Dnevnik 31.decembar 2011. -2.januar 2012.

BOJAN PAJTI]

POSLEDWI SRPSKI PRAVEDNICI

Vojvodina nikom ne}e ostati du`na

Jevreje spasavali i ~etnici i partizani

N O V O G O D I [ W I

NOVI SAD

31. DECEMBAR 2011 - 2. JANUAR 2012. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

c m y

GODINA LXVIII BROJ 23305 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

SRE]NA NOVA

2012.

IVO JOSIPOVI]

Danas smo boqi qudi

ADAMOVI]I

Istorija i zaborav

VIDA OGWENOVI]

tra`ite nemogu}e ZA

gOVOrE I pI[U:

Teofil Pan~i}, Bora Oti}, Dragica Srzenti}, Aleksandar Ma}a{ev, Du{an Petrovi}...

NA[E prI^E:

EKSKLUZIVNO: U POSETI SVETSKOM DR@AVNOM NEPRIJATEQU BROJ 1

„Dnevnik” u Iranu

Dobrodo{li u rajski vrt; Rokenrol je `udwa za slobodom; Susret s korzikanskim separatistima...

Slede}i broj „Dnevnika” izlazi u utorak, 3. januara, 2012. godine

str. 34

ZA[TO JE VOJVODINA SIMBOL DOBROG ZALOGAJA

trpeza za sit stomak i dugo pam}ewe

str. 30

2

dnevnik

31.decembar2011-2.januar2012.

CITATI

„

Moja najve}a gre{ka je to {to 2008. nisam iza{ao pred gra|ane i rekao da smo osvanuli u potpuno druga~ijem svetu i da nije mogu}e da ostvarimo sve {to smo obe}ali pre izbora

”

Boris Tadi}, predsednik republike Srbije

Re fe ren dum ne u sta van

Ni ko li}: Ma kar ma lo bo qe

Pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} upo zo rio je da je na ja vqe ni re fe ren dum na se ve ru Ko so va ne u sta van, da je iz li {an i da vo di pro du bqi va wu kri ze. „Re fe ren dum mo `e da iza zo ve me |u na rod nu re ak ci ju i ni ~e mu ne slu `i, jer svi u sve tu zna ju da Sr bi na se ve ru ne pri hva ta ju {i re we pri {tin skih in sti tu ci ja, a mo `e do ve sti u pi ta we bez bed nost na {ih gra |a na”, po ru ~io je pred sed nik Sr bi je i is ta kao da kod ova ko va `nih pi ta wa ni je do bro mi sli ti sa mo o se bi. On je na kon fe ren ci ji u pred sed ni {tvu re kao da po li ti~ ki su bjek ti, ko ji pred la `u od re |e ne me re, mo ra ju da obez be de da te me re bu du u skla du sa Usta vom. Ta di} je uka zao da re fe ren dum ne }e do pri ne ti ni po li ti~ kom ni teh ni~ kom di ja lo gu Be o gra da i Pri {ti ne, ni ti do no {e wu su {tin skog re {e wa za sta tus Ko so va. On je re kao da }e Sr bi ja pred lo `i ti re {e we za Ko so vo ka da se pro ce ni da je do {ao tre nu tak da ono mo `e da bu de de lo tvor no.

Pred sed nik Srp ske na pred ne stran ke To mi slav Ni ko li} po `e leo je gra |a ni ma Sr bi je da im 2012. go di na bu de ma kar ma lo bo qa od ove ko ja je bi la ve o ma te {ka i pre pu na is ku {e wa, pod se }a ju }i da je na red na go di na iz bor na. Gra |a ni ma Sr bi je `e lim da ma kar ma lo bo qe `i ve, da ne stre pe od su tra {wi ce, da se ma kar ma lo vra ti osmeh na li ce, da sva ka mla da po ro di ca po~ ne da raz mi {qa o do bi ja wu de te ta, re kao je Ni ko li} u no vo go di {woj iz ja vi Fo Ne tu.

Pre ma we go voj oce ni, pro {la je bi la go di na iz ne ve re nih o~e ki va wa, i u ko joj ni je do bi jen sta tus kan di da ta za ~lan stvo u EU. Ni ko li} je iz ra zio uve re we da }e vlast, zbog to ga, na red ne go di ne na iz bo ri ma da stig ne ka zna. “O~e ku jem da gra |a ni sa gle da ju si tu a ci ju {ta su pro {li, {ta ih o~e ku je, ko vo di dr `a vu, ko mo `e da je vo di, i da od lu ~e pre ma svo joj sa ve sti, in te re si ma i `e qi da bo qe `i ve”, re kao je Ni ko li}.

POGLED IZ BRITANSKE AMBASADE

Lon don ne ma di le mu Pi{e: Majkl Devenport 012. je go di na ko ju u Ve li koj Bri ta ni ji o~e ku je mo sa ve li kim ne str pqe wem, po no som, ali i du bo kim ose }a jem od go vor no sti. Lon don }e sle de }e go di ne po sta ti pr vi grad na sve tu ko ji je po tre }i put do ma }in Olim pij skih i Pa ra o lim pij skih iga ra. U jed nom no vom me |u na rod nom am bi jen tu po tru di }e mo se da svo jim go sti ma iz dve sta ~e ti ri dr `a ve sve ta, ali i re kord nom mul ti mi li on - ko je pre mre `a va ju ogro man pro vim onoj vr sti li der stva ko ja `e skom audi to ri ju mu ko ji }e Igre stor – po ~ev od li~ nih, po ro di~ qe i ener gi ju gra |a na i su na rod ni do `i ve ti pu tem ma sme di ja, pred nih, voj nih ili na u~ nih ve za, do ka ka na li {e u prav cu bo qeg `i vo sta vi mo Bri ta ni ju u dru ga ~i jem spor ta, sa rad we u po qu me di ci ne, ta. sve tlu. Uve ren sam da }e 64 go di ne bor be pro tiv or ga ni zo va nog kri De {a va wa u Sr bi ji se, na rav no, ka sni je ce lo kup no is ku stvo Lon mi na la ili kre a tiv nih in du stri ne mo gu po sma tra ti izo lo va no od do na i Bri ta ni je bi ti zna ~aj no bo ja. Imam uti sak da po ne ka da ni sa ce lo kup ne eko nom ske i po li ti~ ke ga ti je, ali bez sum we ve li ko i ne mi ni smo sve sni ko li ko to ga smo di na mi ke u Evro pi i sve tu. Du bi po no vqi vo. za pret hod nih 175 go di na u~i ni li na i slo `e nost eko nom ske kri ze je Olim pij ska go di na nam do no si za jed no, ali i ko li ko to ga jo{ mo to li ka da je iz ve sno da }e mo na po i dru ge va `ne ju bi le je. W.K.V. `e mo... pra vqa wu we nih broj nih ne ga tiv Eli za be ta II }e 5. ju na pro sla vi ti Mi slim da je u tre nu ci ma bo nih po sle di ca za jed no mo ra ti da svo ju ’di ja mant sku go di {wi cu’, `i} wih i no vo go di {wih pri je ma, ra di mo du gi niz go di na. U tom od no sno {e zde set go di na od stu pa do de qi va wa raz li ~i tih go di smi slu }e od lu~ no li der stvo, vi wa na tron Uje di we nog Kra qev {wih pri zna wa, ne za o bi la znog zi o nar stvo i me |u na rod na sa rad stva i Ko mon vel ta. Kra qev sko {o pin ga i po ro di~ nih oku pqa wa, wa ima ti jo{ ve }u vred nost. ven ~a we, odr `a no u ma ju 2011, i ite ka ko ko ri sno re zer vi sa ti par Sprem ni smo da, ka da se za to kra qi ~i na Bo `i} na po sla ni ca, tre nu ta ka za ozbiq ni ji osvrt na stek nu uslo vi, pru `i mo Sr bi ji na go ve sti li su no vu ulo gu i ener - go di nu za na ma. Va `no je raz u me ti svu po dr {ku po treb nu za da qe gi ju ko ju kra qev ska po ro di ca uno po zi ci je na ko ji ma se na la zi mo, a for mal no pri dru `i va we evrop si u `i vo te na {ih dru skoj po ro di ci dr `a va. U {ta va i za jed ni ca. Hra - 5. juna 2012. navr{ava se 175 godina 2012, ali i ubu du }e, pre ko brost, raz u me va we i so li su nam po treb ni kre a ti van od kako je pukovnik ser dar nost su se to kom 2011. i flek si bi lan pri stup Lojd Yory hoyis predao go di ne vi {e pu ta de mon stva ri ma. Pri stup ko ji }e akreditive srpskom knezu Milo{u kao re zul tat da ti re al na stri ra ni na de lu, i u naj te `im tre nu ci ma do pri re {e wa za pre o sta la otvo no si li lak {em re {a va wu re na pi ta wa, pr ven stve no kri za i glo bal nih pro ble ma, po ~e sto i ko ri sno iz vu }i za kqu~ ke u ve zi sa od no si ma iz me |u Sr bi je i put ra to va, eko nom skih lo mo va, ko ji nam mo gu olak {a ti su sre te sa Ko so va. Evrop ski li de ri `e le na sa ni ra wa po sle di ca te ro ri sti~ iza zo vi ma ko ji nam pred sto je. de lu da vi de po li ti ku ko ja ’kre di kih na pa da, pri rod nih ka ta stro Kao ne ko ko je ve} go di nu da na u bil no uve ra va’ u pri vr `e nost Sr fa...

Sr bi ji, mo gu da ka `em da je za na bi je in te gra tiv nim pro ce si ma za In te re sant no je i da }e mo upra ma iz u zet no te {ka, ali ce lo kup no ceo re gion Za pad nog Bal ka na. Do vo 5. ju na 2012. u Sr bi ji ima ti i je po sma tra no – uspe {na go di na. Go bar pri mer ova kvog pri stu pa je dan eks klu zi van, bi la te ra lan po di na u ko joj su pred u ze ti od lu ~i po ~e tak spro vo |e wa do go vo ra iz vod za sla vqe. Tog da na se na vr {a ko ra ci – po put hap {e wa i iz ru ~e me |u Be o gra da i Pri {ti na o slo va 175 go di na od ka ko je moj pret wa po sled wih ha {kih be gu na ca – u bo di kre ta wa, ko ji se pri me wu je hod nik pu kov nik ser Lojd Xorx ci qu re {a va wa ne kih ve li kih i od 26. de cem bra. Mi u Lon do nu ne Ho xis pre dao akre di ti ve srp skom bol nih pi ta wa za Sr bi ju i we no ma mo ni ka kvu di le mu da je da qe kne zu Mi lo {u, po stao pr vi di plo naj bli `e okru `e we. Bi la je 2011. {i re we je din stve nog evrop skog mat ski pred stav nik Bri tan ske ta ko |e i go di na u ko joj su srp ske pro sto ra zdra vo i ko ri sno za sve, kru ne u Sr bi ji, i po sta vio osno ve in sti tu ci je i dru {tvo is pu ni li i sprem ni smo da ra di mo za jed no sa iz u zet no bo ga tih i di na mi~ nih, broj ne am bi ci o zne ci qe ve ko je su li de ri ma u svim obla sti ma `i vo dvo smer nih od no sa na {ih dr `a va, za se be po sta vi li kra jem 2010. i, ta u Sr bi ji na ostva ri va wu za jed dru {ta va i kul tu ra. Mo ja am ba sa - du bo ko ve ru jem, po pra vi li am bi ni~ kih in te re sa. da }e se tru di ti da to kom ce le go jent u ko me `i ve i ra de va {i gra Svim ~i ta o ci ma i sa rad ni ci ma di ne raz li ~i tim do ga |a ji ma, go |a ni. Iz sop stve nog is ku stva `i - „Dnev ni ka”, `e lim zdra vu i uspe sto va wi ma, pro jek ti ma, u sa rad wi vo ta i ra da u tran zi ci o nim ze - {nu 2012. go di nu. sa svo jim lo kal nim part ne ri ma da mqa ma znam ko li ko ne ke re for me (autor je britanski nov kre a tiv ni pod sti caj ve za ma mo gu bi ti zah tev ne, i za to se di ambasador u Srbiji)

2

UPRAVNI ODBOR ASOCIJACIJE MEDIJA

Jav ni in te res pre ~i od za ku li snih iga ra Neo p hod no je {to pre ot klo ni ti sve sum we o za ku li snim po ku {a ji ma ku po pro da je vla sni~ kih ude la u iz da va~ kim ku }a ma Po li ti ka no vi ne i ma ga zi ni, Kom pa ni ja No vo sti i Dnev nik Voj vo di na pres, is ti ~e se u za kqu~ ci ma Uprav nog od bo ra Aso ci ja ci je me di ja ko ji su ob ja vqe ni u pe tak. Ima ju }i u vi du me sto i ulo gu sve tri no vin sko-iz da va~ ke ku }e u si ste mu jav nog in for mi sa wa gra |a na Sr bi je, neo p hod no je mak si mal no po {to va we jav nog in te re sa u pro ce su pro me ne vla sni~ ke struk tu re i {to pre ot klo ni ti sve sum we o za ku li snim po ku {a ji ma pro da je, od no sno ku po vi ne vla sni~ kih ude la, is ti ~e se u sa op {te wu.

Ne ula ze }i u spe ku la ci je ko bi mo gli da bu du po ten ci jal ni pro dav ci i kup ci vla sni~ kih ude la u po me nu tim me dij skim ku }a ma, UO Aso ci ja ci je me di ja sma tra da je dr `a va oba ve zna da sve or ga ne i po je din ce ko ji je kao jed nog od su vla sni ka pred sta vqa ju u ovim po slo vi ma, oba ve `e na pot pu nu tran spa rent nost, po {to va we za ko na i ugo vo ri ma pred vi |e nih pro ce du ra. Sva ko dru ga ~i je po na {a we zna ~i lo bi kr {e we za ko na od onih ko ji su za du `e ni za wi ho vo spro vo |e we, kao i gru bo na ru {a va we od no sa na me dij skoj sce ni Sr bi je i to upra vo u tre nut ku ka da je ne dav no usvo je nom Me dij skom stra te gi jom otvo ren put za we nu kon so li da ci ju.

red sed nik Vla de Voj vo di ne dr Bo jan Paj ti} iz ja vio je da }e se na iz bo ri ma ko ji sle de kan di do va ti za jo{ je dan man dat na ~e lu po kra jin ske ad mi ni stra ci je, te da mu ni je am bi ci ja pre mi jer sko me sto, za ko je je na kon po sled wih iz bo ra imao po dr {ku Pred sed ni {tva De mo krat ske stran ke. On je u no vo go di {wem in ter vjuu „Dnev ni ku“ ot krio i da }e bi ti no si lac iz bor ne li ste DS-a na pred sto je }im po kra jin skim iz bo ir ma.

– Kan di do va }u se za jo{ je dan man dat. Ni je fra za kad ka `em da smo u ovom man da tu mno go to ga za po ~e li, {to bih vo leo da za vr {i mo. Tu mi slim na kon kret ne pro jek te, me |u ko ji ma su iz grad wa put ne in fra struk tu re, tu ne la kroz Fru {ku go ru, zdrav stve nih usta no va... a `e li mo da na sta vi mo i pro gra me za po {qa va wa ko je smo za po ~e li i ko ji su, upr kos sve mu, da li od li~ ne re zul ta te.

Uosta lom, gra |a ni Voj vo di ne su pre ma svim is tra `i va wi ma vi so ko oce wi va li rad po kra jin ske vla de i mi slim da bi bi lo do bro da po sao ko ji smo za po ~e li i na sta vi mo u na red nom man da tu – ka zao nam je dr Paj ti}, ko ji je i pot pred sed nik De mo krat ske stran ke.

Po we go vim re ~i ma, za raz li ku od pret hod nih iz bor nih ci klu sa, DS na po kra jin skim iz bo ri ma ne }e na iz bor nu li stu ukqu ~i ti dru ge stran ke, ve} sa mo pred stav ni ke ma win skih za jed ni ca, jer bi, ka ko oce wu je, po ten ci jal ne pred iz bor ne ko a li ci je mo gle do ve sti do ap sti nen ci je de la bi ra ~a de mo kra ta, ko ji se sa ta kvim udru `i va wi ma ne bi slo `i li. [i re ko a li ci je su, do dao je, mo gu }e je di no na kon iz bo ra, iako je uve ren da }e DS i u na red noj tr ci osvo ji ti ve }i nu man da ta u Skup {ti ni Voj vo di ne. l Ipak, pokazalo se da je i u ovom mandatu bilo problema u funkcionisawu pokrajinske vlasti, pre svega u pogledu obezbe|ivawa novca za kapitalne investicije u vojvo|anskom buxetu, posebno u godini za nama, zbog ~ega je APV ostala du`na brojnim izvo|a~ima radova. Da li }e i kad ti dugovi biti izmireni?

– Po kra ji na ni kom ne }e osta ti du `na. Po ~et kom go di ne }e oko mi li jar du di na ra osta ti ne iz mi re no iz vo |a ~i ma ra do va na in ve sti ci ja ma u Po kra ji ni, ali o~e ku jem da }e ve} to kom ja nu a ra to bi ti re {e no. To nam je va `no, ne sa -

P

Foto: G. Muli}

mo za to {to smo po kre nu li in ve sti ci o ni ci klus ka kav se ne pam ti u po sled we tri de ce ni je u Voj vo di ni, o ~e mu sve do ~e i sta ti sti~ ki po da ci, ve} za to {to su iz vo |a ~i ra do va naj vi {e do pri ne li tom ci klu su. Va `no je, da kle, da oni bu du is pla }e ni, jer se ti me po dr `a va i gra |e vin ska i sve one in du stri je ko je su na wu ko o pe rant ski na slo we ne. l Ali, statisti~ki podaci o nivou razvijenosti Vojvodine su sasvim druga~iji, odnosno ukazuju da APV siroma{i i da je trenutno na nivou nerazvijenog regiona?

– To ni je ta ~an po da tak. Taj po da tak se, na i me, iz vo di iz sa mo jed nog pa ra me tra, a to je pro se~ na za ra da. Da li je mo gu }e da Voj vo di na spa da u ne raz vi je ni ji deo Sr bi je ako je sko ro po lo vi na stra nih in ve sti ci ja ko je su u{le u ze mqu do {lo u Voj vo di nu i ako Voj vod na sa go to vo 40 od sto u~e stvu je u iz vo zu Sr bi je? Pro blem je {to ti sta ti sti~ ki po da ci ne o~i ta va ju pri ho de po qo pri vred nih pro iz vo |a ~a, a mi zna mo da su zna ~aj ni pro fi ti ostva re ni upra vo u obla sti agra ra. Pa oko 50 po sto na {e pri vre de je ve za no za agrar.

Ne mo `e Voj vo di na bi ti ne raz vi -

je ni re gion Sr bi je, ako Voj vo |a ni ima ju ma we pla te je di no od Be o- gra |a na. l Koliki je na tom poqu stvarawa realne slike o situaciji u Vojvodini problem {to APV nema statisti~ki zavod?

– To je ste ve li ki pro blem, jer na pro sto ne ma mo mo gu| nost da ras po la `e mo ci qa nim sta ti sti~ kim po da ci ma i da na te me qu wih mo `da jo{ efi ka sni je re a gu je mo. ^i we ni ca je ste da i u Voj vo di ni ima ne raz vi je nih de lo va. Ali, po da ci ko ji se ob ja vqu ju su ipak kon tar dik tor ni. I upra vo sto ga ra di mo na to me da se u okvi ru No vo sad skog uni ver zi te ta for mi ra sta ti sti~ ki cen tar, ko ji bi pra tio pri vred na kre ta wa u Po kra ji ni. To bi nam sva ka ko olak {a lo i pla ni ra we. l A da li }e pokrajinska administracija inicirati i dono{ewe zakona o finansirawu APV, koji je trebalo da bude usvojen jo{ prilikom dono{ewa Statuta i Zakona o nadle`nostima?

– U po sled wih 20 go di na je di ni za kon ski pred log Skup {ti ne Voj vo di ne ko ji se na {ao u pro ce du ri Skup {ti ne Sr bi je bio je

crna hronika NA PONOVQENOM SU\EWU ZA UDES U NOVOM SADU

Opet pet go di na ro bi je za dve smr ti u „ju gu” No vo sa |a nin Dra gan Ra ci} (26) okri vqen za iza zi va we sa o bra }aj ne ne sre }e pre dve go di ne u Ki sa~ koj uli ci u No vom Sa du u ko joj su `i vo te iz gu bi li Ne boj {a Ni ko li} (45) i Alek san dar Ka laj xi} (44), osu |en je ju ~e na pet go di na za tvo ra u po no vqe nom po stup ku pred ve }em Vi {eg su da u No vom Sa du. Ka zna je ista kao i ona iz re ~e na u pret hod nom pro ce su.

Pred sed ni ca ve }a Zla ta Ro di} - Kne `e vi} na po me nu la je da pre su da ni je pra vo sna `na i da Ape la ci o ni sud mo `e da je po tvr di ili pre i na ~i.

Ona je obra zla `u }i pre su du na ve la da je za pre }e na ka zna za tvo ra za te {ko de lo pro tiv bez bed no sti jav nog sa o bra }a ja od dve do 12 go di na, te da su u ovom po stup ku na la zi ve {ta ka uka za li da se okri vqe ni vo za~ „audi ja a6„ mi ni mal no kre tao br zi nom od 122 ki lo me tra na sat, dok pre ma pret hod nom ve {ta ~e wu ova br zi na ni je bi la is pod 145 ki lo me tra na ~as. U sva kom slu ~a ju, utvr |e no je da je br zi na bi la ve }a od do zvo qe ne vi {e ne go dvo stru ko, i da je Ra ci} imao pre ko dva pro mi la al ko ho la u kr vi (od no sno osam pu ta vi {e od do zvo qe ne gra ni ce).

Ne sre }a se do go di la oko {est sa ti uju tro u Ki sa~ koj uli ci na ras kr sni ci s Do si te je vom. Na stra da li su se na la zi li u „ju gu” – je dan je iz dah nuo na li -

cu me sta, a dru gi je pod le gao po vre da ma istog da na u Kli ni~ kom cen tru Voj vo di ne.

- Sud je ta ko |e okri vqe nom iz re kao kao me ru bez bed no sti za bra nu upra vqa wa mo tor nim vo zi li ma „B„ ka te go ri je u tra ja wu od tri go di ne i do neo od lu ku da mu se pri vre me no, do pra vo sna `no sti pre su de, odu zme vo za~ ka do zvo la jer me ra za bra ne upra vqa wa mo tor nim vo zi lom mo `e da va `i sa mo u pe ri o du dok okri vqe ni ni je na iz dr `a va wu ka zne. O{te }e ni su sa svo jim imo vin sko prav nim zah te vom upu }e ni na par ni cu, a vre me ko je je okri vqe ni pro veo u pri tvo ru ura ~u na }e mu se u iz re ~e nu ka znu za tvo ra. Na ovu pre su du pra vo `al be ima ju stran ke ko je ni su za do voq ne od lu kom, ka ko bra ni lac okri vqe nog ta ko i Vi {e jav no tu `i la {tvo u No vom Sa du – sa op {ti la je ju ~e port pa rol Vi {eg su da su di ja Sve tla na To mi}- Jo ki}.

Na kon ob ja vqi va wa pre su de ne ko li ko oso ba iz pu bli ke je gla sno is ka za lo ne za do voq stvo vi si nom iz re ~e ne ka zne sma tra ju }i da je ona bla ga, a po tom je ne ko u hod ni ku upu tio psov ke pre ma okriv qnom ko ji je `ur no na pu stio sud ni cu i sud.

M. Vuja~i}

Uhap {e ne ubi ce zla tar ke Pri pad ni ci Ode qe wa za krv ne i sek su al ne de lik te kri mi na li sti~ ke po li ci je Be o grad, za jed no sa pri pad ni ci ma Spe ci jal ne an ti te ro ri sti~ ke je di ni ce, uhap si li su Du {a na S. (1983) iz op {ti ne Sur ~in, zbog sum we da je 26. de cem bra ubio Sne `a nu Pa ji}, vla sni cu zla ta re u Obre nov cu, sa op {ti lo je Mi ni star stvo unu tra {wih po -

slo va Sr bi je (MUP). Po li ci ja uhap si la i Go ra na @iv ko vi }a Go lu ba osum wi ~e nog da je ubio Sne `a nu Pa ji}. Pri li kom hap {e wa u Sur ~i nu, @iv ko vi} pru `ao ot por i pu cao na po li ci ju, ali su ga pri pad ni ci po li ci je ubr zo sa vla da li. Kod we ga su pro na |e na dva pi {to qa, sa zna je RTS. Du {an S. sum wi ~i se da je za jed no sa Go ra nom @iv ko -

vi }em Go lu bom 26. de cem bra u zla ta ri u Obre nov cu pri po ku {a ju pqa~ ke na neo po vre de vla sni ci rad we od ko jih je ona pre mi nu la. Go ran @iv ko vi} je vi {e stru ki po vrat nik u iz vr {e wu kri vi~ nih de la raz boj ni {tva zbog ko jih se do ju na me se ca ove go di ne na la zio na iz dr `a va wu za tvor ske ka zne u KPZ „Za be la„.

31.decembar2011-2.januar2012.

c m y

dnevnik

INTERVJU

Dr BOJAN PAJTI], PREDSEDNIK POKRAJINSKE VLADE

Voj vo di na ni kom ne }e osta ti du `na zakon nadle`nostima 2002. godine, takozvani omnibus zakon, a potom i predlog Statuta pre dve godine. To pokazuje da incijative da se procedura za usvajawe zakona o finansirawu Vojvodine pokrene iz pokrajinskog parlamenta uop{te nisu racionalne, jer imamo negativno iskustvo sa takvim poku{ajima. A za{to se predlozi Skup{tine Vojvodine te{ko nalaze na dnevnom redu republi~kog parlamenta, nije pitawe za nas, ve} za one koji vode Narodnu skup{tinu. Ali ~iwenica je da bi i nama i republi~koj vladi `ivot bio lagodniji da je taj zakon donet i ja o~ekujem da se to pitawe razre{i.

Jer, to je sistemski zakon koji se mora doneti.

Podseti}u na to da je Demokratska stranka prilikom usvajawa novog Ustava Srbije predlagala da se to pitawe re{i Ustavom, tako da akcize na naftu i naftne derivate, alkohol i duvan budu deo koji pripada pokrajinskom buxetu. S tim se tad nije slo`ila jedino stranka G17 plus i to nije pro{lo, ali smo potom uspeli da se izborimo da se u Ustavu na|e odredba po kojoj najmawe sedam posto buxeta Republike pripada Pokrajini, {to je re{ewe koje daje izvesne finansijske garancije.

Mi smo svesni da to re{ewe nije idealno, jer se usagla{ava svaki put prilikom dono{ewa buxeta Srbije ili wegovog rebalansa.

Me|utim, ono je ipak omogu}ilo da mi u periodu od tri do ~etiri godine investiramo preko 400 miliona evra u infrastrukturu, zdravstvo i obrazovawe u Vojvodini. Zatim, da pokrenemo programe zapo{qavawa koji su omogu}ili da krajem novembra imamo mawe nezaposlenih nego u januaru ove godine, odnosno da je danas na prostoru APV bez posla mawe od 200 hiqada qudi, dok ih je na po~etku mandata prve pokrajinske vlade koju sam predvodio bilo preko 280

3

hiqada. A da nije ekonomske krize, uveren sam da bi rezultati bili jo{ impresivniji, posebno ukoliko se uzmu u obzir instrumenti kojima mi u tom pogledu realno raspola`emo. l Ipak, kako gra|ani Vojvodine mogu da razumeju to {to se dve godine nakon usvajawa Statuta nije ni{ta pomaklo na planu zakona o finansirawu nadle`nosti APV? – Ni ja ne vidim opravdawe za{to to jo{ nije ura|eno. Ta tema

regije u kojoj vi{e od dve tre}ine stanovni{tva ~ini ve}inski srpski narod nije realan. U Vojvodini ne postoji niti jedna stranka, niti jedno udru`ewe koje se za tako ne{to zala`e. l Ko zloupotrebqva Vojvodinu u politi~ke svrhe?

– Stranke koje se protive svakoj reformi, svakoj evropeizaciji i modernizaciji na{eg dru{tva.

To su stranke koje `ele da zaustave evropski put Srbije. A mi u DS-u u evropski put Srbije veruje-

kakvi problemi i sa kojim strankama postoje. Ali, to jeste strukturni problem i zaista je vi{e besmisleno da se kod svakog buxeta pregawamo koliko }e biti novca u vojvo|anskoj kasi. l U tom slu~aju DS-u onda ne bi smetalo da pokrajinski parlament pokrene takvu zakonodavnu inicijativu?

– Takve ideje i konstrukcije poti~u od onih politi~ara koji nisu ~lanovi DS-a, a koji imaju poslanike u republi~kom parlamentu,

Neumesna pore|ewa sa SPS-om 90-tih l Pojedina analiti~ari smatraju da zbog trenutne politike DS-a ima prili~no sli~nosti izme|u metoda vladawa va{e stranke i SPS 90-ih godina?

– Ta komparacija aposlutno ne mo`e da stoji. DS ima najvi{e poslanika u republi~kom paralemntu i najvi{e ministara u Vladi u Srbije, ali daleko od toga da je ona toliko suverana u vlasti kao {to je to svojevremno bi SPS. Uostalom, danas kqu~ne ekonomske poluge u Vladi ne dr`i DS nego G17 plus, dok u bezbednosnom sistemu te poluge dr`i SPS. A ekonomske i bezbednosne poluge su, ruku na srce, osnovne poluge upravqawa dr`avom. l Za{to je DS pristala na takav odnos podele vlasti, po „feudalnom“ principu?

– Zato {to je formirawe ovakve ve}ine bila jedina alternativa nakon izbora 2008. godine. Druga opcija je bila da pustimo da se formira vlada radikala, DSS-a i SPS-a. Mislim da je ono {to smo u~inili ipak mnogo boqe nego da smo prepustuli da zemqu vode izrazito retrogradne i antievropske politi~ke stranke, uz sve probleme i mane koje je ovakav kompromis doneo. je najbolnija upravo pokrajinskoj amdinistraciji i mi stalno insistiramo da se to pitawe sistemski re{i. Ali za to je neophodno da se postigne konsenzus u parlamentarnoj ve}ini Skup{tine Srbije. l Postoji li u Beogradu strah od Vojvodine?

– Mislim da ne postoji strah od Vojvodine kod onih polti~ara koji su racionalni i koji shvataju da je taj strah besmislen. Ali, postoji zloupotreba Vojvodine u politi~ke svrhe i proizvodwa strahova od Vojvodine kod gra|ana iz drugih delova Srbije. A stvaran strah da bi moglo do}i do secesije

mo, ma koliko on nekad bio i te`i i trnovitiji, jer taj put je jedina i politi~ka i ekonomska alternativa koju imamo. l I te stranke mogu da uti~u na dono{ewe odluka u Vladi Srbije? Ili mo`da problema u tom pogledu ima i u Demokratskoj stranci?

– Problemi nisu u Demokratskoj stranci, ve} DS nema ve}inu u republi~kom parlamentu. Iako je najve}a stranka u kaoliciji, za svaki je zakon treba podr{ka svih ostalih koalicionih partnera.

Nisam neko ko stvara ve}inu u republi~kom parlamentu i ne znam

ali im nikada nije palo na pamet da pokrenu takvu inicijativu. Zakoni se ne donose u Skup{tini Vojvodine, ve} u Skup{tini Srbije. Uostalom, ponavqam, iskustvo nam pokazuje da je najboqi na~in da se ovo pitawe ne re{i taj da se takva inicijativa pokrene u Skup{tini Vojvodine. A one koji tako revnosno zagovaraju takvu inicijativu niko ne spre~ava da je pokrenu u republi~kom parlamentu, gde bi ona ve} mo`da mogla i da urodi plodom. l Nije li takav odnos republi~kog parlamenta prema pokrajinskom nipoda{ta-

vaju}i prema voqi gra|ana Vojvodine?

– Ne bih rekao da je to nipoda{tavawe gra|ana Vojvodine, jer i u pokrajinskom i u republi~kom paralmentu sede poslanici iz Vojvodine. Me|utim, to {to predlozi Skup{tine Vojvodine, koja je ovla{}eni predlaga~, ne sti`u do dnevnog reda republi~kog paralmenta, jeste problemati~no sa stanovi{ta Ustava. l Da li je doveden u pitawe proces evropskih integracija Srbije, ne samo zbog toga {to 9. decembra nismo dobili zeleno svetlo za kandidaturu, ve} zato {to su poruke na{ih zvani~nika prili~no obeshrabruju}e?

– Ja se najvi{e pla{im, ne reakcija iz Brisela na poruke na{ih politi~ara, ve} toga da prolongirawe kandidature mo`e da dovede do znatnog smawewa podr{ke evrointegracijama me|u na{im gra|anima. Me|utim, DS ne vidi drugu alternativu Evropskoj uniji. I za Vojvodinu, kao regiju koja je bila uspe{na u privla~ewu stranih investicija, veoma je bitno da takvih investicija bude i ubudu}e. U svakom slu~aju, {ta god da se dogodi u pogledu na{e kandidature u martu, mi sebi ne mo`emo da priu{timo taj luksuz da odustanemo od evropskih integracija, jer smo ve} izgubili dosta vremena. l Vi tvrdite da je stav DS-a da Evropa nema alterantivu, ali se to, me|utim, ne bi moglo zakqu~iti iz prili~no evroskepti~nih izjava nekih va{ih strana~kih kolega koji su na visokim dr`avnim funkcijama?

– Vizija i strategija DS-a je evropska Srbija, odnosno proces reformisawa dru{tva i kvalitetniji `ivot gra|ana. Tome mi te`imo kao stranka, ali je to i dr`avna politika. I u tom smislu smo i u~estvovali u re{avawu problema i savladavawu preperka

na putu ka EU, svesni da ti problemi s kojima se suo~avamo mnogo vi{e ti{te nas nego EU. I to treba razlikovati od pojedina~nih izjava koje govore o posledicima nesticawa statusa kandidata. Za Srbiju je neprihvatqivo uslovqavawe koje zna~i osporavawe teritorijalnog suvereniteta zemqe. Me|utim, iz Brisela to od nas niko i ne tra`i. To tvrde svi evropski zvani~nici. S druge strane, treba da bude jasno i da je protok robe i usluga sa Kosovom i privredna saradwa s tom pokrajinom u na{em ekonomskom interesu. I ja ne vidim da su u tom pogledu na{i interesi sukobqeni sa interesima EU. l Treba li onda Srbija ne{to da uradi do marta, ili ne, s obzirom da ~ujemo poruke na{ih zva~nika da }e biti nastavqena politika koja je do sada vo|ena, a koja nas nije dovela do zelenog svetla?

– Politika koja se vodila jeste i{la u pravcu dobijawa statusa kandidata, a Evropska komisija je procenila da Srbija zaslu`uje taj status. Da nije tako, bilo bismo odbijeni, a mi nismo odbijeni ve} je odluka samo odlo`ena. Razlog prolongirawa kandidature pre svega vidim u problemima s kojima se u ovom trenutku suo~ava sama EU. U svakom slu~aju, uveren sam u to da }e i u narednom periodu Srbija biti veoma aktivna i da }e na racionalan na~in i}i u susret re{avawu problema s kojima se suo~avamo. l I vi ste nedavno poru~ili da politiku sredweg prsta treba zameniti politikom prst na ~elo. Zna~i li to da ipak ima razlike izme|u principa i strategije DS-a od na~ina na koji se oni realizuju u praksi?

Ima li nezadovoqstva unutar Demokratske stranke zbog odlagawe kandidature?

– Nema nezadovoqstva kod onih ~lanovi DS-a koji znaju {ta se sve ~ini da bi Srbija postala ~lanica EU i kojim su rizicima bili izlo`eni oni koji su tu politiku vodili. Kojim je rizicima bio izlo`en Zoran \in|i}, i kojima je danas izlo`en Boris Tadi}. Oni znaju da DS nije odstupila od svojih izvornih principa. A ti principi su modernizacija Srbije, reformisawe dru{tva i ~lanstvo u Evropskoj uniji. n Bran ka Dra go vi}-Sa vi}

KARMA KOMA

Silvesterska tiranija {ta nas ~eka U se i u svo je kqu se (Toplica Spasojevi}) obar odgovor za krizu mo`e biti samo okretawe tr`i{tima zemaqa koje nisu zahva}ene recesijom i anga`ovawem doma}ih neiskori{}enih potencijala, pre svega u energetici i poqoprivredi.

Ni ova 2011. godina nije bila laka, ali smo mislili da }e naredna biti boqa. No, nastavili su se lo{i trendovi u Evropskoj uniji i ne ide nam na ruku ekonomska kriza u tri zemqe koje imaju najvi{e banaka u Srbiji, a to su Austrija, Italija i Gr~ka. Imamo kvalitetne menaxere, neiskori{}ene kapacitete i krajwe je vreme da se okrenemo sebi i sopstvenim potencijalima kako bi smo uspe{no odgovorili na izazove koje op{ta kriza nosi. Krajwe je vreme da ono {to znamo i {to imamo iskoristimo za razvoj na{e zemqe.

Nema nam druge, jer se vi{e ne mo`emo oslawati na one koji su i sami u problemu.

Imamo mogu}nosti da se okrenemo tr`i{tima koje nismo ili smo ih malo koristili, kao {to je Rusija, Kazahstan, Belorusija, Kina, Indija, zemqe iz sveta nesvrstanih. Sa svima treba uspostaviti saradwu jer, naprosto, nismo u prilici da biramo...n

D

n

e ma go reg da na u go di ni od tog tri de set i pr vog de cem bra. Ni ti go re ve ~e ri – to na ro ~i to! – od ve ~e ri tri de set i pr vog de cem bra. Da je prav de na sve tu ne bi taj dan ni osvi tao, ne go bi smo, la ko oma mqe ni, neo set no pre la zi li iz tri de se tog uve ~e u pr vi ja nu ar iz ju tra, i ta~ ka. Ona ko, kao kad pu tu je{ no }u, pa bla `e no za spi{ jo{ pre Bo go je va, a pro bu di{ se pred mor skom pu ~i nom, kao da iz me |u ni je bi lo ni ~e ga. Avaj, dok na u ka ne do seg ne taj ste pen raz vo ja, stva ri }e sta ja ti ova ko: od nas }e se i da qe tih tri de set i pr vih de cem ba ra o~e ki va ti vi {e ne go {to mo `e mo i ume mo da ti, a i mi }e mo od dru gih, od ce log sve ta ko ji nas okru `u je, od ne kud zah te va ti vi {e ne go {to on mo `e i ume da nam pru `i, a mo `da i vi {e ne go {to uop {te za slu `u je mo.

Si gur no je po sto ja lo ne ko vre me ka da qu di ni su ni zna li, a i kad su zna li ni su ma ri li, da ba{ te no }i is pra }a ju jed nu i do ~e ku ju dru gu go di nu svog krat kog ze maq skog bi ti sa wa. Ni je da su to bi la ve se la vre me na, no opet, ima ne ~e ga pri vla~ nog u toj ne haj no sti pre ma naj ba nal ni jim ma ni fe sta ci ja ma pro to ka vre me na.

Sa da je sve obr nu to, ti ra ni ja me re wa i me sar skog ra se ca wa vre men skih od se ka na ato me u pu nom je za ma hu, i jo{ se od te be o~e ku je da sla vi{ ~i we ni cu da si sve da qe od sop stve nog ro |e wa, a sve bli `e smr ti, jo{ sop stve ni joj, po {to si u

me |u vre me nu, to kom `i vo ta, ne ka ko po stao mno go vi {e ti ne go {to si to bio kad si se ro dio. I sve to na kon {to te je sa vre me na na u ka uspe {no ube di la da se oka ne{ ute {nih bap skih pri ~a da }e{ – na kon krat kog pe ri o da in ku ba ci je no vog sta wa – vas kr snu ti na ono me sve tu, za u vek ve se lo ba za ju }i Ve~ nim Lo vi {ti ma. Ta ko da su ti per spek ti ve, ka ko god okre ne{, pri li~ no jad ne, i jo{ se su `a va ju. Pa se ti on da ra duj!

Qu di ipak us tra ja va ju u tom ma zo hi sti~ kom ri tu a lu sa za vid nom upor no {}u. Ti ra ni ja

fru stra ci je ko ja se go mi la u ~o ve ku kao nu kle ar ni ot pad. A on da po sle svi upo re |u ju me |u sob no te svo je Do ~e ke ona ko ka ko upo re |u ju le to va wa po za kin to si ma, hur ga da ma i {armel-{e i ci ma, i ve} sve ono {to qu di upo re |u ju kao maj mu ni ku... ku ru ze. To je tek tu `no, ta pred vi dqi vost ma ni fe sto va wa, taj strah da se u ne ~e mu ne za o sta ne i od ne kud ne iz o sta ne, kao da iona ko ni si tvr do i bez nad no za kqu ~an/za to ~en u se bi gde god ina ~e bio, te ili bi lo ko je no }i.

Ako vam sve ovo zvu ~i mr zo voq no i na drn da no, to je otud

ako vam sve ovo zvu~i mrzovoqno i nadrndano, to je otud {to slobodan ~ovek ne mo`e ne biti mrzovoqan kada se suo~i sa zapove{}u da se ima dobro provoditi jer to „svi” rade glaj h{al to va wa po ~i we ~ak i pre de cem bra, dis kret nim ras pi ti va wi ma od Mar ka i od Jan ka gde-}e te-na-do ~ek, ba{ kao da ne ko ili ne {to za i sta do la zi (a {to ne bi do {lo sa mo od se be, sve i da ga ne }e mo) pa ga va qa – sve ~a no ode ven i ume re no na cvr can – sa ~e ka ti na sta ni ci, da gre {kom ne pro du `i u Vr bas (gde ga, ina ~e, ta ko |e uzru ja no ~e ka ju, stre pe }i da }e ne pa `wom od je zdi ti do To po le). On da i to ~u do do |e i pro |e, ma lo ko se uisti nu do bro pro ve de, svi od ra de oba ve zan sa stav i uplo ve u ja nu ar s ose }a wem go ru {i ce od ru ske sa la te i one ne iz ve tri ve po lu -

{to slo bo dan ~o vek ne mo `e ne bi ti mr zo vo qan kad se su o- ~i sa za po ve {}u da se ima do bro pro vo di ti jer to „svi“ ra de (za pra vo opo na {a ju }i ono {to im se ~i ni da bi tre ba lo da ose }a ju), isto kao {to ne mo `e ne bi ti vra go la sto raz dra gan on da ka da mu se na re di da ima bi ti tu `an i snu `den u ime ne ke Op {te Stva ri. Ne {to se u ~o ve ku bu ni, od u pi re, mi go qi, ne {to ho }e na po qe iz tog ka ve za, pa to ti je.

Pa ipak, mo ram pri zna ti, pam tim bar je dan stvar no fe no me na lan do ~ek, pro veo sam se sa vr {e no u sva kom smi slu, i sve je u me ni i oko me ne te

{ta nas ~eka Pu no iza zo va (Aleksandar Vlahovi}) aredne godine bi}e te{ko odr`ati eksternu likvidnost zemqe i likvidnost buxeta, dok }e dr`ava biti suo~ena s nekoliko izazova.

Prvi }e biti vra}awe dela dr`avnog duga od milijardu evra, dok je i 3,5 milijarde evra privatnog duga tako|e dospelo na naplatu, 600 miliona vra}awa dr`avnog duga iz kratkoro~ne emisije hartija od vrednosti dospeva za naplatu, a treba pokriti iz realnih izvora i deficit od 1,3 milijarde evra.

Sve zajedno ~eka nas jako te{ka godina u kojoj }e biti te{ko odr`ati ravnote`u i likvidnost u buxetu.

Vlada ne mo`e samo upotrebom fiskalnih instrumenata da pomogne realizaciji planirane privredne aktivnosti. Stoga o~ekujem da }e monetarna politika u 2012. biti redefinisana, te da ne}e imati samo jedan ciq, a to je ciqana inflacija, ve} i kreirawe nov~ane mase. To zna~i da bi preko razvojne banke, ~ije se osnivawe o~ekuje, monetarna politika mogla biti mnogo anga`ovanija. Mada strukturne reforme nisu popularne, pogotovo par meseci pre izbora, ve} sada treba misliti o periodu posle: bi}e neophodno preduzeti set me|usobno kompatibilnih mera koje }e zna~iti promenu strukture dr`ave. n

N

dav ne no vo go di {we no }i bi lo u ne koj iz u zet noj har mo ni ji, ka kva se kan da vi {e ni je po no vi la, ni ti }e se po no vi ti. A ne gde ve} uve li ko na kon sva nu }a, kre nuo sam sa po pri {ta tog pro vo da ku }i, du gom za gre ba~ kom Vod ni ko vom uli com, uz ogra du Bo ta ni~ kog vr ta, no gu pred no gu, sa sme {kom ig no ri {u }i ve se lo cin ci li ka we pla vih tram va ja ko ji su me po zi va li u svo je sve `e pod gre ja ne utro be. Qu di vo le da ve ru ju da }e im na kon le pog do ~e ka i go di na ko ju su do ~e ka li bi ti le pa, otu da vaq da sva ta fr ka oko te sil ve star ske no }i. Mo `da sam, ko zna, i ja u to ve ro vao tog ju tra, `ud no udi {u }i mla do ja nu ar sku sve `i nu aro ma ti zo va nu eg zo ti~ nim zim ze le nim bi qem. A svu da oko me ne ra sla je i ~vr snu la ta tek ro |e na be ba, ta go di na Go spod wa hi qa du de vet sto de ve de set i pr va. Le pa je to be ba bi la, ne spo rim, sa mo je ka sni je ne ka ko ~ud no po ra sla. Vaq da za to {to se hra ni la na go re lim qud skim me som. ^u vaj te se pre do brih do ~e ka no ve go di ne, osta vi te ne {to sre }e i le po te i za ka sni je. n Te o fil Pan ~i}

4

dnevnik

31.decembar2011-2.januar2012.

ZA „DNEVNIK” O 2012. GOVORI GLAVNI EKONOMISTA SVETSKE BANKE ZA SRBIJU LAZAR [ESTOVI]

{ta naS ~eka Iz me |u op ti mi zma i ka ta stro fe (Stojan Stamenkovi}) ra|ane Srbije ~eka veoma te{ka 2012, a puno toga }e, kada je re~ o ekonomskoj situaciji u zemqi, zavisiti i od de{avawa u evro zoni. Paralelno s krizom u EU, u Srbiji se sredinom naredne godine odr`avaju i izbori, a dobro je iz ranijeg perioda poznato da se pola godine pre wih ekonomska politika ne mewa i ne ispravqa se sistem. No, ~ak i da su izbori bili sada, mi ne bismo boqe `iveli dogodine.

Rezultati ekonomske politike u Srbiji ne zavise od razvojne politike i sistemskih promena, jer su oni, mawe ili vi{e, ve} predodre|eni. Mogao bi se o~ekivati rast BDP od oko 2 odsto.

Inflacija }e biti oko pet odsto a realna depresacija oko sedam odsto.

Boqe ne}e biti ni posle 2012. godine. Postoji katastrofi~ni, prosocijalni, optimisti~ki i neoptimisti~ki scenario za izlazak iz te{ke ekonomske situacije. Katastrofi~ni je izvestan u uslovima inercije dosada{we ekonomske politike. Prosocijalni scenario zna~i prose~an rast BDP-a od 2013. do 2015. od oko tri odsto, rast potro{we izme|u dva i dva i po odsto godi{we, rast investicija od dva odsto. Posledice ovog scenarija su stabilizacioni program i smawewe privrednog rasta posle 2015. godine.

Na kraju, optimisti~ki scenario predvi|a da Evropa i svet izlaze iz recesije na kraju naredne godine. Srbija bi tada morala imati stabilan finansijski sektor, kreditna izlo`enost banaka prema privredi bi morala biti na nivou 2011. godine, a priliv stranih direktnih investicija bi i u narednim godinama bio na ovogodi{wem nivou odnosno oko pet odsto BDP-a.

Zaposlenost }e dogodine i 2013. opadati, a tek od 2014. godine }e po~eti zna~ajnije da raste.

No, i ovde postoji neoptimisti~ki scenario: ako se kriza u Evropi nastavi i posle 2012. godine, kao i ako se zaustavi proces pristupawa Srbije EU. n

G

In ve sti ci je pre sub ven ci ja a dolazi te{ka godina, slu{amo ve} podu`e. S ne{to vi{e optimizma ekonomista Svetske banke za Srbiju Lazar [estovi}, ka`e za “Dnevnik” da uz nastavak reformi i prave mere u narednih dvanaest meseci – i ne mora da nam bude tako lo{e.

– Na Srbiju }e se svakako reflektovati ono {to se doga|a na tr`i{tima u svetu i Evropi.

Kriza je zahvatila i realni i finansijski sektor. Na nama je da se borimo da privu~emo {to vi{e investicija i smawimo nezaposlenost. A da bi se to postiglo, potrebno je da se svi koji donose odluke fokusiraju na novu strategiju rasta, koja podrazumeva ve}u otvorenost prema svetu. Ukoliko `elimo dinami~niji rast treba preispitati sve mogu}nosti za ve}i izvoz.

Realno postoji mogu}nost da stopu rasta bruto dru{tvenog proizvoda sa 1,5 pomerimo na 2,5 odsto. Ukoliko bi nam to po{lo

D

s wima dolazi obuka radne snage, obu~avawe novim metodama rada i radnim navikama. To sveukupno podi`e kvalitete ekonomije. Ova i prethodne vlade su donosile mere u tom pravcu i one su dale rezultate, ali na tom poqu treba biti mnogo aktivniji. l Za Vojvodinu je poqoprivreda posebno zanimqiva, kako tu sti}i do „visoke tehnologije”?

– Politika koja je u toj oblasti vo|ena prethodne decenije bila je kontraproduktivna, stalno su se mewale strategije pa samim tim i na~in rada. To je kod primarnih proizvo|a~a stvorilo neizvesnost. Nisu znali {ta mogu da o~ekuju ni u idu}oj sezoni, a kamoli u par narednih godina. Nesigurnost su podjednako ose}ali i mali proizvo|a~i i veliki sistemi i nisu mogli da planiraju budu}nost. Druga bitna stvar koja je negativno uticala je nedostatak

teta poqoprivrednih proizvoda i uvo|ewe standarda bezbednosti hrane, kako bi na{i proizvodi bili konkurentni na drugim tr`i{tim, a pre svega u EU. Zatim bi obuku trebalo usmeriti na proizvo|a~e. Treba da nau~e kako da rad prilagode novim tehnologijama i krenu u korak sa svetom. l Pre krize Srbija je mogla da ra~una na znatnu po-

mila 340 miliona dolara a to }e mo}i da se pove}a za jo{ 200 miliona dolara ukoliko se nastavi sprovo|ewe reformi. Kqu~no je da Srbija ne sme da zastane sa reformskim procesima, jer svi konkurentni u regionu dobro napreduju u tom pravcu. [to bi rekli, nastavak reformi je za na{e dobro. To je slo`en proces, ali to nije prete{ko – da bi se neke promene sprovele po-

mo} od me|unarodnih institucija pa i Svetske banke.

Ona je prethodnih godina smawena. [ta nas ~eka u narednoj?

– Svetska banka i Evropska banka za obnovu i razvoj nedavno su objavile novu stategiju za podr{ku Srbiji. Ona ~ak predvi|a i blago pove}awe sredstava sa na{e strane. Za naredne dve godine Svetska banka je pripre-

trebno je tek malo dobre voqe.

Recimo, radno vreme inspekcijskih slu`bi na grani~nim prelazima mora se sinhronizovati s okru`ewem i EU. To bi smawilo tro{kove poslovnih qudi koji sa nama rade. Istovremeno taj potez ne iziskuje ni napore ni dodatni novac.

Jedno od na{ih istra`ivawa pokazuje da za kontrolu jednog kontejnera na granici u Ma|ar-

Za naredne dve godine Svetska banka je pripremila 340 miliona dolara za pomo} Srbiji,a to }e mo}i da se pove}a za jo{ 200 miliona dolara ukoliko se nastavi sprovo|ewe reformi za rukom, imali bismo 20.000 novih radnih mesta. Srbija ima najni`e u~e{}e izvoza od svih biv{ih SFRJ republika u BDPu, konkurentnost nam je o~igledno na niskom nivou, pa bi i mawe pove}awe dalo bi dobre rezultate. l Kako pove}ati konkurentnost kada uglavnom izvozimio sirovine i proizvode ni`e faze prerade?

– Ta~no, izvozimo proizvode sa, kako se stru~no ka`e, niskom dodatom vredno{}u. Svetska banka je nedavno uradila analizu u oblasti industrije i poqoprivrede u Srbiji i do{li smo do zakqu~ka da postoji realna mogu}nost da se unapredi kvalitet za {irok spektar roba i usluga, odnosno da se izvoze proizvodi s vi{im stepenom obrade. Osnovni razlog {to se Srbija na{la tu gde jeste, to je {to su investicije i{le u prethodnih deset godina najvi{e u uslu`ni sektor. Proizvodwa je bila daleko mawe interesantna, pa na ovo tr`i{te nisu u{le nove tehnologije. A to je jako bitno:

brojnih institucija koje treba da kontroli{u kvalitet. To je osnovni razlog {to danas nemamo ve}i izvoz mle~nih proizvoda ve}eg stepena obrade, a skoro isto va`i i za mesne prera|evine. Moraju se graditi kvalitetne institucije sposobne da rade sertifikovawe po zahtevima svetskog tr`i{ta. Nije slu~ajno {to nismo stvorili ta kontrolna tela u skladu sa svetskim merilima. To je odraz stalnih zaokreta u vo|ewu agrarne politike, izmena prioriteta...

Pored toga, nama je agrarni buxet stalno bio u padu – bilo realno bilo nominalno. Wegovo u~e{}e u ukupnom buxetu je ispod proseka ne samo zemaqa Evropske unije ve} i onih u regionu. Danas, tako|e, postoje mogu}nosti da se novac namewen za poqoprivredu iz dr`avne kase racionalnije koristi. Recimo, umesto subvencija koje se daju po obradivoj povr{ini, a pokazale su se kao necelishodne, sredstva treba usmeriti na investicije u unapre|ewe kvali-

ao {to smo i obe}ali, preduzeli smo korake da niko ne mo`e da enormno zara|uje na hrani. Vlade Srbije donela je ju~e uredbu kojom se trgova~ka mar`a za osnovne `ivotne namirnice ograni~ava na 10 procenata, a to va`i za bra{no tip 400 i 500, {e}er, uqe, sviwsko, gove|e, pile}e meso i ribu, osnovne vrste mleka, jogurt... izjavio je za „Dnevnik” republi~ki ministar za poqoprivredu i trgovinu Du{an Petrovi}.

– Uredba Vlade Srbije stupa na snagu danas, a {to je veoma va`no, ograni~eni su i rokovi pla}awa, i to na 60 dana – ukazao je ministar. – Za nepo{tovawe uredbe propisane su o{tre kazne od 200.000 do dva miliona dinara za pravna lica. Svesni smo da nije najboqe re{ewe kada se administrativnim merama reguli{e tr`i{te, ali postoje situacije kada nije mogu}e na drugi na~in uspostaviti ravnote`u na wemu.

Po wegovim re~ima, poqoprivrednici }e slede}e godine od dr`ave dobiti vi{e novca i bi}e izmirene sve obaveze prema proizvo|a~ima.

– To zna~i da }emo isplatiti sve {to je predvi|eno Uredbom o regresirawu ratarske proizvodwe u 2011. godini, odnosno davawe u iznosu 14.000 dinara po hektaru za posede veli~ine do 100 hektara. Ovaj novac }e biti ispla}en zakqu~no sa 31. januarom 2012. godine – najavio je mnistar Petrovi}. lKoliko }e agrarni buyet za narednu godinu biti ve}i od ovogodi{weg i gde taj vi{ak

K

skoj treba tri puta mawe vremena nego kod nas. Ono {to brine je da nema dobre voqe za ove promene. To pokazuje i zastoj u giqotini propisa, to je odli~an primer. Jednostavno po~ne se, pa se zastane. Rezultat su nepotrebni tro{kovi i nezadovoqstvo onih koji dolaze da posluju u Srbiji. l Srbija se ipak promenila za prethodnih deset godina kako smo napredovali?

- ^esto nismo ni svesni koliko se toga izmenilo za prethodnih deset godina. Bankarski sektor je dobro reformisan, kada su kros - border krediti po~eli slabije da se odobravaju banke koje ovde posluju su uspevale da pove}aju zajmove privredi i obezbede rast. Stepen {tedwe tako|e govori da se vratilo poverewe u na{ sistem.

Drugim re~ima, bankarski sektor je i u te{kim vrmenima pokazao stabilnost i da mo`e da pospe{i privredni rast.

Oblast radnog zakonodavstva je tako`e reformisana u dobroj meri, ali ve} je vreme da se krene u novu fazu. Novac koji je namewen nezaposlenima treba usmeravati vi{e u prekvalifikaciju a mawe u sume koje dobijaju dok ~ekajaju novo radno mesto.

Neophodna je reforma obrazovawa jer imamo skup sistem koji {koluje qude za 20. vek. l Koliko je Srbija izgubila {to nije dobila kandidaturu za EU? – Te{ko je to re}i u brojkama, ali bila bi nam bli`a najrazvijenija tr`i{ta i najva`niji izvori investicija. l Bitan savet za 2012?

– Ima puno zakona koje smo doneli i oni zna~e harmonizaciju sa EU i razvijenim svetom.

Ali kada ih donesemo, onda na{i politi~ari imaju obi~aj da ka`u kako smo va`an posao zavr{ili. A to je u stvari po~etak – jer kada se novi sistemski zakon donese, onda treba {to pre doneti i sva podzakonska akta i u~initi sve da se on i sprovede. Kod nas taj deo u praksi pre~esto izostaje. Zato izostaju i efekti i poboq{awa. Recimo, Zakon o planirawu i izgradwi je doneo dosta poboq{awa, ali je pro{lo dosta vremena od wegovog dono{ewa dok ga lokalne smouprave nisu implementirale. Tu mora do}i do ubrzawa. n Du {an ka Vu jo {e vi}

I N T E R V J U : DU[AN PETROVI], MINISTAR POQOPRIVREDE

Pa o ri ma vi {e i pra ve dan planirate da usmerite? Kojim merama nameravate da unapredite izvoz?

– Buxet Ministarstva poqoprivrede, trgovine, {umarstva i vodoprivrede je ve}i za 47 odsto, odnosno iznosi 49,5 milijardi dinara, a agrarni buxet }e biti ne{to vi{e od 30 milijardi dinara. Idu}e godine }e biti ispla}ene premije za mleko u iznosu 800 miliona dinara kao i za umati~ena grla u iznosu 25.000 dinara po grlu, za {ta }e biti izdvojeno 300 miliona dinara, a sve na ime obaveze koju dr`ava ima za ~etvrti kvartal 2011. Obezbe|en je novac i za nastavak podsticawa proizvodwe mleka kroz premiju od pet dinara za litar i 25.000 dinara za umati~ena grla.

Oko milijardu dinara predvi|eno je za podsticawe vi{egodi{wih zasada. Anga`ovawe 1.500 agronoma treba da pomogne poqoprivrednicima da vi{e zarade u idu}oj godini. Cela zemqa }e biti opremqena meteorolo{kim stanicama i laboratorijama za ispitivawe zemqi{ta, koje treba da dovedu do optimizacije primene mineralnih |ubriva i sredstava za za{titu biqa, a time

i do pove}awa proizvodwe, odnosno zarade. Nastavi}emo sa podsticajima za osigurawe poqoprivredne proizvodwe i pove}awe kapaciteta javnih skladi{ta, kako silosa tako i hladwa~a. lDa li su buyetom planirane subvencije po hektaru i da li }e povr{ine biti ograni~ene na 30 hektra ili... Vra}aju li se premije po kilogarmu za industrijsko biqe?

– Politiku podsticawa ratarske proizvodwe }emo utvrditi do kraja januara, posle konsultacija sa udru`ewima poqoprivrednika i svim zainteresovanim u~esnicima. Veoma je va`no da ovi podsticaji dovedu do pove}awa proizvodwe i izvoza, i to tako {to }emo pove}ati izvoz prera|enih poqoprivrednih

proizvoda. O~ekujem da robne rezerve postanu veoma zna~ajan u~esnik u kreirawu agrarne politike za 2012. tako {to }e doprineti smawewu tro{kova proizvodwe. lKakve efekte o~ekujete od novih investicija u navodwavawu?

– Kada je re~ o navodwavawu, za ovu va`nu agrotehni~ku meru predvi|eno je da se utro{i pet milijardi dinara. Ne{to preko tri milijarde dinara }e ko{tati ~i{}ewe postoje}e kanalske mre`e, {to }e omogu}iti navodwavawe 135.000 hektara obradivih povr{ina. Dve milijarde dinara predvi|eno je za izgradwu nove kanalske mre`e. Na ovaj na~in ulazimo u ostvarivawe ~etvorogodi{weg plana da Srbija ima milion i stotinu hiqada hekta-

Izvoz u Rusiju, Azerbejyan...

– Subvencionisani krediti za poqoprivredne proizvo|a~e }e i naredne godine biti finansirani iz agrarnog buxeta {to treba da dovede do pove}awa poqoprivredne proizvodwe, odnosno sirovina za prera|iva~ku industriju – navodi ministar Petrovi}. – O~ekujemo da }e se pove}ati izvoz u zemqe EU, CEFTA, ali isto tako treba o~ekivati i pove}awe izvoza u Rusku Federaciju i Azerbejxan.

31.decembar2011-2.januar2012.

c m y

dnevnik

5

E K S K L U Z I V N O : ALEKSANDAR MA]A[EV, BRENDMEJKER, VIZUELNI UMETNIK I DIZAJNER

Ap surd no bren di ra we Sr bi je voj li~ni dru{tveni aniskusite ili bar da probate saga`man ne vidim samo u mi da je ocenite na osnovu nekagranicama vizuelne kulkvih relevantnih informacija. ture. Ponekad pi{em i predaNe bih poredio Srbiju i Wujork jem, nudim pomo} nevladinim prvo zato {to je jedno dr`ava, a organizacijama, a uli~ni prodrugo grad. Razli~ite kulture test i daqe vidim kao relativgeneralno gledam kao neuporeno dobro sredstvo da se na neki dive, tako da pore|ewa nemaju problem skrene pa`wa, ka`e za ba{ neku svrhu. Aspiracija da “Dnevnik” Aleksandar Ma}ase bude ne{to drugo potpuno je {ev, umetnik i kreator brendoapsurdna, ali od drugih kultura va svetskog glasa sa veoma mo`e mnogo da se nau~i. Na priozbiqnom karijerom u Sjediwemer, nije bitno koju diplomu nim Dr`avama, koji ne preza ni imate (i da li je imate) ili koja od kriti~kog dru{tvenog angavam je titula, nego {ta umete da `mana i kulturne provokacije. radite.

Be~ejac rodom, Ma}a{ev je to l Klinci na „fejsu” provosvoje stremqewe i distancu prede sate, a vi imate nalog i na ma industriji propagande iska„tvitu” koji vam o~ito pomazao na jednoj izlo`bi u Beogra`e da opipate puls okolidu (gde je studirao i imao prvo ne... Koji medij je po vama dazaposlewe) sredinom protekle nas najuticajniji, da li TV decenije, ilustruju}i tvrdwu da jo{ uvek dr`i primat ili je se savremena reklamna ma{ina po~eo da zaostaje za internezasniva na gebelsovskom pravitom? I kakva je sudbina novilu da “sto puta ponovqena la` na? postaje istina”.

– Zavisi gde se nalazite, kako l Imali ste uspe{nu i promedij funkcioni{e i ~emu qudi vokativnu izlo`bu o „brenimaju najvi{e pristup. U Srbidomaniji kao gebelsomaniji se i daqe gleda u TV kao u ma– Bitno mi je za po~etak da ji”. Kako vidite vlastiti gi~nu kutiju kroz koju vam se sve logo bude dobro nacrtan. Zvu~i dru{tveni anga`man danas? gotovo servira. Sedite, gledate kao ne{to {to se podrazumeva, – Da, to je bio projekat “Jozef i ne mislite, a sve mawe vi{e ali sam se ipak nagledao dobrih Gebels™” (www.go eb bels.in fo) na sti`e iz jednog centra. Interideja koje u zavr{noj formi ne BELEF festivalu 2005. gde je netu je decentralizovan i sadrispuwavaju ni taj minimum pripoenta rada bila da je istina u `aj zahteva malo vi{e truda oko stojne vizuelne artikulacije. mas-medijima potpuno irelefiltrirawa informacija i Logo treba da radi dobar posao vantna. Mediji vam ne nude inkriti~kog promi{qawa. za klijenta i da {to boqe komuformacije nego pri~e, a na vama ^iwenica je da {tampane nonicira vrednosti kompanije, je da u te pri~e verujete ili ne. vine polako nestaju, po{to sve proizvoda ili usluge. U isto Problem nije u tome {to vreme treba da je prepoznapublika to ne zna, ve} zato tqiv u moru drugih. UzimaSli ka kva li te ta pre ~a je {to je lak{e verovati neju}i u obzir dosta su`eno go sumwati u ono {to vam likovno poqe delovawa – od sli ke ze mqe. Sum wam da }e se servira. Tipi~an prijer logo je uvek relativno iko da ku pu je kaj mak mer “gebelsovske” komunijednostavan prikaz – i presa m o zbog \o k o v i } a kacione strategije je besozasi}enost tr`i{ta, pomu~no ponavqawe “Kosovo {to sve sada ima nekakav je Srbija”. I opet nije tu pitate vesti mo`ete da na|ete beslogo, zadatak izgleda dosta tewe da li je to istina ili ne, ve} platno na Internetu. Magazini `ak. S druge strane, savremeni {ta to zna~i. U pitawu su mitose polako prebacuju u formu za medijski uslovi zahtevaju fleklo{ki nacionalni problem ko~itawe na ajpodu i sli~nim ta- sibilna re{ewa, pa tu ima malo jim se kriju stvarni problemi bletima. Ipak, iz dosada{weg vi{e slobode. Nisu to vi{e znakao {to su nezaposlenost, nepiiskustva vidimo da “stari” me- ci klesani u kamenu. smenost, siroma{tvo, fa{idiji nikada ne nestanu. Papir l Koje su, po mi{qewu vizam... }e uvek biti nezamenqiv za od- zuelnog komunikatora poput l Kada poredite `ivot i re|enu vrstu publikacija. vas, tj. nekoga ko ima i doposao u Srbiji s onim u WuMeni je, recimo, zanimqivo dirne ta~ke sa svetom biznijorku, koje su po vama najznakako se sadr`aj presipa iz medi- sa - po`eqne top osobine me~ajnije razlike? Da li ose}aja u medij. Skoro je moj Inter- naxera koji dnevno uti~u na te da su neke od wih nesavlanet projekat Chro maT we et korporacijske odluke, a koje dive ili ipak imaju nekakav (www.chro mat we et.com) zavr{io bi mogle da nas izvuku iz sazajedni~ki imeniteq? kao 100 metara duga~ak uli~ni da{we krize?

– Predstava o drugim kultu- print u Wujorku.

– Sumwam da }e menaxeri birama je opet ve}inom medijski l Kada kreirate novi logo, lo koga da vade iz krize. Prvo indukovana. Amerika je ili gla- {ta smatrate uspe{nim rezbog toga {to u Srbiji i daqe murozni obe}ani raj ili zla im- {ewem? Da li je u prvom plapostoji ta foteqa{ka kulturna perija ~iji je omiqeni sport po- nu vizuelna prepoznatqimatrica gde je najva`nije biti robqavawe nebeskih naroda. vost ili je jedino merilo direktor, jer onda ni{ta ne moDrugu kulturu morate li~no da ipak uspeh na tr`i{tu? ra da se radi. Bilo bi lepo, a i

S

I TRGOVINE

pa ra ot kup ra zemqi{ta pod navodwavawem. Svi prora~uni govore da je godi{wa neposredna {teta pola milijarde evra, a da je ukupna izgubqena dobit vi{estruko ve}a. lOtkupqiva~i su rak rana srpske poqoprivrede. Kada dr`ava da premije oni sni`avaju cene, kad se pove}a prinos zbog navodwavawa opet }e da ih obore; kako na}i balans i primorati otkupqiva~e da posluju korektno?

– Mislim da je predvidqivost u poqoprivredi jedan od najva`nijih elemenata. O~ekujem da }e poqoprivredni proizvo|a~i imati predvidqivije uslove poslovawa. Ve} sada se mogu videti naznake kod ugovarawa tova sviwa, a o~ekujem da se isto desi i u proizvodwi `ivinskog i june}eg mesa. Dakle o~ekujem uspostavqawe ve}eg reda na tr`i{tu {to je, korak po korak, otpo~elo u 2011. godini. Uloga javnih skladi{ta, kako silosa tako i hladwa~a, bi}e od velikog zna~aja. Cena sto~ne hrane je stabilizovana. Tako|e, s Narodnom bankom Srbije vodimo razgovo-

re da stoka postane adekvatna garancija tako da seqaci ne moraju da daju pod hipoteku wive i kuce da bi dobili kredit.

Kao {to sam rekao, politika subvencionisawa treba da nas dovede do toga da pove}amo proizvodwu industrijskog biqa koje }e biti pretvoreno u industrijske proizvode ~iji izvoz o~ekujem da bude zna~ajno ve}i nego 2011. godine. O~ekujem, naime, da u narednoj godini ostvarimo ve}i izvoz mesa i mesnih prera|evina i prera|evina od mleka. I kona~no, da sve ovo dovede do toga da u narednoj godini imamo stabilno snabdevawe doma}eg tr`i{ta kvalitetnim `ivotnim namirnicama po povoqnim cenama, kao i do toga da seqaci vi{e zarade nego u 2011. godini. lStalno se pravi razlika izme|u vojvo|anskiih i poqoprivrednika iz centralne Srbije, izme|u „malih” i „velikih”, izme|u ratara i sto~ara. Da li je to politi~ko ili ekonomsko pitawe...

– Postoje o~igledne razlike izme|u poqoprivrednih proizvo|a~a u Srbiji. Dr`ava mora da prona|e na~in da podstakne i proizvodwu i velikih i malih, bez obzira da li se nalaze na severu ili jugu zemqe. Ministarstvo poqoprivrede, trgovine, {umarstva i vodoprivrede }e u~initi sve da ovakvu politiku unapredi u 2012. godini. nSla |a na Glu {~e vi}

korisno da se promovi{e kultura proizvo|ewa i radost stvarawa. A {to se ti~e menaxmenta – da se promovi{e odgovornost, a ne pozicija. l Sajmon Anholt je pre neku godinu rekao: „Prose~ni dr`avqanin Britanije za ime Srbija vezuje dva pojma: rat i genocid. Kada budete uspeli da kreirate dve ideje ja~e od ove dve, a to – verujte mi – nisu maline, truba i spot na Si-En-Enu, verujte mi da }e se slika o Srbiji brzo promeniti”. Dakle, kako „brendirati” Srbiju? I da li uop{te ima smisla insistirati na „nacionalnom brendu”?

– Brendirawe dr`ave zvu~i apsurdno. Ne mo`ete tek tako brendirati jedan veoma kompleksan sistem. Taj sistem je u slu~aju Srbije i dosta nedefinisan, jer je u pitawu relativno mlada zemqa, bez obzira na naturenu mitologiju o prastarom narodu. Uzmite za primer srpsku zastavu. Plava, bela i crvena su verovatno naj~e{}e boje koje se koriste za nacionalne zastave. Uz to jo{ stoji i grb ne sa jednom nego sa dve krune, iako je Srbija republika. Himna je “Bo`e pravde” iako je Srbija bar na papiru sekularna dr`ava. Prili~no jedna nestabilna slika u stilu “zakopavawe Tita i otkopavawe Dra`e”.

A i ne znam ~emu bi brendirawe slu`ilo. Proizvod ne mo-

`e da se unapredi ako se samo prema`e, a koliko vidim, brendirawe se tretira kao mazawe.

Brendirawe je dugotrajan, malo planski, a malo spontani proces kreirawa sistema vrednosti koji se nadodaje na solidno kreiran osnovni proizvod. Hajde recimo da krenemo od jednog aspekta, a to je slika Srbije u svetu. Da biste promenili tu sliku, prvo morate da promenite Srbiju. Mirko Ili} je u jednom skorijem predavawu spomenuo kako je besmisleno smi{qati neku dodatnu {minku kada je Beograd prekriven grafitima mr`we i neonacisti~kim krstovima. Pored toga u Srbiji imate ili prenaduvani nacionalni ponos ili pri~u kako je sve lo{e. Mo`da kada bi se to sve malo izbalansiralo... Pobede u tenisu ili na pesmi Evrovizije su dobar na~in da se Srbija stavi na nekakvu pozitivnu mapu, ali to nije dovoqno. S druge strane, ima dosta veoma pozitivnih inicijativa o kojima se uop{te ne pri~a. Slika Srbije koja se {aqe u svet je uglavnom re`imska slika. l Mo`e li „pozitivna slika” o nekoj zemqi da „prelomi” potro{a~a u belom svetu, ili }e on kupiti kajmak, ajvar, kajsijeva~u... iz Srbije samo ako ti proizvodi zaista vaqaju i upakovani su u dobro dizajniranu ambala`u, a ne zato {to dolaze iz zemqe Novaka \okovi}a, Egzita i Gu~e?

– Zavisi kakvu sliku ta zemqa ima u kulturi u kojoj se nalazite. I da li je uop{te ta slika bitna. Koliko vam je bitno {ta stoji na kraju onog “ma de in”. Neke zemqe i daqe ne mogu da se re{e lo{e reputacije. “Ma de in Chi na” automatski nosi stigmu da je u pitawu bofl roba iako se 80 posto stvari u Americi – proizvodi u Kini. To se ubla`ava time {to se pored onog “ma de in” dodaje i napomena gde je proizvod dizajniran.

U svakom slu~aju, sumwam da }e iko da kupuje kajmak zbog \okovi}a. Prose~an potro{a~ samo `eli dobar proizvod za svoj novac. Tu je vi{e u pitawu slika kvaliteta, nego slika zemqe.

Bez obzira {ta neko mislio o Nema~koj kao dr`avi ili kulturnoj sredini, svi imaju veoma visoko mi{qewe o ne~emu {to je nema~ki automobil. n Re qa Kne `e vi} n Miro slav Sta ji}

{ta naS ~eka Tre ba nam pro me na kur sa (Mi o drag Zec) ovoj dr`avi deset godina problemi su{tinski nisu re{eni a ne}e to biti ni 2012. godine. Dosada{we tri demokratske vlade stvari su re{avale time {to su ih odlagale.

Kqu~ne reforme su zapo~ete, ali su ostale nedovr{ene. Malo smo se smirili nekoliko godina zbog pove}anih prihoda od privatizacije, ulaska kapitala kroz nove banke, tr`ne centre, a onda smo se po~eli previ{e zadu`ivati i sada naredna vlada mora promeniti kurs apsolutno i potpuno, jer }e problemi spoqne likvidnosti postati dramati~ni.

Problem buxeta, unutra{we likvidnosti, izvoza... sve }e to naredne godine pokazati svoje pravo lice, jer }e destabilizovati makroekonomski sistem. Nijedna od strategijskih disproporcija, od kojih boluje na{e dru{tvo i na{a privreda – izme|u proizvodwe i potro{we, investicija i doma}e akumulacije, uvoza i izvoza, proizvodnog i neproizvodnog sektora, zaposlenih i nezaposlenih, penzionera i zaposlenih, centra i periferije, ro|enih i umrlih – nije re{ena.

Svi ti parametri se pogro{avaju i mi smo jednostavno do{li dotle da strukturne promene, koje nismo preuzeli voqom, sada moramo silom. U tom smislu naredna vlada }e morati da re{ava ta pitawa i da pokrene reforme koje su neophodne ovom dru{tvu i bez kojih ono ne mo`e daqe.

Javni sektor koji sada ima relativnu stabilnost zaposlenosti ne}e mo}i sa ovakvom privredom da funkcioni{e. Ovde su svi okrenuti na doma}u tra`wu a sada se moraju okrenuti ka izvozu jer ovde vi{e nema re{ewa. Da mi svi kupimo “punto” iz Kragujevca, to nije dovoqno da fabrika bude rentabilna.

Ove godine je prodato 30.000 novih automobila, ali to ipak nije dovoqno i odmah je mogu zatvoriti. Ona mora da proda 200.000 do 300.000 automobila napoqu da bi opstala. Moramo se suo~iti s ~iwenicom da se model razvoja mora promeniti.

To boli i otuda stalna odlagawa. Ali vi{e ne}emo mo}i ni da se zadu`imo, jer smo do{li do kraja puta. n

U

6

dnevnik

31.decembar2011-2.januar2012.

„ D N E V N I K ” S A Z N A J E : „VO DE VOJ VO DI NE” PRI PRE MA JU RE VI TA LI ZA CI JU JED NE OD NAJ LEP [IH VOJ VO \AN SKIH RE KA

Je gri~ ku ~i ste evrop ski nov ci

{ta nas ~eka Iz bo ri }e „po je sti” go di nu (Ni ko la Pa vi ~i}) ~e ku je nas vi {e te {ko }a ne go pro {le go di ne jer ono {to smo pla ni ra li, ni smo re a li zo va li i to se sku po pla }a. Tek po ~et kom 2013. u Sr bi ji se mo gu o~e ki va ti ne ki re form ski ko ra ci.

Go di nu sa mo za vr {i li s ve li kim spoq no tr go vin skim de fi ci tom i do dat no smo se za du `i li u ze mqi i ino stran stvu. Ni smo sma wi li jav nu po tro {wu, ko ja je glav ni raz log pro ble ma u Sr bi ji, ve} smo je po ve }a li. Ula zi mo u 2012. ko ja }e bi ti mno go te `a, jer je ukup na si tu a ci ja u sve tu vr lo slo `e na. Ono {to je za Sr bi ju hen di kep su iz bo ri. Mi }e mo u naj bo qem slu ~a ju naj e sen ima ti no vu vla du, pa }e toj vla di tre ba ti jo{ po la go di ne da na pra vi te me qan pro gram re for mi, i to }e od ne ti ce lu 2012. Sud bi na Sr bi je u go di ni pred na ma za pra vo za vi si od ono ga {to }e ura di ti 20.000 sred wih i ma lih pred u ze }a i ka ko }e se oni u te {koj eko nomskoj si tu a ci ji sna }i. n

O

Udar po pen zi o ne rima (Zo ran Po pov) i }e 2012. jo{ lo {i ja ne go 2011, jer }e se eko nom ska kri za pro du bqi va ti a sa mim tim srp ska pri vre da jo{ vi {e to nu ti. To }e pra ti ti pad `i vot nog stan dar da. Po seb no }e to na svo joj ko `i ose ti ti deo sta nov ni {tva sa ni skim pri ma wi ma – a pre sve ga pen zi o ne ri. Oni su tre }i na sta nov ni {tva ko ja iz dr `a va ne sa mo se be ve} i mno ge oko se be.

Tre ba o~e ki va ti da }e wi hov `i vot ni stan dard opa sti re al no za oko de set od sto. Je ste da se pla ni ra ju dva po ve }a wa pen zi ja u na red noj go di ni, ali to li ko ma la da }e ih in fla ci ja po je sti i pre ne go {to stig nu do pen zi o ne ra.

Ono {to na {oj pri vre di tre ba za sa da ni je ni na vi di ku. Ova dr `a va ne ma ja snu eko nom sku po li ti ku i to }e ta ko bi ti i 2012. go di ne. Je di no {to je do bro je ste iz grad wa pu te va ali to je ma lo da bi se pre ko re nu lo eko nom sko sta we u dr `a vi. Ako i no va vla da na sta vi da tro {i svo je vre me na po ku {a je da u|e u EU i na sre |i va we sta wa na Ko so vu, on da od eko no mi je ni u na red nim go di na ma ni {ta bi ti ne }e. Na sta vi }e da opa da broj za po sle nih, ne za po sle nost }e i da qe ra sti, `i vot ni stan dard na sta vi ti trend pa da, fir me }e se za tva ra ti. Mi ne ma mo in di stri ju a dr `a va ko je je ne ma i ne mo `e ra ~u na ti na pri vred ni rast.

Re al no je stoga o~e ki va ti da 2012. bu de go di na ve li kih pro te sta. Jer, ako ne ko ho }e da na te ra po li ti ~a re da ra de ka ko tre ba, on da su pro te sti je di ni na ~in. n

B

a~ ka le po ti ca, Je gri~ ka, usko ro bi mo gla da do `i vi dru gu mla dost. Re ka ko ja je go di na ma bi la si no nim za sport ski ri bo lov, ali i na vod wa va we plod ne cr ni ce, po sled wih je go di na go to vo za gu {e na ogrom nim ko li ~i na ma mu qa. ^i {}e we ko ri ta od ta lo ga, ko ji je, po tvrd wa ma pe ca ro {a, do bra no „de bqi” od ni voa vo de, ve o ma je skup po du hvat, za ko ji, objek tiv no, do sa da „Vo de Voj vo di ne” ni su mo gle da iz dvo je po tre ban no vac.

Re {e we se sa da, me |u tim, na zi re, jer je, ka ko „Dnev nik” sa zna je, sto `er no voj vo |an sko vo do pri vred no pred u ze }e, u sa rad wi sa part ne ri ma iz Hr vat ske, u okvi ru IPA pro gra ma pre ko gra ni~ ne sa rad we kon ku ri sa lo za obim ne ra do ve u sli vu Je gri~ ke, ko ji bi ob u hva ti li i iz mu qe we de la re ke u op {ti ni Te me rin, ali iz grad wu ure |a ja za pre ~i {}a va we vo de, sve u ci qu spre ~a va wa da qeg we nog za ga |e wa. Pro jek tom je ta ko |e pred vi |e no i po ri bqa va we vo do to ka, za tim ure |e we re kre a tiv ne sta ze uz Je gri~ ku, for mi ra we za sa da autoh to nih biq nih vr sta na oba li, te po sta vqa we do ko va za pe ca we, ukqu ~u ju }i i po seb na me sta za oso be sa in va li di te tom.

Re zul ta ti kon kur sa o~e ku ju se u ma ju i ako apli ka ci ja do bi je „ze le no sve tlo”, a za to po sto je svi pred u slo vi, ure |e we Je gri~ ke bi se pri dru `i lo li sti od 10 me |u na rod nih pro je ka ta, ukup no vred nih ~ak 15 mi li o na evra, u ~i joj re a li za ci ji u~e stvu ju „Vo de Voj vo di ne“. Uz to, pred u ze }e u~e stvu je u 18 do ma }ih na u~ no-is tra `i va~ kih i stu dij skih pro je ka ta, kao i u dva pro jek ta u sa rad wi sa Mi ni star stvom za na u ku i teh no lo gi ju, a tre nut no je u pro ce du ri jo{ se dam apli ka ci ja na raz li ~i tim me |u na rod nim kon kur si ma.

Re ci mo, je dan od tih pro je ka ta se od no si na pri pre mu stra te {kih do ku me na ta za re vi ta li za ci ju Bo su ta, kao za jed ni~ kog vo do to ka Sr bi je i Hr vat ske, ko ji je tre }i nom na na {oj te ri to ri ji a s dve tre }i ne kod na {ih za pad nih kom {i ja. Ovaj pro je kat je, ina ~e, iz u zet no va `an i za nas i za wih, ne sa mo zbog re gu li sa wa vo do snab de va wa Bo su ta, u ko jem to kom le ta ima sve ma we vo de, ne go i zbog na ja vqe ne iz grad we ka na la ko ji bi spo jio Du nav i Sa vu.

– Svi part ne ri ukqu ~e ni u ove pro jek te od wih ima ju ko rist, a po sred no je ima ju i gra |e vin ska ope ra ti va, te, pod ra zu me va se, gra |a ni, zbog ko jih, u kraj woj li ni ji, sve ovo i ra di mo: po qo pri vred ni ci, pe ca ro {i, tu ri sti... – ka `e za no vo go di {wi „Dnev nik” di rek tor „Vo da Voj vo di ne” prof. dr Ati la Sal vai, uz na po me nu da je za pred u ze }e ve o- ma va `no da li }e Sr bi ja u sko roj

B

bu du} no sti do bi ti sta tus kan di da ta, od no sno da li }e mo }i da ra ~u na i na sred stva iz pri stup nih fon do va a ne sa mo Pro gra ma IPA. Ina ~e, ve o ma va `no po gla vqe u me |u na rod nom an ga `o va wu „Vo da” pred sta vqa i u~e {}e u pro jek tu „Wa ter ways For ward”, za jed no sa Fon dom „Evrop ski po slo vi”

na slo ni ti na Du nav sku stra te gi ju. Pod se ti mo, u pi ta wu je stra te {ki do ku ment EU, ko ji }e bi ti je dan od te me qa na ko ji }e se po zi va ti apli kan ti pri li kom is po sta vqa wa zah te va za fi nan si ra we ak tiv no sti u sli vu Ve li ke re ke u pred sto je }em bu xet skom ci klu su Uni je od 2014. do 2021. go di -

bqi va we ka na la Vr bas-Ku la-Cr ven ka, ali do 2014. go di ne ima mo do voq no vre me na za for mu li sa we jo{ jed nog se ta pro je ka ta ~i ja bi re a li za ci ja bi la zna ~aj na ne sa mo za vo do pri vre du, ve} i za eko nom ski i dru {tve ni raz voj Voj vo di ne uop {te – ka `e prof.

Sal vai.

APV, ko ji je fo ku si ran na una pre |e we unu tra {wih plov nih pu te va, in fra struk tu re, so cio-eko nom skog raz vo ja i ko he zi je, a u ko jem u~e stvu je ~ak 17 part ne ra iz 9

ne. A upra vo kao va `na no ta u Stra te gi ji na la zi se i re vi ta li za ci ja ka nal skog si ste ma, od no sno unu tra {wih plov nih pu te va, jer je oce we no da se ra di o iz u zet nom

U „Vo da ma Voj vo di ne” su, ina ~e, na ro ~i to po no sni na u~e {}e u glo bal nim na u~ nim pro jek ti ma: pred u ze }e je u sa rad wi sa Uni ver zi te tom u No vom Sa du u ovom tre nut ku, ukqu ~e no u dva pro jek ta iz FP7 pro gra ma, glav nog in stru men ta Evrop ske uni je za fi nan si ra we na u~ nih is tra `i va wa i raz vo ja, ko ji je na sed mo go di {wem ni vou te `ak fa sci nant nih 50 mi li jar di evra!!! Iz sa mo jed nog od tih pro jek ta „Vo de” }e po vu }i 90.000 evra, ko ji }e im omo gu }i ti da na ba ve spe ci jal ne mer ne ure |a je naj no vi je ge ne ra ci je, po ve za ne pu tem sa te li ta, za mo ni to ring vla `no sti ze mqi {ta i od re |i va we nor me za li va wa za po je di ne kul tu re.

– Sa pro je ka ti ma u re a li za ci ji i s oni ma s ko ji ma smo kon ku ri sa li, re al no go vo re }i, do bra no smo is cr pli na {e unu tra {we ka drov ske re sur se, jer sve pre u ze te oba ve ze mo ra ju bi ti ozbiq no i stru~ no is pu we ne – na po mi we prof.

Sal vai. – No, ka ko ne ma mo na me ru da is pu {ta mo pri li ke ko je se uka zu ju otva ra wem no vih i no vih evrop skih kon kur sa, u na red nom pe ri o du }e mo po ku {a ti da taj pro blem re {i mo za po {qa va wem mla dih, obra zo va nih qu di sa Uni ver zi te ta, ali ne u sa mom jav nom pred u ze }u, ne go an ga `o va wem po pro jek ti ma, iz ko jih }e se fi nan si ra ti i wi ho ve za ra de. n Miroslav Staji}

[i ri se mre `a za na vod wa va we U go di ni pred na ma „Vo de Voj vo di ne” pla ni ra ju zna ~aj no {i re we si ste ma za na vod wa va we, po tvr dio nam je prof. dr Ati la Sal vai.

Re~ je o iz grad wi ne ko li ko re gi o nal nih hi dro si ste ma i po sled wih da na 2011. okon ~a ni su jav ni ten de ri za pro jek to va we, na ko ji ma su se za svo je me sto u ovom po du hva tu nad me ta le mno ge do ma }e pro jek tant ske, gra |e vin ske i vo do pri vred ne ku }e. „U ovom tre nut ku je na voj vo |an ske vo do to ke, 1.000 ki lo me ta ra osnov ne i jo{ 20.000 ki lo me ta ra de taq ne ka nal ske mre `e prak ti~ no na slo we no po la mi li o na hek ta ra ora ni ca, dok bi re a li za ci ja pred vi |e nih pro je ka ta zna ~i la da }e se te po vr {i ne zna ~aj no uve }a ti. Dru ga je, na `a lost, pri ~a da li }e i u ko joj me ri to po qo pri vred ni pro iz vo |a ~i is ko ri sti ti, s ob zi rom na to da se, pre ma zva ni~ noj sta ti sti ci, ve} go di na ma u Voj vo di ni na vod wa va sve ga 30-tak hi qa da hek ta ra”, na vo di di rek tor „Vo da”. dr `a va ~la ni ca EU, plus Sr bi ja i Nor ve {ka. Ukup na vred nost pro jek ta je 2,8 mi li o na evra, a ulo ga Voj vo di ne u pro jek tu je da do pri ne se una pre |e wu re gi o nal nih ak ci o nih pla no va i stra te gi ja za raz voj ko je }e bi ti in te gri sa ne u stra te {ke do ku men te EU. Pro je kat se spro vo di do kra ja 2012. go di ne, sa mo gu} no {}u na stav ka kroz na red ne kon kur se Evrop ske uni je. Za o~e ki va ti je, ina ~e, da „Wa ter ways Forn ward” bu de i je dan od pro je ka ta ko ji }e se

pri vred nom i tu ri sti~ kom po ten ci ja lu.

– Svi ka na li u Voj vo di ni, a po go to vo oni iz osnov ne ka nal ske mre `e, ima ju mul tu funk ci o nal ni ka rak ter, od no sno pri mar no su gra |e ni za od vod wa va we i na vod wa va we, ali mo gu da se ko ri ste i za plo vid bu, tu ri zam i re kre a ci ju, vo do snab de va we in du stri je...

Mi smo ve} pri pre mi li niz pro je ka ta ko ji }e ima ti upo ri {te u Du nav skoj stra te gi ji, po put onog ko ji se od no si na ~i {}e we i pro du -

{ta nas ~eka Pre `i ve }e mo (Ko sta Jo si fi dis) on ti nu i ra na ne iz ve snost i stag ni ra ju }a inert nost su kqu~ ne re ~i ko je }e nas `u qa ti to kom sle de }e go di ne (i, po svoj pri li ci, te ku }e de ka de). U ma kro e ko nom skom smi slu, o~e ku je nas da qe ugro `a va we eko nom ske ak tiv no sti i na ~i na `i vo ta, uzro ko va no eks ter nim fak to ri ma - glo bal na re ce si o na ten den ci ja, evrop ska ago ni ja u kon so li da va wu in te gra ci o nih pro ce sa i pre `i vqa va wa evrop ske i mo ne tar ne uni je i evra, ka o god i obi qem onih in ter nih – iz bor ni ci klus, hro ni~ na za vi snost od stra nih in ve sti ci ja, plat no-bi lan sna i bu xet ska ne rav no te `a, ne a de kvat ne struk tur ne i sek tor ske po li ti ke, ne do sta tak stra te gi ja kri znog pre `i vqa va wa i du go ro~ nog raz vo ja.

U mi kro e ko nom skom kon tek stu, po je di nac i fir me }e mo ra ti da se ba ve is kqu ~i vo so bom, da se or ga ni zu ju po prin ci pu naj ni `ih tro {ko va, bez za du `i va wa, da {te de ener gi ju i sred stva...

Osta je mo otud, ne mi po sma tra ~i svet ske i evrop ske ge o po li ti~ ke i ge o e ko nom ske pre kom po zi ci je, hro ni~ nog ne do stat ka men to ra (iz me |u an glo sak son skog i ger man skog, ili bli `eg Za pa da i da qeg Is to ka, ili da le kog Za pa da i bli `eg Is to ka), sud bin ski za vi sni ci vla sti tog men tal nog sklo pa i na sle |a. Ba tr ga }e mo se na ma lom pro sto ru (ne)de fi ni sa nog fe u da i eko no mi je, ne od ri ~u }i se ~i we ni ce, ipak, da smo naj bli `i sop stve nom te ri to ri jal nom i emo tiv nom od re |e wu, a to je da smo evrop ska na ci ja.

Da kle, bi }e to jo{ jed na bi o lo {ka go di na di sa wa ni `eg, ali ipak ne pre ki nu tog in ten zi te ta na svim ni vo i ma (po je di nac, fir ma, dr `a va), ka len dar ski is pu we na dvoj ka ma i je di ni ca ma. No, mi smo i da qe ge net ski i is ku stve no `i la vi, pre `i ve }e mo i wu. n

K

Te {ko i bol no (Mi lan ]u li brk) a red ne go di ne ne ~e ka nas ni {ta do bro. Ve o ma su ma le {an se da }e bi ti ostva ren rast BDP od 1,5 od sto kao {to tvr di pre mi jer Mir ko Cvet ko vi}, za to {to je i po ~et kom 2011. go di ne tvr dio da }e rast bi ti tri od sto, pa sma wio na 2,5, pa na dva, a sa da bi ve }i na eko no mi sta bi la sre} na ako bi ima li bi lo ka kav rast.

