Dnevnik 8.januar 2013. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

UTORAK 8. JANUAR 2013. GODINE

GODINA LXXI BROJ 23670 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

UKINUTI LIMITI ZA ZADU@IVAWE GRA\ANA U BANKAMA

Na ra tu mo `e mo da ba ci mo i ce lu pla tu

str. 5

INTERVJU: @ARKO KORA], POTPREDSEDNIK SKUP[TINE SRBIJE I LIDER SDU

Ot por u Ni ko li }e vom ka bi ne tu Na pred wa ci na ja vqu ju pro me nu vla sti str. 3

Foto: J. Pap

VOJVODINU U 2013. GODINI ^EKAJU POLITI^KE TURBULENCIJE

VI JA WE BO @I ]A: U selima Vojvodine na Boì} se odràva obi~aj jahawa kowa. Jaha~i jure kroz selo „vijaju}i Boì}”. Tako je ju~e bilo u Pe}incima. Srpska pravoslavna crkva i vernici koji po{tuju julijanski kalendar i na ovaj na~in slave Boì} – ro|ewe Isusa Hrista, najradosniji praznik u hri{}anskom svetu.

TEMA „DNEVNIKA”: NOVOSADSKA POLICIJA PRO[LE GODINE ZAPLENILA 85 KILOGRAMA DROGE

Ma ri hu ana se naj vi {e tro {i

str. 13

SPORT

str. 14 – 18

NASLOVI

Politika 2 „^esnica” od Ustava, Rusije, SAD i EU 2 KPS privela vi{e Srba u Gra~anici 3 Dinki}: [ansa za izbore mawa od jednog promila

Vojvodina 10 Gradi se kapela u Kulpinu 11 Vr{ac: Zbog nagomilanih dugova hladni stanovi?

Dru{tvo

Ekonomija 4 Vagoni iz Zrewanina kre}u put Turske 5 Povr}e na pijacama sve skupqe

Novi Sad 12 U~ionice pune razli~itih jezika 12 Posle Bo`i}a overa zdravstvenih kwi`ica

Crna 7 Poklon da{, na ledu u`iva{ 9 Novosa|ani dobre plati{e poreza

Uve~e sneg n VO[A ]E UVEK BITI MOJ KLUB

n JANKOV PO^ETAK IZ SNOVA

n MESIJU ZLATNA LOPTA

Najvi{a temperatura 3 °S

13 Hayi} i Mladi} ponovo u sudnici

Kultura 21 „No} prekrasna” premijerno u Sinagogi

POLiTikA

utorak8.januar2013.

dnevnik

DA NAS VLA DA I PRED SED NIK SR BI JE USVA JA JU DR @AV NI DO KU MENT O KIM PRED SED NIK SR BI JE TO MI SLAV NI KO LI]

EU po ka za la svo je pra vo li ce Predsednik Srbije To mi slav Ni ko li} ponovio je ju~e da je Boì} èleo da provede tamo gde je najteè - na Kosovu i Metohiji, ali da evropska zajednica nije

da pre go va ra mo. Ja ni sam tra`io da idem u politi~ku misiju ve} u versku misiju, ali tamo nema qudi koji veruju u Boga”, kazao je Nikoli} novinarima posle bo-

poloìla taj ispit i da }e to bi ti osno va za bu du }e pregovore. „EU mora dobro da razmisli kad ube|uje Srbiju da je statusno neutralna i da èli da pomogne da svi ìvimo boqe i da li je na dana{wi dan pokazala ustvari svoje pravo lice”, kazao je Nikoli}. Predsednik Srbije je rekao da }e taj stav Unije biti osnov za pregovore. „Ovo je u stvari biti ili ne biti - da li predsednik moè da ode na teritoriju KiM ili ne i o ~emu mi on-

ì}ne liturgije u Sabornoj crkvi. Odgovaraju}i na pitawe ho}e li traìti opet dozvolu da ide na Kosovo, Nikoli} je rekao: „ja da traìm dozvolu za koju znam da vi{e niko nikad ne}e da mi je da ne}u”. Predsednik Srbije je naglasio da od albanskih vlasti u Pri{tini nije ni o~ekivao da mu dozvole da sa delom naroda provede „najrado sni ji hri {}an ski pra znik”, a da je evropska zajednica ta koja nije poloìla ispit.

PO SLE BO @I] NE LI TUR GI JE U GRA ^A NI CI

KPS pri ve la vi {e Sr ba

Kosovska policija privela Aleksandra Vulina, jer su bije ju~e u Gra~anici vi{e Sr- le sumwive. ba, posle bo`i}ne liturgije „Nosili su crne uniforme u manastiru Gra~anica. Isto- i nisu imali uredna dokumenvremeno je KPS saop{tila ta. Policija ih je privela, direktoru Vladine Kancela- proverila i prosledila isri je za Ko so vo i Me to hi ju tra`nom sudiji, koji }e odluAlek san dru Vu li nu da ga mo- ~iti da li }e im odrediti ra sprovesti sa Kosova i oko pritvor ili }e ih pustiti”, 14 sati wegovo vozilo je u kazao je Rexepi. pratwi policije krenulo sa Episkop ra{ko-prizrenski cen tral nog Ko so va. De se to - Te o do si je ocenio je da je korici srpskih mladi}a prive- sovska policija sprovela podenih nakon lili cij sku ra ci ju turgije u maname|u posetiociVulin u pratwi sti ru u Gra ~a ma ma na sti ra, policije napustio nici odre|en je ~i me je ra dost KiM pri tvor od 48 sve ~a no sti u sati, izjavio je Gra~anici zasesi no} za me nik di rek to ra we na kraj we ne do li~ nim i Kancelarije za Kosovo i Me- pro vo ka tiv nim po na {a wem tohiju Kr sti mir Pan ti}. ko sov ske po li ci je.Ova kvim Vulin je, kako javqa Tapona{awem, ocenio je Teodonjug ov dopisnik sa lica me- si je, ko sov ska po li ci ja od sta, `eleo da poseti policij- vra}a vernike od poseta svosku stanicu u Gra~anici, ali jim svetiwama i na kraj we su ga zaustavili pripadnici pri mi ti van na ~in po ka zu je kosovske policije i saop{ti- brutalnu silu. Imaju}i u vili da su dobili nare|ewe da du incidente koje je Kosovska ga sprovedu na neki od prelapolicija izazvala za pro{loza sa centralnom Srbijom. godi{wi Vidovdan, gotovo da Ministar policije Kosova je pravilo da svaki verski Baj ram Re xe pi rekao je za TV pra znik Pra vo slav ne cr kve Vojvodina da je kosovska poprotekne u strahu od policijlicijska slu`ba privela de- skog terora i hap{ewa, saopvet osoba u pratwi direktora {teno je iz Eparhije ra{koVladine kancelarije za KiM prizrenske.

„ê sni ca” od Usta va, Ru si je, SAD i EU Specijalna sednica Vlade Srbije na kojoj }e u~estvovati i predsednik To mi slav Ni ko li} trebalo bi danas, prvog dana Boì}a da iznedri kona~an tekst dràvne platforme i rezolucije, koja }e se na}i pred poslanicima Skup{tine Srbije u traèwu re{ewa za kosovskometohijsko pitawe. U skladu s tradicijom, za koju je o~ito vezana i ovodnevna politi~ka elita kqu~an dràvni i nacionlani problem opet su datumsko vezani za duhovni praznik.Po svim ocenama sadrìna dokumenta bi}e odlu~uju}a i za budu}i me|unarodni poloàj zemqe, strate{ku orijentaciju ka EU, te odnos prema Va{ingtonu i Moskvi. - Na nivou simbolike po meni je u Srbiji dobro sve {to ne po~iwe na Vidovdan. Nadam se da }e ovog puta ta simbolika, do koje o~igledno drì predsednik Nikoli}, od strane dràvnog rukovodstva, biti s vi{e felsiblnosti, otvorenosti i s vi{e respekta prema realnosti, ukqu~uju}i i onu prema me|unarodnoj zajednici. Drugo, sama ~iwenica da je Nikoli} prihvatio da promeni neke stvari u tekstu platforme, a i da u Skup{tinu na usvajawe ide samo rezolucija koja }e se dràti osnovnih principa, govori da su on i premijer Ivi ca Da ~i}, usvojili mnoge primedbe koje su dobili iz svetskih centara. Mislim da }e tu kriti~na momenat biti, koliko }e oni uspeti da zadovoqa zahteve Rusije i Kine, odnosno koliko }e te dve stalne ~lanice SB UN ste}i uverewe da Beograd ne klizi ka priznawu Kosova. Naravno svi znamo da }e u rezoluciji pisati da Srbija nikada ne}e priznati

tekst do}i iz Brisela, jer je usli{eno najvi{e sugetsija pristiglih iz centra EU- stav je politi~kog analiti~ara i direktora Foruma za etni~ke odnose Du {a na Ja wi }a. Komentari{u}i to {to do do pro{le subote dr`avni vrh nije do{ao do saglasja oko principa koji }e se iz platforme na}i u rezoluciji, Jawi} za na{ list ka`e da je formulacija iz preambule Ustava da su Kosovo i Metohija sastavni i neotu|ivi deo Srbije jedna od tema, ali ne i problemati~na za SNS.

daju}a koalicija, svesna tog rizika, da otvori predizbornu kampawu godinu dana pre wihovog odr`avawa, i prona}i neku formulu.Ona mora na indirektan na~in re}i da polazi od Ustava, bez direktnog spomiwawa statusa KiM po najvi{em pravnom aktu, ni ograni~ewa koja on nosi i u preambuli i u ostalom tekstu. obja{wava Jawi} dr`avno – polti~ke vratolomije koje nosi ovaj dokument o re{avawu KiM problema. On ukazuje da najavqeni specijalni zakon nakon

- To je neka obaveza koju su Nikoli} i SNS preuzeli kada su dogovarali sa liderom DSS Vo ji sla vom Ko {tu ni com oko odlu~uju}e podr{ke za pobedu na predsedni~kim izborima. Taj pritisak postoji, da se u parlamentu dobije DSS ali ne samo to, jer ako ste wu dobili, onda ste smirili i Moskvu. I to je mogu}a sporna ta~ka, a postoje i druge, ali objektivno to ne}e dovesti do blokade procesa, jer osnov na koji se oslawa rezolucija je koalicioni sporazum stranaka aktuelne vlasti.U wemu je na|ena dobra formula, u kojoj se ne spomiwe Ustav i ustavna re{ewa. Pro-

postignutih re{ewa u dijalog s Pr{itinom u Briselu mo`e da donese velikih problema, a da je drugi put kroz Skup{tinu, potvr|ivawe sporazuma o normalizaciji odnosa Pri{tine i Beograda, {to }e najverovatnije biti „izlazna opcija“ u dr`avnom tekstu koji je do subote imao 12 ~lanova. - To potvr|ivawe sporazuma bi dakle bio model uvo|ewa svega dogovorenog pod patronatom Brisela, u pravni sistem Srbije, i onda bi se mogle raditi izmene pojedinih zakona, bez direktnog zadirawa u Ustav. Jednostavno ne mogu da zamislim da je Nikoli} u ovom

Ru ski iza zo vi „srp skih re {e wa” - Kako ja mogu da razumem pragmatizam i onaj bes na deo platforme, kada je re~eno „ni{ta nije dogovoreno dok se sve ne dogovori“, mislim da nije iskqu~eno da vrlo brzo prisustvujemo, za nepunih mesec dana, sastanku na kome bi se dogovorile polazne osnove sporazuma o normalizaciji odnosa sa Pri{tinom. S wim, kada je u pitawu EU, ulazimo iz perioda uslovaqavawa u novi, partnerski, ali on nosi i dva velika rizika. Prvi je na unutra{wem planu, jer posle toga vi{e nema ozbiqni me|unarodnih i bezbednosnih argumenata protiv NATO, ali }e ostati me|u gra|anima u odnosu na NATO. Drugi je kako re{iti prostale dugotu nezavisnost, me|utim od drugog dela, wenog duha, sledi}e i ta procena. Pogotovu }e procena Rusije biti jako va`na za pona{awe i politi~kih stranaka koje su pod uticajem Moskve, ili grupa, kako u samoj Srbiji, a onda i na pona{awe pregovara~koga tima Srbije u komunikaciji sa EU i SAD. Za sada mi se ~ini da }e najmawe negativnih reakcija na taj

ve prema Kini, a pre svega Rusiji, koja je zaista pomogla Srbiji, a mnogi veruju da je tako,kada je blokrala rezoluciju povodom Ahtisarijevog plana. Ostaje taj ruski faktor, koji }e s punim pravom tra`iti neku vrstu sastisfakcije, jer je defakto, definitivno sporazumom izba~en iz balkanskih politi~kih igra.Rezolucija koja se sprema ne}e biti problem, jer }e vrlo pa`qivo igrati tu rusku notu s terminom nepriznavaqa i polaska od Ustava,a da ne uvredi SAD, a da pritom najvi{e zadovoqava zahteve EU. Ali ga otvara mogu}i sporazum o normalizaciji i ono {to se sprema u narednih godinu dana- smatra Jawi}.

blem je sa najavom da }e se doneti specijalni zakon o Kosovu, a on podrazumeva da }e se iz Ustava ukloniti te norme. E taj specijalni zakon, ako se na wemu ostane, mo`e izazvati buru, jer }e jednostavno DSS i drugi to shvatiti kao signal za po~etak izborne kapawe, jer ako se promeni ustav moraju uslediti izbori na svim nivoima. Predpostavqam da }e vla-

momentu spreman da iza|e na predsedni~ke izbore, i to je jedan od faktora koji }e spre~avati Ustavne promene. Drugi je, da je i sama vladaju}a koalicija toliko raznorodna, da se oni ne bi posva|ali toliko oko Kosovo, koliko bi oko naprimer zadru`ne svojine i prava vezanih za wu, uop{te svojinskog kompleksa u Ustavu, modela decentralizacije, broja

regiona... Dakle otvorila bi se jedna „Pandorina kutija“ te{ko}a iz kojih ova Vlada ne bi vi{e mogla da ispliva, a u tekoj situaciji kakvu Srbija ~eka, zapravo ne bi mogla ni operativno da radi, upozorava sagovornik, koji smatra da }e i Brisel i Va{ington u ovom slu~aju imati razumevawa za vlast u Beogradu da se „ide nekim obilaznim putem“. A, taj put }e, po Jawi}u, biti neki sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Pri{tine, i primawu k znawa od strane parlamenta.Obja{wavaju}i da li je to ono o ~emu se „{u{ka“ pod terminom mirovnog sporazuma s Kosovom“, Jawi} ka`e da je terminolo{ki {to – {ta u upotrebi.Tako neki govore o „iskustvima dve Nema~ke“, za druge je „mirovni“, ali je zapravo pitawe formata u kome }e se on diskutovati u novoj fazi dijaloga u koju se ulazi sa 2013.godinom. - Ja sada zaista ne mogu da predvidim da li }e se ostatati na nivou pojedina~nih, povremenih odlazaka Da~i}a, Ta~ija, i koga sve tamo na raznorazne ve~ere. Mislim da se stvar mora dovesti u jednom momentu i do formalne dvonevne, trodnevne konferencije na kojoj bi u~e-

Na nivou simbolike, po meni je u Srbiji dobro sve {to ne po~iwe na Vidovdan (Du{an Jawi}) stvovali i predsednici i vodilo formatu u kome bi se mogao usvojiti taj sporazum, koji po svojoj su{tini nije mirovni, jer je povodom Kosova takav potpisan sa NATO u Kumanovu, pa ako ho}ete kasnije i Konxuqski jer su Albanci sa centralnog Kosova itekako bili ukqu~eni u zbivawa na jugu Srbije. Mislim da sledi „osnovni sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Pri{tine“.To je formula i koliko znam ima mnogo raznih tekstova ve} napisnih u tom pravcu, otkriva Jawi}, koji va`i za izuzetno upu}enog stru~waka u zbivawa s problemom KiM, i u me|unarodnim okvirima. Po wemu jasno je iz ~itavog konteksta do sada vo|enih razgovora, pogotovu aktivne uloge Nema~ke, pa i tink – tenk krugova bliskih Evropskoj komisiji i Visokoj predstavnici EU Ke trin E{ton, da stvari teku u pravcu takvog sporazuma. Pitawe je sada procene da li da do wega do|e na kraju svih pregovora sa Pri{tinom, ili }e da se desi na po~etku politi~kog dijaloga, pa onda kao osnov da poslu`i za daqu razradu u procesu koji sledi. Dra gan Mi li vo je vi}

TVIT CRTICA I pri ~a i tvi tu je Ni boì}no raspoloèwe ni bogata trpeza nisu ju~e omeli tvitera{e da koji minut provedu na lajni. Poslanik LDP Mi qen ko De re ta poru~io je sa lajne svom strana~kom kolegi: êstitke Bo ja nu \u ri }u za titulu poslanika koji je najduè govorio u Skup{tini! Pritom ne pomiwu da istovremeno tvituje!

Novinar Sla vi {a Le ki} ima komentar u svom stilu: Toma Nikoli}: „Ovo je biti ili ne biti da li predsednik moè da ode na Kosovo ili ne”?! Ne moè, precedni~e, nisi bio dobar! [ta sad?! A novinar britanskog Skaj wuza Jak {a [}e ki} konstatuje: Ne moè i Platforma i Boì} na Kosovu Predsedni~e, to je stvarnost.

[ta (ne) mo `e za jed no

^e ka ju }i stran ku

Na “Tviter” nalogu predsednika Srbije navedena je re~enica To mi sla va Ni ko li }a: Ovo je ustvari biti, ili ne biti - da li predsednik mo`e da ode na teritoriju KIM, ili ne i o ~emu onda pregovaramo.

Neki poput poslanice SNS Ma je Goj ko vi} i na praznik razmi{qaju o strana~kim obavezama. Praznik je, ipak ~ekam poziv za Predsednistvo SNS, verovatno posle sednice vlade…

Mir ko vi }u, gde si A tek {to je na Badwe ve~e po~ela susne`ica, odmah se na lajni oglasio se potpredsednik vojvo|anske vlade Go ran Je {i}: Molim dokazanog estradnog menaxera i od skora pomo}nika ministra zadu`enog za sneg da o~isti autoput kod In|ije, 5cm je snega na kolovozu!

Prase, nego {ta Predsedavaju}i Generalnom skup{tinom UN Vuk Jeremi} sa tvitera{ima je podelio sliku svog bo`i}nog praseta.

Hristos se rodi Vu~e. Nego je l se to prase okre}e u na{oj ambasadi?, pitali su fanovi Jeremi}a. - Vaistinu se rodi! Nije ambasada, ali ne smemo da otkrivamo lokaciju iz bezbednosnih razloga!:)

Raz u me li Mr ka Na adresu ministra finansija Mla |a na Din ki }a prosle|eno je pitawe: Gospodine @mladjad da li ste pesmu ‘Budi tu kad padne sneg’ sa Kikijem napravili za Mrku i wegovog estradnog pomo}nika? Mla|a odgovara kontrapitawem: Misli{ da bi oni razumeli tu emociju?:)) S. St.

politika

dnevnik

VOJVODINU U 2013. GODINI ^EKAJU POLITI^KE TURBULENCIJE

Na pred wa ci na ja vqu ju pro me nu po kra jin ske vla sti S obzirom na probleme koje su obele`ili 2012. godinu kao i nekoliko prethodnih, kad je re~ o funkcionisawu vojvo|anske autonomije, odnose izme|u pokrajinske i republi~ke administracije i u godini pred nama po svemu sude}i o~ekuju politi~ke turbulencije. Za {est meseci trebalo bi kona~no da se zakonski defini{e pitawe prihoda APV, ali tokom ove godine najverovatnije }e se otvoriti i pitawe Statuta APV, koji je u procesu ocene ustavnosti pred Ustavim sudom. Kakva }e odluka USS-a biti gotovo je izvesno, s obzirom na to da je deo identi~nih odredbi ve} osporen u Zakonu o nadle`nostima APV. Vojvo|anski poslanici stoga uglavnom o~ekuju politi~ke turbulencije u godini pred nama, a neki od wih uvereni su u to da bi one mogle usloviti i prevremene pokrajinske izbore. Tako, za razliku od funkcionera Saveza vojvo|anskih Ma|ara i republi~kog poslanika Ba lin ta Pa sto ra, koji o~ekuje vi{e razumevawa za re{avawe problema u funkcionisawu nadle`nosti APV i wihovog finansirawa, potpredsednik Srpske napredne stranke i {ef poslani~kog kluba napredwaka Igor Mi ro vi} smatra da }e u ovoj godini do}i do promene pokrajinske vlasti. Mirovi} je za „Dnevnik” kazao da postoje}a vlast u

snih okvira za finansirawe Pokrajine – istakao je Mirovi}. Na pitawe o~ekuje li prevremene izbore ili najavquje pre-

s onima koji su odgovorni za destrukciju, bilo da je re~ o o nadle`nostima, finansirawu ili izradi novog statuta APV, kad iz dana u dan imamo otkri-

komponovawe pokrajinske vlasti, on je odgovorio da bi „aktuelna Pokrajinska vlada morala da podnese ostavku, nakon ~ega bi se raspisali vanredni izbori ako niko drugi ne uspe da napravi novu ve}inu”. – DS trenutno ima gotovo polovinu poslanika u Skup{tini Vojvodine i stabilnu matemati~ku ve}inu, ali izbore treba da izazove spoznaja o odgovornosti za lo{e stawe u Vojvodini.

vawa destrukcije koja je ovde postojala. Pa, ta destrukcija dovela je do toga da u Vojvodini danas imamo najve}u stopu nezaposlenosti. Mora se re}i ko je odgovoran za to – rekao je Mirovi}. Pokrajinski poslanik Demokratske stranke Ne nad Bo ro vi}, koji je na ~elu Odbora Skup{tine APV za saradwu s odborima Narodne skup{tine, kaè, me|utim, da su najave prevremenih pokrajinskih izbora „politikanstvo” te da nemaju nikakvog osnova. – Neko moè prièqkivati prevremene izbore u Vojvodini, ali za wih nema nikakvog osnova – istakao je Borovi} za na{ list. – Uostalom, u februaru }emo imati dopunske izbore za tri poslanika koji su vratili mandate. A pri~e oko Fonda za kapitalna ulagawa tako|e su politikanstvo. Mi smo u parlamentu imali priliku da se dva puta upoznamo s izve{tajem o poslovawu tog fonda, a bilo je tako|e i eksternih revizija i kontrola wegovog poslovawa, i tu se ni{ta nije pokazalo kao sporno. On ne o~ekuje ni politi~ku krizu koju bi izazvalo osporavawe vojvo|anskog Statuta pred Ustavnim sudom, jer, kako kaè, „pokrajinska administracija po{tova}e odluke USS-a ka {to je to u~inila i nakon osporavawa dela odredbi Zakona o nadle`nostima„. – Mislim da }e se u ovoj godini nastaviti saradwa izme|u dva nivoa vlasti i da }emo posti}i dogovor o zakonu o finansirawu Pokrajine, kao {to smo uspeli da se dogovorimo o formirawu razvojnog fonda Vojvodine – veruje Borovi}.

Santovac: Pritisci i tenzije [ef opozicionog kluba radikala u pokrajinskom parlamentu Sa {a San to vac o~ekuje da }e u narednim mesecima tenzije izme|u Pokrajine i Republike sve vi{e rasti. – Te tenzije su neizbe`ne jer je o~igledno da republi~ka koalicija èli da prekomponuje i Pokrajinsku vladu. S druge strane, iz Pokrajine poru~uju da ne}e odustati od àlbe Ustavnom sudu na Zakon o buxetskom sistemu. Sve }e to dovesti do rasta tenzija, od ~ega gra|ani Vojvodine ne}e imati nikakvu korist ve} samo {tetu – ocenio je Snatovac u izjavi za na{ list. On smatra da }e u narednom periodu sve vi{e rasti i politi~ki pritisci za promenu aktuelne vojvo|anske vlasti, na {ta, po wemu, upu}uje i na~in kreirawa buxeta APV za 2013. godinu, a „u kojem je sve vi{e namenskih transfera iz republi~ke kase kojima Pokrajina ne moè upravqati”. – Kad imamo sve mawe nenamenskih sredstava, a sve vi{e namenskih transfera, ~ime se pokrajinska vlast prakti~no onemogu}ava da sama defini{e prioritete, mi umesto buxeta dobijamo proto~ni bojler – istakao je Santovac, koji je skepti~an i u pogledu dogovora o zakonu o finansirawu APV. Vojvdini „mora da se promeni zbog odgovornosti za ono {to je ~inila u ovom, ali i u prethodnim mandatima”. – Ne moè se pobe}i od odgovornosti za ono {to se de{avalo u Razvojnoj banci Vojvodine i u Fondu za kapitalna ulagawa, ali ni od politi~ke odgovornosti zbog dono{ewa neustavnog Zakona o nadle`nostima APV, Statuta i zbog neutvr|ivawa ja-

I to bi moralo da se desi da imamo stabilne demokratske okvire koje oni nisu gradili u prethodnim godinama – ocenio je Mirovi}. On je dodao da zato nema pozitivna o~ekivawa u pogledu najavqenih procesa saradwe dva nivoa vlasti u pripremi zakona o finansirawu APV. – Te{ko se mogu o~ekivati bilo kakvi kreativni procesi

On ka`e da }e se nastaviti i zako no davne ini ci jati ve po krajinskog parlamenta, kao i saradwa dva nivoa vlasti jer je to, kako je naveo, wihova obaveza prema gra|anima. [ef poslani~ke grupe Lige socijaldemokrata Vojvodine u Skup {ti ni APV Bra n i s lav Bo ga ro {ki smatra, me|utim, da prvi koraci Republi~ke vlade ne obe}avaju saradwu u re{avawu problema s funkcionisawem autonomije. – S obzirom na to kako je sklopqen pokrajinski buxet za 2013. godinu, ne verujem ni da }e zakon o finansirawu Pokrajine biti napravqen u korist Vojvodine – ocenio je Bogaro{ki za „Dnevnik”. On je dodao da je pokrajinska vlast pokazala spremnost da sara|uje s republi~kom, ali da nije izvesno da li }e ta ruka biti prihva}ena. – Kod svih odluka koje su dono{ene bilo je dosta ustupaka i kompromisa koji nisu bili u interesu gra|ana Vojvodine. Me|utim, kod zakona o finansira-

Ne ko mo è pri èq ki va ti pre vre me ne iz bo re u Voj vo di ni, ali za wih ne ma ni ka kvog osno va (Ne nad Bo ro vi}, DS) wu ne sme da bude takvih kompromisa jer je to su{tinsko pitawe. Ako ih bude, oni }e biti na {tetu Vojvodine, a to }e onda zna~iti i odustajawe od ustavnih garancija o prihodima Pokrajine – ukazao je Bogaro{ki. No, u po slani~ kom klubu SPS–PUPS–JS–SDPS-a su, kako tvrdi wihov {ef u pokrajinskom parlamentu Pa vle Bu da kov, zadovoqni {to je pokrajinski buxet ipak usvojen i {to se nije i{lo na privremeno finansirawe. Budakov je za na{ list ocenio i da je „veoma dobro {to je tim buxetom opredeqeno 12 milijardi za saobra}ajnicu i tunel kroz Fru{ku goru„. – Kao {to su ta pitawa re{ena dogovorom pokrajinske i republi~ke vlasti, tako o~ekujem da }e se re{avati i sve drugo – kazao je Budakov. – Mi se zalaèmo za to da se kroz razgovore do|e i do zakona o finansirawu, kao {to je to bio slu~aj i s odlukama o raz voj nom fon du APV i razvojnoj banci Vojvodine. Jer, ta saradwa je u interesu gra|ana Vojvodine i cele Srbije. B. D. Savi}

REKLI SU

Da ~i}: Ka ko je na stao pre kid sa DS

Vu ~i}: Za kon i mo ral u Ba ~u

Mir ko vi}: Sve }e bi ti o~i {}e no

Premijer i lider SPS Ivi ca Da ~i} kaè da je politi~ka saradwa DS i wegove SPS prekinuta stavovima DS o poni{tavawu deklaracije o politi~kom pomerawu dve stranke i negativnim stavovima o SPS-u koje se iznosili u me|unarodnoj javnosti zbog koalicije sa napredwacima. „Ti negativni stavovi o SPS izno{eni su u organizacijama koje okupqaju socijalisti~ke i socijaldemokratske stranke koji su doveli do toga da nas partija Evropskih socijalista u Briselu nije pozvala na posledwi kongres, po wihovom obrazloèwu, zbog takvog stava DS”, rekao je Da~i} i dodao da to nije dobro i da je to li~no i javno rekao svima. „Ako biste gledali tako, u polovini dràva Evrope bi trebalo izbaciti sve stranke leve orijentacije, jer se nalaze sa drugim strankama kao {to je to slu~aj bio u Nema~koj, Austriji i drugim zemqama. To je ne{to {to moramo prevazi}i”, kazao je Da~i} u intervjuu agenciji Beta.

Predsednik Srpske napredne stranke Alek san dar Vu ~i} izjavio je ju~e da je ta stranka po{teno pobedila na izborima u Ba~u i da, iako je zakon verovatno na strani Demokratske stranke, moral je na strani SNS. „To {to zakon dozvoqava nemoral ne moèmo da promenimo u ovom trenutku i moèmo samo da po{tujemo zakon”, rekao je Vu~i} nakon uno{ewa badwaka u sedi{te SNS. On je naveo da je DS otela odbornika napredwaka u Ba~u i da demokrate èle da prekomponuju ono {to je ve} napravqeno. „To radi ~ovek koji je ve} 12 godina tamo na vlasti ali ne bih èleo da na dana{wi dan govorim ne{to lo{e”, rekao je Vu~i}. Vu~i} je izrazio nadu da }e zakon ubudu}e biti uskla|eni sa moralom i da ne}e morati da, kao danas, govori kako je moral na jednoj strani a zakon na drugoj.

Putari su spremni za nove sne`ne padavine koje se o~ekuju ovih dana - izjavio je Sa {a Mir ko vi}, pomo}nik ministra saobra}aja, dodaju}i da }e svi putni pravci biti o~i{}eni od snega. Mirkovi} je rekao da je upravo obi{ao puteve na podru~ju Kru{evca i Aleksandrovca i da je stawe redovno, kao i na ostalim putnim pravcima u zemqi. - Susneìca koja moè da pre|e u sneg o~ekuje se naredne no}i. Svi putari su apsolutno spremni. Kontrola je izvr{ena maksimalno i sneg }e biti o~i{}en na svim putnim pravcima - istakao je Mirkovi} i dodao da }e putari raditi i tokom boì}nih praznika. Pomo}nik ministra saobra}aja je najavio da }e odmah posle praznika biti formirana radna grupa za pripremu izmena Zakona o bezbednosti saobra}aja na putevima, „u kojoj }e biti najboqi stru~waci”.

utorak8.januar2013.

INTERVJU @ARKO KORA], POTPREDSEDNIK SKUP[TINE SRBIJE I LIDER SDU

Ot por u Ni ko li }e vom ka bi ne tu

- Te{ko je u ovom momentu sa sigurno{}u re}i da li }e ove godine biti novih parlamentarnih izbora u Srbiji. U celoj toj pri~i glavni problem je trenutno visoki rejting Alek san dra Vu ~i }a i SNS, jer politi~ar je uvek u isku{ewu da to kapitalizuje na izborima- procewuje za „Dnevnik“ potpredsednik Skup{tine Srbije i lider SDU @ar ko Ko ra}, komentari{u}i ~iwenicu da vlada koja je tek startovala govori o novoj izbornoj utakmici. - Ali u svemu tome pojavquje se novi problem, a to je utisak da se otpor kosovskoj politici i evropskim integracijama, bez obzira na izjave, polako koncentri{e u kabinetu predsednika Srbije To mi sla va Ni ko li }a, {to dovodi do jedne nove dinamike na{eg politi~kog ìvota-smatra Kora}.  Na koje Nikoli}eve poteze konkretno mislite? - To se jasno vidi iz nekih od izjava i poteza Tomislava Nikoli}a, bez obzira {to on stalno govori da podràva vladu i da je za evropske intergacije. Ne samo da su se pojedine wegove izjave u startu negativno odrazile na odnose u regionu, nego je sada potpuno jasno da wegova platforma o Kosovu jeste bila udarac nastojawima Vlade da se kroz pregovore zatvori u ovom trenutku, ako je mogu}e, kosovsko pitawe.Tako da ja mislim da se stvara jedna vrlo negativna dinamika, da predsednik Srbije postaje stoèr okupqawa nacionalisti~kih i antievropskih snaga.  Da li Vlada ima kapacitet da se izbori sa celom situacijom u kojoj se Srbija nalazi? - Ova vlada, po mom mi{qewu, ima tri karakteristike. Prvo, o~igledno je da jedan broj ministara ne radi ni{ta i da nema nikakvu aktivnost ni zakonodavnu ni drugu… prosto oni su statisti i u tom smislu iako je to koalicona vlada, oni su bili potpuno proma{en izbor. Pod dva, vlada nema ekonomski program koji bi ponudio odgovor na najteè pitawe sa kojim se Srbija danas suo~ava, a to je ekonomska situacija. Imamo samo neke parcijalne mere, ali neki op{ti program nemamo i mene to veoma brine. Da budem po{ten, to me i najvi{e brine. Ne mislim da je protekla vlada u tom smislu bila boqa, ali to nije uteha. Nedostaje mi koncentracija vlade na ekonomske probleme, ne znam za{to je to tako, ali pretpostavqam zbog toga

{to su dve najaktivnije li~nosti u vladi Da ~i} i Vu~i} potpuno udaqeni od ekonomskih tema i jedan i drugi se ne bave tom temom ni formalno ni su{tinski. Nejasno je da li Din ki} koji se bavi buxetom i fiskalnim pitawima moè da pruì odgovor. A po{to je on prakti~no bio u sviom vladama od 2000. o~igledno je da ne moè, iako on ima te ekonomske resore, on se time ne bavi. I tre}e mislim da je vlada pokazala hrabrost u re-

{avaju kosovskog problema i shvatila da je on uslov za evropske integracije i sa tog stanovi{ta pokazala je ve}u hrabrost nego prethodna i to je, {to se mene ti~e u pozitivnom smislu iznena|uje}e. Vlada je dala vrlo jasne, te{ke izjave i u tom delu ima moju podr{ku.  A da li, po va{em mi{qewu, ima realnih pomaka u delu kojim se Vlada najvi{e ponosi, a to je borba protiv kriminala i korupcije? - To se, naàlost, radi na na~in koji }e, nema nikakve sumwe, ostaviti gorak ukus u ustima svima koji èle sistemsku borbu protiv korupcije, jer uvek je lako kada jedan politi~ar govori o korupciji. Jasno je i da vlada, ili qudi iz vlade, ili iz stranaka koriste tabloide, {to je po meni ogavno, i to tabloide koji su bili oduvek protivni nekakvoj modernizaciji i razvoju Srbije i po pravilu su bili vezani za druge stvari. Ne vidim ni{ta {to bi moglo da zna~i da se institucije ja~aju. Ako smatraju da javni tuìlac ne radi kako treba, da postoji problem u pravosu|u neka to kaù. Me|utim ovde ispada da je najva`nije preko tabloida najaviti hap{ewe, predsedavati politi~kim radnim grupama i neprekidno govoriti da }e se sva korupcija u Srbiji otkriti. Mislim da to baca te{ku senku na borbu protiv korupcije i da }e to na kraju i presuditi toj borbi. Bez obzira na podr{ku koju tome daju sami gra|ani, i oni polako po~iwu da vide da je ve}e teì{te na politi~kim, nego na stvarnim aspektima te pri~e, koji moraju biti pravosudni pre svega. S. Stankovi}

Din ki}: [an sa za iz bo re ma wa od jed nog pro mi la Lider Ujediwenih regiona Srbije Mla |an Din ki} ocenio je ju~e da je mogu}nost raspisavawa izbora u ovoj godini „mawa od jednog promila” i da, umesto o tome, svi treba da vode ra~una o oporavku privrede i poboq{awu standarda gra|ana. Dinki}, koji je ministar finansije i privrede, rekao je i da je buxet koji smo doneli i koji treba da prepolovi buxetski deficit - „sve samo ne predizborni”. „U tom smislu mislim da su {anse za izbore u ovoj godini mawe od jednog promila”, rekao je on za televiziju B92.

Dinki} smatra i da bi izbori u ovoj godini „bili svakako kontraproduktivni za ekonomiju”, jer smo u prethodnoj izbornoj godini imali najgoru mogu}u ekonomsku godinu sa duplim deficitom - „i buxetskim i spoqnotrgovinskim. Imali smo i dvocifrenu inflaciju „sa situacijom da smo maltene mogli da u|emo u du`ni~ku krizu, da budemo u bankrotu”. „Mislim da treba sada svi da vodimo ra~una kako da oporavimo privredu i poboq{amo standard gra|ana, pa }e biti vremena za izbore”, rekao je Dinki}.

ekonomija

utorak8.januar2013.

DO MA ]A BER ZA PRO [LE GO DI NE DO TA KLA DNO

Blagi optimizam na trì{tu kapitala? Stru~ wa ci za fi nan sij sko tr ` i { te sa bla g im op t i m i zmom do ~e ku ju ovu go di nu u po gle d u po s lo v a w a Be o g rad s ke ber z e, po s le iz u z et n o lo { e 2012. go di ne u ko joj je za be le èn naj ni ì pro met pro te klih go di na, a, pre ma wi ho vom mi {qe wu, va `nu pro me nu mo gao bi do ne ti iz la zak Te le ko ma „Sr bi ja„ na ber zu. Pred sed nik Ko mi si je za har ti je od vred no sti Zo ran ]i ro vi} is ta kao je u iz ja vi Ta nju gu da je go di na iza nas bi la do sta te {ka, jer je pro met na fi nan sij skom tr ì {tu bio iz u zet no

}e bi ti uspe {ni ja od pret hod ne i po pi ta wu pro me ta i po pi ta wu ukqu ~i va wa no vih fi nan sij skih in stru me na ta i mi slim da tu tre ba da ima mo bla gi op ti mi zam”, is ta kao je ]i ro vi}. Bro ker Sin te za in vest gru pe Ne nad Gu ja ni ~i} is ta kao je da je pro te kla go di na bi la iz u zet no lo {a za Be o grad sku ber zu s ob zi rom da je za be le `en naj ni `i pro met od 2000. go di ne. „To sa mo po se bi go vo ri, da in ve sti to ri ni su bi li do voq no ak tiv ni upr kos to me {to su se u pro te kle dve go di ne na

dnevnik

PRO DA JA BES PLAT NIH AK CI JA JO[ DVE GO DI NE BEZ NA KNA DE

Jo{ se ne zna kada }e Telekom na berzu Vla sni ci bes plat no do bi je nih ak ci ja jo{ dve go di ne mo }i }e bez do dat nog tro {ka da ih pro da ju na Be o grad skoj ber zi. Vla da Sr bi je ured bom je pro du `i la rok ko ji je is te kao po sled weg da na 2012. go di ne, pa se na pr vu pro da ju ovih ak ci ja ne }e pla }a ti ni ka kve na kna de sve do 31. de cem bra 2014. go di ne. Isto vre me no, me |u tim, iz Te le ko ma „Sr bi ja”, ~i je su ak ci je gra |a ni ta ko |e do bi li, po ru ~u ju da jo{ ni je vre me da se po~ ne s tr go vi nom ovim har ti ja ma od vred no sti. Ured ba Vla de, prak ti~ no, zna ~i da vla snik bes plat nih ak ci ja, ka da ih pro da, ne }e mo ra ti da na mi ru je tro {ko ve bro k e r a, ber z e, cen t ral n og re gi stra, ni ti da pla }a bi lo

ka kav fik sni tro {ak ko ji se, uobi ~a je no, na pla }u je. Pra vo na bes plat ne ak ci je ima 4,82 mi li o na gra |a na. To li ko ih je do sa da do bi lo ak ci je NIS, Aero dro ma „Ni ko la Te sla„ i Te le ko ma „Sr bi ja„. Od 4,82 mi li o na gra |a na, ko li ko ih je ostva ri lo pra vo na bes plat ne ak ci je, do sa da je 2,367 mi li o na na {al te ri ma po {ta u Sr bi j i za k qu ~ i l o ugo v o r e o pro da ji. Na vla sni~ ke ra ~u ne gra |a na la ne je „le gla„ i 31 ak ci ja Te le ko ma Sr bi ja ukup ne no mi nal ne vred no sti 70,37 evra. Ka da }e wi ma mo }i da se tr gu je na Be o grad skoj ber zi, jo{ je ne po zna ni ca, po {to pre o vla da va pro ce na da }e ve }i na vla sni ka po hr li ti na ber zu da ih unov -

~i, {to }e, ne mi nov no, obo ri ti i vred nost ak ci ja. V.d. ge ne ral nog di rek to ra Te le ko ma „Sr bi ja„ Pre drag ]u li brk iz ja vio je da jo{ ni je od lu ~e no ka da }e bi ti omo gu -

}e no tr go va we ak ci ja ma naj ve }e srp ske te le ko mu ni ka ci o ne kom pa ni je. - Po sto ji strah da tr ì {te ka pi ta la, ko je je u Sr bi ji vr lo plit ko, mo è lo {e da od re a gu je ka da ak ci je gra |a na Te le ko ma „Sr bi ja” iza |u na ber zu. Ni zak stan dard mo gao bi da do ve de do to ga da gra |a ni po hr le da pro da ju i to ne {to ma lo ak ci ja ko je ima ju u Te le ko mu „Sr bi ja„ i mi sad pro ce wu je mo ko ji bi bio naj bo qi mo me nat za to, ka ko ne bi vred nost kom pa ni je opa la - ka è ]u li brk. On is ti ~e da je pra vo gra |a na za ga ran to va no, od no sno da su oni upi sa ni u sud ski re gi star kao vla sni ci ak ci ja u Te le ko mu „Sr bi ja„, i da je di no tre nut no ne mo gu da ih pro da ju. V. ^v.

