ca ri na bi ti od 20 do 80 od sto osnov ne ca ri ne a to je ca ri na ko ju Sr bi ja ima za pro iz vo de ze ma qa s ko ji ma ne ma pot pi sa ne pro iz vo de o slo bod noj tr go vi ni. Na pri mer, za mle ko i mle~ ne pro iz vo de do tri od sto ma sno }e od no sno jo gurt, ca ri na }e bi ti osam od sto u 2013. a {est u 2014. go di ni. Kad je re~ o ra ki ji, ca ri na na uvoz }e bi ti 12 od sto u 2013. i de vet u 2014. go di ni. Uvoz te le }eg me sa iz EU ne }e bi ti pot pu no li be ra li zo van pa }e ca ri na 2013. bi ti 15 od sto i 12 od sto 2014. go di ne. Ina ~e, sko ro sve ze mqe u sve tu ima ju pro se~ no ve }e ca rin ske sto pe za po qo pri vred ne pro iz vo de u od no su na in du strij ske. n Sla|ana Glu{~evi}

Sr bi ja i za kon Ski pre po zna la Si Ste me za bez bed no pla ]a we na in ter ne tu

ra ci o na li za ci je za po sle nih u jav nom sek to ru, su zbi ja we si ve eko no mi je, efi ka sni ja po re ska upra va, br à na pla ta po tra ì va wa... - na vo di Vu~ ko vi}. Da }e se Sr bi ja to kom ove go di ne su o ~i ti s ve li kim bro jem te {ko re {i vih pro ble ma sla è se i pro fe sor Eko nom skog fa kul te ta u Be o gra du Qu bo drag Sa vi}, ko ji kao naj te è is ti ~e vi sok ras tu }i spoq ni dug, ogrom nu ne za po sle nost, opa da ju }e sto pe ra sta BDP-a, de fi cit, sko man iz voz, ras tu }e si ro ma {tvo, in fla ci ju... - Sve to do pri no si da }e u ovoj go di ni naj te è bi ti iz be }i po ten ci jal no mo gu }i gr~ ki sce na rio du `ni~ ke kri ze. Ni {ta ma we te àk iza zov }e pred sta vqa ti re {a va we ogrom ne ne za po sle no sti i si ro ma {tva, {to ako po tra je, mo è iza zva ti so ci jal ne ne mi re sa te {kim i ne pred vi di vim po sle di ca ma - sma tra pro fe sor Sa vi}. Eko no mi sta Mi lan ]u li brk tvr di da do la zi go di na pre pu na ri zi ka ka ko spoq nih ta ko i unu tra {wih, do da ju }i da ne ve ru je da }e mo sko ro iza }i iz za ~a ra nog kru ga i da }e mo bi lo {ta zna ~aj ni je po ~e ti da re {a va mo. - Ne ma ni na zna ka, i po red le pih obe }a wa, da je ova Vla da sprem na da za gri ze “ki se lu ja bu ku” , kao {to to ni su bi le ka dre ni sve pre we, tim pre {to je od mah po kon sti tu i sa wu re kla da ne }e bi ti ot pu {ta wa u jav nom sek to ru dok kri za ne pro |e, a ona de fi ni tiv no ne }e pro }i ni ove go di ne. Za obi~ ne smr nit ke ne ma bo qeg ì vo ta ~ak ni ka da bi se ostva ri le sve mo gu }e prog no ze zva ni~ ni ka: da nam BDP po ra ste za dva od sto, da se in fla ci ja sma wi na 5,5 od sto. Za gra |a ne to ne zna ~i ap so lut no ni {ta jer to ne pra ti po ve }a we wi ho vih pri ma wa, a bez ve }e pla te i pen zi je bo -

to ri eko nom ske po li ti ke u~i ni li i {to na me ra va ju da u~i ne to kom ove go di ne je ste oprav da no i ne mi nov no. Zna ~aj ni je eko nom sku po zi ci ju Sr bi je u ovoj go di ni mo è po pra vi ti sa mo iz voz “Fi ja to vih” pro iz vo da, uspe {na po nov na pro da ja @e le za re Sme de re vo i po ve }a we ukup nog iz vo za. Ako se to ostva ri on da }e na red ne go di ne bi ti mno go bo qe - ka è Vla ho vi}. Po mi {qe wu pro fe so ra Mi o dra ga Ze ca ove go di ne bi na na pla tu mo gli sti }i svi ra ~u ni ne tran sfor mi sa ne dr à ve i pri vre de {to }e za po sle di cu ima ti su o ~a va we s ve li kom po tre bom za so ci jal nim iz da ci ma, ve li ku ne za po sle nost i za po sle ne sa ma lim ili ni ka kvim pri ma wi ma. - Sve to lo gi~ no na me }e po tre bu da se ko na~ no kre ne u re {a va we na go mi la nih pro ble ma ko ji }e do ve sti da ova ma la dr à va ta kva bu de i u tro {e wu, da po sta ne efi ka sna, pro sve }e na i funk ci o nal na. Da kle, da se ove go di ne ura di ono {to je go di na ma od la ga no i {to je le ~e no po gre {nim le ko vi ma jer je i di jag no za bi la po gre {na i po gub na. Da smo ima li pra ve le ko ve da nas ne bi bi li u ovoj si tu a ci ji da i na kon de ce ni je pri va ti za ci je i da qe tro {i mo vi {e ne go {to za ra |u je mo, da ima mo naj ve }u in fla ci ju u Evro pi, naj ve }i broj ne za po sle nih, i ve za ne ru ke da bi lo {ta u~i ni mo da bi obi~ nom ~o ve ku bi lo bo qe. Mno go pro ble ma nas ~e ka u ovoj go di ni a re {e we ni jed nog ne }e zna ~i ti bo qi ì vot, ali ono {to je go di na ma od la ga no – bez to ga se da qe ne mo è. [an se da stan dard gra |a na bu de bo qi su mi ni mal ne i to mo ra mo shva ti ti kao po sle di cu ne ~i we wa i lo {eg le ~e wa dr àv ne eko no mi je - za kqu ~u je pro fe sor Zec. n Qubinka Male{evi}

Pej pal ku ca na otvo re na vra ta ra |a ni Sr bi je ko ji ì ve za on lajn ku po vi nu ili pak ì ve od pro da je na in ter ne tu, u no vu go di nu za ko ra ~i li su ko ra kom od se dam mi qa. Ili se to, u jo{ pra zni~ noj at mos fe ri, ba rem ta ko ~i ni kad se uzme u ob zir sta we iz pret hod ne go di ne. Na i me, od pr vog da na 2013. po ~eo je da va ì Za kon o iz me na ma i do pu na ma Za ko na o de vi znom po slo va wu ko ji ot kla wa od re |e ne, a ne ta ko ma le, sum we ko ja se go di na ma nad vi ja la nad elek ton skom tr go vi nom pre ko in ter ne ta. - Sa sta no vi {ta elek tron ske tr go vi ne, ne dav no usvo je ne iz me ne Za ko na o de vi znom po slo va wu eks pli cit no pre po zna ju ino stra ne in sti tu ci je ko je pru à ju uslu ge po sre do va wa u bez bed nom pla }a wu, od no sno na pla ti na in ter ne tu - is ti ~e u raz go vo ru za “Dnev nik” Slo bo dan Mar ko vi} iz Cen tra za raz voj in ter ne ta. Dru gim re ~i ma, gra |a ni vi {e ne }e ima ti di le mu da li je le gal no ko ri {}e we PayPal, Google Checkout, MoneyBookers/Skrill i dru gih sli~ nih ser vi sa za ku po vi nu, ni ti }e pred u zet ni ci i fir me ima ti di le mu da li mo gu da ko ri ste ove ser vi se za na pla tu svo jih pro iz vo da ko je pro da ju pu tem in ter ne ta. U sa moj pro ce du ri pla }a wa ne ma su {tin skih pro me na, osim to ga {to }e to od sa da i cr no na be lo bi ti le gal no, na po mi we Mar ko vi}. Za na {eg sa go vor ni ka na ~i wen je zna ~a jan ko rak ali, re klo bi se u na {em ma ni ru, ipak ne pot pun. - Bi lo je na ja va da }e upo re do s ovim bi ti do net i za kon o plat nim uslu ga ma, me |u tim, od

to ga ni je bi lo ni {ta - na vo di Mar ko vi}. - Iz me ne za ko na o de vi znom po slo va wu pred sta vqa ju sa mo po ~e tak bo qeg re gu li sa wa plat nog pro me ta na in ter ne tu. No, sva ko dnev ni plat ni pro met i da qe je op te re }en bi ro kra ti zo va nim pro ce du ra ma, pa ra zni pa pi ri, po tvr de i pret hod ne pro ve re uspo ra va ju pro tok nov ca u pot pu no le gal nim po slov nim tran sak ci ja ma, {to in ter net po slo va we ne tr pi. Po treb no je sto ga usvo ji ti {to pre i no vi za kon o plat nim uslu ga ma, ko ji }e mo der ni zo va ti ovu oblast i uve sti mo gu} nost da se na do ma }em tr ì {tu po ja ve in sti tu ci je za elek tron ski no vac. Ovo bi tre ba lo da do ve de do br èg raz vo ja bez go to vin skog pla }a wa uz ko ri {}e we no vih mo bil nih i in ter net teh no lo gi ja. Na za pad nim tr ì {ti ma be le ì se po rast on lajn ku po vi ne od 30 osto u od no su na 2011, a kqu~ na stvar u toj eks pan zi ji je ste upo tre ba mo bil nih ure |a ja za tra è we pro iz vo da, in for mi sa we i ko na~ no pla }a we. U tom sve tlu, is ti ~e Slo bo dan Mar ko vi}, no vi za kon pru à ve li ku {an su svi ma oni ma ko ji ro bu ili uslu ge ve} pro da ju na in ter ne tu ili na to tr ì {te tek na me ra va ju da se pre ba ce i po~ nu da po slu ju. Kad je re~ o pla }a wu pre ko in ter ne ta, go di nu za na ma na ro ~i to je obe le ì lo kam paw sko za la ga we de la do ma }e saj ber sfe re za do vo |e wem ~u ve nog Pej pa la. Za {to ova kom pa ni ja do sa da ni je po nu di la svo je uslu ge gra |a ni ma Sr bi je, Mar ko vi} ka è da o to me mo è sa mo da se na ga |a, bu du }i da Pej pal

ni ka da ni je zva ni~ no sa op {tio svo je raz lo ge za ne do la zak na srp sko tr `i {te. Ipak, ono {to bi fa no ve ovog pla ne tar no po pu lar nog na ~i na pla }a wa tre ba lo da uve se li je ste na ja va iz te kom pa ni je da }e “2012. go di na bi ti po sled wa bez Pej pa la u Sr bi ji”. Na vod no, na {a ze mqa je ukqu ~e na u sle de }i krug pro {i re wa, za jed no sa Pa ra gva jem, Cr nom Go rom, Ma ke do ni jom i Gru zi jom, i sad nam je di no pre o- sta je da sa ~e ka mo i vi di mo da li

no vim tr `i {ti ma, ka da bu du ak ti vi ra li svo je uslu ge za tr `i {te Sr bi je pr vo }e po nu di ti uslu gu po sre do va wa u bez bed noj ku po vi ni na in ter ne tu - od go va ra na{ sa go vor nik. - Da kle, mo gu} nost da gra |a ni ko ri ste Pej pal da pla }a ju za pro iz vo de ko je ku pu ju na in ter ne tu. Isto ta ko, Pej pal tr gov ci ma nu di uslu gu po sre do va wa u bez bed noj na pla ti pro iz vo da ko je nu de u svo jim in ter net pro dav ni ca ma. Ova uslu ga je mno go zna ~aj ni ja za

Sva ki de se ti ku pu je on lajn Pre ma po da ci ma Za vo da za sta ti sti ku iz sep tem bra pro {le go di ne, u pe ri o du od go di nu da na 600.000 gra |a na Sr bi je ko ri sti lo je mo gu} no sti on lajn ku po vi ne, {to je tro stru ko vi {e ne go 2011. go di ne. U SAD je u 2011. na olajn ku po vi nu i dru go pla }a we po tro {e no 256 mi li jar di do la ra, a pro ce na je da je tu uslu gu ko ri sti lo bli zu 140 mi li o na gra |a na te ze mqe. }e se wi ho ve na ja ve re a li zo va ti. Neo p hod ne pri pre me za do la zak Pej pa la su oba vqe ne upra vo iz me na ma Za ko na o de vi znom po slo va wu, ko ji je ne dvo smi sle no le ga li zo vao uslu ge po sre do va wa u pla }a wu i na pla ti. Ka kvu vr stu uslu ga gra |a ni mo gu da o~e ku ju od Pej pa la, upi ta li smo Mar ko vi }a. - Ako je su di ti po to me ka ko je Pej pal do sa da na stu pao na

nas, jer na {im tr gov ci ma omo gu }a va da kao na ~in pla }a wa na svo jim in ter net pro dav ni ca ma po nu de Pej pal, ko ji je na glo bal nom ni vou pre po znat kao po u zda no i jed no stav no re {e we za bez bed nu in ter net ku po vi nu. Ako je su di ti po po na {a wu te kom pa ni je na dru gim tr `i {ti ma, na ovu dru gu uslu gu }e mo mo `da mo ra ti da jo{ ne ko vre me sa ~e ka mo. n Denis Kolunyija

dnevnik

6.i7.januar2013.

dnevnik

6.i7.januar2013.

[TA NE VIDI DOBRICA ]OSI] KADA POZIVA MLADE INTELEKTUALCE DA SE VRATE U OTAYBINU

U Srbiji bi i Bil Gejts propao ta bi se de si lo ka da bi se sa da od jed nom, ve li ki broj mla dih obra zo va nih qu di, {ko lo va nih u ino stran stvu, vra tio u Sr bi ju i po ku {ao da do pri ne se we nom pre po ro du? Naj ve ro vat ni je – ni {ta. Od no sno, ti qu di u Sr bi ji jed no stav no ne bi ima li {ta da ra de. To je, naj kra }e pre pri ~a no, su {ti na po le mi ke ko ju je ovih da na u jav no sti iza zvao Do bri ca ]o si} po zvav {i mla du in te lek tu al nu emi gra ci ju da se vra ti u ze mqu i spa se je od pro pa da wa. Ukrat ko, ]o si} je upu tio pi smo stu den ti ma van ze mqe, s po zi vom da se vra te u otax bi nu. “Od li va we pa me ti i zna wa mo `da je naj ve }i po raz Sr bi je”, ka è ]o si}. U mno {tvu jav nih od go vo ra ko ji su sti gli na taj po ziv, od ko jih su mno gi bi li ve o ma gnev ni, iz dva ja ju se dva, oba ob ja vqe na na saj tu “Pe {~a ni ka”. Oba su sti gla upra vo sa stra ne na ko ju je po ziv i upu }en, od in te lek tu al ne emi gra ci je. Je dan od stu den ta dok tor skih stu di ja u Utreh tu Mar ka Si mo no vi }a a dru gi od po zna tog eko no mi ste iz Be ~a dr Vla di mi ra Gli go ro va. Si mo no vi} ka è da naj ve ro vat ni je ni sa mom ]o si }u “ni je sa svim ja sno ni ko smo mi ni {ta bi ste s na ma da se su tra vra ti mo”, te da ve }i na ino stra nih stu de na ta u da na {woj Sr bi ji ne bi bi la u sta wu da funk ci o ni {e. U osvr tu na eko nom sku stra nu ovog pro ble ma, na slo vqe nom „Ma kro e ko no mi ja emi gra ci je“, Gli go rov uka zu je na ogrom nu rad nu ne ak tiv nost sta nov ni {tva kod nas, uka zu ju }i da su, gru bo po sma tra no, do ho ci na {eg sta nov ni {tva ko je je u ino stran stvu i onog ko je ì vi u Sr bi ji mal te ne na istom ni vou. Gli go rov uka zu je da ta ko ni je od ju ~e, ve} da se ra di o traj noj i sta bil noj ka rak te ri sti ci. “Uop {te, uzro ke to ga ne ma smi sla tra ì ti bi lo gde dru gde ne go u dru {tve noj, pri vred noj i po li ti~ koj struk tu ri ili, ge ne ra li zo va no, u si ste mu di stri bu ci je ra da, iz gle da, do ho da ka i bo gat stva kod ku }e. Ili, jo{ druk ~i je re ~e no, u traj nim usta no va ma u ze mqi”, uka zu je Gli go rov. On na vo di da su u Sr bi ji ni vo obra zo va no sti i po sto je }a in fra struk tu ra iz nad ono ga {to je po treb no da bi se ostva ri la sve ma wa pro iz vod wa, na po mi wu }i da je, da kle, re~ je o na za do va wu, a ne o ne raz vi je no sti. “Ono se ogle da ne sa mo u to me da ne ma po sla i po seb no ne ma po sla za kva li fi ka ci je ka rak te ri sti~ ne za in du stri ja li zo -

[

va na ili po stin du stri ja li zo va na dru {tva, ve} uop {te ne ma po sla. Druk ~i je re ~e no, dru {tvo naj vi {e nu di ne za po sle nost i ne ak tiv nost”, ka è Gli go rov. Ka da go vo re o neo p hod nim uslo vi ma za raz voj, eko no mi sti uglav nom po mi wu iz grad wu in sti tu ci ja, od no sno, ka ko go re ka è Gli go rov, traj nih usta no va u ze mqi. Pod tim in sti tu ci ja ma ~e sto se pod ra zu me va ju slo bod no tr ì {te (ne sa mo ro ba ve} i, {to je za ovaj slu ~aj ve o ma bit no, tr ì {te zna wa i in te lek tu al nih uslu ga), za tim pra vi~ no i pra vo vre me no sud stvo, te ad mi ni stra ci ja ko ja je efi ka sna a ne ko rum pi ra na i inert na kao na {a. Da bi smo vi de li ka ko to kod nas funk ci o ni {e, naj bo qe je sta vi ti u kon tekst in sti tu ci ja u Sr bi ji ne kog mla dog in te lek tu al ca. Na pri mer, mla dog Bi la Gej tsa ko ji je svo je vre me no na pu stio stu di je u Ame -

ha tost i ko rum pi ra nost “nad le `nih”, ne zna we do bro po zi ci o ni ra nih eli ta… ^ak i ka da bi se – a to je ne mo gu }e – iz bo rio sa svim ovim pre pre ka ma, mla dog Gej tsa u Sr bi ji bi do kraj ~i lo pra vo su |e u ne kom od bes kraj nih sud skih po stu pa ka. Ukrat ko, Bi la Gej tsa lo{ si stem u Sr bi ji ne bi us peo da opqa~ ka jer on ov de ne bi ni sti gao i{ta da stvo ri. U sa mom ]o si }e vom pi smu ina ~e ma lo to ga je spor no: on uka zu je na traj no pro pa da we dru {tva, na ogrom ne raz me re ne po {te wa i le wo sti, uka zu je na kvar nu so ci ja li sti~ ku ide o lo gi ju i lo {e iz ve de nu tran zi ci ju po sle 5. ok to bra… Osvr }e se, do du {e tek na ~el no, ~ak i na sop stve ne gre {ke i za blu de. Ipak, jed na re ~e ni ca na kra ju tek sta (“Sto pa met nih i hra brih, obra zo va nih i po {te nih Sr ba, ako se or ga ni zu ju i `r tvu ju za op {te do bro,

Kartel Vla di mir Gli go rov is ti ~e da je, da bi do de ce ni ja na za do va wa do {lo, po treb no je da od lu ~u ju }i uti caj ima ju oni ko ji ma je to u in te re su. “Uzmi mo da ste pi sac ili pe snik ko me je pro {lo vre me. Ili da ste po li ti ~ar ili pri ja teq ili sa vet nik po li ti ~a ra, sa sop stve nim am bi ci ja ma u po li ti~ koj ka ri je ri ili o uti ca ju u jav no sti, ko ji ste po gre {i li u sve mu, pa ste ima li ude la u svim r|a vim od lu ka ma ko je su ima le za po sle di cu upra vo dru {tve no i pri vred no na za do va we. Ili da ste tr go vac ko ji za zi re od kon ku ren ci je i od in du strij skih pred u zet ni ka. Ili ste vla di ka ko ji je ulo ìo mno go tru da da ne do zvo li evo lu ci ju cr kve ne dog me, pa ste po seb no ne pri pre mqe ni da se pri la go di te na ras tu }i uti caj na u ke. Ili ste na pro sto ne ko ko je ulo ìo ì vot u svoj dr àv ni po sao, a za ko ji vi {e ne ma po tre be ili bi tre ba lo zna ~aj no da se pro me ni. Pi sac ste, pe snik, biv {i mi ni star ili ~ak pred sed nik vla de, tr go vac na ro ~i to uvo znom ro bom, pop, su di ja, ~i nov nik ili ru ko vo di lac ili uosta lom za po sle nik u dr àv nom pred u ze }u – na pro sto ste, {to se ka è, in saj der i gle da te da na sva ki na ~in ogra ni ~i te kon ku ren ci ju. Uko li ko u to me us pe te, gle da }e te da dru {tvo pri la go di te se bi, a je dan od pred u slo va va {eg uspe ha }e bi ti da oni ko ji bi mo gli da vam kon ku ri {u odu da ra de u ino stran stvo”, ka è Gli go rov. ri ci ka ko bi, uz po mo} nov ca bo ga tih qu di na |e nog na slo bod nom tr ì {tu ka pi ta la i zna wa, ostva rio svo ju vi zi ju i na pra vio jed nu od naj ve }ih teh no lo {kih re vo lu ci ja. Ta ko ne {to, ma kar i u mno go ma wem obi mu, bi lo bi pre ko po treb no Sr bi ji i ve ro vat no je upra vo na to mi slio ]o si} ka da je po zvao mla du in te lek tu al nu emi gra ci ju da se vra ti u ze mqu. Naj pre, Gejts u Sr bi ji ne bi mo gao da do |e do nov ca za fi nan si ra we svo je vi zi je na tr ì {tu ka pi ta la i zna wa, jer ta ko ne {to kod nas ne po sto ji. No vac bi bio pri nu |en da tra ì od dr à ve i tu bi se su sreo sa ne pre mo sti vim pre pre ka ma ka kve su inert na ad mi ni stra ci ja, ba -

mo gu da pre po ro de i spa su Sr bi ju”), ot kri va da ni je na pra vio ot klon od ko lek ti vi sti~ kih ide o lo gi ja i da ne shva ta da i~i ja do bra vo qa i vo lun ta ri zam ne zna ~e mno go bez va qa nih in sti tu ci ja. “Mi slim da ste po gre {no is pla ni ra li jo{ jed no po me ra we sta nov ni {tva. Mi bi smo, ka da bi nas ne ko su tra “te le por to vao” u Sr bi ju, sa svim na {im zna wi ma, na vi ka ma i uve re wi ma, bi li da le ko ne sre} ni ji i dis funk ci o nal ni ji od pro se~ nog gra |a ni na Sr bi je”, od go vo rio mu je Si mo no vi}. Dru gim re ~i ma, {ta bi ura dio mla di Bil Gejts u Sr bi ji: za vr {io bi fa kul tet i od se lio se u ino stran stvo. n Vladimir ^vorkov

CRNA HRONIKA NA NASLOVNICAMA I U VREME PRAZNIKA

Ne vaì vi{e „mirna Ba~ka” u ja we “cr ne hro ni ke” uz pre gr{t ve sti o na si qu u na {em okru è wu i we no pri su stvo na na slov nim stra ni ca ma, pa i u vre me u vre me naj ve }ih i naj sve ti jih pra zni ka, po sta lo je vi {e ne go in di ka tiv no, sma tra ju stru~ wa ci, dok sta ti sti ka upo zo ra va da je No vi Sad sa oko li nom pre stao da va ì kao je dan od naj be zbed ni jih gra do va u Sr bi ji. Broj imo vin skih kri vi~ nih de la s ele men ti ma na si qa, uglav nom raz boj ni {ta va, na pod ru~ ju 12 op {ti na Ju `no ba~ kog okru ga, bi }e znat no ve }i ne go pret pro {le go di ne jer je do no vem bra evi den ti ra no za tre }i nu vi {e tih de la. Broj pre kr {a ja jav nog re da i mi ra za 11 me se ci pro {le go di ne je oko 5.000, {to je za de set od sto ma we u od no su na pret hod nu go di nu, ali ka ko se na ni vou re pu bli ke ra di o ~ak osam pro cen ta pre kr {a ja ov de, a naj ve }i broj ~i ne oni s ele men ti ma na si qa, vi {e ne mo è da va ì ono “mir na Ba~ ka”. [ta vi {e, is pa da da No vi Sad s oko li nom po sto pi kri mi na li te ta pred wa ~i u dr à vi. Za ute hu sta nov ni ci ma ju `ne Ba~ ke je po da tak da na oko 3.000 jav nih sku po va na ko ji ma je pri su stvo va lao pre ko mi lion po se ta la ca ni je bi lo ozbiq ni jih in ci de na ta, sa zna je mo u no vo sad skoj Po li cij skoj upra vi. - Je dan broj ve }i nom mla dih qu di, ne u spe lih u so ci ja li za ci ji, otu |e nih i bes per spek tiv nih, svoj iden ti tet tra ì u in di vi du al noj ili grup noj de struk ci ji, pa ta ko ima mo be smi sle no uba da we vi {e po se ti la ca po put ono ga na “Bir fe stu” i na do ~e ku No ve go di ne, na pa de na na vi ja ~e pro tiv ni~ kog klu ba, na po li ci ju ili gra |a ne u pro la zu. Ta de struk ci ja je, me |u tim, sa mo dru gi na ~in za do vo qe wa li~ nih po tre ba za sa mo po tvr |i va wem, ali na ne do zvo qe ni na ~in, pa za to onaj ko ne mo è da vo li – mr zi, a ko ne mo è da gra di – ru {i. Ta ko su za tu vr stu qu di ili hu li ga na ka ko ih u me di ji ma na zi va ju, po sta li obje kat iì vqa va wa i sa o bra }aj ni zna ci na uli ca ma ili pu te vi ma, kon tej ne ri i àr di we re, ali i ki o sci pro dav ni ca – tek us put, da bi se ne {to “za ra di lo”. Ra di se, da kle, u mo ral no sti ko ja se iz gra |u je u po ro di~ nom i dru {tve nom vas pi ta wu i obra zo va wu, ali smo mi, iz kva zi hu ma nih raz lo ga, za ko ni ma

za bra ni li ka `wa va we de ce u po ro di ci. Sve {to je vas pit no sred stvo u vi du ka zne, pri ~e mu ne mi sli mo na na si qe, ni je do zvo qe no, a u~i te qi i na stav ni ci ne sme ju |a ka ni mr ko da po gle da ju. Za to sa da de ca tu ku ro di te qe, a |a ci na stav ni ke, a mi se ~u dom ~u di mo {ta nas je sna -

Dr Zlatko Veqkovi}

{lo, iako na u ka odav no zna ka ko se iz gra |u je mo ral nost kod mla dih, ko ji su pro pu sti i ne do sta ci u tom pro ce su, ali i po sle di ce sve ga to ga - ka è za “Dnev nik” so ci o log dr Zlat ko Ni ko li}. Do da je da je kri mi nal no po na {a we od re |e nog pro cen ta sta nov ni {tva nor mal na po ja va u svim dru {tvi ma, ali u od re |e nim pe ri o di ma raz vo ja da tog dru {tva do la zi i do we go vog po ve }a wa. Jav nost se uz ne mi ri, a me di ji pra te ta do ga |a wa, ka ko je to sa da slu ~aj i kod nas. - Sa da {we na {e sta we se sa so ci o lo {kog aspek ta opi su je kao jo{ uvek ano mi~ no, od no sno, bez norm no, jer je za naj ve }i broj sta nov ni ka pre stao da va ì ra ni je va è }i obra zac po na {a wa, a no vi u tran zi ci o nim na po ri ma ni je stvo ren ili, bar, u~vr {}en. Ano mi~ nost ili bez norm nost, ta ko, omo gu }a va da se vi {e ne sti di mo ono ga {to smo ura di li, a ~e ga bi smo se sti de li ra ni je, pa ~ak ima mo raz u me va wa za pre stup ni ke ra znih nor mi i oni nam po sta ju ido li. Sve to uka zu je na ne do sta tak mo ra la i mo ral no sti, pa se iz ose }a wa kri vi ce obra }a mo Bo gu i oni ma ko ji nam, na vod no, mo gu opro sti ti gre he. Ni ko li }a ne ~u di da su u otu |e nom i ano mi~ nom sve tu naj -

bli ì, da kle, ~la no vi po ro di ce, po sta li “de ùr ni kriv ci” za ne ~i ji ne u speh, a po go to vo ako se u tu sli ku do da i za vi snost od psi ho ak tiv nih sup stan ci, al ko ho la i dro ge. Na sta ju lo mo vi u po ro di~ nim od no si ma pa i ubi stva: otac dig ne ru ku si na ili obr nu to, sin na maj ku, bra ta ili ne kog iz uè fa mi li je. U taj krug spa da i ras pad emo tiv nih ve za me |u su pru `ni ci ma, pa i mor bid na ubi stva iz stra sti ko ja ima ju svoj pe ~at u vi du pot pu ne de struk ci je: sa pre ko 50 ubo da no èm, is pa qe nih po ne ko li ko {ar è ra, ak ti vi ra nih bom bi u za jed ni~ kom ubi stvu i sa mo u bi stvu i sli~ no, na vo di dr Zlat ko Ni ko li}. - Mno ga is tra ì va wa po ka zu ju da se na si qe u po ro di ci po ja vqu je u vr lo raz li ~i tim ob li ci ma, da ima mno go ve }e raz me re ne go {to se ika da mo glo pre po sta vi ti, kao i da “pre se ca” sve so ci jal ne i et ni~ ke gru pe - sma tra i dr Gor da na @iv ko vi}. Stvar ne raz me re na si qa u po ro di ci te {ko je pro ce ni ti, ali je iz ve sno ve }e i ozbiq ni je ne go ne go {to to sta ti sti~ ki po da ci po ka zu ju. U jed nom iz ve {ta ju Uje di we nih na ci ja na vo di se da je na si qe pre ma è na ma ne {to {to pre la zi sve kul tur ne, re li gij ske i re gi o nal ne gra ni ce, te se pro ce wu je da je 17 do 38 od sto è na u sve tu pre tr pe lo fi zi~ ko na si qe, ob ja {wa va @iv ko vi}, tu ma ~e }i fak to re ko ji do pri no se po ro di~ nom na si qu. Sta ti sti ka be le ì da je u Sr bi ji pret pro {le go di ne 6.000 è na tr pe lo na si qe, a 27 ih je iz gu bi lo ì vot. Za sa mo ne ko li ko da na u Voj vo di ni su ubi je ne tri è ne. Po po da ci ma Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za rad, za po {qa va we i i rav no prav nost po lo va, me |u na sil ni ci ma pre o vla |u ju za po sle ni u bra~ noj ili van bra~ noj zaj de ni ci, ve }i nom ro di te qi dvo je ili jed nog de te ta, kao i oni ko ji ra ni je ni su bi li osu |i va ni i ko ji su – sa svim ura ~un qi vi. Broj ke go vo re da 94 od sto po ~i ni la ca kri vi~ nog de la na si qa u po ro di ci ~i ne mu {kar ci. Ovo me do daj mo da su po li caj ci u Sr bi ji po sta li go to vo kao gli ne ni go lu bo vi – ne pre sta no na me ti na pa da. U po sled wih de set go di na po gi nu lo ih je de ve to ro, a sko ro 3.000 ih je po vre |e no dok su oba vqa li du `nost. n Mi{a Vuja~i}

ZEMAQSKI DANI TEKU

Godina jubileja

ad po sle svih ovih sil nih re ka pi tu la ci ja à lo snih do ga |a ja u pro {loj, 2012. go di ni – ko jih su pre pu ne sve dnev ne i ne deq ne no vi ne, re vi je, ma ga zi ni i ~a so pi si, nad ovim tek stom za le pim „gor wi na slov“ on da sam od po ~et ka pri nu |en da uva è no pu ~an stvo, a na ro ~i to re dov no ~i ta teq stvo ovih mo jih isto ta ko re dov nih, a na ro ~i to ne iz o stav nih, ne deq nih ko lum ni oba ve stim da ni sam ci qao ni mi slio na go di {wi cu Mi lan skog edik ta i pla ni ra nog pro le} nog oku pqa wa u Kon stan ti no vom rod nom Ni {u svih, ili bar ve }i ne hri {}an skih cr kve nih po gla va ra iz ce log sve ta. O tom ve li kom pro le} nom ju bi le ju pi sa }u – na pro le }e, tek kad do znam ko }e sve u naj ve }i na{ grad, po ve li ~i ni od mah iza pre sto ni ce Re pu bli ke Sr bi je i po sle pre sto ni ce je di ne na {e Auto nom ne Po kra ji ne (ma da se u na ci o nal noj ge o gra fi ji mo è pro na }i jo{ jed na AP, ali sa mo na pa pi ru, tj. u Usta vu, i wen ge o graf ski po lo àj mo gu da vam ob ja snim sa mo ova ko: ona se pro sti re ne gde iz me |u pre am bu le i amand ma na na isti, a naj vi {i vrh joj je Plat for ma). Na rav no da je kqu~ no pi ta we da li }e do }i i ne ma~ ki pa pa iz Va ti ka na, a ne }e, na rav no da ne }e do }i, jer we gov pro to kol je sa sta vqen kao za onu uda va ~u ko ja „vo li da se mo li“. I ve} vi dim ka ko }e mu Sr bi do zi ra ti po zi ve, a sve }e u~i ni ti da bu du to li ko hlad ni i ki se li da }e na wih bi ti vr lo jed no stav no od go vo ri ti ona ko ka ko „tra di ci o nal no go sto qu bi vi“ do ma }in pri èq ku je

u sta vio u ko ra ku i u snu, ja bih mu li~ no pre su dio, ne bih ~e kao da to spro ve de na{ pra vo sud ni si stem, u ko ji ne }u ve ro da mu se od go vo ri. Pred stav ni ci no vih va ti sve dok ne umre i po sled wi su di ja vla sti, jo{ dok su ono pro le tos u opo zi - ili jav ni tu ì lac ko ji je pod Ti tom u~io ci ji bi li, ve} su do spe li da mu po ru ~e da Po zna va we pri ro de i dru {tva. Pod onim put iz Ita li je do Ni {a vo di – pre ko Ja se - ko vi no-to ka rom (tj.bra va rom) Jo si pom nov ca. A po sle ta kve ana li ze auto-kar te Bro zom, jed nim od pre fri ga ni jih Ko min ove no ve „re gi je“, ko ima o~i da vi di i ter ni nih pla }e ni ka, ko jeg }e na {a isto u{i da ~u je – taj ne pre è Ro zi nan tu, onu ri ja pam ti ti sa mo po re ~e ni ci: „Ne }e mo Don Ki ho to vu put ni~ ku ko bi lu (za me |u - se vaq da dr à ti za ko na ko pi jan plo ta!“ me sni, pa i me |u dr àv ni sa o bra }aj). Kao {to }e mo voj vo du [e {e qa pam ti ti Ali ja sam, sa svim su prot no, ovim na - sa mo po jed noj re ~e ni ci: „Ja sam naj bo qi slo vom ci qao na ne ke svo je in tim ne ju bi - prav nik ko jeg sam sreo u ì vo tu“ i va zda le je. Za ~e ti ri i po me se ca na vr {i }e se }e mo se pi ta ti ka ko je on to sam se be – ta~ no 20 go sreo u ì vo di na ka ko me tu. I ko li ko je re ìm po - Ne mam ja ni {ta pro tiv ove vla sti, ali pu ta. me je uà sno stid i sra mo ta da mi slao na za Pred s ed slu è ni, a pred sed nik dr à ve pe va u mi kro fon sa ni ka Sr bi je ipak pri nud T o m i s l a v a Me ri mom We go mir pred onim ni od mor. Ni ko li }a, a ne v a s pi t a n im ru s kim am b a s a d o r om Bi lo mi je ~ e t n i ~ k o g Ko nu zi nom ta~ no 38 go voj vo du istodi na, a ve} ta ko |e, pam sam imao sve no vi nar ske na gra de ko je se ti }e mo po jed noj mno go dru ga ~i joj re ~e ni do bi ti mo gu i ne ko li ko ob ja vqe nih kwi ga, ci. Ko ja gla si: „Vo ji slav [e {eq je naj bo ali je pra ved na i isti no qu bi va vlast od - qi prav nik ko jeg sam u ì vo tu sreo!“ Re lu ~i la da za jed no sa 80 no vo sad skih i pre - ~e ni ci ko ju je 18 go di na po na vqao sva ki ko 400 be o grad skih no vi na ra ni sam za taj dan, a sad je od jed nom i go to vo pre ko no }i pos’o, jer svo jim neo zbiq nim na pi si ma – za bo ra vio. Kao da je ni kad ni je ni bi lo. do vo dim u pi ta we wi ho vo naj o zbiq ni je i Pr vog pot pred sed ni ka Vla de Sr bi je naj du bqe uve re we da su dr Mi ra Mar ko - Alek san dra Vu ~i }a, ina ~e di plo mi ra nog vi} i wen mu` naj spo sob ni ji dr àv ni ci i prav ni ka, pam ti }e mo po jed noj sa svim naj pa met ni ji qu di u Evro pi, ako ne i u dru ga ~i joj re ~e ni ci, mal te ne di ja me tral sve tu ce lom. no su prot noj. A ta re ~e ni ca je: „Vo ji slav A da vam sad ka èm: kad bi mog si na, [e {eq je naj bo qi prav nik ko jeg sam u ì kad usko ro na pu ni 38 go di na, ne ko ta ko za vo tu sreo!“

E, ne {to mi mno go po zna ta ta re ~e ni ca, mo ra da ju je od ne kog ~uo? I ne ka ko je pre stao da je po na vqa i za po jas za de nuo – ba{ isto vre me no kad i To ma Ni ko li}. A to si gur no ni je bi lo po do go vo ru, jer vaq da se se }a te da je sam se be u ku} ni pri tvor za kqu ~ao kad je ono To ma pro gle dao i osta vio voj vo du [e {e qa. Tri ne de qe ga ni je bi lo, ej, dva de set da na je to, pa jo{ i je dan! Dok se ni je od lu ~io. On da je ~ak i \u ra Jak {i} spe vao pe smu o tom we go vom ku} nom pri tvo ru. Ko ja gla si: „Dve pre da mnom sta ze sto je, jed na s cve }em, dru ga s tr wem, umor ne su no ge mo je, ka ko tr wu da se vr nem?“ I vid’ ti, mo lim te, na {eg \u re. Umro jo{ 1878. go di ne, a jo{ pe va! To ima sa mo u Ba na tu! Da kle, Vu ~i} se lo mio, i pre lo mio, i eno ga sad – pot pred sed nik Vla de. Pa jo{ sa pri de vom: Pr vi. ^i sto da bi se raz li ko vao od Dru gog Pred sed ni ka, od ko jeg je ina ~e mla |i 70-tak go di na, al’ to iz gle da ni je pre te ra no upa dqi vo. A sad, „sve je isto, sa mo `i vot pro |e“, ot pe vao je na ovu te mu \or |e Ba la {e vi}. Na rod je uvek u pra vu i na rod je vra tio vlast oni ma ko ji su sa ce lim sve tom za ra ti li, one ko ji su sve te ra to ve iz gu bi li, ko ji su nam na pra vi li in fla ci ju ka kvu isto ri ja ne pam ti, vra tio je sve so ci ja li ste sem Mi lo {e vi }a (a i we ga bi, da je tu) i sve ra di ka le osim [e {e qa (a i we ga bi, da je tu), dao je vlast oni ma ko ji su spre ma li sen dvi ~e Ma |a ri ma i Slo va ci ma, oni ma {to su pre bro ja va li sva pre zi me na ko ja se ne za vr {a va ju na -i}, pa sam ja pi sao voj vo di [e {e qu da se ni on ni ja

ne pre zi va mo na i}, kao ni Te sla, Pu pin, Cr wan ski, voj vo da Put nik... i ta ko jed no 50 naj z na m e n i t i jih Sr ba, ali mo je ne `ne re ~i ni kad ni su do pi ra le do tvr dih u{i ju ra di kal skih. I ne mam ja ni {ta pro tiv ove vla sti, i ni {ta ne bi ni vre de lo ni da imam, ali me uà sno stid i sra mo ta da mi pred sed nik dr à ve To mi slav Ni ko li} pe va u mi kro fon sa Me ri mom We go mir pred onim ne va spi ta nim ru skim am ba sa do rom Ko nu zi nom, da mi pre mi jer i mi ni star po li ci je ce lo po pod ne se di na Pin ku i pe va u mi kro fon sa Da li bor kom Stoj {i}, da mi mi ni star fi nan si ja pe va sa bi ne i svi ra elek tri~ nu gi ta ru, a gu ver ner ka Jor go van ka sva ku kon fe ren ci ju po ~i we po lu ~a sov nim li te rar nim trak ta tom o svo joj no voj fri zu ri, dok je tre }i na sta nov ni {tva ove dr à ve u pen zi ji, tre }i na ne za po sle nih, a tre }a tre }i na ra di za 22.000 di na ra me se~ no. Svet }e do kra ja ~ak po mi sli ti da smo mi TO iza bra li, ma da je u rad noj i {par noj Voj vo di ni taj ~et ni~ ki voj vo da To ma do bio 11 od sto ma we gla so va od Ta di }a, ma da je Din ki} u Be o gra du osvo jio tri od sto gla so va, a u No vom Sa du ni to li ko. A Da ~i }a „va de“ pen zi o ne ri i to oni {to bi za jed nu po sla ni~ ku dnev ni cu da li ce lu bu du} nost svo je de ce i unu ~a di. I da ju je, kao {to su je i kra jem pro {log ve ka da va li. n \or|e Randeq

dnevnik

6.i7.januar2013.