Ono {to je ve li ki pro blem je ste da smo mi u dva po sled wa kvar ta la ove go di ne ve} u{li u re ce si ju – pri vred ni pad, {to zna ~i da }e na jed noj ta kvoj si la znoj pu ta wi bi ti te {ko pre o kre nu ti sta we u pri vre di i po ve }a ti pri vred nu ak tiv nost po go to vo ako ima mo u vi du da je ce la Evro pa, a po go to vo na {i glav ni spoq ni part ne ri, u kri zi.

Bi lo bi su per ako 2012. za be le `i mo bi lo ka kav rast, ta ko da ve} sa da mo `e da se pri ~a da je pred vi |e na sto pa od 1,5 od sto pre vi {e op ti mi sti~ ka i ni je re al na. Ako, pak, ima mo ne re al ne pret po stav ke, on da je ja sno da }e bi ti do dat nih pro ble ma a to zna ~i da ma wak u bu xe tu ne }e bi ti ko li ko je pred vi |en ne go mno go ve }i. To opet zna ~i da }e dr `a va mo ra ti do dat no da se za du `u je da bi iz mi ri la sve oba ve ze ko je je pla ni ra la, a to zna ~i da }e mo on da u na red nom pe ri o du za ka ma te i vra }a we du ga mo ra ti da odva ja mo jo{ vi {e nov ca i da }e bi ti ma we nov ca za po tro {wu, a sve to zna ~i da }e mo `i ve ti go re ne go {to smo `i ve li ove go di ne. Te {ko je o~e ki va ti i da }e se ne ga tiv ni trend po ve }a wa ne za po sle no sti za u sta vi ti.

Jed no stav no ne ma ni jed nog re al nog osno va da bi lo ko ve ru je da }e mo od jed nom po ~e ti da otva ra mo rad na me sta. Re kord na sto pa ne za po sle no sti, ko ja je ve} sa da 22 od sto, mo `e bi ti jo{ ve }a jer mno ge fir me }e 2012. go di ne do `i ve ti ban krot i sa mo je pi ta we da na ka da }e ta sa da pri kri ve na ne za po sle nost ugle da ti sve tlo da na i po ka za ti pra vo sta we. n

N

Qubinka Male{evi}

c m y

dnevnik

31.decembar2011-2.januar2012.

7

8

dnevnik

31.decembar2011-2.januar2012.

„DNEV N IK” OT K RI V A: KO SU NA[I „PRAVEDNICI ME\U NARODIMA”

Je vre je su spa sa va li i par ti za ni i ~et ni ci io sam u Zemunu 1941, a oti{ao u partizane ujesen 1942.

Do jula ’42. bio sam na prinudnom radu kod Nemaca. Prvo smo radili u zemunskom Magistratu. Se}am se, patos je bio namazan uqem, a Nemci su tra`ili da se opere i bude `ut. Dali su nam masnu sodu, kolena su nam stradala, ali naravno da niko od wih nije na to obra}ao pa`wu...”

Ovako je svoju potresnu `ivotnu pri~u zapo~eo Danilo Fogel, jedan od Jevreja koji su strahote Drugog svetskog rata pre`iveli zahvaquju}i, izme|u ostalog, po`rtvovawu dobrih qudi koji su ih krili. Re~ je o 128 gra|ana Srbije, kojima su kasnije uru~ene medaqe „Pravednika me|u narodima”. Oni su se na{li u Galeriji pravednika Muzeja se}awa na `rtve holokausta „Jad Va{em” zahvaquju}i predsednicima novosadske i zemunske jevrejske op{tine Goranu Leviju i Nenadu Fogelu, a „Dnevnik” je dobio priliku da iz prve ruke ~itaocima prenese utiske aktera najve}e drame u qudskoj istoriji.

Danilo Fogel je kao 18. godi{wi mladi} prinudno radio na vi{e lokacija. Na Sanitetskom slagali{tu Kraqevske jugoslovenske vojske bilo je posebno neugodno kada je stradalo Smederevo. „Nemci su do{li s kamionima da tamo nose sanitetski materijal. E, to su bili opasni gadovi, terali su nas, po`urivali kundacima na rad. A opet, bio je tu jedan obi~an vojnik, Jeger se zvao, iz Frankfurta. Bio je izuzetno blag i dobar prema nama. ^ak nas je pu{tao u {ator da se odmaramo, dok je on ~uvao stra`u ako nai|u oficiri.

Zatim, u kowskoj vojnoj bolnici u Zemunu rukama smo ~istili {tale, nisu nam dozvolili lopate, a najgore je bilo u kova~nici, gde su potkivali kowe. Naterali su me da dr`im mazgu koja se ne mo`e potkivati kao kow – woj se vezuje noga, pa se obori na zemqu. Tresnula me je o zid nekoliko puta, bio sam plav kao {qiva.

Nemci su u`ivali u tome, smejali se”, prise}a se Fogel.

Wemu je 26. jula 1942. do{la Ru`ica Po`ar i javila mu da se te no}i skupqaju svi Jevreji iz Zemuna i {aqu u logor te da se javi to ve~e u Gardo{ku ulicu kod Dimitrija Staki}a, aktiviste u pokretu. Naime, paralelno s prinudnim radom, organizacija jevrejske omladine „Ha[omer HaCair„ (socijalisti~ki pokret unutar jevrejske organizacije, koji je spremao ~lanove za odlazak u Palestinu, da izgrade novu jevrej-

B

vih dana navr{ila se 21. godina od prvih vi{estrana~kih izbora u Srbiji. U me|uvremenu izlazili smo osam puta na birali{ta. Samo u dva slu~aja su bili redovni, dok su svi ostali bili vanredni. No, ma koliko birali ponuda je uvek bila ista. „Miks” istih politi~ara izlazio je na izbore bez noviteta ~ak i u sopstvenim redovima. Posledwi „novi politi~ar” koji se pojavio na srspkoj politi~koj sceni, i imao sre}e da odmah u|e u vlast, jeste Jovan Krkobabi}, lider PUPS-a i aktuelni potpredsednik Vlade Srbije.

Za{to je to tako i za{to nema novih politi~ara na srpskoj politi~koj sceni za novogodi{wi „Dnevnik” odgovara profesor dr Jovica Trkuqa sa Pravnog fakulteta u Beogradu.

– Dva su razloga za to. Prvo, na politi~koj sceni Srbije dominiraju politi~ari koji ne vide daqe

O

sku dr`avu) se 1941. kolektivno prikqu~ila narodnooslobodila~kom pokretu.

- Kod Staki}a sam zatekao bra}u Josipa i Benka Beherano, kada po~iwe moj ilegalan `ivot. @ao mi je {to ne znam sva imena kod koga smo

Grozdana i Borivoje Bonyi}

bili. Najdu`e smo bili kod Martine Levec, Slovenke, tri meseca. Bili smo sme{teni na tavanu. Na stanu je imala ~etiri nema~ka oficira, najstariji se hvalio ~lanskom kartom Nacional-socijalisti~ke partije koju je imao mali broj Nemaca, a ina~e je bio komandant zemunskog aerodroma. Ona je bila vrlo hrabra. Jednom sam si{ao da popravim kau~, kad upade onaj glavni i pita, „ko je to”? Ka`e Martina da sam stolar. On je bio zaqubqen u wu do u{iju i sve {to bi ona rekla bilo je zakon. Posle desetak dana, zove me ona opet da popravim {alter za struju. Taman otvorim {alter, eto wega ponovo. Pita opet „ko je to„, a ona ka`e elektri~ar. „Kako elektri~ar, li~i mi na onog stolara”. A ona }e: „Ne li~i, stolar je bio bez kape, a ovaj ima kapu....” On je bio toliko zablesavqen da je i to prihvatio - pri~a nasmejani Fogel.

Posle mesec dana je si{ao dole i bio predstavqen kao sluga. Jedno ve~e Nemci su se me|usobno raspravqali, pa ka`e jedan, koga su ina~e zvali „komunista” – da ne}e mo}i stalno da se narod dr`i pod okupacijom. A komandant ka`e: „Mi imamo snagu da to dr`imo, mi smo najja~a rasa, nema izgleda da se oni oslobode„. Ovaj bio uporan, pa ka`e: „Neka to traje i sto godina, oni }e se opet osloboditi”, a ovaj ni pet, ni {est: „Ne}u biti `iv, ba{ me briga {ta }e biti”.

- I tu rasprava krene o „ibermen{u„, nad~oveku. I pita mene jedan {ta ja velim. „Ni{ta, o tome je pisao Ni~e...” A nekoliko dana pre toga ispostavilo se da je komandant pisao sestri da je u toj gra|anskoj porodici video klavir i radio. Ona se zaprepastila – kako je mogu}e da ti divqaci s Balkana znaju {ta su radio i klavir?

Martina je bila stra{no uvre|ena, bila je veliki patriota.

Kad se dogodilo to sa „ibermen{om”, pita Nemac Martinu: “Otkud sluga zna za Ni~ea”? A ona wemu „Eh, pa kod nas ne mo`e svako da bude sluga, mora fakultet da zavr{i prvo”. To je bila wena osveta.

Nemci su jedanput pomislili da je gore ne{to sumwivo, a to smo mi bili krivi. Dobili smo neke orahe i razbijali ih tegom za ve`bawe o dimwak.

Dole zve~i, a Martina nas psuje kroz {pajz. Komandant je zgrabio pi{toq, a Martina ga jeuveravala da su na tavanu ma~ke. Zaqubqen ~ovek, pa je odustao. Mislim da je jedan od wih sumwao da krije ne{to, onaj „komunista” koji je posle rata pisao Martini.

Osim tavanskog `ivota, Danilo Fogel krio se i u nekoj nedovr{enoj ku}i, zatim u Ribarskoj ulici, opet

Miroslav Bonyi}

na tavanu nekoliko dana. Tada mu je doma}in doneo cigarete, ali on nije pu{io. Me|utim, gledaju}i kroz prozor~e Zemun, uli~na svetla no}u, wegov grad, smu~ilo mu se {to ne mo`e da iza|e na ulicu i zapalio je prvu cigaretu, od muke! Potom je usledio `ivot s dva studenta, Perom i Brankom, kod sviwske pijace, gde je bio predstavqen kao izbeglica iz Maradika.

- Martina je morala da ode u partizane. Komandant je insistirao da ode s wim u Nema~ku, ona nije znala {ta vi{e da mu ka`e, pa mu je rekla da je jevrejskog porekla, samo da ga se otarasi. On ka`e „neka, samo ti pristani„. Ova pravednica me|u narodima je pre`ivela rat i do`ivela duboku starost.

Fogel je posle boravka na tavanu Levecove oti{ao u partizane. Ranije nije mogao, zbog ofanzive na Fru{ku goru. „Moglo se pored usta{a iza}i, ali je bilo rizi~no. Zemun je 1941. bio pod upravom folksdoj~era i krajem ’41. su usta{e preuzele vlast, a tu se motao gestapo, `andarmerija, crnoko{uqa{i, folksdoj~eri, specijalna policija i usta{e.

Iza{li su najesen, rano izjutra, kada radnici idu na posao. „^iko, ho}e{ me povesti”, je bila lozinka za prevoz autom. Usta{e nisu obra}ale pa`wu na wih od silnih radnika.

Sporednim putevima oti{li su u Batajnicu, a posle po raznim sremskim selima dok u januaru nisu zavr{ili u Bosni, gde im je komandovao Marko Peri~in Kamewar, narodni heroj. Benko je odustao od te ideje i vratio se u Beograd, jer se pla{io da ga ne uhvate.

Zanimqivo, bra}a su i daqe `iva: Benko u Mariboru, a Josip u Novom Sadu.

- Na prole}e sam dobio pegavi tifus i bio u komi 21 dan. Posle sam vra}en i Srem i tu sam radio na terenu, u sreskom komitetu. Hteo sam da se vratim u jedinicu ali nisam bio sposoban za pe{a~ewe prise}a se Fogel, s kojim ne mo`emo a da ne razgovaramo o fa{izmu u Srbiji danas.

- @ao mi je {to nema pravog reagovawa na te pojave, da se zna vi{e o srpskom fa{izmu. Ce-

la stvar je zamagqena, kao da se izbegava antifa{isti~ka borba, samo za proslave ili posete stranih dr`avnika. Srame`qivo to rade, kao da je sramota biti antifa{ista. U takvoj dru{tvenoj klimi nije ni ~udo {to se javqaju mladi s idejama fa{izma. Poreme}en je ~itav niz

„Pravednika”. - Moj otac je bio slu`benik u op{tini, imao je ~este kontakte sa Daj~om i bili su prisni. Kada su Nemci naredili da Jevreji nose `ute trake s Davidovom zvezdom, zapamtio sam to na ulicama Aleksandrovca, oduzeto im je i oru`je. Moj otac je vratio pi{toq

Ladislav Daj~ i wegova `ena Julija

vrednosti. Kako je mogu}e da se ~etnici izjedna~avaju sa partizanima?

Ako je to mogu}e, onda je sva{ta mogu}e. To me je povredilo, ne mirim se s tim, ali je ~ovek nemo}an, {ta da uradi. Ni poslanici koji su bili protiv nisu ni{ta uradili - rezimira Fogel.

Na{ sagovornik umalo nije oti{ao u Izrael. U ratu su mu stradali otac, mati i dva brata – preko 20 ~lanova {ire porodice. Ostao je sam, dok nije upoznao svoju sada{wu `enu Zoru, devoja~ko Raki}, i zaqubio se.

Pri~a o ratnim stradawima i patwi, dakle, ima i drugu stranu – onu herojsku, humanu. Borivoje i Grozdana Bonxi} jedni su od 128 srpskih pravednika me|u narodima, a wihov sin Miroslav ispri~ao nam je da je pred rat, 1939, u Aleksandrovac do{ao bra~ni par Daj~, Julija i Ladislav. Bili su mladi lekari, zaposleni u zdravstvenoj zadruzi, prijatni i lepo primqeni. Julijin otac Karlo, industrijalac iz Zagreba, ose}aju}i probleme koje donosi usta{ki pokret, preselio se u Aleksandrovac i umro tri dana pred izbijawe rata. Imali su veliku porodicu u Vojvodini, gotovo celu pobijenu u holokaustu, {to je naizgled sre}nu pri~u dovelo do tragi~nog kraja.

- Uprkos drakonskim pretwama, Srbi su pomogli nedu`nim qudima - kazuje nam Miroslav Bonxi}, koji je u ime roditeqa primio medaqu

Ladislavu Daj~u, no}u, zakucav{i mu konspirativno kroz prozor. „Boro ~ekaj, ja sam to predao„, re~e lekar. “Slu{aj doktore, uzmi, treba}e ti”, nije pristajao otac, dodav{i: “Zapamti, ako te neko ugrozi, ima{ pravo da brani{ `ivot!”

U to vreme, major jugoslovenske kraqevske vojske Dragutin Keserovi} je na planini @eqin po~eo da okupqa qude za borbu protiv Nemaca. Formirao je Rasinski ~etni~ki odred, gde staje na ~elo kao “vojvoda kopaoni~ki”. Na Jastrebcu je okupio qude i krenuo 24. septembra 1941. na Nemce. Napad na Kru{evac je imao delimi~an uspeh, zauzet je centar grada i bio je to zna~ajan datum, iako se zavr{io neuspe{no.

Dra`a Mihailovi} je okupio qude na Ravnoj gori, a Kosta Pe}anac na podru~ju Toplice, pa se Keserovi}, videv{i da Pe}anac direktno sara|uje s Nemcima, odlu~io da pri|e Dra`i.

- Upravo u to vreme, dr Daj~ odlazi na @eqin, u selo Rogav~inu. Le~io je rawenike. Julija je imala problema, jer je bila okru`ena mu{kim jedinicama, te{ko je bilo skloniti se od pogleda. Kada su Bugari napadali preko Aleksandrovca, Daj~ovi su mar{irali zajedno s ~etnicima, Ladislav kao lekar u {tabu Keserovi}a. Julija je gore i zatrudnela, pa je trebalo obezbediti normalan poro|aj. Na @eqin su dolazile engleske i ameri~ke vojne misije, imao sam prilike da ih vi-

IN T ER V JU: DR JOVICA TRKUQA, PROFESOR PRAVNOG FAKULTETA U BEOGRADU

Ka me le o ni su na {a sud bi na od svojih bankovnih ra~una i partijskih kabineta i oni su po definiciji protiv novih tj. druga~ijih politi~ara i politi~kih ideja.

Porazni saldo wihove vladavine je: dr`avna tragedija, razarawe sto`ernih nacionalnih institucija, pqa~ka prirodnog i dru{tvenog bogatstva, legalizacija nezakonito ste~ene imovine, izgon najsposobnijih i najobrazovanijih, zatirawe sredwe klase i drasti~no osiroma{ewe ve}ine stanovni{tva. Na taj na~in, oni su razorili bitne pretpostavke demokratske pravne dr`ave i vladavine prava, ustoli~ili samovla{}e u pravu, makijavelizam u politici i elemente diktature u vlasti.

Mladi jedina nada – Mladost Srbije najzad mora uzeti svoju sudbinu u svoje ruke. Ona ne sme dozvoliti nama, neodgovornim o~evima koji smo potro{ili wihovu budu}nost, da ih odvu~emo u bespu}e istorije i povampirenog sredweg veka. Ti novi klinci koji nisu skrojeni po modelu partijskih ketmana i briselskih birokrata EU, jedina su nada i spas ove nesre}ne zemqe; posledwa {ansa da Srbija iza|e iz mra~nog tunela i iskora~i u moderno dru{tvo pune slobode, istinske demokratije i kvalitetnijeg `ivota.

Drugi razlog je vezan za politi~ke stranke koje, na`alost nisu u stawu da iznedre nove politi~are druga~ije od ovih kvazi lidera i kvazi politi~ara. Potezi koje vuku i vlast i opozicija su pragmatskopoliti~kog karaktera, bez {ire dr`avni~ke i politi~ke strategije, sra~unati na zadr`avawe ili preuzimawe vlasti po svaku cenu.  Da li je dve decenije dovoqno vremena da se „stvore” novi politi~ari sa druga~ijim re{ewima i ponudama?

– Sa ovakvom politi~kom elitom na ~elu, Srbija je posledwih decenija ratovala, smawivala se, siroma{ila do afri~kog nivoa, pro`imala se najgorom korupcijom i kriminalom i srqala u nacionalnu, ekonomsku, dru{tvenu i politi~ku katastrofu. Posle 5. oktobra 2000. godine podigla se magla koja je pokrivala ovo tragi~no stawe, ali maske politi~ara jo{ nisu pale. U mete`u na{e pogibeqi i daqe se igra novi ketman. U srpskoj tragediji koja u posledwoj deceniji ima sve odlike anti~ke tragedije – glumci umesto lica imaju maske. To su: rodoqupci (profesionalni izbaviteqi nacije i dr`ave), kvazilideri

(mali fireri nedorasli vremenu, nacionalnim ciqevima i potrebama), kameleoni (koji mewaju partije, programe i sponzore kao ko{uqe) i na kraju uboge pri{ipetqe i statisti.

Budu}i da tu nisu pomogli ni ratovi, ni NATO bombe, ni dosovska

mladi qudi u ~ijoj je neokrwenoj i neokaqanoj mladosti posledwa {ansa za spas ove nesre}ne zemqe.  Za{to se srpski intelektualci ne ukqu~uju u politiku?

– Odgovor na ovo pitawe nije nimalo jednostavan. Po mom sudu srpskih intelektualaca je u protekle

Mali glumci u velikim ulogama – Tragedija je Srbije {to je wena sudbina u rukama nesposobnih iz posledwih redova, ponavqa~a iz magare}ih klupa i mangupa iz na{ih redova. Velika je nevoqa srpskog naroda, s dalekose`nim tragi~nim posledicama, {to je u sudbonosnim zbivawima od pada Berlinskog zida do danas imao nesre}u da mu vo|e budu mali glumci u ozbiqnim istorijskim ulogama, bez dr`avni~ke vizije i jasne strategije. Srbi u XX veku nisu imali politi~are dorasle vremenu, nacionalnim ciqevima i potrebama. Na putu Srbije u bespu}e glavnu ulogu su imali lideri re`ima kao voza~i i lideri opozicionih stranaka kao suvoza~i. Rame uz rame sa wima bila je i danas je nadobudna, sujetna, potkupqena i medijski promovisana srpska inteligencija. demoratija i transparentnost, nadam se da }e, mo`da, pomo}i biologija – „neki novi klinci” }e kona~no ukloniti maske i male glumce u velikim rolama. Nadam se da }e na sre}u srpskog naroda umesto dosada{we generacije srpskih politi~ara do}i, i da ve} dolaze, ovakvi, novi

dve decenije bilo suvi{e u politici. Rezultati wihovog operativnopoliti~kog delovawa prvo je bila izdaja intelektualaca, a potom autokompromitacija intelektualaca u Srbiji. U dramati~nom vremenu od 1990. do danas srpski intelektualci su se kretali razli~itim pu-

tevima. Prvi put je bio put rezigniranog „bacawa pera u trwe” i dizawe ruku od intelektualnog rada i stvarawa. Na tom putu se na{la ve}ina na{ih intelektualnih poslenika zate~ena asimetrijom izme|u velikih o~ekivawa i sumorne realnosti koja je grubo razotkrila izneverene nade. Drugi put je bio put politi~kog anga`mana. Ulaze}i u politi~ku arenu oni su sagoreli kao nau~nici i istra`iva~i, a potom kompromitovali i potro{ili ionako skroman kredit inteligencije u Srbiji. Tako je formirana politikantska, vazalna inteligencija sa~iwena od brojne armije politi~kih analiti~ara, eksperata, novinara, urednika ...  Da li je postojao i tre}i put za na{u intelektualnu elitu?

– Tre}im putem je i{ao mali broj na{ih intelektualaca, smatraju}i da je on jedino primeren wihovom qudskom i profesionalnom anga`manu. Re~ je o intelektualcima koji su odbili da nacionalisti~kim strastima i imbecilnim politi~kim odlukama pribave intelektualni i moralni autoritet, nisu postali promoteri mr`we i rata; nisu za ra~un svojih

dnevnik

31.decembar2011-2.januar2012.

a svetlucavom ekranu vidi se kako ruke u hirur{kim rukavicama skidaju venu, prepari{u je i vra}aju u grudni ko{ kao bajpas. Radi se endoskopski, poput laparoskopije, iz dva reza i hop – u tunelu ispod ko`e kre}e pipava intervencija da se pomogne pacijentu ~iji je vitalni sistem u kvaru. Zatim, zamena kompletne aorte u slu~aju cepawa i raslojavawa najve}eg krvnog suda u telu! Tako je operisao mladi}a od 25 godina, s uro|enom manom i disekcijom aorte. Mewa se bolesna aorta novom, koju zovu i ’slonova surla’. Postavi se u dowem delu grudnog ko{a i tamo visi kao surla, da se lak{e prihvati... Onda operacije s ve{ta~kim zaliskom, koje znaju da potraju 6, 7, 8, 9, 10, a najdu`a u kojoj je radio bila je – 17 sati!

Veliki krvni sudovi prave se od dakrona, ima ih i od goreteksa.

Kada su krenule prve zamene aorti, skidane su s kadavera (preminulih qudi koji su zave{tali organe). Potom je Debejkiju palo na pamet da proba s ve{ta~kim materijalom. Wegov otac je bio libanskog porekla – trgovac tkaninama, pa je Debejki pitao nekog od wegovih kolega: ima li neki materijal s kojim bi mogli da se mewaju krvni sudovi, ~vrst a elasti~an? Mo`e, ka`u, ima tih novih perlona, verlona, viwona, najlona... I uzme on i sa{ije deo ve{ta~kog krvnog suda – postoji slika kako na `eninoj singerici {ije protezu kao kakve ga}e, {to je kasnije i patentirao... Tako to krene, od ideje.

Parodi, pionir endovaskularne hirurgije koji je prvi uradio kompletnu zamenu velikog krvnog suda, uzeo je kredit i napravio svoju manufakturu: sam je pravio endovaskularne proteze. Proteza se doprema kroz periferne krvne sudove do bolesnog mesta, bukvalno gura kroz ruku ili nogu po vo|ici, plasti~noj sajli, i onda se ekspandira. Desi se i da pukne, da prokr-

N

Danilo Fogel

dim u Aleksandrovcu. Major Bejli, desantiran na @eqin, prilikom doskoka se jako povredio i tri meseca bio u krevetu, a le~io ga je Daj~. Radosav Bonxi}, moj stric, `iveo je u ku}i sa 36 ~lanova porodice, gde su smestili i Bejlija, in`ewera u Trep~i pre rata, naturalizovanog Engleza prezimena Beli}! Pri~a meni stric da ga je Bejli, neposredno nakon Teheranske konferencije 1943, pitao: „Ko }e u ovoj zemqi da pobedi?”. A Radosav }e: „Pa ovi na{i”, misle}i na ~etnike, a on wemu, izme|u wih dvojice, podigne englesku bluzu i poka`e petokraku sa srpom i ~eki}em. Preba~en je posle u dolinu Ibra, jer je dobio direktivu da ide kod partizana. O Bejliju vi-

Martina Levec

{e ni{ta nismo ~uli - pri~a nam istori~ar Bonxi}.

Julija Daj~ je sme{tena u bogatu ku}u Predraga Zdravkovi}a i o~i{}ena od va{aka. Odmorila se, ali tu nije moga da se porodi – daleko je od grada i nema dece u ku}i. Sme{tena je posle kod Borivoja Bonxi}a, koji je bio „mozak cele operacije„. Zvali su je Radojka, nosila je seqa~ku ode}u, a problem je bilo we-

sponzora pristali da pquju po vlastitom narodu; po cenu represije, izgona, jezive marginalizacije, poni`ewa i bede – uspeli da sa~uvaju svoju autonomnu kriti~ku poziciju.

Ipak, najve}e zlo nije ulazak vode}ih srpskih intelektualaca u politi~ku arenu. Najgore je to {to oni nisu uradili svoj posao, nisu uradili ono {to su po zanatu i profesiji morali da urade – da kao nau~nici, umetnici, stvaraoci ponude stru~ne i kompetentne odgovore na izazove vremena. Naprotiv, oni su pokazali

no bledo lice, zbog stalnog boravka u zatvorenom prostoru. U ku}i Bonxi}a je sa~ekala odluku gde }e se poroditi.

- Trebala nam je ku}a s malom decom i wihovim pla~em. Nas je bilo preko 30, ali niko ispod {est godina. Nikakav kontakt nismo imali s wom, nismo smeli zbog konspiracije! Odatle je oti{la u ku}u u Vlatkovac kod Slobodana Kne`evi}a, obrazovanog seqaka. Tu je bilo nekoliko dece i tamo se porodila. Deca su morala plakati u duetu, jer ako bi selo ~ulo, vest bi se mogla pro{iriti. Selila se ~esto, uvek u ku}u s malom decom, i te{ko je bilo na}i poverqivog ~oveka spremnog da sebe i porodicu stavi na te{ku kocku - prise}a se Miroslav Bonxi}.

Do oktobra 1944. Daj~ovi su `iveli tamo, na mestu gde je ~etni~ki pokret bio formiran i rasformiran. ^uvalo ih je 50 porodica u malom Aleksandrovcu, gde je i 219 Slovenaca bilo skloweno. U Kru{evcu je major Keserovi} do~ekao mar{ala Miqajeva, komandanta ruskih snaga koje su preko Morave i Jasike do{le do Kru{evca i krenule prema Kraqevu.

Partizani su stigli sat - dva kasnije, do{lo je do sukoba, i tu je ~etni~ki pokret pukao i po~eo da se povla~i prema Bosni. Tu su se najverovatnije Daj~ovi prvo obreli, a zatim i ostali s partizanima.

Ladislav Daj~ je kraj rata do~ekao u pan~eva~koj bolnici, a Julija je postavqena za direktorku stacionara za `ensku ratnu siro~ad u Kikindi. Do 1951. je bila tamo, da bi nakon toga oti{la sa sinom Mi{kom, prekr{tenim u Ilan, u Izrael. Umrla je pred kraj devedesetih godina pro{log veka.

Wen suprug, me|utim, nije mogao da podnese smrt skoro kompletne porodice Daj~ u Vojvodini. Te`ak du{evni udarac bio je prejak za lekara koji je sebi okon~ao `ivot morfijumom, u bolnici u kojoj je radio. n Igor Mihaqevi}

da su nedorasli vremenu, nacionalnim ciqevima i potrebama.

Primer za to je Memorandum SANU iz novembra 1986. godine, koji je imao pretenzije da bude „srpski nacionalni program”, a koji je posle 25 godina jo{ nedovr{en tekst. Za{to? Ako su ikada u tegobnoj povesti Srbije srpski intelektualci morali da ponude odgovore na srpsko nacionalno pitawe, morali su to da urade protekle dve decenije kad je Srbija do`ivqavala dr`avnu tragediju i novu Golgotu. n Qubinka Male{evi}

vari sa strane, probije zid aneurizme – ni{ta nije savr{eno, ali i to je boqe nego ~ekati kadavere kojih nema dovoqno za komercijalnu upotrebu... Proteze su skupe, jedna ko{ta od 15 do 20.000 evra, ali uskoro... Pa i kompjuteri su pre 20 godina bili luksuz,,.

Ovako po prilici zvu~i sirov materijal skinut s diktafona, a govori profesor dr Pavle Kova~evi}, jedan je od vode}ih kardiovaskularnih hirurga kod nas, ~ovek sa vi{e hiqada komplikovanih zahvata u rukama. I pored sve rutine, sirova je i wegova borba u mesu, kostima i krvi za `ivot pacijenta. Dobro oko i sigurna ruka, godine specijalizacija i prakse, sve to se podrazumeva, kao i sati na nogama koji `ivot nekom zna~e.

I jo{ uvek mu nije dosta, stalno uvodi nove metode i operativne zahvate i sawa da podigne nivo pra}ewa svetskih trendova u instituciji u kojoj provodi radni vek, kao na~elnik Odeqewa za ste~ene sr~ane mane na Klinici za kardiovaskularnu hirurgiju Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici. Pionir je tzv. minimalno invazivne hirurgije sr~anih zalistaka i hirurgije grudne aorte: sa profesorom Kiferom iz Pariza uradio je prvu kompletnu zamenu aorte ekstraanatomskom rekonstrukcijom u ovom delu Evrope – ali i daqe ne mo`e da zamisli svoj posao bez stalnog razvoja i ~esto rizi~nih prodora u novo.

- Kod nas se, ina~e, dobro radi i na{i rezultati su uporedivi s onima najboqih svetskih institucija. Problem je i daqe u sferi jo{ uvek neosvojenih tehnologija, kao {to su neke, uslovno re~eno, u

9

SU SRE TI: PROFESOR Dr PAVLE KOVA^EVI], KARDIOVASKULARNI HIRURG

Do la zi vre me su per hi rur gi je svetu ve} konvencionalne tehnike, pa do onih koje su, na`alost, jo{ daleko od nas u tehnolo{kom, finansijskom i organizacionom pogledu, poput transplantacije, ugradwe ve{ta~ke leve komore ili endovaskularne hirurgije, ~ija je primena po~ela ali je jo{ uvek u po~etnom stadijumu.

U ovom trenutku ga najvi{e kopka, eto, da operi{e uz pomo} robota. To je najsavremenija tehnologija, ka`e, koju mu je pokazao kolega Tomislav Mihaqevi} u Klivlendu. ^itav zahvat se odvija virtuelno, uz pomo} ru~ica. Profesor Kova~evi} je i sam to poku{ao u Americi pa u Kini, ~isto da se informi{e. Glavni pekin{ki hirurg, general Gao, kojeg je upoznao kada je bio u Klivlendu, pozvao ga je u Peking, u bolnicu Kineske oslobodila~ke armije koja je opremqena sa 55 operacionih sala, hiqadu kreveta i robotima hirurzima.

– ^e{}e hirurg kontroli{e robota, ali ima i operacija u kojima robot sve obavi na osnovu zadatog programa. Kada je hirurg supervizor, koristi se telehirurgija i telemanipulacija – na jednoj strani robot radi, na primer za{iva konce, a na drugoj hirurg pote`e ru~ice poput nekog klinca na plejstej{nu, koje preko sistema portova prenosi hidraulika kao naredbe: jedna ru~ica robota dr`i kameru, druga instrumente, tre}a materijal koji se ugra|uje... a robot radi {ta mu se ka`e. Komande su no`ne i ru~ne – obja{wava Ko-

va~evi}. – Pribli`i{ kameru, zumira{, promeni{ ugao, radi{ na malom prostoru a poenta je da iz malih rezova, recimo iz ~etiri rupe na telu, mo`e{ da zameni{ ceo zalistak. Ni ne vidi se srce, nego samo dao aorte i mali deo srca. Kamera pokazuje radno poqe hirurgu u trodimenzionalnom

lita, i bila je neka vrsta ekscesa.

Danas, pak, odvija se obi~nom internet koncekcijom, u realnom vremenu. Takve operacije za~eli su Amerikanci zarad misija na Mars, kada se postavilo prosto pitawe, kako operisati u kosmosu – i {ta ako tamo negde, milion kilometara od Zemqe, astronautu pukne slepo crevo?

Ali za{to je uop{te bitna ta suprehirurgija budu}nosti? Pro-

vremena, nego zato {to pokazuje vrednost institucije, organizaciju i uhodan mehanizam koji stoji iza cele operacije. Tu u~estvuju imunolozi, osobqe za pripremu pacijenta, hirurzi, anesteti~ari – i po stotinu qudi u okviru jedne bolnice.

I tako, sve ovo deluje pomalo kao da kosmonaut pri~a pilotu Jata kako da leti na Mesec (uostalom, zar takav {ou Ameri nisu

fesor Kova~evi} ima lakonski odgovor: ako nisi u toj pri~i tehnolo{kog napretka – nisi deo sveta. Danas u svakoj ku}i imamo kompjutere, a do pre 20 godina nije ba{ izgledalo da }e takva tehnologija preuzeti dobar deo na{e svakodnevice. Stoga predla`e da se ustanovi katedra za biomedicinski in`iwering, jer to vidi kao na{u budu}nost. Ako ve} ne mo`emo da pravimo robote, mo`da mo`emo neke sastavne delove za wih, pa }emo imati koristi od toga, dodaje. Kao nekada kada su se u Sremskoj Mitrovici pravili ventili za rols-rojsa, ili u Trsteniku hidraulika za boinga.

– Danas je osnovno sa {to mawe trauma uraditi operaciju. Ranije se govorilo ’veliki rez – veliki hirurg, mali rez – mali hirurg’.

Ali vi{e nije tako: mali rez je bitan jer se wime dobijaju mnogo mawe postoperativne traume i komplikacije. Boqe je za pacijenta da umesto velike za{ivene rupe u grudima ima ~etiri male – i posle pet dana od operacije mo`e da se vrati u pun pogon. Menaxeri, biznismeni, oni kojima je vreme novac, na taj na~in brzo idu ku}i i vra}aju se na posao, a ne da tri meseca ne mogu da voze kola, i da pri svakom ja~em ko~ewu mo`e da im pukne grudna kost, posle ~ega opet sledi bolna operacija u kojoj se gubi puno krvi... Tako|e, robotika ima primenu i zbog boqe vizuali-

snimili u Arizoni pa jo{ uvek tvrde da su sleteli tamo?). Ali, meditira Pavle Kova~evi}, ~ovek jednostavno mora da pomera granice, a mi to te{ko i pojedina~no, a kamo li na nivou institucija pratimo. A kontra pitawe glasi: da li time ~itave grupe bolesnika osu|ujemo na smrt?

– Kada imate u`asan bol u grudnom ko{u, {ta }e vam hirurg koji ne}e da stavi svoj ugled na kocku zarad va{eg spasavawa? Tra`i}ete nekog ko }e rizikovati da bi vas operisao. A taj rizik se smawuje sa uvo|ewem novih tehnologija - uveren je Kova~evi}.

Stoga nije pitawe da li, nego kako do osvajawa novih tehnologija {to pre. Ameri~ki predsednik Obama je o~ito znao kuda da se dene kada je krenuo u reformu zdravstvene za{tite – oti{ao je ba{ na Kliniku Klivlend, koja je poznata po svojoj posebnoj filozofiji u pomerawu granica. Kova~evi}ev kolega Tomislav Mihaqevi} koji je tamo pre{ao tamo s Harvarda, predo~io je prvom ~oveku SAD mogu}nosti koje razvija robotska hirurgija, ali kao samo jedan od 15 hirurga na klinici koji su svaki u svom domenu – u vrhu struke. Sve wih ustrojava menaxement koji razmi{qa strate{ki, a doktori samo rade svoj deo posla. A uprava posla pipa puls tr`i{ta – pa tako Klinika Klivlend prodaje u Abu Dabiju fran{izu od 4 milijarde dolara.

Klinike su brendovi, poput Koka kole, Levisa nude svoju licencu, organizaciju posla... Samo jedna bolnica u Klivlendu ili Hjustonu ima duplo vi{e operacionih sala nego cela Srbija. U Teksa{kom medicinskom centru u Hjustonu je zaposleno 157.000 qudi, a Klinika Klivlend je najve}i poslodavac u dr`avi Ohajo sa 37.000 zaposlenih! To je prava industrija: Klivlend ima ’ekspoziture’ i u Vakuveru, na Floridi, Bliskom istoku... a po~ela je skromno – osnovala su je ~etvorica vojnih lekara posle Prvog svetskog rata. Ipak, mali broj wih razmi{qa na wihov na~in. “Mi jo{ uvek restriktivno razmi{qamo, izvozimo qude a ne pozicioniramo institucije”, konstatuje Kova~evi}.

U isti mah, kardiovaskularne bolesti u svetu, a pogotovu kod nas, prvi su uzrok smrtnosti populacije i u~estvuju sa vi{e od 30 odsto, daleko ispred onkolo{kih ili nekih drugih bolesti. Na{i bolesnici su i procentualno mnogo mla|i nego oni u Zapadnoj Evropi ili Americi, u proseku za deset ili vi{e godina. Prose~no se godi{we u Srbiji uradi oko 4.000 operacija, ali su potrebe mnogo ve}e. Kako ih pokriti bez primene novih tehnologija? n Reqa Kne`evi}

Zarada i u{teda Hirurg u Klivlendu uop{te ne radi celu operaciju – wegovo vreme je skupo – nego asistenti, ~ak i sestre obu~ene da “otvaraju i zatvaraju” bolesnike, obja{wava Kova~evi}. Po{to obavi kqu~ni deo operacije, hirurg ide u svoju kancelariju, uzima telefon i diktira operativni nalaz. “Pitao sam kolegu, dobro Tomislave, kome to diktira{, sekretarici? Ne, to ide u Atlantu. Pa dobro, {ta se de{ava u Atlanti? Oni to prosle|uju, ka`e. Gde? Pa u Indiju. Otkud to, pitam. E tamo su kancelarije sa stotinama daktilografa koji kucaju.

Nekoliko lekara prekontroli{e grube gre{ke u medicinskim izrazima, i onda se sve vrati internetom nazad. Hirurg pogleda da li je sve napisano kako treba, zatra`i neku korekciju i – nalaz je gotov”.

Obja{wewe je prosto: uprava je izra~unala da takva stranica izve{taja ko{ta 30 centi, a kada bi zaposlili svoje daktilografe, ko{tala bi ih – 50. I to je jo{ jedan dokaz globalne povezanosti, a nama nikako nije jasno kako da igramo u tom svetu. kristalu, i on sve vidi u 3D tehnici. Instrumenti su veli~ine posla santimetra - santimetar i veoma pokretqivi.

A dr Kova~evi} je o tome slu{ao jo{ 1997. godine u Bejrutu u Libanu, od ~uvenog hirurga profesora Karpentijea, koji je najavio tu vrstu operacija, i pomislio je: “Pri~a bezveze, nema velike hirurgije bez ’o~nih proteza’”. Ali, ve} posle desetak godina ujeo se za jezik – jer je ta “bezvezna pri~a” evo postala rutina. Prva interkontinentalna operacija ura|ena je pomo}u robota jo{ 1996. godine, iz ^ikaga u Strazbur preko sate-

zacije – kamere danas hirurgu mnogo boqe pribli`avaju operativno poqe od lupe s kojom se radi na klasi~an na~in.

Potpuna zamena tehnologije, me|utim, veruje na{ stru~wak, jo{ uvek je daleko: roboti koji se ubacuju u praksu jo{ uvek ne mogu da preuzmu primat, pa i jedna napredna Klinika Klivlend jo{ uvek ima godi{we svega 5 do 10 posto operacija uz wihovu pomo}.

Prema wegovom vi|ewu transplantacija srca je vrhunac integracije u okviru medicinske struke, ne zato {to je te{ka – najlak{e je u{iti srce i to traje sat

31.decembar2011-2.januar2012.

danu kada je Srbiji prolongirano davawe statusa kandidata za ~lanstvo u EU, Hrvatska je potpisala pretpristupni ugovor i na{e }e zapadne kom{ije referendum o ulasku u evropsku zajednicu naroda odr`ati 22. januara. U ekskluzivnom intervjuu za novogodi{we izdawe „Dnevnika”, hrvatski predsednik dr Ivo Josipovi} je ponovio da }e wegova zemqa nedvosmisleno podr`ati svoje susede na wihovom putu u EU, uz opasku da „zemqe koje ostaju izvan integracija nemaju dobru perspektivu”.

– Hrvatskoj je izuzetno i vrlo iskreno stalo da Srbija bude stabilna, da se razvija, i da {to pre postane integralni deo institucija Evropske unije – poru~io je dr Josipovi}. l U ko joj je me ri re al na bo ja zan da bi za u sta vqa we Sr bi je na pu tu evro in te gra ci ja ili we no od u sta ja we od ~lan stva u EU ozbiq no ugro zi lo sta bil nost re gi o na?

– Pre svega, {to se politike EU ti~e, nema govora o zaustavqawu Srbije, ili bilo koje druge zemqe regiona, na putu evrointegracija. Stav Evropske unije, koji sam li~no ~uo od svih dr`avnika s kojima sam se sastao, kao i od ~elnika evropskih institucija, vrlo je jasan: politika pro{irewa je uspe{na politika. Ona se nastavqa jednakom ozbiqno{}u za sve zemqe Zapadnog Balkana, a ritam i dinamika napredovawa u najve}oj meri ipak zavise od administrativnih, bezbednosnih, privrednih i iznad svega politi~kih kapaciteta pojedinih dr`ava.

Isto tako, mislim da nijedna zemqa regiona, sve i da ho}e – a to je na granici nezamislivog – ne mo`e sebi da priu{ti odustajawe od ~lanstva u EU. Pogledajte samo primer krize u Gr~koj, i zamislite {to bi se dogodilo da Gr~ka nije imala toliku i takvu podr{ku ostalih zemaqa Evropske unije.

Da uop{te i ne spomiwem ogromne razvojne mogu}nosti koje je ~lanstvo u Uniji donijelo novim ~lanicama – to su vrlo merqivi pokazateqi, i nema zemqe koja nakon ulaska u ~lanstvo nije od toga profitirala.

Prema tome, mislim da je bojazan koju spomiwete potpuno nerealna. A ako je bilo ko u politi~kom smislu i zloupotrebqava, to je direktno {tetno za interese Srbije, i cele regije, a posledi~no i za interese Hrvatske i EU.

U

I N T E R V J U : Dr IVO JO SI PO VI], PRED SED NIK RE PU BLI KE HR VAT SKE

Danas smo i boqi qudi i boqa dru{tva l Mo `e li se u ovom tre nut ku, ka da su za sta li i Be o grad i Pod go ri ca i Sko pqe, o Sa ra je vu da i ne go vo ri mo, ipak ne {to u~i ni ti da re gion uhva ti br `i evrop ski voz?

– Ne treba od svakog zastajawa praviti dramu – pogledajte samo na primeru Hrvatske, kako je izgledalo na{ proces pridru`ivawa EU. Bilo je etapa koje su i{le vrlo brzo, delova koji su i{li vrlo sporo, bio je neko vreme i zastoj – i to zbog politi~kih razlo-

hrabrosti politi~kih elita da napravi odre|ene poteze, pa i rezove, koji mogu biti vrlo bolni i politi~ki skupi. Ima, naravno, i dosta faktora koji su izvan mo}i zemaqa koje se `ele u~laniti u EU, poput krize evrozone ili pojedina~nih interesa nekih ~lanica. Me|utim, ako imate jasan ciq, ni{ta vas ne mo`e zaustaviti.

Ili, da citiram ~estu repliku iz ameri~kih filmova: „Niko nam nikad nije obe}ao da }e biti lako“. Nije lako. Te{ko je. Ali je

Pi ta we iden ti te ta je te meq no qud sko pra vo l Iako su na ~i we ni po zi tiv ni po ma ci u ve zi sa Spo ra zu mom Sr bi je i Hr vat ske o me |u sob noj za {ti ti ma wi na, voj vo |an ski Hr va ti ce ne da ima do sta pro sto ra za po boq {a we wi ho vog sta tu sa. Uz to, Hr va ti u Voj vo di ni o~e ku ju i kon kret ni ji od nos ma ti ce ka da je re~ o tzv. bu we va~ kom pi ta wu. Ho }e li se i na ko ji na ~in zva ni~ ni Za greb an ga `o va ti po tom pi ta wu?

– Mi smo zadovoqni napretkom koji je ostvaren u obostranoj za{titi na{ih mawina. Predsednik Tadi} i ja svaki svoj susret iskoristimo i da se obratimo pripadnicima bilo srpske mawine u Hrvatskoj, bilo hrvatske u Srbiji jer je to iznimno va`no, i za wihov ose}aj sigurnosti i prihva}awa, i za promociju prava mawina uop{te. Prostora za poboq{awe uvek ima, mi smo intervenisali i direktno po nizu pitawa, poput pitawa uxbenika za decu koja poha|aju hrvatsku nastavu, ali tih teku}ih stvari ima dosta. [to se ti~e buweva~kog pitawa, nije Zagreb pozvan da bilo kome odre|uje kako }e se ose}ati ili izja{wavati. Pitawe identiteta li~no je pitawe i temeqno qudsko pravo. Me|utim, `elimo se aktivnije ukqu~iti u kontakt me|u zajednicama, da poku{amo stvoriti neku pozitivnu komunikaciju, pa se mo`da na kraju ispostavi da razlike i nisu tako velike, ako ih uop{te i ima. Upravo bi i hrvatska zajednica u Srbiji trebala nastojati da deluje integrativno, da otvori komunikaciju s onima koji se ose}aju Buwevcima, a ne da ih tera od sebe. ga. Pregovarawe o ~lanstvu u Evropskoj uniji se, zapravo, pogre{no naziva pregovarawem: to je prilago|avawe standardima i pravilima EU. O tim standardima i pravilima nema pregovora – vrlo jednostavno, ne u~lawuje se Evropska unija u zemqe Zapadnog Balkana, nego obrnuto. Brzina, u najve}em delu, zavisi od zemaqa koje se `ele u~laniti, zavisi od

Svetska agenda

WORLD AGENDA JANUARY: JANUA po~iwe ChinaÕs year godina of JANUAR: kineska zmaja, za koju se veruje da donosi izobithe dragon begins, believed to bring qe, napredak i dobru sre}u onima koji abundance, prosperity and good su ro|enitothose u tom born znakuunder its sign fortune Azerbaijan, Azerbejyan, Pakistan, Morocco, Maroko, GvateGuatemala takemesta up their mala i Togoand }e Togo zauzeti kaoseats nestalne ~lanice u Savetu bezbednosti as non-permanent members of the UN FEBRUARY: FEBRUA aktivisti Arts activities inu50 FEBRUAR: umetnosti 50 zemaqa obele`i}e 200. godi{wicu countries mark the bicentenary of ro|ewa romansijera ^arlsa Dikensa Victorian novelist Charles Dickens

2 0 1 2 MAY: MAJ: M potpuno pomra~ewe Sunca, koje }e mo}i da se vidi iz Kine, An annular Japana, SAD i is Kanade, na potesu solar eclipse unutar zami{qene linije izme|u visible from China, Gvayua,the Tokija i Albukerkija Japan, U.S. and Canada, with Guangzhou, Tokyo and Albuquerque the central path

kraqica Elizabet Elizabeta Queen Elizabeth IIII slavi svoj dijamantski celebrates her jubilej – jubilee 60 godina na diamond britanskom prestolu Ð 60 years on the British throne MART: ruski premijer MARCH: RussiaÕs MART: Vladimir Putin ponovo }e Prime Minister Vladimir poku{ati {ef Putin bidsda topostane win re-election dr`a ve i da zameni dr`ave as president after agreeing Dmitrija Medvedeva to switch roles with incumbent tom polo`aju polo`a ju na tom Dmitry Medvedev

mogu}e, i sasvim je realno – Hrvatska je najboqi primer za to. l Jed nom ste iz ja vi li da pred ra su de ko ~e po li ti ku da od lu~ no kre ne na pred. Ipak, u Sr bi ji je sve pri sut ni ji strah da }e Hr vat ska, ka da u|e u EU, po ku {a ti da is ko ri sti tu po zi ci ju ka ko bi u svo ju ko rist re {i la sve spo ro ve sa Be o gra dom, po ~ev od gra ni ce na Du na vu?

AUGUST: NASAÕs $2.5 billion AVGUST: AVGUS T: NASA-ina Nau~na laborattorija orija Mars, vredna 2,5 milijarde Mars Science Laboratory , a robotic novembru dolara, lansirana u nov embru 2011, rover launched in November 2011, is prista}e istdue to landnaonCrvenu the redplanetu planet da to bi learn prijem~iva ra`ila da li je prijem~iv a za `ivot SEPTEMBER: krajwi The deadline for SEPTEMBAR: rok za SAD da povuku Avganispov the U.S.uku to 33.000 removevojnika 33,000 iz troops from tana i tako smawe wihov broj to Afghanistan, reducing numbers na 68.000 68,000 from 101,000 in June 2011

OCTOBER: OKTOBAR: OK kineska Komunisti~ka parChinaÕs Communist tija se priprema zafor najve}u Party gears up the smenu u posledwih deset most sweeping change of godina, jer }e potpredsednik Yivice-president \inping preuzeti od Hju as Xi Jinping \intaoa mesto generalnog takes over from Hu Jintao sekretara partijegeneral sekret as the partyÕs i {efa dr`a dr`ave and state secretary president

JUNE: Egypt}eelects dobitiits JUN: Egipat novogpresident predsednika nakon the new following svrgavawa2011 s vlasti Hosnija February revolution Mubaraka februaru 2011. that oustedu Hosni Mubarak

APRIL: krstarewe A 12-night APRIL: koje }e re-enacts predstaviti cruise „Tita nikovu” plo„Titanikovu” TitanicÕs fateful vidbu, u sklopu voyage sve to mark obele`avawa the centenary stogoof di{wice najve}eg the worldÕs most brodoloma u istoriji famous marine disaster

u Francuskoj }e biti zavrFranceÕs close trka {ena predsedni~ka tpresidential rka izme|u race pits Socialist candidate socijalisti~kog kandidat kandidata a against Fransoa Holanda i aktuelnog incumbent Nicolas Sarkozy dr`ave {efa dr`a ve Nikole Sarkozija

dnevnik

c m y

10

Poland and Ukraine}e biti Poqska i Ukrajina biti doma}ini Evropskog host the Euro 2012 prvenstva u fudbalutournament football JULY: London JUL: biti JUL JU L: London }ebecomes bit prvi grad ucity kometo}e se the the first host po tre}i put Olympics three times, odr`ati having done so in Olimpijske igre 1908 and 1948. toga 1908. (pre toga The 14th i 1948).

Paralympic avgustu U avgustu Games slede 14.in follow paraolimpijske August, igre, koje }e featuring ukqu~it i ukqu~iti 20 sportova sports 20

NOVEMBER: u SAD The U.S. holdsvaju its odr`avaju NOVEMBAR: se odr`a 57. predsedni~ki izbori, na kojima }e Barak ObamaObama poku{ati da osvoji with Barack bidding sa jo{ drugi u trci trci to winmandat a second and final uvek nepoznatim term as presidentizaziva~em against iz as reda an yetrepublikanaca unconfirmed Republican challenger Formula 1 racing trke Formule 1 vra}aju se utoSAD petoreturns the posle U.S. after Former Mexico State biv{i meksi~ki pauze, i to swith agodi{we five-year absence governor dr`avni Enrique guverner Pe–a Enrike nagradom Ostina Grand Prix in Austin, Texas Pewa offers Nijeto najve}a je hope aVelikom Nieto the best nadaMexicoÕs centristi~ke centristi~ke PRI to DECEMBER: Ju`noafri~ka South AfricaÕs for centrist DECEMBAR: stranke PRI da }e postati postat i vladaju}a ANC izabra}e kanwin the presidency it held ruling ANC partija party chooses a candidate dr`ave noviover {ef70 dr`a ve until 2000 for didata didat a za predsedni~ke izbore 2014. for years the 2014 presidential election Research: Kate Edgley Pictures: Getty Images, Associated Press

– Nema nikakvog razloga za takav strah. Prvo, Hrvatska je politi~ki sazrela, sama je iskusila {to zna~i kada te sused blokira, i u Hrvatskoj danas nema nikog od ozbiqnijih politi~ara koji bi se u odnosu sa susedstvom koristio metodama saplitawa nogu, ucenama i blokirawem. Ne znam da li ste primetili, ali Hrvatski sabor je na svojoj posledwoj sednici, i to po predlogu HDZ-a, doneo De kla ra ci ju o pro mi ca wu evrop skih vri jed no sti u Ju go i sto~ noj Evro pi u kojoj se jasno ka`e: „^vrsto je stajali{te Republike Hrvatske da otvorena pitawa izme|u dr`ava, koja su bilateralnog karaktera, kao {to su, na primer, grani~na pitawa, ne smeju ko~iti pristupawe dr`ava kandidata u Evropsku uniju, od po~etka procesa do stupawa na snagu Ugovora o pristupawu“. l U na ~e lu ste se sa gla si li sa oce nom no vog hr vat skog {e fa di plo ma ti je Ve sne Pu si} da bi po vla ~e we me |u sob nih tu `bi za ge no cid bi lo obo stra no ko ri sno. Po sto ji li ipak bo ja zan da bi ta kav ko rak „otvo rio bok” za na pad na ci o na li sta, ili po li ti ka ko ja ple di ra da bu de dr `av ni~ ka ne tre ba da se oba zi re na te i sli~ ne vr ste pri ti sa ka?

– Iskreno: izbor izme|u nacionalnog interesa i straha od nacionalista nije uop{te izbor. Ja sam predsednik Republike Hrvatske i moj je osnovni posao u~initi sve kako bih za{titio i promovisao vitalne interese moje zemqe.

A re{avawe sporova iz pro{losti takav je interes. Ako kroz pregovore tu`be u~inimo bespredmetnima, ako re{imo probleme koji nas optere}uju, nema potrebe nastavqati spor. Me|utim, ako ne na|emo re{ewe, odgovor je sasvim druk~iji. l Uvek ste ~vr sto sta ja li na sta nov ni {tu da je „istin ska oskva 2010, Prvomajska parada: Crvenim trgom `ena gura u invalidskim kolicima baku koja s osmehom klima glavom i gleda okolo u to {arenilo zastava, tezgi, radno i sve~ano odevenih qudi. ^uje se internacionala i druge mar{evske, sindikalne pesme, a u masi oko we, rabo}i klas se sjatio.

Skromno obu~eni komunisti~ki lider Zjuganov, grmi s bine protiv tajkuna i vlasti, a tu su, bogami, i drugovi Lewin i Staqin s kojima se starica slika, i vi{e za sebe mrmqa: „He, he, va{ar“...

Ovako izgleda jedna sekvenca dugometra`nog dokumentarnog filma „Jedna `ena - jedan vek” scenariste i rediteqa @elimira @ilnika, koji publika u Novom Sadu, Beogradu, Zagrebu, Motovunu, Wujorku i {irom sveta po pravilu isprati velikim aplauzom, pre svega zbog neverovetne junakiwe filma, stogodi{we Dragice Srzenti}. Tokom projekcije s ushi}ewem odahne kad vidi da vreme{na `ena, zastane s pri~om i zapali po koju cigaretu. A kroz tu wenu `ivotnu pri~u ocrtava se ~itav 20. vek, kao i nepobedivi duh osobe koja je do`ivela {to{ta – i eto, iza{la kao pobednik.

Dugove~na `ena `ive i brze pameti, izuzetne memorije i razoru`avaju}eg osmeha, koja }e 19. novembra 2012. napuniti sto godina, pre 64 godine na tom istom mestu podno zidina Kremqa, bila je u vrtlogu svetske istorije: 1948. kao kurirka nosila je Titov odgovor Staqinu. Nije znala ni{ta o sadr`aju pisma, zbog kojeg su ona i wen mu` Vojo Srzenti} kasnije, te{ko ispa{tali.

– On nije trebalo da ide u zatvor, bio je ~ist ~ovek, mawe je kritikovao nego ja. U prvom pismu koje sam nosila u Moskvu 1948. godine su, navodno, kritikovali mog mu`a da nije dao Lavrentijevu, ruskom ambasadoru u Beogradu,

M

slo bo da od re |e na me rom slo bo de onih s ko ji ma `i vi mo”, te da to pod jed na ko vre di i za po je din ce, i za et ni~ ke gru pe. Sr bi u Hr vat skoj su una zad go di na ma bi li u HDZ-ovoj vla sti, ali je ipak osta lo otvo re no mno {tvo te ma. Ko li ko je re al -

ih u velikom delu i izvr{ava. Sigurno je da ima i problema, da se na nekim lokalnim nivoima stvaraju i prepreke, ali posao dr`ave je da to re{i. l Ve o ma ste ne ga tiv no oce ni li Za kon o ni {tet no sti...

O~e ku je te li da }e ga no vi sa -

Ra do znao sam l Sve se ~e~ {}e ci ti ra ju iz ja ve ko je osva nu na Va {em „Fej sbuk” pro fi lu. Zna ~i li to da se i na ovim pro sto ri ma ko na~ no me wa od nos po li ti ~a ra pre ma gra |a ni ma i da, upra vo po sred stvom dru {tve nih mre `a, pre sta ju da bu du „ne do dir qi vi” za kri ti ke, pred lo ge, su ge sti je, ali i za vi sni od tra di ci o nal nih me di ja?

– Meni je direktna komunikacija s gra|anima dragocena, a „Fejsbuk” i nove tehnologije otvorile su ogromne mogu}nosti za taj direktan kontakt. Uostalom, na mesto predsednika dr`ave izabrali su me konkretni qudi, ja sam im odgovoran, i pona{am se u skladu s tim.

Razli~ita razmi{qawa vam mogu samo pomo}i, da mo`da doznate ne{to {to niste znali, da o nekoj stvari razmislite i na drugi na~in.

Ja sam radoznao, po{tujem razli~ita razmi{qawa i `elim ~uti {to vi{e stavova. To mi je samo od koristi. no o~e ki va ti da sa da, ka da for mal no ne }e bi ti deo Mi la no vi }e vog ka bi ne ta, ne ka pi ta wa ipak bu du re {e na?

– U Hrvatskoj politici vi{e, osim mo`da u redovima krajwe desnice koja je objektivno vrlo mala, ne postoji nikakav problem u odnosu prema mawinama, naprotiv. Iako, po svemu sude}i, srpska mawinska stranka ne}e biti deo vlade, podr`a}e novu vladu. I ~iwenica da SDSS ne}e biti u vladi ni na koji na~in ne}e ugroziti re{avawe preostalih pitawa koja su bitna za srpsku zajednicu u Hrvatskoj. U SDP-u, na primer, deluje niz vrlo istaknutih politi~ara koji su etni~ki Srbi. Iz rezultata izbora razumno je pretpostaviti da je ~ak i vi{e Srba glasalo za SDP i wegovu koaliciju nego za SDSS. Ali ni to nije bitno – bitno je da je Hrvatska demokratska zemqa koja zna svoje obaveze prema pripadnicima mawina, i koja

ziv Sa bo ra po vu }i, ali i da li }e te in si sti ra ti na to me da {to pre dva dr `av na tu `i la {tva sed nu i pro ~e {qa ju sve op tu `ni ce, ka ko bi se ko na~ no ot klo ni la sva ka mo gu} nost za da qe spo ro ve po pi ta wu pro ce su i ra wa rat nih zlo ~i na?

– Predsednik nove vlade Zoran Milanovi} jasno je izrekao svoj stav o „korisnosti“ ovog zakona, i ja sam siguran da }e novi saziv Sabora imati druga~iji, racionalniji i mawe demago{ki stav u odnosu na ovaj problem. Ono {to je nu`no jeste da se napravi precizan, transparentan i ~vrst dogovor koji osigurava da se qudi koji su po~inili zlo~in primereno kazne, ali da raznorazne „optu`nice“, pisane u opskurna vremena i od opskurnih institucija, ne budu zloupotrebqavawe za politi~ke igre. Li~no mislim da svaka dr`ava treba da preuzme obvezu procesuirawa svojih gra|ana za koje po-

S U S R E T I : DRA GI CA SR ZEN TI],

Sve ih svojom informacije koje je ovaj tra`io.

A on mi je rekao da ga je ovaj pitao o problemu koji nije bio u wegovom sektoru. Potom su na{i rekli da su ga napali zbog Staqinovog pisma kada je vra}en odgovor na Titovo pismo, da bi ga pokrili, za{titili. Me|utim, to nije ta~no – pri~a Dragica za „Dnevnik“. – Ja sam vi{e kritikovala nego on. Govorila sam „za{to mi imamo posebno snabdevawe dok se drugi qudi po menzama vrlo slabo hrane?“ Dajte da se nekako raspodeli da svi jednako dobiju. A to je bilo odmah posle rata, 1945, 1946, i odmah su osnivani posebni magacini za snabdevawe rukovodilaca.

Nije bilo preporu~qivo da se neko nad tim moralno i politi~ki zgra`ava, pa i u samim redovima komunista i revolucionara. ^ak da to rade i oni s partizan-

skom spomenicom. Revolucija je, zato, odlu~ila da po~ne da jede svoju decu, onu koja su ispoqavala kriti~ko mi{qewe.

– To je bila prva moja gre{ka.

Potom je kod nas u Beograd do{ao jedan Ulciwanin iz skromne porodice kumova mog svekra. On je zatra`io da mu pomognem i da ga oslobode slu`ewa vojnog roka jer `eli da u~i... Zaposlila sam ga kao kurira u Ministarstvu (spoqnih poslova). Ja sam mislila da to nije ni{ta stra{no, ali to mi je pripisano kao velika gre{ka.

Ubrzo je doneta Rezolucija Informbiroa. Nije se slagala s tim tvrdim stavom Moskve, ali ni s tim da su Rusi neprijateqi. „Oni su nam pomogli u osloba|awu, kosti su ovde ostavili“, ka`e. „Ceo `ivot su nas u~ili da su nam Rusi prijateqi, suprotno nisam mogla da prihvatim“.

dnevnik

31.decembar2011-2.januar2012.

11

PO ZAJM QE NI IN TER VJU: BO RIS AKU WIN, RU SKI PI SAC

Ni smo ma la de ca, ali ho }e li to Pu tin pri me ti ti?

E

stoji osnovana sumwa da su po~inili ratni zlo~in. Ina~e, nezavisno od toga ho}e li nova vlada ukinuti taj zakon, nameravam tra`iti na Ustavnom sudu ispitivawe wegove ustavnosti.  Sred wo {kol ci u Ne ma~ koj i Fran cu skoj ima ju isti ux be nik isto ri je i ta ko da se obra zu ju u tra di ci ji “is pre ple te nih isto ri ja”. Da li je to za Sr bi ju i Hr vat sku ne do sti `na bu du} nost?

– Treba u~iti od drugih, ali nije nu`no da se re{ewa mogu naprosto kopirati. Novo vreme donosi nova re{ewa. Pomirewe podrazumeva i suo~avawe s istinom, s razumevawem ~iwenica o tome kakvi su zlo~ini po~iweni navodno „u ime naroda“. Svaki zlo~in ima ime i prezime, i {to vi{e imena i prezimena budemo znali, a zlo~inaca kaznili, to }emo biti bli`e razumevawu zajedni~ke pro{losti.

To da }emo imati razli~ite emotivne reakcije, to je sasvim sigurno, i na kraju krajeva normalno. Tragedija Vukovara je mene, kao ~oveka, kao Hrvata i kao gra|anina Hrvatske, zauvek promenila. Kao i tragedija Srebrenice.

Kao i tragedija kolona izbeglica s plasti~nim vre}icama u rukama.

I siguran sam da u Srbiji `ive milioni qudi koji ose}aju to isto. Kao politi~ar, ra~unam na te qude, ra~unam na na{u kolektivnu pamet, sposobnost da priznamo gre{ke i snagu da nastavimo daqe.

 Da li se sla `e te sa Stje pa nom Me si }em da „Sr bi ja ne mo ra pri zna ti Ko so vo, ali da mo ra do pu sti ti da re gi ja ko mu ni ci ra i funk ci o ni {e”? Ko je bi, po Va ma, bi lo naj bo qe re {e we za iz la zak iz ak tu el ne po zi ci je ko ja o~i gled no pro iz vo di fru stra ci je sa mo jed ne stra ne – srp ske?

– Pitawe najboqeg re{ewa nije pitawe za mene, to je stvar koja se mora re{avati pre svega me|u stranama u sporu. Ono {to je bitno jeste da se izna|e re{ewe kako regija, i odnosi u regiji, ne bi bili talac nekog bilateralnog odnosa. Hrvatska je priznala Kosovo, i mi se u skladu s tim i pona{amo. Va`no je, i za Srbiju i za Kosovo, da koriste regionalni potencijal, da koriste solidarnost i politi~ku i tehni~ku pomo} koju mo`emo dati, da defini{emo zajedni~ke interese, i da se za wih borimo.

Vremena su vrlo ozbiqna, posebno u ekonomiji – i niko sebi vi{e ne mo`e priu{titi ni sebi~nost ni zatvarawe. Treba donositi racionalne odluke, koje mo`da kratkoro~no i mogu boleti, ali su dugoro~no u interesu gra|ana na{ih dr`ava. A u wihovom je interesu zaista jeste da sve zemqe regije komuniciraju i funkcioni{u.  Osta la je upam }e na Va {a iz ja va da „ne pre ten du je te ni ko me u re gi ji so li ti pa met, ni ti po po va ti, ali da na me ra va te pro mo vi sa ti vred no sti za

ko je se za la `e te”. Da li ste u osno vi za do voq ni do sa da {wim feed-bac kom li de ra re gi o na i {ta bi to mo glo jo{ i}i na bo qe ka da su u pi ta wu od no si na ovim pro sto ri ma?

– Imam izuzetno dobre osobne odnose sa svim predsednicima u regiji, mi smo ~esto u direktnom kontaktu, i razgovaramo vrlo otvoreno i vrlo iskreno i o najte`im stvarima. Verovatno su na{i odnosi po kvalitetu i iskrenosti dosta iznad op{te percepcije o odnosima me|u zemqama u regiji, ali to tako ide – neko mora voditi. Prirodno je da to budu oni koji imaju i najve}u politi~ku odgovornost. Ima puno toga {to mo`e i mora i}i na boqe, i verujem da }e nova hrvatska vlada po~eti konkretno re{avati otvorene teme, od granica do imovinskih pitawa.

Moramo kona~no re{iti sva pitawa koja su ostala kao posledica rata, pro{lo je dvadeset godina i to treba zavr{iti. Treba nam i vi{e zajedni~kih projekata, ova regija je infrastrukturno zapu{tena, to je zna~ajan potencijal za ulagawa. Moramo razvijati i vrlo konkretne ideje o zajedni~kim nastupima na tre}im tr`i{tima – ne mo`emo na{e gospodarske odnose svesti samo na razmenu dobara. I treba nam samopouzdawa, i samopo{tovawa – pre{li smo vrlo dug i te`ak put, ima jo{ zahtevnih deonica, ali danas smo sigurno i boqi qudi, i boqi politi~ari, i boqa dru{tva. Ja sam optimista. n Miroslav Staji}

j, ne}e to mo}i tako ako `elite da vas Putin ~uje! - uzviknuo je, vire}i ispod svojih zlatnih `i~anih nao~ara Boris Akuwin. „Weeeeeet!” zaurlala je sada gomila glasnije, mnogo glasnije nego kada je Akuwin prvi put upitao: „@elite li da Putin ponovno postane predsednik Rusije?”

Najpopularniji ruski savremeni pisac, Boris Akuwin je oduvek bio i veoma anga`ovan intelektualac, te se sada pojavquje i u ulozi jednog od predvodnika masovne pobune gra|ana protiv Putinove vlasti: – Verujem da rusko dru{tvo prolazi kroz prirodna razdobqa rasta – izjavio je Akuwin za „Globus”. – Svaka dr`ava prolazi kroz odre|eno razdobqe vlastitog od-

Me dve dev od stu pe s vla sti?

–Rusiji je potrebno ne{to vrlo jednostavno: demokratija koja normalno funkcioni{e. Sigurni smo da }e do toga do}i, ali kojom brzinom i uz koliko problema, to uglavnom zavisi od onoga {ta }e Putin da uradi. Ako bude svojeglav i nerazuman – onda se miran proces mo`e pretvoriti u revoluciju.

Imamo dovoqan broj usijanih glava i budala na obe strane.

Su kob sa stvar no {}u – Mislim da je ovaj dana{wi Putin u sukobu sa stvarno{}u, odnosno da uop{te ne shvata {ta se doga|a – ocewuje ~uveni ruski pisac. – Predugo je izolovan i wegovi mu savetnici ne daju da vidi svet onakav kakav zaista jeste. Predugo je okru`en laskavcima. On se ne zna koristiti internetom i wegova slika sveta nastala je na temequ ~lanaka i dokumenata koje mu serviraju wegovi pomo}nici. Mislim da se zbog toga pona{a tako autodestruktivno. rastawa i `ivota; neke su dr`ave adolescenti, neke su ve} odrasle, neke su u sredwim godinama. Rusija je upravo polo`ila maturu i postala adolescent; mi vi{e nismo dr`ava tinejxer. Problem Putinovog re`ima jeste u tome {to nije primetio tu kqu~nu metamorfozu i nastavio da se prema narodu pona{a kao da se radi o deci. Trenutno je na{e dru{tvo zrelije od na{e vlade. Ona mora promeniti svoju politiku ili naprosto – oti}i. Naravno da me, kao pisca, ta dru{tvena i istorijska promena sna`no intrigira. @elim da uradim sve {to mogu kako bi pomogao u ovoj tranziciji, da ona pro|e mirno i bezbolno.  Ka kve kon kret ne pro me ne su Ru si ji po treb ne? I {to bi se to mo ra lo do go di ti da Pu tin i

 Re kli ste de mon stran ti ma: “Bi }e to te {ka go di na, ali bi }e to ujed no i na {a go di na”. Da li je Ru si ja na to sprem na? Na i me, Pu tin i Me dve dev u`i va ju po dr {ku voj ske i oba ve {taj nih struk tu ra. Ni su li wih dvo ji ca jo{ uvek pre vi {e ja ki da bi ste se na uli ca ma bo ri li pro tiv wih?

–Oni su bespomo}ni kada su na{e metode u pitawu. Mi smo otvoreni, transparentni, mi nismo nikakvi zaverenici i o svemu govorimo naglas, onlajn. Zato nema nikakvog smisla da prislu{kuju na{e telefone. Isto tako, nema nikakvog smisla da hapse na{e lidere jer ih mi nemamo. Ako vlast odlu~i da preduzme bilo kakve radikalne, stroge mere, to }e samo pove}ati snagu na{e opozicije. A

@E NA KO JA JE OD NE LA TI TOV OD GO VOR STA QI NU

je po be di la du go ve~ no {}u Ali, to je opet bila gre{ka – kuriri istorije „nisu tu da misle i govore nego da postupaju po nare|ewu“. U paketu s Dragicom su i Voja optu`ili da je {pijun, a u pozadini wegovog „slu~aja“ je bila sva|a ponosnog Crnogorca s Kardeqom oko pomo}i koja je vozovima i{la u Sloveniju, dok su druge republike gladovale. Protivio se i Kidri~u, odnosno wegovom sedmogodi{wem planu, „zbog koga su platile bosanske {ume, a slovena~ke nisu ni taknute”. Uhap{eni su istog dana, 31. maja 1951. godine.

Dragici je odrezano 10, a Voji 15 godina. Dr`ali su je ~etiri i po godine u zatvoru u Stocu, Voja je pet i po odle`ao na Golom otoku.

Mu~ili su je, ponekad i tukli. Do`ivela je veliko razo~arewe i nepravdu.

Kad je iza{la iz zatvora 1955, bila je bez stana, oduzeto joj je i radno mesto i sta`, kao da nikada ni{ta nije radila. Jedino joj nisu uzeli partizansku spomenicu, sva druga odlikovawa jesu. Vojo je iza{ao 29. novembra 1956. Udba ih je stalno pratila, a biv{i drugovi su be`ali od wih, samo Svetozar Vukamnovi} Tempo, u ~ijem {tabu je bila tokom rata, nije. Kada je na Terazijama srela ^edu Minderovi}a, kwi`evnika, zbog kojeg je prodala deo svog porodi~nog nakita i dala mu da plati stan, on je izbegao susret. Tako i Vojin i Dragicin ven~ani kum Ko~a Popovi} nije imao snage da im pri|e. Jedi-

ni koji su joj u Beogradu ponudili pomo} bili su Hugo Klajn i wegova `ena Stana, advokat Miodrag Popovi} (otac Sr|e Popovi}a) i profesor Veqko Kora} i wegova supruga, roditeqi @arka Kora}a.

Iza{la je s robije bolesna (stradala joj je {titna `lezda) i dok je jo{ i{~ekivala Voja trebalo je da sa operi{e. U potrazi za poslom oti{la je u Istru, odakle je rodom, iz porodice Vitolovi}, u seoce Soviwak, kod majke i brata koji je imao ~etvoro dece i hra-

borac u ratu, ima i odlikovawa“, govorio bi on. A oni bi na to rekli: „Ako je tako, neka ide da kopa“. „Pa vaqda mo`e da radi i prost administrativan posao da mo`e da `ivi“? A meni je samo rekao: „Ne sekiraj se, ne mogu mi ni{ta“...

Potom je oti{la i u Zagreb kod prijateqa, dr [ilovi}a, gde su je ube|ivali da ostane. Wegova `ena, sestra ~uvenog Branka Gavele, pozvala ju je da bude kod wih... [to imaju oni, ima}e i ona. Ina~e, [i-

Je di ni ko ji su joj u Be o gra du po nu di li po mo} bi li su Hu go Klajn i we go va `e na Sta na, advo kat Mi o drag Po po vi} (otac Sr |e Po po vi }a) i pro fe sor Veq ko Ko ra} i we go va su pru ga, ro di te qi @ar ka Ko ra }a nio porodicu kao {ofer u kamenolomu. Mu~ili su se pa nije htela da im bude na teretu. Srela je jednog {kolskog druga, agronoma, upravnika poqoprivredne stanice. Rekao joj je: „Dragice napi{i molbu, a ja }u da zatra`im administrativnog slu`benika za stalno“.

Bila je zadovoqna i s malom platom jer joj je trebao novac da mo`e da ide u posetu Voju na Goli otok, barem jednom mese~no, i da mo`e da mu odnese ne{to hrane.

– Ali oni iz Udbe u Bujama, stalno su zvali tog mog druga da me otpusti. „Qudi, pa ona je bila

lovi} koji je bio u penziji bio je ministar zdravqa, pa diplomata.

Srela je i neke Golooto~ane u Zagrebu i oni joj reko{e: „Dragice idi kod Krle`e, mi tamo u Enciklopediji radimo u arhivi, pa poku{aj i ti tamo da dobije{ posao“.

Stoga je oti{la je kod jednog Istranina, Mije Mirkovi}a, akademika, kojeg je znala jo{ kao |aka pazinske gimnazije u kojoj je bio i wen najstariji brat Viktor za vreme Austro-Ugarske, pa su bili prijateqi. „Mijo znam da si dobar s Krle`om, radio si ekonomski deo enciklopedije“, ka`em. A on

}e: „Ja sam se s Krle`om razi{ao zato {to je on tamo uzeo klerofa{iste“. I vi{e se nije zanimala za taj posao.

Kada je Vojo do{ao s Golog otoka najpre su po{li u Ulciw, gde je imao porodi~nu ku}u. A tamo – pet porodica i meteorolo{ka stanica! Zamolila je predsednika op{tine kojeg je poznavala iz rata, da tim qudima nekako prona|e stanove, {to nije bilo ni malo lako. Kada se to sredilo do{li su praznu ku}u: sve je bilo odneto.

Nisu imali ni{ta, sem Vojove invalidnine, jer bio je rawen u ratu.

Ipak, posle otopqavawa odnosa izme|u Jugoslavije i Sovjetskog saveza, kada je Staqin umro (1953) i kada je 1956. Hru{~ov do{ao u Beograd, vlast je malo ubla`ila stvari. Srzenti}i su dobili penziju 1962. Odlukom Okru`nog suda u Beogradu je rehabilitovana, a stara presuda je poni{tena 26. februara 2007. godine.

Revoluciju su dizali {egrti, seqaci i studentarija, a Dragica je imala sre}e da upozna intelektualce, da se dru`i s wima. Wen najstariji brat Viktor je studirao u Beogradu agronomiju i pevao u Narodnom pozori{tu, a s wim se dru`io vrlo blizak prijateq Vitolovi}a Otokar Ker{ovani, koji

je te 1930. godine kada je do{la u Beograd sa 17 godina iz internata u Zagrebu, ve} bio osu|en na 10 godina robije. Otokar ju je pose}ivao jo{ dok je bila u Zagrebu i donosio kwige o socijalizmu, pri~e Maksima Gorkog... Jo{ 1917. kada je wen brat bio mobilisan, Otokar je do{ao iz Pazina sa svojim bratom i preuzeo brigu o Vitolovi}ima, o ~etiri sestre i dva brata.

– Znala sam da je levi~ar jer je bio hap{en, da se bavi politikom i da je komunista. I pomislila sam „ako je on komunista to mora da je dobra stvar“. U tim {kolama u Zagrebu bile su devojke iz bogatih porodica trgovaca i industrijalaca, pa su uzimale iz kioska da jedu, {to mi nismo mogle. Recimo, zagrizu jabuku pa je bace... Ja sam to videla kao bezobrazluk, nepravdu. Tu sam se upoznala s levi~arima za ceo `ivot. Htela sam da `ivot bude pravedan, da ne bude da neko ima sve a da drugi gladuje i borila sam se za taj ideal. Upoznala sam beogradske intelektualce, levi~are i komuniste koji su se okupqali oko „Nolita“ - Pavla Bihaqija, Velibora Gligori}a, Gustava Krkleca, Veselina Masle{u, Radovana Zogovi}a, Ko~u Racina...

{to se ti~e vojske i policije – oni su protiv Putina kao i mi ostali.

Mo`da ~ak i vi{e. Ako bi generali naredili vojnicima da pucaju, sumwam da bi oni, ili policajci, tu naredbu poslu{ali.  [ta o~e ku je te da }e se do ga |a ti idu }ih me se ci, pre pred sed ni~ kih iz bo ra po ~et kom mar ta? Da li je Pu tin spre man da upo tre bi si lu?

–Tri su mogu}a scenarija za idu}e mesece. Prvi je da }e Vlada pokrenuti neke polumere zbog kojih bi demonstranti trebalo da popuste. To bi vodilo do smawewa Putinovih ovla{}ewa i ja~awa opozicionih snaga. Drugi je scenario da }e Putin koristiti represivne mere. To bi vodilo u krvoproli}e i revoluciju. I, kona~no, tre}i je scenario da vlast shvati kako je jedini na~in da weni qudi ostanu na funkcijama taj da budu korak ispred reformskih procesa. U tom bi slu~aju vlast ~ak imala i javnu podr{ku, ali bi cena toga bili novi izbori za parlament i pravo politi~ko nadmetawe za izbore za predsedni~ku funkciju. n Bisera Fabrio U „Nolitu“ je srela i kwi`evnika Jovana Popovi}a, za koga se udala 1931. Popovi} je, zajedno sa Svetozarom Popovi}em i Vojislavom Vu~kovi}em januara 1935. pokrenuo „Nedeqne informativne novine“ iz kojih je kasnije nastao NIN. ^asopis je izlazio samo nekoliko meseci, a ure|ivan je u wihovoj ku}i... I danas su na Dragicinom sto~i}u u stanu u Ulici Narodnih heroja na Novom Beogradu – Politika i Nin. („Ali to nije vi{e ono {to je nekad bilo, kada sam 1935. sara|ivala i radila za Nin“). Od Popovi}a se kasnije razvela i udala za komunistu Voju Srzenti}a 1936. Ve} 1941. se prikqu~ila partizanima i provela ~etiri godine pod oru`jem. Dragicin zadatak 1944. je bio da ide u London i predstavqa jugoslovenski oslobodila~ki pokret, i da jednom nedeqno govori na Bi-BiSiju, u programu za Jugoslaviju.

Kada se, u martu 1945, vratila, bila je na spisku odabranih za formirawe novog ministarstva spoqnih poslova FNRJ. Pripremali su kadrove za ambasadore, sve do 1948.

I kako da se ~ovek ne divi toj `eni: Gadamer, nema~ki filozof koji je `iveo u tri veka, ro|en 1899. a umro 2001, a koga sam imao priliku da upoznam, nije znao da se smeje kao ona. Odista neverovatan duh.

– [ta da radim: takva sam kakva sam. Da je bilo sre}e, ja ne bih sve ovo pro{la, ne bih bila politi~ar, bila bih muzi~ar. U internatu smo imali klavir, moja bra}a su bili muzi~ari odmalena, poznata je cela porodica po muzikalnosti, i ja sam vi{e volela da sviram nego da radim zadatke. I verovatno sam imala nekog talenta za to, ali nisam imala mogu}nosti jer bih u Zagrebu morala da pla}am stan u kome je i klavir, a ko bi to meni platio?

I smeje se. nReqa Kne`evi}

31.decembar2011-2.januar2012.

INTERVJU

c m y

12

dnevnik

NEBOJ[A RADMANOVI], ^LAN PREDSEDNI[TVA BOSNE I HERCEGOVINE

Dav no je me |u na rod na za jed ni ca tre ba lo da ode iz BiH o ni to ring tim Sa ve ta Evro pe ne dav no je iza {ao sa ve o ma ne ga tiv nim iz ve {ta jem o Bo sni i Her ce go vi ni, kon sta tu ju }i da je kri za u BiH „naj te `a od 1995”, te da su za to glav ni kriv ci Mi lo rad Do dik i Re pu bli ka Srp ska.

– Iz ve {taj kao da je sa sta vqen u Sa ra je vu, jer ono {to pi {e u iz ve {ta ju mo gli smo da pro ~i tat mo u me di ji ma ko ji iz la ze u Sa ra je vu i da ~u je mo sko ro sva ki dan od po li ti ~a ra ko ji `i ve u Sa ra je vu – ka `e u eks klu ziv nom in ter vjuu za no vo go di {we iz da we „Dnev ni ka” ~lan Pred sed ni {tva BiH Ne boj {a Rad ma no vi}. – Ina ~e, sam iz ve {taj je, ka da bi smo kre nu li ~i we ni cu po ~i we ni cu, ve li kim de lom ne ta ~an, iako mo ram re }i da ima i onih stva ri ko je ni smo, a tre ba li smo da ura di mo. l Ipak, zapre}eno je iskqu~ewem BiH iz Saveta Evrope ukoliko se ne po~ne sa ispuwavawem obaveza navedenih u tom izve{taju, a one se u prvom redu odnose na formirawe Saveta ministara i reformu Ustava.

– Ta~ no je da ima ne kih pri ~a i su ge sti ja ko je se mo gu sma tra ti i kao pret we, no mo ram re }i da Sa vet Evro pe ne ma ni {ta sa for mi ra wem Sa ve ta mi ni sta ra BiH, i da zbog to ga oni tu ne mo gu da pre te. No, ka da je pi ta wu re for ma Usta va u onom de lu ko ji se od no si na pro vo |e we pre su da su da u Stra zbu ru, ima ju pra vo. Me |u tim, sve te pret we iz gle da ju pri li~ no be smi sle no: is kqu ~i ti evrop sku ze mqu, a da u Sa ve tu Evro pe ima i onih ko ji ge o graf ski sa mo do ti ~u Evro pu, bla go re ~e no je ~ud no; i dru go, ako }e nas is kqu ~i va ti, ka ko }e po sle na re |i va ti i tra `i ti da ne {to ura di mo. Tek, ja mi slim da se to ipak ne }e de si ti. l Naslu}uje li se nekakav izlaz iz politi~ke i institucionalne krize u kojoj je BiH? Ili }e se ostvariti predvi|awe gospodina Dodika da ovakva

M

dr`ava ne}e u}i u EU ni za 50 godina?

– Kri za je ste vr lo ozbiq na i ona je plod ne do go va ra wa kqu~ nih po li ti~ kih fak to ra u BiH, ali i plod ne sna la `e wa me |u na rod ne za jed ni ce ko ja ho }e da ko man du je, a ne }e ni za {ta da od go va ra, ve} sa mo kri ti ku je iz da qi ne. U ta kvoj si tu a ci ji BiH je ste vr lo da le ko od EU, u sva kom slu ~a ju mno go da qe ne go {to je bi la pre tri go di ne. I tu je ste kqu~ na gre {ka EU. Ta gre {ka je u to me {to nam ni je omo gu }e no da apli ci ra mo za kan di dat ski sta tus ka da smo ima li mno go, mno go bo qi iz ve {taj no {to ga ima mo sa da. l Kolika je krivica me|unarodne zajednice za krizu u BiH? I mo`e li se dogoditi da se ona „izvu~e” i ostavi Srbe, Bo{wake i Hrvate da sami sre|uju stvari, makar i vrqikama?

– Mi slim da mi sa mi tre ba da sre |u je mo stva ri u BiH, na rav no, ne vr qi ka ma ni sli~ nim sred stvi ma, ne go de mo krat skim ka pa ci te ti ma ko je smo iz gra di li i ko je ima mo. Da kle, ako iz tog ugla gle da mo, on da je me |u na rod na za jed ni ca dav no tre ba la da se iz vu ~e i ode iz BiH. Ova kva me |u na rod na za jed ni ca, ko ja je ov de vr lo broj na, sa vr lo ve li kim pla ta ma, ko ji ~i ta ju no vi ne ko je iz la ze u Sa ra je vu i na ba zi wih pra ve iz vje {ta je, pot pu no je ne po treb na, a s vre me na na vre me uzi ma bi~ u ru ke i ka `wa va uglav nom po li ti~ ke pred stav ni ke jed nog na ro da. Ta kva nam me |u na rod na za jed ni ca ne tre ba,

ona ni {ta ne do pri no si, ona sa mo kva ri od no se u BiH, pro tiv no ono me {to `e li mo, de mo kra ti ju i vla da vi nu pra va. Svi wi ho vi po te zi su pot pu no obr nu ti. Me |u na rod na za jed ni ca ov de tre ba, kao {to tre ba i u dru gim ze mqa ma Za pad nog Bal ka na, da po mog ne sa ve to dav no i, na rav no, eko nom ski, kao {to je svu da po ma ga la ka da su ze mqe pri stu pa le EU. l Kakvu danas ulogu Beograd i Zagreb imaju u BiH, a kakvu bi mogli da imaju u svetlu sve ~e{}ih ocena, koje se ~uju iz dela me|unarodne zajednice, da je „Dejton prevazi|en”?

– I Hr vat ska i Sr bi ja ima ju ma wu ulo gu ne go {to bi, po mom mi {qe wu, i mo gle i tre ba le da ima ju. Na i me, obe su ga ran ti Dej ton skog mi rov nog spo ra zu ma, da kle, ima ju oba ve zu da vo de ra ~u na o BiH, ima ju oba ve zu da vo de ra ~u na o kon sti tu tiv nim na ro di ma ko ji

`i ve u BiH, a ve za ni su za jed nu i dru gu ze mqu. Ta ko |e, dve su to ze mqe ko je ima ju naj du `e gra ni ce sa BiH, a ima ju sa BiH i ve li ku spoq no-tr go vin sku i uop {te eko nom sku raz me nu. Da kle, Be o grad i Za greb ima ju mno go vi {e raz lo ga da vo de ra ~u na i tre ba da vi {e vo de ra ~u na o BiH ne go {to sa da ~i ne. Na `a lost, ve ro vat no za ba vqe ne svo jim pro ble mi ma, one ne vo de do voq no ra ~u na ni o svo jim na ro di ma, ni o BiH u ce li ni, i to ni je, po mom mi {qe wu, ni na ko ji na ~in di rekt no ve za no za ovu pri ~u o to me da je „Dej ton pre va zi |en”. l U kojoj se meri „kosovska kriza” odra`ava na prilike u Bosni i Hercegovini? Imaju li osnova nagove{taji da bi ta refleksija ~ak mogla dovesti do podele BiH? – Ko sov ska kri za ni je di rekt no ve za na sa po de lom dr `a ve BiH, iako bi ne ki ana li ti ~a ri ili sa -

mo zva ni ana li ti ~a ri mo gli da iz vla ~e tu ne ke sli~ no sti. Na rav no, ta se kri za re flek tu je na BiH, jer se de {a va u na {em ne po sred nom su sed stvu, ali se re flek tu je i na ~i ta vu Evro pu, i na ~i ta vu EU, a mo `da i na ne ke me |u na rod ne od no se ko ji pre va zi la ze evrop ska pi ta wa. A to me mo ra mo do da ti i da BiH ni je pri zna la Ko so vo i da ne }e pri zna ti Ko so vo, jer le gi tim ni pred stav ni ci srp skog na ro da u in sti tu ci ja ma BiH, u ko je i sam spa dam, ne }e ni ka da, pre Be o gra da, di }i ru ku za to. Mo gli bi smo ta ko na bra ja ti jo{ ne ke stva ri ko je se zbog te kri ze ose }a ju u BiH, ali to bi nas od ve lo u ne kom dru gom sme ru. l Strahuje li se u BiH da bi se mogla na}i na udaru paketa mera, koji su spremili Evropska komisija i ministri unutra{wih poslova zemaqa ~lanica Unije, za ubrzanu suspenziju vizne liberalizacije?

– Da se stra hu je, stra hu je se kad god ne ko pre ti ta kvom mo gu} no {}u. Ali tvr dim da Evro pa ne ma raz lo ga da bri ne zbog uvo |e wa vi zne li be ra li za ci je na ~i ta vom Za pad nom Bal ka nu, a BiH je sa mo deo tog pro ce sa. Ra di se o vr lo ma lom bro ju sta nov ni ka ukup no, te za i sta te {ko mo `e da se go vo ri o ne ka kvoj po ja ~a noj `e qi da se tra `i azil u ze mqa ma Za pa da. ^i ni mi se ~ak obr nu to, da je taj fe no men vi {e bio iz ra `en pre uvo |e wa vi zne li be ra li za ci je. S dru ge stra ne, tvr dim da smo na tom po qu usvo ji li sve evrop ske nor me, ~ak su nam i do ku men ti bo qi ne go u ne kim evrop skim ze mqa ma za to {to vi {e o to me vo di mo ra ~u na. U sva kom slu ~a ju, mi slim da nam vi ze ne }e vra ti i da to ne tre ba da se de si. l Bosna i Hercegovina 31. decembra zavr{ava dvogodi{wi mandat u Savetu bezbednosti. Mo`e li se re}i da je to bila uspe{na misija, ili joj, kako pojedini analiti~ari su-

ARUNDATI ROJ TVRDI DA

Sa ra jev ski ta bloid Pi {e: Mu ha rem Ba zduq a ko zva no po vla ~e we cr te za od la ze }om 2011. go di nom mo gu }e je, na rav no, iz go mi le per spek ti va. Iz glo bal ne, re ci mo, u for mi spi ska svih sru {e nih dik ta to ra i svih ze ma qa u ko ji ma su odr `a ni ma sov ni pro te sti (a me |u wi ma de fi ni tiv no ni su sa mo one iz tre }eg sve ta) ili, na pri mer, u vi du svo je vr snog smr to pi sa, na bra ja wa zna ~aj nih qu di ko ji su svet na pu sti li ba{ u ovoj go di ni, od No vi ce Ta di }a do Kri sto fe ra Hi ~en sa ili od Sti va Xob sa do An te Mar ko vi }a.

Iz bo san sko her ce go va~ ke per spek ti ve, naj lak {e je, ona ko na pr vu lop tu, po sma tra ti 2011. kao go di nu bez vla {}a. (Na i me, ma da su iz bo ri odr `a ni 3. ok to bra 2010. vlast na dr `av nom ni vou jo{ ni je for mi ra na.) Ipak, ne sa mo jer je vaq da u po sled wem mo gu }em tre nut ku (sre da, 28. de cem bar) do go vor o for mi ra wu vla sti ipak iz gle da po stig nut, va `ni je je, mo `da, uka za ti na je dan dru gi fe no men.