UPR KOS BROJ NIM NA JA VA MA DA AUSTRIJ SKA KOM PA NI JA OD LA ZI S NA[EG TR @I [TA

ma li - je dan od naj ma wih po sled wih go di na, dok bi 2013. tre ba lo da do ne se bla gi opo ra vak tr ì {ta. „Ova go di na tre ba lo bi da do ne se bo qe pro me te, bez ob zi ra {to 2012. go di na ni je go di na ko jom se tr ì ste ka pi ta la mo è po hva li ti”, re kao je ]i ro vi}. On je iz ra zio o~e ki va we da }e se u 2013. na sta vi ti pro {i r i v a w e ba z e kva l i t et n ih fi nan sij skih in stru me na ta, da }e jo{ ne ki gra do vi i lo kal ne sa mo u pra ve emi to va ti mu ni ci pal ne ob ve zni ce i da }e ne ke kom pa ni je iz re al nog sek to ra kre nu ti sa emi si jom kor po ra tiv nih ob ve zni ca.

ber zi po ja vi le ve li ke kom pa ni je kao {to su NIS i be o grad ski aero drom”, pre ci zi rao je Gu ja ni ~i}. Pre ma we go voj oce ni, ono {to bi mo glo do ne ti kru ci jal nu pro me nu je ste li sti ra we Te le ko ma „Sr bi je” na Be o grad skoj ber zi, jer je to jed na od naj ve }ih do ma }ih kom pa ni ja, ko ja bi do ne la do sta ve }i obim pro me ta, {to bi po zi tiv no uti ca lo na ce lu bran {u. „Me |u tim, da bi do {lo do efi k a s ni j eg funk c i o n i s a w a ove de lat no sti i raz vo ja ber zan skog po slo va wa, mo rao bi mno go da se po pra vi in ve sti ci o ni am bi jent i mno go efi ka sni je da se spro vo de za ko ni ko -

La ne je na Be o grad skoj ber zi za be le èn naj ni ì pro met jo{ od 2000. go di ne „O~e ku jem i da }e dr à va ko na~ no da svo je du `ni~ ke pa pi re, od no sno ob ve zni ce tre zo ra, iz ne se na ber zu. O to me se du go pri ~a i mi slim da po sto je svi uslo vi za to”, oce nio je ]i ro vi}. To je, ka ko je na veo, vr lo va `no za po ve }a we li kvid no sti tog seg men ta tr ì {ta, za po ve }a we tran spa ret no sti tr go va wa, for mi ra we kri ve pri no sa i utvr |i va we fer ce na du `ni~ kih in stru me na ta. Pre ma we go vom mi {qe wu, na tr ì {tu ka pi ta la u 2013. go di ni „ne tre ba o~e ki va ti ne ko ~u do” i „ne ki ogro man bum”. „Kri za je i da qe pri sut na, a pri vred ni am bi jent u ze mqi ne {to je {to su stin ski opre de qu je i fi zi o no mi ju fi nan sij skog tr ì {ta„, pod se tio je ]i ro vi} oce niv {i da u ova kvom pri v red n om am b i j en t u Sr bi ja ne mo è da ima fi nan sij sko tr ì {te ko je }e bi ti znat no iz nad pri vred nog am bi jen ta. „Mi slim da bi smo mo gli re al no da o~e ku je mo go di nu ko ja

ji po sto je kod nas”, re kao je Gu ja ni ~i}. On je na po me nuo da na Be o grad skoj ber zi po sto je pro ble mi sli~ ni oni ma u re al nom sek to ru, a to su pre sve ga ne po vo qan in ve sti ci o ni am bi jent i po sto ja we ne kih za ko na ko ji su pri li~ no do bri, ali se ne pri me wu ju u prak si. „Sva ka ko bi tre ba lo po spe {i ti pri me nu za ko na, su do vi bi mo ra li da bu du mno go efi ka sni ji i tre ba spro vo di ti ono {to po sto ji na pa pi ru i na de lu”, na veo je Gu ja ni ~i}. Ka ko je na gla sio, ve li ki pro blem na ber zi je ste {to se po ve re we re la tiv no la ko gu bi, a te {ko se vra }a. „Pro { le go d i n e smo bi l i sve do ci ve li ke kor po ra tiv ne afe re, a to je slu ~aj Agro ban ka”, pod se tio je Gu jan ~i} i ob ja snio da je ta afe ra osta vi la ve li ke po sle di ce na do ma }e tr `i {te ak ci ja i da }e, ve ro vat no, tre ba ti do sta vre me na da se taj slu ~aj za bo ra vi i da in ve sti to ri vra te po ve re we u na {e tr `i {te.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

112,0000

112,3588

113,3000

111,3000

Australija

dolar

89,6431

89,9302

90,6835

89,0828

Kanada

dolar

86,8150

87,0931

87,8227

86,2724

Danska

kruna

15,0128

15,0609

15,1871

14,9190

Norve{ka

kruna

15,3688

15,4180

15,5472

15,2727

[vedska

kruna

13,1353

13,1774

13,2878

13,0532

[vajcarska

franak

92,4324

92,8969

93,9188

91,9679

V. Britanija

funta

137,6105

138,4411

139,8255

136,9182

SAD

dolar

85,7872

86,1317

87,0791

85,2704

Kursevi iz ove liste primewuju se od 5. 1. 2013. godine

„Alpina” ostaje u Srbiji U jav no sti se pro ~u la vest ka ko austrij ska gra |e vin ska fir ma „Al pi na” na me ra va da se po vu ~e iz is to~ ne Evro pe, a ti me i na {e ze mqe, me |u tim, to je za na{ list o{tro de man to va la di rek tor ka ove kom pa ni je za Sr bi ju Ne ven ka Sin |i}. Ona je krat ko iz ja vi la da „Al pi na” ni ku da ne od la zi i da }e sva ko ko spo me ne to kao mo gu} nost sno si ti od go vor nost. Me |u tim, pre ma pi sa wu austrij skog dnev nog li sta „Die Presse„, no vo po sta vqe ni {ef „Al pi ne Hol ding”, gra |e vin skog kon cer na iz Salc bur ga Jo ha nes Do ter jo{ je le tos na ja vio po vla ~e we „Al pi ne” iz ju go i sto~ ne Evro pe i we no kon cen tri sa we na po slo ve u Austri ji, Ne ma~ koj, ^e {koj i Poq skoj. Na ga |a wa da bi {pan ska eko nom ska kri za na bi lo ko ji na ~in mo gla da ima uti ca ja na we ne fi nan sij ske po te {ko }e za to {to joj je sto pro cent ni vla snik {pan ski gra |e vin ski kon cern FCC, „Al pi na” je de man to va la s obra zlo `e wem da od oko 15.000 rad ni ka u 30 ze ma -

qa ne ma gra |e vin skih pro je ka ta u [pa ni ji. Ova austrij ska kom pa ni ja po zna ta je u na {oj ze mqi po vi {e pro je ka ta ko ji su ili za vr {e ni, ili jo{ tra ju. Se kre tar Udru `e wa za gra |e vi nar stvo u Pri -

broj ne na ja vqu ju svoj do la zak i o~e ku ju u~e {}e u pro jek ti ma. „Al pi na” je da nas an ga `o va na na iz grad wi auto pu ta Ni{ - Di mi trov grad i obi la zni ci oko Di mi trov gra da, a za vr {e tak ~e ka i re ha bi li ta ci ja sta rog mo -

Kon ce si o ni te ret Go ran Ro di} ka è da tr ì {te ne }e ni ose ti ti ne do sta tak „Al pi ne”, uko li ko i ode, jer se u vi {e pro je ka ta ba{ i ni je pro sla vi la u Sr bi ji za to {to je pro bi la sve mo gu }e ro ko ve kod iz grad we mo sta pre ko Du na va kod Be {ke, a na ten de ru je iza bra na po red po voq ni je po nu de do ma }eg kon zor ci ju ma ko jeg je pred vo di la „Mo sto grad wa”. Ni go di nu da na po sle pu {ta wa mo sta u sa o- bra }aj ni je po stig nu ta sa gla snost oko ce ne, iako je du pli ra na od ugo vo re ne. Ta ko |e, ne slav no je za vr {i la i kon ce si ja za iz grad wu auto pu ta Hor go{ - Po è ga, ali ne za to {to ni je re a li zo va na, ve} zbog „Al pi ni ne” tu `be, ko ja je u me |u vre me nu za mr znu ta kod Me |u na rod nog su da u Pa ri zu, a sve {to se za mr zne kad-tad mo ra i da se od mr zne. vred noj ko mo ri Sr bi je Go ran Ro di} iz ja vio je za na{ list da even tu a lan od la zak „Al pi ne” ne }e po qu qa ti iz grad wu u Sr bi ji, jer se gra di lo i pre do la ska ove kom pa ni je, da nas su pri sut ne i dru ge stra ne fir me, a

sta pre ko Du na va kod Be {ke, za {ta tre ba jo{ oko me sec i po. Ugo vo rom s „Ko ri do ri ma Sr bi je” je pred vi |e no da se u slu ~a ju po vla ~e wa kom pa ni je iz ne kog pro jek ta ak ti vi ra ju ban kar ske ga ran ci je i dr `a va za dr `a va ga -

rant ni de po zit, me |u tim, dr à vi je va `ni je da se po sao za vr {i shod no ugo vo ru, ali i „Al pi ni”, ko ja je u raz go vo ri ma s ovim jav nim pred u ze }em iz ra zi la sprem nost da se svi za po ~e ti pro jek ti i za vr {e. U Pri vred noj ko mo ri Sr bi je ka ù da je „Al pi na Sr bi ja” re gi stro va na kao do ma }a fir ma i po slu je po na {im za ko ni ma. Tre nut no za po {qa va oko 300 rad ni ka, s tim {to je 90 od sto do ma }a rad na sna ga. Pri li kom even tu al nog po vla ~e wa iz ze mqe oba ve zna je da sve oba ve ze iz mi ri. Iz vo |a ~i ra do va su za sve pro jek te u ko ji ma u~e stvu ju da li ga ran ci je i uko li ko ne bi iz vr {i li ugo vo re ne oba ve ze, Sr bi ja bi ih ak ti vi ra la. Ro di} is ti ~e da su u Sr bi ji pri sut ne broj ne stra ne kom pa ni je, pa ta ko no vi @e è qev most u No vom Sa du gra de [pan ci i Ita li ja ni, Gr ci ju `ni krak Ko ri do ra 10, Azer bej xan ci Ko ri dor 11, tu su i hr vat ske i ne ma~ ke fir me, a naj ve }i pre ten den ti za iz grad wu i tu ne la, i mo sto va, i pu te va, i pru ga su Ki ne zi. R. Da u to vi}

ZREWANINSKI „[IN VOZ” GO DI NU ZA PO ^EO SA RAD WOM SA STRAN CI MA

Vagoni kre}u put Turske Kra jem ja nu a ra iz po go na zre wa nin skog “[in vo za” put Tur ske tre ba lo bi da kre nu re kon stru i sa ni pla to va go ni za pre voz kon tej ne ra. Di rek tor pred u ze }a za re mont {in skih vo zi la Ra do mir Mi qu{ je na sa stan ku sa zre wa nin skim no vi na ri ma ka zao da ugo va ra we pro da je 22 re kon stru i sa na pla to va go na zna ~i ob no vu sa rad we sa tur skim part ne rom. Mi qu{ je do dao da su, po {to je rok is po ru ke kra tak, u “[in vo zu” mak si mal no an ga ò va ni ka ko bi u ugo vo re nom pe ri o du is po ru ~i li va go ne. - Po red tur skih part ne ra, oba vi li smo raz go vo re i sa me nax men ti ma è le zni~ kih upra va u okru è wu, ko ji su na ja vi li zna ~aj ne in ve sti ci je na svo jim vo znim sred stvi ma. U pre go vo ri ma smo i sa jed nom austrij sko - ka nad skom kom pa ni jom za za jed ni~ ki na stup na va ne vrop skom tr ì {tu, a ra di se o pro da ji mo der ni zo va nih di zel elek tri~ nih lo ko mo ti va. Sto ga po sto ji na da da }e ova po slov na go di na bi ti mno go uspe {ni ja - oce nio je Mi qu{. On je is ta kao da, po red eko nom ske kri ze, po li ti~ kih (ne)pri li ka i ne lo jal ne kon ku ren ci je na do ma }em tr ì {tu,

Pri va ti za ci ja ni je spor na Po red te {ke eko nom ske si tu a ci je i ne lo jal ne kon ku ren ci je sa ko jom se bo ri, po slo va we “[in vo za” do dat no ote à va pri ~a o 24 spor ne pri va ti za ci je, {to fa bri ci, po re ~i ma Ra do mi ra Mi qu {a, sma wu je re fe rent nost i kre di bi li tet kod za in te re so va nih part ne ra. - Ras po la è mo sa svim prav nim, sud skim do ka zi ma, kao i sa eko nom skim po ka za te qi ma da je na {a pri va ti za ci ja te kla po za ko nu. Ni smo se ni jed nog mo men ta oglu {i li o za kon ske oba ve ze i o~e ku je mo da se na{ po slov ni uspeh i sta tus uva è. O~e ku je mo da }e no va Vla da, naj zad, za u sta vi ti ovu ne ga tiv nu se lek ci ju po je di nih pri va ti zo va nih fir mi i omo gu }i ti nam da ra di mo, a mi }e mo po {tu ju }i po dr {ku na sta vi ti da bu de mo dru {tve no od go vor no pred u ze }e ko je do pri no si eko nom skom raz vo ju Zre wa ni na, Voj vo di ne i Sr bi je – po ru ~io je Mi qu{.

kom pa ni ja “[in voz” po sled we ~e ti ri go di ne uspe {no po slu je bez ijed nog da na blo ka de te ku }eg ra ~u na. Bo ni tet i sko ring, po we go vim tvrd wa ma, po ka zu ju da je pri vred no dru {tvo po po slov nim re zul ta ti ma da le ko iz nad kom pa ni ja u in du strij skoj obla sti, a po go to vo iz nad ne po sred nih kon ku re na ta iz bran {e. Ov de sa po no som is ti ~u u pr vi plan i re dov no iz mi ri va we svih oba ve za pre ma za po sle ni ma, dr à vi i lo kal noj sa mo u pra vi. - Za vr {i li smo ve o ma te {ku 2012. go di nu sa znat no ma we po sla ne go u pret hod nom pe ri o du. Po ~e tak pro {le go di ne obe le ì lo je okon ~a we po slo va ugo vo re nih jo{ u 2011. a sre di nom go di ne kom pa ni ja je bu kval no bi la bez po sla. Ipak, fa bri ka tre nut no upo {qa va pre ko 200 rad ni ka ko ji ra de u dve sme ne, jer smo ve} za po ~e li sa re a li za ci jom po slo va do go vo re nih za 2013. – na veo je Mi qu{. On je ka zao da je po kra jin ska Vla da na ja vi la da }e se u na red nom pe ri o du zna ~aj no ukqu ~i ti u re vi ta li za ci ju lo kal nog è le zni~ kog sa o bra }a ja, pa u “[in vo zu” ima ju na go ve {ta je i o~e ku ju da }e bi ti deo pro jek ta oprav ke è le zni~ kih vo znih sred sta va. @. Ba la ban

ekOnOMiJA

dnevnik

utorak8.januar2013.

UKI NU TI LI MI TI ZA ZA DU @I VA WE GRA \A NA U BAN KA MA

Na ra tu mo è mo da ba ci mo i ce lu pla tu Po vr }e na pi ja ca ma sve sku pqe Ni ske tem pe ra tu re, sneg i ote àn tran sport uti ca li su na sma wen obim po nu de se zon skog po vr }a u de cem bru, {to je uti ca lo na po rast ce ne pa pri ke, pa ra daj za, bro ko li ja, ti kvi ca, kra stav ca, kar fi o la, ze le ne sa la te i pa tli xa na. Za do vo qa va ju }a je bi la po nu da krom pi ra, cr nog lu ka i ku pu sa, dok je zbog su {nog le ta u Sr bi ji i u okru è wu sma wen obim po nu de pa su qa, ka ko be lih ta ko i {a re nih i ù tih sor ti ove omi qe ne na mir ni ce na na {im tr pe za ma. Pro se~ na je ta ko |e bi la po nu da {ar ga re pe, pra zi lu ka per {u na, pa {ka na ta i ce le ra to kom ~i ta vog me se ca. Pa pri ka je, {to se kvan ta {a ti ~e, pro te klog me se ca mo gla je di no da se ku pi na kvan ta {u u Be o gra du, a ce na je u za vi sno sti od sor te va ri ra la od 200 di na ra do 220 di na ra po ki lo gra mu. Do mi nant na ce na ove po vr tar ske kul tu re je na ze le nim pi ja ca ma iz no si la naj ~e {}e 350 di na ra. Sla bi ja je bi la ta ko |e i po nu da pa ra daj za {to se od ra zi lo i na ce nu ovog pro iz vo da. Na kvan ta {u u Be o gra du je do mi ni ra la ce na od 170 din/kg, dok je

do mi nant na ce na na ze le nim pi ja ca ma iz no si la 200 din/kg, {to je du plo vi {a ce na u od no su na no vem bar. Po nu da kra stav ca bi la je sla bi ja ne go pret hod nog me se ca i on je ma hom bio iz uvo za. Pro se~ na po nu da i za do vo qa va ju }a pro da ja ku pu sa u de cem bru, kao i pret hod nog me se ca, a pro daj na ce na ove po vr tar ske kul tu re va ri ra la je od 17 do 30 din/kg na kvan ta {i ma i 40 din/kg na ze le nim pi ja ca ma. Naj ~e {}a pro daj na ce na cr nog lu ka bi la je na kvan ta {i ma od 30 do 40 di na ra, dok je na ze le nim pi ja ca ma do mi nant na iz no si la 50 din/kg kao i u no vem bru. Pro daj na ce na be log lu ka kre ta la se od 200 din/kg do 500 din/kg, ob ja vqe no je u bil te nu Si ste ma tr `i {nih in for ma ci ja po qo pri vre de Sr bi je (STIPS). Po nu da i pro da ja krom pi ra bi li su na pro {lo me sec nom ni vou. U ve le pro da ji je va ri rao iz nos od 40 do 50 din/kg, a do mi nant na ma lo pro daj na ce na iz no si la je 60 di na ra. Ti kvi ce su se na kvan ta {i ma mo gle pa za ri ti po ce ni od 140 do 150 di na ra, dok je na ze le nim pi ja ca ma do mi ni rao iz nos od 200 di na ra.

No va go di na do ne la je ban ka ri ma i wi ho vim kli jen ti ma ve }e mo gu} no sti, ali i vi {e od go vor no sti. Li mi ti ko ji su ogra ni ~a va li za du ì va we kli je na ta u od no su na vi si nu ra te i pla te su uki nu ti. Ubu du }e oni }e mo }i da se za du ù ju ko li ko è le pa i ce lu pla tu, ako im ban ka to odo bri. Me |u tim, ako ve} pra vi la ne ma - ima opre za. Za to u 2013. ne tre ba o~e ki va ti da }e i jed na i dru ga stra na po hr li ti da da je zaj mo ve od no sno da se za du ù ju. Kra j em no v em b ra pro { le go di ne gra |a ni Sr bi je du go va li su 560,34 mi li jar de di na ra. Svo je oba ve ze ser vi si ra li su uglav nom re dov no u doc wi je bi lo 4,5 od sto zaj mo va, ili 0,1 od sto vi {e ne go pret hod nog me se ca. Isto vre me no, kod prav nih li ca za be le è no je ka {we we od 17,2 od sto. @i te qi Sr bi je su po sta li sve opre zni ji kod za du ì va wa, pa je pret po sled wi me sec 2012. bio i dru gi za re dom ka k o je vi { e kre d i t a vra }e no ne go {to je uze to. No vem bra ski pad bio je 0,8 od s to. Ka k vu po l i t i k u }e ubu du }e vo di ti ban ke i {ta }e bi ti do bro za kli jen te? - Ban ka ri ma ni je u in te re su da pla si ra ju zaj mo ve ko ji ne } e bi t i vra } e n i - ka ` e pred s ed n ik Udru ` e w a ban kar skih kli je na ta â&#x20AC;&#x17E;Efek ti vaâ&#x20AC;? Dejan Gavrilovi}. - Ova od lu ka }e naj vi {e po go do va ti oni ma sa ve }im pla ta ma. A kli j en t i m a bih sa v e t o v ao oprez, po s eb n o ako pla t u pri ma ju u di na ri ma a uzi ma ju za jam in dek si ran u evri ma.

Ubu du }e }e gra |a ni mo }i da se za du `u ju ko li ko `e le, pa ma kar im ra ta bi la ko li ka i ~i ta va me se~ na za ra da, na rav no, uko li ko ban ka bu de po ve ro va la da }e no vac ured no vra }a ti Uvek tre ba da se se te ka kav je bio od nos di nar-evro u pret hod nih par go di na. Jer bi la ko mo glo da im se do go di da ra ta sa 50 po ra ste na 70 od sto pri ma wa. Naj lak {e je za one ko ji ima ju in dek si ra ne pla te. U ban ka ma }e tek pla si ra ti no ve zaj mo ve po ovom pro gra mu, ali ve} sa da zna ju ku da no va od lu ka vo di. Ta ko di -

rek tor sek to ra za no ve pro iz vo de iz Ko mer ci jal ne ban ke Goran Mili}evi} ka `e da je sa da ve }a od go vor nost na fi nan sij skim ku }a ma ali da im otva ra vi {e mo gu} no sti u po s lov n oj po l i t i c i. Sa m a od lu ka ga ne ~u di jer su gra |a ni u Sr bi ji ve o ma a`ur no is p u w a v a l i oba v e z a pa po {to su po ka za li ve li ku od go vor nost pre ma pla }a wu oba -

ve za on da je ovo sa svim lo gi ~an po tez. Ra{ko Toma{evi} iz Kre di Agri kol ban ke ka è da }e ova od l u k a otvo r i t i vra t a no v im pro i z v o d i m a. Mo g li bi da se po ja ve atrak tiv ni auto zaj mo vi re ci mo. A ka ko gra |a ni da raz mi {qa ju? Bez ob zi ra ko li ko je ban ka ve li ko du {na i è li da im da za jam sa ra tom ve li kom kao pla ta sva ko tre ba pr vo sam da od me ri svo je mo gu} no sti. Od to ga ko li ko ima si gu ran po sao pa do to ga ka kvi ga tro { ko v i iz v e s no ~e k a j u u bu du} no sti. Tre ba za tim sa bra ti sve ono {to je me se~ no po treb no za ì vot pa na to do da ti pla ni ra nu in fla ci ju ko ja }e ove go di ne u naj bo qem slu ~a ju bi ti 55 od sto. Ni j e zgo r eg do d a t i i ko j i pro ce nat jo{ jer od vi {ka gla va ne bo li, pa ta ko za sva ku go di nu vra }a wa zaj ma. Tek ka da se do bi je ta broj ka osta lo se mo ` e an g a ` o v a t i za kre dit. U po voq ni jem po lo à ju bi }e oni ko ji ima ju si gu ran pri hod sa stra ne ma kar i na kra tak rok. Jer ne tre ba za bo ra vi ti da se kre dit na kra }e sta ze u zbi ru vi {e is pla ti od du èg, jer je ka mat ni tro {ak ma wi. Ka ko }e ban ke na ovo re a- go va ti, tek }e se vi de ti. Zad wih me se ci bi le su u de fan zi vi. Pa no vo go di {wi pra zni ci su pro {li sko ro bez wi ho vih re klam nih spo to va a par go di na una zad iz gle da lo nam je da wi ma pri pa da naj ve }i deo re klam nog pro sto ra u me di ji ma. D. Vu jo { e v i}

TRe]e dOBA

utorak8.januar2013.

dnevnik

AKO NE bU DE VAN RED NIH Iz bO RA, PEN zI JE U 2013. MA LE, ALI (VAQ DA) RE DOV NE

Du `e }e ~e ka ti udo vi ce i udov ci @ar ko Kr na jac

NAJ zAD IMA DO VOQ NO VRE ME NA zA KU] NU I KA fAN SKU bI bLI O TE KU

Uve zi Pi ro }an ku da ti re ì ra ku} ni bu yet Ni ma lo ne ku ka, ve} tvr di ka ko je pro cve tao od ka da je ne dav no po stao pen zi o ner @ar ko Kr na jac, prav nik iz To va ri {e va. Ni ka da mu ni je do sad no, ba ta lio je gle da we te le vi zo ra, jer naj zad ima do voq no vre me na da te meq no ~i ta kwi ge, ali i po sve ti se svoj sta rom dru {tvu u se o skog bir cu za „Sport“, gde go to vo sva ki dan ta mo pro ve de po ne ki pre po dnev ni sat u ka fan skoj bi bli o te ti. ê sto je i u Ba~ koj Pa lan ci, jer jed no stav no ne mo è bez pu to va wa. - [ta }u kad sam se sko ro ceo svoj rad ni vek truc kao na re la ci ji To va ri {e vo - Ba~ ka Pa lan ka – ê la re vo, ta mo i na zad, ukup no pre ko pe de se tak ki lo me ta ra, pa ve ro vat no sam za ì vo ta ze mqi nu ku glu ob i {ao – ve li Kr na jac. – U Tek stil nom kom bi na tu „Du nav“ bio sam prav nik u ka drov skoj slu `bi, re fe rent sa mo u pra vqa wa i po mo} nik ge ne ral nog di rek to ra. Ne ka ko sam uvek bio imao u dru {tvu no vi na re, jed no vre me i kao glav ni ured nik fa bri~ kog li sta a ka sni je mi je i jed na od dve }er ke po sta la pro fe si o nal ni ùr na li sta. A bi le su te mo je za i sta do bre no vi ne i sva ko od 1650 za po sle nih je zna lo {ta se de {a va i {ta ga ~e ka u ve li kom i uspe {nom pred u ze }u ko je je pro iz vo di lo ma te ri ja le za te pi har sku in du stri ju, am ba la ù i ve zi va za po qo pri vre du, i pu no to ga. @a lo sno je {to je da nas vi {e ni ~e ga ne ma, osta le su sa mo zgra de i fa bri~ ke ha le. Ina ~e, @ar ko je svo ju su pru gu Sne à nu, ina ~e biv {u na stav ni cu fi zi ke i he mi je, upo znao u Ni {u dok je stu di rao.

Ona je ro dom iz Pi ro ta a eto svoj vek pro ve de u Ba~ koj i u no vem bru su pro sla vi li ~e ti ri de ce ni je bra ka. Bi la sa ne gde kra jem 1967. ta mo na stu di ja ma ~e ti ri stu den ta iz Pa lan ke, ali je @ar ko mo rao da pre ki ne stu di je zbog bo le sti u po ro di ci, pa je pra vo za vr {io u No vom Sa du. - Svi smo se vra ti li, sa mo je moj do bri dru gar \or |e Na ko vi} ostao u Ni {u i ra di kao no vi nar a u Pa lan ci ku }a mu je ona u ko joj je po zna ta pi ce ri ja „Pa ler mo“ – se }a se @ar ko. – Ina ~e, do sta wih me za fr ka va {to mi je è na iz Pi ro ta, kra ja po zna tog po svo joj {kr to sti, ali za wu to ne va ì. Do du {e, i mo ra ma lo da me ko ~i u po tro {wi, jer da ni je ta kva ode nam ku }a na do bo{. Imam vo} wak pa is pe ~em le pe ra ki je a du go ve} dr ìm i ze ~e ve, pa sam po stao pra vi maj stor za spre ma we spe ci ja li te ta od ze ~e ti ne. Svi we vi {e ne to vim a za bi ja~ ke za nas ura de zet i }er ka. Ze ~e ti na je zdra va, a bu de i po tri de se tak ko ma da te ì ne od tri–~e ti ri ki la. [ta }e{ lep {e. Jo{ kad i mlad po sta ne{ mlad de da, gde ti je kraj. Imam bi bli o te ku od oko 2000 kwi ga i pu no dru ga ra, pa ni je mi ja sno ka ko ne ko me mo è bi ti do sad no u pen zi ji. To {to smo ne ka da zna li da ide mo i dva pu ta go di {we na mo re, a da nas ve }i na ne mo è ni put da pla ti do Ja dra na, me ni ne pa da te {ko. Sa svim mi je do bro ov de i stal no ne {to ~e pr kam, jer ne gu bim vre me po po li ti~ kim stran ka ma. Sla vim kr snu sla vu, kao {to sam i ne ka da a Sve to ga Si meun uvek 16. fe bru a ra pra znu je de se tak ku }a Kr na ja ca. M. Su yum

Is p la t a pen z i j a i svih so ci jal nih da va wa ove go di ni bi }e re dov na, a sred stva za to su obez b e | e n a bu x e t om. To tvr di mi ni star ra da, za po {qa va wa i so ci j al n e po l i t i k e dr Jo van Kr ko ba bi} i do da je ka ko je to mak si ma lan na por da se pen zi o ne ri ma obez be de re dov na pri ma wa do kra ja go di ne. On is ti ~e da je ta~ n o da su pri m a w a skrom na, ali ima ju }i u vi d u na { u eko n om s ku si tu a ci ju, u~i we no je ono {to je u ovom tre nut ku bi lo mo gu }e. Zna se da }e pr v o ovo g o d i { we uskla | i va w e pen z i j a bi t i 1. apri la i to za dva pro cen ta. To je utvr |e no jo{ je se nas kad je iz me wen PIO Za kon, ko jim je od lu ~e no da se 1. ok to bra pro {le i 1. apri la ove go di ne pen zi je i pla te u jav nom sek to ru po ve }a wu za sa mo dva od sto, jer sa mo za to li ko nov ca u bu xe tu ima. S dru ge stra ne, vi {e ne go skrom no po ve }a we pen zi ja do pro si da wi ho va is pla ta bu de re dov na i da ni jed nog tre nut ka ne bu de do ve de na u pi ta we. Sva ko dru ga ~i je re {e we, pa i ono pre ma ko jem su pen zi je tre ba da se u ok to bru uskla de sa se dam pro cen ta, do ve lo bi u pi ta we re dov n ost is p la t e {to bi, i pored skrom nih ~e ko va, pen zi o ne ri ma do ne lo do dat nu gla vo bo qu. Da k le, pen z i o n e r i zna j u {ta ih ~e ka za ~e ti ri me se ca , od no sno da im je ve} od re |e no po ve }a we od dva pro cen ta, ali jo{ uvek je ne iz ve sno {ta }e bi ti 1. ok to bra kad sle di dru go ovo go di {we re dov no za kon -

Pen zi je u ~e tvr tak Is pla ta pr vog de la de cem bar ske pen zi je za biv {e za po sle ne po ~i we u ~e tvr tak, 10. ja nu a ra. Ta da kre }u i po {ta ri, pa }e do kra ja sed mi ce sti }i i do onih ko je ih ~e ka ju kod ku }e. Ina ~e, iz nos na ~e ku je isti kao i pret hod ni. Sa mo stal ci i voj ni pen zi o ne ri ce lu de cem bar sku pen zi ju do bi li su pre bo `i} nih pra zni ka, kao i biv {i pa o ri, ko ji ma je ve} sti gao pr vi deo de cem bar skih pri na dle `no sti.

Ma sno, sla sno i – opa sno za si }e ne ma sne ki se li ne. One do vo de do po ra sta ni voa LDL ili „lo {eg” ho le ste ro la i po ve }a va ju ri zik od sr ~a nog i mo `da nog uda ra. Ujed no, sni `a v a j u ni v o HDL, od n o s no „dobrog” ho l e s te r o l a ko j i spre ~ a v a ta l o ` e w e ma s no } a na unu tra {wim zi do vi ma ar te ri ja.

Le pe sa mo na sli ci ko ki ce iz mi kro ta la sne pe }i

broj na mir ni ca za ko je sma tra mo da ne ma ju ma sno }a, ipak sa dr `i i skri ve ne trans ma sno }e. One ne bi bi le to li ki pro blem da ne o{te }u ju kar di o va sku lar ni si stem, ba{ kao i

Trans ma sno }e obi~ no na sta ju pri li kom do da va wa hi dro ge na u biq na uqa to kom pro iz vod we ka ko bi se te~ na uqa tran sfor mi sa la u ~vr stu ma teri ju.

Po greb ni tro {ko vi Na kna da po greb nih tro {ko v a ko j i se is p la } u j u po ro di ci pre mi nu lih pen zi o n e r a ili onom ko je pla tio sa hra nu, u na red na tri me se ca je 38.402 di na ra za ko ri sni ke pen zi ja iz ka te go ri je za po sle nih, 36.669 za sa mo stal ce de lat no sti i 14.881 za biv {e pa o re. Ina ~e, ova na kna da utvr |u je se u skla du sa ~la nom 75. Za k o n a o PIO ko j i pro pi su je da se na ime po greb nih tro {ko va is pla }u je iz nos jed ne i po pro se~ ne pen zi je u pret hod nom kvar ta lu. nio. No, one ko ju se do po ~et ka ove go di ne na pu ni le 35 go di na rad nog sta à i 53 go di ne ì vo ta mo ra ju zna ti da im ve} od pr v og da n a 2013. za pen z i j u tre ba jo{ ~e ti ri me se ca ra da i isto to li ko sta ro sti. One, ko je su na kon 1.ja nu a ra na pu ni le 35 go di na sta à do pen zi o n i s a w a mo r a j u ~e k a t i jo{ naj ma we ~e ti ri me se ca bi lo na rad nom me stu bi lo da sa me

VLA DA SRE] NA [TO STAR CI NE MA JU SNA GE DA PRO TE STU JU

KAKO LEKAR KA@E

Stro go tre ba kon tro li sa ti ko li ~i nu une tih lo {ih ma sti i u mla dim go di na ma a na ro ~i to onim znat nim. Na mir ni ce kao {to su ma sna me sa, mle ko i mle~ ni pro iz vo di s ve li kim pro cen tom mle~ ne ma sti, su vo m e s na t i pro i z v o d i su na „cr noj” li sti i kod zdra vih qu di, po seb no kar du i o va sku lar nih bo le sni ci, ko ji ima ju po ve }a ne ma sno }e u kr vi, te {e }er nih bo le sni ka. Ali, ~e sto se ne zna ili za ne m a r u j e da v e l i k i

sko uskla |i va we. Pre ma pro jek ci ji bu xe ta za ovu go di nu i to po ve }a we bi mo glo bi ti isto kao i april sko, ali to se mo `e iz me ni ti uko li ko, re ci mo, bu d e van r ed n ih iz b o r a. Na i me, zna se da se pre iz bo re “ke sa” dre {i i ne pi ta za po sle di ce ko je sti `u od mah ~im se za tvo re gla sa~ ke ku ti je i da na tren do bro pro |u u pen zi o ne ri, ali da se br zo su sre }u sa pret wom da pen zi ja ne }e bi ti, jer je sav no vac una pred po tro {en. Ve }i deo srp ske vla sti tvr di da iz bo ra ne }e bi ti {to zna ~i da }e pen zi o ne ri 2013. pro ve sti, uosta lom kao i sve pret hod ne, sa ma lim pen zi ja ma i sa sta vqa ti po ~e tak i kraj me se ca ka ko zna ju i ume ju. @e ne ko je }e ove go di ne na pu ni ti 60. go di na mo gu bi ti mir ne jer se taj uslov za wi ho vo pen zi o ni sa we ni je pro me -

se bi upla te pen zi o no osi gu ra we. Tu su se u pro ble mu na {le è ne ko je su 2010. pro gla {e ne teh n o l o { kim vi {kom jer su o~e ki va le da u ovoj go di ni na pu ne 35 go di na rad nog sta à i do |u do pen zi je. Wi ma sa da ne do sta je jo{ ~e ti ri me se ca i Na ci o nal na slu `ba za za po {qa va we upu }u je ih da se obra te sta rom po slo dav cu i od we ga do bi ju po tvr du da im ne do sta je jo{ ~e ti ri me se ca jer je do {lo do iz me ne Za ko na o pen zij skom i in v a l id s kom osi gu ra wu. Za ta ~e ti ri me se ca Na ci o nal na slu `ba za za po {qa va we }e im is pla ti ti po seb n u na d ok n a d u i upla ti ti ~e ti ri me se ca pen z i o n og sta ` a. Tek na k on to g a one pod no se zah tev za pen zi o ni sa we i sti ù do pen zi ja. Sta ro sni uslov od 65 go di na kod mu {ka ra ca ni je me wan ,a iz me na ne ma ni u po gle du rad nog sta à ko ji im je po tre ban za pu nu pen zi ju. Ta ko oni tre ba da ima ju 40 go di na rad nog sta à i ostva re pra vo na pu nu pen zi ju. Ima po ve }a wa rad nog sta à i go di na ì vo ta kod mu {ka ra ca ko ji su se pen zi o ni sa li na osno vu be ni fi ci ra nog rad nog sta à, ta ko od No ve go di ne i oni tre ba da ra de po ~e ti ri me se ca du è ne go pret hod nih go di na. Pre ma od red ba ma Za ko na o PIO sta ro sne gra ni ce za pen zi o ni sa we po ste pe no }e se po ve }a va ti do 2023. Ta da }e è ne u pen zi ju i}i sa na vr {e nih 38 go di na sta à i naj ma we 58 ì vo ta, dok, pak, za mu {kar ce va è istu uslo vi kao do sad. Iz me ne od po po la go di ne pra te udo vi ce i udov ce, ta ko {to im se uslov za po ro di~ nu pen zi ju po ve }a va za po la go di ne ì vo ta. Ove go di ne one tre ba da ima ju 51 a oni 56. La n e su fi l i j a l e Fon d a PIO pri mi le go to vo 130.000 zah te va za sta ro snu pen zi ju, 50.000 za in v a l id s ku i oko 36.000 za po ro di~ nu. Qu bin ka Ma le {e vi}

Ovaj po stu pak se pri me wu je u pro iz vod wi mno gih pre hram be nih pro iz vo da, re ci mo, pro iz vod wi mar ga ri na, pa re {e we di le me da li je zdra vi je je sti pu ter ili mar ga rin gla si - ni jed no ni dru go. Na rav no, ma le i po vre me ne ko li ~i ne mar ga ri na, pa i pu te ra ni su za bra we ne, ali oni ko ji pa te od po ve }a nih ma sno }a u kr vi, naj bo qe je da se opre de le za na maz od ob ra nog si ra. Trans ma sno }e se „kri ju„ i u fi lu kek sa, ~ip su, pa ~ak i u ce re a l i j a m a kao {to su mu sli, k o r n f l e k s ili ku ku ru zu za ko k a w e u mi kro ta la snoj pe} ni ci. Na u k a jo{ ne ma pre ci zan od go vor ko je se ko li ~i ne trans ma s no } a mo g u une ti is hra nom a da se ne o{te ti zdra v qe, ali {to ih je ma we to bo qe. Za to na de kla r a c i j i pro i z v o d a va q a pa`qi vo pro ve ra va ti da li se me |u sa stoj ci ma kri je i ne mu{ta ozna ka „de li mi~ no hi dro ge ni zo va no uqe”. J. ba ru zan

Brat stvo po be di hri {}a na i Je vre ja Sta ri ji qu di u Izra e lu iz lo è ni su ozbiq nim nov ~a nim pro ble mi ma dok po li ti ~a ri ig no ri {u wi ho ve pro ble me, re kao je ra bin Je hil Eks tajn, pred sed nik i osni va~ Me |u na rod nog brat stva hri {}a na i Je vre ja, is ti ~u }i da je pe ti na sta nov ni ka Izra e la si ro ma {na, a da wu u naj ve }em bro ju ~i ne naj sta ri ji sta nov ni ci ove ze mqe. „Po na {a we vla de pre ma si roma {nim star ci ma pra vo je ogle da lo ko je re flek tu je sli ku dru {tva“, ka è Eks tajn. Pre ma sta ti sti~ kim po da ci ma, oko de set po sto Izra e la ca sta ri je je od 65 go di na, a ve }i na ì vi s is pod pro se~ nim pri ho di ma. Oni ko ji ne ma ju ni ka kav pri hod ni pen zi ju do bi ja ju so ci jal nu po mo} od Vla de ko ja po kri va do 730 do la ra pri ho da po gla vi, od no sno ne {to vi {e od hi qa du do la ra za par. Ipak, ka ko ka è Eks tajn, to ni je ni bli zu do voq nog za pod mi re we i naj o snov ni jih po tre ba. Ka ko je zi ma u ovoj ze mqi ~e sto ve o ma o{tra, Mi ni star stvo zdra vqa i Mi ni star stvo za sta ri je gra |a ne re dov no ob ja vqu ju smer ni ce i uput stva ka ko bi se spre ~i le bo le sti i po vre de uzro ko va ne hlad nim vre me nom. Jed na od wih je i pre po ru ka da pen zi o ne ri bo ra ve u pro sto ri ja ma za gre ja nim na 24 ste pe na Cel zi ju sa, da se zdra vo

Pre ~e su pa re za sti pen di je te o lo {kih stu di ja

i kva li tet no hra ne, kao i da su fi zi~ ki ak tiv ni. Glav ni pro blem je, me |u tim, u to me {to ve }i na pen zi o ne ra ne ma sred sta va da ove smer ni ce i is pu ne. - Hi qa de si ro ma {nih sta ra ca ne mo `e da pla ti vi so ke ra ~u ne za gre ja we, te su pri nu |e ni da `i ve u ne gre ja nim pro sto ri ja ma. Pri ho di su im to li ko ma li da mo ra ju da bi ra ju iz me |u gre ja wa i hra ne i le ko va. Ne pri hva tqi vo je da se ovo de {a va u ze mqi ko ja se po no si eko nom skim uspe hom i fi nan sij ski ra zum nim po na {a wem – na pi sao je Eks tajn.

Eks taj no vo Me |u na rod no brat stvo hri {}a na i Je vre ja po ma è naj sta ri jim ze mqa ci ma nov ~a nim do na ci ja ma za gre ja we, kao i hu ma ni tar nom po mo }i ko ja se sa sto ji od }e ba di i gre ja li ca. Iako dr à va da je ne ke po pu ste na ra ~u ne za gre ja we, Eks tajn ka è da to ni iz bli za ni je do voq no. Ka ko se na ci o nal ni iz bo ri pri bli à va ju, hu ma ni tar ci su o~e ki va li da }e po li ti~ ki kan di da ti obra ti ti pa `wu na ovaj pro blem, ali to se ni je de si lo. - Ni jed na po li ti~ ka par ti ja, ukqu ~u ju }i i one ko je su ob ja vi le svo je eko nom ske plat for me, ne ba vi se ugro è nim gru pa ma sta nov ni {tva, po seb no sta ri jim i bes po mo} nim qu di ma – ka è Eks tajn. – Svi go vo re o sred woj kla si, stva ra wu rad nih me sta, ali ni ko ne go vo ri o oni ma ko ji vi {e ne mo gu da za ra de za ì vot i ko ji za vi se od do bre vo qe dr à ve. Zva ni~ ni ci Na ci o nal ne osi gu ra va ju }e slu `be pri zna ju da je so ci jal na po mo} do voq na za je dva po lo vi nu tro {ko va, kao i da su sve sni to ga da sta ri ji qu di ne mo gu da iza |u na uli ce i pro te stu ju. Ume sto to ga, dr àv ni no vac iz dva ja se za sti pen di je he brej skih te o lo {kih stu di ja i de ~i je do dat ke za ve li ke po ro di ce or to dok snih Je vre ja. I. Vu ja nov

GRAD SKI PRE VO ZNIK NA JA VQU JE NOV SI STEM

Ko na~ no elek tron ska na pla ta ka ra ta? Grad skom sa o bra }aj nom pred u ze }u „No vi Sad” ove go di ne (kao i la ne) bi }e pri o ri tet uvo |e we elek tron skog si ste ma na pla te ka ra ta. Nov na ~in na pla te ka ra ta je neo p ho dan, jer po sto je }i si stem mo `e da iz dr `i mak si mal no do kra ja ove go di ne. Na pla ta ka ra ta na me ha ni~ kim ma {i ni ca ma„ Almex „ je za sta re la, ma {i ni ce se ne pro iz vo de vi {e od 15 go di na, a u eks plo a ta ci ji su vi {e od

30 go di ni, pa GSP ne ma za li ha re zer vnih de lo va, ve} ko ri sti de lo ve od ras ho dov nih ma {i ni ca, na vo di se u pla nu grad skog pre vo zni ka. Uvo | e w e elek t ron s kog si s te m a na pla te ne pred sta vqa ni ka kvu no vost, jer fir ma ve} dve, tri go di ne po ku {a va da spro ve de po stu pak jav ne na bav ke. Pred u ze }e je do sa da {we ten de re po ni {ta va lo po sle `al bi u~e sni ka na jav nom kon kur su. Pro -

Novosadska utorak8.januar2013.

{le go di ne ni je ni ob ja vqen ten der, jer grad ski pre vo znik ni je do bio za to sa gla snost od Gra da. Iz grad skog pre vo zni ka su ra ni je sa op {ta va li da ne ma ju u pot pu no sti vi zi ju ka ko ovaj si stem tre ba da ra di, ve} da se uzda ju u po nu |a ~e - u~e sni ke na jav nom ogla su da pred sta ve mo del elek tron ske na pla te ka ra ta. Pred u ze }e ove go di ne ne }e ku po va ti no ve auto bu se, ve} }e ob no vi -

ti ka ro se ri je na 11 so lo vo zi la iz 2003. go di ne. Iz bu xe ta gra da za uvo |e we elek tron skog si ste ma na pla te ka ra ta grad ski pre vo znik }e do b i t i 135 mi l i o n a di n a r a, bez PDV, a za ob no vu 11 auto bu sa oko 52 mi li o na di na ra, pred vi |e no je ovo go di {wim Pla nom in ve sti ci o nih ak tiv no sti grad skog pre vo zni ka. Z. D. Fo to: F. Ba ki}

hronika

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

V remeploV

Ve li ka za ba va u ho te lu „Slo bo da” Na dru gi dan Bo `i }a, 8. januara 1921. No vo sad sko srp sko za nat sko dru {tvo „Ne ven” pri re di lo je u ho te lu „Slo bo da” ve li ku za ba vu. U pr vom, zva ni~ nom

de lu pro gra ma, svi rao je or ke star Po ti ske di vi zi je, a hor „Ne ve na” je pe vao kom po zi ci je Mo kraw ca i Bi ni~ kog. U „pre le znom de lu” pro gra ma ~la no vi dram ske sek ci je iz ve li su „fran cu ske la kr di je” i pred sta vi li „za qu bqe nog ~o ka li ju”. Na kra ju, zna lo se i bez na ja ve, igran ka do zo re! Ova za ba va je bi la jed na od tra di ci ja No vog Sa da, za ~e ta kra jem 19. ve ka i do se gla pr ve go di ne po sle Dru gog svet skog ra ta. N. C.

Bo ì} ni kon cert u Si na go gi Tra di ci o nal ni 16. Bo ì} ni kon cert ho ra Sa bor ne cr kve „Sve ti Ge or gi je „ odr à }e se ve ~a ras u 20 ~a so va u Si na go gi. Di ri gent je Bogdan \akovi}, a na pro gra mu su kom po zi ci je Ste va na Mo kraw ca, Ko ste Ma noj lo vi }a, Kor ne li ja Stan ko vi }a... Gost na kon cer tu je Ka mer ni hor Aka de mi je umet no sti u No vom Sa du, ko jim di ri gu je Predrag \akovi}. Ulaz je slo bo dan. Z. D.

ODR @AN HU MA NI TAR NI MA SKEN BAL NA [TRAN DU

Po klon da{, na le du u`i va{ Hu ma ni tar ni ma sken bal po sve }en ma li {a ni ma iz Si gur ne de~ je ku }e odr `an je za Bad wi dan, 6. ja nu a ra, na otvo re nom kli za li {tu na [tran du. Ula zni ce i iz najm qi va we kli zaq ki ni je se na pla }i va lo, a ume sto to ga gra |a ni su do no si li slat ki {e i igra~ ke, kao po klo ne ma li {a ni ma ove usta no ve.

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

Na {i naj mla |i su gra |a ni, ne ki ma ski ra ni, a ne ki sa mo ru me ni od zi me, u`i va li su na le du i do bro se za ba vqa li. Na rav no, pre to ga po klo ne – gric ka li ce, ~o ko la de, igra~ ke... pri lo `i li su kao ula zni cu za iz la zak na led. Naj ma {to vi ti je ma ske na gra |e ne su po klo ni ma iz „Be ne to na”. Svi po se ti o ci su po ~a -

{}e ni „Ma kval“ ~a je vi ma, a u pro gra mu su na stu pi le i tak mi ~ar ke Kli za~ kog klu ba „Voj vo di na“. Hu ma ni tar ni ma sken bal se or ga ni zu je ~e tvr tu go di nu za re dom na kli za li {tu, a odr `an je i 24. de cem bra, dan uo~i Bo `i }a ko ji se sla vi po gre go ri jan skom ka len da ru, ka da su ta ko |e pri -

ku pqa ne igra~ ke i slat ki {i za Si gur nu de ~i ju ku }u. No vo go di {we i bo ì} ne pa ke ti }e sa sta vqe ne od po klo na ko je su pri lo ì li gra |a ni to kom ova dva pred bo ì} na ma sken ba la JKP „Grad sko ze le ni lo“ }e uru ~i ti de ci iz Si gur ne de~ je ku }e kra jem ne de qe. A. Va. Fo to: R. Hayi}

PLA NO VI „VO DO VO DA I KA NA LI ZA CI JE”

Do grad wa fa bri ke vo de na [tran du

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 GINEKOLO[KA AKU[ERSKA ORDINACIJA, „PROF. DR DRA^A”, Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati tel: 522-594 i 063/746-1693

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bul. oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20 „KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

Pred u ze }e „Vo do vod i ka na li za ci ja” }e ove go di ne u vo do vod ni i ka na li za ci o ni si stem gra da ulo `i ti ne {to vi {e od dve i po mi li jar de di na ra. - To kom go di ne kre }e re a li za ci ja kre di ta Evrop ske in ve sti ci o ne ban ke vred nog 15 mi li o na evra. Vi {e od po lo vi ne nov ca iz kre di ta bi }e usme re no na do grad wu fa bri ke vo de na [tran du no vim blo ko vi ma, ozo ni za ci jom i fil te ri ma sa ak tiv nim ugqem, ko ji bi si stem pre ra de si ro ve vo de tre ba lo da do ve du na naj vi {i ni vo Na is toj lo ka ci ji gra di }e se i re zer vo ar od de set hi qa da kub nih me ta ra vo de, {to }e do dat no sta bi li zo va ti si stem vo do snab de va wa. Od ovog kre di ta gra di }e se i ka na li za ci o ni ko lek tor od Ru me na~ ke do Be o grad skog ke ja - na vo di se u sa op {te wu ovog pred u ze }a.