PO VO DOM 1700 GO DI NA MI LAN SKOG EDIK TA GA LE RI JA MA TI CE SRP SKE PRI PRE MA IZ LO @BU RE PRE ZEN TA TIV NIH ZO GRAF SKIH IKO NA

Maj sto ri ko ji su po ve za li ba rok i Vi zan ti ju a le ri ja Ma ti ce srp ske ukqu ~i }e se u pro sla vu 17 ve ko va od pro gla {e wa Mi lan skog edik ta, ko jim je za bra wen pro gon hri {}a na i omo gu }e na im slo bo da ve ro i spo ve sti, po mno go ~e mu iz u zet nom iz lo `bom zo graf skih iko na iz we ne ko lek ci je. „Obe le `a va we ju bi le ja 1700 go di na pri zna wa hri {}an stva pred sta vqa }e

nal ne sred wo ve kov ne umet no sti i ak tu el nih ide ja re ne san se i ba ro ka”, re kla nam je uprav ni ca Ga le ri je MS mr Ti ja ne Pal ko vqe vi}. Isto ri ~a ri umet no sti su sa gla sni u oce ni da iko ne, po go to vo ka da se ima u vi du wi ho va broj nost, u iz ve snom smi slu pred sta vqa ju pre te ~u bu du }e ma sov ne kul tu re. Uosta lom, pre ma na vo di ma iz po pi sa Kar lo va~ ke mi tro po li je, ko je je svo je vre me no ob ja vio Di mi tri je Ru va rac, sa mo u 100 cr ka va srem ske di je ce ze po pi sa no je 1732. go di ne pre ko 2.900 iko na, {to zna ~i da ih je re al no u to do ba na sve ko li kom pod ru~ ju Mi tro po li je bi lo bar de set hi qa da. Ta kva li kov na pro duk ci ja ne ma pa ra le lu i ni je za be le `e na u isto ri ji umet no sti. A ve li ku za slu gu za tu plod nost ima ju upra vo zo gra fi – sa mo u ki i ~e sto ano nim ni sli ka ri, po ne kad oku pqe ni u pra ve pu tu ju }e sli kar ske dru `i ne, ~i ji su ra do vi bi li iz u zet no po pu lar ni i u na ro du.

Je din stve ni ru ko pis Hri sto fo ra @e fa ro vi }a

Ne po zna ti iko no pi sac XVI II ve ka Sv. Jo van sa `i ti jem, pr va ~e tvr ti na XVI II ve ka

iz u ze tan do ga |aj u re gi o nu i pri li ka da se pred sta vi ono naj vred ni je od na {e kul tur ne ba {ti ne. U ko lek ci ji Ga le ri je Ma ti ce srp ske zo graf ske iko ne pred sta vqa ju uni kat nu ce li nu, je din stve nu po svo jim li kov nim i stil skim oso bi na ma, te ve ru je mo da }e wi ho vo iz la ga we u Ni {u bi ti pr vo ra zred ni kul tur ni do ga |aj. One sve do ~e o po ~e ci ma pra vo slav ne umet no sti na pro sto ru se ver no od Du na va, na ko jem su se na sta ni li Sr bi na kon Ve li ke se o be 1690, i je din stven su pri mer spo ja tra di ci o -

Bu du }i za na tli je, zo gra fi uglav nom ni su uì va li ugled umet ni ka, ali ne ki od wih ste kli su sla vu jo{ za ì vo ta, po put Hri sto fo ra @e fa ro vi }a, „op {tog ilir sko-srp skog zo gra fa” ko ji je, iz me |u osta log, na po ziv ba~ kog epi sko pa Vi sa ri o na Pa vlo vi }a osli kao i ~u ve ni ì vo pis bo |an skog ma na sti ra. Ka ko na vo di Qi qa na Sto {i} u mo no gra fi ji „Ma na stir Bo |a ni”, @e fa ro vi} je ro |en po ~et kom XVI II ve ka na Doj ran skom je ze ru u Ma ke do ni ji. Ste kav {i osnov nu pi sme nost i bo go slov sko zna we u sve {te ni~ koj po ro di ci iz ko je je po te kao, @e fa ro vi }a put pre ko obli `wih ma na sti ra od vo di u Ohrid, So lun, a po sle i na Sve tu go ru. Kao je ro mo nah, on se po sve }u je sli kar skom za na tu, pri ~e mu se, osim sa tra di ci jom vi zan tij ske mo na {ke umet no sti, upo zna je i sa mo der ni jim sli kar skim shva ta wi ma, ko ja iz Ve ne ci je uve li ko po ~i wu da za pqu sku ju jon ska ostr va. Po ~et kom tri de se tih go di na XVI II ve ka od la zi u Be o grad, ta da pod austrij skom upra vom, i tu na krat ko (1734) otva ra iko no pi snu ra di o ni cu, ali ve} sle de }e go di ne pre la zi u Srem ske Kar lov ce, a po tom i u No vi Sad, ka da ga epi skop Vi sa rion po zi va da osli ka no vo sa gra |e nu cr kvu ma na sti ra Bo |a ni. Upra vo taj ì vo pis za mno ge znal ce pred sta vqa me sto gde je pot pu no utih nu la sta ra cr kve na i ni kla mo der na srp ska umet nost!

Na i me, u no vim po li t i~ k im i eko n om skim uslo vi ma, u ko ji ma su se na {li u Hab zbur { koj mo n ar h i j i na kon Ve li ke se o be, Sr b i su po t re b u za sli k om na {i r o k om pro sto ru se ver no od Du n a v a re { a v a l i osla wa ju }i se upra vo na sli k a r e-zo g ra f e, ~i je iko ne do bi ja ju i obe le` ja sim bo la na ci o n al n og iden t i t e ta. S dru ge stra ne, zo o graf sko sli kar stvo isto vre me no pred sta vqa i auten ti ~a ni iz raz srp skih iko no pi sa ca u pe ri o du pre la ska sa umet no sti od ne go va ne u De spo to vi ni i pri l a g o | a v a w a zah te vi ma no vog do ba, a sve u okru ` e w u evrop s kog ba r o k a. Sto g a se, po r ed po {to va wa iko no graf skih pra v i l a vi z an tij ske tra di ci je, ra do vi ovih maj sto ra od li ku ju na ro ~i tim ose }a wem za de ko ra tiv nost, kroz ko ju su po ku {a va li da se pri bli `e ba rok nom ma ni ru imi ti ra ju }i ga na pot pu no je din stven na ~in. Ra do vi zo gra fa ~i ne ve o ma zna ~a jan deo ko lek ci je iko na Ga le ri je Ma ti ce srp ske. U stva ri, upra vo kroz stal nu po stav ku Ga le ri je Ma ti ce srp ske zo graf sko sli kar stvo do bi lo je svo je auten ti~ no tu ma ~e we. Po red broj nih ne po zna tih stva ra la ca, ano nim nih maj sto ra, mo na ha i sve {te ni ka, u po stav ci se po ja vqu ju i pre po zna ju opu si Ni ko le Pe tro vi }a, Mak si ma Tuj ko vi }a, Sta no ja Po po vi }a, [er ba na Po po vi }a, Ra fa i la Mi lo ra do vi }a, Ge or gi ja Sto ja no vi }a, a na ro ~i to Hri sto fo ra @e fa ro -

Ne po zna ti iko no pi sac XVI II ve ka Bo go ro di ca sa Hri stom, 1742.

vi }a... Oso be nost i in di vi du al nost wi ho ve li kov ne po e ti ke ~i ne ovo sli kar stvo je din stve nom kul tur nom ba {ti nom pra vo slav nog sve ta na te ri to ri ji Hab zbur {ke mo nar hi je, ali i za slu ù je da se svr sta u re mek-de la srp skog sli kar stva pr ve po lo vi ne XVI II ve ka. Sam ver ni sa` u ~ast 1700 go di na pro gla {e wa Mi lan skog edik ta kon ci pi ran je kao iz bor naj bo qih i naj zna ~aj ni jih zo graf skih iko na iz ko lek ci je Ga le ri je MS, ko je }e po ka za ti naj ~e {}e pri ka zi va ne re li gi o zne te me, ali i uka za ti na ve zu umet no sti is to~ nog i za pad nog hri {}an stva, i to na na ~in ko ji }e ih pri bli ì ti {i ro koj pu bli ci. Na tom tra gu }e bi ti i pra te }a pu bli ka ci ja, za mi {qe na ta ko da bu de ne sa mo na u~ no va lid na, ne go i pri jem ~i va za raz li ~i te ka te go ri je ~i ta la ca. Ina ~e, osim u Ni {u i No vom Sa du, ova po stav ka }e ima ti svoj ì vot i u Bri se lu, gde }e sa ra do vi ma srp skih zo gra fa ima ti pri li ku da se upo zna i evrop ska kul tur na jav no sti. n Miroslav Staji}

dnevnik

6.i7.januar2013.

[ O R O M

B O R O M

Korin|a{i mek nu, od mek ne i de ~i ja tre ma pred ovaj di si dent ski na stup pa se de ~ur li ja ohra bre i kad shva te da tu ima i }a ra, kre nu i oni da se be }a re. Svi smo svo ji, mi sle, pa {to ne bi. E, tu on dak na red do |u de kla ma ci je ko je ni od ba be ni od de de u~i li ni su i ko je ne vre |a ju ni jed -

ma tog i da na ske, al mlo go ma we neg kad god. Kad bi mo glo da se ko rin |a za kom pju te rom i se de} ki, bi lo bi ko rin |a {a ma kar kol ko. Ova ko, ni to jed no ve ~e ni smo ka dri da opra vi mo ko {to je red, il bar ko {to mi sli mo da je bio red. Bi lo je i kad god be }e ra i bi lo je i kad god sva {ta i sva ko ja kog. Ni kad ba{ to ni je bi lo ona ko ko {to tre ba, al se na vek ne ko se }o {ta je druk ~i je. Ni ko se ba{ i ni je zdra vo je dio zbog tih raz li ka. Ni su bi le ni ta ko ve li ke, sva ki kraj je imo ne {to svo je, {to je ve} ma vo lo neg oni dru gi pa je to on dak bi lo glav no. Kod oni dru gi je bi lo druk ~i je pa je opet svi ma bi lo fi no, bar su ima li o ~e mu da di va ne i da se pot pr di va ju s onim dru gi ma, ka ko je na {e bo qe neg wi no. Ode kod nas se ko rin |a lo za Bad we ve ~e. Kre }a li su ko rin |a {i oma s ve ~e ri, ~im sun ce sed ne. Pr vo su i{li oni naj ma wi, {to ra no le ù da ima ju ka de da na ra stu. Wih su vo di li sta ri ji. Zi me su u to do ba bi le de be le i le pe pa su te naj ma we ko rin |a {e vu kli na ma lim so ni ca ma, do bro upa ko va ne da ne oze bu. îm se po ra de po slo vi i kad na rod do spe, kad za mi ri {i na zi mu, po~ nu i nu par ti ju, ni jed nu vlast ni ide o lo gi pri pre me za ko rin |a we. Pr vo se ba be i ju. Je di no se po mo ral noj oba ve zi bli à de de la te po sla, da unu ke na u ~e ka ko se rod bi na zgle da i u}ut ku je mla de pro le ko rin |a i da ih pro pi tu ju dal su utu vi te re, al ba da va, jav no mwe we je ja ~e i li. Bu de tu i po ko ja pro ba, kad ko god iz uti caj ni je. Ta ko i de kla ma ci ja bu de ce kom {i lu ka na i |e da mal ko di va ne i da la, na i zust. Ta ke su bi le naj bo qe na gra ~u ju {ta ima no vo. On dak kad se iz di va |i va ne i naj ve} ma su ih vo le li i de ~ur ne i kad tre }a ~a {a bu de pra zna, do |e li ja i oni {to pri ma ju ko rin |a {e. Bu na red da se po ka è i do kle se sti glo s de tu oma i is tra ge, ~im se pro bu di ko rin |a {i ma. Ne kad se to ba{ i ni je svest da ni je ba{ ona ko ka ko smo u~i li sme lo svi ma po ka zi va ti, ta ko je do ba i pro pa gi ra li i da je tu ne ki {pi jun i bi lo. Ap si li su i ~u pa li br ko ve i za {to god ma we, di bi ko me ovo opro sti - tu| ag net iz vr {io uti caj na ko rin |a {e. A de ~ur li ja ko de ~ur li ja, jo{ neo li. Sa mo su qu di od re ~i i zdra vo ve li pre de qe ni, vi {e vo lu kad se svi sme ju i kog po ve re wa zna li za ova ke pri pre me. ve se le, neg kad se sa mo ba ba i de da sme Bi lo je da ni otac ni ma ti ne zna ju da ju qe a osta li bu du se ri jo zni. Te dru ge im de cu kva re. Al po sle Bo ì }a svi de kla ma ci je su na vek ve} ma vo le li i mal ko za bo ra ve i pra {ta ju, blag je dan ~u va li su ih ko naj stro ù pa je ta ki i red. Sr di li taj nu. Ta ko su ih i u~i li se jed ni na dru ge po par Ako izdeklemuje un cu ti iz kom {i lu ka. Te tij skom za dat ku. brez gre{ke, blago be }a ri ne su s pri pre mom Val da se za to na ko babi {to ga je za ko rin |a we kre }a le rin |a we i{lo po ma lo jo{ u le to, kad je de ~ur taj no, to bo` da se obi |e nau~ila i {to ga rod bi na i dra gi qu di. ima tako pametnog. li ja bi la na {o ru. On da ni ko sum wo ni je a i bi lo „Eto, mi ru ~a li pa kre Za budu}nost je lak {e neg kad za i ve ri nu li mal ko do na {i“ di brige nema sne ì na pa kad svi se de va ni li su kad sret nu oko pe} ke i sve ~u ju. Ova Dru go ve, ~ak i kad ih ni ko, la ga no, s pre ke stra ne pod du dom u ko ni {ta pi to ni je. Kod „na {ih“ je bi la do vi ni po~ nu pri pre me i po~ ne u~e lo sve sprem no za ovaj kon spi ra tiv ni we ka ko se ~u va taj na. Kad de kla ma ci ja sa sta nak. Glav na i je di na ta~ ka dnev nog sev ne, on dak je ve} ka sno, al ko bi se na re da je bi la de kla ma ci ja onog na ko jim de te sr dio. Na vek se sr de na te {to kva svet osta je. Ako iz de kle mu je brez gre re de cu, al ni to ne tra je zdra vo du go. {ke, bla go ba bi {to ga je na u ~i la i Ta i wi’ su kad god ta ko po kva ri li, pa {to ga ima ta ko pa met nog. Za bu du} nost {ta im sad fa li? bri ge ne ma. On dak tu bu de sve ga: ora ja, Te be }ar ske ko rin |a {ke su naj ~e {}e mal ko no va ca da ne po kva re de te (pa re bi le zdra vo krat ke, da de ~ur li ja la ko qu de kva re), po mo ran xa oba ve zno (da se za pam ti i da se te {ko po sle obri {u. pot se te na pri ja teq ske ne svr sta ne na Ko da su pi sa ne ma sti qa vom olov kom. ro de), ko ji ko la~ od pre ne deq da na i Spo mi wu se tu ma li Iva, kri va, be ga jo{ sva {ta. Ti ko la ~i {to su im na we, è ne i jo{ je dan gla gol. Ima i Bad wi dan da va li ne deq’ da na su on dak druk ~i jih, al te krat ke su naj o pa sni je, bi li naj lep {i, ta man im je tol ko tre sa mo sev nu ko kad ve tar is te ra è ra vi ba lo da mal ko po vu ku i da od mek nu. cu kad po su vra ti kroz oàk. Bi lo je i Kad i ma to ri ta ko mal ko po vu ku i od -

da se sa ma ko iskri ca uga si a bo ga mi bi lo je da su ba{ ga si li po `ar, al sa vi nom. Po sle je sve i{lo lak {e. Kad ve} bu de de be la po mra ~i na idu i sta ri ji ko rin |a {i. Oni ne ma re za Dru go ve, ko bi i ma rio kad je po mra ~i na pa se ne vi di ni s pre ke stra ne. Sa mo

se vi de si lu e te i ~u je se: “Jel pri ma te ko rin |a {e“? E on dak kad kad ras pa le „Vi tle jem ski sta ri gra de“... ori se ceo {or, upr kos. Ni ko se ni ne bu ni, le po su pi ta li i ~u li da se sme i da pri ma ju ko rin |a {e. Je di na stra va bu de kad u toj po mra ~i ni na i |u na one {to se una ka ra de pa ta ko ma ski ra ni pla {e ko rin |a {e. Bi lo je da se pop nu i na dud pa ~e ka ju. Pre vr nu opa kli ju pa je obu ku ta ko na tra {ke, na vik sa ju li ce da bu du cr wi od naj ga ra vi jih u se lu, ne ki opra ve i br ko ve i bra du od ~e {qa ne vu ne i on dak em gre je, em bu du stra {ni. La ko im je bi lo da ta ki ~u ~e na du du i da ~e ka ju da ko god na i |e. E, kad ~u ju da su ko rin |a {i, on dak kad bu du na jed no tri me te ra od du da, pr vo ba ce du ga~ ki la nac, da zdra vo za zve ke }e kad pad ne prid ove {to su do le. Oma po sle lan ca po ska ~u s du da, dok su jo{ ovi zbu we ni i kad po~ nu da ba u ~u i ma {u s ru ka ma i da vi ja ju ko rin |a {e bu de tu i ci ke i vri ske i za bo ra vqe nih ke sa s ora ji ma, ja bu ka ma, ko la ~i ma i po mo ran xa ma, da se se ti mo i ne svr sta nih. Bio je to pre pad iz do bre na me re a ne sa ~e ku {a, {to bi da nas ka zli. Ni ko te tu |e ke se di ro ni je, to se zna lo i bi lo je ta ko. Kad ovi ma ski ra ni odu mal ko da qe, za do voq ni, on dak naj hra bri ji od ko rin |a {a do |e pre ko, da po ku pi ke se i da kre nu da qe u ko rin |a we. Br zo }e vre me da se le `e, a ko rin |a se sa mo je da red u go di ni. Ne mo ra na vek da se spo mi we onaj Iva, da bu de krat ko. Eto: “Ja sam ma li Ja {a, idem sa sa la {a, no sim vi na i ra ki je, eto Bo `i} kod ka pi je“. @e lim Vam da u mi ru i bla go sta wu pro ve de te i ovu go di nu, da Vam bu de ve se li ja neg law ska i da ima te vi {e ka de za dra ge qu de, da se ne vi |a mo sa mo u ko rin |a wu. n Bora Oti}

EKS K LU Z IV N O: ALEKSEJ IGUDESMAN PRED KONCERT U SRPSKOM

Ne podsmevamo se muzici, ve} se samo zabavqamo K a da su pre ne {to vi {e od go di nu da na na stu pi li u Si na go gi, ~u de sni dvo jac, vi o li ni sta Alek sej Igu de sman i pi ja ni sta Ri ~ard Hjung-ki Xu, pot pu no su op ~i ni li No vo sa |a ne. Kra qe vi mu zi~ ke ko me di je ne sa mo da su do su za na sme ja va li pu bli ku, ne go su vr hun skim iz vo |a~ kim ume }em odu {i vi li i naj skep ti~ ni je po klo ni ke kla si ke, a wi ho va ver zi ja Mo car to vog „Tur skog mar {a” ve ro vat no spa da u ne {to naj lu |e {to smo ika da ~u li na ov da {wim kon cert nim po di ju mi ma. Po no vo nam do la ze u pe tak, 11. ja nu a ra, s tim {to }e ovog pu t a na s tu p i t i sa Be o g rad skom fil har mo ni jom na sce ni „Jo van \or |e vi}” Srp skog na rod nog po z o r i { ta iz v o d e } i pro g ram di qem sve ta znan kao „Ve li ka ko {mar na mu zi ka”. – Na {a na me ra ni je da po pu la ri zu je mo kla si~ nu mu zi ku ve} da je u~i ni mo pri hva tqi vi jom za {i ri audi to ri jum, pre sve ga za mla |u pu bli ku – bez us te za wa nam ot kri va ju Igu de sman&Xu. – Pri to me ne pra vi mo raz li ku me |u mu zi~ kim sti lo vi m a: jed n o s tav n o, po s to j e do b ra ili lo {a mu zi ka, pa ~ak i to je pod re |e no li~ nom uti sku. Ali smo uve re ni u to da sva mu zi ka po ti ~e iz istog me sta i da sva kom mo è bi ti ra zu mqi va i do stup na; da i kla si ka mo è ima ti isti zna ~aj u ì vo ti ma qu di ko li ko i pop mu zi ka. Uosta lom, Vol fgang Ama de us je u vre me -

zicirawem”. Optere}uju li vas ponekad ta visoka o~ekivawa? – Naj pre, to {to nas hva le qu di po put Te ri ja Xon sa i Ju li ja na Ra hli na za i sta nam pu no zna ~i, jer je re~ o umet ni ci ma ko ji ma se di vi mo zbog sve ga onog {to su u~i ni li za svet umet no sti i za ba ve. Ina ~e, ~i we ni ca je da sto ga {to sve vi {e i vi {e na stu pa mo, na {a pu bli ka ima jo{ ve }a o~e ki va wa. Ali upra vo je to i ne {to {to nas do dat no po kre }e i in spi ri {e da bu de mo jo{ bo qi i na sto ji mo da uvek do ne se mo ne {to no vo i dru ga ~i je za one ko je su ve} vi de li na {a iz vo |e wa. Pro jek te i pro gra me ne pre sta no na do gra |u je mo i tru di mo se da ono {to ra di mo osta ne „sve `e” sve ove go di ne, pa je i to raz log {to nam se pu bli ka uvek vra }a. Sal va dor Da li je re kao: „Ne boj se per fek ci je, jer je iona ko ni ka da ne }e{ do seg nu ti” – {to zna ~i da mi ap so lut no ne ma mo raz lo ga za bri gu (smeh)... l Da li bi se publika razo~ara la ka da bi ste pri re di li „obi~an” koncert, recimo s repertoarom kreiranim od dela savremene muzi~ke literature, jer sada od vas uvek o~ekuje „ne{to vi{e”? – To kom svih ovih go di na, do sta je onih ko ji pra te na{ rad iz ra zi lo `e qu da nas ~u je na kon cer tu ~i sto “ozbiq ne” mu zi ke. I da smo se od l u ~ i l i da pri p re m i m o ta k av pro gram, ti qu di ne bi bi li raz o -

nu u ko jem je stva rao bio po pu lar ni kom po zi tor, dok su List i Pa ga ni ni ve ro vat no bi li pr ve rok zve zde... l Va{e nastupe hvale i kolege-umetnici, od ~uvenog Montipajtonovca Terija Yonsa, do violiniste Julijana Rahlina, koji je priznao da ga svaki va{ nastup „nasmeje do suza, a istovremeno bude dirnut izuzetnim mu-

~a ra ni, ba{ kao ni mi. Jer, na pr vom me stu – mi smo mu zi ~a ri ko ji do la ze iz stro go kla si~ nog mi qea; i upo zna li smo se u ~u ve noj {ko li „Je hu di Me wu hin”, a po tom obo ji ca za vr {i li kon zer va to ri ju me, u Be ~u i Wu jor ku. Uosta lom, uvek ima mo i po ne {to “ozbiq ne” mu zi ke na na stu pi ma, a ~e sto na fe sti va li ma svi ra mo i ka mer na de la. Na pro sto, za nas je mu zi ka naj va `ni ja. I ni ka -

Muzeju Nikole Tesle nagrada „Te sla Spi rit Award” u zej Ni ko le Te sle do bit nik je na gra de „Te sla Spi rit Award„, ko ja je ju ~e u Wu jor ku uru ~e na we go vom di rek to ru Vla di mi ru Je len ko vi }u, na sve ~a no sti ko jom po ~i we tro dnev na „Te sli na me mo ri jal na kon fe ren ci ja” - cen tral na ma ni fe sta ci ja obe le `a va wa 70 go di na od smr ti ge ni jal nog na u~ ni ka. Je len ko vi} je u iz ja vi Ta nju gu re kao da je „Te sla Spi rit Award„ pri zna we za sve ono {to je Mu zej u~i nio na ~u va wu Te sli ne ne mer qi vo vred ne ba {ti ne i za sve {to je ura dio na pro mo ci ji de la ve li kog na u~ ni ka {i rom sve ta. On je pod se tio da je Mu zej or ga ni zo vao ve li ki broj iz lo `bi po sve }e nih Te sli nom ra du u vi {e od 20 ze ma qa na ~e ti ri kon ti nen ta, a sa mo to kom

po sled wih ne ko li ko go di na te iz lo `be je vi de lo bli zu mi lion po se ti la ca. Mu zej je ob ja vio i na de se ti ne iz da wa na srp skom i en gle skom je zi ku. Je len ko vi} je kon sta to vao da je Mu zej

u~i nio mno go na ~u va wu vred ne Te sli ne gra |e i da ne tre ba za bo ra vi ti da je Te slin ar hiv upi san u UNE SCO-ov „Re gi star pam }e wa sve ta”, ~i me je pri zna ta va `nost te ar hiv ske gra |e za isto ri ju ~i ta vog ~o ve ~an stva. Ti me je Te sli oda to jo{ jed no pri zna we, uz ono naj ve }e, a to je ~ast da je di ni ca za mag net nu in duk ci ju u Svet skom si ste mu me ra no si we go vo ime. Te sla (18561943) se ta ko na {ao, kao je di ni pri pad nik slo ven skih na ro da, me |u naj slav ni jim ime ni ma svet ske na u ke kao {to su Majkl Fa ra dej, Ale san dro Vol ta, An dre Ma ri Am per, Hajn rih Ru dolf Herc, pod se tio je Je len ko vi}.

dnevnik

6.i7.januar2013.

I HJUNG-KI YU ZA „DNEV NIK” NA ROD NOM PO ZO RI [TU

JA NO[ PA LO TA[ IZ KA WI @E KA ZA ^OK IGRAO BO QE OD RU SA

Put qubavi od Irkutska do Panonije o vo sa |an ki Kla ri Ka sa{ To - ubili êrkezi kada je imala semi} za du{u i srce je priraslo dam godina. Kada se ratni vihor sti{ao, oslikavawe na svili. Otkrila je Klara ve} “na prvu loptu” qubav pre- 1921. godine sa dvoje dece iz prma drevnoj tehnici, koja poti~e sa dale- vog braka Ana i Ivan krenuli su ke Jave, jo{ dok je u [koli primewene u Kraqevinu Jugoslaviju. Wihoumet no sti “Bog dan [u put” iz u ~a va la vi po tom ci se }a ju se wi ho vih zanimawe dizajnera tekstila i odevawa, pri~a da su iz Sibira morali da bi pre deceniju i po oslikala prvu krenuti da bi se spasili gladnih ikonu Svetog Nikole i od tada topqe- godina, kada se ~ak i slama mlenim voskom, svilu ukra{ava uglavnom la da bi bilo vi{e bra{na za hleb. Bila je glad, ali je Ivan pravoslavim ikonama. Na otvarawu izlo`be ikona na svili pri hva tio ko mu ni sti~ ku ide o u Kawiì, Klara je usput otkrila, kako logiju i postao komunista. Na su se putevi izgnanstva, qubavi i svile pu te {e stvi ju za Ju go sla vi ju ukrstili wenom dedi po majci Jano{u ~lansku kwiìcu Ana mu je saPalota{u, Ma|aru iz Kawiè, i baki {ila u postavu vojni~kog {iweRuskiwi Ani Samavoqkin. Sudbine su la, a zlato koje je imala dala je se isprepletale od dalekog sibirskog da bi mogli oti}i iz Rusije. PuIrkutska sve do Panonije, pa me je zain- te{estvije je potrajalo ~etiri trigirala wihova ìvotna povest, za~e- me se ca, pre ko Cr nog mo ra, ta pre bezmalo jednog veka, u istorij- Istambula, Gr~ke i Makedonije. Plovidba brodom preko Crnog skom vrtlogu Prvog svetskog rata. Storija ni nalik burjatskoj legendi o mora bila je kobna za jedno od nastanku grada Irkutska, prema kojoj je dvoje Anine dece, koje je postalo lepotica Angara, jedina k}i bogatira grobnica de~eka umrlog od neke Bajkala, ~ula od ptica pri~e o lepom zaraze. Drugi de~ak, pak, desetomladi}u Jeniseju i re{ila da pobegne godi{wi Aleksandar Semakin s kod wega. Nije htela da se uda za hra- majkom Anom i o~uhom Ivanom brog bogatira Irkuta, kome ju je obe}ao stigao je na odredi{te u Jugowen otac Bajkal, nego je jedne no}i pre- slaviju. Preleào je velike bokr{ila o~evu zapovest i pobegla voqe- giwe, a mogu}e je da je wegov nom Jeniseju. Gnevni Bajkal je odlomio brat od te bolesti stradao. Svi u familiji su ga posle ogromnu stenu, bacio je za wom, ne uspev{i da je pogodi. Za Angorom je tada zva li \a |a (ujak). Oè nio se potr~ao Irkut i sustigao je na mestu Ma|aricom i u Vrbasu poìveo gde je sada wihovo dete - grad Irkutsk, do 1955. godine, gda je podigao koji zbog toga nazivaju i odva`nim unu- ~etvoro dece: Vawu, Aleksu, Ruù i Sowu. kom Bajkala. U obe}anoj zemqi Kraqevini Otvo re no sti Ir kut ska od vaj ka da je Jugoslaviji Ivan, Ana i wen sin- Alek san dar \a |a Se ma kin kao oslo bo di lac doprinosilo to {to su ovuda protezao put kojim su odlazili konvoji sa sibir- ~i} Aleksandar prvo su bili deTako su ostale ~etiri }erke: Paula i skim proizvodima, a preko Irkutska je portovani u prihvatni logor u MariboAna su ìvele u Novom Sadu, Marija u u Rusiju stizala kineska roba, pa i svi- ru, a potom u Staru Kawiù. Familija Zrewaninu i Nata{a koja je ostala s rola. Me|utim, od svojih mitskih stvori- Jano{a - Ivana Palota{a nije ba{ s diteqima u Feketi}u. odu{evqewem prihvatila snajku Ruskiteqa Angare i Irkuta, pored lepote i - Ba ka Ana je ~e sto otvo re no sti, za Ir pri~ala o svom ìvotu u kutsk je karakteristi~Rusiji, moja majka i sve na i svojeglavost, kojoj tetke su odli~no govoje podlegao i Jano{ iz rile ruski - pri~a KlaKawiè, austrougarski ra Kasa{ Tomi}. - Najvoj nik u za ro bqe ni starija tetka Paula je {tvu. Kada se prognan vanbra~no rodila Tawu daleko od rodnog kraja sa jednim ruskim oficina {ao na po pri {tu rom, o kome nikada niprevirawa i sukoba, ko{ta nismo saznali, pa ju ji su u Irkutsku i ostaje ostavila baki i dedi lim krajevima Sibira koji su je odgajali kao zapo~eli 1914. i trajasvoje dete. Baka se hvali punih sedam godina, lila da je deda u IrkutJa no{ je do de qen na sku tako dobro nau~io da rad jednom imawu, gde igra kaza~ok, da je boqe se u smut nom vre me nu igrao od Rusa. Bio je viratovawa svetskih razsok, mr{av, ri|e guste mera i gra|anskog rata kose i brkova. Baka se u Ru si ji, po vrh sve ga nije odvajala od Biblije {to ga je sna{lo, zaqukoju je donela iz Rusije, bio u udovicu Anu Saumrla je u Feketi}u sa ma voq kin. Anin mu` wom u ruci. Biblija je koji je bio kondukter {tampana 1901. godine u na è le zni ci je umro Sankt Peteburgu na staod plu}ne bolesti, pa je roruskom pismu na 722 na imawu ìvela sa destranice, a kao vrednu com i slepom svekrvom. re li kvi ju ~u va je mo ja Imawe ba{ i nije bilo sestra Marija u Novom sirotiwsko, ali rat je Sadu. Kada je baka umrdoprineo nema{tini pa la, woj joj je kwigu dala se ìvotarilo u oskutetka Nata{a, smatrajudici. }i da }e je ona najboqe Qubav je planula upr- Ivan i Ana sa }er ka ma i unu ka ma sa~uvati. kos neizvesnosti koje je Po Aleksandra \a|u Semakina powu, pa su se pokupili i odselili za Vrto vreme nosilo. Znali su ~esto na ima~etkom Drugog svetskog rata do{li su bas. Ivan je radio dva posla. No}u je ~uwe da banu i crvenoarmejci i belogarma |ar ski hon ve di ka da su oku pi ra li vao [e}eranu, dawu se bavio zidarskim dejci, ali je Ana ve{to skrivala JanoBa~ku. Bio je zarobqenik, najpre u Vrposlovima, a Ana je u istom preduze}u {a, pa se on tu i odoma}io. Jano{ je basu, potom u Ba~koj Topoli i u segebila servirka i kuvarica. Krov nad glazbog Ane i veru promenio, pre{ao u dinskom logoru “îlag”, pa je potom devom imali su na nekom sala{u u Vrbasu, pravoslavqe i prekrstio se u Ivana, pa por to van za Ru si ju. U Ju go sla vi ju se a kasnije su kupili ku}u u Feketi}u. mu je supruga postala Ana Ivanovna Savra tio kao oslo bo di lac u uni for mi Pored dvoje dece iz prvog braka u Rumovoqkin. Anin otac Zahar SamovoqCrvene armije. Ujak Aleksandar je Tasiji, u Jugoslaviji je Ana sa Ivanom izkin bio je imu}an trgovac tekstilom, pa tjani doneo lutku iz Rusije, koja joj je rodila jo{ jedanaestoro dece, ali naàje verovatno trgovao i svilom, a wena bila najdraà igra~ka. lost, sedmoro mu{ke dece brzo je umrlo, unuka Marija koja ìvi u Novom Sadu posle svega nekoliko meseci ìvota. se}a se babu{kinih pri~a da su joj oca n Mi lorad Mi trovi}

l Нису судови спори колико су спорни.