Ne ki bu du }i is tra `i va~ bi, na i me, i vr lo po vr {nim uvi dom u no vin ske i di gi tal ne ar hi ve, o 2011. go di ni u Bo sni i Her ce go vi ni, a na ro ~i to u Sa ra je vu, mo gao ste }i ~ud no vat uti sak: da je re~ o vre men skom in ter va lu u ko jem se ovaj deo sve ta pre tvo rio u tu ri sti~ ku atrak ci ju za ho li vud ske zve zde, upo re di vu vaq da s Azur nom oba lom. U fre kven ci ji po ja vqi va wa na udar nim stra ni ca ma no vi na i udar nim mi nu ti ma ra dij skih i te le vi zij skih dnev ni ka, na me sti ma, da kle, obi~ no re zer vi sa nim za po li ti ku, pred wa ~i la je An |e li na Xo li, no ni je mno go za o sta ja la ni Pe ne lo pa Kruz, a pred

T

we-vi {e isto u ce lom sve tu. Iste ove per so ne pri vu kle bi ma su pa pa ra co-fo to gra fa bi lo gde da su se po ja vi le. Ono {to je ov de druk ~i je je ste pro jek to va we ne re al nih na da u Ho li vud. Od ovih se fil mo va, na i me, o~e ku je pu no, a o~e ki va wa su pri li~ no kon tra sa mi kraj go di ne pri dru `io im se dik tor na. S jed ne stra ne, ne ki se i Xon Tra vol ta. na da ju “utvr |i va wu isto rij ske [ta je uzrok ova kvoj ta blo i di isti ne“ i “is pra vqa wu isto rij za ci ji jav nog pro sto ra? Isti ni za skih ne prav di“, a dru gi opet “po vo qu, ni je re~ o kla si~ noj tra~zi tiv nom bren di ra wu“ i mal te ne te ma ti ci. Ni je se, da kle, to li ko “po zi tiv nom uti ca ju na tu ri zam“. (ba rem na udar nim me sti ma) pi sa Iz isto ri je je po zna to da (eko lo o wi ho vom pri vat nom `i vo tu, nom ski) te {ka vre me na po go du ju ko li ko o “wi ho vom in te re su za in te re su za ki~ i `u ti lo, na na nas“. Ni je se, da se ma lo po i gra mo ~in na ko ji vla ga po go du je bu |i, re ~i ma, in si sti ra lo na wi ho vim gqi vi ca ma i ra znoj ga ma di. Te pri ja te qi ca ma {ka vre me na po ili pri ja te qi go du ju ta ko |e me Ono {to je ovde ma, ali je ste na si jan skim na da druk~ije jeste ~i we ni ci da su ma i te `wi ka ove glu mi ce i projektovawe nerealnih de us ex mac hi na ovaj glu mac “ve re {e wi ma. Ra nada u Holivud li ki pri ja te qi ci o nal no po sma na {e ze mqe“. tra ju }i, da kle, To se pri ja teq stvo, kao, is ka zu je ni je te {ko raz u me ti ni in te res u fil mo vi ma ko je su sni mi li, sni za na {e slav ne go ste, a sko ro ni ma ju ili pla ni ra ju sni mi ti. An o~e ki va wa ko ja se me dij ski pod |e li na Xo li je za te mu svog re `i sti ~u i pot pi ru ju. Ono {to je, me ser skog pr ven ca (U ze mqi kr vi i |u tim, ma lo te `e raz u me ti je ste me da) iza bra la rat u Bo sni i Her ta ne iz qe ~i va na iv nost i to ce go vi ni; Pe ne lo pa Kruz igra auto ko lo ni jal no po da sti ra we glav nu ulo gu u fil mu Ve nu to al pred zve zda ma iz be log sve ta, ta mon do ta li jan skog re `i se ra Ser in fan til na ide a li za ci ja li ko va |i ja Ka ste li ta, ko ji film za pra - sa stra ni ca glory ma ga zi na i sa bi vo sni ma po isto i me nom ro ma nu o skop skih pla ta na ~i ji se mo ti vi svo je su pru ge Mar ga re te Ma can - kon sen zu som pro gla {a va ju sve ti ni, a po {to se deo rad we zbi va u ta~ ki ~i stim i ide al no hu ma ni Sa ra je vu, deo fil ma je tu i sni - sti~ kim. Ne tre ba, na rav no, nu mqen; Xon Tra vol ta pak tek tre - `no i}i ni u dru gu kraj nost, u po ba da sni ma film Kil ling Se a son ko - sve ma {wi ci ni zam i sma tra ti ji }e ta ko |e bi ti te mat ski lin ko - slav ne glum ce ne ka kvim “zlim du van na bo san ske kr va ve de ve de se - ho vi ma“ ko ji se go ste na na {oj ne te. sre }i. Oba ova eks tre ma su pro Da se ne la `e mo, in fo ta in ment me - vin ci jal na. Iz laz je u me ri, sre dij ski sek tor funk ci o ni {e ma - do zem noj (me di te ran skoj), re kao

bi Al ber Ka mi. Ipak, ni je ni da se ta me ra da de na u ~i ti. Vi {e je uro |e na, re klo bi se, kao ta le nat.

Ima ono div no me sto kod Cr wan skog u Ko men ta ri ma uz Ita ku gde se opi su je od la zak na {ih pi sa ca u Pa riz na kon Pr vog svet skog ra ta. Ka ko su Rast ko Pe tro vi}, Du {an Ma ti}, Bo {ko To kin i na ro ~i to Si be Mi li ~i} bi li odu {e vqe ni fran cu skim kwi `ev ni ci ma, pa ri {kom li te rar nom at mos fe rom i na ro ~i to wi ho vim in te re som za Ju go slo ve ne “zbog za jed ni~ kih uspo me na iz ra ta“. Bez ne ke mi si o nar ske po ze, ona ko sko ro us put, Cr wan ski za se be ka `e da ni je de lio to odu {e vqe we i do da je: Ja ni kad ni sam ve ro vao u iskren in te res bo ga ta {a pre ma si ro ma si ma.

Ima ne ~eg le ko vi to mu drog u toj re ~e ni ci Cr wan skog. Iz va ga na je apo te kar ski. Ne po ri ~e se mo gu} nost in te re sa bo ga ta {a pre ma si ro ma si ma, ali se po ri ~e mo gu} nost iskre no sti tog in te re sa. A ako je ne {to iz ve sno, za go di nu 2012. i go di ne bu du }e, ako u go di ni 2012. sve ne ode do vra ga, on da je to po sto ja we ja za iz me |u bo ga tih i si ro ma {nih, ja za za ko ji je Kr le `a go vo rio da se zbog we ga gla gol ima ti i gla gol ne ma ti me wa ju po raz li ~i tim ko wu ga ci ja ma.

Sum wa u iskre nost in te re sa bo ga ta {a pre ma si ro ma si ma du go ro~ no je, da kle, do bi tak, u stva ri ma in di vi du al nim i u afe ra ma (geo)po li ti~ kim, za rad do sto jan stva, a i ina ~e. Toj sum wi je ste me sto na udar nim stra ni ca ma no vi na i udar nim mi nu ti ma ra dij skih i te le vi zij skih dnev ni ka, na me sti ma re zer vi sa nim za po li ti ku, jer ta je sum wa po li ti~ ka ~i we ni ca. (autor je kwi `ev nik iz BiH)

geri{u, „to uop{te nije trebalo”?

– Ne mo `e se re }i ni je dan od ta dva od go vo ra ko ja se su ge ri {u.

Raz lo zi su sle de }i: to je ogro man i obi man po sao ko ji se de sio u ove pro te kle dve go di ne, da bi se mo glo od go vo ri ti sa ’da’ ili ’ne’, od no sno tre ba lo nam je ili nam ni je tre ba lo, da li smo do bro ra di li ili ne. Tek pred sto ji pe riod ka da }e mo ana li zi ra ti tih 700 da na, ko li ko smo bi li ~la ni ca Sa ve ta bez bed no sti i tih oko 500 raz li ~i tih sa sta na ka, go vo ra, istu pa, iz ja va, do ku me na ta... ko je smo ima li za te dve go di ne. Kroz od re |e na pi ta wa ko ja su se ras pra vqa la u Sa ve tu bez bed nost do {le su do iz ra `a ja po de le ko je ima mo u BiH, i to ne tre ba kri ti. Na ne ki ma smo po sti za li sa gla snost, i mi slim da smo oko to ga mo gli bo qe da de lu je mo i unu tar BiH, jer se po ka za lo da je mo gu }e usa gla si ti se i oko te {kih pi ta wa. Ali bi lo je, ne tre ba kri ti, i ne kih ne `e qe nih pro pu sta, ali o wi ma }e mo go vo ri ti ne kom dru gom pri li kom. l Jedno vreme je ulazak u NATO bio strate{ki ciq BiH. Kakvo je danas raspolo`ewe kada je u pitawu ~lanstvo u Alijansi?

– Pra vih pro ce na ka kvo je ras po lo `e we u BiH u ce li ni ka da je u pi ta wu NA TO ne ma mo. Zna mo sa mo op {te oce ne, a to je da u Re pu bli ci Srp skoj ni su za NA TO, a u Fe de ra ci ji BiH je su. Su {ti na je da raz ne in sti tu ci je u Evro pi i sve tu, pa i sam NA TO, ni su is ko ri sti le je dan op ti mi zam, ko ji je po sto jao pre ma evro a tlan skim in te gra ci ja ma u BiH, pa se u Re pu bli ci Srp skoj ja vio ne sa mo skep ti ci zam, ne go i pot pu no ne gi ra we na pret ka pre ma NA TO-u. Da nas je sto ga ja sno da srp ski pred stav ni ci RS u in sti tu ci ja ma BiH ne }e gla sa ti za ula zak u NA TO sa vez pre re fe ren du ma u Re pu bli ci Srp skoj, ali do to ga jo{ ima vre me na. n Mi ro slav Sta ji}

Po bu ne bli sko na u ve na in dij ska kwi `ev ni ca i an ti glo ba list ki wa Arun da ti Roj upo zo ri la je da su mo} ni ci u Evro pi – ukqu ~u ju }i iz ri ~i to i ve li ke me di je – pre pu ni stra ha da se stvar no su o ~e sa ak tu el nom kri zom, te po te zi ma ko je vu ku za pra vo sa mo ku pu ju vre me.

– Dok je Evro pa ne ka da raz vi ja la za se be ide je slo bo de i jed na ko sti, isto vre me no je ko lo ni zo va la dru ge ze mqe, za po ~i wa la ge no cid i prak ti ko va la rop stvo – i sve to u ne shva tqi vim di men zi ja ma. ^i ta vi na ro di su uni {te ni. Bel gi ja je ubi la u Kon gu de set mi li o na qu di.

Nem ci su is ko re ni li u Za pad noj Afri ci He re ro se. Ge no cid je slu `io stva ra wu si ro vin ske ba ze za in du strij sku re vo lu ci ju, ko ja je ute me qi la ka pi ta li zam i na ~i joj osno vi su na sta le ide je mo der ne de mo kra ti je. I upra vo taj ka pi ta li zam je do veo do da na {we kri ze, ko ja je ko li ko eko nom ska to li ko i eko lo {ka... – na vo di autor ka kwi ge „Bog ma lih stva ri” l Mo`e li Evropa sebi jo{ uvek da pomogne ako odmah ukine kapitalizam? Ima li ne{to jednostavnije?

– Ne ka da je bi lo. Ali u na {im oke a ni ma usko ro ne }e bi ti ri ba da pli va ju. Svu gde u sve tu ne sta ju iz vo ri vo de. Ki {ne {u me se uni {ta va ju, da bi se stvo ri la sta ni {ta za go ve da. Sve to po ka zu je ko li ko je krat ko ro~ na i uska bi la za pad noevrop ska de fi ni ci ja slo bo de i jed na ko sti do sa da. Ona uvek ide na ra ~un dru go ga. Ne `e lim ni da po rek nem vred nost evrop skim ide ja ma – ali wi ho vo spro vo |e we u prak su pod uslo vi ma ka pi ta li sti~ ke

^

pro fi ta bil no sti je Evro pu i sve nas do ve la do ta~ ke na ko joj da nas sto ji mo: ne pre vi {e uda qe nu od slo ma. l Ali uprkos tome postoji evropski model: EU kao zajednica nacija koje su se odrekle ratova?

– Ali taj mo del se, ne tre ba za bo ra vi ti, ipak iz vor no te me qi na dva svet ska ra ta i ho lo ka u stu. ^i ni mi se da se da nas Evrop ska uni ja odr `a va za jed no na ma te ri jal nim vred no sti ma, obe }a wu do brog `i vo ta za sve. No, to obe }a we je da nas uz dr ma no i na pe to sti i po de le su isto ta ko iz ve sne. I In di ja je sa vez na ro da, ve ro vat no mno go stru ki jih od ce le Evro pe. Ali nas da nas dr `i, pre sve ga na obo di ma u Ka {mi ru i na se ve ro i sto ku, in dij ska ar mi ja. Ipak, s ob zi rom na to ku da da nas svet ide, me ni je sve jed no te {ko da raz mi {qam u gra ni ca ma ze ma qa ili sa ve za. l Nisu li Evropa i Indija suvi{e veliki da bi se wima moglo upravqati?

– Mo} ni ci ne raz mi {qa ju da nas ni evrop ski ni in dij ski, ne go glo bal no. Na {e vla de ve} du `e vre me kon tro li {u ban ke i mul ti na ci o- nal na pred u ze }a. Po ne kad po mi slim da su eli te od svih na {ih ze ma qa us pe le da stvo re jed nu na ci ju u sve tu. Oda kle gle da ju na svet do le kao na so be za slu `in ~ad. Ako ne ko pro te stu je, po {a qu voj sku, po li ci ju, oso bqe za nad zor, pri ~e mu wi ho va voj ska i po li ci ja za jed no ra di i raz me wu je taj ne in for ma ci je, ka ko bi kon tro li sa la po slu gu. Ali upr kos to me, slu ge su sve ne mir ni je. Na ho ri zon tu se vi -

dnevnik osled wih {est me se ci sva is tra `i va wa jav nog mwe wa u Sje di we nim Dr `a va ma po ka zi va la su isto: da me |u sim pa ti ze ri ma Re pu bli kan ske stran ke ne po sto ji kon sen zus o to me ko je naj bo qi pred sed ni~ ki kan di dat te stran ke i ujed no do sto jan pro tiv kan di dat, do zvo li }e mo se bi tu dr skost da pre ju di ci ra mo, Ba ra ku Oba mi na pred sed ni~ kim iz bo ri ma ko ji }e bi ti odr `a ni 6. no vem bra 2012. go di ne.

Me |u tim, s pri bli `a va wem ko ku sa u Ajo vi – pr vog u se ri ji od 56 unu tar stra na~ kih iz bo ra u sa ve znim dr `a va ma i ame ri~ kim te ri to ri ja ma, luk suz za mi {qa wa ide al nog re pu bli kan ca u Oval noj kan ce la ri ji Be le ku }e pred is tra `i va ~i ma po la ko je po ~eo da se po vla ~i pred pri ti skom su ro ve re al no sti i ma te ma ti ke.

Od le tos ka da je spi sak aspi ra na ta na pred sed ni~ ku no mi na ci ju Re pu bli kan ske stran ke bio po znat, re pu bli kan ci su se ve zi va li pre sve ga za sta vo ve i uve re wa ko je su aspi ran ti iz no si li. Ipak, ka da bi se u an ke ta ma do {lo do spo sob no sti aspi ra na ta da iza |u Oba mi na cr tu i even tu al no ga po be de, uvek je na toj ce diq ci osta jao sa mo je dan – upra vo onaj pre ma ko jem se od po ~et ka ga ji la ve li ka re zer va.

Kon stant no dru gi me |u aspi rat ni ma, Mit Rom ni, biv {i gu ver ner Ma sa ~u set sa, to svi zna ju, ni je mi qe nik do brog de la gla sa~ ke ba ze “Ve li ke sta re par ti je”, ka ko od mi qa zo vu Re pu bli kan sku stran ku, pre sve ga onog kon zer va tiv nog de la. Uspe {ni bi zni smen sa se ve ro i sto ka, tr ka~ za no mi na ci ju Re pu bli kan ske stran ke u pro {lom iz bor nom ci klu su, mor mon po re li gij skom uve re wu i ni ka da pre vi {e ra di ka lan, od star ta je iza zi vao po do zre we me |u oni ma od ~i jih gla so va za vi si we go va po li ti~ ka

P

31.decembar2011-2.januar2012.

U AJO VI 3. JA NU A RA PO ^I WE VI [E ME SE^ NA PRED I GRA ZA AME RI^KE PRED SED NI^ KE IZ BO RE

Re pu bli kan sko si to: ko }e na cr tu Oba mi? sud bi na. Pa ~ak i ka da je u kam pa wi po vre me no ra di ka li zo vao re to ri ku, uvek su po sto ja li ra di kal ni ji i kon zer va tiv ci ma bli ski ji aspi ran ti. A kad su isti ti pa da li u o~i ma bi ra ~a, da li zbog raz ot kri va wa sop stve ne sla bo sti, spor nih sta vo va ili sek su al nih skan da la, po sva ku ce nu se tra `io no vi mi qe nik, po prin ci pu – sa mo da ne bu de Rom ni.

I taj trend ni je za u sta vqen ni ne de qu da na pred iz ja {wa va we gra |a na Ajo ve. Ka da je Wu ta Gin gri ~a, ne ka da {weg pred se da va ju }eg Pred stav ni~ kog do ma ame -

Barak Obama

Wut Gingri~

ri~ kog Kon gre sa, za de si la sud bi na na glog to pqe wa rej tin ga ko ju su ve} bol no is ku si li kon gre smen ka iz Mi ne so te Mi {el Bah man, gu ver ner Tek sa sa Rik

Mo `da taj uz let ne }e bi ti do vo qan da San to rum po be di, iako ko kus u Ajo vi zbog broj nih spe ci fi~ no sti, ka ko isto ri ja sve do ~i, pru `a mo gu} nost za ve li ka iz ne na |e wa. No, to je sva ka ko pri li~ no ja sna po ru ka Rom ni ju, tre nut no ne sa mo fa vo ri tu za po be du u Ajo vi, ve} i za do bi ja we no mi na ci je u na stav ku tr ke, na ro ~i to kad na red do |u dr `a ve u ko ji ma su u ve }i ni bi ra ~i sa is tan ~a nim kon zer va tiv nim, pa ta ko i re li gi o znim uve re wi ma.

Se zo na unu tar stra na~ kih iz bo ra u Re pu bli kan skoj stran ci tra ja -

Mit Romni

Pe ri i ne ka da {wi pred sed nik upra ve God fat her’s Pizza Her man Kejn (ko ji je u me |u vre me nu pod pri ti skom jav no sti zbog seks skan da la “su spen do vao” kam pa -

wu), me |u gra |a ni ma te sa ve zne dr `a ve po ~eo je na glo da ra ste do ju ~e mal te ne ot pi sa ni Rik San to rum, biv {i se na tor iz Pen sil va ni je.

Do bro do {lo 700 no vi na ra!

Ma le {an se za iz ne na |e we

Ko ku som u Ajo vi se ve} 40 go di na ozva ni ~a va po ~e tak iz bor ne go di ne u SAD. Zbog, ~i ni se, po ma lo pre na du va nog zna ~a ja ko ji se po kla wa toj dr `a vi, aspi ran ti na pred sed ni~ ku no mi na ci ju tu pro vo de naj ve }i deo svo je kam pa we, a sra zmer no to me kr we i svo je bu xe te. Kam pa we u toj dr `a vi naj ~e {}e se svo di na li~ ne kon tak te aspi ra na ta sa bi ra ~i ma, od ~e ga, tvr di se, i za vi si is hod gla sa wa na ko ku su, pa se s pra vom mo `e re }i da su `i te qi Ajo ve me |u ret kim Ame ri kan ci ma ko ji su u pri li ci da se po vi {e pu ta ru ku ju i raz go va ra ju sa bu du }im pred sed ni kom SAD ili ma kar we go vim pro tiv kan di da tom. O ve li koj me dij skoj pa `wi, ko ja po red po li ti~ ke ve} de ce ni ja ma iza zi va za vist dru gih ame ri~ kih dr `a va, sve do ~i po da tak da je za iz ve {ta ~e ko ji su u Ajo vu do {li da pra te ko kus pla ni ran no vo go di {wi par ti na ko jem se o~e ku je i do 700 no vi na ra.

Me |u aspi ran ti ma za pred sed ni~ ku no mi na ci ju Re pu bli kan ske stran ke je i Ron Pol, kon gre smen iz Tek sa sa, ko ji je jed nom je ve} bio pred sed ni~ ki kan di dat – 1988, is pred Li ber ta ri jan ske stran ke. Po sled wih ne de qa ovaj po li ti ~ar strikt nih li ber ta ri jan skih ube |e wa, be le `i rast po pu lar no sti u is tra `i va wi ma jav nog mwe wa, iako ga ve }i deo kon zer va ti va ci i da qe ne pri hva ta, pre sve ga zbog za la ga wa za izo la ci o ni sti~ ku spoq nu po li ti ku SAD. Je di ni aspi rant ko ji se ne }e nad me ta ti u Ajo vi je Xon Hantsmen, biv {i gu ver ner Ju te i biv {i ame ri~ ki am ba sa dor u Ki ni, ko ji je fo ku si ran na praj ma ri u Wu Hemp {i ru, 10, ja nu a ra. Iako po li glo ta, ugla |en i od me ren, i je di ni od aspi ra na ta s is ku stvom u spoq noj po li ti ci, Hantsmen je, me |u tim, od ula ska u tr ku su ve re ni vla dar za ~e qa li ste aspi ra na ta, s ma lim {an sa ma da bi na sa mim iz bo ri ma mo gao da iz ne na di.

SVET SKI MO] NI CI SA MO KU PU JU VRE ME

se vi de ho ri zon tu

de po bu ne. U SAD, gde sam du `e bo ra vi la, go vor na uli ca ma se pro me nio. To je do sa da bi lo ne za mi sli vo. l Kla di te se na no vi pro test ni po kret na Za pa du?

– Ko bi jo{ to po mi slio da }e ame ri~ ki stu den ti ko ji ma je do sa da si pa no u gla vu da je so ci ja li zam opa sni ji od si de, iz ne na da iza }i na uli ce s pa ro la ma pro tiv k « la snog ra ta»? l Mi sli te li da je kri za u Evro pi i u SAD no va pri li ka ko ja se uka za la si ro ma {ni ma na ovom sve tu?

– Ova kri za ne po ga |a sa mo si ro ti wu, to je ta ko |e i kri za bo ga tih. Stva ri vi {e ne mo gu ta ko da idu. Sta ri na ~in vi {e ne funk ci o ni {e. U SAD 400 qu di po se du je ono li ko ko li ko ima po lo vi na ame ri~ kog sta nov ni {tva. U In di ji 100 qu di ras po la `e sa vla sni {tvom vred nim ~e tvr ti ne bru to dru {tve nog pro iz vo da. Bez ve li kih pro me na taj }e se si stem slo mi ti. l Ho }e li on da svi bi ti si ro ma {ni ji? Ili }e se bo gat stvo pra ved no po de li ti?

– Ili }e do }i do pot pu nog slo ma, ili }e na sta ti mi li ta ri zo va ne zo ne, u ko ji ma }e bo ga ti mo }i da `i ve sa mo me |u ~u va ri ma, ka ko bi su zbi li sve vr ste ot po ra – od mir nog, pre ko voj nog, do te ro ri sti~ kog. Te bit ke se da nas u In di ji ve} bi ju. Pi ta we je da li sna ga pred sta vqa wa ko ju ima ju mno gi ko ji te pro ble me ozbiq no shva ta ju, mo `e bi lo gde da do pri ne se wi ho vom re {a va wu. Ja ne ve ru jem u to. l Da kle, vi {e ne ve ru je te u upra vqa we kri zom, ne go u re vo lu ci ju?

– Na ma je po treb na no va mo} pred sta vqa wa, jed na no va de fi ni ci ja od zna ~a ja za na pre dak, no va de fi ni ci ja slo bo de, jed na ko sti, ci vi li za ci je i sre }e na ze mqi. Vre me neo gra ni ~e nog in di vi du a li zma je pro {lo. Pri to me se ne za la `em sa mo za mo ral nu ob no vu ni ti po zi vam na do bru stra nu ~o ve ka. Sa mo ka `em: ona ko ka ko stva ri sto je, ne {to }e se de si ti. Evro pa je sa mo po ~e tak. n E. N. L.

}e bez ma lo {est me se ci, sve do kra ja ju na. Me |u tim, za raz li ku od stra na~ kog ka len da ra od pre ~e ti ri go di ne, ovo go di {wi je di zaj ni ran ta ko da tr ku za pred sed ni~ ku no mi na ci ju pra ti ne iz ve snost go to vo do sa mog kra ja. Da ne bu de za bu ne, svo je unu tar stra na~ ke iz bo re or ga ni zo va }e i De mo krat ska par ti ja, ali wi hov is hod odav no je po znat: Ba rak Oba ma }e sa svim si gur no po no vo bi ti pred sed ni~ ki kan di dat te par ti je, bez ozbiq nih tak ma ca u unu tar stra na~ kom od me ra va wu. Sve dru go bi, ta ko nas u~i isto ri ja, bi lo po gub no za pred sed ni ka ko ji tra `i re i zbor.

Bez ob zi ra da li se u ne koj dr `a vi or ga ni zu je ko kus (oku pqa we ak ti vi sta stran ke u cr kva ma, bi bli o te ka ma, dru {tve nim cen tri ma… ko ji kroz vi {e sat nu di sku si ji agi tu ju za svo je fa vo ri te) ili praj ma -

13

ri (kla si ~an od la zak na bi ra~ ko me sto i za o kru `i va we kan di da ta), wi ho va svr ha je da se od re de de le ga ti za stra na~ ku kon ven ci ju, na ko joj se obi~ no to kom let wih me se ci, zva ni~ no no mi nu je pred sed ni~ ki kan di dat. Broj de le ga ta iz ne ke dr `a ve za vi si od we ne ve li ~i ne ali i od to ga da li or ga ni zu je ko kus ili praj ma ri. Po {to je sva koj dr `a vi osta vqe no da auto nom no iza be re na ~in iz bo ra ali i alo ka ci ju de le ga ta, mo `e se do go di ti da iz jed ne dr `a ve po bed nik unu tar stra na~ kog nad me ta wa po ku pi sve de le ga te ili pak da se de le ga ti po de le pro por ci o nal no aspi ran ti ma ko ji su osvo ji li gla so ve.

Od 2285 de le ga ta ko li ko }e se na }i na kon ven ci ji Re pu bli kan ske stran ke, za do bi ja we pred sed ni~ ke no mi na ci je po treb na je po lo vi na de la ga ta plus je dan (1143). Iz bor ni ka len dar i iz bor na pra vi la ne omo gu }a va ju ni jed nom aspi ran tu da do te broj ke do |e pre kra ja apri la, a sva je pri li ka tek ka sni je. Ali, osim {to }e bi ti is cr pqu ju }i, ka len dar unu tar stra na~ kih iz bo ra no si pri li ~an pro blem za one aspi ran te ko ji ku bu re s fi nan si ja ma, ali i sa sla bi jom in fra struk tu rom na te re nu. Pri ku pqa we de le ga ta na ka {i ki cu pod ra zu me va ve li ku ak tiv nost na te re nu i pla }a we sku pih re kla ma u me di ji ma.

Od svih aspi ra na ta, Rom ni je di ni na svo joj stra ni ima in fra struk tu ru iz 2008. go di ne, ko joj ne }e bi ti po treb no pu no da se re ak ti vi ra, tim pre jer biv {i gu ver ner su ve re no vo di u ko li~ ni pri ku pqe nog nov ca. Ame ri~ ki iz bo ri su ve o ma, ve o ma sku pa avan tu ra, a ce na su ro vog su o ~a va wa s tim naj ~e {}e je iz la zak iz iz bor ne tr ke.

Svi aspi rat ni su, za sad, mak si mal no fo ku si ra ni na iz bo re ko ji sle de u ja nu a ru na kon Ajo ve – Wu Hemp {ir, Ju `na Ka ro li na i Flo ri da. Te iz bo re po tra di ci ji pra ti ve li ki pu bli ci tet, pa se ta ko na wi ma sva ka po be da ko mot no mo `e du plo ra ~u na ti. Na i me, ko ga me di ji to kom ja nu a ra pro gla se za iz ra zi tog fa vo ri ta u tr ci i po klo ne mu pri stoj nu pa `wu, taj mo `e da se na da da }e u na stav ku tr ke na svo ju stra nu pri vu }i do bar broj i da qe neo pre de qe nih, ali i onih ko ji vo le da bu du uz po pu lar ne i po bed ni ke. I, ni {ta ma we va `no, one ko ji su sprem ni da do ni ra ju no vac. Taj efe kat je bio i te ka ko uo~ qiv u tr ci za pred sed ni~ ku no mi na ci ju de mo kra ta 2008. go di ne. n Denis Kolunyija

SANK CI JE PRO TIV IRA NA ZNA^ILE BI OB JA VU RA TA?

Pret wa ma na pret we ank ci je pro tiv Ira na su ob ja va ra ta i mo gle bi da do ve du do pra vog ra ta, iz ja vio je re pu bli kan ski kan di dat za pred sed ni ka SAD Ron Pol, po znat po svo jim izo la ci o ni sti~ kim i ne in ter ven ci o ni sti~ kim sta vo vi ma u spoq noj po li ti ci. On je do dao i da bi na ja vqe na blo ka da Or mu za, mo re u- za ko ji Per sij ski za liv po ve zu je sa Arap skim mo rem, od no sno In dij skim oke a nom, bi la lo gi~ na me ra ko joj bi Iran bio pri mo ran da pri beg ne u slu ~a ju ame ri~ kih sank ci ja na iran sku pro da ju naf te. Kroz mo re uz Or muz pro la zi oko 17 od sto svet ske naf te ili oko 15,5 mi li o na ba re la dnev no, pa bi iran ska blo ka da ozbiq no po go di la svet sko tr `i {te.

Kon gre smen iz Tek sa sa sma tra da bi Ame ri ka tre ba lo da gle da svo ja po sla i da on da ne bi bi lo pret we no vim ra tom. „Ako do |e do za tva ra wa Or mu za, sve bi mo glo da se sva li na na {a ple }a. [ta ako se ce na naf te du pli ra u sle de }ih me sec-dva?„ re kao je Pol pri sta li ca ma oku pqe nim na pred iz bor nom sku pu u Ajo vi.

Te he ran je pre to ga od ba cio upo zo re wa Va {ing to na u po gle du stra te {kog mo re u za i na gla sio da }e Re vo lu ci o nar na gar da „ na pret we(SAD) od go va ri ti pret wa ma”. „Mi ne sum wa mo u na {e od bram be ne spo sob no sti i mo gu} nost da za {ti ti mo na {e vi tal ne in te re se”, re kao je za me nik ko man dan ta Re vo lu ci o- nar ne gar de, bri gad ni ge ne ral Ho sein Sa la mi. Pod se ti mo, to je bio od go vor zva ni~ ni ka iran ske voj ske na upo zo re we mi ni star stva ino stra nih po slo va Ame ri ke „ne }e to le ri sa ti bi lo ka kav pre kid pro la za kroz mo re uz Or muz”. Za me nik pred sed ni ka Ira na Mo ha med Re za Ra hi mi na ja vio je ove ne de qe i da }e u slu ~a ju em bar ga na iz voz naf te we go ve ze mqe Iran blo ki ra ti mo re uz kroz ko ji je tran spor tu je {e sti na svet skog „cr nog zla ta”.

Iran, podsetimo, odr `a va de se to dnev ne voj ne ve `be u me |u na rod nim vo da ma za li va za ko ji ad mi ral je Ha bi bo lah Sa ja ri re kao da bi ga bi lo „iz u zet no la ko za tvo ri ti”. n

S

31.decembar2011-2.januar2012.

d gra|anskog rata u Libanu 80-ih godina pro{log veka `eleo sam da budem novinar spoqnopoliti~ke redakcije. Makar moderna istorija Bliskog istoka je, u najgrubqem, istorija ratova i sukoba me|u tamo{wim dr`avama, narodima i verskim grupama. I verovatno bi taj spisak mogao da se nastavi... Po~eo je taj region da me zanima, s nadom da }e mi postati i profesionalna orijentacija, da bih makar poku{ao da doku~im – za{to je kolevka civilizacije toliko prokleto mesto za `ivot.

Kolega Borivoje Erdeqan po~eo je da izve{tava sa Bliskog istoka 1961. godine, u vreme su|ewa nacisti~kom zlo~incu Adolfu Ajhmanu. Napu{tao ga je, i vra}ao mu se, kao stalni dopisnik ili kao specijalni izve{ta~. Ili nekim drugim povodom, samo da bi oti{ao ponovo.

Na na{em prvom susretu pre nekoliko godina doneo mi je, na pozajmicu, kwigu o gra|anskom ratu u Libanu. Ako mi ne{to nije bilo poznato – da nau~im.

Ono {to ne pi{e o kwigama, ~uo sam od wega. Nekoliko upe~atqivih pri~a o ratnom ludilu koje je razorilo tu ina~e prelepu zemqu, o qudima koje je do mr`we zaslepelo to ludilo, ali i o onome {to i uprkos svakom ludilu, uspeva da opstane.

Na Bliskom istoku, naro~ito.

Raz go vor za no vo go di {wi broj „Dnevnika“ po~eo sam pitawem koje ranije nisam stizao da mu postavim. Nije da nisam bio radoznao da ~ujem odgovor na pitawe – da li je s toliko Bliskog istoka u krvi, uspeo da razume taj region – ali mi se onda ~inilo va`nijim da

S u S r e t i : borivoJe erdeqan

O

Sto godina republike kine

Car stvo je pa lo 1. ja nu a ra iko nije smeo da rizikuje svoju glavu da bi ca- vojnog komandanta Lija koji je bio u voqi Englezima, ru kazao istinu i dvehiqadegodi{wa kineska {to je umirilo zajednicu stranaca i lokalne politiimperija sru{ila se kao kula od karata pre ~are. Ali Li nije bio revolucionar i nije hteo da preta~no sto godina, 1. januara 1912. Sunovrat je po~eo uzme zadatak, pa su morali {to milom, a vi{e silom, jo{ u Opijumskom ratu od 1839. do 1842. godine koji je da ga „ubede“. Ubrzo se ustanak pro{irio i na druge vodio gotovo nezainteresovani car Daoguang sa En- gradove, a neke provincije su iskoristile priliku da glezima, jedan od posledwih izdanaka dinastije \ing u proglase nezavisnost, me|u wima Tibet i Mongolija. istoriji. Car je mislio da je wegova ogromna zemqa Carska ku}a je poku{ala da spase {to se spasiti neporecivi centar sveta, ali s tim se nije slagao iza- mo`e: u posledwem poku{aju reforme proglasila je ziva~ – Velika Britanija. Britanske topovwa~e s mo- ustavnu monarhiju. Svemo} cara je napukla, a \ingovi ra su kontrolisale gradove i trgovinu i protiv wih su zamolili mo}nog generala Juana [ikaija da postanije pomagala nikakva crna magija niti tajno supero- ne premijer. Juan se klatio neko vreme izme|u revoluru`je – ostarelom generalu Jangu koji je trebalo da cionara i lojalnosti dinastiji, ali je ubrzo shvatio spase Kinu preostalo je samo da izvesti cara o „veli- da mu se pru`a prilika da ugrabi vlast. Pokazalo se ~anstvenoj pobedi“ koja se nikada nije dogodila. da su autoritarne tradicije ja~e od jo{ mladog duha [ok je bio velik: car Daoguang je 1842. morao da se republikanstva. Juan nije podnosio nikakvu konkupovu~e, i da otvori kineske luke za trgovinu kako je to renciju, i ve} na prvim izborima 1912, po{to je pobeiz Londona zahtevano, kao i da ustudio Sunovu Nacionalnu partiju pi Hongkong Britancima. Ve} 1856.

(Kuomintang) proglasio ih je drPrema zvani~nom vi|ewu, usledio je Drugi opijumski rat i po`avnim neprijateqima, a wihoto je bila novo je Kina morala da ustukne: 1860. vi poslanici su morali da napuumar{irali su Francuzi i Britanste parlament. Sun je izbegao u nedovr{ena revolucija ci u Peking, a Daoguangov sin \anJapan, da bi se u decembru 1915. feng koji je bio na prestolu je morao Juan krunisao za cara. Republika da kapitulira. Kina je postala masan feud evropskih koja jedva da se probudila, ve} je bila ukinuta. Dodusila, gorak svojim `iteqima. Carstvo je upalo u haos {e, Juan se ubrzo povukao i tri meseca kasnije umro od gladi i bezbrojnih pobuna koje su izme|u 1851. i 1864. trovawa, ali se republika nije uspostavila. ko{tale `ivota milione qudi a zemqu opusto{ile.

– Prema zvani~nom, vi|ewu 1911/12. dogodila se neU tu iscrpqenu zemqu vratio se 1883. godine 17-go- dovr{ena revolucija. Kao jedini ishod va`i da je di{wi sin seqaka Sun Jatsen. To je bio prvi takt u okon~ano carstvo. Okona~ali su, tako se ka`e, tu rejednom novom komadu koji je iznenada po~eo: sloma voluciju komunisti 1949 – ka`e Pekin{ki istori~ar carstva i nastanka republike. Vratio se u svoj kraj i s Vu Si. jednim prijateqem je hodo~astio u seoski hram, gde se Po wegovim re~ima, u revoluciji je zapravo samo nalazila gipsana statua posve}ena „severnom caru“. car sru{en; na wegovo mesto su do{li predstavnici Do{ao je do we i odlomio komad sredweg prsta. „Vidi- Kuomintanga, ~iji je kasniji vo|a ^angkaj{ek postao te: odlomio sam caru prst. A on se jo{ uvek smeje. Da protivnik Maoa. li stvarno verujete da jedan takav mo`e da nas za{ti– Ali ostatak aparata vlasti nije bio promewen, i ti?“ Sunov nastup nije bio dobro prihva}en u selu, i tako su problemi ostali nere{eni. S komunisti~kom on je ubrzo morao da otputuje. Prona{ao je uto~i{te revolucijom iz 1949. nije se puno popravilo: i tada je u Hongkongu, po~eo da studira medicinu i – pre{ao u vrh sistema zaposednut pod druga~ijim motom... hri{}anstvo. Ali nije imao mira: od 1905. va`io je za Posle Drugog svetskog rata odigrao se, zapravo, kovo|u revolucionarnog ujediwewa grupa koje su bile na~ni ~in dvoboja izme|u komunista i nacionalista. protiv dinastije \ing, sve do tzv. Revolucionarnog Pobedila je Maova partija, i preostale trupe Kuosaveza. mintanga su sa svojim vo|om ^angkaj{ekom pobegle na Prvog januara 1912. godine Sun je u Nankingu pro- Tajvan. Tako je iskustvo iz 1911. ostalo u zape}ku istoglasio republiku, ali iako su mnogi u wemu videli rije. Ameri~ki istori~ar Dejvid Strand je o tome pre idealnog vo|u, tj. predsednika – ve} je bilo kasno. Dva nekoliko meseci objavio kwigu pod karakteristi~i po meseca pre toga, 9. oktobra 1911, jedna revolucio- nim naslovom: „Nedovr{ena republika“. U pravom narna grupa u zemqi, u Hankou u blizini Vuhana, izve- trenutku bi, mo`da, ne{to od republikanskih ideala la je akciju posle koje je policija ubila trojicu akti- iz pro{losti o politi~koj jednakosti i u~e{}a u javvista, ali to je bila inicijalna kapisla oru`anog nom `ivotu – moglo i da se ostvari u najmnogoqudniustanka: revolucionari su upali u skladi{te oru`ja i joj zemqi sveta. grad je ubrzo pao u wihove ruke. Preneli su vlast na n E. N. L.

N

dnevnik

c m y

14

Raz u me ti u ko ji si razumem - priznao mi je Erdeqan. - Ali, nekako mi najte`e pada {to se ovde malo ko trudi da ga razume, i umesto toga poku{avamo da ga propustimo kroz ma{inu za mlevewe mesa.

Ne mo`e to tako, to je po mnogo ~emu jedinstven region o svetu.

Wegova veza sa Bliskim ima korene u okru`ewu u kojem je rastao, a u me|uvremenu je, ho}e da prizna, postala i porodi~na tradicija. Wegov otac je, obja{wava, bio doktor teolo{kih nauka i fokus wegovog akademskog ra-

su mi pri ja te qi „za me ri li“ {to nisam obi{ao neke druge svetske gradove, Wujork, London... Ja sam, me|utim, i vi{e nego zadovoqan – slu`bovao sam dosta godina tamo gde su bili centri starih svetskih civilizacija. U Kairu sam `iveo {est godina a odlazim tamo 45 godina, bio sam dopisnik i iz Atine i Jerusalima, pohodio i Irak i Iran... A {to se ti ~e dru gih i pri vla~ ni jih gradova, bez lo{e primisli, wih ~ovek mo`e da poseti i sa

... i Jaserom arafatom

turisti~kom agencijom. Bliski istok je izazov i svako ko ga poseti vremenom se identifikuje s tim delom sveta. Da, po sto je su ko bqe ni in te re si; da, ne idemo daqe od arapskoizraelskog sukoba, ali ako ih sve razlo`i{ i ako ih pa`qivo propusti{ kroz filtere, uo~i}e{ kako svi ti narodi tamo imaju i puno toga zajedni~kog. Dok sam `iveo u Jerusalimu, svedo~io sam za mene jed nom neo bi~ nom do ga |a ju. ^uo sam neku galamu i muziku, i po ode}i, muzici i mirisima pe~enog mesa bio sam ube|en da je u pitawu neka arapska svetu razgovoru sa Jichakom rabinom kovina. Ispostavilo se da je u slu{am iskustva iskusnog nota bio je Stari zavet i hebrejski pitawu bio narodni praznik vi na ra spoq no po li ti~ ke re jezik. I wegova }erka se kao koji su proslavqali oni koji dakcije. istori~arka umetnosti bavi tim se ne do kraja ta~no nazivaju - Od prvog odlaska 1961. na delom sveta, pre svega Jerusaliarapskim Izraelcima, odnosno Bliskom istoku sam u vi{e namom: svoju doktorsku tezu posveto su Jevreji koji su u Izrael vrata slu`bovao, kao stalni dotila je upravo Jerusalimu i wedo{li sa severa Afrike. pisnik „Politike“ iz vi{e gragovom uticaju na stvarawe novih Od kraja Drugog svetskog radova, odlazio povremeno, ili centara hri{}anstva: Carigrata nije bilo dekade kada se u sam tamo{wa zbivawa odavde da, Moskve i Beograda. tom regionu nije ratovalo. Ako pratio. I, {to vi{e vremena - ZaNovogodi{we ove 53 godine kolislavqe ko tamo{wi narodisveta imaju dosta {irom prolazi, sve mawe ga do kraja sam u SAD: novi narstvu mnogo pu ta Londonska toga zapojedni~kog, loSkakawe gi~nosaje17pi Britanija: Filadelfijska Italija: m parada pantomimi~ara na kojoj bogato kostimirani qudi igraju uz muziku akusti~arskih grupa oslawaju}i se na evropsku i afri~ku ba{tinu

zornica najve}e novogodi{we dnevne parade duga je vi{e od tri kilometra i ukqu~uje preko pola miliona posmatra~a procesije

visokog Kavurovog mosta u hladni Tibar; opasna tradicija, ustanovqena 1946. godine, koja okupi na hiqade turista i stanovnika Rima

datumska granica

Brazil: Brazilci igraju, pevaju, mole se i bacaju cve}e u more za Jamawu, bogiwu okeana i za{titnicu ribara i pre`ivelih brodolomaca

ATLANTIK

PACIFIK

Filipini: Narod kupuje Rumunija: Izvo|a~i idu od 12 razli~itih okruglih ku}e do ku}e u seoskim plodova vo}a – svaki za po jedan podru~jima (i sve vi{e po mesec – da mu donesu sre}u. gradovima) igraju}i i pevaju}i Najvi{e se nabavqa gro`|e zarad odbrane od zlih duhova

Ju`na Afrika: U 17. veku su robovi bi li bili spre~avani da slave Novu godinu 31. decembra, pa su umesto toga oni to ~inil i ~inili 1. januara. Tu tradiciju je do danas nastavio karneval minstrela.

Australija: Ro{tiqawe u dvori{tu i `urke na pla`i u i{~ekivawu jednog od verovatno najspektakularnijih novogodi{wih vatrometa na celom svetu

Nova godina u drugim kulturama (prikazana prema Gregorijanskom kalendaru) JAN

1. jan.

Gregorijanski kalendar

FEB

MAR

23. jan.

22. feb.

Kina/ Tibet Vijet(Losar) nam (godina zmaja/Teta)

APR

M MA AY AY MAY

14. mart Siki (Nanak{ahi)

JUN

JUL

21. mart 1. apr.

Persija Asirci (Noruz), Iran – Bahai, Kurdi, Zoroastrijanci Zoroastri janci

AVG

13. apr.

Tai (Songkran)

SEP

OKT

14. apr. [ri Lanka (Sinhala/ Tamili)

NOV

17. sept.

Jevreji (Ro{ ha{ana)

DEC

15. nov.

Muslimani (Al hiyra /Muharam)

dnevnik

31.decembar2011-2.januar2012.

15

novinar

narod do{ao

Borivoje Erdeqan

ta we {ta ih raz li ku je to li ko da su uvek sprem ni za ra to va we?

- Lo gi ke u tom de lu sve ta ne ma ba{ uvek - na po mi we moj sa go vor nik. - U ra to vi ma ni su uvek isti ni pro tiv ni ci, ni sa ve zni ci, i to je ta ko od vaj ka da.

Po se ban ku ri o zi tet je to {to se u tom de lu sve ta su sre }u ali i su ko bqa va ju tri mo no te i sti~ ke re li i je, ko je tu ima ju ili svo je ko lev ke ili naj va `ni ja sve ta me sta. Po sto ji to ve~ no pi ta we Je ru sa li ma, gra da ko ji se ne na la zi ni na re ci, ni na mo ru, ni ti je ika da bio na glav nim tr go va~ kim pu te vi ma, da kle ni ne ka da na pu tu svi le, ni ti da na na pu tu naf te. I opet, ve} hi qa du go di na oko tog gra da se lo me ko pqa i vo de ra to vi.

Ali, kad ode te ta mo, ~ak i na krat ko, ose }a te u va zdu hu da taj grad ima ne ku mag net nu pri vla~ nost ko ja ini ci ra raz li ~i te ma ni fe sta ci je a on da sve to re flek tu je u stvar nost taj do `i vqaj Je ru sa li ma.

A {to se ti ~e lo gi ke, po sto ji ta sta ra pri ~a ko ja mo `da i naj bo qe opi su je Bli ski is tok: po `e le la {kor pi ja da pre |e sve tu re ku Jor dan i za mo li la kor wa ~u da je pre ba ci na dru gu oba l u. Kor w a ~ a is p r v a ni j e hte la, na rav no, pla {i la se za sop stve ni `i vot, ali je na kon uve ra va wa {kor pi je da joj ni je u in te re su da po to nu za jed no, na kra ju ipak pri sta la. Me |u tim, na sre di ni re ke {kor pi ja ipak uba da kor wa ~u, a na kor wa ~i no: za {to, po bo gu, gde ti je tu lo gi ka? {kor pi ja joj od go -

vo ri: pa ovo ti je lo gi ka Bli skog is to ka.

Kao ko le ga ko le gi, po da rio mi je sa vet ko ji je on pri hva tio od, za we ga, iko ne ov da {weg spoq no po li ti~ kog no vi nar stva, Pre dra ga Mi lo je vi }a: da bi uspe {no ob ja snio svo jim ~i ta o ci ma zbi va wa o ko ji ma iz ve {ta va{, naj pre je po treb no da raz u me{ na rod me |u ko ji si do {ao i kroz tu pri zmu tre ba po sma tra ti i ana li zi ra ti zbi va wa. Ne za vi sno od od to ga {ta ka `e ili ra di re `im, vlast.

Jer, sa mo pre zen to va we po li ti~ kih od lu ka ni je ni {ta vi {e od pri mi tiv ne par ti je {a ha.

- Da na {we iz ve {ta va we o tom re gi o nu u na {im me di ji ma je vr lo po lo vi~ no i ne pro fe si o nal no. Svi su po sta li stru~ wa ci op {te prak se, svi se u sve raz u me ju, za sve {to ti tre ba – tu je in ter net. Da me ne raz u- me{ po gre {no, in ter net je sjaj na stvar, ali u na {em po slu tre ba da ima ulo gu po mo} nog sred stva. Sve je to po sle di ca me dij skog si ro ma {tva i ne ke na {e sa mo u ve re no sti da je svet ona kav ka kvog `e li mo da vi di mo. A re zul tat je to da je da nas te {ko na }i po uz dan me dij ko ji ima do sled nu li ni ju u do no {e wu stvar ne sli ke sve ta u ko jem `i vi mo. Pa se ti se sa mo ka ko se iz ve {ta va lo o Li bi ji, pa tu je bi lo stvar no sve ga...

Kad smo ve} Li bi je, ne bi bi lo pro fe si o nal no da ni sam upi tao za pro ce nu – gde }e se za vr {i ti ono {to je pre go di nu da na za po ~e to u Tu ni su?

- Ne bi me ~u di lo da se sve za vr {i ta mo gde je i po ~e lo. Evo, u Li bi ji i Egip tu se po ka za lo da taj pr vi krug ni je bio do vo qan da bi se za vr {i lo ona ko ka ko ti na ro di mi sle da za slu `u ju. U Si ri ji sa da {wi re `im ne mo `e da op sta ne, su vi {e du go to sve tra je, su vi {e je kr va vo i to ne pr vi put. Pro te sti u Za li vu su u}ut ka ni, a sve ovo sku pa ne ~i ni la god nim `i vot na sa u dij skom dvo ru. Ne znam ka da }e se za vr {i ti, ali, po {te no go vo re }i, ne vi dim ni u jed noj od dr `a va arap skog sve ta ne ki de mo krat ski mo del vla da wa ko ji je pri me ren 21. ve ku.

Svi ti na ro di za slu `u ju da `i ve nor mal no i do bro u svo jim ze mqa ma, sa do brim vla sti ma, ali mi se ~i ni da jo{ ni su bli zu to ga. n Denis Kolunyija

Proslave novog leta

N

o va, 2012. go di na po ~i we u ne de qu, 1. ja nu a ra. No vu go di nu pr vi }e do ~e ka ti ma lo broj ni sta nov ni ci Lajn ostr va ko ja pri pa da ju re pu bli ci Ki ri ba ti, u cen tral nom de lu Ti hog oke a na. Ova ostr va se na la ze na is toj ge o graf skoj du `i ni kao i npr. Ha vaj ska ostr va i po to me 1. ja nu ar bi tre ba lo da na obe sku pi ne ostr va do |e isto vre me no. Me |u tim, iz ad mi ni stra tiv nih raz lo ga me |u na rod na da tum ska gra ni ca za o- bi la zi Ki ri ba te (da ne bi i{la pre ko wih) i ta ko ih sme {ta po seb nu vre men sku zo nu (vre me po Gri ni ~u + 14 sa ti). Na kon Ki ri ba ta, No va go di na }e sti }i na kraj wi is tok Azi je, za tim u Austra li ju, pa po tom pre ko Ja pa na, Ki ne, In di je i dru gih azij skih dr `a va do }i }e u Evro pu i Afri ku, da bi na sta vi la pre ko Atlan ti ka do oba ame ri~ ka kon ti nen ta sve do pa ci fi~ kih ostra va Ame ri~ ke Sa moe, Ni jue i Mi dvej skih ostr va.

Ina~e, s na dom da }e na red ni pe riod `i vo ta bi ti bo qi, lak {i i lep {i, qu di su od pam ti ve ka do ~e ki va li na red nu go di nu pri no se }i `r tve bo go vi ma i pri re |u ju }i go zbe. Isto rij sko je pi ta we, me |u tim, ka da zapravo po ~i we no va go di na. Ima lo gi ke da to bu de na dan zim ske krat ko dne vi ce, jer po sle to ga ob da ni ca po sta je sve du `a, a no} sve kra }a. Ta ko su ra di li He le ni i Sta ri Slo ve ni. Ali Va vi lon ci i, u po ~et ku, Ri mqa ni, no vu su go di nu sla vi li ne gde oko pro le} ne rav no dne vi ce {to isto ta ko ni je lo {e re {e we, jer je to do ba ka da pri ro da po ~i we da se bu di, a da ni po sta ju du `i od no }i. Asir ci su, opet, sma tra li da se go di ne me wa ju u sep tem bru, on da ka da pro |e je se wa rav no dne vi ca.

Kako god, pi ta we ka da po ~i we sle de }a go di na za pra vo ni da nas ni je re {e no u glo ba lu. Je vre ji je sla ve 6. sep tem bra, Ki ne zi ne gde kra jem ja nu a ra ili po ~et kom fe bru a ra (u sva kom slu ~a ju sla ve je dve ne de qe). Or to dok sni pra vo slav ci se dr `e sta rog ka len da ra pa No vu go di nu isk~qu ~i vo do ~e ku ju 14. ja nu a ra (ma da oni tvr de da je to 1. ja nu ar). Oni dru gi, pro se~ ni pra vo slav ci, mno go su flek si bil ni ji. Oni sla ve i 1. i 14. ja nu ar.

U svakom slu~aju, kod nas je tako kao je. I u 2012. ns ~eka dolazak pro le }a 20. mar ta u 06:14; le to po~we 21. ju na u 01:08; je sen, pak, 22. sep tem bra u 16:49, a zi ma 21. de cem bra u 12:12. A ko se i malo intresuje za astronomiju, nikako ne sme pro pu sti ti pre laz Ve ne re is pred Sun ca 5/6 ju na – sle de }i }e se do go di ti 11. de cem bra 2117. te }e ga bi ti ma lo te `e do ~e ka ti.

I, da: upr kos mno gim na ja va ma, `e qa ma i o~e ki va wi ma, 2012. ne }e se do go di ti ni je dan smak sve ta. I {lus! n Aleksandar Zorki}

„ DN E V N I K ” N A L I C U ME S TA: SuSrEt S korzikanSkim SEParatiStima

Paralelna atmosfera u mediteranskoj razglednici cen tru gra da. Re pu bli ka sla vi.

Mo `da }e mo u opu {te noj at mos fe ri sa zna ti vi {e.

n Pi{e: Mario Kanaet a iz gled ti pi ~an dan u ino stran stvu na no vi nar skom za dat ku. Pod ne u Ba sti ji, gra di }u na se ve ro i sto ku Kor zi ke. Grad je, a po ~e mu dru gom u ra to vi ma bo ga toj po ve sti, ime do bio po tvr |a vi iz ko je je po nik nuo (franc. Ba stil le - tvr |a va). „Di ~i” se jed nim od naj ve }ih pro ce na ta ne za po sle nih u ce loj Fran cu skoj – oko 20 po sto. To se ne vi di na uli ca ma, sve je {a re no, pu no cve }a, auto mo bi li su re la tiv no no vi, qu di do bro ode ve ni, tra jekt na lu ka no va i sa vre me na… Dan je Fran cu ske re pu bli ke, 14. ju li. Uli ce dru gog po ve li ~i ni gra da na ostr vu (pr vi je glav ni grad Aja ~i) sa ne vi {e od 45 hi qa da sta nov ni ka, pre pu ne su u`ur ba nih qu di. U va zdu hu se ose }a sve ~a na at mos fe ra, fran cu ske tro boj ni ce vi jo re se s ve }i ne zgra da, ali pri do {li ca s Bal ka na ose ti }e pa ra lel nu at mos fe ru, ne {to na pe to i opi pqi vo u zra ku. Za ti{ je pred bu ru, ili – ta~ ni je, ti hu bu ru is pod svih tih fa sa da me di te ran ske „raz gled ni ce”.

Pe we mo se vi ju ga vim ste pe ni ca ma u jed noj od mno gih ba rok nih zgra da u Ba sti ji. Po ku {a va mo da pro na |e mo se di {te jed ne od ne ko li ko lo kal nih po li ti~ kih stra na ka ko je u svom pro gra mu ne iz o- stav no ima ju re ~i „Kor zi ka” i „ne za vi snost”. Ku ca mo na ma siv na, vi so ka dr ve na vra ta ko ja se ni ma lo ne raz li ku ju od svih onih ko je vi |a mo po sli~ nim ba rok nim gra |e vi na ma na Bal ka nu. Ni ko ne od go va ra. ^e ka mo jo{ ma lo, ku ca mo jo{ par pu ta i od u sta je mo. Da li zbog uza lud nog pe wa wa i si la `e wa, ili zbog po dnev ne vru }i ne na vre lom me di te ran skom as fal tu – uhva ti la nas je `e|.

N

Le|ima okrenuti zidu Pri stoj na kli ma ti zo va na gra |an ska ka fa na pre ko pu ta ~i ni la se kao pra vo uto ~i {te. Dok smo na ru ~i va li pi }e, pi ta mo ko no ba ra da li zna gde mo `e mo da na |e mo go spo du iz stran ke. Sa mo se po mak nuo u stra nu i oslo bo dio nam po gled pre ma dnu ka fa ne gde smo ugle da li dva kr {na Kor zi kan ca ko ji su bi li za zad wim sto lom. Se de li su le |i ma okre nu ti zi du. Ko no bar je sa mo na mig nuo mah nuv {i gla vom u wi ho vom sme ru, otre sao kr pom po sto lu i oti {ao. Usta je mo i pri la zi mo im.

Dva kr {na mom ka pra te nas po gle dom, a ka da su shva ti li da pri la zi mo ba{ wi ma, po ~e li su se me {ko qi ti na sto li ca ma. Ko le ga je pri stoj no po zdra vio i re kao da smo no vi na ri te da bi smo vo le li da raz go va ra mo o po li ti~ koj si tu a ci ji na Kor zi ci. Pri sta li su.

Pi ju pi vo. Ka `u da ret ko ima ju pri li ku da raz go va ra ju s no vi na ri ma. @a le se na re pre siv nu

po li ti ku Fran cu ske ko ja za ne ma ru je wi ho ve po seb no sti, je zik i kul tu ru. ^i sto kr vi su i bes kom pro mi sni se pa ra ti sti ko ji ba lan si ra ju na gra ni ci le gal no sti. Po {tu ju sve osta le sli~ ne evrop ske po kre te.

Na ma su iz gle da li od lu~ no, ali is tra u ma ti zo va no. Ne pre sta no su sum wi ~a vo gle da li u sme ru sva kog no vog pri do {li ce, ne ski da ju }i po gled dok se ne uve re da ih ne ugro `a va. Ode ve ni su jed no stav no, ali ured no. Ne no se ode la, ni kra va te, sa mo pan ta lo ne i ko {u qe. ^i ni se da su iz re do va rad ni~ ke kla se, ve ro vat no ri ba ri ili lu~ ki rad ni ci. Oda je ih pre pla nu la ko `a.

Ka `u da su Kor zi kan ci po no sni i vred ni qu di, da vo le `i vot, hra nu, pi }e i ve se qe.

Me |u tim, to }e kao svo ju po seb nost is ti ca ti sva ki na rod u Evro pi. Tra `i mo da qe.

Li ber ta per Yvan!

Na pu tu do ho te la uo~a va mo mno {tvo pla ka ta na ko ji ma je li ce ti pi~ nog, po ma lo gru bog, Kor zi kan ca. Pla ka ti su iz ku} ne ra di no sti, jed no stav ne cr no-be le fo to ko pi je ili is pi sa ni ~ar {a vi ko je vi se sa zi do va. Is pod li ka pi {e „Co lon na„, uz ri je ~i po dr {ke „Li ber ta per Yvan„. Re~ je o svo je vr snom kor zi kan skom he ro ju. Ime mu je Ivan Ko lo na, kor zi kan skom na ci o na li sti i ve li kom za go vor ni ku sa mo stal no sti. Osu |en je 2007. go di ne za ubi stvo pre fek ta Kor zi ke, Klo da Eri wa ka. Ubi stvo se do go di lo 6. fe bru a ra 1998. go di ne. @r tva je po go |e na s tri met ka u vrat. Pu ca -

Crne siluete Kor zi kan ski je zik na ma la i ci ma zvu ~i kao me {a vi na ita li jan skog, {pan skog i por tu gal skog. Pra va me di te ran ska je zi~ na Podr{ka korzikanskom heroju sa la ta. Iz go va ra ju re ~i na svom no je iz pi {to qa ko ji je go di nu je zi ku, tek to li ko da nam po ka - da na ra ni je ukra den ka da je pro `u, a na ma se ~i ni kao da slu {a - va qe no u jed nu `an dar me rij sku mo ita li jan ski s por tu gal skim sta ni cu. Na kon to ga, usle di la je na gla skom. Za i sta, pot pu no se jed na od naj ve }ih po li cij skih po raz li ku je od fran cu skog. Me |u - te ra u fran cu skoj isto ri ji. Ubi tim, osim je zi ka, ni smo us pe li da cu su uhva ti li u te {ko pri stu sa zna mo ni jed nu dru gu po seb nost pa~ nim kor zi kan skim pla ni na ko ju oni is ti ~u, a da istu sklo - ma. Ta ko se za vr {i la we go va haj nost ne ma ju i Fran cu zi, od no sno du~ ka pri ~a. Ivan Ko lo na tre dru gi me di te ran ski, la tin ski nut no slu `i do `i vot nu za tvor na ro di (po {te ni, vred ni, le pe sku ka znu. Tvr di da je ne vi na `r im `e ne i sl.). Na kon raz go vo ra tva fran cu skog me dij skog lin ~a. u ka fa ni, od ve li su nas istim Mno gi Kor zi kan ci mi sle isto. onim vi ju ga vim ste pe ni ca ma u Nema taksija! svo je stra na~ ke pro sto ri je.

Ula zi mo u stan sa vi so kim ta Ne ko li ko sa ti ka sni je, sve `i va ni ca ma. Na zi do vi ma su pla ka - i od mor ni {e ta mo cen trom Ba ti na ko ji ma je Fran cu ska pred - sti je. Sun ce je na za la sku, ne bo je sta vqe na kao qu ti ti ge ne ral ko - cr ve no po put kr vi. [tan do vi su ji agre siv no do vi ku je „Ti {i na!” pu ni hra ne i pi }a, qu di sla ve, je i pr stom pre ti psu na ko jem pi - du, pi ju. Na uli ci ne ma pu no po {e „Kor zi ka„. Ima tu i ne {to li ca ja ca, tek u obli `wim uli ~i sim bo li~ nih pla ka ta na ko ji ma ca ma vi di mo par ki ra ne po li cij su cr ne qud ske si lu e te s pu {ka - ske kom bi je i auto mo bi le. O~i ma u ru ka ma (za ~u do, ni je ka la - gled no je da fran cu ska po li ti ka {wi kov, ne go ame ri~ ki M16). ne pre sta nog na se qa va wa do mi Iako su na {i do ma }i ni le gal ni cil nih Fran cu za na ostr vo ipak po li ti~ ki pred stav ni ci, pla ka - da je re zul ta te. Me |u tim, ne uspe ti nas pod se }a ju na sli~ ne ma te - va ju da nad ma {e od nos sna ga: 51% ri ja le ir ske IRA-e i ba skij ske na spram 49% u ko rist onih ko ji ETA-e. Ne do pu {ta ju nam da to ni su za odva ja we Kor zi ke. Ta po sni ma mo. Sve nam je ja sno. Od la - lo vi~ nost u na {em slu ~a ju ipak zi mo bez spo zna je po ~e mu su ni je bi la pro sek na uli ci. Va Kor zi kan ci po seb ni i za {to ne {ar ska at mos fe ra s me di te ran `e le da `i ve u Fran cu skoj. Od - skim pe di gre om ni je da la o~e ki lu ~i li smo da se od mo ri mo do ra - va ne re zul ta te. Qu di su ne ra do nih ve ~er wih sa ti ka da je za ka za - pri ~a li o raz li ka ma. ^i ni lo no ve li ko sla vqe i va tro met u nam se da sa ti ma i sa ti ma uglav -

nom na i la zi mo na cen tra li ste, lo jal ne Fran cu ze. Od se pa ra ti sta ni tra ga, ni gla sa.

Na kon {to smo od gle da li spek ta ku la ran va tro met, od lu ~i li smo (opet) da skok ne mo do ka fa ne i po tro {i mo osta tak no }i.

Na kon neo ba ve znog raz go vo ra s ko no ba ri ma, za kle tim Kor zi kan ci ma ko ji ta ko |e ni su da li ne ko ja sni je ob ja {we we svo joj `e qi za ne za vi sno {}u, pa smo od lu ~i li po tra `i mo tak si. Put do kre ve ta ni je kra tak, ho tel nam je dva de se tak ki lo me ta ra od cen tra gra da.

Osta vqam ko le ge u ka fa ni i kre }em u po tra gu za tak si sta ja li {tem. Po sle 45 mi nu ta lu ta wa po {i rem cen tru gra da i na i la ska na ne ko li ko pra znih sta ja li {ta za tak si ste, za kqu ~u jem da su svi ve ro vat no za u ze ti jer raz vo ze pri pi te sla vqe ni ke. Ula zim u ka fa nu. Pi tam ko no ba ra ka ko je mo gu }e da ba{ ni je dan je di ni tak si ni je na ras po la ga wu. On se sme je, do vi ku je ne {to svo jim ko le ga ma ko ji ta ko |e „pu ca ju” od sme ha, okre ne se pre ma na ma i, bla go na klo no se osmeh nuv {i, na fran cu skom ka `e: “Tak si sti su na {i Kor zi kan ci, ne ka se Fran cu zi na svoj pra znik sa mi vo ze svo jim ku }a ma.”

Presudna razlika Lo jal nost kor zi kan skih tak si sta ide ji ne za vi sno sti ni je nas ba{ raz ve se li la. Ko le ga je pi tao ko no ba re, dva mla da mom ka – da li bi nas oni od ve zli do ho te la. Po nu dio im je 20 evra.

Pri sta li su. Po la sa ta ka sni je, ko no bar ska du ga no} se za vr {i la, a nas pet na gu ra nih u ma lom re nou kli ju tre ska lo se na pu tu pre ma ho te lu. Po sled wih ki lo me tar-dva ko le ga je opet od lu ~io da oku {a sre }u. Nag nuo se lak to vi ma na vo za~ ko i su vo za~ ko se di {te i upi tao: „Haj de sad za kraj, stvar no mi re ci te u ~e mu je raz li ka iz me |u vas i Fran cu za”.

Ko no bar vo za~ ve} je po ma lo ner vo zno od bi jao da raz go va ra o to me, o~i to vid no re zig ni ran ~i we ni com da na ma ni {ta ni je ja sno. Par ki rao je is pred ho te la, a ko le ga je iz xe pa iz va dio nov ~a ni cu od 20 evra i pru `io mu je. Ko no bar - vo za~ sa mo se okre nuo, po gle dao u nov ~a ni cu, pa u we ga i upi tao: „Stvar no `e li{ da sa zna{ u ~e mu je raz li ka iz me |u me ne i jed nog Fran cu za?”. Ko le ga po tvrd no klim ne gla vom. Mla di Kor zi ka nac na sta vi: „Fran cuz bi ti uzeo nov ce, a ja, eto, ne }u!”. Na sme {io se jo{ jed nom i bla go od gu rao od se be ko le gi nu ru ku s nov ~a ni com. Bo ga ti ji za 20 evra i jed nu mo `da ba nal nu, ali ve ro vat no slo je vi tu spo zna ju, du go smo ma ha li na {im Kor zi kan ci ma dok je wi hov auto mo bil ne sta jao u no }i. (autor je producent u Al Yaziri)

31.decembar2011-2.januar2012.

c m y

16

e po ta de ce je le po ta o ko joj VI DA OG WE NO VI], KWI @EV NI CA I RE DI TEQ KA INTERVJU pri ~a te, ne pre po zna ta, a na do hvat ru ke. Na te le vi zi ji pri ka zu ju po ro di ce sa sed mo ro ili osmo ro de ce, gde se ma li {a ni jed no dru gom do uve ta, is ti ~u kao tro fej ni po e ni, bez ob zi ra {to svi spa va ju u dva kre ve ta i `i ve u kraj woj osku di ci. Na sve stra ne tru bi mo o po spe {a va wu na ta li te ta i na ri ~e mo nad iz u mi ra wem Sr ba, a ru bri ke o kri mi na lu vr ve od fo to gra fi ja men tal no ne po dob nih ro di te qa ko ji zlo sta vqa ju svoj po rod. Si ro ti {ta pu na na pu {te ne de ce, tu `no gle da ju u lKo ji na uk srp sko dru {tvo ili uskog in te lek tu al nog op se ga. ka me ru kad ih sni ma ju i ne sme {e mo `e iz vu }i iz mu ko trp nog Oni na po zo ri {te gle da ju kao na se, bez ob zi ra {to ih na to pot se - otre `we wa Pa vla Isa ko vi }a? po ten ci jal no min sko po qe. Oni }a ju pa zi te qi ce.

– I kad bi gle da li {te bi lo sa od po zo ri {ta tra `e za ba vu, a ne Gde su ti pa ro vi ko ji ma se ni je mo je dan gle da lac, ni ta da ne bi otre `we we. Na pro tiv otre `wen da lo da bu du ro di te qi, {to ne mo glo da se ta~ no pred vi di ko ji }e gla sa~, ni je si gu ran glas. pro vo de vi ken de sa tom de com, na uk on iz we za se be pro ~i ta ti. lZna ~i li to da su iskre na {to ih ne vo de na iz le te, u po zo - Kad bi otre `we we dru {tva bi lo uve re wa u ovom dru {tvu i vre ri {te, na ko la ~e? [to im ne ~i - ta ko jed no stav na stvar, ko bi `a me nu ap so lut no pre va zi |e na? ta ju baj ke i ne cr ta ju ve se le cr te - lio po zo ri {nog tru da. Uosta lom, – Pa, ne bi se ba{ re klo da su u `e? Ko vo li sa mo de te ko je je sam ta da bi po zo ri {te i le pa kwi `ev ne kom tren du. Na wih se sad kod ro dio, taj je po gre {an ro di teq. nost vla da li sve tom, ili bi bi li nas gle da kao na ne ki no stal gi~ ni I ti da ro dav ci ko ji da ju dve sta - sku po ce na spa si la~ ka eki pa. Ni re ci div u se }a wu na vre me jed na re ko {u qi ce iz ko ko sti, brat jih su wi ho va de ca stva i je din „Plav krug i u wemu zvezda” postoji. iz ra sla, pa pri ~a ju o stva. A ko li tom svom ge stu vi {e ko su ta uve To je neograni~eno popri{te ne go In dij ci o do re wa kod nas na{ih `eqa od kojih se mnoge mogu ispuniti bro ~in stvi ma maj ke i ta da bi la samo pesmom, ili u pesmi Te re ze. I le po tu da iskre na, naj ri va wa mi ne pre po bo qe se vi di zna je mo kao le po tu, ne go to ma ni - re klam ne po ru ke, ma ka ko do bro po to me {to smo na pr voj kri vi ni fe stu je mo kao otu `nu sa mi lost, iz ve de ne ne po sti `u ci qa no sre na sr nu li na svo je naj bli `e su se de go vo ri za “Dnev nik” kwi `ev ni ca di {te kru ga, ~e sto ba{ sa svim su i bra }u u jed na ko sti i za jed ni i re di teq ka Vi da Og we no vi}, prot no, ali oni ra ~u na ju da se ot {tvu. ko ja je uo~i no vog pri zna wa „Ko - por sla ma po na vqa wem, po si ste lUni ver zal na po ru ka „Se o ~i }e vo pe ro” re `i ra la „Se o be”, mu ki ne ske ka pi. [kol sko po zo ri ba„ogle da se u...? pred sta vu ju bi le ja 150 go di na {te je ne kad bi lo o~i gled na na – Ni je ne ra zum no ni ne re al no Srp skog na rod nog po zo ri {ta. sta va, za pra vo dra ma ti zo van po u~ tra `i ti ne mo gu }e. ^ak je to do ne Pi ta li smo je, ko li ko joj je ta ni pri mer, ali bo jim se da se tim kle i smi sao `i vo ta. Kad bi smo sim bo li ka bit na? ske ~e vi ma po zo ri {ni ukus kod de `e le li i tra `i li sa mo ono {to je – Sim bo li ka mo `da ne bi bi la ce raz vi jao upra vo u po gre {nom mo gu }e, `i vot bi bio “ka me na to li ko bit na, u stva ri bi la bi sa - prav cu. Po zo ri {ne pred sta ve na uspa van ka”, {to bi re kao pe snik. mo stvar mo gu }e scen ske atrak ci i me ne ma ju tu fron tal nu pe da go lSmi sao „Pla vog kru ga i u je da ni je re~ o in sce na ci ji jed nog {ku mo} ko ju im ne kad po li ti ka, a we mu zve zde„ je za pra vo pu to od sto `er nih ro ma na na {eg je zi ne kad ci vil ni i {kol ski pro gra va we do wih? ka u ko jem je isti ni to i iz ma {ta mi pri pi su ju.

– Je ste. Oni po sto je. To je neo no pre ple te no ta ko da se sim bo li lVa{ stav je da se po li ti ~a gra ni ~e no po pri {te na {ih `e qa i stvar ni po da ci me |u sob no pri ri bo je ma {te stva ra la ca? od ko jih se mno ge mo gu is pu ni ti rod no do pu wu ju i po dr `a va ju. Cr – To je na sle |e iz ide o lo {ke sa mo pe smom, ili u pe smi. wan ski na slo ja va pro zne i po et dr `a ve. Ide o lo gi ja, za sno va na na lNe do sti `ni su? ske opi se i is ka ze slo bod no sle kon tro li sa nom do zi ra wu pa `qi – Do sti `ni su uglav nom kao pe de }i sop stve ni spi sa teq ski im vo tri mo va nih i po dob no pred na sni~ ka isti na. Su dar sve to va na puls i ta ko osva ja po zi ci ju da preg nu tih ide ja, me ta fo ru do `i sta je kad mi shva ti mo da onaj bes isto rij sko pri ka zu je kao igru vqa va kao sub ver ziv ni iz raz zbog kraj ni krug ne }e da se ogra ni ~i i sim bo la. Eto ta sim bo li ka je ste we ne mo gu }e vi {e zna~ no sti. Ba{ sve de na splet na {ih am bi ci ja, a va `na za ovu pred sta vu. kao i ~o vek is kqu ~i vih shva ta wa, ni ona zve zda iz we go vog sre di {ta

L

dnevnik

Ni je ne ra zum no tra `i ti ne mo gu }e i we nu van bra~ nu trud no }u i uda ju za Ajn {taj na ko ji ni je po ka zao ne ko ve li ko in te re so va we za od ga ja we de te ta.

Mi le va Ma ri} je stu di ra la vred no, ali s po vre me nim gu bit kom sa mo po u zda wa. Jed nom je ~ak i na pu sti la taj stu dij i grad Ci rih i pre {la da stu di ra bi o lo gi ju na me di cin skoj {ko li u Haj del ber gu.

Ipak, vra ti la se, po sve mu su de }i zbog qu ba vi pre ma ko le gi.

Ni je na sta vi la stu dij, ali je po ma ga la svom da ro vi tom mu `u.

Ne kim qu di ma sklo nim mi to lo gi za ci ji i pre u ve li ~a va wu, sve je to zvu ~a lo do sta skrom no i vaq da pre vi {e `en stve no, pa je lan si ra na te za da je sve te te o rij ske ra do ve ona smi sli la, a am bi co zni Al bert pri svo jio. U stva ri, do bra, za qu bqe na i po dat na Mi le va je do zvo li la da se on pro sla vi, sa mo da bi osta la uz we ga, ma i u du bo koj we go voj sen ci. Tim “naj bo qim na me ra ma” po plo ~an je put ra znim iz mi {qo ti na ma i pot pu no ne po treb no je od ve lo pri ~u o toj iz van red noj `e ni, na sa svim spo re dan ko lo sek. lUpo re di te ju na ki wu iz Va {eg ro ma na „Pre qub ni ci„ sa srp skom eli tom da nas, sli~ no sti raz li ke?

– Ni sam do bar tu ma~ sop stve nih tek sto va, ali znam da su mi se na od bi ja da nam se spu sti na ra me i `a lo poj ke nad gu bit ni~ kom sud - uli ci, ili u ho lu po zo ri {ta, ili po sta ne na {a tro fej na epo le ta. bi nom. Vi {e ~u di {to se ni kad po ne kad u avi o nu, obra }a le ne po Ta da mi po~ ne mo da za po ma `e mo: tim ju bi lar nim po vo di ma ne pi {u zna te ~i ta teq ke, tvr de }i da su se iz da ja, iz da ja... go vo ri da smo tu bit ku iz me |u pre po zna le u we noj li~ no sti. Da lZa {to se iden ti tet u Sr bi osta log iz gu bi li i za to {to se tu nas je, kao {to zna te, ~i ta we kwi ji tu ma ~i ta ko eks trem no, od sva ki ve li ka{ bo rio za svoj ra - ga elit na na vi ka, pa wih tre ba na vod ne la ko }e gu bqe wa even ~un i ma li po sed, ne ha ju }i za, u to sma tra ti pri pad ni ca ma na {e eli tu al nim ula skom u EU do we go vre me ve} pri li~ no ra{ ~i vi ja nu, te. O~i gled no ima sli~ no sti. ve ne u ni {ti vo sti kroz gu bit lOce ni te ni vo jav nog go vo ra Kne `e vi nu. Da su se oku pi li i ni~ ku po li ti ku? raz vi li ne ku za jed ni~ ku od bram - u Sr bi ji?

– Iden ti tet, taj ta ko po mod ni be nu li ni ju, ne {to bi mo `da i po – Za grc nut ne tr pe qi vo {}u, ter min ko ji je to li ko po li ti zo - sti gli. No, taj na uk, kao {to vi - ostr vqen po ri ca teq skim iz li vi van, da ~im ga ma je da i be sa, ner iz go vo ri te, svi vo zan, pre din far „Najboqim namerama” poplo~an je put na }u le u{i, ktno na pet, pso raznim izmi{qotinama i potpuno je o~e ku ju }i ili va~ ki, kle tve ni, a nepotrebno odvelo pri~u o Mlevi Mari} ne ku ba ra `nu re |e re ~it, ube od bram be nu va dqiv i osmeh nut. na sasvim sporedan kolosek tru, ili pak ne Ta da po mi {qam ku ru ga li cu ti da ipak ima na de. pa: ka kav ti je to kr{ od mo bil - di te ni smo na u ~i li ni iz ta da l[ta go ni na{ ver bal ni ka nog, kva ri ti iden ti tet. Ta na {a {weg po ra za, ni iz to li kih po sle ni ba li zam? pri ~a o iden ti te tu se ustva ri de - we ga. A {to se ti ~e na {eg an ti – Sa mo qu bi va vo qa za mo}, li~ li na vi {e gru pa. Ima te ise qe - fa {i sti~ kog po kre ta, jed ne za i - na ne si gur nost, za vist, su rev wi ni~ ku pri ~u, za sno va nu na {kol - sta sve tle ta~ ke u na {oj isto ri ji, vost i nar ci zam, za tim ose }a we ne skoj lek ti ri i na rod nim iz re ka ma ne mo gu da shva tim ovo “dis tan ci - is pu we no sti, glad za estrad nim o na {oj pa tri jar hal noj go sto qu - ra we” i “pra we ru ku”. ^o vek ne uspe hom, sa mo qu bqe, sa mo qu bqe... bi vo sti, po `r tvo va nom pri ti ca - mo `e da po ve ru je svo jim o~i ma lZa {to su gra |a ni to li ko wu u po mo} sta rom i sla bi jem, mo - kad gle da i slu {a ozbiq ne qu de neo se tqi vi na svi re post je zi ral noj ~i sto ti, ili pak onu do ma - ka ko s mno {tvom eufe mi za ma mu - ka? }u pred iz bor nu o to me ka ko je na{ dru ju o kvi slin {koj Vla di jed nog – Kul tu ra go vo ra se ve} po o dav iden ti tet na {a sna ga, a to je da Ne di }a, a an ti fa {i sti~ ki ot por no sma tra ver bal nom po zom. Ce ni smo rad ni, vred ni, la ko u~i mo, a sma tra ju do ne kle ener gi jom za - se ta ko zva ni opu {te ni go vor, uz te {ko za bo ra vqa mo. A ima i ona blu de. Li be ral noj Evro pi ta kvim mno {tvo ne spret nih an gli ci za ma ma lo ru ral ni ja: ka dri sti }i i ute - is tu pi ma de lu je mo pri li~ no ne - i po {ta pa li ca, uz sna `nu ge sti }i i na stra {nu mje stu po sta ja ti. ra zu mqi vo. ku la ci ju i spon ta no pod vu ~e no po Ma lo je na ro da, ili gru pa, ili ko lMo `e li se go vo ri ti o Mi - ko jom psov kom. To se do `i vqa va lek ti va ko ji se ne bi pre po zna li u le vi Ma ri} kao o svo je vr snoj kao pri ro dan iz raz li~ no sti, {to ovim iden ti tet skim oso bi na ma. pa ra dig mi na {eg od no sa sa zna ~i da pr vo ka `e{, pa po sle du [ta }e mo to mi on da iz gu bi ti kad Evro pom ili smo i od te `e ne go i jo{ ne mu {ti je ob ja {wa va{ se pri dru `i mo Evrop skoj uni ji? na ~i ni li mit „za do ma }u upo - {ta si ti me mi slio. U tu {e mu su Mi slim da bi taj po jam iden ti te ta tre bu”? se uba ci li bes pri zor ni ne u ro ti~ tre ba lo ma lo bo qe raz ja sni ti. Za – Mi le va Ma ri} je ste i mo `e ni na pa da ~i, ta ko zva ni pro fe si o sad je to kod nas uglav nom na rod na bi ti vr lo re ~it pri mer pro di ra - nal ni ne ga to ri ko ji ma su psov ke pe sma, ili la pi dar na gra |an ska wa evrop skih li be rar nih ide ja u naj bo qi do ka zi, a pret we naj e fi kri ti ka pri ~e mu se i jed na i dru - na {e kra je ve. Voj vo |an ski Sr bin, ka sni ja od bra na. I to sve u`i vo, ga stra na slu `i hi per bo li za ci ja - austrij ski ofi cir, bo ri se da we - jav no, bez uz ma ka. I {ta se de si lo, ma. go va k}er za vr {i gim na zi ju van - ume sto osu de, oni su po sta li na lOt kud to li ka po tre ba da red no, vo di je od gra da do gra da, rod ni he ro ji ko ji. Wi ho vo za grc sla vi mo po ra ze: svi zna ju ka da jer ta da to `en skoj de ci ni je bi lo nu to pso va~ ko ur la we je me ra ja je bi la Ko sov ska bit ka, a prak - do zvo qe no. Za tim je {a qe na, u to ~i ne ar gu men ta. ti~ no ni ko ka da je Sr bi ja oslo - vre me, iz ra zi to mu {ki fa kul tet, lDa li je to u ve zi sa ~i we bo |e na od Tu ra ka, da i ne go vo - Ci ri {ku Po li teh ni ku, gde je pri - ni com da je u Sr bi ji na ci o nal ri mo {to se go to vo sti di mo jem ni is pit strog. Zar to ni je sa - ni duh ja ~i od gra |an skog? ve li ke ulo ge ko ju smo ima li u svim iz u ze tan stav i za ve }e sre di – Hte la bih na ovo va {e pi ta we an ti fa {i sti~ kom po kre tu? ne, a ka mo li za ma la se la Ka} i da od go vo rim od re~ no, ali ne znam – Da, ta ne pre sta na ko me mo ra - Ti tel iz ko jih je ona kre nu la u da li mo gu. ci ja Ko sov ske bit ke je ne ka vr sta svet? S pu no raz u me va wa je pod neo nIgor Mihaqevi}

31.decembar2011-2.januar2012.

c m y

dnevnik

[ O R O M

Za do~ek je red da sve bude celo.

Celo dru{tvo da se skupi, celo prase da se ispe~e, cela gajba piva... ro|e ce la go di na. Ce lu no} }e svet bi ti bu dan da do ~e ka No vu go di nu. E, sad dal }e i ova {to ide bi ti ce la, o~in }e je zna ti. Jed ni di va ne da o}e, dru gi se po na {a ju ko da ne }e pa nas ma gar ~e ka ko ko ji stig ne. Oni be }a ri {to su kad god `i vi li u Ju `noj Ame ri ki u An di ma, go re na vr’ bre ga, iz mi sli li su ka len dar ko ji ne mo `e da do teg ne do kra ja idu }e go di ne.

Dve su stva ri mo gu }e: Il su oni na bre gu bo qe vi dli od nas {to smo u do qi i na rav nom il im je ne sta lo ’ar ti je pa su sta l i u bu x a k u de c em b ra 2012. Mo `e bi ti da im je ne sta lo ar ti je pa ni su te li da idu u do qu sa mo ~e rez otog a kad se na ku pi lo da pa za re za ar ti ju su za bo ra vi li. A mo `da su ima li i pre ~ih stva ri ne go da ono mad tol ma ~e ka ko }e na ma bi ti. Kan da da su i oni mi sli li da smo ka dri i to da ura di mo sa mi.

Sla vi }e mo No vu go di nu ode kod nas na rav nom ko i do sad, ka ko su nas na ve `ba li kad su pro pi sa li da je va `ni ja od Bo `i }a i da se ki ti jel ka ume sto

P

kri zba na. To {to je slo bod no, to }e mo i ra di ti. Kol ko je to sve pa met no, vi di }e mo po sle, kad i No va go di na iz da. Ume sto ce log, evo tri fr ta qa be }a r ca: „Ala vo lem kad go di na iz da, sve po sku pi-po jef ti ni...“ Za do ~ek je red da sve bu de ce lo. Ce lo dru {tvo da se sa ku pi, ce lo pra se da se is pe ~e, ceo lo nac sar me da bu de, ce la gaj ba pi va, ce la fla {a ra ki je, da se ne okr wi par ko ba si ca i da se po tro {i ceo film u apa ra tu.

I ove go di ne mo ra }e mo da bi ra mo o}e mo l’ ja re il pa re. Ce la pla ta ode za ce lu no}. Mlo go sve ta je ve} o`a li lo pla tu i po ski da li su cr ni nu po sle po go di ne, od kad su po sled wu pri mi li. I si ro ti wa }e sla v i t i kraj sve t a, mi smo ga ope va li jo{ pre po la ve ka i film smo sni mi li, bi }e sko ro pro p ast sve t a, nek pro pad ne ni je {te ta. [te ta je sa mo {to }e m o ot k r w i t i od sve ga ce log {to bu de na asta lu a re sto }e m o osta v i t i za do g o d i n e, da nam sve bu d e okr w e n o na po ~et ku.

Po { ten svet se kod nas zlo pa tio ce log ve ka da uva ti ko rak, al kan da pe {ke i u pa pu ~a to ni su bi li ka dri. Qu di `i ve ceo vek, al sva ki ima svoj i ni su jed na ki. Jed nak je sa mo di van da se taj i taj pa tio ce la ve ka, onaj je ce la ve ka bio po {ten, tre }i je bio luf ti ka, on da je bi lo i be }a ra, `de re ti na, lo de ra, vred nih, ~u var nih, onih {to su ce log ve ka stu di ra li i ni kad ni su {ko le za vr {i li, bi lo je i ta ki’ {to su ce la ve ka kwi ge ~i ta li, ov ce ~u va li, se di li na {o ru, ce la ve ka osta li neo `e we ni... ta sve ga ima, al uce lo.

Vo le mo o `i vo tu da di va ni mo uce lo, ma kar {to na vek ne ko

S

17

B O R O M

Red je da bude celo

ka `e da je mo glo jo{, al eto, ukra li se pa o~ li.

Ima mo mi i ce lo ju tro, ceo dan, ce lo ve ~e i ce lu no}. Tek to ni ko ka dar ni je da raz mr si

od kad do kad je {ta, al se svi raz u me mo kad se o ce lom di va ni.

Da nas de ca vi ~u „To, la ve“ a mi smo u wi nim go di na ma o la -

vu slu { a l i od ~i k a Du { ka: “Ne pi taj te {ta je jeo. Taj je jeo {ta je hteo-tram vaj CEO i obla k a je d an deo! Stra { no, stra {no“.

To {to je na ma kad god bi lo stra {no, mlo gi da nas ni ne zna ju da po sto ji, ce le go di ne se kwi g a ne la } a j u, stra { no, stra {no.

Ozbi qan po sao tra `i da mu se ~o vek po sve ti ceo. We go vi bi da ceo bu de win i on dak se po kr ja na po lak, ko onaj Mi kin le bac iz Ga ra vog so ka ka: “Mar{ na po qe iz na {eg so ka ka, kad ne ume{ da sa wa{. Da te po kr qam na po la-ko le bac.

Eto“!

Kad bru ji ce lo se lo, on dak to ne va qa. Kad god bru j i, lo { a je vest. Kad se ce lo se lo sku pi, to mo `e da bu de do bro, ako do |u s po klo ni ma i na sme ja ni. Ako kre nu s ku kom i mo ti kom, bi }e be la ja.

Srp ski na ~in pla }a wa i iz mi ri va wa du ga pod ra zu me va da se ni kad ne vra }a ceo iz nos, u Sr bi ji je pri rod no „da me sa ~e ka{ ma lo“. Na{ ceo voz uglav nom ima jed nu lo ko mo ti vu i je dan va gon a i taj je dan je ceo i{a ran, vi {e li ~i na cir ku ski neg na put ni~ ki va gon. Ce le fa bri ke nam ce le go di ne sto je u ko ro vu. Ceo svet ra di dok mi dan gu bi mo. Mo der no je u No vom Sa du da obi ~an svet ce lu no} ~u va stra `u pred

zgra dom mi li ci je, da ko god za ju tra ne u|e pre wih po pa so{ il li~ nu kar tu. Sta nu u red i u mi ru i do sto jan stve no ~e ka ju ce lu no} i ce lo ju tro da mi li ci ja po~ ne da ra di svoj be ne fi ci ra ni po so. Kao na gra du, ako do |u na red, do bi ju pa so{ il li~ nu kar tu a ne ki i jed no i dru go. Na ro du ne sme ta dal ta mo na {o ru sto je ce lo vre me ili se ka `e sve vre me. Svo vre me {kr gu }u zu bi ma da ne bi cvo ko ta li. Od cvo ko ta wa o}e ce la plom ba da is pad ne.

Dok su de da i ba ba bi li mla |i, unu ci su ceo ras pust bi li kod wih. Odav no ode kod nas zi m i ne gre j e m o ce l u ku } u.

Pro la zim ta ko ovih da na kroz se la i u ce lom glav nom {o ru sa so ka ka ni u jed noj ku }i ne go re si ja li ca, ma kar {to je tek pet sa ti po sle pod ne. ^u do u kol ko je ce lih ku }a po mra ~i na. Ima stru je al ne ma ni kog.

Ce le zvrn da ju pra zne.

Vo lo bi da vam ce la idu }a go di na bu de ve se la, da pla tu do bi ja te uce lo – ce le go di ne, da ceo rad ni dan i ra di te, da ceo go di {wi od ma ra te, da za sle de }u zi mu svi ima mo ~e tir ce le zim ske gu me, ce le ga }e i ce le ~a ra pe, ce le ra ~u ne da pla }a mo s om se hom, ce lu no} da spa va mo a ne da se vr po qi mo do zo re, ceo bo kal da vam bu de ma lo kad na zdra vqa te, da ce lu {un ku iz ne se te pred go ste, ceo kom {i l uk da po z na j e te, ceo dan da ste na sme ja ni, ce le kwi ge da pro ~i ta te, ce li da bu de te zdra vi i da se vo le mo ce lim sr cem. Sre} na vam No va go di na! n Bora Oti}

18

dnevnik

31.decembar2011-2.januar2012.

e |u ju bi le ji ma ko ji }e se obe le `a va ti u 2012. go di ni je dan od naj kon tro verz ni jih, ba rem u sve tu umet no sti, sva ka ko }e se ti ca ti ve ka od smr ti pi sca Kar la Ma ja. Di le me i opre~ na mi {qe wa ti ~u se li te ra tu re ko ju je pi sao ali }e ne mi nov no bi ti re ~i o per cep ci ji we go vog de la, onoj dok je pi sac bio `iv i, po seb no, onoj ko ja je do {la par de ce ni ja po we go voj smr ti. Ko na~ no, sva ka ko }e bi ti re ~i i o we go vom `i vo tu, u ko me su se sme wi va li uspo ni i pa do vi, sla va i pod smeh.

Karl Maj ni je od u vek bio mi qe nik sre }e. Ro |en je 1842. go di ne u si ro ma {noj po ro di ci, kao pe to od 14-to ro de ce (od ko jih de ve to ro ni je pre `i ve lo). Pr vih pet go di na bio je slep. Ka ko je pi sao u svo joj auto bi o gra fi ji, za we ga je naj va `ni ja oso ba u po ro di ci bi la ba ka, ko ja je, ma da neo bra zo va na, bi la ro |e ni pri po ve da~ – spo sob na da o`i vi li ko ve svo jih ka zi va wa. Maj je bio do bar u~e nik a za ni ma la ga je i mu zi ka pa je pri vat no u~io da svi ra i kom po nu je. ^i ni lo se da }e stva ri kre nu ti na bo qe kad je Maj, po sle ma tu re, po ~eo da po ha |a {ko lu za u~i te qe.