Ka ko ob ja {wa va ju iz „ Vo do vo da”, na taj na ~in bi tre ba lo da se una pre di ko lek tor ska mre `a i da se po boq {a od vo |e we ot pad nih i at mos fer skih vo da, po seb no sa me sta ko ja zna ju da bu du kri ti~ na u slu ~a je vi ma ja kih pa da vi na – to su “ka de” is pod nad vo `wa ka u Te -

me rin skoj, In du strij skoj i Ki sa~ koj uli ci. Za odr à va we vo do vod nog i ka na li za ci o nog si ste ma iz grad skog bu xe ta }e bi ti odvo je no 350 mi li o na di na ra, dok }e “Vo do vod i ka na li za ci ja” iz dvo ji ti 610 mi li o na. U ovoj go di ni bi }e za vr {e ni i ra do vi ugo vo re ni 2012. go di ne, a vred ni su 340 mi li o na di na ra. O~e ku je se i za vr {e tak grad we ka na li za ci o ne mre è u Ka }u, za {ta je odvo je no 210 mi li o na di na ra. Bi }e za po ~e ta grad wa ka na li za ci o ne mre è na âr da ku i u Sa do vi ma, na sta vqe ni ra do vi na no vom li man skom ko lek to ru ka na li za ci je, a ne pu nih sto mi li o na di na ra bi }e ulo è no u po ve }a we ka pa ci te ta bu na ra. Q. Na. Fo to: F. Ba ki}

NOVOSADSKA HrONIKA

utorak8.januar2013.

DNEVNIK

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Ni ko li na i Ni ko la naj po pu lar ni ja ime na Blizanci

De~aci

Alek sa i Lu ka - Sawe i Du{ana Kalajxije.

Devoj~ice Na ta {a - Aleksandre Bu}an i @ivka Trifunova, Awa - Andree i Milo{a Gvozdenovi}a, Je le na - An|elije Velisavqev i Mladena \uri}a, Ka li na - An|elke i Slavoquba Radovanovi}a, Ni ko le ta - Anite i Roberta Ki{a, Anet ka - Anke i Janka Lekara, Ni ko li na - Biqane i Slavka Malinovi}a, So fi ja - Biqane Ra{kovi}-@ivkovi} i Dejana @ivkovi}a, Mi la na - Blagice i \uke Budim~evi}a, Ni ko li na - Viktorije Stan~i} i Bo{ka Luki}a, Alek san dra - Danijele Diki} i Ondreja Poliaka, Ja na - Dare Ra{ete Lon~ar i Branislava Ra{ete, Du wa Dragane Orlovi}, Mi la na - Dubravke i Miroslava Vu~kovi}a, Le na - Erike i Marka Sr|evi}a, An |e la - Zorice i \or|a Milovanovi}a, He le na - Jelene Kr~mar - Petrovi} i Bojana Petrovi}a, Si mo na

- Jovane Bala{evi} i Aleksandra Jovanovi}a, Jo va na Ema nu e la - Kristine i Stevana Salonskija, Oli ve ra - Qiqane Kneèv i Nenada Vlahovi}a, Lea - Maje Verebeqi - Bugar~i} i âbe Verebeqija, Ni ko li na - Maje i Dragana Kneèvi}a, Va si li ja Ana - Marije i Nemawe Veselinovi}a, Na ta {a Marine Vi{ekrune i Radeta Pani}a, Na |a - Milanke i \or|a Sitarevi}a, Ele na - Milene i Jovana Krsti}a, Ele na - Mirele i Petra Vasina, Ni ko li na - Radmile i Igora U{jaka, Ni na - Sandre i Vladimira Srebra, Ni ko li na - Svetlane i Sini{e Kuzmana, La na - Sla|ane i Ilije Lazendi}a, So fi ja - Sla|ane i Tihomira Slijep~evi}a, Ni ko li na Tatjane i Bojana Rajkovi}a, Ni ko li na - Cice [ajn i Save Aleksandrovi}a.

Vla da - Sebahate ]erimi i Danila Lakato{a, An drej - Ane i Danijela Ili~i}a, Da niel - Ane i Dragana Lon~ara, Ne nad - Anite i Predraga Ran~i}a, Ni ko la - Bojane i Sini{e Abaxi}a, Pa vle - Vedrane Pu{ara - \uri} i Dalibora \uri}a, Sel ver - Ganimete Ademi, Lu ka - Danijele Peji} i Predraga [uputa, Da vid - Danijele ^izmadije i Daniela Tome, Ste fan - Dejane Dubovski, Og wen - Dragane i Gojka Zeqkovi}a, La zar - Dragane i Dragana Suboti}a, Ne boj {a - Dragane Klaji} i Branka Poznanovi}a, Oto - Zite i Otoa Barne, Ste fan - Ivane i Branka \urice, Mi ha i lo Vuk - Ivane i Miodraga ^in~urka, An dri ja - Ivane i Rastka Popovi}a, Mi lan Ivanke Sanader i Du{ana Gr~i}a, Pa vle - Jelene i Aleksandra Torbice, Mi haj lo - Jelene i Vladimira

Radenkovi}a, Mar ko - Jelene i Damira Stajkovi}a, Alek sa - Jelene i Srbe Jankova, Lu ka - Jelene Trivuni} - Male{evi} i Du{ka Male{evi}a, Ste fan Kristine i Vladimira Zari}a, Mir sad - Qendite i Hakija Suqe, Vuk - Maje [e{um i Dragana Despotovi}a, Ni ko la - Milice i Dragana Meselxije, Uro{ Milice i Igora Bakovi}a, Re qa - Mirjane i Milenka Na{aga}ina, Mi lo{ - Mirjane i Sini{e Lon~ara, Ivan - Monike i Radeta Govedarice, Lu ka - Olgice i Du{ana Milo{evi}a, Lu ka - Perkice Repac i Sr|ana \ilovi}a, Di mi tri je - Ranke i Qubi{e Babi}a, Zo ran - Ru`ice Omaqev i Zorana Simonovi}a, Bu rak - Sevile i Gokhana Sancka, Ni ko la - Slavice Vuja~i} - Bundalo i Radoslava Bundala, Alek sej Tamare Habuda i Ivana Ran|elovi}a.

Ven~ani Mil ka Gve ro i Alek san dar Ma ri jan, Mi li ca Mi la no vi} i Fi lip \u ri}, Ta tja na Cre pa jac i Ni ko la Ba tak, Div na Raj ko vi} i Sta {a Cve ji}, An drea Ki {lin der i Sa nel Ras to der, Sne `a na Ste va no vi} i Bo {ko Lu ki}, Dra go sla va Ko ci} i Zo ran Jo va no vi}, Ma ja Gru ji} i Mi lo rad Gru ji}, Da ni je la Swe go vi} i Slo bo dan Bo `i}, Dra ga na Stje pi} i La slo Ke le, Ta wa Mr di} i Mi ro slav Sol do, Ti ja na Ba ja lo vi} i Alek san dar Mu {ic ki, Mi le na Jer kov i @eq ko Bi bi}.

Umrli [andor \ilvesi (1929), Radoslav Jovi~i} (1935), Danilo ]orovi}(1956), Milena Atanackovi} ro|. [e{evi} (1927), Jelena Babjanski ro|. Gucunski (1919), Qudevit Bala` (1916), Miroslav Vidi} (1944), Dragica Vinkovi} ro|. Vrebanec (1931), Stana Vukeli} ro|. Vojvodi} (1922), Nedjeqka Gvo`|an ro|. Jurlina (1948), Radojka Glu{ica (1934), Margita Kalapi{ ro|. Romanov (1932), Josip Kasa (1929), Imre Kova~ (1919), Spasenka Kova~ev ro|. Teodorovi} (1945), Marko Kova~evi} (1939), Zorka Kolunxija ro|. Cvjeti}anin (1923), An|elka Kosanovi} (1928), Ilija Krajinovi} (1935), Trifko Kraji{nik (1926), Miroslava Krstin ro|. \ompari} (1927), Marija Majer ro|. [etrovi} (1920), Abdurahman Mehmedovi} (1931), Ana Mihaqovski ro|. [ov{ (1938), Vera Mr|an ro|. \uragi} (1938), Vukosava Mudrini} ro|. Savovi} (1929), Veronika Na~a ro|. Bala` (1930), Qubinka Nikoli} ro|. Todorovi} (1932), Radinka Nikoli} ro|. Nikoli} (1939), Qubodrag Panti} (1983), MilenaPopovi} - Mileti} ro|. Popovi}

(1935), Zorica Raji} ro|. Ilija{evi} (1936), Milena Radak ro|. Stojkov (1967), Grdana Rankovi} ro|. Proslova~ki (1951), Zlata Stefanovi} ro|. Kardo{ (1931), Zorica Taba~ki ro|. Raji~in (1923), Natalija Torwanski ro|. Vujo{evi} (1924), Radojka ^avi} ro|. Babi} (1957), Jelena [umaruni} ro|. Randeq (1943), Branka Jovi~i} ro|. Mandi} (1929), Olivera Antoni} (1961), Jovanka Begovi} ro|. Stani} (1940), Du{anka Bojovi} ro|. Luburi} (1935), Jo`ef Gabor (1929), Todor Gavrilov (1946), Vera Gledi} ro|. Biki (1957), Milan Davidovi} (1937), Katica Dolovac ro|. Tucakov (1928), Aleksandar Igra~ev (1926), Katarina Kopawa ro|. Ko{icki (1951), Svetislav Lali} (1949), Qubica Milankov ro|. [teti} (1941), Nikola Morosiuk (1939), Jelica Preradov ro|. Xilitov (1956), Savo Trivunovi} (1933), Slavko [qivan~anin (1952), Danica [mudla ro|. Mati} (1935), Magdolna [urawi ro|. Pan~i} (1955), Sofija Bo{kovi} ro|. Sloboda (1924), Antun Greguri} (1942).

Ta ta Vla di mir, ma ma Jo va na i be ba Ma ne Ra da ko vi}

Danas U GRaDU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano - 11.45), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12), „Hotel Transilvanija” (12.20), „Skajfol” (22.30), „razbija~ ralf” (13.30), „Sumrak saga: Praskozorje 2” (18.05), „@elim te” (20.10), „Pet legendi” (14, 16.05), „Hobit” (12.15, 14.30, 15.45, 16, 16.15, 17.45, 19,19.30, 21, 21.35, 22.15, 22.40), „Pijev `ivot” (15.30, 19.30, 22.25), „Zvon~ica i tajna krila” (12.30, 14.15, 15, 17.45), „Kad svane dan” (18), „Yek ri~er” (20, 22.40), „Kraq pingvina” (11.30), „Semijeva velika avantura” (13.15), „Teksa{ki masakr motornom testerom” (22) Kulturni centar novog Sada: „Marli” (18.30) i „Kad svane dan” (21)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajna zbirka Sremski Karlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GAleRiJe Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” Poklon-zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1: stalna postavka;

saHRanE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Pavle \oke Kolarov (1933) u 12 ~asova, Stevan Lazara ôlovi} (1928) u 12.45, Joèf Joèfa Trankulov (1937) u 13.30, Katarina Aleksandra Pejin (1925) u 14.15 i Zagorka @ivana Arsenin (1935) u 15 ~asova. U Futogu na dowem novom grobqu bi}e sahrawen Pal \ezea Sabo (1944) u 13 ~asova, a na centralnom \uro Nikole Ta{i (1935) u 14.30. Na novom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahrawen Branko Maksima Sko~aji} (1925) u 13 ~asova.

telefoni

ME SNE ZA JED NI CE SA MO ZA PEN ZI O NE RE

VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

Ne ma sa dr à ja i me sta za ma li {a ne U Novom Sadu ima 46 mesnih zajednica, u ni u jednoj od wih nema programskih sadràja za decu. U prostorijama se mahom zabavqaju na{i stari ji su gra |a ni-pen zi o ne ri, koji naj~e{}e igraju {ah ili karte. U wima naravno borave i osobe koje su izabrane na neku od funkcija u Savetima MZ. Nikada se ne organizuju radionice, po zo ri {ne predstave ili neki drugi sadràji nameweni najmla|im sugra|anima. S obizom da velike sale ~esto zvrje prazne, taj prostor bi mogao da se iznajmquje recimo za de~je ro|endane. I roditeqi smatraju da bi se na tim mestima moglo ne{to organizovati za naj mla |e. Ka ko sa zna je mo od roditeqa MZ “Ostrvo” mahom pose}uju penzioneri, a da za decu se samo jedanput godi{we organizuje likovna radionica pred Uskrs. - Svake godine samo za Uskrs ogranizuju likovnu radionicu. Posle toga nikad vi{e. Sve je ve}a besparica, a roditeqi nemaju novaca da vode decu po igraonicama koje su postale luksuz. Ne vidim za{to ne bi ponekad, posebno u zimskom periodu organizovali jo{ neki sli~ni sadràji za mali{ane – kaè Mir ja na M. Dodaje da ne treba ni puno novca, jer deca uvek od ku}e mogu da ponesu tempere, bojice i blok.

Oni mla|i bi, smatra mogi da dolaze u pratwi roditeqa. Posle bi od tih crte`a mogla da se napravi izlo`ba za kom{iluk. Kako saznajemo od roditeqa i iz drugih delova grada, nikakve akcije u zatvorenom prostoru se ne organizuju po

Predsednica Saveta Mesne zajednice „Ivo Andri}” na Limanu 4 Mir ja na Ka stra to vi} ka`e za na{ list da do sada nisu organizovali nikakve sadr`aje za decu, ali da je to odli~na ideja. - Svaka sugestija je dobrodo{la. Imamo u planu da to-

mesnim zajednicama za najmla|e. U MZ „Omladinski pokret” tako|e se pred Uskrs organizuje zabava za mali{ane, a u mesnoj zajednici na Limanu 2, organizuju akci ju pod na zi vom “24 sa ta Limana”. Me|utim sve je to jed nom go di {we. Pod se ti mo, po Zakonu gra|ani u Mesnim zajednicama mogu aktivno da u~estvuju, bez obzira na wihove godine `ivota. Pri mesnim zajednicama ~esto se organizuju razna ~i{}ewa kvarta i okoline, a tada se obi~no pozivaju prvo deca, kao i wihovi roditeqi da ~iste li{}e oko zgrada.

kom zime organizujemo za decu radionice. Me|utim, pre toga bi trebalo popraviti sto u sali , koji se polomio, pa ne bi bilo zgodno da se neko dete povredi - isti~e Kastratovi}. I u Mesnoj zajednici „Bistrica” na Novom nasequ nam je re~eno da nema sadr`aja za mali{ane, ali kako navode, po ne kad pra ve ro |en dan ske proslave za svoje kom{ije mali{ane. - Po ne kad or ga ni zu je mo ro|endane, a to im ne napla}ujemo, ve} roditeqi uvek ne{to poklone na{oj Mesnoj zajednici - ka`u u MZ „Bistrica”. Q. Na to {e vi}

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

NO VA RE [E WA STI @U PO LO VI NOM GO DI NE

No vo sa |a ni do bre pla ti {e po re za Novosa|ani }e tek polovinom godine dobijati re{ewa za porez na imovinu, a stopa poreza ne}e se mewati i iznosi}e 0,4 odsto od utvr|ene poreske osnovice, saznajemo od ~lana Gradskog ve}a zadu`enog za finansije De ja na Man di }a. - Pro{le godine je doneto oko 134.000 re{ewa, a s obzirom da }e se poreske prijave za ovu godinu unositi sve do 31.marta, ta~an broj re{ewa se u ovom trenutku ne zna – navodi Mandi}. Primera radi, to zna~i da }e Novosa|ani koji imaju stan od 50 metara kvadratnih u prvoj zoni pla}ati porez od 5.553 dinara. Uzima-

ju}i u obzir krizu, Gradsko ve}e je jo{ pre dve godine donelo dve odluke, da visina poreske stope bude 0,4 odsto i da vrednost kvadrata u ~etiri zone ostane ista. Za prvu zonu kvadrat se ra~una po ceni od 95.000 dinara, za drugu zonu 87.000, tre}u 76.000 i ~etvrtu zonu 54.000 dinara. Novosa|ani su i daqe dobre plati{e, a s obzirom da ima dosta novih re{ewa, naplativost poreza je oko 92 odsto. Ako se izuzmu novi poreski obveznici, naplativost iznosi izme|u 85 i 90 odsto. Uskla|ena je i baza podataka poreskih obveznika izme|u “Informatike” i Gradske poreske uprave, te sada ima 134.000 poreskih obveznika.

Upitan da li }e kriza uticati na pla}ane poreza, s obzirom da sugra|ani imaju sve mawe para u ku}nom buxetu, Mandi} ka`e da oni koji pla}aju, to rade bez obzira na krizu, a saznajemo da su po~eli da izdvajaju novac i neki sugra|ani koji decenijama nisu pla}ali porez. Novac poreskih obveznika, kao i ranije, tro{i}e se namenski, pre svega u infrastrukturno opremawe pojedinih delova grada. Kako saznajemo, penzioneri su po pitawu pla}awa poreza ili pla}awa ra~una najrevnosnoji i nije redak slu~aj da uplate ceo iznos po re{ewu. Q. Na.

„ELEK TRO TEH NI KA JU @NA BA^ KA” PRI MER USPE [NE PRI VA TI ZA CI JE

No vim teh no lo gi ja ma osva ja ju stra na tr ì {ta Preduze}e „Energotehnika Ju`na Ba~ka” lane je ostarila prihod od 50 miliona evra, {to je za ~etvrtinu vi{e nego u 2011 godini. Ovaj poslovni uspeh vredan je pa`we u sada{wem privrednom okruèwu, posebno {to u privredi Novog Sada gotovo da i nema privatizovanih preduze}a koja se mogu pohvaliti dobrim poslovawem. Osnovna delatnost preduze}a je elektromontà elektroenergetskih objekata, redovno i havarijsko odràvawe elektoenergetskih objekata, proizvodwa sredwenaponskih i niskonaponskih postorojewa, izgradwa stubova za

dine” - ka`e zamenik direktora za elektroenrgetiku Zo ran Ri sta no vi}. - Ove godine bili smo uposleni na najve}im investicijama u Srbiji, u „Fijatu„ u Kragujevcu smo radili kotlarnicu i nekoliko trafo stanica, u Rafineriji nafte u Pan~evu smo montirali 220 kV postrojewa, koje je gasom izolovao, {to je prvi put do sada kod nas ura|eno - isti~e Ristanovi} i ka`e da rade za sve delove EPS- a i da sara|uju sa „Simensom”. Od poslova u oblasti termo i gasne tehnike koje su pro{le godine radili, Ristanovi} navodi izgradwu gasovoda sa merno re-

surse i nove tehnologije, pioniri smo u uvo|ewu obnovqivih sistema grejawa. Preduze}e je sopstvenim snagama postavilo sistem za grejawe i rashla|ivawe prostorija firme preko sistema toplotnih pumpi na bazi geotermalne enegrije - nagla{ava Ristanovi}.

utorak8.januar2013.

IN VE STI CI JE SPEN SA U OVOJ GO DI NI

Ula `u u ener get sku efi ka snost Za investicije Sportsko poslovnog centara „Vojvodina” u ovoj godini iz buxeta grada, po osnovu kapitalnih subvencija, bi}e izdvojeno 20 miliona dinara. Ukoliko za realizaciju programa ne bude dovoqno novca, ostatak }e obezbediti samo preduze}e. Planira se revitalizacija sanitarnih ~vorova, vodovodnih i kanalizacionih instalacija i sanitarija na zatvorenim bazenima, za ~ega }e biti izdvojeno 5,8 miliona, zatim zamena vetrobranskih vrata i automata na ulazima u objekat, radi pove}awa energetske efikasnosti, a ovaj posao procewen je na 3,2 miliona dinara. U planu je i monta`a ure|aja za upravqawe i regulaciju rada na sekundarnom delu KGH sistema, kako bi se obezbedila boqa energetska efikasnost i za to je planirano tri miliona dinara. Tako|e, u planu su i elektro radovi na objektu, ta~nije izmena dela trase elektro instalacije i za-

mena elektro ormana sa ure|ajima, za ~ega }e biti izdvojeno 2,5 miliona, dok }e remont trafo stanica i ugradwa ure|aja za kompenzaciju

Foto: F. Baki}

reaktivne energije ko{tati 1,5 miliona dinara. U planu je i nabavka razne opreme za objekat, {to zna~i nabavku i monta`u opreme za pripremu vode na bazenima za {ta }e se izdvojiti 1,5 miliona. Nabavka opreme za odr`avawe higijene u objektu }e ko{tati tako|e 1,5 milion dinara, dok bi za nabavku slu`benih automobila bilo izdvojeno milion dinara. B. M.

lene izgradwe i ekolo{ki visoke za{tite. Posebno je zna~ajan projekat izgradwa osiguravaju}e kompanije „Allianz” , poslovni „Triton house” u centru Frankturta, ~ija izgradwa ko{ta pet miliona evra. - Ugovorena je kompletna elektroenergetska infrastrk-

Ju `ni tok - Imamo iskustva u oblasti gasne tehnike, pa sa velikim ambicijama o~ekujemo najavqenu investiciju - po~etak izgradwe Ju`nog toka - kazao je Zoran Ristanovi}. - „Energotehnika Ju`na Ba~ka” }e konkurisati za izvo|ewe svih poslova na izgradwi Ju`nog toka. Sa doma}im firmama poku{avamo da napravimo konzorcijum koji bi bio konkurentan u projektu za izbor izvo|a~a radova. dalekovode, sklapawe gasom izolovnaih sredwenaponskih postrojewa renomirnaog proizvo|a~a „Simens„. „Energotehnika Ju`na Ba~ka”je privatizovana polovinom 2010. godine (vlasnik novosadski”Promist”) i na platnom spisku u to vreme bilo je 250 zaposlenih. Dve i po godine kasnije, zaposleno je 416 radnika. - Firma je pre ulaska privatnog kapitala bila dru{tveno preduze}e, a pre toga 45 godina radila u sastavu „Elektrovojvo-

gulacionom stanicom kapaciteta 80.000 m3/h ~ija je vrednost 2, 2 miliona evra za Rafineriju nafte Pan~evo i izgradwu kotlovskog postrojewa na bio masu u Sremskoj Mitorovici snage18 MW, investicije vredne 2,5 miliona evra. - Uspeh preduze}a je postignut na osnovu {irewa usluga, otvarawa predstavni{tva na podru~ju EU, ali pre svega zahvaquju}i vrednim radnicima i stru~anom i ambicioznom menaxmentu. Ula`emo u qudske re-

Govre}i o planovima za ovu godinu zamenik direktora kaè da perspekiva nije sjajna, jer se ne vide velike investicije. - [ansu vidimo na inostranim trì{tima i o tim mogu}nostima razgovarama sa potencijalnim partnerima - kaè Ristanovi}. Dok se ne sklope novi poslovi „Energotehnika Ju`na Ba~ka„ u Frankfurtu radi dva projekta iz programa takozvane ze-

tura koja obuhvata projektovawe, isporuku i monta`u materijala i opreme. Ukupna povr{ina objekta je 50.000 kvadrata, koji se napaja preko posebne trafo stanice. Predvi|ena je ugradwa tri stotine kilometara kablova i ovih dana je zavr{ena isporuka 12 ormana glavnog i 200 ormara pomo}nog razvoda, koji su proizvedeni u halama „Energotehnike Ju`na Ba~ka„ - nagla{ava Ristanovi}. Z. De li}

U KAR LOV CI MA

NO VI SAD PO STAO ATRAK TIV NA DE STI NA CI JA

Bo ra vi {na tak sa po ve }a na na 140 di na ra

Naj vi {e tu ri sta sti `e iz Ne ma~ ke, Ru si je, Slo ve ni je...

Iznos boravi{ne takse u Sremskim Karlovcima pove}an je za 40 dinara, tako da od druge polovine decembra, kada je nova odluka o boravi{noj taksi stupila na snagu, svi turisti koji no}e u ovom mestu pla}aju 140 dinara. Do pove}awa je do{lo zbog uskla|ivawa iznosa boravi{nih taksi sa Zakonom o turizmu i podzakonskim aktima. Od 2005. godine kada je u Karlovcima izjedna~ena visina ove takse za doma}e i strane turiste, napla}ivno je 100 dinara po no}ewu. Iz godine u godinu primetan je rast svote koja se naplatom ovih taksi sakupi u buxetu. Pre dve godine u op{tinsku kasu se od boravi{nih taksi slilo 408.500 dinara, a lane 438.200 dinara. Do 23. decembra ove godine napla}eno je 658.000 dinara,

Foto: F. Baki}

{to je prema{ilo iznos planiran buxetom. U karlova~koj op{tini zadovoqni su ovim prihodom, ~iji rast je pokazateq i pove}awa broja no}ewa. Ove godine novootvoreni hotel „Prezident” sa svojom depadansom, odnosno vilom na Belilu doprineo je tome. Samo od juna do oktobra od boravi{nih taksi u tom hotelu sakupqeno je 185.000 dinara, dok je u istom periodu u hotelu „Dunav” ostvaren prihod od 140.000 dinara. Z. Ml.

Broj stranih turista koji su no}ili u Novom Sadu u oktobru pro{le godine ve}i je za 54 odsto u odnosu na broj no}ewa stranaca u desetom mesecu 2011. godine, pokazuju posledwi zvani~ni podaci Republi~kog zavoda za statistiku. Za deset meseci pro{le godine ukupan broj no}ewa turista iznosi 194.088, od toga 126.379 stranaca i 67.709 doma}ih. [to se ti~e broja dolazaka od prvog do desetog meseca, ukupno je bilo 94.285 posetilaca, od ~ega je stranih gostiju bilo 53.831 i 40.454 doma}ih. Turisti~ka organizacija Novog Sada ima statistiku posetioca koji iz meseca u mesec svra}aju u Info centre na Bulevaru Mihajla Pupina i u Ulici Modene kako bi se informisali o de{avawima u gradu i koje zna~ajne objekte treba da obi|u. Od po~etka godine do kraja oktobra lane je Info centre je posetilo oko 8.000 turista, saznajemo od portparolke TONS-a Ti ha ne Vi da ko vi}. Najvi{e posetilaca je iz Nema~ke, Rusije, Slovenije i Hrvatske, dok u skromnijem broju dolaze i gosti iz Kipra, Singapura, Tunisa, Izraela, Meksika, Koreje, Egipta... Broj turista varira u zavisnosti od doba godine,

Broj turista varira u zavisnosti od doba godine, ali i daqe nadaleko poznati festival „Egzit” privla~i najve}i broj stranaca ali i daqe nadaleko poznati festival „Egzit” privla~i najvi{e stranaca. Za vreme „Egzita” u Novom Sadu su boravili turisti iz Velike Britanije, Holandije, Slovenije, Hrvatske, Francuske i Italije i u julu in-

focentre TONS-a je posetilo najvi{e turista, vi{e od 1.100. Zna~ajan udeo u broju dolazaka i no}ewa stranih turista zabeleèn je za vreme Evropskog prvenstva u rukometu za mu{karce, odrànog lane u januaru. S obzirom na to da duìna boravka u Novom Sadu varira od 2,26, pa u nekim mesecima poraste do 2,5 dana, januar je bio specifi~an, jer su tada turisti, zahvaquju}i rukometnom prvenstvu, ostajali u vojvo|ankoj prestonici ~ak duè od sedam dana. - Moèmo da se pohvalimo da Novi Sad uga|a èqama turista raznih profila. Novi Sad je interesantan za poslovnu publiku, za odmor i kulturno istorijsko upoznavawe grada, za omladinsku populaciju koja uìva u festivalima. Za najmla|i uzrast postoje brojne manifestacije, a posebnu pa`wu posve}ujemo i turistima bajkerima ili bekpekerima, avanturistima koji dolaze u na{ grad na raznim dvoto~k{ima i koji su sve vi|eniji gosti - istakla je Tihana Vidakovi} dodaju}i da ne treba zanemariti ni turiste koji organizovano pristiù na velikim kruzerima, kao ni one koji dolaze svojim brodi}ima. I. Dra gi}

vOJvOdinA

utorak8.januar2013.

dnevnik

ПРОСЛАВЉЕНИ БАДЊИ ДАН И БОЖИЋ У ВОЈВОДИНИ

Бадњаци, вертепи и чесница за најрадоснији хришћански празник Православни верници су по одавно устаљеној традицији, обележили Бадњи дан и Божић у Војводини, онако како и приличи овом верском празнику. И поред прохладног и ветровитог поподнева Бадњег дана, неколико стотина житеља Сомбора, међу којима је највише било оних најмлађих, присуствовало је освећењу и паљењу бадњака на Светођурђевском тргу. Обред освећења је, уз саслужење целокупног сомборског свештенства, предводио ар-

Божића је, традиционално, обележен углавном у кућној атмосфери и ужим породичним круговима. И у Белој Цркви, паљен је бадњак у порти српске православне цркве Светог Петра и Павла као и у порти руске православне цркве Светог Јована Боголсова, а број верника је ове године био рекордан. Као и у Сомбору, највише је било најмлађих Белоцрквана. Божић је и у свим православним храмовима и свим насељима

Налагање бадњака у Сомбору

Традиционално печење у насељу Смиљевача

хијерејски намесник, отац Сава Николић, а оно што је улепшало овај свечани чин је и детаљ да је на почетку обреда почео да пада снег, тиме додатно доприносећи празничној атмофери. Сомборци, и то опет у највећем броју они млађи, присуствовали су и богослужењима у сомборским православним храмовима, а сам дан

старопазовачке општине свечано дочекан и прослављен. Бадњаци су освештани и паљени у свим црквама уз присуство великог броја и старих и младих. Интересантно је било у цркви Светог Оца Николаја у Војки, где је уз освећење и паљење бадњака у црквеној порти и закуску која је приређена у црквеном дому, из-

Златна значка Радету Стевановићу АПАТИН: На редовној изборној скупштини Друштва пчелара „Дунав“ у Апатину усвојен је извештај о раду за ову и план и програм рада за наредну годину. Изабран је и ови Извршни одбор у који су ушли Раде Стевановић, Јосип Рохачек, Синиша Стојшић, Пал Нович, Предраг Ћопић, Славољуб Покрајац и Владимир Ковачић док су у Надзорни одбор изабрани Миле Баста, Милан Зовеница и Мато Шимунов. Изабран је и суд части који чине Стеван Орчић, Цветко Јокић и Славко Бурсаћ. Уручена су и признања најистакнутијим пчеларина. Златну

значку „заслужни пчелар“, награду СПОС-а добио је Раде Стевановић, захвалницу Предраг Ћопић, а похвалу Светозар Витас. Диплому ДП „Дунав“ Апатин добио је Миле Баста, Светозар Витас, Јосиф Шолар и Душан Лазендић, док је захвалница уручена Удружењу пчелара „Радилица“ из Осијека за дугогодишњу сарадњу. Изборној скупштини апатинских пчелара присуствовали су и представници удружења пчелара из околних општина а пчеларима се обратио и председник СПОС-а видео линком. Ј. П.

ведена и традиционална вертепска представа коју је са ученицима верске наставе из војачке основне школе припремио вероучитељ Слободан Грујић, а ово сремско село је задржало већ вековима традицију вертепских опхода по кућама, па је и ово Бадње вече било у знаку уласка „вертепа“, данас група костимираних дечака, у скоро свако домаћинство. Божићна литургија и паљење бадњака окупио је по тадицији велики број Апатинаца и гостију из околних места на обалу Дунава код Храма Светих Апостола.С обзиром на велики број верника литургију је велики број пратио са разгласа изван Храма јер места није било за све. Након паљења Бадњака деци су подељени слаткиши и воће а одрасли су уз кувано вино још дуго размењивали честитке.

Вертепи у Војки

Православци Бечеја су на традиционалан начин обележили најрадоснији хришћански празник. Ове године је импресионирала посећеност богослужењу на

Ватромет на Бадње вече Традиционалним паљењем бадњака и масовним присуством празничним богослужењима прослављен је бадњи дан и божић у северном Потисју у Ади, Молу, Сенти, Кањижи, Санаду, Остојићеву и другим местима Празничној идили на Бадње вече допринео је и снег, а у Хоргошу уз паљење бадњака приређен је и ватромет. Бадњи дан, када сви верници нису могли да уђу у једини овдашњи православни храм посвећен Светом великомученику Георгију и присуствују вечерњој служби, чиме је почело Бденије. И овде је освешћен бадњак, а поноћна божићна литургија окупила је, такође, велики број православаца,

Поред улагања у објекте улагаће се и у стручне семинаре и превентивна предавања по школама, о малолетничким трудноћама и полним болестима, а од 20. јануара у Панчеву почиње Национални скрининг програм за рано откривања рака дебелог црева и трајаће две године. Осим тога креће и скрининг грлића материце и интезивнији рад саветовалишта за рано откривање рака коже. З. Дг.

У новокнежевачкој општини, на Бадњи дан, приређено је традиционално заједничко печење божићних печеница које се већ четврт века одомаћило у насељу Смиљевача. Уз дружење и весеље празничне печенице су се окретале на 17 ражњева. Један од пократача и

организатора заједничког припремања божићних печеница Милош Петровић потсећа да се 1995. године овде окретало преко 40 печеница. - Време је кризе, многи људи се боре за егзистенцију, али сви би желели богату прзаничну трпезу са печењем, па традицју коју смо започели желимо да сачувамо - наглашава Петровић. И док су Смиљевчани пекли печенице, Оџачани су ломили чесницу која је тежила 30 килограма, а пречник јој је био 120 сантиметара. Погачу је припремила пекара „Настасовић“ из Каравукова, а садржала је два вредна дуката која су поклон Туристичке организације оџачке општине и златаре „Сезам“ из Оџака. Чесницу су верници ломили у порти православне цркве. Екипа „Дневника”

Гради се капела у Кулпину

КУЛПИН: У Кулпину, лепе јесење дане грађевинари користе за изградњу капеле на православном гробљу, чији се обриси већ сагледавају. Давнашња потреба житеља Кулпина

се коначно реализује, а што је и законска обавеза. Жеља је да се у лепом времену обаве сви радови, како би се објекат ставио пре зиме под кров. Завршетак грађевинских радова на капели

Више новца за здравство ПАНЧЕВО: У овој години биће одвојено више новца из буџета града за здравство. Осим што ће становници Долова добити нову амбуланту за коју је издвојено 16 милиона динара у овој години биће реновиране и амбуланте у Војловици, на Тесли и у Банатском Брестовцу, док ће у Дому здравља у Панчеву лабораторија бити окречена и замениће јој столарију.

поготово младих.. Како је Божић тродневни породични празник, славље је настављено у породичном кругу уз препознатљиву раскошну славску трпезу.

Завршетак у првој половини ове године

и уређењу терена планира се у првој половини 2013. години, када је и прослава 200 годишњице од изградње Храма светог вазнесења Господњег (изграђен 1813. године). Капела се гради по пројекту архитекте Саве Форкапића, а по благослову епископа бачког Иринеја. Пројекат следи традиционалну архитектуру, а у основи капела је са уписаним крстом и полукружном олтарском апсидом. Кулпин је место знаменито и по томе, што су у њему рођена два црквена великодостојника, митрополит Стефан Стратимировић и патријарх Георгије Бранковић, чије бисте ће се открити у месном парку, у години јубилеја. Ово је иначе наставак акције са којом се бистама обележавају сви знаменити Кулпинчани, са постављањем у уређеном месном парку. В. Х.

„ГРУПАЦИЈА ГРАЂАНА” УСКОРО НА ТУРНЕЈИ

Путешествије „Шумице” БЕЧЕЈ: После премијерног извођења у Бечеју на сцени матичне куће Градског позоришта Бечеј и гостовања у Новом Саду, копродукција „Групације грађана“ и поменуте установе из области културе, представа „Мушица“ би ускоро требало да крене пут свих места највеће потиске општине. - Највероватније ћемо петком гостовати у селима наше општине, а ако буде интересовања и суседних општина. Убеђени смо да ћемо представом „Мушица“ разбити зимску монтонију у нашим селима, рекао је помоћник редитеља и један од глумачког секстета Синиша Томић. Представа „Шумица“ је адаптација класичне комедије А. Б. Руцантеа „Мушица“ из времена

ренесансе и радња је смештена у „Модерну Србију“. Намењена је старијима од 16 година, јер обрађује теме, као што су новац, љубав, сујета таштина, на које време није имало утицаја у људским односима. У двострукој улози су Бранисалав Јелић и Синиша Томић, јер поред глуме први је потписао режију, а други му је асистирао у редитељском првенцу. На сцени се још појављују Милош Блажин, Дарко Вујков, Александар Томић и Анета Туцаков. У улози стручног консултанта је Мирјана Колунџић-Кузмановић, сценографију је урадио Лазар Калембер, а арт дизајн Бојан Бачкалић. В. Ј.

Света литургија и бденије

БЕЧЕЈ: Поводом Божића, данас ће се на Сабор пресвете Богородице од 9 сати у православном храму служити Света литургија, а од 18 сати бденије. Све ће се поновити и сутра,трећег дана Божића и славе Светог првомученика архиђакона Стефана. В. Ј.

Нове табле

ДРЉАН, МИЛЕШЕВО: Захваљујући новцу Покрајинског секретаријата за управу, прописе и националне заједнице, у несељима бечејске општине Дрљан и Милешево постављено је 38 табли с двојезичним називом улица у два села која припадају истој месној заједници. Од секретара МЗ Дрљан-Милешево Жарка Вигњевића сазнали смо да је извођач радова била фирма „Wалкер“ из Аде. В. Ј.

vojvodina

dnevnik ДСС УКАЗУЈЕ НА САОБРАЋАЈНЕ ПРОБЛЕМЕ

Семафори, кривине, камиони…

ЗРЕЊАНИН: Месни одбор Демократске странке Србије у зрењанинској Месној заједници „Жарко Зрењанин” покренуо је иницијативу да се на углу улица 7. јула и Жарка Зрењанина, ако за то постоје технички услови, поставе семафори, који би умногоме повећали безбедност учесника у саобраћају и смањили гужве, нарочито у пијачним данима. ДСС је напоменуо да је у непосредној близини и главни улаз у Основну школу “Јован Цвијић” и да овом раскрсницом пролази велики број деце. “Због велике фреквенције возила отежано је кретање пешака и бициклиста на пешачким прелазима. Велики проблем представља и опасна двострука кривина код малопродајног објекта “Гомекс” у Железничкој улици. На њој су се у више наврата догађале саобраћајне незгоде. Тамо је постављена челична заштитна ограда, која је спречавала улетање аутомобила на спортски терен, односно на дечије игралиште, али је она оштећена пре не-

колико месеци и још увек није поправљена”, наводи се у саопштењу Информативне службе Градског одбора ДСС у Зрењанину. У овој странци, која чини део владајуће коалиције у граду, веле да би требало што пре поправити и довести у функцију заштитну ограду. Такође, указују да би одговарајућим знаком из оба смера требало најавити наилазак опасне кривине и ограничити максималну брзину. ”Желимо да укажемо и на проблеме становника улица Милутина Суботина, дела Железничке и улице Елемирски друм због проласка тешких камиона, који и поред изграђеног дела обилазнице у овом делу града упорно користе поменуте улице. Приметна су оштећења коловоза и појединих стамбених објеката. Сматрамо да би решење било постављање сигнализације за ограничење укупне дозвољене тежине возила као и ограничење максималне брзине”, истичу у ДСС. Ж. Б.

Реанимобил Дому здравља у Темерину ТЕМЕРИН: Возни парк Службе хитне медицинске помоћи Дома здравља Темерин употпуњен је новим санитетским возилом специјалне намене. Реч је о реанимобилу марке „пежо“, који пружа максималне могућности за рад екипа хитне медицинеске помоћи на терену. Средства за набавку, у вредности од три милиона динара, обезбедио је Покрајински секретаријат за здравство, социјалну политику и демографију.

- Ново санитетско возило специјалне намене, од великог је значаја за збрињавање и транспорт витално угрожених пацијената и функционисања хитне медицинске помоћи. Дом здравља у Темерину половином јануара пустиће у рад мамограф, који је набављен пре три године и рентген апарат – каже чланица Општинског већа Темерин задужена за ресор здравства и социјалне заштите др Тања Радовановић. М. Мл.

utorak8.januar2013.

ГАС У ВРШЦУ ОД 1. ФЕБРУАРА СКУПЉИ 10 ПOСТО

Због нагомиланих дугова хладни станови? ВРШАЦ: Новогодишња и божићна славља поприлично су испразнили кућне буџете Вршчана који се полако враћају свакодневним проблемима, али и бројним поскупљењима у овој години. Једна од бројних брига је и најављено поскупљење гаса за 10 одсто од 1. фебруара, па ће око 12 хиљада, већ сада задужених потрошача бити овом Стеван Дећански новом ценом у још већем пробле- вембар, привреда овом дистрибуму. теру дугује око 200 милиона , а Руководилац службе за ди- домаћинства преко 140 миилина стрибуцију гаса у ДЈКП „Други динара. И током прошле године у октобар“ Стеван Дећански каже више наврата директор ове фирда закључно с обрачунима за но- ме Љубисав Шљивић се одбор-

ницима жалио како су дугови потрошача велики и да је све већи број оних који то нису у стању да плате. Тражио је да локална самоуправа помогне социјално угрожене да ту невољу лакше преброде, нудио репрограм дуговања у више месечних рата, али ето то се на почетку ове године поново обрушило и на привреду, али и на домаћинства. Наиме, та дуговања угрожавају и предузеће „Други октобар“ које отежано измирује обавезе према „Србијагасу“. -То је озбиљан проблем. Ако се рачуни не измирују током сезоне, ни „Други октобар“ неће бити у

могућности да плати преузети гас. „Србијагас“ може да нам ограничи испоруку и ето проблема у току грејне сезоне – каже Дећански о овоме. Додао је да се у грејној сезони потрошња гаса креће од 80 хиљада, па све до 200 хиљада кубука дневно. Цео град је покривен гасном мрежом и свако ограничење испоруке гаса вршачком дистрибутеру због неизмирених рачуна би у невреме довео у питање грејање свих становника, па и оних који редовно плаћају. Време је да локална самоуправа поред досадашњих пронађе и нове мере, али и невладиних хуманитарних организација да се нађу онима који сами нису у стању да се носе са оваквим дуговањима. Р. Јовановић

РЕКОНСТРУКЦИЈА КОМИТЕТА ЈОШ УВЕК ПОД ЗНАКОМ ПИТАЊА

Неразумни појединци коче послове ЗРЕЊАНИН: С обзиром на то да је планом буџета за 2013. годину Округ поново обезбедио средства за пресељење и опремање канцеларија, остаје нада да ће бити слуха и разумевања да се ипак омогући санација зграде Комитета у центру Зрењанина и здање приведе намени, те се тиме спаси од даљег пропадања и урушавања, изјавила је начелница Средњобанатског управног округа Тања Дуловић у оставци и тиме поново отворила питање реконтрукције овог атрактивног пословног објекта. На опроштајној седници Савета Средњобанатског округа Дуловићева је нагласила да је о свему упознат и министар правде и државне управе који је обећао подршку у реализацији овог пројекта. Средином прошле године започети су припремни радови за темељну реконструкцију зграде бившег Комитета. За тај посао обезбеђено је око 50 милиона динара, а извођачу радова, новосадској фирми “Булевар компани”, пребачено је, као аванс, 8,5 милиона динара. Међутим, постављене скеле брже – боље су скинуте, јер је Социјалистичка партија Србије, тада још у опозицији, а данас један од стожера

власти у граду на Бегеју, забранила радницима фирме “Булевар компани” да започну радове, тврдећи да је Комитет у њиховом власништву и да град нема шта да тражи у њему, упркос правоснажној судској пресуди која говори другачије. Нерешени имовинско – правни односи око Комитета чак су били и изговор социјалистима да не склопе коалициони споразум са Демократском странком и Лигом социјелдемократа Војводине око формирања зрењанинске власти. - Савет Средњобанатског управног округа је подржао моје и напоре наше стручне службе да се коначно реализује идеја о пресељењу и смештају запослених у округу, свих инспектора републичких и покрајинских инспекција на једној локацији и у адекватном простору. Јавности је познато да је у питању пројекат санације зграде Комитета, за шта су биле прибављене сагласности и одобрења надлежних државних органа – Владе Србије и Републичке дирекције за имовину. Израђени су пројекти, а уз подршку државе и града Зрењанина обезбеђена су средства за ту намену и спроведене јавне набавке за извођаче грађевинских радова – под-

Зграда Kомитета

сетила је Тања Дуловић на седници Савета Средњобанатског управног округа. Округ је, навела је она, успео да обезбеди додатна буџетска средства за опремање канцеларија намештајем, као и рачунарском, административном и другом пратећом опремом. - Са радовима се започело јула месеца али су истог дана обустављени после непримерене интервенције неразумних појединаца, из разлога који немају рационално оправдање, а на штету свих, не само запослених који су тре-

бали бити смештени у том објекту. Проблем је до данас остао нерешен и за сада је неизвесно да ли ће и када бити окончан – нагласила је Дуловићева и закључила да је оправдано да се инспекцијама, које су тренутно збијене у Градској кући, обезбеди примерен и адекватан смештај, као и да коначно сви запослени буду на једној локацији, а не раштркани на више места, као што је сада случај, а што се неминовно одржава на ефикасност и квалитет рада и услуга. Ж. Балабан

У АПАТИНУ СВЕ ВИШЕ ОБЈЕКАТА СКЛОНИХ РУШЕЊУ

Ста ре ку ће прет ња за про ла зни ке

Јанош Шимон припрема укусну сланину

Пансион код Анушке

БЕЛО БЛАТО: За пансион “Анушка” у Белом Блату већ се надалеко зна. Ко хоће да ужива у чарима домаће кухиње, да се подсети свих старинских укуса, нека само дође. Овде важи она девиза да добри домаћини увек морају имати шта да изнесу на своју трпезу. Анушка је већ опробана домаћица, рекло би се, са неколико брендова. О њеној штрудли са маком стихови су испевани, а за фаширке се гости отимају. У њеној кухињи могу уживати и вегетаријанци,

а богами и прави гурмани. А све из сопствене баште и обора. Башта уредна, као под конац, обори чисти, милина једна. И као што стара изрека каже да иза сваке домаћице стоји добар домаћин, тако и упоредо са Анушком ради њен животни сапутник Јанош Шимон. Добар део из гурманског асортимана његових је руку дело. Баш као и ова часар сланина са фотографије којој тешко ко може да одоли. Ж. Б.