NAOPA^KE

da tragamo za odgovaraju}om kompozicijom koja }e se uklopiti u na{u ideju. U novom {ou „A sada... Mocart” veliki broj ske~eva je zasnovan na ce lo vi tim kom po zi ci ja ma klasi~ne muzike kao {to je, na primer, Frankova Sonata za violinu i klavir. I tom {ouu nedostaje samo Mocart. Mada, ~ak ni u to nismo sigurni... (smeh) l Osta vqa li ova kva po sve }e nost ra du vre me na i za ne k a dru g a za d o v oq stva? Ku va te li, re ci mo? – Volimo da kuvamo. Volimo da jedemo. A pogotovo volimo srpsku kuhiwu. I jedva ~ekamo da do|emo i sve pojedemo... n Miroslav Staji}

l Ако се по јутру дан познаје, пре ће смркнути но сванути.

vojem interneta i multikultu ra li zma, te sa slo mom i brisawem jasnih granica izme|u kategorija i `anrova, sve vi{e qudi se ispoqava kroz me{avinu stilova i razli~itih uticaja. Uzbudqivo je i inspirativno videti i dru ge kla si~ no obra zo va ne muzi~are kako su kreativni i eklek ti~ ni, po put kvar te ta „Eben”, Martina Fresta, Gabriele Montero, Peke Kusista i mnogih drugih. Nekolicina umetnika je bila dovoqno hrabra i otvorena za saradwu s nama, kao {to su Emanuel Eks, Xo{ua Bel, @anin Jansen, Gidon Kremer, Viktorija Mulova, Julian Rahlin, Mi{a Majski... Ina~e, nije zgoreg podsetiti da su u vre-

l Како од миша постане Миша – ђаво зна.

U godini za nama Igudesman i Xu izveli su „Veliku ko{marnu miziku” sa Losan|eloskom filharmonijom u ~uvenom „Holivud Boulu”. Podsetimo, re~ je o jednoj najpresti`nijih koncertnih dvorana na svetu, otvorenoj jo{ 1922, u kojoj su nastupali i Artur Rubin{tajn, Jehudi Mewuhin, Filip Glas, Plasido Domingo, Lu~ijano Pavaroti, dirigenti Leopold Stokovski, Leonard Bern{tajn, Herbert von Karajan, Zubin Mehta... – Koncert u „Holivud Boulu” mnogo nam je zna~io i jer smo odrasli kao strastveni fanovi Monti Pajtona, a upravo u toj dvorani nastao je legendarni snimak „Monti Pajton u`ivo”. Posle toga nam je ~estitao i Teri Xons. U stvari, prethodna godina je definitivno bila puna vrhunaca u na{oj karijeri, po~ev{i od postavqawa svetskog rekorda u najve}em broju violinista koji ple{u dok sviraju, {to smo izveli na sceni be~kog „Koncerthausa” kako bismo pomogli UNICEF-u. A prvi put smo nastupili i u dvorani „Karnegi” gde su nam gosti bili Bili Xoel i Xo{ua Bel...

l Ако не знате висину дуга, како ћете израчунати дубину пропадања?

„Ko {mar ni {ou” u „Ho li vud Bo u lu”

l Ми дигли два прста за вас, ви – иза нас.

me, recimo, Betovena i Lista kon cert ni pro gra mi bi li mnogo smeliji, {to zna~i da je ovo {to mi sad radimo zapravo “retro”. l Ka ko bi ra te kom po zi ci je ko je }e te uvr sti ti u svoj re per to ar? – Ponekad se neko delo naprosto stvori pred vama, dok u drugim prilikama moramo

IlijaMarkovi}

da se ne podsmevamo muzici, ve} se s muzikom samo zabavqamo. l Da li se u kon cert nim dvo ra na ma u ko ji ma go stu je te do ga |a ju jo{ ne ke zna ~aj ni je no vi ne u pro gra mi ma ili ob li ci ma pre zen to va wa umet ni~ ke mu zi ke? – Mislim da je ovo uzbudqivo vreme za muziku. S raz-

dnevnik

6.i7.januar2013.

„ D N E V N I K ” I S T R A @ U J E : DA LI JE PO TREB NO UVO\E WE SEK SU AL NOG OBRA ZO VA WA U [KOL SKI SI STEM SR BI JE

Mi sli{ ne vi na, a ona trud na doh ja na po qe da se igram sa de com, ne mo gu vi {e da slu {am te va {e kek su al ne raz go vo re„, re ~e ni ca ko ju smo ra do ci ti ra li dok smo bi li klin ci gle da ju }i se ri ju „Vru} ve tar„. Ve }i na nas je shva ta la da tu ne {to ni je u re du, da je keks keks, a da je... sa mo smo bi li pre vi {e ma li da bi smo to sme li da iz go vo ri mo pred ro di te qi ma. Jer... ma ko je smeo da i po mi sli na po qu bac pre sed mog raz re da osnov ne {ko le. Ko je smeo da po mi sli na „keks„ u do ba ka da se cr ta ni film gle dao iz kre ve ta, po {to si mo rao da za spi{ pre TV Dnev ni ka, a naj du ì iz la zak ko ji pam ti{ u pe ri o du osnov ne {ko le je od la zak na ma lu ma tu ru. Ta ko je bi lo dav no, jo{ u pro {lom ve ku, ka da smo bi li de ca. Da, de ca. Da na {wi klin ci to ni su, vre me ih te ra da sa zre va ju pre vre me na, da od ra sta ju pre od ra sta wa. Vre me, teh no lo gi je, ro di te qi ko ji s wi ma ne pri ~a ju, kao ni na {i sa na ma. Bar ne o kek su, sek su i osta lom eks u... Jer, jo{ uvek je to kod nas ta bu-te ma. I ne sa mo kod nas, ve} i u su sed nim BAL KAN SKIM ze mqa ma, ta ko bli zu Evro pi. U su sed noj nam Hr vat skoj, ko ja hi ta ka vra ti ma EU, or ga ni zu ju se ~ak i „pro svje di„ pro tiv uvo |e wa zdrav stve nog obra zo va wa, na ro ~i to pro tiv de la ko ji se od no si na „kek su al ne raz go vo re„. Kod nas se to ne de {a va, a ne }e se sko ro ni de si ti, jer ne ma ni go vo ra o uvo |e wu sli~ nih spor nih pred me ta u {kol ski si stem. Bar za sa da, a ka da do to ga do |e, ve ro vat no }e gru pe ne za do voq nih ro di te qa, za bri nu tih za in ti mu svo je „ne vi ne„ de ce, ta ko |e „pro svje do va ti”. A ta de ca... hm, pa i ni su ta ko ne vi na. U stva ri, sva ko je ne vin dok se ne do ka è su prot no, s tim {to kad se to do ka è, on da je, na à lost, uglav nom ve} ka sno. U raz go vo ru za „Dnev nik”, pe da gog, gi ne ko log i sek so log slo -

`i li su se u jed nom: „K(S)EKS U AL NO VAS PI TA WE„ JE NEO P HOD NO!!! U kom ob li ku, e o to me tre ba do bro raz mi sli ti. Ali wi ho vi pred lo zi su sva ka ko za ni mqi vi. – Sek su al no vas pi ta we? Na rav no, neo p hod no je, i to {to pre – bi lo je pr vo {to mi je iz u sti la pe da gog jed ne osnov ne {ko le u Be o gra du. Po woj, ne zva ni~ no, ~ist su pro ma {aj ver sko i gra |an sko

le ~i ti, ne go upu ti ti de cu na ~a so vi ma – bi la je iz ri ~i ta mo ja sa go vor ni ca. Sa pe da go gom se slo `i la i gi ne ko log Sla vi ca Va si qe vi}, ko ja ka `e da nam se de ca uglav nom oba ve {ta va ju „gu gla ju }i” ili u raz go vo ru s pri ja te qi ma. „Ned’o bog” da se ne ko obra ti ro di te qu, to je ~i sto bo go hu qe we, iz la zak iz svih okvi ra i nor mi. – Ve }i na wih, kad do |e kod me ne, re }i }e: „E, pa ~u la sam od svo -

Sek su al no vas pi ta we: da ili ne? Sla vi ca Va si qe vi}: Sva ka ko bi po mo glo ne {to {to bi bi lo osmi {qe no ta ko da de voj ~i ca ma i de ~a ci ma ni je ’smor no’, da ih za in te re su je da u~e stvu ju i sa mi. Ne {to kao {to je pred sta va ’Ka kve opa sno sti vre ba ju sa in ter ne ta’, ko ja je vr lo po pu lar na u Be o gra du. De ca to gle da ju, `e le da u~e stvu ju. Ka da bi se ra di lo ne {to u toj for mi, bi lo bi im za ni mqi vo. Tu bi mo glo i mno go to ga ozbiq nog da se pro vu ~e, ti pa {ta se pri ~a sa dru ga ri ca ma, {ta sa maj kom, {ta sa gi ne ko lo gom. Bi lo bi do bro ka da bi se, na pri mer, {tam pa le i ne ke bro {u re, ona ko li~ ne, bli ske, u ko ji ma bi se de ci na za ni mqiv na ~in, ne kom gra fi kom, ka ri ka tu rom... mno go to ga ob ja sni lo. Na `a lost, uvek je oprav da we da ’ne ma nov ca’. Jo van Ma ri}: Ide al no bi bi lo u okvi ru zdrav stve nog obra zo va wa da od tri de set ~a so va bar pet ili {est bu de po sve }e no sek su al nom obra zo va wu. Ne znam da li bi za vre deo ceo pred met, ali po treb no je da po sto ji, ba{ kao i pri ~a o bo le sti ma za vi sno sti, o pu {e wu, al ko ho lu i dro ga ma. obra zo va we u {ko la ma: de ci je pre sve ga po treb no uve sti zdrav stve no obra zo va we i u okvi ru we ga sek su al no. Ako ni {ta dru go, a ono bar na ~a so vi ma gra |an skog odvo ji ti vre me za pri ~u o zdra vqu, sek su, pol nim bo le sti ma i trud no }i. – De ca su nam {to se to ga ti ~e, pot pu no neo bra zo va na. Mi sli mo da je naj lak {e da ih u~i te le vi zi ja, dru ga ri, in ter net... To je gre {ka, ali mi smo ja ko za tvo re na sre di na i to nam te {ko do pi re do mo zga. Do pre, na rav no, ali tek ka da su de voj ~i ce trud ne, de ~a ci ima ju ne ki tri per ili dru ge za ra zne pol ne bo le sti. Mno go je go re

je dru ga ri ce„. Po ne kad ne {to i pro ~i ta ju, ali vr lo ret ko }e te vi de ti da de voj ~i ce do |u sa ma mom na pre gled. Ka da to i ura de, pri pi ta wu da li su ima le pr vi sek su al ni od nos ma ma obi~ no ka `e da je }er ka „vir go„, a po tom de voj ~i ca osta ne kao ’ne {to da me pi ta’. I, na rav no, pri zna da ni je ne vi na. Ko mu ni ka ci ja je ka ta stro fal na: ne znam da li tri po sto de voj ~i ca u tom uz ra stu ima taj do bar od nos sa ro di te qi ma... [ko le kao usta no ve obra zo va wa ma lo po la `u na ove pro ble me de ce. Uglav nom su tu uko li ko se ne {to ve} de si, ti pa trud no }e ili bo le sti.

– Stal no se go vo ri ka ko ne ma nov ca za sek su al no obra zo va we. Mo ja ide ja je bi la da se o to me bar pri ~a na ~a so vi ma bi o lo gi je. De ca u sed mom raz re du u~e kom plet nog ~o ve ka. O re pro duk tiv nim or ga ni ma u~e u tri pa su sa a cen tral ni ner vni si stem iz u ~a va ju do de ta qa, ~ak i ono {to ni le ka ri ne zna ju. U~e ono {to im ni je in te re sant no ni ti }e to upam ti ti, dok se re pro duk tiv ni or ga ni tek po me nu, ti pa {ta su jaj ni ci, te sti si, sper ma. Na pro sto, ni su do voq no in for mi sa ni, jer ~ak i kad pro ~i ta ju ne {to na in ter ne tu, te in for ma ci je ~e sto ni su pot pu ne, a ne ka da se i po gre {no pro tu ma ~e – ob ja {wa va do krot ka Va si qe vi} za „Dnev nik”. Je dan od ve }ih pro ble ma kod de ce, po re ~i ma svih mo jih sa go vor ni ka, je ste i to {to de ca ne zna ju da se za {ti te. Da zlo bu de ve }e, oni to, da ka ko, ne pri zna ju, pa se de {a va da kon dom skli zne u to ku sek sa jer na pro sto ni je do bro na me {ten ili je neo d go va ra ju }e ve li ~i ne. – De {a va im se ~ak i da im osta ne kon dom ili za bo ra ve tam pon. Pi lu lu za „dan po sle” ~e sto uzi ma ju na svo ju ru ku. û li su da mo gu da je ko ri ste ko li ko è le, ta ko se i re kla mi ra ju, pa se, na rav no, ni ne kon sul tu ju s le ka rom. Ono {to ne zna ju je zna ~aj kon tra cep ci je, ne sa mo zbog trud no }e. Ni ko ni {ta ne ko ri sti; pi ta we je i ko li ko de ~a ci uop {te zna ju da ko ri ste kon do me, da pro na |u od go va ra ju }e. Br zo ì vi mo pa ne vi di mo ka ko nam de ca od ra sta ju. Da ni sam gi ne ko log ne znam da li bih to li ko pri ~a la sa mo jom mla |om }er kom. De ca ima ju ot por, jer kad pi tam }er ku ne {to ve za no za seks od go vo ri mi „ma {ta ti to me ni pri ~a{, me ne to ne za ni ma”. Pro blem je i to {to smo mi jo{ uvek kon zer va tiv na sre di na, gde je ne pri klad no pri ~a ti o in tim nim stva ri ma sa ro di te qi ma.

Kod gi ne ko lo ga ti nej xer ke do la ze sa mo sa eks trem no ve li kim pro ble mom u smi slu da se upla {e ne ke trud no }e, ka sni im men stru a ci ja pa se is pre pa da ju... – U na {oj or di na ci ji je bi la {e sna e sto go di {wa de voj ~i ca ko ja je i{la u dru gi raz red gim na zi je. Zna la je da je u dru gom sta wu i do {la je na in ter ven ci ju u osmom me se cu trud no }e. Ka da sam je pi ta la {ta je ~e ka la, od go vo ri la je ’da do |e zim ski ras pust, po {to ne sme da ka è ta ti i ma mi’. We no zna we, {to je bi lo jo{ {o kant ni je, bi lo je ni ka kvo. Ni je zna la do ka da mo è da abor ti ra, pa smo sa wom i we nim {kol skim dru gom, ko ji je otac de te ta, raz go va ra li ne ko li ko sa ti. Bi li su u {o ku i pre ti li sa mo u bi stvom. Sre }om, od u sta li su, ro di la je zdra vog de ~a ka. Ali vi {e je ne go tra gi~ no ko li ko je to ta bu te ma u Sr bi ji – za kqu ~i la je dok tor ka Sla vi ca Va si qe vi} Sek so log Jo van Ma ri} ka è da su kod ado le sce na ta naj ~e {}i pro ble mi ne po zna va wa ana to mi je su prot nog po la. Za pra vo, na {e uve re we da nam „de ca iona ko sve zna ju” ap so lut no pa da u vo du ka da spo zna ju me |u sob ne raz li ke.

De voj ~i ce ne mo gu da raz u me ju mu {ku op te re }e nost tom te ma ti kom. De ~ak u ado le scen ci ji sto po sto ma stur bi ra ka da vi di uteg nu to te lo, de kol te, zad wi cu... De voj ~i ce, pak, raz mi {qa ju o iz la sci ma, ro man ti ci, vo de du ge te le fon ske raz go vo re. Raz li ka je i u sa mom otva ra wu pri li kom raz go vo ra sa psi ho lo gom, sek so lo gom, psi hi ja trom. De voj ~i ce po pri ro di ima ju po tre bu da pri ~a ju. Vo le vi {e da za vi re u svo ju in ti mu, du {u. – Mla di ko ri ste pre zer va ti ve, ali i vi bra to re i sek su al na po ma ga la. Imao sam emi si ju u ko joj mi je mla di} pri ~ao o to me da ko ri sti bi ~e ve, li si ce... Mla di mo gu bi ti u kon fu zi ji, jer s jed ne stra ne do bi ja ju in for ma ci je od ro di te qa, ko ji su po pra vi lu kon zer va tiv ni ili se ta kvim pred sta vqa ju - a sa dru ge stra ne ~u ju pri ~e vr {wa ka o eks pe ri men ti sa wu. Ne tru di mo se da raz go va ra mo sa de com i da im po mog ne mo, jer mi sli mo da je naj bo qe da ’pri ro da od ra di svo je’. Ta ko su ra di li na {i de do vi i ro di te qi. Iako smo sve sni da to ni je bi lo do bro, na kra ju ipak ura di mo isto. Na `a lost, gre {ke se po na vqa ju iz ge ne ra ci je u ge ne ra ci juka`e profesor Mari}. n Zo ri ca Dra go je vi}

dnevnik

6.i7.januar2013.

INTERVJU

Zoran Milivojevi], psihoterapeut

Raz ma è na de ca - ne sre} ni od ra sli ubav i uop{te emocije su ènska vrednost. Devoj~ice se od malih nogu u~e da brinu o nekome kroz de~je igre, po~ev od lutke, ali i o tome kako se drugi ose}a. One su vi{e usmerene ka qudima, porodici, zajedni{tvu, ku}i dok su mu{karci usmereni na ratovawe, pravqewe ne~ega – kako uloviti, pobediti protivnika, zaraditi novac... Drugi momenat je {to su ène kompleksnije od mu{karaca pa ih zato mu{karci doìvqavaju kao komplikovanije. îni mi se da ène nekako vi{e rade na sebi, obrazovanije su, finije i diferenciranije u nekim stvarima od ve}ine mu{karaca, {to za posledicu ima problem da ne mogu da na|u zadovoqavaju}eg partnera. To {to im se nudi uglavnom im se ne svi|a, a ono {to bi one htele je uglavnom ve} zauzeto. Ukoliko ose}aju da tu ne{to nije u redu, traè odgovore na pitawa. îtaju kwige kao {to su moje i neke druge i poku{avaju da se orijenti{u, da uvide gde gre{e, {ta treba da isprave... Ovako obja{wava psihoterapeut Zoran Milivojevi} ~iwenicu {to je u dva navrata na javnim tribinama uo~i Nove godine odrànim na novosadskoj Tribini mladih sala bila prepuna – uglavnom lep{eg pola. Potowa tribina na temu „«Sre}no dete - nesre}ni odrasli“» privukla je mnoge koji Milivojevi}a znaju pre svega po kwigama “« Emocije“ i „Formule qubavi“», i prate izdawa wegove ku}e „«Psihopolis“» iz oblasti primewene psihologije. Na{ sagovornik ~iji radijus delovawa obuhvata pored Novog Sada Beograd i Qubqanu, uveren je da su praznici pravo vreme za p « uwewe baterija». - Praznici su tu da malo izmeste ~oveka, a sa druge strane to je realnost koja kratko traje. Praznici su vreme u kome qudi mogu da se posvete onome {to im je va`no: zabavi, odnosima s nekim wihovim bli`wim. Kada mla|i negde iza|u, stariji se druè u krugu s porodi~nim prijateqima. Mislim da su to mo`da najlep{i dani u godini, kada se mnoge stvari ne moraju, nego se uìva, a opet, i to je dosta naporno. Dovoqno je videti kako jedemo obi~nim danima a kako praznicima. Ulaèmo napor da sve bude kako

treba, da se do~ekaju gosti i tu se vi{e i popije. A da toga nema bilo bi stvarno prili~no monotono, kolote~ina, i dok dlanom o dlan – pro|e `ivot.  kada se okupe tri generacije za stolom, ne ~ini li vam se da lak{e komunicira ona sredwa s mla|ima, decom, nego sa svojim roditeqima?

 a {ta }emo s generacijama 80-tih i 90-tih? treba li ih zvati da se vrate, poput dobrice ]osi}a, ili ube|ivati „«ostajte ovde“ one koji ispoqavaju `equ za odlaskom, jer ovde posla za mlade nema pa nema? - Taj problem je potenciran kod nas ali je pomalo i evropski.

- Prekretnica su bile sedamdesete. Oni koji su se na vreme rodili da bi mogli da ih uprate, stekli su neku kvalitativnu razliku u odnosu na generacije koje su odrastale pre toga. Na neki na~in su okusili blagostawe i slobodu, toleranciju – ove starije generacije su dosta stroge u smislu o « vo treba ovako, ono onako». Te godine je obeleìla seksualna revolucija, 1968, hipi pokret, muzika, rokenrol pa novi talas posle kod nas. To im daje {ire poglede od starije generacije. Kod starijih qudi postoji problem da ne slu{aju. Oni su uglavnom u nekim svojim mentalnim procesima, i tu se pojavquje jedna pozicija u smislu: e« to ja }u ìveti jo{ jako malo, i zbog toga sam va`niji od ostalih». I jo{: boqe da vi slu{ate mene jer ko zna koliko }e me biti». Seniori su vi{e usmereni da obaveste druge, prenesu neko svoje iskustvo, nego da ~uju druge. I naravno, mnogo vi{e ìve u pro{losti. A kada ste puno u pro{losti onda je, naravno, sada{wost mnogo ru`nija nego {to jeste.

Postoji zona uìvawa – tzv. kvalitetnog ìvota, za razliku od zone preìvqavawa. Mladi qudi u zoni preìvqavawa èle da u~e, da zarade, da se bave stvarima, da budu inèweri, i kada postignu uspeh èle i svojoj deci da obezbede dobar ìvot. Ali nekako ta wihova deca vi{e se okre}u neproizvodnim zanimawima, recimo umetnosti, muzici, antropologiji – lepim stvarima koje ba{ nemaju neku upotrebnu vrednost. Tako je cela jedna generacija iz dobrih porodica u Evropi odrasla i upravo ona sada ne nalazi posao. Kod nas je to pogotovo izraèno jer su tu bile jo{ i devedesete, ali su se jo{ nekih 20 godina produìle. To su propu{tene, ba~ene godine. Ali i u EU je tako, pogledajte koliko je mladih nezaposleno u Gr~koj, [paniji, Portugaliji, Italiji... ne{to je boqe ali ne toliko drasti~no u Francuskoj, Engleskoj...  da li je na{ odgovor adekvatan toj situaciji? - Mi imamo problem {to se svet jako ubrzava, istorija se ubrzava i mi sada ne moèmo predvideti {ta }e biti za tri godine.

[ta }e biti s Evropom, evrom... To je sada neki novi svet u kome se roditeqi ose}aju nekompetentnim. Jer da biste pripremili dete, da biste bili kompetentni kao vaspita~, vi morate otprilike da znate u kakvom svetu }e ìveti to dete da bi ste ga pripremili za taj svet. Danas kad zbog tog ubrzawa ne vidimo jasno, mogu}e je da }e na{e poruke deci biti kontraproduktivne. Kako biti pametan u svemu tome? Ali ovi koji su se oti{li, koji su se sna{li – boqe da ostanu tamo gde jesu.  koji bi onda bio roditeqski savet mladima ako smo svesni da ne moèmo da ih dobro orijenti{emo? - U se i u svoje kquse. Ta pasivna pozicija koja je postojala kod nas tokom socijalizma – budi dobar |ak, izaberi fakultet koji voli{ i radi posao iz qubavi, pa kada vide kako ga radi{ i koliko si dobar mo}i }e{ da napreduje{ i dobi}e{ dobru penziju – e ta pri~a vi{e ne vaì. Ali ne samo kod nas, nego ni u Americi: nekada su velika preduze}a mogla da

garantuju da }e postojati slede}ih dvadeset godina, a danas ne znaju da li }e ih biti ni za tri godine. Prva poruka je dakle: misli svojom glavom. Ali da bi ~ovek znao da misli mora dobro da se obrazuje, da zna kako funkcioni{e kapitalizam... Ja jako verujem u poduzetni{tvo, da mladi qudi ne treba da ~ekaju da im neko ne{to ponudi, nego da vide {ta mogu sami da urade, ili da se udru`e s dvojetroje kolega. Mogu}nosti su velike zahvaquju}i internetu i globalizaciji. Mogu, recimo, da odrade neke programe i da ih prodaju u Americi. Trebalo bi, me|utim, da im dr`ava pomogne za neki po~etni kapital, da ih stimuli{e, ali ona ima jako puno problema i sve je jako konfuzno, a ako imate 50 prioriteta onda nemate ni jedan. A na{i qudi su jako kreativni – imamo visok procenat inovatora, pronalaza~a... i naciju s tako kreativnim potencijalom treba nekako pokrenuti.  poznato je va{e vi|ewe da u vaspitavawu najmla|ih ne treba se susprezati ni od telesnog ka`wavawa. Za{to? - Mi psihoterapeuti se najpre sretnemo s posledicama vaspitawa kod odraslih qudi koji pri~aju o svojoj pro{losti. Me|utim, ja sam imao privilegiju da sam nekih 15-tak godina radio kao su-

roditeq koji voli taj i trenira - Roditeqi danas moraju da povrate mo}. Prema starom modelu vaspitawa nije se pokazivala qubav nego se zahtevala disciplina, da bi danas do{li u suprotnost – deci pokazujemo samo qubav, ali bez discipline. Tre}i put ili tre}i talas u pedagogiji bio bi qubav plus disciplina, jer qubavqu mi wima pomaèmo da izgrade pozitivnu sliku o sebi, da sebe po{tuju i vole, ali pomo}u discipline ih u~imo da se zaustave, u~imo ih samokontroli, da sebe nateraju na na{to, da steknu radne navike. Po~ev od higijenskih, ure|ivawa sobe... Jer te radne navike, to opet neka druga istraìvawa pokazuju, u direktnoj su korelaciji s uspehom i zadovoqstvom u ìvotu. [ta vam vredi izuzetno inteligentno i kreativno dete koje ne{to genijalno smisli, na tome radi tri dana, a peti dan po~ne da kuka da ga mrzi, da ne moè vi{e... Bez disciplinovawa dece na razvija se ni samodisciplina. Ja u stvari podse}am da je roditeq ne samo onaj koji voli nego i neka vrsta trenera, i dràva nema nikakvo pravo – a nema ni istraìvawa koja bi to potkrepila – da se ume{a u taj odnos roditeq - dete i da zabrani roditeqima da kazne dete. Jer tamo gde se to de{ava vidimo ~itav niz zloupotreba. Kod nas dakle nije problem to {to roditeqi ne vole decu, nego su ili prezauzeti i ne posve}uju im dovoqno pa`we, ili ne mogu da im kaù «“ne“».

pervizor u popravnim domovima, tj. pomagao vaspita~ima da re{e neke probleme s tim mladim qudima i wihovim roditeqima. Video sam ne{to {to se u ordinacijama psihoterapeuta ne vi|a – razmaène mlade qude koji ne misle da imaju problem, nego da ih dru{tvo ne razume, da su svi drugi krivi. Upadqivo je porastao procenat razmaène dece u zavodima. Ne one kako mi ~esto mislimo – maltretirane i vaspitno zapu{tene dece, nego naprotiv, najnovija istraìvawa potvr|uju da su razmaèna deca jako veliki problem Zapada. U “« Psihopolisu“ smo» nedavno objavili kwigu „«Razmaèna generacija“» (Kako uni{tavamo budu}nost svoje dece) Arika Sigmana, koji je antropolo{ki izanalizirao britansko dru{tvo i pokazao kakvu {tetu pravi to politi~ki korektno, preporu~eno popustqivo vaspitawe.  da li to zna~i da roditeqi treba druga~ije da se postave? - I oni i dru{tvo u celini. Problem koji se pojavio u posledwih tridesetak godina je u stvari nemo}an roditeq. Za{to je {kola nemo}na? Pa zato {to ne moè da kazni. Za{to su roditeqi nemo}ni? Ne}e da kazne. A za{to ne}e? Pa zato {to misle da ako kazne dete to ih ~ini lo{im roditeqima. A kada ka`wavate dete da bi ta kazna imala efekat – ono mora da je prihvati. Ako kaè{: ne sme{ da uradi{ to i to, ono moè da kaè d« obro». Ali {ta ako kaè „«ko te j...“»? Novija istraìvawa pokazuju da su upravo takva popustqivo vaspitana razmaèna deca najagresivnija, i da se u toj grupi ~ak formiraju psihopate, bez ikakve empatije i saose}awa... Ra|ena su neka istraìvawa pre dvadesetak godina da telesna kazna izaziva lo{e posledice, ali na osnovu novijih studija ti isti qudi koji su radili ranije analize su uvideli da to ba{ i nije tako. Jedan od zakqu~aka je da sve zavisi od toga kako dru{tvo razume telesnu kaznu. Ako se telesna kazna razume kao ponièwe deteta – ono }e biti traumatizovano. Ali ako se to razume kao normalan deo vaspitawa ne ostavqa nikakve posledice. n Re qa Kne è vi}

elektronika oZbiqno Zakora^ila u svet Medicine

Mi kro ~ip me wa in jek ci je i bo ~i ce an svakog ~oveka je da jednostavnim, bezbolnim i brzim metodama predupredi bolest ili izle~i neko oboqewe. Strah od bolesti i le~ewa kod nekih qudi je toliko jak da ra|e i ne idu kod lekara, a ima i onih koji odustaju od le~ewa ~im ~uju za skalpel. Hroni~ne bolesnike mu~i pomisao da }e im ceo ìvot biti usmeren na uzimawe lekova. Ali, za sve wih iz laboratorija poznatih farmaceutskih kompanija i tehnolo{kih instituta stiù ohrabruju}e vesti. Naime, na trì{u pojedinih evropskih zemaqa uskoro bi trebalo da se na|e nova “inteligentna pilula”, koja }e pacijentu u svakom trenutku mo}i da signalizira da je vreme za uzimawe terapiju. Utvr|eno je da veliki broj bolesnika neredovno pije lekove, da ih dozira na svoju ruku, ili ih ~ak i ne uzima, {to pogor{ava wihovo zdravstveno stawe, stvara dodatne komplikacije za wihovu boqku i time znatno postupquje le~ewe. Ubudu}e, me|utim, mali jestivi mikro~ip na kome se intenzivno radi, u~itava}e sve va`ne podatke o leku preko monitora koji }e biti zaka~en za ruku ili rame pacijenta. Smatra se da }e na ovaj na~in pacijenti boqe pratiti doktorova uputstva, jer ~ak polovina pacijenata ne uzima lekove kako treba. “Superpilula” kako su je ve} nazvali, mo}i }e da snimi kada je lek uzet i u kojoj koli~ini, i da u isto vre-

me meri pacijentove sr~ane otkucaje i temperaturu tela. Pilula }e obave{tavati pacijenta kada treba da uzme slede}u dozu, ali i ukazivati ako nije dovoqno spavao ili ve`bao. Ona }e mo}i da prenosi informacije iz tela pacijenta na kompjuter, koji }e ukoliko je povezan s lekarovim kompjuterom, omogu}iti da se konsultacije i saveti lekara obavqaju i na daqinu. Uporedo s razvojem „superpilule“, na Tehnolo{kom institutu u Masa~usecu osmi{qen je i mikro~ip koji se ugra|uje pod ko`u. On je unapred programi-

obolelih od osteoporoze, i dala su pozitivne rezultate. îp je ènama implantiran pod lokalnom anestezijom, zahvatom koji u lekarskoj ordinaciji traje 30 minuta. Nosile su ga po ~etiri meseca. îp sadrì si}u{ne rezervoare za lekove, veli~ine vrha ~iode, zaptivene tankim slojem titanijuma i platine. Kada se malom koli~inom elektri~ne energije pobude ti poklopci, oni se tope i pu{taju medikament u krvotok. Tokom ispitivawa u ~ipovima je bilo 20 doza leka, a sada se radi na razvi-

Usko ro bi tre ba lo da se na tr ì {tu po ja vi no va “in te li gent na pi lu la”, ko ja }e pa ci jen tu u sva kom tre nut ku mo }i da sig na li zi ra da je vre me za uzi ma we te ra pi ju ran da direktno u krvotok isporu~uje dnevne doze leka. Kao prednosti se navode automatizacija procesa uzimawa leka i odbacivawe injekcija. Tako se za nekoliko godina lako moè desiti da, kada vam lekar napi{e recept, u apoteci ne dobijete bo~icu sa tabletama, ve} mikro~ip koji se ugra|uje pod koù. Re~ je o beì~nom ~ipu koji se moè unapred programirati ili aktivirati daqinski. Prva klini~ka ispitivawa zapo~eta u Danskoj pro{le godine, obavqena su na grupi pacijentkiwa

jawu implanata koji mogu nositi na stotine doza lekova. Rezultati testirawa su pokazali da je metod bezbedan i da ima isto toliko pozitivnih efekata kao i klasi~no ubrizgavawe leka. Prednosti potko`nog ~ipa za pa ci jen te s hro ni~ nim oboqewima koja zahtevaju svakodnevno ubrizgavawe leka su velike, jer se automatizuje proces. Posebno {to ve}ina qudi nije odu{evqena idejom da mora sama sebi da daje injekciju ili da odlazi kod lekara svaki dan.

Osim osteoporoze, ~ip bi mogao da se koristi i za mnoge druge bolesti, ukqu~uju}i kancer i multiplu sklerozu. Uz to ~ip moè biti opremqen biosenzorima, {to zna~i da lekar moè da prati efekte koje lek ima na bolest i daqinski programira ure|aj u odnosu na promenu stawa. [iroka primena ure|aja o~ekuje se od 2014. godine. Nau~nici veruju i da su na pra gu no vog de tek to ra tumora. Samo jedno bezbolno va|ewe krvi i lekari bi uskoro mogli da otkriju da li su se kod pacijenta pojavile maligne }elije, najavquju bostonski nau~nici koji razvijaju nov metod za dijagnostikovawe kancera. Re~ je o mikro~ipu koji li~i na ~e{aq i na koji se nakapa nekoliko kapi krvi. S jedne strane ima 78.000 zubaca koji su prekriveni anti te li ma. Za an ti te la se vezuju kancerogene }elije koje se jasno razlikuju od zdravih i mogu da se prebroje. Pacijenti bi tako izbegli biopsiju, kolonoskopiju i druge metode koje mogu biti bolne i ~iji se rezultati u nekim slu~ajevima predugo ~ekaju. Pred istraìva~ima iz Bostona je i zadatak da ~ip naprave od plastike kako bi on bio dovoqno jeftin da se na|e u svakoj ordinaciji i bol ni ci. Uko li ko sve bu de i{lo po planu, ovaj mikro~ip }e stati rame uz rame s mamo-

grafom i skenerom, a nau~nici ve ru ju da }e po seb no do bre efekte dati u le~ewu kancera dojke i plu}a. Pored razvoja mikroelektronike u slu`bi zdravqa velike nade se ulaù i u proizvodwi nove generacije lekova. - Danas se sve vi{e govori o genetskom inèweringu koji }e u budu}nosti biti osnova za pravqewe novih lekova kaè farmakolog mr Tijana Popovi}. - Nauka je danas u mogu}nosti da izradi genetsku mapu

~oveka, i na osnovu we predvidi od kojih bolesti }e ~ovek bolovati. Korist }e biti dvojaka. S jedne strane, mogu}e je bolest preduprediti ili je odloìti za kasnije ìvotno doba, a s druge, farmaceutska industrija }e mo}i da napravi preparat po meri bolesnika. Lekovi dobijeni genetskim inèweringom efikasnije }e le~iti, bez nuspojava, jer }e ovako izra|eni preparati napadati odgovaraju}e receptorsko mesto. n Ja sna Bar bu zan

dnevnik

6.i7.januar2013.