Me |u tim, zbog kra |e 6 sve }a (ko je je hteo da od ne se ku }i) iz ba ~en je iz {ko le.

Ipak us pe lo mu je da se vra ti ali je vr lo br zo op tu `en da je ukrao ~a sov nik sob nom ko le gi. Osu |en je i po slat u za tvor a od u ze to mu je pra vo da se ba vi u~i teq skim po slom.

Po iz la sku na slo bo du, bez mo gu} no sti da se za po sli, Maj se „iz dr `a vao“ sit nim kra |a ma i pre va ra ma zbog ~e ga je po no vo hap {en i za tva ran. U za tvo ru je mno go ~i tao i do {ao na ide ju da i sam pi {e kwi ge – ~ak je na ~i nio i spi sak kwi ga ko je }e da na pi {e. Na kon bek stva pri li kom spro vo |e wa u za tvor i no vog utam ni ~e wa, 1874. Maj se vra }a u ro di teq ski dom, in ten ziv no pi {e i {a qe svo je ra do ve ~a so pi si ma ko ji su u to vre me bi li u eks pan zi ji. Ve li ki ti ra `i re zul ti ra li su po kre ta wem no vih iz da wa ko ja su tra `i la auto re za bav nog i uz bu dqi vog {ti va. Maj je, uglav nom ano nim no, pi sao sen ti men tal ne pri ~e iz se o skog `i vo ta. Broj ta kvih ra do va ni je po znat ali Maj je bio vr lo vre dan i ta ko pe kao spi sa teq ski za nat i sti cao broj nu pu bli ku. Ipak, ne re dov ni ho no ra ri ni su bi li do voq ni da po kri ju sve tro {ko ve skrom nog `i vo ta.

Ma da se vi {e pu ta oba ve zi vao da }e u ne kom ~a so pi su is kqu ~i vo ob ja vqi va ti no ve pri ~e, no ve le ili ro ma ne, Maj je pa ra le no sa ra |i vao, pod pse u do ni ma, i s dru gim ~a so pi si ma. Od 1875. do svo je smr ti, Maj je pi sao i ob ja vqi vao bez pre stan ka, a ti ra `i iz da wa u ko ji ma je ob ja vqi vao do sti za li su po sto ti nu hi qa da pri me ra ka. Me |u tim, we go va fi nan sij ska si tu a ci ja ni je ra sla br zo kao ti ra `i, ma da je do kra ja `i vo ta ipak za ra dio bo gat stvo na svo jim kwi ga ma. Od 1892. po ~i we pu bli ko va we kwi ga u po seb noj edi ci ji pod je din stve nim na slo vom „Sa bra ni ro ma ni Kar la Ma ja“. I kad su mu vra ta uspe ha i sla ve {i rom otvo re na, Maj po la ko po ~i we da gu bi ose }aj za re al no i da

M

POVODOM DIKENSOVE GODINE

Nos gospo|ice Betsi Dikens i ostali romanopisci viktorijanske Engleske „objavili su svetu vi{e politi~kih i socijalnih istina no {to su ih napisali svi profesionalni politi~ari i moralisti zajedno...“ (Karl Marks, 1. avgusta 1854, u tekstu „Engleska bur`oazija“, u „New York Tribune“ – Marksisti~ka arhiva na Internetu, http://marxists.org/archive/marx/works/1854/08/01.htm) r vi ro man za od ra sle ko ji sam u nekim potowim, navodno privla~nijim `i vo tu pro ~i ta la bio je Da vid autorima i kwigama.

Ko per fild. Pri vu kle su me ko S wima odlazi ceo jedan svet, sentiri ce, po tam ne la se pi ja, uokvi re na fo to mentalan, ali i ironi~an, romantizovan, gra fi ja po sta ri jeg, mr {a vog ~o ve ka, raz ali i gorko realisti~an, bogat, raznovrba ru {e ne ko se, u cr nom ode lu s be lim pr stan, rasko{an. Odlaze prostori gostiosi ma ko {u qe i kra va tom. On je s po dig nu nice u Borou, u kojoj Sem Veler po~iwe tom ru kom sto jao po red sto ~i }a s neo bi~ svoju karijeru li~nog sluge i pratioca nim, ta na nim no ga ma na ko me se na la zi gospodina Pikvika, kr~me u kojima se otvo re na kwi ga. U na slo vu pre po zna tqi dobro jede i mnogo pije, u kojima se to~e vo mi je bi lo ime – Da vid, pod se }a lo je na staut, porter, grog, rum od ananasa, xin i jed nog od `i vo pi snih lov }e na~ kih sta ra rakija od vewe, industrijska postrojewa ca. A on da je pro ra di la ~a ro li ja pri po ve prekrivena ~a|u i idili~ni seoski proda ~a ko ji ka zu je o svom ro |e wu i pr vim is stori ispresecani `ivicama... Godine su ku stvi ma iz me ni pre po zna tqi ve po zi ci je mi trebale da saznam da je rakija od vewe de te ta. I, na rav no, go spo |i ca Bet si Tro koju pije Veler stariji, ustvari, klekotvud, ko ja pri sla wa nos na pro zor sko sta va~a, i da probam „u`ivo“ englesko klo ta ko da se „za tren „krepko crno pivo“ oka pot pu no spqo {tio i (ostrige i engleski Prevodi Dikensovih sav po be leo“... Mi slim puding ni dan danas kod romana ubrzano da je upra vo ta~ nost tog mene nisu ni opi sa, ko ju sam po tom i pribli`no opravdali nestaju s polica eks pe ri men tal no pro ve ugled koji im je dat u javnih biblioteka ra va la pri bi ja ju }i nos uz jelovniku Dikensovih ok no ot {kri nu tog pro junaka). Odlaze sirozo ra is pred ko jeg dr `im ogle da lo, u~i ni tiwski slamovi koje nikakvo milosre|e la da s po ve re wem u|em u svet qu di neo ne mo`e ulep{ati, periferijska grobqa bi~ nih ime na ko ji su do da nas za dr `a li za osen~ena stravom anonimne sirotiwske me ne svo ju pre po zna tqi vu `i vot nost. smrti, mala, uredna ku}a gospo|ice Da nas, ne pu nih dve sta go di na od svog Betsi, sa okruglom lepezom na prozoru i ro |e wa (7. februar 1812 – 9. jun 1870), spisima zatrpani sudovi i advokatski ^arls Dikens je jo{ uvek po zna to ime, buxaci, sudnica u kojoj sude Vrdalami ugled ni pi sac, „naj zna ~aj ni ji en gle ski Prepre de wakovi}u i osu|uju ga na proromanopisac XIX veka“, ali i pisac ~ija gonstvo, na o~aj celog sedmog ~etiri, i se dela udaqavaju od {irokog kruga la|a gospodina Pegotija... „neakademskih“ ~italaca, sve vi{e zamagOdlaze qudi, osobewaci, dobri~ine, qena protokom vremena, ekranizacijama, putnici, progoweni, varalice. Pod ruku biografijama, ~itavom jednom metaliteidu popravqeno-nepopravqeni Xob raturom, pozori{nom, filmskom i teleTroter i wegov protegqasti, ma{toviti vizijskom produkcijom koja poput okeana gazda i kompawon, zavodqivi gospodin zapquskuje svet Dikensovih romana, udaXigl, Sem Veler i wegov otac, `rtva vlaqavaju}i ga iz ~itala~ke vizure. stite neodoqive privla~nosti za `enski Porodi~ni i bra~ni `ivot, odnosi prema svet, odlazi nespretni prosac Davidove supruzi Katarini, svastici Xorxini, dadiqe, ve~ito uspavani debeli momak mladoj qubavnici Elen Ternan, prostori Xo, ko~ija{ Barkis, verna Pegoti, lakokroz koje je prolazio i u kojima je stvarao, mislena gospo|a Niklbi... Te~e zabavna postaju, ~ini se, va`niji od onoga {ta je povorka o{trokon|i i gun|ala: gospo|a stvarao, nekakav surogat i koncentrat Korni, gospo|a Radl, `estoka gospo|ica kwi`evnog dela. Pitawe da li je i s kime Sali Bras, gospodin Grimvig i mra~ni pisac varao suprugu, paradoksalno proizvo|a~ igra~aka Takelton, zvani zgra`awe nad (ne)moralom viktorijanaca, Grub i Taklton... Odlaze zlo~inci i nevapa i wihovog najuva`enijeg pisca, ispuwaqalci, idu gospodin i gospo|ica va rekonstrukcije `ivota i rada, zaklaMerdston, pra}eni zveketom wenog waju}i samo delo. Da i ne govorimo o matalnog nakita... I nema te ekranizacisrpskom kulturnom i kwi`evnom prostoje koja ih mo`e vratiti ako ih sami ne ru, na kome Dikens polako ali, ~ini se, sretnete na stranicama Dikensovih romasigurno ostaje neizbe`ni deo lektire na. S wima }ete sresti i upe~atqivi, samo za budu}e angliste, dok je wegov `ivi, slikoviti svet jednog pro{log vreOliver, obavezna lektira moje generacije mena i svevremenu sliku qudske prirode, (poklon za odli~an uspeh u sedmom razreneverovatne zaplete i sasvim realne du osnovne {kole, recimo), za one koji situacije, predrasude, stereotipe i `iv danas stasavaju, samo jo{ jedno od slikovipronicqiv uvid u prirodu sveta. te filmske siro~adi, qupki de~ak koji Mo`da }e ih na police javnih bibliopra}en horom peva: „Hteo bih jo{...“ teka i u ruke novih ~italaca vratiti Prevodi Dikensovih romana (od Mite Dikensova godina u koju ulazimo. Mo`da ]ori}a, Dragomira Jankovi}a, Sime }e tome pogodovati i vreme krize koje se Matavuqa i Veqka Mili}evi}a do Luke prostire pred nama u neodre|enu Semenovi}a, Save Nikoli}a, Ni}ifora budu}nost, u kome crni tonovi Dikensove Naumova, Ogwana Radovi}a, Aleksandra proze ne}e, na`alost, biti samo refleks Vidakovi}a, @ivojina Simi}a, Svetlane jednog davno pro{log vremena, i u kome Velmar Jankovi}, Mihaila \or|evi}a, }e, upravo zato, i svepro`imaju}i humor Dese Mileki}, Borivoja Nedi}a...) preseDikensov biti sve potrebniji, kao predah, lili su se, ili se ubrzano sele u depoe nada i uteha. velikih biblioteka i nestaju s polica n Qiqana Pe{ikan - Qu{tanovi} javnih biblioteka, ustupaju}i mesto

P

to go di na po sle smr ti auto ra naj ve }eg, le gen dar nog vam pi ra, gro fa Dra ku le, pi {e se i ras pra vqa o tom fe no me nu hi qa du pu ta vi {e ne go ka da je kwi `ev no {ti vo o tran sil va nij skom vla da ru ko ji pi je krv ob ja vqe no 1897. i na mah po sta lo po pu lar no me |u pi {~e vim sa vre me ni ci ma. Abra ham Brem Sto ker (1847-1912) za pra vo je bio bi znis me na xer lon don skog po zo ri {ta „Li ce um“, a da bi do pu nio svo ja pri ma wa pi sao je tek sto ve za po tre be po zo ri {ta, ali i on da {wih iz da va ~a. Ka ko su ta da bi le u mo di ho ror pri ~e o ~ud nim, ne stvar nim bi }i ma ko ja ugro `a va ju Bri tan sku im pe ri ju, Sto ker je od lu ~io da na tu te mu na pi {e po zo ri {no de lo.

Pret hod no je kon sul to vao ve} po sto je }e kwi ge o vam pi ri ma iz do ba Me ri [e li, autor ke „Fran ken {taj na“, ali naj vi {e ga in spi ri sao je dan esej Emi li Xe rard o tran sil va nij skim su je ver ji ma.

Brem Sto ker ni ka da ni je po se tio Tran si vla ni ju, ko ja je ta da bi la deo

S

Stoker i wegovi junaci

VEK OD SMRTI KARLA MAJA: MAJSTOR

Taj divqi, me {a stvar nost i fik ci ju, iden ti fi ku ju }i se sa svo jim ju na kom Old [e ter hen dom. Na svo jim tur ne ja ma po Ne ma~ koj po ja vqi vao se ode ven kao u [e ter hen do vu ode }u (u ko joj se ra do fo to gra fi sao dr `e }i pu {ke „ubi cu me dve da“, „sre br nu pu {ku“ i „hen ri jev ku“), da vao dvo smi sle ne iz ja ve iz ko jih se mo glo za kqu ~i ti da je u kwi ga ma opi si vao svo je do `i vqa je, pa su obo `a va o ci sla li pi sma adre si ra na na Old [e ter hen da – a 1895. se use lio u vi lu ko ju je na zvao „Old [e ter hend“.

Maj se fo to gra fi sao i u ode }i svog dru gog ve li kog he ro ja, Ka ra Ben Nem si ja, pro ta go ni ste ro ma na iz Ori jen tal nog ci klu sa, ali je pu bli ci ipak bio dra `i kao pu sto lov sa Di vqeg za pa da.

To kom 1899. i 1900. Maj pu tu je na Sred wi is tok, na te ri to ri je ko je je opi si vao

wen dok to ra ta Ne ma~ ko-Ame ri~ kog uni ver zi te ta.

Go di ne 1908. Maj od la zi u SAD i obi la zi ne ka od me sta ko ja je opi sao u svo jim ve stern kwi ga ma, a po sle ovog pu to va wa pi {e ~e tvr ti deo sa ge o Vi ne tou, po gla vi ci Apa ~a. Broj kwi ga ko je je Karl Maj za `i vo ta ob ja vio pre ma {u je 70, ali se uku pan broj to mo va we go vih sa bra nih de la i da qe po ve }a va bu du }i da isto ri ~a ri ot kri va ju de la ko ja je ob ja vio i pod dru gim ime ni ma.

Kao uku pan ti ra` we go vih kwi ga naj ~e {}e se na vo di 200 mi li o na pri me ra ka, od ~e ga 100 mi li o na na ne ma~ kom je zi ku, zbog ~e ga je Maj ube dqi vo naj ~i ta ni ji pi sac ne ma~ kog go vor nog pod ru~ ja. We go ve naj po zna ti je kwi ge su: „Vi ne tu”, „Old [ur hend”, „Bla go u Sre br nom Je ze ru”,

u svom Ori jen tal nom ci klu su ro ma na.

Pre ma za pi si ma we go ve dru ge su pru ge na tim pu to va wi ma je do `i veo dva ner vna slo ma {to je sa mo po ja ~a lo we gov gu bi tak ose }a ja za re al nost. Ipak, Maj ured no vo di svoj put ni dnev nik iz ko ga od mah ob ja vqu je po je di ne de lo ve. U Ne ma~ koj se, me |u tim, raz buk ta va ju po le mi ke we go voj be sram noj sa mo pro mo ci ji {i re wem le gen de o Old [e ter hen du, kao i ma ni pu la ci ja ma s re li gij skim tek sto vi ma ko je je kao pro te stant ob ja vqi vao u ka to li~ kim ~a so pi si ma. Po po vrat ku s pu to va wa, Maj se su o ~a va sa ne ga tiv nim odi ju mom stru~ ne jav no sti, ma da je i da qe po pu la ran me |u ma sa ma obi~ nih ~i ta la ca. Skan dal sa la `nim pred sta vqa wem za dok to ra na u ka iz gla |en je do bi ja -

„Sin Lov ca na me dve de” (ci klus od Di vqem za pa du), „Kroz pu sti wu”, „Kroz di vqi Kur di stan”, „U Bal kan skim gu du ra ma”, „Kroz ze mqu Ar ba na sa”, „@u ti ha ram ba {a”, “Sa blast {i pra` ja” (Ori jen tal ni ci klus), „Lav kr va ve osve te”, „U la |a ma Va vi lo na”, „Tvr |a va u pla ni na ma”, „U kra ju sre br nog la va”...

Karl Maj je pre vas hod no pi sao la ku avan tu ri sti~ ku li te ra tu ru ko ja se de {a va na eg zo ti~ nim lo ka ci ja ma (od Tur ske i Arap skog sve ta, pre ko Bal ka na do Di vqeg Za pa da i Ju `ne Ame ri ke) u ra znim isto rij skim epo ha ma. Avan tu re pod ra zu me va ju opi se pu to va wa, su sre te i kon tak te sa lo kal nim sta nov ni {tvom, ali i ak ci ju, kon flik te i su ko be. Maj je in si sti rao na funk ci o nal nim opi si ma i di ja lo -

STO GODINA OD SMRTI BREMA STOKERA, AUTORA

Vampir Hab zbu {ke mo nar hi je. Ipak, na pi sao je „Dra ku le“ je, me |u tim, do `i ve la sa mo de lo ko je vi {e od jed nog ve ka po bu |u je jed no iz vo |e we. Ipak, pri ~a je bi la isu in te re so va we za ovaj deo Evro pe, za obi vi {e do bra da bi je Sto ker tek ta ko od ~a je i, po seb no – za su je ver je ru mun skog ba cio i dra ma je pre to ~e na u ro man, ko na ro da. Glav ni ju nak ro ma na o Dra ku li ji je ak tu e lan vi {e od sto go di na i do je stvo ren na osno vu bi o gra fi je ru mun `i veo je bez broj iz da wa na go to vo svim skog gro fa Vla da Ce pe {a (1431-1476) je zi ci ma sve ta. Ipak, Sto ke ro vo kwi ko ga su po ocu zva li jo{ i Dra kul, {to `ev no de lo i mit o gro fu Dra ku li po na ru mun skom zna ~i – sta li su svet ski |a vo. A do da tak Ce pe{ brend tek po sle auto Rumunija se u celu je, pak, do bio zbog kr ro ve smr ti. To me je vampirsku furtutmu va vog obi ~a ja da za ro do sta do pri ne la i pr bqe ne Tur ke, ali i va, ne le gal na ne ma~ ka ukqu~ila tek posle uhva }e ne lo po ve, ka ekra ni za ci ja ro ma na. pada ^au{eskua `wa va na bi ja wem na Pr vi film sni mqen ko lac. Ko lac se na ru je 1922. go di ne pod na mun skom ka `e „ce a pa“ pa otu da na di mak zi vom „Nos fe ra tu-sim fo ni ja stra va“, a Ce pe{. Isto rij ska bi o gra fi ja Vla da Dra ku lu je igrao ne ma~ ki glu mac Maks Ce pe {a ka `e da je bio su rov, ali ve o ma [rek. obra zo van i pra ve dan vla dar, bo rac za Ka da je re~ o „Dra ku li“ Bre ma Sto ke dru {tve ne od no se za sno va ne na ra du i ra, va qa pri me ti ti da we go voj po pu lar po {te wu, a ne na ne ra du i lo po vlu ku. no sti stal no do pri no se i okol no sti ko Pre pi sa wa ro ma na „Dra ku la“ Sto je iz vi ru iz van kwi `ev nih kva li te ta ker je pu nih se dam go di na pro u ~a vao ovog de la. Po sle pr ve ekra ni za ci je, udo fol klor evrop skih na ro da. U Tran sil vi ca Bre ma Sto ke ra je po ku {a la da za va ni ji, kao i na na {im pro sto ri ma, bi lo {ti ti autor ska pra va, jer se pi sac ni je o je pri li~ no ras pro stra we no ve ro va we to me po bri nuo za `i vo ta. U in te lek tu da po je di ni qu di, ko ji su zbog te {kih al nim kru go vi ma tog vre me na di gla se ne de la za `i vo ta pro kli wa ni, ni po sle zbog to ga ve li ka pra {i na, {to je uti ca smr ti ne na la ze svoj mir, ne go po sta ju lo i na po ve }a we bro ja ~i ta la ca sa mog vam pi ri. No }u duh vam pi ra na pu {ta ro ma na. Ka sni je, 1931. go di ne, u Ame ri grob ni cu i lu ta me |u qu di ma. Pre ma ci je sni mqen no vi film „Dra ku la“, a tim ve ro va wi ma, vam pi ri na pa da ju qu de ulo gu vam pi ra do bi ja ma |ar ski glu mac dok spa va ju pi ju }i im krv.

Be la Lu go {i. Ka ko se film ska in du Pr vo bit na Sto ke ro va na me ra bi la je, stri ja raz vi ja la, for mi ra se po se ban ka ko re ko smo, da na pi {e po zo ri {nu `a nr film ske pro duk ci je – ho ror fil pred sta vu. Su ro vi vla dar Vlad Ce pe{ je mo vi, a pod uti ca jem fil ma {i rom sve ta uzet kao mo del za glav nog ju na ka, a kao se ra |a ju ~i ta ve or ga ni za ci je i udru `e in ter pre ta to ra li ka Dra ku le autor je wa spi ri tu a li sta. vi deo glum ca i di rek to ra po zo ri {ta Ru mu ni ja se, kao „ze mqa po re kla“ Hen ri ja Ir vin ga. Po zo ri {na ver zi ja gro fa Dra ku le, ukqu ~u je u ove „vam -

c m y

dnevnik PRI^A KOJI JE U WIH POVEROVAO

ma~ku sredinu i narod, mada u gotovo svakom romanu Maj ima bar jednog Nemca kao u~esnika pri~e. U poznim godinama trpeo je kritike zbog agresivne samopromocije kakva do tada nije zabele`ena u literarnim krugovima: iz dana{we vizure mo`e se re~i da je Maj bio prete~a savremenih pisaca bestselera i reklamnih kampawa koje prate svaku wihovu kwigu.

Najte`e primedbe, ipak, i{le su na ra~un autorovog nepoznavawa materije kojom se bavi: kriti~ari su mu listom zamerali {to nije bio ni na jednoj od lokacija koje opisuje, {to je, po wima, nedopustivo i oduzima verodostojnost de-

lima. Naravno, ovakav stav samo potvr|uje da je Maj uspeo da bude uverqiv i ubedqiv, da wegovi opisi `ive i da se pri~e do`ivqavaju kao dokumentarne. Krunski argument za diskvalifikaciju Maja - da nije bio na licu mesta pa ne mo`e relevantno da o wima pi{e - besmislen je (po wemu je svaki pisac istorijskih romana o uni{tenim gradovima i civilizacijama - {arlatan) i zlonameran.

Kona~no, Maja je, ni krivog ni du`nog, zadesila sudbina da ga vo- Leks Barker koji je pre toga u nele i qudi koji su po~inili velika kim filmovima glumio Tarzana, a zla u XX veku. Adolf Hitler i Al- Vinetu je bio Pjer Bris. bert [per bili su kao de~aci oduTokom slede}ih godina u Jugo{evqeni wegovim kwigama i to su slaviji su snimqeni „Vinetu, 1. kasnije javno govorili – Hitler je deo“ (1963), „Vinetu, 2. deo“ (1964, tvrdio da ga Maj inspiri{e, da ga me|u statistima je i Stole Aranno}u ~ita kao {to ~ita velike fi- |elovi}), „Princ petrolej“ (1965, lozofe ili Bibliju, i da je Vinetu Stjuart Grenxer tuma~i Old [ursjajan vojskovo|a od koga treba u~i- henda a me|u statistima je i Du{ko ti. Vo|a Tre}eg rajha je i naredio Jani}ijevi}), „Vinetu, 3. deo“ {tampawe „Vinetua“ u tira`u od (1965, me|u statistima je i Alek300.000 primerasandar Gavri}), ka koji su pode„Old [urhend, 1.

Na svojim turnejama po deo“ (1965, me|u qeni nema~kim vojnicima. Pi- Nema~koj pojavqivao se statistima je i sac Klaus Man Bata @ivojinoodeven kao optu`io je Maja vi}), „Vinetu i Old [eterhend da je bio mentor polukrvna ApaHitlera i nacinat{i“ (1966, mesta. Ve} tri decenije mrtvi pisac |u statistima je i Marija Crnobonije mogao sam da se brani, ali su ri), „Vinetu i wegov prijateq Old to u~inili brojni velikani me|u Fajerhend“ (1966, Fajerhend je Rod kojima je i Albert Ajn{tajn.

Kameron, me|u statistima je i BoMaj je, pored proze, ~lanaka i po- ris Dvornik).... lemika, objavqivao drame i muzi~Filmovi su snimani na lokacike kompozicije a proza mu je adap- jama u vi{e tada{wih republika: tirana za pozori{te. Posle wego- Plitvicama, Rijeci, Peklenici, ve smrti osnovani su muzej i zadu- Rovawskoj, Zadru, Obrovcu, `bina Karla Maja. Tokom 1920-tih Crvenoj Luci, Benkovcu, Krki, snimqena su tri filma po wegovim Trebiwu... Svi su imali dobru delima ali nisu sa~uvana. Ipak, sa- pro|u u evropskim bioskopima, a u ~uvan je film iz 1936. Posle Dru- Jugoslaviji je, naravno, najpopugog svetskog rata prvi filmovi po larniji bio Vinetu. delima Karla Maja snimqeni su Ipak, slava Vinetua i Karla 1958. i 1959. Najpoznatiji, pak, sni- Maja polako je bledela kako su mani su tokom 1960-tih, ukupno wih deca ro|ena 1960-tih odrastala, a 17, od kojih je ve}ina ra|ena po ro- nove generacije nisu videle te manima o Vinetuu i Old [urhendu. filmove. Kwige su, istina, mogle Ovim filmovima Divqi zapad i da se na|u u biblitekama (novih vestern, kao `anr koji se wime ba- izdawa nije bilo) ali su se vremevi, preba~eni su na teritoriju na promenila i donela nove junake.

Evrope koja je uspe{no glumila U Nema~koj je Karl Maj, uprkos Ameriku. Prvi film u seriji bio svim manama i osporavawima, je „Blago u Srebrnom jezeru“ sni- postao i ostao klasik, ali je van te mqen 1962. na teritoriji tada{we kulture ipak pomalo zaboravqen.

Jugoslavije (u Nacionalnom parku Mo`da je predstoje}i jubilej priPlitvice), u koprodukciji sa Ja- lika da se nove generacije {irom dran filmom. Ve}inu sporednih Evrope podsete ovog majstora uloga igrali su jugoslovenski velikih avantura. glumci a najve}a zvezda filma je n Ilija Baki}

ROMANA KOJI JE STVORIO MIT O DRAKULI

kao brend

Drakulin zamak Bran

pirske” procese tek posle pada komunizma. Prvi je zna~aj tog mita za rumunski turizam shvatio biv{i resorni ministar Dan Matej Agaton. U Bukure{tu je 1995. organizovan i svetski kongres drakulista, na kome se vodila `estoka debata izme|u istori~ara i spiritualista. Taj skup je propra}en bogatom inicijativom tek stasalih rumunskih biznismena. Jer, tokom skupa servirana je crvena rakija, ponu|eni su i prvi suveniri s likom Vlada Cepe{a, a organizovani su i izleti do rodnog grofovog grada – Sigi{oare. Istori~ari su se uporno protivili „skrnavqewu“ istorije i lika ovog vladara. Ipak je na kraju pobedio – biznis.

Zahvaquju}i biv{em ministru Agatonu, danas {irom Transilvanije postoje hoteli, moteli i razne kafanice koje turistima nude pone{to od atmosfere sujeverja naroda tih krajeva, sve zajedno upakovano u Drakulin brend. U okolini Bra{ova i u gradu Bistrica podignuti su novi hoteli „Kod Drakule“ i „Kastel Drakula“, gde se svake godine prire|uju posebni sredwovekovni spektakli za strance koji po`ele da ih za novogodi{wu no} podilazi jeza. U atmosferi najlu|e no}i gostima prilaze mladi}i obu~eni u kostime vampira, zamole ih za ples ili {etwu po mra~om krugu hotela. Oni koji uzimaju sme{taj u takvim hotelima no}u ~uju razne

19

F I L M S K A 2 0 1 2 : BORBA ZA PAR^E TR@I[TA

novi svet zima, nenametqivom, jasnom i razumqivom pripovedawu (bez stilisti~kih bravura) koje je blisko obi~nom ~itaocu. Tek je u poznim, simbolisti~ki orijentisanim kwigama iza osnovne pri~e gradio vi{ezna~ewske horizonte.

Zbog jedinstvene kombinacije egzotike i avanture Maj je pridobio naklonost {iroke publike, od de~aka u pubertetu do najstarijih generacija ni`eg i sredweg stale`a. Ova popularnost bila je jedan od razloga osporavawa u literarno-akademskim krugovima koji su zazirali od pu~ke literature. Maj je zapao za oko i nacionalistima koji su mu zamerali {to je nakon po~etnih radova „zaboravio“ ne-

31.decembar2011-2.januar2012.

neprijatne zvuke ili prime}uju „neobja{wivo“ pomerawe stvari po sobi.

Atmosfera sujeverja je ugra|ena i u na~in pripremawa i servirawa hrane. Za trpezom se slu`e specijaliteti za koje se pretpostavqa da su se pripremali pre vi{e od pola milenijuma na dvoru Vlada Cepe{a. Sve po~iwe sviwokoqem, sa puno krvi, brutalnosti, da bi se zavr{ilo slu`ewem vina iz podruma kakav je imao Cepe{. Pro{le godine izdava~ka ku}a „Humanitas“ iz Bukure{ta je objavila novi roman o Drakuli „@ivi le{“, koji su napisali Stokerov praunuk Dejker Stoker i pasionirani scenarista horor filmova Jan Holt. Praunuk Brema Stokera je, naime, pregledaju}i pradedinu zaostav{tinu, na{ao neiskori{}ene podatke i uspeo da u istom stilu napi{e nastavak pri~e o Drakuli, {to je, bar u Rumuniji, dalo jo{ vi{e krila kultu o vampirima. Naravno, turisti~ke agencije nisu ostale skr{tenih ruku pa svaka ozbiqnija turisti~ka grupa u Rumuniji obavezno ide i u posetu Sigi{oari i Drakulinom zamku Bran.

Sigi{oara je, ina~e, jedan od najo~uvanijih sredwovekovnih gradova na istoku Evrope.

Obi~nom gra|aninu Rumunije sve to, ipak, izgleda ~udno. U novinskoj anketi o tim novim turisti~kim trendovima jedan sredove~ni sagovornik je prokomentarisao: „Ne znam kakvi su to qudi koji umesto da se za Bo`i} ili Novu godinu vesele uz na{u prelepu muziku, po`ele da ih pla{e maskirani vampiri. Ali dok ima takvog sveta, Cepe{ nam i daqe donosi dobre pare“. n Pe tar To mi}

Prepakivawe i 3D servirawe e} se sve zna: u predstoje}oj filmskoj godini veliki ameri~ki studiji ponudu su uveliko sa~inili po oprobanom receptu u borbi za par~e tr`i{ne torte – dosta starog u novom pakovawu, zatim nastavci ili prikveli bombasti~nih serijala, par spektakularnih akcija, primetan broj filmova strave od kojih nekoliko sa zombijima, ne{to komedija, pa i romanti~nih, i jo{ ne{to mawe pravih drama – holivudski je miks za slede}u godinu. Na kraju, ili na prvom mestu po omiqenosti kod naj{ire publike, bi}e u 2012. i pristojna koli~ina dugometra`nih crta}a, {to novih, {to nastavqenih, po tre}i i ~etvrti put.

Sasvim sigurno ve}ina o~iju }e biti uprta u novu bondijadu „Skyfall“ (sti}i }e u novembru) sa Danijelom Krejgom u ulozi tajnog agenta 007, verovatno posledwi put. Film je re`irao sofisticirani Sem Mendes, a u gluma~koj ekipi, pored sada ve} standardne Xudi Den~, i novoprido{li je Havijer Bardem.

Pri~a se ~uva u strogoj tajnosti, mada ona ve} u nekoliko novijih nastavaka i nije toliko ni va`na (ako je ikada i bila), koliko sugestivna, stavrnosti bliska atmosfera i naturalizam koji je u serijal uneo sam Krejg. Bi}e to i godina u kojoj }e, kako se o~ekuje, bioskope napuniti i „The Hobit: An Unexpected Journey“, koji po Tolkinu ponovo radi Piter Xekson, tvorac fantasti~ne trilogije „Gospodar prstenova“, i

V

3“. U ovom nastavku, zanimqivo je, uz standardnog Vila Smita i Tomija Li Xonsa, igra i Ema Tompson. Sa{u Barona Koena, napoznatijeg kao Borat, gleda}emo u filmu „Diktator“ Larija ^arlsa. Koen je ovoga puta protagonista „herojske pri~e o diktatoru koji rizikuje i sopstveni `ivot kako bi se osigurao da demokratija nikada ne}e sti}i u zemqu koju toliko voli da kiwi“.

Mesec juni je rezervisan za „Madagaskar 3: Europe `s Most Wanted“ u 3 D tehnici koji }e nastaviti da o`ivqava lude avanture zebre, niskog kowa lava, `irafe i ostale antropomorfne `ivotiwske dru`ine.

U julu }e nas nadkriliti Betmen u nastavku sage o mra~nom vitezu. „The Dark Knight Rises“ je re`irao Kristofer Nolan. Glavni deo gluma~ke ekipe ~ine Kristijan Bejl, Majkl Kejn, Gari Oldman, Tom Hardi, En Hatavej. Nad serijalom se poput tamne Betmenove seneke nadvilo pitawe da li }e to biti i wegov kraj? I Betmena i filmske serije. A tu je i ~etvrti nastavak popularnog crta}a Ledeno doba „Ice Age: Continental Draft“, naravno, u 3 D tehnologiji. A da bude hit, o~ekuje se i od akcione drame „Zabavni Spajdermen“ u re`iji Marka Veba, tako|e u 3 D tehnici. Prema najavama, pri~a se bazira na susretu tinejxerske problematike sa onim {to nosi upliv nadqudskog.

Avgust bi u svetskoj bioskopskoj di-

to ovog puta u 3 D tehnologiji. Film u bioskope sti`e polovinom decembra 2012, a Bilba Baginsa igra Martin Frimen.

Kada je re~ o velikim studijima, ~iji producenti ozbiqno, a mo`da i jedino misle o tr`i{tu, za wih postoje samo dva godi{wa doba: leto i zima. Ta~nije, vreme letweg raspusta i odmora, i vreme oko Bo`i}a i Nove godine. Sve ono izme|u je mawe va`no, mo`da i nebitno. Dakle, pored pomenuta dva filma, koji }e se pred publikom na}i u decembru, nekako u isto vreme slede}e jo{ neke velike premijere. Najpre je tu dugometra`ni crtani 3D film „Life of Pi” u re`iji proslavqenog Anga Lija (o de~aku koji posle potonu}u broda s wegovom porodicom i porodi~nim ZOO vrtom poku{ava da pre`ivi u ~amcu, sa sve gladnijim bengalskom tigrom, hijenom, zebrom i oragutanom – adaptacija bestselera Jana Martela). A bi}e tu i „Veliki Getsbi“ u re`iji Baza Lurmana, nastao po ~uvenom romanu Skota Ficxeralda, u kojem igraju igraju Leonardo di Kaprio, Tobi Megvajer, Isla Fi{er, Keri Maligan...

Kventin Tarantino }e nam pred kraj slede}e godine ponuditi pravi vesteren naslovqen sa „\ango bez lanaca“ sa Semjuelom L. Xeksonom i Kristofom Valcom u glavnim ulogama, a pri~a je o oslobo|enom crnom robu koji postaje lovac na ucewene galave...

Akcioni triler „Lovac ubica“ potpisuje majstor `anra Antoan Fuka, a pri~a je sme{tena u miqe ameri~kih mornari~kih foka. Pored militaristi~ke fikcije, malo stvarnosnog sti}i }e nam sa „Ubistvom Bina Ladena“ oprobanog rediteqsko - scenaristi~kog tandema Ketrin Bigelou i Mark Bol (Katanac za bol). Naslov sve govori, a kuriozitet je da je scenarista, rade}i na pri~i, do{ao do nekih poverqivih podataka ameri~ke administracije.

Pored „Velikog Getsbija“ tu je i jo{ jedan rimejk: „Les Miserables“ (Jadnici) po Viktoru Igou, koji je re`irao Tom Hoper. U filmu igraju zvezde Hju Xekmen, Rasel Krou i En Hatavej. Akcioni ratni, pa jo{ i SF film „World War Z“ s Bredom Pitom u glavnoj ulozi re`irao je Mark Forster. Pri~a govori o svetskoj kataklizmi izazvanoj napadom zombija qudo`dera!? U decembar 2012. se udenuo i Stiven Spilberg s biografsko istorijskom dramom „Linkoln“, u kojoj naslovnu ulogu igra Danijel Dej Luis (dakle, eto mu jo{ jedne sigurne kandidature za Oskara).

Inventar prole}no-letwih potencijalnih hitova po~iwemo sa mesecom majem u kojem nas o~ekuju do sada uvek uspe{na SF akciona komedija „Qudi u crnom

stribuciji mogli obele`iti jo{ jedan rimejk nekada omiqenog filma i jo{ jedan, uslovno, nastavak. Prvi je SF akcioni triler „Totalni opoziv“ u re`iji Lena Vajsmana, a sa Kolinom Farelom, Xesikom Bil, Kejt Bekinsejl i Itanom Houkom. I ova verzija, kao i ona koje se jo{ se}amo sa Arnoldom [varcenegerom u re`iji Pola Ferhovena, zasnovana je na romanu Filipa K. Dika. Uslovno nastavak serijala o Bornu sti`e nam s filmom „The Bourne Legacy“ Tonija Gilroja. U ~etvrtom nastavku nema Meta Dejmona, i u neku ruku, prema najavama rediteqa, re~ je novoj postavci cele pri~e.

Me|u zanimqive, iako nisu sme{teni u udarne mesece, spadaju i filmovi „Argo“ (premijera je u septembru) u re`iji Bena Afleka koji se bavi pri~om o izbavqewu {estoro Amerikanaca tokom krize s taocima u Teheranu 1979. godine. Sledi, u oktobru, SF akciona avantura „Cloud Atlas“ Toma Tikvera sa Tomom Henksom, Hali Beri i Hjugom Vivingom u glavnim ulogama. Tu je i rimejk legendarnog horora „Teksa{ki masakr motornom testerom“ u 3 D tehnici koji se u mnogome oslawa na originala Toba Hopera iz 1974. godine. ^ak je i sniman na identi~nim lokacijama. Uz to ide i 3 D rimejk Karpenterovog hita „No} ve{tica“.

I na kraju ovog preglada predstoje}e velikobioskopske filmske 2012. godine, evo i bliske nam, teku}e zimske ponude. U januaru bi trebalo da vidimo Diznijev klasik „Lepotica i zver“ , sada u 3D verziji, zatim nastavak serijala „Underworld: Awakening“. U februaru bi se mogao pogledati film „The Woman in Black“ Xejmsa Votkinsa sa Danijelom Redklifom (Hari Poter) u glavnoj ulozi. U martu bi mogao biti zanimqiv „Gavran“ u re`iji Xejmsa Mektigua sa Xonom Kjuzakom, inspirisan poezijom i `ivotom Edgara Alana Poa. Ovaj triler se odvija tokom posledwih Poovih dana kada se on na|e usred istrage o serijskom ubici. Podse}amo, neke od scena su snimane u Gradi}u, u Petrovaradinu.

April bi trebalo zasladiti sa animiranim 3 D filmom „Dorothy of Oz“ nastalim po kwizi Roxera Stentona Bauma, unuka pisca „^arobwaka iz Oza“ L. Frenka Bauma. Dakle, stara pri~a ima nastavak.

Uop{te uzev, po logici tvoraca svetskog filmskog mejnstrima, izgleda da je sve dobro ve} snimqeno, samo ga vaqa malo osve`iti, preurediti, razvu}i kao testo i iznova na lepo postavqenom stolu, servirati. Pa kome prija, nek puno ne bira. n Vla di mir Cr wan ski

31.decembar2011-2.januar2012.

dnevnik

c m y

20

P O Z N A T I N O V O S A \ A N I : VA SI LI JE JO VA NO VI], QU BI TEQ KWI GA

Vi tez bi bli o fil skog re da re Drugog svetskog rata Novi Sad je imao oko 40 hiqada `iteqa i dve antikvarne kwi`are; danas, Novosa|ana ima deset puta vi{e, a antikvarne kwige, za sada, ne prodaje niko. Ali ovo nije pri~a o stawu duha u gradu koji pretenduje da bude jedna od kulturnih prestonica Evrope, ve} o Vasiliju Vasketu Jovanovi}u (73), ~oveku koji ceo `ivot druguje sa kwigama i sa qudima koji vole kwige. Pre neki dan Vaske je zatvorio „Orfelin“, jedinu novosadsku i vojvo|ansku antikvarnicu za kwige, koja je skoro 17 godina bila autenti~na kulturna adresa, i gotovo poput anti~kih trgova, mesto na kome je svaki posetilac bio u pravu.

Vasilije Jovanovi} je celog veka imao posla s kwigama: bio je i bibliotekar i korektor i kwi`ar i antikvar, a najmawe trgovac, iako je znao da zlatara donosi mnogo profita na malo prostora, a u kwi`ari je obrnuto. Znao je i da je pro{lost uvek dubqa od sada{wosti, pa se sa najvi{e strasti posvetio starim naslovima, kwigama

P

koje imaju i sopstvenu istoriju i skrivenu lepotu . Zbog toga mu je u „Orfelinu“ bilo najkomotnije, mada je prve dve godine antikvarnicu dr`ao u jednosobnom stanu. A posle toga dogodilo se malo ~udo: pija~ni bircuz „Koviq“ je prestao da radi svoje, a u taj lokal na uglu Gimnazijske i Zmaj Jovine uselio se „Orfelin“. I novine su pisale o tome, a senzacionalno otvarawe kwi`are namesto kafane nije se ponovilo nigde u svetu. Mada je, po{teno govore}i, u svakom gradu vi{e kafana nego kwi`ara.

– Kada sam se preselio u tih osamdesetak kvadrata koji pripadaju Gradskoj biblioteci, Florika [tefan je u „Dnevniku“ objavila Pozdrav „Orfelinu“ – se}a se Vaske Jovanovi}. – To bilo lepo za ~itati, ali mi je „za{kripalo“ {to je ona kafanu „Koviq“ nazvala pajzlom, iliti }umezom! Bilo mi je malo `ao, jer sam se setio na{ih sredwo{kolskih dana u Zmaj Jovinoj gimnaziji i prvih tajnih ~a{ica alkohola. Posle sam sreo Floriku, rekao sam joj da je bila prestroga i da mo`da ni ne zna ka-

Spo me nar sve tog Va si li ja Or fe lin {kog Jedan od dokaza da rukopisi ne gore i da su ve~ni, jeste „Spomenar“ svetog Vasilija Orfelin{kog. To je podebela kwiga, zapo~eta 1995. godine, i sada otvorena, koju su ispisivali stalni ili povremeni posetioci „Orfelina“. Neki su i crtali, poput Gradimira Smu|e, koji je svojim nesta{nim, prepoznatqivim potezima ovekove~io Vasketovo dobro}udno lice. A Vujica Re{in Tuci} ga je krstio, nazvav{i ga sveti Vasilije Orfelin{ki. Ra{a Popov je podvukao da je Vaske – aristokrata kwi`arstva. Upisali su se i Du{ko Trifunovi}, Milutin @. Pavlov, Lazar Bojanovi}, Florika [tefan, Dragomir Pop Novakov, Slavuj Haxi}, Slobodan Ma{i}, Miroslav Egeri}, Goran Babi}, Milan Nenadi}, Frawa Petrinovi}, Svetlana Brankovi}, An|elko Erdeqanin, Qubomir Andri}, Du{an Beri}, Milorad Gruji}, Danilo Kabi}, Ninus Nestorovi}, Pavel Domowi...

avod za uxbenike je najstariji, najve}i i najugledniji izdava~ uxbenika u Srbiji. Ku}a koja 55 godina radi u slu`bi srpske prosvete i wen je sastavni segment - karika koja povezuje Ministarstvo prosvete sa vaspitnoobrazovnim ustanovama, {kolama. Osnovan je zbog potrebe da se celovito i kvalitetno re{i pitawe izdavawa uxbenika za rad u osnovnom i sredwem obrazovawu, (selektivno objavquje i univerzitetske uxbenike) i da se osnovno u~ilo obezbedi za sve predmete i sve kategorije u~enika, uz po{tovawe odgovaraju}ih standarda i nastavnih programa. O tome kakav je danas polo`aj Zavoda u uslovima „liberalizacije” delatnosti izdavawa uxbenika za „Dnevnik” govori Tatjana Bobi}, urednica u Zavodu za uxbenike: – Iako lider me|u izdava~ima, Zavod je danas u slo`enoj situaciji. U Srbiji danas 70 izdava~kih ku}a objavquje uxbenike! U takvim okolnostima postavqa se pitawe zdrave i nezdrave konkurencije i jo{ mnoga pitawa... Ako smo hteli da demonopolizujemo uxbeni~ko izdava{tvo, onda smo to uradili na jedan potpuno pogre{an na~in i oti{li u drugu krajnost. Izdava~ke ku}e koje objavquju uxbenike otvaraju se u okvirima porodi~nih manufaktura i potiskuju nacionalnog izdava~a! Na tr`i{tu uxbenika je op{te {arenilo, pojavilo se mno{tvo nekih sli~nih kwiga koje se takmi~e samo u tome koja }e biti {arenija. l O~e ki va lo se da }e uki da wem mo no po la bi ti ohra bre na kon ku ren ci ja, a ti me i bo ga ti ja po nu da, ve }a mo gu} nost iz bo ra za u~e ni ke i na stav ni ke.

Da li se to i do go di lo?

– Zdrave konkurentnosti nema jer je u potpunosti razvodwena nedostatkom originalnosti, kreativnosti u autorskom pristupu, nema ~ak ni kreativnosti u likovnom oblikovawu uxbenika.

Bavila sam se analizom konkurentskih uxbenika za predmete

Z

ko je wen suprug, moj drug Aleksandar-Sa{a Fori{kovi}, svoje prvo pi}e, kao i ja, kradom popio ba{ u „Koviqu“...

U „Orfelinu“ je, ka`e, stekao nove prijateqe, ali i nova znawa.

– Nau~io sam, na primer, da su samo ruke oxa~ara, |ubretara i rudara prqavije od mojih, jer su preko wih pre{le tone starih, pra{wavih kwiga. Jednom je neka `ena donela kofer pun kwiga sa tavana. Po~eo sam da ih razvrsta-

vam, pa nisam ni primetio da su me napale buve; posle sam se jedva otrebio, a sli~nih dogodov{tina je bilo na pretek...

Qude koji su navra}ali u „Orfelin“, kwige su povezivale na razli~ite na~ine. Jedni su prelistavali, drugi ~itali, tre}i nudili na prodaju, po neko je „zaboravqao da plati“. Debatni klub je zasedao svakodnevno, uz Vasketovu besplatnu kafu, a teme su bile stvar demokratskog odabira – od

pija~nih do akademskih. Enciklopedija Novog Sada je pretresana slovo po slovo. Kad nije bilo posetilaca, a Vaske bi morao ne{to da zavr{i u varo{i, „Orfelin“ je ~uvao Stevan Vujkov; danas vi{e nema ni wega ni kwi`are.

Svi znaju da Vaske nikada nije mario za politiku, pa mu otuda pravo da iskreno ka`e kako je u wegovu kwi`aru redovno dolazio samo jedan politi~ar - Zoran Vu~evi}. On je u „Orfelin“ navra}ao pre nego {to je postao vlast, i dok je bio na polo`aju, a i posle toga.

Po prirodi posla, Vasilije Jovanovi} je tesno sara|ivao sa Bibliotekom Matice srpske. Tamo je nosio na proveru i procenu stare i retke naslove. ^esto su i zadr`avali kwige koje su wima nedostajale, a preko „Orfelina“ su svoje fondove dopuwavale i druge zna~ajne institucije kulture i nauke. U na{oj najstarijoj nau~noj biblioteci - BMS, od 2011. godine postoji i Legat Vasilija Jovanovi}a, sa signaturom VJ. Vaske je poklonio oko pet hiqada kwiga, sopstvenih ili otkupqenih, sa potpisima i posvetama autora, prire|iva~a, prevodilaca. Wegovom zaslugom, o kojoj ne `eli da pri~a, Mati~ina Biblioteka raspola`e zaostav{tinom pokojnog profesora Vladimira Otovi}a – najve}om na svetu zbirkom od oko 1.300 kwiga i drugih dokumenata o Wego{u, izme|u ostalog i sva wegova dela neprocewive vrednosti.

– Radili smo zajedno supruga Milka i ja, pomagala su i deca, ali ona su odabrala druge puteve i profesije. Naradio sam se, dosta je, `alim samo za mrtvim prijateqima. Mada, i wih mogu da vidim i ~ujem, jer je Mi{a Belegi{anin snimio divan film o „Orfelinu“

i nazvao ga “Susret sa duhovno{}u“. Tu su i oni kojih vi{e nema na ovom svetu...

I mada je pitawe bilo po malo suvi{no, interesovalo nas je ~ime }e se zanimati penzionisani Vasilije Orfelin{ki?

– Po drugi put planiram da obi|em bukiniste, jer u Parizu `ivi na{a }erka. Tako|e }u bodriti svog kolegu Milenka Lemija Vlaisavqevi}a, koji uz mnogo administrativnih i drugih muka poku{ava da u Novom Sadu otvori antikvarnicu. I}i }u na promocije kwiga mojih prijateqa, ~ita}u, vodi}u unuku na xez-balet, a suprugu u pozori{te...

Slu{aju}i na{ razgovor, gospo|a Milka se sme{kala i potvr|ivala mu`evqeve re~i. Kada smo wu pitali za godine provedene u „Orfelinu“, rekla je samo jednu re~enicu: „Ja sam vodila trgova~ki deo, bilo je te{ko vreme sa mnogo problema, a ni jedan – nikada – u mom `ivotu nije napravio Vasilije...” n Radmila Lotina

KA KO SE (NE) PI [U UY BE NI CI: TA TJA NA BO BI], URED NI CA U ZA VO DU ZA UY BE NI KE

Stru ka, za nat i {tan ce raj

fizika i tehni~ko i informati~ko obrazovawe. Uxbenike za ove predmete i sama ure|ujem u Zavodu. Pojavquju se uxbenici u velikoj meri nalik uxbenicima u izdawu Zavoda za isti predmet.

Posledwi primer je uxbeni~ka vertikala za tehni~ko i informati~ko obrazovawe, od 5. do 8. razreda, u izdawu jedne izdava~ke ku}e, koja jo{ ~eka Odobrewe Ministarstva prosvete. ^ak su im i korice sli~ne na{im, do te mere da ni boju nisu promenili. l Ko su sa rad ni ci Za vo da za uy be ni ke na stva ra wu uy be ni ka i na stav nih sred sta va i ka ko na sta je je dan uy be nik?

– Saradnici su nam iskusni prakti~ari u nastavi, metodi~ari - stru~waci u oblasti obrazovawa, nau~nici i stru~waci sa katedri fakulteta i nau~nih instituta u Srbiji, kao i akademici. Uxbenik je obavezna i osnovna kwiga za nastavnika i u~enika, jedan je od primarnih izvora znawa. To je kwiga koja ima veoma konkretna odre|ewa i funkcije.

Posebnost joj je u tome {to treba da uspostavi prisnu vezu izme|u nastavnika i u~enika. Nijedna kwiga nije toliko dinami~na, procesualna i otvorena kao uxbenik. Dodala bih da je i najtira`nija i najprodavanija kwiga.

Sve ovo vodi zakqu~ku da je re~ o najkomplikovanijoj kwizi koju stvaramo u kompleksnom

postupku sastavqenom iz vi{e faza. Pisawe uxbenika je poseban zanat koji prevazilazi struku koju neko poseduje. Zavod je tokom vi{e decenija svoga postojawa odnegovao autorske timove koji su, zbog svoje temeqitosti, metodi~nosti i sistemati~nosti u pisawu, dosegli visok stepen specijalizacije u domenu stvarawa uxbenika. U na{im autorskim timovima su prakti~ari iz nastave, univerzitetski profesori i metodi~ari, kao i stru~waci pri nau~nim institutima. Kada formiramo autorski tim, nastojimo, ako je to mogu}e, da do|emo do qudi koji su pre{li put od u~ionice do fakultetske katedre.

sleni likovni i grafi~ki urednici, lektori i korektori. Mo`e se re}i da su upravo ove slu`be kapital po kom se Zavod umnogome razlikuje od ve}ine drugih izdava~a uxbenika.

Posledwu ocenu o kvalitetu uxbenika daju Zavod za unapre|ewe vaspitawa i obrazovawa, Nacionalni prosvetni savet i Ministarstvo prosvete. Odobravawem uxbenika i wegovim uvo|ewem u {kolu, ne prestaje rad na uxbeniku. Uva`avaju}i odjeke iz {kolske prakse i prosvetne javnosti uop{te, kao i druge stru~no-pedago{ke analize, mi neprekidno radimo na poboq{avawu narednih izdawa. Unapre|ivawe uxbeni~ke

– Dobro je toliko koliko dobro zvu~i. Dobro je ako nastavnik treba da se odlu~i i da odabere jednu od tri mogu}e opcije, u tom slu~aju mogu da presude neke sofisticirane razlike u korist kvaliteta. Ako nastavnik fizike treba da se opredeli za jedan od osam uxbenika fizike koji su mu trenutno na raspolagawu, treba da provede u razredu osam godina, svake {kolske godine primewuju}i jednu od kwiga. Devete godine mo`e da se opredeli za onu koja mu najvi{e odgovara. Uxbenik se ne mo`e procewivati golim prelistavawem, to je `iva kwiga koja se potvr|uje kroz nastavni proces u interakciji nastavnik–u~enik.

voqno kompetentan, zar ne treba Komisija za procenu kvaliteta uxbenika pri ZUOV-u to da uradi?” Bojim se da smo do{li do znaka jednakosti izme|u dobrog i lo{eg uxbenika, i da neki drugi kriterijumi, a ne kvalitet, opredequju nastavnika. l Ne ret ko se ~u ju prim bed be ro di te qa da se uy be ni ci br zo „raz li sta ju”. ^i me ste u Za vo du una pre di li teh ni~ ki kva li tet uy be ni~ kih iz da wa?

– Sve kwige u izdawu Zavoda za uxbenike imaju {iveni povez. Na zadwoj korici svake kwige nalazi se hologram, kao za{titni znak originalnosti. Ove godine sve uxbenike radnog karaktera od{tampali smo na voluminoznom ekolo{kom papiru, ~ime smo znatno olak{ali |a~ku torbu. l [ta nam ge ne ral no nu di Za vod za uy be ni ke ka da je u pi ta wu uy be ni~ ka pro duk ci ja?

– Zavodova produkcija uxbenika je celovita, zaokru`ena uxbeni~ka produkcija: koncepcijski razra|ena vertikala uxbeni~kih kompleta od po~etnog razreda do mature, za sve predmete, zajedno sa nastavnim sredstvima. U prate}oj opremi nimalo ne zaostajemo za evropskim standardima, jer uxbe-

l Da li je, uop {te, na stav nik taj ko ji bi tre ba lo da od re di ko ji je uy be nik bo qi?

– U kontaktima sa nastavnicima, ~esto se izdvaja jedna reakcija: „Za{to ja da odlu~ujem koji je najboqi uxbenik, da li sam do-

ni~kim kompletima pridru`ujemo multimedijalne dodatke (interaktivne CD-romove, audio i video materijale i softversku podr{ku) koji treba da osavremene nastavni proces. n Og. S.

Ka pi tal na iz da wa Za vo da – Produkcija uxbenika je bila i ostala osnovna i najzna~ajnija delatnost Zavoda, me|utim, raspon produkcijske lepeze u Zavodu je daleko ve}i. Nemogu}e je ne pomenuti velika i zna~ajna dela srpske nauke i kulture u vidu sabranih i izabranih dela Nikole Tesle, Mihajla Pupina, Milutina Milankovi}a, Stojana Novakovi}a, Josifa Pan~i}a, Jovana Cviji}a, Svetozara Markovi}a, Svetozara Mileti}a, Qubomira Tadi}a, Jovana Skerli}a i drugih. To su vrhunska dela srpske intelektualne ba{tine koja su rezultat uspe{ne saradwe Zavoda sa institucijama kao {to su SANU, Matica srpska, univerziteti u Beogradu i Novom Sadu i dr.

Deo tima su svakako stru~ni konsultanti i recenzenti. To su po pravilu predstavnici struke sa mati~nih fakulteta, metodi~ari i prosvetni savetnici i nastavnici.

Koordinaciju izme|u svih ovih saradnika i poslova vr{i predmetni urednik. U Zavodu ima nas 26 predmetnih urednika, odgovaraju}ih po struci za svaki predmet i svaki obrazovni profil (za svaku {kolu), za uxbenike na srpskom jeziku, kao i {est urednika za uxbenike na jezicima nacionalnih mawina. Tako|e, u Zavodu su zapo-

kwige je neprekidan proces iz kojeg proizilazi wegova dinami~nost. l Ka ko gle da te na no vu prak su da na stav ni ci sa mi bi ra ju uy be nik? Da li se to po ka za lo kao do bro ili lo {e?

c m y

dnevnik

31.decembar2011-2.januar2012.

21

31.decembar2011-2.januar2012.

c m y

22

dnevnik

lu~ajno ili ne, tek pre nekoliko godina VI [ E OD I S TO R I J E : ONI SU DEO NOVOSADSKE PRO[LOSTI kada su fasade svih ku}a u Zmaj Jovinoj i Ulici kraqa Aleksandra u Novom Sadu obnovqene novcem iz gradske kase, iz neobja{wivih razloga dve su ostale nedirnute. Vlasnica jedne od wih, ku}e u Kraqa Aleksandra 4, pejza`ni arhitekta Vesna Vider ka`e da su uzaludna bila sva pisama upu}ena gradskoj vlasti na ~elu sa Majom Gojkovi}, prepuna molbi da se i ta vreme{na lepotica obnovi. Odgovor je bio uvek isti: u buxetu nema para za to, ili obnova fasade te ku}e nije u planu za ovu godinu. Te{ko je razumeti bez vaqanog obja{wewa za{to je to kojih mu je najboqe i{ao karlova~ki bermet. BiAdamovi}i su `iveli u Ulici kraqa Aleku~iweno i kada se pogleda niz Ulicu kraqa lo je to doba kada je filoksera uni{tavala vino- sandra 4, u ku}i sagra|enoj u drugoj polovini 19.

Alaksandra, a znaju}i kome je ta ku}a pripadala, grade, a on je putuju}i po svetu uvideo da su ame- veka po nacrtima Jo`efa Sautnera. Gra|evina name}e se pitawe da li je to namerno ura|eno. ri~ke podloge otporne i da na wih mogu da se na- je imala izlaz i ~inila celinu s objektom u proJesu li to recidivi pogroma kojem su nekada{wi kaleme stotine sorti koje su bile aktuelne tada. du`etku, koji gleda na Pozori{ni trg. Vilu vlasnici prelepe ku}e u samom centru Novog SaZakupio je od novosadskog Magistrata zemqu „Elita„ na Trgu mladenaca, koju Novosa|ani da u toku i nakon Drugog svetskog rata bili iz1893. godine i podigao rasadnik iz kojeg je izla- znaju pod imenom Adamovi}eva palata, Sa{a je lo`eni? zila loza koja je obnovila fru{kogorsko vino- sagradio 1911. i izdavao kao stambeno-poslovni – Bojim se da }e pasti plo~a s balkona na negradarstvo. Isprva je u rasadniku koji se pro- prostor. kog prolaznika – ka`e nam gospo|a Vider. – Pistirao na 30 jutara zemqe radilo 400 do 500 raU toj ku}i u Kraqa Aleksandra 4 odrasla je i sala sam svima u gradu, jer mi nemamo para da binika i kalemara, i bilo 420 vrsta loze. Iz Alek- Vesna. Na`alost, u vreme wenog ro|ewa, 1955. lo {ta uradimo. Ku}a je pod za{titom, ali kada sandrovca, kako je u me|uvremenu rasadnik na- godine i odrastawa, prilike ni blizu nisu bile bi makar balkon obezbedili, bilo bi dobro. Nizvan, kalemovima kojih je bilo na stotine hiqa- kao izme|u dva svetska rata, u doba vrhunca ekosam ni{ta postigla. Dvori{te je u katastrofalda, snabdevao je [andor ne samo Srbiju, Crnu nomske mo}i porodice. Deo ku}e koji sada izlanom stawu, mnogo je stanara, a nejasni vlasni~ki Goru, Rumuniju, nego i Al`ir, pa ~ak i Kinu. zi na Pozori{ni trg bio je takozvani radni deo, odnosi. Ja sam za to da svako svoje vlasni{tvo Oko rasadnika je nastalo naseqe, jer je u najbo- gde su bile kancelarije, sobe za poslugu, de~je ure|uje, ali ako je to spomenik sobe, u kojima su Vesnine kulture, treba pomo}i. Zar treba ka Hil da, Austri jan ka ba da se sru{i ako nema ko da poreklom, majka, dadiqe i podupre takav zahvat? Mislim ostalo osobqe, provodile da se u Novom Sadu ne prepoznadan. Deo koji gleda na Uliju prave vrednosti, pa ku}e pocu kraqa Aleksandra je naznatih qudi nisu obele`ene, tuzivan gospodski, {to doristi~ki valorizovane, i kao voqno govori o nameni. U ta kve deo tu ri sti~ ke po nu de dvori{tu je bila i {tala s grada. Svaka fasada im pri~u, kowima, koji su bili qujezgro Novog Sada je ono {to mu bav Vesnine majke i dede.

Porodica Sa{e Adamovi}a daje dra`. Lepe su i nove fasade, – Deda je jako voleo koali treba ~uvati patinu. Preduwe i nije mario za automozimqivi qudi kao {to su bili bile kao wegov brat Stemoji pretci su napravili ovaj van, advokat koji se smatra grad. Svuda u Evropi svako mevla sni kom pr vog auta u sto ~uva stari deo grada. Poglegradu – ka`e Vesna. – Svadajte Qubqanu, ona je sa~uvala kog dana je ko~ijama i{ao u izgled od sredweg veka. Oni niobilazak vinarije i vinosu prosekli bulavar kroz barokgrada. Moja majka je u ofini deo grada. cir skom ja ha~ kom klu bu A pretci o kojima Vesna Vibila jedina `ena. Bila je der pri~a, qudi koji su utkali jako ve{ta sa kowima i u deo sebe u pro{lost Novog Sada, mnogim turnirima je nadjakoji su zadu`ili mnoge ne samo u hala oficire. Kao sasvim ovom gradu nego i daleko {ire, a mala jednom je uspela da se pri tom do`iveli veliku neiskrade iz ku}e. Na zaprePorodica Aleksandra [andora Adamovi}a pravdu, u ~emu na`alost nisu jepa{}ewe svih, na{li su je dini, jesu Adamovi}i. To je porodica po kojoj je qe vreme tamo radilo i tri hiqade radnika, ko- u {tali kako mirno spava kraj nogu kowa. deo grada dobio ime Adamovi}evo naseqe ili ji su se tu sku}ili. Pri~a se da je i sam [andor, Aleksandar Adamovi} Sa{a osim {to se ba[andor - telep, mada se ono sada re|e koristi, i znaju}i {ta u tom poslu i uop{te zna~i dobar vio poslovima u vezi sa proizvodwom gro`|a i koju sada spomiwu i oni koji znaju. Vi{e je onih kalemar i radnik, podizao ku}e za wih. Tako je, vina, bio je cenzor Narodne i Qubqanske krekoji to ~ine nesvesno, kada je re~ o palati na Tru stvari, dana{wi Telep nastao zahvaquju}i fi- ditne banke, ~lan uprave Produktne berze, mnogu mladenaca, nekada{wem wihovom vlasni{tvu. lokseri, ma kako to rogobatno zvu~alo, jer je re~ gobrojnih privrednih i nacionalnih dru{tava, Nezaobilazno mesto Adamovi}i su, ta~nije jedan o opakoj biqnoj bole{tini. te potpredsednik Rotari kluba. Svakodnevno je ogranak porodice, dobili u nedavno otvorenoj Pradeda je vremenom shvatio da nije dovoqno odlazio na kafu u restoran hotela „Kraqica izlo`bi o vinogradarstvu Fru{kogorja u Sremsamo kalemiti, nego treba i gajiti lozu, pa je ku- Marija„, gde je imao svoj sto, i sa bra}om i priskim Karlovcima. Oni su to i zaslu`ili jer su u pio izme|u Kamenice i Rakovca 200 hektara ze- jateqima, divanio. Sunovrat Adamovi}a po~iwe toj oblasti i u proizvodwi vina dali najvi{e i mqe i zasadio vinograd - ka`e Vesna. – Proiz- wegovom smr}u 1938. godine od posledica napada bili pravi vizionari. vodwa je bila savremena za ono doba. I ne samo `u~i. [est meseci kasnije umire i wegova sta– Moj pradeda Aleksandar Adamovi} [andor proizvodwa gro`|a, nego i vina. rija k}i Aleksandra, posle ~ega celo imawe, fado{ao je sa svojom familijom u prvoj polovini [andoru se u tom poslu pridru`io sin Alekbrika, palate, padaju na ple}a supruge Hilde i 19. veka iz Sremske Mitrovice u Novi Sad – pri- sandar koga su zvali Sa{a, jedno od petnaestodvanaestogodi{we k}erke Anastasije. Dela bre~a Vesna Vider. – Pradeda je bio dobar trgovac i ro dece koje je rodona~elnik vinskog klana mena re{ile su se prodajom fabrike, ali prave Hilda Adamovi} ono {to se danas zove preduzetnik. Zavr{io je u imao sa Anastasijom Kondoro{i, |erkom ponevoqe nastupile su tokom rata, a nastavile se i Pe{ti Reserovu trgova~ku {kolu, a u Trstu i znatog novosadskog advokata \or|a. Sa{a je nakon wega. Anastasija je tokom rata odlazila u Gracu obavqao praksu. Jedan je od retkih trgova- studirao vinogradarstvo u Klosternojburgu u Rakovac i Kamenicu kowskom zapregom po groca koji je imao licencu da trguje po celom Austriji i Monpeqeu u Francuskoj, i odmah je `|e, vo}e i vino, prolaze}i kroz razne carinske Austrougarskom carstvu. Sa takvim preduzet- ste~eno znawe u inostranstvu primenio u o~ei vojne kontrole, i zavr{avala poslove u vinoni~kim duhom koji je posedovao, prepoznao je da vom i svom vinogradu. U Kamenici iznad danagradu i vinariji... Na jednom od tih tura to~kom je vino ne{to {to je bitno i {to bi imalo pro- {weg nadvo`waka prostirali su se Adamovi}e|u, i posvetio se trgovini vinima i rakijom, od vi vinogradi i velika vinarija sa podrumima, Porodi~no stablo ka~arom, pecarama i stanom za Vesna Vider i wena deca, Jelena i Marko Miupravnika. Jedan podrum je prilo{evi}, jedini su potomci Aleksandra Sa{e mao 25 va go na vi na, a dru gi Adamovi}a. Dagmar, k}erka dr Fedora Adamovi200.000 litara. Bile su tu i }a, jednog od dvojice sinova Sa{inog ro|enog prostorije za ko~ija{e i ostabrata Stevana, poznatog po tome {to se svim sile radnike, {tale... Da je Sa{a lama zalagao da se ne ru{i deo Jevrejske ulice i dostojan naslednik oca koji je wegova ku}a zbog gradwe pozori{ta, jedina nosi umro 1906. godine, moglo se zaovo ~uveno prezime, ali ona nema dece. Sa{ina kqu~iti na osnovu ideje u kom sestra Marija bila je udata za dr Nikolu Gavelu pravcu porodi~ni posao po weu Zagrebu, Emilija za arhitektu Stevana Slavnigovom mi{qewu treba da ide. }a u Novom Sadu, Melanija za Anastasa Pahanija Svoju viziju uspe{no je i realiu Trstu, Olga za dr \uru Trifkovi}a, sina Koste zovao osnivawem akcionarskog Trifkovi}a. Marta, Julijana, Sofija, Vera i dru{tva „Fru{kogorac„ za proIvana se nisu udavale. Sa{a je imao jo{ dva braizvodwu penu{avog vina, koje je ta, \uru i Dimitrija. nazvano „Biser„. Proizvodio je vrhunska vina kojima je snabdevao ne samo kraqevski dvor Kara|or|evi}a, nego i Bakingemje nagazila na minu i spletom sre}nih okolnosti sku palatu. ostala `iva, ali sa o{te}ewem sluha na jedno Bermet je bio [andorov fa- uho. Raciju je izbegla zahvaquju}i zalagawu ofivorit, a Sa{in vino koje je samo cira, koji je bio sme{ten u wihovu ku}u.

Anastazija Adamovi} on proizvodio i to od 1924. godiOno {to razli~ite vojske nisu tokom rata ne kada mu je ro|ena druga k|er- uni{tile, po{lo je za rukom posleratnoj vla- moglo `iveti. Mama je u to vreme bila u ZagreVesna Vider ka Anastasija. Re~ je o vinu sti, iako su Adamovi}ke za vreme trajawa sukoba bu na studijama i trebalo je i za to izvojiti no„Medchen tra u be„ ili na ma|ar- pomagale na mnogobrojne na~ine pobednicima. vac. One nisu pri~ale puno o tome {ta su pre`iskom „Leanka„ (devoj~icino vi- Isterane su s imawa, na koje se nikad vi{e nisu vele {to je i razumqivo, jer je to bilo traumano), koje je po Vesninim re~ima, vratile. ^ak nisu dobile agrarnom reformom ti~no iskustvo. Ja sam prvi put povodom ove izzapravo bilo cu vee (kuve). Po- ni deo koji je bio zakonom zagarantovan onima lo`be videla lokalitet vinograda i vinarije. sledwa boca „Leanke„ popijena koji zemqu obra|uju svojim rukama. Vinarija i Od mame sam poku{avala da izvu~em podatak kaje tridesetak godina nakon {to ostale zgrade na imawu su sru{eni, vinogradi da bismo prolazile tuda, gde je to bilo. Obi~no je po~ela proizvodwa, na Ana- pova|eni, ~okoti popaqeni. Ni od fabrike, bi odgovarala: „Tamo negde, nije va`no, vi{e nistasijinoj svadbi. iako je ona bila prodata, nije ostalo ni{ta. Po- ~eg nema, ni kamen nije ostao„. Idu}i tamo, vi– U mojim svatovima pilo se ru{ena je, i na wenom mestu, u dana{woj ulici dela sam da podrum postoji, fasada je izmewena, jo{ nekoliko fla{a starog vina Petra Drap{ina, podignuta je stambena zgrada. a crveni mermer sa stepeni{ta letwikovca u Ra– pri~a Vesna. – I kada nije vi{e – Sve im je oduzeto, a u ku}u su jo{ za vreme kovcu primetila sam na nekim ku}ama u selu. bilo Adamovi}evih vina, u na{oj rata po~eli da useqavaju qude, i treba zahvali- Mama je podnela zahtev za povra}aj imovine. ku}i se ono visoko kotiralo. Mo- ti mojoj baki {to je uspela da ih se re{i i neka- Iskreno, nemam velika o~ekivawa od toga, ali ja majka Anastasija, Sa{ina da{wi gospodski deo ku}e sa~uva za nas – pri~a bismo voleli makar da ovu ku}u dobijemo nazad. k}erka, zavr{ila je vinogradar- Adamovi}eva unuka. – Radni deo nije vi{e na{. No va`nije od toga mi je da prava slika o Adamostvo u Zagrebu i ja sam od we u~i- Tamo su neki otkupili stanove koje su dobili, vi}ima kao qudima izuzetnog preduzetni~kog la o vinima. Mislim da su za qud- dva ili tri stana je baka prodala odmah posle duha i pripadnicima gra|anskog stale`a koji su ski rod proizvodwa hleba i vina rata da bi imale ~ime da se izdr`avaju. Prodala ne{to decenijama stvarali, iza|e na videlo.

Palata Elita jedno od najve}ih dostignu}a. je i klavir, kamin i ko zna {ta sve jo{ da bi se n Zorica Milosavqevi}

S

Ada mo vi }i, po ro di ca ko ju je pre krio za bo rav

31.decembar2011-2.januar2012.

c m y

dnevnik

23

S U S R E T I : NADA MOMIROVI], PRVA DAMA MODNE KU]E „MONA“

Srpkiwe zahtevne modenke S

T R E N D R A P O R T : STARO ZA NOVO, PA SVE IZ PO^ETKA

@iveli!

vi pra zni ci ba{ ume ju da bu du na por ni! To kom go di ne se (ona ko u ho du i va zda iz me |u jed nog na po la za vr {e nog i dru gog tek ot po ~e tog po sla) ne ka ko jo{ i gom ba mo sa pro ble mi ma, ma we ili vi {e uspe {no kr pi mo da ne, ne de qe i me se ce, na sto je }i da i od onih ma we sre} nih tre nu ta ka, ako ni {ta dru go bar ne {to na u ~i mo. Bu de tu sve ga: sme ha, su za, ner vi ra wa, qu ba vi, ~e `we, sno va, ne spa va wa i me lan ho li je, a on da do |e to ve li ko fi na le, ka da bi smo, hte li mi to ili ne, mo ra li da pod vu ~e mo ka kvu - ta kvu cr tu. Vre me ra ~u na wa sve ga u~i we nog, sve ga pro pu {te nog, sve ga za po ~e tog, pa upu {te nog i sve ga traj no iz gu bqe nog. Kod me ne pri ~u (ve} tra di ci o nal no) otva ra ve li ko spre ma we i glan ca we sta na – ri bam pa to se, pe rem pro zo re, bri {em pra {i nu i po la ko, ali si gur no sti `em do je di nog pre o sta log ne re da, onog sa mo svog i kraj we in tim nog, u ko jem se to kom pret hod nih 365 da na pu no to ga na ku pi lo. Sve ga tu ima. I pra {ta wa, i div nih tre nu ta ka spo zna je pra vih isti na, i po vre |i va wa, i ne ra zu me va wa, i ne po no vqi vo lu cid nih (a opet du bo ko istin skih) dru `e wa i zbli `a va wa sa dra gim qu di ma...

Ru ku na sr ce, mo gla sam i bo qe; mo gla sam bi ti ma we tvr da i kru ta u ne kim svo jim sta vo vi ma i ta ko sa ~u va ti, sa da ve} iz gu bqe nog, pri ja te qa; mo gla sam bi ti to le rant ni ja pre ma vla sti tim sla bo sti ma i ta ko vi {e vo le ti se be; mo gla sam bi ti ne kad hra bri ja, a dru gi put opet mu dri ja, a mo gla sam i bo qe raz u me ti qu de iz svog okru `e wa i ta ko se sa ~u va ti od broj nih raz o ~a ra wa, za ko ja sam (evo, pri zna jem) sa ma (u dru {tvu tek svo jih pre ve li kih o~e ki va wa od dru gih) naj vi {e kri va.

Na rav no, sva ka, pa i ona naj bak su zni ja go di na, do ne se i pu no to ga ne za bo rav no le pog. Iz ve dra ne ba i ona ko po gu bqe ne iz me |u dva o~a ja/po sla/sa stan ka/sva |e/bez na |a, iz ne na di nas fan ta sti~ nim qu di ma i tre nu ci ma, za ko je ni sa mi ni smo si gur ni ~i me smo ih za slu `i li. I ba{ kao taj moj ma li svet, ni pla ne ta ni je mi ro va la to kom 2011. Ako je su di ti po ma ga zi nu »Tajm«, obe le `io ju je de mon strant kao ta kav.

Dru gim re ~i ma, ~o vek ko ji se, bez ob zi ra na ve ru, na ci ju i bo ju ko `e, po bu nio pro tiv si ste ma – pro tiv ugwe ta va wa i dik ta tu re jed no u mqa. Go di nu iza nas pam ti }e mo i po ne stvar nim us pe si ma No va ka \o ko vi }a, ven ~a wu iz baj ke Kejt Midlton i prin ca Vi li ja ma, svet skoj eko nom skoj kri zi, od la sku Ber lu sko ni ja, pro pa sti Gr~ ke i ne iz ve snoj sud bi ni uje di we ne Evro pe. Azi ju su tre sli cu na mi i ze mqo tres, mod ni svet jo{ jed nom je odu {e vio Ro ber to Ka va li, pla ka li smo zbog Ej mi, a sme ja li se Ho li vu du zbog no vih qu ba vi i raz vo da. Ta ko su ugo vor o qu ba vi do kra ja `i vo ta u, sa da ve} go di ni iza nas, (zbog n » e po mir qi vih raz lo ga«) ras ki nu li De mi i E{ton, dok se po prin ci pu „tre }a sre }a” ovih da na ve ri la Brit ni Spirs. [to se lo ka la ti ~e, on je ve} tra di ci o nal no dre mao, te su i de {a va wa vred na pri ~e vi {e na ni vou in ci den ta. [e ta li smo, re kre i ra li se i un ter hal to va li na do te ra nom Ke ju, a u go di ni iza nas grad ski i po kra jin ski oci ob ra do va li su nas „pre svu ~e nom” zgra dom Srp skog na rod nog po zo ri {ta, u ko jem smo, osim pre mi je ra „Se o ba” i ope re „Mi le va „, na ovo go di {wem Ste ri ji nom po zor ju bi li u pri li ci da po gle da mo dve fan ta sti~ ne pred sta ve dra gog nam su se da Oli ve ra Fr qi }a: „Ku ka vi~ luk” i „Pro klet bio iz da ji ca svo je do mo vi ne”.

Osve `e we je sva ka ko bi la i iz lo `ba pla ka ta jed nog od naj po zna ti jih svet skih di zaj ne ra Mir ka Ili }a u Mu ze ju sa vre me ne umet no sti Voj vo di ne, za tim hor ska nat pe va va wa u okvi ru „Kan ta ta”, „Maj stor i Mar ga ri ta” i mju zikl „^a rob wak iz Oza” u No vo sad skom po zo ri {tu, a u fol der „za ne za bo rav” za slu `no od la zi i ne ko li ko kon ce ra ta u Si na go gi. Na {a je (uz ne mi re na) pa lan ka me se ci ma di va ni la o raz vo du Na ta {e Be kva lac i Da ~e Iko di no vi }a, a ovih da na ko na~ no i le pe ve sti o jed noj no voj qu ba vi me|’ ov da {wim se le bo vi ma, o ko joj }e mo ve ro vat no vi {e pi sa ti do go di ne, kad se stra sti ma lo smi re, a na {i ta ze go lup ~i }i od lu ~e da svo ju ve zu po sta ve na no vi (~i taj ve re ni~ ki) ni vo...

I ta ko mic po mic, kr pi cu po kr pi cu i tra~ po tra~ pre gu ra smo ne ka ko jo{ jed nu go di nu. Pred na ma je 2012. u ko joj nas (po prin ci pu „ne {to sta ro” i „ne {to no vo”), po red osta log, o~e ku je Olim pi ja da u Lon do nu, 120 go di na pre sti `nog mod nog ma ga zi na „Vog”, da qi na sta vak eko nom ske kri ze i pro past sve ta, ako je ve ro va ti drev nim Ma ja ma. Pred sto ji nam iz bor na go di na, ko ja }e (ako je ve ro va ti astro li zi ma) bi ti „ve o ma bur na”, za naj po zna ti je svet ske di zaj ne re 2012. u zna ku je pak ve drih bo ja i {a re ni la, dok nu me ro lo zi po ru ~u ju da nas o~e ku je „ener gi ja bro ja pet”, za ko ju ka `u da je „ko li ko go vor ni~ ka, to li ko i rat ni~ ka, ko li ko kon struk tiv na, to li ko de struk tiv na”... Tek, jed no je iz ve sno – do sad no nam bi ti ne }e, a zna te ka ko n Jasna Budimirovi} ka `u: ne bri ni te, uvek mo `e i pu no go re.

O

vet ski mod ni ma go vi za 2012. pred la `u mno go sti lo va i bo ja. Cvet ne otvo re ne ha qi ne bo je men te i bun de ve, kao i na ran xa stu, ali ja mi slim da na {e tr `i {te to ne }e pri hva ti ti – re ~i su Na de Mo mi ro vi}, vla sni ce po ro di~ ne Mod ne ku }e „Mo na“, ko ju su po tro {a ~i oda bra li za naj o mi qe ni ji do ma }i odev ni brend u 2011. go di ni.

Ova po slov na `e na u sve tu mo de ne dav no se vra ti la iz Mi la na, jer da bi se ko ra ~a lo u ko rak sa svet skim dik ta ti ma i ima gi na ci ja ma mod ne in du stri je, ko ja po ku {a va na sve na ~i ne da bu de sve `a, vi {e ni ko, ni mi ko ji se ode va mo, a ni do ma }i kre a to ri, ne osta ju u sta vu „eks ka te dra“. Glo bal ne TV mod ne mre `e i in ter net nu de mno go, ali u mo du se „ga zi“ na li cu me sta, jer je, po re ~i ma na {e , ma te ri ja le tre ba ose ti ti ti u di rekt nim vi zu el nim kon tak ti ma, a i ova umet nost mod nog di zaj na no si „{mek“, mi ris, kao i umet ni~ ko plat no.

Pu tu ju }i po cen tri ma svet skog mod nog dik ta ta od Wu jor ka, Lon do na, Pa ri za, Ri ma do Mi la na, kao naj pre sti `ni ji i naj bli `i we nom uku su bi ra po sled wi, pre sto ni cu mo de i umet no sti, ~i ju Galeriju Vitorio Emanuele, ne za o bi la ze ni naj zvu~ ni ja svet ska ima na.Ona sma tra da je na ma naj bli `a i naj pri hva tqi vi ja ita li jan ska li ni ja i stil. Pri tom je, u tra ga wu sa svo jim di zna jer skim ti mom za mod nim iz ra zom ko ji ide uko rak sa sve tom, us pe la da svo jim mo de li ma da spe ci fi ~an gla mur vi dqiv na broj nim re vi ja ma, fe {nvi ko vi ma, ne sa mo u Sr bi ji, ve} i u ino stran stvu. Ta no ta pra ti i one ve ~er we, po seb ne pri li ke, ali i sva ko dnev ni tre nu tak, bi lo po slov ni ili van we ga. Okre nu ta `e qa ma do ma }ih po tro {a ~a Na da Mo mi ro vi} sma tra da se ov de ne ide

sle po za dik ta tom svet skih ma go va, jer je kod ku }e odav no iz gra |en od re |e ni stil.

– Na {i qu di }e se okre nu ti sa fa ri sti lu i „mor nar skoj“ kom bi na ci ji, na pru ge i tuf ne, be loj, pla voj, cr ve noj i ve ~i toj bo ji pe ska. I to uglav nom u la nu, pri rod nom ma te ri ja lu, ko ji je naj za hval ni ji. [to se ti ~e tri ko ta `e, ta ko |e sam mi {qe wa da }e se ra di je opre de li ti u se zo ni 2012. za bo je ko je }e mo }i da no se i na stu pa ju }eg pro le }a i le ta, ali i na red na dva ili tri – kon sta tu je vla sni ca „Mo ne”.

We na mod na ku }a us pe la je da iz gra di pre po zna tqiv stil, ko ji od go va ra i mla dim de voj ka ma i sta ri jim po slov nim `e na ma, a isti je slu ~aj i ka da je u pi ta wu i mu {ka li ni ja. U wi ho vim mo de li ma, ka ko ob ja {wa va, po tro {a ~i mo gu da bu du i sport ski, i ele gant no ode ve ni, a i da la ko kom bi nu ju ta dva sti la, jer po sti `u vi {e na men sku upo tre bu ar ti ka la. To se od no si na i tir ko ta `u i na ta {ne, a po seb no na pro iz vo de od ko `e.

–Po zna ti smo po to me {to ra di mo ve o ma ma le se ri je u ko lek ci ja ma za sva ku se zo nu, jer smo ma lo tr `i {te. U su prot nom, po tro {a ~i bi se sre ta li u is toj ili sli~ noj ode }i, a to na {i qu di ne vo le. Me |u tim, to je za bi snis vr lo ne za hval no, jer po sku pqu je pro iz vod wu i ce na ma te ri ja la. Ve li ki svet ski mod ni bren do vi ima ju la nac pro dav ni ca u svim gra do vi ma, po ce lom sve tu, ali su za to mla di ~e sto uni for mi sa no ode ve ni.

Uglav nom no se jed no stav ne ma ji ce, duk se ve,

Prefiwen vojvo|anski ukus „Mo na“ dva pu ta go di {we odr `a va mod ne re vi je u Be o gra du, Pod go ri ci, Sa ra je vu i Sko pqu i one su da le ko vi {e od po ku {a ja da to bu de mod ni spek takl sli ~an onom na [pan skom tr gu. „Sa ~e ti ri stal na di zaj ne ra, ko ji pra te tren do ve me di ja i od la sci ma na svet ske saj mo ve mo de i raz ne re vi je, us pe li smo da osmi sli mo ta kve pro iz vo de”, ob ja {wa va Na da Mo mi ro vi}, is ti ~u }i da je ku pac na {eg pod ne bqa ite ka ko in for mi san i pro bir qiv. U Sr bi ji, Cr noj Go ri, Ma ke do ni ji i BiH „Mo na“ ima vi {e od pe de set pro dav ni ca, a ka ko uka zu je na {a sa go vor ni ca, one se snad be va ju na na ~in ko ji naj vi {e od go va ra tom pod ne bqu. „ U Voj vo di ni, a po seb no u No vom Sa du, na {i po tro {a ~i ima ju ja ko is tan ~an ukus, pre fi wen, pa sa mim tim rad wu i pro fi li {e mo dru ga ~i je ne go u dru gim gra do vi ma”, obja{wava vlasica „Mone”.

en ~a we ve ka prin ca Vi li je ma i we go ve iza bra ni ce Kejt Midlton po oce ni ve }i ne svet skih me di ja pred sta vqa naj va `ni ji mod ni do ga |aj 2011. Ven ~a ni ca, ko ju je za mla du na pra vi la Sa ra Bar ton, asi stent ki wa Alek san de ra Mek kvi na i na sled ni ca we go ve mod ne ku }e, na iz u ze tan je na ~in spo ji la tra di ci ju i mo der nost. No ta je ha qi na do ne la i „ar ti sti~ ku vi zi ju ka rak te ri sti~ nu za stil sa mog Alek san de ra Mek kvi na”, na taj na ~in oda ju }i po ~ast ~u ve nom kre a to ru, ko ji je pro {le go di ne po ~i nio sa mo u bi stvo, te osi gu ra la op sta nak we go ve, ti pi~ no en gle ske mod ne ku }e. Po seb nu no tu kre a ci ji da la je ~ip ka u gor wem de lu ha qi ne, na pra vqe na u Royal School of Needlework teh ni kom s po ~et ka 19. ve ka: vez je bio to li ko slo `en i ra fi ni ran da su upu }e ni pro ce ni li we go vu vred nost na ~ak 250.000 fun ti.

U mod nim do ga |a ji ma ko ji su obe le `i li pro te klo le to sva ka ko se ubra ja i {ut kar ta ko ju je Xon Ga li ja no do bio od ku }e Di or zbog an ti se mit skih uvre da ko ji ma je – pi jan i ve ro vat no dro gi ran – u jed nom pa ri {kom ba ru za suo par za su sed nim sto lom. Od se le bri ti ja ko ji su „osva ja li” mod ne ~a so pi se ne pri ko sno ve na je bi la Le di Ga ga, ko ja je u 2011. osva nu la na ~ak 36 na slov ni ca. Po mno gi ma, upra vo je to do kaz da je mo da u kri zi, jer te {ko da mod na iko na mo `e bi ti `e na ko ja je svoj mod ni iz raz za me ni la kon cep tu al nim ak ci ja ma u ko ji ma si ro vi bif te ci igra ju glav nu ulo gu. Ipak, mo `da }e se na kra ju po ka za ti da }e 2011. osta ti naj vi {e upam }e na po „de mo kra ti za ci ji vi so ke mo de”. Na i me, no vi nar ka Vo ga je iz ra ~u na la da je raz li ka u ce ni iz me |u Ver sa }e ko `ne jak ne sa za ko vi ca ma u bu ti ku ove ku }e i sli~ ne jak ne, ko ju je ate qe Ver sa }e eks klu ziv no na pra vio za H&M – su vih 5.526 do la ra! I na rav no da su se ove po to we pro da va le kao ko ki ce u bi o sko pu, pa sto ga i ne ~u di {to je H&M ve} na ja vio da }e ove go di ne sli ~an po du hvat na pra vi ti sa avan gard nom mod nom ku }om Mar ni. n E. N. L.

V

Modni doga|aj 2011.

far mer ke i ko {u qe ko je su u tren du, a tek ka sni je kad se osa mo sta le, po la ko po ~i wu da tra `e svoj stil – ob ja {wa va nam ova mo dist ki wa i po slov na `e na.

Vla sni ca „Mo ne” na po mi we da ta la si svet ske kri ze za pqu sku ju i do ma }u mod nu in du stri ju, pa ti me i we nu mod nu ku }u, ali da ona upor no op sta je, jer se adap ti ra la po sle svih ra to va, in fla ci je, po te {ko }a, ko je je do `i vqa va la od osni va wa 1989. go di ne.

– Ce ne ma te ri ja la se upo do bqa va ju svet skoj eko nom skoj kri zi, pa se u na red noj go di ni o~e ku jem da }e mod ni ar ti kli bi ti jef ti ni ji. Ma te ri ja li ko ji se pra ve sa ma we sa sta va i jef ti ni jom ob ra dom, po sled we dve, tri go di ne u{li su na ve li ka vra ta svet ske mod ne in du stri je. Sa da se u fa bri ka ma tka ni na za ti ~e mo do sta si vog ma te ri ja la, ali na {tam pa nog, a to zna ~i da ono {to je bi lo pred vi |e no za tu se zo nu ni je pro da to. Mi ko ji smo re dov ni kup ci tih ma te ri ja la u ino stran stvu to pre po zna mo. Raz ne apli ka ci je na {to fo vi ma su je dan od po ka za te qa da je kri za...

Ipak, po re ~i ma na{e sa go vor ni ce, po tro {a ~i u Sr bi ji se upor no s tim ne mi re.

– Po sva ku ce nu i da qe ho }e da bu du kva li tet no, le po i mo der no ode ve ni, a uz to `e le traj ni ji ko mad ode }e, a da pri to me ce na bu de pri stu pa~ na, po voq na. To zna ~i da ho }e da bu de mo de ran, da se pre po zna uti caj tren da, a da bu de do voq no kla si ~an, pa da to {to ku pi mo `e da no si na red nih par go di na.

Ru ko vo de }i se ti me, do {li smo do kqu ~a na {eg uspe ha, a mi slim da je to i je dan od kqu~ nih fak to ra za op sta nak mo de u Sr bi ji – uka zu je vla sni ca „Mo ne“ ko ja sto ga stal no mo ra da ba lan si ra iz me |u di zaj ner skog i ko mer ci jal nog sek to ra svo je ku }e.

I mi, uosta lom kao i ce la pla ne ta, oko ba ca mo na ono {to iz ba cu ju naj zvu~ ni ja kre a tor ska ime na i ku }e, ali i oni sa Za pa da ite ka ko do bro otvo re nih o~i ju i ve li kom pa `wom pra te na let Ki ne, ne sa mo ka da je u pi ta wu ode }a ko ja se pla si ra na ki ne skim pi ja ca ma, ve} i zbog ~i we ni ce da su pri nu di li Za pad da zna ~aj no spu sti ce ne svo jih pro iz vo da. Na da Mo mi ro vi} nam ot kri va da Ki ne zi na evrop skom tr `i {tu dik ti ra ju ~ak i ce nu kr zna, iako ga ne ma ju: – Na ju gu Ita li je na ba vqa mo ko `u, a na se ve ru uglav nom me te ri jal za ta {ne, dok se u oko li ni Fi ren ce snad be va mo tek sti lom.

Ka da smo u Ita li ju ne dav no do {li da ku pi mo kr zno, iz ne na di lo nas je ko li ko je po sku pe lo – ob ja {wa va pr va da ma „Mo ne”. – Pro dav ci su nam re kli da su Ki ne zi sve ot ku pi li i jo{ po ru ~i li, ta ko da oni sa da dik ti ra ju ce nu kr zna. A kr zno je neo p hod no, jer je uvek u mo di, po seb no sa da kao ne za men qi vi de taq se zo ne. n Vladimir \uri~i}

24

dnevnik

31.decembar2011-2.januar2012.

Квантитет задовољавајући,

КА ИЧ А З МУ ЦЕН И С БИЈ Р У С 0 11.

2

orwom re~enicom bi se u najkra}em mogla opisati muzi~ka godina koja je za nama. Posle detaqno sprovedenog popisa albuma objavqenih u Srbiji ove godine, do{li smo do brojke koja prelazi 100 snimqenih i publikovanih izdawa. To svakako nije malo, ali kada se ima u vidu da veliku ve}inu ~ine free download izdawa, koja su u potpunosti preuzela primat u odnosu na klasi~ne kompakt diskove (ili kako je to sad popularno re}i “hard copy”), jasno je da od napretka izdava{tva u Srbiji jo{ uvek nema ni{ta i da se uglavnom i daqe sve svodi na individualnu upornost bendova, koji se trude da {to ve}i krug slu{alaca upoznaju sa svojom muzikom.

G

ИзДАВАшТВО S obzirom na to da Gru va we pre svega prati scenu u Novom Sadu i Vojvodini, osvrnu}emo se najpre na stawe u na{em dvori{tu. U Novom Sadu, najagilniji i prakti~no jedini izdava~ je Studentski kulturni centar.

