KULTURA
DNEVNIK
~etvrtak23.decembar2010.
21
VE^ERAS PO^IWE BO@I]NO-NOVOGODI[WI CIKLUS KONCERATA U SINAGOGI
Zvuci balalajke, ma|arskih i bugarskih glasova Nastupom kvarteta „Terem“iz Sankt Peterburga, ve~eras u 20 ~asova u Sinagogi po~iwe tradicionalni bo`i}no - novogodi{wi ciklus koncerata Muzi~ke omladine Novog Sada. Do 18. januara u novosadskoj Sinagogi bi}e odr`ano ukupno {est razli~itih koncerata kojim }e biti obele`eni bo`i}ni i novogodi{wi praznici. Kvartet „Terem“ je prepoznatqiv u ~itavom svetu po virtuoznom muzicirawu na ruskim tradicionalnim instrumentima (domra, bajan, balalajka), a repertoar im je vrlo raznolik - od ruske narodne, preko klasi~ne, do xez muzike. Do sada su odr`ali preko 2000 koncerata {irom sveta i sara|ivali sa zvedama klasi~ne muzike, ali i xeza, popa i filma (Vladimir ^ernov, Najxel Kenedi, Piter Gebrijel, Bobi Mekferin, Suzan Vega, [inejd O’ Konor, Nikita Mihalkov). Naredni koncert 27. decembra prire|uje jedan od na{ih najboqih ansambala - Guda~i svetog
\or|a, uz umetni~ko rukovodstvo Gordana Nikoli}a. Kompozicije koje }e publika imati prilike da ~uje u kvalitetnom izvo|ewu ovih vrsnih muzi~ara su Vivaldijeva „^etiri godi{wa doba“ i „Serenada za guda~e“ ^ajkovskog. „Bra}a Bojki a kapela {ou“ o~ekuje nas 29. decembra. Ovaj vokalni sastav iz Ma|arske aktivan je na svetskoj sceni dvadesetak godina. Jedinstveni zvuk, fini humor i prirodno vladawe scenom uzdigli su Bra}u Bojki za kratko vreme do statusa zvezda {irom sveta. Na koncertu u Novom Sadu Bra}a Bojki }e izvoditi repertoar kojim }e se pomerati stroge stilske barijere, pa }e se na koncertu ~uti zvuci klasike, gospela, ali i xeza i popa. Koncert pod nazivom “U ~ast Reju ^arlsu” publika }e imati prilike da slu{a 3. januara i vidi Uro{a Peri}a ~iji glas izuzetno podse}a na vokal ~uvenog Reja ^arlsa. Uz Uro{a Peri}a nastupi}e i „Perlets“(tri `enska slovena~ka prate}a vokala),
uz pratwu xez-latino ansambla „Mambo stars“. ^ini se da opis „beli Rej ^arls“, kojim je ovaj mlad i popularan slovena~ki umetnik predstavqen u mnogim medijima {irom sveta, dovoqno govori o wegovom specifi~nom glasu, kao i o posebnom afinitetu Uro{a Peri}a prema xez legendi. On pesme Reja ^arlsa izvodi s preciznom vokalnom, ali i vizuelnom dosledno{}u tako da je publika ~esto zbuwena wegovom ubedqivo{}u. Januarski deo ciklusa obele`i}e i nastup hora Hora Saborne crkve “Sveti Georgije” pod dirigentskom palicom Bogdana \akovi}a. Ovaj koncert bi}e odr`an 8. januara. Za kraj ciklusa najavqen je koncert bugarskog `enskog hora pod nazivom “Tajna lepote bugarskih glasova”, dobitnika nagrade Gremi, koje }e Novosa|ani mo}i da ~uju 18. januara. Za pevawe ovih Bugarki, i pesme u wihovom izvo|ewu, ka`u da prevazilaze granice Istoka i Zapada,
Kvartet „Terem” iz Sankt Peterburga
pop i klasi~ne muzike, starog i savremenog. Svih {est koncerata bi}e odr`ani u Sinagogi s po~etkom u 20 ~asova. Ulaznice za koncerte Kvarteta “Terem“, Bra}e Bojki i ansambla „Tajna lepote bugarskih glasova“ ko{taju 800 i 1.000 dinara i mogu
se nabaviti na prodajnim mestima “Eventima“, kao i dva sata pre po~etka koncerata u Sinagogi. Karte za koncerte Guda~a svetog \or|a, Uro{a Peri}a / Mambo Stars i Hora „Sveti Georgije“ po ceni od 500 dinara prodaju se u Muzi~koj omladini Novog Sada (Ka-
toli~ka porta 2/2, tel. 021 452 344) radnim danima od 8 do 14 ~asova, kao i dva sata pre po~etka programa ispred Sinagoge. ^lanovi Muzi~ke omladine Novog Sada s obnovqenom ~lanarinom za 2010. imaju popust od 50 odsto na cenu ulaznice. N. Pej~i}