NO VI SEKS SKAN DAL U FRAN CU SKOJ

Ra {i da bro ja la do osmog qu bav ni ka T

ek {to su prestale da ih {okiraju pikanterije iz ìvota biv{eg {efa MMF-a Dominika Strosa-Kana, Francuzi su dobili novi seksskandal u ~ijem je sredi{tu politi~ka i ekonomska elita. Glavni lik nove afere je Ra{ida Dati, atraktivna politi~arka marokanskog porekla, prva muslimanska ministarka Francuske koja je slu`bovala u biv{oj Sarkozijevoj vladi. Iako se i pre govorilo o wenim vezama s uticajnim politi~arima i poslovwacima, najve}u buru u javnosti ipak je podigla informacija da je u vreme za~e}a svoje danas tri i po godi{we k}erke Zohre, Ra{ida istovremeno imala osam qubavnika! Tako barem tvrdi francuski multimilijarder Dominik Desi, kog je biv{a ministarka i poslanica u Evropskom parlamentu optuìla da je upravo on otac wene k}erke. On je odbio da se podvrgne DNK testu utvr|ivawa o~instva tvrde}i da je „samo jedan od mnogih s kojima je Ra{ida u vreme za~e}a imala qubavnu avanturu“. Kako bilo, sud je pro{le nedeqe naloìo genetsku ekspertizu, odnosno DNK test kojim kona~no trebalo da se razre{i vi{egodi{wa misterija ko je otac male Zohre. Dokaè li mu se sudskim postupkom o~instvo, Desi }e morati da plati alimentaciju, ali i da u~estvuje u podizawu deteta kojeg je, tvrdi Dati, nakon ro|ewa redovno pose}ivao. Ina~e, 68-godi{wi Dominik Desi vlasnik je i predsednik Uprave uspe{ne francuske kompanije Lisjen Barije koja drì 37 kasina, 15 luksuznih hotela i 130 restorana i barova. Kompanija je pro{le godine ostvarila prihod od 1,1 milijardu evra, a bogatstvo Dominika Desia proceweno je na oko 350 miliona evra, {to ga svrstava na 118. mesto na lestvici najbogatijih Francuza. Vlasnik jednog od najve-

}ih francuskih hotelskih lanaca ina~e je vrlo blizak prijateq biv{em francuskom predsedniku Sarkoziju. A kako se ova danas 47-godi{wakiwa uspela lansirati u sam vrh francuske visoke politike? Po-

znata je ~iwenica da je za wen strelovit uspon bio presudan upravo biv{i francuski predsednik Sarkozi, za koga se svojevremeno tako|e spekulisalo da je u qubavnoj vezi sa lepom Ra{idom. Biv{i francuski predsednik spomiwao se i kao mogu}i otac male Zohre, no te glasine su brzo otklowene nakon {to se Ra{ida s Desiom upustila u pravnu borbu radi dokazivawa o~instva. Ra{ida Dati ro|ena je 1965. u francuskom Sen Remiju u brojnoj porodici siroma{nih imigranata

kao drugo od jedanaestoro dece. Ve} sa 16 godina zara|ivala je i izdràvala roditeqe koji su jedva spajali kraj s krajem. I tokom studija ekonomskih nauka u Diònu no}u je radila kao asistent u bolnici, a dawu studirala i upotpuwavala buxet honorarnim poslovima prodava~ice i sprema~ice. Sa 27 godina ispo{tovala je prethodni dogovor svoje porodice pa se udala za alìrskog inèwera. Nakon tri godine zatraìla je poni{tewe braka jer sa suprugom „nije imala ni{ta zajedni~ko“. Istovremeno je sawala o politi~koj karijeri. Nakon upornog slawa pisama s predlozima o reformama tada{wem ministru unutra{wih poslova Nikolasu Sarkoziju, on je sugra|anima naloìo da joj daju „neku poziciju“. I tako po~iwe strelovit uspon ambiciozne Ra{ide koju je Sarkozi najpre postavio na mesto savetnice, tokom kampawe za izbor predsednika 2007. na mesto svoje glasnogovornice, i potom – ministarke pravosu|a. Premda se na posao vratila samo pet dana nakon ro|ewa deteta kako bi sprovela zacrtane ustavne promene, na poziciji ministarke zadràla se kratko, jer je pod pritiskom optu`bi o svom burnom qubavnom ìvotu i ocu wenenog deteta bila prisiqena da podnese ostavku. Kako je bliska sa Sarkozijevom biv{om suprugom Sesil, dolaskom Karle Bruni u Jelisejsku palatu Ra{ida je pala u drugi plan. Navodno je Karla Bruni bila qubomorna na lepu i uspe{nu ministarku koju je i wen suprug isticao kao simbol promena jer je bila prva ministarka severnoafri~kog porekla u Sarkozijevoj konzervativnoj desnoj vladi. Ra{ida je zatrudnela 2008. i sve do oktobra ove godine uporno skrivala informacije o identitetu oca svog deteta. E. N. L.

dnevnik

6.i7.januar2013.

INTERVJU NEDEQE

QUBIVOJE R[UMOVI], PESNIK

Politika i estrada - izbor po srodnosti devetoj godini bio je zalu|en igrom re~ima i rimama. “U jedanaestoj sam zavoleo Branka ]opi}a, u ~etrnaestoj napisao prvi sonetni venac devoj~ici koju sam voleo. U sedamnaestoj imao pet stotina napisanih pesama, u osamnaestoj objavio jednu u u`i~kim Vestima i dve u Kwi`evnim novinama. U dvadesetoj sam upoznao Du{ka Radovi}a, u trideset prvoj objavio ’Ma {ta mi re~e’, u Novom Sadu. Sada, u sedamdeset tre}oj, imam oko osamdeset objavqenih kwiga. Kriti~na ta~ka karijere, za koju me pitate, bila je samo jedna: nisam znao da otpevam skalu solmizacije, pa nisam pri-

Vas pi ta we je ta ru pa na men ta li te tu. Ne ma vi {e vas pi ta va wa li~ nim pri me rom, ne ma vi {e vas pi ta va wa te le vi zij skim pro gra mom, ne ma vi {e vas pi ta va wa op ti mi zmom, pa li smo u bu nar bez dna mqen u u~iteqsku {kolu u U`icu. Mislim da bih bio odli~an u~iteq”, govori nam ~uveni pesnik Qubivoje R{umovi}, s kojim razgovaramo povodom 55 godina bogatog kwi`evnog rada. Da li popularnog R{uma i daqe inspiri{u iste emocije i pojave kao ranije? “Ne volim re~ inspiracija, radije koristim nadahnu}e. Ili iznena|ewe du{e, citiraju}i [ilera. Mada, moram priznati da sada vi{e ne ~ekam iznena|ewe du{e, nego se trudim da sam iznenadim svoju du{u. Zna~i, zadajem sebi teme o kojima }u pevati. Radim po sopstvenoj na-

ruxbini ili po nekoj tu|oj. Drugim re~ima - pi{em po ku}ama, za pare, naravno. Kad pesnik dostigne taj nivo majstorstva, da mo`e odmah o svemu napisati korektnu pesmu, to je posledwi stadijum ove zalu|enosti”, pri~a na{ sagovornik. l Opi{ite nam stawe u kome se danas u Srbiji nalaze poezija i pesnici?

- Ima nas, hvala bogu, dosta. Koliko se odvadi od nas starih, duplo vi{e se navadi od mla|ih. Pisawe je sre}om privatna stvar, nema dr`ava Srbija razloga da se brine. Bi}e pesnika i bez wene brige. l Vredi li o~ekivati op{ti napredak ukoliko znamo da se u kulturu ni{ta ne ula`e? - Ulagawe u privredu je tako|e ulagawe u kulturu. Ulagawe u pute-

ve, navodwavawe, stambenu gradwu, mostove, industriju – sve je to ulagawe u kulturu. Kada iz te kulture, koju moèmo nazvati standardom, isplivaju stvaraoci u raznim oblastima umetnosti i kada postignu rezultate relevantne po evropskim i svetskim kriterijumima, tada bi dràva Srbija morala da prisko~i i potpomogne da se to stvarala{tvo vidi i u Evropi i svetu. Na{a poezija za decu, od Zmaja, pa preko Du{ka Radovi}a, do nas dana{wih, zasigurno je me|u najboqima u svetu. A prevodi se vrlo malo. Gde je tu Srbija da pogura? l Slaète li se da je pad op{te kulture srozao ìvot gra|anima Srbije vi{e nego ratovi i ekonomski problemi? - Slaèm se. Ta rupa na mentalitetu, nazovimo je primitivizmom, stavqa nas na nezavidno posledwe mesto u Evropi. l Krivite li roditeqe za to, da li se zanemarivawe vaspitawa moè pravdati trkom za novcem? - Vaspitawe je, tako|e, ta rupa na mentalitetu. Nema vi{e vaspitavawa li~nim primerom, nema vi{e vaspitavawa televizijskim programom, nema vi{e vaspitavawa optimizmom, pali smo u bunar bez dna. Jurwava za novcem je borba za opstanak, a ta borba je u redu, moè da bude veoma vaspitna, ako nije mangupska, zelena{ka, tezgaro{ka, ki~erajska, psova~ka. l Kako se dràva snalazi u situaciji u kojoj su deci ponu|eni la`ni heroji poput politi~ara i estradnih zvezda? - Koja dràva? l Koliko smo sami krivi {to je vlast postala okosnica estrade i koje posledice zbog toga trpimo?

- Sve dok nemamo dr`avu, ne}emo imati ni optimizma. Politikom se bave {i}arxije. Po{teni qudi ne}e upolitiku, jer je politika “kurva” oduvek, pa i danas. Ta sprega politike i estrade je geteovski izbor po srodnosti. l Da li su politi~ari izgubili sposobnost da vas iznenade? - Koji politi~ari? l Vratili smo se u devdesete ili iz wih nismo ni izlazili? - Ne povratile se! Brzo zaboravqamo u {ta nas je Milo{evi} doveo tih godina. Prazne prodavnice, litar mleka u selu za dvadeset nema~kih maraka. Bombe po glavi.

- Ti koji su izbacili ]opi}a i Wego{a, izbacili su sebe. Kratkog je to veka, treba verovati da }e ministarstvima prosvete, koja to rade, do}i jednog dana iz dupeta u glavu svest o besmislenosti takvog pona{awa. l Dominantna emocija koja vam se javqa dok se {etate, gledate qude...? - Te{ka tuga, koja se grani~i sa samosa`aqewem. Trudim se, pijem neke stimulanse za vra}awe optimizma, ali ne vredi. l Da li su kwige i muzika devalvirani poklawawem uz novine i pra{ak za ve{? - Ne bih olako osu|ivao nijedan na~in koji qudima utrpava kwigu u

Glas za Teofilovi}e l Prethodni gosti “Intervjua nedeqe” muzi~ari Ratko i Radi{a Teofilovi} pitali su “na nevi|eno” Qubivoja R{umovi}a da li je poslu{ao wihov posledwi album “Vidarica”? - Nedavno sam ih gledao i slu{ao na televiziji. Nisam nabavio wihov posledwi disk, tako da ne mogu da ga ocewujem na nevi|eno. A volim uvek da ih ~ujem kako pevaju. Brzo zaboravqamo, pa opet biramo Milo{evi}eve juri{nike na vlast da nam kroje kapu. l Koji bi dru{tveni mehanizam prvo promenili? - Najradije bih promenio zemqu. Ali, na`alost, ne mogu da ponesem sa sobom Zlatibor, Qubi{, Slobodnu teritoriju, grobove roditeqa i predaka. Mewao bih naivni srpski narod, ali kako da ga mewam kad me nisu primili u u~iteqsku {kolu. l Kakve bi posledice po kulturu regiona moglo imati sve prisutnije izbacivawe zna~ajnih autora druga~ije nacionalnosti iz nastavnih programa zemaqa biv{e Jugoslavije?

ruke, koji ih, na neki na~in, tera da ~itaju, da sakupqaju i ~uvaju kwige, pa makar kupuju}i ih uz novine. l Ocenite rad RTS-a u pogledu obrazovawa dece danas i nekada? - Nekada se znalo i umelo. Mislilo se na op{te dobro. Danas je sve privatizovano, pa i javni servis Srbije, i gudi se onako kako gazda ka`e. A ta gudwava je mahom ki~erajska i {tetna. l [ta bi tim povodom savetovali Aleksandru Tijani}u? - Da tera po svom i daqe. Nije vaqda glup da sada odustane. n Igor Mi ha qe vi}

AKO POSTOJI RAJ, ONDA JE TO BIBLIOTEKA

Od Rakove stene do vezirskog Travnika n Pi{e: Qi qa na Pe {i kan-Qu {ta no vi} a pitawe o deset najomiqenijih kwiga moè se u deset dana dati deset razli~itih odgovora i svaki od wih bi bio i ta~an i nepotpun. Svaki strasni ~italac bi}e nalik ]opi}evom Hamidu Rusu, koji predlaè pite za internatski jelovnik: “Pite, pite, brate slatki! Pite kvrke, pite xilitu{e, pite zeqanice, pite misirpite, pite razqevu{e, pite gu`vare, pite saviju{e, pite maslenice, pite drobare, burek-pite, pite sirnice, pite ora{wa~e, pite jufkare, pite s jabukama, pite gibanice, pite onako...” Poput Hamidovih pita, kwige naviru kao istorija odrastawa, kao razonoda i kao pitawa na koja nema odgovora, kao svemir kroz koji svako mora napraviti svoj Autostoperski vodi~ kroz galaksiju. Ili bi trebalo usvojiti mudri savet Tri ~oveka u ~amcu, o psu da i ne govorimo i izdvojiti samo one kwige bez kojih se ne moè? Ali, kako iz beskraja vavilonske biblioteka i mno{tva Ma{tarija u vrtu sa stazama {to se ra~vaju izabrati deset naslova? Kad i sama Ku}na biblioteka ispuwava ìvotni prostor svoga vlasnika... Rekla bih da je |avo {alu odneo (vaqda igraju}i sa dedom duraka u {apku na sala{u pored Dikawke), ali carev ro|ak iz prekomorskih kolonija Oto fon Hausburg, ina~e |avo li~no, tvrdi da nije i da ba{ voli {alu (samo mrzi cik zore i sve ostale cikove). Gde god da stanem svevide}a kamera komanduje Forvard. Sve do Sitni~arnice “Kod sre}ne ruke” ili Stare prodavnice retkosti, u kojoj leè gomile poùtelih kwiga i poneki strip, naravno, osvetqeni Tajanstvenim plamenom kraqice Loane. Ipak, da izaberemo dana{wih deset: Prva je istovremeno i prva kwiga pri~a koju sam zapamtila: Svetionik na Rakovoj steni Xemsa Krisa. Sve mi se na kwizi i u woj dopadalo, i ilustracije, i slova, i prelepa serifna }irilica, i pri~e koje junaci pri~aju jedni drugima, i vi{e od svega po~etak: “Svi galebi se zovu Emil... Samo se jedan galeb zove [a-

ca...” Pre koju godinu, kupila sam rashodovani, otrcani bibliote~ki primerak na ulici. I ni{ta od ~arolije nije nestalo, naprotiv. To je, ina~e, jedna vrlo neobi~na, divqa i skitni~ka kwiga. Malo, malo, pa negde zaluta i mesecima je nema, a onda se pojavi. Kao da povremeno i sama odlazi sa svojim junacima do ostrva Zauvek potom, odnose}i pri~e o radoznalim jeèvima i pametnim zmijama, zlom vodewaku Marku Maretu, koji tako voli pri~e, mudrim mi{icama i dobrim ~arobwacima... Najvi{e puta u ìvotu sam, verovatno, pro~itala Kerolovu Alisu u zemqi ~uda. Prvi put sa devet godina. Pod jelkom je pored velike “talijanske” lutke bila i Alisa..., ili kako sam tada ~itala latini~ni prevod Mire Jurki} [uwi}, Elis u Zemqi ~udesa. Lutka je bila visoka ~etrdesetak santimetara, imala je plavu, ku~inastu kosu i cvetnu maramu i bila odevena u qupku tirolsku no{wu, pored we su pod jelkom bile i gomile pomoranxi, ali neobi~na kwiga, na momente sasvim nerazumqiva, sme{na, zabavna – nije me pustila do danas. Posle sam u kompletu lektire za tre}i razred dobila Vinaverov prevod, onda Semenovi}ev, Koqevi}ev, [oqanov sa originalnim ilustracijama... Ponekad, slu{aju}i skup{tinske govornike ~iji silogizmi neodoqivo podse}aju na one iz Alise, ponavqam re~i Ma~ora Kezala: “–Svi smo ovde ludi. Ja sam lud i ti si luda. –Kako zna{ da sam ja luda?– za~udi se Alisa. –Mora da si ina~e ne bi do{la ovamo.” Nikad nisam saznala kako se moja “pjesmarica” zove. I{la sam u drugi razred, kad sam u {kolskom ormanu u gomili odba~enih papira i starih svezaka prona{la otrcanu, poùtelu kwiìcu, A8 formata, bez korica i bez po~etka prve pesme. Na poùtelom papiru sa istro{enim ivicama, crnim boldovanim slovima, stajalo je: “Ne budite srca udovi~ka...”. Sledile su usko~ke i hajdu~ke pe-

sme, meni uglavnom nepoznate, sem prve, okrwene. Ni Kostre{ haramba{a ni @enidba Sewanin Tadije ni @enidba od Zadra Todora nisu spadale u repertoar mog glavnog informatora, babe Gospave, ni u pesme koje su uz gusle pevali moji stri~evi. Danas znam da je bezimena kwi`ica koju sam pa`qivo ~uvala od starijih bila dobro koncipirana antologija, koja je, ~ini mi se, uticala na sve moje budu}e izbore, kao da me je “namjera namjerila bila” da je na|em. Dugo sam znala napamet po gotovo ~itav pasus iz dveju kwiga. Iz prvih Seoba Milo{a Crwanskog opis mladog Vuka Isa-

voj muzi~koj orkestraciji spojili pri~a i pesma u ~udesnu, potresnu melodiju. Ravnu stihovima Stra`ilova: “Lutam, jo{, vitak, sa srebrnim lukom...”, ili bolnoj melodi~nosti @ivota: “Sve to ne zavisi od mene./Setim se kako bese lep,/ nad vodama dubokim nekim,/ kao Mesec beo,/ sa lukom tankim i mekim,/ jedan most.“ Volim da prepri~avam omiqene kwige i da recitujem drage stihove. Dok sam bila mla|a, jo{ me je i bilo stid, a s godinama dolazi bla`ena ravnodu{nost prema pitawima imixa, podstaknuta i udobnom pozicijom profesorke, kojoj je u opisu posla da gwavi bli`we kwigama. Posebno

Po la mo jih naj dra ìh re ce pa ta po ti ~e iz ro ma na, onih po put Di ken so vog Pi kvi ko vog klu ba, u ko ji ma se do bro je de i do bro pi je. A ka kav je to svet u ko me ne ma uì va wa u hra ni i pi }u? I u pri ~a wu, na rav no kovi~a: “Vuk Isakovi~ be{e u tom trenutku lep svojim zmijskim brcima i svojim o~ima boje starog zlata...” i po~etak Majstorovog romana o Ponciju Pilatu iz Majstora i Margarite Mihaila Bulgakova: “êtrnaestog dana prole}nog meseca nisana...” Mo`da zato {to su se u wiho-

volim da se setim Srem~evih Pop ]ire i pop Spire. Da je pisao u nekoj drugoj kulturi Sremac bi odavno, kao i Nu{i} i ]opi}, imao svoje visoko mesto u kwi`evnom kanonu kao veliki humorista, i ne bi mu sve do na{eg vremena (opet kao Nu{i}u i ]opi}u) bilo prebacivano

zbog ideolo{kih ogre{ewa i odsustva satiri~ne àoke. Wegova banatska dembelija sa svadqivim popadijama wihovim frajlicama, sa zaqubqenim berberima, lolom patkom, ma~kom lopovom, ~a Ni}om bokterom i “fajn babama”, koje bi se rado ponovo udale, sve je daqa od na{eg svakodnevnog iskustva, ali mo`da ba{ zato i sve dragocenija. Nije nekad lo{e odma}i se od sebe samog. Nikad, uostalom, ne znate za {ta sve moè vaqati dobar roman. Da nije bilo Gotjeovog Kapetana Frakasa, mnogo kasnije bih nau~ila kako je izgledala prava komedija del arte, od kostima do izvo|ewa, a ne bih znala ni da kuvam kupus gazde [irigirija. U stvari, kada sam se udala, nisam znala da kuvam ni{ta sem tog kupusa “po ukusu olimpijskih bogova”. Uostalom, pola mojih najdraìh recepata poti~e iz romana, onih poput Dikensovog Pikvikovog kluba, u kojima se dobro jede i dobro pije. A kakav je to svet u kome nema uìvawa u hrani i pi}u? I u pri~awu, naravno. Dok sam smi{qala ovaj izbor, najteè mi je bilo da izaberem Andri}evo delo (s Krleòm bi ve} bilo lak{e: Sprovod u Terezijenburgu, svakako). Najzad, svih deset naslova mogli bi, u sasvim logi~nom izboru, biti Andri}evi. Ipak, ako mora biti jedno, onda je to Travni~ka hronika, sa povorkom vezira koji se smewuju poput grotesknih senki u orijentalnom kara|ozu, ili poput krvavih zup~anika velikog mehanizma istorije, koji u~i ostrelog Hamdibega Teskerxi}a: “Sve treba slu{ati i pamtiti, ali ne treba sve odmah srcu uzimati.” Sem pri~e, naravno. Ako vam se moja ra~unica, ~ini unekoliko sumwivom, a izbor kao izbor duple {irine, u koji su, kao snala`qivi putnici bez karte u{le i ]opi}eve Magare}e godine, Daglas Adams, Biblioteka Zorana @ivkovi}a, Strah i wegov sluga Mirjane Novakovi}, Xerom K. Xerom, Goran Petrovi}, Dikens, Vladu{i}ev Forvard i Umberto Eko, mo`da ste u pravu. A mo`da sve to treba shvatiti samo kao neku vrstu pozori{nog prologa. Kako ono kaè Hamlet? “Svet je pozornica...?”

dnevnik

6.i7.januar2013.

„DNEV N IK” NA LI C U ME S TA: SA U DIJ SKA ARA BI JA

\a vo qa va ro{ usred pu sti we De da Mraz u broj ka ma Ame ri ci we go vo ime za vr {i lo je kao za {tit nik po tro {a~ ke kul tu re, a kod nas se odo ma }io po jam De da Mra za – jer do la zi kao ve snik zi me – i pri hva }en je ne sa mo od ver ni ka, {to po tvr |u je we go vu glo ba li sti~ ku cr tu. De ~i cu la è mo pri ~om o de di ko ji se taj no u{u wao kroz oxak i osta vio po klo ne pod jel ku, ali ako bi se po slu ì li ra ci o nal nom lo gi kom, be lo bra di de beq ko ode ven u cr ve no ru ho bez trun ke ~a |i na se bi, is pa da jo{ luc ka sti ji od le gen de ko ja ga pra ti. Ta ko na spe ci ja li zo va nom saj tu http://www.facebook.com/IFeakingLoveScience) za luckasta nau~na obja{wewa imamo matemati~ku viziju ovog heroja najmla|ih. Ima dve milijarde osoba mla|ih od 18 godina na svetu, i ako iskqu~imo iz ra~una one koji nisu poreklom iz hri{}anske tradicije (muslimani, hindusi, Jevreji, budisti…), proizilazi da oko 378 milona de~ice ove godine u ùdno i{~ekivalo nevidqivog darodavca. Zatim uzimamo prosek od 3,5 dece po doma}instvu, ~ime dobijamo 91,8 miliona porodi~nih obitavali{ta za opsluìti. Budu}i da putuje s istoka prema zapadu, vremenska razlika ostavqa mu na raspolagawu 31 sat da rastovari xakove. Ovo daje visok broj zaustavqawa ko~ije, provla~ewa kroz oxak i nastavka puta, pa da bi distribu-

cija uspela Deda Mraz ima na raspolagawu 0,001 sekundu vremena iliti jedan hiqaditi deo sekunde po doma}instvu. Vaqda je zato tako nevidqiv. Ali to zahteva i fantasti~ne fizi~ke kapacitete irvasa. Jer, ako su ku}e u proseku udaqene jedna od druge 1,2 km, duìna puta iznosi 120 miliona kilometara. Za 31 sat to daje brzinu od 3,8 miliona kilometara na ~as, iliti 1.050 kilometara u sekundi {to prema{uje zvu~ni zid (340 metara u sekundi) i izlazi na ~itavih 3.000 maha, ni mawe ni vi{e. Ali ra~un se ne zavr{ava na tome. Vaqa uzeti u obzir da je prose~na teìna paketi}a 900 grama, pa mu je ukupni teret – 321.300 tona. Slaba{ne irvaske noìce to nisu u stawu da povuku ako nije upregnuto najmawe 2.360.000 grla. Ako se potom uzme u obzir otpor vazduha nalik onom koji trpe letelice ulaskom u atmosferu, celokupna zaprega dobija u lice 14,3 trilijardi xula energije… {to bi i Deda Mraza i paketi}e pretvorilo u prah… Matemati~ki zakqu~ak glasi: ako Deda Mraz i postoji on je mrtav. Ali on je ipak vi{e od prenosioca poklona koje u wegovo ime podme}emo na{im voqenim mali{anima. On je prilika da na kraju godine popravimo mnoge gre{ke. Time je neophodan i nama, koliko i deci.

e se tak ki lo me ta ra od gra da Ho fuf na is to ku Sa u dij ske Ara bi je le è ma siv ne ste ne u ~i joj se utro bi na la zi pe }i na. Ara bij sko ~u do od pri ro de, ko je ma lo pod se }a na \a vo qu va ro{, po pu lar na je de sti na ci ja me |u stran ci ma ko ji ì ve i ra de u ovoj bli sko i- sto~ noj ze mqi. Sko ro dva sa ta vo `we od na {eg kam pa na la zi se po me nu ti Ho fuf, ko ji je bio i pr va nam smer ni ca. Bez ika kvih pro ble ma sti gli smo i pro tut wa li kroz grad ko ji je u de vet sa ti iz ju tra jo{ uvek de lo vao uspa va no. On da smo se uzda li u na{ Xi-Pi-Es i pra ti li ma pu. Re kla bih da su Ara pi ov de ge ne ral no ne za in te re so va ni za do ma }i tu ri zam, ta ko da je stran ci ma po treb no mno go vre me na i ì va ca da do |u do è qe ne de sti na ci je. Ka da se pro |u ve }i gra do vi, ta ble sa ozna ka ma ne sta ju. A i ako na i |e mo na ne ku, ona je lo gi~ no, na arap skom. Moj ge ne ral ni uti sak o Sa u dij skoj Ara bi ji, po sma tra ju }i oko li nu, ni je se bog zna {ta pro me nio ili na ru {io. Na à lost, pla sti~ ne ke se i fla {e su ne iz be `ni ukra si kraj pu ta. âst, na rav no, iz u ze ci ma i de lo vi ma ko ji su bes pre kor no ~i sti. Ali ta kva je, za pra vo, ce la ze mqa: pro {a ra na kon tra sti ma. I dok sam mi sli la o svim tim bes pre kor no ~i stim me sti ma, pro {li smo po red le {a jed ne ì vo ti we (go ve ~e, vaq da). Le ì ona ko kraj pu ta, ma lo is pred ne kog ka na la, a oko we ga ob le }u mu ve. Pro dr ma la sam gla vu i sa ne ve ri com tra ì la sle de }i pri zor. Na svu sre }u, bi le su to ste ne zbog ko jih smo i po {li na ovo pu te {e stvi je.

Vra ti li smo se istim pu tem i kre nu li jo{ ma lo da is tra ù je mo oko li nu. Sun ce je pr ì lo i pr vi put mi je bi lo za i sta vru }e is pod aba je. Po pe li smo se jo{ vi {e i odah nu li ka da smo ose ti li ve tar. Okre nu la sam se i vi de la ze le ni lo pred so bom. Sa le ve i de sne stra ne pu cao je po gled na pal me. Pred na ma se na la zi la naj ve }a oaza u Sa u dij skoj Ara bi ji. Mo je o~i vi de le su sa mo ze le no. I tek ta mo ne gde, u da qi ni, si ve obri se sle de }eg gra da. Oèd ne li smo i kre nu li da qe u po tra gu za jed nim od se dam iz vo ra vo de, ko li ko smo ~u li da ih ima. Po sle du èg vre me na, na i {li smo na be ton sku kon struk ci ju oko va nu |u bre tom. Ali vo de u tom ba ze nu ni je bi lo.

Pri {li smo im do pod no` ja, ali uza lud. Ni smo mo gli da na |e mo ulaz. Skri ven je kao li ce sa u dij skih è na. Vr te li smo se u krug sve dok se je dan xip ni je za u sta vio po red nas. Sta klo se spu sti lo i iz ko la smo vi de li cr ne o~i. Jeste li se izgubili? upi ta {e o~i. In te re sant no je da ov de Ara pi sta ju ~im vi de stran ce i nu de im po mo}. Ka da je ~uo da tra ì mo ulaz u pe }i ne, okre nuo je auto i re kao da ga pra ti mo. Od veo nas je do skri ve nog me sta. Ta~ ni je, uop {te ni je bi lo skri ve no ve} ni je bi lo ni ka kve ozna ke da se ba{ tu i sa mo tu mo è u}i. Za hva li li smo se qu ba znom do ma }i nu i po pe li se uskim, me tal nim ste pe ni ca ma. Sa tog uz vi {e wa vi de la sam pri zor ko ji sam do ta da vi de la sa mo na sli ka ma. Ka da bi me pi ta li, re kla bih da za i sta li ~i na \a vo qu va ro{. Br zo smo se upu ti li ka utro bi ogrom nih ste na, jer nas je vru }i na opo mi wa la da se ne za dr à va mo du go. U|o smo u sti lu In di ja ne Xon sa.

Pod no ga ma nam je pe sak a oko nas kre~ wa~ ke ste ne. Vi so ko iz nad vi di se sve tlost ko ja ula zi kroz ja ko uske otvo re. Iako sam uì va la u toj le po ti, hva tao me je i strah da nam se ne {to ne sru ~i na gla vu. U stvar no sti, naj ve }a “opa snost” pre ti la je od pti ~i jeg iz me ta, ko ji je ma lo-ma lo, pa pa dao kroz uza ne otvo re. î sto da nam pti ce skre nu pa `wu da ni smo sa mi. Ob ra do va la sam se ve o ma pri jat noj tem pe ra tu ri i hla do vi ni ko ji vla da ju unu tra. Od glav nog ula za {i re se hod ni ci i la vi rin ti ko ji vo de u ve }e ili ma we pro sto ri je. Ne ki su to li ko uski da je dva mo è da se pro |e. Hte la sam da ih vi dim. Uvu kla sam sto mak i hra bro gu ra la nos is pred no gu. Vre de lo je. Na pra vi li smo za i sta div ne fo to gra fi je i za kqu ~i li da se is pla tio do }i ~ak dov de.

Ve ro vat no ~e ka ki {ne da ne u ovoj ze mqi kon tra sta. n Marina Jan~i} www.marina-jancic.blogspot.com

dnevnik

6.i7.januar2013.

GLUMA^KI DVOJAC OLIVERA VIKTOROVI] I BRANKA STOJKOVI] NA TURNEJI SVETOM

Od ruskih babu{ki do iranskih burki PISMO IZ PARIZA

Pokloni na preprodaji Pi{e: Du{an Simin u{kalo se sumwi~avo u medijima pred boì}ne i novogodi{we praznike da mnogi pokloni zavr{e – ponovo u prodaji. Ako biste postavili pitawe bilo kom Francuzu na tu temu odgovorio bi vam s nevericom. Kako ne{to {to si dobio besplatno s qubavqu preprodati, moralisao bi i pomalo prezirao nekog ko je u stawu to da u~ini. Posle ovogodi{wih praznika, naàlost, ovo « ~istunsko » ose}awe Francuza pokazalo se u mawini. Prema agenciji za merewe javnog mnewa Opi ni on Way, 52% posto primalaca poklona ve} se odalo grehu p » reprodaje. Neki su to uradili ve} sutradan. Tako ovoj novoj dru{tvenoj pojavi mr{tewe i izjave nezadovoqnika u {oku, kao i svakakvo drugo moralisawe na temu da se radi o kaqawu duha tradicije poklawawa – vi{e ne mogu ni{ta da promene. Saznajemo iz studije da u ovoj transakciji u~estvuju mu{karci koliko i ène. Da je prevladavaju}a u mla|oj populaciji (63% su izme|u 18 i 24 godine starosti), ali i stariji (preko 60 godina) ne zaostaju drasti~no. Samo 10% wih ponudi poklon nekom kome je vi{e potreban. Darovaoci ~iji pokloni zavr{e u prodaji su naj~e{}e poreklom iz daqe porodice (wih 56%), kolege s posla (47%), prijateqi (33%) i tazbina (29%). Darovi najbliìh, kao dece i supru`nika prakti~no su po{te|eni ove trgova~ke sudbine. Sve ove brojke potvr|uju da pojava uzima maha ve} duè godina. Nekada su samo sirotiwa kao i qudi u nevoqi, odlazili u specijalizovane prodavnice za kori{}ene stvari (tada zvani o « kasioni», danas se cond hand»). Danas, zahvaquju}i internetu, ovaj vi{ak stida se ni ne pojavquje. Niko, ni prodavac ni kupac, ne gledaju se srame`qivo u o~i. Smisao poklona nestaje u transakciji. Jedan me|u osniva~ima prvih sajtova za preprodaju, Olivije Matio (Pri ce Min ster) pojavu vezuje za eko-

[

nomsku krizu ali i za ra|awe nove ekolo{ke svesti o reciklaì. I nadodaje da treba uzeti u obzir pragmati~ni smisao transakcije: mnogi pokloni su duplirani, ne dopadaju se primaocu ili ga vide za sebe nekorisnim. Ovo potvr|uju i brojke. âk 36% preprodavaca poklona vi{e voli da ih se razumno li{i nego da ih baci. Isto toliko wih otvoreno priznaje da im je korisniji novac od nekorisnog poklona. Prema merewima, u proseku je re~ o 90 evra dobiti, od ~ega jedna tre}ina pla}a prazni~ne ra~une, druga tre}ina zavr{i u korisnim poklonima, a tek ona tre}a ostaje u nov~aniku. Shodno slavnom sajtu za preprodaju EBay, preprodaja se odvija sve brè od momenta primawa dara i prodaje. Protekle godine najve}i intenzitet spadao je u kraj januara, dok se ove godine odvija ve} na prelazu iz prve u drugu nedequ. Nema vi{e sumwe da u ovoj pojavi postoje zaista dva razli~ita vida za problematizaciju. Prvi je moralne prirode, zasnovan na tradiciji ’« svetiwe poklona’. Samo {to su nekada pokloni bivali diskretno « naru~ivani » i u na~elu o~ekivani i time korisni. Darovaoci su dobro ispitivali o~ekivawa pre nego {to se odlu~e na kupovinu. Ako bi jasnost o~ekivawa zakazala, a ideja o tome {ta pokloniti nedostajala, novac u koverti nikada nije bio naodmet. Drugi vid je zaista pragmati~an. U poklonima koji nam ne trebaju leè mrtvi novci». A sve je vi{e onih zahva}enih ekonomskom krizom kojima ` « ivi novci olak{avaju tro{kove. Utoliko preprodaja nije uvek vezana za stub srama. Pa ipak, mo`da se treba vratiti i na tre}i vid, onaj koji je samovao i prethodio ovoj preprodaji danas. Umesto da se odbaci ne{to {to se izgustira, gotovo sve {to je od po~etka ili nakon upotrebe nekorisno, a nekom drugom moè jo{ da posluì, bilo bi uvek lepo kad ve} neko moè sebi da priu{ti takvu dobrotu – prepoklawati. n (urednik francuskog Kanala 5)

speh, qubomora, rivalstvo, nesre}a, misterija, osveta, smrt i nadasve qubav, dakle sva zbivawa u zarobqeni{tvu jednog sveta koji kroji zdrav razum, bili su neo p hod ni sa stoj ci ne ka da {weg filmskog hita “[ta se dogodilo sa Bajbi Xejn”, ameri~kog rediteqa Roberta Oldri~a. Kako {to su se u wemu razigrale oskarovke Bet Dejvis i Xoan Kraford, na srpskoj sceni su, prenev{i radwu u teatar, to u~inile i glumice Olivera Viktorovi} i Branka Stojkovi} lativ{i se istovremeno i rediteqskog zahvata. I zaigrale su tu “Ja i ti” predstavu sme{tenu pod krovom Bitef teatra, da bi iz tog kult nog pro sto ra otvo ri le wo me put ka me |u na rod nim scenama i festivalima. Igra Olivere i Branke nedavno je na me|unarodnom pozori{nom festivalu „Podmoskovske ve~eri“ oven~ana nagradom, gde su stigle iz ruske