Iako na prvi pogled nije tako brojna kao ranije, ovogodi{wa produkcija SKC-a i daqe je za svaku pohvalu: godinu su po~eli s drugim albumom pank legendi Dva minuta mr`we, a zavr{ili je s novim izdawem somborskog „Line Outa“. Ono {to je karakteristi~no za wihovu ovogodi{wu ponudu je iskakawe iz uobi~ajenog pank-rok koloseka, pa su tako u 2011. godini do svojih izdawa do{li i bendovi kao {to su Azil 5, Zion Crew, Lazar Novkov & Frame orchestra, dreDDup, Josip a lisac ili ve} spomenuti Line Out. Ipak, da ne bude da su sasvim zapostavili pank-rok, tu su Tetrapank, Red Union i zrewaninski Sukob Interesa. Poseban kuriozitet je ~iwenica da je SKCNS ove godine objavio i split izdawe dva benda iz Kosovske Mitrovice (!) Hosenfefer & Psychosonic Boris, koje smo u`ivo videli i na “To be punk” festivalu.

Kao izdava~ se opet istakao Egzit festival, ali prvenstveno kroz svoju Exitmusic online etiketu. Pred sam ovogodi{wi festival na toj etiketi pojavili su se pored ostalih i Darkvud Dab, Generacija bez budu}nosti, Ringi{pil, Disciplina ki~me, Ne`ni Dalibor, Kanda, Koxa i Neboj{a, Killo Killo Banda, Vroom i Eva Braun. Na `alost, ~im je festival zavr{en utihnula je i Exitmusic onilne etiketa, o~igledno namewena pre svega promociji samog Egzit festivala. Ipak, ostaje kao veoma pohvalna ~iwenica da je tokom pauza izme|u nastupa na Egzitovim binama sa razglasa pu{tana muzika bendova ~ija su izdawa objavqena na Exitonline etiketi. Ako ni{ta drugo, bar je tih tridesetak hiqada qudi svake ve~eri moglo da ~uje makar deli} onoga {to imaju da ka`u srpski bendovi.

Iako veoma raznovrsni bendovi postoje i u ostalim ve}im gradovima, poput Sombora, Subotice, Be~eja, Kikinde, Zrewanina, Rume, Sremske Mitrovice, Vr{ca i Pan~eva, u {ta se ekipa Gru va wa uverila snimaju}i specijalne emisije o wihovim scenama, izdava{tvo je u tim gradovima misaona imenica. Bendovi uglavnom objavquju samostalna free download izdawa ili se odlu~uju za neke od poznatijih onlajn etiketa kao {to su Serbian metal portal, Nocturne music magazine ili Manekeni Bigza. Izuzetak koji potvr|uje pravilo je album “Samo povr{no i komercijalno” pan~eva~kog girl-punk benda Vibrator u rikverc, koji je objavio Kulturni centar Pan~evo. Kada bi svaki kulturni centar pokazao sklonost da objavi barem po jedan album godi{we, mo`da bi do svojih izdawa do{ao jo{ po koji vojvo|anski bend.

Ostale izdava~ke ku}e deluju u Beogradu i mawe-vi{e kontinuirano objavquju izdawa. I ove godine aktivni su bili Long play, Odli~an hr~ak, PGP RTS i Multimedia, ne{to mawe One records i Ammonite, a zna~ajan doprinos u onlajn izdava{tvu dao je regionalni MTV, koji je za slobodno preuzimawe ponudio nove albume bendova S.A.R.S, Kr{, Tea Break, Mistake Mistake i Samostalni referenti. КОНцЕРТИ Na planu poboq{awa infrastrukture za odr`avawe rok svirki, ove godine se jo{ mawe odmaklo. Ne ra~unaju}i Novi Sad i Beograd, svega desetak gradova u Srbiji ima klubove u kojima se u kontinuitetu odr`avaju svirke. Uglavnom su to mawi prostori, siroma{no opremqeni i veoma ~esto “igraju samo jedno leto” (klasi~na pri~a: ove sezone je rok klub, ve} slede}e kladionica. Nema narod para, mudro }e re}i gazda). I dok je u Beogradu situacija jo{ koliko-toliko podno{qiva (renovirani Dom omladine sa tri sale, SKC, KC Grad, Gan klab, Danguba, brojni prostori u Bigzu...), u Novom Sadu stawe je iz godine u godinu sve kriti~nije. “Treme” vi{e nema, od klubova u koje stane 200-300 qudi ostali su samo “Rut 66” i “CK 13”. U posledwih nekoliko meseci najredovnije su svirke u “Crnom Biku” i “Rusinskom domu”, ali od nekakvog pravog rok ugo|aja tamo ne o~ekujte bog zna {ta, bar dok se ne odrade ozbiqni rekonstruktivni zahvati. SKC Fabrika nikako da krene s redovnim de{avawima, bilo je tokom godine nekoliko odli~nih koncerata i festivala, ali za verovati je da }e tek nakon nedavne nabavke dugo o~ekivane opreme agilna ekipa iz novosadskog SKC-a krenuti u redovnije organizovawe koncerata.

Kada govorimo o festivalima, Egzit je i daqe bez konkurencije. Ovogodi{wi se nije mnogo razlikovao od nekoliko posledwih, posetioci iz inostranstva i daqe su gotovo izjedna~eni s doma}ima (ako ne i brojniji), line-up je aktuelan i prili~no raznovrstan, komentari “za{to ovaj, a ne onaj bend” neizbe`ni, ali sada kada je pro{lo ve} pola godine i u prodaji su uveliko ulaznice za naredni Egzit, lepo je setiti se da su letos tvr|avom kora~ali Xarvis Koker, Nik Kejv, Xejson Kej, Bet Gibons i ostale face.

Karakteristika ovogodi{we koncertne ponude je i definitivni povratak novosadskog Koncerta godine. Obnovqen 2010. na talasu romanti~nih emocija, Koncert godine je ponovo na Spensu okupio (pre svega novosadsku) omladinu `eqnu velikih rok spektakala u kombinaciji s hektolitrima piva. Kada je objavqen line-up ovogodi{weg koncerta, ve}ina reakcija je bila da se ne razlikuje mnogo od spiska bendova sa istog doga|aja iz ’96. ili ’97. godine, {to je mo`da i najboqi pokazateq stawa u kome se doma}a rok scena generalno nalazi.

A da bismo dali i svoj skromni doprinos koncertnim de{avawima u gradu, ove godine jo{ organizovanije smo krenuli sa koncertnim de{avawima u Studiju M, u kome se svakog meseca odr`avaju svirke pod sloganom “Gruvawe u`ivo u Studiju M”. U toku 2011.godine, u Studiju M je sviralo ravno dvadeset bendova: Stranded, Kr{, Drum’n’zez, Zemqa gruva, The Mothership orchestra, Nova, Repetitor, Multietni~ka atrakcija, Sewn, Pry, Uvertira, The BluesHammer band, Threesome, Super confusion, Gernika, Hype, ^BS, Ne`ni dalibor, Tona i Concrete Sun. Ulaz na sve ove svirke je bio i bi}e slobodan, a sve koncerte smo snimali i emitujemo ih u emisiji koja se zove kao i serijal “Gruvawe u`ivo u Studiju M”.

U najboqih pet po na{em mi{qewu spada i “najve}i mali festival u Vojvodini” Kulpin fest. Iz godine u godinu, ovaj festival koji vodi grupa entuzijasta okupqenih oko benda Lude Krave i udru`ewa YMCA, trudi se da napravi sve boqi festival, uprkos nezavidnoj finansijskoj situaiciji i neizbe`noj ki{i, koja svake godine ne propusti da dobrano pokvasi teren FK Kulpin i publiku na festivalu. Ovogodi{wi festival trajao je dva dana, a izme|u ostalih nastupili su Mar~elo, S.A.R.S, Piknik, Pero Deformero, Tea Break, Plug’n’play, Hype i doma}ini Lude Krave. @urka na ki{i bila je za pam}ewe!

ТОП ЛИСТА ГРУВАЊА - ДОГАЂАЈИ ГОДИНЕ 1. KONCERT GODINE 2. EXIT 2011 3. TO BE PUNK 4. KULPIN FEST 2011 5. 100. GRUVAWE

D

oajen rok `urnalizma na ovim prostorima, novinar i urednik na radiju i u {tampi, impresario i prijateq zvezda, avanturista i, pre svega roker, Petar Peca Popovi}, u posledwe vreme figurira kao konstanta i na kwi`evno-publicisti~kom nebu. Svedok epohe kod nas i u svetu, koju bezmalo pola veka pomno prati iz ugla najmasovnijeg kulturnog pokreta novije civilizacije, u godini za nama objavio je drugu kwigu se}awa „Biti rokenrol”, ovog puta na zvezdane trenutke i li~nosti rokenrola u Srbiji, u pomalo neobi~noj formi koautorstva sa kwi`evnikomrokerom Mihajlom Panti}em.

Spisateqski dvojac je dopunio kolekciju „Srbija i komentari„ izdava~ke ku}e „Slu`beni glasnik„, u kojoj se po pravilu javqaju duo autori, nadahnuto posve}en fenomenu rokenrola koji je kod Srba i ostalih „bratskih„ naroda za`iveo na neki svoj, ovda{wim qudima svojstven na~in, i ostao zna~ajan kroz sve te{ke godine, do danas.

Ro|en u posleratnom Beogradu, tik nakon generacije Lenona, Xegera i ostalih koji su stvarali dana{wu pop kulturu, Popovi} se kao mlad radoznalac i entuzijasta aktivno ukqu~io u medijsku stranu rokenrola, naj~e{}e u zahtevnijoj ulozi od samog izve{ta~a ili reportera, uglavnom i sam neposredno ume{an u sva bitna de{avawa tog tipa na potezu od Triglava do \ev|elije. Po~eo je kao novinar nedeqnika „Gong„, da bi kao urednik kvalitetnih i uticajnih mese~nika „Xuboks„ i „Rok„, od rok novinarstva na srpskohrvatskom jeziku na~inio ozbiqnu instituciju. Toj masovnoj pri~i dao je i onaj tre}i, nakon izvo|a~a i publike, neophodan deo: relevantan kriti~ki ugao. U istoj misiji boravio je i na radio i TV talasima, gde je „Rokumentima„ i drugim nebrojenim nastojawima kr~io put za proboj ideja o slobodi izra`avawa kroz muziku „deka-

Peca Popovi} i Yoni [tuli}

IN TER VJU: PE TAR PO PO VI],

Рокенрол је жуд ideja u interesu. Poku{ao sam da se setim perioda kroz koji sam pro{ao, pa je ova kwiga moja privatna istorija kroz muziku i neke od pesama koje su bile va`ne od 1964. do 1996. Nisam hteo da pi{em o 21. veku, jer verujem da muzika pripada generaciji koja je stvara, a ja sam `eleo da ostanem sa muzikom uz koju sam ostario.

Odnos generacija se, izgleda, danas promenio: nekada je rokenrol bio izraz mladih, dok su odrasli slu{ali narodwake, i bila je jasna granica, a sada je sve malo druga~ije. Kako to protuma~iti?

- To je donela demokratizacija medijske scene, a sve je posledica u`asa devedesetih, kada je uloga urednika svedena na patriotsku liniju, pa su muzi~ke programe ure|ivala deca ili {valerke vlasnika stanica, dok su pravi urednici, {to bi rekao Bogica Mija-

Џони више није довољно леп A kako na{ najve}i (samo)izgnanik, Xoni [tuli}, odoleva da se ne vrati?

- To je izabrao, a i onako ne mo`ete da pobegnete od svoje sudbine. Niko u kra}em periodu nije vi{e uradio, a onda se izmakao da vidi kako to izgleda. Stra{no je moralan i vredan, u stawu je da i 12 sati dnevno radi, a kad je pri~ao da }e prevesti 14 kwiga mi smo se smejali, a on je odr`ao datu re~. Ali i kad ne pristane na ne{to on to ne}e nikada uraditi. Mislim da ose}a ne{to prema ovom prostoru, u toku je sa de{avawima ~ak i na dnevnom nivou. Ali, najve}i fenomen je pobediti svog najve}eg neprijateqa, kojeg svako od nas ima u sebi. I Xoni se nosi sa svojim. Rekao mi je da nije vi{e dovoqno lep da iza|e na scenu, ali mislim da ga vi{e mu~i to {to zna da samo jedanput mo`e da do|e na ovu teritoriju i pokupi pare. dentnog„ Zapada i wenih ovda{wih sledbenika. A kada bi neko od velikana, poput Kleptona ili Tine Tarner, imao koncert u Beogradu, nastup bi ~ekao u Pecinom dru{tvu, razmewuju}i iskustva sa velikih hipi-festivala iz godina kada je rok bio sasvim mlad. Taj deo li~ne istorije upakovan je u autorski prvenac ovog ve~nog mladi}a, „Rokopise„ objavqene 2008. godine, da bi aktuelnim duoizdawem vratio fokus na lokalnu scenu i nezaboravne Zlatne de~ake, Siluete, Ju grupu i Smak, te kasnije zna~ajne pojave srpskog rokenrola, Boru ^orbu, Bajagu, Ekatarinu Veliku i ostale. O saradwi sa sugra|aninom Panti}em, rok istoriji, aktuelnostima i nezaobilaznim Ju rok zvezdama, razgovaramo u ku}i Popovi}a na Dediwu, kroz koju je pro{lo mawevi{e svako zvu~nije ime ovda{weg i globalnog rokenrola.

- Kad mi je pisac i urednik u „Glasniku„ Goran Petrovi} spomenuo koautorstvo sa Mihajlom Panti}em, bila mi je ~ast da ne{to radim, a da to nadogradi neko ko je napisao 40 kwiga i neke od najlep{ih evropskih pri~a, dobitnik Andri}eve nagrade, a na kraju i svira~. Mika i ja smo i{li u istu gimnaziju, Desetu beogradsku, mada ne u istim generacijama i to su dve razli~ite poetike, a i on je partizanovac, a ja zvezda{, ali eto, i to je mogu}e ako je vi{a

tovi}, bili bugarski proizvo|a~i piratskih diskova tipa „Najlep{e rok balade„ ili „Najlep{e pop pesme„. Sa druge strane je bila muzika koja je imala dimenziju potrebe tog vremena, kvazipatriotska, sa upori{tem u najni`im strastima, pa je cela generacija odrasla misle}i da je to wihov rokenrol. Beograd je uvek imao funkciju da sve sa {ire teritorije isfiltrira i da mu da dimenziju vrednosti, ali su osim talentovanih qudi oduvek dolazili i oni koji su be`ali iz mawih mesta gde su bili sme{ni, da bi svoje negativne vrline gurali u prvi plan i postajali zvezde, {to je teror koji i danas do`ivqavamo. Na{e zvezde su nekada bile poznate po pesmama, a sada su poznate jer su „selebriti„, a ne prodaju ni jedan kvalitet koji je neophopdan da se iza|e pred publiku i bude razli~it. Toga vi{e nema.

Kako sada gledate na odnos Srba i rokenrola kroz istoriju?

Ima li nade?

- Od prva tri imena u ovoj kwizi, Iskri, Zlatnih de~aka i Silueta, niko nije objavio prvu plo~u u Beogradu. E to je sramota. A to }e i kasnije biti sudbina novog talasa va`nih autora. Sada se slavi jubilej 60 godina Produkcije gramofonskih plo~a Radio televizije Beograd (PGP RTB) i svaka reklama ka`e „Sa ponosom predstavqamo...”. [ta to sa ponosom

predstavqaju? Nekog jadnog peva~a narodne muzike koji je uvek bio niko i ni{ta, tre}a liga, marginalac... To je dokaz kako je cela stvar uru{ena. Ali zanimqivo je i da je PGP u ono vreme, bez sluha za beogradske bendove, ipak objavio prvu plo~u sarajevskih Indeksa. [ta je kqu~ te pri~e?

- Obaveza da se bude jugoslovenski, ali se stidelo beogradskog. I to je najve}i problem. Ju grupa je uradila prvi album za zagreba~ki „Jugoton„, a Smak je oti{ao u „Suzi„ u Qubqanu. Imali ste generacijski jaz, qudi nisu razumeli {ta se to doga|a na na~in na koji su trebali. Muzika uvek pripada jednoj generaciji, a ako ta generacija nema autoritet da stane iza te muzike u medijskoj infrastrukturi, ako nemate ono {to se u svetu zove skauting i poverewe izdava~a, onda tu nema posla. Nikola Karaklaji} je, uz moj mali doprinos, za „Ve~e uz radio„ snimao doma}e sastave, kao Dogovor iz 1804, Dah, Dag, S vremena na vreme... Po~etkom sedamdesetih u PGP-u je direktor bio Bo`a Koci}, koji je voleo nekoliko nas mla|ih, pa mu mi ka`emo da uzme Tajm, ili Bregovi}ev solo album, ili Jadranku Stojakovi}, ili da vrati Smak iz Qubqane i ulo`i pare da naprave posao, i on to uradi jer je imao poverewa u nas.

Ispada da su ovi sa zapada bili liberalniji, da su br`e i boqe sve shvatali?

- Ne, nego je Sini{a [karica, urednik u „Jugotonu„, bio muzi~ar, a i studirao je u Beogradu, pa je znao kada bi se ne{to novo pojavilo, a i pitao bi. Tako se i pojavio „Paket aran`man„, kad sam mu rekao da ta tri benda jo{ nemaju dovoqno materijala za samostalna izdawa, ali da mo`e da se sastavi ne{to zajedni~ko. Prave}i Bum festivale mi smo promovisali doma}e snage, jer smo svake godine uz velika imena imali ne{to, postojalo je interesovawe, svugde je bilo desetak hiqada qu-

Нови Сад је

Kako ste vi Beogra|ani sv kerski Novi Sad? - Delom sam odrastao u Novo vog pogleda sa Tvr|ave. I danas kupim ne{to u pekari „Violeta sam bio u Vojvodini. U Studij zahvaquju}i Angelu Vlatkovi} va i kolega, Mi}a Joki}, Vita |elko Maleti}, Karoq Kova~, veze su i daqe jake. Novi Sad je su pro{le muzi~ke nevrednost A da li je moglo biti vi{e da?

- Imam utisak da je Novi Sa mnogo: od Detli}a i De~aka sa i mrava i Ranog mraza, do Labor ravog sokaka. Mitar Suboti} tek sada vidite koliki je bio w meri~ke muzike. Kad Bebel @ ona }e po~eti da pla~e, jer je S od vatre u Brazilu. Upravo je N sku kulturu. To je veliki grad isti problem kao Beograd, samo

dnevnik

31.decembar2011-2.januar2012.

квалитет још увек дискутабилан

, ROK NO VI NAR I PU BLI CI STA

дња за слободом

o a e a -

I e i i i a a a , e e u u z e -

di bez reklame i sponzora. To je daqe rezultovalo plo~ama, ozbiqnim diskografijama, pa Bitlsi ovde nikada nisu prodali toliko albuma kao Bijelo dugme, ili Rolingstonsi kao Ribqa ~orba, ili Aba kao Bajaga. Radili smo svetsku stvar na na{em jeziku, jer to je tada bilo veoma va`no.

Da li je na po ~et ku, ra nih {e zde se tih, bi lo te {ko pro tu ra ti ide je Za pa da, po ma lo ~ud ne za on da {we pri li ke?

- Uvek je bilo te{ko. Ipak, Jugoslavija je 1961. stala na ~elo nesvrstanog pokreta, pa vi{e nije mogla da pripadne ni jednoj strani, morali smo da se otvorimo. U tom je kontekstu va`nost qudi poput Mike Anti}a, koji je kroz „Dnevnik„ pokrenuo ~asopis „Ri-

rat i primirje, a sve ostalo je luksuz, u koji smo se mi uvalili 1968. posle demonstracija, kada je medijski prostor jo{ liberalizivan. Sistem je uvideo da nema instumente da pobedi, pa je neko pametan rekao da nas puste pomalo.

Onda su Radio Beograd i Radio Novi Sad bili svetionici ka istoku, prema Ma|arskoj, Rumuniji, Bugarskoj i Rusiji. Pu{taju}i doma}u i stranu muziku ~inili smo veliku stvar za proboj te kulture na istok. To }e jednog dana morati da bude istorijski opevano (smeh).

Po ma lo fi lo zof sko pi ta we: iz ove per spek ti ve, {ta je ustva ri ro ken rol?

- I daqe je to `udwa za slobodom, samo {to je {ezdesetih imao drugi socijalni kontekst, ali su

prema svojim vrednostima. Bojim se da nam danas mawka autoriteta.

I od navodnih stubova srpstva, Crkve, Akademije nauka, „Politike„ i „Crvene zvezde„, ostale su, na`alost, samo krhotine.

Kao u~e snik svih de {a va wa, kom pe tent ni ste da da te ko men tar na ne ke od kqu~ nih ka ri je ra u ov da {wem ro ken ro lu. Da li je sve slu ti lo da }e Bre go vi} bi ti ta ko ve lik kao {to je ste?

- Nije, jer je na po~etku bio na lo{em glasu kao kleptoman, pa su mu svi govorili da ne ide van granica da ga ne bi uhapsili zbog kra|e pesama. Ipak, Venders je rekao da sve {to ti se dopada uzme{ ako ose}a{ da }e{ od toga napraviti ne{to jo{ boqe. Ali, da mi je neko rekao da }e wemu danas najmawe zna~iti prostor biv{e Jugoslavije... Svi mi smo gubitnici, jer smo izgubili Jugoslaviju, ali su muzi~ari sa ozbiqnim karijerama dobitnici, jer su dobili ceo svet.

Posle svega {to je Bregovi} napravio nemamo vi{e pravo da sumwamo u taj talenat, jer je prepoznat od Koreje do Ju`ne Amerike.

Gledao sam prenos iz Montreala, posle wega nisu smeli da iza|u ni Nik Kejv ni Lionard Koen, jer je sve oduvao sa svojim orkestrom.

Na xez festivalu u Montereju je imao 45 minuta nastupa, i bis od sat i 15. Novine su sutradan pisale da to tamo nije do`iveo ni Majls Dejvis. To su velike karijere.

Ot kud po no vo ta ko ve lik kult obo `a va wa Mi la na Mla de no vi }a me |u mla dim ge ne ra ci ja ma?

- @ivimo u vremenu preispitivawa i tragamo za klasicima u svim umetnostima, pa i u rokenrolu. A Milan jeste klasik, ali je u stvari lik Ekatarine Velike, jer oni su bili tvora~ko jezgro, Kao Bitlsi - jednaki u studiju, ali je Milan bio glas, koji

-

, a u u i , -

25

Goran Bregovi}, Peca i Bora \or|evi}

tam„, ili Nikole Karaklaji}a i Angela Vlatkovi}a. Ta tri neosporna autoriteta u Beogradu i Novom Sadu pokrenula su prve stvari i progurala „Muzi~ki magazin„, „Sastanak u 9 i 5„, „Xuboks„, „Koncert za mladi ludi svet„, „Ve~e uz radio„... Prvi program svake dr`avne radio stanice ima samo dve funkcije - da objavi

рокерски град

vih ovih go di na do `i vqa va li ro -

om Sadu, a i daqe `ivim od tog prs ako prolazim kroz Vojvodinu, a ne ta„ u Temerinskoj ulici, kao da i niju „M„ smo pravili va`ne stvari, a }u nikla je generacija mojih drugoSimurdi}, Bogica Mijatovi}, An, Dragan Gojkovi}, Bora Oti}... Te e bio prva brana, jer tamo nikad niti. Nikad! e to ga {to je iza {lo iz No vog Sa -

ad mali za ono {to je dao, a toga je a Dunava, preko Neoplanta, Cvr~ka ratorije zvuka i Lune, kasnije i Gaje radio 10 godina ispred drugih i wegov zna~aj za afirmaciju ju`noa@ilberto ka`ete da ste iz Srbije, Suba poginuo brane}i wene snimke Novi Sad morao da ba{tini evropd, koji ima svoj puls i ritam, ali i osaznawe da si dobar ti je dovoqno.

se ti ideali vremenom izgubili.

Nije bilo isto slu{ati kako kr~i Radio Luksemburg, dok danas na internetu u sekundi imate sva~iju biografiju u dometu. A onda ste imali avanturu samo da do|ete do te pesme, te plo~e, bila je to faza ludog entuzijazma i zanesenosti, dok danas sve mo`ete da daunloudujete, da slobodno kradete.

U kwi zi se, kroz pri ~u o Pop ma {i ni, po seb no osvr }e te na grad ski duh i sa mo do voq nost. U ka kvom je sta wu duh ve le gra da da nas?

- Najve}a falinka Beogra|ana je nedostatak ambicije. A kada neko napada velik grad iz malog, svojim vozom on donosi i svoje strahove i nade kako }e taj grad primiti wegove kofere i snove.

A kad ste odavde vama je dovoqno samo da znate da ne{to mo`ete.

Sada su, da se ne la`emo, veliki gradski duhovi oti{li, mislim na Du{ka Radovi}a, Zorana Radmilovi}a, Du{ana Prelevi}a, Bogdana Tirnani}a, Momu Kapora..., mada je samo Prele ro|en u Beogradu. To {to su radili Bajaga ili Partibrejkersi ima stra{an gradski naboj, ali }e verovatno morati da pro|e istorijska distanca da se to primeti. Ovo mesto oduvek ima neku magnetsku vrednost koja je privla~ila najtalentovanije umove iz regije, ali je moglo da bude i neraspolo`eno

je napisano umeo da iznese tako da mu apsolutno verujete. Takvi se ne ra|aju ~esto. Ideja davawa wegovog imena platou u Beogradu i ulicama u Zagrebu i Sarajevu je najve}e ispravqawe nepravde prema ~itavoj sceni i dokaz da na{ emotivni zavi~aj, u kojem smo odrasli i u~estvovali u wegovom definisawu, poseduje vrednosti koje ne mogu da se zaborave i izbri{u. Wemu vreme ide u prilog.

Jed no te {ko, hi po te ti~ ko pi ta we: ko je za vas ve~ ni broj je dan u ro ken ro lu?

- Jeste komplikovano, ali danas mislim da je to Brus Springstin, jer podrazumeva sve {to smatramo rokenrolom: i rokabili, i folk, i soul, i ritam i bluz, i energiju novog talasa, i socijalnu dimenziju da bez stida i straha progovori o Americi kao uzro~niku svega dobrog i svega lo{eg, uz na~in na koji je napunio 60 ne odstupaju}i od svojih stavova, dok drugi tr~e za raznim stranama. Nema lo{ album, za razliku od Dilana, sa ~ime ne moramo da se slo`imo, ili Rolingstonsa ~ijih }emo pola plo~a zaboraviti. Uz to je i odbio da nastupi na promocijama dva predsedni~ka kandidata, ali je na kraju pevao za Obamu, i pogre{io.

Istorija }e to pokazati.

Zla to mir Ga ji}

Tokom 2011.godine Gruvawe je pokrenulo i svoj sajt koji je dostupan na adresama www.gruvanje.com odnosno http://gruvawe.rtv.rs . Na sajtu objavqujemo najnovije vesti, priloge iz emisija, recenzije koncerata i novih izdawa, najave koncertnih de{avawa i premijerne spotove doma}ih bendova. Posetiocima sajta omogu}ili smo da jednom dnevno glasaju za bendove na top listi i na taj na~in uti~u na wen redosled.

Posebno va`an odeqak sajta je download sekcija, gde bendovi imaju prilike da “oka~e” sopstvene snimke i na taj na~in stignu do ve}eg kruga slu{alaca.

Krajem godine na sajtu Gruvawa organizovali smo glasawe posetilaca za izbor najboqeg doma}eg benda u 2011. godini. Glasawe je trajalo deset dana i moglo je da se glasa samo jednom. Ponudili smo spisak od 30 bendova koji su po na{em mi{qewu zaslu`ili da se na|u u “u`em izboru”, uz jedan jedini uslov – da je bend tokom ove godine objavio zvani~an album. Glasalo je vi{e od 2.000 posetilaca sajta, a rezultat glasawa je slede}i:

БЕНД ГОДИНЕ ПО ГЛАСОВИМА ПОСЕТИЛАЦА 1. S.A.R.S. (Beograd) 2. ISKAZ I SVEDOCI (Pan~evo) 3. ZION CREW (Sombor) 4. LUDE KRAWE (Ba~ki Petrovac) 5. ZAA (Kru{evac)

WWW.GRUVANJE.COM

66. TEA BREAK (Beograd) 67. KILLO KILLO BANDA (Novi Sad) 68. CONCRETE SUN (Novi Sad) 69. SIX PACK (Smederevska Palanka) 10. AZIL 5 (Novi Sad)

S obzirom na to da je ciq Gruvawa afirmacija i promocija novih snaga na doma}oj muzi~koj sceni, u svakom izdawu na{e emisije trudimo se da takvih bendova bude {to vi{e. Najve}e nam je zadovoqstvo kada neki bend postane poznat, probije se nekom zanimqivom pesmom ili spotom, ili odsvira dobar koncert, pa ga svi odjednom znaju – a mi ka`emo “ih, pa kod nas su bili u emisiji jo{ pre dve godine”. Tokom skoro tri godine od kako je Gruvawe na programu RTV-a, obi{li smo gotovo sve va`nije klubove za svirke u Vojvodini i pripremili priloge o barem 200 bendova. Ko ne veruje, neka proveri na na{em You tube kanalu! Imaju}i u vidu takvo iskustvo, poznavawe scene i prilika na woj, dozvolili smo sebi i to da predvidimo ko bi od nadolaze}ih snaga mogao naredne godine da se uzdigne stepenik vi{e i u|e u “vi{i rang doma}ih bendova”.

Britanska muzi~ka {tampa, najboqa na svetu, ima za to savr{enu kovanicu “the next big thing”. Spisak je bio poduga~ak – od jo{ uvek sredwo{kolaca iz novosadske Uvertire, preko ve} afirmisanih surfera iz Threesoma ili kikindskih metalaca Doownstroy, pa do ovogodi{wih pobednika Demofesta, benda Pli{ani Mali{an iz Gorweg Milanovca. Nakon sabirawa glasova, izbor je pao na novosadsku te{ka{ku postavu Concrete Sun. Ameri~ki stoner/sludge zvuk kakav nije karakteristi~an za novosadsku scenu, ~vrsta svirka i odli~an frontmen, glavne su osobine ovog benda, koji postoji od 2007. godine. Tokom 2011. objavili su CD “Sky is high” u samostalnoj produkciji, a nagradu Gruvawa za najve}u nadu, koja ukqu~uje i podr{ku M produkcije RTV-a kroz snimawe pet pesama u studijima Radio Novog Sada, iskoristi}e da snime novi EP naredne godine.

ТОП ЛИСТА ГРУВАЊА - НАЈВЕЋЕ НАДЕ У 2012.

1. CONCRETE SUN (Novi Sad) 2. THREESOME (Beograd) 3. BOLESNA [TENAD (Beograd) 4. TETRAPANK (Novi Sad) 5. UVERTIRA (Novi Sad) Sli~no kao i kod studijskih albuma, i na top listi Gruvawa ove godine bilo je stotinak pesama, ta~nije 112.

Neke od wih zadr`ale su se na listi i po nekoliko nedeqa, druge su, opet, bile samo jednom na listi, da bi odmah ispale. Sve do pokretawa sajta i direktnog glasawa gledalaca za odre|enu pesmu, top listu je ure|ivala ekipa Gruvawa po svom ukusu. Nakon {to smo sastavili spisak svih emitovanih spotova/singlova u Gruvawu tokom ove godine, glasali smo za deset najboqih i do{li, moglo bi se re}i i do o~ekivanog rezultata – singl godine je pesma “To rade”, benda S.A.R.S. Iako su mnogi kriti~ari spremni da tvrde kako je S.A.R.S. i daqe “one hit wonder” bend, zahvaquju}i neverovatnom uspehu pesme “Bu|av lebac”, ovi vredni momci (i devojka) iz beogradskog predgra|a postali su protekle godine jedna od najve}ih regionalnih atrakcija i uz Dubiozu kolektiv bend koji je sigurno odsvirao najvi{e koncerata po biv{oj Jugoslaviji. Po~etkom godine objavili su drugi album “Perspektiva”, a tokom godine i singlove “To rade” i “Mir i qubav”. Uspe{no kombinuju}i ska, rege i pop, u kombinaciji sa po nekim hip-hop ili etno motivom (ili ~ak folkom, {to im se najvi{e zamera), uspeli su da stvore sopstveni stil, koji o~igledno ima prolaz kod publike od Triglava do \ev|elije J U svojim tekstovima, me|utim, S.A.R.S. ni malo nije blag i veoma o{tro opisuje stawe u dru{tvu, op{tu apatiju i pona{awe vlasti. Upravo pesma “To rade” najboqi je primer takvog izraza, podcrtana odli~nim spotom Ivana Stojiqkovi}a, u kome se klinci “igraju rata” nose}i na glavama maske sa likovima politi~ara iz regiona. ^iwenica da je taj spot bio “na ledu” na nekim TV kanalima dovoqno govori, kao i to da ga je na You Tubeu u trenutku pisawa ovog teksta pogledalo oko 530.000 qudi. Na top listi Gruvawa spot za pesmu “To rade” bio je ~etiri nedeqe na prvom mestu.

Na vrlo visokom drugom mestu na{e godi{we liste singlova je bend The Mothership Orchestra iz Po`ege. Iako je wihov album “Song for you” objavqen 2010. godine, melanholi~ni singl “Dare you” ekranizovan je po~etkom ove godine i par nedeqa proveo je u vrhu Gruvawe top liste. Tre}eplasirani su anti global etno pank heroji iz Sombora, Neozbiqni pesimisti, koji iz godine u godinu prerastaju u sve ozbiqniju koncertnu atrakciju. Spot za pesmu “Sunce tu|eg neba” snimali su u Parizu, tokom evropske mini-turneje i on najavquje wihov novi album, koji bi kao i prvi trebalo da se pojavi u produkciji SKCNS-a, ve} po~etkom 2012. godine.

Na ~etvrtom mestu godi{we liste singlova je beogradska thrashpunk postava Bolesna [tenad. Na prvi pogled deluju neozbiqno, a zapravo, kao i S.A.R.S, vrlo inteligentno i s puno humora provla~e svoje subverzivne misli. Animiranim spotom za “Infostan” skrenuli su pa`wu na sebe, a taj spot je imao sli~nu sudbinu kao “To rade” i na nekim TV kanalima nije ba{ dobrodo{ao. Mo`da zbog prvog stiha “Ne}u da pla}am pretplatu...”.

Pregled godi{we top liste zavr{avamo na petom mestu, na kome se nalazi beogradska tro~lana surf postava Threesome. Pobedom na bawalu~kom Demofestu 2010. godine stekli su priliku da u idealnim uslovima za mlad bend snime debi album, {to su ove godine i u~inili. Kuriozitet je da se album “Adriatica” pojavio i na vinilu, {to se zapravo sav{eno uklapa uz surf kao muzi~ki izraz. Snimili su sjajan spot za “Chasing the car bandits”, a brojnim koncertima dokazali da se instrumentalna muzika ne mora po pravilu slu{ati samo u ku}nim uslovima.

Evo kako izgledna TOP 20 godi{we liste singlova Gruvawa:

ТОП ЛИСТА ГРУВАЊА - НАЈБОЉИ СИНГЛОВИ У 2011.

91. S.A.R.S - To rade 92. THE MOTHERSHIP ORKESTRA - Dare You 93. NEOZBIQNI PESIMISTI Sunce tu|eg neba 94. BOLESNA [TENAD - Infostan 95. THREESOME - Chasing the Car Bandits 96. XANAX - Svetli dan 97. [INOBUSI - Bluz novog dana 98. VROOM - Privremeno stawe 99. PLUG’N’PLAY - The One 10. ZAA - Fire 11. GBB - [trafta

12. NEOZBIQNI PESIMISTI Divan dan 13. SVI NA POD - U{}e 14. BLOCK OUT - Beograd spava 15. 16 OSAM 23 Binaw, bas, gitara i glas 16. GOBLINI Ima nas (u`ivo) 17. LUDE KRAWE - Petar Pan 18. PIKNIK - Mr{ na radno mesto 19. KILLO KILLO BANDA - Da sam znao 20. GRATE - Lepqiv mrak

31.decembar2011-2.januar2012.

dnevnik

c m y

26

U NOVOM SADU ODMAH POSLE NOVOGODI[WIH PRAZNIKA SVIRA ^UVENI CIGANSKI ORKESTAR„TARAFUL HAIDUCILOR”

Muzika iz du{e i znamo da smo najboqi – {eretski je ~uveni vi o li ni sta Ni ko lae Neak{u, osniva~ „Taraful Hai duci lor”, pro ko men tari sao pre deset godina vest da je wego va ci gan ska ban da do bi la presti `nu Bi-Bi-Si jevu „Vorld mjuzik” nagradu. U me|uvremenu su odr`ali na hiqade koncerata, svirali sa Kronos kvartetom, stigli da se uz Xonija Depa i Kejt Blan{et pojave na filmu i u~estvuju na revijama modnog kreatora Jo~ija Jamamota... A 3. januara nastupi}e i u novosadskoj Sinagogi.

Kada su Neak{ua svojevremeno pitali zbog ~ega prebogati svet sa Zapada tako sna`no reaguje na wihovu muziku, stari violinista je odgovorio: „To ih podse}a na ne{to {to su izgubili – muzi~ku tradiciju. Jer muzika rumunskih Cigana nije tako daleka od wih koliko se to na prvi pogled ~ini. A mo`da je i zapadna publika pomalo umorna od svih tih wihovih velikih muzi~kih zvezda, hladnih i dalekih, dok smo mi, eto, obi~ni qudi koji iz srca sviraju ne{to iz vor no, auten ti~ no...”

Po~etkom osamdesetih godina pro{log veka Zapad je zapqusnuo veliki muzi~ki talas koji je stigao sa razli~itih krajeva sveta, naro~ito iz Ju`ne Amerike i Afrike. I kako bi te novopristigle muzi~ke materijale odvojili od ostalih i pribli`ili ih kupcima, grupa engleskih izdava~a ih je svrstali u posebnu grupu koju su nazvali – „Vorld mjuzik” .

Ova odrednica je bila ~isto tehni~ka i obuhvatila je sve oblike vanzapadne muzike – od tradicionalne, etni~ke, do raznih oblika fuzije. Me|utim,

M

ona ubrzo postaje mnogo vi{e od puke nalepnice na rafovima, jer ono kqu~ no {to je „Vorld mjuzik” zapravo ponudio svetskoj muzi~koj industriji bila je – sve`a krv. I stoga ne ~udi da su se pod uticajem neobi~nih ritmova i druga~i-

lu Kle`aw dru`e}i se sa tamo{wim lautarima i slu{aju}i tradicionalnu muziku, da bi na kraju, odu{evqeni, odlu~ili da na turneju po Belgiji povedu Nea~uovu cigansku bandu, koja }e ubrzo postati poznati diqem sveta pod imenom - „Tara-

sta Viorel Vlad. – Pre svega, imamo sasvim drugu predstavu o svetu izvan rumunskih granica, u pore|ewu s onom kakvu smo imali u komunizmu pod ^au{eskuom. Imamo, naravno, i duga~iji, neuporedivo boqi `ivotni standard i uop{te mnogo bo-

Nikolae Neak{u: Legendarni violinista preminuo je 2002. godine

Od Kle`awa do srca Pariza: „I daqe bri`o negujemo muziku rumunskih Cigana”

jih energija neke od zvezda te industrije, poput Pola Sajmona i Pitera Gebrijela, odmakle od klasi~ne rok i pop scene i okrenule istra`ivawu.

Tako|e tragaju}i za ne~im novim, dvojica belgijskih muzi~ara, Stefan Karo i Mi{el Vinter, na preporuku {vajcarskog etno muzi ko lo ga Lo rena Abera otputovali su u Rumuniju. I celo su leto proveli u se-

ful Hai duci lor” ({to bi u slobodnom prevodu sa rumunskog zna~i lo “mali haj du~ ki bend”). Uspeh je bio potpun i “Taraful” ve} 1991. snima prvi album “Muzika rumunskih cigana”, koji odmah dospeva u sam vrh “Vorld mjuzik” top lista.

– @ivot nas muzi~ara, ~lanova”Tarafula”, radikalno se od tada promenio – pri~a ekskluzivno za “Dnevnik” kontrabasi-

qi `ivot. Za ovih 20 godina uspeli smo da upoznamo i veliki broj ~uvenih muzi~ara, kao i mnoge druge poznate li~nosti.

A, ruku na srce, zahvaquju}i „Taraful Haiducilor” i na{e selo Kle`aw je postalo poznato ne samo u celoj Rumuniji, ve} je ono sada va`na ta~ka na svetskoj mapi, jer ga zbog nas pose}uju no vi nari, muzi ko lo zi, brojni turisti...

Tokom devedesetih “Taraful” je odr`ao vi{e od hiqadu koncerata {irom sveta, koje su pratila jo{ ~etiri albuma, od kojih im je „Band of Gypsies” iz 2001. i doneo Bibisijevu nagradu. Na`alost, nenadma{ni Nikolae Neak{u, po mnogima najboqi rumunski violinista svih vremena, umire 2002, ali wegova ciganska banda ostaje na okupu i nastavqa s turnejama, a snima i dva izuzstno uspe{na albuma: “Nastavak avanture...” (2006) toliko je fascinirao muzi~kog kriti~ara Krisa Niksona, da je napisao kako “genijalno interpretirane ciganske melodije nose slu{aoce naglava~ke, ali sa ose}ajem zabave i radosti”; slede}i, “Ma{karada” (2007), bio je, pak, svojevrsna posveta “Tarafula” velikim kompozitorima, poput Bartoka i Ha~aturijana, koji su u svojim delima bili inspirisani ciganskom muzikom.

Posledwi wihov album, “Band of Gypsies 2” snimqen je ovog leta u saradwi sa “Ko~ani orkestrom”, ciganskim truba~kim ansamblom iz Makedonije.

Mada su tokom protekle dve decenije znali da poka`u kako

im druga~iji muzi~ki izrazi nisu strani, o ~emu svedo~i i saradwa sa Kronos kvartetom, ipak su u osnovi sve ovo vreme ostali verni kulturi i tradiciji rumunskih Cigana. “Qudi treba da po{tuju na{u kulturu i da prihvate Cigane kakvi jesu. Neki od na{ih obi~aja mo`da su te{ko razumqivi, ali muzika i kultura su jedno. To je jedinstvo.

Nije dovoqno voleti ne~iju muziku, a mrzeti one koji je sviraju”, govorio je Neak{u.

– I daqe bri`no negujemo muziku koja po stilu i na~inu izvo|ewa pripada kulturi rumunskih Cigana, {to se mo`e ~uti i na “Band of Gypsies 2” – Nea~uovim tragom nastavqa Viorel. – Istina, ponekad su pome{ani i razni stilovi, ali tradicionalnoj muzici ne preti nikakva opasnost od fuzije sa modernom muzikom sve dotle dok je pevaju zajedno i mladi i starije generacije i dok se interpretira na tradicionalnim instrumentima kao {to su violina, cimbal, kontrabas, harmonika ili frula. To je muzika za du{u i iz du{e i nadam se da ne}e nikada nestati... n Miroslav Staji}

o{ je jed na uspe {na go di na iza Grad skog du va~ kog or ke stra u Zre wa ni nu, me |u ret ki ma u nas od te sor te u Sr bi ji, osno va nog sad ve} dav ne 1973. Jed na go di na a pu no na stu pa, ne ko li ko go sto va wa i na hi qa de slu {a la ca.

I ta ko su na no vo zre wa nin ski du va ~i pro ne li sla vu naj ve }e ba nat ske va ro {i, Voj vo di ne i Sr bi je, po ka zav {i sve tu da se ov da {wa tru ba da le ko ~u je. Pred sta vio se an sambl ko ji bro ji ~e tr de se tak ~la no va, me |u wi ma pro fe so ra, stu de na ta, |a ka, ve} do ka za nih mu zi ~a ra, le tos na dva in ter na ci o- nal na fe sti va la u su sed noj Ma |ar skoj, u Du na uj va ro {u i Ma ku, gde su na stu pi li u okvi ru pro sla ve Da na ma |ar ske dr `av no sti i pr vog ma |ar skog kra qa Sent I{tva na.

Pod di ri gent skom pa li com Bra ni sla va Ga gi }a i Imrea \er ma na, Zre wa nin ci su na 15. fe sti va lu du va~ kih or ke sta ra i ma `o ret ki wa, ko ji se sva ke go di ne odr `a va na grad skom tr gu u Du na uj va ro {u, bi li u dru {tvu or ke sta ra iz Su bo ti ce, Ze ni ce, Sol ta i gra da do ma -

J

c m y

dnevnik

31.decembar2011-2.januar2012.

27

ZRE WA NINSKI GRAD SKI DU VA^ KI OR KE STAR ODU [E VQA VA I KOD KU]E I U GOSTIMA

„Kaqinka” u srcu Nema~ke }i na. Du va ~i iz Zre wa ni na svi ra li su i na ostr vu Sal ki u Du na vu, gde sta nov ni ci tra di ci o nal no obe le `a va ju dr `av ni pra znik.

Udru `e ni sa ta mo {wim or ke strom, Zre wa nin ci su, iz me |u osta log, od svi ra li i ma |ar sku na ci o nal nu him nu.

– Po {to je bio wi hov dr `av ni pra znik, 20. av gust, do ma }i an sambl tre ba lo je da iz ve de ma |ar sku him nu – pri ~a za “Dnev nik” Bra ni slav Ga gi}, pred sed nik Uprav nog od bo ra Grad skog du va~ kog or ke stra, di ri gi net, mu zi ~ar i pro fe sor u zre wa nin skoj Sred woj mu zi~ koj {ko li “Jo sif Ma rin ko vi}”. – Ali, ta mo {wi or ke star bio je u ne {to okr we nom sa sta vu. Za to su upi ta li \er ma na da li ima mo no te i da li bi smo ima li

ne {to pro tiv da od svi ra mo dr `av nu him nu Ma |ar ske. I na rav no da smo to u~i ni li. Eto, de si lo se da stra ni an sambl iz vo di him nu su sed ne dr `a ve – na we nom te re nu.

Iste ve ~e ri, Grad ski du va~ ki or ke star je u sre di {tu ma |ar skog de la Ba na ta, gra du Ma ko odr `ao ga la kon cert, za jed no sa do ma }im or ke strom ko ji slo vi za naj bo qi du va~ ki sa stav u Ma |ar skoj i u kom ak tiv no na stu pa vi {e od sto ti nu ~la no va. Pun hva le za na {e mu zi ~a re, di ri gent or ke stra u Ma ku i pred sed nik Svet ske aso ci ja ci je du va~ kih or ke sta ra, ma e stro Jo `e{ ^i ko ta, i ovo ga pu ta bio je iz van re dan do ma }in, a broj na pu bli ka na kon cer tu po zdra vi la je Zre a nin ce ova ci ja ma i po zva la ih da po no vo bu de go sti wi ho vog `i vo pi snog me sta na re ci Mo ri{,

Za do voq ni svo jom pu bli kom

tri de se tak ki lo me ta ra is to~ no od di je. Jer, iza bra li smo lep re per To kom krat kog bo rav ka u Ne Se ge di na. to ar. Iz me |u osta log, ta mo, u Is - ma~ koj, ~la no vi Grad skog du va~ kog Sep tem bra me se ca be~ ke re~ ki to~ noj Ne ma~ koj, iz ve li smo i ru - or ke stra is ko ri sti li su, ina ~e, mu zi ~a ri pred sta vi li su se i na 7. sku “Ka qin ku”. Sjaj no su re a go va pri li ku da po se te i Laj pcig i cr in ter na ci o nal nom fe sti va lu du - li Nem ci, i ne sa mo oni. Po di gli kvu Sve tog To me, u ko joj je svo je va~ kih or ke sta ra, jed nom od naj ve - smo na rod na no ge. vre me no svi rao na or gu qa ma i gde }ih na sve tu, upri li ~e nom u ne Du va ~i iz Ba na ta do `i ve li su, je i sa hra wen Jo han Se ba sti jan ma~ kom gra du Gri mi, kod Laj pci ga. tom pri li kom, ova ci je iz vo de }i i Bah. Bi li su je di ni pred stav ni ci Sr - [tra u sov “Ra dec ki mar{”, “Sne – Gde god da pu tu je mo, za i sta se bi je i ju go i sto~ ne Evro pe na ovoj `ni val cer” i austrij sku na rod nu od li~ no pro ve de mo, bez ob zi ra ma ni fe sta ci ji ko ja je oku pi la pe smu, a po tom i za za jed ni~ ko iz vo - {to ~e sto, za tih ne ko li ko da na, bli zu 50 du va~ kih or ke sta ra iz ce - |e we ne ko li ko po pu lar nih kom po - zbog oba ve za, ali i dru `e wa sa log sve ta - iz Ja pa na, Bra zi la, Ka zi ci ja sa or ke strom iz Austri je. ko le ga ma iz dru gih ze ma qa, mal na de, Fran cu ske, ^e {ke… te ne ne od spa vam po {te Po se ban spek takl bio je no ni sat vre m e n a. U Zrewaninci u Ma|arskoj sve ~a ni de fi le uli ca ma auto bu su uglav nom ne ko svirali i winu dr`avu himnu, Gri me, kao i za jed ni~ ki ri s ti m o in s tru m en t e, mu zi~ ki pro gram na ta mo ne go pe va mo. Zbog dr ma jer je doma}i orkestar imao nekih {wem sta di o nu. wa pri li kom vo `we ne kadrovskih problema – Je din stven je do `i vqaj zgod no je svi ra ti, a mo svi ra ti na fud bal skom gli bi smo i zu be da po gu sta di o nu, pred pre pu nim tri bi na – Taj na na {e po pu lar no sti, ka - bi mo – Ga gi} }e uz smeh, do da ju }i ma – pri se }a se Ga gi}. – Ta da su na ko u ino stran stvu, ta ko u me |u do - da se u ho te li ma i svi ra i pe va, stu pi li svi or ke stri za jed no. On ma }om pu bli kom, le `i u to me {to ali i da ~e sto ni su oni „zve zde ve da smo ima li pa u zu a za tim je sva ki se tru di mo da po kri je mo sve mu zi~ - ~e ri”. – Ba{ ne dav no se do go di lo an sambl za seb no do bio po pet na e - ke `an ro ve, od kla si ke i po pu lar - da is pla ni ra mo ra ni ji od la zak na stak mi nu ta da se pred sta vi u cen - ne kla si ke, pre ko ever gri na i xe - spa va we, ali oka ni smo us pe li da tru gra da, na bi ni, po sta vqe noj za, do za bav nih i na rod nih kom po - sklo pi mo jer su go sti iz Ita li je pod {a to rom ko ji pri ma ne ko li ko zi ci ja – ve li na{ sa go vor nik. – ce lu no} svi ra li za svo ju du {u. hi qa da qu di. Upr kos to me {to je @e li mo da za do vo qi mo sve uku se, Na kra ju nam ni je pre o sta lo ni bi lo pu no do ma }ih iz vo |a ~a, mi jer je to do bro za po pu la ri za ci ju {ta dru go ne go da usta ne mo iz smo po bra li naj ve }i apla uz i naj - mu zi ke. Ne tre ba bi ti stro go `an - kre ve ta i da im se pri dru `i mo. vi {e je qu di igra lo uz na {e me lo - rov ski opre de qen. n @eqko Balaban

l Bi }e bo qe.

Po ~et ni uda rac iz vo di pa li ca. l U~i ni li smo sve da nam bu de bo qe.

I bi lo je.

l Bo qe su tra je na du gom {ta pu, ka na pu i {ar ga re pi. u pre stup noj go di ni.

NAOPA^KE

Na {e pred no sti su bi le vi {e stru ke i ino stra ni part ner ni ni je imao pre vi {e raz lo ga da se raz mi {qa. Mno go broj na i is ku sna stru~ na rad na sna ga, oba {ka jef ti na, in fra struk tu ra obez be |e na, sub ven ci je k’o vra ta... Kom pa ra tiv na pred nost nam je bi la ~i we ni ca da smo se sa ne ma~ kim part ne rom za jed ni~ ki opre de li li za pot pu no eko lo {ku ~et ku gov wu {u od ko je o~e ku je mo da }e

l Bo qe vlast u ru ci ne go Sr bi ja u Evro pi.

bit ni jih mo me na ta, po red na ma omi qe nog ~u ~av ca, ti je sva ka ko ona sa ni tar na ~et ka, u na ro du po zna ta i kao gov wu {a. Jer, kad ne }e ba{ sve da ode, pro xa ra{ ze ri cu i klo zet k’o nov.

Na kon ras pi ti va wa kod na {ih emi nent nih stru~ wa ka i jo{ emi nent ni jih in sti tu ta, iz ra de vi zi bi li ti stu di je, do |em do po da tka da ti se naj bo qe ~et ke pra ve u Ne ma~ koj, jer sva ko od nas zna da su,

l Pe to ko lo na {i, sre }an vam 5. ok to bar!

Komparativna prednost nam je bila ~iwenica da smo se sa nema~kim partnerom zajedni~ki opredelili za potpuno ekolo{ku ~etku govwu{u od koje o~ekujemo da }e biti jedan od aduta na{e spoqnotrgovinske razmene

bi ti je dan od adu ta na {e spoq no tr go vin ske raz me ne. Na im e, dok sve osta le ~et ke na sve tu na svom kra ju ima ju one pla sti~ ne bo dqe, ko je ~e sto osta nu uli ta ne, a i ne ~i ste ba{ naj bo qe, mi smo se opre de li li da taj vi tal ni deo ovog sa ni tar nog in stru men ta bu de iz ra |en od vu ne. Jer bo, u Sr bi ji ima ova ca za {i {a we ko li ko ti du {a ‘o}e, ali ni ko ne zna {ta }e sa vu nom, ko ja je, zna ju i po ~et ni ci u eko-bi zni su, naj e ko lo {ki ji od svih ma te ri ja la. Ne znam ka ko je to sa dru gim, da re ~em, tu |im ov ca ma, ali ove na {e i vo le da se re dov no {i {a ju, pa nam re pro ma te ri ja la ni kad ne mo `e us fa li ti.

Kad sam sve sta vio na pa pir, is pa lo je i bo qe ne go {to sam o~e ki vao. Sto ti nak no vih rad nih me sta na ko ja }e mo pri mi ti na {e stra na~ ke ak ti vi ste, ko ji su i ina ~e stru~ wa ci za ovu sa ni tar nu oblast, ali mar ke tin {ki mo me nat ce log po du hva ta je ne mer qiv, po go to vo kad to ino zem stvo, a pri to me mi slim na Evrop sku uni ju, po sta ne uvo zno za vi sno od na {ih ~et ki. Za mi sli da ih pri te ra, a mi le po krk, ne ma vi {e ~et ki...

Sank ci je... I ka ko on da da nas od bi ju za ula zak u po ro di cu raz vi je nih evrop skih na ro da, kad im li~ na ki gi je na za vi si od nas. n Aleksa pl.Adetovi}

l Re zul tat je ne re {en: ko li ko je Sr bi ji do Evro pe, to li ko je Evro pi do Sr bi je.

po red auto mo bi la i me di ci ne, ne ma~ ke ~et ke gov wu {e „di bes te”.

Ma lo se iz gu glam, stu pim u kon takt sa jed nim po ten ci jal nim in ve sti to rom iz Min ke na, po nu dim mu u ime na {e ma le lo kal ne sa mo u pra ve bes plat no gra |e vin sko ze mqi {te (do bro-de, ma ni pu la tiv ne tro {ko ve smo ipak od ra di li pre ko {ur wa ji ne agen ci je za ne kret ni ne), dr `av ne sub ven ci je za otva ra we no vih rad nih me sta obli gat no, i... dok si dla nom o dlan po ~e u mo joj ma loj va ro {i da ni ~e nov-nov cat obje kat na me wen pro iz vod wi go re po me nu tih ~et ki.

l Iz bo ri }e bi ti iz me |u 1. apri la i 5. ok to bra.

{to je pre o kre nuo u mo zak, sa {tam pa wa no vi na pre ba cio na po greb ni ak se so ar, od no sno mr tva~ ke san du ke od to po lo vi ne, jer ti je, maj ka ne moj, smrt je di ni iz ve stan po sao u Sr bi ji, i to jo{ od To pa lo vi }a na o va mo. Ali po {to sam tu ve} za ka snio, mo rao sam da pro na |em ne {to bez ~e ga ti ni na{, a bo ga mi ni evrop ski uqu |en ~o vek ni ka ko ne me re. Sa mo se od se be na met nu lo. Sa ni ta ri je!

I po red sil nih {qi va po Sr bi ji, ne mo`‘ da bid ne da te ba{ ni kad ona po tre ba ne pri te ra i u la tri nu ne na gna. A ta mo... Je dan od naj -

l Bu de li i no va kao ova, pre `i ve }e mo sto po sto.

o {lo vre me, maj ka ne moj, da se re ka ta pul ti ra ova pro {la go di na i da se ku ju pla no vi za una pred, jer ti mi, da re ~em od go vor ni qu di, ni smo ve za ni oko vi ma sa da {wi ce k’o prost svet, ne go va zda mo ra mo da gle da mo u bu du} nost. Da ni sam raz mi {qao ma kar je dan iz bor ni ci klus una pred ne bih ti ja ov de se deo evo ve} osma go di ni ca.

Dok se ovi mo ji ne sret ni ci iz kom {i lu ka do vi ja ju {ta }e i ka ko }e, ja ve} imam ke ca u ru ka vu, sve sam do te gao ta man da eks plo di ra oko \ur |e va dne, kad smo naj po tre bi ti ji le pim ve sti ma i per spek ti vom. Elem, shva tio sam ja i pre onog za dri glog ja go din skog kne za da se pa tri o ti zam ne si pa u trak to re, pa sam po vre me na stu dij ska pu to va wa u ino zem stvo, zna ~i dva red me se~ no, po red {o pin ga ko ri stio i za sa mo e du ka ci ju o ko joj ne me re bi ti re ~i u tu zem stvu. Jer, {ta smo mi, ka da i ko ga na u ~i li? Da je {ko la ~e mu, i ja bih je za vr {io, a vi’{ me sad.

Gde sam ja, a gde su oni {tre be ri i od li ka {i!? Ja u ka bi ne tu, a oni na za vo du za za po {qa va we.

Da klem, u tom be lom sve tu sam shva tio da si ner gi ja no ve teh no lo gi je i eko lo gi je da je pra ve re zul ta te. Ima ta mo na za pa du na {e mi le po kra ji ne je dan {to je to shva tio i pre me ne, pa se na kon

Ilija Markovi}

Vizibiliti studija za ~etke govwu{e D

l Gra bqi vi ce, sre }a vam pe va la la bu do vu pe smu.

HUMORESKA ILI POGLED U OGLEDALO

l Je dan dan na vla sti va qa kao 365

Zre wa nin ~e sto sa so bom no si ne ka kvu usud, jed no stav no ne pra {ta uspeh, pa ov da {wa is tak nu ta ime na ve }u po dr {ku do bi ja ju van gra ni ca va ro {kog ata ra, ne go u svom gra du. Ali, Bra ni slav Ga gi} tvr di da to ni je slu ~aj sa Grad skim du va~ kim or ke strom. „Mi za i sta ima mo svo ju pu bli ku, ko ja nas ce ni i ko ja nam je ver na.

Upra vo 7. de cem bra ima li smo sve ~a ni go di {wi kon cert i Ve li ka sa la u Kul tur nom cen tru bi la je ma la da pri mi sve za in te re so va ne. Qu di su sta ja li sa stra ne i se de li na ste pe ni ca ma.

Do i sta vo li mo i po {tu je mo tu pu bli ku, i uvek pri ku pqa mo kri ti ke i vr lo ra do re a gu je mo na wih. Pod se ti }u vas da smo po ~e li da svi ra mo u sa li Skup {ti ne gra da, a on da smo vi de li da je ona ma la. Pa smo na stu pa li u po zo ri {tu i uvi de li da ni to ni je do voq no ve li ki pro stor. [to se Grad ske upra ve ti ~e, na rav no da bi po dr {ka mo gla bi ti ade kvat ni ja, ma da je, ~i ni mi se, shva ti la zna ~aj ova kvog an sam bla, u kom ra de svi pro fe so ri du va~ kih in stru me na ta iz Mu zi~ ke {ko le, biv {i |a ci…”

31.decembar2011-2.januar2012.

c m y

28

dnevnik

dnevnik

V I [ E O D I S T O R I J E : vasiliJe DaMJanovi], tvoRac pRve sRpsKe aRitMetiKe

31.decembar2011-2.januar2012.

„ D N E V N I K ” O T K R I V A : Ko Je ]iRa Falcione na slici Milana Kowovi]a

Tu `na sud bi na ver skog O kon ver ti ta

B

io je to ve li ki dan za fa mi li ju Da mja no vi }a, ne u stra {i ve boj xi je, ko qe no vi }e i se na to re som bor ske. Shod no Al ter na ti vi, to ga da na pa ter fa mi li as Da mja no vi }a, Jo van, po sled wi ka pe tan mi li tar ne va ro {i som bor ske, iz ru ku svo ga pret hod ni ka, pr vog ve li kog bi ro va u isto ri ji Som bo ra, Mar ti na Par ~e ti }a, pri mio je in sig ni je bir ger maj ste ra, gra do na ~el ni ka od pre dve go di ne slo bod ne i kra qev ske va ro {i Som bor ske. U ne gda wem dvo ru gro fa Bran ko vi }a oku pi lo se sve {to ne {to zna ~i u ovoj va ro {i od ne kih tri hi qa de du {a, ne bil’ u pri su stvu ka to li~ kog i pra vo slav nog kli ra, ali i `u pa nij skih vla sti i car skog iza sla ni ka, na zo ~i lo pre da ji grad ske vla sti u ru ke pra vo slav nog Sr bi na, ~u ve nog mi li ta ra i ka pe ta na, Jo van Da mja no vi }a, ko ji je pr ve ra ne u sla vu we go vog car skog i kra qev skog ve li ~an stva Le o pol da Pr vog za do bio jo{ pod zi di na ma Be o gra da ‘17 go di ne. Cr no ma wast, pre kog, ne ko bi re kao i di vqa~ nog po gle da, Jo van Da mja no vi} je uli vao po ve re we svo jim sa bor ci ma da }e i gra dom upra vqa ti ona ko ka ko je upra vqao som bor skom gra ni ~ar skom re gi men tom. Stro go, ali pra ved no. Ne }e Jo van gle da ti ko je ko je ve re, ka ko se kr sti i u ko ju cr kvu ide, ve} da li je ~o vek i da li zna re da.

Dok uz bla gi na klon ~la no va unu tra {weg Se na ta, i kli ca we pro stog pu ka, pri ma zla tan la nac, znak ~a sti i zva wa ve li kog bi ro va, su di je va ro {kog, we gov na sled nik i pr ve nac Va si li je pri hva ta mu kal pak od sa mu ro vi ne i udi vqe no gle da svo ga ocu, oba sja nog po {to va wem Som bo ra ca. Zna Va si li je da je oca sve to za ra dio na sa bqu, na krv i znoj {to je de ce ni ja ma una zad pro li vao za slav nu ku }u Hab zbur ga, ma lo mu je ~ud no {to ti gru bi ja ni ra se ~e nih usa na, po lu pa nih gla va, osa ka }e nih udo va sa su zom u o~i ma po sma tra ju svog ne gda weg ka pe ta na u pot pu no no voj ulo zi, zna ona ko ma len da je ovo po ~e tak jed nog no vog do ba, do ba u ko me se li~ na i po ro di~ na sla va ne }e sti ca ti u pla me nu bi ta ka, ve} do ba u ko me }e se do po ~a sti us pi wa ti sa mo oni naj pa met ni ji i naj ve {ti ji. I ve} ta da zna da se ne }e za dr `a ti ov de, u ovom bla tu ko je se s je se ni i pro le }a ta ko gu sto le pi po opan ci ma i ~i zma ma, u bla tu ko je zi mi do ko sti mr zne a le ti se u obla ke fi ne pra {i ne pre tva ra. Zna Va si li je da }e ga ovaj zla tan la nac bi rov ski od ve sti da le ko, da le ko, na kraj sve ta, pa jo{ i da qe....

Va si li je Da mja no vi}, sin dru gog po re du gra do na ~el ni ka, a po sled weg gra ni ~ar skog ka pe ta na som bor skog Jo va na, pri su stvo vao je ovom do ga |a ju 1751 go di ne, i ve} ta da se mo glo pret po sta vi ti da }e sin ovog ugled ni ka va ro {kog da le ko sti }i. Ne pre gled ne ora ni ce {to mu je otac Jo van na sa bqu do bio od be~ kog }e sar skog dvo ra bi le su ga ran ci ja da }e ste }i naj bo qe mo gu }e obra zo va we i da }e vi de ti sve ta. Da le ko vi dost o~e va od ve la ga je put Po `u na (Bra ti sla ve) i Ve ne ci je u ko ji ma je vi so ke {ko le iz u ~io i po stao je dan od naj o bra zo va ni jih Sr ba svog vre me na. Po red ma ter weg , srp skog, go vo ri, „No va ja serb ska ja ~i ta i pi {e na ma |ar skom, arit me ti ka” jed na je ne ma~ kom, la tin skom, fran cu skom, ru mun skom, slo va~ od pr vih kwi ga kom... sa ra |u je sa Avra mom pi sa nih na Mra zo vi }em i za mre `u srp na rod nom je zi ku skih {ko la u na sta ja wu pi {e ux be ni ke.

Sa sa mo tri de set i dve go di ne u re pu bli ci Sve tog Mar ka, Ve ne ci ji, iz da je ux be nik „No va ja serb ska ja arit me ti ka ili pro sto `e na sta vle ni je k he sa pu„, pr vu srp sku arit me ti ku, ~i ja je je din stve nost i u to me da je jed na od pr vih kwi ga, dav no pre Do si te ja, (iz u zev pred go vo ra) pi sa nih na na rod nom je zi ku, ~i me je Va si li je Da mja no vi} stao uz bok jed nom Za ha ri ju Or fe li nu. Ovo de lo je po red svo je ori gi nal no sti ve za ne za sam na rod ni je zik, pred sta vqa lo jo{ je dan pre se dan, u stru~ nom smi slu, po {to Da mja no vi} po pr vi put u srp skom je zi ku da je stru~ ne iz ra ze i arit me ti~ ke ter mi ne. Na `a lost, ma da uni kat na i ne pi sme nom na ro du ta ko po tre bi ta kwi ga, Da mja no vi }e va arit me ti ka ni je ko ri {te na u srp skim {ko la ma, i to zbog sa mog auto ra.

Na i me, na kon {ko lo va wa i broj nih pu te {e stvi ja po Evro pi tog vre me na, Va si li je se vra tio u Som bor i, po ugle du na oca, za po ~eo po li ti~ ku ka ri je ru. U to me je bio us pe {an, pa se kao na sled ni ~lan Unu tra {weg Se na ta i sam do mo gao ti tu le ve li kog bi ro va, gra do na ~el ni ka som bor skog, ali je Va sa hteo jo{ vi {e. Po ne sen vla sti tim preg nu }em, obra zo va no {}u i vred no sti ma, slav nim po ro di~ nim ime nom i ogrom nim po ro di~ nim ima wem, a su o ~en sa pre zi rom oko li ne u be lom sve tu, Va si li je se od lu ~io na ne sva ki da {wi po tez i – po ka to li ~io se.

Ovim po te zom je za pra vo `e leo da se be do ve de u po zi ci ju jed nog od li de ra svih Ju `nih Slo ve na u Hab zbur {koj mo nar hi ji, ali je na vla sti to za pre pa {te we ot krio da ne sa mo da mu ovo ver sko kon ver tit stvo ni je po mo glo u po li ti~ koj ka ri je ri, ve} mu je do ne lo gnev i pot pu ni pre zir su na rod ni ka. Od ba ~en od svo jih, kao kon ver tit ni ka da pri hva }en od „ri mo ka to li ka Ras ci ja na” od no sno Bu we va ca, ali i Uga ra i Ne ma ca, Va si li je Da mja no vi} je na ot me na pu to va wa i ja lo ve po li ti~ ke pro jek te po tro {io ce lo kup no ima we i umro 1792. go di ne u Som bo ru kao pu ki i pre zre ni si ro tan.

Crk’o da bog da! [ta mi je sve to tre ba lo? Da i po sled wi jo ba| pqu je za mnom kad so ka kom pro la zim. Za mnom!? Si nom ka pe tan skim i se na tor skim, sa mim se na to rom, ve li kim va ro {kim bi ro vom...Taj sli na vi, pr qa vi, smr dqi vi svet ko ji ne zna ni ko li ko ru pa u gla vi ima, za mnom da pqu ca i da me za pi {a va. Pro sta ci i di vqa ci, {to se jo{ u ku ku ru znoj {a {i kao `i vo ti we pa re, oni }e me ni oca i ma ter da psu ju, bla tom da se na me ne na ba cu ju !?Pa {ta ako sam pre ve rio! Ceo svet u Rim gle da, a sa mo se mi ne {to pra vi mo pa met ni i mi mo sve ta. Gu sla mo o Du {a nu i Mi lo {u a umi re mo od su {i ce u bla tu do ko le na, sva |a mo se kao ci ga ni na va {a ri {tu dok nam se ceo raz vi je ni svet sme je i pre zi re nas. Ko ti mo se kao ze ~e vi da bi ma kar ko je de te pre te klo i iz zip ke iza {lo, jer nam je mo li tva va {qi vog i po lu pi sme nog po pa i ba ja li ca kre zu be ba be va `ni ja od me di ci ne i bi lo ka kve na u ke i {ko le. Cr ka va mo kao tu |a voj ska, tu |e to pov sko me so, ko qe mo se me |u sob no za rad dru gih i pa met ni jih, na svo je ne mi sli mo. Do kle!?

Do kle!? n Mili} Miqenovi}

29

Re mek-de lo o ~u da ku

d sta rih Som bo ra ca sam slu {ao ve se le pri ~e o wi ho vom su gra |a ni nu – ~u ve nom oso be wa ku ]i ri Fal ci o nu, ove kov ~e nom na sli ci Mi la na Ko wo vi }a. Naj vi {e su ga pam ti li po „ne mo gu }oj” ode }i i po na {a wu u va ro {i. Obu kao bi se pa pa gaj ski: cr ve ne pan ta lo ne, `ut pr sluk, {a re na ko {u qa, ko `na ma {na, {e {ir vi sok po la me tra, lu la ve ~i to u usti ma, u ru ci {tap ko ji se sa vi jao, ru `a u re ve ru... Na tro to a ru je za dir ki vao `e ne, go vo rio gla sno i {to ne bi smeo, u`i vao da ga pro la zni ci vi de ta kvog ka kav je bio: ~u dak u va ro {i.

Pri ~a lo se: ]i ra ima ko lek ci ju sa 200 ko `nih ma {ni, na de se ti ne {e {i ra, {a re ne ode }e bez bro ja... Da bi jed nu svo ju wi vu „do te rao” da ima ob lik tro u gla, ku pio je sve su sed ne pla tiv {i pe to stru ko vi {e. Ku }u je gra dio ta ko da joj li ce bu de u dvo ri {tu, a dvo ri {ni deo pre ma uli ci. Za qu bqen u ko we, da vao je xam ba si ma grd ne pa re da na va {a ri ma ku pe dva ko wa sa iden ti~ nim {a ra ma. Kad mu je jed na ko bi la ugi nu la, po di gao joj je spo me nik, a stih na plo ~i na pi sao na la tin skom.

U pi smu Mi la nu Ko wo vi }u uo~i na {ih raz go vo ra o ]i ri Fal ci o nu i o dru gim Som bor ci ma na we go vim sli ka ma, po me nuo sam i we go ve re ~i: „To su mo ji qu di“. Na we go vim sli ka ma ni je sa mo sun ~a na rav ni ca, ne go i we ni „ma li qu di”, naj ~e {}e Som bor ci, po zna ti u va ro {i po ne ~e mu li~ nom – ~i ta va je ga le ri ja wi ho vih li ko va sa upe ~a tqi vim o`iq ci ma `i vo ta u du {i, u re ~i, u ge stu, u li cu, {to ih iz dva ja od obi~ nog. Ili su be kri je, vo le da u`i va ju, ne ha ju }i za bri ge. Bo e mi, mu dra ci i do ko li ~a ri bir ti ja, umet ni ci lum pe ra ja. Bo go hul ni ci i vi ka ~i, ru {i o ci va ro {ke vr li ne. Qu di bol ne osa me i iz gu bqe nog u `i vo tu. Svi in di vi du al ci bez dvoj ni ka... Ko wo vi} ih je sre tao, upo zna vao, raz go va rao s wi ma. Vo leo ih ta kve ka kvi su bi li, bez ma ske. Po zi vao bi ih u ate qe i na plat no pre no sio svoj do `i vqaj ~o ve ko vog ude sa – tu `an, dra ma ti ~an, gro te skan. @i ve na Ko wo vi }e vim sli ka ma i u na {oj li kov noj umet no sti.

Ko wo vi} je ja vio: na {em raz go vo ru }e se pri dru `i ti kwi `ev nik Ja no{ Her ceg, ro man si jer, pri po ve da~, ese jist, pre vo di lac An dri }a i Kr le `e na ma |ar ski. Oni su sta ri pri ja te qi, za jed no su po zna va li i vo le li te Som bor ce, a Her ceg ih je me |u pr vi ma vi deo na Ko wo vi }e vim

ko je, {ta je i ka ko ra dio, do kle sti gao, za {to se su no vra tio – por tret je kwi `ev ni.

– ^ud no va ti ]i ra Fal ci o ne - zva li smo ga [an dor, bio je mo ja dav na in spi ra ci ja – pri ~ao je Ko wo vi} o ju na ku svo je zna me ni te sli ke. – Obla ~io se sli kar ski i za nas, sli ka re, bio je van re dan. Ali, u va ro {i, ob u ~en u svom sti lu jar ko {a re no, pro la zni ci ma je li ~io na pa pa ga ja, a bio ko ~o pe ran. Jo{ pre ra ta po zi vao sam ]i ru u ate qe da ga sli kam, ali ni je hteo. Jed nom je tra `io ~ak sto di na ra da mi po zi ra, a po sle se ne} kao, vaq da da me od bi je.

Her ceg je is pri ~ao da su ]i ri ni pre ci u Som bor sti gli iz Ita li je. Bi li su pred u zi mqi vi tr gov ci - gvo `|a ri. Za ra di li su ima we, a ]i ri no je bi lo naj ve }e: umeo je da stek ne i da ~u va.

– ]i ra je bio ori gi nal na fi gu ra, uvek ob u- ~en ele gant no, ali na svo ju ru ku. Ode la je ku po vao u sta re ti nar ni ca ma u Pe {ti – do no sio bi pu ne ko fe re. Ras pa ri vao ih i kom bi no vao no va po svom uku su. U va ro {i se po ja vqi vao ob u ~en uni kat no. Ko {u qa: {a re na, pru ga sta ili na cve ti }e. Pr sluk: `ut ili cr ven, od so mo ta, s ve li kim sre br nim pu ca di ma. Sa ko: pe pi ta. ^ak {i re: cr ve ne, grao, krem ili ka ri ra ne, is pod ko le na uza ne, a go re ma lo bri ~es - li ~i le su na {un ku. [e {ir: vi sok, u to nu s ode lom, ali pre pra vqe nog fa zo na – pod se }ao je na ka u boj ski.

Lu la: dr ve na, me tal na, od ko sti – imao je ~i ta vu zbir ku. [tap u de snoj ru ci, sa vi jao se, kao od gu me. Uvek je imao ru `u u re ve ru.

Milan Kowovi}

]ira Falcione

Jano{ Herceg

plat ni ma. On je jo{ 1951. pi sao u „Hi du” da Ko wo vi} ni ka da ni je za ne ma rio ~o ve ka: „Naj u zbu dqi vi ji do `i vqa ji we go vog `i vo ta iz vi ru iz od no sa pre ma qu di ma... Jer se kod Ko wo vi }a upo zna je mo, kao i kod Bal za ka, ne sa mo sa qu di ma ve} i sa sud bi na ma.” U Som bo ru, ka `e Ko wo vi}, Her ceg mu je „du hom naj pri sni ji pri ja teq“.

Ov de su de lo vi iz du `ih za pi sa o na {im raz go vo ri ma: ... Zim ski je dan, hlad no, pro mi ~e sneg. U Ko wo vi }e vom ate qeu na spra tu Grad skog mu ze ja sve tlo, to plo. Sli ke na zi do vi ma, na {ta fe la ju, na sto lu bu ket ~et ki ca. U raz go vo ri ma u dva po sle pod na, o`i ve la su se }a wa na Som bor ce na Ko wo vi }e vim sli ka ma – one su i po zna te po wi ho vim ime ni ma: „Jo {ka Hol pert“, „Bi fe kod Stra hi we“, ka fan sko „Dru {tvo Bro nef“, „^i ka \u ra Ko por {o{“, „Ri bar Ba la`“, „Ba ba Ku ku la“, „Tu na Ke kez“, „Aurel no ta ro{“... S wi ma su i fi ja ke ri sti, pro sja ci...

Ko wo vi} pri ~a kao {to i sli ka: ve li kim po te zi ma. ^o ve ka obe le `i u ne ko li ko mar kant nih re ~e ni ca. Va `an je we gov, sli kar ski, do `i vqaj: {ta ~o ve ku zra ~i iz du {e, {ta je `i vot use kao na we go vom li cu – taj opis je sna `an i `iv. Her ceg se le po ras pri ~a o ~o ve ku sa sli ke:

– ]i ru su zna li svi Som bor ci, a i da nas o we mu pri ~a ju kao o ~u da ku – ka `e Ko wo vi}. – Pam tim ga iz va ro {i: ob u ~en ona ko {a re no po |e u {et wu, a de ca se sja te. Ma lo na od sto ja wu, mer ka ju ga, hra bri ji mu ne {to i do ba ce, pa be`. ]i ra bi po vi kao: „Hej, kli pa ni!” I {ta pom bi pri pre tio. Mo gao je da se {e ga ~i – bio je bo gat.

We go va fa mi li ja ima la je pri li~ no ima we, a ]i ru je uzi ma la da je ma lo na stran. U de o bi ima wa do bio je svoj tal – mi slim 40 ju ta ra, ali je od to ga ste kao 170 ju ta ra. We go vi su pro pa li, a on ni je. Znao je da eko no mi {e. U po ~et ku ni je ra si pao, pa se na ku pi lo, a bio je i {kr tac.

Her ceg je sli ko vi to opi sao i ]i ri ne neo bi~ ne do `i vqa je zbog ~ud nog ode la.

– Ja dao mi se: „Zna{ li ti, Ja no {e, ka ko se na rod po kva rio - stra {no!” I{ao je pe {tan skom uli com ko ja vo di u sta re ti nar ni ce, a u su sret mu pri la zi ne ka go spo |a. Za u sta vqa ]i ru, ka `e: „Qu bim ru ke!” I po zi va ga go re, u so bu. „Ja sam gluv, ne ~u jem!” – bra nio se ]i ra. Ka zao je: „Po kva re no je da da me ta ko sa mnom go vo re.” A ~im je po {ao da qe, dru ga da ma mu vi ~e: „Hej, sta ri, haj de da igra mo {ah!”

I pr stom je po ka za la na we gov iber ci ger na lik na {a hov sku ta blu! Jed ne no }i u Som bo ru bio je pri mo ran, na uli ci, da osta ne pot pu no go! Na stra dao je u me te `u pri do la sku srp ske voj ske, 1918. Vra }ao se ku }i ka sno. Ne po zna ti ~o vek se za gle dao u ]i ri no kit wa sto ode lo, u we ga upe rio re vol ver i vik nuo: „Stoj!“ ]i ra we mu: „Stoj ti! Ni sam ja tvoj paj to{!“ Ne po zna ti upe ri cev ]i ri u tr buh, kri ~i: „Ski ni ka put!“ ]i ra we mu: „Ski ni ti!“ Ne po zna ti o{tro za po ve da: „Ski ni ~ak {i re!“ ]i ra we mu: „Ski ni ti!“ Onaj po no vo pri pre ti re vol ve rom i pod vik ne: „Izu vaj ci pe le!“ ]i ra je izuo no ve nov ca te ci pe le od je len ske ko `e.

Kraj pre pa da na uli ci, ]i ra je opi sao ova ko: bio je go - na gla vi mu ostao {e {ir, a u ru ci

]iru su odveli Rusi Na `a lost, kad su se ]i ri ne be za zle ne |a vo li je su o ~i le sa bru tal nim bez vla {}em uli ce, kraj je bio tra gi ~an. Her ceg je to pam tio.

– Ka ko se do go di lo da ]i ra ne bu de sa hra wen u grob ni ci ko ju je se bi po di gao? Vi deo sam ga kad su ga vo di li. Bio je bo le stan. Imao je na se bi pe pi ta iber ci ger, {e {ir, u ru ci {tap.

I{ao je sa suprugom El zom, a voj ni ci su ga pra ti li. Po la sa ta ka sni je, na uli ci sam sreo El zu, pi tam gde je ~i ka [an dor? Re kla je: „Ode li su ga par ti za ni, a me ne is te ra li.” Ka za li su joj da ide ku }i, a ona to ne mo `e kad su ]i ru za dr `a li, bo le snog, po treb na mu je ne ga. Oti {la je

{tap! Po `u ri ku }i, okre ne se i onom do |o {u vik ne: „Idi u du pe! Ba{ sam mu do bro ka zao!“ ... Ko wo vi} je hva lio ]i ri nu po sto ja nost: ni je go vo rio iz kwi ga, ne go iz svo je gla ve. I ma ko li ko da je bio, {to ka `u, lu dak, uvek je gla sno ka zao {ta mi sli, ~ak i kad je to bi lo opa sno. Her ceg pam ti ]i ru i iz da na ra ci je ma |ar skih fa {i sta u No vom Sa du, 1942. Po Som bo ru je vi kao: „Sa da idem kod ve li kog `u pa na da mu ka `em: {ta smo mi? Je smo li mi var va ri? Sa da }u to sve da ka `em.” Vi kao je to i kad je po se tio Her ce ga u grad skoj bi bli o te ci, gde je bio za po slen.

U su sre ti ma s Her ce gom, `o vi jal ni ]i ra je vi {e pu ta po no vio `e qu da ga uva `e ni kwi `ev nik opi {e u svo joj pri ~i. Ka zao je: „Vo leo bi to da pro ~i ta dok je `iv“.

da po tra `i ne ko ga da uti ~e da ga pu ste. Znam da je ]i ra imao ne ku `e nu iz [ar va ra, slu {ki wu. Ve ro vat no je tu `e nu i{ }u {ao – znao je po ne kad da bu de grub. Kad su Ru si i par ti za ni vi de li we go vu spo qa {wost i onaj we gov dvo rac, sma tra li su da je bur `uj. A mo `da je i ta slu {ki wa re kla ne {to pro tiv we ga.

– Slu {ki wa je mo ra la bi ti kod ku }e u se dam sa ti uve ~e - do dao je Ko wo vi}. - Ona je za ka sni la, a ku} na vra ta su bi la za kqu ~a na. I dok je slu {ki wa lu pa la u vra ta, na i {li su Ru si. Re kla je: ga zda je ne pu {ta unu tra. Ru si su u{li i ]i ru od ve li.

– Pi tao me: ko }e we ga ove ko ve ~i ti? Ve ro vao je da je to za slu `io za to {to je Som bo ru po klo nio svo je ima we: sa la{ i 170 ju ta ra ora ni ca, pod uslo vom da se tu ure di uzor no do bro po qo pri vred ne {ko le. Is pri ~ao je: na ima wu je se bi po di gao spo me nik - da se vi di i pam ti ko je da ro da vac sa la {a i wi va. Ka zao je: spo me nik je de lo va ja ra, a za pra vo je to bio obi~ ni za na tli ja maj stor Mi ler.

I kad je spo me nik bio go tov, Mi ler je la skao ]i ri: „Sad iz gle da{ kao car Vi qem!” Neo ~e ki va no, ]i ri na `e na El za je za pi ta la: „A gde su ]i ri ne u{i?” ]i ra vri sne na maj sto ra: „Gde su mi u{i, j... te apo stol” Mi ler je ne mo} no pri znao: „Sve je iz li ve no u be to nu, i u{i mo gu bi ti sa mo za le pqe ne!” ]i ra se ja dao: „Za mi sli: za le pqe ne u{i! Od mah sam po mi slio: eto, ja, kao sta tua, sto jim u fo a jeu {ko le, a do |e ne ki ba la vac, uhva ti me za u{i i mo je u{i osta nu u we go vim ru ka ma! Da to spre ~im, u{i }u za{ ra fi ti ve li kim mu ter {ra fo vi ma“. ...U ]i ri noj pri ro di bi lo je pa ra dok sa: `e leo je da bu de ove ko ve ~en - po di gao je se bi spo me nik i nu dio Her ce gu da ga opi {e u pri ~i, ali se upor no opi rao po zi vi ma Ko wo vi }a da ga ma e stro sli ka.

– U to ku ~i ta vog mog som bor skog sli kar skog `i vo ta – pri ~ao je Ko wo vi} - `e leo sam da mi ]i ra do |e u ate qe, ali ni je hteo. Go vo rio je: „Mi la ne, ne mam no va ca da te pla tim“. Ni je vre de lo {to sam obe }ao: „Ja }u va ma pla ti ti da se di te kao mo del“. ]i ra se pre do mi slio tek 1944, kad su Nem ci u{li u Som bor. Jed no ga da na u ju nu, sreo sam ga ba{ pred na {om ku }om, a on qut, vi ~e: „[ta ov de ra de Nem ci?” Ka zao sam: „Ne moj te vi ka ti, ~i ka [an do re!” On jo{ gla sni je: „[ta? Za {to da ne vi ~em?” Sva sre }a {to sam ga po zvao: „^i ka [an do re, do |i te da nas kod me ne, ja }u vas sli ka ti.” I do {ao je to ga da na u ate qe - ta da je bio u ku }i uj ne Vu ki }e vi} ke. ]i ra je bio u svom ras ko {no {a re nom ode lu. Po sta vio sam ga u fo te qu, da se di ko mot no. Po mi {qao sam: {ta ako se pre do mi sli! Za to sam sli kao br zo – za vr {io sam por tret za ne pun sat.

Za do vo qan so bom na Ko wo vi }e voj sli ci, ]i ra se upu tio Her ce gu, da se po hva li.

– Is pri ~ao je: „Na sli kao me sin Da {e Ko wo vi }a. Zna{ ka ko? Taj je lud! Zna{ ka ko taj ra di?

Ova ko: uzme pem zlu i sli ka kao sa sa bqom! Taj se iz ob li ~i. To je pra vi di vqi Rac! Kad sam bio go tov na sli ci, ski nuo sam {e {ir, lu pio ga u pa tos, Ko wo vi }a za gr lio, po qu bio: re mek-de lo!

– Iako je ]i ra bio {kr tac, `e leo je da ku pi sli ku - pam ti Ko wo vi}. - Ni je hteo da do |e u ate qe, ne go mi je slao na {eg dra gog Som bor ca dok to ra Ra du Si mo no vi }a, pri ja te qa i le ka ra pe sni ka La ze Ko sti }a. Nu dio mi je mno go - hi qa du pen ga za sli ku, {to je bi lo fan ta sti~ no za ]i ru ci ci ju. Pra va je sre }a {to mu sli ku ni sam pro dao – da je bi la kod we ga, ne sta la bi. We go vo je raz vu ~e no. Imao je ku }u na Ba la to nu, u Pe {ti, u Som bo ru dve, a sve je pro pa lo. Na kra ju je is pa lo da sam ga je di ni ja ove ko ve ~io.

Ko wo vi} je po no vio: sre }an je {to ]i ri ni je pro dao sli ku – i ona bi ne sta la kao i mno go we go vog.

– Kao da sam pred o se }ao da }e ta sli ka bi ti u ne koj ga le ri ji. Mi slim: mo `da je to mo ja naj bo qa sli ka.

Bi lo je ka ko je Ko wo vi} i `e leo: ka da je 1945. zna me ni ti ko lek ci o nar Pa vle Be qan ski po se tio Ko wo vi }a, od mah mu se do pao por tret „]i ra Fal ci o ne“ i ku pio ga je za 6.000 di na ra za svo ju Spo men-zbir ku, sa vi {e od 180 an to lo gij skih de la 36 umet ni ka - sli ka, skulp tu ra, ta pi se ri ja... Be qan ski je svo je `i vot no de lo - tu ri zni cu mo der ne srp ske umet no sti, po klo nio Voj vo di ni, i ona je u No vom Sa du otvo re na 1961. n Quba Vukmanovi}

31.decembar2011-2.januar2012.

a hi qa de pra si }a za vr {i }e uo~i no vo go di {wih pra zni ka na ra `wu, pe }u ra ma, rer na ma i pe kar skim pe }i ma u sla vu go di ne no ve kao “`r tve ni ulog” za is pra }aj sta re, i na da wu da }e i po red strep wi od eko nom skih, fi nan sij skih i po li ti~ kih ne vo qa, 2012. bi ti mno go bo qa. No va go di na u Voj vo di ni ~e ka }e se s ve li kim i{ ~e ki va wa sa, da nas, ne iz be `nom pra se ti nom. Ma lo je po zna to da je upra vo to omi qe no pe ~e we jed no od naj sta ri jih je la ko ja se da nas pri pre ma ju u Voj vo di ni, po go to vu {to je do pre tri de se tak go di na za La lu bio greh da za ko qe pra se ili jag we, za to {to je nu `da te ra la pa o re da od ga ja ju do ma }e `i vo ti we i ko qu ih tek kad im „do |e vre me”.

Stva ra wem Sir mi ju ma i ja ~a wem rim ske im pe ri je, po ~et kom no ve ere, Ri mqa ni su pri re |i va li sve ~a no sti u ~ast plo do va ko ji su zna ~i li `i vot – i pe kli pra se ili na zi me na ra `wu. Pre ma zi va li su ga me dom, a pu ni li ko ba si ca ma, smo kva ma i iz nu tri ca ma. Ta ko pe ~e no, pra se se po sta vqa lo na no ge, uz neo p hod ne dr `a ~e i iz no si lo na tr pe zu, dok su go sti ki da li ko ma de me sa i sla di li se uz vi no. Ga je we vi no ve lo ze, a on da i pro iz vod wu vi na, za po ~eo je rim ski ca ra Mar ko Aure li je Prob, za ~i je je vla da vi ne od 277. do 282. go di ne, pr vi put van da na {we Ita li je, po sa |e na vi no va lo za na Fru {koj go ri – na br du Gla vi ca, kod se la [u qa ma. Za lo ga ji pra se ti ne za li va ni su obi la to gu tqa ji ma tog pr vog fru {ko gor skog vi na, ko jem su se, zbog ja ~i ne i ta da {we ne do ra sle teh no lo gi je, do da va li med, tra ve, lo vor, pa ~ak i bi ber.

Voj vo di na je, upra vo zbog isto rij skog na sle |a, obi ~a ja ali i atri bu ta da je ve li ki pro iz vo |a~ hra ne, si no nim do brog je la, le pih uspo me na i pro vo da. Ima da se naj e de{ kad sa mo po mi sli{ na |a ko ni je ra znih vr sta, a ka mo li da ih pro ba{! Ga stro nom sku kar tu ov de su kro ji li Tur ci i Nem ci, Sr bi i Ma|ari, Slo va ci, Ri mqa ni, Ru mu ni, Ru si ni, Austri jan ci i mno gi dru gi... pa i iz be gli ce u po sled wim kr va vim su ko bi ma na tlu ne ka da {we Ju go sla vi je. U Voj vo di nu i, po seb no No vi Sad, do ne le su sa~ i ra `aw, ma gi~ ne spra ve za spre ma we jag we ti ne, pa i pra se ti ne. Ne ka da je ku hi wa bi la si ro ma {na i do ti ca la se do me ta osku di ce pro iz vod we hra ne i tek po ko jeg ka ra va na ro be ko ji je s is to ka no sio za ~i ne i eg zo ti~ ne biq ke ka za pa du i obrat no. Vre me nom je po sta ja la bo ga ti ja za no va is ku stva i sa vre me ni ju i ak tu rel ni ju pro iz vod wu hra ne.

Tur ci su do ne li mno ge no vi ne u ove kra je ve, ali i kod na ro da ko je su pri mo ra va li da s wi ma idu na se ver, u po ho de pre ma Be ~u. Oni su pre te ~e ko ri {}e wa ori jen tal nih za ~i na i da na {weg ro {ti qa u ovim kra je vi ma, uve li su sar mu, bu rek, pu we nu pa pri ku, raz ne pi te, ba kla ve, tu lum be, ur ma {i ce i

N

dnevnik

c m y

30

N A [ A P R I ^ A : ZA[TO JE VOJVODINA SIMBOL DOBROG ZALOGAJA I PRIJATNOG DO@IVQAJA

Tr pe za za sit sto mak i du go pam }e we ka da i fe. Ta da ni je bi lo tu ri sti~ ke pro mo ci je, ali su ne ki za pi si i usme ne pri ~e osta le za sva vre me na. Ta tar ski bif tek i da nas no si na ziv po Ta ta ri ma, tur skom na ro du ko ji pre te `no `i vi u Ru si ji. U vre me rat nih po ho da i stal nih mi gra ci ja i se o ba, hra na

re sto ra ni ma ili luk su znim par ti ji ma.