АПА ТИН: Општинска грађевинска инспекција у Апатину обилази куће склоне рушењу, опомињући власнике да заштите своје објекте, а крајња мера ће бити њихово рушење. Недавни случај урушења фасаде зграде у центру града у којој се налазе државне службе поново је покренуло питање како натерати власнике да одржавају своје објекте. - Установили смо да власници више од двадесет кућа треба да ставе заштитну жичану ограду око својих објеката или санирају грађевине које прете да се уруше и опасност су за пролазанике - каже општински грађевински инспектор Ве ли мир Ко ва че вић. Према његовим речима већина таквих објеката је напуштена, а неретко су у поседу више власника који не могу да се договоре.

- Део власника се одселио у иностранство и не зна им се место пребивалишта. У случајевима где власници не могу да се пронађу бићемо принуђени идуће године као крајну меру да сами рушимо објекте - наводи Ковачевић, али додаје да се објекти под заштитом Завода за споменике културе из Новог Сада без обзира на стање у коме се налазе не могу рушити. У општини је све више пријава грађана који упозоравају на места

која су опасна за пролазнике или угрожавају и њихове куће. -Поред тога што инспектори обилазе град али и села реагујемо и по пријавама грађана. У Апатину је нај-

Изложба у Галерији куће Војновића ИНЂИЈА: У Галерији куће Војновића, у петак у 19 часова биће отворена изложба радова Маше Пауновић и Иве Шијан коју ће посетиоци моћи да погледају до 25. јануара 2013. Маша Пауновић је рођена 1981. године у Београду. Дипломирала је 2005. а магистрирала 2010. године на Факултету примењених уметности у Београду, одсек вајарство. Специјализирала је уметничку обраду метала у школи ТАМ Арналда Помодора у Италији 2012. године. До сада је имала три самосталне изложбе. Она ће се представити на изложби са 15 скулп-

тура. Ива Шијан је рођена у Зрењанину 1986. године. Завршила је основне академске студије на Академији уметности у Новом Саду 2010. године, на ликовном одсеку, смер сликарство у класи професора Влада Ранчића. Године 2011. завршила је Мастер студије, сликарство на Академији уметности у Новом Саду, код истог професора. До сада је имала три самосталне изложбе и учествовала на преко 20 групних изложби.Она ће се представити са цртежима и објектима. В. Х.

више урушених објеката али смо установили неколико у Свилојеву и Сонти. На наше опомене, део власника кућа је већ ставио заштитну ограду, а општина је заштитила део објеката у центру града где нисмо нашли власник. Уколико се и на другима не пронађу власници општина ће такође ставити заштитну ограду - каже Ковачевић, напомињући да су налози стигли и на неке фирме које још функционишу, као што је стара зграда поште. Акција грађевинске инспекције ће се интензивирати у наредном периоду и како наводе у инспекцији проблем урушених кућа требао би дефинитивно да се реши иако се временом јављају нови случајеви. Ј. Прелчец

dru[tvo

utorak8.januar2013.

IAKO DO PRI NO SI NI SU IZ MI RE NI

dnevnik

DO NA CI JA SEN ]AN SKOJ BOL NI CI U AK CI JI FON DA B92

Po sle Bo ì }a Ul tra zvu~ ni apa rat i dva in ku ba to ra ove ra zdrav stve nih kwi ì ca Po re ska upra va na red nih da na tre ba, u naj kra }em ro ku, da Re pu bli~ kom fon du za zdrav stve no osi gu ra we do sta vi spi sak pred u ze }a u re struk tu i ra wu ko ja ima ju ne iz mi re ne oba ve ze po osno vu do pri no sa za zdrav stve no osi gu ra we ka ko bi wi ho vim rad ni ci ma {to pre bi le ove re ne zdrav stve ne kwi ì ce. Na i me, po sled weg da na sta re go di ne Vla da Sr bi je je usvo j i l a za j ed n i~ k i pred l og mi ni star ke zdra vqa Slavice \uki} Dejanovi} i mi ni stra fi nan si ja i pri vre de Mla|ana Dinki}a, ko ji su za tra ì li da se rad ni ci ma pred u ze }a u re struk tu i ra wu, ko ji ma ni su us pla } e n i do p ri n o s i, ove r e zdrav s tve n e kwi ` i c e. Mi n i star stvo fi nan si ja i pri vre de obez be di lo je sred stva za tu na me nu; a ka da }e rad ni ci pred u- ze }a u re struk tu i ra wu ima ti ove re ne zdrav stve ne kwi ì ce za vi si od br zi ne do sta ve spi ska Re pu bli~ kom fon du za zdrav stve no osi gu ra we. Dr à va }e ta ko i ove go di ne re {i ti pro blem ne u pla }e nih zdrav stve nih do pri no sa od dr àv nih i dru {tve nih pred u ze }a, ali }e zdrav stve ne kwi ì ce rad ni ka ko ji ra de kod pri vat nog ga zde ko ji ni je iz mi rio oba ve ze pre ma RF ZO osta ti bez zdrav -

stve ne mar ki ce, {to zna ~i da u na red nih {est me se ci ne }e mo }i, osim u hit nim slu ~a je vi ma, da idu kod le ka ra. Pre ma iz ja vi zva ni~ ni ka ovo je po sled wa go di na u ko joj }e se to le ri sa ti ne pla }a we zdrav stve nih do pri no sa od stra ne pred u ze }a u re struk tu i ra wu jer bi to kom 2013. tre ba lo da se re {i pi ta we za 175 kom pa ni je u ko ji ma ra di pre ko 50.000 rad ni ka. U 2014. go di ni }e se ko na~ no sta vi ti ta~ ka na sva pred u ze }a u re struk tu i ra wu, bi lo {to }e se za wih na }i stra te {ki part ne ri, bi lo {to }e oti }i u ste ~aj ili bi ti li kvi di ra na. Ipak, za rad ni ke je u ovom tre nut ku naj va `ni je da im zdrav stve ne kwi ì ce {to pre bu du ove re ne jer oni ni su kri vi {to zdrav stve ni do pri no si ni su re dov no upla }i va ni i {to je dr à va o{te ti la sa mu se be. Osta je jo{ da se vi di da li }e Vla da Sr bi ji na }i re {e we i za upla tu pen zi o nih do pri no sa, jer rad ni ci pred u ze }a u re struk tu i ra wu ne ma ju ni wih iz mi re ne, ka ko za po sle ni ne bi ima li no vu “ru pu” u sta ù. Ako je su di ti po bu xe tu za ovu go di nu, no va ca za no vo po ve zi va we sta à ne ma, a da li }e se za rad so ci jal nog mi ra on pro na }i tek }e se vi de ti. Q. M.

NA GRA \E NA NAJ BO QA PRE ZEN TA CI JA O MUL TI KUL TU RAL NO STI

Po bed ni ca gim na zi jal ka Tea Te o fa nov ska Taj nim gla sa wem svih u~e sni ka pro jek ta “Ne ma raz li ke”, ko ji je to kom no vem bra i de cem bra pro {le go di ne u No vom Be ~e ju re a li zo vao Hu ma ni tar ni cen tar “Sun co kret”, oda bra na je naj bo qa pre zen ta ci ja na te mu me |u na ci o nal ne to le ran ci je.

Wu je iz ra di la Tea Teofanovska i woj je pri pa la na gra da – fo to a pa rat. U~e ni ci svih na ci o nal nih pri pad no sti u in for ma ti~ kom ka bi ne tu Sred we {ko le u No vom Be ~e ju su sa mi, u pri su stvu ~la n o v a pro j ekt n og ti m a i stru~ nog li ca, iz ra |i va li po wer po int pre zen ta ci je ko je su ima le za ciq afir ma ci ju vred no s ti mul t i k ul t ur n og dru {tva.

Autor ka naj bo qe pre zen ta ci je Tea Te o fa nov ska, u~e ni ca tre }eg raz re da Gim na zi je, za do voq na je {to se wen trud is pla tio. - Ni sam se na da la da }u po be di ti. U svo joj pre zen ta ci ji, ina ~e, pred sta vi la sam poj mo ve mul t i k ul t u r al no sti i to le ran ci je, a za tim ka ko to iz gle da na pri me ru Voj vo di ne – ob ja sni la je ona. Hu m a n i t ar n i cen tar “Sun co kret” upu ti }e po bed ni~ ku pre zen ta ci ju pred stav ni ci ma op {ti ne No vi Be ~ej, am ba sa do ri ma stra nih ze ma qa, zva ni~ nim saj to vi ma udru è wa ko ja za stu pa ju na ci o nal nu rav no prav nost i me |u na ci o nal nu to le ran ci ju, kao i te le vi zi ja ma i in ter net por ta li ma ko ji bu du za in te re so va ni da je pri ka ù. Pre zen ta ci ja ko ja je ostva ri la op {ti ciq pro jek ta bi }e emi to va na i na zva ni~ nom saj tu no vo be ~ej ske op {ti ne. Ovaj pro je kat po dr ào je Po kra jin ski se kre ta ri jat za obra zo va we, upra vu i na ci o nal ne za jed ni ce. @. Ba la ban

U OP [TI NI PLAN DI [TE OD NO VE GO DI NE

Ma ke don ski zva ni ~an je zik Uo~i No ve go di ne na sve ~a noj sed ni ci Skup {ti ne op {ti ne ma ke don ski je zik je i zva ni~ no pro gla {en za je zik u slu `be noj upo tre bi u or ga ni ma lo kal ne sa mo u pra ve. Ovom pri li kom je re ~e no da je ova op {ti na pr va u Sr bi ji i u sve tu svo jom po li ti~ kom vo qom uve la ma ke don ski je zik u slu `be nu upo tre bu. Pred sed nik SO Rade Kala{wa re kao je da je ova kva od lu ka pred lo `e na na kon kon sul ta ci ja sa ko a li ci o nim part ne ri ma i pred stav ni ci ma osta lih od bor ni~ kih gru pa i udru `e wa gra |a na. Mno gi sma tra ju da je ovo od

ve li kog zna ~a ja za o~u va we na ci o nal nog iden ti te ta Ma ke do na ca u ovoj op {ti ni ko jih sa da ima oko 1.300 u se li ma ovog kra ja. Ina ~e, ova kva od lu ka od ra ni je po sto ji za pri pad ni ke ru mun ske, ma |ar ske i slo va~ ke na ci o nal ne za jed ni ce. Sve ~a nom ~i nu pro gla {e wa od lu ke pri su stvo va li su broj ni go sti me |u ko ji ma su bi li i kon zul Ma ke do ni je u Be o gra du Ma ri jan Jo va nov ski, pred sed nik Na ci o nal nog sa ve ta ma ke don ske na ci o nal ne za jed ni ce u Sr bi ji @ivko Stojanovski i dru gi. R. J.

Op {toj bol ni ci u Sen ti pred stav ni ci Fon da B92 u dru {tvu do na to ra is po ru ~i li su ju ~e no vi ul tra zvu~ ni apa rat i dva in ku ba to ra za po tre be naj mla |ih. Na bav ku no vog ul tra `vu~ nog apa ra ta mar ke „To {i ba” u vred no sti 45.000 evra omo gu }i la je kom pa ni ja AD Fa bri ka {e }e ra „TE-TO„ iz Sen te, pa je ge ne ral na di rek tor ka Teodora Deak u ime kom pa ni je, na no vi apa rat po sta vi la plo ~i cu sa na zi vom do na to ra. Dva no va in ku ba to ra za po tre be po ro di li {ta u Op {toj bol ni ci u Sen ti, obez be |e -

na su do na ci ja ma Milana Popovi}a i Jav nog pred u ze }a „Voj vo di na {u me„, ~i ji je pred stav nik, Milenko Ili}, po mo} nik di rek to ra za ko ri {}e we {u ma, ta ko |e pri su stvo vao uru ~e wu opre me. U ime Mi la na Po po vi }a, plo ~i cu sa we go vim ime nom je na no vi in ku ba tor po sta vio ko or di na to pr ak ci je „Bit ka za po ro di li {ta” Ilir Ga{i. Di rek tor sen }an ske bol ni ce dr Mihaq Va{a{ se sr da~ no za hva lio pri sut ni ma na wi ho vom do pri no su u opre ma wu po ro di li {ta {i rom na {e ze mqe.

- Da na {wim uru ~e wem opre me, pre {li smo ve li ki deo pu ta ka ko na~ noj po be di u ovom po ro di li {tu. Ipak, od pot pu nog opre ma wa Op {te bol ni ce u Sen ti nas de li obez be |i va we no vog re a ni ma ci o nog sto la, puls nog ok si me tra, lam pe za fo to te ra pi ju, tran sku ta nog bi li ru bi no me tra, apa ra ta za skri ning slu ha, kao i ne ko li ko in fu zi o nih pum pi i pra te }e opre me - re kao je Ilir Ga {i, na ja viv {i da u 2013. go di ni pred sto ji jo{ mno go raz li ~i tih ak tiv no sti na opre ma wu vi {e od 50 po ro di li {ta u Sr bi ji. M. Mr.

FAR MA CE UT SKE KOM PA NI JE OBE ]A VA JU

Re dov no snab de va we le ko vi ma Far ma ce ut ske kom pa ni je na ja vqu ju da }e ove go di ne re dov no is po ru ~i va ti le ko ve tr `i {tu, i da pla ni ra ju uvo |e we no vih me di ka me na ta za raz li ~i ta obo qe wa, upr kos te {ko }a ma u po slo va wu i gu bi ci ma sa ko ji ma su is pra ti li pret hod n u go d i n u. Pro b le m i na far ma ce ut skom tr `i {tu - dug pe riod ~e ka wa na for mi ra we ce na, na pla ta do pri no sa i pro ces re gi stra ci je - uti ca li su jed na ko i na do ma }e fir me i na pred stav ni {tva stra nih kom pa ni ja u Sr bi ji. Ma da, ~i ni se, „stran ci” su taj udar bo qe amor ti zo va li. To po tvr |u je i ru ko vo di lac „Ba jer helt ke ra„ Branimir Obradovi}. - Pred vi de li smo ne mi nov nost ta kvog to ka do ga |a ja i sprem n o do ~ e k a l i pro b le m e ko ji su se po ja vi li to kom 2012. go d i n e - ka ` e Ob r a d o v i}. O~e ku je mo da }e sa rad wa sa Mi ni star stvom zdra vqa i RF ZO u na red nom pe ri o du da ti ve }i iz bor pa ci jen ti ma u po gle du le ko va. Sr bi ja je ze mqa u tran zi ci ji i neo p hod no je da vi {e qu di do bi je pri stup sa vre me nim le ko vi ma, ali usled ra z nih eko n om s kih fak t o r a ~e ka se i po vi {e go di na do do -

Sr bi ja je ze mqa u tran zi ci ji i neo p hod no je da vi {e qu di do bi je pri stup sa vre me nim le ko vi ma, ali usled ra znih eko nom skih fak to ra ~e ka se i po vi {e go di na do do la ska le ka na po zi tiv nu li stu la ska le ka na po zi tiv nu li stu - na veo je Ob ra do vi}. Ba jer }e to kom 2013. u Sr bi ji obez be di ti le ka ri ma i pa ci jen ti ma do stup nost svog ino va tiv nog, an ti ko a gu lant nog le -

ka, ko ji }e po jed no sta vi ti i una pre di ti le ~e we i pre ven ci ju zgru {a va wa kr vi. Uz to u pla nu je i re gi stra ci ja no vog le ka za te ra pi ju ne kih de ge ne ra tiv nih obo qe wa mre `wa ~e.

Far ma ce ut ska kom pa ni ja „Ak ta vis„, u ~i jem sa sta vu je i fa bri ka le ko va Zdra vqe iz Le skov ca, us pe la je da u 2012. go di ni, ostva ri sli ~an po slov ni re zul tat kao i go di nu da na ra ni je. Ciq „Ak ta vi sa„ je i da u go di ni ko ja je po ~e la na sta vi sa kon so li da ci jom po slo va wa i obez be di re dov no snab de va we tr ì {ta le ko vi ma. To kom 2013. go di ne Ak ta vis pla ni ra da na tr ì {tu Sr bi je „lan si ra” i de se tak no vih naj sa vre me ni jih le ko va. Ge ne ral ni di rek tor He mo far ma Ronald Zeliger ka è da je we go va kom pa ni ja na sto ja la da pro ble me na tr ì {tu u 2012., sa ni ra u{te da ma, ra ci o na li za ci jom i re struk tu i ra wem. Dug pe riod na pla te za is po ru ~e ne pro iz vo de po ne re al nom kur su evra, ~e ka we na re gi stra ci ju i for mi ra we ce na le ko va, kao i wi ho vo uba ci va we na po zi tiv nu li stu RF ZO-a - sa mo ne ki od pro ble ma ko ji su op te re }i va li tu kom pa ni ju u pret hod noj go di ni. He mo farm }e, na ja vio je Ze lin ger, u na red nom pe ri o du na tr ì {te pla si ra ti i no vi pre pa rat za te ra pi ju di ja be te sa ti pa 2, i pro {i ri ti i po sto je }u pa le tu pre pa ra ta za le ~e we kar di o va sku lar nih obo qe wa.

U OSNOV NIM [KO LA MA U VOJ VO DI NI

U~i o ni ce pu ne raz li ~i tih je zi ka Iako je, na `a lost, u ovoj {kol skoj go di ni u Voj vo di ni u pr va~ ke klu pe se lo to li ko pr va ka ma we ne go u sep tem bru 2011. go di ne, ~i ni se da ipak ima i ono ga {to mo `e da ob ra du je. Na i me, bar pre ma sta ti sti~ kim po da ci ma, u na {em {kol stvu ima po ma ka na bo qe. Je dan od wih sva ka ko je i to {to je, pro {le {kol ske go di ne i zva ni~ no u osnov ne {ko le uve de na in klu zi ja pa u pr va~ kim klu pa ma re dov nih {ko la sa da se di i 218 sed mo go di {wa ka s po seb nim po tre ba ma, ko ji zna wa i ve {ti ne sti ~u po in di vi du al nim obra zov nim pla no vi ma, to jest na na ~in ko ji im omo gu }a va da na pre du ju u skla du sa svo jim spo sob no sti ma. Ra du je sva ka ko i ~i we ni ca da se po ve }a va broj u~e ni ka ko ji {kol ska zna wa sa vla da va ju dvo je zi~ no, na svom ma ter wem i jed nom stra nom je zi ku. Na i me pro {le {kol ske go di ne uve de na su bi lin gval na ode qe wa, a ove je upi sa no vi {e pr va ka. Ta ko sa da, u {est osnov nih {ko la, ras po re |e nih u ~e ti ri voj vo |an ske lo kal ne sa mo u pra ve, ~a so ve na dva je zi ka ima wih 147, dok ih je u {kol skoj 2011/12. go di ni bi lo 112 i to u ~e ti ri {ko le. U po jed noj {ko li u Vr ba su, Srem skoj Mi tro vi ci i No vom Sa du 103 pr va ka u~i na srp skom i en gle skom je zi ku, dok je u Su bo ti ci za 24 u~e ni ka or ga ni zo va na bi lin gval na na sta va na srp skom i ne ma~ kom je zi ku, a za 20 u~e ni ka na ma |ar skom i ne ma~ kom je zi ku.

Da li zbog to ga {to dr `av ne {ko le nu de sve vi {e mo gu} no sti ili zbog to ga {to su bes plat ne, tek ni u ovoj {kol skoj go di ni pri vat ne osnov ne {ko le u Voj vo di ni ni su za be le `i le ne ki pro dor. Kao i u pro {loj {kol skoj go di ni i u ovoj, u na {oj po kra ji ni, eg zi sti ra ju sa mo dve ova kve {ko le i obe su u No vom Sa du. Je se nas se u wih upi sa lo sa mo osam pr va ka, {to je za tro je ma we ne go u pro {loj {kol skoj go di ni. Voj vo |an ska mul ti lin gval nost u {ko la ma se ne ogle da sa mo u {est na stav nih je zi ka i bi lin gval nim ode qe wi ma ne go i u mo gu} no sti da de ca, u {ko li ne gu ju i svo je ma ter we je zi ke, iako oni

skog je zi ka s ele men ti ma na ci o nal ne kul tu re kao iz bor nog pred me ta, a ova kva na sta va or ga ni zo va na je u de vet lo kal nih sa mo pra va u 18 {ko la.

Voj vo |an ska mul ti lin gval nost u {ko la ma se ne ogle da sa mo u {est na stav nih je zi ka i bi lin gval nim ode qe wi ma, ne go i u mo gu} no sti da de ca u {ko li ne gu ju i svo j ma ter wi je zi k ni su na stav ni. Ta ko, od ukup no 1.308 pr va ka ko ji su se iz ja sni li kao Ro mi, a ko ji su se opre de li li da na sta vu slu {a ju uglav nom na srp skom, ali i na osta lim na stav nim je zi ci ma, wih 88, dva pu ta ne deq no, ima ~a so ve rom -

Pro {le {kol ske go di ne za ovaj iz bor ni pred met opre de li lo se dvo je u~e ni ka vi {e. I ukra jin ski je zik s ele men ti ma na ci o nal ne kul tu re kao iz bor ni pred met ove {kol ske go di ne u~i ma we |a ka ne go la ne. La ne

ih je, na i me, bi lo 11, a ove go di ne, u tri lo kal ne sa mo u pra ve i ~e ti ri {ko le, ova na sta va or ga ni zu je se za de vet pr va ka.U od no su na pro {lu {kol sku go di nu, sma wio se i to za tri i broj onih ko ji su kao iz bor ni pred met iza bra li bu we va~ ki je zik s ele men ti ma na ci o nal ne kul tu re. Vi {e pr va ka ne go u pro {loj {kol skoj go di ni, ove go di ne ima sa mo me |u pri pad ni ci ma ~e {ke za jed ni ce u Voj vo di ni. U {ko la ma u Voj vo di ni ove go di ne ni je dan pr vak ni je se opre de lio za bu gar ski ili ma ke don ski je zik s ele men ti ma na ci o nal ne kul tu re, pa na sta va ovih iz bor nih pred me ta ni je or ga ni zo va na. D. De ve ~er ski

crna hronika

dnevnik PO GI NUO BI CI KLI STA U ZMA JE VU

Pri tvo ren vo za~ „pun ta”

Iza re {e ta ka me sec da na Osmorici uhap{enih u Vrawu, osumwi~enih da su zapalili vi{e putni~kih automobila, nekoliko ugostiteqskih objekata i pozori{te „Bora Stankovi}„, kao i da su ugroàvali javni red i mir, produèn je pritvor do 30 dana, potvr|eno je u vrawskom Osnovnom sudu. - Za svih osam osumwi~enih pritvor je produèn do 30 dana. Kako se istraga u ovom slu~aju nastavqa, nadamo se da }e, posle ovoga roka, najverovatnije uslediti optuèwe, jer imamo dovoqno vremena da se sve radwe izvedu u skladu sa zako nom - re kao je port pa rol

Osnovnog suda Sr bo qub Mi haj lo vi}. Pripadnici @andarmerije i Kriminalisti~ke policije su, u saradwi s pripadnicima Policijske uprave u Vrawu, u petak 28. decembra 2012. godine, uhapsili su Mi lo {a M. (25), Mi lo {a A. (25), Ve li mi ra V. (24), Milo{a Cvetkovi}a zvanog Bawurac (23), Bo`idara Stojanovi}u zvanog Bo `a K. (26), De ja na N. (33), Mi lo {a P. (23) i Sa vu S.. Wima je ju~e istekao pritvor u trajawu do osam dana koji im je 30. decembra 2012. godine, odredio isra`ni sudija Osnovnog suda u Vrawu Sto jil Stan ko vi}. (Ta njug)

NA KON UBI STVA VLA SNI KA DVEJU ME WA^ NI CA U JA GO DI NI

NO VO SAD SKA PO LI CI JA PRO [LE GO DI NE ZA PLE NI LA 85 KI LO GRA MA DRO GE

Ma ri hua na se naj vi {e tro {i Prethodnu godinu rad operativaca za suzbijawe narkomanije u novosadskoj Policijskoj upravi, uz hap{ewe {est grupa dilera, obeleìla je akcija u saradwi s BIA u kojoj je li{ena slobode druìna s oko 85 kilograma marihuane na teritoriji Srbije, dok je na podru~ju ju`ne Ba~ke zate~ena petina od toga. Ovaj postupak jo{ traje, u nadle`nosti je posebnog odeqewa za organizovani kriminal Vi{eg suda u Beogradu. Tako|e, lane je u Ju`noba~kom okrugu zapaleweno skoro duplo vi{e droge nego prehodne godine. Tradicionalno, najavi{e se konzumira marihuana, a na to bi mogla da ukaè i zaplewena koli~ina. - U na{em radu nije primarna koli~ina zaplene, ve} nam je zadatak i ciq je da dokaèmo da se neko bavi proizvodwom i nedozvoqenim prometom narkotika, te da to procesiiramo u skladu sa zakonom. I mi naravno volimo kada je re~ o ve}oj koli~ini otkrivene

je mawe grupe s mawim obimima posla. One se ne dele po kvartovima ili po teritorijama. - Me|u qudima koji se u Novom Sadu bave prodajom droge ima dosta onih koji dolaze sa strane, iz okololnih dràva ili iz drugih krajeva Vojvodine pa i iz cele Srbije. Oni ne do|u samo da odrade posao pa da se vrate, ve} iznajme stanove - obja{wava na{ sagovornik i dodaje: - Dosta dilera ima unapred angaòvane advokate, pa kada ih uhvatimo, oni ih zovu, ali nas to ne doti~e, re~ je o wihovom pravu. Me|u wima ima onih koji ne koriste narkotike i to su uglavnom oni koji rade s ozbiqnijim koli~inama. Naàlost, me|u prodavcima i kupcima narkotika ima i maloletnika, ipak ne u velikom broju. Lica koja s bave trgovinom opojnoh drogama dovijaju se i pronalaze na~ine kako bi izbegli krivi~nu odgovornost. Imaju obi~aj da koriste maloletnike za uli~nu prodaju,

Ubi ca jo{ iz mi ~e po te ri

Vlasnik dveju mewa~nica u Jagodini Milenko Mi{a Savi} (45), ubijen 4. januara uve~e, nedaleko od svoje ku}e prilikom povratka s posla, sahrawen je na Gradskom gobqu. Zbog wegovog ubistva, koje je kva li fi ko va no kao „te {ko ubistvo”, jo{ niko nije priveden, izjavila je Tanjugu portparol Policijske uprave u Jagodini Gor da na Cve ti}. Ona je ponovila da policija intenzivno traga za ubicom Savi}a, koji je ostavio suprugu i dvoje dece.

Mrtvo telo Savi}a policija je prona{la na trotoaru, a obukcijski nalaz, ura|en dan posle, pokazuje da je „ubijen metkom iz vatrenog oru`ja u glavu”, a ~aura ispaqenog hica prona|ena je na oko tri metra od ubijenog. Sahrani je prisustovao i veliki broj vlasnika mewa~nica iz Jagodine i drugih gradova Pomoravqa.Oni smatraju da je ubistvo Savi}a „razbojni{tvo iz koristoqubqa” i veruju daje ubijeni „opqa~kan, a pritom ubjen za sitan novac”.

SA MO U BI STVO DE VOJ KE U NO VOM SA DU?

U smrt s pe tog spra ta

Dvadesetsedmogodi{wa Novosa|anka S. V. izvr{ila je samoubistvo preksino} oko 18 sati, na Badwe ve~e, skokom s petog sprata zgrade u Ulici bra}e Drowak. Prema prvim, zvani~no nepotvr|enim saznawima, devojka je sko~ila s terase zgrade na Novom nasequ, i na licu mesta preminula. Ona je navodno `ivela u stanu na pomenutoj adresi s momkom, a odlu~ila je da sko~i s badwakom u ruci, nakon {to je on neposredno pre toga oti{ao kod svojih i ona ostala sama. Telo je, po nalogu de`urnog istra`nog sudije Vi{eg suda u Novom Sadu, preneto u Institut za sudsku medicinu da se utvrdi uzrok smrti. E. D.

TEMA „DNEVNIKA”

Bo {ku N. (1971) iz Zmajeva odre|en je pritvor nakon saslu{awa u novosadskom Vi{em sudu zbog saobra}ajne nesre}e u tom mestu. Okrivqeni se tereti da je u petak, 4. januara oko 17 ~asova, voze}i svoj „fijat punto„ u alkoholisanom stawu naleteo na biciklistu J. P. (1940), tako|e iz Zmajeva. Od posledica pada, odnosono zadobijenih te{kih telesnih povreda, J. P. je preminuo u bolnici, saop{tio je de`urni istra`ni sudija Ne nad Si mo vi}. M. V.

PRO DU @EN PRI TVOR OSUM WI ^E NI MA ZA POD ME TA WE PO @A RA U VRA WU

utorak8.januar2013.

La bo ra to ri ja sa za sa di ma ka na bi sa

- U zaplenama bude ~istog ili dosta dobrog heroina, ali uglavnom zati~emo onaj dosta lo{eg kvaliteta. Za miksawe ovog narkotika zbog pove}awa te`ine, odnosno zarade, naj~e{}e se korsiti sme{a paracetamola i kofeina, kao i najobi~niji pra{ak protiv bolova koji mo`e da se kupi u slobodnoj prodaji u svakoj apoteci. Za istu svrhu kod koka-

iz dosade, ali i bekstva od realnosti i problema u ku}i. - Narkomanija je izrazito veliki problem koji uzima maha a zloupotrebi psihoaktivnih supstanci podle`u uglavnom mladi, ne shvataju}i s kakvim zlom se hvataju u ko{tac, pa bi vaqalo da roditeqi to ozbiqno shvate i da prate pona{awe svoje dece. Zapravo, porodica je osnova u borbi protiv

Pri ve de ne 123 oso be Lane je novosadska policija zadr`ala 123 osobe pod sumwom da su po~inili krivi~no delo neovla{}ene proizvodwe i stavqawa u promet opojnih droga. Zapleweno je 85 kilograma narkotika - 48 kila marihuane, preko tri kile heroina, zna~ajno vi{e u odnosu na prethodne godine amfetamina u prahu i tabletama (spida) preko 2,2 kilograma i 1,2 kilograma kokaina, kao i 4,5 kilograma supstance koja koji kod nas jo{ nije na listi zabrawenih narkotika mada jeste u regionu. Otkrivene su i dve laboratorije za proizvodwu modifikovane marihuane. Na~in kontrolisane proizvodwe i kvalitet ove biqke je takav da donosi mnogo ve}u dobit. U zaplenama na podru~ju ju`ne Ba~ke odnos klasi~ne marihuane i modifikovanog „skanka” je pola-pola.

Za ple we ni he roin

Uli ca je te zga - Na ùrkama i po klubovima se vi{e konzumira „sintetika” amfetamini, spid i LSD, ali uglavnom je ulica mesto gde se kupuje droga obja{wava Du{ko \uki}. - Kod ve}ih koli~ina su razli~iti na~ini preuzimawa. Ima i ostavqawa robe uz izbegavawa direktnih kontakata. Ina~e, stereotipno mi{qewe je da cena droge konstantno pada na trì{tu, ali ja se ne bih sloìo s time po{to pet ili {est godina unazad cena narkotika je poprili~no sli~na. Nema velikih razlika, a oscilacije su vezane za kurs evra. droge, ali to nam nije najva`nije kaè za „Dnevnik” {ef grupe za suzbijawe narkomanije u novosadskoj Policijskoj upravi Du {ko \u ki}. - Nema vi{e na ovom podru~ju velikih organizacija, klanova, kakvih je nekad bilo. Posto-

jer je zakon za wih bla`i. Imali smo lane, po prvi put, u ovoj problematici i dete od 12 ili 13 godina. U toj dobi bez krivi~ne odgovornosti. On je bukvalno dete s ulice i smestili smo ga u Sigurnu ku}u.

ina se koristi kreatin. Dodatak moè da bude prisutan u zna~ajnoj meri. Pro{le godine smo uhapsili osobu koja je kao opojnu drogu prodavala samo sme{u paracetamola i kofeina - kaè \uki}. Sagovornik „Dnevnika” veli da je problem i {to se iz povremenog konzumirawa marihuane ~ak i u osnonoj {koli ide daqe do redovnog konzumirawa ostalih droga. Svi zavisnici, bar u 90 osdto slu~ajeva, po~eli su s ovom drogom i svi oni su mislili da ne}e u}i u ozbiqan problem. Neki probaju iz radozanalosti, uticaja vr{waka, èqe za pripadawem dru{tvu,

narkomanije - nagla{ava Du{ko \uki}. Izvr{ioci krivi~nih dela imovinskog karaktera s elementima nasiqa kao {to su uli~na razbojni{tva i pqa~ke radwi su vrlo ~esto narkomani i uglavnom ~ine dela da bi kupili sebi dozu. - Oni znaju da budu i agresivni. Nedavno smo imali slu~aj da nam je beào diler kolima u kojima su mu bili dete i èna. Iz obazrivosti smo tek naknadno reagovali i uhapsili ga. Prona{li smo ga sakrivenog u ormaru za posteqinu. Neretko su spremni su na sve, na pruàwe otpora pa i napad na nas - kaè \uki}. M. Vu ja ~i}

KRAJ ZIM SKE PA U ZE U HA [KOM TRI BU NA LU

Hayi} i Mla di} po no vo u sud ni ci

IN CI DENT U BU JA NOV CU

Tu ~a u Do mu zdra vqa Trojica mladi}a su fizi~ki nasrnula na medicinsku sestru i radnika obezbe|ewa Doma zdravqa u Bujanovcu pretpro{le no}i oko dva sata, potvrdio je za RTS portparol Policijske uprave Vrawe Dra gan Sta men ko vi}. Tom prilikom, radniku obezbe|ewa je polomqen prst na ruci. Pre ma Sta men ko vi }e vim re~ima, jedna devojka, koja je

bila u pratwi trojice mladi}a, zatraìla je medicinsku pomo}. Navodno, deùrni lekar je spavao, pa su se nezadovoqni zbog neukazivawa pomo}i sukobili s osobqem Doma zdravqa. U toj ustanovi navode da je grupa mladih qudi bez ikakvog povoda nasrnula na deùrne radnike i nanela te{ke povrede radniku obezbe|ewa.

U Ha{kom tribunalu se, posle tronedeqne zimske pauze, nastavqa su|ewe Go ra nu Ha xi }u, a u ~etvrtak bi u sudnici ponovo trebalo da se pojavi Rat ko Mla di}. Haxi}a, koji je najpre bio predsednik Vlade Srpske autonomne oblasti Slavonija, Barawa i zapadni Srem, a nakon toga predsednik Republike Srpske Krajine, optu`nica tereti za zlo~ine protiv ~ove~nosti i kr{ewa zakona i obi~aja ratovawa u isto~nom delu Hrvatske, od 1991. do 1991. godine. Su|ewe u Haxi}evom predmetu po~elo je sredinom oktobra pro{le godine. Glavni tu`ilac Ser` Bra merc naveo je u svom posledwem izve{taju Savetu bezbednosti UN, pro{log decembra, da se o~ekuje da dokazni postupak optu`be u ovom predmetu bude okon~an po~etkom leta ove godine. Bramerc o~ekuje da }e izvo|ewe dokaza tu`ila{tva u predmetu generala Ratka Mladi}a biti okon~ano u julu. Nekada{wi komandant Glavnog {taba Vojske Republike Srpske (VRS), tereti se u dve ta~ke za genocid u Srebrenici i jo{ osam op{tina BiH, za zlo~ine protiv ~ove~no-

sti i kr{ewa zakona i obi~aja ratovawa, od 1992. do 1995. godine, me|u kojima su i teror nad civilima u Sarajevu i uzimawe pripadnika UN za taoce. Su|ewe je po~elo je 16. maja, uvodnom re~ju tu`ila{tva, a prvi svedok saslu{an je po~etkom jula pro{le godine. Optu-

Su|ewe nekada{wem predsedniku RS Ra do va nu Ka ra xi }u, trebalo bi da bude okon~ano 31. decembra 2014. Su|ewe lideru Srpske radikalne stranke (SRS) Vo ji sla vu [e {e qu zavr{i}e se „najranije u julu” ove godine, kazao je Meron.

Ha {ki sud

`ba je od tada saslu{ala 57 svedoka u ovom predmetu. Predsednik tribunala Te o dor Me ron, obavestio je Savet bezbednosti da se predvi|a da su|ewe Haxi}u bude okon~ano 31. decembra 2015, a su|ewe generalu Mladi}u 31. jula 2016.

Nastavak su|ewa nekada{wem predsedniku RS, Radovanu Karaxi}u najavqen je za 15. januar, kada }e optu`eni, koji se sam zastupa pred sudom, nastaviti s izvo|ewem dokaza svoje odbrane. O~ekuje se da po~etkom ove godine bude izre~ena `albena

presuda nekada{wem na~elniku General{taba Vojske Jugoslavije, generalu Mom ~i lu Pe ri { i } u. On je u sep tem bru 2011. osu|en na 27 godina zatvora, zbog „pomagawa i podràvawa zlo~ina” koje su u Hrvatskoj i BiH po~inile srpske snage. Za ~etvrtak je najavqena statusna konferencija u àlbenom predmetu petorice nekada{wih politi~kih, vojnih i policijskih zvani~nika Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, koji su u februaru 2009. progla{eni krivim za zlo~ine nad albanskim civilima na Kosovu, po ~i wene u pr voj po lo vi ni 1999. godine. Nekada{wi potpredsednik Vlade SRJ, Ni ko la [a i no vi}, general VJ, Ne boj {a Pav ko vi} i na~elnik [taba MUP za Kosovo Sre ten Lu ki}, osu|eni su na po 22 godine zatvora, a generali Dra go qub Oj da ni} i Vla di mir La za re vi} na po 15 godina zatvora. Nekada{wi predsednik Srbije, Mi lan Mi lu ti no vi}, koji je bio prvooptuèni u ovom predmetu, oslobo|en je svih optu`bi i pu{ten na slobodu. (Ta njug)

SPORT

utorak8.januar2013.

U PARTIZANU OGOR^ENI SUKOBOM NA TRIBINAMA

Ni su nam po treb ni ta kvi na vi ja ~i Po slov ni di rek tor Par ti za na Mla |an [i lo bad re kao je da klu bu ni su po treb ni na vi ja ~i ko ji }e da pre ki da ju utak mi ce. [i lo bad je, ta ko |e, is ta kao i da po de la me |u sim pa ti ze ri ma do no si no ve tro {ko ve cr no-be li ma. Pri sta li ce Pa ri ti za na su po de qe ne u dva ta bo ra i na la ze se na raz li ~i tim tri bi na ma ha le „Pi o nir“, i osta lih bo ri li {ta u dru gim spor to vi ma, a u su bo tu je su kob iz me |u Za bra we nih i Al ka tra za iza zvao pre kid me ~a sa Ci bo nom (74:68), zbog ~e ga klub ~e ka ka zna. - Mi smo po sle me ~a u su bo tu se li da vi di mo ka kav zva ni ~an stav klu ba da za u zme mo. Mi ni ka da ni smo od re |i va li ko sme, a ko ne sme da do la zi na utak mi ce, na ma su svi isti, ali nam ni su po treb ni oni ko ji }e da pre k i d a j u utak m i c e, ve} oni ko ji }e da bo dre klub- re kao je [i lo bad. Pre kid u su bo tu je tra jao oko po la sa ta, a me~ je mo gao i da se

ne na sta vi. Utak mi ca je na sta vqe na tek po {to je ot ce pqe na frak ci ja or ga ni zo va nih na vi ja ~a na pu sti la tri bi nu na zah tev su di je. Zbog broj nih su ko ba dve frak ci je na ra znim bo ri li {ti ma i van wih, Par ti za nu su po ra sli tro {ko vi or ga ni za ci je sva ke utak mi ce.

- Mi ne mo è mo da uti ~e mo na po de qe nost na vi ja ~a, oni to mo ra ju da re {e sa mi me |u so bom. To nam i ote à va or ga ni za ci ju, jer mi kao do ma }i ni, bez pro tiv ni~ kih sim pa ti ze ra, mo ra mo da an ga ù je mo vi {e re da ra, ta ko da su tro {ko vi or ga ni za ci je sva ke utak mi ce ve }i za 30 do 35 od sto - re kao je [i lo bad.

ALEKSANDAR [VEQO, SPORTSKI DIREKTOR @KK VOJVODINA

@e qa zva na pla sman na faj nal-for Go di na ma una zad ko {ar ka {i ce Voj vo di ne ni su uspe va le da se iz dig nu iz nad ni voa pro se~ no sti. Iako je po ku {a ja da No vo sa |an ke na pra ve zna ~aj ni je re zul ta te bi lo, sve za vr {a va lo na to me, a cr ve no-be le su osta ja le da le ko od `e qe nih i sa wa nih do me ta. U ovoj se zo ni, me |u tim, Voj vo di na je jed no od naj p ri j at n i j ih iz n e n a | e w a u re gi o nal noj Adri a tik li gi, u

~i je je an ga `o va we za nas bi lo pun po go dak. Na sta vio je [ve qo da obra zla `e uslo ve ko ji su do pri ne li od li~ nim igra ma cr ve no-be lih de vo ja ka: - Iz Par ti za na se vra ti la Na ta {a Ivan ~e vi}, ~i ji su igra~ ki kva li te ti i qud ske oso bi ne na naj vi {em ni vou. Sti gla nam je sjaj na Ne da \u ri}, iz u zet no va `na igra ~i ca za ovaj tim. Ona,

su, me | u tim, po ~ e l e da idu prav cem ko ji nam je iz u zet no od go va rao, a pri to me su Upra va klu ba i tre ner us po sta vi li od li~ nu sa rad wu i to se, evo, re flek tu je i na na {e re zul ta te. @e qa nam je da na sta vi mo u istom sti lu i da za dr `i mo isti tim, ma da to ni ko ne mo `e da nam ga ran tu je. Po ku {a }e mo da se pla s i r a mo na faj n al-for Adri a tik li te, ali isto ta ko

dnevnik MIROSLAV STEVANOVI], NOVOPE^ENI IGRA^ SEVIQE

Vo {a }e uvek bi ti moj klub Zve zda zim skog pre stve noj utak mi ci sa Osa su nom la znog ro ka ka da je ko ju je Se vi qa do bi la re zul ta srp ski fud bal u pi ta tom 1:0 - ob ja snio je Ste va no wu, si gur no je Mi ro vi}. Mo ji pr vi uti sci o sa mom slav Ste va no vi}. Do ju ~e ra {wi gra du, ko ji je ve li ki i na la zi se igra~ Voj vo di ne, a od pre ne ko - na ju gu [pa ni je, vi {e su ne go li ko da na ~lan {pan ske Se vi - po voq ni. Tem pe ra tu ra je oko 25 qe, ve li ki pro fe si o na lac, mo - ste pe ni, sa mo 45 mi nu ta uda qen mak s „dva sr ca” na te re nu, ali i sam od oba le mo ra i mo ram da iz u zet no vas pi tan i tih mla di}, pri znam da mi sve to ja ko od go sja jan od nos pre ma oba ve za ma u va ra. Klub ima fan ta sti~ ne na spor tu ka pi ta li zo vao je kroz vi ja ~e i at mos fe ra na sta di o nu ugo vor s jed nim od naj bo qih klu - ko ji pri ma pre ko 45.000 gle da bo va u Pri me ri. Sa da su pred la ca, je iz u zet na. Imam ve li ku wim jo{ ve }e oba ve ze na pu tu ka sre }u {to }e mi sa i gra ~i bi ti pot pu noj afir ma ci ji na evrop - Emir Spa hi}, ko le ga iz re pre skim te re ni ma. Na vi ja ~i Voj vo - zen ta ci je BiH i hr vat ski in di ne to do bro zna ju, Ste va no vi} ter na ci o na lac Ivan Ra ki ti}. je fud ba ler ko ji na te re nu ra di Tre nut no sta nu jem kod Spa hi }a, svih 90 mi nu ta i si gur ni smo da a usko ro o~e ku jem da se use lim u }e po pu lar ni Bo ske us pe ti da se do ka è i u naj ja ~oj {pan skoj li gi. Po zva li smo ju ~e Ste va no vi }a, sa mo ne ko li ko da na po pot pi si va wu ugo vo ra sa Se vi qom i za pi ta li ga o im pre si ja ma. - Se vi qa je ve li ki klub, mi slim da se kod nas ni ne zna u ko joj je me ri to iz ra è no - re kao je, uz osmeh, biv {i pr vo ti mac Voj vo di ne. - Ima ju sja jan sta dion, vr hun ske uslo ve u or ga ni za ci ji i funk ci o ni sa wu i ja se jo{ uvek pri vi ka vam na sve to. Me |u tim, ube |en sam da }e mi pe riod adap ta ci je br zo pro }i, jer ni je po seb no te {ko na vi }i se na do bro. U Mi ro slav Ste va no vi} u dre su Se vi qe sva kom slu ~a ju, ose }a wa ko ja imam su jo{ uvek po me {a na, ku }u u we go vom ne po sred nom ni sam jo{ ni sam shva tio sve to kom {i lu ku, ko ju mi je upra vo on {to se iz do ga |a lo u sa mo ne ko pro na {ao.I Ra ki ti} je sja jan li ko da na, jer sam bu kval no pre mo mak, spre man da mi po mog ne u ko no }i sti gao u [pa ni ju i po sva kom tre nut ku. Obo ji ca su mi stao ~lan Se vi qe. pri ru ci i mno go mi olak {a va ju Mla di} iz Zvor ni ka fud bal ove pr ve da ne bo rav ka u [pa ni ski se do ka zi vao u No vom Sa du, ji. uz ko ji je sti gao jo{ 2008. go di l Re ko ste da ste od ra di li ne. Igrao je za omla din ski tim, ne ko li ko tre nin ga i ka kvi su sta sao u pr vo tim ca i po stao ne va {i uti sci o no vim sa i gra za men qi vi {raf u po stav ci ~i ma? igre. I ka da ni je bli stao na te - Upo znao sam sa i gra ~e i uve re nu, uvek je pru ào mak si mum, rio se da Se vi qa ima iz u zet no do iz ne mo glo sti {par tao ze le kva li te tan tim. Od re pre zen ta nim pra vo u ga o ni kom i to mu je i ti va ca [pa ni je u woj igra ju Na do ne lo ve li ki tran sfer. vas i Ne gre do, kao i Re jes ko ji je l Ka ko ste se sna {li to ra ni je na stu pao za cr ve nu fu ri kom ovih ne ko li ko da na u ju, ali tre nut no ni je ~lan dr [pa ni ji? àv nog ti ma. - Imao sam pri li ku da od ra l Da li ste raz go va ra li s dim ne ko li ko tre nin ga u klup tre ne rom Mi ge lom Mar ti skom sport skom cen tru, a u su - nom del Kam pom o ulo zi ko ju bo tu sam pri su stvo vao pr ven - }e te ima ti u ti mu?