Karele sa smotre „Ambu{ka“ na kojoj su se, tako|e, dobile priznawe. „Ja i ti“, kako otvriva ovaj gluma~ki dvojac za na{ list, kre}e daqe na festi va le u Be lo ru si ju, pa u Iran. U Rusiji babu{ke imaju marame, ali uglavnom je sve sme{teno u suvenirsku pri~u wene tradicije, dok u zemqi nekada{weg „{ah el {aha“, a

da nas tra di ci o nal nih islamskih pravila, marama ostaje strogo uz izgled èna. Kako zakon nalaè, na{e glumice }e morati pod svetlost pozornice s burkama na glavi. - Odmah sam pitala da li i strankiwe moraju da nose marame, a kada su mi potvrdili, pomislila sam kako }u zbog takvog odevawa i zabra ne do di ri va wa èna, koja dosta sputava umetni~ko izraàvawe, mo}i da pokaèm sve emocije. Me|utim, gledaju}i iranske predstave u Rusiji, shavtila sam da wihove glu- Branka i Olivera: Ja i ti i ti i ja mice pronalaze emocioni izpredstavom, posebno u unutraraz kroz pokret i re~, i u tome {wosti. Nije èqna obi~nih uspevaju, i bez dodira. To je ko me di ja po put gran dov skih posebnost pozori{ne glume i „Kursaxija“, kako misle mnonadam se da }e i gi producenti, i gdegod da smo nama po}i za rugostovale s „Ja i ti“ publika kom da storija o nas je sjajno prihvatala, naBebi Xejn ne izgugra|ivala gromkim aplauzibi na svojoj snazi ma. De{avalo se i da nas wih pri ~a Oli ve ra, pedeset ~eka posle predstave ina~e }erka ~uveda popri~a i izrazi divqewe nog glumca Mihajkaè Olivera, koja je sa Branla Viktorovi}a. kom po ne la naj pre sti `ni je Vik to ro vi} je, kritike za glumca, a to je re~ ina~e, na scenu kolega. Branka Petri} je restupio u predstavi kla da na repertoarima svih „Sumwivo lice“ i srpskih pozori{ta ne postoje odigrao niz legentoliko zahtevne ènske ulodarnih rola, a stage, a Mira Karanovi}: „ Devojre generaci je ga ke, ovo je zaista sjajna, prava pamte po nezaobipredstava“, i ukqu~ila se kao laznoj seri ji ne supervizor. Ova predstava nogda{we TV pro si i ogromnu posve}enost kadukcije „Servisna kva mo`da nije zabeleèna u stanica“. Stopama istoriji srpskog pozori{ta, a oca Oli vera je to je de ce ni ja ne pre kid nih krenula upisav{i priprema. Naime, Olivera je novosadsku Akadeod malih nogu nebrojeno puta mi ju i bi la stu gledala „[ta se desilo sa Bedent pr ve klase bi Xejn“, i bila ube|ena da je pro feso ra Petra sni mqe na po po zo ri {noj Baj~eti}a. Gluma~i anga`man predstavi, a kada je otkrila i danas vezuje za panonsku ravda nije, odlu~ila je da je ponicu, pa je tako „Ja i ti“ putustavi na scenu. Branka je bila ju}i Srbijom, odigrana u svim odu{evqena idejom, a komad je vojvo|anskim gradovima, osim bio i wen povratak na scenu u Subotici. nakon desetogodi{we pauze. - Me|unarodne nagrade jesu - Shvatila sam da je to prava potvrda, ali za nas je najve}a, tema da ponovo zaigram. Iako u {ta smo bile ube|ene u to sam toliko bila odsutna sa tokom stvarawa predstave, da scene, rade}i kao na~elnik na{a publika vapi za dobrom odelewa za umetni~ko stvara-

la{tvo Grada Beograda, koje je osniva~ jedanaest beogradskih pozori{ta, glume se nisam odrekla. Razmi{qaju}i, pri~aju}i, prou~avaju}i i rade}i na predstavi, shvatile smo da komad mora da ima zasebnu pozori{nu estetiku. Na sceni smo sve vreme i sve se de{ava pred publikom, Olivera igra {est, a ja sedam uloga. Na neki na~in smo otkrile i razotkrile pozori{te, i stvorile ~in teatra - pri~a Branka. Rediteqa su zaobi{le, jer bi se, kako kaè, te{ko uklopio u tako tvrd koncept koje su wih dve postavile, i predstavu odvukao ka svom iskazu. Za akterke tema filma “[ta se dogodilo sa Bejbi Dèjn” u ovim vremenima posebno je aktuelna zbog zloupotreba dece u {oubiznisu. - Tu leì i osnov nesre}e juna ki wa. Dve se stre, sta ri ja prava umetnica, a druga ameri~ka instant zvezda. Ta popularnost, ovoj prvoj, iako je bila uspe{na, veoma je zasmetala, pa se izrodilo rivalstvo jo{ od malih nogu, koje u starosti vodi u tragediju. Upravo je to rivalstvo sloj koje smo iskopale u predstavi - kaè Branka. Holivudska Bejbi Xejn dobi la je ta ko ak tu e li zo va nu srpsku pozori{nu verziju „Ja i ti“, ko joj pred sto ji no vi scenski, persijski izazov. n Vladimir \uri~i}

SPORT

6.i7.januar2013.

dnevnik

ZO RAN LA KO VI], GE NE RAL NI SE KRE TAR FSS

TA LEN TI: LU KA ^I ^A

[kot ska do la zi u No vi Sad

No vo sad ski {a hov ski bi ser

Srbija }e utakmicu protiv [kotske u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2014. odigrati u Novom Sadu.Po sle Vel sa or lo vi }e i dru gu ostrvsku selekciju iz Grupe A ugostiti na stadionu „Kara|or|e”. Fudbalski savez Srbije ranije je doneo odluku sa se me~ sa [kotskom igra u Ni{u na renoviranom ^ariru, ali je ta mogu}nost otpala, jer su izvo|a~i radova na stadionu Radni~kog zbog lo{eg vremena pomerili rok za zavr{etak posla sa 28. decembra pro{le na 27. maj ove godine. Utakmica sa [kotima igra se 26. marta. - U dogovoru sa selektorom Mihajlovi}em izabrali smo da se utakmica sa [kotskom igra

Po sve }e nost {a hu ~e tr na e sto go di {eg Lu ke ^i ~e, u~e ni ka osmog razreda novosadske {kole „Petefi [andor”, krunisana je tre}om titulom prvaka Grada Novog Sada, {to samo po sebi govori da je on jedan od najuspe{nijih i naj ta len to va ni jih mla dih sportista u najve}em vojvo|naskom gradu.Uz tri prva mesta na novou grada, novosadski {ahovski biser je osvojio zlatnu medaqu na presti`nom turniru „Jo Pajta{„, na kojem se pro{le godine nadmetalo 150 mladih iz cele Pokrajine. O kakvom se talentu radi govori i ~iwenica da se kao pio-

u Novom Sadu - rekao je generalni sekretar FSS Zoran Lakovi}. On ka`e da su ~elnici srpske ku}e fudbala ~ekali do posledweg momenta da vide da li }e Ni{ biti spreman da ugosti dve selekcije. - Kada nismo dobili uverewa da }e sve biti gotovo do marta, bili smo primorani da promenimo odluku. Kao mesto odigravawa utakmice odredili smo stadion Vojvodine - saop{tio je Lakovi}. Srbija je u Grupi A u Novom Sadu odigrala je utakmicu protiv Velsa i zabele`ila jednu od najubedqivijih pobeda 6:1. Posle tog me~a usledili su porazi od Belgije u Beogradu (0:3) i Makedonije u Skopqu (0:1).Orlovi su na po~etku kvalifikacija remizirali u Glazgovu sa [kotskom (0:0).

TA KO TO RA DE EN GLE ZI

Za hu li ga na za tvor, za bra na i do bro tvor ni rad Navija~u Man~ester sitija, zbog kojeg je prekinut derbi me~ Pre mi jer li ge pro tiv gradskog rivala Man~ester junajteda u decembru, izre~ena je trogodi{wa zabrana prisustva utakmicama, preneli su britanski mediji.Dvadesetjednogodi{wi Metju Skot utr~ao je na teren 9. decembra i poku{ao da napadne defanzivca Junajteda Rija Ferdinanda, a ve}i incident spre~io je golman Sitija Xo Hart. Skot je nakon priznawa krivice osu|en na 56 dana zatvora, odnosno godinu dana uslovno, kao i na 120 sati dobrotvornog rada u naredna tri meseca. Derbi u Man~esteru, koji je pripao Junajtedu rezultatom 3:2, obele`en je huliganskim pona{awem navija~a doma}ina.

Rio Ferdinad (Junajted)

Ferdinand je prilikom proslavqawa pobedonosnog gola Van Persija u sudijskoj nadoknadi pogo|en nov~i}em u arkadu, a

osim {to je Skot utr~ao u teren, jedan pristalica Sitija zavr{io je u pritvoru zbog rasisti~kih uvreda.

IZ ^SK PI VA RE

Yepa rac is pla }en, at mos fe ras lep {a Besparica je mu~ila i rukovodstvo i fudbaleri ^SK Pivare tokom pro{le godine, posebno u jesewem delu prvenstva, a reklo bi se najvi{e trenera i tim menaxera Dragana Ivanovi}a. - Do jesenas sva{ta sam u klubu radio ali se nisam me{ao u finansije, da bi krajem godine morao i to. Doveo sam neke igra~e na svoj brk, momci du se po{teno odu`ili, mladim igra~ima obe}ali smo stipendije, a niko ni prstom nije mrdao. Ipak, uspeo sam da ispunim ono {to sam obe}ao - ka`e tim menaxer Dragan Ivanovi}, od jesenas ponovo i {ef stru~nog {taba dodaje: - Posledweg dana decembra sve sam sanirao. Nekoliko igra~a dobilo je prinadle`nosti ne{to ranije, a neki, kao i mladi stipendi-

je ba{ uo~i Nove godine pa verujem da su praznik proveli u dobroj atmosferi. Na prole}e se o~ekuje boqa finansijska podloga. - Para }e biti duplo vi{e nego jesenas, s tim {to to ’’duplo’’ malo zavarava s obzirom da je jesenas bilo izuzetno malo. Ipak, o~ekujem bar malo mawe problema na tom planu u odnosu na jesen. Mladi igra~i }e ostati a ukoliko neko od iskusniji ode poku{a}emo da im prona|emo adekvatne zamene.realno je da i na prole}e igraju mladi i talentovani igra~i, uz podr{ku nekoliko iskusnijih. To je u na{em programu zacrtano pre dve-tri godine i pokazalo se dobarim - istakao je alfa i omega u timu ^SK Pivare Dragan Ivanovi}. V. Vu ja no vi}

ZA VR [EN BE ^EJ SKI TUR NIR U MA LOM FUD BA LU

Ra dost Vr bqa na ca Tradicionalni be~ejski Novogodi{wi turnir u malom fudbalu zavr{en je trijumfom temerinske ekipe Udru`ewe Vrbqa-

naca, koja je u finalu sa 1:0 savladala futsal drugoliga{a Lete}eg Holan|anina iz Vrbasa. Identi~nim rezultatom be~ejska

Ekipa Udru`ewe Vrbqanaca, pobednk be~ejskog turnira

ekipa Knot Autofleks bila je boqa od novosadskog Disko bara u borbi za tre}e mesto. Pobednik je inkasirao 200.000, drugoplasirani 70.000 i tre}eplasirani 30.000 dinara.Nadmetalo se 24 ekipe i od 16. decembra odigarno je 54 utakmice, vi|en je zadovoqavaju}i fudbal, pa ~udi da poseta nije bila boqa. To se pogotovo odnosi na zavr{ni deo, kada su snage odgmerile ~etiri najuspe{nije ekipe. Posebna atrakcija posledwe ve~eri bili su najmla|i polaznici [kole fudbala u Be~eju, koji su, izme|u dve zvani~ne, odigrali revijalnu utakmicu. U sudaru dve ekipe u plavim dresovima, pobedili su oni u tamnijoj - 4:3. Sastava pobednika turnira u Be~eju: Nemawa Jorgi}, Damir Vukanac, Aleksandar Grak, Savo Kova~evi}, Mihajlo Kozomora, Lazar Leti}, Nemawa Miqanovi}, Pero Miqanovi}, Dragan Tomi} i Marko Tomi}. V. Jan kov

Luka ^i~a

nir plasirao za finalni deo seniorskog Prvenstva Novog Sada (odrà}e se ove godine), {to je velika retkost.Da ovome dodamo da su Luku sjajne partije i pobede promovisale u majstorskog kandidata.Ina~e, Lu ka je ~lan {a hov skog kluba Promocija, a trener mu je Vladimir Deè. - Luka je svojim dosada{wim rezultatima potvrdio da je veoma talentovan, uz to radan je, posve}en ovoj drevnoj igri i wegov napredak je iz dana u dan vidqiv.Nezahvalno je da naga|am wegove krajwe domete, ali sam ube|en da je pred wim lepa {ahovska budu}nost - kaè o svom u~eniku trener Deè. B. P.

MAK SI MO VI] OD RE DIO [I RI SPI SAK STRE LA CA

De ve to ro si gur nih za Dan sku Vr{ilac du`nosti selektora streqa~ke reprezentacije Srbije Goran Maksimovi} odredio je {iri spisak kandidata za reprezentaciju Srbije za [ampionat Evrope vazdu{nim oru`jem u Danskoj (od 25. februra do 3. marta) i oni }e u~estvovati na kriterijumskom turniru u mestu Ru{e u Sloveniji (od 11. do 13. januara). Tro{kove puta snosi}e Streqa~ki savez Srbije, a ostale tro{kove klubovi koji su prijavili i ve}i broj strelaca. - Imamo devetoro sigurnih strelaca za Dansku – ka`e Goran Maksimovi}. - To su: Damir Mikec, Andrija Zlati}, Dimitrije Grgi}, Zorana Arunovi}, Jasna [ekari} i Bobana Veli~kovi}, kao i troje strelaca pu{kom Nemawa Mirosavqev, Ivana Maksimovi} i Andrea Arsovi}. Za dva mesta u mu{koj seniorskoj reprezentaciji pu{kom konkuri{u Dragan Markovi}, Mi-

Alek san drov ski, Andrija Milovanovi}, Gabriel Dautovi} i Milo{ Tasi}.Kod juniorki za tri mesta konkuri{u: Tiha Todorovi}, Tijana Kolarik, Marina Simi} i Dragana Pale~ek. Maksimovi} posebno isti~e da je ovo prvo takmi~ewa po novim pravilima: - Problema }e sigurno biti, pre svega zbog opreSrebrne iz Finske: Todorovi}, Arsovi}, Maksimovi} me. Nadam se da lenko Sebi}, Milutin Stefano- }e biti razumevawa od sudija i vi} i Stevan Pletikosi}, a za da ne}e tra`iti dlaku u jajetu, jedno u `enskoj Jelena @ivko- bar u prvo vreme. Na{i treneri vi}, Dragana Todorovi} i Ta{a- i strelci su na vreme upoznati na Bogatinovski. sa izmenama, ali jedno je ono Na listi kandidata za tri me- {to pro~ita{, a drugo praksa sta u timu omladinaca su Stefan rekao je Maksimovi}.

BO JAN KA RA NO VI], TRI A TLO NAC

Naj bo qi ju ni or pre la zi me |u se ni o re Bojan Karanovi}, triatlonac iz êlareva i ~lan kluba Dinamik iz Novog Sada, tek {to je zavr{io veoma uspe{nu takmi~arsku godinu a ve} je po~eo pripreme za novu sezonu. Pod rukovodstvom trenera, profesora Frawe Fratri}a, vredno se sprema veruju}i da }e u naredne ~etiri godine da izbori mesto u olimpijskoj reprezentaciji. - Godinu sam zavr{io kao najboqi junior u dràvi i kao tre}i u seniorskoj konkurenciji. Sada prelazim u seniorsku konkurenciju gde je konkurencija daleko ja~a a takmi~ewa teà. Zato èlim da se {to boqe spremim i uspe{no odgovorim svim izazovima - kaè devetnaestogodi{wi Bojan Karanovi}. Do prvog takmi~ewa ima skoro pet meseci.

Bojan Karanovi}, najboqi junior u dr`avi

- O~ekuju me te{ka takmi~ewa u jakoj konkurenciji, pre svih prvenstva Srbije, Balkana i

Evrope za mla|e seniore, do 23 godine.Bi}e naporno,ali ako sam izdrào kao junior, onda }u svakako to u~initi i kao senior. êlarevo ima i najboqeg seniora triatlonca, tako|e ~lana Dinamika, Ogwena Stojanovi}a, koji se trenunto priprema u [paniji.Bojan isti~e da mu mnogo pomaù roditeqi u ovom ne ba{ jeftinom sportu i da se u porodici zbog wegovog sporta odri~u mnogo toga. - Zahvalan sam Mesnoj zajednici êlarevo, preduze}u Beo~ib iz êlareva i preduze}u Agroplod iz Gloàna na pomo}i tokom minule takmi~arske godine.Bez wih te{ko da bi u~estvovao na svim takmi~ewima - napomiwe talentovani i vredni tritalonac Bojan Karanovi}. V. Vu ja no vi}

Kli per si ma der bi Los An |e le sa U nastavku prvenstva ameri~ke profesionalne ko{arka{ke lige (NBA) Klipersi su u derbiju Los An|elesa savladali Lejkerse sa 107:102. Lejkersi su i{~upali ~astan poraz imaju}i u vidu da su po~etkom posledwe deonice susreta bili u minusu ~ak 19 poena (73:92). Debakl je spre~io Kobi Brajant koji je 16, od ukupno 38 svojih ko{eva, postigao ba{ u posledwih 12 minuta. Brajant je zavr{nicu doveo do potpune neizvesnosti kada je minut i po pre kraja smawio vo|stvo Klipersa na samo 99:97. Tada se na suprotnoj strani razgoropadio Kris Pol preuzimaju}i potpuno odgovornost u svoje ruke.

Posledwih osam poena Klipersa wegov su ru~ni rad kojim je stavqen pe~at na gradski derbi. Pol je utakmicu zavr{io sa 30 ko{eva i 13 asistencija, a odli~nu partiju u pobedni~kom timu pruìo je i Blejk Kris Pol i Kobi Brajant vodili su èstoke duele Grifin sa 24 poena. Kod poraènih Lejkersa, uz troit - Atlanta 85:84, Majami Brajanta, istakao se Dvajt Hauard îkago 89:96, Boston - Indijana sa 21 ko{em i 15 skokova. 94:75, Memfis - Portland 84:86, Re zul ta ti: Toronto - Sakra- Oklahoma - Filadelfija 109:85, mento 96:105, Va{ington - Bru- Milvoki - Hjuston 101:115, Fiklin 113:115 (dva produètka), niks - Juta 80:87 i L.A. Klipers [arlot - Klivlend 104:106, De- L.A. Lejkers 107:102.

SPORT

dnevnik

6.i7.januar2013.

JUBILARNI 50. „DNEV NI KOV” TUR NIR U MA LOM FUD BA LU

Ga lak ti ko si me |u zve zda ma Po zna ti su u~e sni ci osmi ne fi na la u kon ku ren ci ji se ni o ra na 50. ju bi lar nom „Dnev ni ko vom” tur ni ru u ma lom fud ba lu. Ju ~e ra {wi me ~e vei {e sna e sti ne fi na la do ne li su ve o ma kva li tet ne utak mi ce i ve li ku re zul tat sku ne iz ve snost. Dru gi fil ter u bor bi za 500.000 di na ra oprav dao je o~e ki va wa i ~i ni se da naj kva li tet ni je eki pe ju ri {a ju ka ve li kom pre la znom pe ha ru. Po sle ve li ke bor be, uz pre o kret, Mi ma da lajn iz ba ci la iz da qeg tak mi ~e wa eki pu Ka fe Pan da Li man. Iako su po sle pr vog po lu vre me na bi li u pred no sti po sle go la Alek san dra Ma ri ~i }a igra ~i Ka fe Pan de Li man ni su us pe li da se od u pru bo qoj igri i na pa di ma Mi ma de lajn. Naj pre je Mar ko Xo go vi} is ko ri stio pe nal za iz jed na ~e we, a dva mi nu ta pre kra ja, isti igra~, za pe ~a tio je sud bi nu Li ma na ca i od veo svoj tim u osmi nu fi na la. Neo ~e ki va no la ko eki pa Be li dvo ri iz Ve ter ni ka pla si ra la se u sle de }u run du tak mi ~e wa, a ru tin skom igrom bi li su bo qi od Mil ke Ca ni} do bro ve ~e iz Go spo |i na ca. U pr vom mi nu tu dva pu ta je za Ve ter ni ~a ne bio pre ci zan Fi lip Pan te li}. Na do ve zao se Bog dan Ma ro je vi} {u tem iz da qi ne i po vi sio na 3:0, a Go spo |in ~a ni su ima li {an su da sma we za o sta tak sa pe na la, ali je Atla gi} od bra nio {ut ko le ge Ru so va. Pr vi na pad u dru gom po lu vre me nu do neo je no vi gol za eki pu Be li dvo ri (4:0),

Re zul ta ti Mla |i pi o ni ri Ra dio Pla ne ta– Zo ra No vi Sad – In dek so va tri bi na

1:2 (0:0) 1:2

Pi o ni ri Ju ni o ri - FK No vi Sad NS Agro - @i to pre ra da

0:4 3:2

Se ni o ri Ca ri grad RVE Ino gi - Pi ce ri ja La for ca Ga lak ti ko si - CI AK Mi ma da lajn - Ka fe Pan da Li man MC do bro ve ~e Go spo |in ci - Be li dvo ri Uni ver zi tet Edu kons - Te o do ro vi} Bje lo bu~ je No vi Sad gas - Teh no mer

7:0 5:3 2:1 2:5 2:4 3:2

Veteranii Kla ris– Osip im peks Gra mont Ja maj ka – NPR Pa ni}

Mo me nat s utak mi ce No vi Sad gas - Teh no mer

pa se do kra ja su sre ta ni je po sta vqa lo pi ta we po bed ni ka. Eki pa eodo ro vi} ke ra mi ka Bi je lo Bu~ je je po be dom nad Uni ver zi te tom Edu kons sti gla me |u 16 naj bo qih ti mo va. Go lo vi ma Ne ma we \or |e vi }a i Pe tra Ko ci }a br zo po ve la eki pa Te o do ro vi} ke ra mi ka, a pet se kun di pre od la ska na od mor sma wio je Raj ko Vu ja no vi}. Po sle ne ko li ko se kun di na stav ka su sre ta Uni ver zi tet Edu kons iz bo rio je pe nal ko ji je re a li zo vao Vu ja no vi} i do neo iz jed na ~e we. Ipak, kva li tet ni ji Te o do ro vi }i ko ri sti li su svo je {an se pa je naj pre Mar ko To mqa no vi} po go dio za 3:2, a ko na ~an re zul tat de lo je Mi haj la Pe ri {i }a sa pe na la (4:2). Po bed nik su sre ta No vi Sad Gas - Teh no mer od lu ~en je u po sled woj se kun di utak mi ce. U kva li tet nom me ~u bez mno go ten zi je, oba ti ma pri ka za la su za vid nu fud bal sku ve {ti nu. Teh no mer je u pr vom po lu vre me nu po sle po lu- kon tre po veo go -

Fo to: F. Ba ki}

lom Edi na Fe ra ti ja, a iz jed na ~io je u na stav ku utak mi ce Mir ko Pe kez. Za par se kun di Fe ra ti je po no vo bio pre ci zan i do neo je Fu to `a ni ma pred nost, ali je Pe kez iz jed na ~io svo jim

dek so ve tri bi ne. Pre ma o~e ki va wi ma duel Ra dio Pla ne te i Zo re do neo je mno go ne iz ve sno sti, a ma li {a ni po ka za li su ve li ko zna we i `e qu za po be dom. Utak mi ca je za vr {e na bez go lo -

Tur nir se na sta vqa u ~e tvr tak Po zna ti su svi u~e sni ci osmi ne fi na la u ka te go ri ji se ni o ra na 50. ju bi lar nom „dnev ni ko vom” tur ni ru u ma lom fud ba lu, ako i po lu fi na li sti u kon ku ren ci ji mla |ih pi or ni ra, pi o ni ra i ve te ra na , kao i dve eki pe u kon ku ren ci ji ka de ta. Pre o sta la dva ~e tvrt fi na la me ~a u kon ku ren ci ji ka de ta na pro gra mu je u ~e tvr tak, ka da se na sta vqa ju bor be za tro fe je na na {em tur ni ru. dru gim po got kom. Pet se kun di pred kraj utak mi ce No vi Sad gas iz bo rio je pe nal, a Mi lo{ Jo si mov sa vla dao je ime wa ka Je li ~i }a za pro laz u osmi nu fi na la. Po znat je i dru gi po lu fi nal ni par u ka te go ri ji mla |ih pi o ni ra 50. Dnev ni ko vog tur ni ra u ma lom fud ba lu. Za ula zak u fi na le bo ri }e se eki pe Zo re i In -

va, pa je po bed nik re {en tek po sle iz vo |e qa pe na la. Fud ba le ri Zo re ima li su pri li ku u re gu lar nom to ku me ~a da da do |u do po be de, ali je ka zne ni uda rac ko ji je iz veo Sto ja ko vi} za u sta vi la sta ti va. Na kra ju po sle ve li ke dra me tek u pe toj se ri ji Je li ~i} je pro ma {io sed me rac, a ju nak su sret is po sta vi lo se bio

je Cr nov ~i} ~i ji je uda rac do neo neo pi si vo sla vqe eki pe Zo re. Mno go uz bu |e wa vi |e no je u dru goj ~e tvrt fi nal noj utak mi ci iz me |u No vog Sa da i In dek so ve tri bi ne. Vo di li su ka na rin ci na po lu vre me nu po got kom Ste fa na Ili ja na ko ji je u fi ni {u pr vog po lu vre me na pro pu stio pri li ku da se i po dru gi put upi {e u strel ce - pro ma {io je pe nal. U na stav ku su sre ta go lo vi ma An dri je Bo {wa ko vi }a i Mi la na Sa mar xi }a upor ni in dek sov ci pre o kre nu li re zul tat. U ka te go ri ji pi o ni ra u po lu fi na lu sa sta }e se eki pe No vog Sa da i NS agro. Ka na rin ci su ube dqi vo sa vla da li eki pu Ju ni o ra (4:0). U pr vom de lu eki pa Ju ni o ra je pro ma {i la pe nal(Jev ti}), uz to ima li su i ne ko li ko le pih pri li ka. U na stav ku fud ba le ri No vog sa da za i gra li su sjaj no i po sti gli ~e ti ri go la. Ju nak su sre ta bio je Mi qan Sr da no vi} tro stru ki stre lac. ^e tvr ti po go dak de lo je Pe |e Po zna no vi }a. Eki pa NS agra mno go te `e je do {la do po lu fi na la. Pred vo |e ni Alek san drom Cr no ja~ kim No vo sa |a ni su na po lu vre me oti {li sa mi ni mal nom pred no {}u. U na stav ku upor ni No vo be ~ej ci dva pu ta su sti za li pred nost No vo sa |a na go lo vi ma Pan ti }a i Lo vrea, a tri jumf vre dan pla sma na me |u ~e ti ri naj bo qe eki pe No vo sa |a ni ma je

11:0 1:3 do neo Mar ko û bri lo u fi ni {u me ~a sa li ni je se dam me ta ra. Je dan od glav nim fa vo ri ta za osva ja we ju bi lar nog Dnev ni ko vog tur ni ra eki pa Ca ri gra da pro sto je de mo li ra la Pi ce ru La for ca (7:0). Ve} po sle pet mi nu ta igre po sla sti ~a ri su vo di li sa 3:0, da bi na od mor oti {li sa ube dqi vih 4:0. U dru gom po lu vre me nu pri li ku da ubla è po raz igra ~i La for ce su pro pu sti li sa li ni je pe na la, ne pre ci zan je bio Bran ko vi}. Ra ko wac, Ag ba ba i Se ku la Ra {i o van su dva pu ta bi li pre ci zni, a jed nom se u li stu stre la ca upi sao i Vu ko vi}. U su da ru Ga lak ti ko sa i CI AK -a po be da je pri pa la mla |a noj eki pi iz No vog Sa da. U pr vih 15 mi nu ta vi |e na je iz jed na ~e na bor ba, a je di ni po go dak de lo je Mi la na Stoj {i }a iz kon tra na pa da. Tek {to je po ~e lo dru go po lu vre me, Ti te qa ni su iz jed na ~i li go lom Mar ka Mi lov ca. î ni lo se u tim tre nu ci ma da pra va bor ba tek po ~i we, me |u tim ta da je na sce nu stu p io Ser g ej Mi l in k o v i}. Po sti gao je dva go la, pri dru ìo mu se Stoj {i} ta ko |e svo jim dru gim po got kom, a na ja vu ube dqi vog tri jum fa za ~i nio je i Mar ko Re ni}. U fi ni {u su sre ta eki pa CI AK -a us pe la je go l o v i m a bra } e Mi l o v ac da ubla ì po raz. M. Ri sti} I. Gru bor

SENIORI – [EMA ZAVR[NICE Dva kraqa

7 (4)

Klaris

6 (4)

Dva kraqa

Carigrad

10. januar

Kafe pab Taverna

Ju`na Ba~ka

19. decembar

Mewa~nica Ris

Herba lajf

Novo naseqe

Studio Berar

Vuves

P. Modena

Kafe pab Taverna

Beli dvori

19. decembar

Mimada Lajn

10. januar

Mewa~nica Ris

Galaktikosi

13. januar

Novo naseqe

Teodorovi} BBB

Madona

Madona 10. januar

Tradicija socijal. 4 (1) Auto ku}a Sekuli} 3 (1)

T. socijalisti

P. La forca

Milka Cani}

Beli dvori

Mimada lajn

Panda Liman

Galaktikosi

CIAK

U. Edukons

Teodorovi} BBB

Novi Sad gas

Tehnomer

Kafe Avantgard

Bet kompani

F@ Lampone

Auto otpad @ika

10. januar

Vuves

Novi Sad gas

12. januar

10. januar

Staklo Mili}evi}

Carigrad

10. januar

12. januar

Maks auto

12. januar

Kafe Avantgard 10. januar

F@ Lampone

SPORT

6.i7.januar2013.

ME \U NA ROD NA PRI JA TEQ SKA UTAK MI CA

HOP MAN KUP

Ana i No le opet ni su us pe li [pa ni ja je ~e tvr ti put tri jum fo va la na Hop man ku pu. Me di na Ga ri ges i Fer nan do Ver da sko bi li su bo qi od Ane Iva no vi} i No va ka \o ko vi }a 2:0 (6:4, 7:5).Ni je bi la tre }a sre }a, na à lost. Tre }i put Ana i No vak su igra li za jed no na Hop man ku pu u Austra li ji i po no vo ni su us pe li da se do mog nu tro fe ja. U fi na lu eg zi bi ci o nog tur ni ra u Per tu, Ana bel Me di na Ga ri ges i Fer nan do Ver da sko bi li su bo qi i ukup nom po be dom od 2:1 osvo ji li tro fej. Po ~e lo je singl po be dom \o ko vi }a nad Ver da skom, po tom je Me di na Ga ri ges iz jed na ~i la, sa vla dav {i Anu, da bi u du blu {pan ski tim de lo vao uigra ni je i do bio 2:0 u se to vi ma (6:4, 7:5).[pa ni ja je ima la ve li ku pred nost u pr vom se tu od 5:2, ali su Ana Iva no vi} i No vak \o ko vi} us pe li da vra te ne iz ve snost. Ni su, me |u tim, us pe li i da pre o kre nu. [pa ni ja je po ve la 1:0 u se to vi ma.[pan ci su pr vi na pra vi li brejk, na Anin ser vis, i po ve li 2:1 ali je srp ska kom bi na ci ja od mah uz vra ti la. Me |u tim, Me di na Ga ri ges i Ver da sko su na pra vi li se ri ju od 3:0 i ste kli ogrom nu pred nost. Ver da sko je le teo po te re nu i igrao je go to vo bez gre {ke, po go to vo na mre ì.Me |u tim, srp ski tim je uz vra tio. Us peo je da ve è dva ge ma, ali je [pa ni ja do bi la pr vi set, na ser vis Ver da ska. U dru gom se tu ni je bi lo pri li ka za brejk sve do osmog ge ma, na ser vis Me di ne Ga ri ges. Vo di la je Sr bi ja 4:3 i 40:30. Ali, po no vo je Ver da sko iz va dio stvar od li~ nom re ak ci jom na mre ì, go to vo in stik tiv nom. I po tom je usle di la no va Ver da sko va od li~ na igra na mre ì, da bi No -

Izgubili: Ana Ivanovi} i Novak \okovi}

vak po slao lop ti cu u mre `i cu. [pan ci su se iz vu kli.Ume sto da bu de 5:3 i {an sa za iz jed na ~e we u se to vi ma, ve} u na red nom ge mu, [pan ci su bi li ti ko ji su do {li u po zi ci ju za brejk. Dve Ani ne lop te za vr {i le su u autu za 30:40 na No va kov ser vis. Ali, go to vo pre sli ka na si tu a ci ja iz pret hod nog se ta, s tim {to je No vak bio vi ner. Re zul tat je bio 5:4 za Sr bi ju.Fer nan do Ver da sko je bio iz u zet no mo ti vi san i ne u mo qiv, po go to vo ka da je „ga |ao” Anu. Hm... da li je ne {to `e leo da po ru ~i svo joj biv {oj de voj ci (bi li su za jed no ne ko li ko me se ci od 2008. do 2009.)? Do bi la je [pa ni ja na red ni gem sa nu lom 5:5.Kqu~ ni tre nu ci dru gog se ta

do go di li su se u 11 ge mu. Ana je ser vi ra la, usle di lo je ne ko li ko gre {a ka srp skih te ni se ra i [pa ni ja je na pra vi la pr vi brejk za vo| stvo od 6:5. Put do po be de je bio pro kr ~en. Na kra ju po qup ci i po zdra vi u~e sni ka fi na la. Je le na Jan ko vi} i No vak \o ko vi} igra li su 2008. go di ne pr vo fi na le pro tiv SAD. Mar di Fi{ i Se re na Vi li jams ima li su vi {e uspe ha u bor bi za ti tu lu. Ju go sla vi ja je sa Go ra nom Pr pi }em i Mo ni kom Se le{ bi la naj bo qa na tre }em tur ni ru 1991. go di ne.Naj vi {e uspe ha na Hop man ku pu ima la je re pre zen ta ci ja SAD, ko ja je osvo ji la ~ak {est pe ha ra.

Jan ko u fi na lu lac na tur ni ru, je po no vio uspeh od pro {le go di ne, ka da je sti gao do fi na la u ko me je po ra `en od Ka na |a ni na srp skog po re kla Mi lo {a Ra o ni }a, ali je u tan de mu sa

Janko Tipsarevi}

du e la Ro ber ta Ba u ti ste i Be noa Pe ra, po sta vqe nog za pe tog no si o ca. Tip sa re vi}, ko ji je dru gi no si TUR NIR U BRI ZBEJ NU

Se re ni ti tu la

Ame ri~ ka te ni ser ka Se re na Vi li jams osvo ji la je ti tu lu na VTA tur ni ru u Bri zbej nu, po {to je u fi na lu sa vla da la Ru ski wu Ana sta si ju Pa vqu ~en ko vu sa 6:2, 6:1.Ovo je 47. ti tu la u ka ri je ri za Vi li jam s o v u, ko j a je obe l e ` i l a pro {lu se zo nu po be da ma na Vimbldo n u, Olim p ij s kim igra ma, US Ope nu i za vr {nom WTA tur ni ru u Is tan bu lu. Tur nir u Bri zbej nu po do brom ne }e pam ti ti Vik to ri ja Aza ren ka ko ja je pre da la po lu fi nal ni me~ Se re ni zbog in fek ci je pal ca. Woj se za gno jio pa lac po sle po se te pe di ki ru. Tur nir u Bri zbaj nu igrao se za na grad ni fond od mi lion do la ra.

Us pe la pro ve ra or lo va Sr bi ja - Ma ke do ni ja 26:25 (13:13)

TUR NIR U ^E NA JU

Jan ko Tip sa re vi} pla si rao se u fi na le tur ni ra u ^e na ju po be dom nad Slo ven cem Aqa `om Be de ne om sa 2:1 u se to vi ma (4:6,6:2,6:2). U fi na lu }e se sa sta ti sa bo qim iz

dnevnik

Le an de rom Pa e {om osvo jio ti tu lu u du blu po be dom nad Xo na ta nom Er li hom i En di jem Ra mom.

U me~ ko ji je tra jao 125 mi nu ta si gur ni je je u{ao Slo ve nac i bo qim pro cen tom osvo je nih po e na po sle dru gog ser vi sa us peo da osvo ji pr vi set sa 6:4. Na sta vak du e la do neo je bo qi ser vis Jan ka Tip sa re vi }a, vo| stvo od 3:0 u ge mo vi ma, kao i sto po sto tan u~i nak u brejk pri li ka ma srp skog te ni se ra ko ji je iz jed na ~io re zul tat na 1:1. U od lu ~u ju }em se tu Be de ne je na pra vio tri du ple ser vis gre {ke, Tip sa re vi} je sve bo qe re ter ni rao lop te, osvo jio ~e ti ri di rekt na po e na iz po ~et nog udar ca i ru tin ski pri veo me~ kra ju. - Be de ne }e si gur no u sko roj bu du} no sti pred sta vqa ti naj ve }u opa snost za sve nas u te ni skom vr hu - odao je Tip sa re vi} pri z na w e 23-go d i { wem Slo ven cu. Tur nir u ^e na ju igra se za na grad ni fond od 385.150 do la ra.