U Voj vo di ni se je du i dru ga je la ko ja ni su ter mi~ ki ob ra |e na i ima ju ve li ku po pu lart nost. [un ka, sla ni na, di mqe na ko ba si ca, pe ~e ni ca, su vi vrat, ~var ci i ko le ni ca iza zi va ju pa `wu svih ~u la

sti da se zi mi pe ~e u rer ni i za bun de va ru. Ali ni je na od met pro ba ti ~or be, ~u spaj ze, sla ne va ri jan te pu we wa bun de ve, ali i slat ki {e.

Iza su pa ide me so sa su pe. We ga pra ve so se vi. Jo{ uvek ne iz be `ni.

Ni su stvo re ni ov de, ali su se u

Kom {i luk ih le po do ~e ka i ku va ri ca iz ne se je lo na sto. Kom {i ja po gle da u je lo, pa u svo ju `e nu, pa u kom {i ni cu, pa opet u je lo i iz u sti: „Kom {i ni ce, za i sta iz gle da div no. Ali bi bi lo bo qe da na pra vi te za pr {ku od ale ve pa pri ke, da to ma lo pro me {a te ka ko bi je lo do bi lo cr ve nu bo ju i da do bi je te od tog va {eg gre na dir mar {a – na su vo!“ Gre na dir mar{ je do bio na ziv po to me {to se la ko ku vao u voj ni~ kim ka za ni ma i {to je sit, pa je voj ska mo gla da du go iz dr `i mar {e ve. Ne gde se zo ve te sto s krom pi rom, a u Voj vo di ni je naj vi {e odo ma }en na ziv – na su vo. Spe ci fi~ no je i po to me {to se uz we ga mo gu slu `i ti raz li ~i te se zon ske sa la te, pa ~ak to ima i svoj red. Zi mi – ki se li ku pus ili ki se li kra sta vac, u pro le }e – ze le na sa la ta, u le to – sve `i sit no sec ka ni kra stav ci s be lim lu kom i sir }e tom, a u je sen sve `i ku pus ili pa ra dajz.

ra, pa vla ke i li mu na. Ve ruj te da uz to je lo naj bo qe ide vi no „Mir na Ba~ ka“ – ka `e dr La slo Duj mo vi}, vla snik po dru ma „Vin du lo“ iz Te me ri na Jed no od naj kva li tet ni jih me sa je di vqa~. U Voj vo di ni je ima do sta, na ro ~i to one krup ne. Di vqa~ ima ma we ma sno }a i ma we ho le ste ro la, a u ogra |e nim lo vi {ti ma ima mo gu} no sti da je de i zdra vi ju hra nu. Me so ni je jef ti no, ali je uku sno. Ri ba je tra di ci o nal no je lo u Voj vo di ni, oivi ~e noj tri ma re ka ma – Sa vom, Du na vom i Ti som.

Ri ba uglav nom va `i za po sna je la, iako ima i ma sni je ri be. One uglav nom sa dr `e ne za si }e ne ma sne ki se li ne. Spre ma se uglav nom „kla si ka“. ^or be, pa pri ka {i, pr `e na ri ba, ali ima i pi kan te ri ja.

So mov ske gla ve is pod sa ~a, ala ska be la ~or ba, {a ran na ra {qa ma, {tu ka u mun di ru, pu we na {tu ka, so mov ski pa pri ka{ bez ko sti ju, {kem bi }i od so ma, per kelt od {tu ke, per kelt od ke ~i ge.

Astal {aren: mo`e s rezancima, a mo`e i bez, ako ima fri{ka hleba

se ~u va la ona ko ka ko je mo gla. Ta - mno go broj nih gur ma na i he do ni tar ski ko wa ni ci su pa ten ti ra li sta, ali i ra do zna la ca. Deo tog re izum ka ko da sa ~u va ju ne ke na mir - per to a ra du gu je mo Nem ci ma, ko ji ni ce u du `em pe ri o du i po red ne - su s ko lo ni za ci jom u 18. ve ku uve po voq nih vre men skih uslo va, na - li {un ku, me sne pre ra |e vi ne i ro ~i to le ti. Par ~e go ve di ne ili niz pra vi la ra zno vr sni jeg i ra ci ko we ti ne ko je bi do bi ja li kao o nal ni jeg ko ri {}e wa me sa. sle do va we, uvi ja li su u kr pe ili Voj vo |a ni su po seb no ose tqi vi par ~ad ko `e, sta vqa li pod se dlo na {un ku, ko ja se pra vi od zad weg i na sta vi li da sviw skog bu ta. ja {u. Pod pri ti Osta vqa se sa Gastronomsku kartu skom te la ko wa sla ni nom de bqi ovda{wu krojili su ni ka, me so ne sa ne tri do ~e ti ri mo da se ta wi lo, pr sta. Na ~i we Turci i Nemci, ve} mr vi lo i se po sle 6-7 me Srbi i Ma|ari... fer m en t i r a l o. se ci, kad joj me so U krat kim pa u sa zri, a i stig ne za ma, kad ni je bi lo vre me na, uzi - do ma }i pa ra dajz. Se ~e se na prst ma li su se par ~i }i i ta ko me ki, de bqi ne – da se ose ti pod je zi kom! mal te ne sa mle ve ni, jo{ ma lo ise– Svi we od ko jih se pra ve {un c ka ni ne kim o{trim pred me tom – ke tre ba lo bi da te `e od 140 do je li su se na br zi nu... I ja ha lo se 180 ki lo gra ma – ka `e prof. dr da qe. Ta tar bif tek je i da nas jed - Slo bo dan To ja gi}. – Pre po ru ~u je no od naj ce we ni jih je la. Pra vi se se su vo so qe we i od le `a va we do od ju ne }eg fi lea ko ji se sa me qe, {est ne de qa. Va `no je ka ko se do da mu se dva de se tak za ~i na i on - uso li, pa on da di mi, a to mo ra da da se ta ko pre sno ma `e s pu te rom se ra di na „hlad nom“ di mu i, naj na tost. Pri ja mu be lo vi no ili zad, ka ko se ~u va. pe nu {a vac, a slu `i se u elit nim Jed no od bit nih obe le` ja voj vo |an ske ku hi we je i – ka {i ka. Ne da se ba ci, ve} da s wom je de. Do du {e, ako se je de pre te ra no mno go, uz ma we fi zi~ kih ak tiv no sti, de {a va se, na `a lost, i ono pr vo. Voj vo |an ska sve ~ar ska, `u ta ili zlat na su pa, za vi sno ka ko je gde zo vu, jed no je od naj bla `e ni jih i naj u ku sni jih je la. Po go to vu ako se pra vi od kne dli u ko ji ma je pi le }a xi ge ri ca glav ni sa sto jak. Ima tu jo{ osam dru gih do da ta ka, ali kne dle do broj su pi da ju jo{ bo qi uti sak.

Ta su pa se pra vi od me {a nog `i vin skog i ju ne }eg me sa. Ali su ne pri ko sno ve ne mor ~i ja i su pa od fa za na. ^or ba od pa ra daj za se ta ko |e odo ma }i la, pra ve se i dru ge ~or bi ce, raz li ~i ti po ta `i, ali je in te re san to da ni je obi ~aj i ma sov na po ja va da se ku va ~or ba od bun de ve. Ta ~a rob na biq ka ko ja je u sve tu osvo ji la mno ge na ci o nal ne ku hi we, kod nas se uglav nom ko ri -

Voj vo di ni ve o ma do bro pri mi li.

Sos od pa ra daj za, mi ro |i je, vi {a wa, be log lu ka, pa ra daj za i re na do bro do |e u ra znim pri li ka ma.

Je de se da bi se po pra vio ukus me sa, ali iz iz na vi ke. Pri ~a s ka {i kom na sta vqa se u ra znim vsta ma ne ka da {wih „fast fud“ je la, ko ja su se spre ma la na br zi nu kad su ~e qa di do la zi la ku }i s wi ve.

Dok su ba }e na mi ri va le, `e ne su na br zi nu ku va le pa ra dajz ~or be „s ka {i kom va qu {a ka“, ta ra nu, krom pir pa pri ka{ i pe kle mo ~e i pr `e ni ce. Te sta su bi la la ka za br zu pri pre mu, ali i si ta. Kad se ~o vek umo ri, do bro mu do |e ne {to da na br zi nu uto li glad. Ne iz be `ni su re zan ci. Naj vi {e su po zna ti oni ope va ni u Ba la {e vi }e voj pe smi „Al se ne kad do bro je lo“.

Re zan ci ili na su vo s ma kom je du se za vre me po sto va, ali mo `e kao de sert i kad se mr si. Ali ima i dru gih pri ~a o re zan ci ma. Naj ra spro stra we ni je i naj jef ti ni je je kad se na pra vi te sto ili na su vo s krom pi rom. Ali i to pro sto je lo mo `e da se za kom pli ku je.

U ve li kom gra du su u ne ka bo qa vre me na, `i ve le dve go spo |e, po re klom sa se la, uda te za ofi ci re.

Kom {i ni ce. I {ta bi pre pod ne ra di le, do ka fe ni sa le, tra ~a ri le, a on da pred ru ~ak br `e bo qe `u ri le da spre me ne {to za je lo. Jed nog da na, pi ta jed na kom {i ni ca dru gu: „[ta da nas ku va{“? „Gre na dir mar{„, od go vo ri ova. I ta ko ne ko li ko pu ta, dok onoj pr voj ne do sa di da ku va na su vo, pa iz gr di mu `a.

Eto vi di{. Da ni si za stav nik, da si pu kov nik kao kom {i ja i mi bi smo ima li no va ca za gre na dir mar{, a ne sa mo za ovo pro sto na su vo.

Ce la pri ~a je tra ja la me se ci ma, a on da kom {i ni ca ko ja ku va na su vo ube di mu `a da odu u kom {i luk, jer su do bi li po ziv na ru ~ak na ko jem }e bi ti slu `en gre na dir mar{. Spre mi {e se i odo {e.

Vojvodina na tawiru Re di teq Pe tar La ti no vi} i sce na ri sta Mi ro slav Bo `in, tan dem po znat po TV se ri ja lu „^ar de na Du na vu“ sni ma no vi te le vi zij ski se ri jal „Voj vo di na na ta wi ru“. Pred vi |e no je da se sni me 52 emi si je o je li ma ko ja se je du u Voj vo di ni. Ne ra di se stu dij ski, ve} se ide po te re nu i be le `e za ni mqi vi de ta qi o na stan ku po je di nih je la. Emi si je }e ima ti edu ka tiv ni, ali i do ku men tar ni ka rak ter, a u sva koj emi si ji }e se gle da lac iz ne na di ti pri pre mom tra di ci o nal nih je la.

Isto vre me no se ra di i isto i me ni voj vo |an ski ku var. U we mu }e se na la zi ti 250 re ce pa ta po zna tih i ve} za bo ra vqe nih je la. Sva ko je lo }e ima ti pri ~u, sa dr `aj sa sto ja ka od ko jih se pra vi, vi {e fo to gra fi ja, na ~in pri pre me i pre po ru ku pi }a ko je se ukla pa uz to je lo. Oba pro jek ta bi tre ba lo da bu du go to va idu }e go di ne.

Sve~arska supa s knedlama

[trudla s makom

– Ja naj vi {e vo lim be lu ri bu – Na su vo se pra vi jed no stav no.

Od bra {na, ja je ta, so li, vo de... pa is ti ~e Pe tar La pu Bra {a, vla kad se to ume si on da se pro ku va, a snik „^ar de kod Bra {e“. – Ri ba u dru goj po su di se ku va krom pir. mi je sko ro sva ki dan na je lov ni ku.

Po sle ku va wa se te sto i krom pir Spre mam je na svoj na ~in, a go sti spo je, pa se na pra vi za pr {ka... Si - ma pre po ru ~u jem da je je du u pri ro to je, ali se za po la sa ta oglad ni. di, uz do bra pi }a i tam bu ra {e.

I za to po sto ji re cept: isec kaj te Sva ka ri ba je do bra, ali ni je lo {e na sit ne koc ki ce di mqe ne {un ke {to ~o vek ~e {}e mo `e se bi da (mo `e i pra {ka, ali i me sna ta pri u {ti da je de me so to sto lo bi sla ni ni ca), uzmi te me |u pr ste i ka. Ono sa dr `i do sta ome ga 3 ki se li ne ko ja „{mir gla“ krv ne su do ve. po spi te po na su vu!

Je lo i pro vod ne idu bez do brih Na voj vo |an skim tr pe za ma ak tu el ne su raz ne vr ste te sta i slat - pi }a. Voj vo di na ima so lid na vi na ki {a. [tru dle, bun de va re, slat ke ~i ji se kva li tet sve vi {e po boq {a va. Ona mo gu da i slat ke gi ba po pra ve uti sak o ni ce, sit ni ko Rezanci ili hra ni i pi }u kao la ~i, ga lu {ke, {ne no kle, nasuvo s makom jedu se ob li ku he do ni sti~ kih shva ta wa. gom bo ci, ta za vreme postova, – Kao {to ~o {ci, tor te... ali mo`e i kao desert vek mo ra do bro da Sva ka do ma }i sa `va }e hra nu, ta ca je pra vi maj stor za spra vqa we od re |e nih je la, ko i sva ki gu tqaj vi na bi tre ba lo ali ima i vr snih ku va ra. \a ko ni je da do tak ne nep ce. On da sva ~u la su iza zov ne i ma lo ko ga osta vqa ju pro ra de i bla go de ti tog bo `an rav no du {nim. Pa pri ka {i, gu la - skog pi }a do |u do iz ra `a ja. Ne {i, per kel ti, to ka wi... To ga vaq - tre ba `u ri ti, u`i vaj te po la ko – da to li ko jo{ ima sa mo u Ma |ar - ka `e po zna ti srem sko kar lo va~ ki skoj. U Voj vo di ni se ku va sviw sko, vi nar i p~e lar @ar ko @i va no ju ne }e, te le }e, go ve |e, pi le }e, pa - vi}.

A kad je ve} o u`i va wu re~. ~i je, gu {}i je, }u re }e me so, pa cu bok, be li bu bre zi, bri zle, pa on da Ono ume da bu de i ne zgod no, ako mu s krom pi rom, bez me sa, a mo `e i se ne po sve ti pa `wa, kao {to ~o kad ima mla dih krom pi ri }a da se vek mo `e da do |e u ne za vid nu si tu i oni ku va ju. Sve va ri jan te, sem a ci ju, ako po red hra ne i pi }a za ne to ka wa sa dr `e qu tu i slat ku ale - ma ri i dru ge vr ste u`i va wa. O to me na{ ~u ve ni eno log, prof. dr vu pa pri ku.

– To kaw je je lo tur skog po re kla Slo bo dan Jo vi} ima iz re ku: „Ne i da nas se uglav nom ku va u Er de - do zvo li da te ni ka da ne ~e ka ju be qu. Kod nas se ma we ku va, ali ga lo vi no i `e na u kre ve tu. Vi no }e ne gu je mo. Mi pra vi mo bor {o{ se ugre ja ti, a `e na – ohla di ti!“ to kaw, od no sno je lo s pu no bi be n Miroslav Bo`in

c m y

dnevnik

UPOTREBA @IVOTA

31.decembar2011-2.januar2012.

31

SlU ^Aj Ne mA^ kog mA jo rA lUk [i ]A ili Pri ^A o iS kU Pqe wU i PrA [tA wU

Go spo din Udic ki i we go va usna har mo ni ka o spo din Pre drag Udic ki iz Srem ske Mi tro vi ce, vla snik ku - kom be ton ski krst je bio is pod pro zo ra, i sva kog da na si la zio je na }e na @it nom tr gu, ~o vek u osmom kru gu `i vo ta s iz ra zom «“qu qa {ku”, i ne slu te }i da ga s pro zo ra ne ma~ ke ko man de ne ko po sko ro ne pre kid ne osmeh nu to sti i di na mi~ ne ge sti ku la ci je sma tra... ru ka ma, svo je mi sli (se }a wa) iz ra `a va raz go vet no i pre ci zno, du ho “I jed nog sun ~a nog maj skog ju tra, ~e tr de set ~e tvr te, ta man sam se vi to, po ga |a ju }i s la ko }om u sa mu su {ti nu stva ri – sva ki no vi nar ’za qu qao’ na lan ~a ni ku kr sta, kad od je da red iz prav ca ko man de is kr po `e leo bi ta kvog sa go vor ni ka – i do ga |a je, si tu a ci je i da tu me re |a snu ne ma~ ki voj nik u si vo ze le noj uni for mi, opa san du gom be lom ke sa sko ro fak to graf skom si ste ma ti~ no {}u (~i je po re klo mo `da po - ce qom”, pri ~a go spo din Udic ki i iz vi tri ne uzi ma svo ju kwi gu «Na ti ~e iz we go ve prav ni~ ke bi o gra fi je). I prem da se, s vre me na na klackalici `ivota», pre li sta va je na tre nu tak i ka `e: “« Da, evo te vre me, kao da nam se prav da, po `a li u {a qi vom to nu na iz ve sna ma - pri ~e... Mund harmonika, ta ko sam je na zvao!” I s pr stom me |u stra la “za kre ~e wa” u me mo ri ji, we go vu sum wu na bla gu de men ci ju – po - ni ca ma kwi ge, sto je }i na sred so be, na sta vqa pri ~u: “Spu stio mi je slu `i mo se je zi kom we go ve stru ke – sma tra mo neo sno va nom, s ob zi - {a ku na ra me, evo, ova ko, pri ja teq ski, ve ro vat no ne o~e ku ju }i da }u rom na to da je, bar, to kom na {eg raz go vo ra, go spo din Pe |a po ka zao se ta ko upla {i ti... A ba{ me je iz ne na dio i pre pao! Tr gao sam se u bri li jant nu spo sob nost re kon struk ci je do ga |a ja od pre se dam de se - stra hu, sko ro iz gu bio rav no te `u na ’qu qa {ki’ i, da se ni bih iz vr tak go di na i sa mo dva pu ta bio mi ni mal no “ko ri go van” od svo je su - nuo na be ton, ma hi nal no sam se uhva tio za ru ku tog voj ni ka, ku va ra u pru ge go spo |e An ki ce. Ona je, pak, du bo ku i tra gi~ nu isto ri ju su pru - ko man di. Zna te, usta {e su mi ubi le oca i ro |e nog bra ta – i brat od go ve po ro di ce, “pro stu di ra la”, ka `e, sko ro do naj sit ni jih de ta qa, uja ka La zar De kan ski stre qan je u Mi tro vi ci – `i veo sam u ovoj ku de lom iz we go vih is tra `i va~ kih sa zna wa i se }a wa, de lom iz po ro - }i sa maj kom Qu bi com, uvi je nom u cr ni nu, slo mqe nom tu gom i ko di~ ne ar hi ve i za o stav {ti ne Udic kih; we ne dra go ce ne “di gre si je” i {mar nim no }i ma, `i veo sam sa `e nom ko joj su dva de te ta umr la, jed do dat na ob ja {we wa omo gu }i li su nam da u|e mo du bqe u slo `e ni i de - no de te i mu` stre qa ni... Ja sam joj bio po sled wa ute ha i je di ni smi li kat ni ven ski si stem ove sta re srp ske voj vo |an ske po ro di ce. sao ko ji je jo{ odr `a vao u `i vo tu! I mo `da, ta da, jo{ ni sam raz u me Ot kud Udic ki u Srem skoj Mi tro vi ci? ^i zmar ki kind ski Mi lan vao smi sao maj ~i nih re ~i i po na {a wa, du bi nu we ne tu ge i pre zi ra Udic ki, de da mog sa go vor ni ka, «i we go va su pru ga Je le na, Sre mi ca iz pre ma ’kr vo lo ci ma’ u ne ma~ kim i usta {kim uni for ma ma, ko ji su Jar ka (“Ra no je osta la bez ro di te qa, u~i teq sko de te, i mo ra la je bi - pro la zi li tr gom, is pod na {ih pro zo ra, po red kr sta, stra `a ri li is ti sme {te na u ne ki dom u Ki kin di, gde su se span |a li.”»), do se li li pred ko man de sa za sta vom Tre }eg raj ha, ali za to sam imao per ma nent su se s dva de te ta u «po gra ni~ nu voj ni~ ku Mi tro vi cu 1882. go di ne; ni ti wa ju }i strah i za zor od tih ne pri ja teq skih uni for mi sa sjaj `i ve li su naj pre u ku }i u sa da {woj Kra qa Pe tra uli ci i dr `a li nim me tal nim dug me ti ma i zna~ ka ma s ku ka stim kr sto vi ma”, re kon ~i zmar ski du }an na @it nom tr gu, a u me |u vre me nu su ra |a li po tom - stru i {e mi go spo din Udic ki do ga |aj od pre se dam de se tak go di na, ko ke – de se to ro de ce na bro ju, me |u wi ma i Jo van (Eugen), po to wi kwi - ji je za u vek obe le `io we gov `i vot. Ne ma~ ki voj nik uhva tio ga je za `ev nik, i Bo {ko Udic ki, krat ko ~i zmar, za tim ko `ar ski tr go vac, ru ku, pri ja teq skim to nom i ge sti ku la ci jom ohra brio je upla {e nog ze mqo rad nik i – sa la {ar, otac mog sa go vor ni ka go spo di na Pre dra - de ~a ka da po |e sa wim u zgra du ko man de, gde je za we ga, Pe |u, a po na ga (“Moj ko le ga sa pra vo su |a na {ao je sta ro srp sko pre zi me Udic ki re |e wu ma jo ra Luk {i }a, pri pre mio jed nu ne ma~ ku po sla sti cu.

Pre drag Udic ki: “Ne ma~ ki ofi cir po klo nio mi je usnu har mo ni ku i u Te mi {va ru!”). Go spo |a An ki ca, ro|. Da mja no vi}, Be o gra |an ka, “Glad je bi la sa stav ni deo mog ’rat nog’ de tiw stva, o po sla sti ci na u ~io me da svi ram...” `e na ko ja vo di bri gu o da tu mi ma, ka `e mi da }e u apri lu 2013. go di - sam mo gao sa mo da sa wam u ono vre me, uosta lom kao i dru ga de ca u ne bi ti ta~ no vek ot ka da Udic ki `i ve u svo joj ku }i na @it nom tr - Mi tro vi ci, pa ipak sam sla gao voj ni ka da sam do ru~ ko vao – ni je mi me je sve vre me po sma trao sa osme hom i do bro na mer no. Go vo rio je na gu. Bo {ko Udic ki o`e nio se za Qu bi cu De kan ski iz po zna te sta re bi lo do wi ho ve u`i ne – sa mo da iz beg nem od la zak u wi ho vu ko man - ~e {kom je zi ku, pa sam do ne kle raz u me vao ono {to `e li da mi ka `e. mi tro va~ ke po ro di ce, s wom je do bio ~e tvo ro de ce, pred rat ala lio du, sa mo da se vra tim maj ci go re na sprat u na {u ku }u”, pri ~a go spo - Uz po mo} maj ke, ko joj sam sve is pri ~ao, re kon stru i sao sam taj na{ ko `ar sku tr go vi nu, po sve tio se ku po vi ni ze mqe, ju tro po ju tro, i din Pre drag Udic ki i ova ko u svo joj li te rar noj ver zi ji tog do ga |a - pr vi su sret. Shva tio sam da u ^e {koj ima si na mo jih go di na i da me osno vao sa la{ Udic kih kod Ve li kih Ra di na ca. Sva ze mqa i sa la{ ja u dru gom li cu opi su je unu tra {wu sce no gra fi ju “Ne ma~ ke grad ske je vi {e da na po sma trao kroz pro zor kad sam se igrao na kr stu”, re bi }e im od u ze ti po sle ra ta (“Us pe li smo da vra ti mo 34 ju tra.”). ku }e” na @it nom tr gu u ko joj je «“re zi di rao” ma jor Luk {i}: “U{li ~e go spo din Udic ki i iz vi tri ne iz va di ku ti ji cu sa usnom har mo ni Hro no lo gi ja smr ti u po ro di~ nom gne zdu Bo {ka i Qu bi ce Udic ki su u lepo name{tenu ve}u sobu sa uramqenom, na zidu, velikom sli- kom s ugra vi ra nim ini ci ja li ma: M. HOHNER – MADE IN GERMANY. iz Srem ske Mi tro vi ce, za po ~e la je sa {e sto go di {wim Mi la nom – kom Adolfa Hitlera. Mama mu je rekla da je to najgori ~ovek na “Ovu mund har mo ni ku po klo nio mi je ma jor Luk {i} onog da na ka pr vim i ta da je di nim wi ho vim de te tom – ka da je ma li {an pao sa ~ar - svetu, najve}i krivac za rat koji je za wega beskrajno dugo trajao. da me je po zvao u ko man du na po sla sti cu”, na sta vi go spo din Udic ki. da ka, po kr qao obe no ge i, po sle di~ no, – “Se }am se, pr vo je pri {ao pi ja ni nu, za svi rao ne umro od tu ber ku lo ze ko sti ju. I, ako ku pri jat nu me lo di ju, a on da uda rao po dir ka ma... sa da, bar, iza zo ve mo u se bi sli ku an |e do-re-mi-fa... i zah te vao da ga pra tim... Gut! Gut! la ko ji je do ju ~e tr ~ao za lep ti ri }i ma On da mi je tut nuo u {a ku ku ti ji cu sa usnom har mo po dvo ri {tu, a da nas, pred o~i ma o~aj ni ku. ’Od da nas je tvo ja’, re kao je, ali mo ram da na nih ro di te qa, pri ko van za po ste qu, u ~im da svi ram... Ka ko? On }e mi bi ti u~i teq! Ve umi re u bo lo vi ma od tu ber ku lo ze, po `ba }e mo sva kog da na. Kad god iza |em na krst, mo ku {aj mo – ako je to uop {te mo gu }e – da ram sa so bom da po ne sem mund har mo ni ku, a on }e “vi zu a li zu je mo” ali i da raz u me mo za me zva ti na ’~as’ u ko man du kad me ugle da kroz pro stra {u ju }e ve li ~an stve nu dra mu `i zor. I ta ko sam sva kog da na od la zio kod ma jo ra vo ta i smr ti, umi ra we jed nog (Mi lan) Luk {i }a! I, sad, evo, da vam od svi ram pr vu me lo i ra |a we dru gog de te ta (Kon stan tin). di ju ko ju me je na u ~io... Ovu ari ju, ko ju je pro sla vi Go spo |a An ki ca, ko joj je su prug pre pu la Mar len Di trih, sma tra li su fa {i sti~ kom him stio ovaj deo pri ~e, ka `e mi da je Kon nom broj dva. Mno go go di na po sle ra ta pe sma je do stan tin Ko qa, dru go de te, ro |en kao `i ve la sa tis fak ci ju da ni je fa {i sti~ ka pe sma”, me di cin ski fe no men: sr ce mu je bi lo re ~e go spo din Udic ki, har mo ni ku pri ne se usti ma na de snoj po lo vi ni grud nog ko {a, je i od svi ra pr ve tak to ve pe sme Lili Marlen. tra i pan kre as ta ko |e “is pre me {ta “I, da na sta vim, me sec da na ka sni je, ali tad smo ni”. Do bio je fras sa {est me se ci. I se nas dva, ve}, do bro po zna va li – maj ka je, raz u me umro je kao be ba. Po sle dve de ti we se, bi la upu }e na mo je ’~a so ve’ har mo ni ke u ko man smr ti, ro |e we La za re vo, de si lo se Bo di – za tra `io je da ga od ve dem u na {u ku }u, da od {ku i Qu bi ci kao ne ka kvo ~u do bo `i maj ke ~u je ka ko su stra da li moj otac i brat. Zgro je! I, prem da obe le `en tra ge di jom, zio se nad be sti jal no {}u usta {a! U du {i je mr zeo `i vot u po ro di ci Udic ki po la ko se Hi tle ra! Re kao je maj ci da je sve stan da }e zbog to sta bi li zu je i, po sle di~ no, 1. ja nu a ra ga {to je u~i nio, prem da je to u~i nio da spa si svo 1936. go di ne, u wi ho voj ve li koj ku }i na ju po ro di cu od uni {te wa, re kao je da }e do smr ti @it nom tr gu, ra |a se i Pre drag Pe |a, `i ve ti osra mo }en, ako mu uop {te uspe da se vra ti ~e tvr to i po sled we wi ho vo de te. u ^e {ku. Imao je ose }aj kri vi ce. Ja sam, ka `e, iz ^o vek ~i ju `i vot nu pri ~u ob ja vqu dao mo ju ^e {ku. Na {a ku }a na @it nom tr gu po jem u “Dnev ni ku” ta~ no na we gov 76 ro sta la mu je ne ka vr sta is po ve da o ni ce, do la zio je |en dan, go spo din Pe |a Udic ki, za me kod nas, raz go va ra sa maj kom, otvo rao du {u... ^ak nik okru `nog tu `i o ca u pen zi ji, me je i fo to gra fi sao, pa mo `da te sli ke i da nas autor je da na est kwi ga po e zi je i pro ze po sto je ne gde ta mo u ^e {koj. Du go je maj ka bi la (“I ove kwi ge su do kaz da sam, mo `da, sum wi ~a va. Ali ne {to je u we go vim o~i ma go vo za lu tao u pra vo su |e!”) i sli kar ama ri lo da je iskren i da se u we ga mo `e ima ti po ve ter (“Po ~eo sam sa su vim pa ste lom ot Ani ca i Pre drag Udic ki u svo joj ku }i na srem sko mi tro va~ kom @it nom tr gu Fo to: Slo bo dan [u {we vi} re we. I maj ka i ja smo mu ve ro va li. I da nas mi ka ko sam u pen zi ji i to is pu wa va ju }i slim da ni smo po gre {i li.” oba ve zu pre ma aka dem skom sli ka ru, pro fe so ru Bra ni Jo le ru, kod Noge su mu odmah upale u meko}u velikog ~upavog tepiha... U uglu so“[ta se s ma jo rom Luk {i }em do go di lo po sle ra ta?” upi tah sa go ko jeg sam imao pe ti cu iz cr ta wa.”), ka `e mi da su we go vo od ra sta we be, a pored drugog prozora, nalazila se prostrana ko`na foteqa, a vor ni ka. “Da li se vra tio u svo ju ^e {ku?” i sa zre va we pro ti ca li “pod op te re }e wem cr nih ma ra ma”, i po ku {a - u drugom uglu se {epurio sjajni crni pijanino..” U ko `noj fo te qi “Kad su se Nem ci po vla ~i li iz gra da, do {ao je kod nas da se po va da mi pri bli `i sta we svo je maj ke Qu bi ce, `e ne ko ja se do smr ti se deo je ma jor Luk {i}! zdra vi. I re kao je ma mi na ne ma~ kom da }e se jed nom, ako pre `i vi, za ko va la u cr ni nu i ko ju je po ro di~ na tra ge di ja do ve la do do weg ka “No ge su mi drh ta le od stra ha. Maj ka je o fa {i sti ma i wi ho vom ako ga ne osu de kao ofi ci ra fa {i sti~ ke voj ske, vra ti ti u Mi tro me na du {ev nog bo la, ali i `e ne ~i je je sr ce, pre tr pev {i za stra {u - vo |i go vo ri la sve naj go re... da, sve naj go re... a sa da, evo, sto jim pred vi cu da ~u je da li je we gov u~e nik na u ~io da svi ra na mund har mo ni ju }e uda re, osu |e no na `i vot u dru goj di men zi ji, smo glo sna ge da sve wi ho vim ofi ci rom Luk {i }em i taj bes pre kor no ure dan ~o vek u ci...” to iz dr `i sa ~u va nog ra zu ma, da se ne ras pr sne, da opro sti. Go spo din uni for mi, to plog osme ha i kul tur nog i pri ja teq skog op ho |e wa, od “I je ste li?”

Udic ki imao je {est go di na ka da su u wi ho vu ku }u na @it nom tr gu je da red ru {i sve ono {to sam o Nem ci ma ~uo...”

“Je sam, imam ih ne ko li ko... Ret ko svi ram! I ne znam no tal no. Ali 1942. go di ne ba nu le uni for me sa slo vom “U” na ka pa ma, od ve li su mu “Pre zi me Luk {i} ne zvu ~i mi ba{ ne ma~ ki”, pre ki nuh na tre nu - ’ho ne ri ca’ ma jo ra Luk {i }a, ima za me ne po se ban zna ~aj!” re ~e go oca Bo {ka i osam na e sto go di {weg bra ta La za ra, da bi tri go di ne tak go spo di na Udic kog. – “Do ma }i [va ba? Hr vat»»? Lu `i~ ki Sr - spo din Udic ki i od svi ra nam jo{ ne ko li ko me lo di ja. Za tim na sta vi: “I ta ko, Nem ci su na pu sti li grad... I kad sam su tra dan iza {ao ka sni je – ka da is tra `i te qi rat nih zlo ~i na bu du is ko pa va li ma sov - bin?” na krst da se igram, sa har mo ni kom u xe pu, a ma jo ra Luk {i }a ni je bi ne grob ni ce na le di ni po red mi tro va~ kog pra vo slav nog gro bqa ra “^eh!” lo na pro zo ru ko man de da me po zo ve, bi lo mi je pra zno oko sr ca. di iden ti fi ka ci je stre qa nih gra |a na – jed na `e na u cr nom, Qu bi “^eh?” ca Udic ki, i wen de ve to go di {wi sin Pe |a, bi li vo |e ni od te la do “^eh, da-da... A, ka ko je, pi ta te se, ma jor Luk {i} do speo da bu de Pro {le su mno ge go di ne, har mo ni ku sam ~u vao i po vre me no svi rao. te la, sve dok ona ni je iden ti fi ko va la svog su pru ga Bo {ka Udic kog. ofi cir Tre }eg raj ha? Bio je uce wen `i vo tom svo je po ro di ce»: ili I on da se ma jor Luk {i}, jed nog da na, ba{ kao {to je obe }ao, vra tio “Uvek nam je bi lo kri vo ka da se neo d re |e no go vo ri lo i pi sa lo da je svi za jed no u lo gor, on, ~e {ki ofi cir sa tek za vr {e nom aka de mi jom, u Srem sku Mi tro vi cu!” – Go spo din Pe |a Udic ki uze u ru ke svo ju ma sov no stre qa we u Mi tro vi ci po ~i nio oku pa tor”, ka `e go spo din we go va mla da `e na, sin ~i} i tek ro |e na }er ki ca, ili u voj sku Tre - kwi gu Na klackalici `ivota s pri ~om o ma jo ru Luk {i }u, po gle da Pe |a. “^e mu pri kri va we? Ma sov no stre qa we iz vr {i le su usta {e!”» }eg raj ha, za jed no sa osta lim mla dim ~e {kim ofi ci ri ma, ko ji su ta - u svo ju su pru gu An ki cu, we no li ce oba sja osmeh, i na sta vi: – “Dok je Gim na zi ja lac La zar Udic ki ni je bio me |u stre qa ni ma u Mi tro vi - ko |e sta vqe ni pred ul ti ma tum oku pa to ra na sa mom po ~et ku ra ta ka - tra ja la pro mo ci ja mo je kwi ge, i kad sam se ma {io har mo ni ke ko ja me ci. Ubi li su ga u Ja se nov cu. da je Hi tler anek ti rao wi ho vu ze mqu”, ob ja snio mi je slu ~aj ma jo - je kao `e ra vi ca pe kla u xe pu, od je da red sam u pu bli ci ugle dao ma jo Go spo |a An ki ca (otvara kutiju): “La za re va de ~a~ ka qu bav bi la ra Luk {i }a go spo din Pe |a Udic ki, ali i iz me ne is te rao ne ko li ko ra Luk {i }a! Bio je u uni for mi ~e {ke voj ske. Bio je mlad i lep tri je Ve ra Vu ja {ko vi}, ka sni je pro fe sor ka fran cu skog je zi ka u mi tro - di le ma: Ka ko sve to zna? Mo `e li se ve ro va ti u iskre nost ofi ci ra de set pe to go di {wak, isti ona kav ka kvog sam ga upo znao 1944. go di ne. va~ koj gim na zi ji. Sa ~u va li smo wi ho va pi sma. Pe |a je bio po {tar.” ko ji je ve} ~e ti ri go di ne slu `io u fa {i sti~ koj voj sci?

Se deo je u pu bli ci i sme {io mi se...”

Ku }a Udic kih na @it nom tr gu bi la je u pr vom kom {i lu ku ne ma~ “Ka ko sve to znam? Me sec da na na kon {to me je voj nik do veo u ko Pri hva tih ovu emo tiv nu li te rar nu za vr {ni cu sa go vor ni ka i upi ke ko man de, sme {te ne u zgra di ne ka da {weg ho te la «“Zve zda” (da nas man du na po sla sti cu, ma jor Luk {i} je do {ao kod nas i raz go va rao sa tah ga u istom to nu: “Ka ko ste ma jo ra Luk {i }a uop {te pre po zna li mu zi~ ka {ko la “Pe tar Kraw ~e vi}”), ne ko li ko de se ti na me ta ra od mo jom maj kom Qu bi com, od li~ no je go vo ri la ne ma~ ki.” po sle to li ko go di na?” ve li kog be ton skog kr sta u sre di {tu tr ga, po sta vqe nog na plo ~a ma s “^i me su vas po slu `i li»» u ko man di?”

“Sr cem”, re ~e go spo din Udic ki. ne ko li ko ste pe ni ~a stih ni voa i ogra |e nog ukra snim gvo `|em s lan “A, da! – Griz pre li ven slat kim od tre {a wa. Po sa di li su me za I bi la je ovo jed na od naj lep {ih pri ~a o is ku pqe wu i pra {ta wu ~a ni kom od de be lih ka ri ka na stu bo vi ma, zgod nim da ih de ca sa sto i sta vi li mi por ti kli cu oko vra ta. Sma zao sam po sla sti cu ve - ko je sam za be le `io na kon ti nen tu Sre mu. @it nog tr ga upo tre be kao «“qu qa {ku”. Osmo go di {wem Pe |i Udic li kom br zi nom, ha la pqi vo, po jeo sam ~ak i mr vi ce. Ma jor Luk {i} n @eqko Markovi}

G

31.decembar2011-2.januar2012.

carskom Be~u carski mo`ete da pro|ete, i to po najpre – na tamo{wem buvqaku. Svake subote sjati se tamo dvadesetak hiqada qudi, koji se nadaju da }e im se posre}iti da natr~e i kupe baroknu ili bidermajer ~a{u, komadi} nakita iz 18. ili 19. veka, dobru sliku nekog starog evropskog ali i srpskog slikara, altvin ili majsen porcelan, predmete primewene umetnosti be~ke secesije ili Viner verk{tata....

Ima tu i komada name{taja koje su dizajnirali Jozef Hofman, Kolo Mozer, Oto Vagner, isko~e odnekud ~a{e Antona Kotgasera, Lecovo i Mozerovo staklo, srpske i ruske ikone, ka`u da bude i slika srpskih slikara koji su studirali, radili i `iveli u Be~u ili Minhenu. Me|utim, kao i na svakom buvqaku, vaqaju se i falsifikati, replike i raznorazni bofl. Pa ko voli neka izvoli.

U

Konov set sto~i}a od 2.500 evra

c m y

32

dnevnik

LOV NA ANTIKVITETE U AUSTRIJSKOJ PRESTONICI

Car ski pa zar na be~ kom bu vqa ku Ali nemojte to nikako propustiti. Buvqa pijaca se odr`ava svake subote na be~kom Nahmartu, u samom centru centra grada, na 200 metara od ~uvene zgrade Secesije.

Oko dvestotinak prodavaca, od kojih je svaki drugi s na{ih prostora i krajeva, prodaje {ta stigne i po cenama koje izvuku iz va{eg nov~anika. U celini, daleko je skupqe nego na pijacama u Budimpe{ti, ali je opet upola jeftinije no {to biste to isto platili u gradskim antikvarnicama.

Ono najvrednije {to ovde mo`e- slikari, i da nije bilo wega, ne bi te na}i i {to bi bilo za ponos sva- bilo ni Nade`de Petrovi}, ni kom kolekcionaru, ali i muzeju, svih onih slikara koji su izme|u svako su komadi stakla, srebra, ke- dva rata srpsko slikarstvo priramike ili nakita be~ke secesije bli`ili evropskoj umetnosti. Ovi art dekoa, nastali od 1903. do de je pre svega problem u caru i ca1933. u ~uvenoj radionici Viner revini, jer on je imao mogu}nost i verk{tat, za koju su radili i Gu- pravo izbora, i novac i savetnistav Klimt, Oskar Koko{ka, Ko- ke.... lonam Mozer, Jozef Hofman i Dok tra`ite be~ku secesiju, mnogi drugu umetnici koji su utr- ono na {ta }ete sigurno natr~ati li put modernizmu 20. veka. Isti- su prodavci antikviteta iz na{ih na, da na|ete ne{to {to je uradio krajeva. Ima mnogo qudi iz SrbiKlimt mawa je verovatno}a nego je i u Be~u i na Nahmartu. Najvida vas u decembru na Nahmartu {e ih je iz Po`arevca i okoline, zvekne grom, ali zato, ipak, mo`e- a me|u na{ima ima dve vrste trgote kupiti deo istorije umetnosti – vaca starinama. Jedni sakupqaju @urka je svake subote u srcu carske Vijene recimo, name{taj koji je arhitek- stvari po be~kim ku}ama, a drugi katkad u ve}em broju nego same sijskih komada, Xoni s uzdahom ta Jozef Hofman dizajnirao za ~u- po rimskim iskopinama u Srbiji.

Be~lije. pri~a kako je pre nekoliko godiveni be~ki kabare „Fledermaus” Ovi prvi rade naj~e{}e na iseqe– Sve je po~elo s Vukom Karaxi- na na{ao i prodao dve vrhunske (slepi mi{) oko 1907. godine. Sig- wima ili preseqewu porodica uz}em – ka`e kroz osmeh Mile iz Po- stolice koje su na aukciji dostinirane stolice izra|ene u manu- du` i popreko Be~a, a ono {to `arevca i dodaje da je “Vuk prvi gle cenu od 80.000 evra. On ih je, fakturi J&J Kon ili Tonet proda- preostane i {to im gazde stanova Srbin koji je po Be~u prodavao an- ka`e, skupo platio, jo{ skupqe ju se od 300 do 500 evra, zavisno od poklone, odnesu ili svojoj ku}i tikvitete”. prodao, ali daleko mawe nego {to o~uvanosti, dok za poznati sece- ili na buvqak. Oni prodaju slike, Mile, me|utim, tvrdi da izme|u su izlicitirane. Radilo se o stosijski set od ~etiri sto~i}a, tako- satove, staklo, karamiku i ine anwega i tvorca srpske pismenosti licama koje je Jozef Hofman di|e Hofmanovo delo, prodavac koji tikvitete. Prodaju i polovnu odepostoji velika razlika. zajnirao za sada ve} ~uveni Purje ina~e na{e gore list, – Vuk je iz Srbije izno- kersdorf sanatorijum. Nema drutra`i 2.500 evra. Takav Mnogo je, dakako, onih koji ma{taju sio prave ikone i kwige, a ge nego da verujemo Xoniju da je set u be~kom „Doroteumu” se ne mo`e kupiti za mada }e ovde na}i Hofmanovu srebrnu mi falsifikovne rimske bilo ba{ tako. starine – obja{wava Mile.

Mnogo je, dakako, onih koji mawe od 4.500 evra. `ardiweru vrednu 100.000 evra – Ima i sli~nosti, jer i ja i {taju da }e na}i Hofmanovu sreIna~e, car Frawa iliili sto Adolfa Losa, ali...

Vuk smo to radili da bismo brnu `ardiweru vrednu 100.00 ti Franc Jozef nije bio pre`iveli. evra. Ili sto Adolfa Losa od qubiteq be~ke secesije, }u, lonce, {erpe i tawire... Ovi Uz Miletove opservacije treba 20.000 evra, ali... posebno ne Gustava Klimta, ali je drugi prodaju rimsko staklo, nododati da je sli~no i to {to ni jeUz na{e gastarbajtere na pijazato obo`avao jednog Srbina koji vac, oru`je, kop~e, alke... Re~ju, dan ni drugi nisu uhva}eni na delu, ci kolo vode Ma|ari, ^esi i Sloje uradio tridesetak wegovih poiznose Viminacijum i Sirmijum ali je to ve} druga i duga pri~a. vaci. Nakon {to su u centralnoj treta. Radi se, naravno, o Paji Joiz Srbije. Ali ne morate se plaXoni iz Beograda, ve} skoro Evropi pale sve grani~ne kontrovanovi}u. Kakav je ukus imao kaj{iti. Skoro 90 posto onog {to je dve decenije nastawen u Budimpe- le, prodavci s budimpe{tanskog zer Franc, tako mu je pro{la i castiglo iz Srbije kao rimska anti{ti, na povremenom radu na bu- E~erija, iz Bratislave ili Brna revina. Poretreti Gustava Klimka u stvari su obi~ni falsifikavqaku na Nahmartu, doneo je ko- presele se svake subote u Be~. To ta danas vrede preko 100 miliona ti koji Srbije nisu ni videli. Nonov set sto~i}a koje je dizajnirao zna~i da se na Nahmartu obi~no evra po komdu, dodu{e `enski, a vije staklo je obra|eno kiseliJosef Hofman. Tra`i za wih skupi sve najvrednije {to se tona{ Paja ako dobaci dvadesetak nom, bronza isto tako, pa se sve to 2.500 evra i ka`e da je to korekt- kom sedmice prikupi po ku}ama hiqada evra – odli~no. Ovo ne tremalo dr`i pod zemqom i rezultat na cena. Verovatno i jeste gleda- sredwe Evrope. Naravno, mogu}e ba shvatiti kao omalova`avawe svega toga su “rimski antikviteju}i be~ke antikvarnice, ali dok je da vam se onda posre}i i carski Paje Jovanovi}a, jer on je uradio ti” nameweni lakovernim turihvali svoju robu od tonet solica pazar na be~kom buvqaku. ono najte`e: otvorio je put kojim stima koji opsedaju be~ki buvqak do kon aufingera i ostalih secesu u srpsku kulturu stigli mnogi n Dejan Uro{evi}

z stre sne sva ko dne vi ce ~e sto sam, u mi sli ma, be `a la na Bo ra Bo ru ili Sej {e le. A on da mi se po sre }i lo da po se tim jed no od dva od re di {ta iz svo jih sno va i da sve ono {to je pra ti lo dvo ne deq ni put na {e tro ~la ne eki pe, za me ne bu de vi {e od da le kog me sta usred In dij skog oke a na. Da bu de – dru gi svet.

Sej {el ska ostr va. Naj vi {e li ~e na ze maq sku baj ku: be li pe sak, pro zir na vo da, trop ske pra {u me... De sti na ci ja na ko ju se uglav nom od la zi da se ni {ta ne ra di, sa mo u`i va – obi~ no iz bor upra vo ven ~a nih – ali i ko ja ima {ta da po nu di za one ko ji tra `e vi {e od sun ca i pe ska.

Gde se `i vi od pri ro de i s pri ro dom. I na la zi ap so lut ni mir.

Na oko 450 kva drat nih ki lo me ta ra ras po re |e na su gra nit na ostr va sa trop skim {u ma ma i pla ni na ma i, jo{ broj ni ja, rav na ko ral na ostr va ko ja se pru `a ju ka is to~ nim oba la ma Afri ke. Od 115 ostr va, oko 90 hi qa da qu di na se li lo je tek sva ko {e sto. Ostr vo Pra slin kri je naj lep {u pla `u na sve tu, a ostr vo La Dig naj ~e {}e fo to gra fi sa ne pla `e u re klam nim kam pa wa ma.

Al da bra i Ostr vo pti ca raj su za one ko ji vo le `i vo ti we, Ostr vo De niz za qu bi te qe ro we wa, Fri get i De Ro{ za one ko ji bi ra ju luk suz, a Se ver no ostr vo za one ko ji, iz nad sve ga, ce ne pri vat nost. Na sva ko od wih br zo se sti `e gli se rom ili ma lim avi o nom sa glav nog ostr va Ma he, na ko me `i vi 90 od sto sta nov ni {tva! Do kaz le po te ar hi pe la ga je ste i le gen da da je na jed nom od ostr va bio bi blij ski raj ski vrt! „Do bro do {li u raj“, bi }e i re ~i ko ji ma }e nas na Ma heu do ~e ka ti na{ vo za~ – a do kra ja pu ta po sta }e mno go vi {e od to ga, Gi to.

Iz ne na |e we ve} pri pr vom obi la sku: vo `wa le vom stra nom iz ra zi to str mim i kri vu da vim uli ca -

I

31.decembar2011-2.januar2012.

c m y

dnevnik

33

„DNEVNIK” NA LICU MESTA: SEJ[ELI

Do bro do {li u raj ski vrt Pi {e: Na ta {a Mi ju {ko vi} ma, i pla ni ne, na lik oni ma iz „Go spo da ra pr ste no va“. S ob zi rom na to da se zo na tra je ce le go di ne, iz ne na di lo nas je i to {to ne ma gu `ve. Br zo smo se uve ri li i za {to: pla `a ima u iz o bi qu pa ve li ki broj qu di na jed nom me stu, na pro sto, ni je mo gu}. Ne skri va ju }i po nos, Gi to nam je po ka zi vao naj lep {e uva le, sim bol glav nog gra da – ko pi ju Big Be na kao se }a we na vre me dok su bi li bri tan ska ko lo ni ja, ali i ka ko se raz bi ja ko kos i u`i va u do ma }em pi vu. Tih da na u Vik to ri ji, naj ma woj pre sto ni ci na sve tu (ima sa mo je dan se ma for), sve je bi lo ne u o bi ~a je no u`ur ba no.

Jer, po sle sko ro ~e ti ri de ce ni je po no vo se odr `a vao kar ne val, na ko me su u~e stvo va li pred stav ni ci dva de se tak ze ma qa.

Na Sej {e li ma pra te po tre be go sti ju i, isto vre me no, ne ugro `a va ju pri ro du. S ostr va Ma he upu ti li smo se na naj bli `i Si lu et.

Ostr vo sa naj ve }om nad mor skom vi si nom i iz ra zi to buj nom ve ge ta ci jom, stvo re no za one ko je ni kad ne dr `i me sto. U avan tu ru kroz {u mu po veo nas je stru~ ni vo di~ ko ji nam je go to vo na sva kom ko ra ku po ka zi vao jed nu od broj nih en dem skih vr sta flo re: biq ku ko ja iz ra sta di rekt no iz li sta, za tim

Yinovska korwa~a u miraz Kor wa ~e, na lik oni ma na Ga la pa go su, te {ke oko dve to ne, `i ve oko dva ve ka. Ima ih go to vo ko li ko i sta nov ni ka Sej {e la, ali ni ko ne zna ka ko su do spe le na Sej {e le. Ipak, od kad se lo ve za me so i mast, znat no ih je ma we. Ne kad su i ku} ni qu bim ci. Tra di ci ja na la `e da de voj ~i ci, po ro |e wu, ro di te qi po kla wa ju ba{ kor wa ~u. Sre }om, iz gu bio se obi ~aj da se ku} ni qu bi mac po je de, ka da se de voj ka uda.

onu ~i je se me sa dr `i vi {e ko fe i na ne go se me ka fe, i {u mu je din stve ne vr ste pal me, ko ko de me ra, sim bo la Sej {e la.

En dem ska vr sta pal me xi nov skih li sto va i plo da ko ji do sti `e i do 25 ki lo gra ma, a do spe la je i na zva ni~ ni sej {el ski pe ~at – `i vi oko dva ve ka. To je su ve nir bez ko je ga go to vo ni je dan tu ri sta ne od la zi sa Sej {e la...

A mi smo mo ra li na zad, sa da niz br do, u prat wi vo di ~a u od li~ noj kon di ci ji, {to je bio naj te `i za da tak na pu to va wu. Za mo `da naj luk su zni ji spa cen tar na Sej {e li ma, na `a lost, ni je bi lo vre me na.

Ro |en dan me za te kao na naj luk su zni jem ostr vu ar hi pe la ga, Fri ge tu, ko je je ra ni jih go di na bi lo iz bor Maj kla Da gla sa i Ke trin Zi te Xons, Bre da Pi ta naj pre s Xe ni fer Ani ston, pa An |e li nom Xo -

li... Ras ko{ sa vr {e no uklo pqe na u pri ro du – jed na pla `a je pro gla {e na naj lep {om na sve tu – i pri vat nost. Gost iz sva ke od 16 vi la, ko ja se za no} pla }a 4.000 evra, mo `e da po `e li {ta god i ka da ho }e. Ba tler za du `en za nas sme {io se sve vre me, vaq da i zbog to ga {to, ne skri va ju }i za te ~e nost, ni smo ima li `e qa. Re dov nim go sti ma ostr va, ka sni je }e nam pri zna ti, ni je stra no da za tra `e do ru ~ak na dr ve tu u tri uju tro, pa da se on da pre d o m i s le i po `e le sve isto – sa mo na pla `i.

Ni {ta ma we luk su za ni na De Ro {u, na ju gu ar hi pe la ga. Rav no ko ral no ostr vo, {i ro ko ta man to li ko da avion sle ti. Vi le u ko ji ma no} ko {ta od 3.000 do 10.000 evra. Mo bil ni te le fo ni ne ra de, pa je mir za ga ran to van. Kao i ras ko{ na pla `i ko ja se no }u pre tva ra u re sto ran; sve }e uti ru put do sto lo va ri be i vi na.

Sej {e li su pr va ze mqa u In dij skom oke a nu ko ja je 70-ih go di na pro {log ve ka pro gla si la Eks klu -

ziv nu eko nom sku zo nu oko 300 ki lo me ta ra od oba le, ka ko bi svo je vo de za {ti ti la od stra nih flo ta.

Kreolska kuhiwa Ri ba i pi ri na~ osnov su sej {el ske ku hi we ko ja je, kao po sle di ca po re kla Sej {e la ca, me {a vi na fran cu ske, en gle ske, ki ne ske i afri~ ke tr pe ze.

Pr `e na, pe ~e na, gri lo va na ili ri ba umo ta na u list ba na ne, uz sa la te od plo do va mo ra, so se ve i po vr }e kao do da tak, ka rak te ri sti ~an je kre ol ski obrok.

Ri bo lov je, po sle tu ri zma, dru ga naj va `ni ja gra na pri vre de, a lu ka u Vik to ri ji dru ga u sve tu po kon zer vi ra wu tu ne. Sre }u im, ka ko su nam re kli, kva re sa mo pi ra ti iz So ma li je. Le gen de o ne u stra {i vim is tra ` i v a ~ i m a, opa snim pi ra ti ma i su ro vim bit ka ma za bla gom, i da qe `i ve. Mno ga me sta na zva na su po pi ra ti ma, a po tra ga za bla gom ko je su za ko pa li, jed na je od tu ri sti~ kih atrak ci ja.

Ostr vo Fri get gu sa ri su ne ka da go di na ma ko ri sti li kao skro vi {te. Da je je dan od slav nih pi ra ta ko ji je po ~et kom 18. ve ka osu |en na smrt ve {a wem ba{ tu za ko pao bla go, bio je ube |en i Jan Fle ming, autor li ka Xem sa Bon da.

Po red pri ~a o pi ra ti ma, jo{ `i vi ve kov na tra di ci ja lo kal ne ma gi je gri-gri. Iako je zva ni~ no za bra we na kra jem pe de se tih go di na, ne ki me {ta ni se i da nas za po mo} obra }a ju lo kal nom vra ~u, od ko ga tra `e na pit ke i ~a ro li je za sre }u, qu bav ili osve tu.

Me |u tim, o to me ne `e le da go vo re.

Za ve ro va li ili ne, tek, Sej {e li su ne kad bi li ostr vo na ko je su se sul ta ni, kra qe vi i ar hi e pi sko pi sla li u pro gon stvo. Ka sni je su na Sej {e le po be gli ~la no vi iran ske po ro di ce Pa hla vi, da bi 70-ih go di na, po ~eo da do la zi xet set: Bitls Xorx Ha ri son i glu mac Pi ter Se lers za qu bi li su se u ostr va i ku pi li ze mqu. U no vi je vre me, pri pad ni ci xet-se ta, po put onih ko ji po ho de Fri get, ali i bri tan ski prin ~ev ski par ko ji je Sej {e le oda brao za me de ni me sec. Ni po li ti ~a ri ne za o sta ju: Ba rak Oba ma, To ni Bler, Ro nald Re gan, ali i je dan od naj bo ga ti jih qu di na sve tu, Bil Gejts.

Kosovo na Sej{elima Na iz la sku iz glav nog gra da Vik to ri je, na se qe Ko so vo. Za vre me ra ta na KiM, 1999-te, tek se na se qa va lo, kom {i je se ni su do bro sla ga le, te je ta ko i do bi lo ime.

Le po ta ko ju je pri ro da da la Sej {e li ma, kao i trop ska kli ma to kom ce le go di ne – tem pe ra tu re se kre }u od 24 do 32 ste pe na – od li ~an su ve tar u le |a tu ri zmu. Naj vi {e, we ni sta nov ni ci. U to su nas uve ri li pro da vac ri be na pi ja ci u Vik to ri ji zbog ko ga sam na tre nu tak po mi sli la da sam na Si ci li ji, vo za~ Gi to, pe va ~i ca Mi {el, stu dent Re ne, kao i sve {te nik Gr~ ke pra vo slav ne cr kve otac Ser gi os, port pa rol pred sed ni ka Sej {e la Sr |a na Ja no {e vi} i pred sed nik Xejms Mi {el.

Le gen da ka `e da, ako pro ba te lo kal ni spe ci ja li tet bred frut, si gur no }e te se vra ti ti na ostr vo.

Me ni se ba{ do pao. n

31.decembar2011-2.januar2012.

dnevnik

c m y

34

E K S K L U Z I V N O : „DNEVNIK” U IRANU, SVETSKOM DR@AVNOM

I na zabrawenim sva vam se vrata Pi {e: Na |a Pe trov ski o to vo sva kog da na, {to u no vi na ma, {to na te le vi zi ji, o Ira nu ne ka no va vest.

Zlo kob na, pre te }a, ru `na, o to me ka ko ta mo `i ve ne ki zlo kob ni, pre te }i, ru `ni qu di ko ji spre ma ju nu kle ar no oru` je (ko je, ina ~e, ni ko ne ma) i za ra ti li bi pro tiv ce log sve ta (u ko me, ina ~e, ni ko ne ra tu je). „[ta vi mi sli te o Ira nu? [ta mi sli svet o na ma?“ ^e sto su to pi ta li Iran ci, za bri nu to, qu ba zno, tu `no me ne i mo ju vi so ko gor sku eki pu, ka da smo, sa ured no odo bre nim vi za ma, do {li tu ri sti~ ki u Iran, na dva de se tak i ne {to da na. Svr ha bo rav ka: eks pe di ci ja na Da ma vand, 5.671 me tar vi so ku pla ni nu, i za tim obi la zak do brog de la ze mqe u ko joj `i vi 78 mi li o na qu di i ko ja se pro sti re na te ri to ri ji tro stru ko ve }oj od Fran cu ske: od Ka spij skog je ze ra do Per sij skog za li va, iz me |u Ira ka, Azer bej xa na, Jer me ni je, Ka zah sta na i Ru si je, Av ga ni sta na, Turk me ni sta na, Pa ki sta na i Tur ske. „Ka ko je ta mo? Je ste li ba{ mo ra li da ide te?“ E, to su nas sa ne ve ri com pi ta li ka da smo se vra ti li, kao da smo do {li iz ne kih pod zem nih la gu ma, pu kom sre }om uma kav {i Ker be ro vim ~e qu sti ma.

Tre ba li pod se }a ti, a iz gle da da tre ba, da sa pro sto ra Ira na po ti ~e jed na od naj sta ri jih svet skih ci vi li za ci ja ko ja nam je osta vi la, iz me |u osta log, i pr vu po ve qu o qud skim pra vi ma u isto ri ji ~o ve ~an stva, na pi sa nu u 6. ve ku pre no ve ere. Iran ski iden ti tet i per sij ska kul tu ra odr `a li su se ve ko vi ma i osta vi li nam u na sle |e kwi `ev nost, me di ci nu, fi lo zo fi ju, ar hi tek tu ru, umet ni~ ka de la, ma te ma ti ku i astro no mi ju, bez ko jih da na {wi svet ne bio bio isti.

I da, je sam, pot pu no sam op ~i we na Ira nom. To je, naj pre, ne ve ro vat no bo ga ta ri zni ca hi qa du go di {wih zna wa i is ku sta va, ~i ji se ar he o lo {ki i gra di teq ski dra gu qi bro je, bez pre te ri va wa, me |u naj ~u de sni ja me sta na sve tu. Ne ma ko me se od le po te i ~u da ni je oteo uz dah u osvit zo re na is fa han skom tr gu Naf ~e xa han, ili Ima mo vom tr gu, ba{ kao glav nom ju na ku u kwi zi „Me di kus“ , en gle skom si ro ~e tu, ko ji iz blat wa vog sred wo ve kov nog Lon do na kre }e da stu di ra me di ci nu u Per si ji i sti `e, po sle ne ve ro vat no du gog pu to va wa, na ovaj pra vo u ga o ni trg sa fon ta na ma, na ran xom i li mu nom u cva tu, i pa la ta ma i xa mi ja ma ko ji ma ni dan da nas po so fi sti ci ra no sti i le po ti ne ma prem ca.

Ali, o gra di teq skim i pri rod nim le po ta ma Ira na, dru gi put. Jer naj sna `ni ji uti sak o Ira nu osta vqa ju – Iran ci. Za to je ovo pri ~a o wi ma.

Iran je ze mqa u ko joj `i ve naj to pli ji, naj sr da~ ni ji i naj go sto qu bi vi ji qu di ko je sam do sa da sre la, i to je ono {to je u ap so lut nom

G

„DNEVNIK” NA LICU MESTA: JERMENIJA, pOSTSOVJETSKO-HRI[]ANSKO-KAVKASKI MAgI^NI SVET

@ivot u senci Ararata Pi {e: Mi li ca Po po vi} d uz bu |e wa i ne do stat ka vre me na, pred put ni sam sti gla ni da pro ~i tam krat ki ise ~ak Lo nely Pla net iz da wa o Jer me ni ji. Sve {ta sam zna la bi lo je da po ka `em ge o graf sku lo ka ci ju ove dr `a ve na ma pi, uz ma lo lu ta wa po gle dom po Kav ka zu; da su mit ska pla ni na Ara rat i ko wak glav ni sim bo li ze mqe i da od po ~et ka 20. ve ka svet }u ti o jed noj od naj ve }ih tra ge di ja no vi je isto ri je – tur skom ge no ci du nad Jer me ni ma.

U Je re van smo sle te li ne {to pre po no }i. Dok ne stig ne te do {al te ra za iz da va we vi za, aero drom vas mo `e za va ra ti svo jim iz gle dom za pad no e vrop skih va zdu {nih lu ka. Za dr `a vqa ne Re pu bli ke Sr bi je (i ve }i nu ostat ka sve ta), vi ze se iz da ju na aero dro mu i ko {ta ju oko tri evra. Po gled i ne do sta tak osme ha, kao i ni vo zna wa en gle skog je zi ka, ipak vas ubr zo pod se te da ste u post so vjet skoj ze mqi gde voj ska i po li ci ja i da qe no se sta re uni for me, a ni me to de se ni su zna ~aj no pro me ni le.

Na mo ju ve li ku `a lost, ni je bi lo vre me na za po se tu isu {e nom je ze ru Se van ili broj nim ma na sti ri ma iz naj ra ni jeg hri {}an skog pe ri o da – na -

O

Sve je u krugu tri trga

Umetnika ima, ne ba{ i kupaca

i me, Jer me ni ja je pr va na ci ja ko ja je na dr `av nom ni vou pri mi la hri {}an stvo. Krat ki bo ra vak u unu tra {wo sti, iz pro fe si o nal nih raz lo ga, sveo se na ho tel Ag hve ran, ve le le pan obje kat iz gra |en u vre me so ci ja li sti~ ke pro {lo sti, sa da ot ku pqen od stra ne ne kog pred stav ni ka tran zi ci o ne eko nom ske eli te. Put do Ag hve ra na ni je po mo gao upo zna va wu pri rod nih le po ta Jer me ni je, de lom {to osve tqe wa na pu te vi ma uglav nom ne ma, a de lom za to {to i sa mih pu te va ne ret ko – ne ma.

Tak si sta se ko ri stio sa mo jer men skim i ru skim je zi kom, te i u tre nut ku kad smo se iz gu bi li u pla ni na ma, ni smo bi li si gur ni da li smo na pu tu za kon flikt nu te ri to ri ju Na gor no Ka ra ba ha (ra di se o su ko bu ko ji ve} pu ne dve de ce ni je tra je sa su sed nim Azer bej xa nom, na ~i joj te ri to ri ji se na la zi spor na te ri to ri ja ve }in ski na se qe na Jer me ni ma) ili }e, ipak, sve bi ti u re du.

Dru gim re ~i ma, zna we ru skog }e vam zna ~aj no po mo }i pri po se ti Jer me ni ji. Ipak sve vi {e Jer me na u~i en gle ski, s ob zi rom na to da se ze mqa ubr za no ukqu ~u je u po li ti ku bli skog su sed stva Evrop ske uni je i ak tiv no u~e stvu je u ra du Sa ve ta Evro pe, a u pro te klom se me stru je, za jed no s Poq skom, pred se da va la i Bo low skim pro ce som.

No, ve }i na sta nov ni {ta pod du go go di {wim na sle |om ru skog kao pr vog stra nog je zi ka ali i ru ske ki ne ma to gra fi je i te le vi zij ske pro duk ci je, uglav nom taj je zik go vo ri kao je di ni stra ni.

Pr vi uti sak ko ji osta vqa pre sto ni ca Je re van je ste da se ra di o ne ka kvoj eklek ti~ noj me {a vi ni Mo skve, No vog Be o gra da, Pri {ti ne i Bej ru ta. I pret po sta vqam Te he ra na, ali to ne mo gu da tvr dim, po {to u Te he ra nu ni kad ni sam bi la.

Cen tar Je re va na se mo `e obi }i pe {ke za je dan dan, iako po sto ji me tro li ni ja, uz broj ne mar {rut ke (mi ni bu se ve ko ji ope ri {u raz li ~i tim unu tar grad skim i me |u grad skim li ni ja ma) i tak si je. Ne gde iz me |u Tr ga Re pu bli ke, Tr ga [ar la Azna vu ra i Tr ga Sa ha ro va, kri ju se ni zo vi bu vqa ka, stam be nih zgra da o{te }e nih u ze mqo tre su kra jem osam de se tih, te no vih, mo der nih, jo{ uvek ne na se qe nih „go lu bar ni ka”. A tu si i xi po vi, „Ver sa }e” i „Hu go Bos” bu ti ci, ki no „Mo skva” i ope ra, kao i broj ni neo n ski nat pi si zbog ko jih ni ka da ni ste sa svim si gur ni da li ula zi te u koc kar ni cu, bar, re sto ran ili bor del.

U pod no` ju spo me ni ka Maj ke Jer me ni je, ko ji po put Ara ra ta nad gle da grad, na la zi se ver ni sa` – otvo re na pi ja ca ra do va lo kal nih li kov nih umet ni ka. Na Tr gu Re pu bli ke u{u {ka ne su, pak, Na ci o nal na ga le ri ja i Mu zej na ci o nal ne isto ri je, ko ji kri je bo ga tu ar he o lo {ku ko lek ci ju naj bo qe o~u va nih na la zi {ta iz pe ri o da ra nog i po znog bron za nog do ba. Na pri mer, sva ka ko vre di vi de ti naj sta ri ju ci pe lu na sve tu – sta ru oko 5.000 go di na, ko ju }e te na }i u ovom mu ze ju o~u va nu kao da je ju ~e pro iz ve de na – po di zaj nu sli~ nu kam pers ci pe la ma. Broj ni ar te fak ti u iz u zet no o~u va nom sta wu su, ina ~e, po sle di ca po voq ne mi kro kli me ar he o lo {kih na la zi {ta, ali i isu {i va wa je ze ra Se van, ko je je hi qa da ma go di na ~u va lo i ta kvo ar he o lo {ko bla go ka kvo su dr ve ne ko ~i je bron za nog do ba.

Qu ba zno sta nov ni {tvo, uko li ko pre bro di te je zi~ ku ba ri je ru, sprem no }e vas upu ti ti u taj ne jer men ske ku hi we. Vr lo ~e sto jer men ski na ci o nal ni re sto ra ni u svoj me ni ukqu ~u ju ce lo kup nu po nu du kav ka skih spe ci ja li te ta, ili bar gru zij skih su se da s ko ji ma Jer me ni ja ima tra di ci o nal no do bre od no se. Jer men ska ku hi wa pred sta vqa su sret kul tu ra, do vo de }i na isti ta wir bli sko i sto~ ne uku se (tur ske i li ban ske), po ne ki ki ne ski spe ci ja li tet, kao i bo ga ti iz bor vo }a za de zert. Obrok tra di ci o nal no tra je ne ko li ko sa ti s pa u za ma za ka fu, uz ne bro je ne zdra vi ce na kon ko jih sle di is pi ja we vot ke, po mo gu} stvu do ma }e – od kaj si je. Ako ne ko li ko sa ti ka sni je i da qe sto ji te na no ga ma, za vre di }e te po {to va we do ma }i na i ve ro vat no bi ti pri nu |e ni da odr `i te svo ju pr vu zdra vi cu – i sa mim tim, po pi je te na is kap jo{ jed nu tu ru vot ke.

U Jer me ni ji `i vi ne vi {e od tri mi li o na sta nov ni ka, dok je sko ro de set mi li o na Jer me na ra su to po sve tu – naj ve }a di ja spo ra se na la zi u Sje di we nim Ame ri~ kim Dr `a va ma, Fran cu skoj i Li ba nu... Me |u wi ma su i An dre Aga si, [er, Ga ri Ka spa rov, Atom Ego jan... Na ci ja bo ga te isto ri je, je dan je od bi blij skih na ro da ~i ja isto ri ja mi to lo {ki po ~i we na pla ni ni ko ja se vi {e ne na la zi na wi ho voj te ri to ri ji kao po sle di ca broj nih mi gra ci ja, pro go na i, naj zad, tur skog ge no ci da u pe ri o du iz me |u 1915. i 1922. go di ne, u ko jem je oko mi lion i po Jer me na iz gu bi lo `i vot. Po se ta Je re va nu oba ve zno ukqu ~u je po se tu me mo ri jal nom cen tru, gde go ri ve~ na va tra u ime se }a wa na `r tve ge no ci da, do ku men ti ma skrom no opre mqen mu zej i ale ja zim ze le nih sad ni ca ko je su svet ski ve li ko do stoj ni ci sa di li u ime oda va wa pri zna wa jer men skim `r tva ma, i me |u ko ji ma se na la zi mla da sad ni ca iz 2007. ko ju je za sa dio pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di}.

Na iz la sku iz gra da, na pu tu do aero dro ma, sle di ne pre gled ni niz koc kar ni ca. Uz po gled na bqe {te }e re kla me, ko jih je po put onih u Las Ve ga su tu {ta i tma, idu i ne u re |e ni pri la za istim, a ne mo gu }e je ne za pi ta ti se ko je struk tu re dru {tva mo gu se bi da pri u {te koc ka we na obo du gra da i da li je mo gu }e da tran zi ci o ne eli te ima to li ko da mo `e da do ne se pro fit sto ti na ma ka zi na. No vo i zgra |e ni aero drom ~a sti bes plat nim in ter ne tom, ali na sa mom iz la sku iz ze mqe, ko li ko da ipak ne bi ste za bo ra vi li u kom re gi o nu ste bi li – uzi ma ju vam oti ske pr sti ju. Iz ko jih raz lo ga – pri zna jem da mi je osta lo ne po zna to. No, bar ta ne re {e na mi ste ri ja je do voq no do bar raz log da se u sko ri je vre me or ga ni zu je jo{ jed na po se ta ovoj ze mqi iz me |u kon ti ne na ta i kul tu ra. n

U yamiji, sa `enske strane

ras ko ra ku sa svim {to mo `e mo da za mi sli mo ako smo i{ta o toj ze mqi ~i ta li, slu {a li ili gle da li u ovih po sled wih tri de set i ne {to go di na. Ot ka ko je svrg nut {ah Re za, uz obi la tu po mo} Za pa da, pa on da do {ao Ho me i- ni, ta ko |e uz po mo} Za pa da, pa to kom osmo go di {weg ra ta s Ira kom i po tom me |u na rod nih sank ci ja i izo la ci je, pa sve do sa da {we pret we bom bar do va wem, Iran pra ti re pu ta ci ja ne pri ja te qa broj 1, pod stre ka ~a te ro ri zma, svet skog zli kov ca i ve li ke tam ni ce ko ja gu {i sve {to je qud sko.

Naj pre, ni sa ma ni sam ve ro va la da }e mo se to li ko slo bod no kre ta ti po toj ze mqi i da }e nam otva ra ti vra ta i naj ve }ih po li ti~ kih ili ver skih hra mo va sa mo za to {to smo stran ci ko ji su se usu di li da u vre me naj go re svet ske ana te me ima ju pe tqu i otvo re nost du ha da im do |u u po se tu. Ni je tu bi lo ni ka kvog „tra di ci o nal no srp sko-iran skog pri ja teq stva”, ni ti ne ke dru ge po vla sti ce; za nas, za Sr bi ju, ve }i na ni je ni kad ~u la. Oni ko ji je su, zna li su za Bo snu, par wih za No va ka \o ko vi }a, po ne ko jo{ za Ke `ma na i Vi di }a.

A oni ko ji su ~u li za Bo snu, bo qe re ~e no, bi li su tamo, jer su se de ve de se tih bo ri li u Sa ra je vu, Vi so kom... Sre la sam dvo ji cu: jed nog u te he ran skom mu ze ju dra gu qa, dru gog u za bi ti ka `vin ske xa mi je. Pr vi mi je re kao da se bo rio sa mu sli man skom bra }om, ali da smo mi Sr bi do bri qu di; dru gi je, pak, po ka zao ru kom da smo ubice, ko qa ~i.

Kad sam mu istim ge stom uz vra ti la da i za Iran ce ka `u da su „ko qa ~i“, osmeh nuo se, pa smo se na kra ju i sli ka li. To mi je bio je di ni ne la go dan tre nu tak to kom ce log bo rav ka.

U stva ri, u na {oj gru pi od dva de se tak ~la no va, ko ja bi se raz bi la u slo bod ne strel ce ~im smo ima li ne kog slo bod nog vre me na za sa mo stal no is tra `i va we, s ma pom u ru ci i bez ika kvog lo kal nog vo di ~a, ni ko ni je imao ni jed no za i sta lo {e is ku stvo, na pro tiv. Ne ki su ~ak za lu ta li u Mex lis, iran ski par la ment, ve o ma atrak tiv ne ar hi tek tu re u ob li ku pi ra mi de, mi sle }i da je to mu zej. I ne sa mo {to ih ni su uhap si li, ne go su im qu ba zno po ka za li zgra du i od ve li do jed nog ~la na par la men ta, ko ji im je is pe vao sti ho ve i svo jom ru kom ih ka li gra fi jom is pi sao i dao na po klon.

Dru gi ma su, opet, otva ra li vra ta za tvo re nih xa mi ja i pu {ta li ih da fo to gra fi {u gro bo ve ima ma i unu tra {wost ne kih ne ver ni ci ma de fi ni tiv no za bra we nih me sta.

Tre }e su Iran ci, na ko je bi slu ~aj no na ba sa li i pi ta li za put, vo di li svo jim ku }a ma u go ste, vo za li i vo da li po gra du, po kla wa ju }i im svu svo ju pa `wu, vre me i qu ba znost. Iskre no, nig de se ni smo ose }a li ta ko do bro do {lo, ta ko si gur -

no, i to li ko me |u se bi sli~ ni ma, iako nas je apri o ri de li lo sve: pred ra su de, ve ra i je zik na pr vom me stu.

Iran ci su i da re `qi vi i ne po sred ni. Dok is pred ne kih „qu qa ju }ih mi na re ta“ (na sva ki pun sat ne ko se usp ne na je dan mi na ret i kad ga za kla ti, onaj dru gi, uda qen de se tak me ta ra, ta ko |e po~ ne ozbiq no da se mr da) }a ska mo o do ti~ nom fe no me nu sa Ami nom, we go vi sta ri ji ro |a ci iz Har ma ta na nam svi ma do no se po su de sa ~u ve nom po sla sti com - sla do le dom od {a fra na. @e na ko ja nam ga pri no si na tac ni je za bra |e na, jer Amin je tra di ci o- nal ni, sta ro vrem ski Ira nac. Ali smo upo zna li i mo der nog, „an der gra und“ Iran ca, ko jih ta ko |e ima mno go, po seb no u ve li kim gra do vi ma. Vla snik je la `nog „Star baks” ka fea, ko ji ima sve ka fe kao u

Trg imama Homeinija, drugi je

„Star bak su”, pa ~ak i ve li ku sli ku Ro ber ta de Ni ra na zi du – sa mo {to mu se ka fe zo ve ne ka ko dru ga ~i je. S wim se is pri ~a smo i do bi smo na po klon {o qe s lo go ti pom.

Ipak, ti nej xer ke ko je ~a vr qa ju me |u so bom na far si ju, ne zna ju ni je dan stra ni je zik i pot pu no su umo ta ne u cr ne ~a do re kao pin gvin ~i }i. Ali to im ipak ne sme ta da nam se pr ve obra te. Na far si ju, pa {ta. A ne ke go spo |e, vr lo tra di ci o nal no ob u ~e ne, vi dev {i da {e ta mo par kom, po zva le su nas dve da sed ne mo s wi ma i po pi je mo ~aj.

I ka kva je to ra dost bi la ka da smo pri hva ti le. Jo{ mi zvo ni u u{i ma ki kot go mi le de ce i de se tak `e na ka da je jed na od wih sra me `qi vo sta vi la na nos mo je ve li ke na o ~a re za sun ce.

NEPRIJATEQU BROJ 1

me sti ma otva ra ju

Azadi kula, ponos Teherana

po veli~ni na svetu i jedan je od najlep{ih

Sit na tri na e sto go di {wa Fe re steh, An |el ka, pot pu no po kri ve na cr nim ~a do rom, ska ku ta la je me |u na ma i na do sta do brom en gle skom cvr ku ta la kao la sta pre vo de }i nam da do |e mo oba ve zno kod wih u Homs, sve ti grad. In si sti ra ju, ka `e, da bu de mo wi ho vi go sti: bi }e

Iranska nova godina No u ruz, iran ska no va go di na, naj ve }i pra znik, tek je u mar tu, vaq da oko 21. po na {em ka len da ru. Po wi ho vom, iskre no, ni sam shva ti la, jer po sto ji i per sij ski, sva ko dnev ni i zva ni~ ni, so lar ni i ver ski, lu nar ni, i za pad ni. Zo ro a strej ci ima ju i svoj, so lar ni, a opet dru ga ~i ji. Zbog to ga u uglu iran skih dnev nih no vi na i ima te tri da tu ma. Pa uzmi te ko ji vam se naj vi {e svi |a. pi le ti ne sa so som od na ra i gu ste ~or ba od pa tli xa na. I to ni je bio po ziv re da ra di. Uosta lom, du bo ko re li gi o zna Sa ra, okru glih obra za, oza re no nas je uve la u xa mi ju, na pu ni la nam {a ke to plim, le pqi vim ur ma ma i iz qu bi la nas kad smo od la zi le. Do du {e, dok je Je le na se de la na pra gu bo go mo qe po ku {a va ju }i da ve `e per tle na star ka ma sa sve ur ma ma u ru ka ma, ne smo tre no ot kriv {i list jed ne no ge, Sa ra se hi tro ba ci la na wu da je po kri je, sva za ja pu re na, ali ni ma lo ne qu ba zna.

Go vo ri li su mi da }e nam se u Ira nu mo `da de si ti da nas gra |a ni, a ne ver ska pa tro la, upo zo ri ti da ni smo ob u ~e ni po ver skom pro pi su. U po ~et ku mi je ma lo bi la fr ka od te „ver ske po li ci je“, da me ne pri ve du zbog bo sih no gu, cr ve nog la ka ili pra me na ko ji iz vi ru je. No si la sam ma ra me, na rav no,

31.decembar2011-2.januar2012.

c m y

dnevnik

kao i sve osta le `e ne iz gru pe od tre nut ka sle ta wa na te he ran ski aero drom i {lam pa vu du ga~ ku ode }u, ali to opet sve za jed no ni je ba{ iz gle da lo mno go stro go i smer no .

Do du {e, ka ko nig de ni su za bra we ne bo je, {a re ni li smo se kao pa pa ga ji is pred Ha fi zo vog gro ba u Si ra zu. A ja sam jo{ umi sli la i da mi ma ra me do bro sto je, pa mi to sve ni je bi lo mr sko bez ob zi ra {to je na 40 ste pe ni ipak bi lo pre to plo.

Me |u tim, ~i ni se da je iz ne kog raz lo ga stro gost ver skih du {e bri `ni ka ozbiq no po pu sti la po sled wih go di na, jer smo vi |a li pa ro ve po par ko vi ma i jav nim me sti ma, kao i mno go ve o ma do te ra nih i na {min ka nih `e na, ko je su iz gled pri la go di le ne kim svo jim tu ma ~e wi ma tra di ci o nal nog dres ko da; uz to, u jed nom tak si ju smo sve vre me slu {a li Lej di Ga gu dok je vo za~ go to vo |u skao. Svu da smo se kre ta li u me {o vi tom dru {tvu i bi li okru `e ni pred stav ni ci ma oba po la, ko ji ba{ i ni su bi li u rod bin skim ve za ma, ka ko bi to mu le za po ve da le. Svi smo se i sli ka li za jed no (Iran ci ve o ma vo le da vam po zi ra ju, a jo{ vi {e da vas sli ka ju mo bil nim te le fo ni ma).

Ipak, ka da smo upa le u mu {ki deo va go na u me trou, svi su se okre nu li, ma da vi {e ra do zna lo, ne go s ne go do va wem. Ubr zo smo vi de li deo va go na odvo jen sta kle nim vra ti ma na ko ji ma je pi sa lo „sa mo za `e ne“. Za pra vo, `e ne mo gu da se vo ze u mu {kom de lu, ali mu {kar ci ni ka ko ne mo gu u `en skom. Ka `u da ne kad, ka da se za de si da u avi o nu na lo kal nom le tu `e na tre ba da sed ne po red mu {kar ca, svi put ni ci sko ~e na no ge i po~ nu ne ke ne ve ro vat no uigra ne br zo met ne ro ka de i pre tum ba va wa ka ko bi se sve na me sti lo u skla du sa ver skim pro pi si ma. Ipak, u jed nom gra du u pro vin ci ji, u ve li kom ho te lu u ko me je na re cep ci ji ured no sta jao pla kat ko ji je upo zo ra vao da se „ne }e ~e ki ra -

ti oso be ko je ni su ob u ~e ne u ~a dor ili s hi xa bom“, ko no bar nam je ru kom po ka zao da slo bod no mak ne mo „to“ s gla ve.

Iran ci, ta ko |e, mi mo uvre `e nog mi {qe wa, po {tu ju mo no te i sti~ ke re li gi je i mno go wih ima sta ro za vet na ime na. U Is fa ha nu po sto ji lep jer men ski kvart sa iz u- zet no bo ga to fre sko sli ka nim pra vo slav nim cr kva ma, a po ce lom Ira nu je mno go zo ro a strij skih hra mo va. ^ak je par sa go vor ni ka na {lo za po treb no da mi ka `e ka ko oni po {tu ju Je vre je i da ne ma ju ni {ta pro tiv wih, te da ne raz u me ju re ~i svog pred sed ni ka ko ji ma se ne gi ra ho lo ka ust. „Na{ pro blem je izra el ska dr `a va, a ne Je vre ji. Ju da i zam je pri zna ta re li gi ja u Ira nu“, ob ja {wa va li su mi.

Ni smo in si sti ra li na pri ~i o po li ti ci, ve ri, ali su mno gi Iran ci sa mi otva ra li te te me, u tak si ju, u mu ze ju, na tr gu... I go to vo su jed no gla sni: oni kao ze mqa ima ju pra vo da raz vi ja ju svoj nu kle ar ni pro gram u „mir no dop ske svr he“, kao i sva ka dru ga ze mqa. „Za sto smo mi go ri od dru gih? Po gle daj te isto ri ju, ni smo vo di li ni je dan rat van svo je te ri to ri je od 18. ve ka.

Sa mo smo se bra ni li. I ka da su nas Ira ~a ni na pa li, i ka da su ko ri sti li he mij sko oru` je, Sa vet bez bed no sti je to do zvo lio. Nas je sto ti ne hi qa da sa ka tih iza {lo iz tog ra ta. [to smo vam mi uvek kri vi za sve..?“ Iako su tre }a svet ska si la po ko li ~i na ma naft nih re zer vi i pri rod nog ga sa, zbog pro pa lih in du strij skih po stro je wa za pre ra du naf te ~e sto mo ra ju da uvo ze de ri va te. A bu du }i da je u gra do vi ma za ga |e we ve li ko, uglas }e vam re }i da je nu kle ar na ener gi ja „mno go bo qa za Iran – iz eko lo {kih raz lo ga“.

U Ira nu je 70 od sto sta nov ni {tva mla |e od 30 go di na, mno gi stu di ra ju, a Ze mqa je tre }a na sve tu po bro ju blo ge ra i in ter net se ma sov no ko ri sti. Na Fa ce bo ok pro fi li ma, isti na za klo we ni iza mno go pr ste no va za {ti te i la `nih ime na, ka ~e se sli ke s lu dih `ur ki na ko ji ma de voj ke po staj lin gu, gar de ro bi, mi ni }i ma i le po ti ne za o- sta ju za na {im naj lep {im su gra |an ka ma. Iran ci, da kle, vo le in ter net ba{ kao i po e zi ju. Sva ki Ira nac u ku }i ima, po red Ku ra na, i ne ku zbir ku Oma ra Ha ja ma, Sa di ja, Ha fi za ili Fer do si ja. Sa di i Ha fiz sa hra we ni su u [i ra zu, i re ka ho do ~a sni ka iz ce le ze mqe sva ko dnev no pre pla vqu je oba ma u zo le ja. Is pred Ha fi zo vog gro ba pri to me sto je i ~i ta ~i sud bi ne, jer mno gi Iran ci ve ru ju da i da nas va `e sa ve ti ovog ve li kog pe sni ka iz da le kog 14. ve ka i ne ret ko va `ne od lu ke do no se is kqu ~i vo u skla du s tu ma ~e wem onog sti ha na ko me se otvo ri zbir ka Di van-e-Ha fez – „Ha fi zo vi di va ni“.

Po e zi ja je ve za na i za iran ski na ci o nal ni sport, zur ha ne, jer se uz po ne ki bu baw i pe va we, za vre me tre nin ga re ci tu ju sti ho vi epo va o ju na~ koj i slav noj iran skoj pro {lo sti. A zur ha ne su, ina ~e, spoj der vi {kog ob re da, rva wa, tre nin ga sna ge i ve {ti ne i – ple sa. Tre ner/ver ski vo |a se di na ga le ri ji sa bub wem i rit mi~ nim gla som iz go -

Iranke su zaista prelepe: Nazin

35

Piknikovawe je deo svakodnevice

Na bazaru i sati prolaze za tren: presko~iti bazawe po wima neoprostiv je greh

va ra sti ho ve, da ju }i ri tam i ko man de pe li va ni ma, ko ji u ne koj vr sti osmo u ga o ne ru pe-rin ga deo tre nin ga ve `ba ju uz po mo} ho kli ca, me tal nih la na ca, }u ski ja i bu zdo va na, po tom se rvu, a on da se i na iz me ni~ no vr te oko svo je ose kao der vi {i.

Bor ci se ta ko |e po vre me no ogla {a va ju, po na vqa ju }i mo li tve uw ka vim gla so vi ma, ili kli ~u }i u sla vu Ali ja, ve o ma zgod nog {i it skog ima ma iz sed mog ve ka, ~i ja je sli ka na zi du me |u fo to gra fi ja ma ve li kih pe li va na. Ceo spek takl je ~u de san, a na ma je bio i po se ban, jer tre ba re }i da za pra vo ni je do zvo qe no da mu `e ne pri su stvu ju, vaq da zbog hor mon skog na bo ja u va zdu hu a i uskih ko `nih ga }a u ko ji ma pe li va ni ve `ba ju. Na kra ju u~i teq u Fer do si je ve sti ho ve ume }e po zdrav i `e qu za do bro zdra vqe za go ste iz Sr bi sta na, na {e pri ja te -

@ivopisne bazarske `ile Sva ki grad u Ira nu ima svoj po kri ve ni ba zar. Te he ran ski je naj ve }i; u we go vim ki lo me tar ski du gim `i vo pi snim ba zar skim `i la ma, ko je se gra na ju na sve stra ne kao grad u gra du, ro di le su se i umr le sve pre vrat ni~ ke ide je, za po ~e li svi re vo lu ci o nar ni ta la si, po kre ti, uti ca ji i ide je, za ku va la se sva ka pro me na ko ja je uz dr ma la ze mqu. Ko me pre su di te he ran ska ba zar ska ~ar {i ja, taj pre u zi ma ili gu bi vlast. Oti }i u Iran a ne da ti se bi par po par sa ti lu ta wa na sva kom od we go vih ba za ra, neo pro sti vi je greh. Ta kvu ga le ri ju upe ~a tqi vih, film skih li ko va i pri zo ra ne }e te sre sti nig de u sve tu. A ima }e te pri de i mo gu} nost da ku pi te su {e ne glo gi we, be li dud, kri ve {ta pi }e su {e ne su rut ke i ve li ke li sto ve aloe, naj sla |e ur me i si ro ve pi sta }e, pa sve do per sij skih te pi ha, naj fi ni jih ma ra ma i ogr li ca od tir ki za. Uosta lom, gde }e te jo{ vi de ti ~ip ka ste brus hal te re svih bo ja i raz ne mo de le cr nih ~a do ra – u istom iz lo gu? qe. Svi hor ski pri hva ta ju, a mi smo, bog me, dir nu ti.

Ne ko li ko stva ri me je ve o ma iz ne na di lo u Ira nu, i u osno vi me |u so bom ne ma ju ni ka kve ve ze, ali od ra `a va ju sve kon tra ste i svu kom plek snost ove ze mqe. Jed na od wih su - pla sti~ ne ope ra ci je. Sa mo u Te he ra nu ima oko pet hi qa da hi rur ga-pla sti ~a ra, ko ji ma hom ope ri {u – no se ve. U mo der nom Ira nu je iz gle da hit ne sa mo ima ti no vi nos, ne go i svi ma sta vi ti do zna wa ka ko je „nov” is ti ~u }i na jav nim me sti ma fla ster ~i} iz nad no zdr va. Uosta lom, sre li smo ve o ma mno go mla dih `e na s tim „mod nim de ta qem” na li cu i, raz u me se, raz go vor na tu te mu je ve o ma po `e qan.

Tvr di li su nam da ~ak ima de vo ja ka ko je bi sil no vo le le da ope ri {u nos, te u o~e ki va wu da za to sku pe pa re, {e ta ju fla ster ~i} tek ona ko. Ko li ko god to de lo va lo pa ra dok sal no, kult le pog li ca u Ira nu

je ne ve ro va tan, i po {to je nos je di no {to se za pra vo vi di na `e ni, on da se ula `e ve li ki trud da ono iz gle da {to lep {e.

Dru gi pa ra doks je da od svih opa sno sti ko je pre pu ta za mi {qa te da vam mo gu pre ti ti u Ira nu, ipo sta vi se da je za pra vo naj o pa sni je – pre }i uli cu. U Te he ra nu, gra du od pet na e stak mi li o na sta nov ni ka, sa o bra }aj ni ha os je ne za mi sliv. Uz gred bu di re ~e no, pred sed nik Ah ma di ne xad je stru~ wak ba{ za oblast sa o bra }a ja!? Pro pi si, se ma fo ri i sa o bra }aj ci kao da ne po sto je; vi de li smo vo `wu u su prot noj tra ci, ko ja je vo za ~u de lo va la „pra zni je“, kao i ba let ske pi ru e te vo za ~a no }u u svad be noj po vor ci. Naj bo qi trik da se pre |e uli ca je da se za le pi te za ne kog Iran ca, udah ne te va zduh i – oti sne te se. Po sle ne kog vre me na, na vik ne te, bu de go to vo za bav no. Li ~i na ples, mo `da pre na ko ri du. [tos je u to me da pra ti te ri tam i opu sti te te lo, tri na pred, dva na zad, ku ko vi le vo, za ne si de sno, po tr ~i, sta ni, po gled de sno, a sad br `e... Ole! Od te gun gu le Iran ci be `e u par ko ve ko ji su ogrom ni, iz u zet no buj ni i sre |e ni, sa broj nim ~e sma ma, klu pa ma, ba ze ni ma sa zlat nim ri bi ca ma, ka ska da ma, ve li kim dr ve nim ve wa ci ma i ve li kim {a hov skim ta bla ma od ugla ~a nog ka me na u ob li ku pe ~ur ke. Svu da su i spra ve za ve `ba we u pri ro di.