- Moj osnov ni za da tak je da na sta vim s ja kim tre nin zi ma i da se, pre sve ga, iz bo rim za me sto u ti mu i to u ne ba{ la koj kon ku ren ci ji. Tre ner Del Kam po mi je ob ja snio da }e se mo ja ulo ga znat no raz li ko va ti od one ko ju sam imao u Voj vo di ni. Po we go voj vi zi ji, igra }u u sre di ni te re na, bli è go lu ri va la, a po po treb i de lo va }u i po le voj stra ni. De sni bok re zer vi san je za He zu sa Na va sa. @e leo je Mi ro slav Ste va no vi} na kra ju da po seb no is tak ne i sle de }e: - Voj vo di nu i vre me pro ve de no u woj ni ka da ne }u za bo ra vi ti. Uvek sam u utak mi ce ula zio sa è qom da pru ìm mak si ma -

lan do pri nos {to bo qim igra ma i re zul ta ti ma Vo {e i znam da su na vi ja ~i po {to va li ta kav moj od nos. Voj vo di na je od me ne stvo ri la igra ~a i ko zna {ta bi sa mnom bi lo da 2008. go di ne ni sam do {ao u No vi Sad. Imao sam vr hun ske uslo ve za u~e we i na pre dak i na to me sam cr ve no-be li ma ne iz mer no za hva lan. Ta za hval nost od no si se i na tre ne re s ko ji ma sam ra dio, sa i gra ~e i sve za po sle ne u klu bu. Po seb no sam za hva lan pred sed ni ku klu ba Rat ku Bu to ro vi }u, ko ji mi je bio kao dru gi otac. Ve ro vao je u me ne, po dr `a vao me i sve to, evo, do ne lo je re zul tat. Za hval nost du gu jem i svim osta lim ~la no vi ma Uprav nog od bo ra i tvr dim da }e Vo {a uvek bi ti moj klub. @e lim joj da na pro le }e osvo ji Kup Sr bi je, jer je to za slu `i la. A. Predojevi}

Gvar di o la `e li da se vra ti Ko {ar ka {i ce Voj vo di ne

ko joj tre nut no za u zi ma ~e tvr to me sto. Sport ski di rek tor ovog klu ba Alek san dar [ve qo po ku {ao je da nam ob ja sni uzro ke (ne)o~e ki va nog bqe ska svog ti ma: - U od no su na pro {lu se zo nu, pro me ni li smo 90 po sto igra~ kog ka dra. Osta lo je par de vo ja ka ko je su do ka za le kva li tet i ni vo om svo je igre oprav da va ju svo je me sto u ti mu. To su Jo va na Po po vi}, San dra Bo {ko vi} i jo{ ne ke mla |e ko {ar ka {i ce. Jo va na igra sjaj no na po zi ci ja ma je dan i dva i pro se~ no po sti `e 25 po e na, {to je ~i ni jed nom od uzda ni ca ti ma mla dog tre ne ra Mi lo ra da Se li mo vi }a. Ka da sam ve} kod we ga, re~ je o No vo sa |a ni nu, iz u zet no per spek tiv nom i po sve }e nom stru~ wa ku,

Fo to: S. [u {we vi}

do du {e, ima otvo ren ugo vor s na ma, ali je to ne spu ta va da pru à fe no me na ne par ti je. Ka pi ten eki pe je jo{ jed na biv {a igra ~i ca Par ti za na Na ta {a Bu ~e vac, ko ja je u No vom Sa du do bi la od go va ra ju }u mi nu ta ù i oprav da la na {e po ve re we, ba{ kao i Di na [e sni}. Ire na Ma to vi} je do {la iz Fran cu ske i ra di ka ko tre ba, ve li ki je pro fe si o na lac i od we o~e ku je mo sve bo qe par ti je. Tu je i mla di cen tar Se di na Ha li mi} ko ja pru à mak si mum kad god joj tre ner uka è pri li ku, ali je i ve o ma zna ~aj na za stva ra we iz u zet no do bre at mos fe re ko ja kra si na{ klub. Ka k ve su vam am b i c i j e do kra ja se zo ne? - U tak mi ~ar sku go di nu smo u{li ve o ma oba zri vo. Stva ri

Mla |e ka te go ri je Ni je Alek san dar [ve qo pro pu stio da ka `e da se u Voj vo di ni raz mi {qa i o bu du} no sti: - Se le na Pa vlo vi}-Ne sto ro vi} za du `e na je za rad s ka det ki wa ma, a plan nam je da u na red noj se zo ni ofor mi mo ju ni or ski tim s ko jim }e ra di ti na {a ne ka da {wa ko {ar ka {i ca De jan Cvje tan. @e li mo da naj ta len to va ni je de voj ~i ce bu du usme re ne ka Voj vo di ni i mi slim da smo na do brom pu tu da to i po stig ne mo.

pla ni ra mo da na pad ne mo Par ti zan i „Ra di voj Ko ra}„ u do ma }em pr ven stvu. Ima mo od re |e ne am bi ci je i u Ku pu Sr bi je ~i ji se fi nal ni tur nir igra u La za rev cu i ko ji je po pra vi lu pun iz ne na |e wa. Alek san dar [ve qo je po tom re kao i sle de }e: - O~e ku je mo ve} ovog me se ca kon so li da ci ju klu ba i za to po sto je ja sne na zna ke. Sve sni smo te ì ne si tu a ci je i vre me na u ko jem ì vi mo, ali smo sprem ni da mi, kao klub, u~i ni mo sve da de voj ka ma omo gu }i mo nor mal no funk ci o ni sa we i ì vot. Iskren da bu dem, uì vam zbog na ~i na na ko ji se de voj ke za la ù i igra ju, jer smo do sti gli vi sok ni vo i bi }e sjaj no ako uspe mo da ga za dr ì mo i u na stav ku se zo ne. Na dam se da }e sve to pri vu }i i ve }i broj gle da la ca na na {e utak mi ce. O~e ku je mo da u naj sko ri jem vre me nu re {i mo i pi ta we ge ne ral nog spon zo ra, raz go vo ri su u to ku i na dam se da }e do }i do pot pi siv wa ugo vo ra. Pred sed nik klu ba Mi ro slav Va sin i di rek tor Vla di mir Vu ko vi} ~i ne mak si ma lan na por da sve bu de ta ko i op ti mi sta sam po tom pi ta wu. A. Predojevi}

Ne ka da {wi tre ner Bar se lo ne iz ja vio da jo{ ne ma do go vor ni sa jed nim klu bom, a i da bi bi lo ne ko rekt no da pri ~a o to me usred se zo ne. \o sep Gvar di o la le tos je po od la sku iz Bar se lo ne od lu ~io da se od ma ra pu nih go di nu da na.

ra. Do vo |en je u ve zu naj vi {e sa en gle skim klu bo vi ma - ^el si jem, Man ~e ster si ti jem i Man ~e ster ju naj te dom, u slu ~a ju da Aleks Fer gu son od lu ~i da se po vu ~e. - Ne bi bi lo ko rekt no pre ma ko le ga ma, da sa da pri ~am o ne -

Iz Evro pe se sa po ro di com pre se lio u Wu jork. - Vo leo bih da od le ta po no vo ra dim. Ni sam po sti gao do go vor ni sa jed nim klu bom, ali sva ka ko sam za cr tao po vra tak na po sao - re kao je Gvar di o la. On je za ~e ti ri se zo ne na klu pi Bar se osvo jio 14 tro fe ja, {to ga je u~i ni lo jed nim od naj po `eq ni jih svet skih tre ne -

kom kon kret nom klu bu- ja san je Gvar di o la. Tro fej ni stra teg do dao je da pre ko te le vi zi je re dov no pra ti Bar se lo ni ne utak mi ce. - Dra go mi je da vi dim ka ko do bro eki pa igra. Mo ja je sre }a {to sam sa tim mom ci ma pro veo ne ko li ko go di na i po no san sam {to su na sta vi li da igra ju u istom sti lu.

Je {i} po no vo tre ner SKA Srp ski fud bal ski tre ner Mi o drag Je {i} po dru gi put u ka ri je ri vo di }e CSKA iz So fi je, po tvr dio je di rek tor klu ba Ge or gi Ili ev. Je {i} je CSKA vo dio od 2004. do 2006. go di ne i jed nom bio pr vak Bu gar ske, a na klu pi klu ba iz So fi je za me ni }e Stoj ~a Mla de no va. - Je {i} je no vi tre ner CSKA. Do go vo ri li smo se i osta lo je da pre ci zi ra mo jo{ ne ke sit ni ce pre pot pi si va wa ugo vo ra. Je {i} u CSKA do la zi sa dvo ji com po m o} n i k a, a iz do s a d a {weg stru~ n og {ta b a osta j e sa m o kon d i c i o n i tre ner- re kao je Ili ev. Po red CSKA, Je {i} je u Bu gar skoj bio tre ner Sla vi je iz So fi je i Li tek sa. CSKA tre n ut n o za u z i m a ~e tvr to me sto na ta be li sa de vet bo dva ma we od pr vo pla si ra nog Lu do go re ca.

SPORT

dnevnik

utorak8.januar2013.

JUBILARNI 50. „DNEV NI KOV” TUR NIR U MA LOM FUD BA LU

^vrst ko rak fa vo ri ta Ni je bi lo ve }ih iz ne na |e wa u do sa da {wem de lu 50. ju bi lar nog „Dnev ni ko vog“ tur ni ra u ma lom fud ba lu. Fa vo ri ti ~vr sto ga ze, do du {e eki pe Ka fe Dva kra qa i Tra di ci ja so ci ja -

Ako bi sa da mo ra li da mo ra li da iz dvo ji mo fa vo ri te to bi si gur no bi li Ca ri grad i Lam po ne, ali uvek je na na {em tur ni ru bi lo te {ko prog no zi ra ti.

De taq s utak mi ce Mil ka Ca ni} do bro ve ~e Go spo |in ci – Be li dvo ri

li sti su tek po sle iz vo |e wa pe na la us pe li da se pla si ra ju u osmi nu fi na la, gde se o~e ku ju pra ve i ve li ke bor be. Ustva ri, ovo go di {we iz da we „Dnev ni ko vog“ tur ni ra u ma lom fud ba lu u zna ku iz jed na ~e no sti, mo `da sa mo dve eki pe Ca ri grad RVE ino gi Sr bi ja i Fa bri ka `i c e Lam p o n e od s ka ~ u, svi osta li su tu ne gde, pa su mo gu }a iz ne na |e wa ali i neo ~e ki va ni ras ple ti. Od eki pa ko je su se pla si ra le u osmi nu fi na la sva ka ko tre ba iz dvo ji ti Ka fe pab Ta ver nu, Me wa~ ni cu Ris, kao i Ka fe Avant gard, ko ji si gur nu mo gu da le ko do gu ra ti, ali i mla |a ni sa stav Ga lak ti ko sa, ko ji je u za vr {ni o ci je di ni tim bez spo no ra, ali ne i bez {an se. Ni ko la ]ur ko, Ser gej Mi lin ko vi}, Mi lan Stoj {i}, Mi lo{ Tri {i}, Bran ko Ba ti n i}, Aqo { a Zo r i}, ^e d a Ni ko li}, @i vo jin Vr go vi} i Mar ko Re ni} do brim igra ma po bra li su sim pa ti je i apla u ze do bro po pu we ne ma le sa le Spen sa.

Zo ran Ni ki to vi} bra ni pe nal

- Bi li smo na ru bu is pa da wa – ka `e vo |a eki pe Ka fea Dva kra qa Mi lan Po we vi} . – Pr vi li smo ne shva tqi ve gre {ke u me ~u sa Kla ri som , vaq da smo ne {to na u ~i li iz te utak mi ce i sa da ve ru jem da mo `e mo i do fi na la.

-U sli~ noj po zi ci ji je bi la i eki pa Tra di ci ja so ci ja li sti, ko ji su u da qe tak mi ~e we pla si ra li sa li ni je pe na la i za hva q u j u } i fan t a s ti~ n im in ter ven ci ja ma gol ma na Zo ra na Ni ki to vi }a. - Mo r a l i smo me~ pro t iv Auto ku }e Se ku li} re {i ti u re gu lar nom to ku, pri li kom pe nal kre nu lo je lo {e, ali sam us p eo da da za u s ta v im dru g i uda rac s be le ta~ ke {to je bi lo i kqu~ no. Sa da nas o~e ku je jo{ te `i duel, ali se na dam po be di. -[to se ti ~e mla |ih ka te go ri ja i tu ima do sta va tri pre o kre ta, kod mla |ih pi o ni ra po sle iz vo |e wa pe na la is pao je pr vi fa vo rit Ra dio Pla ne ta, a u kon ku ren ci ji ne ma ni mla dih ka na ri na ca. I kod pi o ni ra ni je sve bi lo pre ma prog no za ma, pr vi fa vo ri ti Gro fo vi iz Be o gra da su is pa li po sle ve li ke dra me u me ~u sa eki pom Ka zi na Ga je, kod ka de ta tek pred sto je

Fo to: F. Ba ki}

pra vi okr {a ji, a kod ve te ran po r az eki p e Pe k a r e Ma l i n a pred sta vqa ve li ko iz ne na| we. -U sva kom slu ~a ju u za vr {ni ca 50. ju bi lar nog „Dnev ni ko vog“ tur ni ra u ma lom fud ba lu obe }a va. G. Ko va~

[PAN SKA PRI ME RA

Po vra tak Ka si qa sa i Vi qa no ve Upr kos broj nim kri ti ka ma @o ze Mu ri wo je ostao pri svom i le gen dard nog ka pi te na Ike ra Ka si qa sa po no vo sta vio na klu pu. Utak mi cu 18. ko la pro tiv Real So si je da da me |u sta ti va ma je po ~eo An to nio Adan, ali po sle po te za ko ji je na pra vio u {e stom mi nu tu te {ko da }e mu

na ~e we pre tvo rio ]a bi Pri e to. Pret hod no je Real po veo po got kom Ben ze me ve} u 2. mi nu tu. Adan je is kqu ~en, a ula zak Ka si qa sa pro pra }en je ova ci ja ma pu bli ke na „San tja go Ber na beu”. Do kra ja po lu vre me na na sta vqe no je sa uz bu |e wi ma i hra -

Iker Ka si qas ula zi u igru ume sto is kqu ~e nog Ada na

Por tu ga lac usko ro po no vo uka za ti po ve re we. Iako je ne dav no tr vr dio da je Adan tre nut no u bo qoj for mi od Ka si qa sa. Ka pi ten Re a la, ko li ko god bio van for me, te {ko da bi na pra vio kli ze }i start na pro tiv ni~ kog igra ~a u svom {e sna e ster cu, kao {to je to u~i nio Adan ka da ga je dri blin gom pre va rio Kar los Ve la. Bio je to o~i gle dan pe nal, ko ji je u iz jed -

brom igrom go sti ju, ko ji su po ku {a va li da is ko ri ste igra ~a vi {e. Real je, me |u tim, po no vo po veo pre ko Ke di re u 35, ali je Pri e to ~e ti ri mi nu ta pre od la ska na od mor po tvr dio da je ve o- ma ras po lo `en za igru. Po sti gao je svoj dru gi od ukup no tri go la. Ma dri |a ni ma ni je bi lo pri jat no {to }e na po lu vre me oti }i po rav na ti sa ri va lom. Ner vo zu je po seb no is po qio

Kri sti ja no Ro nal ndo ko ji je i na {e stoj uza stop noj utak mi ci do bio ù ti kar ton. Por tu ga lac je, ipak, pri ja la pa u za iz me |u dva po lu vre me na, pa se u na stav ku vra tio na te ren iz u zet no mo ti vi san i sa dva go la obez be dio po be du svom ti mu. Na dru gom kra ju [pa ni je u ne de qu se igrao ka ta lon ski der bi. Di le me o fa vo ri tu ni je bi lo, a sa mo se po sta vqa lo pi ta we ko jim re zul ta tom }e Bar se lo na sa vla da ti Espa wol. î ni se da Me si, ]a vi, Ini je sta i osta li ni su hte li mno go da na pre ù svog tre ne ra Ti ta Vi qa no vu, ko ji se po sle ope ra ci je tu mo ra na pqu va~ noj `le zdi po no vo vra tio na klu pu, pa su po sao od ra di li ve} u pr vih 45. mi nu ta. Re z ul ta ti: Le van te Atle tik Bil bao 3:1 (2:1) /Lel 26, Ibo r a 45, El @ar - Adu riz 6/, Gra na da - Va len si ja 1:2 (0:0) /An gu lo 50 - @o nas 59, Pja ti 82/, De por ti vo La Ko ru wa - Ma la ga 1:0 (0:0) /Pi ci 57/, Se vi qa - Osa su na 1:0 (0:0) /Spa hi} 83/, Sa ra go sa - Be tis 1:2 (0:1), Sel ta - Va qa do lid 3:1 (2:1), Real Ma drid - Real So si je dad 4:3 (2:2) /Ben ze ma 2, Ke di ra 35, Ro nal do 68, 69 - Pri e to 9, 40, 76/, Bar se lo na - Espa wol 4:0 (4:0) /]a vi 10, Pe dro 16, 27, Me si pen 29/, Ma jor ka - Atle ti ko Ma drid 1:1 (0:0) /Ke vin 87 Raul Gar si ja 72/.

Zlat nu lop tu Li o ne lu Me si ju pre dao Sep Bla ter

SVE ^A NOST U FI FA

Me si ju Zlat na lop ta Fud ba ler Bar se lo ne, Ar gen ti nac Li o nel Me si do bio je u Ci ri hu na gra du Zlat na lop ta, na me we nu naj bo qem fud ba le ru sve ta u 2012. go di ni. Me s i j u je to ~e t vr t a uza stop na Zlat na lop ta, {to do sa da ni je po {lo za ru kom ni jed nom fud ba le ru. Pa pi ri} sa ime nom po bed ni ka iz ko ver te iz vu kao je le gen dar ni ita li jan ski fud ba ler Fa bio Ka na va ro. Pro {lu go di nu Me si je obe le ìo sa 91 go lom na 72 utak mi ce, ~i me je sru ~io 40 go di na star re kord le gen dar nom Nem ca Ger da Mi le ra. Ipak, pro {le se zo ne Bar se lo ne ni je us pe la da od bra ni ti tu lu pr va ka [pa ni je, ali je osvo ji la Kup kra qa. We gov ve ~i ti ri val Kri sti ja no Ro nal do, pro {le go di ne od i grao je 70 utak mi ca i po sti gao 62 po got ka za Real Ma drid ko ji je sti gao do ti tu le {am pi o na [pa ni je. Na à lost na vi ja ~a Por tu ga li je, Ro nal do sa na ci o nal nim ti mom ni je imao uspe ha na Evrop skom pr ven stvu Poq skoj i Ukra j i n i, po { to je eki p a eli mi ni sa na u po lu fi na lu. Tre }i na naj u òj li sti kan di da ta, An dres Ini je sta pro {le go di ne je sa Bar se lo nom, po put Me si ja, osvo jio Kup kra qa. Ipak, uspeh se zo ne bio je tri j umf [pa n i j e na Evrop skom pr ven stvu, gde je fu ri ja od bra ni la ti tu lu. Ve ~e ra {woj sve ~a noj ce re mo ni ji u Ci ri hu, ~i ji vo di teq je bio Rud Gu lit, pri su stvo vao

je ve li ki broj zva ni ca iz sve ta fud ba la, ali i {ou-bi zni sa. Na gra du Zlat na lop ta od 1956. do 2009. do de qi vao je ugled ni ~a so pis „Frans fud bal”. Od pre tri go di ne pri zna we se do de qu je u za jed ni~ koj or ga ni za ci ji ovog li sta i Svet ske fud bal ske or ga ni za ci je. U Ci ri hu je do de qe na i na gra da „Fe renc Pu {ka{„ za naj -

go d i n e sa se l ek c i j om SAD osvo j i l a zlat n u me d a q u na Olim pij skim igra ma u Lon do nu. Ona je na olim pij skom tur ni ru po sti gla pet po go da ka za SAD. We ne glav ne kon ku rent ki we za pre sti `no pri zna we bi le su ze mqa ki wa Aleks Mor gan i Bra zil ka Mar ta. Se lek tor fud bal ske re pre zen t a c i j e [pa n i j e Vi s en t e

Tim sve ta igra u [pa ni ji Real Ma drid i Bar se lo na u svo jim re do vi ma ima ju 10 od 11 naj bo qih na sve tu, po iz bo ru Svet ske aso ci ja ci je fud bal skih pro fe si o na la ca Pot pu nu do mi na ci ju ta dva klu ba, u iz bo ru za naj bo qe u 2012. go di ni, na ru {io je sa mo Ko lum bi jac Ra da mel Fal kao iz Atle ti ko Ma dri da, ko ji se u na pa du na {ao uz bok Li o ne lu Me si ju i Kri sti ja nu Ro nal du. Ide al ni tim sve ta ~i ne: Ka si qas (Real) - Al ve{ (Bar se lo na), Pi ke (Bar se lo na), Ra mos (Real), Mar se lo (Real) - ]a bi Alon so (Real), ]a vi (Bar se lo na), Ini je sta (Bar se lo na) - Me si (Bar se lo na), Fal kao (Atle ti ko), Ro nal do (Real). Me si i Ro nal do iza bra ni su {e sti, a Ka si qas i ]a vi pe ti put za re dom. Ova ko ne {to mo glo se na slu ti ti 2011, ka da su {pan ski „ve ~i ti ri va li” bi li za stu pqe ni sa de ve to ri com igra ~a (svi ko ji su i sa da tu, osim Mar se la), a dru {tvo im pra vio dvo jac Man ~e ster ju naj te da, Ne ma wa Vi di} - Vejn Ru ni. lep {i gol go di ne, a pri pa la je Mi ro sla vu [to hu iz Fe ner bah ~ea. Slo va~ ki re pre zen ta ti vac je u mar tu 2012. go di ne na utak mi ci sa Gen ~ler bir li gi jem za tre sao mre `u vo lej udar cem sa 25 me ta ra. Re p re z en t a t iv k a SAD Ebi Vam bah do bi la je da nas na sve ~a noj ce re mo ni ji u Ci ri hu na gra du Zlat na lop ta na me we nu naj bo qoj fud ba ler ki sve ta u 2012. go di ni. Vam bah je pro {le

del Bo ske osvo jio je tro fej za tre ne ra go di ne. Del Bo ske je pred vo dio „fu ri ju” na pu tu ka od bra ni ti tu le {am pi o na Evro pe, a [pa ni ja je u fi na lu de kla si ra la Ita li ju sa 4:0. agra du za naj bo qeg `en skog tre ne ra 2012. go di ni osvo ji la je Pia Sun da ge iz [ved ske ko ja je sa tom re pre zen ta ci jom do {la do zlat ne olim pij ske me da qe na Igra ma u Lon do nu.

Ni je bi la naj bo qa go di na Li o nel Me si je u 2012. je po sti gao re kor dan 91 po go dak za klub i re pre zen ta ci ju, ali is ti ~e da se ose }ao bo qe ka da je eki pa osva ja la tro fe je. Bar se lo na u pro {loj go di ni ni je us pe la da od bra ni evrop ski, ni {pan ski tron. Svrg nu li su je ^el si, od no sno Real Ma drid, a kao ute {na na gra da ostao im je Kup kra qa. To ni je bi lo do voq no da Li o ne la Me si ja u~i ni sre} nim, iako je 91 go lom u ka len dar skoj go di ni po tu kao re kord Ger da Mi le ra, star ta~ no ~e ti ri de ce ni je. - Mno go vi {e me za ni ma ju tim ska od in di vi du al nih pri zna wa. Bi lo je go di na ka da je Bar se lo na osvo ji la vi {e tro fe ja ne go 2012, one su bi le bo qe i za me ne - re kao je Me si u Ci ri hu. Iako ne mo `e da po beg ne od po re |e wa sa Kri sti ja nom Ro nal dom, Me si je is ta kao da se wih dvo ji ca ne tak mi ~e je dan pro tiv dru gog.

- Mi igra mo za svo je ti mo ve naj bo qe {to mo `e mo. Ciq nam je da do pri ne se mo osva ja wu tro fe ja, on u Re a lu, ja u Bar se lo ni. Sve vre me po ku {a va mo da bu de mo jo{ bo qi... I to je sve. Kao ka pi ten Ar gen ti ne, Me si je imao pra vo da gla sa za tro ji cu naj bo qih u pre li mi nar nom iz bo ru (23 igra ~a), iz ko jeg su se u naj u `i krug kan di da ta za „Zlat nu lop tu” iz dvo ji li on, Ro nal do i An dres Ini je sta. - Gla sao sam za ]a vi ja, Ini je stu i Ku na Agu e ra, jer su sjaj ni fud ba le ri, sa ko ji ma sam ve o ma bli zak. Ali, na rav no da i Kri sti ja na sma tram jed nim od naj bo qih na sve tu - do dao je na pa da~ Bar se. We mu je ova „Zlat na lop ta” bi la ~e tvr ta uza stop na, dok su Bra zi lac Ro nal do i Fran cuz Zi ne din Zi dan po tri pu ta pro gla {a va ni naj bo qim na sve tu, ali ni je dan tri go di ne za re dom.

ITA LI JAN SKA SE RI JA A

Si mul tan ka Ka va ni ja Uru gva jac po sti gao het-trik za po be du Na po li ja pro tiv Ro me (4:1) i pro bio se na pr vo me sto li ste stre la ca. Jo{ jed nom je uru gvaj ski na pa da~ po tvr dio kla su. Go to vo sam us peo je da po be di Ro mu u „der bi ju Ju ga” i do ve de Na po li do tre }eg me sta Se ri je A, a se be do vo de }e po zi ci je li ste stre la ca. Sa ova tri po got ka Edin so nu Ka va ni ju ne do sta je jo{ sa mo je dan do ju bi lar nog 100. u pr ven stvu Ita li je. Go lo vi ko je je po sti gao u 4, 48. i 70. mi nu tu ne deq ne utak mi ce bi li su we gov 14, 15. i 16. ove se zo ne, pa je El

[a ra vi iz Mi la na sa 14 ostao na dru gom me stu u tr ci za tro fej „ka po ka no we ri”. Uru gva jac je bio bli zu da i ~e tvr ti put sa vla da gol ma na Ro me Ma u ra Goj ko ~eu, ali mu je je dan po go dak bio po ni {ten, dok iz slo bod nog udar ca sa 18 me ta ra, zbog ko jeg je dru gi `u ti kar ton u 74. mi nu tu do bio Mi ra lem Pja ni}, ni je bio do voq no pre zi can. Na po li je 2012. go di nu za vr {io sa ~e ti ri ve za na po ra za u svim tak mi ~e wi ma, ali je po be dom do {ao do tre }eg me sta na ta be li Se ri je A.

Re zul ta ti: Ka ta ni ja - To ri no 0:0, La cio - Ka qa ri 2:1/Kon ko 79, Kan der va pen 86 - Sau 62/, Udi ne ze - In ter 3:0 /Di Na ta le 63, 79, Mu riel 75/ Kje vo - Ata lan ta 1:0 /Ko fie 37/, Fi o ren ti na - Pe ska ra 0:2 /Xo na tas 57, ^e lik 90/, \e no va - Bo lo wa 2:0 /Bo r i j e l o 57, 73/, Ju ven tus Samp do ri ja 1:2 /\o vin ko pen 24 - Ikar di 53, 69/, Mi lan - Si je na 2:1 /Kr ki} 67, Pa ci ni pen 80 Pa o lu }i 87/, Par ma - Pa ler mo 2:1 /Bel fo dil 62, Ama u ri 90+2 Bu dan 85/, Na po li - Ro ma 4:1 /Ka va ni 4, 48, 70, Ma |o 90 Osval do 72/.,

SPORT

utorak8.januar2013.

dnevnik

ME \U NA ROD NA PRI JA TEQ SKA UTAK MI CA

Fa ra o ni pri ze mqi li or lo ve Sr bi ja – Egi pat 18:34 (11:17) VR W A^ K A BA WA: Ha la „Vla de Di vac”, gle da la ca: 2.000, su di je: Na ~ev ski i Ni ko lov ski (Ma ke do ni ja). SR BI JA: Sta ni} (4 od bra ne i sed me rac), Ga ji} (7 od bra na), Dra ga{, [e {um 1, Vu jin, Nik ~e vi} 2, Kr sman ~i}, To ski} 3, M. Ili} (2), Ra di vo je vi} 2, Pro da no vi} 1, N. Ili} 2, Vu~ ko vi}, Mi tro vi}, Ze le no vi}, Stan ko vi} 1, P. Ne na di} 3, D. Ne na di}, Mar se ni}. EGI PAT: Hen da vi (7 od bra na), Ali El sva i- di, Ha lil Ab del Mo nem, Ibra him Ra ma dan 3, Mah mud Ibra him, Na kib Ba kir osam od bra na, Saed Amer 4, Ju suf 4, El ba su ni 2, Ha {em, Ha gah 4, El ma sri, El Ah mar 10 (2), Sa kr, [a bib, Zeid Mu ha med 2, Mo mir Ili} Ali Sa nad 3, Ab del Ra zek 2. Dan po sle po be de nad Ma ke do U po sled woj pro ve ri pred ni jom, srp ski ru ko me ta {i su od la zak na Svet sko pr ven stvo pri ka za li o~aj nu igru de lu ju }i u [pa ni ji, ru ko met na re pre ne mo ti vi sa no i kraj we opu {te zen ta ci ja Sr bi je ni je po lo ì no iako je me~ od i gran u le poj la test, ~ak bi se mo glo re }i at mos fe ri u Vr wa~ koj Ba wi. da se pro pi sno obru ka la pro Na kra ju mo ra ju da bu du za do tiv iz u z et n o mo t i v i s a n e se voq ni {to ni su is pra }e ni sal lek c i j e Egip t a. Iza b ra n i c i va ma zvi `du ka iako su ih i te se lek to ra Ve se li na Vu ko vi }a ka ko za slu ì li ova kvim pri stu po ra è ni su s 15 go lo va raz li pom. Ne ma sum we da je po raz do ke (19:34), {to se ne pam ti da {ao kao od li~ na opo me na pred je na{ na ci o nal ni tim ta ko me ~e ve na {am pi o na tu sve ta, lo {e od i grao, po seb no na do ali i kao re per {ta jav nost mo ma }em te re nu. è da o~e ku je od ove se lek ci je

na ovom tak mi ~e wu. Egip }a ni su, na dru goj stra ni, bi li mo ti vi sa ni i raz i gra ni, {to je za pos le di cu ima lo vi {e ne go ube dqiv po raz Vu ko vi }e vog ti ma. Go sti, da le ko mo ti vi sa ni ji, za hva qu ju }i od li~ nim {u te ri ma Zai Mu ha me dom i El Ah ma rom, la ko su re {a va li sla bu od bra nu na {e se lek ci je, a ni na pad ni je ni {ta bo qe funk ci o ni sao. Duel sa Egip }a ni ma imao je i hu ma ni tar ni ka rak ter, po {to }e pri hod od ula zni ca bi ti upla }en za le ~e we de ve to go di -

{we Te o do re Stje pa no vi} iz Vr wa~ ke Ba we, ko ja bo lu je od tu mo ra ab do me na. Egip }a ni su bo qe po ~e li me~, pa je Vu ko vi} po ku {ao ro ta ci jom igra ~a, ka da je ula skom Ili }a sre di nom pr vog po lu vre me na na{ tim pri {ao na 12:9. Ipak, sve je br zo za u sta vqe no sjaj nom se ri jom El Ah ma ra, ko ji je pr vo po lu vre me za vr {io sa se dam go lo va iz igre za 17:11. Tri ve za na go la Sr bi je na star tu na stav ka da la su na du da }e se pre o kret de si ti, ali se ubr zo is po sta vi lo da }e bi ti vi |en ube dqiv po raz. Egip }a ni su na sta vi li da re {e ta ju mre `u Iva na Ga ji }a, ko jem je me sto u 22. mi nu tu ustu pio Dar ko Sta ni}. Se ri jom 5:0 u 42. mi nu tu, Afri kan ci su do {li do 22:14, a se lek tor Vu ko vi} je bez u spe {no po ku {ao da za u sta vi pad na tajm-autu, pa su go sti sa mo po ve }a va li svo ju pred nost do mak si mal nih 34:18. Na{ tim us peo je u po sled wim tre nu ci ma da sma wi na 15 raz li ke. Srp ski ru ko me ta {i za ne ko li ko da na pu tu ju u [pa ni ju, a na pr ven stvu }e igra ti u C gru pi, u Sa ra go si, sa re pre zen ta ci ja ma Ju `ne Ko re je, Slo ve ni je, Sa u dij ske Ara bi je, Poq ske i Be lo ru si je. J. G.

KVA LI FI KA CI JE ZA SVET SKO PR VEN STVO U BO SNI I HER CE GO VI NI

Ju ni o ri ni su us pe li Dan ska – Sr bi ja 27:19 (11:10) MI HA LOV CE: Grad ska dvo ra na, gle da la ca: 200, su di je: An dor ka i Huc ker (Ma |ar ska), sed mer ci: Dan ska 1 (1), Sr bi ja 3 (2),

is kqi ~e wa: Dan ska 8, Sr bi ja 4 mi nu ta. DAN SKA: An der son 9, Ba ge 7, La ger hus 4, Bu ge 3, An ton -

De taq s utak mi ce Sr bi ja – Dan ska

TUR NIR U BA^ KOJ PA LAN CI

Po po vi} po bed nik

U or ga ni za ci ji [K Ba~ ka Pa lan ka a u pri su stvu 36 {a hi sta iz Bi je log Br da (Hr vat ska), Cr ven ke, Ma gli }a, Ku le, ê la re va, Ba~ kog Pe trov ca, Ba~ ke Pa lan ke i dru gih me sta, odr àn je pr vi ovo go di {wi br zo po te zni {a hov ski tur nir. Na kon od i gra nih 13 ko la ti tu la po bed ni ka pri pa la je Do bri vo ju Po po vi }u ko ji je osvo jio 11 po e na. Na dru go me sto pla si rao se Mi qan Osto ji} sa 10, tre }e me sto pri pa lo je Bra ni sla vu Vu jo vi }u sa de vet po e na, ko li ko je osvo jio i ~e tvr to pla si ra ni Ste van Pe ri}. Vu jo vi} je zbog bo qeg Bu hol ca tre }i. Pe to me sto za u zeo je Ra do slav Ba bi} a {e sto Lu ka Ra jak. Ba bi} i Ra jak su sa ku pi li 8 po e na ali je za hva qu ju }i bo qem Bu hol cu Ba bi} pe ti a Ra jak {e sti. Or ga ni za tor tur ni ra nov ~a no je na gra dio {est pr vo pla si ra nih tak mi ~a ra. Ka ko smo do zna li na red ni tur nir u Ba~ koj Pa lan ci }e bi ti odr àn 2. fe bru a ra. M. \. Kre me no vi}

sen 1, B. Kri sten sen 1, Mo u sing 1, Ve ver 1, Al bert sen, H. Bah, Beh, Boj sen, Kri sten sen, Ele bek, Fris, Ja kob sen. SR B I J A: L. Ar s e n i}, Ter zi} 5, \u k i} 3, S. Ili} 2, V. Ili} 2, Kr s man ~ i} 2, Vu ~ i }e v i} 2, Cr n o g la v ac 1, Dam wa n o v i} 1, Ma t i ~ i} 1, Pe r o vi}, Pe { i}, A. Ra d o v a n o v i}, M. Ra d o v a n o v i}, Ri s ti}, Tri vi}. Ju n i o r s ka ru k o m et n a re pre z en t a c i j a Sr b i j e, ni j e us pe l a da se pla s i r a na Svet s ko pr v en s tvo, ko j e }e se u ju l u odr ` a t i u Bo s ni i Her c e g o vi n i. U od l u ~ u j u } em me ~ u kva l i f i k a c i o n og tur n i r a u slo v a~ k im Mi h a l ov c i m a, iza b ra n i c i Vla d i m i r a Dra gi } e v i } a ube d qi v o su po r a -

`e n i od vr { wa k a iz Dan s ke 27:19 (11:10) i u ko n a~ n om pla s ma n u za u z e l i dru g o me sto. Ta k o su Dan c i, kao pr v o pla s i r a n i, obez b e d i l i u~e {}e na SP u BiH. Srp s ki ju n i o r i sa m o to k om pr v og po l u v re m e n a rav n o prav n o su se no s i l i s Dan c i ma, igra l o se gol za gol, gde su obe re p re z en t a c i j e igru za s ni v a l e na do b roj od b ra n i. Za raz l i k u od Sr b a Dan c i su na s ta v i l i u istom tem p u i u dru g om po l u v re m e n u. Kod na {ih ju n i o r a ose t io se pad u igri, ~ak sjaj n e in t er v en c i j e gol m a n a Mi h aj l a Ra d ov n o v i }a ni s u zna l i da ma t e r i j a l i zu j u, po { to im je po n e s ta l o kre a t iv n o s ti u na p a d u. J. G.

DA KAR RE LI

Srp ska po sa da od u sta la, Seg maj ster 87. Srp ska po sa da u sa sta vu Bo jan Mi la no vi} i Dar ko Veq ko vi} od u sta la je sa 34. iz da wa Da ka ra ve} to kom druge etape, vo`ene u Pisku, u Peruu. Po{to je prva etapa tradicionalno ceremonijalna i samo je va`no do}i do ciqa, druga etapa je bila prva prava na ovogodi{wem Dakaru, a srpski dvojac je u prve probleme upao ve} oko 60. kilometra. Tada je do{lo do okretawa u dinama, stradala je {ofer{ajbna, a potom su usledili problemi sa uqem i motorom Opel Antare, zbog kojih su i Milanovi} i Veqkovi} odustali. - Krenuli smo lepo, teren je bio vi{e kao neki makadam, obi{li smo u startu trojicu takmi~ara. Kada smo do{li do peska, automobil je odmah po~eo da di`e temperaturu, koje je i{la i do 120 stepeni, a temperatura uqa je do{la i do 108. Zbog toga smo u vi{e navrata stajali da se odmorimo, popnemo se na jednu dinu pa na vrhu stanemo, ali temperatura nije

spadala ispod 110 - rekao je Milanovi}. Tu, ipak, nije bio kraj problemima za srpsku posadu, kojoj je to bio prvi Dakar i prvi reli uop{te. - Na 62. klometru smo naleteli na neki breg i prevrnuli se na krov. Odmah smo automobil vratili na to~kove, sanirali posledice koliko smo mogli i nastavili daqe. Negde na 95. kilometru nai{li smo na dinu visoku oko 150 metara koju nismo mogli da savladamo. Motor je po~eo da gubi snagu, kasnije je po~eo da lupa, tu je stao i posle nismo mogli da ga upalimo - istakao je Milanovi}, koji je dodao i da su wega i Veqkovi}a neki posmatra}i privatnim vozilima odvezli do kampa. Posle odustajawa automobilske posade, samo jedan srpski predstavnik je ostao na Dakaru, a to je Gabor Sagmajster, koji je 87. u generalnom plasmanu u konkurenciji motociklista.

ZA VR [E NA TUR NE JA „^E TI RI SKA KAO NI CE”

[li ren ca u er pre le teo Ja kob se na Austri ja nac Gre gor [li ren ca u er od bra nio je ti tu lu na tra di ci o nal noj tur ne ji “^e ti ri ska ka o ni ce”, po sle po be de na ve li kom fi na lu u Bi {ofsho fe nu. [li ren ca u er je na za tva ra wu 61. iz da wa tur ne je sla vio is pred svog glav nog kon ku ren ta u bor bi za tro fej An der sa Ja kob se na iz Nor ve {ke, dok je tre }i bio jo{ je dan do ma }i ska ka~ [te fan Kraft. Mla di Austri ja nac je do tri jum fa, sa mo dan pre svog 23. ro |en da na, do {ao ukup nim sko rom od 272,7 bo da i sko ko vi ma od 133 i

ni na, ko ji je ta da do {ao do naj ve }eg tro fe ja u do sa da {woj ka ri je ri. 22-go di {wem Austri jan cu ta da po be de u Ober stdor fu i Bi {ofsho fe nu ni su bi le do voq ne za tri jumf, ali je to sve na dok na dio pro {le go di ne, a po no vio sa da. Po red [li ren ca u e ra, sa mo sed mo ri ci ska ka ~a je po {lo za ru kom da od bra ne ti tu lu na le gen dar noj tur ne ji. To su u~i ni li i Nem ci Hel mut Rek na gel, Jo hen Da ne berg i Jens Vaj sflog, we go vi su na rod ni ci Hu bert Boj per i Ernst Fe to ri, od no sno Nor ve `a nin Bjern Vir ko la i Ja ne Aho nen iz Fin ske.

137,5 me ta ra i ta ko ga sa da sa mo jed na po be da de li od iz jed na ~a va wa re kor da po bro ju po be da u Svet skom ku pu ko ji dr ì le gen dar ni Ma ti Ni ke nen. Iako je po sle pr va dva tak mi ~e wa No vo go di {we tur ne je, u Ober stdor fu i Gar mi{-Par ten kir he nu, iz gle da lo kao da je Ja kob sen na ko rak od tri jum fa, na svom te re nu je [li ren ca u er sve pre o kre nuo u svo ju ko rist. Pr vo je sla vio u svom rod nom gra du In sbru ku, a po tom u ve li kom sti lu, no vom po be dom za o kru ìo od bra nu ti tu le sa 29 bo do va vi {e od Nor ve à ni na. N taj na ~in, [li ren ca u er se re van {i rao Ja kob se nu za po raz na tur ne ji pre se dam go di na, ka da je svo je de bi tant sko u~e {}e za vr {io kao dru go pla si ra ni iza Nor ve à -

Iza naj bo qe tro ji ce na po sled wem tak mi ~e wu 61. iz da wa “^e ti ri ska ka o ni ce”, na {ao se Po qak Ka mil [toh, is pred ak tu el nog osva ja ~a Svet skog ku pa An der sa Bar da la, po bed ni ka tur ne je iz 2011. go di ne To ma sa Mor gen {ter na i Ru sa Di mi tri ja Va si qe va. Me |u pr vom de se to ri com na {li su se i Ne mac Mi hael Noj ma jer, Tom Hil de iz Nor ve {ke i Ma ci ej Kot iz Poq ske. Po sle tur ne je “^e ti ri ska ka o ni ce”, [li ren ca u er ima ube dqi vu pred nost na ~e lu ge ne ral nog pla sma na Svet skog ku pa. Austri ja nac ima 808 bo do va, a sle de ga Ne mac Ze ve rin Frojnd sa 556 i Bar dal ko ji ima 475. Svet ski kup u ski sko ko vi ma na sta vqa se ve} u sre du u Vi sli, u Poq skoj.