TUR NI RI U [EN @E NU I OKLEN DU

Po be di le Na Li i Ag we {ke Ra dvan ska Te ni ska se zo na je po ~e la, a pr va dva tur ni ra u 2013. go di ni osvo ji le su Na Li i Ag we {ka Ra dvan ska.Ki ne ski wa je do sed me ti tu le u ka ri je ri do {la sa vla dav {i u [en `e nu ~e {ku te ni ser ku Kla ru Za ko pa lo vu sa 6-3, 16, 7-5.Na grad ni fond na tur ni ru iz no sio je 500.000 do la ra, od ~e ga je po bed ni ci pri pa lo 112.080 i 250 VTA bo do va. Za ko pa lo va je in ka si ra la 56.040 do la ra i 200 bo do va. Bo ja ni Jo va nov ski pla sman u ~e tvrt fi na le do neo joj je 70 bo do va i ~ek na 8.703 do la ra. Ag we {ka Ra dvan ska je u fi na lu tur ni ra u Oklen du (No vi Ze land) sa vla da la bel gij sku te ni ser ku Ja ni nu Vik ma jer sa 6-4, 6-4.Po za var {et ku tur ni ra na ko jem je iz gu bi la sa mo je dan set

Agwe{ka Radvanska

u pet me ~e va Ra dvan ska je is ta kla da bo qi po ~e tak go di ne ni je mo gla da po `e li i da }e joj je u~e {}e u Oklen du po slu `i lo kao od li~ na pri pre ma za Otvo re no pr ven stvo Austra li je, ko je po ~i we 14. ja nu a ra. Na grad ni fond u Oklen du iz no sio je 235.000 do la ra.

NI[: Dvo ra na ^a ir, gle da la ca: 3.000, su di je: Ni ko li} i Stoj ko vi} (Sr bi ja), Su di je: Stoj ko vi} i Ni ko li}. Cr ve ni kar ton: Vu~ ko vi} (Sr bi ja) u 60. mi nu tu SR BI JA: Sta ni} (10 od bra na), Ga ji} (7 od bra na i sed me rac), Dra ga{ 1, [e {um 2, Vu jin 2, Nik ~e vi} 4, Kr sman ~i}, To ski} 3, M. Ili} 4, Ra di vo je vi} 3, Pro da no vi} 1, N. Ili} 1, Vu~ ko vi} 3, Mi tro vi}, Ze le no vi}, Stan ko vi}, P. Ne na di} 1, D. Ne na di}, Mar se ni}. MA KE DO NI JA: Mi trev ski (6 od bra na), M Sto i lov, D. Ma na skov 5, S. Sto i lov 2, K. La za rov 11 (7), Jo nov ski, An ge lov ski, Te mel kov, Mir ku lov ski 1, Mar ko ski, Z. Moj so ski, Ri stov ski 4 od bra ne, Mar ko ski, Moj sov ski 1, Di mov ski 1, Ge or gi jev ski 2, F. La za rov 1, Oj le ski, Le vov 1, Da ska lo ski U pret po sled woj pro ve ri pred Svet sko pr ven stvo u [pa ni ji (11. - 27. ja nu ar), ru ko me ta {i Sr bi je, u pri ja teq skoj utak mi ci u ni {koj ha li ^a ir, po be di li su re pre zen ta ci ju Ma ke do ni je 26:25. Iza bra ni ci Ve se li na Vu ko vi }a }e u ne de qu (6. ja nu a ra) od i gra ti me~ i sa Egip tom u Vr wa~ koj ba wi (15.45, RTS 2) ka ko bi se po ka za li u {to bo qem iz da wu i ste kli po ve re we se lek to ra i na {li se u

avi o nu ka Pi ri nej skom po lu o str - stant no vo di li u dru gom de lu me vu, a pr vi me~ na SP Sr bi ja }e ~a, ali su na {i u fi ni {u do da li igra ti 12. ja nu a ra u Sa ra go si sa gas, za i gra li ka ko do li ku je vi ce Ju `nom Ko re jom. {am pi o nu Evro pe, pa su sti gli do Iako je ima la pri ja teq ski ka - pre o kre ta iako su go sti ima li dva rak ter, utak mi ca Sr bi je i Ma ke - go la pred no sti. Pet mi nu ta do do ni je je po pri mi la sve obri se kra ja je Vu~ ko vi} do neo iz jed na ~e tak mi ~ar skog me ~a. Se lek tor Sr bi je Ve se lin Vu ko vi} je imao {ta da vi di i uve ri se u tre nut no mo gu} no sti svo jih iza bra ni ka. Oba se lek to ra su mno go me wa li, kom bi no va li, po seb no Vu ko vi}, {to se od ra zi lo i na igru, jer je bi lo do sta gre {a ka. Ali, s ob zi rom da Vu ko vi }u pri prem ni me ~e vi slu è da pro ba {to ve }i broj igra ~a i tak ti~ kih za mi sli ne tre ba sum wa ti u sna gu or lo va pred od - Najefikasniji Srbin: Ivan Nik~evi} la za ka u [pa ni ju. Ipak i jed ni i we (23:23), a ve} u sle de }em na pa du dru gi su è le li tri jumf bez ob zi - i pre o kret za vo| stvo 24:23. Sa i ra {to se ra di lo o pri prem noj gra ~i ma se pri dru ìo Ra di vo je utak mi ci, pa se ni su po seb no {te - vi}, pa je Sr bi ja za tri mi nu ta sti de li. Po seb no je in te re sant no i gla do dva go la vi {ka (25:23). Na uz bu dqi vo bi lo u po sled wih pet kra ju su or lo vi sla vi li 26:25. mi nu ta me ~a.Ma ke don ci su kon J. G.

KVA LI FI KA CI JE ZA PR VEN STVO JU NI O RA U BIH

Sr bi na ko rak od SP Slo va~ ka - Sr bi ja 26:32 (13:17) MI HA LOV CE: Sport ska dvo ra na, gle da la ca: 500, su di je: An dor ka i Huc ker (Ma |ar ska), sed mer ci: Slo va~ ka 3 (2), Sr bi ja 4 (4), is kqu ~e wa: Slo va~ ka 10, Sr bi ja 10 mi nu ta. SLO VA^ KA: Tot, Pri stas, Maj bik 4, Da ni 1, Bli ha, Ci gan 7, Er nar ski, Po ga ni 4, Mi kes, Ta ka~ 1, Ur ban 1, Ko cak, Mih ne vi~ 3, [ter bin ski, Pa les 1, Ja ni ~ek 4. SR BI JA: Ri sti}, Ra do va no vi}, Ma ti ~i} 5, Tri vi}, Pe ro vi}, Ter zi} 5, Kr sman ~i} 5, Vu ~i }e vi} 2, S. Ili} 2, Ra do va no vi}, Dam wa no vi} 5, Ar se ni}, V.

Ili}, Pe {i} 2, Cr no gla vac 1, \u ki} 5. Ju ni or ska re pre zen ta ci ja Sr bi je za be le `i la je dru gu po be du na kva li fi ka ci ja ma za Svet sko ru ko met no pr ven stvo, ko je }e se u ju lu odr `a ti u BiH. Po sle se lek ci je Gr~ ke, sna gu srp skih ju no {a ose tio je i do ma }an C kva li fi ka ci o ne gru pe, re pre zen ta ci ja Slo va~ ke - 32:26. Iza bra ni ci Vla di mi ra Dra gi }e vi }a, kao i u pr vom me ~u pro tiv Gr ka, go spo da ri li su si tu a ci jom na te re nu, de lo va li mno go zre li je od vr {wa ka iz Slo va~ ke, ta ko da su bez ve }ih

Gru pa C

Pr vo ko lo: Sr bi ja - Gr~ ka 24:15, Slo va~ ka - Dan ska 25:25. Dru go ko lo: Gr~ ka - Dan ska 11:33, Slo va~ ka - Sr bi ja 26:32. 1. Sr bi ja 2 2 0 0 56:41 4 2. Dan ska 2 1 1 0 58:36 3 3. Slo va~ ka 2 0 1 1 51:57 1 4. Gr~ ka 2 0 0 2 26:57 0 Tre }e ko lo (6. ja nu ar): Dan ska Sr bi ja (15.30), Slo va~ ka - Gr~ ka (18).

po te {ko }a za be le `i li dru gu po be du. Na {im ju ni o ri ma za pla sman na SP po tre ban je bod u po sled wem ko lu sa Dan skom (ne de qa - 15:30). J. G.

RU KO ME TA[ NE NAD VU^ KO VI] UO^I SP U [PA NI JI

Mla di i is ku sni – do bar miks Jed nom od naj i sku sni jih ru ko me ta {a u srp skom dr àv nom ti mu Ne na du Vu~ ko vi }u Svet sko pr ven stvo u [pa ni ji bi }e {est ve li ko tak mi ~e we. - Pri pre ma je ista za sva ko ve li ko tak mi ~e we. Ima mo po zi tiv nu at mos fe ru u re pre zen ta ci ji. Dr ì nas jo{ od ok to bra i me ~e va sa Ru si jom i BiH, ko je smo od li~ no od i gra li. Pri bo ja va li smo se ka ko }e to de lo va ti, ali is pa lo je su per. Nenad Vu~kovi} Ima mo istu re pre zen ta ci ju ma we-vi {e na oku pu, ta ko da to, do ne }u ta kvu od lu ku, ne }e mo ra se do bro ra di i tre ni ra. Sve u sve ti ni ko da me te ra. mu ja ko sam za do vo qan - re kao je l Povreda pete je proVu~ ko vi}. {lost… - Po vre da je pro {lost, ra dim pu l Da li moè jo{ boqe od svega onoga {to smo imali u nim in ten zi te tom. Za sva ki slu ~aj 2012. godini? na sta vqam sa te ra pi ja ma. U Mel - Uvek mo è bo qe. Do vo qan je sun ge nu sam imao ja ko do bru po lu mo tiv no si ti dres re pre zen ta ci je. se zo nu. To smo po ka za li i u Ki lu, Dru gi mo ti vi ni su po treb ni. Dok gde smo po be di li i upi sa li se u ma god se bu dem ose }ao da 100 po sto lo broj no dru {tvo onih ko ji su to mo gu da dam re pre zen ta ci ji, do ta u~i ni li. Pro me ni la se fi lo zo fi da }u igra ti, ako me na rav no bu du ja klu ba. Okre nu li smo se do vo |e è le li. Ka da bu dem ose tio da to wu mla |ih igra ~a, po ten ci jal nih ni je to, sam }u se po vu }i. ne ma~ kih re pre zen ta ti va ca. Uz nas par is ku sni jih, me ne, Ku be {a, l To ne}e biti posle [panije, s obzirom da su se takve {peto za sa da od li~ no funk ci o ni {e. kulacije pojavile u javnosti? l U reprezentaciji nedosta- Ni ka da ni je bi la ide ja da to bu - tak Nikole Manojlovi}a pokude po sle SP 2013, ali ne mo gu da ga - {a}e da nadomesti mladi Draran tu jem ka da }e to bi ti. Jed no - ga{. To se pokazalo kao dobra stav no, ako bu dem ose tio da to ni je kombinacija u oktobru?

- Bi lo je do bro u kva li fi ka ci ja ma. @ao mi je {to Dra ga{ ima pro ble ma sa le |i ma, to ga re me ti. Na dam se da }e se opo ra vi ti. Tu je i ma li Mar sa (Mar se ni}), ni smo ima li Mo mi ra (Ili }a), a sa da je i on tu. Bi }e to do bra kom bi na ci ja. l U grupi u Saragosi, Srbija je ozna~ena kao jedan od favorita. - Do bro je da igra mo sa lak {im pro tiv ni ci ma na star tu. Ne tre ba pot ce ni ti ni ko ga, ali do bro je da di `e mo for mu iz utak mi ce u utak mi cu. Ne bi va qa lo da bu de mo u top for mi ve} na star tu. Utak mi ce sa Poq skom i Slo ve ni jom }e od lu ~i ti ko }e bi ti pr vi u gru pi. Ta kav je si stem, po be di{ pet u gru pi, a de si ti se lo{ dan u osmi ni fi na la i ide{ ku }i. Ra ni je si imao {an su da is pra vi{ gre {ku, sa da to ga ne ma. Se ti mo se Da na ca, ko ji su od nu le u Be o gra du do {li do zla ta. Sa dru ge stra ne, to zna ~i da ne ma kal ku la ci ja, ne ma dru ge utak mi ce. To je sve. l Ko je glavni favorit za zlato? - To su Fran cu zi. Ogre {io sam se po sle Evrop skog pr ven stva, ali u ka kvom god sa sta vu da do |u da le ko su is pred svih - na gla sio je Vu~ ko vi}.

SPORT

dnevnik

6.i7.januar2013.

ZA VR [EN TRE ]I NO VO GO DI [WI FE STI VAL OD BOJ KE U NO VOM SA DU

Tro dnev no nad me ta we i dru `e we za po nos i pam }e we Za vr {en je tre }i No vo go di {wi fe sti val od boj ke u No vom Sa du, na ko jem je u~e stvo va lo 128 eki pa u kon ku ren ci ji pi o nir ki, pi o ni ra, ka det ki wa i ka de ta. Igra lo se tri da na, na 20 te re na u osam sport skih dvo ra na, a po red eki pa iz Sr bi je, stal nih go sti ju iz biv {ih ju go slo ven skih re pu bli ka, pr vi put je u~e stvo va la i eki pa iz Mo skve.

Pi o nir ke Vr ba sa bi le su naj bo qe, dru ga je bi la eki pa Blok aut, a tre }e me sto za u ze la je no vo sad ska eki pa ^emp 07. Kod pi o ni ra naj bo qi tim je @e le zni ~ar iz Be o gra da, ko ji je u fi na lu sla vio nad Asom, dok je tre }e me sto pri pa lo Spar ta ku iz Qi ga. Re zul ta ti - ka det ki we (fi na le): Voj vo di na - Ru ma 2:1 (23:25, 25:18, 15:9), za tre }e me sto: Iton Srem tem po - Klek

Naj bo qi po je din ci Iza bra ni su i naj bo qi po je din ci u sve ~e ti ri ka te go ri je, ko ji su kao na gra du do bi li pa ti ke od spon zo ra tur ni ra â&#x20AC;&#x17E;Tref spor taâ&#x20AC;?. Ka det ki wa: Ma ri ja Vuj no vi} (Voj vo di na) Ka det: Ne |eq ko Ra do vi} (Voj vo di na NS se me) Pi o nir ka: Ma ri na Vi tas (Vr bas) Pi o nir: Mar ko Avra mo vi} (@e le zni ~ar) Naj bo qe u kon ku ren ci ji ka det ki wa su od boj ka {i ce Voj vo di ne iz No vog Sa da, ko je su u fi na lu bi le bo qe od Ru me 2:1. Tre }e su bi le od boj ka {i ce Iton Srem tem pa iz Srem ske Mi tro vi ce. Po bed ni~ ki pe har kod ka de ta od ne li su igra ~i no vo sad ske Voj vo di ne NS se me, tri jum fom u fi na lu nad be o grad skim Asom, a tre }u po zi ci ju za u zeo je Srem Iton iz Srem ske Mi tro vi ce.

2:0 (25:22, 25:19). Ka de ti (fi na le): Voj vo di na NS se me - As 2:1 (25:12, 19:25, 15:5), za tre }e me sto: Srem iton - Spar tak (Q) 2:1 (15:25, 25:14, 15:11). Pi o nir ke: Vr bas - Blok aut 2:0 (25:21, 25:16), za tre }e me sto: ^emp 07 - Pr vi tem po 2:0. Pi o ni ri (fi na le): @e le zni ~ar - As 2:0 (25:16, 25:19), za tre }e me sto: Spar tak (Q) Fu tog 2:0 (25:22, 25:19). M. Ri sti} Fo to: F. Ba ki}

Ka de ti Voj vo di ne NS se me i ka det ki we Voj vo di ne tri jum fo va li su u ovoj uz ra snoj ka te go ri ji

Pio ni ri @e le zni ~a ra su na spe ci fi ~an na ~in pro sla vi li pr vo me sto

Bo ri ~i} de lio pri zna wa Pred sed nik Od boj ka {kog sa ve za Sr bi je i pr vi pot pred sed nik Evrop ske od voj ka {e kon fe de ra ci je Alek san dar Bo ri ~i} bio je gost na No vo go di {wem fe sti va lu u No vom Sa du i po de lio je pri zna wa naj bo qim eki pa ma. - Od po ~et ka je Od boj ka {ki sa vez Sr bi je po dr ào ide ju i ovaj pro je kat Od boj ka {kog sa ve za Voj vo di ne. Ta ko }e bi ti i ubu du }e, jer je ovo pri mer do bre or ga ni za ci je i ra da qu di iz na {eg spor ta. Tre ba svi za jed no da ulo ì mo jo{ ve }e na po re da sle de }e go di ne do ve de mo jo{ vi {e eki pa iz ino stran stva, ta ko }e Fe sti val do bi ti zna ~aj no me sto u ka len da ru CEV-a, a on da tek mo è mo da pri ~a mo o or ga ni za ci ji ne zva ni~ nog Evrop skog pr ven stva za mla |e ka te go ri je u No vom Sa du - re kao je pr vi ~o vek na {eg Sa ve za. Pio nir ke Vr ba sa oki ti le su se zlat nim me da qa ma

Novosadska 6.i7.januar2013.

hronika

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

Vu ~e vi} i Se vi} ~e sti ta li Bo `i}

Danas U GRaDU BIoSKopI Arena: „Madagaskar 3: Najtraèniji u Eropi” (sinhronizovano11.45), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12), „Hotel Transilvanija” (12.20), „Skajfol” (22.30), „Razbija~ Ralf” (13.30), „Sumrak saga: Praskozorje 2” (18.05), „@elim te” (20.10), „Pet legendi” (14, 16.05), „Hobit” (12.15, 14.30, 15.45, 16, 16.15, 17.45, 19,19.30, 21, 21.35, 22.15, 22.40), „Pijev ìvot” (15.30, 19.30, 22.25), „Zvon~ica i tajna krila” (12.30, 14.15, 15, 17.45), „Kad svane dan” (18), „Yek Ri~er” (20, 22.40), „Kraq pingvina” (11.30), „Semijeva velika avantura” (13.15), „Teksa{ki masakr motornom testerom” (22). Ponedeqak 7. januar Arena: „Skajfol” (22.30), „@elim te” (20.10), „Pijev ìvot” (15.30, 19.30, 22.25), „Sumrak saga: Praskozorje 2” (18.05), „Kad svane dan” (18), „Pet legendi” (14, 16.05), „Teksa{ki masakr motornom testerom” (22), „Hobit” (14.30, 15.45, 16.15, 17.45, 19,19.30, 21, 22.15), „Yek Ri~er” (20, 22.40), „Zvon~ica i tajna krila” (14.15, 15, 17.45) 6. i 7. januar Kulturni centar Novog Sada: „Marli” (18.30) i „Kad svane dan” (21) .

GAlerIJe Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” Poklon-zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1: stalna postavka;

RASPORED BOGOSLU@EWA ZA BADWI DAN Liturgija: u svim crkvama u 9 ~asova , u Uspenskoj kapeli u 8.30 ~asova. Ve~erwe: u Sabornoj crkvi i u hramu Svete bra}e ]irila i Metodija u 18 ~asova, u Uspenskoj, Alma{koj ,Nikolajevskoj i crkvi na Novom nasequ u 17 ~asova, u crkvi na Klisi bdenije u 22 ~asa. Grkokatoli~ka crkva: ve~erwe 21 ~as U Sremskim Karlovcima - Saborna crkva: litrugija u 9.30, ve~erwe u 17, Bo`i}no jutrewe u pono}; Gorwa crkva: jutrewe u 8 sati, liturgija u 9, ve~erwe sa nalagawem badwaka u 16 ~asova; Dowa crkva: liturgija u 9.30 sati.

RASPORED BOGOSLU@EWA ZA BO@I] Pove~erje i prva liturgija: u Uspenskoj , Alma{koj i crkvi na Novom nasequ u pono}. Jutrewe: u Nikolajevskoj u 5 ~asova u nastavku liturgija, u Sabornoj crkvi pove~erje sa jutrewem u 6. 30 ~asova u nastavku liturgija, u crkvi Svete bra}e ]irila i Metodija u 7.30 sati u nastavku liturgija. Liturgija: u Uspenskoj i Alma{koj crkvi i hramovima na Klisi i na Novom nasequ u 9 ~asova. Bdenije: u svim crkvama u 17 ~asova, u 18 u Nikolajevskoj crkvi. Grkokatoli~ka crkva: liturgija u 10 ~asova, mala slu`ba u 17 ~asova. U Sremskim Karlovcima - Saborna crkva: sveta arhijerejska liturgija u 9.30 sati, prazni~no ve~erwe u 18 ~asova; Gorwa crkva: jutrewe u 6 ~asova, liturgija u 7 sati; Dowa crkva: liturgija u 1.30 sati.

Bo ì} ni kon cert Tradicionalni 16. Boì}ni koncert hora Saborne crkve „Sveti Georgije „ odrà}e se 8. januara u 20 ~asova u Sina go gi. Di ri gent je Bog dan \a ko vi}, a na pro gra mu su kom po zi ci je Ste va na Mo krawca, Koste Manojlovi}a, KornelijaStankovi}a... Ulaz je slobodan. Z. D.

Gradona~elnik Novog Sada Milo{ Vu~evi} ~estitao je gra|anima Boì} - najradosniji hri{}anski praznik koji se obeleàva 7. januara po Julijanskom kalendaru. Vu~evi} je poèleo sugra|anima da praznik provedu sa najmilijima, u dobrom zdravqu i lepom raspoloèwu. - @elim da duhovne vrednosti Boì}a, solidarnost, pra-

{tawe i qubav prema bli`wima obeleè 2013. godinu i da nam bude boqe, nego {to je bilo. Da se uvek na|emo qudima u nevoqi i pomognemo onima kojima je najpotrebnije. Mir Bo`ji Hristos se rodi ! - kaè se u ~estitki gradona~elnika. êstitku sugra|anima uputio je i predsednik Skup{tine grada dr Sini{a Sevi}.

- Nadam se da }e vam dani bo`i}nih sve~anosti prote}i u radosti i ispuniti vas qubavqu, dobrotom i plemenito{}u i da }ete svojim porodicama i sebi stvoriti mir i sre}u. @elim da bo`i}ni praznici budu nadahnuti verom i nadom u va{u sre}niju i lep{u budu}nost, i naravno, da nastavi te tra di ci ju za jed ni~ kog

`ivqewa kroz uzajamnu toleranciju zansovanu na po{tovawu drugih, {to je jedna od na{ih najve}ih vrlina – ka`e dr Sevi}. No vo sa |a ni ma su, ta ko |e, ~estitke uputili gradski odbori Srpske napredne stranke, kao i Demokratske stranke Srbije S. Kr.

PRAZNI^NA DE@URSTVA

De ù ra ju le ka ri u Zmaj Og we na Vu ka Dom zdravqa Novi Sad: Tokom boì}nih praznika od 7 do 20 ~asova deùra}e lekari Slu`be op{te medicine i medicine rada u ambulanti „Jovan Jovanovi} Zmaj“, Zmaj Ogwena Vuka 19, dok }e pedijatri biti na raspolagawu 24 sata u zdravstvenom objektu „Rumena~ka“, Rumena~ka 102. Slu`ba op{te prakse radi}e od 7 do 10 sati u Veterniku, Kisa~u, Ka}u i Petrovaradinu. Ekipe Slu`be ku}nog le~ewa deùra}e tokom praznika svakog dana od 7 do 20 ~asova, a patrona`na slu`ba pose}iva}e pacijente svaki dan od 7 do 13.30 ~asova. Kol centar ne}e raditi 7. januara. Broj telefona u ambulanti u Rumena~koj je 021/4879-360, a u Zmaj Ogwena Vuka broj telefona je 021/4879-594. Apoteka Novi Sad: U ponedeqak 7. januara celodnevno deùrstvo obavqa}e apoteka „Sajmi{te” u Rumena~koj ulici 106. Brojevi telefona su 021/4770464 i 063/643-088. Apoteka „Bulevar” na Bulevaru Mihala Pupina 7 deùrna je ceo dan i no}. Brojevi telefona su 021/4720-756 i 063/643-072. Marketi: Radno vreme „Merkatora” i „Roda marketa” je izmeweno. Na Badwi dan, 6. januara, maloprodajni objekti bi}e otvoreni do 19 sati, a 7. januara svi „Roda” supermarketi i marketi radi}e do 10 sati. Za ostale maloprodajne objekte, „Merkator” hipermarket i „Roda” megamarkete 7. januar je neradni dan. „Univereksportovi” maloprodajni objekti na Badwi dan, 6. januara, radi}e do 17 sati, a 7. januar je neradni dan. „Maksi” i „Mini Maksi” radi}e po skra}enom radnom vremenu. Na Badwi dan, 6. januara, radi}e do 15 sati, a 7. januara ne}e raditi. „Tempo” prodavnice }e 6. januara bi}e otvorene do 18 sati, a ne}e raditi 7. januara. Od 8. januara bi}e otvorene po ustaqenom radnom vremenu.

Muzej Vojvodine: Za posetioce radi}e 6. januara od 10 do 17 ~asova. Spens: u nedequ 6. januara ledena dvorana }e raditi od 9.30 do 11 sati, od 11.30 do 13, od 16 do 17.30, od 18 do 19.30, od 20 do 21.30 i od 22 do 22.30 ~asova. Bazen }e raditi od 9 do 11, od 12 do 14 i od 15 do 17 sati. U ponedeqak 7. januara ledena dvorana }e raditi od 10.15 do 11.45, od12 do 13.30, od 16.15 do 17.45 i od 18.15 do 19.45 ~asova. Bazen }e raditi od 9 do 11, od 12 do 14, od 15 do 17 i od 18 do 20 sati. Tr`nica: U ponedeqak 7. januara radi}e sve pijace prema rasporedu za nedequ, odnosno dr`avni praznik. Dakle, radno vreme pijaca bi}e od 6 do 14 ~asova. Gradsko zelenilo: otvoreno klizali{te na [trandu 6. januara radi}e od 10 do 18 ~asova, 7. januara od 12 do 16 sati. Cve}ara „Narcis” na

Autobusi voze kao nedeqom Gradski prevoznik }e za Bo`i} primewivati nedeqni red vo`we u gradskom i prigradskom prevozu. Markice za gradski i prigradski prevoz za januar mo}i }e 6. januara da se kupe na kioscima u [afarikovoj ulici i kod @elezni~ke stanice, od 6 do 20 ~asova. Kiosk kod Futo{ke pijace bi}e otvoren od 8 do 15 ~asova. Kiosci u [afarikovoj ulici, kod Futo{ke pijace i kod @elezni~ke stanice bi}e otvoreni i 7. januara, a markice }e se prodavati od 8 do 15 ~asova. Z. D. Bulevaru Mihajla Pupina 11 i cve}ara „Cvet” u Katoli~koj porti 5 za Badwi dan, 6. januara, bi}e otvorene od 7.30 do 18 ~asova. Rasadnik „Gradskog zelenila” na Futo{kom putu 48 u nedequ 6. januara bi}e otvoren od 7.30 do 17 sati, a 7. januara ne}e raditi. Elektrodistribucija: Naplatna mesta Elektrodistribucije “Novi Sad”, u nedequ, 6. ja-

„STILOS ART” I „DNEVNIK” DARUJU

„SA TOR – Za go net ka ta jan stve nog kva dra ta” Izdava~ka ku}a „Stilos Art” u saradwi sa „Dnevnikom” dariva}e u ponedeqak, 7. januara dvoje ~italaca sa po jednim primerkom kwige „SATOR - Zagonetka tajanstvenog kvadrata „ autora Alena le Nineza. Kwige }e dobiti dvoje najbr`ih ~italaca, koji se jave od 16.30 do 16.35 sati na broj telefona 528765. ^itaoci kwige mogu da preuzmu u prodavnici „Stilosa” u Jevrejskoj 28. Radno vreme prodavnice je radnim danom od 7.30 do 20 ~asova, a subotom od 8 do 19 ~asova. Trideset godina posle Pontija Pilata, namesnik Judeje je Lucije Albin. Na zahtev svog ujaka, Balba Pizona, rimskog senatora, potajnog hri{}anskog obra}enika, Albin poku{ava da de{ifruje kriptogram SATOR, tajni sveti spis,

nuara, i ponedeqak, 7. januara ne}e raditi. Po uobi~ajenom radnom vremenu po~e}e da se ra-

koji }e prvim progowenim hri{}anima sluìti kao upori{te pred Neronom. Kroz buru prvih jevrejskih pobuna protiv rimske vladavine, Albina trag odvodi do izjava posledwih preìvelih svedoka prisutnih na Hristovom su|ewu. U me|uvremenu, u Rimu, Balb ponovo priprema zaveru protiv okrutnog imperatora Nerona, poku{avaju}i da i u hri{}anima prona|e oslonac za svoje poslove. Kriptogram je iskopan iz ru{evina Pompeje 1936. godine i datira iz vremena Albinove istrage, 62. godine posle Hrista. Jo{ od anti~kih zapisa poznat je pod imenom SATOR kvadrat, kao takav, otkriva zna~ajne momente o ìvotu ranih hri{}ana, ali nikada nije de{ifrovan. A. L.

di u utorak, 8. januara. Po{ta: Poslovnice po{te za praznike radi}e po izmewenom radnom vremenu. Ponedeqak, 7. januar je neradni dani. Na Badwi dan, 6. januara od 8 do 19 sati radi}e po{ta u Megamarketu “Roda”, Temerinski put 50, dok }e od 7 do 16 sati biti otvorene po{te u objektima „Univereksporta”, koji se nalaze u ulicama Teodora Mandi}a 23, Narod-

nog fronta 73a i Futo{kom putu 95c. “Novi Sad-Gas”: Blagajne preduze}a “Novi Sad-Gas” ne}e raditi 7. januara. Tokom prazni~nih dana deùrne slu`be za hitne intervencije radi}e uobi~ajeno radno vreme. Telefon na koji se mogu prijaviti kvarovi je 021/ 6413-900. Novosadska toplana: u slu~aju primedbi na kvalitet grejawa i tople potro{ne vode, kao i potreba za hitnim intervencijama sugra|ani mogu pozvati brojeve telefona 4881 - 103 i 4881 - 104. Deùrne ekipe „Toplane” }e biti dostupne 24 ~asa. Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe: Novosadska filijala Nacionalne slu`be za zapo{qavawe ne}e raditi u ponedeqak 7. januara. Prvi radni dan kada nezaposleni gra|ani mogu da se jave svojim savetnicima je utorak 8. januara, obave{tavaju iz NSZ. Besplatan parking za praznike: Za Boì}, 7. januara parking u gradu ne}e se napla}ivati.

V remeploV

Ste fan Stra ti mi ro vi} pr vi put u No vom Sa du Na sam Badwi dan 6. januara 1945. rano popodne, kraj Mileti}evog spomenika sahrawena su ~etvorica crvenoarmejaca, poginulih u borbama oko Novog Sada. To su bili Aleksandar Dudkin, heroj Sovjetskog saveza, koji je od po~etka rata oborio stotinak neprijateqskih letilica. Kraj wega su polo`ena tela vazduhoplovaca Aleksandra Jefremova, Pjotra Bezrukova i 19 - godi{weg Vasilija Petru{kina. Bio je mitraqezac u avionu koji su Nemci oborili kod Beograda. Pogrebi je prisustvovalo oko 1.500 Novosa|ana, a govore su odr`ali sovjetski i partizanski oficiri i paroh

Uspenske crkve Alimpije Popovi}. Tek ustoli~eni mitropolit karlova~ki Stefan Stratimirovi} prvi put je do{ao u Novi Sad 7. januara 1791. Odr`ao je govor pred vi|enim Novosa|anima, a kraj wega su bili polaznici Latinske {kole u gradu, uglavnom Srbi. Mitropolit je ostavio veliki utisak na najboqeg u~enika, de~aka iz Temerina, Luku Mu{ickog, potoweg kalu|era Lukijana Mu{ickog. On je umro 1837. kao episkop gorwokarlova~ke episkopije, stekav{i u srpskom narodu veliku ugled kao prosvetiteq, pesnik i mislilac. N. C.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

6.i7.januar2013.

SO ME LI JER KA QU BI CA RA DAN NA ZVA NI^ NOJ LI STI OCE WI VA ^A VI NA

Ot kri va we taj ni bo `an skog pi }a

Fo to: R. Ha yi}

JU ^E NA TR GU SLO BO DE

Bo ì} ne pred sta ve i pe sme U okviru manifestacije „Vreme darivawa - u susret Boì}u” ju~e su oko podneva na Trgu slobode nastupili u~enici muzi~ke {kole „Melodijum”, da bi nakon wih pozornicu preuzeli polaznici veronauke iz Srbobrana, koji su odigrali predstavu „Ro|ewe Isusa Hrista”. Program se nastavio nastupima ansambla „Malba{a” i de~ijeg hora sastavqenog od polaznika pravoslavne veronauke, koji su otpevali poznate boì}ne pesme. Dnevni deo manifestacije zatvorila je pozori{na predstava, koju su priredili mali-

U`ivawe u vinu, ali i jelu, predstavqa gastronomsku simboliku braka, a onaj ko diriguje wegovom harmonijom poznat je pod imenom somelijer. Ova profesija razvijala se godinama zajedno sa kulinarstvom i restoranterstvom te somelijeri danas nisu samo prodavci, degustatori i ocewiva~i vina. Jedna od novosadskih somelijerki Qubica Radan zavr{ila je kurs 2008. godne u okviru Ameri~-

ocewiva~a vina koju je sastavilo Ministarstvo poqoprivrede, {to predstavqa veliki uspeh u ovom poslu. - Somelijerstvo nije nau~na disciplina. Ono je okrenuto trì{tu, potro{a~ima, qubiteqima, kako bi {to vi{e pribliìli vino narodu- navela je Radan. - Za mene je to bio izazov, jer, ako ne zna{ da unov~i{ svoje znawe, te{ko se moè{ i baviti istim. Iako na

No vi kurs za upo zna va we vi na

{ani koji poha|aju veronauku pri hramu Vavedewa presvete Bogorodice iz Sremskih Karlovaca. Tako|e, u ve~erwim ~asovima nastupili su i crkveni horovi „Antifon” i „Sveti Stefan De~anski”, kao i KUD „Vila” i muzi~ka grupa „Nit”. Kako ka`u u Kulturnom centru grada, koji je organizator ove manifestacije, grad, prvi put posle vi{e decenija pauze, proslavqa veliki hri{}anski praznik na ovakav na~in. Prigodan program u centru odr`ava se i 6. januara. G. ^.

Nova obuka za qubiteqe vina u organizaciji Asocijacije za somelijere, vinare i vinogradare po~iwe 15. januara u podrumu „Bajilo” u Sremskim Karlovcima. Obuka obuhvata u~ewe o najpoznatijim vinskim regionima, na~inu konzumirawa i servirawa hrane, slagawu vina i hrane, kreirawu vinske karte, ~itawu viske etikete, prepoznavawu kvaliteta vina, osnovama vinogradarstva i vinarstva. Pored teoretskog izlagawa, polaznici }e imati priliku i da degustiraju vina iz najrazli~itijih svetskih vinogradarskih regiona i na taj na~in nau~e da prepoznaju karakteristike vina, kao {to su arome, godina berbe, sorta, region i sli~no. Zavr{ni test se sastoji iz pismenog i prakti~nog dela, odnosno degustacije na slepo. Dodatne informacije se mogu prona}i na internet stranici www.somelijer.org. Broj telefona za prijavu je 065-8633122. ke Asocijacije za somelijere, jer se, kao diplomac sa Poqoprivrednog fakulteta, zaqubila u vinsku kulturu, a ste~eno akademsko znawe odlu~ila da pro{iri u pomenutoj oblasti. Ona se nalazi na listi

fakultetu nismo imali puno prilika da se bavimo tehnologijom vina, sama sam se edukovala, uz putovawa, inostrana prakti~na iskustva, stalnim razgovorima sa profesorima i enolozima iz Srbije i

inostranstva. Moja velika qubav je sad definitvno proizvodwa vina gde sam kona~no imala prilike da u~estvujem i budem deo stvarawa jedne nove vinske pri~e. Nakon master studija, usavr{avawe je nastavila u îleu, gde je, kako kaè, imala priliku da radi sa eminentnim enolozima, ali i poseti jednu od najve}ih vinarija na svetu. Tako|e, osnovala je Asocijaciju za somelijere, vinare i vinogradare kroz koju ostvaruje svoje ciqeve o {irewu vinske kulture i podizawu svesti o zna~aju vina, a u okviru koje se odràvaju kursevi za budu}e somelijere. -To je jo{ uvek prili~no nova profesija kod nas. Me|utim, sve vi{e ima zainteresovanih qubiteqa koji Qu bi ca Ra dan di plo mac je poha|aju ovakve kurseve. Po qo pri vred nog fa kul te ta Ipak, oni koji ho}e stru~no da se trima ve} znawem i odnosom prema bavi ovim poslom, nakon zavr{evinu. Prema re~ima Qubice Radan, nog kursa, obi~no odlaze na prekojedan somelijer treba da poseduje okeanske brodove kako bi pre svega samo dobru voqu i èqu da u~i i zaradili vi{e novca. A to ~ine usavr{ava se, a ukoliko se pokaè upravo zbog toga {to ta profesija da ima istan~ane senzorne karakjo{ uvek nije tako cewena, a jo{ teristike, istaknut miris, ukus, mawe pla}ena kod nas - predo~ila vid, moè postati odli~an deguje na{a sagovornica. stator i, mo`da, zvani~ni ocewiSomelijerstvo se ne meri proizva~ vina. vedenim ili ispijenim hektoliA. Je ri ni}

NA [TRAN DU ZA BAD WI DAN

AK CI JA „DNEV NI KA” I „LA GU NE”

Humanitarni maskenbal posve}en mali{anima iz Sigurne de~je ku}e u Novom Sadu bi}e odr`an na otvorenom klizali{tu na [trandu za Badwi dan, 6. januara, od 16 do 18 ~asova. Ulaznice i iznajmqivawe klizaqki u tom terminu se ne}e napla}ivati, a gra|ani se pozivaju da se i ovog puta odazovu u {to ve}em broju i donesu slatki{e i igra~ke kao poklone mali{anima iz ove ustanove. Oni koji budu imali najma{tovitije maske bi}e nagra|eni poklonima iz „Benetona”. B. M.