Pik ni ko va we je obo `a va na sva ko dnev na ak tiv nost. Kao da ceo Iran ru ~a na }i li mi ma ko ji su pro str ti na sva koj ze le noj po vr si ni na ko ju mo `e da se na i |e. No se se ter mo si i ku tu ji ce, ro {ti qi i }a se. Oku pi se ce la u`a i {i ra fa mi li ja, sa ma wom i ve }om de com, igra se bad ming ton, vo ze ro le ri... Ipak, nig de tra va ni je uga `e na, nig de se pa pi ri} ne osta vqa za so bom. Pik ni ku je se i u ~a rob nim par ko vi ma Is fa ha na po red naj lep {ih mo sto va na sve tu, lep {ih od lu cern skog i fi ren tin skog za jed no, i u [i ra zu, u naj ~u ve ni jim ba {ta ma Ira na, ko je vaq da naj vi {e li ~e na ono me sto ko je se zo ve ra jem. I ja sam svoj ro |en dan pro sla vi la ru~ kom na tra vi, na iran ski na ~in, u par ku bli zu mu ze ja te pi ha u Te he ra nu.

Naj lep {i ro |en dan, ikad. n

31.decembar2011-2.januar2012.

dnevnik

c m y

36

PO ^I WE 33. DA KAR RE LI – ^E TVR TI U KO JEM U^E STVU JE I NA[ GA BOR SAG MAJ STER

Jur wa va od oba le do oba le d Atlantskog do Tihog okeana, preko pampasa i }udqive Atakame u ^ileu, do kondorovih visina u Andima – to }e, u najbitnijem, biti zadatak za 465 posada, svrstanih u ~etiri e{alona, koje }e 1. januara iz Mar del Plate (Argentina) krenuti u 8.373 kilometara duga~ko 33. izdawe Dakar relija.

Uz Argentinu i ^ile, u kojima se od 2009. silom prilika odr`ava najpoznatiji reli na svetu, ove godine dakaristi }e prvi put voziti i po Peruu, u ~ijem }e glavnom gradu Limi, 15. januara biti okon~ana trka. “El Dakar” je, dakle, po~eo da se {iri po Latinskoj Americi, {to organizatorima dozvoqava da dodatno raspale svoju ma{tu u osmi{qavawu mar{rute, dok zemqama doma}inima do-

O

nosi sasvim solidne prihode: evo Argentina je lane, {to direktno {to indirektno, prihodovala 280 miliona dolara od relija. Ipak, `eqa organizatora da reli zahvati i deo Brazila zasad ostaje pusti sanak, budu}i da se toj ideji, kako se nezvani~no mo`e ~uti, o{tro protivi Argentina. A s gau~osima se, je li, ne treba igrati, jer je ipak lavovski deo od pro{logodi{wih 5 miliona (!) posmatra~a, trku pratilo upravo u Argentini. Argentinci su, svedo~e u~esnici trke, ludi za fudbalom ali, tvrde, jo{ su lu|i za reli sportom.

Drugi kuriozitet ovogodi{weg izdawa jeste ujedna~avawe kubika`e motocikala. Kad ve} ne mogu da u potpunosti obezbede ravnopravnost u~esnika, orga-

nizatori su makar uveli pravilo po kojem }e na startu svih 185 motociklista oni morati da imaju ma{ine do 450 kubika. I pored toga, takmi~ari iz top 20 }e u mnogome biti u prednosti u odnosu na ostatak e{alona, pre svega po iskustvu – u pitawu su mahom prekaqeni dakaristi, a mnogi od wih su ujedno i profesionalci koji se tokom ~itave godine pripremaju za Dakar voze}i Svetski {ampionat.

Uz to imaju i tehni~ku i svaku drugu podr{ku od svojih timova.

Vo`wa na motoru od 450 kubika predstavqa}e izazov za Suboti~anina Gabora Sagmajstera kao jedinog predstavnika Srbije na wegovom ~etvrtom nastupu na r « eliju nad svim relijima», budu}i da je sva tri prethodna u~e{}a zavr{io na motoru od 690 kubika. Sagmajster je u Ju`nu Ameriku otputovao s fabri~kim KTM-om od 450 kubika i 75 kowskih snaga, uveren da

}e mu wegove performanse omogu}iti do sada najboqi plasman na Dakaru.

– Imam vi{egodi{we iskustvo na takmi~ewima sa motorima od 450 kubika, ali ovo }e svejedno za mene biti ne{to novo – rekao nam je Sagmajster uo~i odlaska na Dakar. – Ako ma{ina izdr`i, sigurno i ove godine sti`em na ciq trke, a iskreno se nadam da }u zavr{iti plasmanom me|u prvih 40. Po mom mi{qewu, ovaj motor mo`e da izdr`i najvi{e sedam dana, pa zato nosimo rezervni agregat. Specijali }e biti kra}i nego ranijih godina, {to zna~i da }e biti i mnogo te`i, zato smatram da }e ovaj lak{i motor biti korisniji od 690-ke za savladavawe prepreka na Dakaru.

Itinererom je predvi|eno da Dakar konvoj, sa~iwen od 185 motocikala, 171 automobila, 33 kvoda i 76 kamiona, prvih pet dana projezdi po dosada{wim u~esnicima tek delimi~no poznatim rutama po Argentini. Kawoni, isu{ena korita reka, pesak i pampasi nisu zaobi|eni, da ne brinu. [estog dana reli, nakon savladavawa vrhova Anda, ulazi u ^ile, gde takmi~are ~eka suo~avawe sa Atakamom i wenim visokim dinama, a spu{tawe sa wih, kako nam je to ranije posvedo~io Sagmajster, izaziva samrtni strah. Oni koji pre`ive Atakamu i ostanu u trci, u posledwim etapama u Peruu dobi}e, ako im nije bilo dovoqno, jo{ dina, ~ija beskrajnost se mo`e meriti samo s onom koju su dakaristi u pro{losti pre`ivqavali u Mauritaniji.

Broj ke i slo va l 742 uku pan broj tak mi ~a ra i me ha ni ~a ra l 465 vo zi la: mo to ci ka la, kvo do va, auto mo bi la i ka mi o na l 260 akre di to va nih no vi na ra pra ti }e tr ku l 133 tak mi ~a ra iz Fran cu ske, po ~e mu su naj broj ni ji l 71 go di nu ima naj sta ri ji u~e snik tr ke, Fran ci sko Re gu na ski l 63 tak mi ~ar ski broj Ga bo ra Sag maj ste ra l 27 Pe ru }e bi ti 27. dr `a va kroz ko ju je pro tut wao Da kar re li od pr vog iz da wa 1979. l 20 go di na ima naj mla |i u~e snik tr ke, Lu kas Bo ne to l 14 eta pa na Da ka ru 2012 l 11 `e na u~e stvu je u ovo go di {woj tr ci U konkurenciji moticikala treba o~ekivati tradicionalno, i pomalo ve} dosadno, odmeravawe snaga KTM-ovaca Marka Kome i Sirila Deprea, suverenih vladara ovom kategorijom u poslednih {est godina. Naser Al Atija poku{a}e da odbrani titulu u kategoriji automobila, ovaj put u Hameru timu Robija Gordona, budu}i da se Folksvagen i wegov veoma uspe{ni fabri~ki tim do daqeg povukao s relija. Bi}e zanimqivo pratiti kako }e pro}i vatreno kr{tewe pet posada « mini kantrimena koje }e predvoditi Stefan Peterhansel, u poku{aju da do|e do svoje 10 titule na Dakaru. Kod kamionxija }e, po svemu sude}i, prvi put nakon ~itave ve~nosti biti neizvesno, s obzirom na to da na ovogodi{wem reliju ne}e voziti Kamazovi asovi - Vladimir C « ar ^agin, i wegov ve~iti rival Firdus Kabirov. n Denis Kolunyija

31.decembar2011-2.januar2012.

c m y

dnevnik

37

ma jedna somborska leV I [ E O D I S T O R I J E : [Andor GoMbo[, ZAborAVqenI oLIMPIJSKI [AMPIon IZ SoMborA genda s kraja 19. veka o dvojici mladi}a koji su neki nesporazum `eleli da re{e dvobojem. Po{to su ustanovili da ni jedan ne ume da rukuje ma~em, pokrenuta je inicijativa za osnivawe Somborskog postao je 1912. i tu je mnogo na- 1930. godine. Evropski prvak vala~ke akademije „Alaimo“.

Gombo{, rekav{i da se, sportskog udru`ewa. To je i u~io od trenera Arpada [loce- bio je u Budimpe{ti 1926. i Vi- Ogledao se u sva tri oru`ja i iako smatra da je kazna u~iweno u prole}e 1887. godira i Lasla Bor{odija. {iju 1927. pojedina~no i u Lije- odu{evio publiku, kao i sve maprestroga, ne}e `aline, a ma~evala~ku sekciju dobio Me|utim, vrhunske rezultate `u 1930. i Be~u 1931. ekipno. Do ~evaoce. O tome je kratku vest ti – jer namerava da zaje da vodi Aleksandar-[ana DeGombo{ je postigao tek kada je prvog svetskog prvenstva u ma- objavio i somborski list „Uj hivr{i karijeru. metrovi}, nastavnik gimnastibrigu o wemu preuzeo Italo ~evawu 1937. u Parizu od 1922. rek“. Me|utim, sredinom marta Ta~no je da vrhunski ke u nekoliko ovda{wih srpSanteli, osvaja~ zlatne i srebr- godine odr`avani su turniri isti list objavquje informacisportista u svakoj situskih {kola, koji je posle {kone medaqe na Drugoj olimpija- pod nazivom me|unarodna prven- ju da je Ma|arski ma~evala~ki aciji treba da slu`i za lo vawa u Drezdenu puto vao di, koji je od 1897. godine `iveo stva, u stvari nezvani~na svet- savez suspendovao Gombo{a na primer, ali zar su sudiEvro pom i upo {est meseci zbog toga {to je, je nepogre{ive i zar znao mnoge spornavodno, u Trstu prigovarao su~ak ni jedan Gombo{ nitove, pa i ma~evadijama i time ukaqao ugled vrje smeo da im ka`e da su we. Wegov zada hunskog sportiste. pogre{ili?! Mo`da je tak bio je da obuIstina je da je Gombo{ kao Ma|arski ma~evala~ki ~i i po menutu veliki majstor ma~evawa bio savez zaista bio princidvojicu mladi}a. pozvan da demonstrira svoje pijelan i imao isti arNema sa~uvanih znawe polaznicima akademije. {in prema svim ~lanopodataka o tome On je to i ~inio na najboqi vima. U tom slu~aju se da li je sve ovo na~in. Me|utim, na plan{i je mo`e razumeti i ova odplod ma{te ili uvek `eleo da pobedi i nije luka. Ali, treba sagleistiniti doga|aj, bilo mogu}nosti da nekom pro- dati i sve druge ~iweniali nespor na je gleda kroz prste. Pogodak u ce, a jedna od najbitni~i weni ca da je ma~evawu ozna~ava se paqe- jih svakako je da Gomma~evawe za wem sijalice i tu ne bi treba- bo{ nije zaslu`io da na kratko vreme polo da bude dileme. Ali, sudija ovakav na~in zavr{i kastalo veoma popuu Trstu poku{ao je da ubedi rijeru. Tako nije dobio larno me|u mlaGombo{a kako, tobo`e, nije priliku da i 1932. godi[andor Gombo{ dima u Somboru. imao pogodak – ve} se sijalica ne bude ~lan ma|arskog Prema nekim gre{kom upalila! Kada se ta- zlatnog olimpijskog tipo daci ma, Samo kvo „su|ewe“ ponovilo, olim- ma. Razo~arawe {to na takav ~evawa. Nije poznat ishod, ali stal ni ma~eva je u {tampi nagla{eno kako la~ki klub osno„majstor nije zaboravio one Po~asno mesto van je 1891. godisjajne poteze kojima je svojevrene. Te go di ne u Kada sam pre vi{e od 30 godina po~eo da prikupqam gra|u za meno odu{evqavao qubiteqe Finale olimpijskog turinra u Amsterdamu: Marci (Italija) - Gombo{ (Ma|arska) leto, {est nedekwigu o somborskim olimpijcima, u Me|unarodnom olimpijma~evawa i bio jedan od najboqa s ma~evaocima radio je Maru Budimpe{ti i s bratom \or- ska prvenstva. Gombo{ je 1926. u skom komitetu nai{ao sam i na ime ovog vrsnog ma~evaoca ro|eqih na svetu“. ton Endredi, ma|arski olimpi|om dr`ao ma~evala~ku akade- Budimpe{ti i 1927. u Vi{iju nog 1895. godine u Somboru. Da bih do{ao do podataka potrebnih Iako je odlaskom na studije jac. Italijanski trener \ovamiju. Uneo je mnogo novina u osvojio ova dva turnira. Bio je u za du`i tekst morao sam da pregledam mnogo stranica na interGombo{ postao stanovnik Buni Bartoli somborske ma~evaotrena`ni proces i Gombo{ je velikoj formi i jedini rivali, netu, zatra`im pomo} i podatke od Nacionalne biblioteke „Sedimpe{te i retko dolazio u ce podu~avao je 1902. godine i bio najboqi primer uspe{nosti uz kolege iz reprezentacije, bi~ewi“ u Budimpe{ti, prelistam novine na ma|arskom jeziku korodni grad, ipak je jednom za dr`ao „Ma~evala~ku akademiwegovog sistema. Studije medi- li su mu Italijani. je su u to vreme izlazile u Somboru... Nisam, na `alost, uspeo da protivnika na plan{i imao ju“, a nasledio ga je jo{ poznacine zavr{io je 1919, a od 1923.

Na IX olimpijadi 1928. godine prona|em ro|ake, jer bih time sigurno upotpunio ovu pri~u. U Somborca. Re~ je o Erneu [tetiji zemqak Etore Falketo, od godine ozbiqnije se posvetio u Amsterdamu bio je ~lan ma|arkwizi u kojoj se nalaze male romansirane biografije 41 somborbleru, mo`e se re}i pioniru 1907. godine. Sve to govori koma~evawu. Skrenuo je na sebe pa- skog tima koji je u ma~u osvojio skog olimpijca – [andor Gombo{ zauzima po~asno mesto. ma~evawa u Somboru, koji je kao liko su pa`we sportski radni`wu stru~waka na dr`avnom pr- zlatnu medaqu. S obzirom na nareprezentativac Be~a u prijaci posve}ivali nastojawima da venstvu 1920. godine kada je ~in `ivota i veliko iskustvo, teqskom susretu sa reprezentase mladi {to boqe obu~e u ruosvojio osmo mesto. U to vreme mogao je Gombo{ sigurno jo{ pijski {ampion je protesto- na~in napu{ta plan{u u potpucijom Budimpe{te ma~ ukrstio kovawu ma~em, sabqom i floMa|arska je imala mnogo sjajnih nekoliko godina uspe{no da se vao. Nije `eleo da mu se oduzi- nosti ga je odvojilo od sporta u upravo sa evropskim prvakom retom. Kao gimnazijalac, [anma~evalaca i kada jedan do tada bori na plan{i. Me|utim, sled ma pobeda na nesportski na- kojem je toliko postigao. PoGombo{em. dor Gombo{ zainteresovao se nepoznat takmi~ar stigne u fi- doga|aja naglo je okrenuo wego~in, naro~ito ne protiv po- svetio se lekarskom pozivu.

U izraelskom gradu Netawi za ma~evawe, a ovom spor tu nale dr`avnog prvenstva, jasno vu sportsku karijeru u drugom ~etnika. Neko od zvani~nika Jo{ jednom je uzeo ma~ u ruke u 1981. godine otvorena je „Ku}a ozbiq ni je se po svetio odla je da je re~ o talentu. Titulu pravcu. Po~etkom 1931. godine, je o tom „incidentu“ obavestio leto 1937. godine na molbu reslavnih sportista Jevreja“. Od skom na studije medicine u Buprvaka Ma|arske prvi put je na poziv italijanskog olimpijMa|arski ma~evala~ki savez, zervnih vojnih stare{ina i u 1997. godine u ovoj Ku}i slavnih dimpe{tu 1911. godine. ^lan osvojio 1924, zatim 1927. i 1929. ca Eduarda Alaima, Gombo{ je u ko ji je o{tro re a go vao. Na egzibicionoj borbi iza{ao na je i [andor Gombo{.

Ma|ar skog atletskog kluba kao ~lan ekipe, a pojedina~no Trstu u~estvovao u radu Ma~evest o suspenziji oglasio se i megdan jednom instruktoru man Du{an Kolunyija

I

Doktor i za ma~evawe

„ D N E V N I K ” I S T R A @ U J E : ZA[to u [Ahu dAnAS neMA hArIZMAtI^nIh LI^noStI KAo [to Su bILI tAq I FI[er?

Legende vi{e ne stanuju ovde maju 2012. u Moskvi }e se za titulu prvaka sveta u {ahu boriti Vi{vanatan Anand i Boris Geqfand. I premda je nagradni fond vi{e no pristojan – 2,5 miliona dolara – interesovawe za ovaj me~ svetlosnim je godinama udaqeno od onog koje je vladalo za, recimo, okr{aje Fi{era i Spaskog ili Karpova i Kasparova. O tome svedo~i ~iwenica da i kada poku{ate da „izguglate” neku informaciju vi{e o ovom me~u, bi}ete prinu|eni da se prethodno probijete kroz ~itavu {umu linkova koji vas upu}uje na svetle (i one druge) trenutke u {ahovskoj istoriji.

Drugim re~ima, najava duela Ananda i Geqfanda nije vest zbog koje se potresao svet. Uostalom, i sam Karpov je nedavno otvoreno priznao da je „do{ao posledwi trenutak za {ah – mora-

U

mo da vratimo autoritet {ampiona sveta”...

– Doba harizmati~nih li~nosti, kada se vi{e cenila `ivahna igra figura i kada se pe{aci nisu prebrojavali, jo{ je prisutno u nama, iako je nepovratno prohujalo – obja{wava za „Dnevnik” Bogoqub Dankovi}, me|unarodni sudija. – Pojavom rejtinga velemajstori se vi{e ne cene i prepoznavaju po `rtvama i kombinacijama za {ahovskom tablom, ve} po brojkama.

Danas su ta{tina i strast rejtinga gospodari {aha. Igra miliona preokrenula se u igru – za milione. Surovi profesionalizam!

Po Dankovi}evim re~ima, potezi vrhunskih igra~a sada ne odstupaju ni za jotu od procene najmo}nijih ma{ina za analizu.

– Nekada su igra~i igrali svaku partiju na pobedu, a danas im je ciq da ne izgube – zbog rejtinga.

[ah je pretrpeo te`ak udarac kada se Kasparov povukao

Ako izgube rejting, ne}e biti pozivani na ekstra turnire a onda nema ni ekstra honorara. A ba{ rizik u partijama i wegove (ne)o~ekivane `rtve su stvorile harizmu legendarnog Mi{e Taqa, dok se harizma Bobi Fi{era ogledala u tome {to je doneo {ahu po{tovawe koje zaslu`uje. Dosledno je branio svoje stavove i bio spreman za svaku `rtvu.

Dana{wi uslovi za igru na najvi{em nivou, navodi sagovornik „Dnevnika”, sa staklenim zvonom koje razdvajaju igra~e od publike, izvanredni su za vrhunske igra~e.

– Svaki od asova iz svetskog vrha pri~a je za sebe – ka`e [olak.

– Isto tako je i na na{im prostorima. Uzmite za primer Ivani{evi}a, {ahovskog veseqaka, kome na lepr{avoj igri i `rtvama koje pra{te na sve strane zavide i {ahisti iz vrha rejting liste. Ili svestranog Vu~kovi}a, {ampiona Evrope u problemskom {ahu, koji ne igra mnogo, ali u svojim retkim nastupima redovno tu~e pripadnike svetske elite. Zapravo, {ahovska igra izgubila je veliki deo svoje harizme samo na na{im prostorima. Jer, {ah je u vreme stare

Promewen je sistem vrednosti – Za{to u {ahu danas nema vi{e harizmati~nih li~nosti kao {to su bili Taq i Fi{er? Mislim da je odgovor na ovo pitawe prili~no jednostavan – ka`e velemajstor Du{an Popovi}. – Promewen je sistem vrednosti. U vremenu u kome `ivimo izgleda da novac predstavqa sve. A mi se ne bavimo profitabilnim sportom, nema nas na televiziji kao nekad, gubi se interes medija za {ah. To je jedan od glavnih uzroka. Fi{er i Kasparov su u svoje vreme imali mnogo ve}i uticaj u dru{tvu nego danas recimo Karlsen i Kramnik, i to im je pomoglo da do|u u `i`u interesovawa pa je samim tim i {ah bio popularniji. To je sve stvar razlike vremena u kome `ivimo i u kom se `ivelo.

– Me|utim, upravo ih to na neki na~in i otu|uje od qubiteqa {aha i prisnosti doga|aja s wima – navodi Dankovi}. – Mo}ne ma{ine za analizu partija su omogu}ile da {ahisti danas mogu da reprodukuju najja~e poteze a mawe da stvaraju. [to bi rekao jedan moj prijateq: ko ima boqu ”memoriju pam}ewa”, taj je boqi.

Po re~ima velemajstora Dragana [olaka, zanimqivih qudi, pogotovo u {ahovskom vrhu, ipak ima, „kao {to je uvek bilo i kao {to }e uvek biti”.

Jugoslavije imao visok polo`aj u dru{tvu. Otuda mo`da subjektivni utisak da je danas harizmati~nih li~nosti u {ahu mawe.

I velemajstor Aleksandar Kova~evi} se sla`e da nemamo novih Gligori}a i Qubojevi}a i zbog toga {to smo u posledwih 20 godina od raspada SFRJ, promenili nekoliko dru{tvenih sistema i dr`ava, a o ratovima da se i ne govori.

– Uz to, do`iveli smo da nam je {ahovska orgaznizacija potpuno obezglavqena i ne zna se {ta i kako treba da radi. Zato

Legendarni me~ Spaski - Fi{er

se nisu dovoqno razvili neki veliki potencijali kao {to su Miladinovi}, Ivani{evi}, Perunovi}, [olak... Me|utim, ni u svetu nema vi{e li~nosti kao {to su bili Mi{a Taq i Bobi Fi{er. Jednostavno, vremena su se promenila. Oni su `iveli i igrali u zlatno doba 60-tih i 70tih godina pro{log veka. To su bila vremena procvata jedne epohe, vremena hipi pokreta i Bitlsa. Jo{ se nije nazirao kraj oba dru{tvena sistema: ni socijalizma ni kapitalizma. A danas se sve ubrzalo, sve je nervoznije i napetije. I to se oslikalo i u {ahu.

Velemajstor Kova~evi} ipak napomiwe da je savremeni {ah pretrpeo te`ak udarac odlukom Garija Kasparova da vi{e ne u~estvuje na turnirima.

– On je bio vrlo jaka li~nost i posledwi od velikih svetskih {ampiona. Posle toga nastao je haos u {ahovskoj organizaciji, prestali su da se igraju klasi~ni me~evi za svetskog {ampiona. Posle wega smo imali nekoliko vrlo dobrih igra~a kao {to su Kramnik, Anand, Ivan~uk, [irov, Geqfand, ali su svi oni `iveli i igrali nekako u senci Kasparova – ka`e Kova~evi}.

Za Krasoja Notaro{a, dobitnika nagrade “Jovan Miki} Spartak” za `ivotno delo, ma koliko to paradoksalno delovalo, upravo su velika ekspanzija {aha, kao i ulazak u eru kompjuterskog {aha, „krivci” {to vi{e nema takvih harizmati~nih li~nosti poput Taqa, Fi{era, Botvinika... niti takvih planetarnih {ahovskih doga|aja kao {to su bili pojedini me~evi za prvaka sveta (Botvinik - Smislov, Fi{er - Spaski, Karpov - Kasparov ), ili grandioznih turnira koji su trajali mesec i vi{e dana, poput Amsterdama 1946, Moskve 1956, Bleda 1961, Havane 1962...

– Nekada je bilo mnogo mawe vrhunskih {ahovskih doga|aja koji su se zbog toga `eqno i{~ekivali, pomno pratili, uglavnom preko {tampanih medija, i dugo pamtili, a junaci tih turnira bile su istinske sportske i medijske zvezde – navodi Notaro{. – Danas u obiqu {ahovskih doga|aja te{ko je sve to pratiti, i naravno sve se brzo zaboravqa, a {ahovski {ampioni nemaju vremena da postanu harizmati~ne li~nosti jer brzo dolaze nova, mla|a i uspe{nija lica. n E. N. L.

31.decembar2011-2.januar2012.

c m y

38

dnevnik

„DNEVNIKOV” IZBOR NAJBOQIH SPORTISTA AP VOJVODENE ZA 2011. GODINU ATLETIKA 1. Mihail Duda{ (Vojvodina, Novi Sad) 2. Dragana Toma{evi} (Sirmijum, Sremska Mitrovica) 3. Ivana [panovi} (Vojvodina, Novi Sad) 4. Marija Vu~enovi} (Srem, Sremska Mitrovica) 5. Dragutin Topi} (Vojvodina, Novi Sad)

BOKS 1. Marija Pavlov ( [ajka{i, @abaq) 2. Vawa Ba~i} (Spartak, Subotica) 3. Denis Memetovi} (Spartak, Subotica) 4. Sabo Florijan (Spartak, Subotica) 5. Sebastijan [a}iri (Lupus, Novi Sad)

VATERPOLO 1. Boris Vapenski ( Vojvodina, Bovi Sad) 2. Nemawa Ubovi} ( Vojvodina, Novi Sad) 3. Milo{ Marinkovi} ( Vojvodina, Novi Sad) 4. Milo{ Mili~i} (Vojvodina, Novi Sad) 5. Marko Matovi} ( Vojvodina, Novi Sad)

VESLAWE 1. Iva Obradovi} i Ivana Filipovi} (Danubijus 1885, Novi Sad) 2. Milo{ Stanojevi} (Tami{, Pan~evo) 3. Milo{ Urukalo (Danubijus 1885, Novi Sad) 4. Zorica Mr|a (^urug, ^urug) 5. Milica Slijep~evi} i Miona Mitrovi} ( Danubijus 1885, Novi Sad)

GIMNASTIKA 1. Bojan Dejanovi} (Sokolsko dru{tvo Vojvodina, Novi Sad) 2. Aleksandra Raj~i} (Sokolsko dru{tvo Vojvodina, Novi Sad) 3. Tamara Mr|enovi} (Sokolsko dru{tvo Vojvodina, Novi Sad) 4. @arko Atanasovski (Sokolsko dru{tvo Vojvodina, Novi Sad) 5. Robert Me{ter (Sokolsko dru{tvo Vojvodina, Novi Sad)

DIZAWE TEGOVA 1. ^aba Na| (Banat, Zrewanin) 2. Milo{ Kne`evi} (Spartak, Subotica) 3. Igor Tomi} (Radni~ki, Sombor) 4. Dejan Pei} (Spartak, Subotica) 5. Bo{ko Miqu{ (Kamen, In|ija)

NAJBOQE: VESLA^ICE IVA OBRADOVI] I IVANA FILIPOVI]

Za ve slaj po za ve slaj - Lon don ko po sled wi iz bor za spor ti stu Voj vo di ne, u isto ri ji du goj 55 go di na, ni je bio je dan od naj bo qih, on da je sva ka ko bio je dan od naj lep {ih. A ka ko i ne bi ka da su pr va dva me sta za u ze le tri vr hun ske spor ti ski we, le pe i {ar mant ne de voj ke, Iva Ob ra do vi} i Iva na Fi li po vi} su do bi le naj vred ni ji pe har (dublskul), a An to ni ja Na| dru gi po vred no sti. Iva, ~la ni ca Da nu bi ju sa 1885, je ve} go di na ma ne pri ko sno ve na u Po kra ji ni, a ove go di ne joj se pri kqu ~i la klup ska ko le gin ca Iva na u dublsku lu i one su na EP u Plov di vu osvo ji le sre br nu me da qu. Ta ko su Iva i Iva na na sta vi le do mi na ci ju vo de nih spor to va za po ~e tu 2004. go di ne na „Dnev ni ko voj„ ve~ noj li sti.

- Uvek se iz no va ob ra du jem ka da ne ko pri me ti i na gra di na {e re zul ta te, mu ko tr pan rad i od ri ca wa. Ni ko od nas to kom tre nin ga ne raz mi {qa da to ra di mo da bi bi li jed nog da na iza bra ni za naj bo qe, ve} ba ve }i se spor tom tru di mo se da bu de mo naj bo qi. Si gur no da je „Dnev ni ko va„ na gra da za nas pod strek i to nam pred sta vqa re per, od no sno stan dar, za na red ni pe riod - re kla je Iva, a po tom se na do ve za la Iva na: - De {a va se da nam po ne sta ne mo ti va ci je, da nam ne ide, a upra vo na gra de i ne ke ta kve stva ri te pod se te da mo ra{ da is pun{ svo ja i tu |a o~e ki va wa. Bi ti spor ti sta zna ~i bo ri ti se za pre sti`, da do ka `e{ da si naj bo qi. Ka da ne ko pre po zna da si naj bo qi to stva ra od re |e ni stan dard, gra ni cu-cr tu ko ju u na red nom pe ri o du mo ra{ da pre sko ~i{.

Pret hod ne zi me u Ame ri ci, gde stu di ra ju, Iva i Iva na sa mo i ni ci ja tiv no su se le u isti ~a mac i od mah i br zo za kqu ~i le da bi mo gle da se opro ba ju u dubl sku lu. [an su su do bi le na EP i sti gle do sre br ne me da qe.Me |u tim, olim pij sku vi zu jo{ uvek ni su ove ri le, a na mer ne su.

- Je di ni i pri mar ni ciq nam je da se pla si ra mo na Olim pi ja du i da ta mo ostva ri mo {to bo qi pla sman. [an su }e mo ima ti na kva li fi ka ci ja ma 23. ma ja u [vaj car skoj, a nad me ta }e se po sa de ko je ni su obez be di le od la zak u Lon don. Kva li fi ko va }e se sa mo po dve po sa de - re kla je Iva, a ka kva }e im bi ti kon ku ren ci ja sa op {ti la je Iva na:

A

DRUGOPLASIRANA: KAJAKA[ICA ANTONIJA NA\

TRE]EPLASIRANI: KARATISTA SLOBODAN BITEVI]

Sa wam olim pij sku U~e nik pre ti u~i te qu! me da qu S K a ja ka {i ca An to ni ja Na| je i da qe je ne pri ko sno ve na u Voj vo di ni. Ova {ar mant na Bez dan ka, ko ja na stu pa za no vo sad sku Voj vo di nu, 2008. je bi la naj bo qi spor ti sta u iz bo ru na {eg li sta, a ove go di ne po di gla je pe har kao dru go pla si ra na. An to ni ja je na Evrop skom pr ven stvu u Be o gra du osvo ji la sre br nu me da qu u di sci pli ni jed no sed na 1.000 me ta ra, dok je u

KARATE 1. Slobodan Bitevi} (Dinamo, Pan~evo) 2. Sawa Cvrkota (Zadrugar, Lazarevo) 3. Reqa Mijanovi} (Tikvara, Ba~ka Palanka) 4. Stefan [emlal (Radni~ki, Kovin) 5. @ivojin Nikoli} (Tikvara, Ba~ka Palanka)

KAJAK I KANU 1. Antonija Na| (Vojvodina, Novi Sad) 2. Milenko Zori} (Sintelon, Ba~ka Palanka) 3. Antonija Panda (Dunav, Bezdan) 4. Marko Novakovi} (Be~ej, Be~ej) 5. Vladimir Turbarov (Vojvodina, Novi Sad)

BICIKLIZAM 1. Gabor Kasa (Spartak, Subotica) 2. Marko Popovi} (Ris sajkling, Novi Sad) 3. Boris Popovi} (Ris sajkling, Novi Sad) 4. Dejan Vidakovi} (As, Apatin) 5. Jovana Crnogorac (Novi Sad)

- Tek u [vaj car skoj }e mo zna ti ka kva }e bi ti kon ku ren ci ja, ali u sva kom slu ~a ju bi }e `e sto ka.Na dam se da }e nas po vre de za o bi }i i ve ru jem da }e mo sva kom ri va lu mo }i da iza |e mo na cr tu. Do ta da nas o~e ku je mno go tre nin ga.

Za raz li ku od Ive, Iva na je pr vi put u `e sto kom rit mu tre nin ga, da le ko od to plog do ma. Me |u tim, ka ko ka `e to joj te {ko ne pa da po {to je dr `i sjaj na at mos fe ra i pri jat no dru {tvo u re pre zen ta ci ji, a od li~ no se uklo pi la sa ci mer kom Ivom, u ko joj je na {la pra vu dru ga ri cu.

Iva na po mi we da sa da sa Iva nom mno go lak {e pre `i vqa va `e sto ke tre nin ge i da plus ima s kim da po de li `en ske taj ne.

Pi ta li smo mla de da me da li }e se even tu al no opro ba ti u jo{ ne koj di sci pli ni.

- Ima mo mo gu} nost da ve sla mo i u dvoj cu, u ko jem ne ma mo ba{ ne ko is ku stvo, ali bi smo vo le le da se oku {a mo i da vi di mo do kle idu na {e spo sob no sti. Ono {to je si gur no, na kva li fi ka ci je za Olim pi ja du }e mo i}i u onoj di sci pli ni u ko joj bu de mo naj br `e - kon sta to va la je Ob ra do vi }e va, a na pi ta we {ta im naj te `e pa da Fi li po vi }e va je re kla: - Dr `a ti po sta vqe ni ciq u fo ku su, za tim ne obra }a ti pa `wu na us put ne uspo ne i pa do ve, bi ti sva ko dnev nio ras po lo `en i mo ti vi san za tre nin ge...

Da bi se sti glo u Lon don tre ba }e hi qa de i hi qa de za ve sla ja, sva ko dnev nih vi {e sat nih tre nin ga, kon cen tra ci ja i mo ti va ci ja...

- Si lan rad i na po re ubla `u je mo in ter nim {a la ma, ~e sti smo go {}e Be o grad ske fil har mo ni je, ide mo na iz le te, jpa pra va smo ve li ka po ro di ca - re kla je Iva na.

- U ve sla wu se bi i dru gi ma stal no do ka za u je{ da da mo `e{ br `e i to je na ja ~i mo tiv da stig ne{ do `e qe nog ci qa. Ka da si na vo di ~u je{ sa mo ka ko ve slo za se ca ta la se i ve sla{, ve sla{... - ka `e Iva i do da je da se na da da }e we na dva mla |a bra ta, Sa {a i Va wa, nad ma {i ti we ne i ta ti ne re zul ta te. n Jovo Gali}

olim pij skoj di sci pli ni ~e tve rac na 500 me ta ra na Svet skom pr ven stvu u Se ge di nu bi la de ve ta, sa An to ni jom Pan dom i se stra ma Ni ko li nom i Oli ve rom Mol do van, ~i me je iz bo ri la olim pij sku nor mu. Na rav no, na dr `av nom pr ven stvu je osvo -

ji la zlat nu me da qu, pa joj je ove go di ne pri pa la i Spar ta ko va na gra da.

- Ova pri zna wa su za nas spor ti ste ve o ma zna ~aj na, jer iz wih cr pi mo sna gu i mo tiv za da qi rad. Iz u zet no sam sre} na i {to sam us pe la da iz bo rim olim pij sku vi zu, jer mi sil no `e le la da u~e stvu jem na Igra ma u Lon do nu. U Pe kin gu, na `a lost, ni sam u~e stvo va la, a fa li lo mi je ta ko ma lo. Za to mi se san sa da ostva rio.

Tru di }u se da po sti `em jo{ bo qe re zul ta te i osva jam me da qe - re kla je An to ni ja. l Do olimpijske vize nisi stigla u svojoj disciplini (K1-1000), nego u ~etvercu.

- Da, mo ja di sci pli na ni je olim pij ska, pa smo od lu ~i li da sa sta vi mo ~e tve rac ka ko bi nas vi {e oti {lo na Olim pij ske igre. Me wa li smo sa stav pre Svet skog pr ven stva i on da smo An to ni ja Pan da, se stre Ni ko li na i Oli ve ra Mol do van i ja ko na~ no us pe le da osva ja wem de ve tog me sta u Se ge di nu iz bo ri mo nor mu. l Za koju disciplinu }e te se opredeliti za Olimpijadu?

- Iz bor no tak mi ~e we je u ma ju ili ju nu i ta da }e se od lu ~i ti {ta }e ko da ve sla. Na rav no, ve sla }e mo ~e tve rac i {ta nam jo{ bu de do zvo lio pro gram na Igra ma. l Kakva su tvoja o~ekivawa u Lndonu?

- Ve li ka. @e qa mi je da na Olim pij skim igra ma uzme mo jed nu od me da qa. To mi je san i ka da bi us pe la bi la bi to kru na mo je ka ri je re. l Vrhunski sporti imaju malo slobodnog vremena, {to podrazumeva da se eventualno zapostavi {kola.

- Za vr {i la sam na Fa kul te tu za sport i tu ri zam za na stav ni ka fi zi~ kog vas pi ta wa. Sa da sam upi sa la ma ster stu di je na istom fa kul te tu. Kad god imam vre me na idem na fa kul tet, pa se za hva qu jem svi ma na raz u me va wu za mo je sport ske oba ve ze. Ka da jed nog da na bu dem za vr {i la sport sku ka ri je ru, `e le la bih da ra dim u {ko li kao na stav nik, jer ve o ma vo lim de cu i rad sa wi ma mi pri ~i wa va ve li ko za do voq stvo - is ta kla je An to ni ja Na|. n Gordana Malenovi}

lo bo dan Bi te vi}, ka ra ti sta pan ~e va~ kog Di na ma, je na do brom pu tu da po bro ju tro fe ja pre va zi |e svog tre ne ra, le gen dar nog Pre dra ga Sto ja di no va. Ovaj sjaj ni bo rac, ina ~e ap sol vent Fa kul te ta za fi zi~ ku kul tu ru, u 2011. go di ni osvo jio je evrop sko zla to u bor ba ma, u ka te go ri ji do 84 ki lo gra ma, na Pr ven stvu u Ci ri hu, gde je bio pro gla {en i za naj bo qeg tak mi ~a ra.S ob zi rom na ta le nat, mla dost i do sa da {we uspe he opa sno pre ti u~i te qu Sto ja di no vu da ga pre va zi |e.

Za hva lio se „Dnev ni ku” na no vom pri zna wu (pro {le go di ne bio dru go pla si ra ni) i obe }ao no ve uspe he.

– Za sa mo go di nu da na po stao sam {am pion sve ta, Evro pe i Bal ka na u bor ba ma i zbog to ga sam iz u zet no po no san. Naj za slu `ni ji za mo je uspe he je tre ner Pre drag Sto ja di nov i ovo i sva dru ga pri zna wa de lim sa wim. Ka ra te je ve o ma po pu la ran sport, kon ku ren ci ja je `e sto ka i da bi op stao mo ra{ da se od tak mi ~e wa do tak mi ~e wa na no vo do ka zu je{ - ka `e Bi te vi}.

Slo bo da nu su tek 24 go di ne i pred wim su jo{ broj ni iza zo vi i tak mi ~e wa.

- Re al no gle da ju }i, pr vak sam sve ta i Evro pe i lo gi~ no je da }e svi hte ti da po be de {am pi o na. A ja, eto, hteo bih da osta nem naj bo qi.Zar mi tre ba ja ~i mo tiv za jo{ `e {}i rad, a mlad sam i vre me mi je sa ve znik.

Bi te vi} se uve li ko pri pre ma za tak mi ~e wa u u 2012. go di ni.

- Sva ko dnev no ve `bam s tre ne rom Sto ja di no vom. Pr vi na stup imam ve} 15 ja nu a ra na Pa riz ope nu, a po tom sle di, u ma ju na Te ne ri fa ma, Pr ven stvo Evro pe. @e qa mi je da se do mog nem jed ne od me da qa, naj sja ni ju ne }u da obe }a vam, tim pre {to }e na oku pu bi ti naj bo qi bor ci iz ce le Evro pe - na po me nuo je Slo bo dan Bi te vi}. n Mi{a Pavlovi}

31.decembar2011-2.januar2012.

c m y

dnevnik

39

„DNEV NI KOV” IZ BOR NAJ BO QIH SPOR TI STA AP VOJ VO DE NE ZA 2011. GO DI NU

KO[ARKA 1. Mladen Jeremi} (Hemofarm [tada, Vr{ac) 2. Du{ko Buni} (Vojvodina Srbijagas, Novi Sad) 3. Boris Savovi} (Hemofarm [tada, Vr{ac) 4. Marko [utalo (Hemofarm [tada, Vr{ac) 5. Biqana Stankovi} (Hemofarm [tada, Vr{ac)

KUGLAWE 1. Robert Erw{i (Senta Visa Prom – Senta, Segedin) 2. ^ongor Baraw (Senta Visa Prom – Senta, Beograd) 3. Bala` Kova~ (E|{eg – Ba~ka Topola) 4. Maja \uki} (Radni~ki – Novi Sad) 5. Livija Santo (Pionir – Subotica)

ODBOJKA

„DNEV­NI­KO­VA”­VE^­NA­LI­STA 1. 1957. Dobroslav Krsti} (fudbal) 2. 1958. Olga Gere (atletika) 3. 1959. Maja \uki} (tenis) 4. 1960. Novak Roganovi} (fudbal) 5. 1961. Petar Benedek (boks) 6. 1962. Olga Gere (atletika) 7. 1963. Branislav Simi} (rvawe) 8. 1964. Branislav Simi} (rvawe) 9. 1965. Branislav Lon~ar (streqa{tvo) 10. 1966. Gorinka Erski – Kovrlija (kuglawe) 11. 1967. Zvonko Vujin (boks) 12. 1968. Branislav Simi} (rvawe) 13. 1969. Sreten Damjanovi} (rvawe) 14. 1970. Desanka Perovi} (streqa{tvo) 15. 1971. Sreten Damjanovi} (rvawe) 16. 1972. Zvonko Vujin (boks) 17. 1973. Slavko Obadov (yudo) 18. 1974. Ivan Frgi} (rvawe) 19. 1975. Ivan Frgi} (rvawe) 20. 1976. Momir Petkovi} (rvawe) 21. 1977. Refik Memi{evi} (rvawe) 22. 1978. Milorad Stanulov (veslawe) 23. 1979. Milan Jani} (kajak) 24. 1980. Slobodan Ka~ar (boks) 25. 1981. Refik Memi{evi} (rvawe) 26. 1982. Mirjana \urica (rukomet) 27. 1983. Zoran Kalini} (stoni tenis) 28. 1984. Zoran Pan~i} i Milorad Stanulov (veslawe)

RU KO MET

RVA WE

STO NI TE NIS

1. Milo{ Bari{i} ( Vojvodina, Novi Sad) 2. Stevan Popov (Vojvodina, Novi Sad) 3. Qubomir Jo{i} ( Jugovi} Unimet, Ka}) 4. Slavica Koperec ( Nopal, Ba~ka Palanka) 5. @ikica Milosavqevi} ( Dinamo, Pan~evo)

1. Davor [tefanek (Sparta - Subotica) 2. Petar Balo ( Proleter Zrewanin) 3. Dejan Frawkovi} (Spartak - Subotica) 4. Mate Neme{ (Spartak Subotica) 5. Zoltan Varga (Radni~ki Sombor)

1. \or|e Bor~i} (Banat, Zrewanin) 2. Aneta Maksuti (Senta, Senta) 3. Aliz \ur~ik (Senta, Senta) 4. Marko Petkov (Banat, Zrewanin) 5. Aleksandra Radowi} (^oka)

29. 1985. Monika Sele{ (tenis) 30. 1986. Momir Rni} (rukomet) 31. 1987. @arko Petrovi} (odbojka) 32. 1988. Gordana Perku~in (stoni tenis) 33. 1989. Senad Rizvanovi} (rvawe) 34. 1990. Margita Tot (kuglawe) 35. 1991. Monika Sele{ (tenis) 36. 1992. Aranka Binder (streqa{tvo) 37. 1993. Mladen Miqkovi} (karate) 38. 1994. Miodrag Panteli} (fudbal) 39. 1995. Nemawa Mirosavqev (streqa{tvo) 40. 1996. Aleksandra Ivo{ev (streqa{tvo) 41. 1997. Aleksandar Jovan~evi} (rvawe) 42. 1998. Andrija Geri} (odbojka) 43. 1999. Arpad [terbik (rukomet) 44. 2000. Vasa Miji} (odbojka) 45. 2001. Aleksandar [api} (vaterpolo) 46. 2002. Sne`ana Peri} (karate) 47. 2003. Slobodan Bo{kan (odbojka) 48. 2004. Iva Obradovi} (veslawe) 49. 2005. Dragan Zori} i Ogwen Filipovi} (kajak i kanu) 50. 2006. Dragan Zori} i Bora Sibinki} (kajak i kanu) 51. 2007. Dragan Zori} (kajak i kanu) 52. 2008. Antonija Na| (kajak i kanu) 53. 2009. Na|a Higl (plivawe) 54. 2010. Boris Vapenski (vaterpolo) 55. 2011. Iva Obradovi} i Ivana Filipovi} (veslawe)

STREQA[TVO

TENIS

Nemawa Mirosavqev (Streqa~ka dru`ina Novi Sad 1790) 2. Ta{ana Bogatinovski (Pan~evo 1813) 3. Dragan Markovi} (SD Novi Sad 1790) 4. @arko Trifuwagi} (SD Novi Sad 1790) 5. Tijana Kolarik (Pan~evo 1813)

1. Sa{a Stoisavqevi} (Vojvodina, Novi Sad) 2. Sa{a gavrilovski (Polet, Vr{ac) 3. Denis Bejtualhi (Vojvodina, Novi sad) 4. Marina Ka~ar (As, Novi Sad) 5. Ivana Jorovi} (Elit, Novi Sad)

1.

1. Milan Kati} (Vojvodina NS seme, Novi Sad) 2. Mihajlo Stankovi} (Vojvodina NS seme) 3. ^edomir Stankovi} (Vojvodina NS seme) 4. Danica Radakovi} (NIS Spartak, Subotica) 5. Milorad Kapur (Vojvodina NS seme)

PLIVAWE 1. Na|a Higl (Tami{, Pan~evo) 2. Ivan Len|er (Proleter, Zrewanin) 3. ^aba Sila|i (Proleter, Zrewanin) 4. Radovan Siqevski (Vojvodina, Novi Sad) 5. Stefan [orak (Banat, Kikinda)

FUDBAL 1. Slobodan Medojevi} (Vojvodina, Novi Sad) 2. Marko Miri} (Spartak Zlatibor vode, Subotica) 3. Abubakar Oumaru (Vojvodina, Novi Sad) 4. Branimir Aleksi} (Spartak Zlatibor vode, Subotica) 5. Bojan Bra} (Hajduk, Kula)

YUDO 1. Predrag Nikolajevi} (Dinamo, Pan~evo) 2. Milica @abi} (Partizan, Novi Sad) 3. Miqana Miqakovi} (Partizan, Novi Sad) 4. Vesna Rankovi} (Partizan, Novi Sada) 5. Jovana Rogi} (Slavija, Novi Sada)

[AH 1. Dragan [olak (N[K, Novi Sad) 2. Robert Marku{ (N[K, Novi Sad) 3. Du{an Popovi} (N[K, Novi Sad) 4. Aleksandar Kova~evi} (N[K, Novi Sad) 5. Aleksandar In|i}( Mladost, Nova Pazova)

SPECIJALNA PRIZNAWA STK Spin Milo{ Sekuli} Dobrivoj Trivi}

NAJBOQI SPORTISTI Prvo mesto: Iva Obradovi} i Ivana Filipovi} - veslawe Drugo mesto: Antonija Na| kajak Tre}e mesto: Slobodan Bitevi} - karate

SPORT

31.decembar2011.-2.januar2012.

c m y

40

dnevnik

KALENDAR NAJZNA^AJNIJIH DOGA\AJA U 2012. GODINI

VN Japana (Mo te gi) 14. ok to bar VN Malezije (Se pang) 21. ok to bar VN Australije (Fi lip aj sland) 28. ok to bar VN Valensije (Va len si ja) 11. no vem bar

LETWE OLIMPIJSKE IGRE Lon don (Ve li ka Bri ta ni ja) od 27. ju la do 12. av gu sta

Dakar reli Od 1. do 15. ja nu a ra u Ar gen ti ni, ^i leu i Pe ruu

Plivawe Evropsko prvenstvo u velikim bazenima An tver pen (Bel gi ja) od 21. do 27. ma ja Evropsko juniorsko prvenstvo u velikim bazenima An tver pen (Bel gi ja) od 4. do 8. ju la Evropsko prvenstvo u kratkim bazenima [ar tr (Fran cu ska) od 22. do 25. no vem bra Svetsko prvenstvo u kratkim bazenima Is tan bul (Tur ska) od 12. do 16. de cem bra

Streqa{tvo Evropsko prvenstvo vazdu{nim oru`jem Vi e ru ma ki (Fin ska) od 11. do 22. ja nu a ra

Balkansko prvenstvo u dvorani (Is tan bul, 18. fe bru ar) Svetsko prvenstvo u dvorani (Is tan bul, 9. - 11. mart) Novosadski polumaraton (25. mart)

Balkanijada u kros-kantriju (Ko a ~e li, 31. mart) Prvenstvo Balkana u maratonu (Be o grad, 21. april)

Miting Dijamantske lige (Lon don, 13. i 14. jul) Juniorska Balkanijada (Sme de re vo, 14. jul)

Tenis

Vaterpolo Evropsko prvenstvo za seniore Aj ndho ven (Ho lan di ja) od 16. do 29. ja nu a ra Olimpijski kvalifikacioni turnir za mu{karce Ed mon ton (Ka na da) od 1. do 8. apri la Fajnal - for Lige {ampiona od 11. do 13. ma ja Finalni turnir Svetske lige od 12. do 17. ju na Evropsko juniorsko prvenstvo Kan en Ru si los (Fran cu ska) od 2. do 9. sep tem bra Svetsko juniorsko prvenstvo Pert (Austra li ja) od 1. do 9. de cem bra

Beogradski maraton (21. april) Miting Dijamantske lige (Do ha, 11. maj) Miting Dijamantske lige ([an gaj, 19. maj) Trofej Beograda (19. maj) Be o grad ski in ter na ci o nal ni mi ting (29. maj) Miting Dijamantske lige (Rim, 31. maj) Miting Dijamantske lige (Eugen, 2 jun) Miting Dijamantske lige (Oslo, 7. jun) Miting Dijamantske lige (Wu jork, 9. jun) Juniorska Balkanijada (Eki se hir, 23. i 24. jun) Evropsko seniorsko prvenstvo (Hel sin ki, 27. jun - 1. jul) Miting Dijamantske lige (Pa riz, 6. jul) Svetsko juniorsko prvenstvo (Bar se lo na, 10. - 15. jul)

Svetski kup Lon don (Ve li ka Bri ta ni ja) od 17. do 29. apri la Svetski kup Mi la no (Ita li ja) od 13. do 21. ma ja Svetski kup Min hen (Ne ma~ ka) od 21. do 28. ma ja Svetski kup Pe king (Ki na) od 16. do 25. ju na

Biciklizam Svetsko prvenstvo u ciklo - krosu Kok sij de (Bel gi ja) od 28. do 29. ja nu a ra

Svetsko prvenstvo na pisti Mel burn (Austra li ja) od 4. do 8. apri la \iro d’ Italija od 5. do 27. ma ja Tur d’ Frans od 30. ju na do 22. ju la Vuelta Espawa od 18. av gu sta do 9. sep tem bra

Gimnastika Evropsko prvenstvo trambulina St. Pe ter burg (Ru si ja) od 12. do 14. apri la Svetsko prvenstvo u akrobatici Lejk Bu e na Vi sta (SAD) od 16. do 18. apri la Evropsko seniorsko prvenstvo u sportskoj gimnastici za mu{karce Mon pe qe (Fran cu ska) od 23. do 27. ma ja Evropsko prvenstvo u ritmi~koj gimnastici Ni `wi Nov go rod (Ru si ja) od 30. ma ja do 3. ju na Svetsko prvenstvo u aerobiku So fi ja (Bu gar ska) od 1. do 3. ju na

Formula jedan VN Australije (Al bert park) 18. mart VN Malezije (Se pang) 25. mart VN Kine ([an gaj) 15. april VN Bahreina (BIK) 22. april VN [panije (Ka ta lu wa) 13. maj VN Monaka (Mon te Kar lo) 27. maj VN Kanade (@il Vil nev) 10. jun VN Evrope (Va len si ja) 24. jun

VN Britanije (Sil ver ston) 8. jul VN Nema~ke (Ho ken hajm) 22. jul VN Ma|arske (Hun ga ro ring) 29. jul VN Belgije (Spa) 2. sep tem bar VN Italije (Mon ca) 9. sep tem bar VN Singapura (Sin ga pur) 23. sep tem bar VN Japana (Su zu ka) 7. ok to bar VN Koreje (KIC) 14. ok to bar VN Indije (Del hi) 28. ok to bar VN Abu Dabija (Jas Ma ri na) 4. no vem bar VN SAD (Ostin) 18. no vem bar

Vn Brazila (In ter la gos) 25. no vem bar

Otvoreno prvenstvo Australije (16. - 29. ja nu ar) Otvoreno prvenstvo Francuske (27. maj - 10. jun) Otvoreno prvenstvo Engleske (25. jun - 8. jul) Otvoreno prvenstvo SAD (27. av gust - 9. sep tem bar) Finale Dejvis kupa (16. - 19. no vem bar)

Atletika

Moto GP Svetsko prvenstvo VN Katara (Do ha) 8. april VN [panije (He rez) 29. april VN Portugala (E{to ril) 6. maj VN Francuske (Le Man) 20. maj Vn Kataluwe (Ka ta lu wa) 3. jun VN Britanije (Sil ver ston) 17. jun VN Holandije (Asen) 30. jun VN Nema~ke (Sa {en ring) 8. jul VN Italije (Mu |e lo) 15. jul VN SAD (La gu na Se ka) 29. jul VN Indijanapolisa (In di ja na po lis) 19. av gust VN ^e{ke (Br no) 26. av gust VN San Marina (Mi sa no) 16. sep tem bar VN Aragona (Mo tor lend) 30. sep tem bar

Evropsko prvenstvo u kroskantriju (Bu dim pe {ta, 9. de cem vbar)

Ko{arka Finalni turnir Kupa Srbije, mu{karci (Ni{, 16. - 19. fe bru ar) Fajnal-for Evrolige (Is tan bul, 11. - 13. maj) EP U-20 mladi}i (Slo ve ni ja, 12. - 22. jul) EP U-16 devojke (Ma |ar ska, 12. -22. jul)

EP U-16 mladi}i (Li tva ni ja i Le to ni ja, 19.-29. jul) EP U-18 devojke (Ru mu ni ja, 26. jul - 5. av gust) EP U-18 mladi}i (Li tva ni ja i Le to ni ja, 9. - 19. av gust) Kvalifikacije za Evrobasket mu{karaca (15. av gust - 11. sep tem bar) EP U-20 devojke (Ma |ar ska, 16. - 26. av gust)

Fudbal Finale Kupa Srbije (16. maj) Finale Lige {ampiona (Min hen, 19. maj)

Miting Dijamantske lige (Mo na ko, 20. jul) Se ni or ska Bal kan di ja da (Edre ne, 21. i 22. jul) Miting Dijamantske lige (Stok holm, 17. av gust) Miting Dijamantske lige (Lo za na, 23. av gust) Miting Dijamantske lige (Bir min gem, 26. av gust) Miting Dijamantske lige (Ci rih, 30. av gust) Balkanijada u polumaratonu (Ka var na, 1. sep tem bar) Miting Dijamantske lige (Bri sel, 5. sep tem bar) Svetsko prvenstvo u polumaraton (Ka var na, 6. ok to bar) Novosadski maraton (14. ok to bar)

Evropsko prvenstvo (Poq ska i Ukra ji na, 8. jun - 1. jul)

Hokej na ledu Svetsko seniorsko prvenstvo Top Divizije (4. - 20. ma ja Fin ska i [ved ska) Svetsko seniorsko prvenstvo Divizija 2 grupa A (12. 18.april Rej kja vik, Island) Svetsko prvenstvo za igra~e do 18 godina, Divizija 2, grupa B. (20. - 26. mart (No vi Sad, Sr bi ja)

Naj bo qi svet ski te ni ser No vak \o ko vi} pro sto je odu vao sa te re na Ro xe ra Fe de re ra re zul ta tom 6:2, 6:1 i pla si rao se u fi na le re vi jal nog tur ni ra u Abu Da bi ju! Sr bin je po sle sa mo 45 mi nu ta na te re nu (!?) iza {ao na kraj sa naj tro fej ni jim igra ~em u isto ri ji, a kqu~ ni deo me ~a de sio se pri re zul ta tu 4:2 u pr vom se tu, jer je na kon to ga osvo jio de vet ge mo va u ni zu. \o ko vi} je bio vi {e ne go za do vo qan iz da wem pro tiv [vaj car ca.

- Vi de lo se da smo obo ji ca i da qe van rit ma. Ipak, ni je mo glo bo qe po ~e ti no vu se zo nu ne go ube dqi vom po be dom nad Ro xe rom.

O~e ku je me fi na le i na dam se tro fe ju. Ono pra vo u no voj se zo ni tek sle di. - po ru ~io je No vak \o ko vi}, ko jeg u fi na lu o~e ku je Da vid Fe rer ko ji je la ko s 6:3, 6:2 po be dio Ra fa e la Na da la Me~ iz me |u \o ko vi }a i Fe re ra igra se u su bo tu od 14 sa ti.

Ra {i } i ]ur ko vi } prekobrojni Da vid Ra {i} i Da ni mir ]ur ko vi} ne }e na stu pi ti za na {u re pre zen ta ci ju na Evrop skom pr ven stvu, ko je }e od 15. do 29. ja nu a ra bi ti odr `a no u Sr bi ji. Vu ko vi} }e pre o sta lih 20 igra ~a oku pi ti od mah, 1. ja nu a ra, u Sta roj Pa zo vi.

Na spi sku su osta li: Dar ko Sta ni}, Stra hi wa Mi li}, Dra gan Mar ja nac, Ivan Nik ~e vi}, Do bri vo je Mar ko vi}, Mi lo{ Ko sta di no vi}, Raj ko Pro da no vi}, Alem To ski}, Rast ko Stoj ko vi}, Bo jan Be qan ski, Mo mir Ili}, @ar ko [e {um, Ne nad Vu~ ko vi}, Mo mir Rni}, Ni ko la Ma noj lo vi}, Da li bor ^u tu ra, Pe tar Ne na di}, Lu ka Mi tro vi}, Mar ko Vu jin i Ivan Stan ko vi}.

41

49. TRA DI CI O NAL NI DNEV NI KOV TUR NIR U MA LOM FUD BA LU

TUR NIR U ABU DA BI JU

No vak po ~i stio Fe de re ra

31.decembar2011-2.januar2012.

c m y

dnevnik

Ca ri grad kroz igle ne u{i Tro stru ki osva ja~ tra di co nal nog Dnev ni ko vog tur ni ra u ma lom fud ba la eki pa Ca ri gra da (sa da sa pre zi me nom La zin sa la{) kroz igle ne u{i pro vu kao se u dru gu fa zu tak mi ~e wa. Za pro laz Ca ri gra du je bio po tre ban ne re {en re zul tat, a 40 se kun di pre kra ja THC Ri ver je vo dio s 2:1. ta da je na sce nu stu pio Bran ko Zr ni} po sta vio je ko na~ nih 2:2. Me |u tim mo ra se re }i da je Ca ri grad u to ku me ~a pro ma {io dva pe na la ,a da je s be le ta~ ke sa mo Fi li po vi} bio pre ci zan, dok je gol man Spa si} od bra nio {u te ve Ra kow ca i Zr ni }a. Dva pu ta je vo dio THC Ri ver go lo vi ma Igo ra Ko ka no vi }a ali ni su ima li sna ge da do kra ja za dr `e vo| stvo.

Bu ko va~ ki Ga ga plas ko ji je bio na ru bu pro va li je, sjaj nom

na ja vio bor bu za sam vrh. Jo{ vi {e go lo va vi |e no je na su sre tu To dor Ko lo ra i In deks boj sa u ko joj je po be da pri pa la To dor Ko lo ru 5:1, a ju nak da na bio je Ste fan Kre me no vi} ko ji po stigao tri pre le pa po got ka.

Nije maw k a l o bor b e n o s ti i

kva li te ta u su sre tu ve te ra na Ra dio Pla ne te i Ka fea Dva kra q a ko j u su „pla n e ta {i” pred vo |e ni za i sta sjaj nom ple a- dom, Le r in c om, Dra k u l i } em, Vra we {em i Oti }em do bi la sa ube dqi vih 6:0.

I. Gru bor M. Ri sti}

Po ne de qak, 2. ja nu ar

Mo me nat sa utak mi ce RTV Voj vo di na - Pa na gra

igrom ube dqi vo je savl dao Ko no bu Or kus i pla si rao se u no ka ut fa zu na {eg tur ni ra, a utak mi cu je obe le `io mla di Fi lip Ba ji} sa tri po got ka. Go lo vi ni su ne do sta ja li u su sre tu

Re zul ta ti Mla |i pi o ni ri: Auto mo da - Kim ko 4:1, Ra dio Pla ne ta Zora 0:1, Ka de ti: Le miks - No vi Sad De te li na ra 3:0, To dor Ko lor Indeks bojs 5:1 Ve te ra ni: Ka fe bar Ta ver na - ADS In ter ko merc 3:0 (p.f), Ra dio Pla ne ta- Ka fe Dva kra qa 6:0.

Se ni o ri: RTV Voj vo di na - Pa na gra Kul pin 0:0, So ci ja li sti Uni ver zi tet ski sport ski sa vez 1:8, Tro glav - Vi so ka teh ni~ ka {ko la 0:4, Ca ri grad La zin Sa la{ - THC Ri ver 2:2, Ga ga plast Ko no ba Or kus 4:0, DOO Ar gen ti no - Ka fe Apo lon 4:5, Sport ha us - No ma di 1:1, FK No vi Sad - Ka ko }e mo, la ko }e mo 7:1.

iz me |u So ci ja li sta i Uni ver zi tet skog sport skog sa ve za ko ju su stu den ti do bi li 7:1. Naj bo qi u re do vi ma stu de na ta bi li su Vig we vi}, De sni ca, @e ra vi ca i fud ba ler No vog Sa da Mi lo rad Ba la ba no vi}, U su sre ti ma mla |ih pi o ni ra iz me |u Auto mo de i Kim ka kao i Ra dio Pla ne te i Zo re po be de su pri pa le Auto mo di 4:1 i Zo ri 1:0. Bri qi rao je Ste fan Ko sti }a ko ji je po sti gao dva go la u po be di Auto mo de i Fi lip Ili} ko ji je u fi ni {u su sre ta do neo eki pi Zo re vred nu po be du i pla sman u dru gi krug.

Kod ka de ta Le miks je za hva qu ju }i dvo stru kom strel cu Mi la nu Spre mu ru tin ski sa vla dao No vi Sad De te li na ru sa 3:0 i

9.25: Fu yu Mo de na grad wa – Bi li jar klub Tr le (k) 10.00: Po du na vqe – Mla de na de (k) 10.35: IM fri zer ski sa lon – La vo vi (k) 11.10: STR Ba na na – Ka fe Ta ver na (v) 11.45: \a~ ko pi va ri jum – Akva park (v) 12.20: Tr ~i ka – In deks (p) 12.55: Alf – Ka fe Apo lon (p) 13.30: Auto pre vo znik [u ca – Me wa~ ni ca Ris (p) 14.05: Agro mar ket – Maks bet (s) 14.40: Pa na gra Kul pin - To mi ca kom pa ni (s) 15.15: Stu dio Be rar – OFK Fu tog (s) 15.50: Me ri di ja na – Yun gla {i (s) 16.25: Ka fe Re ne – Iris farm (s) 17.00: Kro sing tim – Mi haj lo MDM (s) 17.35: DOO Ar gen ti no – Ka fa na Bi bli o te ka (s) 18.10: Ka fe Dva kra qa – Auto ku }a Se ku li} (s) 18.45: Kan kon – Vi to rog pro met (s) 19.20: Me wa~ ni ca Ris – Adri ja na sta klo Mi li }e vi} (s) 19.55: Pro le ter – Ra dio Pla ne ta (v) 20.30: Pe ka ra Pe rec – Ma pod (s) 21.05: Fruk ta trejd – Zo ra (v)

Uto rak, 3. ja nu ar 9.35: 1/1 - naj bo qi tre }i (mp) 10.10: 3/1 - 2/2 (mp) 10.45: 1/1 - 4/2 (p) 11.20: 3/1 - 2/2 (p) 11.55: ^e tvr ti dru gi - pe ti dru gi (k) 12.30: 6/1- naj bo qi dru gi(k) 13.05: Dru gi dru gi - tre }i dru gi (k) 13.40: 6/2 -pe ti pr vi 14.15: 16/1 - 17/2 14.50: 17/1- 16/2 15.25: 11/1-6/2 16.00: 5/1-7/2 16.35: 4/1-1/2 17.10: 14/1-16/2 ili17/1 17.45: 13/1-15/2 18.20: 12/1-8/2 18.55: 2/1-3/2 19.30: 10/1-9/2 20.05: STR Ba na na – ADS In ter ko merc (v) 20.40: Fruk ta trejd – \a~ ko igra li {te (v)

Novosadska 31.decembar2011-2.januar2012.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

De `ur stva za no vo go di {we pra zni ke Dom zdravqa: Za vreme novogodi{wih i bo`i}nih praznika od 7 do 20 ~asova de`ura}e lekari Slu`be op{te medicine i medicine rada u ambulanti „Jovan Jovanovi} Zmaj”, u Ulici zmaj Ogwena Vuka 19, dok }e pedijatri i stomatolozi gra|anima biti na raspolagawu 24 sata u objektu „Rumena~ka”, Rumena~ka ulica 102. Patrona`ne sestre i ekipe Slu`be ku}nog le~ewa de`ura}e svakog dana od 7 do 20 ~asova. Telefoni za dodatne informacije za pedijatriju u objektu „Rumena~ka”

krvi da ne}e raditi za vreme novogodi{wih praznika. Prvi radni dan je sreda 4. januar, a radi}e i u petak 6. januara do 11.30 ~asova. Na dan Bo`i}a 7. januara ne}e raditi.

Marketi: “Idea” prodavnice super formata, koje se nalaze u Rumena~koj ulici 150 i Bulevaru vojvode Stepe 32, 31. decembra radi}e do 19 sati, a 1. januara ne}e raditi. Kupci }e u ovim objektima mo}i ponovo da pazare od ponedeqka 2. januara, kada }e ovi prodajni objekti biti otvoreni od 9 do 19 sati.

U Kar lov ci ma le ka ri ne ra de Dom zdravqa u Sremskim Karlovicima ne}e raditi tokom novogodi{wih praznika, pa Karlov~ani u slu~aju potrebe mogu i}i u Petrovaradin, gde lekari de`uraju do 10 sati, a nakon toga u Dom zdravqa u Zmaj Ogwena Vuka. Karlova~ki Dom zdravqa po~iwe da radi u sredu, 4. januara. Ni De~ji dispanzer ne}e raditi do 4. januara, a de`urstvo je organizovano u ambulanti u Rumena~koj 102 u Novom Sadu.

Apoteka u Domu zdravqa posledweg dana 2011. godine radi do 13.30 sati i praznuje do 4. januara. Apoteka „Apolonija” danas radi do 14 i bi}e zatvorena samo 1. januara. Drugog dana Nove godine radi uobi~ajeno, od 8 do 19.30 sati, dok }e apoteka „Leut si” u Tr`nom centru danas biti otvorena do 14 ~asova, a 2. januara do 21 sat.

Po{ta danas radi do 13 sati, a prva tri dana u 2012. godini }e biti zatvorena. Erste banka je otvorena danas do 12 i nakon novogodi{wih praznika po~iwe da radi uobi~ajeno 4. januara.

Banka Inteza bi}e zatvorena do srede, 4. januara, kao i Op{tinska uprava.

Z. Ml. 4879 - 360, za „Jovan Jovanovi} Zmaj” 4879 - 594, za stomatologiju u ambulanti „Rumena~ka” 4879 - 301.

De`urne apoteke: Tokom prazni~nih dana radi}e de`urne apoteke. U nedequ 1. januara ceo dan de`ura apoteka „Sajmi{te” u Ulici rumena~ka 106, ~iji je broj telefona 021/ 4770464 i 063/ 643-088. De`urne apoteke u ponedeqak 2. januara i utorak 3. januara su „Sajmi{te” i apoteka „Bulevar” na Bulevaru Mihajla Pupina 7, ~iji je broj telefona 021/ 4720-756 i 063/ 643- 072. Tako|e, apoteka „Bulevar” svih prazni~nih dana radi}e i no}u.

Zavod za transfuziju krvi obave{tava dobrovoqne davoce

Maloprodajni objekti “Univereksporta” 31. decembra radi}e do 18 sati, a 1. januar je neradni dan. U ponedeqak 2. januara pro davni ce “Uni verek sporta” radi}e do 20 sati, a 3. januara po ustaqenom radnom vremenu.

“Merkator S” radi}e 31. decembra do 17 sati, a 1. januar je neradni dan. Od utorka 2. januara “Merkator” }e raditi prema redovnom radnom vremenu.

Pijace: Osim Najlon pijace, koja }e biti otvorena od 6 do 14 ~asova u nedequ 1. januara nijedna pijaca ne}e raditi. U ponedeqak 2. januara i u utorak 3. januara sve pijace }e raditi prema rasporedu za nedequ, od 6 do 14 ~asova.

Po {ta: po slovni ce Po {te ko je se nalaze u objek ti ma „Univereksporta” i Megamarketu „Roda” 31. decembra }e raditi do 17 sati, dok }e ostale poslovnice raditi po uobi~ajenom radnom vremenu za subotu.

Po{ta ne}e raditi 1. decembra, a {alteri }e ponovo biti otvoreni u ponedeqak 2. januara, kada }e sugra|ani svoje obaveze mo}i da zavr{e u Po{ti u Megamarketu „Roda” u Temerinskoj bb, koja }e raditi od 8 do 20.30 sati. Tako|e, 2. januara od 7 do 19 sati radi}e i poslovnice u “Univereksportu 021” u Teo do ra Man di }a23, „Al ba” na Futo{kom putu 93, Supermarketu “Univereksporta” u Narodnog fronta 73a i u Ba~koj Palanci na Novosadskom putu 7a. Po {ta u Super mar ketu “Univereksporta” u Temerinu, koji se nalazi u Ulici novosadskoj 142, 2. januara radi}e od 7 do 12 sati. U utorak 3. januara od 8 do 20.30 sati radi}e Po{ta u Megamarketu „Roda” u Temerinskoj bb, a od 7 do 20 sati radi}e po{te u objektima “Univereksporta 021”, „Alba”, Supermarketu u Narodnog fronta 73a i Novosadskom putu 7a, dok }e po{ta u objektu Univereksporta u Temerinu raditi od 7 do 12 sati.

“Gradsko zelenilo”: Klizali{te na [trandu 31. decembra }e raditi od 10 do 13.30 sati dok }e 1.januara biti zatvoreno. Od 2. januara klizali{te }e raditi redovno, ponedeqkom, utorkom, sredom, ~etvrtkom i nedeqom od 10 do 19.30, a petkom i subotom od 10 do 21.30 sati. Gradska ba{ta na Futo{kom putu 31. decembra }e biti otvorena od 8 do 16 sati, a 1, 2 i 3 januara ne}e raditi. Cve}ara „Cvet” (Katoli~ka porta 4) i „Narcis” (Bulevar Mihajla Pupina 11) 31. decembra bi}e otvorene od 7.30 do 19 sati, a 1, 2 i 3 januara ne}e raditi.

“Novosadska toplana”: Kol centar „Novosadske toplane” }e, u slu~aju primedbi na kvalitet grejawa ili potrebe za informacijama u vezi s radom preduze}a, biti dostupan sugra|anima 31. decembra od 7 do 20 ~a-

V remeploV

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od 29. decembra u 7 sati do 30. u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Dragana Lon~ar, Maja Pravica, Jovana Terzin Budi{in, Tatjana Nikitovi} i Radmila Lemaji} Ki{geci iz Novog Sada, Sne`ana Cetojevi} iz Titela, Sawa Struhar iz Ba~a i Milena Ka~avenda iz Zmajeva.

Bes pla tan par king Radnici „Parking servisa” 1, 2 i 3 januara ne}e napla}ivati parkirawe u gradu. Parking se ne}e pla}ati ni za Bo`i}, 7. januara. Za do~ek Nove godine u saradwi sa saobra}ajnom policijom de`ura}e ekipe pauk slu`be.

kom novogodi{wih praznika biti na raspolagawu od 6 do 22 ~asa, a u slu~aju potrebe za hitnim intervencijama mo`e se pozvati de`urna ekipa na brojeve telefona 4881-103 i 4881-104. „Informatika”: Centrala preduze}a „In for mati ka” u Ulici cara Lazara 3 i nova blagajna na Bulevaru oslobo|ewa 38 radi}e 31. decembra po redovnom radnom vremenu, od 7.15 do 13 ~asova. Ra~uni „Informatike” mo}i }e da se plate u bankama koje sara|uju sa ovim preduze}em u skladu sa radnim vremenom banaka, a otvorene }e biti i dislocirane blagajne od 8 do 12 ~asova. U ponedeqak i

ni ogranci ne}e raditi 31. decembra. U petak 6. januara odeqewe „\ura Dani~i}” u Dunavskoj 1. radi}e od 7.30 do 13 ~asova, a ogranci od 7.30 do 15 sati.

Muzej Vojvodine ne}e raditi od 31. decembra do 3. januara, a neradni dani su i 7. i 8. januar.

Spens: Sportski i poslovni centar “Vojvodina” bi}e otvoren 31. decembra do 18 sati. Za to vreme gra|ani }e mo}i da posete bazen u slede}im smenama: 9-11 sati, 12-14 i 15-17; a ledenu dvoranu od 9.30-11 sati, 11.3013, 13.30-15, 15.30-17. Spens 1. januara ne}e raditi. U ponedeqak, 2. januara dnevne smene na bazenu bi}e: 9-11 sati, 11.45-

13.45, 14.30-16.30, 17.15-19.15, dok je termin 21-23 sata rezervisan za no}no plivawe. Istog dana ledena dvorana bi}e otvorena za posetioce: 9.30-11 sati, 11.30-13, 13.30-15, 16-17.30, 1819.30, 20-21.30 i 22-23.30.

DP “Novi Sad-Gas”: Naplatna blagajna DP “Novi Sad-Gas” u Ulici Teodora Mandi}a 21 i u Ba~koj Palanci u Ulici kraqa Petra Prvog 15 radi}e u subotu 31. decembra do 12 sati.

Ove blagajne 1. i 2. januara ne}e raditi, a ponovo }e biti otvorene u utorak 3. januara, kada }e raditi do 12 sati. Tokom prazni~nih dana na teren }e iz la zi ti de `ur ne eki pe ovog pred u ze }a, a su gra |a ni kvar mogu da prijave na broj telefona 021/ 6413-900.

NSZ: Fi li jala no vo sadske Naci o nal ne slu`be za zapo {qavawe, prema Zakonu o dr`avnim i drugim praznicima ne}e raditi u ponedeqak 2. januara i u utorak 3. januara 2012. godine. Kako obave{tavaju iz NSZ-a prvi radni dan kada se nezaposleni mogu javiti svojim savetnicima je sreda 4. januar 2012. godine.

Naj bo qi mla di no vi nar De jan Sto ji ~i}

Fo to: N. Sto ja no vi}

Petrovaradinskoj tvr|avi 1960.

A 1. januara 1979. u Sremskoj Kamenici, u Dvorcu, otvoren je savremeni Hidrometeorolo{ki zavod Vojvodine.

Kod Bege~a je 2. januara 1944.

Dunav pre{lo sedam mladi}a i ~etiri devojke iz Novog Sada, da bi u selu Be{enovo bili slu{aoci dvonedeqnog ideolo{ko - polito~kog kursa. Ostalih 15 slu{alaca bili su iz Srema, a predava~i su bili ~lanovi pokrajinskih rukovodilaca KP i SKOJ - a.

N. C.

utorak, 2. i 3. januara, „Informatika” ne}e raditi.

Biblioteka: Odeqewe Gradske biblioteke „\ura Dani~i}”

PRI JEM ZA PRED STAV NI KE ME DI JA U GRAD SKOJ KU ]I

Pr vi put ve tru iz me ri li pri ti sak Novosadski trgovci `itom, Simeon Peri{i} i Avram Vukovi} postali su ortaci 1807, ali ve} slede}e godine Peri{i} je umro. Wegova udovica Ana odmah je pokrenula parnicu protiv Vukovi}a tra`e}i razdvajawe orta~ke imovine. Svi nadle`ni sudovi su se ovim predmetom bavili sve do 31. decembra 1845. kada su naslednici „zara}enih strana potpisali qubavno pomirewe”.

Prva meteorolo{ka merewa vetra, obla~nosti i atmosferskog pritiska obavqena su na

sova i u nedequ 1. januara od 8 do 22 ~asa, te potro{a~i mogu pozvati broj 0800-100-021. Slu`ba reklamacija }e korisnicima to-

Na novogodi{wem prijemu za predstavnike medija u Gradskoj ku}i gradona~elnik Igor Pavli~i} uru~io je Godi{wu nagradu za najboqeg mladog novinara u Novom Sadu za 2011. godinu Dejanu Stoji~i}u novinaru Radija 021, kao i poklon pohvaqenom mladom novinaru radija Novi Sad Norbertu [inkovi}u. Tom prilikom gradona~elnik se zahvalio predstavnicima medija {to prate rad gradske vlasti i izve{tavaju javnost o va`nim projektima.

- O~ekujem da }emo u narednoj godini imati podjednako dobru saradwu i da }emo, mi kao izvr{ioci odluka i zakona, vi kao budni kriti~ari, zajedno doprineti stvarawu boqeg dru{tva. Svi mi koji se bavimo javnim poslom imamo odgovoran zadatak, a to je da stvari mewamo na boqe i da uvek vodimo ra~una o op-

{tem interesu. To nije nimalo jednostavno i potrebno je mnogo zalagawa, truda i odricawa.

Izuzetna mi je ~ast {to imam priliku da uru~im nagradu najboqem mladom novinaru, jer je va`no da uka`emo na prave vrednosti i da uvek pohvalimo one koji to zaslu`uju – naglasio je gradona~elnik Pavli~i}.

Prema re~ima prof. dr Dubravke Vali} Nedeqkovi} Novosadska novinarska {kola i Grad Novi Sad tradicionalno dodequju ova priznawa kako bi skrenuli pa`wu na mlade novinare, koji svakodnevno, kvalitetnim sadr`ajima iz razli~itih oblasti ispuwavaju medijski program. U sastavu komisije za dodelu priznawa bili su predsednik komisije Dejan Pralica (Filozovski fakultet) i ~lanovi Nedim Sejdinovi} i Agne{ ]ur~i} Asodi. Q. Na.

DAnAS u grADu DE^AKE: Dragana Male{evi}, Marijana @ivkovi}, Biqana Milo{evi}, Milica Brki} i Sawa Velemirov iz Novog Sada, Dragana Lali} iz Ba~kog Gradi{ta, Jasna Jovanovi} iz Futoga, Qiqana Male{evi} iz Be~eja, Tawa Ciganovi} iz Temerina, Dijana Ili} iz ^elareva, Milica Siri{ki iz Sremske Kamenice i Jana Raki} iz Kulpina.

BIoSKopI Bi o skop Are na

1.ja nu ar „Pa ra da” (15.20, 17.50, 22.30, 22.20), „Naj mra~ ni ji sat” (20.15, 18, 22.25, 22.45), „Al vin i ve ve ri ce 3: ur ne be sni bro do lom” (16), „No va go di na u Wu jor ku” (17.45, 20.10, 22.40), „Mi si ja spa si ti Bo `i}” (15.10), „[er lok Holms: igra sen ki” (17.20, 22.35, 20), „Ma ~ak u ~i zma ma” (15.30, 16.10, 16.20), „Ne mo gu }a mi si ja: pro to kol duh” (17.15, 19.45, 22.15), „Su mrak sa ga: pra sko zor je” (18.10), „Po no} u Pa ri zu” (20.30).

2, 3 i 4 ja nu ar „Pa ra da” (15.20, 17.50, 22.30, 22.20), „Naj mra~ ni ji sat” (18,20.15, 22.25 22.45), „Al vin i ve ve ri ce 3: ur ne be sni bro do lom” (12.20, 14.15, 16), „No va go di na u Wu jor ku” (17.45, 20.10, 20.40), „Mi si ja spa si ti Bo `i}” (11.10, 13.10, 14.10 15.10), „[er lok Holms: igra sen ki” (17.20, 20, 22.35), „Ma ~ak u ~i zma ma” (11, 12.10 13.45, 15.30, 16.10, 16.20), „Ne mo gu }a mi si ja: pro to kol duh” (19.45, 22.15), „Su mrak sa ga: pra sko zor je” (18.10), „Po no} u Pa ri zu” (20.30), „Kung fu pan da 2” (14.30), „Vinks: ~a rob na avan tu ra” (12.30), „De da Mra zov ma li po mo} nik” (11.30 i 13.30)

DVE GRAD SKE IN STI TU CI JE NA ME TI LOPOVA

Ar hi vu i Mu ze ju ukra de ni olu ci Isto rij ski ar hiv i Mu zej gra da vid no su o{te }e ni s ob zi rom na to da su im u no }i iz me |u 29. i 30. de cem bra ukra de ni olu ci i pri ~i we na {te ta od oko 20.000 di na ra. „Dnev nik” je u Mu ze ju gra da sa znao da ova kav vid van da li zma tra je ve} me se ci ma, s tim {to je u po sled we vre me po ja ~an. U Mu ze ju ka `u da su lo po vi naj pre ski nu li ba kar ne olu ke, ko ji su ce we ni na tr `i {tu, a ubr zo su ne sta li i po cin ko va ni, ko ji su tre ba li da za me ne ukra de ne. Ume sto olu ka, tre nut no Ar hiv i Mu zej ima ju po sta vqe ne ka na li za ci o ne ce vi, {to ni je ade kvat na za me na s ob zi rom na to da su di rekt no ugro `e ne po stav ke ko je se tre nu to ov de na la ze.

Na snim ku ka me re ove usta no ve, vi de se tri oso be ko je lo me olu ke i od no se ih, ali

zbog lo {eg kva li te ta snim ka ni je mo gu }e od re di ti ka ko ta~ no iz gle da ju. Pro blem pred sta vqa i vi si na {te te, jer je u iz nos od 20.000 di na ra ura ~u na to i po sta vqa we ce vi, od no sno, „ru ke maj sto ra”. To zna ~i da bi {te ta iz no si la ma we od 15.000 di na ra. Po li ci ja je iza {la na uvi |aj i na ~i ni la za pi snik, ali, pre ma Kri vi~ nom za ko nu Sr bi je, za kri vi~ no de lo sit ne kra |e, uta je ili pre va re, pred vi |a se da se de lo go ni po pri vat noj tu `bi, uko li ko je vred nost od u ze tih stva ri is pod 15.000 di na ra. Oni ma ko ji sa mi tra `e prav du na su du osta je da se na da ju da }e onaj ko ji ih je o{te tio bi ti ka `wen nov ~a no, ili za tvo rom do {est me se ci.

A. J.

Ume sto olu ka ka na li za ci o ne ce vi

Ki~ ma Novog Sada ide pre ko mo sta do auto pu ta pro je kat ko ji se ra di u gra du. Na dam se da }e mo na red ne go di ne sve ~a no otvo ri ti no vi bu le var, ko ji }e otvo ri ti pot pu no no vu vi zi ju raz vo ja gra da i nov ulaz u No vi Sad, i sma tra mo da }e on bi ti zna ~a jan za ma jac pri vred nog raz vo ja gra da - re kao je Pa vli ~i}.

Bi }e iz gra |e ne i dve kru `ne ras kr sni ce. Jed na pre Ka na la, kao ve za sa Pri vred ni ko vom uli com, a dru ga po sle Ka na Fo to: N. Sto ja no vi} la pre ma auto pu tu, kao smo ra di li pret hod nih go di na, a ve za sa Pri mor skom uli com. U iz grad wa po me nu te de o ni ce sa pla nu je i iz grad wa nad vo `wa ka mo stom pre ko Ka na la je naj ve }i pre ko `e le zni~ kih po stro je wa,

Pe {a ~e we do Po po vi ce Pla ni nar sko smu ~ar sko dru {tvo „@e le zni ~ar” or ga ni zu je u po ne de qak 2.ja nu a ra tra di ci o nal no post no vo go di {we oku pqa we na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi is pod sa ta i pe {a ~e we od tog me sta, pre ko Rib wa ka, po red Du na va i Srem ske Ka me ni ce do Po po vi ce.

Vo di~ }e bi ti Dragan ]iri}, a po la zak je u 9 sa ti. Sve bli `e in for ma ci je mo gu se do bi ti na broj te le fo na 064-615-2399.

A. L.

31.decembar2011-2.januar2012.

du `i ne oko 450 me ta ra. Iz vo |a~ ra do va na dru goj i tre }oj eta pi ~e tvr te de o ni ce Bu le va ra Evro pe je pred u ze }e „Bo ro vi ca tran sport” iz Ru me, a vred nost po sla je bli zi mi li jar du i po di na ra.

Iz vo |a~ ra do va na pr voj eta pi ~e tvr te de o ni ce je pred u ze }e „Put”, a a vred nost po sla je bli zu mi li jar du di na ra.

Pred sed nik Skup {ti ne gra da Aleksandar Jovanovi} is ta kao je da grad wa no vih bu le va ra omo gu }u je olak {an ula zak i iz la zak iz gra da, ras te re }e we grad skih sa o bra }aj ni ca, kao i da }e iz grad wom ~e tvr te de o ni ce Bu le va ra Evro pe okol no ze mqi {te po sta ti vr lo atrak tiv no za ula ga wa.

B. M.

SRS: Grad pre za du `en Pred sed nik Grad skog od bo ra Srp ske ra di kal ne stran ke \ura| Jak{i} na tra di ci o nal noj su mi ra ju }oj go di {woj kon fe ren ci ji oce nio je da je ova go di na za grad bi la te {ka. “Pot pu ne je su lu da od lu ka Gra da o za du `i va wu u iz no su od 35 mi li o na evra, ne bi li se fi nan si ra li ka pi tal ni ras ho di. Ne zna mo sa mo ko li ko }e ti ras ho di ko {ta ti gra |a ne, jer nam ni ko iz vla sti o to me ne da je od go vor”, re kao je \u ra|.

Po we go vom mi {qe wu ovo je ube dqi vo naj go ra od lu ka vla da ju }e ve }i ne u we nom man da tu, a bu xet za 2012. ne od ra `a va re al no sta we.

- Pri hod na stra na je pre ce we wa i ne mo `e bi ti ostva ri va u to ku 2012. sa dru ge stra ne ras hod na stra na je pod ce we na. Za bri wa va ju} po da tak je i da ~e tvr ti na bu xe ta za vi si od za du `i va wa. Po red gra da, za du `i }e se i JKP „Vo do vod i ka na li za ci ja„ u iz no su od 16,5 mi li o na evra, a „To pla na” je ve} uzaj mi la 800 mi li o na di na ra za pla }a we du go va - na sta vio je \u ra|.

Pre ko mer na za po {qa va wa par tij skih slu `be ni ka, ka ko ka `e pred sed nik no vo sad skih ra di ka la, kul mi ni ra la su u 2011. i ne po sto ji jav no pred u ze }e ko ja ni je po ve }a lo broj za po sle nih.

A. L.

43

NOVOGODI[WE ^ESTITKE

Pa vli ~i}: Zdra vqe i spo koj Gra do na ~el nik Igor Pavli~i} ~e sti tao je svim No vo sa |a ni ma sre} nu No vu go di nu i po `e leo im do bro zdra vqe, ma we pro ble ma, a vi {e spo ko ja, ra do sti i to le ran ci je u 2012. go di ni.

- Kraj go di ne uvek je pri li ka da su mi ra mo uti ske o sve mu {to smo ura di li u pret hod nom pe ri o du i va `no je da kon ti nu i ra no ra di mo na se bi ka ko bi bi li jo{ bo qi. Ne ka u 2012. bu de vi {e

PO ^E LA GRAD WA PO SLED WE, ^E TVR TE DE O NI CE BU LE VA RA EVRO PE

Grad wa mo sta pre ko ka na la DTD pred sta vqa po ~e tak iz grad we ~e tvr te de o ni ce Bu le va ra Evro pe, a na sta vak ra do va na tra si bu le va ra ob u hva ta po tes od Ru me na~ kog pu ta do auto pu ta E - 75 ukup ne du `i ne oko 3.100 me ta ra.

Bu du }i most, na ~i jem je gra di li {tu bio i gra do na ~el nik Igor Pavli~i}, bi }e du ga ~ak 176 me ta ra, ima }e dve ko lo vo zne tra ke, pe {a~ ke i bi ci kli sti~ ke sta ze.

- U{i li smo u naj ve }i in fra struk tur ni pro je kat od ka da smo pre u ze li od go vor nost za upra vqa we No vim Sa dom, a to je ~e tvr ta fa za Bu le va ra Evro pe. Ona je kru na ono ga {to

c m y

novosadska hronika

dnevnik

me |u sob nog raz u me va wa i po dr {ke oni ma, ko ji ma je po mo} naj po treb ni ja. @e lim svi ma, ko ji su u pri li ci, da pred sto je }e pra zni~ ne da ne pro ve du u kru gu po ro di ce i pri ja te qa, a po seb no se za hva qu jem oni ma ko ji }e pra zni ke pro ve sti rad no i do pri ne ti da pro sla va No ve go di ne pro tek ne u naj bo qem re du i do brom ras po lo `e wu- re kao je Pa vli ~i}.

N. R.

Fi li po vi}: Kar lov ci ma sta tus gra da Pred sed nik kar lo va~ ke op {ti ne Milenko Filipovi} ~e sti tao je no vo go di {we i Bo `i} ne pra zni ke gra |a ni ma Srem skih Kar lo va ca, po `e lev {i im lep {i, hu ma ni ji i is pu we ni ji `i vot u No voj go di ni.

“Ma lo je gra do va ko ji ima ju ta ko in spi ra tiv nu pro {lost i ta ko oba ve zu ju }u bu du} nost kao Srem ski Kar lov ci. Iz gled i ugled me sta ko je ne iz mer no vo li mo, re zul tat su ve kov nog tru da um nih qu di ko ji su u Kar lov -

ci ma ro |e ni, u wi ma `i ve li, {ko lo va li se i ra di li. U go di ni ko ja je pred na ma, ali i u oni ma ko je }e po tom do }i, mo ra mo ~u va ti i sa ~u va ti Kar lov ce i na sta vi ti da ih ople me wu je mo.

Ne }e bi ti la ko, ali zar je ge ne ra ci ja ma pre nas bi lo? Bu di mo slo `ni, ne po ko le bqi vi i ka da je naj te `e, i us pe }e mo u na me ri da Kar lov ci ma, pre sve ga, obez be di mo sta tus gra da”, na vo di se u Fi li po vi }e voj ~e stit ki.

Z. Ml.

I ZA 2012. GRA DO NA ^EL NIK PRE PO RU ^IO:

Bes pla tan pre voz za pen zi o ne re “Bes plat ne go di {we kar te za grad ski i pri grad ski pre voz ko je u`i va po vla {}e na ka te go ri ja put ni ka s pod ru~ ja Gra da No vog Sa da va `i }e do 1. mar ta na red ne go di ne. Iz ra da no vih go di {wih ka ra ta ko {ta }e osam sto ti na di na ra, a grad ski pre vo znik }e oba ve sti ti jav nost ka da }e po ~e ti sa iz ra dom ovih ka ra ta za 2012. go di nu”, sa op {te no je iz Grad skog sa o bra }aj nog pred u ze }a.

Pred u ze }e je do bi lo pre po ru ku od gra do na ~el ni ka Igora Pavli~i}a da i 2012. grad ski pre vo znik odo bri bes pla tan pre voz za po vla {}e ne ka te go ri je put ni ka, me |u ko ji ma su naj broj ni ji pen zi o ne ra sta ri ji od 65 go di na. La ne je ovu po vla sti cu u`i va lo oko 30.000 put ni ka.

Z. D.

PO LI CIJ SKA UPRA VA

Re gi stra ci ja pre ko saj ta Elek tron sko za ka zi va we ter mi na za pod no {e we zah te va za re gi stra ci ju vo zi la po ~e }e od sre de 4. ja nu a ra 2012. go di ne, a za to je neo p hod na re gi stra ci ja na saj tu www.eupra va.gov.rs. Mo `e se za ka za ti sa mo je dan ter min u to ku 14 da na i pri ja vqe ni

mo ra bi ti vla snik vo zi la ili ovla {}e no li ce. [al ter sa la Po li cij ske upra ve u No vom Sa du ne }e ra di ti to kom no vo go di {wih pra zni ke, a s ra dom }e po ~e ti u sre du 4. ja nu a ra.

G. ^.

44

dnevnik

31.decembar2011-2.januar2012.

Sudoku 1

upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

Sudoku 2

VIC DANA

Не ма ви ше ви це ва о Пе ри ци и Пла ву ши! Пе ри ца је за вр шио шко лу, а пла ву ша се офар ба ла.

dnevnik

oglasi

31.decembar2011-2.januar2012.