SU TRA U ZRE WA NI NU PO ^I WE KUP NA CI JA

Krem èn skog bok sa u Kri stal noj dvo ra ni Po sle bok ser skog he pe nin ga ko ji je kra jem pro {le go di ne pri re dio Mi lan Pi per ski, Zre wa nin }e od 9. do 12. ja nu a- ra bi ti do ma }in jo{ jed nog bo ri la~ kog spek ta kla - me |u na rod nog tur ni ra u bok su za è ne pod na zi vom Kup na ci ja, na kom je u~e {}e na ja vi lo 130 tak mi ~ar ki iz 16 ze ma qa. U Kri stal noj dvo ra ni na stu pi }e de voj ke iz Sr bi je, Slo va~ ke, Bu gar ske, Slo ve ni je, Ho lan di j e, En g le s ke, Ma | ar s ke, Poq ske, Ru si je, Bo sne i Her ce g o v i n e, Hr v at s ke, Gr~ k e, Cr ne Go re, Ru mu ni je, In di je i Ka z ah s ta n a. Bok s er k e }e se nad me ta ti u tri uz ra sne ka te go ri je: eli ta - se ni or ke, mla de de voj ke i ju ni or ke, a u ì ri ju za bor be na }i }e se, iz me |u osta lih, na {i ne ka da {wi i sa d a { wi bok s er s ki aso v i Zvon ko Vu jin, Ta di ja Ka ~ar, Dra go mir Vuj ko vi}, Mi len ko Jo vi ~i} i Mi lan Pi per ski. Pred sed nik Bok ser skog sa ve z a Voj v o d i n e i di r ek t or

tur ni ra Jo van Pa ni} re kao je na kon fe ren ci ji za no vi na re odr à noj u Grad skoj ku }i Zre wa ni na da je Kup na ci ja do bio zva ni~ no pri zna we Evrop ske bok s er s ke fe d e r a c i j e da je naj ja ~i tur nir u èn skom bok su na Sta r om kon t i n en t u. - Zbog we go ve ve li ke bok ser ske tra di ci je i or ga ni za tor skih mo gu} no sti i spo sob no sti, pre po zna li smo Zre wa nin kao grad za odr à va we jed nog ova k vog tak m i ~ e w a, u ~e m u smo do bi li po dr {ku grad skih ~el ni ka. Pu bli ka u Kri stal noj dvo ra ni ima }e to kom ~e ti ri da na pri li ku da vi di krem èn skog olim pij skog bok sa, ko ji je po pr vi put iza {ao na sce nu na Olim pij skim igra ma u Lon do nu 2012. go di ne. Re pre zen ta ci je po put Ka zah sta na, Ru si je i In di je su ve le si le u èn skom bok su i bi }e pred sta vqe ne i u Zre wa ni nu. O~e ku jem da pu bli ka uì va u bor ba ma, a od gra da Zre wa ni na da bu de pra -

vi i go sto qu biv do ma }in – re kao je Pa ni}. [ef stru~ nog {ta ba i pr vi tre ner èn ske bok ser ske re pre z en t a c i j e Sr b i j e Mar k o Tu bi} is ta kao je da }e do ma }u re pre zen ta ci ju pred sta vqa ti 24 tak mi ~ar ke – 10 u se ni or skoj, 13 u mla |oj i jed na u ju ni or skoj ka te go ri ji, a me |u wi ma }e bi ti i Zre wa nin ka Mi lan ka Mi ma Ta di}, ~la ni ca BK Ba nat, ko ja }e na stu pi ti u se ni or skoj ka te go ri ji, do 54 kg te ì ne. Tak mi ~e wa u okvi ru 2. Ku pa na ci ja po ~i wu su tra u 15 ~a so va, eli mi na ci o nim bor ba ma. Ce re mo ni ja otva ra wa tur ni ra odr à }e se istog da na u 17. 0 ~a so va. U ~e tvr tak i pe tak na pro gra mu su ~e tvrt fi nal ne i po lu fi nal ne bor be, ta ko |e s po ~et kom u 15 ~a so va, dok je su bo ta dan pred vi |en za fi nal ne bor be, ko je po ~i wu u 13 ~a so va. Ulaz na sve bor be tur ni ra je bes pla tan. @. Ba la ban

SPORT

dnevnik

Ni ko la Mi lo je vi} je pobedom na turniru Kopa del Kafe u San Hoseu, u Kostariki, postao prvi junior sveta. Prethodno je put ka prvom mestu utabao trijumfom na turniru u Meksiko Sitiju Nikola Milojevi}, mladi srpski teniser koji je i prvi junior sveta, rekao je posle pobede u Kostariki da radi na tome da ovo bude godina wegovih snova.

- Presre}an sam zbog svega {to mi se dogodilo u posledwe dve nedeqe. Dve titule velikih juniorskih takmi~ewa, na dva razli~ita kontinenta, od sutra i prvo mesto na svetu na ITF listi. Moji snovi po~iwu da se ostvaruju. Na Bo`i} posta}u najboqi junior sveta, zaista prelep po~etak godine. Veliki rad i trud se kona~no napla}uju, ali ovo je samo po~etak, moje ambicije su mnogo ve}e i nadam se da }u imati sre}e i

TIPSAREVI] OSVOJIO TITULU U ^ENAJU

NIKOLA MILOJEVI] PRVI JUNIOR SVETA

@elim da osvojim Grend slem

utorak8.januar2013.

Po~etak iz snova Srp ski te ni ser Jan ko Tip sa re vi} osvo jio je ti tu lu na tur ni ra iz Se ri je 250 u in dij skom ê na ju. On je u fi na lu po be dio [pan ca Ro ber ta Ba u ti sta-Ahu ta, 80. te ni se ra sve ta, sa 3:6, 6:1, 6:3 za je dan ~as i 51 mi nut igre. Tip sa re vi }u je to ~e tvr ta ti tu la u ka ri je ri, po sle Ku a la Lum pu ra i Mo skve 2011. i [tu gar ta pro {le go di ne. Uz to, Jan ko je iz gu bio jo{ se dam fi na la, ukqu ~u ju }i i pro {lo go di {we ba{ u ê na ju. Srp ski te ni ser Jan ko Tip sa re vi} re kao je po sle po be de pro tiv [pan ca Ro ber ta Ba u ti sta-Ahu ta da je sre }an jer je ko na~ no us peo da osvo ji tur nir u ê na ju. Tip sa re vi }u je ti tu la u ê na ju ~e tvr ta u ka ri je ri, po sle Ku a la Lum pu ru, Mo skve i [tu gar ta, a

na do mak tri jum fa bio je pro {le go di ne ka da je u fi na lu iz gu bio od Ka na |a ni na Mi lo {a Ra o ni }a. - Ko na~ no sam us peo, ov de igram {est go di na i pro {li put sam bio na do mak tri jum fa. Mo gao sam da ose tim po be du, ali ni sam us peo. Ni sam se us pa ni ~io ka da je Ro ber to osvo jio pr vi set, bio je bo qi i do mi nan tan u tom de lu igre, ali us peo sam da se sa be rem i ko rak po ko rak vra tim u me~ re kao je Tip sa re vi} po sle po be de sa 3:6, 6:1, 6:3. Jan ko je za hva lio or ga ni za to ri ma tur ni ra i obe }ao qu bi te qi ma te ni sa u ^e na ju da }e na sta vi ti da do la zi u In di ju. Ma lo po zna ti [pa nac, 80. te ni ser na sve tu, re kao je da je pre sre }an zbog na ~i na na ko ji je star to vao u 2013. go di ni.

Janko Tipsarei}

AUSTRALIJEN OPEN

TURNIR U SIDNEJU

Novak prvi, Jelena startovala Janko osmi, Ana 13. pobedom Sr bi ja }e na Otvo re nom pr ven stvu Austra li je ima ti ~e ti ri no si o ca u sin glu, po dva u obe kon ku ren ci je. No vak \o ko vi} je pr vi, a Jan ko Tip sa re vi} osmi no si lac me |u mu {kar ci ma. Ana Iva no vi} je na tri na e stom, a Je le na Jan ko vi} na 22. me stu kod te ni ser ki. Vik tor Tro ic ki, ko ji je tre nut no na 38. me stu, ni je no si lac, a od u sta ja we Ra fa e la Na da la po me ri lo je sve ko ji su iza we ga na li sti. U mu {koj kon ku ren ci ji dru gi no si lac je Ro xer Fe de rer, tre }i En di Ma rej, a sle de Da vid Fe rer i To ma{ Ber dih. Neo bi~ no je to {to do ma }in, tra di ci o nal na ve le si la svet skog te ni sa, ne ma no si o ca u mu {koj kon ku ren ci ji, pa }e Sam Sto sur bra ni ti ~ast ze mqe ken gu ra. U `en skoj kon ku ren ci ji pr vi no si lac je Vik to ri ja Aza ren ka. Po sle we re dom idu Ma ri ja [a ra po va, Se re na Vi li jams, Ag we {ka Ra dvan ska and An `e lik Ker ber, ba{ ka ko sto je na VTA li sti. @reb je za ka zan za pe tak, a pr vi me ~e vi igra ju se u no }i iz me |u ne de qe i po ne deq ka. Nikola Milojevi}

- Definitivno najve}a ambicija za 2013. godinu je da osvojim juniorski grand slam, a onda polako da kre}em da igram fju~erse. Mo`da mi se uka`e {ansa i za kvalifikacije nekog od ATP turnira. U svakom slu~aju, radim na tome da ovo bude godina mojih snova, kako na juniorskom planu tako i u prelazu u najja~u konkurenciju rekao je Milojevi}. Sa tim zvawem }e u Australiju na prvi Gren slem turnir sezone.

da ostale `eqe ispunim. Znam da nije samo sre}a faktor uspeha, zato sam maksimalno posve}en tenisu, radim svaki dan naporno i rezultati su tu. Nema odmora, ve} danas putujem u Australiju, gde }u biti postavqen za prvog nosioca na Grend slemu, prvi put u karijeri, a `eqa mi je da ove godine, ne samo osvojim Melburn, ve} sva ~etiri grend slema. Milojevi} je ro|en 19. juna 1995. godine u Beogradu. Desnoruk je, tenis aktivno igra od svoje sedme godine.

Naj bo qi te ni ser sve ta No vak \o ko vi} od Austra li jan ope na igra }e no vim re ke tom ko ji su u kom pa ni ji „Hed“ na pra vi li za we ga. Kam pa wa pod na zi vom „No va ko vo taj no oru` je” pri ka zu je se ve} me sec da na {i rom sve ta, a

ma, zna ~i da se wi me lak {e ru ku je. Ka ko su pri me ti li stru~ wa ci, re ket br è ide kroz va zduh i sa sna gom uda ra ca ne be tre ba lo da bu de pro ble ma, a kao po ten ci jal ni pro blem na vo di se {to zbog ma le te ì ne gla va re ke ta ne ka da mo è da be ì.

U Melburnu kao kod ku}e

Ana Ivanovi}

U tom slu ~a ju mo gu da imam sjaj nu go di nu- re kla je Iva no vi }e va. - Ra di la sam i sa no vim kon di c i o n im tre n e r om, we g o v e me to de ma lo su dru ga ~i je i to je do bro jer on da tre ning po sta je za ni mqi vi ji. Imam i no vog fi zi o te ra pe u ta, ko ji }e pu to va ti sa mnom u Austra li ju.

Ta ko |e, tu je i spa ring part ner Xo Si ri ja ni. Austra li jan open (14-27. ja nu a ra) pr vi je GS tur nir u se zo ni, a Iva no vi }e va je u Mel bur nu 2008. go di ne bi la vi ce {am pi on ka. - Uz Ro lan Ga ros, to je moj omi qe ni tur nir. To je od u vek bio po se ban tur nir za me ne jer imam rod bi nu u Mel bur nu. Sa da sm sta ri ja i ro di te qi re |e pu tu ju sa mnom, ali u Austra li ju ipak do la ze, zna ju {ta je do bar tur nir. Vo lim {to }u bi ti u kru gu po ro di ce, a u stri ~e voj ku }i tra d i c i o n a l n o spre ma mo srp ski ro {tiq. Ne mo gu da za mi slim bo qe me sto da bu dem u we mu u ja nu a ru ne go {to je Austra li ja. Na pi ta we ka ko je pro ve la od mor, Ana od go va ra: - Pla ni ra la sam da idem u Wu jork sa bra tom Mi lo {em, So ra nom Kir ste om i jed nim po ro di~ nim pri ja te qem, ali ot ka za li smo to zbog u`a snog vre me na. Ume sto to ga, So ra na i ja smo bi le kod Mi lo {a u Lon do nu ne ko li ko da na, a do sta vre me na pro ve la sam i kod ro di te qa u Be o gra du.

pro tiv Pa {e ko ve, ko ja joj je naj ve }e pro ble me za da la u dru gom se tu. Po sle ru ti ski do bi je nog pr vog se ta, u ko jem je ima la tri brej ka, u od no su na sa mo je dan svo je pro ti ni ce, Jan ko vi }e va je Pa {e ko voj do zvo li la da se pro bu di. Ta da je vi |e na

Novakovo tajno oru`je

ANA IVANOVI] O^EKUJE SJAJNU SEZONU

Srp ska te ni ser ka Ana Iva no vi} iz ja vi la je po sle Hop man ku pa da mo ra da ve ru je u se be uko li ko `e li da ostva ri do bre re zul ta te ove se zo ne. - U pa u zi sam ra di la na ser vi su , ali i ne kim de ta qi ma. Ose }am da mi je igra tu, sa mo je po treb no da igram do bro u kon ti nu i te tu i da ve ru jem u se be.

Srp ska te ni ser ka Je le na Jan ko vi} za be le `i la je tri jumf u svom pr vom me ~u u 2013. go di ni i pla si ra la se u dru go ko lo tur ni ra u Sid ne ju. Jan ko vi }e va je na star tu tak mi ~e wa sla vi la pro tiv Austri jan ke Ta mi re Pa {ek sa 6:2, 7:6

Jelena Jankovi}

(7:5), po sle dva sa ta i de vet mi nu ta igre. U na red nom ko lu, Je le na }e igra ti pro tiv Ita li jan ke Ro ber te Vin ~i, ko ja je bi la bo qa od Na |e Pe tro ve iz Ru si je sa 7:5, 7:5. Jan ko vi }e va je pro {le ne de qe tre ba lo da u~e stvu je na tur ni ru u Bri zbej nu, ali se po vu kla jo{ pre we go vog po ~et ka. Ta ko je svoj pr vi me~ u no voj se zo ni od i gra la tek u Sid ne ju,

ve li ka bor ba, na obe stra ne je bi lo po tri brej ka, ali je Je le na us pe la da do |e do tri jum fa za hva qu ju }i bo qoj igri u taj brej ku. Jan ko vi }e va je, ina ~e, je di na srp ska pred stav ni ca u Sid ne ju, a ove ne de qe }e igra ti jo{ sa mo Bo ja na Jo va nov ski, ali na tur ni ru u Ho bar tu. We na pro tiv ni ca u pr vom ko lu tog tur ni ra da nas }e bi ti Ana bel Me di na Ge ri ges iz [pa ni je.

Marej se mu~io, ali osvojio Brizbejn sni mqen je i vr lo in te re san tan spot za no vi re ket. Iako je re ket tre nut no pot pu no crn i za ma ski ran, po ugle du na kam pa we po zna tih auto mo bi la po put Fe ra ri ja i Mu stan ga, ot kri va mo vam da }e osnov ne bo je na we mu bi ti be la, si va i na ran xa sta. Pr va stvar ko ja se pri me ti kod no vog re ke ta je ste te `i na. Ve o ma je lak, oko 300g sa `i ca -

Da qe, na vo di se da je ovim re ke tom lak {e uda ri ti top spin pri ser vi su, kao i da od go va ra te ni se ri ma ko ji ima ju ose }aj za lop ti cu i vo le da skra }u ju uglo ve, {to No vak sva ka ko ~i ni. Ge ne ral no, uti sak je da re ket od go va ra te ni se ri ma sa agre siv nim sti lom igre, ta ko da }e mo od Austra li jan ope na mo `da vi de ti jo{ agre siv ni jeg No va ka.

Tre }i te ni ser sve ta En di Ma rej po bed nik je tur ni ra u Bri zbej nu, po {to je u fi na lu sa vla dao Bu ga ri na Gri go ra Di mi tro va sa 7:6 (7-0), 6:4. [kot je ta ko od bra nio ti tu lu osvo je nu pro {le go di ne, ka da je u fi na lu do bio Dol go po lo va. o je ukup no 25. tro fej

sve do vo| stva 5:3, ali je ta da iz gu bio ser vis. Pri vo| stvu 6:5 Di mi trov je imao i set lop tu na Ma ri jev ser vis, ali se [kot iz vu kao i po tom je pro tut wao kroz taj brejk bez iz gu bqe nog po e na. I u dru gom se tu Bu ga rin je pr vi na pra vio brejk i po veo je sa

u ka ri je ri za [ko ta, a Di mi tro va je do bio dru gi put u isto to li ko me |u sob nih okr {a ja, po sle po be de u Bang ko ku 2011. go di ne. Di mi trov, od ko jeg se se ve} du `e vre me o~e ku je da ’eks plo di ra’ i oprav da ta le nat, pro pu stio je ve li ku {an su u pr vom se tu. Ve} na star t u Bu g a r in je na p ra v io brejk i ~u vao je tu pred nost

4:3, ali on da je usle dio neo bja {wiv pad – Ma ri je osvo jio tri na red na ge ma, uz dva brej ka, i do {ao je do tro fe ja za 92 mi nu ta igre. - Ovu po be du po sve }u jem jed nom od svo jih naj bo qih pri ja te qa. On je kod ku }e i gle da, pre bro di }e{ ti to- re kao je Ma rej na do de li tro fe ja su zdr `a va ju }u su ze.

ATP TRKA

Mirno na vrhu Pr va ATP li sta za 2013. go di nu ni je do ne la ni ka kve pro me ne na vr hu u od no su na pret hod nu ne de qu, pa No vak \o ko vi} i da qe ima ube dqi vu pred nost. \o ko vi} na pr vom me stu ima 12.920 bo do va, a pra te ga [vaj ca rac Ro d`er Fe de rer sa 10.265 i En di Ma ri iz Ve li ke Bri ta ni je sa 8.000. Od srp skih te ni se ra, Jan ko Tip sa re vi} je i da qe de ve ti, dok je Vik tor Tro ic ki na 38. po zi ci ji, kao i na po sled woj li sti u 2012. Du {an La jo vi} je imao pad za dve po zi ci je i sa da je na 165. me -

stu, dok je Bo ris Pa {an ski po kva rio pla sman za tri me sta i na la zi se se dam po zi ci ja iza La jo vi }a. Iza naj bo qe tro ji ce na li s ti naj b o q ih te n i s e r a na la zi se i da qe [pa nac Ra fael Na dal, ali je ja sno da }e me sto pr vog re ke ta svo je ze mqe ustu pi ti Da vi du Fe re ru, ko ji je od mah iza we ga. ^eh To ma{ Ber dih je na {e stoj po zi ci ji, is pred Hu a na Mar ti na del Po tra iz Ar g en t i n e, Fran c u z a @o-Vil fre da Con ge, Tip sa re vi }a i Ri {a ra Ga skea iz Fran cu ske.

SPORT

utorak8.januar2013.

dnevnik

MI LO RAD PE RI [I], PRED SED NIK SA VE ZA SPORT ZA SVE VOJ VO DI NE

Ja~awe i ekspanzija rekreativnog sporta Godina za nama bila je veoma zna~ajna i uspe{no zavr{ena za Savez sport za sve Vojvodine. Bilo je mnogo aktivnosti, ali i posla oko preregistracije Saveza i wgovih ~lanica. O godini koja je iza nas, kao i onome {to predstoji, u rekreativnom sportu razgovarali smo sa gospodinom Miloradom Peri{i}em, predsednikom Saveza koji okupqa sve one koji se bave rekreativnim sportom, od najmla|ih do najstarijih. Jedno od kqu~nih mesta u periodu koji je pred nama je strategija sporta u Republici u kojoj }e puni doprinos dati i ovaj Savez. - Posebna pa`wa bila je usmerena na stvarawe zakonske osnove za daqi razvoj i unapre|ewe rada u oblasti sporta za sve i usagla{avawa sa novim Zakonom o sportu. Regulisani su i svi organizacioni oblici koji koji se pojavquju u delatnosti sporta za sve – ra{irena je mreà ~lanica, pove}ani su kapaciteti, ura|en je informacioni sistem, nabavqen je deo opreme i podeqen ~lanicama. – kaè Peri{i}. - Uspostavqen je sistem Sporta za sve Vojvodine koji ~ine fizi~ka i pravna lica koja se bave sportskom aktivno{}u, odnosno ovom delatno{}u kao na{e ~lanice, a kao u~esnici u sistemu sporta. Danas je preko 60 takvih ~lanica u na{em Savezu iz ~itave Vojvodine. Uvedeno je dosta novina u programskim sadràjima, a zadràne su i stare, ali inovirane, manifestacije. Pozitivan

Do 2014. sve op{tine u sportu za sve Minulu, 2012. godinu obeleìle su mnogobrojne aktivnosti Saveza sport za sve Vojvodine, uz dve sednice olimpijskog komiteta, desetak sednica Upravnog odbora i nekoliko sednica Sportsko-takmi~arske komisije, gotovo na ~itavom podru~ju Pokrajine. Akcija ukqu~i se u igru na obalama reka i jezera odràna je u desetak mesta. Uspe{no je provedena i akcija Ve`bawem do zdravqa, kori{}ewem trim staza koje su izgra|ene u svim vojvo|anskim op{tinama. Tradicionalne igre mesnih zajednica i naseqenih mesta imaju u svim aktivnostima zna~ajno mesto. U Ba~kom Gradi{tu je odràna Olimpijada starih sportova, a u Rumi De~ja olimpijada za pred{kolce, planinarski maratoni u Vrdniku i na Pali}u. Pro{le godine odràn je i prvi Kup Vojvodine u radni~kom sportu, a sve u ciqu da se {to spremnije i s mnogo aktivnosti i takmi~ewa do~eka 11. sportska olimpijada radnika Vojvodine 2015. godine u Srbobranu. Akcijama Saveza sport za sve Vojvodine obuhva}eno je 26 op{tina, a plan Saveza je da se do 2014. godine u aktivnosti ukqu~e sve pokrajinske op{tine.

sporta u Vojvodini, kao i edukacija i osposobqavawe kadrova, ali i stvarawe povoqnijih uslova za sufinansirawe i finansirawe ovog vida spor ta i fizi~ke kulture – ka`e Peri{i}. l Iznesite svoje vi |e we stra te gi je spor ta u na red nom pe ri o du. - Strategija sporta i fizi~ke kulture za period 2014-2018. godine mora da se sistemski, problemski, koncepcijski, programski, organizaciono, materijalno-kadrovski, finansijski i marketin{ki razradi i precizira kqu~ne, sistemski magistralne pravce razvoja svih sgmenata sporta

u narednom periodu, kako bi se ono usmerilo i osposobqavalo da racionalnije i efikasnije zadovoqava brojne i raznovrsne potrebe i interese svih kategorija gra|ana. Ni prethodna, pa ni ova, strategija nisu dovoqno i na pravi na~in uzeli u obzir da se u oblasti sporta zadovoqavaju potrebe svih uzrasnih i polnih kategorija gra|ana. Te potrebe su diferencirane u tri, odnosno ~etiri, osnovna podru~ja sporta. U podru~ju {kolskog sporta, koji je deo celovitog sistema obrazovawa i vaspitawa u pred{kolskim ustanovama, osnovnim i sredwim {kolama i na univerzitetima. Potrebe u ovom podru~ju su tesno vezane za razvoj, vaspitawe i obrazovawe mladih i wihovu pripremu za `ivot, rad i kori{}ewe slobodnog vremena. Primenom modela demografske analize potreba stanovni{tva u sportu utvr|eno je da se u oblasti {kolskog sporta mo`e maksi-

malno ukqu~iti izme|u 25 i 30 procenata ukupne populacije stanovni{tva, dakle svi koji su obuhva}eni organizovanim sistemom obrazovawa. U podru~ju sporta, takmi~arskog-olimijskog, zadovoqavaju se potrebe i interesi vezani za postizawe maksimalnih sportskih rezultata, afirmaciju, osvajawe titula i medaqa. U ovo podru~je mogu da se ukqu~e uglavnom mladi, apsolutno sposobni i talentovani pojedinci koji su motivisani postizawem

Mi lo rad Pe ri {i}

dobrih rezultata. Primenom istog modela demografske analize utvr|eno je da se maksimalan broj potencijalnih u~esnika kre}e od 6-10 procenata stanovni{tva.

ci podru~ja sporta za sve – rekreativnog sporta kre}u izme|u 80 i 90 procenata ukupne populacije stanovni{tva. U predlo`enom dokumentu se ne sagledavaju takve zakonitosti razvoja sporta, nego se on posmatra kao amorfno podru~je u kojem i daqe dominiraju potrebe koncepcije razvoja samo jednog segmenta –takmi~arskog sporta. Ostali se i ne pomiwu iako su u prethodnom periodu u velikom broju sredina pokrenute zna~ajne aktivnosti na kompletnom razvoju sporta. l [ta se tu na me }e kao za kqu ~ak. - Veoma je neracionalno i neefikasno tako razvijati sport, jer je samo takmi~arski sport i u programskom, materijalno-tehni~kom, organizacionom, metodolo{kom i finansijskom

Da sami brinemo o sebi - Iza nas je vreme kada se neko drugi brinuo o nama, a mi smo bili samo izvr{ioci odre|enih aktivnosti. Danas, kada su se okolnosti promenile i mi postajemo svesniji na{e uloge u sportu za sve – radni~kom i rekreativnom sportu, nastojimo da u saradwi sa Pokrajinskim sekretarijatom za sport i omladinu kroz zajedni~ke aktivnosti u op{tinama, savezima i dru{tvima kroz razgovore, seminare i stru~ne skupove mewamo stawe. To je trajan proces u kojem moramo od pojedinca, sportskog radnika do stru~nih qudi u sportu za sve da se svakodnevno osposobqavamo i da to znawe prenosimo u lokalne zajednice, preduze}a, ustanove i druge organizacije u kojima gra|ani zadovoqavaju svoje potrebe u oblasti sporta za sve.

je trend ja~awa pozicije i ekspanzije sporta za sve, rekreativnog i masovnog sporta, u svetu, a posebno kod nas u Vojvodini i Srbiji. Da je zaista tako, svedo~i i ~iwenica da je na{a organizacija rekreativnog sporta ~lanica gotovo svih svetski priznatih asocijacija u ovoj oblasti.

To se najvi{e ogleda kroz na{e aktivnosti u najve}im me|unarodnim asocijacijama, poput TAFISE, ISKE i BAKSA, ~ije smo ~lanice. Veliko priznawe na{em radu iskazano je u TAFISI gde je predsednik Saveza sport za sve Srbije, gospodin Velizar \eri}, izabran za podpredsednika.

U podru~ju sporta za sve – rekreativnog sporta i ostalih neolimpijskih sportova zadovoqavaju se potrebe najve}eg dela gra|ana svih uzrasta i one su, prevashodno, u vezi sa o~uvawem i unapre|ewem zdravqa,

pogledu najskupqi segment podru~ja sporta. Dakle, ne mo`e se ukupan razvoj podru~ja sporta, fizi~ke kulture, bazirati na kriterijumima i sistemu vrednosti na kojima se razvija wegov takmi~arski deo, jer to ugro`a-

- Za ono {to smo uradili i {to je postala na{a programska osnova, uz punu podr{ku Ministarstva omladine i sporta Republike kao i Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu s kojim imamo izvanrednu saradwu i realizujemo nekoliko zajedni~kih projekata, oja~ali smo na{u poziciju u zemqi, posebno u Vojvodini, ali i u svetu.

l Koji su osnov ni za da ci i ci qe vi va {eg sa ve za? - Na{ glavni zadatak je da sport bude u funkciji zdravqa, zdrave nacije koja to postaje bave}i se sportom i raznovrsnim sportsko rekreativnim sadr`ajima i programima. Tu je i unapre|ewe postoje}eg sistema, programske orijentacije, uspostavqawe sistema radni~kog

sadr`ajnim i kulturnim provo|ewem slobodnog vremena, na o~uvawu i podizawu op{tefizi~kih i funkcionalnih sposobnosti, odmoru i oporavku, prevenciji i pove}awu otpornosti na stres, dru`ewu, socijalnoj adaptaciji i sli~no. Primenom istih metoda kao i u prethodna dva podru~ja utvr|eno je da se potencijalni u~esni-

va ostvarivawe osnovnih funkcija u podru{jima {kolskog, rekreativnog i ostalih multi sportova. Zna~i, potrebna je pravednija, efikasnija i korisnija preraspodela buxetskih para izdvojenih za podru~je sporta, a samim tim i definisawe prioriteta u sportu – ka`e Milorad Peri{i}. Slo bo dan Ja ko vqe vi}

de^Ji dnevnik

dnevnik

utorak8.januar2013.

Zi ma u {u mi i ma je go di {we do ba ko je stva ra ve li ke pro me ne u pri di. ZKi ro {ne je se we da ne za me wu ju ma glo vi ta, hlad na i sne `na

ju tra. Ma li vrap ci su se {}u }u ri li u svo jim gne zdi ma, ~e ka ju }i pr va ju tra pro le} nih da na. Mir u {u mi po ne kad po re me ti zvuk te ste ra qu di ko ji do la ze da se ku dr va. Le po ti ce je le i bre ze pre kri ve ne su sne gom. Ona le pa {u ma ko ja je pre sa mo ne ko li ko da na bli sta la, sa da je uto nu la u san. Jo{ ne gde su tra go vi u sne gu ko je su za so bom osta vi li {um ski sta nov ni ci. Lep ti ri }i, bu ba ma re i osta li in ske ti su tu `ni jer du go vre me na ne }e ima ti po sla, a ~im bi pro mo li li svo je gla ve sa mo ma lo iz svo jih ru pi ca ose ti li bi gnev mo} nih sne go va. Sva ke zi me ne ko od `i vo ti wa od ma ra, a ne ko tu gu je, ali do |e i taj dan ka da sun ce pro mo li gla vu i opet do ne se ra dost u {u mu. Ta ma ra Mi li}, V-2

O[ „Isi do ra Se ku li}” [aj ka{

Ku }a mo je ba ke Ma re

e} du `e vre me po zi vam mo ju naj bo qu dru ga ri cu Dra ga nu da po se ti mo ju ba ku. Po {to smo je dan vi kend obe bi le slo bod ne, od lu ~i le smo da kre ne mo. Mo ja ba ka Ma ra `i vi u se lu ne da le ko od No vog Sa da. Ka da smo pro la zi le kroz se lo, Dra ga ni nu pa `wu su pro vla ~i le ra zno boj ne ku }e, ali jed na joj je po seb no pri vu kla pa `wu. To je bi la ku }a mo je ba ke. Ogra |e na be lom dr ve nom ogra dom, iz me |u dve tre {we, iz vi ri va la je ku }i ca kao iz baj ke. Bi la je ne `no ro ze bo je s tr {~a nim kro -

vom. Na pro zor skim {a lu ka tra ma bi la su iz re zba re na sr ca, a pre le pe po u za vi ce su sko ro do ti ca le ze mqu. Ula zna vra ta kra sio je pre lep vi tra`. Ce lu ku }u je opa si vao pu ti} po sut ka men ~i }i ma. Sta ri bu nar je kra sio ure |e no dvo ri {te. Po è le la sam da za u vek osta nem kod ba ke i uì vam u ku }i ci iz sno va . Ba ki na ku }a je me sto u ko me pro vo dim naj vi {e vre me na i ni jed no dru go me sto ne mo è za me ni ti we nu ku }u. Du wa Gr bi}, VI-b O[ „\or |e Na to {e vi}” No vi Sad

Fi lip Bur ~er, I-3, O[ „Ivo Lo la Ri bar”, No vi Sad

Te o do ra [i ja ~i}, I-1, O[ „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sr bo bran

Mo ja pr va qu bav

e ro vat no o~e ku je te da }u na pi sa ti da mi je jo{ u vr ti }u za pe la za oko Ma {a, Ta wa ili Sa wa, ali sle de }i tra go ve mo jih se }a wa, sa op {ti }u da je mo ja pr va qu bav bi la mu zi ka. Zvu ci kla vi ra bi li su hip no za ko joj ni sam mo gao da odo lim. To me je ve ro vat no do pri ne la ma ma, jer mi da nas ~e sto pri ~a ka ko mi je, jo{ dok sam bo ra vio u we nom sto ma ku, pu {ta la Mo car to ve kom po zi ci je za uspa van ku.I, gle ~u da, za qu bio sam se. Gla zi ra na braon ku ti ja pi a ni na ko ji, pod ~a rob nim pr sti ma vr snih mu zi ~a ra, pro iz vo di mu zi ku ne be skih sfe ra, po sta la je mo ja pre o ku pa ci ja. Upi su jem mu zi~ ku {ko lu i po ~i wem da ve `bam ska le, eti de, „Odu ra do sti”... Bi lo je pri li~ no ve li ~an stve no ka da sam na stu pao u je vrej -

skom mo li tve nom hra mu Si na go gi. Svi rao sam bez gre {ke i osvo jio ade kva tan apla uz. Bi lo je jo{ mo jih za no sa u od no su s kla vir kom mu zi kom.Ipak, po sle dru ge go di ne, do {lo je do ma weg pre o kre ta u mo joj qu ba vi pre ma kla vi ru i mu zi ci ko ju on pro iz vo di.Umo rio sam se od sva ko dnev nog ve `ba wa i sve re |e sam do di ri vao kla vi ja tu ru. Pa u zi rao sam go di nu da na u~e wa svi ra wa na kla vi ru, ose }a ju }i da }u, pre ili ka sni je mo pet svi ra ti,jer sta ri ji ka `u,a ja im ve ru jem, da pr va qu bav osta je u na ma za sva vre me na i sko ro sam si gu ran da }e i sa mnom ta ko bi ti. Ali, o to me }u vam pri po ve da ti ne ki dru gi put. Ma tej Pe ri {i} VI raz red Pri vat na O[ „Mi ro slav – Mi ka An ti}” No vi Sad

Do `i ve la sam pri ro du

re go d i n u da n a sam bi la s ma mom, ta tom, bra tom i pri ja te qi ma u div noj me {o vi toj {u mi. Ta ta i ma ma su ro {ti qa li, a mo ji pri ja te qi i ja smo po {li u is tra ì va we. Ju tro je bi lo sve è, iz la zak sun ca u {u mi na pla ni ni je kao da se br~ ka{ u je zer ce tu pu nom me ke tra vi ce. Vred ni mra vi su se spre ma li za zi mu. Ra na je sen je po ma lo bo ji la li {}e i do no si la raz ne plo do ve. Pro na la zi li smo po ne ki su vi list i ì ro ve u vla `noj tra vi. Ro sa je ob u ze la sve. Si ja la se na ba kar nom li {}u i pri vla ~i la mra ve. Du bo ko u {u mi bi lo je i li si ca. Jed na od wih, zlat nog re pa, je iza {la iz sen ke i tra ì la se bi hra n u. Sku p qa l i smo cve }e,ali ret ko ko ji na {li. Hte li smo da pri zo ve mo lep ti re, ali ni to nam ni je i{lo. [u ma u ra nu je sen mi se svi de la to li ko da bih je po se ti la jo{ mi lion pu ta. Ro ma na Ko sa no vi}, IV-f O[ „Jo èf Ati la” No vi Sad

Ta ra Bra ko ~e vi}, I-2, O[ „So wa Ma rin ko vi}”, No vi Sad

Mar ko Ka na~ ki, II-1, O[ „\u ra Da ni ~i}”, No vi Sad

Tu ga svi le nog sr ca

e deo sam u ti {i ni. Mr kli mrak pr o {a ran zlat nim kon cem me se ~i ne. Ra |ao se go spo dar ne ba i ras te ri vao tu `ne ne be ske ba lo ne. @u bo rio sam ì vot nom mre òm, na jed nom za ~u se ze mqa je za pla ka la. Yi nov ska pla va su za je za si ti la usnu lu ze mqu i za tr pa la we nu is pu ca lu ko ù. Iza dr ve ta za ~uh zov èn skog gla sa. Sklup ~a na, drh ta la je ma la, upla ka na vi la za gor ki wa. Vit ko, krh ko, go to vo pr o zra~ no te lo me je za pla {i lo, u usti ma sam ose tio gor ki ukus stra ha i ska me nio se. „Ne pla {i se”, za ~uo sam glas. Osvr tao sam se dok ni sam vi deo da vi la gle da pra vo u me ne. „Pa, ja te raz u mem„, uz vra tio sam. Is pri ~a la mi je svo ju tu `nu pri ~u. Sa su za ma u o~i ma, è leo sam da joj po mog nem da pr o na |e maj ku, da za jed no od ni ti svi le is ple te mo du gu ko ja vo di do sve tlo sti. Za jed ni~ ki smo ukro ti li no} i u vi dqi voj tmi ni kre nu li do mo je ku }e. Do pra tio sam je do se na na ta va nu i za mo lio da tu osta ne jer ~im bi qu di ugle da li vi lu, kre nu li bi vi la ma na wih. Zu re }i u u{u {ka ni mrak, ~uo sam bol i kre nuo mu u su sret. Du ìo sam ko rak, u ve ri da mi se ne }e de si ti ni {ta lo {e. Me se ~i na mi je po ka za la put do ste ne gde se na la zi lo ne po mi~ no te lo vi le du brav ke. Da bi se ohra brio, po ~eo sam da pri ~am sam sa so bom. Vi {e ni sam

pre p o z na v ao se b e, tu g a je upra v qa l a mo jim te lom. Osta tak no }i sam pr o veo gle da ju }i u Sre} ki cu, ka ko sam na zvao ma lu vi lu, i slu {a ju }i ot ku ca je we nog pla vog sr ca. Osva nu lo je ju tro naj te èg da na u mom ì vo tu, bi rao sam naj be zbol ni ju i naj u te {ni ju re~ ko ja ne bi slo mi la we no sr ce. Ne vi no me gle da ju }i, kre nu la je za mnom kr oz gu sto tka we poq skog cve }a. Sti gli smo do hlad nog ka me na. „Osta ni mir na i po gle daj iza”, re kao sam bla go. O~e ku ju }i pla~ ko ji ni sam è leo da ~u jem, za ~e pio sam u{i. Po red ra su te vi lin ske ko se, li {}em je bi lo is pi sa no: Ne ka te qu bav vo di... Ali Sre} ki ca ni je do vr {i la svo ju ì vot nu kwi gu, we no krh ko pla vo sr ce je pu klo i osta la je po red svo je maj ke. Sa da su po no vo ne raz dvoj ne. On da se de si ~u do! Iz nad te la Sre} ki ce za le pr {a ta na na vi la ru sal ka, we no ~e do. Na zvao sam je Qu bav, u na di da }e ona do vr {i ti ve~ nu pri ~u i iz ve sti sa mu se be na pra vi put. Sva ki pla~ me pod se }a na po ku {aj ne du `nog bi }a da is kro ji svo ju sud bi nu i iza |e iz ta me. U me ni go ri na da da }e Qu bav du gom do }i do bez bri` ja ko je }e gre ja ti we no pla vo oko. Dar ko Bla g o je v i}, VI II-2 O[ „Va sa â ra p i}” Be li Po tok

FiLMSkA PLAneTA

utorak8.januar2013.

dnevnik НА ЛИСТИ САЈТА MO VI E MI STA KES.COM

„ДИЏИТАЛ СПАЈ” ПРЕПОРУЧУЈЕ ПЕТ НОВИХ ФИЛМОВА

Обавезно погледати у јануару „Људи у црном 3” у 2012. Сајт специјализован за вести из света шоу бизниса „Диџитал спај„ издвојио је пет филмова који се морају погледати у јануару и на тој листу су се нашла нова остварења Кетрин Бигелоу,

Бролином, Рајаном Гослингом и Емом Стоун у главним улогама. Трилер Рубена Флејшера заснован је на истинитој причи и прати групу лосанђелеских полицајаца који покушавају да

Из филма „Јадници”

Квентина Тарантина и Стивена Спилберга. Наредне седмице, 11. јануара, у светске биоскопе стиже филм „Гангстерски одред„ са Џошом

ухвате гангстера Микија Коена (Шон Пен). Филм је, кажу критичари, рађен у маниру класика из 1980- их „Недодирљиви„. Истог дана у биоскопе стижу

„Јадници„ Тома Хупера. Мјузикл са Хју Џејменом, Раселом Кроуом и Ен Хатавеј. Нови филм Квентина Тарантина „Ђангова освета„ стиже 18. јануара. У филму Џејми Фокс игра Ђанга, роба који креће да се освети власнику плантаже у Мисисипију. Уз Фокса, у филму играју и Кристоф Валц, Леонардо Дикаприо, Семјуел Л. Џексон и Кери Вошингтон. Недељу дана касније, 25. јануара, у светске биоскопе стиже „Линколн„ Стивена Спилберга. Америчког председника Абрахама Линколна игра Данијел Деј Луис који је и главни фаворит за Оскара. Филм се бави кратким али кључним периодом у животу Линколна - његовим напорима да се укине ропство у САД. Последња прекорука ДС-а је „00.30 - Тајна операција„ (Ze ro Dark Thirty) оскаровке Кетрин Бигелоу. Филм је прича о потрази за вођом Ал Каиде Осамом бин Ладеном. Нова холивудска звезда Џесика Частејн игра ЦИА агента у потрери за Бин (Танјуг) Ладеном.

најнелогичнији

Као и сваке године, сајт Mo vi e mi sta kes.com саставио је листу филмова са највише грешака и нелогичности у протеклој години, а неславно прво место у 2012. припало је филму „Људи у црном 3”. Монтажа филма је комплексан задатак. Често се дешава да се у последњем тренутку поједине сцене избаце и замене другим, накнадно снимљеним кадровима. Гледаоци углавном и не примете ситне недоследности у филму - откопчано дугме које би требало да буде закопчано, ваза која се појављује на разним местима у истој сцени, али их зато филмски фанатици помно бележе. Прво место на листи остварења са највише грешака у 2012. држи комедија „Људи у црном 3”. Филм Берија Соненфелда, у ком се Вил Смит и Томи Ли Џонс поново појављују у улози главних јунака, садржи 63 грешке. На другом месту је 23. наставак авантура Џејмса Бонда, „Skyfall„, Сема Мендеса са Данијелом Креј-

гом у насловној улози у којем је пронађено 35 грешака, док трећу позицију са по 24 грешке деле два блокбастера „Успон црног витеза„ и „Невероватни Спајдермен„. Међу филмовима на овој листи су још „Осветници„ (22 грешке), „Убица из будућности„ (14), „Про-

Бонд зарадио милијарду

ДРАГАН БЈЕЛОГРЛИЋ О ДРУГОМ ДЕЛУ ФИЛМА И ТВ СЕРИЈИ „МОНТЕВИДЕО”

Прича о сазревању Популарни глумац и успешни редитељ Драган Бјелогрлић изјавио је Танјугу да је поносан на цео филмски и телевизијски пројекат „Монтевидео Бог те видео„, али да ће право задовољство осетити тек када пред публику изађе и други филм, чије снимање управо завршава. „Био бих безбрижан да не предстоји монтажа другог дела, пошто је то сада ново искушење и нови тест. Познато је да је најтеже направити други филм„, рекао је он у паузи између снимања завршних сцена у хотелу „Адмирал„ у Београду. Бјелогрлић, који је дебитовао као редитељ дугометражног играног филма са првим делом „Монтевидео Бог те видео„ пре тачно две године, додао је да је можда неко олакшање што није могао да бира нити да чека тај други филм у каријери него је у њега „угуран„ одмах по престанку рада на првом филму. Он је признао да га је недавно поново гледао на телевизији и то „са великим задовољством и уживањем„. „Заиста сам имао осећај поноса што сам направио тако нешто. Мислим да то важи не само за мене, него и за многе од људи који су били везани за овај пројекат, како глумце, тако и друге сараднике. Увек ће их красити тај осећај задовољства и неке врсте поноса што су били део тог пројекта„, изјавио је редитељ. Док се очекује други филм, многобројни обожаваоци главних јунака - чланова наше фудбалске репрезентације из 1930. године, моћи ће, после прве епизоде приказане 31.

јануара, наредних дана и недеља премијерно да виде целу телевизијску серију од новоснимљеног материјала, под насловом „На путу за Монтевидео„. Тај нови садржај је изненађење за ширу јавност, што је, према ауторовим речима, и била намера. „На идеју смо дошли када смо почели да радимо сценарио за други филм. Схватио сам да нема простора да се исприча о путовању. Онако како сам замислио тему другог дела и чиме ће он да се бави када репрезен-

Стјуартова и у другом делу „Снежане” Глумица Кристен Стјуарт потврдила је да ће поново играти главну улогу у другом делу филма ‘’Снежана и ловац‘’. ‘’Биће веома забавно, веома сам узбуђена‘’, рекла је Стјуартова за

„Инди вајер„ (In die Wi re). На питање шта фанови могу да очекују у другом делу ‘’Снежане‘’, звезда вампирског серијала „Сумрак„ инсистирала је да не говори о детаљима.

Први део филма у коме играју и Крис Хемсворт и Шарлиз Терон премијерно је приказан у мају ове године. У медијима су кружиле гласине и пре него што је глумица потврдила ову вест да је Стјуарто-

ва позвана да игра и у наставку филма ‘’Снежана и ловац‘’ чији је први део режирао Руперт Сандерс са којим је она имала аферу. Још није потврђено да ли ће и други део он режирати.

тација стигне у Монтевидео на светско првенство, ту једноставно није било места за пут„, казао је он. Бјелогрлић је напоменуо да је у том смислу „већ било нешто у првобитној причи Срђана Драгојевића„ од које је он кренуо. „Постојао је тај пут возом и бродом и могао је лепо да се размашта. Онда сам ја продуценту дао идеју да се од пута направи телевизијска серија. Сматрао сам да то може да буде јако приступачно за те-ве медиј и да можемо да направимо лепих девет епизода,

метеј„ (13), „Арго„ (13), „Подземље: Буђење„ (10), „Игре глади„ (10) и „The Three Sto o ges„ (10). Апсолутни рекордер, филм са највише грешака у историји кинематографије је „Апокалипса данас„ Френсиса Форда Кополе који садржи чак 395 грешака.

које ће уједно бити својеврсна транзиција између два филма„, објаснио је он. Са продуцентом („Интермедиа нетворк„) договорио се још пре годину и по дана, али су све чували у тајности. „Људи су ме стално питали - шта толико снимаш, а ја нисам смео да им кажем да не снимам само филм него и ужасно много епизода. Фактички смо ми за тих годину и по дана снимили један велики играни филм и укупно 12 епизода, тако да то и није тако дуг период рада„, рекао је он. Бјелогрлић је најавио да је серија, која се емитује на РТС-у, својеврсни мост између првог и другог филма, који ће се стилски и жанровски разликовати. „Серија ће уводити промене постепено, а други филм ће се разликовати, јер је и сама тема другачија. Ако је први део био прича о остварењу једног сна, она је сама по себи била романтична и мелодраматична. Ово друго је прича о сазревању, а сазревање са собом носи дозу драме и горчине, тако да ће се на том нивоу два филма разликовати„, изјавио је он. Ипак, основни осећај који је красио први део, остаће и у серији о путовању и у другом филму. „Биће ту она иста основна боја. Не желим ја да је крстим, нека то буде на гледаоцима и критичарима. Биће елемената романтике, мелодраме и сна, али у другом контексту, а свакако ћемо задржати и духовите детаље. Можда је најбоља дефиниција да ће се разликовати у редитељском рукопису„.