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „La¬gu¬na„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ na Bo`i}, 7. januara, dariva}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge. Dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se prva ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 16 do 16.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijali kwige u ovoj akciji, do¬bi¬ti kwigu „Zauvek tvoj” Danijela Glatauera. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari „Laguna„, u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e. N. R.

Hu ma ni tar ni ma sken bal za ma li {a ne

NOVOSADSKI VODI^

„Za u vek tvoj” na po klon

JO VAN [O VQA KOV PLA NI RA BI CI KLOM DO ZA GRE BA NA FUD BAL SKU UTAK MI CU

Na vi ja ti se mo `e i bez mr `we

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 GINEKOLO[KA AKU[ERSKA ORDINACIJA, „PROF. DR DRA^A”, Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati tel: 522-594 i 063/746-1693

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bul. oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20 „KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

Go di na ma nas bom bar du ju ve sti ma i televizijskim snimcima o nasiqu na sportskim tribinama {irom na{e ze mqe, ali je primetno da sve vi{e ima onih koji ho}e da edukacijom qu di, po go to vo mla dih, bar do ne kle stanu tome na put. Je dan od ta kvih je i Novosa|anin Jovan [oqvakov koji planira da biciklom putuje na me~ izme|u fudbal skih re pre zen tacija Hrvatske i Srbije, koja }e se igrati 22. marta na zagreba~kom stadionu “Maksimir”. - Pro ble me iz me|u dveju dràve, koji datirju od ranije, nedavno je doJo van [oq va kov spre man za put dat no pod gre ja lo Fo to: S. [u {we vi} osloba|awe hrvatskih generala u Hagu - kaè - Sa druge strane, na sve ovo [ovqakov. - Svima je poznato me je podstakao i jedan veoma da su fudbalske utakmice meli~ni gubitak, odnosno pogista gde se naj~e{}e obostrano bija mog prijateqa iz detiwupu}uju parole uvredqive sastva. On je izgubio ìvot pre drìne i iskazuje mr`wa. Da pet godina u navija~kom obrabi se razbio taj negativan ste~unu. Krenu}u na ovaj put i na reotip i uputila poruka navitaj na~in, odati mu po~ast i ja~ima obe zemqe, odnosno da o~uvati uspomenu na wega, a u bi neki na~in navijawe u{lo èqi da skrenem pa`wu mlamladima u svest, do{ao sam na dima da mr`wa ni{ta dobro ide ju da po kre nem pro je kat nije donela - kaè [ovqakov. „Navijawe bez mr`we”. Plani ra da putuje ~eti ri Navodi da su ga strast predana i dnevno pre|e oko 100 ma fudbalu i qubav prema bikilometara, jer mu takav temci kli zmu, kao i avan tu ri po dopu{ta da boqe upozna sti~kih duh, naveli da putuje oko li nu kroz ko ju pro la zi, biciklom do Zagreba kako bi kao i da podeli svoju pri~u sa promovisao ideju da se navijaqudima koje bude sretao. Ono ti moè i bez mr`we. ~ega se pribojava jeste da li

}e bicikl koji ima izdràti takav put, ali i dodatna oprema koja }e mu biti potrebna. - Moj sada{wi bicikl jednostavno nije adekvatan za takvu vr stu eg zi bi ci je, a po trebna mi je i dodatna oprema, na primer, alat za zamenu delova. Obratio sam se privatnim fir ma ma, kao i ne kim gradskim, pokrajinskim i dràvnim institucijama, ali do sada od ve}ine jo{ nisam dobio odgovor. Za sada su mi pomogle jedna privatna sredwa {kola i firma, ali mi se javilo mnogo qudi iz Hrvatske, koji su mi ponudili sme{taj i ru~ak, kao i Dragan Mom~ilovi}, na{ ~ovek koji ìvi u Americi, koji je obe}ao pomo} u opremi. [to se ti ~e bez bed no sti, Jovan kaè da uop{te ne razmi{qa o tome i da upravo ho}e da raz bi je uvre è no mi {qewe da gra|ani Srbije u Hr vat skoj ima ju ne pri jat na iskustva i obratno. Svi koji ho}e da pomognu [ovqakovu u realizaciji ovog projekta, mogu da ga kontaktiraju na mejl so vlja kov@yahoo.co.uk. G. êt nik

oglasi

6.i7.januar2013.

SLO BO DAN udovac, strani penzioner, 62g, upoznao bi skromnu `ensku osobu do 56 godina starosti radi dru`ewa, mogu}eg braka. [ifra „More”. 66948

KO PA O NIK - izdajem apartman preko puta „Ma{inca”. Telefoni: 063/301975, 063/370-787. 63184

^A SO VI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 66857 DA JEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni, maturu. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 66858 ^A SO VI MA TE MA TI KE za sredwo{kolce i osnovce vi{egodi{we iskustvo, profesor - dolazim. Telefoni: 6-311-482, 064/322-1949. 66876

PRE VO DI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399305. 66859

IZ DA JEM poluname{ten dvosoban stan kod Ribqe pijace, bra~nom paru na du`e vreme. Telefon: 063/85-66617. 66661 IZ DA JEM name{ten jednosoban stan, Liman 1, zaposlenoj `enskoj osobi ili studentkiwi. Blizu fakulteta s pogledom na Dunav. Telefon 063/513-307. 66157 PO VOQ NO iznajmqujem komplet opremqenu dvori{nu garsoweru na Salajci. Tel.: 064/926-82-77. 66883

IZ DA JEM dvosoban name{ten funkcionalan stan, kutak mira i ti{ine. Telefon 6300-665. 66926 IZ DA JEM mawi jednosoban komforan, name{ten stan u centru, cena 130 evra. Telefoni: 456-765, 069/4456-765, 064/1381-313. 66929 IZ DA JEM ve}i dvosoban name{ten stan u centru, prvi sprat, lift, telefon, kablovska SBB, internet. Telefon 063/8814640. 66930 VLA SNIK izdaje nov jednoiposoban name{ten stan u centru, cena 160E. Telefon: 064/880-7401. 66965 IZ DA VA WE i zakup stanova Novi Sad, name{teni ili prazni - jednosobni, dvosobni, trosobni - ku}e, lokali. Mileti}eva 51!!! www.bombyx-nekretnine.com. Telefoni: 062/518-544, 021/526-387, 062/518-545. 689943

Ê TVO RO ^LA NA porodica iz Zrewanina traì u zakup luks dvosoban - trosoban stan u Novom Sadu. Na duì period. www.bombyx-nekretnine.com. Telefoni: 021/526387, 062/518-545. 689945 MLA DOM bra~nom paru iz Sombora potreban u zakup nov jednosoban stan u Novom Sadu. Pla}amo unapred.... www.bombyx-nekretnine.com. Telefoni: 021/6622-746, 062/518-544. 689941

KU PU JEM dvosoban - dvoiposoban stan u centru ili na boqoj lokaciji. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 689896

KU PU JE MO stan 35 - 50m2 u Novom Sadu, u zgradi sa centralnim grejawem, do IV sprata, brzo useqewe. Ke{ isplata odmah!!!! www.bombyx-nekretnine.com. Telefoni: 021/526-387, 062/518-545. 689942 KU PU JE MO trosoban stan u Novom Sadu 60-80m2, po`eqno: Limani, Grbavica, oko centra, do IV sprata. Brza isplata u ke{u!!!! www.bombyx-nekretnine.com. Telefoni: 021/526-387, 062/518-545. 689946

NA NO VOJ DE TE LI NA RI dva odli~na dupleksa 95m2 i 105m2 svaki ima + 30m2 terase, cena 85.000 i 95.000 evra ima povrat PDVa direktno od investitora. www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 065/850-66-16, 451-318. 689969

FRU [KO GOR SKA ULI CA, 4. sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{ - kredit, 37 hiqada. Telefon: 063/239-411. 65531 STE VA NA MO KRAW CA, tre}i sprat, lift, terasa, bez ulagawa, vlasnik, ukwi`en, 27m2, jednosoban, useqiv. Telefon: 063/333-814. 66881 LI MAN I, Fru{kogorska 19b, 33m2, 2. sprat, klasi~an jednosoban, blizu fakulteta, ukwi`en, 1340E/m2. Telefon 063/58-03-02. 66931 GAR SO WE RA, centar - Wego{eva, 29m2, visoko prizemqe, bez ulagawa, visoki plafoni - mogu}nost galerije. Cena 28.500E. Telefoni: 021/450-417; 063/128-9797, www.kvart-nekretnine.com. 689917

U KRA QE VI ]A MAR KA ukwièna garsowera 27m2, terasa, lift, gleda na ulicu, 32.500. [ifra 1004041, www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 689949 LI MAN 2, odli~an, ukwièn, stan od 26m2 sa odvojenom kuhiwom. Telefon 6368-429, www.bomil.rs. 689898 OD MAH USE QIV, ukwièn stan 28m2 u Radni~koj ulici, III sprat. Cena 31.000. Tel. 063-1010-664. 689926 BU LE VAR OSLO BO \E WA, odmah useqiva garsowera od 29m2 na ~etvrtom spratu sa liftom, ima terasu. Ukwièn. 28.000E. Telefon 060-6211-685. 689927 RE NO VI RAN jednosoban stan 33m2 kod Satelitske pijace. Ukwièn, brzo useqiv. Cena 23.500. Telefon 060-6211-685. 689928 JED NO SO BAN, Liman III, 41m2, ukwièn, lift, odli~na zgrada i lokacija. Telefoni: 021/450-417; 063/12897-97, www.kvart-nekretnine.com. 689922 NA ROD NOG FRON TA, ukwièn 1.0 stan bez ulagawa 32m2, cena 31.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 689899 JED NO SO BAN, Liman I, odli~an, izuzetno lociran stan, ukwièn, III sprat, isto~no orijentisan, prazan, odmah useqiv. Cena 39.500E. Telefoni: 021/450-417; 064/996-97-55, www.kvart-nekretnine.com. 689916 U DU NAV SKOJ ULI CI 38m2 na prvom spratu, 38.000. [ifra 1002729. Hitno. www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 063/101-06-61, 451-318. 689955 JED NO SO BAN stan 29m2, ukwièn sa odvojenom kuhiwom kod Satelitske pijace, 21.600. www.nekrenine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 065/850-66-16. 689951 NA BU LE VA RU OSLO BO \E WA jednosoban stan preko puta „Dnevnika”, 29m2, cena 32.000, ukwièn, lift. [ifra 1004209, www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 523-193, 065/850-66-16. 689952

JED NO I PO SO BAN - dvosoban stan u Petra Drap{ina, nov, ukwi`en, ekstra, lift, bez ulagawa, bez posrednika. Telefon: 065/5524-817. 66944 BU LE VAR OSLO BO \E WA, 49m2, ~etvrti sprat, za renovirawe, 44.300. www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 523-193, 065/850-66-16. [ifra 1002498. 689953 U NO VOJ ZGRA DI pred useqewem odli~an jednoiposoban stan na Bulevaru Evrope 36,5m2 na prvom spratu, cena 33.000. Telefoni: 451-318, 523-193, 060/07537-82, www.nekrenine-mojdom.com. 689954 NA LI MA NU 41m2 na prvom spratu, ukwi`en, lift, terasa, adaptiran u jednoiposoban, cena 42.200. [ifra 1004467, www.nekrenine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 689950

dnevnik

JED NO I PO SO BAN, ugao Cara Lazara i Kolo srpskih sestara, 41m2, nov, name{ten, ukwièn, bez ulagawa, preporu~ujemo. Telefoni: 021/450-417; 063/128-9797, www.kvart-nekretnine.com. 689915 NO VO NA SE QE - [onsi, odli~an 1.5-2.0 stan od 53m2, cena 46.500. Telefoni: 6368429, 063/828-8377, www.bomil.rs. 689903 GR BA VI CA, odli~an, noviji ukwièn 1.5 stan od 34m2, terasa, moè zamena za 2.5. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 689900 NO VA DE TE LI NA RA, îka Stevina ulica, odli~an, ukwièn 1.5 stan od 39m2 po ceni od 40.200. Telefon 6366952, www.bomil.rs. 689901 CEN TAR, okolina Ribqe pijace i Dunavskog parka, zgrada na prelepom mestu, stan od 42m2 na III spratu sa liftom, cena 43.500. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 689906 OD LI ÂN stan kod porodili{ta, Branimira ]osi}a 44m2, I sprat, terasa, odvojena kuhiwa sa trpezarijom. Cena 45.500. Telefon 060-6211-685. 689929

POT PU NO nov stan u centru, 200m od pe{a~ke zone 51m2 Vuka Karaxi}a. I sprat, lift, terasa. Uredni papiri. Cena 54.000. Telefon 060-6211-685. 689933 DVO SO BAN, Liman III, blizina NIS-a i Merkatora, ukwièn. Telefoni: 021/450-417; 064/996-97-55, www.kvart-nekretnine.com. 689919 LI MAN, 2.0 stan kod parka od 51m2 prodaje se po ceni 49.500. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 689902 BU LE VAR, okolina @elezni~ke stanice, klasi~an dvosoban stan od 51m2, cena 44.300. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 689904 U PARK SITY dva dvosobna stana 67m2 i 62m2 komplet zavr{eni prazni i odmah useqivi, ukwièni. [ifra 1002648. Telefoni: 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 689956 NA LI MA NU II dvosoban stan 54m2 na VI spratu, nije posledwi, gleda na dvori{te, lift, terasa, ukwièn, 50.500. [ifra 1002157, www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 689957

dnevnik

oglasi

MI LE TA JAK [I ]A 40m2 dvosoban stan na III spratu, ukwi`en, sre|en, cena 43.500. [ifra 1004654, www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 065/85066-16. 689958 DE TE LI NA RA dvosoban stan 48m2 na IV spratu, ukwi`en, hitno cena 32.000. [ifra 1004670. Telefoni: 523-193, 451-318, www.nekretnine-mojdom.com. 689959 POT PU NO nov, useqiv, odli~an stan 56m2 Jovana Hranilovi}a. I sprat, terasa, uredni papiri. Hitno! Cena 46.000 samo za ke{! Telefon 060-6211-685. 689937

BRA NI MI RA ]O SI ]A, 69m2, noviji, III sprat, terasa, odli~an raspored, kuhiwa odvojena. Ukwièn. Cena sa name{tajem 59.000E. Telefon 060-6211-685. 689938 IZ U ZET NO povoqna prodaja ukwiènog stana od 63m2 na Novom nasequ, Bra}e Drowak. Lift, terasa. Cena 46.500E. Povoqno! Telefon 063/1010-664. 689936 NA GR BA VI CI kod Limanske pijace odli~an dvoiposoban stan 71m2, lift, terasa, ukwièn i odmah useqiv, II sprat. Hitno 63.800. [ifra 1004100, www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193, 060/308-8993. 689960 NA BU LE VA RU OSLO BO \E WA u vojnoj odli~noj zgradi 78m2 na 4. spratu, lift, terasa, ukwièn, cena 71.000. Telefoni: 063/10106-61, 451-318, www.nekretnine-mojdom.com. 689961 NA LI MA NU IV dvoiposoban stan 64m2 na IV spratu, lift, terasa, ukwièn, cena 54.500. [ifra 1000260, www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 689962 NOV, odmah useqiv dvoiposoban stan mawe kvadrature, prelep pogled na Fru{ku goru, hitna prodaja, cena 37.100 s PDV-om. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 689905 NO VA DE TE LI NA RA, noviji, useqiv, odli~an 2.5 stan od 62m2, odvojen wc i kupatilo, cena 59.700, nova kuhiwa ostaje u ceni. Telefon 6366-952, www.bomil.rs. 689907 LI MAN I, 63m2 Fru{kogorska ulica, dvoiposoban, III sprat, terasa. Ukwièn! 58.000. Telefon 063-7776233. 689934 OD MAH USE QIV, ukwièn noviji stan 60m2 Cara Du{ana. Lift, terasa, hitno! Cena 46.000. Telefon 063-706-1341. 689930 OD LI ÂN, prazan, ukwièn stan 63m2 Mi{e Dimitrijevi}a, â&#x20AC;&#x17E;Aleksandarâ&#x20AC;? gradwa. III sprat, lift, terasa, posebno wc, moè u dvoiposoban. Cena 57.700. Telefon 060-6211-685. 689931 LI MAN II, odmah useqiv, renoviran stan 62m2. Ukwièn, lift, terasa. Mogu}a adaptacija u dvoiposoban. Cena 54.000. Telefon 0637776-233. 689932

KOM PLET NO renoviran stan kod Limanskog parka 75m2, II sprat, lift, terasa. Sve renovirano od instalacija do parketa. Telefon 060-6211-685. 689935 NO VO NA SE QE, ukwièn 3.0 stan od 73m2 na V spratu sa liftom, cena 61.800. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 689908 LI MAN, odli~an 3.0 stan, kompletno renoviran: nova keramika u stanu, nov parket, nove vodovodne i strujne instalacije, prelep pogled na Limanski park, cena 75.000. Telefon 063/828-8377. 689909 CEN TAR, u Vase Staji}a, trosoban stan od 83m2 odli~nog rasporeda, dvostran, odli~an poloàj, ukwièn i renoviran, odmah useqiv, cena 87.500 moè i sa garaòm - cena 91.000. Telefoni: 636-6952, 063/828-83-77, www.bomil.rs. 689910 KOD IZ VR [NOG VE ]A u Milete Jak{i}a odli~an trosoban stan, 83m2 na drugom spratu, vredi videti. Ukwièn. Cena 89.000. Telefoni: 021/451-318, 523-193, 065/850-66-16. [ifra 1004101, www.nekretnine-mojdom.com. 689963 U JE VREJ SKOJ ULI CI kod Sinagoge dva nova trosobna stana od 66m2 na prvom i drugom spratu sa liftom, useqivo oko nove godine. [ifra 1004376. Telefoni: 060/075-37-82, 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 689964 U DU [A NA VA SI QE VA 74m2 ukwièn bez ulagawa, cena 70.000. Telefoni: 065/850-66-16, 451-318, www.nekretnine-mojdom.com. [ifra 1004570. 689965 NA LI MA NU IV Narodnog fronta 77m2, lift, terasa, ukwièn, odràvan stan 71.000. www.nekretnine-mojdom.com. [ifra 1004590. Telefoni: 451-318, 065/85066-16. 689966 KLA SI ÂN trosoban stan 66m2 kod Betanije sa odvojenom kuhiwom, ukwièn, III sprat, 60.800. Telefoni: 451318, 523-193, www.nekretninemojdom.com. 689968

6.i7.januar2013.

HIT NA PRO DA JA trosobnog renoviranog stana od 75m2 na Bulevaru oslobo|ewa. III sprat, lift, terasa, ukwi`en. Povoqno! 62.000 evra. Telefon 060-6211-685. 689939

PRO DA JEM stan 72m2, troiposoban, nov, ukwièn, {iri centar, terasa, IV sprat bez kosina, 61.000 E. mali tro{kovi reìje. Telefoni: 6322-448, 060/6322-448. 66553 NA LI MA NU II 90m2 Ravani~ka ulica komplet sre|en. Telefoni: 065/850-6616, 451-318, www.nekretninemojdom.com. [ifra 1004508. 689967 GR BA VI CA, prodajem nov, odmah useqiv luks, ukwièn 6.0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu, moè i zamena za stan vi{e spratnosti od 80-90m2. Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs. 689913 BU LE VAR EVRO PE, ekstra luks 4.0 stan, kompletno name{tena kuhiwa ostaje, bez kosina, cena 72.100. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 689911

KOD SKUP [TI NE salonski stan 137m2 na drugom spratu zgrada je sa liftom, ukwièn, odli~na cena 113.000. [ifra 1003338. Telefoni: 523-193, 065/85066-16, www.nekretnine-mojdom.com. 689970 Ê TVO RO SO BAN stan 100m2 podne povr{ine 85 etaìrane u Mi{e Dimitrijevi}a ulici, lift. Hitno 70.000. Telefoni: 523-193, 063/101-06-61. 689971 LI MAN, odli~an, ukwièn 3.5 stan od 95m2 bez ve}ih ulagawa, cena dogovor... Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 689912 LI MAN I, nov, odmah useqiv, ekskluzivno sre|en stan 125m2. êtvorosoban, ukwièn, lift, terasa. Izuzetan! Telefon 063-7776-233. 689940

KU ]A 50m2 u Novom Sadu, Alekse Nenadovi}a 23, pomo}ni objekti, velika ba{ta, legalizovana, plac 700m2, cena 25.000E. Telefoni: 021/6500051, 062/87-60536. 66916 PE TRO VA RA DIN - dobra ku}a novije gradwe i ku}a za ru{ewe na ekstra lokaciji. Telefon 063/585-076. 66921 TE LEP - nova ku}a sa lokalom 230m2 + radionica, plac 7.5 ari, cena povoqna. Telefon: 505-885. 66893 PRO DA JEM dvospratnu ku}u u Veterniku (blizu ambulante), 200m2+50m2, plac 750m2. Voda, str4uja, gas, papiri sre|eni. Cena po dogovoru. Telefon 060/55-1-9977. 66527 PRO DA JEM gra|evinsko zemqi{te, Veliki Rit, 3.000m2, cena 30E/m2. Telefon 021/65-000-51, 062/87-60536. 66917 FRU [KA GO RA, Alibegovac, placevi: 6.850, 5.100, 3.400, 1.700m2 idealni za sve namene, put, struja, 8km od Novog Sada. Telefon 069/1826-726. 66706 PE TRO VA RA DIN, plac 1200m2 na lepoj lokaciji, dozvoqena gradwa, cena 15evra/m2, hitno. Telefon 063/152-052-1. 66920 UKWI @E NA ku}a u odli~nom stawu od 65m2 u Rakova~koj ulici po ceni od 37.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 689914

OGLASi l ^iTUQe

6.i7.januar2013.

TU@NO SE]AWE

KU PU JEM luks ku}u na dobroj lokaciji u Novom Sadu do 300.000 evra ili plac za gradwu ku}e-vile na atraktivnoj lokaciji. Telefoni: 636-6952, 063/82-88-377. 689897 KU ]A, Telep - Vardarska, 125m2 na placu od 350m2, izuzetno kvalitetna novija ku}a, odli~no locirana, kolski ulaz, garaà, mogu}a zamena za mawi stan. Telefoni: 021/450-417; 063/12897-97, www.kvart-nekretnine.com. 689918 KU ]A, Sr. Kamenica, \ure Jak{i}a, 120m2 na ravnom placu od 700m2, struja, vodovod, kanalizacija, gas - centralno grejawe, ukwièno za samo 55.000E. Odli~na ponuda. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97, www.kvart-nekretnine.com. 689920 ÔR TA NOV CI, odli~na ku}a 80m2 i garaà, plac 1000m2, kod vile Stankovi}. Moè i zamena za stan u NS. Telefon 063-7776-233. 689925 PLAC na putu N. Sad - B. Jarak, 21.000m2- izgra|enost 3000m2, povoqno i gra|evinski plac za vi{eporodi~no stanovawe Mi{eluk, 763m2, povoqno. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97, www.kvart-nekretnine.com. 689921 PLA CE VI gra|evinski, Bocke, 985m2, 1560m2, 2700m2, odli~no locirani, pogled na grad, ukwièni, vredi pogledati. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97, www.kvart-nekretnine.com. 689923 PLAC, Popovica, ispod Mo{ine vile, 1006m2, gra|evinski, ukwièn, super povoqno 22.500E. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97, www.kvart-nekretnine.com. 689924

IZ DA JE SE lokal 90m2 na Bulevaru oslobo|ewa 51 u Novom Sadu. Telefon 061/285-0517. 66875 IZ DA JEM razra|enu krznaru 80m2 sa robom i inventarom. Telefoni: 021/65000-51, 021/876-0536. 66918 PRO DA JEM firmu d.o.o. Telefon: 063/88-68-302. 66874 IZ DA JE MO lokal Futo{ka 21, pored Elektro {kole, uli~ni 44m2 (27m2 + 17m2) - idealan za sve delatnosti - pe{a~ka zona!!! www.bombyx-nekretnine.com. Telefoni: 021/526-387, 063/518-546. 689944 NA BU LE VA RU EVRO PE, prodajem odli~an lokal ugao sa Ul. Koste Racina, 150m2, gradio â&#x20AC;&#x17E;Moj Domâ&#x20AC;?. Telefoni: 021/451-318, 523-193, 063/550-387, www.nekretninemojdom.com. 689947 ULI^ NI lokal sa portalom u Petra Drap{ina u blizini B. oslobo|ewa 31m2. Hitno i povoqno. Telefoni: 063/101-06-61, 523193, www.nekretnine-mojdom.com. 689948

KU PU JEM sve vrste vozila, maksimalno pla}am. Isplata odmah. Telefon 064/27-69-638. 66466 KU PU JEM sve vrste automobila mo`e i havarisana. Dolazim odmah po pozivu. Pla}am maksimalno na licu mesta. Telefoni: 064/33-77695, 062/ 823-12-98, 824-611. 66861

dragog

STO LAR SKI BAN SEK povoqno prodajem. Telefon: 063/459239. 66892

Dragan Kujunxi} Zorka Kova~evi}

Mikice

HI DRO I ZO LA CI JA ravnih krovova, terasa, podruma, {ahti i bazena. Skup{tinama stanara mogu}nost odlo`enog pla}awa. Telefoni: 021/454-157, 063/540596. 65591

Se}aju}i se lepih zajedni~kih trenutaka beskrajno tugujem za wom. Sestri~ina Qiqana sa porodicom.

67042

67038

na{em

Sa tugom se opra{tamo od na{eg iskrenog prijateqa

Vole}u te dok me ima. pozdrav

2011 - 2013.

ro|. \urovi}

Dragan Kujunxi}

Posledwi kom{iji

[ta re}i o bolu i vremenu koje ìvimo bez tebe, u kojem je sve izgubilo svoju lepotu i sjaj. [ta je smisao ìvota kad je on postao samo uspomena na lepe trenutke koje smo proìveli s tobom. Mi te trenutke ~uvamo u se}awu kao lepotu koja daje sjaj na{im ìvotima bez tebe. Po~ivaj u miru.

Isidora. Milka.

67001

Posledwi pozdrav prijatequ i kolegi

67020

dragom

SE]AWE

Miloradu Lakovi}u Stanari zgrade Ilije Ogwanovi}a 12- 14.

BA GAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegla, Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23. Telefoni: 021/421-452, 064/131-2135. 65721 VO DO IN STA LA TER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 66856 KRO JA^, {ivewe pantalona i sukwi. Popravke raznih vrsta. Najpovoqnije u gradu. Temerinska 8, dvori{te. Telefon 6612-570 od 9-12 i od 15-19. 66908 KU]NI MAJ STOR - popravke roletni, name{taja, kre~ewe, farbawe, rasveta, brave, {arke itd. Telefon 065/6824-398. 66923

3 Daleko od domovine usnula je ve~nim snom moja draga tetka

Porodica Majtan.

Milorada Lakovi}a Mikice Vesna, Bora, Mi{a i Alis.

67019

67040

Posledwi pozdrav po{tovanom

POMEN

Mikici

na drage roditeqe

na{em

Qubicu Juri{i} 1925 - 2007.

od: Dragane, Bekana i Dubaje.

Mirko Veselinovi}

67044

3 Izgubila sam dragu tetku- teta Zoru nikad pre`aqenu u tu|ini u Klivlendu.

6. 1. 2011 - 6. 1. 2013. Vreme prolazi ali Ti nisi zaboravqen ve} i daqe `ivi{ u na{im mislima i na{im srcima. Jer ti si jedan i jedini neponovqivi. Sre}ni smo {to si bio deo nas i veliko Ti hvala za sve. Tvoji: Perka, Goran, Sne`ana i Uro{. 67041

Miloradu Lakovi}u Mikici od kom{ija iz ulice Mite Ru`i}a i Katoli~ke porte.

\uru Juri{i}a 1919 - 1987. Uvek ste u na{im mislima i srcima. Stanislav, Biserka, Milovan, Ivana i Sandra.

67018

67025

S tugom se opra{tamo od na{eg velikog prijateqa

Preminula je moja draga tetka Zora u Klivlendu.

Zorka Kova~evi} ro|. \urovi}

KU PU JEM staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {poret, stare automobile za otpad, karoserije, ~istim podrum, tavane, odnosim {ut. Telefoni: 6618-846, 064/95-33-943, 063/84-85-495. 66820 PRO DA JEM original Vilerovu Tajnu ve~eru. Telefon 021/6333-551. 66849

Da li sawam wen predivni lik, koji ne}u nikad zaboraviti i koji }u u srcu uvek nositi. Po~ivaj u miru.

Zorka Kova~evi} Tvoja sestri~ina Gordana Zeqkovi} - Dodika sa porodicom.

ro|. \urovi} Ne}emo je nikada zaboraviti. Sestri} Milan Vukovi} sa porodicom.

67039

Du{ana Ba{i}a Tvoja plemenitost i vedar duh osta}e ve~no u na{im srcima. Porodica Jovanovi} iz Rakovca. 67043

67037

TU@NO SE]AWE

7. 1. 2011 - 7. 1. 2013.

Dana, 5. 1. 2013. godine, u gradu Klivlendu, zauvek je zaspala na{a draga i plemenita sestra

Dragan Kujunxi} 7. 1. 2011 - 7. 1. 2013.

Dragan Kujunxi} Zorka Kova~ei} ro|. \urovi} 1925- 2013.

Uvek si u na{im srcima.

GA RA @A, Grbavica, Gogoqeva, 18m2, ukwi`ena 1/1, podzemna, hitna prodaja. Telefon 063/585-076. 66919

Opra{tamo prijateqa

dnevnik

Tetak, tetka, Ines, Gorana i Beko.

67002

Za wom tuguju neute{ne sestre: Jelena U{}umli} i Jelisaveta Karapanxi}. Zahvaqujemo se svim prijateqima, kumovima i lekarima koji su olak{ali posledwe trenutke na{oj miloj sestri. 67036

Voqeni Gagac, ne postoje re~i kojima bi se mogla opisati na{a tuga i bol za tobom. Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima i mislima. Tvoji: mama, tata, supruga, brat, snaja i ta{ta. 67000

^iTUQe l POMeni

dnevnik

TROGODI[WI POMEN Sestrice jedina, mila moja mezimice, `ivot je hteo da pamtim Tvoj prvi pla~ i zauvek, bolno patim za Tvojim posledwim dahom ...

Prim. dr Mirjana Gaji} - Anoj~i}

Dana, 6. januara 2013. navr{ava se {est meseci otkako nije sa nama na{ suprug, otac i tast

Posledwi pozdrav na{em dragom i mnogo po{tovanom

Du{anu Ba{i}u

Petar Kozi}

6.i7.januar2013.

TU@NO SE]AWE

Milo{ @dero

Spasoje Jergi} 6. 1. 2008 - 6. 1. 2013.

nastavniku

Da je qubav mogla podariti ve~nost porodi~nog ogwi{ta, radost roditeqa i sre}u dana{weg Badweg dana delili bismo zajedno. Tvoja Spomenka.

O`alo{}eni: supruga Ru`ica, sin Bojan, }erka Milica i zet Zoran.

od wegovih: Zore, Dejana, Vesne i Dude Jovanovi}.

S po{tovawem i qubavqu uspomenu ~uvaju: sin Miodrag i snaja Svetlana.

67017

67021

67035

66947

Pomen voqenom ocu od }erki, Jelice i Zorice.

460-P

Posledwi {ogoru

POMEN

pozdrav

ujaku

Dana, 17. 1. 2013. godine navr{ava se 14 tu`nih godina od kako nije sa nama suprug, otac i deda

POMEN

DESETOGODI[WI POMEN voqenoj }erki i sestri

TU@NO SE]AWE

6. 1. 1970 - 6. 1. 2013.

\ur|inka Stanojevi} - Mer|anovi} 1932 - 1977.

Nadi Kalaba

Velimir Rati} Dimitriju Jan~i}u Miti Porodice: Kr~adinac i Meni}anin.

1933 - 2009.

Nestor Geri} Jo{ uvek `ivi{ u na{im srcima.

Tvoja porodica.

66416

66958

Robertu Qubica R. Raji} iz [ajka{a

1911 - 1983.

od prije i porodice Onodi.

^uvaju Vas od zaborava va{i najmiliji.

S tugom, ponosom, po{tovawem i zahvalno{}u, sin Lazar sa porodicom.

67027

67023

66815

66888

POMEN

1899 - 1977.

Jovanka Stanojevi}

Na{a si ve~na qubav i ponos.

Navr{ava se deset tu`nih godina od kada si nas napustila. Ali tvoj lik i tvoja dobrota, tvoja toplina, tvoja ne`nost i qubav osta}e ve~no u na{im srcima. Pomen obele`avamo 7. 1. 2013. u Sremskoj Kamenici, u 10 ~asova. Tvoji: tata, Sne`a, bra}a i sestre.

POMEN

8. 1. 2001 - 8. 1. 2013.

Ksenija Popovi} Kikica Najmiliji.

SE]AWE na na{u dragu

Petar Stanojevi} Dajka

Vreme prolazi, ali mi te nismo zaboravili.

Supruga Donka, }erka Beba i unuka Sowa.

67022

Posledwi pozdrav

7. 1. 2003 - 7. 1. 2013.

Bo`idar Nikoli} Bole 2001 - 2013. Tvoja dobrota, plemenitost i qubav ve~no }e biti uspomena na tebe, dragi na{ Bole.

Milo{ @dero 6. 1. 2009 - 6. 1. 2013. Voqeni Milo{e, s qubavqu ~uvam uspomenu na tebe.

Tvoji najmiliji: Zorica, Tijana, David i Mi{a.

Supruga Qiqa.

66955

66257

66813

POMEN

SE]AWE

7. 1. 2012. - 7. 1. 2013.

7. 1. 2005 - 7. 1. 2013.

7. 1. 2003 - 7. 1. 2013.

Jovan Kantarxi}

Rajko Tucakov

Godine prolaze jer vreme neumitno te~e, ali Tvoj optimizam, plemenitost, dobrota i nesebi~na qubav koju si mi podario ostaju ve~no u mome srcu i mislima.

iz Rumenke

Stevan Stankov

Zauvek }e{ biti u na{im mislima u srcima.

Iskreno se zahvaqujemo svim ro|acima, prijateqima i kom{ijama koji sau~estvuju u na{em bolu.

IN MEMORIAM

TU@NO SE]AWE Pro{lo je ~etrdeset bolnih dana od kada nas je iznenada napustio na{ najdra`i Braca.

Prof. dr Mitar Govedarica

Ponosna sam {to sam te imala i sa mnogo qubavi i tuge ~uvam uspomenu na Tebe supruga Verica.

Supruga Zorica, sin Sr|an, }erka Jovana sa porodicama.

Uvek u na{im mislima: Vera, Emil i Nata{a.

Neute{ni: tata Stojan, mama Natalija, sestra Branka i zet Robert. 66910

67029 66880

PETOGODI[WI POMEN

TU@NO SE]AWE

POMEN

66977

SE]AWE

POMEN

2003 - 2013.

6. 1. 2008 - 6. 1. 2013.

Borivoj N. Dra`i} Nan~ika Mi{kovi} An|elko Paga~evi} Beli

ro|. ^ovanski 12. 12. 1909 - 9. 1. 1997.

Mnogo nam nedostaje{, uvek }e te se se}ati Tvoji najmiliji: supruga An|elka, }erke Jelena i Slobodanka sa porodicom.

Bila si moja, a najboqa baka na svetu. Mnogo mi nedostaje{.

67030

67034

Voli te tvoja unuka Bogdanka Bo`i}.