GRUPA „VERBUMPROGRAM“ U MUZEJU SAVREMENE UMETNOSTI VOJVODINE
Tri neza{ti}ena opusa
Sa 36. Dositejevih dana u Zavodu za kulturu Vojvodine
Foto: B. Lu~i}
NA 36. DOSITEJEVIM DANIMA
Tragovi evropske pro{losti Mnogi smatraju da je 18. stole}e bilo najsre}nije u dvadesetovekovnoj istoriji Evrope, jer je bilo doba prosve}enosti i razuma - moglo ~uti i ju~e, u Zavodu za kulturu Vojvodine, na 36. Dositejevim danima. U pozdravnoj re~i direktor Zavoda Tibor Vajda naglasio je kako i danas poku{avamo da stignemo Dositeja, koji je jo{ pre dvesta godina stigao u Evropu. Sve progresivne, moderne ideje obrazovawa, kulturnog razvoja, demokratije, po kojima danas `ivimo, ro|ene su u 18. veku, rekao je profesor Nikola Grdini}, predsednik Dru{tva za prou~avawe 18. veka. Ovo dru{tvo deluje ve} deceniju u okviru Dositejevih dana, poput mnogih sli~nih {irom sveta. Za to vreme odr`alo je osam nau~nih skupova i izdalo isto toliko zbornika radova. Teme za raspravu ~esto su odabirane tako da povezuju nauku i umetnost. Ovo dru{tvo izdaje i prvu personalnu enciklopediju kod
nas, posve}enu velikom srpskom prosvetitequ-“Encyiclopedia Dositeana”iza{la je u dve sveske. U biblioteci “Dositeana”objavqeno je nekoliko naslova, a me|u wima su dve kwige najboqih u~eni~kih radova na teme “Tolerancija” i “Usudi se da misli{“. Grdini} je govorio i o dvestotoj godi{wici Dositejeve smrti. I ovaj jubilej Dru{tvo }e shvatiti kao mogu}nost da uradi ne{to korisno. A to }e biti fototipsko izdawe Dositejevih “Basni”i tre}a sveska Enciklopedije o Dositeju. Tako|e }e prirediti i nau~ni skup “Problem promene –polemike, javni `ivot, skandali”, sa zbornikom saop{tewa. U planu je da se objavi i izbor najboqih radova. Ju~e je u ZKV predstavqena hrestomatija srpske kwi`evnosti 18. veka (barok, prosve}enost, klasicizam, predromantizam) “Od Ra~ana do Sterije”, koju je priredila Nada Savkovi}, profesorka Dr`avnog univer-
ziteta u Novom Pazaru, koji je sa ZKV suizdava~ kwige. Ovaj izbor sadr`i rasute i te{ko dostupne tekstove najzna~ajnijih autora iz tog perioda, do kojih studenti te{ko dolaze. Svi tekstovi su pra}eni studijama, kwiga je ukra{ena Orfelinovim viwetama i ilustracijama drugih autora, a sadr`i i re~nik nepoznatih termina. Savkovi}eva je naglasila da je, izme|u ostalog, `elela da mladima poka`e kako su kwige u 18. veku bile kvalitetne, lepo opremqene i visoko cewene. Sino} su u ZKV koncertom klarinetiste Aleksandra Tasi}a i gitariste Zorana Kraji{nika okon~ani 36. Dositejevi dani. O wihovom muzicirawu na novom CD-u govorila je muzikolo{kiwa Ira Prodanov Kraji{nik. U Galeriji “Most” u ZKV, u sklopu ove manifestacije otvorena je izlo`ba skulptura vajara Jovana Soldatovi}a. R. Lotina
NAGRADE AMERI^KE FILMSKE AKADEMIJE
Mawe kandidata u trci za Oskara
Ameri~ka filmska akademija saop{tila je da je ove godine 248 ostvarewa ispunilo uslove potrebne da se kandiduju za Oskara za najboqi film, {to je mawe nego ranijih godina, objavio je Holivud riporter.Godine 2009. kandidata je bilo 274, a godinu dana ranije 281. Filmovi koji dolaze u obzir za Oskara moraju da po~nu da
se prikazuju u bioskopima u losan|eleskom okrugu najkasnije 31. decembra i da budu na repertoaru sedam dana uzastopno. Nominacije za Oskare bi}e saop{tene 25. januara, a ceremonija dodele je 27. februara u Kodak teatru u Holivudu. Doma}ini ceremonije su glumci En Hatavej i Xejms Franko.