Остварење „Skyfall„ постало је први филм о тајном агенту Џејмсу Бонду који је у свету зарадио милијарду долара. Филм о агенту 007, 23. по реду, са Данијелом Крејгом у главној улози, приказан је на 50. годишњицу премијере првог филма о Бонду и током божићних празника прешао је „границу„ од једне милијарде долара. „Skyfall„ је у САД зарадио 289.600.000 долара а у свету 710.600.000 долара и тако постао први филм о Бонду који је зарадио толико новца у својој пола века дугој историји. Очекује се да ће филм, који је режирао оскаровац Сем Мендез, зарадити још више будући да почетком 2013. почиње да се приказује у Кини. Досадашњи рекорд, када је реч о заради, држао је филм „Казино Ројал„ који је 2006. зарадио 596.365.000 долара и у коме се у улози Џејмса Бонда први пут појавио плавокоси Данијел Крејг. Ако се узме у обзир инфлација онда је „Операција Гром„ финансијски најус п е шнији филм о агенту 007 икада. Филм је 1965. зарадио 141.200.000 долара што би данас било 1.014.941.117 долара, наводе британски медији.

НОМИНОВАНИ ЗА НАГРАДУ ПРОДУЦЕНАТА

„Линколн”, „Ђанго”, „Јадници”... Председничка драма Стивена Спилберга „Линколн„, мјузикл „Јадници„ и трилер Кетрин Бигелоу о лову на Осаму бин Ладена „00.30 - Тајна операција„ (Ze ro Dark Thirty) нашли су се међу 10 филмова који су добили номинације Удружења филмских продуцената. Бен Афлек и Џорџ Клуни, продуценти Афлекове драме о таоцима у Ирану „Арго„ као и тим иза Квентин Тарантиновог црнохуморног вестерна „Ђангова освета„ такође су номиновани за награде које додељује Удружење америчких продуцената (ПГА). Најновији филм о Џејмсу Бонду „Скyфалл„, који је прошлог викенда премашио црту од једне милијарде долара на светским благајнама, сада може да се нада и неком Оскару јер се такође нашао на листи номинованих. На истој листи су и филмови „Пијев живот„ Анга Лија, комедија „Sil ver Li nings Playbo ok„, Вес Андерсонов филм „Mo on ri se King dom„ као и независно остварење „Звери јужне дивљине„. Награде продуцената биће додељене на церемонији у Лос

Анђелесу 26. јануара и представљају, како наводе агенције, кључни показатељ стања у Холивуду уочи доделе Оскара 24. фебруара. Многи од филмова који су добили номинације продуцената наћиће се и на листи номинованих за Оскара која ће бити објављена 10. јануара а осам од десет већ је номиновано за Златни глобус који се додељује 13. јануара. Занимљиво је да „Хобит„ Питера Џексона, „The Ma ster„ и „Успон мрачног витеза„ нису били занимљиви удружењу продуцената. Пет анимираних филмова такође је добило номинације: Тим Бартонов „Франкенвини„ и Дизнијеви филмови „Разбијач Ралф„, „Храбра Мерида„, „ПараНорман„ и „Пет легенди„. Када је реч о телевизијским филмовима и министеријама, ПГА је издвојило „Америčкцу Хорор Причу„, ХБО-ов филм „Ga me Chan ge„ о покушају Саре Пејлин да постане потпредседница САД, нову верзију Шерлока Холмса „Шерлок„, филм „Хатфилдови и Мекојеви„ са Кевином Костнером и ПиБиЕсову хронику о суши 1930-их „The Dust Bowl„.

Хелен Мирен добила звезду на Стази славних Оскаровка Хелен Мирен добила је звезду на холивудској Стази славних одмах поред колеге Британца Колина Фирта. „Не могу да будем поноснија и срећнија што ћу напокон лежати поред Колина Фирта, то је нешто што сам дуго времена желела да урадим”, рекла је Мирен кроз смех. Мирен, 67, Оскара је добила за улогу краљице Елизабете у филму из 2006. „Краљица”. Њена звезда, 2.488 на Стази славних која је отворена 1958. гдине, заправо представља награду за животно достигнуће, преноси Ројтерс. Фирт је своју звезду добио 2011. пошто је добио Оскара за улогу британског краља Џорџа шестог у филму „Краљев говор” из 2010. „Веома сам срећна и поносна и мислим да је за британску монархију добро што је овде, на Холивудском булевару где ће краљ и краљица спавати заједно”, рекла је Мирен. Глумицу је на церемонији у четвртак представио писац и редитељ Дејвид Мемет. „Хеленине улоге нису само хваљене већ обожаване”, рекао је он. Мирен глуми са Алом Паћином у Меметовом филму о суђењу за убиство музичком продуценту Филу Спектору. (Танјуг)

kULTURA

dnevnik

utorak8.januar2013.

ПОЗОРИШТЕ МЛАДИХ У 2013. ГОДИНУ УШЛО С НОВОМ ДИРЕКТОРКОМ

Важно је показати иницијативу Након прилично дуготрајне агоније, кад је реч о руководећој позицији у Позоришту младих, тик пред новогодишње празнике, Скупштина града Новог Сада решила је ствар. Тачније, на расписаном конкурсу није изабран, чак ни пријављен Милош Савин, како се по инерцији могло очекивати, јер је на претходној седници Скупштине града именован за вршиоца дужности директора Позоришта младих, него Тијана Делић, досадашња службеница за односе са јавношћу, иначе дипломирана професорка књижевности, са завршеним последипломским студијама социјалне антропологије у Ослу. Тијана Делић део своје мотивације види управо у чињеници да је друштво уопште, а не само позориште, запало у кризу, безакоње, болан и спор преображај у којем је важно показати инцијативу. - То што нам је цело друштво у проблему прилика је за позориште да покаже колико може и колико вреди. Покушаћу да заједничким снагама и првенствено квалитетним представама, у складу са капацитетима и могућностима куће, одговорим на изазове – каже новоименована директорка Позоришта младих, која

сна ревизија стања, односно вођење рачуна о приоритетној рационализацији трошкова. Тијана Делић открива да ће јој додатна брига бити редовно одржавање дотрајале зграде Соколског дома, као и инвестиције у унапређење постојећих услова, што ће у великој мери зависити од ЈП „Пословни простор“, којем је поверена брига о градским објектима. На ту тему Тијана Делић каже да су извесне обнове сценског портала, фундуса, шминкернице, кројачнице и других помоћних простора. У програмском смислу, у складу са именом куће, Тијана Делић најављује оријентацију за младе, коју би на сцени требало да реализују признати редитељи у вези са савременом естетиком. На списку жеља тренутно су јој Никола Завишић и Милош Јагодић. Поред ангажмана у позоришту

Никита Миливојевић први избор Један од првих пројеката новоизабране директорке Позоришта младих Тијане Делић, биће сарадња са Никитом Миливојевићем, нашим познатим редитељем, који би на скорашњем састанку требало да изнесе свој увид у то шта би могао да ради са ансамблом. Пробе би почеле у фебруару, а премијеру публика може да очекује почетком пролећа. се нада да ће у том послу комуникација са оснивачем и примарним финансијером – Градом Новим Садом, бити задовољавајућа. Један од првих послова за сваког новог руководиоца је својевр-

које сада води, Тијана Делић је сарађивала и са Стеријним позорјем и „Инфантом“. Лауреат је Бранкове награде Матице српске за најбољи научни рад из 2005. године. И. Бурић

ВЕЧЕРАС НА БОЖИЋНОМ КОНЦЕРТУ ХОРА САБОРНЕ ЦРКВЕ „СВЕТИ ГЕОРГИЈЕ” У СИНАГОГИ

Премијерно „Ноћ прекрасна” Ивана Мудија Традиционалним концертом хора Саборне цркве „Свети Георгије“, под диригентским вођством Богдана Ђаковића, вечерас у 20 часова у Синагоги наставља се циклус божићно-новогодишњих концерата у Новом Саду. На овом концерту ће се чути црквена музика од традиционалног једногласног наслеђа (грчка и српска верзија божићног кондака („Дјева днес“), класика српске хорске музике („Божићног ирмоса“ Корнелија Станковића, фрагмента „Акатиста“ Стевана Мокрањца) и руског романтичарског репертоара („Хвалите Господа с небес“ А.С. Зајцева) до дела модерних српских („Помошчник и покровитељ“ Косте Манојловића), украјинских („Свјете тихи“ Романа Хурка) и грчко-америчких аутора („Божићна причасна песма“ и „Херувимска песма“ Тики Зеса). Други део концерта укључује и пет англиканских мотета британског ренесансног композитора Томаса Талиса. Такође и светску премијеру, како објашњава Богдан Ђаковић за наш лист, једноставног и упечатљивог споја традиционалне мелодије божићног тропара („Рождество твоје“) и оригиналне музике базиране на стиховима владике Николаја Велимировића – дело „Ноћ прекрасна“ Ивана Мудија. Управо извођење тог дела на почетку концерта осигурава визуру уметничког пута којим већ двадесет и пет година иде музиколог и диригент Богдан Ђаковић. Поменутих четврт века диригентског рада Ђаковић обележава овим, 16. по реду божићним концертом хора „Свети Георгије“.

Оснивањем једног од првих омладинских мешовитих српских црквених хорова крајем девете деценије двадесетог века, Богдан Ђаковић је као студент Одсека за музикологију Факултета музичке уметности у Београду, деловање хора „Свети Стефан Дечански“ (1987) спојио у својој професионалној делатности историјско-теоријске и практичне-извођачке компоненте сложеног жанра православне црквене музике. Пет година касније, преузимајући сваконедељно литургијско хорско певање од тада нестајућег, старог новосадског Катедралног хора, млади ансамбл добија ново име заштитника новосадског Саборног храма – Светог Георгија, и до данас кроз богослужбену и концертну делатност сведочи, по речима Богдана Ђаковића, вредност спасоносне црквене музичке традиције. - Овај сведени покушај сажимања разнородног и увек и пре свега, духовно-религиозног, потом и уметничког искуства кроз које је прошао веома велики број певача, потенцијално може да се да кроз следећи опис. Од почетног савладавања репертоарског и сложеног богослужбено-естетског елемента, преко момента значајне мисије хришћанске уметничке поруке диљем наших земаља и небројених европских градова, као и непосредних сусрета са представницима других конфесија, животних навика, обичаја везаних за овај и ишчекивање оног „другог“, вечног живота, до многозначних размена музичких и професионалних слојева историје европске уметничке музике у којој

је значај црквене музике готово све до 19. века био примаран – указује Богдан Ђаковић. Ђаковић додаје и да су се трудили да што више тога науче, „супротстављајући се толико распрострањеном незнању и неукости, који најчешће онемогућава квалитет напора нашег духовног, државотворног и сваког другог прегнућа“. Раду овог хора подстек су давали, како помиње, велики професори, педагози и духовни водитељи. Предстојећи концерт под називом „Ноћ прекрасна“ не случајно је симболично испуњен различитим сегментима црквене музике којима се хор „Свети Георгије“ и његов диригент континуирано баве дуги низ година. - То је она јасно зацртана стваралачка кривуља која смисао црквене музике увек тражи у непосредном богослужбеном дејству као оруђу личног човековог спасења, истовремено је обогаћујући финим наслагама различитих нивоа и креативних атрибута уметника сведока из прошлих и ових времена. Тако достигнути црквено-музички слој истовремено значи очување сопствене традиције, њено природно уметничко унапређење, али и дубоко разумевање и прихватање другачијих религијско-музичких, а тиме и мноштва других културолошкоцивилизацијских аспеката – указује Богдан Ђаковић. Као гост, на овом концерту наступиће Камерни хор Академије уметности у Новом Саду, са диригентом Предрагом Ђоковићем, а улаз је слободан. Н. Пејчић

ИМЕНОВАНА КОМИСИЈА ЗА СТИЦАЊЕ И ОДУЗИМАЊЕ СТАТУСА УСТАНОВЕ КУЛТУРЕ ОД НАЦИОНАЛНОГ ЗНАЧАЈА

НА СЦЕНИ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА У САРАЈЕВУ

Поново адаптирани „Балкански шпијун” На сцени Народног позоришта у Сарајеву сутра ће поново бити изведена комедија „Балкански шпијун у Сарајеву„, по тексту Душана Ковачевића, у адаптацији и режији Сулејмана Купусовића. Ова верзија познатог комада српског аутора доживела је велики успех већ на премијери у главном

граду Босне и Херцеговине, 29. новембра 2012. Како пише агенција Фена, свако досадашње извођење испраћено је овацијама публике, која дворану Народног позоришта у Сарајеву испуни до последњег места. Прес служба НПС-а најавила је за овај месец још два термина за

БРИТАНСКО ПРИЗНАЊЕ ЗА НАЈБОЉИ РОМАН

Хилари Мантел наградa „Коста” Британска списатељица и двострука добитница Букерове награде Хилари Мантел добила је награду „Коста„ за најбољи роман 2012. године за други део саге о Томасу Кромвелу „Bring Up the Bo di es”. Мантелова је тако постала први писац који је исте године за исти роман добио и „Коста„ и Букерову награду.„Коста„ награда се додељује у пет категорија: роман, први роман, биографија, поезија и дечја књига. Шкотска песникиња Кетлин Џејми награду је добила за „The Over haul„, а Франческа Сигал за свој први роман „The In no cents„, чија се радња догађа у јеврејској заједници у северозападном Лондону. Књигa „Dot ter of Her Fat her‘s Eyes„, коју је написала Мери Талбот а илустровао њен супруг Брајан, награђена је у категорији биографије и тако је постала први стрип који је добио „Коста„ награду. Награда за дечју књигу отишла је у руке дислексичне ауторке и илустраторке Сали Гарднер за њен пети роман „Mag got Moon”. Петоро победника сада се такмиче за главну „Коста„ награду за књигу 2012. у вредности од 25.000 фунти која ће бити саопштена 29. јануара у Лондону. К. Р.

„Балканског шпијуна у Сарајеву„: 19. и 23. јануара. У представи играју Изудин Бајровић, Ејла Бавчић - Таракџија, Адис Омеровић, Зана Марјановић и Милан Павловић. Сценограф и костимограф је Маријела Маргета - Хашимбеговић. (Танјуг)

Међу члановима Копицл, Ласло и Петковић Влада Србије је на последњој седници, одржаној пред Нову годину, поред појединих кадровских промена на челу неких културних институција, донела одлуку и о именовању чланова комисије за стицање и одузимање статуса установа културе од националног значаја. Конкурс за стицање тог статуса је недавно затворен, а именована комисија ће одлучивати о томе на основу утврђених критеријума о начину стицања, односно одузимања.

За председника комисије је именован Иван Јевтић (академик), а за чланове: проф. др Милка Чанак-Медић (конзерватор), др Весна Марјановић (етнолог-антрополог), Владимир Копицл (књижевник), Момчило Антоновић (сликар), Живорад Ајдачић (редитељ и драмски писац), Бранко Бојовић (архитекта), Радослав Петковић (књижевник из Новог Сада) и Шандор Ласло (драмски уметник из Новог Сада, директор Новосадског позоришта / Ујвидеки синхаз). Н. П-ј.

КЊИЖЕВНИК ПЕТЕР ЕСТЕРХАЗИ ОПТУЖИО МАЂАРСКУ ВЛАСТ ЗА ЦЕНЗУРУ У РАДИО-ЕМИСИЈИ

Избачена критика културне политике Водећи мађарски писац Петер Естерхази изјавио је ових дана да су га уредници мађарског државног радија цензурисали током гостовања у недавној емисији на тој станици. У чланку објављеном у часопису „Живот и књижевност”, Естерхази наводи да су две његове реченице, у којима је критиковао културну политику актуелне владе, избачене из емисије која је емитована 25. децембра на радио станици „Кошут“. „Последњи пут су ме цензурисали 1981. године када је Мајђарска још била комунистичка земља”, казао је књижевник, чија су дела преведена на више од 20 језика и који се сматра једним од највећих савремених мађарских и европских писаца. Естерхази је рекао да је избачен део у којем саветује слушаоцима да погледају представе у Мађарском народном позоришту пре него што

његов директор Роберт Алфолди у јулу буде смењен и на његово место дође Атила Видњански, конзервативац, близак садашњој влади. У саопштењу издатом јуче, мађарска државна телевизија МТВА се извинила Естерхазију, али је одбацила оптужбе за цензуру, наводе-

ћи да је посреди уредничка грешка. Ово је последњи у низу скандала због цензуре који су потресли мађарске државне медије од када је премијер Виктор Орбан 2010, по доласку на власт, започео реформу са циљем да централизује јавне ТВ и радио сервисе. (Танјуг)

svet

utorak8.januar2013.

dnevnik

BE LA KU ]A NA JA VI LA DVE VA @NE NO MI NA CI JE

Bre nan na ~e lu CIA, Hej gel se kre tar za od bra nu VA [ING TON: Ameri~ki predsednik Barak Obama imenova}e Xona Brenana za slede}eg direktora Centralne obave{tajne agencije (CIA). Brenan, veteran sa sta`om od 25 godina

u obave{tajnoj agenciji, trenutno je glavni savetnik Obame za pitawa borbe protiv terorizma. Bela ku}a je navela da }e predsednik kasnije ju~e zvani~no saop{titi nominaciju Brena-

Yon Brenan

^ak Hejgel

UKRATKO

na. Jedan zvani~nik Obamine administracije rekao je da }e predsednik formalno ju~e saop{titi da imenuje i âka Hejgela za sekretara za odbranu. Obe nominacije mora da potvrdi i Senat, prenela je agencija AP. Obama je razmatrao mogu}nost da predloì Brenana za prvog ~oveka CIA 2008. Me|utim, Brenan je povukao svoje ime zbog pitawa o wegovoj ume{anosti u uvo|ewe novih tehnika ispitivawa zarobqenika dok je radio u toj {pijunskoj agenciji tokom mandata Xorxa Bu{a. Brenan je negirao ume{anost u kontraverzne tehnika ispitivawa, ukqu~uju}i potapawe glava ispitanika u vodu, i govorio posle protiv takvih tehnika. âk Hejgel je opet, i pre nagove{taja nominacije, kritikovan od strane nekih republikanaca iz Kongresa, koji kaù da je ovaj biv{i republikanske senator nastrojen protiv Izraela i da je mek prema Iranu.

ZA BRI NU TOST ZBOG STAR TA NO VOG PRE MI JE RA

Sta ra him na za no vi Ja pan

Ras pu {ten par la ment VA LE TA: Predsednik Malte Xorx Abela raspustio je ju~e parlament i zakazao nacionalne izbore za 9. mart. Ta kva od lu ka je o~e ki va na, po{to je vlada pala tokom glasawa o buxetu 10. decembra, prenela je agencija AP. Premijer Lorens Gonzi i opozicioni lider Jozef Muskat planirali su da se obrate partijskim ~lanovima kasnije tokom ju~era{weg dana, zapo~iwu}i tako predizbornu kampawu.

Osam mr tvih u puc wa vi TO REON: U pucwavi u dva ba ra na se ve ru Mek si ka, u gradu Toreon, ubijeno je najmawe osmoro qudi, saop{tio je dràvni tuìlac. Naoruàni napada~ usmrtio je {estoricu mu{karaca u baru u centru grada, dok je ne{to ranije u odvojenom incidentu ubijeno jo{ dvoje qudi u drugom baru, navodi se u saop{tewu dràvnog tuìoca, javqa AFP. Po{to su se vesti o pucwavi pro{irile brzo, svi barovi u gradu Toreon zatvoreni su nakon toga. Ranije protekle sedmice, u istom gradu dogodili su se sli~ni incidenti u tri lokala kada je ubijeno petoro qudi. Vlasti povezuju ove napade sa obra~unima narko bandi, pri ~emu je u posledwa dva dana {irom zemqe ubijeno najmawe 26 qudi, najvi{e u severnoj dràvi îvava koja se gra ni ~i sa SAD, na vo di AFP.

TO KIO: Novi japanski premijer [inzo Abe i wegova vladaju}a partija po~eli su prvi radni danu u 2013. pevawem nacionalne himne. Kriti~ari premijera Abera taj potez me|utim vide kao simbol imperijalizma i militarizma Povratak 58-godi{weg Abea na premijersko mesto posle ubedqive pobede wegove konzervativne Liberalno-demokratske partije (LDP) na izborima pro{log meseca, izazvao je zabrinutost kod ku}e i u inostranstvu zbog zaokreta u desno u japanskoj politici. „Mi smo vratili vladu partiji koja mo`e odlu~no da peva ‘Kimigajo’ na po~etku rada i istinski preduzme prvi korak za ‘povratak Japana’”, citirao je list Sankei re~i Abea nakon {to su on i ~lanovi wegove LDP otpevali himnu na partijskom sastanku. „Vratiti Japan” bio je jedan od slogana LDP-a u kampawi za decembrske izbore koji su vratili na vlast partiju koja se skoro 50 godina vodila zemqu, dok ih nije pre

[inzo Abe

tri godine zbacila nova Demokratska partija Japana. „Kimigajo”, kratka, melanholi~na melodija ~iji stihovi, koji veli~awa cara, se`u u daleku pro{lost, bila je de fakto nacionalna himna do poraza Japana u Drugom svetkom ratu. Suprostavqawe javnosti toj himni i carskoj „Hinomaru” zastavi, kojima je legalitet vra}en tek 1999. postepeno nestaje posledwih godina i ta himna se sada redovno

peva u {kolama i sportskim doga|ajima,podse}a Rojters. Me|utim, to dvoje jo{ moè da izazove kontraverze posebno kada su politi~ari u pitawu. Nastavnici u javnim {kolama su bezuspe{no tuìli vlasti jer su bili prisiqeni da ustanu i pevaju himnu na javnim doga|awima. Abe je rekao da je wegov prioritet da oìvi posustalu privredu, ali on tako|e nastoji da ublaì ograni~ewa koja je japanski pacifisti~ki ustav iz 1947. nametnuo vojsci i dovede do druga~ijeg tuma~ewa istorije s mawe pomirqivih tonova. To svakako moè da izazove o{tre reakcije suseda, posebno Kineza i Korejanaca, kod kojih jo{ ìve gorka se}awa na japansku kolonijalnu vlast. Tokom kra}eg zadràvawa na vlasti tokom 20062007. Abe je kao premijer uspeo da izmeni kqu~ni zakon o obrazovawu i vrati patriotizam u nastavne pprograme {kola. On je reformu sistema obrazovawa i sada stavio me|u prioritete.

Po de la ma fi ja {kih pa ra CI RIH: [vajcarska i Italija }e ravnomerno podeliti 13,8 miliona evra konfiskovanih od jedne kriminalne organizacije sa bazom na jugu Italije, saop{tile su ju~e vlade tih zemaqa. [vajcarsko ministarstvo pravde saop{tilo je da je sud na jugu Italije 2001. godine tra`io od {vajcarskih vlasti pomo} u krivi~nom postupku protiv neimenovanog osumwi~enog za prawe novca

i [vajcarska je iste godine zamrzla novac, navodi Rojters. Osumwi~eni, koga je italijansko ministarstvo pravde identifikovalo kao ]ira \ordana, optu`en je da je prao novac za Kamoru, mafija{ku organizaciju ~ija se baza nalazi u italijanskom regionu Kampanija. Italijanske vlasti su rekle da je \ordano radio za klan Kazalezi koji kontroli{e jednu oblast

severno od Napuqa. Klan je poslu`io kao inspiracija za bestseler Roberta Savijana „Gomora: Druga italijanska mafija”, po kome je snimqen nagra|ivani film. [vajcarsko ministarstvo pravde je kazalo da je imovina Kamore zaplewena u jednoj banci u gradu Luganu koji se nalazi na granici dve zemqe. [vajcarske i italijanske vlasti nisu htele da objave ime banke.

HOLANDIJA

Ra ke te „pa tri ot” upu }e ne u Tur sku AM STER DAM: Holandska vojska ju~e je uputila raketni odbrambeni sistem „patriot” u Tursku gde }e kao mera predostro`nosti biti instaliran u blizini turskosirijske granice. Raketni sistem upu}en je iz vojne baze Best u gradu Vredepelu, prenela je agencija Anadolija. Upu}ivawe patriota u Tursku odobrili su holandska vlada i parlament na zahtev NATO. Sve~anom ispra}aju raketnog sistema prisustvovao je i na~elnik general{taba holandske vojske Tom Midendor. On je ponovio

da je re~ o iskqu~ivo o odbrambenom sistemu koji }e {tititi Tursku od potencijalnog napada iz Sirije. Patriot je ju~e preba~en u holandsku luku Emeshaven, odakle se upu}uje ka Turskoj gde bi trebao sti}i u naredne dve sedmice. Raketni sistem trebalo bi da bude instaliran u Adani, na jugu Turske, do 22. januara. Raketni sistem „patriot”, pored Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava i Nema~ke, poseduje samo jo{ Holandija. Holandski sistem Patriot je ve} kori{}en u Turskoj za vreme rata u Zalivu.

EGIPAT

Voj ska spre ~i la na pad na koptsku cr kvu KA I RO: Egipatska vojska spre~ila je ju~e ujutro napad na koptsku crkvu u pograni~nom gradu Rafi, dok ta mawinska hri{}anska zajednica u Egiptu slavi Bo`i} Egipatski Kopti proslavqaju svoj prvi Bo`i} pod vladavinom islamista, u atmosferi koja obiluje strahom i neizvesno{}u za wihovu budu}nost, iako se egipatski predsednik Mohamed Morsi

obavezao da }e biti „predsednik svih Egip}ana”. U septembru, nekoliko koptskih porodica iz Rafe prebeglo je u grani~ne gradove u Pojasu Gaze po{to su dobijali pretwe smr}u od islamista. Egipatski Kopti, koji ~ine {est do 10 odsto od ukupno 83 miliona stanovnika, `ale se na u~estalu diskriminaciju i marginalizaciju i ~esta su meta sekta{kih napada.

ITALIJA

Ber lu sko ni mi ni star eko no mi je? RIM: Italijanska partija desnog centra Narod slobode Silvija Berluskonija i populisti~ka stranka Liga za sever potpisale su predizborni koalicioni sporazum. „Predizborni koalicioni sporazum smo potpisali mi i Liga za sever. Ja sam potpisao u ume Naroda slobode, a u ime Lige za sever potpisao je (ministar unutra{wih poslova u Berluskonijevoj vladi) Roberto Maroni, koji }e biti kandidat u Lombardiji. Ja }u biti kandidat ‘umerenih’”, rekao je Silvio Berluskoni za televiziju RTL.

Berluskoni je ocenio da sekretar partije Narod slobode An|elino Alfano ima ozbiqne {anse da bude budu}i {ef italijanske vlade u slu~aju da desni centar pobedi na parlamentarnim izborima predvi|enim za 24. i 25. februar. „Alfano mo`e da bude na{ kandidat za premijera, a ja za ministra ekonomije”, rekao je Berluskoni. Mario Monti je 21. decembra podneo ostavku, po{to je ranije Berluskoni optu`io wegovu vladu da vodi Italiju u „spiralu recesije”.

AUSTRALIJA

Sto ne sta lih u po à ri ma HO BART: Najmawe sto qudi vodi se kao nestalo u poàrima koji su uni{tili vi{e od sto ku}a i drugih objekata na australijskom ostrvu Tasmaniji. Policijski komesar Skot Taqard izjavio je da, zasad, nema registrovanih `rtava i da je potrebno dosta vremena da bi se sa sigurno{}u utvrdilo kakva je situacija u vezi sa poàrima, koji su od petka uni{tili 20.000 hektara {ume i wiva na jugu Tasmanije, prenela je agencija AP. Taqard je ukazao da 11 timova pretraùje uni{tene objekte, ukqu~uju}i i mali grad Danalej, isto~no od prestonice ostrva Hobarta, u kome je oko 70 ku}a uni{teno. Tri poàra i daqe nisu pod kontrolom na jugu Tasmanije i na severozapadu. Australijska premijerka Xulija Gilard, koja je odletela ju~e na Tasmaniju, upozorila je da Novi Ju`ni Vels, najnaseqeniju australijsku dràvu, o~ekuje period ekstremno visokih temperatura i da je rizik od poàra veoma izraèn. „@ivimo u zemqi koja je topla i suva i gde se ovakve vatrene stihije doga|aju povremeno”, rekla je premijerka, dodav{i da }e zbog klimatskih promena Australijanci biti svedoci jo{ ekstremnijih klimatskih uslova i doga|aja.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI DEJVID KAMERON Britanski premijer Dejvid Kameron izjavio je da je Britanija spremna da se bori i vojnim snagama, ako je to potrebno, kako bi zadr`ala Foklande. Kameron je, reaguju}i na najnoviji zahtev Argentine da joj sporna ostrva vrati, u intervjuu za TV Bi-Bi-Si, poru~io da Britanija ima spremnu „jaku odbranu” na ovim ostrvima, prenela je agencija Frans pres.

RAND POL Ameri~ki senatar Rand Pol pozvao je ju~e tokom prve posete Izraelu, na postepeno smawewe ameri~ke pomo}i inostranstvu. Izrael spada u dr`ave koje dobijaju najve}u pomo} SAD i iznena|uju}e {to je upravo u toj zemqi upu}en takav apel. Me|utim, Pol je rekao da SAD ne mogu da priu{te da {aqu novac u inostranstvo, ~ak i saveznicima kao {to je Izrael.

PAPA BENEDIKT XVI Papa Benedikt XVI pozvao je ju~e na obustavu vatre i na konstruktivan dijalog u Siriji, upozoriv{i da u toj zemqi ne}e biti pobednika ako se konflikt nastavi. Sirija je „podeqena klawem bez kraja i scenama stra{ne patwe civilnog stanovni{ta”, ukazao je 85-godi{wi papa ambasadorima pri Svetoj stolici koji su se okupili u Vatikanu.

NA LI^ JE DVA DE SET PR VOG VE KA

Na pla ne ti 27 mi li o na ro bo va PA RIZ: Ropstvo - iako, zvani~no ukinuto gotovo u svim zemqama sveta, nije kona~no nestalo, a fenomen ropstva je ~ak slo`eniji nego ranije, navodi portal „Atlantiko”. Francuski partal prenosi rezultate istra`ivawa koje je o ropstvu u svetu objavila agencija Rojters. Francuski mediji pi{u da se u Indiji, gde sredwa klasa ~ini 30 odsto populacije od 1,2 milijarde stanovnika, ku}na posluga pretvara u robove. Sve je ~e{}a zloupotreba imigranata iz Afrike, Sredweg istoka i drugih delova Ju`ne Azije, navode francuski mediji isti~u}i da trgovci i poslodavci i daqe mogu da prolaze neka`weno s obzirom da na to „da ne postoje propisi, ni U Indiji je oko 90 miliona qudi ku}na posluga agencije koje bi posredovale prilikom zapo- }awe od 27 odsto u odnosu na prethodnu godinu. {qavawa ku}ne posluge”. Stejt department je, u najnovijem izve{taju, U Indiji, „ku}na posluga” broji oko 90 mili- procenio da u svetu ima 27 miliona robova. ona qudi, navodi francuski portal „AtlantiPrema podacima Me|unarodne organizacije rako”, a iako, nema pouzdanih podataka o broju da, 21 milion osoba su `rtve prinudnog rada, a qudi koji su `rtve trgovine radnom snagom, me|u wima je 5,5 miliona dece. Vlada Indije je objavila da je 126.321 dete spaRazvijene privrede broje mawe od 1,5 milioseno ropstva u 2011. i 2012. godini, {to je povena robova, a ropstvo je, prema izvorima Orga-

nizacije ujediwenih nacija, tre}a najunosnija trgovina u svetu. Procewuje se da savremeno ropstvo donosi 25 do 30 milijardi evra profita godi{we, ali osim mafija{ke mreè, jako je te{ko utvrditi ostale korisnike ove dobiti. Isti izvor navodi da su forme savremenog ropstva slede}e - seksualno ropstvo koje predstavqa najvidqiju formu, i ~ije su `rtve ène i deca, zatim prinudni rad koji se ti~e osoba neprekidno izloènih nasiqu, koje pod pretwom i bez finansijske nadoknade rade te{ke poslove u uslovima opasnim po ìvot. Deca prosjaci tako|e spadaju u ovu kategoriju. U aktuelni vid ropstva spada i ropstvo koje se organizuje posredstvom agencija koje regrutuju sluge, na Filipinima, [ri Lanki, Indiji, ili Isto~noj Africi, za zemqe Bliskog ili Sredweg Istoka, kao i direktno, na primer, u Zapadnoj ili Severnoj Africi gde se devoj~ice pretvaraju u robiwe. I na kraju, tu je i tradicionalno ropstvo koje jo{ postoji u zemqama kao {to je Mauritanija, koja je samo delimi~no ukinula ropstvo 1981.

BALkAn

dnevnik

Pra znik u zna ku po de la i po ru ka mi ra

Josipovi} u Sabornom hramu svetog Nikolaja u Karlovcu

Pred sed nik Re pu bli ke Srp ske Mi lo rad Do dik po ru ~io je da je Bo `i} pra znik za sve, u ko jem svi tre ba da u`i va ju u za jed ni -

Krenuti putem pomirewa i pra{tawa Po de la ma je obe le è no ro |e we Hri sto vo u Ma ke do ni ji. Dok je ar hi e pi skop Jo van Vra ni {ev ski, lo ja lan Srp skoj pra vo slav noj cr kvi, u za tvo ru, po gla var ka non ski ne pri zna te MPC Ste fan slu ìo je li tur gi ju u cen tral nom hra mu Sve ti Kli ment Ohrid ski u Sko pqu is ti ~u }i da je Bo ì} pra znik mi ra, slo ge i je din stva. On je po zvao „du hov na ~e da” da ta mo gde je pri sut no ne po ve re we, gde ima ras pra va i po de la, da kre nu pu tem opro {ta ja i po mi re wa zbog sve op {te do bro bi ti. „Ni ko dru gi ne }e to li ko po mo }i, ko li ko mo è mo mi sa mi i mo ra mo i tre ba mo po ma ga ti se me |u sob no, shva ta ju }i {ta je do bro i {ta je zlo za nas”, re kao je Ste fan. sre }om, a sve tu li tur gi ju je, u pri su stvu ve li kog bro ja ver ni ka, slu ìo mi tro po lit do bro bo san ski Ni ko laj. Vla di k a zvor n i~ k o-tu z lan ski Va si li je slu ìo je bde we u cr kvi Us pe wa pre sve te Bo go ro di ce u Tu zli, oda kle je sve hri {}a ne i qu de do bre vo qe po zvao na je din stvo. Epi skop za hum sko-her ce go va~ ki i pri mor ski i ad mi ni stra tor mi tro po li je da bro bo san ske Gri go ri je je u svo joj bo ì} noj po sla ni ci ver ni ci ma po ru ~io da je ro |e we Hri sto vo pra znik raz u me va wa, qu ba vi i pa `we za dru go ga.

{tvu i oku pqa wu po ro di ca i svih qu di do bre vo qe. I u pra vo slav nim cr kva ma {i rom Hr vat ske, ver ni ci sla ve ro |e we Hri sto vo. U Sa bor noj cr kvi Sve tog Pre o bra è wa Go spod weg u Za gre bu li tur gi ju je slu ìo mi tro po lit za gre b a~ k o qu b qan s ki i ce l e Ita li je Jo van, uz sa slu è we sve {ten stva za gre ba~ ke pa ro hi je. Mi tro po lit Jo van je u pro po ve di ver ni ci ma ko ji su po pu ni li cr kvu po zvao na ob no vu dru {tve nog i sva kog dru gog ì vo ta na pro sto ri ma.

Krst ponovo iznad Risna POD GO RI CA: Me tal ni krst sa ~e ti ri oci la po no vo je po sta vqen na br du Gra di na iz nad Ri sna, na isto me sto oda kle ga je pre go di nu da na uklo ni la ko tor ska ko mu nal na po li ci ja. Krst je po no vo pri kqu ~en na agre gat ta ko da je sve tlio na Bad we ve ~e, pre no si por tal IN4S. Me tal ni krst sa ~e ti ri oci la na br du Gra di na po sta vqen je pre de se tak go di na, a u ja nu a ru 2012. po pr vi put je osve tqen uz po mo} agre ga ta, ta ko da je sve tlio i no }u. Me tal ni krst po tom je uklo ni la ko tor ska ko mu nal na po li ci ja, jer je, ka ko je ta da sa op {te no, po sta vqen na jav noj po vr {i ni, bez odo bre wa nad le `nih or ga na. Gra |a ni Ri sna, wih 260, pot pi sa li su za tim pe ti ci ju u ko joj su iz ra zi li pro test zbog ukla wa wa krst iz nad tog cr no gor skog pri mor skog gra da. Pot pi sni ci pe ti ci je su iz ra zi li za bri nu tost zbog, ka ko su na ve li, ostra {}e no sti i na ~i na na ko ji su se zva ni~ ni ci op {ti ne Ko tor ob ru {i li na me tal ni krst sa ~e ti ri oci la, pod iz go vo rom da taj sim bol na vod no uz ne mi ra va gra |a ne.

„Mo li mo se da qu di ko ji su u dr àv nim slu `ba ma da na |u za jed ni~ ki je zik da se na ovom pro sto ri ma ne su ko bqa va mo, ve} da bu de mo otvo re ni jed ni pre ma dru gi ma i da mo è mo slo bod no pu to va ti i kre ta ti se bez gra ni ca”, re kao je mi tro po lit i po no vio po dr {ku cr kve vla sti ma u gra |e wu mi ra i bo qeg ì vo ta ka ko bi se za de cu obez be di la bo qa bu du} nost. Li tur gi ju u Za gre bu di rekt no je pre no si la Hr vat ska ra dio te le vi zi ja. U Cr noj Go ri Bo ì} se sla vi sve ~a no, uz po {to va we tra di ci je, ali kao i ra ni jih go di na po -

Ina ~e, Bo ì} je po sve }en i po ma ga wu dru gi ma, pa se ta ko or ga ni zu ju i hu ma ni tar ni do ga |a ji. Je dan od wih pri re di la je Pr va de ~i ja am ba sa da Me |a {i iz Sko pqa, ko ja u Pri le pu or ga ni zu je bo ì} ni ru ~ak za 500 de ca, ko ja do la ze iz svih gra do va Ma ke do ni je. To su de ca bez ro di te qa, sa po seb nim po tre ba ma, de ca po gi nu lih bra ni te qa, a na bo ì} nu tr pe zu su po zva na i de ca iz dru gih vr skih za jed ni ca u ze mqi - islam ske, je vrej ske, evan gel sko-me to di sti~ ke, da bi za -

Josipovi} u Karlovcu Li tur gi ji u Kar lov cu, ko ji je slu ìo vla di ka gor wo kar lo va~ ki Ge ra sim, pri su stvo vao je i hr vat ski pred sed nik Ivo Jo si po vi} sa sa rad ni ci ma ko ji je ver ni ci ma ~e sti tao Bo ì}. „ê sti tam Bo ì} svi ma ko ji ga sla ve po Ju li jan skom ka len da ru i è lim da ovaj Bo ì} bu de no vi dan na de za sve ko ji pa te, ko ji ne ma ju na de, ko ji su si ro ma {ni, ko ji ne ma ju svoj dom ili ko ji tek tre ba da se vra te u we ga”, re kao je hr vat ski pred sed nik na kon li tur gi je u sa bor nom hra mu Sve tog Ni ko la ja. Hr vat ski pred sed nik, me |u tim, iako je bio po zvan, ni je pri su stvo vao bo ì} wem pri je mu u pe tak, u Srp skom na rod nom vi je }u ve} po slao svog iza sla ni ka. de qe no - na one ko ji po dr à va ju Mi tro po li ju cr no gor sko-pri mor sku Srp ske pra vo slav ne cr kve i ka non ski ne pri zna tu Cr no gor sku pra vo slav nu cr kvu (CPC). Bo ì} ne li tur gi je slu è ne su {i rom Cr ne Go re, a cen tral nu sve tu ar hi je rej sku li tur gi ju u Sa bor nom hra mu Hri sto vog vas kre se wa u Pod go ri ci, naj ve }em pra vo slav nom hra mu u Cr noj Go ri, slu ìo je mi tro po lit cr no gor sko-pri mor ski Am fi lo hi je. Mi tro po lit Am fi lo hi je ka zao je da je sva ko ro |e no qud skog bi }e sve ti wa, a to naj bo qe po ka zu je ro |e we Hri sto vo. On je Sne à nu Pa vi }e vi}, maj ku 11 de ce, za ko ju je re kao da je bo qa „i od maj ke Ju go vi }a”, od li ko vao me da qom Pe tra Dru gog Pe tro vi }a We go {a i uru ~io joj pri zna we Mi tro po li je cr no gor sko-pri mor ske.

jed no pra zno va la, a ujed no bi }e do de qe ni i no vo go di {wi pa ke ti }i. Bo ì} ne li tur gi je su odr à ne i u cr kva ma u Slo ve ni ji, a pra zni~ nom bde wu u cr kvi ]i ri lo i Me to di je u Qu bqa ni pri s u s tvo vao je pred s ed n ik Slo ve ni je Bo rut Pa hor. Pa hor je tom pri li kom re kao da }e se za la ga ti za taj ciq ka ko bi oja ~ao po ve re we me |u qu di ma i omo gu }io re {a va we even tu al nih pro ble ma {to je br è i uspe {ni je mo gu }e, pre ne la je agen ci ja STA. „@e lim da svi sma tra mo Slo ve ni ju svo jom do mo vi nom u ko joj qu di ima ju raz li ~i te iden ti te te, ali za jed ni~ ku do mo vi nu, ko ja se tre nut no su o ~a va sa ve li kim pro ble mi ma”, ka zao je on, do da ju }i da bi ti pro ble mi mo gli bi ti re {e ni ka da bi svi ra di li za jed no.

In ter pol Pod go ri ca po tra ù je 523 oso be POD GO RI CA: Na ci o nal ni cen tral ni bi ro In ter po la Pod go ri ca tre nut no na me |u na rod nom ni vou po tra ù je 523 oso be, a naj tra è ni ji Cr no go rac u ba zi In ter po la je od be gli ro àj ski nar ko bos Sa fet Ka li}, sa op {te no je ju ~e iz cr no gor ske po li ci je. Za Ka li }em, ko ji je op tu èn za pra we nov ca ste ~e nog od {ver c a dro g e, me | u n a r od n a po ter ni ca je ras pi sa na av gu sta 2011. go di ne.

Upra va po li ci je Cr ne Go re sa op {ti la je da In ter pol Pod go ri ca tre nut no na me |u na rod nom ni v ou tra ` i 523 oso be, a po ter ni ce su ras p i s a n e po na r ed b a m a nad l e ` nih pra vo sud nih or ga na u Cr n oj Go r i. Cr no gor ski In ter p ol pro { le go di ne ras pi sao je

170 me |u na rod nih po ter ni ca, a po ko ji ma je u ino stran stvu uhap {e no 75 oso ba. U Cr noj Go ri je od 1. ja nu a ra do 1. de cem bra 2012. go di ne, po stra nim po ter n i c a m a, uhap {e no 35 oso ba, a iz Cr ne Go re dru gim ze mqa ma iz ru ~e na su 22 li ca sa po ter ni ca In ter po la. U tom pe ri o du,

HRVATI DI@U SPOMENIK NA [IROKOM BRIJEGU

BO@I] PO JULIJANSKOM KALENDARU U REGIONU

BA W A L U K A, ZA G REB, POD G O R I C A, SKO P QE: Zvo wa vom zvo na u svim pra vo slav nim cr kva ma, po no} nim i ju tar wim li tur gi ja ma i ~i ta wem Bo ì} ne po sla ni ce pa tri jar ha srp s kog Iri n e j a, sve {ten stvo i ver ni ci u re gi o nu, ko j i ro | e w e Hri s to vo sla ve pre ma Ju li jan skom ka len da ru, obe le à va ju je dan od dva naj ve }a i naj ra do sni ja pra zni ka - Bo ì}. Bo ì} je sve ~a no do ~e kan u svim pra vo slav nim ckr va ma {i rom Bo sne i Her ce go vi ne. U Hra mu Hri sta Spa si te qa u Ba wa lu ci bo ì} nu li tur gi ju je slu ìo vla di ka ba wa lu~ ki Je frem ko ji je po ru ~io da se Hri stos ro dio ra di qu di i wi ho vog spa se wa. „On si |e sa ne ba da bi nas uz di gao na ne bo. I ne ka ta ra dost i sa zna we va `no sti ~o ve ka i qu ba vi Bo ì je pre ma ~o ve ku u|e u sva ki na{ hri {}an ski pra vo slav ni dom, u sva ku na {u du {u i ne ka nam olak {a na {a ì v ot n a is k u { e w a, ko j ih u ovom vre me nu ima na pre tek”, is ta kao je vla di ka Je frem. U Sa bor noj cr kvi u Sa ra je vu, Bo ì} je do ~e kan s naj ve }om

utorak8.januar2013.

iz dru gih dr `a va Cr noj Go ri je iz ru ~e no 75 oso ba, ko je je tra `io In ter pol Pod go ri ca. Naj zna ~aj ni ja sa rad wa ostva re na je na po qu tra ga wa za li ci ma po me |u na rod nim po ter ni ca ma i na po qu su zbi ja wa kri vi~ nih de la u ve zi s op { tim kri m i n a l om, pri vred nim kri mi na lom, kri jum ~a re wem nar ko ti ka i or ga ni zo v a n im kri m i n a l om, sa o p {ti la je cr no go pr ska po li ci ja.