8. 1. 1908 - 6. 1. 1942.

Zoltan Kreve{i} [obri

Nikola K. Dra`i} 22. 10. 1887 - 6. 1. 1942.

Tvoji najmiliji.

71 godina i hiqade bolnih, jo{ nezaceqenih rana - svim na{im ûruànima stradalim u raciji. Porodica Draì}.

66879

66978

U na{im srcima se}awe na tebe i daqe `ivi.

Darko Tewi 7. 1. 2011 - 7. 1. 2013. „Mnogo toga smo propustili, mnogo toga ne}emo mo}i, al’ jedno ti mogu re}i, svojom du{om i svojim telom volimo te najvi{e na svetu celom”! Mama, tata i brat. 66973

tv program

6.i7.januar2013.

NEDEQA, 6. JANUAR 2013.

08.05 08.30 09.35 10.00 10.30 11.00 12.00 12.10 12.35 13.00 14.00 15.00 15.05 15.30 16.00 16.50 17.00 17.25 18.00 19.00

19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 22.40 23.35 00.00 01.30

Прсте да полижеш Мачка у Паризу Академац Увек медаља Кад зазвони Знање имање Вести Зелени сат Центар света Додати живот годинама Таблоид Вести за особе са оштећеним слухом Здраво живо Чари риболова Нека песма каже Двоугао ТВ Дневник Све(т) око нас Поаро Божићна посланица патријарха српског Иринеја и архијереја Српске православне цркве ТВ Дневник Путовање кроз Русију Бадње вече са Емиром Кустурицом Војвођански дневник Спортска хроника Исусова чуда Фрушка гора новорођеном Христу Божићно јутрење, пренос из Алмашке цркве у Новом Саду Поаро

07.00 09.00 10.00 12.00 13.45 15.30 19.00 19.15 20.05 23.30

(РТС 1, 20.05) 06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 11.02 12.33 13.00 13.15 13.30 14.34 15.00 15.45 15.49 16.45 16.53 18.26 18.58 19.30 20.05

01.58

(РТВ 1, 00.00)

07.30 08.00 08.30 09.00 09.40 09.55 10.30 11.00 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 23.15

Српски екран Агро мозаик Спортска Војводина Преглед 2012. Бриж: Град науке, чоколаде и пива Потрошачки репортер Траговима давне прошлости Снимак позоришне представе (слов) ТВ Магазин (рум) Бразда (мађ) Мађарска народна музика Под истим кровом Чији је то салаш, емисија на мађарском језику са титл. на српском Недељни магазин (ром) Изравно (хрв) Свјетионик (хрв) Украјинска панорама Спектар (буњ) Македонско сонце Лендава (мађ) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Бразда (мађ) ТВ Магазин (рус) Дотики (слов) ТВ Спорт (мађ) Нужно убиство, филм

06.10 08.00 08.58 09.03 09.25 09.28 09.43 09.57 10.25 10.30 10.55 11.02 12.01 12.27 12.59 13.29 14.00 14.35 15.40 17.16 17.20 17.59 18.29 19.12 19.45 20.16 21.16 21.41 22.10 22.56 23.45 00.09 00.45 02.10 03.09 03.52 04.17

08.00 Седам НС дана 08.25 Сремски Карловци од суботе до суботе 09.00 Филм 10.35 Новосадске вертикале 11.05 Аргументи 12.00 Велики одмор 12.30 Азбука родитељства 13.10 Филм 15.10 Храна и вино 16.05 Бунтовник из Кејпа 17.00 Вести 17.10 Где гавран цвркуће 18.00 Ево нас код вас 19.00 Објектив 19.30 Новосадске вертикале 20.00 Витраж 21.00 Музички програм 22.00 Објектив 22.30 Филм

Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Жикина шареница Дизни на РТС 7 ртс дана Дневник Спорт плус Балканском улицом: Бадњи дан Гастрономад Сат Вести Јагодићи Вести Шљивик (финале) Сасвим природно Слагалица Дневник Божићна посланица партијарха српског господина Иринеја Јагодићи Ја имам таленат Божићна колиба, филм Поноћна божићна литургија, пренос Шљивик

Култура и традиција Рома Дозволите... Ноћ над Палестином Попај Бернард Поштар Пат Хало, Београд зове Вита студентис (божићна) Бадњак Мој љубимац Датум Знање имање Потрошачки саветник Е-ТВ Траг у простору Културако аресипе Други век Београд-вечити град Рукомет: Србија - Египат, пренос Ноћ над палестином Бардови музичког позоришта Бадње вече Ко је био Исус О, радосне вести - Божић у манастиру Ковиљ Српски источници Недељом увече Божићна традиција се наставља У сусрет осам векова манастира Милешева Божићни беокулт Јелен топ десет Рели: Дакар серија, Аргентина - Чиле, преглед Хор Мелоди: Осмех вечности на лицу времена Рукомет: Србија - Египат Београд-вечити град Ко је био Исус Христ Божићна традиција се наставља О, радосне вести - Божић у манастиру Ковиљ

Музичко свитање Портрет привредника Меридијанима Више од откоса Ћаскање Здравље и Ви И-вести Војвођанске вести Вреле гуме Улови трофеј Хроника општине Врбас Војвођанске вести Лице с насловнице Војвођанске вести Глас Америке Ноћни програм

06.30 07.00 11.00 11.30 12.00 13.00 15.00 16.15 18.15 19.30 20.00

Слике живота Добро јутро Моја велика свадба – 2.део Топ спид Прељубници Филм: Мој тата на одређено време Ја то тако Недељно поподне са Леом Киш Добро вече, Србијо Национални дневник Српска посла - специјал за Бадње вече Курсаџије Звездара ВИП рум Филм: Жили Филм: Седам девојака Филм: Жили

Џејми Кенеди

Маска 2 Тим живи мирно са супругоим и вермин псом Отисом, а све се мења када на свет дође његов син Алвери. Малени дечак у себи носи све моћи маске. Проблеми настају када Локи лично крене у потрагу за њом, под командом Одина. У међувремену се пас Отис поичиње осећати одбачено због новог члана породице, а у лутању улицама проналази маску... Улоге: Џејми Кенеди, Алан Каминг, Лајам Фалконер Режија: Лоренс Гутерман (Прва, 12.00)

Све што желим за Божић Брат и сестра одлучни су да за Божић добију све што желе. Али, у њиховом плану баш ништа не полази онако како су они желели... Улоге: Харли Џејн Козак, Џејми Шеридан, Итен Ембри, Лесли Нилзен, Лорин Бекол Режија: Роберт Либерман (Пинк 2, 11.00)

08.00 09.40 11.20 14.35 16.15 17.05 17.55 18.25 20.15 21.10 22.10 23.05 00.00

Софи Паркер Шапат духова Секс и град Дивљи дани Џордан Бивши Хоуп и Фејт Џордан Тело је доказ Секс и град Сексуално васпитање Мајке плесача Како је бити Ерика

06.00 Очајничко путовање: Прича Алисон Вилкокс 07.30 Ноћ храбрости 09.00 Био један пут једва Божић... 10.30 Божић за ожењене 12.00 Шифра Меркур 14.00 И други пут би једва Божић... 15.30 Потрага за веселим Божићем 17.00 Момци с Мадисона 19.00 Улице Холивуда 20.00 Најзад Божић 21.45 Град без Божића 23.30 И други пут би једва Божић... 01.15 Потрага за веселим Божићем

08.00 09.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Мунзи Хајди Ускршња бајка Два играча са клупе Нимино острво Лавиринт Америчка пита П.С. Волим те Харолд и Кумар Битка код црвене стене

Лавиринт Узбудљив савремени трилер смештен у данашњем Београду, на локацијама Дорћола и лагумима Kале мегданске тврђаве. Тајне из прошлости града на ушћу Саве и Дунаве и мистериозне хришћанске секте које су некада деловале на овим просторима... Улоге: Бранислав Лечић, Драган Николић, Маја Сабљић, Катарина Радивојевић, Светозар Цветковић Режија: Мирослав Лекић (Синеманија, 16.00)

08.00 Добра земља, специјал: Најбоље из 2012. 10.00 Цртани филмови 11.00 Вести Б92 11.35 Два и по мушкарца 13.45 Филм: Ел Дорадо 16.00 Вести 16.45 Филм: Јагуаров скок 18.30 Вести 19.05 Филм: Десет божијих заповести 23.00 Вести Б92 23.35 Спортски преглед 23.55 Филм: Тито и ја

Десет божјих заповести Када чује за пророчанство да ће се појавити дете које ће постати нови принц Египта, фараон издаје наредбу да се убију сва новорођена мушка деца. Међутим, једно дете, син јеврејског роба, по имену Мојсије, успева да избегне злу судбину. Улоге: Чарлтон Хестон, Јул Бринер, Ен Бекстер, Едвард Џ. Робинсон Режија: Сесил Б. ДеМил (Б92, 19.05)

Лесли Нилзен 08.00 Филм: Алвин и веверице 10.00 Амиџи шоу 11.00 Филм: Све што желим за Божић 12.30 Сити вести 13.00 Филм: Ја, сведок 15.00 Филм: Седми знак 17.15 Филм: Кућа беса 19.00 Биљана за вас 20.00 Тешка реч 22.00 Филм: Мотманово пророчанство 00.00 Тријумф љубави 00.45 Сити вести 01.00 Филм: Трг пет месеци 03.00 Филм: Мекгрубер

Бранислав Лечић

Ен Бекстер 06.00 09.00 09.30 11.00 13.00 16.00 16.40 17.30 18.00 18.30 19.00 20.00 20.30 22.00 00.00 00.45

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

21.00 22.00 23.00 00.00 02.00 04.00

Божићна посланица патријарха српског господина Иринеја

20.15 21.15 22.20 00.00

Божићно јутрење, пренос из Алмашке цркве у Новом Саду

Најсмешније рекламе Галилео Сулејман Величанствени Филм: Маска 2 В као Вендета Први глас Србије Вести Фолк Филм: Хајде да се волимо Први глас Србије

dnevnik

10.00 11.50 12.30 14.30 15.00 17.00 19.00 21.00 21.50 23.55

Дух шампиона – Федерер Ред Бул трка АТП Ченај финале Примера Дивизион специјал АТП Бризбејн финале Шпанска лига: Реал Мадрид – Сосиједад Шпанска лига: Барселона – Еспањол АТП НБА: Торонто – Оклахома Сити АТП Окланд

05.30 07.30 09.00 09.30 09.45 10.00 11.25 12.10 12.35 13.15 13.40 13.55 14.05 15.30 16.00 17.25 18.25 18.55 19.30 20.00 21.30 23.15 01.40 04.00

Јутарњи програм Знање на поклон Зоки на веселој фарми Тајни свет меде Бенџамина Телешоп Барби у Божићној причи Винкс 5 Монсуно Хунтик Скуби Ду Телешоп Вести Викенд поподне – Брвнара Телешоп Деда Мраз јуниор, филм Позајми ми ауто Подвиг Телемастер Моја Србија специјал Једна жеља, једна песма специјал Зона Замфирова, филм Спартак, 1. део, филм Острво са благом, филм Музика микс

06.00 08.00 11.00 15.00 21.00 23.00 01.30 04.20

Мистерије Хејвена Монк Вокер, тексашки ренџер Убиства у Мидсамеру Плаве крви Филм: Завет Мистерије Хејвена Све по закону

08.22 Златна кинотека: Седам жена, филм 10.00 Ни да ни не 10.50 Библија 11.00 Загреб (Гајнице): Миса, пренос 12.00 Дневник 1 12.25 Плодови земље 13.25 Ријека: Море 14.00 Недељом у два 15.05 Мир и добро 15.40 Дивљи у срцу 16.30 Баштованка 17.13 Циклус филмова према Карлу Мају: Винету, филм 19.30 Дневник 20.15 Све у 7!, квиз 21.10 Стипе у гостима 21.45 Дамин гамбит 22.30 Дневник 3 23.05 Постојим, филм

Дебра Феуер

Живети и умрети у Л.А. Улоге: Вилијам Л. Петерсен, Вилијам Дафо, Џон Панков, Дебра Феуер Режија: Вилиам Фриедкин (ХРТ 2, 22.05) 08.20 Градић Вокавил 08.45 Збор ХРТ-а и Музика атерна под вођством Тончија Билића 10.00 Сљеме: Светски скијашки куп (М) - емисија 10.35 Сљеме: Светски скијашки куп (М) - слалом, пренос 1. вожње 11.50 Сљеме: Светски скијашки куп (М) - емисија 12.20 Наши и Ваши 13.30 Сљеме: Светски скијашки куп (М) - емисија 13.50 Сљеме: Светски скијашки куп (М) - слалом, пренос 2. вожње 14.45 Сљеме: Светски скијашки куп (М) - емисија 15.35 Олимп - емисија о спорту 16.25 Бисцхофсхофен: Новогодишња турнеја 4 скакаонице, пренос 1. серије 17.20 Олимпијски магазин 17.35 Бисцхофсхофен: Новогодишња турнеја 4 скакаонице, пренос 2. серије 18.20 Сљеме: ДМ трка легенди, снимак 19.20 Цртани филм 19.30 Слатки свет Чарлијевих анђела, док. серија 20.00 Тарас Буљба, филм 22.05 Циклус култних филмова: Живети и умрети у Л.А., филм 23.55 Концерт забавне музике

07.40 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Уштедети купујући Венчаница из снова Девојчице и дијадеме Краљ посластичара као кувар Алесандрова кухиња Екстремни преображај Шминкање са Клио Уштедети купујући Невесте са Беверли Хилса Најгора мама на свету Твој стил у његовим рукама У спаваћој соби са Лором Берман Луда вожња Гојазна и трудна Најјезивије пластичне операције Твој стил у његовим рукама

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

dnevnik

6.i7.januar2013.

PONEDEQAK, 7. JANUAR 2013.

08.30 Бо жић на све та ар хи је реј ска ли тур ги ја - пре нос из Са бор не цр кве у но вом Са ду 11.00 Бо жић у Ви тле је му-пу то пи сно-ду хов на ре пор та жа о про сла ви Бо жи ћа у Ви тле је му 12.00 Ве сти 12.10 До да ти жи вот го ди на ма 13.05 Ча ри ри бо ло ва 13.30 Хро ни ка Сла во ни је, Ба ра ње и за пад ног Сре ма 14.00 Ве сти 14.05 Пу то ва ње кроз Ру си ју 15.00 Ве сти за осо бе са оште ће ним слу хом 15.05 Бад ње ве че са еми ром Ку сту ри цом 16.00 Све(т) око нас 16.20 По лит би ро 17.00 ТВ Днев ник 17.20 Је дан на је дан 17.45 Раз глед ни це 19.00 До бар по сао 19.30 ТВ Днев ник 20.05 Ле по та ко ја свет спа са ва 21.00 Зр но на де мо је, док. про грам 21.30 Ру ски ка дет ски кор пу си 22.00 Вој во ђан ски днев ник 22.35 Је дан на је дан 23.00 Ису со ва чу да 23.50 15. Бо жић ни кон церт хо ра Св. Ге ор ги је

07.45 08.00 08.30 09.00 09.45 11.00

Леа Томпсон

Крађа Божића Џек Клејтон је преварант који се тражећи уточиште у малом граду скрива од полиције. Међутим, он убрзо преузима посао од локалног Деда Мраза и кроз забаву са малишанима упознаје самохрану мајку Сару Гибсон. Улоге: Леа Томпсон, Тони Данза, Бети Вајт, Дејвид Паркер Режија: Грег Шампион (РТС 1, 22.55) 08.00 09.05 09.55 09.59 10.30 11.10 12.20 12.38 13.29

ПРеноС ИЗ СаБоРне цРКВе У ноВоМ СаДУ

Божићна света архијерејска литургија

15.00 15.25 16.07 17.00 17.32 18.25 18.58 19.30 20.05 20.56 22.40 22.55 00.30 01.21 01.51 02.22 02.49 02.52

Ју тар њи днев ник Сло жна бра ћа Ве сти Лов и ри бо лов еко ка ра ван Ди зни на РТС: Звон чи ца и ве ли ко ви лин ско спа са ва ње Днев ник Та ко је го во рио Шо јић Зим ски би о скоп: Бо жић на ку ти ја, филм И ја имам та ле нат ово је Ср би ја Мон те ви део, Бог те ви део Ква дра ту ра кру га Бе о град ска хро ни ка око Сла га ли ца Днев ник Мон те ви део, Бог те ви део Зо на Зам фи ро ва, филм Днев ник Кра ђа Бо жи ћа, филм Сло жна бра ћа еко ка ра ван Лов и ри бо лов Ква дра ту ра кру га Зве зда се за сја Зо на Зам фи ро ва, филм

13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.05 22.00 00.30 00.45 01.45 01.50 02.20

екс клу зив екс пло зив До ђи на ве че ру Тач но 9 Фолк Филм: Хај де да се во ли мо Тач но 1 Лас Ве гас Су леј ман ве ли чан стве ни Срећ не ве сти До ђи на ве че ру од ба че на екс клу зив екс пло зив Ве сти Фолк Филм: Хај де да се во ли мо 3 Филм: Да ле ка зе мља ноћ ни жур нал Лас Ве гас Срећ не ве сти екс пло зив екс клу зив

10.00 10.30 11.00 11.45 12.30 12.40 13.10 13.40 15.10 16.10 16.40 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 22.20

Бра зда (мађ) Ма ђар ска на род на му зи ка 45 го ди на у 45 ми ну та (мађ) еми си ја на ма ђар ском Ве сти (мађ) Под истим кро вом По вра так на се ло До то ки (слов) До бро ве че, Вој во ди но (мађ) Лен да ва Бен це Ла још (мађ) ТВ Ма га зин (рум) ТВ Днев ник (хрв) ТВ Днев ник (слов) ТВ Днев ник (рус) ТВ Днев ник (рум) ТВ Днев ник (ром) ТВ Днев ник (мађ) Спорт ске ве сти (мађ) Чи ји је то са лаш, ем.на ма ђар ском са срп ским титл на ши да ни (мађ) омла дин ска еми си ја (мађ) Ису со ва чу да Злат на там бу ри ца 2012. -сни мак фе сти ва ла

09.00 Хра на и ви но 09.35 Љу ди са Мен хет на 10.30 но во сад ске вер ти ка ле 11.00 ево нас код вас 12.05 При ја те љи це 13.05 оп чи ње ни 13.40 Сприн 14.05 Ви траж 15.00 Ве сти 15.10 Љу ди са Мен хет на 16.00 но во сад ске вер ти ка ле 16.30 Спринт 17.00 Ве сти 17.28 До ку мен тар ни про грам 18.45 Во ља чи ни чу да 19.00 објек тив 19.20 оп чи ње ни 21.25 Кон церт 22.00 објек тив 23.20 Љу ди са Мен хет на 00.10 Укра де на ср ца

10.39 10.50 11.00 11.38 12.10 12.48 13.52 14.06 14.36 15.37 15.42 16.27 17.00 18.32 19.17 19.46 20.00 20.48 21.49 22.46 23.25 00.00 00.23 00.52

10.00 09.00 13.00 14.00 16.00 16.30 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30

Тај не но во го ди шњих пра зни ка Зна ко пис: Бо жић Тај не но во го ди шњих пра зни ка Во ле ти му зи ку Јед на сли ка, јед на при ча ен ци кло пе ди ја за ра до зна ле Зве зда се за сја Бо жић на ли тур ги ја, пре нос из цр кве Све тог Мар ка у Бе о гра ду Вер ски ка лен дар Иза на сло ва Књи га ути са ка Вре ле гу ме Хор Ме ло ди, осмех веч но сти на ли цу вре ме на Тре зор Зна ко пис: Бо жић Ви та сту ден тис (бо жић на) Сом бор ски са ла ши Зве зда се за сја Сат Све бо је жи во та Шљи вик Ко је био Исус У су срет осам ве ко ва ма на сти ра Ми ле ше ва Иза на сло ва ниш 2013 Ле ти, ле ти пе смо мо ја ми ла Бу гар ски днев ник ни ко ла Те сла Ли бе ла И ја имам та ле нат Ре ли: Да кар се ри ја: ар ген ти на - Чи ле Ро жде ство тво је: Бо жић не пе сме

Ло ла Па нон ско ју тро Уло ви тро феј Хро ни ка оп шти не Вр бас Па нон ска хро ни ка е ТВ Вој во ђан ске ве сти Ло ла Здра вље и Ви Вој во ђан ске ве сти Без цен зу ре Вој во ђан ске ве сти Ви но и ви но гра дар ство

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

07.00 11.00 13.00 13.20 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 18.30 19.10 20.00 20.45 21.15 00.00 01.00

До бро ју тро Филм Пр ви на ци о нал ни днев ник Кур са џи је Тач но у под не Срп ска по сла на ци о нал ни днев ник Скри ве на ка ме ра Филм на ци о нал ни днев ник Ма ла не ве ста не же ље не Бин го Гран до во на род но ве се ље Срп ска по сла Филм

08.10 08.40 09.05 09.55 10.45 11.10 11.40 11.50 12.40 13.30 14.20 15.10 15.35 16.30 16.55 17.20 17.45 18.15 18.45 19.55 20.55 21.50 22.20 23.40

Школа за парове Како сам упознао вашу мајку Шапат духова Џордан нова девојка Лудница у Кливленду Брза италијанска кухиња Пројекат „Модна писта„,”Реалитy”,”2006„ Мајке плесача Водич за стил Тима Гана Све што нисте знали о љубави Управљање Вајлдом Хоуп и Фејт Школа за парове Како сам упознао вашу мајку Живот у предграђу нова девојка Лудница у Кливленду Секс и град Џордан Како је бити ерика Лудница у Кливленду Кугар Таун Секс и град

07.00 Добро јутро, Хрватска 10.15 Континенти у покрету, док. серија 11.05 Домови Туниса, док. серија 11.31 Преуредити или се преселити, док. серија 12.00 Дневник 1 12.35 Пркосна љубав 13.19 Др оз, ток-шоу 14.32 Треће доба 15.07 Глас домовине 15.40 Пуном паром 16.45 Хрватска уживо 17.45 наши и Ваши 18.20 8. спрат, ток-шоу 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 20.35 Потрошачки код 21.10 нулта тачка 22.15 Дневник 3 22.50 на рубу науке 23.45 Лудница у Кливленду 00.06 Божићна кутија, филм

Добра година 08.00 10.00 10.35 11.10 12.00 13.00 16.00 16.40 17.00 18.00 18.30 19.10 20.00 21.00 00.30 01.50

цр та ни фил мо ви Ве сти цр та ни фил мо ви не по бе ди ви: Бан зу ке ни ки та Филм: Ха та ри! Ве сти Спорт ски пре глед Два и по му шкар ца Као слу чај но Ве сти не по бе ди ви: Бан зу ке ни ки та Филм: Спар так Ин тер нат Укљу че ње у Б92 Ин фо

Наталија Зверева

Ледене душе Пол је човек који је дуго трагао за кључем ка срећи. И чини се да га је пронашао када у Њујоркеру прочита чланак о компанији која се бави високом технологијом којом извлаче, па дубоким замрзавањем убацују људске душе. Улоге: Пол Ђамати, Емили Вотсон, Дејвид Стретхерн, Наталија Зверева, Дина Корзун Режија: Софи Бартес (Пинк 2, 22.00) 08.00 Филм: апо ка лип са 09.30 ВИП рум 10.30 Филм: Мот ма но во про ро чан ство 12.00 Филм: Трг пет ме се ци 14.00 Филм: Ма ло су тра 16.00 Филм: Пје вам да њу, пје вам но ћу 18.00 Хав торн 18.45 Си ти ве сти 19.00 опа сна игра 20.00 Филм: Ло вац на сун це 22.00 Филм: Ле де не ду ше 00.00 Филм: Пет пу та два 01.30 Три јумф љу ба ви 02.00 Филм: Ма ло су тра 04.00 Филм: Ло вац на сун це

(РТВ 1, 08.30)

07.25 07.41 07.55 08.08 08.16 08.27 08.57 09.00

Кирк Даглас

Спартак У време Римскога царства, 70 година пре рођена Исуса Христа, Спартак је купљен и обучаван да постане гладијатор. Као сину роба и робиње, ропство је за њега једина стварност коју од свог рођења познаје. Улоге: Кирк Даглас, Лоренс Оливије, Питер Јустинов Режија: Стенли Кјубрик (Б92, 21.00)

10.45 нБа: Ла Кли перс – Ла Леј керс 12.45 Ред Бул тр ка 13.20 нБа не дељ но 14.00 Ко шар ка ВТБ ли га: аста на – Ким ки 16.00 нБа: То рон то – окла хо ма Си ти 18.00 Ко шар ка ВТБ ли га: Кра сни је Кри ли ја – азов мах 20.00 Пре глед Фа куп 20.45 Фа куп: Чел те нам – евер тон 22.45 Пре глед шпан ске ли ге 23.45 на да на шњи дан 23.55 аТП окланд

05.00 08.00 08.30 10.00 11.25 12.10 12.35 13.15 13.55 14.00 15.55 16.05 17.55 18.30 19.00 20.00 20.30 22.00 00.00 03.00

Ју тар њи про грам Зо ки на ве се лој фар ми 20.000 ми ља под мо рем Бар би шко ла шар ма за прин це зе Винкс 5 Мон су но Хун тик Ску би Ду Ве сти Бо жић ни по љу бац, филм Ве сти Зо на Зам фи ро ва, филм Те ле ма стер Гла мур Ме ха на спе ци јал на слов на стра на, квиз Ћи ри ли ца спе ци јал Спар так, 2. део, филм Филм Па ви љон же на, филм

06.00 ноћ храбрости 07.30 И Ддруги пут би једва Божић.. 09.00 Биографија - Чарли Шин: Лош момак на ивици 10.00 Потрага за веселим Божићем 11.30 Џејнина кућа 13.00 Биографија - Џенифер Лав Хјуит 14.00 најзад Божић 16.00 Град без Божића 17.30 Биографија - ештон Кучер 18.30 Прерано рођен 20.00 Момци с Мадисона 21.00 Челичне магнолије 23.00 Танка линија смрти 00.30 Четврти спрат

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Мунзи Вилењаци Shine a light Лавиринт Харолд и Кумар Град светла Битка код црвене стене Звезде љубави еротски филм

Звезде љубави Двадесетогодишњи Лаза долази из провинције у град жељан да направи нешто велико у свом животу. Упознаје групу својих вршњака, међу којима је и фудбалер који се прави да је шмекер, а у суштини је само несигуран младић који никако не може да пронађе девојку... Улоге: Драган Николић, Дејан Јајчанин, Раде Ћосић, Милан Калинић, Саша Јоксимовић, Јелена Ђокић, Маја Манџука, Богдан Диклић Режија: Милан Спасић (Синеманија, 22.00)

07.20 08.20 10.20 12.20 13.20 14.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.20 00.20 01.20

Ургентни центар Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Монк Вокер, тексашки ренџер Убиства у Мидсамеру Краљевски болесници Монк Хаваји 5-0 Закон и ред Плаве крви Хаваји 5-0 опасна тајна

Вино ће ти са сваким гутљајем шаптати у устима, говорећи потпуну истину, реченица је коју је Максу давно рекао ујак Хенри, још док је Макс био дечак, а ујак узгајао виноград. Сада је Макс запослени на берзи у Лондону. Његов начин живота прекида вести да је наследио ујаков виноград... Улоге: Расел Кров, Фреди Хајмор, Алберт Финини, Марион Котијар Режија: Ридли Скот (ХРТ 2, 20.00) 08.10 08.35 09.00 09.25

11.20 11.50 13.55 15.15 16.00 16.35 17.20 17.55 19.45 20.00 22.00 22.45 23.30 23.50 00.30 01.10

08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 19.35 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Телетабис Живот с Дереком Фантастични пријатељи Загреб: Православни Божић пренос архијерејске божићне литургије из храма Преображења Господњега у Загребу Јеленко Тарас Булба, филм Божићна кутија, филм Репризни програм Регионални дневник Долина сунца Мала ТВ Умаг: Рукомет, пријатељска утакмица: Хрватска норвешка, пренос Ружица Шаренић, цртани Добра година, филм оптужени Закон и ред Два и по мушкарца Складиште 13 Лажи ми Трачара

Шминкање са Клио екстремни преображај нисам знала да сам трудна Све жене мог мужа обрачун посластичара Стручњак за торте Компулзивно гомилање новац на јеловнику Уштедети купујући Преуређење куће Шминкање са Клио Шта не треба обући алесандрова кухиња Стручњак за торте Карсонов свет опсесивно-компулзивни поремећај Пацијенти са необичним здравственим проблемима екстремни преображај нY Инк Карсонов свет

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Vlada @ivkovi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Aleksandar Savanovi} (novosadska hronika, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Slobodan [u{wevi} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

6.i7.januar2013.

dnevnik

6. i 7. januar 2013. OVAN 21.3-19.4.

Не ма сум ње да ће да на шњи дан би ти од ли чан. Мо гли би сте на ћи не што што вам ста вља осмех на ли це и по ве ћа ва мо рал. По сто ји шан са да ис пи ту је те не ке од сво јих нај ду бљих вред но сти. Одо бра ва ње во ље них љу ди по ка зу је да је све мо гу ће.

VA GA 23.9- 23.10.

BIK 20.4-20.5.

Да на шње прог но зе су пре див не. Мо гли сте се пи та ти шта ће по ста ти од вас, по себ но што се ти че ка ри је ре. Жи ви те за мо ме нат, раз ми шљај те по зи тив но, жи ви те у са да шњо сти и знај те да је у бу дућ но сти све мо гу ће.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

Да нас ће те ве ро ват но би ти су прот ста вље ни не ком. По след њи раз вој си BLI ZAN CI ту а ци је у ка ри је ри до нео вам је та ко 21.5- 21.6. ма ло охра бре ња да вам је до шло да пре ста не те да се тру ди те, али по тре ба за нов цем чи ни да мо ра те да ра ди те још ви ше. Да нас се не ће те при јат но осе ћа ти, али из све га мо же те не што на у чи ти.

Хладније и суво

Vojvodina Novi Sad

JA RAC 22.12-20.1.

LAV 23.7-22.8.

Ко смич ка кон сте ла ци ја ука зу је на пе ри од кад се фо ку си ра те на сво ју ин ди ви ду ал ност. Да ли сте све сни све га што вас чи ни по себ ним? Уко ли ко ни сте, раз ми сли те о то ме и пи тај те бли ске при ја те ље. На ред не не де ље ће вас на у чи ти до ста о то ме.

DE VI CA 23.8- 22.9.

Да нас би сте мо гли про ве сти дан с при ја те љи ма ко ји же ле да иза ђу у град и тро ше но вац. Они би мо гли пла ни ра ти ку по ви ну, од ла зак у скуп ре сто ран или у ноћ ни клуб. Све то је у ре ду, са мо па зи те да не пре те ра те. Про на ђи те сре ди ну из ме ђу ра си па ња и шкр то сти.

VO DO LI JA Сме лост и ефи ка сност су те ме за 21.1-19.2. да на шњи дан. Да ли при жељ ку је те да сво ју ве зу с не ким по диг не те на ви ши ни во? Да ли би сте же ле ли да вам се парт нер ви ше по све ти? Мо гли би сте ис ко ри си ти да на шњу енер ги ју да би сте сво ју бу дућ ност на суп ти лан на чин усме ри ли та мо где же ли те. RI BE Да на шњи дан мо же би ти не зго дан. 20.2-20.3. Да сте атле ти чар ко ји на сту па на Олим пиј ским игра ма, сад би сте се за пи та ли да ли сте до вољ но тре ни ра ли. Хо ће те ли ус пе ти да по стиг не те не што? Про бле ми ко ји су у ве зи с ма те ри јал ном стра ном да нас ће би ти у рас по ре ду.

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica

Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica

Niш

Иако је првобитно изјавила да не жели да њена трудноћа буде део ријалитишоуа, Ким Кардашијан се ипак предомислила и одлучила да снима сваки тренутак до рађања своје прве бебе. Не само да ће јој остати драгоцена успомена, већ би на тај начин могла своје богатство да увећа за 16 милиона долара. Британски медији пишу да Ким тренутно преговара са телевизијским кућама о шоуу који би пратио њену трудноћу и порођај. Осим тога, старлета је добила неколико понуда да буде заштитно лице козметике и других производа за труднице. - Ким жели да сними одласке код гинеколога, куповину ствари за бебу и сам порођај - рекао је извор близак старлети.

Evropa

NOVI SAD: Suvo uz delimi~no razvedravawe. Krajem dana naobla~ewe sa ki{om, a u no}i ka ponedeqku je mogu}a susneìca. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura -1, a maksimalna oko 3 stepena. VOJVODINA: Hladnije i suvo uz delimi~no razvedravawe. Uve~e novo naobla~ewe sa severozapada donosi ki{u, a tokom no}i ka ponedeqku i susneìcu i vlaàn sneg ponegde. Pritisak malo iznad normale. Minimalne temperature od -2 do 0, a maksimalna od 2 do 4 stepena. SRBIJA: Hladnije. Rano ujutru je mogu}a susneìca i sneg u centralnim i ju`nim predelima, a zatim svugde suvo. Na severu suvo uz delimi~no razvedravawe koje sledi i u ostalim krajevima. Uve~e novo naobla~ewe sa severozapada donosi ki{u, a tokom no}i ka ponedeqku i susneìcu i vlaàn sneg ponegde. Duva}e umeren severozapadni vetar. Pritisak iznad normale. Minimalne temperature od -2 do 2, a maksimalna od 1 do 5 stepeni. Prognoza za Srbiju u narednim danima: U ponedeqak ujutru susneìca i sneg koji prestaju najpre na severu, a sredinom dana i u zapadnim i ju`nim predelima. U utorak hladno sa mrazem i sun~anim periodima tokom dana. U sredu tako|e mraz ujutru, a tokom dana malo toplije. U ~etvrtak i petak obla~nost sa prolaznom ki{om. Za idu}i vikend hladnije sa snegom. BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA: O~ekivano pogor{awe biometeorolo{kih prilika mogu osetiti hroni~ni bolesnici i osetqive osobe, naro~ito u drugom delu dana i no}i izme|u nedeqe i ponedeqka. Od meteoropatskih reakcija }e najizraèniji biti bolovi u kostima i zglobovima, glavoboqa i nervoza. U saobra}aju je nephodna dodatna opreznost.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

-2

Moskva

-4

Oslo

St. Peterburg -3 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

244 (-27)

Slankamen

328 (-12)

Jaшa Tomiћ

Apatin

322 (-28)

Zemun

383 (-10)

Bogojevo

295 (-20)

Panчevo

389 (-8)

Smederevo

528 (-6)

Baч. Palanka 299 (-16) Novi Sad

288 (-14)

Tendencija opadawa

SAVA

N. Kneжevac

163 (-4)

Tendencija stagnacije

Senta

230 (-1)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

305 (0)

Tendencija opadawa

Titel

318 (-14)

NERA

Hetin

66 (-26)

TISA

-22 (-2)

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 376 (-19) Beograd

Kusiћ

335 (-11)

44 (1)

STRE LAC Не у ме ре ност је реч ко ја озна ча ва 24.11- 21.12. да на шњи дан. Узе ће те ви ше не го што мо же те да ура ди те. По сто ји опа сност од фи зич ке ис цр пље но сти. Та ко ђе, да нас би сте мо гли оти ћи у дру гу крај ност и не ра ди ти баш ни шта. За пам ти те, уме ре ност је нај бо љи при ступ.

Да на шњи дан би на не ки на чин мо гао би ти те жак и тму ран. Мо гу ће је да ће те при ми ти не ке не при јат не ве сти у ве зи с ва шом ку ћом. Не мо ра да зна чи да ће вам се кров бу квал но сру чи ти на гла ву, али тре ба да се по бри не те око не ких по прав ки.

И беба у ријалитију PROGNOZA

Сви зна ју да има те про бле ма с при ла го ђа ва њем про ме на ма. Ипак, то је део жи во та и ви ту не мо же те ни шта, али ни сте у пот пу но сти не моћ ни. Ка да на у чи те да се но си те с про ме на ма, жи вот ће те ви де ти као ста бил ност. При хва ти те их и поч ни те да жи ви те с њи ма.

RAK 22.6-22.7.

TRI^-TRA^

V REMENSKA

Пла ни ра ли сте да се изо лу је те да би сте за вр ши ли не ке ства ри, али то не ће би ти мо гу ће. Ни ко се не сла же с ва ма или вас по гре шно схва та ју, ства ри ће мо ра ти да се од ла жу, а ко му ни ка ци ја ће би ти ло ша. Не ко ће од вас тра жи ти да се при кло ни те јед ној од стра на у не ком кон флик ту. Оста ни те не у трал ни.

VIC DANA Пи та ма ма Пе ри цу: - За што сад не је деш? Ре као си да си гла дан као вук! - А кад си ти ви де ла ву ка да је де бо ра ни ју?

Мо гли би сте осе ти ти по тре бу да по тра жи те по ро дич не ко ре не. Ва ша по тра га мо гла би би ти то ли ко ду бо ка и ин тен зив на да би сте чак мо гли оти ћи и ван ге не а ло ги је и по че ти да по ру ча ва те ар хе о ло ги ју као до дат ни на чин да са зна те не што о сво јој по ро ди ци.