U Muzeju savremene umetnosti Vojvodine sutra u 19 ~asova bi}e otvorena izlo`ba „Modus operandi“ grupe „Verbumprogram“ koju ~ine Ratomir Kuli} i Vladimir Mationi. Izlo`ba }e predstaviti grupu ~ije radove svrstavaju u poqe nove umetni~ke prakse, konceptualne umetnosti, dematerijalizacije umetni~kog dela, nove geometrije. Autori sami sebe svrstavaju „pre istorije i nakon umetnosti“, isti~u}i svoje umetni~ke, teorijske i filozofske afinitete. Osnovno sredstvo grupe „Verbumprogram“ je tekst, dok produkcija umetni~kog objekta predstavqa materijalizaciju ideje sadr`ane u wemu. Za ovaj proces „Verbumprogram“ bira medij u zavisnosti od wegove materijalnosti i podobnosti za izvo|ewe rada, {to bez konteksta i sadr`aja ne bi bilo funkcionalno. Izlo`ba „Modus operandi“ predstavqa teku}u produkciju
grupe „Verbumprogram“ koja je zasnovana na ve} utvr|enim principima rada, takozvanim „Verbum principima“: „Verbum modelu“, „Verbum postavu“, „Verbum situaciji“, „Verbum metodi“, „Verbum produkciji“ i „Verbum programu“. Ta produkcija je nova, odnosno teku}a praksa, u smislu vremena u kojem nastaje, ali ne i u metodolo{kom i teorijskom smislu. Postavku grupe „Verbumprogram“ u MSUV ~ine novi radovi,
kao i oni generisani iz ranijih projekata. Radovi su strukturirani kao grupe koje nose oznake „opusa“. Prema izjavi autora, dela nisu „za{ti}ena“ niti teorijom niti tekstovima. Ona trpe potpunu izlo`enost kao izlo`benost i ne oslawaju se ni na kakva sredstva tuma~ewa koja poma`u promatrawu. Izlo`ba obuhvata tri celine u tri muzejska prostora i predstavqa radove izvedene razli~itim medijima. I. Buri}
Sa uru~ewa nagrade u Karlova~koj gimnaziji
JU^E U KARLOVA^KOJ GIMNAZIJI
Uru~ena nagrada „Pavle Markovi} Adamov” Spisku od ~etrdesetak imena dobitnika kwi`evne nagrade “Pavle Markovi} Adamov” ju~e su dodata jo{ ~etiri. U spomen biblioteci Karlova~ke gimnazije ju~e su ovogodi{wim laureatima Qiqani Habjanovi}-\urovi}, Dra{ku Re|epu, Predragu Bjelo{evi}u i Neboj{i Kuzmanovi}u uru~ene nagrade koje nose ime osniva~a i prvog urednika lista “Brankovo kolo” (18951914), pripoveda~a, pesnika, prevodioca, esejiste, publiciste,
novinara i profesora Karlova~ke gimnazije Pavla Markovi}a Adamova. @iri za dodelu nagrade, koji ~ine Milovan Vitezovi}, Pero Zubac, Nenad Gruji~i}, Dragan Mraovi} i @arko Dimi}, jednoglasno je doneo odluku da ove godine nagrada pripadne Qiqani Habjanovi} -\urovi} za ukupno kwi`evno delo, Re|epu za antologi~arski rad, Bjelo{evi}u za kwigu pri~a “U {etwi bez glave” i Kuzmanovi}u za doprinos
osvetqavawu srpsko-slova~kih kulturnih veza. ^lan `irija i direktor Kulturnog centra “Karlova~ka umetni~ka radionica” @arko Dimi}, istakao je da }e dogodine povodom ~etvrt veka od ustanovqewa nagrade biti izdat spomen album sa svim dobitnicima. Na ju~era{woj sve~anosti uru~ena je i spomenplaketa Karlova~ke gimnazije profesoru te {kole, kwi`evniku i prevodiocu Draganu Mraovi}u povodom odlaska u penziju. Z. Ml.