Hr vat ska }i ri li ca u her ce go va~ kom ka me nu SPLIT: Di rek tor Tu ri sti~ bi }e tek po sta vqe no. „Slo v a kog bi roa [i ro ki Bri jeg Gr go pi { e m o u vr l o kva l i t et n om Mi ku li}, pe snik, kwi èv nik, her c e g o v a~ k om ka m e n u, ko j i kle sar, et no log i qu bi teq sta nam je po klo ni la fir ma ‘Du ri na is kle sao je u ka me nu 12 }i bint-Ko ~e rin’, re za li smo ga u ri li~ nih slo va i na me ra va da is fir mi AG Ka men, a ja sam se kle {e jo{ 15, a sva }e bi ti osve uhva tio kle sar skog po sla”, re tqe na, vi dqi va i ~i tqi va put kao je Gr go. ni ci ma ko ji se kre }u pu tem Mo Pro je kat je na pra vi lo Udru star-Split i Mo star-To mi slav è wa [te }ak, a fi nan si ra we grad-Liv no. Split ska „Slo bod na je po mo g la Vla da Hr vat s ke, Dal ma ci ja” pi {e da su Sr bi „u Vla da Fe de ra ci je BiH i Za pad pa ni ci” zbog „spo me ni ka” na no her ce go va~ ka ù pa ni ja. Gr go [i ro kom Bri je gu jer sma tra ju da je re kao da je ne pro ce wi vu po im Hr va ti oti ma ju }i ri li cu. mo} da la i dok tor na u ka Ma Slo va su „ni kla” na ogra di rin ka [i mi} sa In sti tu ta za osnov ne {ko le u Ko ~e ri nu, vi so kro a ti sti ku i sla vi sti ku u Za ka su 1,4 me tra, {i ro ka me tar i gre bu. „Na{ je ciq da hr vat ska de be la 25 cen ti me ta ra. List na }i ri li ca u UNE SCO-u do bi je vo di da je to ne ma lo iz ne na |e we sta tus ne ma te ri jal ne svet ske za pro se~ nog ~i ta o ca ko me se kul tur n e ba {ti n e”, na veo je [i ro ki Bri jeg mo è ve za ti uz Gr go. sva {ta, ali vr lo te {ko uz }i ri Sve je, ipak, na i {lo na è li cu. sto ke re ak ci je srp skih lin gvi „U po ~et ku je bi lo ne ve ri ce i sta, pi {e „Slo bod na Dal ma ci ~u |e wa, ali kad smo ob ja sni li da ja”. Mo `da je naj è {}i bio je se ra di o sta rom hr vat skom pi dan od vo de }ih lin gvi sta, pro smu ko jim je 1404. go di ne pi sa na fe sor Mi lo{ Ko va ~e vi}, ko ji i Ko ~e rin ska plo ~a, nad grob ni spo me nik Vig wa Mi lo {e vi }a, ko ja se ~u va u cr kve nom pro sto ru cr kve u Ko ~e ri nu kao spo me nik nul te ka te go ri je, on da je sve se lo na svo je. Ra di se o to me da je for si ra we }i ri li ce u vre me dve Ju go sla vi je kao srp skog pi sma kod na ro da stvo ri lo Panorama [irokog Brijega ani mo zi tet pre ma sva koj }i ri li ci, ma kar je ona, ka è da „Hr va ti Sr bi ma oti uz la ti ni cu i gla go qi cu, sred - ma ju }i ri li cu”. wo ve kov no hr vat sko pi smo, ‘ar Na na u~ nom sku pu HA ZU odr vac ka }i ri li ca’, ka ko se spo mi - à nom kra jem 2012. go di ne, pod we u do dat ku Po qi~ kog sta tu ta se }a Ko va ~e vi}, iz ne ta je te za iz 1665. go di ne. Ta ko se do go di lo ka ko je „od 11. do 18. ve ka na ve da smo s pr qa vom po li ti~ kom li kim de lo vi ma hr vat skog te ri vo dom iz ba ci li i de te, ko je sa da to ri ja sta nov ni {tvo svo je kul spa sa va mo”, re kao je Gr go za tur ne po tre be iz ra à va lo (i) „Slo bod nu Dal ma ci ju”. }i ri li com”, te da se na sred wo Ne bez po no sa, Gr go is ti ~e ve kov nim spo me ni ci ma „me {a ju ka ko su i pre Hr vat ske aka de mi - i }i ri li ca i gla go qi ca”. je zna no sti i umet no sti (HA Ko va ~e vi} to na zi va „hr vat ZU), ko ja je ne dav no or ga ni zo va - sko {min ka we pro {lo sti” i la skup na te mu „Hr vat ska }i ri - pri me }u je da su se Hr va ti tek u li~ na ba {ti na”, [i ro ko bri je - 2012. go di ni se ti li „svo je ga” pi à ni shva ti li zna ~e we tog pi - sma }i ri li ce zbog wi ho vog pu ta sma u kul tur noj isto ri ji Hr va - pre ma EU-u, jer u Bri se lu è le ta. Do sa da je is kle sa no i po sta - da ima ju pra vo pr ven stva nad je vqe no 12 slo va, a pre o sta lih 15 zi kom i pi smom s Bal ka na.

Pu si}: Kwi ga uput sta va za ze mqe u re gi o nu ZA GREB: Hr vat ska vi ce pre mi jer ka i mi ni star ka spoq nih i evrop skih po slo va Ve sna Pu si} oce ni la je da }e ~lan stvo Hr vat ske u EU ima ti sta bi li zu ju }i efe kat na ze mqe re gi o na i iz ra zi la sprem nost da po mog ne vla -

Vesna Pusi}

sti ma ze ma qa u re gi o na kroz ste ~e na is ku stva u pro ce su pre go va ra wa s EU. Sve ze mqe re gi o na tre ba le bi ima ti na umu pred no sti ko je do no si ~lan stvo u EU, iz ja vi la je Pu si }e va za bil ten „Euro plus„ u iz da wu Upra ve za evrop ske in te gra ci je (DEI) BiH ko ji pre no se i hr vat ski me di ji. „^lan stvo Hr vat ske u Evrop skoj uni ji sva ka ko je je dan od fak to ra sta bil no sti re gi o na, a pre sve ga za na {e pr ve su se de. Na kra ju, ni je va `no ko li ko pro ces pri stu pa wa tra je, ve} ka kva se tran sfor ma ci ja u dru {tvu pro vo di. Sve ze mqe u re gi o nu ima ju pred so bom evrop sku bu du} nost,

na wi ma je da je pri hva te i is ko ri ste”, oce ni la je Pu si }e va. Hr vat ska po sred stvom Cen tra iz vr sno sti, kroz ko ji pre no si ste ~e na is ku stva i zna wa u pro ce su pro {i re wa, mo è po nu di ti svo je vr snu kwi gu uput sta va za ze mqe re gi o na o is ku stvi ma u vo |e wu pre go vo ra s EU, re kla je {e fi ca di plo ma ti je. Oce ni la je da Hr vat ska è li da ste ~e no zna we pre no si dru gim ze mqa ma, jer ne sa mo da ima spe ci fi~ na zna wa, ve} u isto vre me ni ko bo qe ne po zna je sta we, men ta li tet i dru {tva u re gi o nu. „S ob zi rom da ima mo pro iz vod ko ji ne ma ni ti mo è ima ti ne ko dru gi, ve ru je mo da je ve lo va `no da ga po de li mo sa ze mqa ma u re gi o nu, jer je u na {em naj du bqem na ci o nal nom i dr àv nom in te re su sta bi lan i pro spe ri te tan re gion”, sma tra Pu si }e va. Pod se ti la je da se od Hr vat ske u pro ce su pre go va ra wa s EU zah te va lo vi {e od svih dru gih ze ma qa ko je su ra ni je pri stu pi le uni ji, ukqu ~u ju }I po gla vqe o pra vo su |u {to sma tra vr lo ko ri snim za Hr vat sku. Za kqu ~i la je da su sve pro me ne za pra vo u ko rist Hr vat ske jer }e ta ze mqa bi ti pri pre mqe ni ja od bi lo ko je dru ge ~la ni ce, ne sa mo kad su ula zi le, ne go ~ak i sad kad su ne ke od wih ta ko re }i „sta re” ~la ni ce.

OGLASi l ^iTUQe

utorak8.januar2013.

POMEN

Sa velikom tugom i bolom opra{tamo se od tebe, dragi na{

Ru`ica - Seka Gruji}

Nikola

ro|. Raji} 20. juni 2004.

dnevnik

Posledwi pozdrav na{oj tetici

sestri,

Ivanki Lekovi}

Osmeh tvoj fali}e nam puno. Zauvek }e{ ostati u na{im srcima. Tvoji: tetka Brana, te~a Mom~ilo, sestre Danijela i Duwa i brat Da~a.

Dragi na{

od sestre Seje i wene dece i unuka.

~ika Stevi

Pavle Kolarov 1933 - 2013.

od Olgicinih prijateqa: Jakova, An|elke, Jovane i Tijane Drezga.

Sahrana je danas, 8. 1. 2013. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica. 67048

67033

67061

8. 1. 2007 - 8. 1. 2013.

Tu`nim srcem javqamo da je 5. 1. 2013. godine preminuo na{ voqeni

Zoran Krsti} Krle

Filip Srdanovi}

Sahrana je 8. 1. 2013. godine, u 14 ~asova, na Centralnom grobqu u Futogu, gde }e biti i skup za sahranu. O`alo{}ena supruga Slavica.

Umesto nas neka te ~uvaju an|eli. Tvoju mladost i osmeh na licu nikada ne}emo zaboraviti.

Sahrana je obavqena na grobqu u Ba~kom Dobrom Poqu, 6. 1. 2013. godine.

67059

67024

67049

Posledwi pozdrav voqenom ocu i deki

GODI[WI POMEN Danas, 8. 1. 2013. godine, obele`avamo godinu dana od kada nije sa nama na{ najdra`i Velimir.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 75. godini preminuo na{ dragi suprug i otac

Obave{tavam rodbinu i prijateqe da je preminuo moj voqeni suprug

8. januar 1958.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

ro|. ]ur~i}

67065

\or|e - Bata Raji}

Posledwi pozdrav

SE]AWE

IZDAJEM name{ten jednosoban stan, Liman 1, zaposlenoj `enskoj osobi ili studentkiwi. Blizu fakulteta s pogledom na Dunav. Telefon 063/513-307. 67028

Vladimir - Bra{ko Raji} FRU[KOGORSKA ULICA, 4. sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{- kredit, 37 hiqada. Telefon 063/239-411. 65531

1944. Dahau Sa setom prisutni.

qubavqu

uvek

Nixo

Ta{i \ura

nikada te ne}emo zaboraviti, zauvek }emo pamtiti tebe i tvoje {ale. Sestra Danijela, zet Ra{a i sestri~ina Lucija.

Sestra Sofija - Malka. 67066

67062

SE]AWE

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 66856

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje: debele sviweâ&#x20AC;&#x161; prasi}e, polovan kavez za koke nosiqe. Dostava na adresu. Povoqno. Telefoni: 021/717058, 063/521-559, 063/539-051. 66924

KUPUJEM staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, stare automobile za otpad, karoserije, ~istim podrum, tavane, odnosim {ut. Telefoni: 6618846, 064/95-33-943, 063/84-85495. 66820

1935 - 2013.

na moje plemenite roditeqe.

O`alo{}ena porodica.

Tvoji najmiliji.

Zorka - Dada Raji} ro|. Slavni} 1972.

Nikola Mandi} 1980 - 2013.

Ta{i \uri

Boro Raki}

Velimir Pekovi} Milan - Lala Raji} 1934.

Sa setom prisutni.

qubavqu

uvek

Sahrana je 8. 1. 2013. godine, u 13 ~asova, u Sirigu.

8. 1. 2012. - 8. 1. 2013. Posledwi pozdrav Nikoli od Isidore sa porodicom.

od }erke Nele sa porodicom.

67056

67060

Umrla je na{a majka, baka i prabaka

^ETRDESETODNEVNI POMEN Dana, 9. 1. 2013. godine, u 11 ~asova, na Ka}kom grobqu obele`avamo 40 dana od kada nije sa nama na{ dragi

K}i Sofija - Malka.

Tvoji: Du{an, Vera, Ivana, Maksimija, Nikolina, Milosava, Radoslav i Radmila.

Tvoji najmiliji: supruga Stana, }erke Sandra i Dragana i ostala mnogobrojna rodbina.

66913

67057

POMEN

8. 1. 2001 - 8. 1. 2013.

67064

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 7. 1. 2013. godine preminula na{a draga

Katica Majki} Ka}a

Jovanka Leti} ro|. Vukov Srahrana drage nam pokojnice je danas, 8. 1. 2013. godine, u 13 ~asova, na ^enejskom grobqu. O`alo{}ena porodica Petra Leti}a.

Jovan Jakovqevi} O`alo{}ena porodica Jakovqevi}.

67063

Navr{ava se dvanaest godina od rastanka, a vreme nije umawilo na{ bol, tugu i prazninu. Zauvek }e{ biti u na{im srcima. Tvoji: suprug Bogdan i }erka Dragana sa porodicom. 66974

67032

Sa tugom i bolom javqamo da je u 85. godini preminuo na{ dragi suprug, otac i deda

Sa velikim bolom i neizmernom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga i mila maj~ica, baka i ta{ta

Stevan ^olovi}

Ivanka Lekovi} Dada

29. 12. 1928 - 4. 1. 2013.

ro|. ]ur~i}

Sahrana dragog nam pokojnika obavi}e se danas, 8. 1. 2013. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Tonka, }erka Olga, unuka Nina i zet Milovan.

iznenada preminula 6. 1. 2013. godine u 80. godini. Sahrana }e se obaviti 9. 1. 2013. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: }erka Sne`ana, unuci Marko i Marija i zet Vaso Barjaktarovi}.

67026

67050

Cvita Velemir ro|. Trifunovi} 1930 - 2013.

Sahrana je danas, 8. 1. 2013. godine, u 14 ~asova, na grobqu u [ajka{u.

O`alo{}en brat \uro sa porodicom.

OG-1

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Na{oj dragoj

utorak8.januar2013.

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

IN MEMORIAM

Kevi

Katarini Pejin Mara Tankosi}

Hvala {to si bila dragoceni deo na{eg detiwstva. od porodica: Ivanovi} i Kova~evi}. Tvoji: Vlada i Duda.

Porodica Tankosi}. 67051

67052

Obave{tavamo prijateqe da na{

rodbinu i je preminuo

8. 1. 1928 - 8. 1. 2008.

Posledwi pozdrav

Nikola Mandi}

66993

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga

1980 - 2013. Najdra`i, hvala za divne uspomene, zauvek }e{ biti moja inspiracija. Po~ivaj u miru, lepi An|ele. Tvoja Isidora. 67055

Posledni pozdrav

Sabo Pal

Sabo Palu

1944 - 2013.

Katarina Pejin

1944 - 2013. preminula u 88. godini. Sahrana je danas, 8. 1. 2013. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Sahrana je danas, 8. 1. 2013. godine, u 13 ~asova, na Dowem grobqu u Futogu.

od: sina \ezeta, snaje Nata{e i unu~adi Marine, Marte i Viktora.

od: }erke Julijane, zeta Mihala, unuka Gabrijela, unuke Anamarije i prije Jaroslave.

~ika Paliki od porodica: Grujin i Budinski.

O`alo{}ena porodica.

67045

O`alo{}eni: suprug Mile, k}erka Beba i sin Buca sa porodicama.

67047

67046

67053

67054

Na{a draga majka, baka i prabaka

Pelka Savi} Na Badwi dan zakucala je na kapije Neba... Iskrice wene borbenosti i nepokolebqivosti blista}e kao pozlata na svim na{im pobedama i uspesima, zauvek... Posledwi ispra}aj je u sredu, 9. januara, u 14.15 ~asova, sa Gradskog grobqa u Novom Sadu. Sin Zoran i k}i Olivera Bala{evi} sa porodicama. 67058

tv program

utorak8.januar2013.

08.00 09.00 11.00 12.30 13.00 16.00 17.30 18.00 20.00 20.30 22.00 23.00 00.00

Лола Филмски маратон Е ТВ Простор Без цензуре Филмски маратон Војвођанске вести Лола Војвођанске вести Агропарламент Војвођанске вести Филмски маратон Глас Америке

Исусова чуда „Исусова чуда“ је документарни филм из копродукције Би-Би-Си-ја и Дискавери канала у сарадњи са продукцијом Џерузалем, и добио је многа признања. Презентер је Раџ Омар, а филм је заснован на најновијим научним открићима и историјским доказима. Режија: Жан-Клод Брагар, Ана Кокс (РТВ 1, 23.00) 06.30 09.00 09.05 09.30 10.00 10.10 11.00 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.25 16.50 17.00 17.20 17.50 18.55 19.00 19.30 20.05 21.05 22.00 22.35 23.00 23.50 00.15 00.45 01.35 02.20

Добро јутро,Војводино Државни посао Добар посао Агро мозаик Вести Палета-колажна емисија Заувек млад Фрушка гора новорођеном Христу Име мог сокака Вести Таблоид Грување Вести Нека песма каже Вести за особе са оштећеним слухом Лепота која свет спасава -божићни програм Зрно наде моје, док. програм Руски кадетски корпус - 90 годинау Белој Цркви, док. програм Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Државни посао Документ ТВ Дневник Оперативци Радар Војвођански дневник Један на један Исусова чуда Заувек млад Документ Радар Мораитика Таблоид

06.30 Додати живот годинама 07.20 Здраво живо 07.45 Здравље пре свега 08.15 Све(т) око нас 08.40 Гламур тужур 09.30 Дечак који се ничеге не боји, опера за децу 11.00 Хроника Славоније, Барање и западног Срема 11.30 Зелени сат 12.00 Чари риболова 12.30 Вести (мађ) 12.40 Изравно (хрв) 13.10 Додати живот годинама 14.05 Добар посао 14.35 Све(т) око нас 14.55 Потрошачки репортер 15.10 Наши дани (мађ) 16.10 Омладинска емисија (мађ) 16.40 Недељни магазин (ром) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Романе ђиља - емисија ромске музике 20.00 Добро вече, Војводино (ром) 21.30 Исусова чуда 22.20 Грување 23.20 Палета-колажна емисија

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.04 10.13 10.39 11.00 11.14 11.36 12.00 12.15 12.31 13.23 13.31 14.50 15.15 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.02 22.55 23.00 23.45 00.00 00.10 00.54

08.30 09.00 09.05 09.30 10.30 11.00 11.05

Цртани филм Вести Храна и вино Серија Украдена срца Вести Азбука родитељства

СЕРИЈА

Пријатељице Четири жене од 35-40 година хватају се у коштац с класичним проблемом: мушкарцима. Радња серије је смештена у савременом Милану, а пријатељице покушавају да преболе ситуацију у којој су се нашле. Улоге: Маргерита Бај, Гвидо Каприно, Гаја Бермани Амарал (Новосадска ТВ, 22.30) 11.30 С. Карловци, од суботе до суботе 12.00 Пријатељице 13.00 Вести 13.05 Опчињени 14.00 Истрага 14.30 Спринт 15.00 Вести 15.10 Људи са Менхетна 16.00 Објектив (слов) 16.15 Објектив (мађ) 16.30 Храна и вино 17.00 Мистерије КГБ-а 17.30 Новосадско поподне 19.00 Објектив 19.30 Опчињени 20.30 ИЦТ плус 21.00 Сећања 21.30 Мистерије КГБ-а 22.00 Објектив 22.30 Пријатељице 23.20 Људи са Менхетна 00.10 Украдена срца

10.30 Преглед Евролиге 11.30 Шпанска лига: Рајо Валекано - Хетафе 13.40 АТП Ченај финале 15.30 Преглед ФА куп 16.00 НБА: Торонто – Оклахома Сити 18.00 Преглед шпанске лиге 19.40 АТП Турнир 20.10 Евролига, Магазин 20.45 Копа Италија 1/4 Финале: Лацио – Катанија 23.15 Седмица пред нама 23.30 Новогодишњи микс 23.55 АТП Окланд

07.30 07.45 08.10 09.00 09.45 11.00 13.00 14.00 16.13 16.17 17.08 18.08 18.29 19.00 19.15 20.10 20.20 22.10 23.45 00.00 00.05 01.00 01.25

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Сложна браћа Квадратура круга Путопис Вести Како се то ради Чаробњаци са Вејверли Плејса Дневник Спорт плус Тако је говорио Шојић Евронет Зимски биоскоп: Лисица и пас, анимирани филм И ја имам таленат Ово је србија Монтевидео, бог те видео Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око магазин Слагалица Дневник Монтевидео, бог те видео Полицајац из вртића, филм Вести Место злочина: Њујорк Дневник Евронет Хероји Ноћни биоскоп: Кристал, филм

Ексклузив Експлозив Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Филм: Хајде да се волимо 3 Тачно 1 Филм: Далека Земља Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Љубав и казна Лото Како време пролази Филм: Мобилни Ноћни журнал Срећне вести Љубав и казна Експлозив Ексклузив

Џејсон Стeтам

Мобилни Џесика Мартин је професорка у средњој школи и мајка, чији се миран живот потпуно мења када је непознати нападачи киднапују и одведу на непознато место. Уплашена за сопствени живот и у потпуном мраку, Џесика има само мобилни телефон, па зове број који је последњи сачувала у свом телефону. Улоге: Ким Бесинџер, Крис Еванс, Џејсон Стeтам, Вилијам Х. Мејси Режија: Дејвид Р. Елис (Прва, 22.10)

Теслин библиограф Милован Матић Двадесет година физичар Милован Матић приљежно је сакупљао, објављивао и истраживао грађу о Николи

dnevnik

08.25 09.35 10.00 10.35 12.00 13.45 15.00 16.00 16.40 17.00 18.00 18.30 19.10 20.00 21.00 00.20 00.55 01.15 02.35

Најбоље године Цртани филмови Вести Интернат Цртани филмови Непобедиви: Банзуке Никита Вести Спортски преглед Два и по мушкарца Као случајно Вести Нинџа ратници Никита Филм: Кум Вести Спортски преглед Интернат Најбоље године

Кум

Тесли и његовој породици... Од три објављене књиге, посвећене изумитељу за трећи миленијум, најдрагоценија је Библиографија, у коју је стало 6 хиљада библиотечких јединица о Тесли. Ауторка: Борислава Николић (РТС 2, 12.27) 06.02 06.53 07.12 07.18 07.29 07.52 08.17

00.55 01.47 02.46 03.28 04.02 04.52 05.43

Концерт за добро јутро Слагалица Датум Верски календар Викинг Вики Сирене Најлепше бајке браће Грим: Бата и сека, филм Плава птица Зебра, знак, семафор Математика у срцу Све боје живота Легенде Траг Грађанин Божићне песме: Хор монахиња Теслин библиограф Трезор Као мехур од сапунице Верски календар Океани, филм Време је за бебе Еко фајл Ја имам таленат Ко је био Исус Детаљ Мој лични печат ТВ мрежа Ин мемориам: ТВ фељтон Епизоде Заборављени умови Србије Слава, филм И ја имам таленат Рели: Дакар серија: Аргентина - Чиле Биљана Крстић и Бистрик Трезор Као мехур од сапунице Време је за бебе Заборављени умови Србије Биљана Крстић и Бистрик Нова година 2013.

07.00 11.00 13.30 13.50 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 18.30 19.10 20.00 21.00 22.00 23.30 00.30 01.30 03.30

Добро јутро Звезде гранда Први Национални дневник Скривена камера Тачно у подне Српска посла Национални дневник Скривена камера Филм: Секула невино оптужен Национални дневник Мала невеста Нежељене Папарацо лов Амиџи шоу Прељубници Српска посла Филм: Арктичка туга Филм: Древни ратник

09.15 09.41 09.46 10.08 10.38 11.02 11.32 12.00 12.27 12.57 13.59 14.41 14.51 16.32 17.10 17.42 18.44 19.27 19.55 20.05 20.30 21.00 21.29 22.19 00.06 00.30

Дон Вито Корлеоне, најстарији је члан и харизматични вођа мафијашке породице италијанског порекла. Породица Корлеоне контролише део илегалног тржишта Њујорка и држи га под надзором. Све ће се променити доласком извесног Солоца, гангстера кога подржава друга мафијашка породица. Улоге: Марлон Брандо, Ал Паћино, Џејмс Кан, Робер Дувал, Дајана Китон Режија: Френсис Форд Копола (Б92, 21.00)

Дајана Китон

08.00 09.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 18.45 19.00 20.00 22.00 00.00 01.45 02.00

Филм: Откровење Амиџи шоу Филм Филм: Ледене душе Филм: Бели мантили Филм: Зимовање у Јакобсфелду Хавторн Сити вести Опасна игра Филм: Повратак у плаву лагуну Филм: Неваљали Деда Мраз Филм: Хајлендер 3 Сити вести Филм: Бели мантили

Јелена Весковић

Граница Како у Србији помирити традицију и модерно... Гости: кнегиња Јелисавета Карађорђевић, Братислав Петковић - министар културе, Миодраг Јанковић књижевник и ђакон мр Сава Милин. Водитељка: Јелена Весковић (Хепи, 20.30) 05.00 Јутарњи програм 08.00 Зоки на веселој фарми 08.30 Острво диносауруса 09.45 Телешоп 10.00 Барби и три мускетара 11.25 Винкс 5 12.10 Монсуно 12.35 Хунтик 13.15 Скуби Ду 13.40 Телешоп 13.55 Вести 14.00 Вештице из Оза, 1. део, филм 15.30 Телешоп 15.45 Више од игре, филм 15.55 Вести 17.55 Телемастер 18.30 Гламур 19.00 Кабаре специјал 20.00 Насловна страна, квиз 20.30 Граница 22.00 Љубавна докторка 23.00 Троја, 1. део, филм 02.00 Филм 03.30 100 милиона година пре наше ере, филм

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Суботом поподне, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортски преглед, 16.00 Освета, 17.00 Политикон, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Ток шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус

08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм

08.00 Дечији програм, 08.30 Изблиза, 09.00 Кухињица, 09.30 Дечији програм, 10.00 Метрополе и регије света, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.55 Инфо, 15.30 Кућица у цвећу, 16.55 Инфо, 17.30 Бибер, 18.00 Култура тела, 18.30 Кухињица, 18.55 Инфо, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран , 21.15 Рат, револуција, герила, 22.00 Бибер, 22.30 Инфо, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану:Шид, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Спорт СТВ-а, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Рума, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 21.15 Ток шоу: Очи уочи, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

utorak8.januar2013.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

„БИТЛСИ” И РЕВОЛУЦИЈА У ГЛАВИ

Пи ше: Ијан Мекдоналд 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 19.35 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

Шта не треба обући Шминкање са Клио Екстремни преображај Медијум са Лонг Ајланда Екстремни водич за родитеље са Џо Фрост Обрачун посластичара Стручњак за торте Компулзивно гомилање Новац на јеловнику Уштедети купујући Преуређење куће Шминкање са Клио Шта не треба обући Алесандрова кухиња Стручњак за торте 24 сата у Ургентном центру Сваки залогај снимљен камером Зависници од хране Екстремни преображај НY Инк 24 сата у Ургентном центру Сваки залогај снимљен камером

08.00 Тајни рат 09.00 Исток-Запад: Путовања из средишта Земље 10.10 Брдо храма 11.10 Приватни живот ускршњег ремек дела. Хапшење Христово 12.20 Уметност Русије 13.20 Фарма из Едвардијанског доба 14.30 Тајм тим година XИ 15.30 Исток-Запад: Путовања из средишта Земље 16.40 Траговима Тинтина 17.45 Фарма из Едвардијанског доба 18.55 Брдо храма 20.00 Ловци на митове 21.00 Ратници 22.00 Тајни рат 23.00 Траговима Тинтина 00.00 Тајм тим година XИ 01.00 Добродошли у осамдесете

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Мунзи Вилењаци Афрички врисак П.С. Волим те Звезде љубави Тражећи Ерика Нимино острво Гомез и Таварез 2 Еротски филм Еротски филм

Тра же ћи Ери ка По штар Ерик је по стао сам се би да лек и не ра зу мљив. Ње го ву жи вот ну кри зу не олак ша ва ха о тич на по ро ди ца, раз у зда ни по син ци и ме ша ли ца за бе тон ко ја се на шла ис пред ку ће. Ме ђу тим, оно што га гу ра ка иви ци је тај на ко ју чу ва. Да ли ће мо ћи да се су о чи са Ли ли, же ном ко ју је јед ном во лео, пре 30 го ди на?... Уло ге: Ерик Кан то на, Стив Еве ретс (Си не ма ни ја, 18.00)

07.00 Добро јутро, Хрватска 10.15 Континенти у покрету, док. серија 11.05 Док. програми стила живота 12.00 Дневник 1 12.35 Пркосна љубав 13.30 Др Оз, ток-шоу 14.35 Међу нама 15.05 Културна баштина 15.40 Пуном паром 16.45 Хрватска уживо 17.45 Наши и Ваши 18.20 8. спрат, ток-шоу 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 20.10 Параван 21.05 Циклус хрватског филма: Глембајеви 23.05 Дневник 3 23.45 Предатор 2, филм 01.30 С оне стране решетака, филм

08.10 08.40 09.05 09.55 10.45 11.10 11.40 11.50 12.40 13.05 13.30 14.20 15.10 15.35 16.30 16.55 17.20 17.45 18.15 18.45 19.55 20.55 22.45 23.40

Школа за парове Како сам упознао вашу мајку Шапат духова Џордан Нова девојка Лудница у Кливленду Брза италијанска кухиња Како је бити Ерика Кугар Таун Лудница у Кливленду Водич за стил Тима Гана Све што нисте знали о љубави Управљање Вајлдом Хоуп и Фејт Школа за парове Како сам упознао вашу мајку Живот у предграђу Нова девојка Лудница у Кливленду Секс и град Џордан Заљубљени Шекспир Шапат духова Секс и град

Ургентни центар Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Краљевски болесници Монк Вокер, тексашки ренџер Убиства у Мидсамеру Краљевски болесници Монк Хаваји 5-0 Филм: Амерички председник Плаве крви Хаваји 5-0 Опасна тајна

07.55 Моји џепни љубимци 08.15 Ју-Ги-Ох! 08.40 Вирус атек 09.10 Исплати се 09.25 Ружа ветрова 10.20 Флешпојнт 11.40 Ексклузив таблоид 12.00 Флешпојнт 13.10 Крв није вода 14.10 Ружа ветрова 15.05 Флешпојнт 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.10 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.00 Парада 21.55 40 дана без комада, филм 23.40 Шести дан, филм 01.55 Астро шоу 02.55 РТЛ Данас

Па ра да

Ам бер Ва ле та

Тран спор тер 2 Френк је нај бо љи у по слу. Бив ши опе ра ти вац спе ци јал них сна га са да са мог се бе из најм љу је као пла ће ног тра спор те ра ко ји пре во зи ра зна „до бра„ - љу де или ро бу. Не по ста вља пи та ња, ис по ру чу је оно за штa је пла ћен. Ње го во је пра ви ло да ни кад не гле да штa во зи... Уло ге: Џеј сон Стeтам, Хан тер Кле ри, Ам бер Ва ле та, Кејт На у та Ре жи ја: Лу ис Ле те рир (ХРТ 2, 20.00) 07.00 07.30 07.55 08.20 08.45 09.10 10.00 10.30 11.45 13.30 15.00 16.00 16.35 17.25 18.05 19.00 19.30 20.00 21.30 22.15 23.00 23.25 00.10 00.55 01.40 02.10

Ерик Кан то на

06.20 08.20 10.20 12.20 13.20 14.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.40 00.40 01.40

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.05 02.10

Мала ТВ Веселе тројке Телетабис Живот с Дереком Фантастични пријатељи Мерлин Јеленко Репризни програм Добра година, филм С оне стране решетака, филм Репризни програм Регионални дневник Долина сунца Репризни програм Ни да ни не Мала ТВ Слатки свет Чарлијевих анђела, док. серија Транспортер 2, филм Оптужени Закон и ред Два и по мушкарца Складиште 13 Лажи ми Трачара Секс и град Ноћни музички програм

Друмска кафана Кадилак мен Без злих намера Празници са Ејприл Божја службеница Агнес Осам жена Жртве рата Школски дани Врелина тела Пирана 2: Мрестилиште Еротски филм Еротски филм Еротски филм

06.00 Четврти спрат 07.30 Прерано рођен 09.00 Биографија - Оливија ЊутонЏон 10.00 И други пут би једва Божић... 11.30 Потрага за веселим Божићем... 13.00 Биографија - Чарли Шин: Лош момак на ивици 14.00 Челичне магнолије 16.00 Танка линија смрти 17.30 Биографија - Џенифер Лав Хјуит 18.30 Против њене воље: Прича Кери Бак 20.00 Момци с Мадисона 21.00 Нотинг Хил 23.00 Маћеха 00.30 Потера

Мла ди хо мо сек су ал ни пар, Рад ми ло и Мир ко жи ве за јед но, али у тај но сти због осу да и на па да за др те за јед ни це. Рад ми ло је успе шан ве те ри нар ко ји не же ли да ис ти че сек су ал ну ори јен та ци ју, али по др жа ва Мир ка, чи ји је сан да ор га ни зу је пр ву успе шну геј па ра ду у Бе о гра ду... Уло ге: Ни ко ла Ко јо, Ми лош Са мо лов, Хри сти на По по вић, Го ран Јев тић, Го ран На во јец Ре жи ја: Ср ђан Дра го је вић (РТЛ, 21.00)

Хри сти на По по вић

08.10 09.05 09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00

Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како то раде? Како се прави? Врхунско градитељство Генералка Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Разоткривање митова Изазов на точковима Позадина авионских несрећа Изуми и открића који су променили свет 00.00 Желели сте да знате 00.55 Разоткривање митова 01.50 Изазов на точковима

08.30 09.00 09.30 10.45 12.15 13.45 15.00 16.30 17.15 19.00 19.30 23.00 23.15 00.15 01.00

Рели Сви спортови Скијашки скокови Биатлон Билијар Скијашки скокови Биатлон Крос-кантри скијање Скијашки скокови Билијар Пикадо Мотоспортови Рели Скијашки скокови Рели

Пад Америке

„I Wanna Hold Your Hand” (Ле нон–Ма карт ни) Hand”, каже исто: она је променила све и увела нас Ле нон – вокал, ритам-гитара, тапшање; Ма карт ни у нову еру, променивши нам животе. Да „Битлси„ – вокал, тапшање; Ха ри сон – хармонијски вокал, представљају нешто што се преноси на вишој креасоло-гитара, тапшање; Стар – бубњеви, тапшање тивној фреквенцији било је јасно чак и многима коСнимљено: 17. октобар 1963. у Еби роуду 2. Проду- ји нису били поп публика. „Битлси„ нису свуда у Америци били добродоцент: Џорџ Мартин. Техничар: Норман Смит. Објављено у УК: 29. новембар 1963 („This Boy”). Обја- шли. Штампа богате класе била је посебно арогантвљено у САД: 26. децембар 1963 („I Saw Her Stan- на, назвавши музику „Битлса„ варварском а текстове неписменим, док је постојећа поп индустрија – ding There”). Како је песма „She Loves You” током септембра природно – одбацила могућност да преко ноћи побила на првом месту у Британији, „Битлси„ су оти- стане застарела. Неке од противреакција биле су шли на други одмор после потписивања уговора за ЕМИ. Током те паузе, Ленон и Макартни написали су песме за две стране њиховог следећег сингла, а то су биле њихове прве песме после годину дана које нису „испаљене” током турнеје. Одбијање „Капитола„ да објави „Битлсе„ на америчком тржишту тада је већ постало велика сметња њиховој каријери и главна брига Брајана Епстајна, који је тандему саветовао да компонује имајући на уму Америку. Песма „I Wanna Hold Your Hand” (која је написана „један на један, очи у очи”, како каже Ленон), у подруму родитељске куће Џејн Ашер у улици Вимпол, показује особине раног стила ленонско-макартнијевске сарадње. Пошто им је изнад свега била битна снага, нема ни покушаја стварања широке мелодије, већ се песма креће у полутактним фразама које предводи хармонија у којој доминира кварта, што је резултат истовременог надметања двојице аутора за истим клавиром. Метод се темељи на изненађењу и Уј ка Сем упао у вр тлог песма је тако претрпана инцидентима да је Макартнијев октавни скок у фалсет на оправдане. Томи Џејмс, као поп звезда заинтересокрају строфе предухитрен још једним изненађењем вана за продукцију, сматрао је да је велик део раног четири такта раније: понирање из основног тонали- репертоара „Битлса„ лоше снимљен – што је, по тета, Г-дура, у нестабилан х-мол. Таква бескрупуло- америчким стандардима, и био случај. У поређењу зна домишљатост није сметала ништа више него у с производима америчких студија, била је прими„Please Please Me”. То је било узбудљиво, неочеки- тивна јер јој је недостајала квалитетна басовска девано и дрско, а у пракси је звучало још природније, оница, а сиров звук вокала био је превише сиров. због блажене виталности којом је група то „отпра- Оно што јесте имала, осим снаге и оригиналности, био је инстинкт за динамички контраст и сјајно шила”. У Уједињеном Краљевству та песма је била први осмишљену форму. У Америци су речи те песме чули као знак друбожићни хит, ушавши у радње крајем новембра, а унапред је било наручено милион примерака. У штвене прихватљивости групе. Тамо где су се The САД је објављена прекасно за празничну сезону ко- Rolling Stonesi бавили сексом, „Битлси„ су, наводја је била утишана атентатом на председника Кене- но, поштовали друштвене норме, знајући колико дадија. Када је „Капитол„ коначно попустио под Еп- леко момак сме да оде с девојком, а тиме и колико далеко поп група сме да застајновим притиском и изђе а да не вређа. То је било дао песму, весела енергичврло прецизно одређено и ност и иновативност те Сва ки умет ник из САД, бео или тако је Брајан Епстајн паплоче подигла је Америку црн, ка д а га пи т а ј у шта ми с ли жљиво изгланцао имиџ из туге, после чега се, из о пе сми „I Wanna Hold Your Hand”, групе за јавну употребу, на велике захвалности, Аменезадовољство бунтовног рика „Битлсима„ бацила ка же исто: она је про ме ни ла све Ленона. Прави разлог слапод ноге. Њихов ТВ-наи уве ла нас у но ву еру бих текстова групе у тој ступ у емисији The Ed Sulфази био је што они нису livan Show, 9. фебруара, који многи амерички коментатори сматрају прекрет- много марили за речи које су певали докле год су ницом у америчкој послератној култури, запечатио оне одговарале укупном звуку. Њих је више интереје све то и већ до априла су све њихове дотада сни- совала плоча, не песма. Ако уопште но си било какву поруку, пе сма „I мљене песме преплавиле америчке топ-листе. Песма је електрификовала америчку поп музику. Wanna Hold Your Hand” каже: „Опусти се – осети Школованији од „Битлса„ што се тиче технике, ам- како је добро!” То је, што су конзервативни анабициозни амерички музичари и аутори су с узбу- литичари веома добро знали, подразумевало судљивом неверицом слушали слободоумну некон- штински раскид с буржоаским, хришћанским венционалност групе. Већина северноамеричких статусом кво. Прено сећи не све сну субверзивну група из касних шездесетих им је захвална на ин- намеру, „Битлси„ су овом моћном плочом по стаспирацији и њиховој улози у скидању чврстих кон- ли одговорни за културну револуцију. Како је девенција шоу-бизниса америчке поп индустрије. За- ценија одмицала а они почели да схватају позиправо, сваки амерички уметник, и бео и црн, када га цију у којој су, исту ствар су наставили да све сно питају шта мисли о песми „I Wanna Hold Your раде. Kwigu Ijana Makdonalda “REVOLUCIJA U GLAVI / Pesme ’Bitlsa’ i {ezdesete”, u izdawu beogradske izdava~ke ku}e “Klio”, mo`ete naru~iti uz popust od 30%, za 1.285 dinara, preko telefona (011) 3288-471, 3035-696 i (063) 220-870 ili mejla forum@clio.rs. Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Vlada @ivkovi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Aleksandar Savanovi} (novosadska hronika, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Slobodan [u{wevi} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

utorak8.januar2013.

dnevnik

8. januar 2013. OVAN 21.3-19.4.

Да ли сте се питали да ли сте изабрали погрешну професију? Незадовољство тренутним послом могло би вас навести на то да размишљате о промени посла. Можда је то прави потез. Сагледајте све опције и сачекајте неколико дана пре доношења коначне одлуке.

BIK 20.4-20.5.

Људи су збуњени начином на који делате. Чини се да надређени нису задовољни. Као један од највећих мајстора нестајања, данас бисте могли извести тај трик. Ипак, уколико сте финансијски угрожени, било би боље да останете код куће и суочите се с проблемима.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Да ли оклевате? Да ли се ломите између жеље да будете у стварном свету и у свом свету снова, чак и ако се осећате као да сте мало ван њега? Ако се добро загледате, схватићете да уопште не морате да бирате.

Немојте се изненадити ако будете имали доста посетилаца. Рођак или колега данас могу бити у лошем расположењу, што ће пренети на вас, пошто сте данас осетљиви. Дезинформација би могла доћи до вас телефоном, и-мејлом или поштом. Проверите све чињенице. Ово је пријатан дан. Вероватно сте имали неке нове погледе што се тиче професионалног живота да бисте поставили циљ, сада треба да се дате у акцију. Само сте чекали овај моменат. Савршено!

Морате преузети одговорност за нешто што се тиче вашег љубавног живота. Могуће је да вас старе породичне вредности спречавају да живите живот који није „политички коректан“. Барем једном лупите шаком о сто!

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Уколико је већина вашег посла организована око активности која се сматра помодном, никада нећете успети да се осећате добро по питању себе и својих креација. Данашњи аспекти ће вас натерати да прекинете све што вам не дозвољава да мислите дубље. У протеклом периоду били сте друштвенији него обично, посебно што се тиче емотивних веза. Али од данас, ваш став ће претрпети промене. Вероватно ћете бити смиренији и разумнији. Ваше мисли ће почети да се усмеравају више ка будућности него ка садашњости. Ово је почетак новог периода. Појавиће се нови проблеми у наредних неколико дана. Можда бисте морали да сагледате неке своје принципе које сте до сада примењивали у везама. Под новим светлом схватате да се више не слажете с тим принципима.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Данас бисте могли бити депресивни и апатични. Могли бисте покушати да скренете мисли с тога одласком у куповину. То ће бити од помоћи, али немојте претеривати с трошењем. Сутра ће све изгледати боље.

После нервирања око везе у протеклих неколико недеља, од данас улазите у миран период. То можете искористити да бисте побољшали љубавну хармонију. Уколико ваше здравље није баш најбоље, требало би да се одморите и опустите. Комуникација с колегама може бити затегнута пошто је стрес на послу повишен. Уколико сте размишљали о започињању пословне или љубавне везе, данас није повољан моменат. Неспоразум или дезинформација могли би учинити да посумњате у идеју партнерства.

TRI^-TRA^

Зе чи ца оставила Ба ло те ли ја V REMENSKA

PROGNOZA

Увече снег

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica

Ruma

Panчevo

Vrшac

-1

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica -1 Niш

-1

Evropa

НО ВИ САД: Ујутру мраз. Током дана хладније уз сунчане периоде и постепено наоблачење, које у ноћи доноси слаб снег. Дуваће слаб северни и северозападни ветар. Притисак изнад нормале. Температура од -5 до 1 степен. ВОЈ ВО ДИ НА: Ујутру мраз. Током дана хладније уз сунчане периоде и постепено наоблачење, које увече и у ноћи доноси снег у северозападне и северне пределе. Дуваће слаб северни и северозападни ветар. Притисак изнад нормале. Температура од -7 до 3 степена. СР БИ ЈА: Ујутру мраз, током дана суво и хладније уз сунчане периоде. Поподне наоблачење са северозапада које увече и у ноћи доноси снег у северозападне и западне пределе. Дуваће слаб до умерен северни и северозападни ветар. Притисак изнад нормале. Температура од -10 до 3 степена. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У среду облачно са слабим снегом. У четвртак мало топлије уз ново наоблачење са кишом средином и крајем дана. У петак облачно с кишом и снегом повремено. У суботу облачно с повременом кишом и суснежицом, а у планинама са снегом.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Биометеоролошке прилике могу неповољно утицати на хронично оболеле, а нарочито на церебро-васкуларне болеснике, астматичаре и реуматичаре. Могуће су главобоља и раздражљивост.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

-2

Kijev

-6

Moskva

-6

Oslo

-3

St. Peterburg -6 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

Ма рио Ба ло те ли (22) и Те би Бра ун (28) били су заједно од почетка прошлог лета, а веза је сада де фи ни тив но гото ва, по што је „Плејбојева” манекенка одлучила да га остави. Проблем је, наводно, био у чињеници да јој фудбалер Манче стер Ситија није по свећивао довољно пажње, па је зечица покупила ствари и пре селила се у наручје репера Тре ја Сонг за, пише „Дејли мејл”. Тек што су се Марио и Теби смували, фудбалерова бивша девојка Ра фа е ла Фи ко објавила је да но си његово дете, и у децембру је родила девојчицу која је добила име Пиа. Рафаела је у неколико наврата оптужила Балотелија да се не интере сује довољно за дете. Фудбалер, који је захтевао да уради ДНК тест за утврђивање очинства, одговорио јој је преко адвоката да ће је тужити због тих „лажи и измишљотина”.

VIC DANA Шта је то несрећна љубав? Кад се корњача заљуби у војнички шлем.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

197 (-20)

Slankamen

296 (-18)

Jaшa Tomiћ

Apatin

268 (-25)

Zemun

356 (-16)

Bogojevo

242 (-25)

Panчevo

366 (-13)

Smederevo

510 (-12)

Baч. Palanka 260 (-20) Novi Sad

250 (-20)

Tendencija porasta i opadawa

SAVA

N. Kneжevac

158 (-1)

S. Mitrovica

333 (3)

Tendencija stagnacije

Senta

226 (-3)

Beograd

310 (-13)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

305 (0)

Tendencija opadawa

Titel

286 (-18)

NERA

Hetin

76 (10)

TISA

-24 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i opadawa

Kusiћ

56 (4)

Reшeњe:

DUNAV