45

46

31.decembar2011-2.januar2012.

ISKUSAN profesor: za studente i u~enike matematika, fizika, statistika, informatika, mehanika, nacrtna, elektrotehnika.

Prijemni, matura. Povoqno.

Telefoni: 021/6367-482, 063/471-644.

44246 ^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom.

Telefon 021/6399-305.

44216 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305.

44217

oglasi

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik.

Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti.

Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399305.

44218 POUZDANA penzionerka poma`e starijim osobama oko nabavki i vo|ewa doma}instva po dogovoru.

Telefon 063/895-66-77.

44287

SREMSKI KARLOVCI nov dvosoban stan u centru mewam za ve}i u Novom Sadu uz moju doplatu. Telefon:063/548-906.

44395 STAN u Herceg Novom 182 m2 mewam za stan u Novom Sadu ili prodajem. Telefon 062/132-8-193.

44155 MEWAM plac na Glavici 3.600 za stan u Novom Sadu ili prodajem. Telefon 062/132-8-193.

44156 STAN 33m2 i lokal 32m2 ukwi`eno mewam za stan oko 70m2 - dogovor. Telefon: 064/144-69-83.

44329

IZDAJEM garsoweru, 24m2, poluname{tena, kuhiwa, klima, SBB ve{ ma{ina, 13000 Kaplara 12, ju`na strana, VI sprat, odmah useqiv. Telefon 063/80-744-11.

43894

dnevnik IZDAJEM super name{tenu garsoweru blizu Instituta Sremska Kamenica. Telefoni: 021465815, 064/2044331.

43945 IZDAJEM lepo name{ten jednoiposoban stan u Ul. Novosadskog sajma. Telefon: 063/765-3632.

44522 IZDAJEM nename{tenu garsoweru na Limanu III. Telefon 6369-484, 064/5785389.

44007 SAJAM - izdajem novu dvokrevetnu name{tenu garsoweru I sprat, cg, tv. Zaposlenim samcima, studentima, 100eura + depozit+ 40 eura re`ije. Telefoni: 063/16128-73 i 064/596-58-74.

44173 IZDAJEM dvosoban name{ten stan, 100m2, terasa 20m2 parno grejawe na gas. Ul. mitrova~ka 33. Telefon 504118, 062/8337-987.

44180 IZDAJEM name{ten stan u strogom centru 34m2 (2 sobe, kuhiwa, kupatilo), CG, kablovska. Telefon 064/8390053, 6613-074.

44192 IZDAJEM komfornu name{tenu garsoweru 30m2, centar sa telefonom, kablovska, centralno, nova zgrada. Telefoni: 021/552270 i 064/11-36-076.

44226 IZDAJEM novu name{tenu garsoweru na Grbavici.

Pla}awe mese~no, depozit.

Telefoni: 069/3006133, 021/300613.

44233 IZDAJEM komforan jednosoban stan u Stevana Hristi}a, drugi sprat, CG, lift, terasa. Telefon 0606395877.

44245 IZDAJEM dvoiposoban komforan stan sa gara`om u naju`em centru grada. telefon 063/74-00-209.

44270 IZDAJE se trosoban, prazan stan u porodi~noj ku}i, ozbiqnoj porodici.

Sremska Kamenica, Rade Kon~ara 55.

Telefon 021/462-143, 063/72-135-40.

44304 NOVA garsowera, nov name{taj, na Somborskom bulevaru do Liman IV, male re`ije, 120E + depozit.

Telefon 064/100-4575.

44318 IZDAJEM novu name{tenu garsoweru u centru, cena 140E, depozit obavezan.

Telefon: 063/758-2599.

44321 IZDAJE se prazan jednosoban stan, 32m2, IV sprat (nije posledwi), lift, telefon, kablovska, Bra}e Ribnikar 10.

Telefon 063/7543-841.

44325 IZDAJEM mawi dvosoban stan, tre}i sprat, Bul. Kraqa Petra I kod ma{inske {kole, ima kuhiwske elemente nove od 10. 01.

2012. Telefon: 064/5760716, 063/808-9080.

44337 JEDNOSOBAN, name{ten stan na Futo{kom putu (Satelit), centralno, parket, kablovska, prizemqe, 120e. Telefoni: 021/63-66882, 064/819-50-93.

44417 IZDAJEM dvosoban name{ten stan na Novom nasequ.

Telefoni: 0216432205, 063548314.

44420 IZDAJEM u centru, blizu fakulteta dvosoban name{ten stan. Telefon 063/669292.

44002 IZDAJEM poluname{ten stan u centru, bez agencije, ozbiqnom bra~nom paru na du`e vreme sre|en, udoban.

Dimitrije Avramovi}a 160e.

Telefon 511-988.

43991

JEDNOSOBAN name{ten stan sa terasom, prednost bra~ni par, Novi Sad, Liman, Balzakova, blizina Doma zdravqa, kablovska, telefon Telefon: 064/4908499.

44497 IZDAJEM novu name{tenu garsoweru u centru grada.

Telefon 060/100-61-63.

44482 IZDAJEM jednosoban name{ten stan 44m2, Novi Sad, Ul. Bore Prodanovi}a br.

15, cena 150E + tro{kovi.

Telefon: 064/28-38-000.

44517 IZDAJEM lepo name{ten jednosoban stan u Ul. Novosadskog sajma br. 7.

Telefon: 063/765-3632.

44521 OD 25. DECEMBRA izdajem stan dvosoban, Milenka Gr~i}a, 2.sprat, komplet renoviran, name{ten samo sa kuhiwom, na du`e vreme.

Telefon 062/543-816.

44541

KUPUJEMO stanove, ku}e, sala{e, zemqu na ^eneju, lokaciju za zgradu gde je iskqu~ivo jedan vlasnik.

Telefoni: 063/598-463, 021/621-52-60, 021-66-21-797.

44413 ZA POZNATE KUPCE hitno potrebni limanski stanovi od dvosobnog do troiposobnog!!! Pozovite 065/250-02-13.

559807

BEOGRAD, Dor}ol, 53m2, drugi sprat, CG, lift u izgradwi, direktno od investitora.

Telefon 063/1071111.

44012 SREMSKI KARLOVCI, centar, prodajem nov, ukwi`en, dvosoban stan. Telefon: 063/548-906.

44394

PRODAJEM opremqen apartman-stan u centru Zlatibora, veli~ine 30m2, ili mewam za stan u Novom Sadu, veli~ine 55 60m2.

Telefon 064/18-400-60.

43757 NOV useqiv dupleks 88m2, 3. i 4. sprat, dole dnevni boravak sa kuhiwom,WC, gore tri sobe, jedna redovna, isto~na strana, CG, cena sa PDV-om 72.100E. Telefoni: 064/823-6601, 021/424-963, www.avenia-nekretnine.com.

559769

GARSOWERA, Valentina Vodnika, 1. sprat, 25.000e, jednosoban, Temerinska, visoko prizemqe, idealan za lokal, 28.000e, Cviji}eva, 36m2, 29.000. Telefoni: 061/601-93-93, 021/6621-797.

44401 PRODAJEM novu ukwi`enu garsoweru na prvom spratu u Ul. Janka ^melika za 29.000.

Telefon: 6447-622 i 063/540165.

44489

dnevnik

oglasi

31.decembar2011-2.januar2012.

HITNO ukwi`ena garsowera 32m2 kod Socijalnog .

Cena 36.000.

Telefon 063/540-165.

44495 HITNO prodajem jednosoban stan u strogom centru Novog Sada za 39.000, mo`e i za poslovni prostor.

Telefon: 6447-622 i 063/540165.

44493 JEDNOSOBAN, 37m2, peti sprat, kod Ma{inske {kole, ukwi`en, lift, useqiv, 34.000E. Telefon: 060/4183223 i 064/1143730.

44503 JEDNOSOBAN 33m2, Omladinskog pokreta, peti sprat, bez lifta. Telefon 062/8901199.

44543 CENTAR, Gunduli}eva ulica, odmah useqiva garsowera od 29m2 u novoj zgradi. Povoqno, 19.000E. Tel. 060/621-1685.

559794 SALAJKA, garsowera, useqiva, 21m2, useqivo, papiri uredni, 17.000E. Tel. 064/21560-90, 021/526-622.

559784 JANKA ^MELIKA, odmah useqiva garsowera u zgradi, 16.500E. Tel. 021/526-622, 064/188-74-91.

559788 PRODAJEM garsoweru 24m2 u izgradwi 695E/m2. U Novom Sadu.

Telefon 062/577-595.

559760 PRODAJEM garsoweru 14.500E, kod Stanice u Novom Sadu.

Telefon 063/598-878.

559756 UKWI@ENA - useqiva garsowera 28m2, CG, odli~na gradwa, sendvi~ zid, ekstra oprema. Cena 32.700 evra.

Telefoni: 064/823-6621, 021/542-779, www.avenianekretnine.com.

559770 HITNO!!! Nova Detelinara 24m2, useqiva, ukwi`ena garsowera, 1. sprat, terasa, CG. Cena 26.000 evra.

Telefoni: 064/823-6618, 021/6614-200.

559773

47

WEGO[EVA 30m2, ukwi`en, prizemqe. Telefon 062/645-869.

44544 HITNO!!!

Kraqevi}a Marka: 22m2, useqiv, ukwi`en stan u zgradi, visoko prizemqe, CG, ostava u podrumu... Cena 23.000 evra. Telefoni: 064/8236621, 542-779, www.avenianekretnine.com.

559774 PRODAJEM jednosoban stan 46m2. 550E po m2. Novi Sad, Bulevar Evrope.

Telefon 063/105-0-105.

559758 USEQIV 33m2, ukwi`en jednosoban stan, mogu} jednoiposoban, klasi~an raspored, CG, cena 23.500E. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6604, (www.avenianekretnine.com).

559767 ALEKSE [ANTI]A, pla}ene komunalije, pred useqewem, 39m2, I sprat.

Tel. 063/780-99-09, 021/526622.

559787 @. STANICA - Bulevar: 31m2, ukwi`en, prazan, jednosoban 1. sprat, CG, klasi~an raspored, cena 33.000 evra.

Telefoni: 064/823-6618, 021/542-779, www.avenianekretnine.com.

559780 GRBAVICA, blizina Limanske pijace, na prodaju klasi~an jednosoban stan od 32m2. Lift, terasa. Cena 33.000E. Tel. 060/621-1685.

559795

PRODAJEM stan 65m2 na Keju (pogled na Petrovaradinsku tvr|avu). Telefon 064/244-6258, 021/886989.

44076 PRODAJEM dvosoban stan 59m2 na IV spratu. Liman. [ekspirova ul. Telefon 021/372-587.

44081 PRODAJEM dvosoban komforan stan u Petrovaradinu kod {kole. Telefon 063/7400-209.

44271

48

31.decembar2011-2.januar2012.

oglasi

PRODAJEM dvosoban stan 55m2 u blizini @elezni~ke stanice, hitno za 43.000.

Telefon: 063/540-165.

44491 DVOSOBAN stan 47m2, lift, terasa, ukwi`en, kod Novosadskog sajma. Telefoni: 060/418-3223 i 064/1143730.

44504 PRODAJEMO jednoiposoban stan 45m2 na Novom nasequ za 32.000, odmah useqiv. Telefoni: 6447-622 i 063/540-165.

44487 PRODAJEM lep jednoiposoban stan 43m2 u blizini `eleni~ke stanice za 46.000 sa PDV, useqiv.

Telefon: 6447-622 i 063/540165.

44488 JANKA ^MELIKA Avijati~arsko naseqe, prvi sprat, ukwi`eno, prodaja a mo`e i za izdavawe, name{ten komplet osim ve{ ma{ine.

Telefon 062/8901199.

44542 CENTAR, Radni~ka ulica, blizina Suda, nov, odmah useqiv jednoiposoban stan od 29m2. Idealno za kancelarijski prostor. Povoqno!

Tel. 060/621-1685.

559796 LIMAN II!!! Jednoiposoban stan od 53m2 ni`e spratnosti, isto~na strana, lepa, terasa, useqiv po dogovoru.

Tel. 065/250-02-13.

559808 BETANIJA - 37m2 jednoiposoban, ukwi`en, useqiv, terasa, CG, odli~an raspored, cena 38.100 evra.

Telefoni: 064/823-6610, 021/542-779.

559776 NOVA DETELINARA, useqiv, jednoiposoban, I sprat, 37.000E. Tel. 064/215-60-90, 021/526-622.

559782 NOV - 37m2, odmah useqiv jednoiposoban stan, 1. sprat, terasa, CG, lift, cena sa PDV-om 40.200E. Telefoni: 064/823-6621, 021/542-779.

559766

dnevnik

NOV jednoiposoban, 28m2, odli~an raspored, Nova Detelinara, CG, Cena sa PDV-om 29.250 evra. Telefoni: 064/823-6601, 021/542779.

559771 HITNO i povoqno!!!

Avijacija 48m2, useqiv, ukwi`en, terasa,CG, PTV, lift. Cena 33.000 evra.

Telefoni: 064/823-6604, 021/661-4200.

559772 PRODAJEM jednoiposoban stan u mansardi, 450E/m2.

Brzo gotov. Na Novom nasequ u Novom Sadu. Telefon 063/598-878.

559757 PODBARA: jednoiposoban, nov, useqiv, pred ukwi`bom, 27m2, 2. sprat sa liftom, terasa, CG, gradsko... Cena 31.000 evra.

Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6618.

559763 HITNO!!! Novo naseqe jednoiposoban useqiv stan u mansardi, nova zgrada, 39m2, odvojena kuhiwa... Cena 27.800 evra. Telefoni: 064/823-6601, 021/6614-200.

559764 HITNO!!!! 60m2, ukwi`en, odmah useqiv, 2. sprat, lift, terasa, CG, cena 46.350 evra. Telefoni: 064/823-6601, 021/424-963.

559765 POVOQNO: 60m2 - Bulevar, kod Lutrije, dvosoban, mogu} dvoiposoban, ukwi`en, useqiv, 1. sprat, terasa, lift, CG. Cena 51.500 evra, nije fiksno.

Telefoni: 064/823-6621, 021/542-779.

559762 RENOVIRAN, 50m2, @elezni~ka stanica, dvosoban, dvostrano orjentisan, terasa, CG. Ukw`en, odmah useqiv! Cena 46.400 evra.

Telefoni: 064/823-6621, 021/6614-200.

559775 STEVANA MOKRAWCA, ukwi`en dvosoban, I sprat, 63m2. Tel. 063/780-99-09, 021/526-622.

559786 SOMBORSKI BULEVAR, 56m2 - 37.000E, uredni papiri. Telefoni: 526-622, 064/188-74-91.

559791

UKWI@EN - zgrada stara 5 godina, useqiv odmah, dvosoban, 52m2, 2. sprat, terasa, ekstra raspored.

Cena 41.200 evra. Telefoni: 064/823-6610, 021/542-779.

559779 EKSTRA raspored: 44m2 dvosoban, Nova Detelinara, 1. sprat, terasa, CG, brzo useqiv. Cena sa PDV-om 47.600 evra. Telefoni: 064/823-6610, 542-779.

559781 RUMENA^KI PUT, noviji, prazan, odmah useqiv, ukwi`en stan od 53m2 za samo 42.200E. II sprat, terasa. Tel. 063/775-9121.

559797 SEQA^KIH BUNA u blizini {kole, ukwi`en dvosoban stan od 44m2, terasa. Cena 36.000E. Tel. 063/775-9121.

559798

PRODAJEM stan u Rumena~koj 9, trosoban, 83m2, prelepo ure|en. Telefon 063/1021-405.

44026 HITNO trosoban stan kod Socijalnog, ukwi`en, stara gradwa, cena po dogovoru a prihvatam i evre. Bez posrednika.

Telefon 061/269-20-66.

44157 PRODAJEMO dvoiposoban stan na Limanu tri na prvom spratu za 68.000. Telefon: 6447-622.

44486 PRODAJEMO dvoiposoban stan 72m2, ukwi`en, cena 56.000, prvi sprat, proto~na topla voda. Telefon 6447622, 063/540-165.

44494 MAKSIMA GORKOG, dvoiposoban stan 58m2, terasa, ukwi`en, kompletno renoviran.

Dvori{na strana. Hitno! Tel. 063/504799.

559799 HITNA PRODAJA dvoiposobnog, ukwi`enog stana od 56m2 na Bulevaru Ja{e Tomi}a. Cena 40.000E. Tel. 063/777-6233.

559800

oglasi

dnevnik

PARK SITI!!! Dvoiposoban stan od 70m2.

Pozovite!!! Tel. 063/500-213.

559809 SALONSKI!!!

Odli~an stan ni`e spratnosti kod Dunavskog parka!!!

Za informacije pozovite 063/500-213.

559810 NOV ukwi`en trosoban stan u blizini Ribqe pijace od 66m2 odli~nog rasporeda u ekstra zgradi. Pozovite!!!

Tel. 063/500-213.

559811 BEOGRADSKI KEJ, 81m2, II sprat, lift, terase.

Ukwi`en, odli~an raspored, hitna prodaja. Cena 83.500E. Tel. 063/777-6233.

559804 BULEVAR OSLOBO\EWA, vojna zgrada, odli~an trosoban stan od 71m2, 5. sprat, lift, terasa. Ukwi`en, odmah useqiv. Tel. 060/6211685.

559801 BRANIMIRA ]OSI]A, 69m2, odli~an trosoban stan novije gradwe. III sprat, terasa. Ukwi`en. Mogu}nost prodaje sa gara`om.

Tel. 063/108-8017.

559802 TROSOBAN 71m2 ukwi`en, useqiv, Novo naseqe, 1. sprat, terasa, CG, lift, komplet renoviran, odli~an raspored, cena 63.900E. Telefoni: 064/823-6601, 021/424-963m (www.avenianekretnine.com).

559778 HITNO!!! Ekstra ponuda!

Bulevar oslobo|ewa: 93m2, nov, ukwi`en odmah useqiv trosoban stan, 1. sprat, odvojena kuhiwa sa velikom trpezarijom, 2 kupatila, 2 terase, lift... Mo`e kredit.

Cena 93.000 evra. Telefoni: 064/823-6604, 021/424-963.

559768 GRBAVICA - odli~an trosoban dupleks od 70m2, ukwi`en, useqiv, lift, terasa, CG... Cena 61.300 evra. Telefoni: 064/8236604, 021/661-4200, (www.avenia-nekretnine.com).

559777

GRBAVICA, {estosoban stan od 159m2, zgrada, tri godine, lift, ukwi`en, 4. sprat, mogu}nost gara`e sa parking mestom. Telefon 066/450-655.

43782 PRODAJEM odli~an ~etvorosoban stan, Vase Staji}a, II sprat, luks ukwi`en.

Telefon 063/504-124.

44459 PRODAJEM nov troiposoban dupleks 96m2, ugao Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, useqiv odmah, agencije iskqu~ene. Telefon: 063/50-90-30.

42594 PRODAJEM troiposoban stan na Limanu IV. Mo`e zamena za dvoiposoban uz doplatu.

Telefon 0216369008.

44187 ^ETVOROSOBAN stan 120m2, nov, 4. sprat, ugao Petra Drap{ina i Bulevara oslobo|ewa u Novom Sadu, cena 120.000E. Telefon 064/200-3103.

43017 PRODAJEM troiposoban stan 127m2, strogi centar ili mewam za mawi uz doplatu. Telefon: 063/8150622.

43574 LAZE KOSTI]A, ukwi`en, prazan, odmah useqiv troiposoban salonski stan 100m2, I sprat, terasa.

Renoviran. Cena 113.000E. Tel. 063/101-0664.

559803

LIMAN III, blizina Limanske pijace, ukwi`en, troiposoban stan od 65m2.

Lift, terasa. Cena 59.800E. Tel. 063/692-917.

559805 VOJVODE [UPQIKCA, hitno, 95m2, nov, useqiv ~etvorosoban stan po povoqnoj ceni 72.000E. Tel. 063/108-8017.

559806 PARK SITI!!! ^etvorosoban stan sa velikom terasom!!! Nov!!! Tel. 063/500213.

559812 KOD OSNOVNE [KOLE!!!

Na Nasequ odli~an petosoban stan u super stawu, ukwi`en, useqiv po dogovoru. Tel. 065/250-02-13.

559813

PRODAJEM ku}u, 180m2, sa dva lokala i dva stana na 850m2, u Bra}e Ribnikara.

Mo`e gradwa zgrade 4+potkrovqe.

Telefon 060/0846-036.

43724 PRODAJEM ku}u na Vidovdanskom nasequ, Igmanska ulica, 204m2, prvi vlasnik, ukwi`ena.

Telefoni: 419-375, 060/4419375.

43725 KU]A u Vr{a~koj ulici povoqno prodajem, 650/100.

Telefon: 0631662567.

44045 SAJAM - Bulevar ku}a 440m2, restoran 135m2, inventar, autoperionica, 65m2 sve u radu, 4 stana po 35m2, 3 garsowere po 20m2 front 400m2 plac, ukwi`eno vlasnik 1/1. samo 640e m2 - zamena. Telefoni 063/161-28-73 i 064/596-58-74.

44175 KOMFORNU ku}u 120m2 u ^eneju prodajem ili mewam za stan. Plac 1350m2 prate}i objekti, ukwi`ena.

Telefon 063/766-7793.

43987 PRODAJEM dvospratnu ku}u u Veterniku (blizu ambulante), 200m2+50m2, plac 750m2. Voda, struja, gas, papiri sre|eni. Cena po dogovoru. Telefon 060/55-19977.

44011 KA] prodajem novu ku}u sa poslovnim prostorom, mo`e zamena za stan. Telefon 064/249-39-22.

44452 BOCKE - Sremska Kamenica, prodajem novu ku}u, Ul. Jasmina 93, sa pogledom na Novi Sad. Telefon 063/750-9394.

44423 PLAC na Banstolu 2000m2 ravan, voda i struja, vikend zona, mo`e zamena za auto uz doplatu. Telefon 0600122472.

44174 OBRATITE PA@WU!!!

Ekstra sala{ ^enej uz asfalt+pet jutara zemqe, dva trosobna stana, cg, trofazna struja, radionica.

Telefoni: 021/66-21-797, 021/6215-260, 063/598-463.

44415

PRODAJEM 4.000m2 plac na Ka}koj petqi sa T.S. i telefonima.

Telefon 063/504-124.

44460 PRODAJEM povoqno dva placa po 16m {irine h 50 du`ine, lepa lokacija, {iroka ulica, struja, voda blizu. Telefon 6319989.

43902 PRODAJEM gra|evinski plac u Rumenki 7500m2 u selu za parcelisawe. Telefoni: 6215584, 064/1148427. 43905 PRODAJEM plac 5 ari, Klisa, Gorwe livade na placu gradska voda, pored placa struja, plin, telefon, dozvoqena gradwa.

Telefoni: 021464-594, 063511587.

44224 PLAC, Rumenka, gra|evinsko podru~je, 1738m2, front 12m, pored glavnog puta, kompletna infrastuktura, 5 km od Novog Sada. Telefon 021/6338-818, 063/524-391.

44350 UZIMAM zemqu u arendu, potez Futog, Veternik, Bege~, Rumenka, Kisa~.

Pla}am po{teno. Telefon 0642921329.

44429 WIVA - 3 jutra izme|u Karlovaca i Bukovca, idealna za vo}wak, vinograd prodajem.

Telefon 064/2016350.

44234 PARAGOVO, plac 1.800m2, na glavnom putu za Venac, kod pe~eware Katun.

Telefon 063/86-26-504. 44332 PLAC u Rakovcu Salaksije 8,47ari, pogled na Novi Sad, blizu puta, pored puta prolazi: voda, telefon, gas, kanalizacija. Telefon 021540620.

44446 KLISA, nova okretnica, dva spojena placa po 12.000e, Rumenka, ekstra novija spratna ku}a, dva stana+lokal, 65.000e. Telefoni: 021/621-5260, 063/598-463.

44402 PRODAJEMO lepu ku}u na ^ardaku od 180m2 sa placem od 1000m2, ku}a ima gara`u, eta`no grejawe. Telefon: 6447-622 i 063/540-165.

44492

TELEP, ku}a 115m2, plac 560m2, ukwi`ena, cena 82.500E. Telefon: 060/4183223 i 064/1143730.

44505 PRODAJEM zemqu K.O. Novi Sad - 4, Gorwe Sajlovo 15h385- 5.780m2, od Zavoda za urbanizam dobio UTU uslove za izgrdawu objekata u funkciji poqoprivredne proizvodwe, zemqa pored puta, struja, gas, voda, zemqa je 5 km od centra grada.

Telefoni: 021/66-17-415, 063/811-43-40.

44490 PRODAJEM ve}u ku}u blizu centra u Novom Sadu.

Telefon 063/105-0-105.

559759 PRODAJEM ku}u u Novom Sadu, na Klisi kod autoputa. 35.000E. Telefon 063/26-77-80.

559761 NOVI SAD, ku}a 215m2, plac 480m2, 4 odvojena komforna stana (73m2, 63m2, 47m2 i 33m2) tri ozidane gara`e koje se mogu pretvoriti u stambenoposlovni prostor. Tel. 526622. 063/11-24-911.

559789 KA], ku}a 120m2/600m2, bez ulagawa, ukwi`ena, 52.000E. Tel. 064/215-60-90, 021/526622.

559783 TROSOBNA ku}a od 80m2 stambenog prostora na placu od 300m2 u strogom centru Ka}a. Izuzetno povoqna cena, 41.200E. Tel. 060/621-1685.

559793 RAKOVAC, na prodaju plac od 1500m2. Asfaltni put i svi prikqu~ci do placa!

13.000E. Pozovite 063/7776233.

559792 BANO[TOR, ukwi`ena vikendica sa pogledom na Dunav, plac 1100m2, cena 31.000E. Tel. 063/780-99-09, 021/526-622.

559785

IZDAJEM uli~ni lokal, odmah useqiv, 18m2, sa izvodom za lavabo-{ampoweru, ]irpanova 21. Telefon 063/80-744-11.

43895 IZDAJEM opremqenu autoperionicu 80m2 na dobrom mestu u Novom Sadu pogodnu i za druge delatnosti.

Telefoni: 064/1345-770, 064/128-99-16.

44419 LOKAL kod Sajma 32m2, ukwi`en - prodajem ili mewam za stan 50 - 60m2, moja doplata. Telefon: 064/14469-83.

44330 IZDAJEM uli~ni lokal, 27m2, u Petra Drap{ina 47, kod Bulevara, za sve namene.

Telefoni: 021/527-258, 021/66-21-791, 064/27-80-303.

42931

31.decembar2011-2.januar2012.

NOVI SAD, lokal u Cara Lazara, 38m2, uli~ni veliki portal, 40.000E. Hitno! Tel. 526-622, 063/11-24-911.

559790

IZDAJEM gara`u u centru 20m2 ispod zgrade Kosan~i} Ivana, mo`e i za magacin 50e. Telefon 511-988.

43992

KUPUJEM sve vrste automobila novija, starija i havarisana.

Maksimalno pla}am. Dolazim po pozivu.

Telefoni: 021/822-714 i 063/7081-939.

44228 FIAT UNO, troja vrata, 55ks, benzinac, teget plavo, prva reg.

1997, 600e.

Telefoni: 6338-818, 063/524391.

44352 BUBU folksvagen 1200, oldtajmer, 1974. god. 3.200e.

Telefon 6338-818, 063/524391.

44351 KUPUJEM sve vrste automobila. Pla}am maksimalno na licu mesta. Dolazim odmah po pozivu. Telefoni: 064/337-7695, 824-611.

43416 PRODAJEM Renault Clio, 1.2 authentique, godina proizvodwe 2002. registrovan do oktobra 2012, pre{ao 148.000km, prvi vlasnik, redovno servisiran. U paketu i ~etiri letwe gume.

Telefon za informacije: 069/1557-100.

44229

TERMOAKUMULACIONA pe} 3 KW, ispravna, o~uvana, 60E. [poret „Gorewe�, odli~an, 35E. [poret na butan, o~uvan 25E. Telefon 0641122706.

44428

JORGANXINICA - ru~no {ijem nove i renoviram Va{e stare jorgane, jastuke i du{eke od vune i perja, svih dimenzija. Telefon: 021/463-362.

43674 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

44182 PE]KAR - kaqeve pe}i zidam, pretresam stare, ~istim i ru{im. Telefoni: 021/714-577, 062/606-782.

44345 KU]NI MAJSTOR - monta`e, demonta`e, name{taja, sanitarija, popravke, vrata prozori roletne brave, {arke, kre~ewe, farbawe, rasveta. Telefon 065/6824-398.

44370 MAJSTOR za krov, ako curi i vla`i, ~i{}ewe oluka, popravka dimwaka, krovne prozore, postavqawe krova.

Telefoni: 6434-313 i 064157-14-04.

44391 KROJA^: {ivewe pantalona i sukwi, popravke raznih vrsta. Najpovoqnije u gradu. Temerinska 8, (dvori{te). Telefon 6612570 od 9-12 i 15-19.

44447 BAGAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegli, Cvijanovi}, Ul. jevrejska br. 23. Telefoni: 021/421452, 064/131-2135.

41654

49

PRODAJEM novije kolor televizore E37, E55, E72 cm, vrlo povoqno! Dostavqam na adresu!

Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/157-25-14.

42539 KUPUJEM ispravne i neispravne kolor televizore!

Dolazak, isplata odmah!

Non-stop, Mladen!

Telefoni: 421-516 i 064/15725-14.

42540

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zaltni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8318-180, 021/451-409.

41220 PRODAJEM radove srpskih slikara: Eski~evi}, Trifunovi}, Kowovi}, Aralica, Belozanski, [erban, Ipi}, Kumri}. Sve informacije na telefon 064/8055-001.

44473

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje mesnate prasi}e i sviwe prvog kvaliteta.

Dostava na adresu, povoqno.

Telefoni: 063/521-559, 063/539-051.

43517 SVIWSKE POLUTKE prodajem. Telefoni: 6416874, 063/7748578.

44027

PRIRODNI PREPARAT protiv hemoroida - {uqeva, ispitan u nadle`noj ustanovi i li~no proveren, le~ewe 7 dana, deda Rado{.

Telefon: 064/240-55-49, 037/490-797.

44221

PRODAJEM opremu za frizerski salon, hitno, povoqno. Telefon: 063/8213288 i 021/423-188.

44347 PRODAJEM bukova i bagremova drva, prevoz gratis, mogu}a usluga rezawa i cepawa. Isporuka brza i ta~na. Telefon 063/7719142, 061/617-22-19.

44208 UGAQ Kostolac 6300 dinara, drva sa Fru{ke Gore, cepana i rezana, meka 2800 dinara, tvrda 3500 sa prevozom. Banovi}, kocka 12.500 din. Su{eni vreoci 11.900 din. Telefon: 063/514558 i 063/536-386.

44265 ^ISTIMO podrume i tavane, ure|ujemo ba{te i dvori{ta, otkupqujemo sekundarne sirovine i vr{imo selidbe sa radnom snagom. Telefon: 063/8387926.

44267 KUPUJEM stare automobile, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, karoserije, ~istimo podrume, tavane, odnosimo {ut. Telefoni: 6618-846, 063/8485-495, 064/95-33-943.

44309 PRODAJEM kiosk, mo`e se rasklopiti i preneti.

Pogodan za razne namene.

Telefon 066/92-87-573.

44314 PA@WA - besplatna struja, napravite sami male elektrocentrale na vetar uz pomo} na{ih planova za samo 1500dinara. Telefon: 021/836-153.

44499

50

^iTUQe l POMeni

31.decembar2011-2.januar2012.

3

44353

Milan Agbaba

Aleksandra - Sa{u Zeremskog

30. 12. 2001 - 30. 12. 2011.

1977 - 2009.

Slobodan Luki}

Dana 2. januara 2012. godine navr{ava se godina od kada nema na{e drage mame i kake

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

TU@NO SE]AWE na na{eg sina jedinca

Milena Lon~ar O`alo{}eni: supruga Jordanka, }erka Branislava, sin Vladimir.

POMEN

3

Sedam dana kao sedam godina...

Dana 1. januara 2012. godine navr{i}e se tri godine od kako nije sa nama na{

dnevnik

Zar je mogu}e da je ne{to {to je bilo tako istinski veliko i dobro, nestalo brzo i iznenada, ba{ sada na najlep{oj stazi `ivota?

Uvek }e{ ostati u na{im srcima.

Voqeni sine, oti{ao si iz na{eg zagrqaja, da ~eka{ Novu 2009. godinu, nikad se nisi vratio ku}i svojoj.

Sale, neka ti je laka zemqa i po~ivaj u Bo`jem miru, neka te an|eli ~uvaju.

O`alo{}eni do groba: otac @are, majka Qiqa Zeremski iz Ba~ke Topole.

Dani i godine su te{ke bez Tebe. Nisam Te mogla sa~uvati, smrt je bila ja~a od mene, ~uva}u Te ve~no od zaborava.

od kom{inica i kom{ija iz zgrade Bo{ka Buhe 10.

Supruga Nada.

44141

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Miodragu Milanovi}u

44539

44148

5

5 Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav stricu

Tvoj Bo}o i tvoja Jeja.

44515

JEDNOGODI[WI POMEN

Milke Dra`i} ro|. Kozarev

Marija \ukanovi} 1935 - 2011.

na{oj najdra`oj

Draga na{a mama, mnogo nam nedostaje{, mislimo na tebe i ne mo`emo te nikada zaboraviti.

Sahrana je u ponedeqak, 2. 1. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: }erka Sne`ana, zet Dane, unuka Ivana sa suprugom Igorom i unuk Stevan.

Tvoje }erke Nada i Beba sa porodicama.

Dragomiru Baji}u od: sinovca Milorada i sinovice Rajke sa porodicom.

od: sestri}a Dragana i sestri~ine Milice sa porodicama.

44537

44538

44546

44418

POMEN na{em dragom

na sina i unuka

SE]AWE

Dragomiru Baji}u

5

5

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Qiqani Bla`evi}

Milo{u Pavlovi}u 1. 1. 2007 - 1. 1. 2012.

obele`i}emo u subotu, 31. 12. 2011. god. u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Kosta - Kole Aleksandar - Sa{a Zeremski dipl. in`. agronomije 1956 - 2008.

Ne postoji vreme koje mo`e ubla`iti na{ bol za tobom.

Kao ve~nost, dugih godina pet bez tebe.

Dragomiru Baji}u

1977 - 2009.

Tvoji najmiliji.

Sine moj i unu~e moje, oti{li ste iz mog `ivota kao rosa sa cve}a. Za vama je ostala stara majka i baba da tuguje do groba.

Mama i baba Mara Zeremski iz Turije.

44545

44139

Uvek }e te voleti tvoji: mama Slavica, tata Bo`idar, seka Dragica sa porodicom.

44469

Posledwi pozdrav

[ESTOMESE^NI POMEN na{em dobrom, nezamenqivom, neponovqivom i nadasve voqenom

Rajku An|elkovi}u

Ifju Gaboru

Osta}e{ zauvek u na{im srcima i mislima.

Porodice: Frani} i Savi}.

44548

Branislav Popov

Aleksandar Titov

1947 - 2010.

44535

44536

5

5

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav zetu

Sa qubavqu i ponosom ~uva}emo te od zaborava.

Dragica, Sowa i Tawa.

Tvoji najmiliji: Mira, Ivan i Branislav.

44338

44470

Dragomiru Baji}u

od sestre Milene Svir~ev sa porodicom.

od svastike Stojanke [imi} sa porodicom.

44533

44534

5

5 Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Dragomiru Baji}u

1951 - 2011.

Nedostaje{... Da se raduje{ na{im uspesima, da nas hrabri{, savetuje{, da voli{.

od brata Mom~ila Zari}a sa porodicom.

42733

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em voqenom obele`i}emo danas, 31. 12. 2011. godine, u 11 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

POMEN

od {uraka Ba{i} Vuka{ina sa porodicom.

Dragomiru Baji}u

„Nema ve}e boli, nego se u nevoqi sje}ati sretnih dana�.

Dante Vera, Norbert i Izabela.

Dragomiru Baji}u

od: sestri}a Slobodana i Zorana sa porodicom.

44531

Dragomiru Baji}u od brata Rajka sa porodicom.

44532

^iTUQe l POMeni

dnevnik

5

31.decembar2011-2.januar2012.

3

51

POMEN

Sa tugom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ voqeni

JEDNOGODI[WI POMEN

Lozo Marjanovi} 2010 - 2012.

Dragomir Baji}

Dana, 1. 1. 2012. navr{avaju se dve godine od kako nisi sa nama.

Uvek si u na{im srcima.

Sahrana je u subotu, 31. 12. 2011. godine, u 13 sati, na grobqu u Stepanovi}evu. Polazak iz kapele.

Supruga Desa, sin Dragan i }erka Biqana sa porodicama.

O`alo{}eni: supruga Vukica, }erke Nedeqka i Veselka, sinovi Mladen i Dragan sa porodicama.

44498

44530

Posledwi pozdrav

Dana, 5. januara 2012. godine navr{ava se dvanaest godina od smrti na{e drage

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nam je preminula draga majka, svekrva i baka

Dr Dragoslav Joji} Dragomiru Baji}u

specijalista internista 3. 1. 2011 - 3. 1. 2012.

Nade Xelebxi}

Desanka Petrovi} 1925 - 2011.

ro|. Teofanovi} od Sime Zeqkovi}a sa porodicom.

U na{im si mislima, uspomenama i se}awu.

Tvoji: Aca, Jelica, Borko i Bogdan.

44529

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

44502

POMEN

Dragi na{, protekla je godina tuge i bola od kako si nas napustio.

Ovaj svet je druga~iji bez tebe, a dani olovni.

Tvoja qubav, razboritost, stalo`enost i dobrota mnogo nam nedostaju.

Volimo te.

Sahrana je u subotu, 31. 12. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}ena porodica: sin Miroslav, snaja Zaga i unuke Tamara i Biqana.

44518

3

Nano, s qubavqu i lepim se}awem }emo te ~uvati u na{im srcima.

Supruga Sun~ica i }erka Olga.

44526

Milan Simin

Mnogo nam nedostaje{!

2. 1. 2008 - 2. 1. 2012.

Du{ko Kosanovi} 21. 8. 1964 - 3. 1. 2009.

U srcu i mislima uvek }e{ imati svoje mesto kod tvojih najmilijih.

Antalu

44525

Posledwi pozdrav od: brata Jo`eta i snaje Marike sa }erkom Leonorom i wenom porodicom.

Oti{ao je zauvek na{ dragi suprug i otac

Desanka Petrovi}

Vladeta \ini} 2001 - 2012.

Sklopim o~i - pa Te vidim, i u snu te zadr`avam.

Ne dam jutru da Te vodi, tako stvarnost zavaravam.

Supruga Magdalena, }erka Milena i sin Slobodan.

44500

44524

Preminuo je na{ dragi

Tre}eg januara se navr{avaju tri godine od kako nas je napustio na{ voqeni sin i brat. Vreme prolazi, a na{a tuga i bol ne}e pro}i nikada.

Rajko An|elkovi} Sahrana je 31. 12. 2011. godine, u 14 sati, u Ka}u.

S neizmernim bolom obave{tavamo ro|ake, prijateqe i poznanike da nas je zauvek napustila

Tvoji: unuci Sr|an i Ivana, snajka Rada i prijateqi Qubica i Krstan.

Tvoji: mama, sestra i bra}a.

44519

44527

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ voqeni otac

O`alo{}eni: supruga Dragica, sinovi Dragi{a i Du{ko.

44528

Posledwi pozdrav dragoj kumi

Antal Bajus

Slavica Soldatovi}

Miodrag Milanovi}

4. 4. 1957 - 30. 12. 2011.

Sahrana }e se obaviti 31. 12. 2011. godine, u 9.45 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Sahrana je 31. 12. 2011. godine, u 13 ~asova, na Tranxamentskom grobqu u Petrovaradinu. Wena plemenitost, dobrota i velikodu{nost osta}e nam u trajnom se}awu, a wena blagost, pravednost i istrajnost biti zvezda vodiqa.

Dragici Gruji} O`alo{}eni wegovi najmiliji: supruga Mirjana, Sa{a, Svetlana i Sandra.

44523

profesor 1931 - 2011.

od: Cuke i Srbe sa porodicom.

44485

Zauvek s tobom: suprug Petar i }erka Kristina sa unucima i zetom Dragomirom.

44520

Sa velikom tugom i bolom opra{tamo se od velikog i po{tovanog ~oveka i divnog oca.

Sahrana je u subotu, 31. 12. 2011. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: }erka Vesna i sin Vladimir.

44506

52

^iTUQe l POMeni

31.decembar2011-2.januar2012.

^ETRDESETODNEVNI POMEN

dnevnik

TU@NO SE]AWE Pro{le su dve tu`ne godine od kako `ivimo bez na{eg Pi{te.

3

Navr{ava se godina od kako nije sa nama na{ dragi i voqeni

SE]AWE Pro{lo je pet godina otkako nije sa nama na{ voqeni otac i suprug

\oki Plav{i}u iz Koviqa Se}awa ne blede, tuga ne prolazi, u na{im srcima i mislima osta}e{ zauvek.

Tvoji najmiliji: k}erka Marica i sin Stevan sa porodicom.

44481

Ru`ica Plemi}

I{tvan Povazai

7. 1. 2011 - 31. 12. 2011.

diplomirani pravnik u penziji 1951 - 2009.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo danas, 31. 12. 2011. godine dati godi{wi pomen na{oj voqenoj majci i baki, na{em an|elu Ru`ici, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

POMEN La`u da vreme le~i sve, bez tebe, sve je te`e.

Zauvek tvoji: sin Goran sa porodicom i }erka Mirjana sa porodicom.

Du{anu Nikoli}u Du{i iz Titela

Slavuj Haxi} 3. 1. 2007 - 3. 1. 2012.

Tvoj lik i dobrota ostaju doveka u na{im se}awima, qubavi i po{tovawu.

Milo{, Jovan i Mirjana.

Tvoja dobrota i tvoj nasmejani lik uvek }e ostati me|u nama.

Ilona, Agika i ^ila.

Tvoja tetka Smiqa, bra}a Dragoslav i Radoslav sa porodicama.

44461

44453

I daqe `ivi{ u na{im srcima.

44438

POMEN Dana, 31. decembra 2011. godine navr{ava se godina od smrti na{e drage i voqene mame, bake i ta{te i 2. januara 2012. godine navr{ava se {esnaest godina od smrti na{eg dragog i voqenog tate, dede i tasta

Sa{a Subotin

TU@NO SE]AWE

POMEN

1. 1. 2005 - 1. 1. 2012.

na

44496

^ETRDESETODNEVNI POMEN mom dragom

mr Branku Mu{icki 1928 - 2. 1. 2006.

iz Beo~ina

Vidosave Utvi} Save Utvi}a

Uspomenu na tebe ~uvaju: brat \or|e, bratanica Svetlana, zet Mika, unuke Jelena i Milica.

iz Rume

Sava Zari}

iz Rume

S po{tovawem, i hvala.

O`alo{}ene k}erke Ivanka, Verica i Dara sa porodicama.

Rado te se se}amo i mislimo na tebe.

Tvoja sestra Milica i sestri~ina Brana sa porodicom.

Uvek }emo te se se}ati i voleti.

Tvoji: supruga, }erke, zet, unuka i unuci.

44339 44507

Posledwi pozdrav sestri i tetki

dragoj

44454

Du{anu Nikoli}u Du{i

Dana, 2. januara 2012. godine navr{ava se {est godina, an|eli mili.

dava}emo 5. 1. 2012. godine, u Titelu.

Ostavio si veliku prazninu.

Mnogo mi nedostaje{.

1921 - 1955. iz Be~eja

44508

POMEN

31. 12. 1999 - 31. 12. 2011.

Branka Su{a

ro|. Mirilov

1988 - 2006.

Ostavila si veliku prazninu, ali tvoj osmeh, dobrota i qubav koju si nesebi~no pru`ala `ive}e u na{im srcima i ve~no nas pratiti.

S qubavqu, tvoji: Bata i Ru`ica.

Qubica Horvatski ro|. Diwa{ki 1921 - 1999. iz Srbobrana

Nikola Radovi} Milena Lon~ar

1987 - 2006.

Koliko re~i je potrebno da iska`emo svoj bol???

Ve~no te volimo i nikada te nikada ne}emo zaboraviti.

Veselinka ]ur~i} Seka Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

Tvoji: suprug Dragomir, sin Ilija, unuke Milica i Jelena i snaja Vida.

Brat Dragan, snaha Jelena i tetini an|eli Du{an i Duwa.

JEDNOGODI[WI POMEN

Uvek ste u mom srcu i mojim mislima.

Porodica.

Va{a }erka Du{ica.

44399

Navr{ava se ~etrdeset dana od kako nije sa nama na{a draga mama i svekrva

44439

44193

TU@NO SE]AWE na drage roditeqe

Posledwi pozdrav dragom kom{iji

na{em

Lidija Nikoli} profesor klavira Sa qubavqu i ponosom ~uva}emo te od zaborava.

Tvoji najmiliji sinovi sa porodicama.

44514

44451

Posledwi pozdrav bratu

3

Julijana Dimitri} Ilonka

POMEN

28. 12. 2005 - 28. 12. 2011.

Dana, 2. 1. 2012. godine navr{ava se ~etrnaest godina od smrti na{e drage supruge, majke, svekrve i babe

Qupku Mari}u

Nena Crevar ro|. Tatalovi} 1918 - 2011.

Veselinka ]ur~i} Seka

Dragi Baji}u

iz Vilova Po dobrom }emo te pamtiti, s qubavqu od zaborava ~uvati, sa ponosom pomiwati.

Tvoja }erka Milica, unuk Goran i zet Vladimir Medakov.

44512

44477

Ve~no vas vole va{e mame @eqka i Sofija.

IN MEMORIAM

44511

Pro{lo je sedam dana od kako nas je napustila na{a voqena mama, baba i ta{ta

iz ^uruga

Pavle Lazi}

Uvek }e{ biti u na{im srcima.

Bog vas je uzeo sebi, na{e ruke ne mogu da vas zagrle, ali iz na{eg srca niko nikada ne}e.

ro|. Mirilov iz Vilova

Aleksandar Ivkov Brati} Ve~no o`alo{}eni: mama Milanka, tata Du{an i sestra Nena sa porodicom.

44513

Pro{lo je sedam dana od kako nije sa nama na{a draga supruga, majka, baka i svekrva

44425

TU@NO SE]AWE Dana, 4. januara 2012. godine navr{ava se dvadeset jedna godina tuge i bola za prerano izgubqenim sinom.

Milan Horvatski

Supruga Milanka.

Veselinki ]ur~i} Seki

POMEN

SE]AWE na moje drage roditeqe.

Sin Milutin i snaha Slavica Crevar. od brata Ostoje Zeqkovi}a sa porodicom.

44547

Zoran Dimitri}

od wegovih kom{ija iz zgrade br. 18.

31. 12. 2007 - 31. 12. 2011.

\ur|inke Jovi}

Uvek u srcu i mislima: }erke Marine, unuke Aleksandre sa porodicom i sestre Zore Doji}.

44509

44364

Porodica Jovi}.

44516

44510

^iTUQe l POMeni

dnevnik

PETOGODI[WI POMEN

31.decembar2011-2.januar2012.

POMEN

3

53

SE]AWE

Nevenka Perkovi} 1952 - 2009.

Qubomiru Peuli}u

Zaboravqam, stari datumi su broj. Zaboravqam, vi{e nisam neko tvoj.

Kad poletim bol me razbije o dno, za druge me tugo nije ostalo.

Ako me pamti{ jo{ se lice moje tu`no smeje, bez tebe dane rasipam ko perje.

Tvoja Tawa sa porodicom.

1935- 2007.

Dana 1. 1. 2012. godine navr{ava se pet godina od kako nisi sa nama. Mnogo mi nedostaje{ i nikad te ne}u zaboraviti.

Tvoja Vida.

44059

Nevenka Perkovi} Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav ja~a od vremena i zaborava. ]erke: Vera, Milica i sestra Qubica sa porodicama.

44400

44331

Dana 3. 1. 2012. godine navr{ava se osam tu`nih godina.

Mi{a Jevremovi}

GODI[WI POMEN

POMEN

Danas, 31. 12. 2011. godine, u 11 sati, na Gradskom grobqu, obele`i}emo godi{wi pomen dragoj

31. 12. 2006 - 31. 12. 2011.

1970 - 2011.

Dipl. in`. Vojislav Sto{i}

U`e`i, tugo, kandilo!

Potpali `uta tamjana!

Sutra je ravno godina kako mi nema Damjana.

Nikola Bugarski

1947 - 2004.

Pretu`na sam {to te vi{e nema sa mnom.

Mnogo mi nedostaje{.

Neka te An|eli ~uvaju.

Milevi Matejin

Volim te do neba!

Koki.

Porodica Perku~in.

Prolaze godine, a tebe nema, uzalud ~ekamo da nam do|e{.

Ne prihvatamo surovu istinu.

Za nas ti i daqe `ivi{ sa nama, u na{im mislima, pri~ama, suzama i svemu {to podse}a na tebe.

44396

Supruga Milka.

44387

Tvoji: Julkica, Bojan i Vuka{in.

44398

42181

DVOGODI[WI POMEN

Dana 31. 12. 2011. godine navr{avaju se dve godine od smrti na{eg voqenog oca i supruga.

Qubi{a Mihajlovi}

Qubi{a Mihajlovi}

POMEN na{em dragom

Qubi{a Mihajlovi} Pro{le su dve tu`ne godine od kako nisi sa nama.

Godine prolaze, a tuga i bol u srcu ostaju.

O`alo{}eni: supruga Mirjana i deca Darko i Sa{a.

Tvoja sestra Jenei Milica sa porodicom.

Sestra Qubica sa porodicom.

44065

44408

Sa qubavqu i zahvalno{}u trajno pamtimo na{u sestru, baku i majku.

DVOGODI[WI POMEN

@ivanu Vukajlovi}u profesoru 31. 12. 2001 - 31. 12. 2011.

Se}awe, qubav i tuga ne prolaze...

Porodica.

44372

44407

POMEN

3

[ESTOMESE^NI POMEN na{em voqenom suprugu, ocu, tastu i dedi odr`a}e se 31. 12. 2011, u 11 sati u Alma{koj crkvi.

POMEN SINU

Sa{i Julka Bo`i} 2. 1. 2000 - 2. 1. 2012. iz Sremskih Karlovaca

\or|e Dimitrijevi} Pal~ika

Sestra Zora Muti}, unuke Olivera Polin i Branka Zemunski sa svojim porodicama i sin Du{an Mi}i}.

Nestao si za tren i ni{ta nije kao pre. Suze, tuga i bol ne mogu da te vrate, qubav i se}awe na tvoj dragi lik, dobrotu zauvek ostaju u nama.

Tvoji: supruga Ka}a, k}erka Slavica, zet @are, unuke Maja i Lela.

44207

44164

Uvek }e{ biti u na{im srcima i rado }emo te se se}ati.

Navr{ava se godina bez tebe i daqe ne verujemo da se vi{e ne}emo videti, puno te volimo, mislimo na tebe i jako nam nedostaje{.

Kad zatvorim o~i, tvoj nasmejani lik je uvek sa nama...

Uvek si bio i ostao u na{im srcima.

Tvoja supruga Rada i }erke Lea i Ma{a.

44348

SE]AWE

Dana 4. januara 2012. godine, navr{i}e se godina dana od kako nije sa nama na{a draga

Petar ^onki}

Simo ]ori}

28. 12. 1998 - 28. 12. 2011.

1930 - 2011.

Sofija Mi{~evi} ro|. Kowevi}

Uvek si u na{im mislima.

44169

Navr{ava se godina tuge i bola za tobom sine, a bol i tuga ve~no }e da traju.

Ne pitaj odkud ki{e odjednom pqusnu ja~e, to mo`da i nije pqusak ve} suze tvoje majke koja za tobom pla~e.

Tvoji: mama, brat, }erke i supruga.

44349

POMEN Pro{la je godina dana od kako nije sa nama na{ dragi

Dragica Maletin

Ve~no o`alo{}eni: }erke, unu~ad i zetovi.

Sa{i 1976 - 2011.

Uspomenu na tebe tata, ~uvamo u srcu.

Po~ivaj u miru.

Porodica Kne`evi}.

44067

]erka Biqana i supruga Milica.

44185

Neizmerno zahvalni za sve {to nam je pru`ila. ^uva je od zaborava wena porodica.

Porodice Mi{~evi} i Pe{evi}.

44385

Tv PROGRAM

31.decembar2011-2.januar2012.

SATELITSKA TELEVIZIJA

SUBOTA, 31. DECEMBAR 2011.

07.00 Кухињица 08.05 Стање на путевима 08.10 Новогодишње ноте, програм за децу 08.25 Увончић и Маргарета, цртани филмов 08.45 Марцелко и деда Бонифац, цртани филм 09.00 Вуков видео буквар - слово Д 09.25 Куклик и сова Вихуела 09.30 Хајде са мном у обданиште 10.00 Питам се,питам се 10.30 Новогодишњи кораци, програм за децу 11.00 Путеви наде 11.30 Агро мозаик 12.00 Вести 12.10 Еко: Алтајски споменар 12.40 Знамените жене: Јелена Кон, док. прог.

12.55 Таласон 13.05 Без упута 14.00 Фаца 15.10 Петказање 16.20 Скривена камера 17.00 ТВ Дневник 17.30 Спорт у 2011. – преглед 18.00 Снежне краљице 19.30 ТВ Дневник 20.00 Новогодишњи програм 20.05 „Апсолутно романтично“ 21.00 Музика без граница 22.00 Новогодишњи таблоид НС 23.55 Новогодишњи спот и честитка 00.00 Концерт: Звонко Богдан микс најбољих наступа 01.25 Дејан Петровић „Биг Банд“ 02.05 Концерт: Здравко Чолић 04.35 Концерт: Гарави сокак 06.05 Концерт: Легенде

КОНЦЕРТ

Звонко Богдан

06.30 07.30 08.35 09.00 10.00 11.05 12.30 12.40 14.15 15.55 16.10 16.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 01.25 03.00 05.50

09.00 09.30 09.40 09.55 10.00 11.30 13.00 13.15 13.40 13.55 14.00 15.40 15.55 16.00 17.00 17.55 18.30 18.45 19.15 20.30 21.00 00.15 04.15 06.00

06.00 07.30 08.00 08.30 10.00 10.30 11.00 13.00 14.00 14.30 15.30 16.00 16.45 18.00 20.00 20.30 21.00

Музичко свитање Глас Америке ТВ Продаја Све о животињама Концерт Е ТВ Зелена патрола Хало, председниче Простор Бели лук и папричица Војвођанске вести Здравље је лек Дискавери Више од откоса Војвођанске вести Ћаскање Новогодишњи програм

Радош Бајић

Нова година у Петловцу У кафани „Код Јакоја“ у Петловцу организован је дочек Нове 2012. године. Јакоје је позвао најбољи оркестар из Београда да у новогодишњој ноћи забавља Петловчане. Они пристижу у групама – син Драган, Радослав, докторка Ивана и Јелена... Улоге: Љиља Стјепановић, Олга Одановић, Нада Блам, Мирко Бабић, Милорад Мандић, Ненад Окановић, Недељко Бајић, Радош Бајић Режија: Петар Станојловић (РТС 1, 21.05) Серијски програм Сокаче Документарни програм Витраж Цртани филм Године пролазе Ленија Лична грешка Вести Ево нас код вас Вести Инспектор Морс Вести Седам НС дана Најбољи лек Вести Музички мириси Медитерана Новогодишњи програм Специјална емисија НС срцем Директан пренос дочека Нове године са Трга слободе 02.00 Филм: Бивша љубавница

06.30 08.50 09.00 10.00 10.30 11.00 12.00 12.30 13.00 13.05 14.00 14.05 16.00 16.05 16.30 17.00 17.05 18.00 21.30 22.00

06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 11.00 11.50 12.04 12.10 13.52 14.00

15.26 15.30 16.30 (РТВ 1, 00.00) 17.24 19.01 19.20 19.30 20.05 21.05 22.45 Из нашег сокака 01.00 ТВ Баштина 02.45 Чији је то салаш - Победнички 04.13 салаш, емисија на мађ.са титл.на српском 04.55 Кухињица (мађ) Добро вече, Војводино (слов) Предање о Кежмарку, филм (слов) Вести (мађ) 06.30 Златна тамбурица 2011.

07.45 Клуб за искусне жене, филм 09.00 Новогодишње ноте, програм 11.00 за децу 12.00 Вуков видео буквар-слово Д 13.00 Питам се,питам се 14.00 Свет тишине 16.00 ТВ Дневник (хрв) 17.00 ТВ Дневник (слов) 18.00 ТВ Дневник (рус) 19.00 ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица (мађ) Новогодишњи програм-забавно музички колаж на 10 језика (Новосадска ТВ, 22.00) Филмски маратон: Он, она и клонирана, филм Лепа прича, филм Ферпектни злочин, филм

Директан пренос дочека Нове 2012. године с Трга слободе

Ноди Меда Чарли Телешоп Вести Барби у божићној причи Ловци на змаја Тајни свет меде Бенџамина Пресовање Телешоп Вести Срећна звезда – Први српски таленат - Финале Телешоп Вести Парови – преглед дана Парови – вече Телемастер Честитка информативе Мито&Цо, новогодишњи ситком А сад адио, филм Насловна страна - квиз Једна жеља, једна песма Парови – Нова година Играни филм Тајна породичног блага, филм

07.00 Знање на поклон 08.20 Филм: Суђење златном ретриверу 10.00 Сунђер Боб Коцкалоне 10.30 Пингвини с Мадагаскара 11.00 Вести Б92 11.35 Пријатељи 12.35 Штребери 13.15 Џет сет 13.45 Филм: Воз у 3 и 10 за Јуму 16.00 Вести Б92 16.35 Филм: Божић у земљи чуда 18.30 Вести 19.05 Пријатељи 19.40 Наша мала клиника 20.35 Велика Србија 20.40 Филм: Полицијска академија 4: Грађанска патрола 22.20 Велика Србија 22.25 Џет сет 22.55 Велика Србија НГ специјал 23.30 Концерт Здравка Чолића, пренос 00.30 Велика Србија 00.35 Филм: Бетмен 02.40 Филм: Ла Бамба 04.25 Велика Србија 04.55 Наша мала клиника

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Жикина шареница Дизни на РТС Дневник Време, стање на пуетвима Лајање на звезде, филм Вести Тенис: Мубадала ворлд тенис шампионшип 2011 (Абу Даби), пренос (Програм зависи од преноса тениског меча) Вести Непобедиво срце Београдска хроника Бин, филм Слагалица Време Дневник Непобедиво срце Нова година у Петловцу Новогодишњи програм Слава, филм Ватрене лоптице, филм Концерт Звонка Богдана Непобедиво срце

Кобра Домаћин Филм: Мајстор и шампита Домаћине, ожени се Жене Радна Акција Филм: Астерикс против Цезара Жене са Дедиња Певај Брате Галилео Вести

Концерт Дина Мерлина у Београду (Прва, 00.15) 19.15 20.00 20.25 21.10 00.00 00.15

Аси Лото Кад лишће пада Први глас Србије-концерт Честитка Концерт Дина Мерлина у Београду 02.15 Филм: Апокалипто

09.30 Премијер лига, класик: Тотенхем - Челси 10.00 ЕБЕЛ: Медвешчак – Орли Знојмо 12.00 Премијер лига, магазин 12.30 Најава Премијер лиге 13.15 Прави НБА 13.45 Премијер лига: Манчестер јунајтед - Блекбурн 16.00 Премијер лига: Арсенал – КПР 18.00 АТП Абу Даби 21.30 НБА: ЛА Лејкерс – Денвер 00.00 Спорт клуб, новогодишња здравица 00.15 Забавна Премијер лига 00.45 Новогодишњи микс

dnevnik

c m y

54

06.15 Концерт за добро јутро: Уз песму и вино 07.34 Финска - земља хиљаду језера, поноћног сунца и поларне светлости 07.56 Волети музику 08.05 Ајрон мен, страна серија за децу 08.26 Бернард, серија за децу 08.30 Срећни клинци 08.52 Блеја 09.00 Новогодишња Зујалица 09.27 Најлепше бајке света на српском знаковном језику: Пинокио 09.32 Ђоле из џунгле 10.45 Финска-земља хиљаду језера, поноћног сунца и поларне светлости 10.55 Новогодишњи календар 11.00 Клиника вет 11.31 Финска-земља хиљаду језера, поноћног сунца и поларне светлости 11.45 Новогодишња Плава птица 12.13 Тенис: Мубадала ворлд тенис шампионшип 2011 (Абу Даби), пренос 13.46 Кроз годину - Међународни спорт 14.00 Тајна чаробне тикве, филм (Програм зависи од преноса тениског меча) 15.34 Финска - земља хиљаду језера, поноћног сунца и поларне светлости 15.57 Зубић вила, филм 17.25 Потера за новом годином 17.49 Концерт Звонка богдана 18.32 Еко фајл - Сунчева трпеза 19.05 Сладак живот, филм 22.00 Новогодишњи Бинго 22.40 Концерт Здравка Чолића (Ушће) Новогодишњи програм 00.10 Браћа Блуз, филм 02.36 Плавуша и још већа плавуша, филм 04.09 Еко фајл - Сунчева трпеза

Плавуша и још већа плавуша Комедија о две секси плавуше које се у право време, нађу на погрешном месту. Након што случајно сведоче мафијашком обрачуну у којем је убијена једна особа, гангстери који раде за мафијашког боса замене их са плаћеним убицама. Улоге: Памела Андерсон, Денис Ричардс Режија: Дин Хамилтон (РТС 2, 02.36)

07.40 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.30 20.55 22.45 23.40 01.30

Четири венчања - Америка Венчаница из снова Мајами инк Девојчице и дијадеме Џон, Кејт и осморо деце Удварање у мраку Богата млада, сиромашна млада Л.А. Инк Уштедети купујући Краљ посластичара као кувар Нисам знала да сам трудна Храна - Од задовољства до зависности Уз осмех довека Потомак Моја супруга је свингер Како сам постао Чез Уштедети купујући

Ан ђе ли на Џо ли

Жи вот или не што слич но Леј ни Ке ри ган је но ви нар ка ка сних ло кал них ве сти ве ре на за играч ку зве зду беј збо ла. У тре нут ку ка да при хва ти но ви за да так – при чу о улич ном про ро ку Џе куц ку њен жи вот кре не дру гим пу тем јер јој је предвдео све га не де љу да на жи во та... Уло ге: Ан ђе ли на Џо ли, То ниу Ша луб, Едвард Брнс Ре жи ја: Сти ван Хе рек (РТЛ, 22.00) 08.10 Црвене капице 08.40 Икс-Мен 09.00 Поп Пикси 09.40 Зојин тајни живот, филм 11.25 Златни дечко, филм 13.10 Мушкарац с црвеном ципелом, филм 15.00 Мадагаскар, филм 16.40 Смокинг, филм 18.30 РТЛ Данас 19.10 Галилео 20.00 Град духова, филм 22.00 Живот или нешто слично, филм 23.55 Победници и грешници, филм 01.55 Златни дечко, филм 03.25 Мушкарац с црвеном ципелом, филм 04.55 РТЛ Данас

08.10 Кинотека - циклус класичног вестерна: Човек без звезде, филм 10.06 Кућни љубимци 10.39 То је Европа 11.09 Годишњи концерт Ансамбла ЛАДО 12.00 Дневник 12.30 Арктичка прича, док. филм 13.52 Духовни изазови 14.22 Фотографија у Хрватској 14.35 Прапочеци живота, док. серија 15.35 Јеловници изгубљеног времена 15.55 Катарински бал 17.20 Дубровачки пророк, док. филм 18.25 Лепом нашом 19.30 Дневник 20.11 Новогодишњи програм 20.15 8. спрат, ток шоу 21.00 Плес са звездама 22.30 Певај моју песму, музички шоу 00.30 Лепом нашом - новогодишњи специјал 01.40 Томислав Бралић и клапа Интраде из Арене 02.50 Давор Радолфи и Ревијски оркестар ХРТ-а 03.55 Борис Новковић 05.05 Музички спотови - највећи хитови

07.55 08.20 08.50 09.20 10.40 11.55 13.55 15.00 15.40 17.15 19.01 19.30 20.00 21.50 23.39 01.25 03.15 05.05 06.45

05.40 07.15 08.45 10.15 11.45 13.15 14.45 16.15 17.40 19.15 21.15 22.40

Девојчица из будућности Мала ТВ Тролови Гарфилд, филм Сунашце Боби и диско црви Шејн, филм КС аутомагазин 4 зида Златни змај, филм Бриџит Џонс 2: На ивици памети, филм Леонова зима Музика, музика... Нова година Сваког госта три дана доста, филм Плаћеницидаблес, филм Бриљантин, филм Брзина, филм Фрафити, филм Село моје мало, филм Манитуова ципела, филм

Љубав и издаја И други пут би једва Божић... Докторка Квин Прошло време Град без Божића Смрт у породици Био једном једва Божић… Последњи циглар у Америци Кад прошлост сустигне Божићна песма за једну диву Божић за ожењене Убиство у затворском дворишту

Памела Андерсон

06.00 ВОА 06.30 Иза вести 07.00 Маратоон 08.30 Сваштарица 09.00 Здравље и Ви 09.30 Филм: Манитуова ципела 11.00 Топ шоп 11.30 Кефалица, најбоље 12.00 Филм: Срце за рокенрол 14.30 Шарено 16.00 Концерт микс: Масимо и Арсен 17.00 Чаролије чар на дар 18.30 Милица², новогодишња 19.00 Мангава шоу 20.00 Игра живота 22.00 Гласовито 00.00 Новогодишња честитка 00.05 Србија микс 00.10 Филм: Погрешно скретање на језеру Тахо 02.30 Мангава шоу 03.00 Филм: Четврти рат

07.00 08.00 11.30 12.00 13.30 15.00 16.00 17.00 18.00 20.00 21.00 02.00 04.00

Добро јутро Миња и Влада Филм: Ко то тамо пева Сити Папарацо Цеца - Ушће Шопингхоличарке Мала невеста Новогодишњи магазин ин Нова година са Леон Киш Наслеђе једне даме Грандово народно весеље Филм: Тренутак предности Аца Лукас - дочек нове године у Арени 06.00 Филм: Гладијатор

Televizijski program za 1. i 2. januar 2012. nalazi se u TV Magazinu.

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Острво Корњача Старла и јахачи драгуља Острво Корњача Дигсвил Старла и јахачи драгуља Путописна емисија Сијај, сијај, срећна звездо Замена Шпијун на штиклама Балкан Експрес Деца шпијуни Торенте 1 Мој живот у ружичастом Замена

06.00 07.40 09.40 11.20 13.10 14.45 16.45 18.30 20.40 22.10 00.10 02.35 04.30

Ванредне мере Хелбој Последњи владар ветрова Сети ме се 500 дана лета Краљев говор Паклене улице 4 Рок барка Смрт на сахрани Ладy Гага Пресентс Новогодишње изненађење Фајтер Оклопни транспортер

Кејт Хадсон

Сваког госта три дана доста Моли и Карл заљубљени су и срећни. Све у њиховом животу је савршено: Карл има добру каријеру и плату у компанији Молиног оца, имају лепу кућу и довољно новца, слажу се у свему. Једини облак који се надвија је Карлов најбољи пријатељ... Улоге: Овен Вилсон, Кејт Хадсон, Мет Дилон, Мајкл Даглас Режија: Ентони Русо (ХРТ 2, 20.00)

04.00 06.00 08.00 10.00 11.50 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Далеко од очију Чаура: Повратак Риба звана Ванда Мистична пица Жена француског поручника Откачени професор 2: Клампови На чају са Мусолинијем Очајнички тражећи Сузан Фриџек Далеко од очију Тинејџерке у земљи играчака Мистерија

tv program

dnevnik

INTERVJU

31.decembar2011-2.januar2012.

55

ИВАН БОСИЉЧИЋ, ГЛУМАЦ

Нова година у знаку ишчекивања ћерке Г

лумац Иван Босиљчић, когa је шира телевизијска публика заволела гледајући романтичне ТВ серијале екранизоване по романима Мир Јам, прво „Рањени орао”, а потом „Грех њене мајке”, поново је у жижи интересовања, јер се емитује „Непобедиво срце”. У разговору за наш лист, глумац је открио да ће 2012. дочекати у ишчекивању ћерке. Сазнаћемо и зашто је пу-

стио бркове, као и да ће 29. децембра извести по последњи пут своје музичко-поетско вече, али да за пролеће припрема нови спектакл. l Улога у „Рањеном орлу“ вам је донела велику популарност, мислите ли да и улога у „Непобедивом срцу“ може да донесе исти публицитет. За коју сте улогу више везани?

Слобода Мићаловић-Ћетковић и Иван Босиљчић у „Непобедивом срцу”

- Док радим на улози углавном уживам у процесу с колегама, разговору с редитељем и тумачењу штива. Мој задатак као глумца је да дам свој максимум и да се поред свих потешкоћа на снимању, мало и забавим. А, да ли ће популарност расти или падати, то је ствар среће. Дакле, размишљање и тактизирање на ту тему је пуко губљење времена. је романтичнија l Која филмска веза са Слободом Мићаловић, у претходној или овој серији?

- У овој причи је однос главних јунака дефинитивно зрелији и компликованији. Чини ми се да смо Боба, Шотра и ја потрошили троструко више времена и маште у разговорима о Мирославу и Милени. Но, препустио бих публици да одгледа „Непобедиво срце” до краја и пресуди који је однос романтичнији, јер сам сигуран да, ко није читао књигу, не може ни да наслути драмске обрте који ће се тек десити. l Да ли сте лично романтични у приватном животу?

- Трудим се да будем, али сам углавном предузимљив, ужурбан и задихан од посла као и сваки други мушкарац 21. века. l Певање сте везали за глумачки позив, наступали као солиста у „Дому синдиката” а сада поново у „Мадлениануму”. Да ли је тешко градити препознатљив и глумачки и певачки стил?

- Захвалан сам на могућности да наступам кроз музичко поетске вечери јер сам на тај начин успео да искорачим у свет музике, мало се освежим, а опет останем у оквирима глумачке бранше. Нисам ни први ни последњи глумац који ради овако нешто, то

је стари рецепт за добру забаву и уживање. А опет, верујем да је сваки човек уникатан. Самим тим је и препознатљив у милион других. Не ослањам се на планско грађење препознатљивог имиџа. Ценим да треба бити доследан себи и свом таленту и да је то најбољи начин да се издвојите од клишеа. Нарочито у времену глобализације у коме живимо. l Када ћете наступити пред новосадском публиком?

- 29. децембра извешћу по последњи пут у Београду своје музичко-поетско вече „Љубав је само реч”, а након тога идем на ма-

Сцена из серије „Рањени орао”

ли распуст, из оправданих породичних разлога. Али верујем да ћу Новосађанима већ на пролеће представити свој нови наступ. И жељно ишчекујем тај моменат, јер је за мене сваки од мојих претходних концерата у Новом Саду био за памћење. l Какав сте репертоар спремили за концерте?

- Љубав јесте само реч, ако се не претвори у дело. То говорим из личног искуства. Новоизабра-

ни комади поезије и музике ће свакако бити у складу са тим. Но, о том потом. l Дешава ли се да некад слушајући музику код куће запевате са супругом Јеленом Томашевић?

- Веровали или не, ретко. Кад Јелена пева, мени увек застане дах. Ћутим, слушам и топим се. l Који жанр највише волите и шта сматрате да Вам највише лежи?

- Најузбудљивији је мјузикл, најинтригантнија драма, најинспиративнија комедија. И како ја сад да издвојим било који кад сваки носи титулу “нај”… l Постоји ли неко посебно месте где спремате улоге?

- Апсолутно свуда. Посматрати људе, преслишавати се, преиспитивати себе, расправљати с колегама, певушити, рецитовати могу било где и било кад. Често ми се деси да ме пред позоришне премијере у сред ноћи пробуди лик који припремам и док не прођем сав текст од почетка до краја не могу да заспим. Лако ми је кад радим драму, тад лежим и говорим. Али кад је премијера мјузикла, тад морам да устанем и одиграм све кореографије, па, не дај, Боже да ме неко види. Можда би било боље да сам на ово питање одговорио да улоге спремам у позоришту, ха, ха, ха… l Изменили сте стил пустивши бркове, постоји ли неки посебан разлог за то?

- Снимање телевизијске серије „Јагодићи” и „Шешир професора Косте Вујића” је разлог пуштања бркова. Но, мој отац, чувени ужички брка, убеђен је да сам свој изглед изменио овим детаљем због њега. Мислим да ће се силно разочарати кад буде видео да сам пре неки дан обријао бркове. l Били сте на реци Јордан на погружењу, како се то десило?

- За Васкрс 2009. године сам посетио Израел и Јерусалим. Као врхунац обиласка Свете земље био је сусрет с реком Јордан. Ово је место на коме и верујући и неверујући осете предукус раја. Свакоме желим да закорачи Светом земљом, јер је то искуство које суштински очишћује биће. l Које вам је најфасцинантније путовање до сада, и шта посебно желите да видите?

- У Јерусалим бих могао да се враћам сваке године и молим Господа да имам могућност да своју породицу одведем тамо бар једном. l Како ће изгледати ова новогодишња ноћ, и који вам је до сада најлепши дочек?

- Ову новогодишњу ноћ ћу провести у ишчекивању једне посебне цурице које ће тек доћи на овај свет. Сад у потпуности проживљавам значење речи „дочек”. l Шта бисте пожелели читаоцима нашег листа за 2012.?

- Мир у души, без обзира на то шта се дешава око нас. n Владимир Ђуричић

NAJAVE NOVOGODI[WEG PROGRAMA

Потера за Новом годином Емисија редитеља Филипа Чоловића и сценаристе Наташе Дракулић, прича је о девојци Марини која, нажалост, мора да дочека Нову годину сама у Београду, док је њен вољени дечко Миша на путу у иностранству. Марина пролази кроз окићени Београд, усамљена, гледа заљубљене парове и пита се коме ће бити теже, Миши или њој? Из њеног размишљања отварају се питања где прво на свету долази Нова година? Те новогодишње ноћи, заједно са Марином, пратићемо долазак Нове године у целом свету. (РТС 2, 17.30)

Жене

Нова година са Леом Киш

Жене проводе новогодишњи дан са онима који су обележили 2011.годину. Опуштено и у празничној атмосфери разговараће са бројним гостима: композиторком Алек сан дром Ко вач, глумцима Ни ном Јан ко вић, Та ма ром Дра ги ће вић, Хри сти ном По по вић, Го ра ном Јев ти ћем и Ми шом Са мо ло вим, одбојкашицом Ма јом Ог ње но вић, астрономом Не ма њом Мар ти но ви ћем, победником Првог гласа Србије Да во ром Јо ва но ви ћем. За музички штимунг побринуће се дечији хор Александре Ковач, док ће на самом крају засвирати труба Де ја на Пе тро ви ћа. (Пр ва, 12.00)

И овог викенда када испраћамо стару, а дочекујемо Нову годину, припремили смо вам два весела издања емисије ове популарне водитељке. Леа ће угостити Зо ра ну, На ду Топ ча гић, Ха ли да Му сли мо ви ћа, Ке ма ла Мон те на, Не ду Укра ден, Ле пу Лу кић и Усни ју Ре џе по ву. (Пинк, 18.00)

Игра живота

Мангава шоу

Први глас Србије - концерт

Ова 2011. година била је година изазова, стрепње и кризе. Има ли у таквом времену места за славље? Имамо ли снаге да упркос свему будемо срећни? Није мало оних који верују да управо најтежа времена рађају најлепшу уметност. Музичко-плесни шоу „Игра живота“ зато доноси једно путовање кроз време и свет, плес кроз кризе које су устукнуле пред лепотом живота, музике и игре. Плесачи Позоришта на Теразијама, Та ња Бо шко вић, КУД Талија и балетски ансамбл Амадеус доносе нам 20 чувених музичких тема и плесова који су победили и најтежа времена. (Ава ла, 20.00)

Наша мангава (на ромском, „жеља“) је да и у животу буде тако. Зато смо, свесни да се добро славље не може замислити без циганске музике, решили да овај шоу посветимо Ромима и тако што ће уз Ођилу и Данилушку у овом програму наступити и млади Роми окупљени око „Р Поинта”. Уз то овај шоу ће карактерисати и то што ће уместо најава музичких нумера пред сваку плесно-музичку тачку гледаоцима своје поруке слати Роми различитих генерација. Биће то прилика да уживајући у уметничкој природи народа који кроз све невоље пролази са оптимизмом и песмом, разбијамо сопствене стереотипе о Ромима и чујемо шта су и њихове жеље. (Ава ла, 19.00)

Да вор, Игор, Не ве на, Да ри ја, Алек сан дра, Фи лип, Ана, Адри ја на, Ду шан и Та тја на певаће домаће и стране хитове, а за смех и шалу побринуће се најбољи шоумен Иван Ива но вић уз свесрдну помоћ популарних лица Прве ТВ. Емисију отвара Иван Ивановић који ће нас насмејати својим бритиким и ироничним шалама и коментарима али овај пут, не на рачун политичара или естраде већ, ни мање ни више, своје куће. Главне музичке звезде емисије су наравно топ десет финалиста Првог гласа Србије који ће загрејати атмосферу до усијања највећим домаћим и иностраним хитовима, народним и забавним мелодијама које су традиционално на празничном репертоару. Водитељи Прве ће се појавити у најнеобичнијим издањима и занимљивим водитељским комбинацијама, а духовитим најавама увеселиће новогодишњу ноћ. (Пр ва, 21.10)

56

dnevnik

c m y

31.decembar2011-2.januar2012.

[TA KA@U ZVEZDE 2012.

Mo`e i gore

oVan

LaV

STreLaC

Nova godina }e za vas biti produktivnija i boqa finansijski, pogotovo u svom prvom delu. Bilo da }ete avanzovati na poslu ili }ete pridodati jo{ neke zna~ajne projekte koji }e vam doneti dodatne pare, tek, sledi pove}awe prihoda. Automatski, i raspolo`ewe }e biti boqe pa i mogu}nost tro{ewa, {opinga, izlazaka i provoda. U privatnom biznisu }ete biti maksimalno anga`ovani do leta. Od juna-jula, usredsredi}ete se na partnerski odnos. Septembar }e biti povoqan za nove aktivnosti. Po{tujte svoj poriv za slobodom i dru`ewem.

Pred vama je pre svega radna godina, kada }e vam posao i sticawe novca biti na prvom mestu. To je ono {to }e biti aktuelno i {to }e vam se davati kao uspeh i napredak. Morate biti izuzetno vredni i anga`ovani, ali istovremeno i {tedqivi. Ne}ete dozvoliti da vam bilo {ta poquqa sistem vrednosti. Pri tome }ete biti veoma samostalni i dobar organizator. Prvi deo godine je stabilniji i boqi u tom smislu. Leto }e vam doneti tople sun~ane i qubavne dane, u kojima }ete u`ivati u potpunosti. A partnerska veza mo`e za`iveti ve} od februara.

BIk

DeVICa

Po~etkom godine }ete veoma sporo, ali uporno, uspostaviti nova pravila i poslove koji }e vam doneti ~vrstu materijalnu osnovicu i poboq{awe. Sve }e te}i svojim tokom, kako u karijeri, tako i u qubavi. Obnovi}ete neki privatni posao ili saradwu. Zanimqivi doga|aji po~iwu da se de{avaju od juna, i traja}e do kraja ove 2012. i tokom cele slede}e 2013. godine.

To je vreme u kojem }ete kombinovati razne mogu}nosti, raditi na sve strane, putovati i provoditi se. Lo{e veze }e se raspasti, a one dobre opstati. Nove qubavi od februara do aprila, pa u septembru.

Ju pi ter }e kre nu ti kroz va{ znak i tu boraviti sve do juna. To zna~i da }e vam kona~no krenuti u svim segmentima u pozitivnom pravcu. Mo}i }ete da ozvani~ite neke odnose i poslove, da birate dru{tvo i budete vi{e produktivni i materijalisti~ki opredeqeni u svemu. Brani}ete svoje stavove i dr`ati do li~nog integriteta. Postoji mogu}nost da se ugojite pa preduzmite mere za zdrav `ivot i lepo telo. Qubav posebno mo`e cvetati u martu, oktobru i novembru. U drugom delu godine vam predstoje bar dva posla u isto vreme i u~estalija putovawa.

Pred vama je godina li~nog anga`ovawa, {tedwe i ozbiqnog rada. U prvom delu godine }ete imati inicijative i snage na pretek. Mo`ete avanzovati u karijeri, pogotovo tokom prole}a, uz podr{ku iskusnijih kolega i tesnu saradwu s pretpostavqenima. Oni koji nisu zadovoqni poslom, ne bi trebalo da o~ekuju bitnije promene, {to ne zna~i da ne treba da se trude. Finansijska situacija }e biti ustaqena. Pred kraj godine sledi olak{awe i rastere}ewe. Za qubav je dobar januar i februar, te oktobar i novembar. U vezi i braku – idealizam i romantika.

BLIzanCI

Vaga

Sve planove i okolnosti }ete morati usmeriti u odre|enom pravcu, po zakonu i zvani~nim pravilima. Pogotovo kada, sredinom juna, u va{ znak u|e Jupiter, kao sudac koji donosi presude. Od tada pa sve do kraja go di ne ima }e te mno {tvo mo gu} no sti pred sobom, pogotovo onih poslovnih, i bi}e va`no na koji na~in ih re{avate i radite. Neka sve bude javno, ozvani~eno. U tom smislu je mogu}a i zvani~na veza, brak, deca, {to je lepo, ali i pomalo stresno. Period posebno povoqan za qubav i provod je od aprila do septembra.

U va{em znaku }e, sve do oktobra, boraviti Saturn pa }ete biti ozbiqni i odgovorni, optere}eni nekim te{ko}ama koje }e uticati na to da sazrite i postanete mudriji. Razlikova}ete bitno od nebitnog, delova}ete samostalno u svemu, strpqivo i ambiciozno.

Dugoro~ni planovi }e se ostvarivati tokom proteka vremena, ali na osnovu va{eg truda i rada. Ste}i }ete vi{e samopouzdawa i samopo{tovawa, pogotovo u odnosu na druge. Stalni partner }e se odupirati rutini i navikama, `ele}i neki vid promena i dinamike, na {ta vi ne}ete biti spremni u potpunosti.

rak

[korpIJa

U karijeri vas o~ekuje pomalo haoti~na situacija koja }e iziskivati uvo|ewe odre|enih promena i novina. S prijateqima }ete imati dobre i korisne odnose pa je mogu}e da zajedni~ki uspe{no poslujete. U svakom slu~aju }ete se dobro provoditi. Budite pa`qivi u saobra}aju u prvoj polovini godine. Poslovni projekti }e posebno za`iveti u aprilu, maju i junu. A qubav tokom leta i u decembru. Partner je izgleda odlu~io da vas ne ostavi na miru, bilo kako bilo. S obzirom na to da ste porodi~no opredeqeni, ima}ete mogu}nosti pro{irewa i ure|ewa svog doma.

Mars }e boraviti u znaku De vi ce, al he mi ~a ra, u pr vom delu godine, {to }e uticati na dozu perfekcionizma i ana li ti~ no sti kod vas. Bi}ete otvoreni za dru`ewe i saradwu s prijateqima, trude}i se da im pomognete. A zatim }ete se od jula povu}i, ~uvaju}i svoje tajne strasti i poslove. Mogli biste i otputovati na daleku destinaciju. Sledi septembar, kada }ete sna`no o`iveti na li~nom planu, anga`uju}i se oko svega i svih u svom okru`ewu. Ima}ete fanati~no izra`enu energiju, bi}ete direktni i ne}ete nikoga {tedeti. Te{ko onom ko vam se na|e na putu!

V remenSka -4

Subotica

4

Sombor Kikinda

4 4

Vrbas

3

B. Palanka

4

Zrewanin S. Mitrovica

4

Ruma

3

Pan~evo

2

Vr{ac

2

2

Srbija Beograd

3

Kragujevac

3

K. Mitrovica

1

Ni{

2

Bi}ete stabilni u karijeri, sve do oktobra. Mo`ete napredovati, dokazati svoje kvalitete i poboq{ati poslovnu strukturu. Na li~nom planu }ete delovati izuzetno sna`no i uporno, nekome hladno i fatalno. Nasle|ena poslovna situacija iz prethodne 2011. godine }e ostati nepromewena tokom januara, ali ve} od februara }ete imati jasniju i odre|eniju mogu}nost napretka i boqe saradwe s kolegama.

Mogli biste regulisati nekretnine u svoju korist. Qubavni odnos }e se razvijati od po~etka godine do leta, na stabilnim osnovama. Gradite svoj emotivni zamak.

VoDoLIJa U va{em znaku je Neptun, bog mora, koji vam smeta na li~nom planu, u smislu idealizovawa partnera i nemogu}nosti da jasno sagledate svoju poziciju. Ali, od februara }e on oti}i, poput magle koja se podigla i nestala, pa }ete biti u mnogo boqoj poziciji za sve.

U poslu }ete nailaziti na osobe kojima ne mo`ete verovati, ali va{a kreativnost i sposobnost snala`ewa, pogotovo kroz neke nove ideje, poduhvate i projekte, sasvim }e do}i do izra`aja. Qubav }e vas poga|ati poput gromova iz vedra neba, posebno od februara do leta.

rIBe U va{ znak }e u februaru uploviti va{ za{titnik Neptun, {to je dobra vest. Bi}ete potpuno svoji na svom. Boqe }ete plivati kroz `ivot i boqe se snalaziti u svim situacijama, bile one bistre ili mutne. Nagla{ena intuicija }e vam dodatno pomo}i. Potreba za qubavqu i qubav sama }e biti prisutna ve} u januaru, pa strasna u avgustu i opet u oktobru. Veza ili brak vas vreba od jeseni, {to i nije tako lo{e re{ewe. Istovremeno, postoji mogu}nost seobe i mnogo putovawa. Finasijska situacija }e se popraviti od februara. U`ivajte u svakom trenu!

`emo o~ekivati mnogo vi{e saznawa o svemiru i kosmi~kih putovawa. NASA je ve} otkrila planetu sli~nu na{oj, Kepler 22-B, na kojoj bi u budu}nosti qudi mo`da mogli `iveti.

Me|utim, kako se pozitivne stvari budu razvijale, tako }e se uporedo de{avati i negativne.

Ne}e postojati te`a i protivte`a pa }e posledice doga|aja biti van kontrole. Mo`emo o~ekivati nove bolesti, nova rati{ta, bez upozorewa, revolucionarne pobune u pojedinim dr`avama, promene vlasti i sistema. I tako, sve dok ~ovek kona~no ne postane ~ovek. A to zavisi od stawa svesti svakog pojedinca.

Evropa }e se dobro organizovati u procesu prevazila`ewa ekonomske krize, ve} u prvom delu godine. Od leta }e za`iveti poslovawe i me|udr`avna saradwa, intenzivnija trgovina i turizam.

Prema na{oj dr`avi }e biti fleksibilniji u drugom delu godine.

Srbija ne}e mewati svoju zvani~nu politiku, ni u svom usmerewu prema EU, ni u odnosu na teritiorijalne granice. Bilo bi dobro da se aktuelni politi~ari {to vi{e dogovaraju sa stranim zvani~nicima.

Tako|e, trebalo bi u prvom delu godine da se u~ine ozbiqni napori u ja~awu poqoprivrede i finansijske stabilnosti u dr`avi. Izbori u maju }e biti veoma neizvesni. Mo`emo o~ekivati mno{tvo koalicija, koalicije koalicija, koja }e stvoriti atmosferu potpune neizvesnosti i nesigurnosti. U toj situaciji, svakodnevno }e se pojavqivati pitawa koja treba re{avati, u svim oblastima, i koja nikako kona~no da se re{e.

Prosvetari }e i daqe {trajkovati, {to }e se negativno odra`avati na obrazovawe i davati lo{ primer u~enicima. Bilo bi dobro da se od septembra sprovede neki vid reorganizacije obrazovawa i {kolstva.

Na li~nom planu, qudi }e biti impulsivni, nestrpqivi, snala`qivi i pomalo detiwasti. Trebalo bi i moglo bi do}i do li~nog i kolektivnog osve{}ivawa i bu|ewa. U vremenu koje dolazi, treba da budemo svesni sebe i situacije u kojoj smo. Treba biti pozitivan, vredan, `iveti ispravno, i u qubavi.

Sre}na nam 2012. godina!

prognoza

И

Vojvodina Novi Sad

JaraC

Stigla nam je ta ~uvena 2012. godina! Postoje razna predvi|awa za tu godinu: od toga da }e Zemqu pogoditi velika planeta Niburu, {to NASA zvani~no pori~e, zatim da }e se 21. decembra 2012. na{ Sun~ev sistem i planeta Zemqa na}i u sredi{tu Mle~nog puta, {to se zbiva svakih 26.000 godina pa je neizvesno {ta se tada mo`e desiti, sve do toga da se drevni kalendar Maja zavr{ava s ovom godinom. Ali, nemojte da brinete. Zavr{etak jednog astronomskog i astrolo{kog perioda ozna~ava po~etak slede}eg, novog doba!

Ono {to je nau~no potvr|eno jeste da nas ~eka sna`na erupcija solarnih oluja, koja se u ciklusu ponavqa svakih 11 godina. Predvi|a se da }e u 2012. godini biti znatno ja~a, tako da postoji mogu}nost da zna~ajno o{teti veliki broj satelita koji se kre}u oko Zemqe. To bi zna~ilo da }e biti naru{en i prekinut komunikacioni sistem, Yi-Pi-Es, mre`a mobilnih telefona, satelitski TVprogram itd.

Mnogo se govori o elektromagnetnoj energiji koju emituje sama planeta Zemqa, ali i mi kao qudska bi}a. Spomiwu se mogu}e reakcije planete na sve ono {to joj ~inimo. Sve to je astrolo{ki potvr|eno i mogu}e. Iznenadni zemqotresi, cunamiji, aktivirawe vulkana, sasvim su izvesni. Nivo vode }e polako rasti, a ledeni bregovi }e se topiti.

Ako pogledamo situaciju u svetu danas, bankari dr`e svet u rukama. Vojna industrija, farmaceutska, kriminal, droga i zlostavqawe qudi – to je crna hronika ~ove~anstva. Sve dok ~ovek ne bude voleo ~oveka, qudska civilizacija ne}e napredovati.

Godina 2012. ozna~ava po~etak novog vremena, kada }e se stvari de{avati iznenada i burno. Do}i }e do revolucionarnih pronalazaka, {to }e doneti razvoj u svim oblastima: u nauci, privredi, tehnologiji, medicini, genetici, itd. S obzirom na veliki broj stanovnika na planeti, problem ishrane }e se re{avati ne samo genetski modifikovanom hranom ve} proizvodwom hrane u velikim zgradama – staklenicima. Sledi napredak u kori{}ewu novih resursa energije i preradi otpada.

Svest qudi o zna~aju o~uvawa prirode i eko-sistema na na{oj majci Zemqi bi}e sve prisutnija. Mo-

облака И сунца

НОВИ САД: Делимично облачно ујутру уз пуно сунчаних периода током дана. Ветар умерен северозападни, а током дана у слабљењу и скретању на западни. Притисак око нормале. Минимална температура -1, а максимална 4 степена.. ВОЈВОДИНА: Већином суво време уз сунчане периоде, а слаб снег ће падати током преподнева само понегде на југу. Новогодишња ноћ ће бити сува и хладна. Ветар умерен северозападни, током дана постепено слаби и скреће на западни. Притисак око нормале. Минимална температура -2, а максимална 4 степена. СРБИЈА: Хладно, на северу суво а у осталим крајевима облачно са снегом. Касније по подне и до вечери снег ће престати па ће новогодишња ноћ бити сува и хладна. Ветар умерен северозападни, а током дана у слабљењу и скретању на западни. Притисак у постепеном порасту. Минимална температура -2, а максимална 5 степени. Прогноза за Србију у наредним данима: Првог дана Нове године ујутру мраз, а током дана сунчано. Од 2. јануара следи отопљење уз релативно високе температуре за ово доба године, а краткотрајна киша је могућа 3. јануара. БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА ЗА СРБИЈУ: Очекиване биометеоролошке прилике ће бити нешто повољније, али већина хроничних болесника и даље може осећати своје уобичајене тегобе, па им се саветује редовно узимање прописане терапије. Опрезност се препоручује нервно лабилним особама. Од метеоропатских реакција могућа је безразложна нервоза. У саобраћају је неопходан повећани опрез.

VoDoSTawe DUnaV

TamI[

Bezdan

94 (-5)

Slankamen

190 (1)

Ja{a Tomi}

Apatin

150 (2)

Zemun

245 (-4)

Bogojevo

129 (7)

Pan~evo

270 (-2)

Ba~. Palanka

142 (8)

Smederevo

450 (-2)

Novi Sad

129 (8)

Tendencija opadawa i stagnacije

SaVa

N. Kne`evac

181 (-5)

Tendencija stagnacija

Senta

238 (-5)

STarI BegeJ

Novi Be~ej

306 (0)

Tendencija opadawa

Titel

184 (0)

nera

Hetin

86 (36)

TISa

60 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 139 (-11) Beograd

Kusi}

199 (-4)

38 (0)

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum.

Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276